OFELljA (peva)

Kako ću vernog dragog poznati meć drugim neverama?

Po njegovom šeširu i štapu, i sandal-cipelama.

On je umro i otišo, gospo; on je umro, znam;

nad glavom mu je zelen-trava, a niže nogu kam.

Oh, oh! Pokrov mu beo ko gorski sneg...

Išaran ružama,

koje odoše u grob neorošene ljubavnim suzama.

KRALj

Kažu da je sova bila kći jednoga pekara. Gospode, mi znamo šta smo, ali ne zna-
mo šta možemo biti. Nek bog bude za vašim stolom!

Ali ako pitaju za menešta, vi kažite ovako:

(peva) Sutra je praznik Svetog Valentina: svak usta rano u zoru, a mene mlade
tvome prozoru evo, da budem tvoja Valentina.

A on se diže i obuče.

I brzo vratima priđe; devojka uđe, ali devojka više otud ne iziđe.

Zaista, i bez zakletve, ja ću svršiti s tim.

(peva) Isusa mi i Bogorodice, ah, sramno je to i jadno.

Mladići to rade kad imaju s kime - petla mi, to je gadno.

Ona će:Reko si da ćeš me uzeti, pre nego me dobi, o srama!

A on odgovara: Tako mi sunca, to bi i bilo da nisi došla sama...

..Ja se nadam da će sve biti dobro. Moramo biti strpljivi. Ali ne mogu da ne
zaplačem kad pomislim da će ga položiti u hladnu zemlju. Moj brat će doznati
to; i tako, ja sam vam zahvalna na dobrom savetu. Hodite, moje kočije. Dobru
noć, gospođe; dobru noć, mile gospe; dobru noć. dobru noć.

(Izlazi.)