Princip rada tastature

Tastatura je primarni uredjaj (pored miša ) za ručno unošenje podataka, programa i naredbi
u računar.

Tastature se razlikuju po dizajnu, boji, nameni, načinu priključka na računar...i sastoji se od

nekoliko grupa tastera( tipki):

1. Alfanumeručki ( slova, brojevi, znaci interpunkcije...)

2. Numerički tasteri (desna strana tastature)

3. Tasteri za pomeranje kursora

4. Funkcijski tasteri (F)

5. Upravljački tasteri (kontrolni) – za direktno pokretanje nekih aktivnosti računara,

promena načina rada.

Tastatura se sastoji od niza tipki koje kad se pritisnu, proizvode u računaru binarni kod
pritisnutog znaka.

Rad tastature kontroliše mikroprocesor (µP) koji se nalazi na štampanoj ploči u samoj
tastaturi, u gornjem desnom uglu, gde su i led diodice, i njegov zadatak je da proveri
ispravnost tastature prilikom uključivanja računara...

Ispod matrice tastera se nalazi rešetka provodnika, gde se svaki taster nalazi ispod preseka dva
provodnika (vertikalnog i horizontalnog), i pritiskom na njega uspostavlja se električni kontakt,
odnosno zatvara se električno kolo, i mikroprocesor na osnovu promene nivoa signala
prepoznaje koji taster je pritisnut, i generiše njegov kod ka računaru.

µP tastature u odredjenim ciklusima (od 900 nS) vrši pretraživanje koji je taster pritisnut
(ili otpušten), prepoznaje ga i generiše njegov kod ka računaru. U zavisnosti da li je taster
pritisnut ili otpušten generiše se različit kod.

Moguće je na tastaturi pritisnuti više tastera, kada se pritisne prvi taster (obično neki od
upravljačkih) µP ne preduzima nikakvu akciju, dok se ne pritisne neki drugi taster
(Ctrl+Alt+Delete).

Tastatura se može povezati na računar na više načina, kablom ( serijskim PS/2 (zelene
boje) priključkom ili USB-om) ili bežično ( putem infracrvene svetlosti , gde moramo imati
vizuelni kontakt ili, što je bolje, wireless-om ( putem radio talasa), gde ne moramo imati
vizuelni kontakt), ali moramo imati bateriju za njihovo napajanje.
Сигнали
Сигнале које тастатура производи можемо посматрати на осцилоскопу. Ако је +5 V
доведено на одговарајући пин конектора, и минус вод на други минус пин, при сваком
притиску или отпуштању тастера можемо осматрати серијски низ битова послат из
тастатуре на сигналном пину.
Бинарни низ је у формату: 1 старт бит, 8 битова податка (најмање значајан (ЛСБ)
прво), 1 бит паритета, 1 стоп бит. Укупно се преноси 11 битова за сваки бајт.
Осцилоскоп треба бити подешен на око 100 микросекунди по квадрату.
Број тастера на тастатури лични рачунара варира од 83 (IBM PC, XT), 101 (од
средине 1980-их година) за стандардне тастатуре до 104 за Windows тастатуре па све до
130 и више за тастатуре са специјалним тастерима. Такође, постоје и варијанте са мање од
90 тастера какве се често користе код notebook рачунара.

Ako zadržimo neki taster duže vreme kontrolor će predpostaviti da je taster zaglavljen i dati
signal operativnom sistemu koji će ponuditi da ga isključimo.

Tehničke karakteristike tastature: Napon: +5V DC / struja : 250mA max

Slika 12. Raspored pinova serijskog porta PS/2

Paspored pinova je :
Pin 1 : Podaci iz tastature ka računaru ( + DATA )
Pin 2 : Nije spojen ( Not connected )
Pin 3 : Minus vod ( GND )
Pin 4 : Plus vod, napajanje iz računara ( + 5 V ) ps/2 portovi za racunare. Ljubicasti za

Pin 5 : Klok ( + CLK ) tastaturu,zeleni za mis

Pin 6 : Nije spojen ( Not connected )

 USB (енгл. Universal Serial Bus - универзална серијска магистрала или општа последовна
сабирница) је спољашњи прикључак за разне периферне уређаје
(штампач, миш, тастатура, дигитална камера, модем итд.).

Карактерише га велика брзина и једноставност прикључења (енгл. Plug & Play принцип).

USB утикач

USB 1.1 је стари стандард са брзином од 1.5 или 12 Mb/s. Нови стандард је USB 2.0 са
брзином до 60 MB/s. Данас се све више прелази на USB 3.0 са брзином до 625 MB/s.

Пин Опис Боја кабла

1 Плус пол напајања +5 V црвена

2 Подаци- (Data-) бијела

3 Подаци+ (Data+) зелена

4 Минус пол напајања црна

Распоред проводника у два стандардна USB конектора је дат у табели.
Постоје два проводника за напајање, + и - вод, са радним напоном од 5 V. Уз то постоје и
два проводника за сигнале података +Data и -Data.
Проводници за слање података су формирани као укрштени пар (парица), да се смањи
утицај сметњи на пренос.
Код стандарда USB 1.1, највећа допуштена дужина кабла је 3 m. Код USB 2.0, највећа
дужина је 5 m.

Mehanicka tastatura

Mehaničke tastature su sasvim posebna kategorija među tastaturama. Mnogi će reći, kraljevi
periferija, naročito za one koji intenzivno koriste svoje računare, odnosno svoje tastature, bilo
za igranje, bilo za kuckanje.

Mehaničke tastature su veoma skupi komadi hardvera. Koštaju petocifren dinarski iznos, od
desetak hiljada pa naviše. Zašto dati toliki novac, pa još za tastaturu? Vredi li to tih para? Šta
dobijam time

Tastature su jedna od osnovnih periferija. Kada razmislite, glavni ulazni i izlazni uređaji PC
računara su tastatura i miš (ulaz) odnosno monitor (izlaz). Praksa pokazuje da je uvek dobro
investirati novac u ove stavke, jer upravo sa njima vršimo najviše interakcije sa računarom, i
drastično utiču na kvalitet iskustva u korišćenju
Mehaničke tastature - pojam

Šta su mehaničke tastature? To su tastature koje ispod svakog tastera imaju svičeve, to jest
prekidače. Dakle, mehanizam ispod svakog tastera, sa blago različitim karakteristikama. U
zavisnosti od tipa prekidača, rešenja u konstrukciji i tome slično, tasteri imaju različite odlike,
kao što su dubina hoda, tip klik, buka koju izazivaju i po tome se tastature ponajviše razlikuju.

Mehanika protiv membrana

Na današnjem tržištu dominiraju membranske, ili scissor-switch (makaze-prekidači) tastature,

makar kada govorimo o količinama. Iako postoje još mnoge tastature, za potrebe ovog članka
ćemo se u ovom delu fokusirati na membranske tastature kao najrasprostranjenije, i kao glavnog
protivnika mehaničkih tastatura, u filozofiji i konceptu korišćenja.

Membranske tastature se baziraju na korišćenju savitljive membrane, kao svojevrsnog sloja

ispod tastera. Kada se pritisne taster, membrana ispod njega se takođe pritisne i pravi kontakt
sa slojem ispod.

Membranske tastature imaju nekoliko mana:

 - Prva je da praktično nema nikakve taktilne povratne informacije, za razliku od
mehaničkih tastatura
- Druga je da se taster mora pustiti do kraja da bi se registrovao naredni pritisak, dok kod
mehaničkih tastatura to nije slučaj i kod njih to rezultuje popriličnim stimulansom za
brže kucanje. Takođe, usled nedostatka taktilnih povratnih informacija, ruka i prsti se
naprežu više nego što je to slučaj sa mehaničkom tastaturom, posebno kada se korisnik
navikne na nju.

Mehaničke tastature su daleko, daleko dugotrajnije, i performanse im se ne degradiraju sa

protokom vremena. Isto tako, to su jedine tastature koje se mogu pritisnuti u bilo kakvoj
kombinaciji sa ko zna kolikim brojem tastera, gde će se registrovati svi simultani pritisci. Ovu
osobinu često nazivamo full N-Key Rollover (treba voditi računa da je ovo u punoj meri dostupno
samo na PS/2 konektorima). To je takođe pogodno za korisnike koji izuzetno brzo kucaju i koji su
u stanju da postignu izuzetno visoke brzine koje na drugim tastaturama jednostavno ne bi bile
moguće.

Scissor-switch tastature su neka vrsta pokušaja imitacije mehanike putem ukrštenih

slojeva plastike (ergo, scissor odnosno makaze). I dalje se koristi troslojna membrana, u
kombinaciji sa gumiranim kupolicama.. U principu su tihe i zahtevaju veoma malu aktivacionu
silu, slično membranskim tastaturama, a po čemu se dosta razlikuju od mehaničkih tastatura.

Naravno, membranske tastature imaju i svojih prednosti:

- Pre svega, veoma su jeftine. Jeftinoća je jednako dostupnost.

- Druga prednost jeste da mogu biti dostupne u gotovo neograničenom broju oblika,
dizajna i tome slično. Zbog toga ima izuzetno puno modela koji na jedan ili drugi način
bivaju prijemčivi korisniku. Tipičan primer bi mogle biti ultra-kompaktne tastature, ili
zakrivljene tastature, koje su takođe dobar primer. Isto tako, mogu se koristiti ravni,
cilindrični ili neki drugi zakrivljeni tasteri, dok mehaničke tastature skoro bez izuzetka
koriste cilindrične tastere.

Prosto, sa membranom proizvođač može da pravi/izvodi svašta, dok je sa mehaničkim tasterima

prilično ograničen što se tiče formi i dizajna. Ceo mehanizam traži određenu količinu prostora, a
koncept predviđa upotrebu tastera pune veličine.
Cherry MX prekidači - objašnjenja i karakteristike

Radi se o tipu mikroprekidača koji se koriste u mehaničkim tastaturama. Postoje različiti tipovi
Cherry MX prekidača, sa različitim osobinama, i upravo se na toj liniji pravi diferencijacija među
mehaničkim tastaturama, što je stavka koja ponajviše zbunjuje kupce. Uvek prilikom kupovine
mehaničke tastature pogledajte koje prekidače ima. Može se desiti da se jedan model jedne
oznake isporučuje u različitim verzijama - recimo, sa braon, plavim i crnim prekidačima. Stoga
dobro pogledajte šta piše na poleđini kutije.

Svaki
prekidač ima
malo
drugačiji mehanizam, koji rezultuje nešto drugačijim ponašanjem, nivoom buke i vrstom
povratne informacije.

Zajedničko im je da se sastoje od opruge sa dva metalna kontakta. Još jedan benefit Cherry
MX prekidača jesu pozlaćeni kontakti, što znači da za razliku od metalnih kontakata neće rđati.
Mi ćemo se ovde fokusirati na najčešće korišćene prekidače, a to su Cherry MX Black, Brown,
Red i Blue prekidači. Postoje još i Green, Clear, Orange, Grey, i tako dalje, ali o njima otom
potom, kada i ako se omasove, te ukoliko se na našem tržištu pojave u iole ozbiljnijoj količini
tastature sa takvim prekidačima.

Cherry MX Black

Krećemo od favorite... Black prekidači su istovremeno prvi koji su postali dostupni tržištu.
Zapravo, jedna od glavnih odlika im je da nisu taktilni, odnosno da ne pružaju povratnu
informaciju na način kako to pružaju drugi modeli, zahvaljujući odsustvu klasičnih aktuatora. U
praksi, to znači da nema prepoznatljivog "klika" ili "osećaja dodira/udarca/ostvarenog
kontakta" negde na pola pritiska tastera.
No, to u praksi znači da takođe nema jedne od glavnih prepreka za popularizaciju mehaničkih
tastatura - buke! Black tasteri su najtiši od svih mehaničkih tastera. Nisu tihi u apsolutnom
smislu, ali u relativnom smislu jesu daleko tiši od ostalih varijanti. Oni su istovremeno linearni,
otpor (ili izostanak istog) je identičan po čitavoj vertikali. Mnogi igrači ovo vole, usled potrebe za
pritiskom puno tastera odjednom, ili kombinacije tastera. Osim toga, nema nikakvog udarca ili
kontakta koji bi im odvraćao pažnju od dešavanja na ekranu makar i za stotinku. Sila potrebna za
aktivaciju iznosi 60 cN (centinjutna).

Cherry MX Blue
Blue tastere odlikuje bučni i jasni "klik" negde na pola vertikale, kada se ostvari aktuacija
tastera. Osim što je bučan, ovaj prekidač je i taktilan, tako da korisnici imaju vrlo jasnu
povratnu informaciju o tome da je taster pritisnut. Ovaj klik će mnogima ubrzati korišćenje jer
će se orijentisati po njemu. No, treba imati u vidu i da su plavi tasteri veoma bučni.

Na polovini gde se "sudaraju" gornji i donji kontakti dolazi do značajnog audio efekta, što ne
čudi, budući da su ovo jedini tasteri kod kojih su ti kontakt razdvojeni u situacijama kada taster
nije pritisnut. Dakle, imamo dvostruku buku, kada se kontakti dodirnu, i kada se taster pritisne
do kraja.
Treba još dodati da se Blue tasteri smatraju "najboljim za kucanje". Naravno, treba voditi
računa da je to uvek subjektivna kategorija i da će za mnoge taktilna povratna informacija biti
dragocena, ali da će podjednako bitan biti i atak na audio planu. Uostalom, možda i vama, kao i
autoru ovog teksta, ne treba taktilna informacija u tolikoj meri. Sila aktivacije i ovde iznosi 60 cN
(centinjutna), ali zapravo 50 cN do aktivacija, a 60 cN ako hoćete da prekidač pritisnete do kraja.

Cherry MX Brown
Brown je negde na pola puta između plavih i crnih tastera, rekli bismo. U praksi, mnogi tvrde
da su Brown prekidači idealan balans između kucanja i gejminga. Cherry Brown, za razliku od
Black prekidača, imaju mekani, taktilni udar kada se taster pritisne do polovine svog hoda,
tako da pružaju određenu povratnu taktilnu informaciju. Ta povratna informacija je blaža (i
zaista se manje oseća u praksi) u odnosu na Blue tastere.

No, usled toga, i dalje postoji određeni nivo buke, viši nego kod Black tastera, ali opet manji nego
kod Blue tastera. Kada se otpusti Brown taster, on pravi mekani klik koji se jasno čuje. Sve u
svemu, zaista se može reći da su Brown tasteri negde na pola puta između Black i Blue tastera.
No, subjektivno, Brown tasteri su Osim toga, treba primetiti da Brown tasteri zahtevaju manju
aktivacionu silu u odnosu na Black ili Blue tastere. Ne naročito manju, ali opet manju. Ona iznosi
55 cN (centinjutna).

Cherry MX Red

Konačno, dolazimo do Red prekidača. Cherry MX Red prekidači su veoma nalik na Black
prekidače. Oba prekidača su linearna, bez povratne informacije. Osećaj je isti celom visinom
pritiska. Ono što ih razlikuje je veoma nizak otpor Red tastera. Aktviaciona sila ovih tastera
iznosi 45 cN (centinjutna). U praksi, već mali naslon bilo čega na tastere rezultuje njihovim
pritiskanjem. Tako reći, preosetljivi su.
Od toga će zavisiti i vaše gledište po pitanju Red tastera. Neki ih smatraju veoma dobrim za
gejming, upravo zbog osećaja "brzine" i "izostanka sile", usled gore opisanih osobina. Drugi ih
bukvalno smatraju preosetljivim, i stoga nepodesnim bilo za kucanje, bilo za gejming.
Istovremeno, ovi prekidači su skuplji od ostalih, i u jednom trenutku su čak bili izbačeni iz
proizvodnje.

Summa summarum

Da presaberemo na jednom mestu relativne karakteristike...

Black: Linearni, bez taktilnog fidbeka, najtiši tasteri, srednja aktivaciona sila
Red: Linearni, "laka" verzija Black prekidača, manja aktivaciona sila
Blue: Taktilni (visoko), najbučniji, srednja aktivaciona sila
Brown: Taktilni (srednje), srednje bučni, miks Blue i Black tastera sa nešto tupljim povratnim
informacijama

Svi tasteri imaju dubinu hoda od 2 milimetra do aktivacije, odnosno 4 milimetra do dna.Svaki
prekidač ima malo drugačiji mehanizam, koji rezultuje nešto drugačijim ponašanjem, nivoom
buke i vrstom povratne informacije

Proizvođači

Dostupnost mehaničkih tastatura je doskora bila prilično slaba u Srbiji, naročito kada govorimo o
broju brendova. Teškom plasmanu pogoduje i visoka cena ovakih proizvoda, koja je otprilike
od nekih 9000 dinara pa naviše, praktično petocifrena. Nažalost, knjiga spada na dva slova, ako
i toliko. Cooler Master ima solidnu ponudu tastatura, ali nisu sve tastature stalno dostupne. Ipak,
reč je o kompaniji sa najozbiljnijom ponudom u ovom domenu. Steelseries ima stabilnu ponudu
- jedne tastature - SteelSeries 6GV2. Reč je o klasičnoj mehaničkoj tastaturi bez ikakvih
naročitih dodataka, sa Black tasterima. Pre izvesnog vremena je u ponudi bila i 7G, ali sada je
već duže vremena nema u ponudi. Svih ostalih - nema. Razer - slična priča. U ponudi povremeno
viđamo samo BlackWiddow, sa Blue tasterima, mada Razer tu i tamo plasira poneku varijaciju
na temu svog BlackWiddow modela.
Nažalost, imamo situaciju da Logitech, jedna od vodećih gejming kompanija i svakako
najpoznatiji proizvođač na našim prostorima, ozbiljno ignoriše mehaničke tastature. Najdalje što
je kompanija odmakla jeste da ponudi tastature sa mehaničkim "najbitnijim" tasterima, što će
reći W, A, S, D i kursorske tastere napravi mehaničkim, dok je na ostalim tasterima membrana.
Pa onda još i takva tastatura košta duplo više od klasične mehaničke.

Mehaničke tastature imaju još neke osobine koje bismo želeli da istaknemo:

- Skoro sve mehaničke tastature karakteriše lasersko graviranje. Za razliku od drugih

pristupa, to znači da se slova neće izlizavati vremenom, da neće ostajati tragova
upotrebe (ili ćete moći lako da ih eliminišete), te da će tastatura i posle puno meseci ili
godina korišćenja i dalje izgledati kao nova.

- Još jedna prednost jeste vrlo lako čišćenje. Ovde nećete imati situaciju da degradirate
performanse tastera ili ih taman posla učinite neupotrebljivim ukoliko ih skinete,
makar ne sa običnim tasterima (sa velikim kako što je Space Bar šanse ipak postoje).
Kada se tasteri uklone, ne treba direktno na njih stavljati bilo kakve supstance, već
koristiti mikrofiber krpe, eventualno vlažne. Iako prekidači koriste pozlaćene kontakte,
nemojte misliti da su tastature vodootporne...

- Osim pomenutog, treba reći da su prekidači mehaničkih tastatura pravljeni tako da

garantovano izdrže 50 miliona. To je izuzetno veliki broj, i garantuje vam mnogo,
mnogo godina upotrebljivosti. Zapravo, verovatnije je očekivati da ćete poželeti neku
drugu tastaturu ili tip mehaničkih tastera nego da će vam se performanse degradirati,
za razliku od običnih, membranskih tastatura koje sve slabije rade sa protokom
vremena.

- Još jedna stavka jeste programabilnost. Veliki broj tastatura dolazi sa dodatnim
tasterima, tzv. makro tasterima, a čak i one koje ne dolaze se mogu programirati putem
 odgovarajućeg softvera. Najzad, znajte da su tastature uglavnom masivne, sa visokim
tasterima koji svi imaju 2 milimetra do aktivacije i 4 milimetra punog hoda. Takođe, svi
tasteri su cilindrični. Iako se u teoriji mogu napraviti i drugačiji tasteri, sve tastature bez
izuzetka koriste takve tastere radi visokog stepena ergonomije.

Mnogi će reći da su mehaničke tastature gejming tastature. Ne slažemo se, makar ne u

potpunosti...

CM Storm Trigger kompanije Cooler Master, mehanička tastatura sa Cherry MX Black tasterima.
Zato što ispunjava dva uslova koji su veoma teško spojivi u svetu mehaničkih tastatura. Morala je
biti sa Black prekidačima, usled toga što su oni najtiši a kucanje je intenzivno i obimno, ali je isto
tako tastatura morala imati i naslon za dlanove.

Zašto mehanička tastatura?

Kod većine korisnika, stvar je u osećaju kucanja. Kod običnih tastatura je neophodno
pristisnuti taster skroz do kraja da bi se registrovao unos. To troši dosta energije, umara prste, i
izostavlja povratni osećaj u kucanju, što pak sa druge strane sve skupa usporava učinkovitost u
kucanju.
Mehaničke tastature su pravljene tako da se unos registruje daleko pre nego što ste taster pritisli
do kraja. Zapravo, registruje se već otprilike na polovini visine, a u zavisnosti od tipa prekidača,
potrebna je različita sila da se pojedini tasteri pritisnu.

Stoga korisnik može odabrati tip prekidača pogodan za njega samog, i uzeti tastaturu koja
odgovara njegovim potrebama i željama, odnosno kriterijumima udobnosti u radu. Malo ko će se
nakon iskustva sa mehaničkim tastaturama vratiti na membranske tastature, što je najbolji
pokazatelj superiornosti ovakvih tastatura.

Mnogi će reći da su mehaničke tastature gejming tastature. Ne slažemo se, makar ne u

potpunosti. Svesni smo da će kompanije reklamirati svoje mehaničke tastature kao takve, ali
mehaničke tastature pre svega vidimo kao superiorne za kucanje u bilo kom vidu, formatu ili
količini. To što su superiorne i u smislu igara je samo nuspojava, odnosno posledična stvar..
Jednostavno, to su tastature koje nude najviše korisnicima koji vrše intenzivniju interakciju sa
računarom, bilo zbog igranja, bilo zbog dosta kucanja. Istovremeno, tu interakciju ocenjujemo
najkvalitetnijom. I toplo savetujemo da, ukoliko ste u stanju, priuštite sebi neku mehaničku
tastaturu.

Naime, ma koliko nekima to čudno zvučalo, prvi računari nisu imali tastature (štaviše, nisu imali
ni monitore, ni mnoge druge stvari, ali to je druga priča). Unos podataka u računare vršio se
putem gomile prekidača koji su direktno uticali na sadržaj registara u procesoru ili, pak, putem
bušenih traka i kartica koje su se pravile na posebnim mašinama koje su (poput pisaćih) imale
tastaturu. Vremenom su se računari i njihova primena razvijali, pa se javila i potreba za
direktnijim i prirodnijim načinom rada.
Savremena tastatura sastoji se od dva osnovna dela: tastera, koji su vidljivi spolja, i glavne ploče
na kojoj se nalaze prekidači i kontroler sa pratećom elektronikom. Proces prepoznavanja tastera
delom se odvija u samoj tastaturi, a delom u operativnom sistemu računara.

Unutrašnjost

Međutim, šta se nalazi unutar tastature? Najveći deo ploče tastature posvećen je matrici
prekidača. Svaki prekidač odgovara jednom tasteru. Istorijski gledano, prekidači su prešli dalek
put. U početku, svaki prekidač je bio zaseban sklop koji se sastojao od metalnih kontakata,
poluge i opruge. Pritiskom na taster poluga je spajala kontakte i time zatvarala električno kolo,
opruga je bila zadužena za razdvajanje kontakata i vraćanje tastera u „nepritisnuto” stanje.
Vremenom, mehaničke prekidače su zamenile metalne membrane koje su istovremeno služile
i kao kontakt i kao opruga, dok je sama poluga bila deo poklopca tastera. Zajedničko za ove
dve vrste prekidača jeste neibežna osetljivost na habanje i koroziju. Kontakti na prekidačima su
gubili svoju provodnost, a membrane su dodatno patile od pucanja usled zamora materijala.
Sledeći korak bile su folije. Umesto gomile prekidača, tastatura je imala dve folije na kojima su
provodnim materijalom odštampane vrste, odnosno kolone prekidačke matrice. Pritiskom na
taster, dolazilo je do spajanja dve folije i zatvaranja kola na određenom preseku vrste u
kolone. Ipak, ove jeftine tastature ne reaguju dobro na pritisak bez dodatnih mehaničkih
delova.

Većina modernih tastatura koristi gumene folije sa kupolama. Svaka kupola se nalazi ispod
jednog tastera i iznad metalnih kontakata na štampanoj ploči tastature. Središte kupole je
deblji sloj gume presvučen grafitom. Pritiskom na taster guma sa grafitom pravi kratak spoj
između kontakata i zatvara kolo, a sama gumena kupola se ponaša kao opruga.

Kôdovi

Dakle, pritisak na taster zatvara strujno kolo, ali šta to dalje znači? Kao što smo već rekli,
prekidači formiraju posebnu matricu, svaki pritisak tastera prespaja vrstu i kolonu matrice kojima
taster pripada. Kontroler tastature je povezan sa vrstama i kolonama matrice i identifikuje koji
taster je pritisnut. Na osnovu mape tastera (key map) kontroler računaru saopštava koji taster je
pritisnut. Podaci koje tastatura šalje računaru se nazivaju sken-kôdovi. Kôdovi mogu odgovarati
pojedinačnim tasterima, ali i kombinacijama tastera.

Po dobijanju kôda od tastature, operativni sistem proverava da li on odgovara nekoj

sistemskoj komandi (npr. ’Ctrl+Alt+Del’) i po potrebi je izvršava. Ostali, nesistemski kôdovi se
upoređuju sa mapom karaktera (character map) i na osnovu njih se određuje koja funkcija
treba da se obavi ili koji simbol treba prikazati.
Unutrašnjost tastature
Sastoji se od:
1.) mikroprocesora i logičkih kola koja dovode i odvode informacije do i od njega
2.) matrice provodnika koja se nalazi neposredno ispod tastera
3.) ROM memorije koja čuva informacije o prisutnim tasterima na tastaturi

Matrica provodnika je skup vertikalno i horizontalno postavljenih provodnika koji se

međusobno ne dodiruju. Tek kada se pritisne taster dolazi do spoja između gornjeg i donjeg
provodnika što izaziva proticanje male količine struje kroz te provodnike. Mikroprocesor
tastature detektuje da je taster pritisnut i na osnovu toga traži u ROM memoriji kod tog tastera.
Kada dobije kod mikroprocesor najpre proverava da li je to neki od kontrolnih taster Ctrl ili Alt ili
kombinacija Ctrl+Alt. Ako jeste onda će sačekati pritisak još jednog tastera pre nego što prenese
podatke računaru, a ako nije započeće prenos podataka prema računaru tako što će najpre da
generiše zahtev za prenos,pa kad računar pošalje odobrenje započeće slanje podatka. Sami
podaci koji se šalju računaru ne zavise od jezika koji koristimo već isključivo od onoga što je
kodovano unutar ROM memorije-prebacivanje na neki drugi jezik zavisi isključivo od operativnog
sistema računara i on je zadužen za konverziju podataka.

Princip rada miša

 Pojavom grafičkog korisničkog (GUI- graphical user interface) interfejsa, tj. sa pojavom
Windows-a 95 i kasnijih verzija, došle je do promeni načina zadavanja komandi u računaru. Više
se komande nisu morale zadavati samo kucanjem na tastaturi ( primer operativni sistem DOS)
već su se mogle zadavati pokazivanjem na njih, gde je glavnu ulogu preuzeo miš, komponenta
bez koje se upotreba današnjih računara ne može zamisliti.

Miš služu za zadavanje raznoraznih naredni u računaru , pomocu svetleceg markera (kursora),
koji pretvara pravolinisko kretanje miša u električni signal u računaru.

Na osnovu principa rada, razlikujemo :

1. Mehaničke miševe(sa kuglicom), koji su u stvara opto-mehanički.

Pomeranjem miša po podlozi, kuglica (od teflona ) se okreće, cime izaziva okretanje dva
valjka koja su postavljena pod uglom od 90 stepeni(za kretanje po X i Y osi), na čijim se krajevima
nalaze dva točka sa rupicama. Sa jedne strane tih točkova se nalazi infracrvene led dioda, a sa
druge optički prijemnik ( infracrvena senzora). Kada optički signal prodje kroz rupicu, udari u
optički prijemnik, zatvori se strujno kolo, i na osnovu toga posle kog vremenskohh intervala se
pojavo ponovo struja, znamo koliko se pomerio miš.

Kod ovog miša imamo pretvaranje mehaničkog signala u optički, o posle toga optički u električni,
koji je pogodan za obradu u računaru.

Mehanički miš sa kuglicom

Iako jednostavan, sistem kuglice i diskova imao je iritirajuću osobinu da se lako prlja, što je za
posledicu imalo haotičan rad miša i zahtevalo je njegovo čišćenje, što nije jednostavna operacija
ni kod poslednjih inkarnacija kugličnog miša. Zbog toga, kao i zbog opšte radoznalosti, izmišljen
je nov način detekcije pokreta na principu snimanja podloge po kojoj se miš kreće.
2. Optički miš

- Radi na principu snimanja podloge. Može da radi na skoro svim površinama i bez
podloge.

Imaju umesto mehaničkog dela( kuglice ), sa donje strane infracrvenu led diodu (ili lasersku
diodu) koja osvetljava podlogu i CCD (Charged Coupled Device - odnosno optoelektronski
senzor). Gde ovaj čip radi kao kamera, koja 100-1500 puta u sekundi snima površinu po kojoj se
kreće miš, i do podatka o brzini, pravcu i predjenoj razdaljini dolazi se dinamičkim poredjem
dobijenih slika.

Od čega zavisi preciznost optičkog miša? (što više snimaka poveršine u sekundi.)

Veoma važna karakteristika optičkih miševa je njihova rezolucija. Rezolucija je broj pixela po
inču koje optika miša može da detektuje dok se miš pomera. Izražava se u dpi (dots per inch)
skali. Što je veća rezolucija, osetljivost miša na pomeraje je veća, odnosno manje pokreta je
potrebno da bi dobili pokrete kursora na ekranu. Većina miševa ima rezoluciju 400 ili 800 dpi,
miševi dizajnirani za igranje igrica mogu imati i do 1600dpi.

Ožičeni miševi imaju veću osetljivost od bežičnih,ali napretkom bežičnih komunikacija i optičkih
senzora, bežični miševi dobijaju na kvalitetu.
 Problem optičkog miša je korišćenje jednobojne podloge, koja nema detalje, a posebno
podloga crvene boje (jer je led dioda koja osvetljava podlogu takođe crvena), te je taj
problem rešen upotrebom lasera.

Osnovna prednost optičkog miša u odnosu na kuglične jeste veća pouzdanost i otpornost na
prljanje i habanje. Međutim, ovi miševi su imali veliku manu. Naime, veoma su izbirljivi po
pitanju podloge. Mat, providne kao i suviše šarene podloge prave im velike probleme. Takođe,
optički miševi sa slabijim procesorima ne mogu da prate suviše brze pokrete. Najbolji optički
miševi mogu pratiti pokrete brzine 2 m/s.

Sa popularizacijom optičkih miševa, podloga je predstavljala veliki problem koji su donekle rešili
proizvođači podloga izborom materijala i desena, međutim ovaj problem javlja se i dan-danas.
Takođe, preciznost optičkih miševa je u početku bila mnogo manja u odnosu na kuglične, tako da
nisu uhvatili pelcer u bitnoj populaciji korisnika računara – igračima.

3. Laserski miš

Novija tehnologija je miš sa laserskim zrakom. Ovom mišu nije potrebna spoljašnja
svetlost, pošto poseduje laser, koristi svetlost određene talasne dužine, te nije potrebna
posebna podloga, radi čak i na staklu, potrebno je da je staklo samo malo uprljano. Za
odbijanje lasera je dovoljno zrnce prašine ili otisak prsta na staklu.

Ovi miševi su precizniji i brži. Prave se u rezolucijama od 1000 do 2500 tpi (tačaka po
inču),mada danas idu do 12 000 dpi, dok su optički išli od 800 tpi pa do nekoliko hiljada dpi-
a, a kuglični su maksimalno išli do 520 tpi.

Laserski miševi su savršeniji jer troše manje energije, ne svetle (makar mi to okom ne
vidimo), ne prljaju se, brži su od klasičnih
optičkih.

Kod laserkih miševa laserski zrak se

odbija iz samo jedne točke na površini
dok se kod običnih miševa foto osjetljive
diode primaju svijetlost sa svih strana
koje osvjetljava diode, pa je prvi
precizniji.

Optički miš

Posebna vrsta optičkog miša je tzv.

laserski miš. Prvi miš ovog tipa razvio je 1998.
godine Sun, ali je do popularizacije ovog
koncepta došlo tek 2004. godine kada je Logitech u saradnji sa Agilent Technologies razvio
model MX1000. Kao i obični optički miš, laserski koristi CMOS senzor da bi snimao podlogu.
Međutim, kao izvor svetlosti se koristi infracrveni laser. Upotreba lasera omogućava povećanje
rezolucije slike koju snima senzor, čime je površina podloge sa koje se prati pokret povećana oko
dvadeset puta u odnosu na optičke miševe, zahvaljujući mogućnosti analize interferencije
odbijene koherentne svetlosti. Takođe, upotreba lasera je smanjila izbirljivost miša prema
podlozi, tako da laserski miševi mogu da rade na većem broju podloga od optičkih. Veća
preciznost je dovela do razvoja miševa namenjenih igračima, kao što su Logitech G5 i Razer
Copperhead.

Vrste miševa
Danas se miševi proizvode za PS/2 i USB priključak, dok je postojala i stara verzija sa serijskim
priključkom. U budućnosti PS/2 se planira potpuno zamjeniti sa USB standardom.

Do danas postoji nekoliko vrsta

miševa:

 Miš sa kuglom
 Optički miš

 Bežični miš

 RF miš

 Bluetooth miš

 Laserski miš

 Biometrički miš
Bežični miševi
Većina bežičnih miševa koristi kratkotalasne radio frekvencije (RF) za komunikaciju sa računarom.
Za to je potrebno da poseduju predajnik i prijemnik.
 Predajnik je smešten u mišu. On šalje elektromagnetni (radio) signal, koji nosi informaciju
o pokretima i pritiscima tastera miša.
 Prijemnik je povezan sa računarom, on prihvata signal, dekoduje ga i šalje operativnom
sistemu, odnosno delu koji sadrži drajver za miš.
 Prijemnik može biti poseban uređaj koji se priključuje na računar (obično preko USB-a),
posebna kartica koju smeštamo u neki slot za proširenje ili ugrađena komponenta
računara.
Da bi predajnik i prijemnik međusobno komunicirali, moraju biti upareni. To znači da oba uređaja
moraju raditi na istoj frekvenciji i da moraju koristiti isti identifikacioni kod. Svrha uparivanja je
filtriranje interferencije (mešanja dva i više signala), odnosno smanjenje uticaja drugih emitera
elektromagnetnih zračenja.
Pored uparivanja bežični miševi koriste i tehnike enkripcije (zaštite) podataka. Enkripcija se
sastoji od metoda pomoću kojih se podaci prevode u oblik razumljiv samo predajniku i
prijemniku miša. Kao dodatnu zaštitu neki bežični miševi imaju mogućnost da menjaju
frekvenciju po nekom unapred definisanom pravilu.

Bluetooth miš
Bluetooth miš radi u opsegu od 2.4 GHz koristeći RF tehnologiju. Kod njega je izbegnuta
interferencija signala korišćenjem menjenja frekvencije u širokopojasnom opsegu frekvencija
u kome se nalaze i WiFi uređaji (kao što su 802.11b/g wireless mreže),bežični telefoni pa čak i
mikrotalasne pećnice. Version 1.2 of Bluetooth provides adaptive frequency hopping (AFH),
which is an enhanced frequency-hopping technology designed to avoid interference with
other 2.4 GHz communications.
Zašto je naziv Bluetooth?
Harald Bluetooth je bio kralj Danske oko 900. godine n.e. Uspeo je da ujedini Dansku i deo
Norveške u jedno kraljevstvo, koje je nakon toga primilo hrišćanstvo. On je jedan od najvećih
simbola Danske. Izbor ovog imena za standard u bežičnim komunikacijama, ne govori gotovo
ništa o samoj tehnici. Ovo ime samo predstavlja koliku ulogu u napretku bežičnih
telekomunikacija imaju kompanije iz Baltičkog regiona (Danska, Švedska, Norveška i Finska).

Biometrijski miš- prepoznaje šare na prstu jednog ovlašćenog korisnika, a ostalima je pristup
kompjuteru onemogućen. Ovaj način zaštite kompjuterskog sistema je efikasniji od lozinke za
pristup računaru
Vrste miševa

Miševi se mogu deliti po više parametara. Na osnovu interfejsa ih možemo deliti na žične,
bežične (u čijem okviru postoji podgrupa Bluetooth miševa), na osnovu namene ih možemo
deliti na mejnstrim, gejmerske, mobilne miševe, po ergonomiji ih delimo na tzv. simetrične i
ergonomske, dok je verovatno najpoznatija podela na osnovu vrste senzora koje koriste na
optičke, laserske i druge podgrupe miševa. Naravno, svaki miš može biti član nekoliko nabrojanih
podgrupa.

Žični miševi su miševi koji se povezuju na odgovarajući port u računaru putem kabla. Najčešće se
radi o USB vezi, te se povezivanje vrši na jednostavan način preko bilo kog dostupnog USB porta.
Danas je nešto veća retkost videti PS/2 konektor, stari konektor koji i danas postoji na desktop
računarima i na koji su se nekada povezivali tastatura i miš, ali na tržištu ima i takvih modela.
Takođe, postoje konvertori koji omogućavaju da se PS/2 miševi povežu na USB i obrnuto.

Bežični miševi su miševi koji ne koriste kablove, već komuniciraju preko WiFi (2,4 GHz, 5 GHz) ili
Bluetooth veze. Bluetooth miševi mogu da se povezuju direktno na računare koji podržavaju
Bluetooth tehnologiju, i neretko se radi o mobilnim miševima. Bežični miševi se takođe povezuju
putem bežične WiFi konekcije, i uglavnom koriste adaptere. Ti adapteri se povežu na USB port
računara i nakon toga korisnik može da uživa u višem stepenu slobode i „čistoti“ izostavljanja
kablova. Za napajanje se koriste različite vrste baterija (AA, AAA, interne)
Mejnstrim miševi su miševi najrazličitijih oblika i namene. Radi se o miševima koji su relativno
pristupačne, te ih odlikuju jednostavnost upotrebe i dizajna. Neki imaju svega tri tastera, dok
neki mogu dolaziti i sa raznim dodatnim tasterima ili opcijama, ili nekom specijalnom
mogućnošću. Mejnstrim miš u suštini može biti i skup miš, mada je to ređe slučaj.

Mobilni miševi su miševi male mase i dimenzija. Njihova najbitnija odlika je kompaktnost, kojoj
je neretko sve podređeno, od veličine i količine tastera, do karakteristika kao što su debljina,
izdržljivost i slično. Najčešće su bežični i dobri su za korišćenje u uslovima u kojima je korisniku
bitnije da raspolaže opcijom čestog pomeranja miša i računara na koji je povezan nego da
kuckanje bude udobno.
Gejmerski miševi su miševi namenjeni igračima. Ipak, često su zbog povišenog kvaliteta
pogodne za upotrebu od strane zahtevnijih korisnika, bez obzira da li žele da se igraju.
Karakteriše ih nešto viša cena, neretko imaju različite ukrase, dodatne „makro“ tastere, ili
različite raskošne opcije. U ovoj kategoriji zatičemo najrazličitije modele, a cenovno je verovatno
najrazuđenija kategorija jer ovakvih miševa u ponudi ima i za manje od tri hiljade dinara, ali i za
više od petnaest hiljada dinara...

Po obliku, miševi mogu biti ergonomski oblikovani ili simetrični. Ergonomski oblikovani miševi
su miševi koji su svojim oblikom prilagođeni korisnicima i obliku šake, te se stoga ne mogu
ravnopravno koristiti i od strane levorukih i od strane desnorukih korisnika, već isključivo
onom rukom za koju su predviđeni. U ogromnoj većini slučajeva, to je desna ruka. Simetrični
miševi su miševi koji imaju simetričan oblik, te ih stoga mogu koristiti i levoruki i desnoruki
korisnici.

Optički miševi su miševi koji koriste optički senzor. Radi se o senzoru koji se bazira na LE diodi i
fotodiodama koje detektuju pokrete relativno u odnosu na površinu. Većina mejnstrim miševa je
ovakvog tipa, mada i pojedine gejming modele odlikuje prisustvo kvalitetnog optičkog senzora.
Osetljivosti ovakvih senzora mogu ići od nekih 400 do 3600 DPI, pri čemu je podešavanje
osetljivosti moguće putem softvera. Pojedini modeli stižu sa sopstvenim softverom za kontrolu
parametara rada miša. Optički miševi su doneli poboljšani rad i kvalitet korišćenja u odnosu na
svoje prethodnike, mehaničke miševe sa kuglicama.
 Laserski miševi su miševi koji koriste laserski senzor. Oni se oslanjaju na infracrvenu lasersku
diodu umesto na LED, i zahvaljujući tome nude superiorne performanse i daleko više nivoe
osetljivosti u odnosu na sve ostale kategorije miševa. Zbog toga su neretko izbor entuzijasta i
igrača, a svi vodeći proizvođači kao noseće modele u ponudi ističu laserske miševe. Njihov DPI
može ići do daleko višeg nivoa, tj. nekih 8200 DPI koliko danas ima većina kvalitetnih igračkih
miševa. Gotovo uvek uz njih ide poseban softver za napredna podešavanja parametara rada
miša, a laserski miševi najčešće imaju veći broj tastera, posebne odlike i karakteristike kojima se
miševi drugih kategorija ne mogu podičiti, osim toga što imaju superiorne performanse.