Zoran Milivojević

PSIHOLOGIČKI SPISI
Kolumne iz dnevnog lista Politika

>i
/'
JlJL
P5lkOW3LIS

PSIHOPOLIS INSTITUT
Novi Sad
 5

SADRŽAJ

Zoran Milivojević, PSIHOTERAPEUT I MEDIJI:

SOCIJALNA PSIHOTERAPIJA.......... 11

1. Ako ti grešiš, ja sam b o lji.................... .17

2. Uzori odraslih........................................ .19
3. Strast...................................................... .21
4. Trovanje odnosa.................................... .23
5. „Psihologike” ........................................ .2 3
6. Pravo na psihoterapiju.......................... . 27
7. Pakost i zloba........................................ .2 9
8. Kad nenasilje rađa nasilje.................... . .31
9. Ljubav i disciplina................................ . .33
10. Roditeljski autoritet.............................. . .33
11. Deci prava, roditeljima k u rsevi.......... .3 7
12. Jači i slab iji............................................ .3 9
13. Permisivno vaspitanje.......................... ..41
14. Autoritarno vaspitanje........................ .4 3
15. Autoritativno vaspitanje...................... . 45
16. Mentalitet brzog novca........................ .4 7
17. Hipergamija.......................................... .4 9
18. „Strašno, strašno”.................................. ..5 1
19. Strpljivost.............................................. .5 3
20. Odgovornost.......................................... .5 5
21. Pohlepa.................................................. .5 7
22. Sindrom srednjeg deteta...................... .5 9
23. Lepa, pametna i bogata........................ . .61
24. Trauma javnosti.................................. .6 3
25. Zašto Ijubav boli?................................ .6 5
6

26. Dečja tuga kod o d raslih ............................................ 67

27. Vežbom do talenta...................................................... 69
28. Pubertetski prezir prema odraslim a......................... 71
29. Zavoleti.........................................................................73
30. Psovanje.......................................................................75
31. Mit o bezuslovnoj ljubavi.......................................... 77
32. Zona udobnosti.......................................................... 79
33. Lečimo koren nasilja................................................... 81
34. Medijsko nesvesno.......................................................83
35. Moć novca.....................................................................85
36. ,,Ah, samo sam hteo da vam pomognem” ................ 87
37. Pozajmiti prijatelju...................................................... 89
38. Triangulacija................................................................. 91
39. Post-normalnost ili normalizacija svega.................. 93
40. Skrom nost...................................................................95
41. Lepotom do sreće........................................................ 97
42. Maštanje...................................................................... 99
43. Maligni humor............................................................101
44. Sebičnost..................................................................... 103
45. Autošovinizam - prezir prema svojima...................105
46. Bajke i z lo ................................................................... 107
47. Ismevanje samoga sebe.............................................109
48. Sažaljenje.....................................................................111
49. Moć loših vesti............................................................ 113
30. Samodisciplina............................................................. 115
51. Upravljanje pažnjom.................................................. 117
52. Socijalni m ozak..........................................................119
53. Ljubav prema svojim a................................................121
54. Proganjanje samoga s e b e ......................................... 123
55. Odnos prema životinjama......................................... V25
56. Kako podneti neprihvatanje..................................... 127
57. Mrzitelji....................................................................... 129
58. Iskušenje...................................................................... 131
59. Teror i kolektivna k rivica......................................... 133
 7
60. Roditeljski sukob oko vaspitanja............................. 135
61. Naučena sumnjičavost............................................... 137
62. Unutrašnji govor......................................................... 139
63. Idealno J a ....................................................................141
64. Novogodišnji lični p ro g las....................................... 143
65. Osećanje zahvalnosti................................................. 145
66. Spontanost................................................................. H 7
67. Roditeljska m o ć .........................................................149
68. Snaja i zet kao nova deca............................................ 151
69. Mišljenje u stra n u ..................................................... 153
70. Ljubav i r e č i................................................................155
71. Razljubljenost i privlačnost....................................... 157
72. Mamin sin................................................................... 159
73. Dete bez ambicije........................................................161
74. Preambiciozno dete................................................... 163
75. Obična javna ličnost................................................. 165
76. Obožavano dete......................................................... 167
77. Samouverene neznalice.............................................169
78. „Nemoj da me smaraš” ..............................................171
79. Ženska logika............................................................. 173
80. Čitati knjige, pročitati čoveka................................... 175
81. Nepoznati, dobar d a n ............................................... 177
82. Mentalna otpornost.....................................................179
83. Upravljanje očekivanjima..........................................181
84. „Milice, sine moj” ....................................................... 183
85. Roditeljsko n asilje..................................................... 185
86. S v e je b e z v e z e ........................................................... 187
87. Tehnike za zbunjivanje roditelja...............................189
88. Dvostruki partneri......................................................191
89. Nametljive m isli......................................................... 193
90. Biti ostavljen............................................................... 195
91. K ojep ed ofil?............................................................. 197
92. „Kuhanje” javnog mnjenja.........................................199
93. Ideje veličine............................................................... 201
8
94- „Moraš mi ugoditi”....................................................203
95. Izbegavanje svakog konflikta.................................. 205
96. Nesvesni um: prajming............................................ 207
97. Teatralnost................................................................ 209
98. Pedagoški ugovor roditelja i učitelja........................211
99. Učitelj kao treći roditelj............................................. 213
100. Bolest, strah i pregled............................................... 215
101. Ćaskanje......................................................................217
ro2. Hlađenje zahvalnosti................................................ 219
103. Identitet sveta............................................................. 221
104. Klinceze i prinčevi.....................................................223
103. Čulnost ili osluškivanje sebe....................................225
106. Kolektivna površnost.................................................227
107. Psihologija navijanja................................................ 229
108. Kada bliska osoba ne vidi problem........................... 231
109. Osećanja menjaju perspektivu.................................233
110. Samovređanje............................................................. 235
m. Kajanje........................................................................ 237
112. Virtuelnoja.................................................................239
113. Detetovo pravo na vlastiti pol................................... 241
114. Čestitanje...................................................................243
115. Ljubav: potreba ili želja?.......................................... 245
116. Napad panike.............................................................247
117. Prednosti lepih.......................................................... 249
118. Zluradost......................................................................251
119. Roditeljski ratovi.......................................................253
120. Spojiti srce i m ozak...................................................255
121. Ljubav i konflikt.........................................................257
122. Prisila zaljubljivanja...................................................259
123. Emocionalna preosetljivost....................................... 261
124. Kako voleti sebe.........................................................263
125. Stvaranje korisnih navika........................................ 265
126. Načini ljubavnog vezivanja...................................... 267
127. Uspeti u životu.......................................................... 269
 9
128. Društvo u pojedincu................................................. 271
129. Provociranje...............................................................273
130. Pubertet..................................................................... 275
131. Prvi utisak...................................................................277
132. Ljubomorni ili zavidni.............................................. 279
133. Biti kul......................................................................... 281
134. Smeh je zdrav.............................................................283
135. Mržnja prema telu.....................................................285
136. Ličnost kao g ru p a .................................................... 287
137. Sanjarenje.................................................................. 289
138. Upravljanje brigama................................................... 291
139. Novac i sreća...............................................................293
140. Hrabrost.................................................................... 293
141. Paranoja.................................................................... 297
142. Medejina osveta........................................................ 299
143. Rane odluke............................................................... 301
144. Ko je psihopata?........................................................ 303
145. Psihopata! Šta sad?.................................................... 303
146. Još više istog.............................................................. 307
147. Ugovor sa tinejdžerom ............................................ 309
148. Kriza superega............................................................311
149. Kolektivna mrzovolja................................................ 313
150. Sindrom otuđenog deteta......................................... 315
151. Nervoza....................................................................... 317
PSIHOTERAPEUT I MEDIJI:
SOCIJALNA PSIHOTERAPIJA

Psihoterapija se pojednostavljeno naziva lečenje rečima. Međutim,

reči, rečenice, neverbalno izražavanje psihoterapeuta nisu bilo kakve
reči, več su to terapijske poruke čiji je cilj da klijenta informiše, pobudi
na razmišljanje, da uvidi da je neko njegovo uverenje pogrešno, da ga
treba promeniti. Drugim rečima, psihoterapeut poziva svog klijenta na
svakojako preispitivanje svog unutrašnjeg sistema predstava i uverenja
o sebi, drugima i svetu, kako bi promenio neželjenu emocionalnu re-
akciju ili ponašanje. Postavlja se pitanje šta se dešava kada psihotera-
peut iste te poruke upućuje ne jednom čoveku, ili grupi ili porodici sa
kojom radi, već ih upućuje „masi”, onom segmentu publike do koje do-
pire neki od masovnih medija?
Ko je u tom slučaju primalac poruka? Kakav se odnos uspostavlja
između psihoterapeuta i anonimne publike? Naravno, nije sva publika
zainteresovana za ovakve poruke, ali postoji onaj deo javnosti koji mo-
žemo nazvati zainteresovana publika koja iz različitih razloga uvažava
ovakve poruke. To mogu biti ljudi koji imaju isti problem o kojem tekst
govori, nudeći razumevanje i rešenje; može biti neko čija bliska osoba
ima dati problem; a može biti i osoba koja je ljubitelj psihologije i koja
u svojoj zajednici deluje kao neformalni terapeut. Iako je moguće da
neko samo na osnovu za njega relevantnog teksta promeni nešto kod
sebe, to se verovatno događa veoma retko. Ono što je cilj ovakvih tera-
pijskih poruka upućenih kroz medije jeste jačanje racionalnog dela lič-
nosti, bolja orijentacija i razumevanje, bolje snalaženje oko važnih as-
pekata ličnog života. A to je ono za šta smo sigurni da deluje preventiv-
no, ali i terapijski bar na jedan segment zainteresovane publike.

Šta su psihologike?
Osnovna pretpostavka od koje polazi svaka vrsta psihoterapije je
da ljudi jesu logična bića. Svaki psihoterapeut pretpostavlja da iza bilo
koje ljudske akcije ili reakcije, emocije ili ponašanja, ma koliko ono bilo
negativno, neželjeno i iracionalno, postoji određena logika. Takva lo-
gika je, u stvari, izvor ili koren datog ponašanja. Ako je ponašanje štet-
no i iracionalno, onda je i logika iz koje ono izvire takođe iracionalna.
12 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI
U tom smislu psihoterapeuti su jedna vrsta stručnjaka za raznorazne
iracionalne logike koje kao svoje zaključke proizvode iracionalna uve-
renja. Ovu iracionalnu vrstu logika nazivam „psihologike”.
Život savremenog čoveka je takav da se u brojnim, a veoma važnim
aspektima njegovog života pojavljuju mnoge dileme, nejasnoće, otvorena
pitanja. Rezultat je poprilična kolektivna zbunjenost oko različitih važnih
tema, kao što su vaspitanje dece, emotivni odnosi, uloga i funkcija razli-
čitih emocija itd. Posledica je da savremeni čovek ima sve više problema
u ovim sferama života. Pored onih problema koji su jednostavno nužni
- jer je nemoguće živeti život u kojem se ne pojavljuju problemi, bilo da
su rešivi bilo nerešivi - postoje i oni problemi koje ljudi nepotrebno ,,pro-
izvode” upravo zahvaljujući svojim, često neprepoznatim, iracionalnim
psihologikama.
Osoba koja u nekim situacijama iznova i iznova problematično
reaguje na isti način, ima u stvari problem sa određenom iracionalnom
psihologikom iz koje proizlazi dati obrazac ponašanja, a koje najčešće
nije svesna. Veliki broj iracionalnih logika su nekada bile racionalne,
na primer, u detinjstvu, ali su u međuvremenu, kako je osoba odrasla,
zastarele i postale iracionalne. Kada one deluju nesvesno osoba i ne
može biti svesna njihove zastarelosti, ali i kada ih je svesna, ona veruje
u njihovu ispravnost i tačnost. Nekada su to logike i uverenja koji su
preuzeti od roditelja i drugih autoriteta kojima je osoba verovala, ali
koje ili nikada nisu bile tačne ili su u međuvremenu zastarele zato što
su seživotni uslovi promenili.
lako mi često u životu koristimo reč „logično” da bismo potvrdili
da se sa nečim slažemo kao istinitim i ispravnim, ne treba poistoveći-
vati pojmove logično i racionalno. Racionalno je ono što je logično i
istinito. Ali postoje razmišljanja koja jesu logična, no nisu istinita. Do
toga ponekad dolazi zbog toga što osoba razmišlja logički ispravno, ali
u razmišljanju ne koristi istinite podatke, tako da je njen zaključak ne-
istinit, neispravan, netačan, nerealističan, Drugi način nastanka iraci-
onalnog zaključka ili uverenja je kada osoba do njega dođe čineći neku
od prikrivenih logičkih grešaka. Poseban problem su ona uverenja i
logike koje nekada jesu bile ispravne, ali koje više nisu ispravne zbog
zastarelosti do koje je došlo tako što se promenila sama osoba ili su se
promenile važne društvene i životne okolnosti.
Većina ljudi u sebi nosi ako ne nekoliko, onda bar jedno iracionalno
uverenje, zasnovano na odgovarajućoj psihologici. Ako se ta uverenja,
zaključci određenih psihologika, tiču nekog važnog životnog pitanja,
važnog područja života date osobe, tada će ona ispoljiti svoje negativne
posledice upravo u datom području života osobe, ali i u životima drugih
ljudi koji su povezani sa datom osobom. Ako se iracionalna uverenja i
Psihoterapeut i mediji: Socijalna psihoterapija__________________ 13
psihologike ne tiču važnih aspekata, tada njihovo postojanje ne utiče bit-
no na kvalitet života date osobe.
Ljudi koji zastupaju određenu psihologiku se mogu podeliti na
one koji u njenoj negativnoj posledici (mišljenju, osećanju, ponašanju)
vide problem i one koji u tome ne vide problem. Ovi drugi se često po-
istovećuju sa svojom iracionalnom logikom i svojim iracionalnim uve-
renjima, verujući da su ta uverenja isto što i oni („Takav sam, kakav
sam!”), a ponekad čak pokazuju da su ponosni na svoje postupke koji
proističu iz datih uverenja.
Kada su u pitanju oni koji zastupaju neko iracionalno uverenje (a
samim tim i iracionalnu logiku iz koje je ono proizašlo), smatrajući da je
dato uverenje racionalno i neproblematično, tada eksponiranje i analiza
date psihologike jeste poziv na uviđanje njene iracionalnosti. Kratki tek-
stovi koji su ovde sadržani imaju cilj da osobu suoče sa jasno iskazanom
logikom, tako da njena netačnost i pogrešnost dođu do izražaja. Želja
autora je da pojedinci ponovo razmotre datu psihologiku kako bi uvide-
li njenu iracionalnost. U tom smislu ova knjiga je poziv na uvid i buđenje
želje da se data logika odbaci i zameni ispravnim razmišljanjem.
Ljudi koji su svesni iracionalnosti nekih svojih neželjenih reakcija i
postupaka često su u jednoj vrsti unutrašnje borbe u kojoj pokušavaju da
se promene i iracionalni deo sebe stave pod kontrolu racionalnog dela.
To je tipična situacija unutrašnjeg konflikta u kojoj se dva dela ličnosti
bore za prevlast u određenim situacijama. Teško je pobediti samog sebe,
naročito zbog togašto je iracionalni deo ličnosti obično taj koji na svojoj
strani ima neku veoma snažnu iracionalnu emociju koja mu u problema-
tičnim situacijamadaje snagu, što mu omogućuje da iznova i iznova pre-
vlada racionalni deo ličnosti.
Cilj tekstova u knjizi je da ovim ljudima ponudi jasan uvid u one
greške koje su ugrađene u date psihologike. Uviđanje pogrešnosti i ne-
tačnosti samih temeljnih uverenja na kojima se zasniva određeno raz-
mišljanje, može omogućiti osobi da u potpunosti demistifikuje i odba-
ci datu logiku i izađe iz mučnog unutrašnjeg konflikta.

Socijalna frustracija psihoterapije

Istraživanja su dokazala da u velikom broju slučajeva psihoterapi-
ja daje veoma dobre rezultate. Psihoterapeut pomaže pojedincu da pro-
meni način na koji definiše sebe, druge i svet, i tako mu pomaže da
samoga sebe doživi na željeni način, da se drukčije ponaša i ostvari
drukčije odnose sa drugim ljudima. Ali u socijalnom smislu psihotera-
pija nema veliki uticaj. Broj klijenata ili pacijenata sa kojima se jedan
psihoterapeut susretne tokom jedne godine je relativno mali, a kako je
11 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPlSl
psihoterapija proces koji može trajati i više godina, nije veliki broj onih
koji koji zahvaljujući psihoterapiji tokom jedne godine ostvare pozitiv-
ne rezultate u svojim životima. Upravo ovaj uvid u socijalnu ekskluziv-
nost ili u veoma ograničenu socijalnu moć psihoterapije jeste i bio razlog
zašto je osmišljena grupna psihoterapija kao način da jedan psihotera-
peut za isto vreme pomogne većem broju ljudi. Ali kako bilo, ni ovaj
način psihoterapije, pa ni porodična terapija u kojoj seporodica tretira
kao „prirodna” grupa, nije bitno povećao socijalni uticaj psihoterapije.
Socijalni uticaj psihoterapije je nešto povećan indirektno jer su se
različiti koncepti, postupci, metode i tehnike „preselili” u onu vrstu pru-
žanja pomoći koja se naziva psiho-socijalno savetovanje ili psihološko
savetovanje. Tome treba dodati i noviju pojavu mentalnih trenera ili ko-
uča (eng. coach) koji primenjuju iste tehnike kako bi njihovi klijenti po-
stigli vrhunske rezultate u nekom profesionalnom aspektu ili ostvarili
ciljeve u svojim privatnim životima. Međutim, i ovaj indirektni uticaj
psihoterapije na kvalitet života u zajednici ima prilično ograničen domet.
Kadasam na počecima svoje psihoterapeutske karijere uvideo ovu
sođjalnu nemoć psihoterapije, pokušao sam da doprinesem tako što
sam ona znanja i uvide koji nastaju tokom psihoterapije pretvorio u
čitljive knjige. Želeći da povećam kolektivnu emocionalnu pismenost
napisao sam Psihoterapiju i razumevanje emocija (1993), apsihologike
koje se tiču Ijubavnih odnosa sam ponudio javnosti u Formulama Iju-
havi (1995). lako su ove knjige čak i danas, dvadesetak godina kasnije,
nastavile da postižu lep uspeh, bivajući prevedene na druge jezike, ubr-
z.o sam uvideo da je moj tipični čitalac mladaobrazovana žena, što zna-
či da nisu dosezale do drugih segmenata publike. Kakopostoji trend da
se knjige sve manje čitaju, shvatio sam da svoje poruke moram plasira-
ti kroz one medije koji lakše dopiru do gledalaca, slušalaca i čitalaca, a
to su prvenstveno televizija, radio, novine i časopisi.

Socijalna psihoterapija
Kao što je rečeno, psihoterapija nijelečenjebilokakvim rečimaveć
su te reči koje koristi psihoterapeut reči koje su pažljivo odabrane i isto
tako pažljivo plasirane poruke. Psihoterapija je jedan oblik rada, a rad
je aktivnost usmerena ka cilju. Ako je nečiji problem posledica određe-
ne psihologike, onda je terapeutov cilj promena te logike, a sredstvo za
rad su upravo poruke koje upućuje - prvo, kako bi identifikovao psiho-
logiku, a tek zatim kako bi pozvao klijenta da je promeni. Svaka osoba
jeste jedinstvena, kao što jeste jedinstvena i njena životna situacija, ali
različita iracionalna uverenja nisu jedinstvena. Postoji ograničen broj
iracionalnih uverenja i logika koje različiti klijenti iznova i iznova izgo-
varaju tokom psihoterapije.
Psihoterapeut i mediji: Socijalna psihoterapija__________________ 15
Ako neke terapijske poruke mogu izazvati promenu kod klijenta
u ordinaciji, zašto iste takve poruke upućene kroz medije, ne bi mogle
da izazovu promenu bar kod nekih osoba koje zastupaju isto uverenje
i logiku, a koje prate te medije? To pitanje me je intrigiralo i bilo jedan
od razloga zbog kojih sam počeo da kroz različite masovne medije upu-
ćujem „terapijske” poruke, Tako je nastalo nešto što sam nazvao „soci-
jalna psihoterapija” ili, možda primerenije „socijalna psihoanaliza".
Upravo ovaj projekat povećanja socijalnog uticaja psihoterapijskih
znanja je ono što me je motivisalo da u okviru Iičnog poduhvata u Srbiji
i u Sloveniji sarađujem sa brojnim novinama i televizijama. Već je osam
i po godina kako jednom sedmično u Politici izlazi moja kolumna o ne-
komaktuelnom pitanju (isanjimpovezanom psihologikom), štojeuku-
pno 453 kolumne. Knjiga u kojoj su sabrani tekstovi koji su izašli u peri-
odu 2009-2011 je Uloviti Ijubav (Psihopolis, 2011), a knjiga u kojoj su dati
tekstovi objavljeni u periodu 2011-2014 je Psihologike svakodnevnog živo-
ta (Psihopolis, 2014), dok knjiga Psihologički sp/s/koju čitalac drži u ru-
kama sadrži tekstove iz perioda 2014-2017. O kvalitetu tekstova govori i
to da je knjiga Uloviti Ijubav objavljena u Sloveniji (Mladinska knjiga) i u
Hrvatskoj (Mozaik knjiga) gde jedoživelaviše izdanja. Kako postoji ve-
liko interesovanje za tekstove o deci, roditeljima i vaspitanju, a koji su
raspršeni kroz sve tri knjige, Psihopolis je odlučio da iz sve tri knjige iz-
dvoji one tekstove koji se tiču vaspitanja dece i da ih objavi kao posebnu
knjigu Roditeljovanje - o optimalnom vaspitanju (Psihopolis, 2017).
Pored dnevnih novina Politika, sarađujem sa većim brojem glasila,
a posebno bih istakao svoju dugogodišnju saradnju sa Blic ženom, Ne-
deljnikom, Novostimai Blicom. Pored toga čitalac je možda primetio da
su moje izjave prisutne u javnosti zato što me veoma često zovu novi-
nari dnevnih novina da kratko komentarišem različita događanja koja
su povezana sa ljudskom psihologijom. U to ubrajam i moja učešća u
raznim televizijskim emisijama, a posebno dugogodišnju saradnju sa
Jutarnjim programom Televizije Srbije.
Moje poruke su i u Sloveniji prepoznate kao korisne tako da su
dobile značajan medijski prostor. U kultnom časopisu Viva koji se bavi
zdravljem, imao sam godinama redovnu rubriku; u časopisu Manager
sam niz godina vodio Kliniku za rukovođenje; u časopisu Mojefinance-
sam deset godina imao kolumnu o psihologiji novca; više godina sam
pisao kolumnu u časopisu namenjenom mladim ženama Lepa in zdra-
va. Intervjui sa mnom objavljeni u Delu, Dnevniku, Mladini, PIayboy-u,
Primorskim novicama, Didakti itd, imali su značajnog odjeka i povre-
meno pokretali javne rasprave i polemike. Hrvatska izdanja mojih knji-
ga omogućila su da svoje poruke uputim preko stranica Globusa, Novog
lista, Slobodne Dalmacije, Jutarnjeg lista...
i6 Zoran Milivojević • PsiHOLOGiČKi spisi

jasno je da moje veliko prisustvo u medijima nije sve oduševilo,

posebno ne izvestan broj kolega. Tome je doprinelo da sam u rasprava-
ma o nekim veoma važnim društvenim pitanjima odbacio diktat „poli-
tičke korektnosti” i založio se za ono što je ispravno ma koliko to iriti-
ralo različite pojedince i grupe koji su pokušavali da me na razne nači-
ne diskredituju,
Uveren sam da je važno da psihoterapeuti izađu u javnost i ponu-
de sve ono sa čime njihova struka može pomoći ljudima da žive sadr-
žajnije i kvalitetnije, da se bolje osećaju, ali ne uz pomoć lekova ili ilu-
zija, već zbog saznanja da svoje živote žive i vode u skladu sa svojim
životnim vrednostima i uverenjima. To je bio razlog što sam na Prvom
kongresu psihoterapeuta Srbije pozvao kolege psihoterapeute da ma-
sovnije izađu u javnost i da više sarađuju sa medijima, a na Drugi kon-
gres psihoterapeuta Srbije sam pozvao nekoliko uglednih novinarki
kako bi psihoterapeutima održale radionicu o tome kako treba sarađi-
vati sa medijima.
Činjenica da samo na Fejsbuku moje stranice trenutno prati 140.000
ljudi, govori o tome da ljudi imaju potrebu za „terapeutskim tekstovi-
ma". O tome svedoče i brojna pisma u kojima mi pišu o promenama koje
su napravili u svom životu zahvaljujući boljoj orijentaciji koju im je
omogućilo čitanje ovih tekstova.
Zato i dalje verujem da je moguće u tekstovima i izjavama upući-
vati terapijske poruke čiji je cilj razotkrivanje i razgradnja različitih
psihologika. U tome vidim moć onoga što zovem socijalnom psihotera-
pijom.

Svetski kongres mentalnog zdravlja

Moje psihoterapeutsko delovanje kroz medije nijeostalo nezapa-
ženo na međunarodnom nivou. U oktobru 2016. sam pozvan da budem
jedan od plenarnih predavača na Svetskom kongresu mentalnog zdrav-
Ija, odžanom u Moskvi, čija je tema bila U susretpotrebama čovekaXXl
veka, a koji je okupio vodeće stručnjake za mentalno zdravlje iz celog
sveta. Moje predavanje: Socijalna psihoterapija - korišćenje masovnih
medija u širenju psihoterapijskih poruka, u kome sam predstavio teorij-
ski koncept socijalne psihoterapije, izazvala je široko interesovanje zato
što su stručnjaci za mentalno zdravlje prepoznali potencijalnu moć
masovnih medija, kao i društvenih mreža u blagotvornom delovanju
na očuvanje i unapređenje mentalnog zdravlja u zajednici.

Zoran Milivojević
Beograd, 1. oktobar 2017.
 17

1. AKO TI GREŠIŠ, JA SAM

BOLJI

Okruženi smo ljudima koji su preterano skloni kritiko-

vanju drugih. Kada se istakne osoba sa nekom novom idejom,
inicijativom, poslovnim poduhvatom, koju sprovodi samo-
stalno, bez potrebe da se oslanja na druge, ona ubrzo otkri-
va da mnogo ljudi oko nje o tome što ona radi ima neko mi-
šljenje. U najvećem broju slučajeva to mišljenje je negativno
- kritičko. Težnja da se gledaju drugi, da se „zabada nos” u
tuđe živote, koji se podvrgavaju kritici, u velikoj je suprotno-
sti sa istovremenim potpunim nedostatkom samokritike istih
tih koji tako rado kritikuju druge.
Kada neko kritikuje nekoga ili nešto, on tada negativno
govori o drugima ili svetu. Ako zanemarimo druge, možemo
da se zapitamo šta sklonost ka kritikovanju drugih govori o
osobi koja kritikuje. Šta osoba koja kritikuje želi da drugi
misle o njoj? Kako joj kritika služi da se predstavi drugima?
Koje su psihološke dobiti onih koji kritikuju?
Često se kritika doživljava kao izraz nečije pameti i in-
teligencije. Time što neko dokazuje da drugi u nečemu gre-
ši, on naizgled dokazuje da bolje vidi, više zna. Zato kritiko-
vanje drugih podrazumeva zauzimanje jedne intelektualno
superiorne pozicije. Ljudi koji kritikuju druge često upadaju
u logičku grešku da će, ako dokažu da drugi nije u pravu,
dokazati da oni jesu u pravu.* Zamislite, na primer, da osoba
koja tvrdi da su dva i dva pet, pobednički likuje kada uspe
da dokaže drugome da nije u pravu kada tvrdi da su dva i
dva tri.
i8________________________ Zoran Milivojević • PsiHOLOGIĆKl SPISI

Preteranoj sklonosti kritikovanju doprinosi i „moć pesi-

mizma”: onaj ko predviđa negativan ishod ispada pametan
bilo da je ishod negativan bilo da je pozitivan. U prvom slu-
čaju je u pravu („Nisu me poslušali, a rekao sam im”), a u
drugom je ili zaslužan („Vidim da su me poslušali”) ili zado-
voljan („Drago mi je da nisam u pravu”).
Ljudi koji previše kritikuju često imaju stav da bi njiho-
vo pohvaljivanje drugih ili odavanje bilo kalcvog priznanja
drugima značilo da priznaju da su drugi bolji od njih, a da
su oni gori od drugih. Zato je preterana sklonost kritici po-
vezana sa simboličkim dokazivanjem društvenog statusa. To
je poznata logika zavisti: ako je on bolji, ja sam gori - a kada
dokažem da je on gori, ja sam bolji.
Kritikovanje drugih je posebno društveno negativno
kada nije usmereno na ono što drugi rade ili za šta se zalažu,
već na druge kao ljudska bića. Odnosi prezira i mržnje u
društvenu dinamiku unose neprijateljstvo. Što je nečiji ,,mr-
zitelj” strasniji, veća je psihološka dobit koju tom mržnjom
ostvaruje. Nije svestan da dokazivanjem da je drugi gubitnik,
on ne postaje pobednik. Pitanje „Šta dobijam time što doka-
zujem da su drugi loši?” može da bude uvod u tako potrebnu
samokritiku.
[26. 9. 2014.]*

* Više: Kerol Tavris, Eliot Aronson: Uvek u pravu - Svi greše, ali ne i
ja, Psihopolis, Novi Sad, 2010.
 19

2. U ZO R IO D R ASLIH

Ako se zapitamo kako se izgrađuje nečije Ja, odnosno

nečiji identitet ili svest o tome kakvo jeste a kakvo nije neči-
je Ja, dolazimo do tri glavna psihološka mehanizma. Prvi je
da poverujemo drugim ljudima - takozvanim značajnim dru-
gima - koji nam govore o tome ko smo i kakvi smo. Drugi je
da posmatrajući druge i upoređujući se sa njima, sami za-
ključujemo ko smo i kakvi smo. Treći mehanizam izgradnje
identiteta je da se identifikujemo, poistovetimo sa nekim. U
tom slučaju želimo da postanemo isti takvi kakva je osoba
koju veoma poštujemo.
Osoba sa kojom se neko poistovećuje je osoba u koju
gleda da bi upio načine na koji se ona ponaša. Reč „uzor” sa-
drži opis ovog mehanizma, jer označava gledanje u, arhaično
„zorenje u”.
Identifikacija nije jedini psihološki izraz za opisivanje
imanja uzora. Drugi izraz je „učenje po modelu”. To je zato
što se smatra da je osoba-uzor svojevrsni model od kojeg se
preuzima određeno ponašanje, odnosno različita ponašanja
koja čine određenu društvenu ulogu.
Kada govorimo o uzorima, poistovećivanju i učenju po
modelu, tada može da se podrazumeva da govorimo o deci
i mladima. Pitamo se: da li i izgrađeni odrasli ljudi mogu da
imaju svoje uzore? Ako odrasla osoba ima svoj uzor, da li je
to nešto normalno ili je to znak da je ona nezrela, detinjasta?
Da bismo odgovorili na ova pitanja treba da odgovorimo na
pretpostavku na kojoj su zasnovana: da li se razvijamo tokom
celog života kao ličnosti ili se naša ličnost formira i završava
svoj razvoj u dvadesetim godinama? Danas je prihvaćeno da
20 Z ora n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

postoji celoživotno učenje, da su ljudi tokom svog života u

procesu „rasta i razvoja ličnosti”.
Uzori dece i mladih se po mnogo čemu razlikuju od uzo-
ra odraslih. Mlada osoba je često nezadovoljna sobom i fan-
tazira o tome da pobegne od sebe tako što će postati neko
drugi. Za razliku od mladih, odrasli su uglavnom prihvatili
sebe i ne žele da postanu neko drugi. Imaju i dovoljno život-
nog iskustva tako da nisu skloni ni idealizaciji ni „idolizaci-
ji" drugih ljudi. Odrasli žele da se razviju i budu bolji, uspeš-
niji samo u nekom aspektu profesionalnog ili ličnog života.
Njihovi uzori su oni ljudi koji su u datom aspektu postigli
uspeh. Odrasli ne žele da postanu isti kao drugi, već da u
datom aspektu što više liče na svoga uzora.
Učenje po modelu je veoma moćno zato što se u velikoj
meri odvija na nesvesnom nivou. Osoba nesvesno preuzima
ona ponašanja koja su dovela do uspeha, što povećava vero-
vatnoću da će i ona biti uspešna. Ako se pri tome i svesno
trudi da oponaša svog uzora, tada je put ka uspehu još lakši.
Zato je dobro imati uzora i oponašati ga u onom aspektu koji
želimo da razvijemo kod sebe. Pobednici oponašaju, a gubit-
nici zavide.
[4 .10 . 2014.]
 21

3. STRAST

Vremenom neki pojmovi i reči menjaju svoje značenje,

prelazeći iz nečega što je negativno u nešto što je pozitivno.
Takav je slučaj sa pojmom „strast” za koji danas mnogi misle
da označava snažno uživanje. Zato je strast poželjna u emo-
tivnom odnosu, odnosu prema poslu ili prema životu.
Ono što je kolektivno zaboravljeno i potonulo u naše
kolektivno nesvesno jeste znanje da imenica strast dolazi od
glagola stradati, nastradati. U latinskom, takođe, passio do-
lazi od pati, što znači muka, trpljenje. Iz ovog korena je na-
stala i reč pasivnost, trpno stanje.
Ljudi su strasni kada nečemu čime se bave pripisuju naj-
veću životnu vrednost. Posledica je da najviše uživaju kada
se time bave, a najviše trpe kada im je to onemogućeno.
Strast, prema tome, ne podrazumeva samo uživanje, već i
trpljenje.
Zašto je strast bila negativno označena? Zato što onaj
koji se nečemu posvećuje strasno zanemaruje sve one druge
životne vrednosti. Strasno zaljubljena osoba teško misli na
neŠto što nije povezano sa osobom u koju je zaljubljena. Ako
takva osoba pati zato što je zaljubljenost neuzvraćena, ona
se takođe teško koncentriše na bilo šta drugo osim na razlog
svoje patnje. Dugotrajno ignorisanje drugih važnih aspekata
života i društvenih uloga se na kraju završava nekim oblikom
stradanja. To je i razlog zašto su strast i razum koji propove-
da umerenost, suprotni koncepti.
Poslednjih godina se strast afirmiše i preporučuje kao
odnos koji prema svom poslu treba da imaju zaposleni u kor-
poracijama. Strasna posvećenost poslu podrazumeva da oso-
22 Zoran Milivojević ■ P s i h o l o g i ČKI SPISI

ba u tom poslu uživa, da ga radi kvalitetno, da tome posve-

ćuje mnogo vremena, što za posledicu ima uspeh i finansijsko
zadovoljenje. Kao i svaka strast tako i strast prema poslu ili
„poslovni Eros” sadrži jedan skriveni problem. Strasni zapo-
sleni koji svoje vreme posvećuju građenju svoje karijere nuž-
no zapostavljaju druge aspekte života i druge društvene ulo-
ge. To može dovesti do toga da nakon par decenija zaključe
da je to bilo dobro za korporaciju, ali ne i za njih kao osobe.
Podsetimo se na život našeg velikog naučnika čijoj pro-
nalazačkoj strasti svi toliko mnogo dugujemo - Nikole Tesle.
Kao što je poznato on je sebe u celini poistovetio sa ulogom
fizičara i pronalazača tako da nije ni imao privatni život. Na-
čin na koji je svesno izabrao da vodi život daje nam pravo da
na njega gledamo kao na heroja koji se žrtvovao kako bi što
više dao čovečanstvu, ali se isto tako možemo zapitati da li
je toliko žrtvovanje privatnog života bila dobra odluka.
Ako ste roditelj, da li biste voleli da vaše dete herojski
živi kao Nikola Tesla ili da živi harmoničnim životom obič-
nog smrtnika?
[n. 10. 2014.]
 23
4. TROVANJE ODNOSA

Razvodi i raskidi su uvek bolni, pogotovo ako par koji se

rastaje ima zajedničko dete ili decu. Po prirodi stvari, dete
je emotivno vezano za oba roditelja, ono voli i mamu i tatu.
Zato je pozicija deteta ono što može da se nazove dvostrukom
lojalnošću: u pokušaju da sačuva obe ljubavi, ono se trudi da
ne izneveri ni mamu ni tatu.*
Ono što bi za dete ili decu bilo najbolje jeste da se njiho-
vi roditelji raziđu kao odrasli ljudi kojima je žao što nisu us-
peli da uspostave zajednicu koja bi bila dovoljno dobra za
oboje, ali koji uviđaju da su za to oboje odgovorni. Ali odra-
sli ljudi u sebi nose i ono što se u transakcionoj analizi nazi-
va „dečje Ja” ili „unutrašnje Dete”. To je onaj deo ličnosti koji
je veoma otporan na odrastanje, tako da ga Ijudi nose u sebi
bez obzira na to koliko imaju godina. Pored toga što dopri-
nosi kreativnosti i zabavi, unutrašnje Dete se često aktivira
u stresnim situacijama.
Kada unutrašnje Dete jednog partnera doživljava da je
„iskorišćeno i odbačeno” počinje da preduzima osvetničke
postupke, na šta drugi partner reaguje na isti takav način.
Kada partneri u svom bolu zaborave da su roditelji, počinju
da u svoj rat uključuju i decu.
Kao što nekada od zajedničkih prijatelja očekuju da vide
,,na čijoj su strani”, tako roditelj može od deteta da zahteva
da zauzme njegovu stranu i osudi „krivca” za razvod i neo-
stvarena očekivanja. Pretpostavka iz koje proizlazi ovaj za-
htev jeste ucena tipa ,,ako nisi sa mnom, onda si protiv mene”,
i pretnja da će roditelj da odbaci dete ako se ne opredeli za
njega. A u situaciji kada je dete već uplašeno zbog odsustva
24________________________Zoran Milivojević • PsiHOLOGIČKI SPISI

jednog roditelja, novi talas separacionog straha čini ga lakom

žrtvom.
Postupak koji sprovodi jedan roditelj kako bi pokvario
ili prekinuo odnos deteta i drugog roditelja često u žargonu
zovemo „trovanje odnosa”.*** U to spadaju izjave tipa: „Tvoj
tata nas je ostavio”, ,,Da te tvoja mama zaista voli ona bi sa-
čuvala našu porodicu”, kao i brojne druge. Tipično je da ro-
ditelj sebe definiše kao nevinu žrtvu, a onog drugog rodite-
lja kao krivca, bezosećajnu lošu osobu koja ne voli vlastito
dete itd. Umesto da roditelj vodi računa o detetu, zahteva da
dete vodi računa o njemu.
Bolju poziciju za trovanje ima onaj roditelj kojem je dete
povereno na staranje. Što je dete mlađe, a detetu više bliskih
odraslih priča istu negativnu priču o drugom roditelju, to je
„trovanje” delotvornije. Kada toksični roditelj ne sprečava
drugog da viđa dete, ovu vrstu zlostavljanja deteta, ugroža-
vanja detetovih i roditeljevih prava teško je prepoznati. Naj-
teže je kada oba roditelja počnu da truju, tako da se dete nađe
u psihološkom ratu punom „otrova” i „protivotrova”. Zato je
važno da se roditelji razvode kao odrasli, a ne kao deca.
[18.10. 2014.]

* Više: Džuli Lin-Evans: Razvod a šta sa decom?, Psihopolis, Novi Sad,

2010.
** Više: Suzan Forvard, Kreg Bak: Toksična vaspitanje - Emocionalna
detoksikacija odrasle dece i zbunjenih roditelja, Psihopolis, Novi Sad, 2010.
 25

5. „PSIHOLOGIKE”

Osnovna pretpostavka od koje polazi svaka vrsta psiho-

terapije i psihološkog savetovanja jeste da su ljudi logična
bića. To znači da se svaka ljudska akcija ili reakcija posmatra
kao izražavanje osobe koje je zasnovano na nekoj prethodnoj
obradi informacija, na nekoj unutrašnjoj logici date osobe.
Takva logika jeste izvor ili koren određene aktivnosti: pona-
šanja, osećanja ili drugog reagovanja. Da bismo razumeli
neko određeno ponašanje ili neku drugu aktivnost osobe,
potrebno je da ustanovimo iz koje vrste psihološke logike ili
„psihologike” dato ponašanje izvire.
Da bi neko prihvatio gore navedeni zaključak, potrebno
je da pravi razliku između nekoliko vrsta logika. „Logično”
i „tačno” nisu jednaki. Moguće je da nešto bude logično iako
nije tačno. Zato logike delimo na racionalne, tačne logike i
na iracionalne logike. Da bi neka logika bila označena kao
racionalna, razumna, ona mora da bude zasnovana na isprav-
nom postupku zaključivanja, ali i da sadrži isključivo tačne
podatke. Ukoliko to nije slučaj, tada je u pitanju neka od ira-
cionalnih logika.
Ako usvojimo ove pretpostavke, tada na raznorazna štet-
na, nasilna, samodestruktivna ponašanja gledamo kao na
izraz ili manifestaciju neke iracionalne psihološke logike -
„psihologike”.
Veoma su retki oni ljudi koji nemaju nijednu „psihologi-
ku” bar u nekom aspektu života. Jedan od razloga je to što u
detinjstvu veoma često izvodimo pogrešne zaključke o važ-
nim stvarima u životu. To činimo zato što u detinjstvu ne-
mamo dovoljno razvijene saznajne sposobnosti, ali i što ne
26 Z ora n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

raspolažemo potrebnim znanjem da bismo izvodili ispravne

zaključke. Ove zaključke zaboravljamo i oni u nama nastav-
ljaju da deluju kao istine, to jest kao pravila na osnovu kojih
se upravljamo. Iako se roditelji trude da kod deteta razviju
sposobnost racionalnog razumevanja sebe, drugih i sveta,
oni nesvesno uče dete i onim zabludama kojih ni sami nisu
svesni. Zato je odrastanje, to jest proces rasta i razvoja lično-
sti, povezan sa prepoznavanjem i odbacivanjem različitih
vlastitih iracionalnih logika i uspostavljanja sve racionalnijeg
odnosa prema važnim pojavama.
Poznavanje ovih principa veoma je važno za svakodnev-
ni život, za vaspitanje dece, ali i za komunikaciju sa odraslim
ljudima. Kada primetimo da se neko ponaša na način koji
nam se čini iracionalnim, prvi korak je da probamo da sa-
znamo na kakvoj logici osoba zasniva svojeponašanje. Pod-
setimo, razumeti nečiju logiku ne znači slagati se sa njom.
Ako uvidimo da je logika te osobe pogrešna, potrebno je da
utičemo na osobu da promeni logiku, jer jedino promenom
logike dolazi i do promene neželjene aktivnosti. To je dokaz
da svako od nas mora da pomalo bude i psiholog.
[25.10. 2014.]
 27

6. PRAVO NA PSIHOTERAPIJU

Svaka ljudska zajednica prepoznaje pravo svojih članova

na bolest. Kada se neko razboli, drugi članovi zajednice pre-
poznaju njegovu bolest kao posebno, izmenjeno stanje zbog
kojeg on nije u stanju da izvršava svoje redovne obaveze. Zato
je čovekovo pravo da bude bolestan jedno od univerzalnih
ljudskih prava.
Iako pitanje bolesti na prvi pogled izgleda jednostavno,
ono je u stvari veoma kompleksno. Sociolog Talkot Parsons
(Talcott Parsons) je pokušao da ovu kompleksnost objasni
uvođenjem pojma društvene uloge bolesnika koja je defini-
sana sa dva prava i dve obaveze. Pravo da se bude bolestan
pretpostavlja da obolela osoba nije odgovorna, pa samim tim
nije ni kriva za svoju bolest. Bolesna osoba ne sme da bude
kažnjena zbog toga što je bolesna. Bolest joj daje pravo da
bude izuzeta od svojih uobičajenih dužnosti i uloga - da bude
na bolovanju. Njena dužnost je da čini ono što je u njenoj
moći da joj bude bolje, da ozdravi. Zato je dužna da potraži
medicinsku pomoć i da sarađuje sa lekarima i drugim zdrav-
stvenim radnicima. Bolesnik je dužan da se leči.
Zajednica koja bolesniku nameće dužnost da se leči isto-
vremeno je dužna i da mu omogući takvo lečenje. Iz bole-
snikove dužnosti da se leči proizlazi njegovo pravo na lečenje.
Obolelom pripada univerzalno ljudsko pravo na lečenje.
Slično je i kada je reč o mentalnim bolestima i poreme-
ćajima. Istraživanja su pokazala da je najdelotvornija terapi-
ja ona koja kombinuje psihofarmakološke lekove i psihotera-
piju. Kada nekome bude postavljena neka od ovih dijagnoza,
čime se potvrđuje njegov status i uloga bolesnika, on ima
28 Z ora n M iliv o je v ić • PsiHOLOGlČKI SPISI

pravo na tu, dokazano najučinkovitiju terapiju. Ali tu nastaje

problem, jer on svoje pravo na lečenje neće moći da ostvari.
Problem nastaje zbog toga što za razliku od psihofarma-
koloških lekova koji su veoma dostupni, psihoterapija nije
dostupna velikom broju onih kojima je veoma potrebna. Si-
stem javnog zdravstva je tako postavljen da zbog brojnih
razloga oni kojima je to potrebno ne mogu da ostvare svoje
pravo na lečenje psihoterapijom. Verovatno zbog toga i jeste
veoma velika potrošnja psihofarmakoloških lekova.
Danas vidimo da su se isplatili napori koje su tokom
prethodnih decenija uložile generacije psihoterapeuta koje
su uklanjale predrasude i menjale negativnu sliku o psiho-
terapiji. Povećanje broja onih koji ne samo da nemaju otpor
prema psihoterapiji i psihološkom savetovanju, već traže ta-
kvu vrstu lečenja, stvorio je novi problem. Onima koji traže
ovu vrstu pomoći i lečenja sistem to ne omogućava. Zato je
važno da u ime psihoterapeuta podsetimo javnost da pravo
na psihoterapiju jeste deo univerzalnog ljudskog prava na
lečenje. Psihoterapeuti i građani moraju udruženo da zahte-
vaju od države da psihoterapiju uključi u zdravstveni i soci-
jalni sistem.
[1. n. 2014.]
 29

7. PAKOST I ZLOBA

Da li postoje zli ljudi? Siguran sam da većina smatra da

postoje. Nekada može da zaplaši lakoća kojom se drugi čo-
vek, sused, bivši partner, kolega, etiketira kao ,,zla osoba”.
Odnos dobra i zla, koji je mnogima očigledan, gubi privid
jednostavnosti kada krenemo da o tome razmišljamo i istra-
žujemo.
Prva stvar koja iznenađuje je da ljudi koji čine zle stvari
ne smatraju da je to što čine zaista nešto zlo. U njihovim gla-
vama oni nikako nisu zli, već smatraju da su dobri. Oni dru-
ge ocenjuju kao zle, što i jeste glavni razlog da prema njima
postupaju agresivno. Iako drugi i oni treći koji čine publiku
ocenjuju da prvi čine zlo, oni sami veruju da čine dobro. Nji-
hova subjektivni psihološki stav je da su oni zapravo borci
protiv zla, da oni „proganjaju progonioca”. Veruju da su ,,an-
đeli zaštitnici”, a nikako „đavoli” kako ih drugi doživljavaju.
U tome je objašnjenje izreke da je put u pakao popločan do-
brim namerama.
Kada jedno ljudsko biće počinje da veruje da je drugo
ljudsko bića zlo? Izgleda da je za takvu ocenu potrebno da
drugoga sagledava kroz „trougao mržnje”. To znači da posto-
je tri uslova koja moraju da se steknu kako bi neko zaključio
da je drugi zao. Prvi je da drugi čini nešto čime ugrožava ono
što je prvoj osobi veoma važno. Drugi je da to čini svesno i
namerno, a ne slučajno, nehotice, zbog bolesti ili izmenjene
svesti. I treći uslov, koji je najvažniji, a koji „zatvara” trougao
sastavljen od ova tri uslova jeste da drugi to čini bez ikakvog
povoda ili opravdanja. Kako onaj koji ocenjuje ne vidi logiku
za takvo ponašanje, on nalazi „objašnjenje” da to čini zato
3° Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

što je iracionalan, zao. Upravo je ovaj iracionalni momenat,

odnosno nerazumevanje subjektivnih razloga zbog kojih
neko čini nešto destruktivno, glavni razlog da se taj označi
kao zao.
Tako nastaje logička petlja zla: ljudi čine zle stvari dru-
gim ljudima zato što misle da su ti drugi ljudi toliko zli da
su to zaslužili. Zli postupci neke osobe izrastaju iz njenog
subjektivnog uverenja da je ona dobra, a da je neko drugi
zao.
Sva ona neprijateljska, destruktivna, brutalna i nemilo-
srdna ponašanja kojima se izražava odnos prema zlim dru-
gima, bitno bi se smanjila kada Ijudi ne bi bili u mogućnosti
da „zatvore” trougao zla. Kada bismo mogli da bolje razume-
mo razloge, argumente i logiku drugih koji čine stvari koje
nam se ne sviđaju, kada bismo povećali empatiju, njihovo
ponašanje bi nam bilo manje iracionalno, a oni manje zli.
Time što razumemo nečiju logiku, nikako ne znači da je odo-
bravamo ili prihvatamo. Ovakvo razumevanje nečijih razlo-
ga omogućava dijalog, pregovore, uticaj na osobu da prome-
ni svoje rezonovanje i ponašanje. To je mnogo bolje od crno-
belog dečjeg razmišljanja i etiketiranja.
[8. n. 2014.]
 3i

8. KAD NENASILJE RAĐA

NASILJE

U raspravi o prihvatljivosti ili neprihvatljivosti povreme-

nog razumnog telesnog kažnjavanja male dece od strane ro-
ditelja može da se čuje i argument da „nasilje rađa nasilje”.
Ističe se da se takvim načinom kažnjavanja deca podučava-
ju modelu nasilnog rešavanja konflikata i da izrastaju u oso-
be sklone nasilju. To je jedan od glavnih argumenata onih
koji se zalažu da se roditeljima zakonski zabrani bilo kakvo,
pa i najblaže telesno kažnjavanje vlastitog deteta. Kako bi
ovakva zabrana onemogućila roditelje da uspostave svoj au-
toritet prema detetu, poništila neka od osnovnih roditeljskih
prava i dužnosti, doprinela širenju epidemije „nemoćnih ro-
ditelja”, pitamo se koliko je ovakva argumentacija osnovana.
U starijoj literaturi zaista je moguće naći podatke da
odrasli koji su u detinjstvu bili žrtve zlostavljanja mogu da
imaju sklonost da zlostavljaju druge. To je objašnjeno psiho-
analitičkim konceptom „identifikacija sa agresorom”, prema
kojem se zlostavljano dete, verujući da može da bira samo ili
da bude žrtva ili da bude agresor, opredeljuje za manje zlo.
Kasnija istraživanja u čijem uzorku su učestvovali svi koji su
bili kao deca fizički zlostavljani, a ne samo oni koji su kasni-
je zlostavljali druge, pokazala su da dve trećine maltretirane
dece kasnije nisu bile sklone nasilju. Dakle, većina žrtava
nasilja kasnije ne postaju vršioci nasilja. Sasvim suprotno od
uvreženog stereotipa da nasilje rađa nasilje.
Novija istraživanja o nasilnosti dece takođe demantuju
stereotip da je tipični nasilnik i sam žrtva porodičnog nasilja.
Rezultati pokazuju da su najviše nasilna ona deca čiji rodi-
3tL Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

telji nisu nikada primenjivali telesno kažnjavanje. To objaš-

njavamo time što ovu decu njihovi roditelji nisu naučili da
podnose frustraciju svojih želja, tako da ona pribegavaju na-
silju kako bi naterali druge da im ispune volju. Pri tom ova
nikada telesno kažnjavana deca mogu da budu svirepa, sa
izraženom ravnodušnošću, bez empatije i saosećanja sa dru-
gima. Njihove žrtve su druga deca, životinje, ali i odrasli:
roditelji, vaspitačice i učiteljice. Njihova kasnija sudbina po-
tvrđuje narodnu mudrost: „Tucite svoju decu kada zasluže
da ona kada odrastu ne bi tukla vas.”
Kada je reč o telesnom kažnjavanju, mnogi ga pogrešno
izjednačavaju sa nasiljem i hzičkim zlostavljanjem. lako je
ovo izjednačavanje suprotno logici i činjeničnom stanju, po-
stoji skriveni motiv koji stoji iza toga. Prema Konvenciji o
pravima deteta zabranjeno je nad decom vršiti nasilje, a nije
zabranjeno telesno ih kažnjavati. Način da se i telesno ka-
žnjavanje obuhvati Konvencijom je da se na silu podvede pod
pravnu kategoriju „nasilje”.
Usvajanje zabrane roditeljima da telesno kazne dete bi
moglo ne da smanji, već da poveća stepen nasilja u školama
i društvu. I zato sa ovakvim stvarima ne treba eksperimen-
tisati jer je reč o budućnosti naše dece.
[15.11. 2014.]
 33

9. LJUBAVIDISCIPLINA

Ako pretpostavimo da deci za pravilan razvoj treba pru-

žati ljubav i zahtevati disciplinu, onda je na osnovu toga mo-
guće razlikovati tri glavna vaspitna modela.
U prvom modelu roditelji izbegavaju da pokažu ljubav
deci koju inače vole, istovremeno zahtevajući visok stepen
discipline. Oni ne pohvaljuju dete, nikada ne pokazuju da su
zadovoljni detetovim postignućima, ističu detetu da uvek
može bolje i više. Njihova deca su veoma poslušna i vredna,
a razlog za to je što nikada nisu sigurna da li ih roditelji za-
ista vole.
Ta deca žive u hroničnom strahu od odvajanja (separa-
cijski strah) i trude se da ugode roditeljima kako ne bi bila
odbačena. Ovaj način vaspitanja stvara ličnosti koje su veo-
ma samodisciplinovane, radne, ambiciozne, teže savršenstvu.
Međutim, kako ova osoba nije dobila ljubav, ona nije izgra-
dila pozitivnu sliku o sebi i nema razvijena osećanja samo-
ljubavi i samopoštovanja. Ovaj model je kod nas posebno bio
zastupljen u Vojvodini gde su ga nazivali „nemačko vaspita-
nje”. Nije ni čudo da one teritorije, na kojima je ovaj model
bio primenjivan, imaju visoku zastupljenost depresivnosti i
samoubistava.
Kao rezultat kritike prvog modela, nastao je drugi model
u kojem se smatra da je deci najvažnije pokazati ljubav, jer
ona pomaže izgradnji pozitivne slike o sebi, a sprečava na-
stanak neurotične strukture ličnosti.
To je kod roditelja stvorilo strah da će dete, u svakoj si-
tuaciji u kojoj počne da doživljava da je nevoljeno, da bude
traumatizovano, što će negativno da se odrazi na njegovu
21 Z oran M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

buduću ličnost. Kada roditelj pokuša da disciplinuje dete, a

ono se usprotivi, roditelj popusti iz straha da će da ga trau-
matizuje.
Formula modela je ljubav bez discipline. Kako roditelji
nisu socijalizovali i disciplinovali dete, rezultat je neprilago-
đena i od roditelja zavisna odrasla osoba - patološki narcis.
Kada mnogi roditelji svesno ili nesvesno zastupaju ovakav
model, tada nastaje, kako ju je nazvao Arik Sigman, narci-
soidna „razmažena generacija” koja je, između ostalog, sklo-
na nasilju i kršenju zakona.*
Mnogi roditelji i stručnjaci promovišu ovaj drugi model
kao način „prosvećenog” vaspitanja.
Kako je sve veći broj Ijudi koji su proteklih decenija svo-
ju decu vaspitavali „pravilno”, a veoma su nezadovoljni re-
zultatom, na osnovu kritike drugog modela, nastao je treći
model. Prema ovom modelu, podjednako je važno deci po-
kazati ljubav i disciplinovati ih. To je Stiv Bidalf nazvao pru-
žanjem i „meke” i „čvrste” Ijubavi. U tom modelu roditelj
mora prvo sebi, a zatim i detetu da objasni da mu postavlja
granice, tera ga na korisne a neprijatne stvari, kažnjava ga
kada se usprotivi tome, samo zato što ga zaista voli.
[29. n. 2014.]

* Više: Arik Sigman, Razmažena generacija - Kako uništavamo bu-

dućnost naše dece, Psihopolis, Novi Sad, 2012.
 35

10. RODITELJSKI AUTORITET

Jedan od problema savremenog vaspitanja dece je u tome

što deca ne usvajaju autoritet od roditelja i odraslih koji tre-
ba da im služi kao model ponašanja i da ih socijalizuju. Od-
nos prema autoritetu se izgrađuje u primarnoj porodici, iz
koje dete kasnije kreće u školu, gde na učitelja prenosi pret-
hodno izgrađeni odnos prema autoritetu. Ono što je na prvi
pogled jasno kada posmatramo roditelje koji pokušavaju da
vlastitu decu podižu na „savremeni” način, jeste da izbega-
vaju da se prema deci postave kao nadređeni, kao autoritet.
Izbegavajući vertikalni odnos, postavljaju se u jednakopra-
van, horizontalni odnos sa detetom, pokušavajući da mu
budu najbolji drug ili drugarica. Ovi roditelji ne uče decu
kako da se zdravo podrede. Zbog toga ova deca dobro funk-
cionišu ukoliko je odnos horizontalan ili ukoliko su oni ti
koji izdaju zapovesti i čija se volja poštuje.
Krizi roditeljskog autoriteta su doprinele savremene te-
orije vaspitanja koje su podstakle roditelje da razviju odboj-
nost prema poziciji nadređenog. Dok su se nekada deca pla-
šila da roditelji ne prestanu da ih vole, savremeni roditelji su
ti koji se plaše da će deca prestati da ih vole ukoliko budu
previše zahtevni ili „naporni”.
Krizi autoriteta je doprinelo i nerazlikovanje između dva
bliska pojma sa potpuno različitim značenjem: autoritativ-
nosti i autoritarnosti. Dok je autoritativan onaj ko ima auto-
ritet, kojem se autoritet priznaje, autoritaran je onaj ko se
slepo podređuje nadređenima, a od podređenih zahteva istu
takvu slepu poslušnost. Nerazlikovanje ova dva pojma je do-
36________________________Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

velo da mnogi autoritet povezuju sa odnosom gospodara i

roba.
Da bismo autoritet ispravno shvatili, treba se vratiti sa-
moj reči koja dolazi od latinskog glagola augere - povećati,
uvećati, razviti, obogatiti. Isto poreklo ima i reč autor, onaj
koji stvara, tvori, dodaje neku novu vrednost. Roditelj je ar-
hetipski autoritet, upravo zbog toga što hrani dete, odgaja ga
i pomaže mu da raste i da odraste. U etimološkom smislu i
naše reči vaspitanje (od pitanje, hranjenje, gojenje, danas sa
značenjem hranjenja na silu, posebno životinja: „pitanje gu-
saka”) i odgajanje (od gojiti) takođe imaju značenje uvećava-
nja i podsticanja razvoja.
Time što su „savremeni” roditelji masovno abdicirali iz
pozicije nadređenog, starijeg, onoga ko povremeno zapove-
da, vlastitu decu su lišili mogućnosti da izgrade pravilan
odnos prema autoritetu i da razviju sposobnost zdravog po-
dređivanja koje se nalazi, prema Frojdu, između slepe pokor-
nosti i stalnog buntovništva. Uzrok za „alergiju” mlade ge-
neracije prema autoritetima u školi, na ulici i u društvu, tre-
ba tražiti u „spljoštenim” porodicama iz kojih izvire. Zato se
ne treba čuditi mišljenju da se vaspitanje bez autoriteta može
shvatiti kao moderni način neodgovornog roditeljstva.
[6. i2. 2014.]
 37

11. DECI PRAVA, RODITELJIMA

KURSEVI

Izgleda da su za ono što ne valja kod dece i mladih krivi

njihovi roditelji, jer ih nisu vaspitavali na naučno zasnova-
nim metodama. Predstavljeno je kao da su u pitanju neka
tajna znanja koja poseduju samo psiholozi i pedagozi. Veru-
je se da će to biti ispravljeno zakonom koji će naterati rodi-
telje da se poprave, masovno pohađajući kurseve na kojima
će od dotičnih naučnika biti podučeni naučno zasnovanim
roditeljskim veštinama. Rezultat će biti da ćemo za nekoliko
decenija postati društvo bez nasilja.
A šta ako ne bude tako? A šta ako je to samo jedan od
pogleda koji nam nameću naučnici koji u tome imaju neki
svoj, ovaj ili onaj interes? Da li smo toliko uvereni u ovu hi-
potezu da zaista možemo da zakonom obavežemo roditelje
da naprave toliki otklon od našeg kulturnog obrasca? A šta
ako se desi da: naraste broj nemoćnih roditelja koji nikako
da otkriju pravi način kako da objašnjenjima i molbama mo-
tivišu dete da nešto uradi ili ne uradi; naraste broj raspušte-
ne, nedovoljno disciplinovane, nasilne, bahate i nesocijali-
zovane dece koja će izrasti u mlade sklone delinkvenciji; po-
raste broj dece koja su oduzeta onim „nasilnim” roditeljima
koji time što odbijaju da odstupe od povremenog telesnog
kažnjavanja pokazuju da su nepopravljivi zlostavljači; poraste
broj lažnih optužbi za fizičko i drugo zlostavljanje i to od
strane same dece koja su na predavanjima u školi obaveštena
o svim svojim pravima, kao što povremeno u drugim zemlja-
ma deca ovako „kažnjavaju” neposlušne roditelje.
38 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

Ili ako se desi da ne postoji efikasno objašnjenje koje

možete da primenite kada dete izgovori: „Neću i šta mi mo-
žeš! kada dete u osnovnoj školi tvrdoglavo odluči da napu-
šta školovanje; ako poraste procenat dece sa velikim proble-
mom samokontrole, sa nemogućnošću usmeravanja pažnje
na neinteresantne sadržaje, i sa lošom kontrolom agresivnih
i drugih impulsa, a koje roditelji podižu na „naučno zasno-
van” način. Ili ako poraste broj broj dece čija će vaspitna za-
puštenost da dobije psihijatrijsku dijagnozu i koja će biti le-
čena lekovima. Ili ako poraste broj osumnjičenih za zlostav-
ljanje, koji nikako, po logici stvari, neće moći da dokažu da
su nevini. Ili da socijalne službe, vaspitači i pedijatri u strahu
da ne naprave grešku na štetu deteta, počnu da vode postu-
pak ugrožavajući prava i interese osumnjičenog roditelja ili
da počnu da se u vaš odnos sa detetom mešaju raznorazni
dušebrižnici iz bližeg i daljeg okruženja.
Siguran sam da će i tada naučno istraživanje dokazati
da su opet roditelji krivi, jer nisu na ispravan način prime-
njivali ono što su naučili na kursevima. Da li je zaista razu-
mno i ispravno da eksperimentišemo, preuzimajući toliki
rizik? Pogotovo onda kada se jedna interesna grupa tako
ostrašćeno bori za vlast nad vaspitanjem naše dece.
[13.12. 2014.]
 39

12. JAČII SLABIJI

Jedan od argumenata koji koriste zagovornici da se ro-

diteljima oduzme pravo da telesno kazne decu jeste da onaj
ko je jači nikada ne bi smeo da udari onoga ko je slabiji. To
se ilustruje slikom iz dečje perspektive u kojoj džinovski ro-
ditelj udara po turu majušno dvogodišnje dete. Takvo pona-
šanje se označava kao zlo i neprihvatljivo iz jedinog razloga
što neko ko je fizički jači koristi svoju moć nad nekim ko je
fizički slabiji. Da li je to dobra argumentacija? Da li je zaista
primena fizičke moći a priori negativna?
Zamislimo situaciju u kojoj nakon svađe sa prodavcem
osoba počinje da ga udara i da ruši sve po prodavnici. Nakon
toga upadaju dva policajca koja obaraju nasilnika na pod i
onemogućavaju da se pomeri dok mu stavljaju lisice. Kakav
bi bio vaš komentar da ste prisutni? Da nije fer da dvojica
napadnu jednoga ili da su policajci postupili ispravno?
Naša procena nekog ponašanja, pa bio to i udarac po de-
tetovom turu, zavisi od konteksta, od situacije u kojoj se to
ponašanje dogodilo, kao i od detetovog ponašanja koje mu
je prethodilo. To znači da ne možemo suditi o samom pona-
šanju a da ne znamo kontekst u kojem je nastalo. Kao što
znamo iz krivičnog prava, sud je mesto gde se utvrđuje kon-
tekst i najdrastičnijih ponašanja, poput ubistva, pa i ona
mogu biti proglašena opravdanim ukoliko je utvrđeno da su
učinjena u nužnoj odbrani. Da bismo ocenili primenu sile
roditelja nad detetom, moramo oceniti da li je takav postu-
pak bio opravdan ili neopravdan, da li je iz njega nastala ko-
rist ili šteta.
40 Zoran Milivojević ‘ PSIHOLOGIČKISPISI

Kako je reč o kažnjavanju, mora se uzeti u obzir deteto-

vo ponašanje koje je prethodilo. Svako kažnjavanje, pa i te-
lesno, jeste poziv detetu da nauči da je neko njegovo pona-
šanje štetno i zato zabranjeno. Možemo pretpostaviti da je
roditelj prethodno zamolio dete, upozorio ga, oštro ga kriti-
kovao, zapretio kaznom, a onda, kada se uverio da ove ,,ne-
nasilne” metode vaspitanja nemaju moć da utiču na deteto-
vo ponašanje, odlučio da primeni silu. Pretpostavka je da je
roditelj odrasla osoba koja je odgovorna za dete, koja vodi
računa o detetu i koja zna šta je opasno, a šta korisno. Tada
je primenjena kazna koristan i dobar postupak.
Za procenu načina kažnjavanja važno je da li je ono
opravdano - pravedno, to jest da li je dete svojim ponašanjem
zaista zaslužilo takvu kaznu. Ukoliko su težina prekršaja i
kazne u proporciji, onda se ovakvo kažnjavanje smatra pri-
merenim, to jest pravednim.
Umesto da se vrši nasilje nad zdravim razumom težeći
da se telesna kazna na silu odredi kao nasilje, a zatim da se
zabrani, za decu bi bilo mnogo bolje da se rođiteljima jasni-
je predstavi razlika između telesnog kažnjavanja i fizičkog
zlostavljanja.
[20.12. 2014.]
 4i

13. PERMISIVNO VASPITANJE

Način na koji roditelji vaspitavaju svoje dete veoma je

važan, jer se u ovom procesu oblikuje detetova ličnost sa ko-
jom će ono startovati u odrasli život. Ono što roditeljima
može da pomogne, ukoliko žele da preispitaju način na koji
odgajaju decu, jeste da se upoznaju sa tri osnovna vaspitna
stila i sa njihovim najverovatnijim rezultatima u detetovoj
ličnosti i ponašanju. Krajem šezdesetih godina prošlog veka
poznati razvojni psiholog dr Dajana Baumrind je identifiko-
vala permisivni, autoritarni i autoritativni vaspitni stil. U tri
nastavka ćemo roditeljima predstaviti ove stilove, počinjući
od permisivnog ili popustljivog.*
Ime ovog stila dolazi od engleske reči permission, što
znači dozvola. Reč je o roditelju koji uspostavlja sa detetom
„drugarski”, jednako vredan odnos koji detetu sve dozvolja-
va. On nije u stanju da detetu nešto zabrani ili da dete nate-
ra da nešto učini što dete ne želi. Glavni način na koji roditelj
uglavnom neuspešno pokušava da utiče na detetovo pona-
šanje jeste da mu beskonačno objašnjava, apelujući na dete-
tov razum, verujući da će dete kada ga bude razumelo pro-
meniti ponašanje.
To su roditelji koji nude ljubav, ali kada je u pitanju dis-
ciplinovanje oni postaju „nemoćni roditelji”. Imaju snažno
osećanje krivice kada pokušaju da odbiju neku detetovu že-
lju ili da ga nateraju da čini nešto korisno, što dete odbija.
Verujući da bi insistiranjem na disciplini „traumatizovali”
dete i oštetili njegovu buduću ličnost, oni najčešće popušta-
ju. To su roditelji koji se plaše da bi dete moglo da prestane
da ih voli ukoliko ne budu dobri. U strahu od „traume”, ovi
4 2 ________________________Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

roditelji izbegavaju da primenjuju bilo kakve kazne, pogoto-

vo telesnu kaznu.
Rezultat permisivnog vaspitanja je „sindrom razmaženog
deteta”. Ovako odgajana deca ne razviju sposobnost uprav-
ljanja sobom; nemaju sposobnost regulacije emocija, tako da
su impulsivna i nasilna; nemaju radne navike tako da ne
istrajavaju u dugoročnim zadacima; na osujećenje želja rea-
guju veoma buntovno, prkosno, nekada sa mržnjom; nema-
ju razvijenu empatiju, tako da su sklona antisocijalnim po-
našanjima...
Izrastaju u egocentrične, patološki narcisoidne ličnosti,
hedoniste koji neće da odrastu i prihvate odgovornost za
vlastiti život; zavise od roditelja koji ih izdržavaju i u tride-
setim i četrdesetim godinama; ne uspevaju da stvore dublje
i stabilne emocionalne veze sa partnerima; groze se rađanja...
Pored svega duboko su nesrećni, jer njihov način života ni-
kako nije u skladu sa veoma visokim mišljenjem koje imaju
o sebi.
To su razlozi da sve više autora smatra da popustljivo,
permisivno vaspitanje - pružanje ljubavi bez disciplinovanja
- nikako ne može da bude preporučen vaspitni stil.
[26 .12. 2014.] *

* Dajana Baumrind (Diana Baumrind rođ. 1927), klinički i razvojni

psiholog, šezdesetih godina prošlog veka je identifikovala tri vaspitna
stila: permisivni, autoritarni i autoritativni.
 43

14. AUTORITARNO VASPITANJE

Drugi od tri vaspitna stila koje je opisala dr Dajana Baum-

rind jeste autoritarni. Ukoliko pođemo od toga da je deci za
pravilan razvoj potrebno da im roditelji pružaju i ljubav i
disciplinu, autoritarno vaspitanje se svodi na disciplinovanje
bez pokazivanja ljubavi. To ne znači da ovi roditelji ne vole
svoju decu, već da koriste jedan vaspitni psihološki trik ko-
jim postižu dečju poslušnost. Oni ne pokazuju ljubav deci
kako bi ona zbog straha od gubitka roditeljske ljubavi bila
dodatno motivisana da ugađaju roditeljima. Odatle izreke:
Koga se hvali - toga se kvari; Decu treba ljubiti samo kada
spavaju; i slične.
Malom detetu je najvažnije da li ga roditelji vole i pri-
hvataju. Ako ne dobija potvrde da jeste voljeno i prihvaćeno,
ono se nalazi u stalnom stanju straha od odbacivanja. Posle-
dica ovog straha je da je dete veoma poslušno lcako bi poka-
zalo roditeljima da zaslužuje njihovu ljubav. Ialco se trudi,
ono ne dobija znakove roditeljske ljubavi ni kada ostvari neki
uspeh. Umesto da ga tada pohvale, roditelji mu govore da je
dati uspeh nešto normalno, ili ga, čak, kritikuju što nije
ostvarilo još veći uspeh.
Posledica autoritarnog vaspitanja je „sindrom preterano
socijalizovanog deteta”: skromno dete, sa veoma razvijenim
radnim navikama, usmereno na rad i postignuće. Kada ro-
ditelji detetu izražavaju ljubav, poručuju mu da je vredno
ljudsko biće na osnovu čega ono formira pozitivnu sliku o
sebi i svojoj vrednosti. A kada roditelji stalno izbegavaju da
izraze ljubav, dete nije sigurno da li ono zaista vredi. Da bi
4 4 ______________________________ Z ora n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

dokazalo da vredi, ono se stalno veoma trudi da ispuni ro-

diteljska očekivanja i „zasluži” ljubav.
Ovako vaspitana deca izrastaju u ličnosti koje su veoma
uređene i dobro organizovane, usmerene ka postignućima,
veoma radne, sklone perfekcionizmu, često u funkciji uga-
đanja drugim ljudima. Iako su ovi ljudi veoma produktivni
tokom odraslog života, njihov skriveni problem je loša slika
o sebi i nedostatak samopoštovanja. U slučaju neuspeha, po-
činju sebe da preziru, tako da se pojavljuje sklonost ka raznim
neurozama, depresiji i samodestrukcijama.
Upravo je psihoterapija autoritarno vaspitanih osoba po-
kazala koliku štetu za osećanje lične vrednosti može da na-
pravi neizražavanje ljubavi detetu. To je dovelo do toga da
mnogi zapadnu u suprotnu grešku i da permisivno, popust-
ljivo vaspitavaju, svodeći vaspitanje na izražavanje ljubavi.
Cesto su upravo autoritarno vaspitani roditelji ti koji permi-
sivno vaspitavaju sledeću generaciju.
Da podsetimo da izraz „autoritarno” nema isto značenje
kao „autoritativno”, jer se ne odnosi na zdrav odnos podre-
đivanja stvarnom autoritetu, već na jednu vrstu poniznosti.
Autoritativno vaspitanje je treći stil o kojem će biti reči.
[10. i. 20x5.]
 45

15. A U TO R ITA TIV N O

VASPITANJE

Treći vaspitni stil koji je pored permisivnog i autoritar-

nog definisala dr Dajana Baumrind jeste autoritativni. Za
razliku od autoritarnog u kojem se roditelj preterano postav-
lja kao autoritet, uslovljavajući prihvatanje deteta slepom po-
slušnošću i ispunjenjem roditeljske volje, u autoritativnom
načinu vaspitanja roditelj se postavlja kao autoritet, ali u tome
ima meru. Zato autoritarnost označava zloupotrebu autori-
teta, a autoritativnost njegovu upotrebu. To je razlog zašto
autoritativni stil možemo da nazovemo „vaspitanje sa auto-
ritetom”.
Dok kod permisivnog vaspitanja roditelj abdicira iz po-
zicije autoriteta i zauzima u odnosu na dete jednakovredan,
horizontalan odnos, kod autoritativnog vaspitanja roditelj
zauzima jasan hijerarhijslci odnos u kojem je on „gore”, a dete
je „dole”, a zatim iz te pozicije podržava, vodi i odgaja dete.
Dok roditelj koji autoritarno vaspitava stalno zahteva disci-
plinu i poslušnost, ne pokazujući ljubav, roditelj koji dete
vaspitava sa autoritetom pruža detetu ljubav i zahteva disci-
plinu.
Zahvaljujući tome što mu roditelj pokazuje da ga voli,
dete izgrađuje osećanje lične vrednosti i pozitivnu sliku o
sebi. Insistirajući i na disciplini, što znači da roditelj od de-
teta zahteva da nauči šta ne sme da radi i šta mora da radi,
roditelj pomaže detetu da razvije samodisciplinu. Sve to po-
maže detetu da izgradi skladnu ličnost.
U porodicama sa više dece, spontano se uspostavlja hi-
jerarhija između mlađih i starijih. Toga nema u porodicama
46 Zoran Milivojević • PsiHOLOGIČKI SPISI

sa jednim detetom, tako da je vaspitanje sa autoritetom is-

ključivo izraz roditeljevog vaspitnog koncepta. Zato je važno
da roditelji imaju jasnu predstavu o vaspitnim stilovima i
važnosti pozitivnog autoriteta.
Jedan od problema teorije o tri vaspitna stila je u tome
što ljudi ne razlikuju dovoljno pozitivnu autoritativnost i ne-
gativne autoritarnosti. Posle Drugog svetskog rata bilo je više
teorija koje su objašnjavale Hitlerovu vladavinu upravo sle-
pim pokoravanjem autoritetu - autoritarnim mentalitetom.
Rezultat toga je bio da je u kolektivnoj svesti polako nestala
razlika između poslušnosti i slepe poslušnosti, između zdra-
ve podređenosti i bolesne poniznosti, tako da je autoritet
postao nešto negativno što treba izbegavati. To se odrazilo i
na vaspitne stilove, tako da je autoritativni stil često označen
kao „demokratski stil vaspitanja”. Međutim i sa tim imenom
postoji problem, jer su mnogi to shvatili da roditelji i dete
treba da glasaju oko nekog porodičnog pitanja i da većina
odluči kako treba. Takvo pogrešno tumačenje je doprinelo
da se izgubi suština i da granica između autoritativnog i per-
misivnog vaspitanja postane nejasna.
[17.1. 2015.]
 47

16. M ENTALITET BRZOG

NOVCA

Iako novac jeste veoma važan, mnogi ga precenjuju. Sti-

če se utisak da mlađe generacije novac sve više povezuju sa
društvenim statusom i kvalitetom života. Sve više je zastu-
pljen stav da je onaj ko ima novac životni pobednik, a onaj
ko ga nema dovoljno - životni gubitnik. Tako se vrednost
neke osobe ocenjuje u skladu sa njenim materijalnim sta-
njem.
Kada neko usvoji takav stav, ne primenjuje ga samo na
druge Ijude, već i na samoga sebe. Posedovanje viška novca
razlog je da neko bude arogantan, bahat i da na druge gleda
sa visine. Nedostatak novca kod onih koji prihvataju opisanu
logiku, postaje razlog za samoprezir.
Mnogi mladići očekuju da devojke budu impresionirane
materijalnim statusom. Veruju da bi fascinirali potencijalnu
devojku kada bi posedovali dobar automobil, kada bi nosili
garderobu poznatih dizajnera, kada bi mogli da izvedu de-
vojku na neko „fensi” mesto za provod. Kada bi to mogli, tada
bi sebe poštovali i verovali da ih drugi poštuju. Kako mladi
po prirodi svoje pozicije nisu u prilici da raspolažu većim
novcem, oni u tome nalaze razlog za nezadovoljstvo sobom.
Zato možemo povremeno da čujemo od mladića da izbega-
vaju izlaske i da se ne viđaju sa devojkama pravdajući se time
što nemaju dovoljno novca ni za jedan običan izlazak.
Ono što mladi doživljavaju kao problem jeste to što no-
vac žele „sada kada se živi”, a ne za 10 ili 20 godina. Kada ih
prođe ljutnja na roditelje što nisu bogati pa da im omoguće
„dostojnu mladost”, tada problem nedostatka novca pokuša-
4« Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISI

vaju da reše na druge načine: ili se oslanjaju na puku sreću

ili na svoju pamet. U prvom slučaju igraju različite igre na
sreću, verujući da bi im odgovarajući dobitak značajno pro-
menio život u pozitivnom pravcu. U drugom slučaju imaju
„mentalitet brzog novca”, jer pokušavaju da svoju pamet i
inteligenciju iskoriste kako bi u kratkom roku, bez truda,
zaradili mnogo novca.
Velilci broj kladionica i salona za igre na sreću ukazuje
da postoji široko tržište za ovakve usluge. To ukazuje da je
kod nas mnogo muškaraca koji veruju da svojim znanjem i
inteligencijom mogu veoma brzo da zarade dosta novca bez
velikog rada i truda. Mnogo je onih koji zapadaju u velilce
dugove verujući da su na tragu sistema pomoću koga će za
kratko vreme sigurno dobiti veliku sumu novca.
Prevencija kockanja započinje u roditeljskom domu u
kojem tinejdžeru treba ukazati na probleme logike „brza za-
rada”. Pri tom ne treba oduzimati vrednost uloge novca u
životu, već treba mlade učiti da se kada je novac u pitanju
zarađuje polako, da „uzgajanje” novca više liči na posao far-
mera, nego na posao lovca.
[24.1. 2015.]
 49

17. HIPERGAMIJA

Jedan od pojmova koji se koristi u društvenim naukama,

a koji se tiče izbora bračnog partnera jeste „hipergamija”.
Pojam je nastao od grčkih reči hyper, koja označava iznad,
preko, i gamos, koja označava brak. Hipergamijom nazivamo
pojavu kada se osoba nižeg društvenog staleža udaje ili ženi
za osobu višeg društvenog staleža.
Kako hipergamija postoji u raznim kulturama i zajedni-
cama, neki autori je smatraju univerzalnim obrascem. Pola-
zeći od činjenice da se u većini kultura roditelji angažuju
kako bi svoje kćerke udali za muškarce višeg statusa, sklonost
hipergamiji se pogrešno pripisuje „ženskoj prirodi”. U stvar-
nosti postoje ženska i muška hipergamija. Ova druga je ve-
oma dobro opisana u literarnoj temi građanskog braka kada
se zbog boljeg društvenog statusa mladi muškarac ženi ne-
atraktivnom starijom ženom iz imućne porodice.
Iako osoba koja pripada višem staležu može da bude
približno istih godina, najzastupljeniji oblik hipergamije je
udaja mlade žene za značajno starijeg muškarca. Polazeći od
pretpostavke da u ovakvoj razmeni svaka strana dobija ono
što joj je važno, evolutivni psiholozi u tome vide žensku sklo-
nost da birajući imućnog partnera, svom potomstvu pove-
ćaju šanse za preživljavanje i bolji život, lcao i mušku sklonost
da biraju partnerke čiji je reproduktivni period dug tako da
mogu da rode više dece.
Za savremene oblike ženske hipergamije u vidu „spon-
zoruša” i „starleta” daleko je odgovornija holivudizacija ne-
svesnog nego što su geni i evolucija. I one same izjavljuju da
njihov cilj nije da sa petnaestak godina starijim muškarcem
5°. Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

izrode veći broj dece o kojoj će se brinuti, već da nađu takvog

muškarca koji će ih tretirati kao da su one deca koje on bez-
uslovno voli. Ono što ih motiviše jeste fantazija o hedonizmu:
lep život, neprestano uživanje, sreća, status i uspeh. To je
fantazija ženskog deteta koje ne želi da odraste i prihvati
odgovornost.
Raznorazni filmovi, TV programi i serije, ali i romani,
proželi su naše kolektivno nesvesno i nametnuli nam pred-
stavu da su lepota i seksepil neophodni i dovoljni za srećan
život. Nesvesne sile su te koje nagone mnoge devojke da u
vlastitim životima pokušavaju da ostvare scenario prema
kojem svojim fizičkim izgledom privlače zgodnog, moćnog,
bogatog i uspešnog muškarca koji će ih bezuslovno voleti i
usrećivati do kraja života, svakodnevno impružajući bezbroj
dokaza za to.
Zrtve ove fantazije nisu samo starlete koje u medijima
kreiraju iluziju da su je ostvarile, već mnogo devojaka koje
čvrsto veruju da nikada neće biti srećne, jer znaju da nisu
dovoljno lepe i seksepilne, tako da preziru sebe. Najveća šte-
ta od estradizacije medija vidi se u stalnoj promociji ove ilu-
zije.
[30.1. 2015.]
 51

18. „STRAŠNO, STRAŠNO”

Sa ljudima nije uvek moguće razgovarati o velikim ili

suštinskim temama. Postoji potreba da ljudi razgovaraju i o
malim temama, da ćaskaju, vodeći, kako se to kaže na en-
gleskom, „male razgovore”.
lako mnogi preziru ćaskanje upravo zbog njegove površ-
nosti, nejasnog i skokovitog toka, veoma ograničenog broja
tema, ono je posebna i veoma važna socijalna veština. Ko ne
ume da ćaska, taj će tešlco uspostaviti kontakt sa ljudima koje
ne poznaje. Ljudi koji se ne poznaju su oprezni i zauzimaju
međusobnu distancu. Dok neko sa sagovornikom komuni-
cira o nevažnim stvarima, on ga upoznaje, „ispipava” kako
bi ocenio ko je i kakav je, to jest koliko mu je blizak po svojim
stavovima i pogledima na život.
Suština ćaskanja nije u tome da se razmene informacije,
da se reši neki problem ili da se dođe do nekog cilja u temi
razgovora, već da se druga osoba ne oseti neprijatno, da se
opusti i donekle razonodi. Zato se i izbegavaju velike teme
koje mogu da izazovu neslaganje i nelagodu kod druge stra-
ne. Sigurne teme su vreme, klimatske promene, porast cena
i slično. Muška ćaskanja su o sportu, automobilima... a žen-
ska o modi, kupovini... Mladi često ćaskaju o muzici i filmo-
vima.
Postoji i jedna vrsta ćaskanja u kojoj sagovornici zauzi-
maju zajednički negativni stav prema nekoj osobi ili pojavi.
Ono često započinje rečenicama „Jeste li čuli da ..." ili „Vidi-
te Ii vi šta se radi...” Od sagovornika se očekuje da se zgraža-
va nad pojavom ili osobom o kojoj je reč, tako da obično uz-
5A Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

vraća ,,To je strašno.” Zato ovu vrstu ćaskanja ili društvene

razonode nazivamo „Strašno, strašno”.*
„Strašno, strašno” je veoma prisutno u svim društvenim
krugovima. Tu spada palanačko ogovaranje komšija, tračanje
javnih ličnosti, užasavanje nad saradnicima... Često je to do-
minantna aktivnost diskutanata na društvenim mrežama.
Bombastični naslovi u žutoj štampi su privlačni, jer opskr-
bljuju sa materijalima za ovu vrstu razgovora.
Glavna psihološka dobit koju „Strašno, strašno” donosi
učesnicima je što jedni drugima daju potvrdu njihove isprav-
nosti. Kada neko osudi neku negativnu ili „negativnu” poja-
vu, on odaje utisak da je on pozitivna osoba. Zgražavajući se
nad nekulturom, predstavlja sebe kao kulturnog; osuđujući
primitivizam, postaje civilizovan; ukazujući na glupost, po-
staje pametan; osuđujući jedne, dokazuje pripadnost drugi-
ma...
Pretpostavljena logika: „Ako on greši, ja sam u pravu”
- nije ispravna. Time što neko dokazuje da je drugi loš, ne
može da dokaže da je on dobar. Zato „Strašno, strašno” samo
stvara iluziju ispravnosti i uzvišenosti. A kada postane vo-
deća nacionalna razonoda, pasiviziramo sebe u iluziji da smo
se uzđigli iznad zajednice kojoj pripadamo, a u kojoj prime-
ćujemo samo negativno i pokvareno.
[7. 2. 2015.]

* Više o „razonodi” tipa „Strašno, strašno”, pročitajte u knjizi Erika

Berna Koju igru igraš?, Psihopolis, Novi Sad, 2013.
 53

19. STRPLJIVOST

Želje su veoma važna osećanja. One nas motivišu da se

pokrenemo ka važnim ciljevima. Kada ostvarimo neku želju,
tada osetimo zadovoljstvo ili sreću ukoliko nam je želja bila
veoma važna. Kada nas nešto sprečava u ostvarenju naše
važne želje, tada osećamo frustraciju, osujećenje, nezado-
voljstvo. Ovo nezadovoljstvo nam daje energiju kako bismo
uložili dodatni napor da ispunimo važnu želju, pojačavajući
našu agresivnost.
Živimo u svetu u kojem ne možemo da ispunimo sve
svoje želje. Neke želje ne možemo nikako da ispunimo, jer
su jednostavno neostvarive, a neke želje možemo da ispuni-
mo tek nakon nekog dužeg perioda. Na primer, ako neko želi
da završi fakultet, on mora da položi mnogo ispita da bi na
kraju ostvario svoju želju. Na putu do ispunjenja udaljenog
cilja, potrebno je podneti neprijatnost frustracije - istrajava-
ti u kretanju ka željenom, uprkos tome što je taj cilj udaljen.
U tome nam pomaže ona osobina koju nazivamo strpljenje.
Reč „strpljenje” dolazi od „trpeti” i odnosi se na podno-
šenje neprijatnosti na, kako se to stručno kaže „tolerisanje
frustracije”. Koliko je strpljivosti veoma važna emocionalna
sposobnost vidimo kod onih ljudi koji su nestrpljivi. Osoba
koja nije u stanju da podnese neprijatnost osujećene želje
nije u stanju da se polako kreće ka njenom ostvarenju. Ono
što želi osoba, želi odmah. Ako ne može da dobije odmah,
osoba ili postaje nasilna, pokušavajući da druge i svet „nate-
ra” da joj ispune želju ili odustaje od željenog cilja, jer „nema
strpljenja”. Iz tih razloga je razumna strpljivost osobina us-
pešnih ljudi.
5± Zoran M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKI SPISI

Ne postoji gen za strpljivost. To je osobina koja se uči, i

to u detinjstvu. Da bi izrasli u pravilno formirane ličnosti,
deca moraju da nauče da ne mogu odmah da dobiju sve ono
što požele. Roditelji su ti koji treba da ih nauče da postoje
neostvarive želje, kao i da postoje one želje koje je moguče
ostvariti nakon dužeg vremena. Roditelji su ti koji decu uče
da postoji granica između dozvoljenih želja i nedozvoljenih
želja. Roditelji su istovremeno i treneri, motivatori koji pod-
stiču dete da nastavi kretanje ka željenom cilju kada ono
zbog nestrpljenja želi da odustane. Uspešnost zavisi od ra-
zvijanja strpljivosti.
Oni roditelji koji ne mogu da gledaju kako se dete „muči”
zato što mu neka želja nije ostvarena, popuštaju i ispunjava-
ju svaku želju, ali time čine lošu uslugu za budućnost. Takvo
dete počinje da povezuje ispunjenje želje sa ljubavlju tako da
veruje da ako ga neko voli - taj mora da mu ispuni želju, a
ako mu ne ispuni želju - onda ga ne voli. Kada takvo dete
odraste, ono će taj obrazac ponavljati.
Mnogi ne znaju da kada ljudi razviju sposobnost strplji-
vosti, onda se smanjuje njihov doživljaj neprijatnosti zbog
osujećene želje.
[14. 2. 2015.]
 55

20. ODGOVORNOST

Uobičajeno je da pojam „odgovornost” koristimo dvoja-

ko: da označimo unutrašnje stanje kada se neko oseća odgo-
vornim za nešto, kao i da označimo vrstu društvenog odno-
sa kada neko nekoga drži odgovornim za nešto. Razlika iz-
među unutrašnje i spoljašnje odgovornosti važna je zbog nji-
hovog mogućeg konflikta. Nekoga ko se ne oseća odgovornim
možemo da smatramo odgovornim za nešto ili neko može
da se oseća odgovornim za nešto za šta ga drugi ne smatra-
ju odgovornim. U prvom slučaju govorimo o neodgovornosti,
a u drugom o preteranoj odgovornosti.
Reč „odgovornost” dolazi od reči „odgovarati”, to jest
„govoriti”, što pretpostavlja da je odgovorna osoba ona koja
treba da odgovori na neko prethodno postavljeno pitanje.
Tako, na primer, ako neka grupa ljudi nešto radi, osoba koja
bi želela da zaustavi te radove treba da ih pita: ,,Ko je odgo-
voran?”, jer će tako saznati ko je vođa grupe sa kojim može
da razgovara ili pregovara. Latinska reč je izvedena iz res-
pondere, što ilustruje da i u drugim jezicima koren reči za
odgovornost upućuje na istu mentalnu sliku.
Da bismo bolje razumeli odgovornosti treba znati da je
pojam odgovornosti izveden iz jednog nadređenog pojma, a
to je pojam dužnosti. Kada neko preuzme neku dužnost, po-
staje odgovoran za to kako je vrši. Ukoliko neko dobro obav-
lja svoju dužnost tada za to postaje zaslužan, a ako to ne radi
dobro - tada postaje kriv. Tako se uspostavlja logički sled:
dužnost - vršenje dužnosti - odgovornost - krivica ili zaslu-
ga. Kod razmatranja nečije krivice uvek se polazi od toga
kakvu je dužnost osoba imala u datoj situaciji. Osobe koje
^6 ________________________Zoran Milivojević • PsihologiČki SPISI

nisu bile odgovorne za nešto ne mogu da budu ni krive za

to.
Brojne društvene uloge podrazumevaju različite dužno-
sti i odgovornosti. Neke od tih dužnosti su implicitne, po-
drazumevaju se, a neke su izražene kao eksplicitni društve-
ni ugovori između dve strane. Kao i u svakom ugovoru važno
je da svaka strana prvo razume, a zatim i da prihvati svoju
dužnost, čime postaje odgovorna.
Posebno pitanje je kako decu učiti odgovornosti. Ovaj
proces se sastoji u tome da se detetu nametnu određene duž-
nosti - šta ono mora i šta nikako ne sme; da se dosledno pra-
ti kako ono vrši te dužnosti, a onda da se, u zavisnosti od
rezultata, dete pohvaljuje i nagrađuje ili kritikuje i kažnjava.
Deca onih roditelja koji im ne dodeljuju dužnosti; koji ne
prate kako ih deca vrše; koji ih dosledno ne sankcionišu; naj-
verovatnije neće razviti osećanje odgovornosti. Ne treba ži-
veti u iluziji da će trenutkom punoletstva dotad neodgovor-
no dete, odnosno tinejdžer, čudesno postati odgovorni odra-
sli.
Dok su raniji stilovi vaspitanja proizvodili mnogo prete-
rano odgovornih, moderni stilovi proizvode previše neodgo-
vornih odraslih.
[20. 2. 2015.]
 57

21. POHLEPA

Što se više traži duboki uzrok finansijske krize i ekonom-

skih problema koji su iz nje nastali, to se više nailazi na po-
hlepu. Šta je u stvari pohlepa pojedinca, korporacije ili za-
jednice?
Sama reč pohlepa dolazi od arhaičnog glagola hlepiti,
koji, prema etimologu Petru Skoku, označava „žestoko žele-
ti nešto”. Slična značenja imaju i izrazi: gramzivost, lakomost,
grabežljivost, nezasitost, halapljivost i slični.
Pohlepna je ona osoba koja ili nije u stanju ili koja ne želi
da obuzda vlastite želje. Ona veoma snažno želi sve što joj
se sviđa i to odmah. Ona je grandiozna, jer sve želi da pose-
duje, da ima sve ili da bude sve. Kako je to nemoguće ostva-
riti, njoj je uvek sve što poseduje malo i nedovoljno. Zato što
pohlepnima nikada nije dovoljno, ne mogu biti dugotrajnije
zadovoljni. Poznata je narodna izreka da kada uđe pohlepa,
izlazi sreća.
Pohlepa nije samo osobina ličnosti, već je vrsta odnosa
prema drugim ljudima. Pohlepna osoba vidi druge i ono što
oni imaju kao plen. Ona ima mentalitet grabljivca koji gleda
i proračunava kako može da iskoristi druge. Pohlepna osoba
se stalno takmiči sa drugima kako bi im preotela ono na šta
ona polaže pravo. Često pohlepu opravdava svojom izuzet-
nošću, time što je bolja od drugih.
Koliko iz pohlepe proizlazi više ili manje prikriven ne-
prijateljski odnos prema drugima ukazuje to što različita kri-
minalna dela, uključujući ubistvo iz koristoljublja, mogu biti
motivisana pohlepom. Zato se na pohlepu gleda kao na aso-
cijalnu i antisocijalnu osobinu.
5« Zoran Milivojević • P s ih o l o g ič k i SPISI

Različiti mitovi potvrđuju da je kroz istoriju, u raznim

društvima, pohlepa smatrana negativnom. U staroj Grčkoj
je poznata priča o pohlepnom kralju Midi koji je od bogova
tražio i dobio sposobnost da sve što dodirne pretvori u čisto
zlato. Nakon što je svoju kćer pretvorio u zlatni kip i otkrio
da će umreti od gladi, jer se zlato ne jede, Mida se pokajao.
Čak se tri od ukupno sedam glavnih ili „smrtnih” gre-
hova koje je Dante naveo u Božanskoj komediji, tiču pohle-
pnog željenja i neumerenosti. Pored pohlepe za dobrima (lat.
avaritia), tu su seksualna pohota (lat. luxuria), i proždrljivost
(lat. gula).
Svako dete je po prirodi stvari pohlepno. Roditelji su ti
koji ga uče obuzdavanju želja tako što odbijaju da mu ih is-
pune. Kontrolišući ispunjenje detetovih želja, oni mu poma-
žu da razvije samokontrolu i da ono upravlja željama, a ne
da želje upravljaju njime. Dete onih roditelja koji ,,ne mogu”
da mu odbiju želju, koji ga popustljivo vaspitavaju, nikada
neće naučiti da obuzda vlastite želje. A kada takva osoba
odraste, njegovo „unutrašnje dete” će imati problema sa obuz-
davanjem želja. Pohlepa, pohota i proždrljivost tog dela lič-
nosti će omogućiti odrasloj osobi da bude idealni potrošač.
[28. 2. 2015.]
 59

22. SINDROM SREDNJEG

DETETA

U porodicama u kojima ima više dece različitog uzrasta,

između dece se uspostavlja jedna vrsta hijerarhije. Kako je
deci najvažnije koliko su voljena od stane roditelja, ona svoj
status u porodici zauzimaju na osnovu svoje procene da li
dobijaju više ili manje roditeljske ljubavi u odnosu na brata
ili sestru. Zato između braće i sestara, pored odnosa ljubavi,
postoji i odnos međusobnog upoređivanja i takmičenja. Da
bi razumeli poziciju srednjeg deteta koje se često nalazi „steš-
njeno” između najstarijeg i najmlađeg, potrebno je razume-
ti odnos detetovog uzrasta i ljubomore.
Postoje dve vrste ljubomore braće i sestara koje se razli-
kuju po svojoj dinamici. To su ljubomora starijeg deteta pre-
ma mlađem i ljubomora mlađeg deteta prema starijem.
Najstarije dete je jedno vreme bilo jedinac, tako da mu
je bilo normalno da bude glavno, u centru roditeljske pažnje
i ljubavi. Kada se rodi mlađe dete, tada starije dete po pravi-
lu ima doživljaj da gubi roditeljsku ljubav, to jest da mu je
mlađe dete preotelo ljubav roditelja. Glavni razlog za ovakvo
detetovo doživljavanje jeste taj što nedovoljno razlikuje lju-
bav od pažnje. Kada roditelji usmeravaju pažnju na njega,
ono se doživljava vrednim i voljenim, a kada usmeravaju pa-
žnju na drugo dete, tada se prvo dete oseća odbačenim i ne-
voljenim. Ono razmišlja da se mlađe dete rodilo i oduzelo
mu ljubav na koju je imalo ekskluzivno pravo. To ga podsti-
če na različite akcije kojima pokušava da povrati roditeljsku
pažnju kako bi oni shvatili da je ono „glavno dete”.
6o Z ora n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

Ljubomora mlađeg deteta prema starijem se pojavljuje

tek kada mlađe dete postane svesno razlike koja postoji iz-
među njega i starijeg deteta. Tada počinje da uviđa da je sta-
rije dete u mnogim stvarima sposobnije od njega, kao i da
su starijem detetu dozvoljene neke stvari koje nisu dozvolje-
ne mlađem. Kako deca dugo vremena razmišljaju na konkre-
tan način, u slikama, nesposobni da shvate apstraktan kon-
cept vremena, mlađe dete hoće da postigne da ovde i sada
bude isto kao starije ili još bolje od njega. Ono ne razume da
treba da se poredi sa onim sposobnostima starijeg deteta
koje je ono imalo onda kada je bilo istog uzrasta kao i mlađe
dete. Zato mlađa deca često traže potvrdu u oblastima za
koje starije, uspešnije dete nije zainteresovano.
Dečja ljubomora jeste izraz, ali i potvrda detetovog uve-
renja da ono nije dovoljno vredno da bi bilo voljeno. Iz takvog
odnosa može nastati osećanje niže vrednosti koje osobu
može pratiti i u odraslom dobu. Posebnost položaja srednjeg
deteta je u tome što za razliku od druge dece, ono može ima-
ti obe dečje ljubomore - i prema mlađem i prema starijem
- a samim tim i dvostruki razlog da se oseća manje vrednim.
To zahteva povećanu roditeljsku pažnju.
[7. 3. 2015.]
 6i

23. LEPA, PAM ETNA I BOGATA

Pored toga što teži lepoti, savremena mlada žena bi tre-

balo da teži i svom dobrom finansijskom statusu. Iako novac
nije najvažniji, važan je za postizanje kvaliteta života. Lepa,
zdrava i bogata mlada žena ima slobodu i integritet koji joj
omogućava da bude kovač vlastite sreće.
U stvarnosti, mnogim mladim ženama nije tako privlač-
na ideja sticanja i upravljanja novcem kao što je to ideja nje-
govog trošenja. Posledica toga je što žene često ne vladaju
osnovnim veštinama dobrog upravljanja ličnim finansijama.
Bez osnovne finansijske pismenosti, teško je biti dobar i u
oblasti upravljanja novcem.
Jedan od razloga za ovakvo stanje jeste to što žene misle
da moraju da biraju između ljubavi i njene suprotnosti - nov-
ca. Brojni su primeri iz literature i filma u kojima se bogata
devojka zaljubljuje u siromašnog mladića, a kada je njeni ro-
ditelji ucene isključenjem iz nasledstva, ona izabere ljubav u
siromaštvu. U suprotnom, kada bi se udala iz ljubavi za bo-
gatog, posmatrač bi mogao da posumnja da je bogatstvo a
ne ljubav pravi razlog za udaju. Veličinom žrtve podnete u
ime ljubavi posmatrač može da meri veličinu ljubavi. Kada
se taj motiv ponavlja u različitim delima, to u našem kolek-
tivnom nesvesnom stvara predrasudu da su sve velike ljuba-
vi nesrećne.
Tu predstavu prenose i bajke. I Pepeljuga se na kraju
udala za princa, a podrazumeva se da je princ bogat, tako da
joj je njegova ljubav omogućila da uživa u njegovom bogat-
stvu i statusu. Žena koja čeka da se u njenom životu pojavi
62 Zoran M iliv o je v ić • PsiHOLOGlĆKl spisi

princ nesvesno očekuje da će on biti imućan i sposoban da

joj ulepša život, da je usreći svojom ljubavlju i darovima.
I upravo je ženska fantazija da će se, ako je ona dovoljno
dobra i lepa, pojaviti princ, ideja da će preko ljubavi biti „usvo-
jena” u sreću koju donosi bogatstvo. To je fantazija koja pa-
sivizira ženu, čiji je koren u tradicionalnom predavanju ze-
mlje sinu, a ne kćerki. Dokaz da je to kolektivna fantazija
jeste to što je dele i smerne devojke i „sponzoruše”. I u razvo-
dima ili ostavinskim raspravama se nekako podrazumeva da
muškarcu pripadne više, jer je on taj koji je stvorio imetak.
Kolektivne predstave po kojima žena dolazi do imetka i
bogatstva isključivo preko muškarca koji je voli, imaju funk-
ciju psihološke zabrane koja je onemogućuje da svoje znanje
i sposobnosti posveti izgradnji dobrog materijalnog statusa.
Zato ovu fantaziju treba odbaciti, finansijski se opismeniti i
početi upravljati vlastitim finansijama. To nema nikakve veze
sa ljubavlju, osim možda sa ljubavlju prema sebi.
[14. 3. 2015.]
 63

24. TR AU M A JAVNOSTI

Tokom psihoterapije odraslih osoba pokazalo se da je na

razvijanje njihovog osećanja niže vrednosti značajno uticalo
to što im roditelji u detinjstvu nisu pokazivali ljubav. To sa-
znanje je podstaklo mnoge mlade roditelje da jasno izraža-
vaju roditeljsku ljubav lcako bi im deca izrasla u mentalno
zdrave odrasle. Kada su ta deca odrasla, ispostavilo se da
osećanje niže vrednosti može da se razvije uprkos jasno po-
kazanoj roditeljskoj ljubavi.
Jedno od objašnjenja je „trauma javnosti” koju doživljava
dete lcoje roditelji nisu pripremili za susret sa javnim socijal-
nim prostorom. Prirodno je da deca navikla na bliskost ima-
ju poteškoća u snalaženju sa distancom koja odlikuje javnost.
Malo dete se razvija u porodičnim odnosima bliskosti.
To su odnosi u kojima su ljudi blizu, u kojima nema distance.
Sve važne osobe sa kojima se dete susreće jasno prihvataju
dete i pokazuju mu neku vrstu ljubavi. Kada je dete zadovolj-
no ili srećno zato što je u nečemu uspelo, ljudi oko njega se
raduju zajedno sa njim, a kada je tužno, drugima je žao. Za
njega je jednako „biti prihvaćeno” i „biti vredno”.
Uzimajući porodične odnose kao model za sve društve-
ne odnose, dete počinje da veruje da vredi i da će ga zato
prihvatiti svi drugi ljudi.
Dok u bliskosti vlada prihvaćenost, u javnosti vlada dis-
tanca. Kada dete izađe na ulicu, uđe u grupu dece, u razred,
tada je ono zakoračilo u javnost. Trauma nastaje onda kada
dete koje je naviklo da ga svi primećuju, da ga svi poznaju i
prihvataju počne da uviđa da ga u javnosti mnogi ljudi ni ne
primećuju, a kamoli prihvataju. To dovodi do detetovog za-
 Zoran M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKI SPISI

ključka da, uprkos tome što mu pričaju roditelji, ono zapravo

nije dovoljno vredno da bi zaslužilo da bude prihvaćeno.
Kada nepripremljeno dete iskorači iz bliskosti u kojoj je
zaštićeno i susretne se sa javnošću, to može da se pretvori u
„tramu javnosti” zbog koje se dete kasnije u životu oseća ne-
dovoljno vrednom osobom.
Mnogi, ne samo mladi ljudi, pokušavaju da prevaziđu
ovo osećanje tako što traže načine da drugima što pre po-
stanu interesantni, privlačni, poželjni, zabavni... Drugi vred-
no rade nameravajući da „jednog dana” svima pokažu ko su
i koliko vrede. Verovatno su lcarijere mnogih ljudi koji su
zadužili čovečanstvo imale kao početni motiv ovu dečju fan-
taziju o slavi.
Kako bi sprečili „traumu javnosti” roditelji bi trebalo deci
na vreme da objasne razliku između pravila koja vladaju u
dva socijalna sveta: od toga da je distanca u javnosti nešto
što je sasvim normalno do toga da neprihvatanje u grupi
vršnjaka ne mora da bude nikakav problem.
[21. 3. 2015.]
 65

25. ZAŠTO LJUBAV BOLI?

Iako se uzvraćena ljubav ubraja u pozitivna, tačnije pri-

jatna osećanja, ona je nerazdvojivo povezana i sa povreme-
nim neprijatnim emocionalnim stanjima koja se često neo-
dređeno nazivaju „ljubavna bol”. Zašto ljubav mora povre-
meno i da boli?*
Za razliku od osećanja zaljubljenosti koje je zasnovano
na psihološkom mehanizmu idealizacije, osećanje ljubavi je
zasnovano na mehanizmu emocionalnog vezivanja. Formu-
la emocionalnog vezivanja jedne osobe za drugu je dvostru-
ka: prijatnost u prisustvu, neprijatnost u odsustvu voljene
osobe. Kada bi osećali samo prijatnost u prisustvu osobe koju
volimo, a u njenom odsustvu bili ravnodušni, tada ne bismo
imali motiv da tražimo njeno društvo. Da bi bila čvrsta, emo-
cionalna veza je i negativno određena, kao neprijatnost u
odsustvu voljene osobe. Ta neprijatnost nas motiviše da po-
tražimo voljenu osobu i uživamo u njenom prisustvu.
Kada zavolimo neku osobu, mi je „naseljavamo” u našem
unutrašnjem svetu, tako da nam postaje „značajni drugi”.
Posledica je da kada ona nije fizički prisutna, mi o njoj mi-
slimo, pitamo se šta radi, kako joj je. Tada osećamo kalco nam
ona nedostaje.
Dečja ljubav je opterećena strahom od odvajanja, to jest
separacijskim strahom. Ono je intuitivno svesno da je zavi-
sno od odrasle osobe koja ga voli i štiti, da ne može da pre-
živi bez nje. Zato se ono emocionalno vezuje na zavisnički
način. Ono je povremeno uplašeno da će se trajno razdvojiti
od zaštitnika, da će se izgubiti, biti ukradeno, oteto, odve-
deno, da će njegov staratelj otići ili umreti.
66 Zoran M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKI SPISI

Kada je ljubav uzvraćena uvek postoji mogućnost da dru-

gi prestane da voli, pojavljuje se strah od gubitka Ijubavi. To
nekada može da bude osnov ljubomore zbog koje - što se
često zaboravlja - prvenstveno trpi onaj koji je ljubomoran.
Kada jedan od partnera umre ili odluči da raskine lju-
bavnu vezu ili brak, tada se pojavljuje osećanje tuge, žalost
koja je takođe nerazdvojiva od ljubavi. Zamislite kako bi izgle-
dalo kada tuga ne bi postojala? Kakva bi to bila ljubav kada
bi dugogodišnji partner ravnodušno prihvatio informaciju
da ga drugi ostavlja ili da je drugi umro?
Psihološka funkcija tugovanja je u emocionalnom razve-
zivanju osobe koja još voli onoga koga više nema ili koji je
otišao. Zato što je Ijubavno vezivanje dubok proces, i razve-
zivanje mora da bude duboko. Iz tog razloga je tugovanje
proces, raspoloženje koje u svojoj intenzivnoj fazi traje šest
nedelja.
Sva ova neprijatna osećanja spadaju u onu vrstu ljubav-
ne boli koja nekako prirodno ide uz ljubavne veze, tako da
je možemo smatrati nužnom. Nažalost, ljudi su veoma kre-
ativni u pridodavanju nepotrebne ljubavne boli svojim ra-
znoraznim iracionalnim uverenjima: „Ako me ona više neće,
ja ništa ne vredim” i sličnim.
[28. 3. 2015.]*

* Više: Eva Ilouz, Zašto Ijubav boli - Ljubav i društvo, Psihopolis, Novi
Sad, 2015.
 67

26. DEČJATUGAKOD
ODRASLIH

Tuga ili žalost je osećanje koje osoba oseća kada izgubi

nešto što joj je veoma važno, za šta je emocionalno vezana.
Kako osećanje zasnovano na emocionalnom vezivanju jedne
osobe za drugu zovemo ljubav, sledi da je tuga drugo lice
Jjubavi. Upravo zato što je povezano sa Ijubavlju, tugovanje
je proces koji dugo traje. Njegova psihološka funkcija je emo-
cionalno razvezivanje od onoga što je osobi bilo značajno i
prihvatanje gubitka.
Kada nekoga zavolimo, mi smo se emocionalno vezali,
što nam omogućava da osetimo sva ona divna osećanja pri-
padnosti i povezanosti. Ako izgubimo osobu koju volimo,
ako ona ode ili umre, tugovanje nam omogućuje da prihva-
timo novu realnost. Kada je proces tugovanja gotov, mi smo
se emocionalno razvezali što nas čini sposobnim da se po-
novo emocionalno vežemo za nekog drugog - da volimo po-
novo. Tako voljenje i tugovanje sačinjavaju ciklus vezivanja
i razvezivanja koje omogućuje novo vezivanje.
Zato što nisu sposobna da sama brinu o sebi, deca jesu
u poziciji zavisnosti od odraslih koji brinu o njima - najčešće
roditelja. Kada malo dete izgubi osobu koja brine o njemu,
za koju se emocionalno vezalo, ono je preplavljeno osećanjem
tuge. Ova dečja ili infantilna tuga nije samo tugovanje za
izgubljenom osobom, već i samosažaljenje malog bića pre-
plašenog saznanjem da ne može samostalno da preživi.
Infantilna tuga se javlja i kod odraslih. Svaki čovek, ma
koliko imao godina, u sebi nosi i svoje dečje Ja. Zato neki
odrasli u situacijama u kojima gube nešto važno reaguju in-
68 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISI

fantilnom tugom. Umesto da odrasla osoba pokazuje emo-

cionalnu zrelost tako što će osećati duboku tugu uz svest da
može da nastavi smisaon život bez onoga što je izgubila, ona
veruje da je gubitak kraj svega.
Kada odrasli reaguju iz pozicije zavisnosti oni nam po-
ručuju da su uvereni da ne mogu dalje da žive bez onoga što
su izgubili. Za razliku od situacije malog deteta koje zaista
ne može da preživi bez odrasle osobe koja brine o njemu,
pojava infantilne tuge kod zdrave odrasle osobe ukazuje da
postoji konflikt između njenih uverenja i stvarnosti, Iako ona
objektivno može samostalno da živi i preživi bez onoga što
je izgubila, ona veruje da to nije moguće.
Ovaj konflikt uverenja i stvarnosti je centralno mesto u
savetodavnom radu sa odraslim Ijudima koji su zavisni od
svojih ljubavnih partnera. Kada osoba osvesti svoja uverenja
zbog kojih održava sebe u nepotrebnom odnosu emocional-
ne zavisnosti od partnerovog prihvatanja i ljubavi, kada na-
uči razliku između odraslog emocionalnog vezivanja i dečjeg
emocionalnog vezivanja, tada ima šansu da emocionalno
odraste. Posledica je da sposobnost za odraslo tugovanje za-
menjuje sposobnost infantilnog tugovanja.
[4. 4. 2015.]
 69

27. VEŽBOM DO TALENTA

Od antičkih vremena smatrano je da se posedovanje neke

izuzetne sposobnosti kojom se pojedinac razlikuje od drugih
ljudi, može objasniti imanjem talenta, dara. Pretpostavljalo
se da je nadarena osoba rođena kao takva, zahvaljujući bogu
ili prirodi. Novija istraživanja mozga nam omogućavaju da
drugačije razumemo nastanak i posedovanje izuzetnih spo-
sobnosti.
Iako se dete rađa sa velikim brojem nervnih ćelija, niti
su one dovoljno povezane, niti su njihove međusobne veze
„izolovane” ćelijama koje omogućuju precizno prenošenje
električnih impulsa. To nam daje za pravo da novorođeni
mozak smatramo jednom vrstom „poluproizvoda” kojeg tre-
ba stimulisati da bi razvijao svoju strukturu. Kada dete izvo-
di određene radnje, onaj deo mozga koji to omogućuje biva
stimulisan tako da povećava broj veza između nervnih ćeli-
ja. Ukoliko dete ne vrši određene radnje, deo mozga zadužen
za njih pokazuje da se ne razvija, da se smanjuje broj veza
između neurona. Ova osobina mozga da se ponaša na eko-
nomičan način naziva se neuroplastičnost.
Zagovornici teorija o urođenim sposobnostima treba da
znaju da mozak deteta od, na primer, šest meseci nije pri-
rodni mozak, već je to u stvari „socijalni mozak” zato što su
socijalni uticaji, preko načina na koji roditelji stimulišu dete
„ugrađeni” u njegovoj strukturi.
Analiza nastanka izuzetnih sposobnosti u umetnosti,
nauci i sportu upravo dokazuju da je za njih odgovoran tre-
ning. Istraživanja pokazuju da je veličina onog dela mozga
koji je zadužen za fine pokrete prstima kod mladih muziča-
20 Zoran M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKI SPISI

ra u direktnoj vezi sa brojem sati provedenih u vežbanju. Kod

taksista u velikim gradovima je povećan deo mozga zadužen
za orijentaciju u prostoru. Sve to ukazuje da se vežbanjem i
uvežbavanjem ne razvija samo telo, već i mozak. Druga istra-
živanja pokazuju da je potrebno oko 10.000 sati vežbanja
određene aktivnosti da bi se razvila izuzetna veština, maj-
storstvo na osnovu kojeg se osoba značajno razlikuje od dru-
gih ljudi. Kada se intenzivno vežba, to odgovara periodu od
desetak godina vežbanja i treniranja.*
Čak se i Mocartov talenat uklapa u ovu teoriju. Njegov
otac, izuzetni muzički pedagog počeo je veoma radno da ga
trenira, a genijalna dela su nastala oko njegove dvadesete
godine, nakon što je proveo 10.000 sati u vežbanju.
Zahvaljujući neuronauci, danas znamo da se mozak po-
naša kao mišić: da vežbanje razvija onaj deo mozga koji je
zadužen za datu aktivnost. Saznanje da u velikom broju slu-
čajeva, dugotrajno i svrsishodno vežbanje dovodi do izuzet-
nih sposobnosti i izražavanja velikog talenta može da unese
revoluciju u način obrazovanja. Da li će neko u sebi probu-
diti Mocarta ili Đokovića, zavisi od vežbanja.
[n. 4. 2015.]

* Više: Metju Sajid, Mit o talentu: Moć vežbe, Psihopolis, Novi Sad,
2014.
 71

28. PUBERTETSKI PREZIR

PREMA ODRASLIM A

U neformalnim razgovorima sa mladima često mogu da

se čuju strasno izrečene ocene da je kod nas sve loše, nega-
tivno, besperspektivno. Pri tom se jasno stavlja do znanja da
osoba koja ima takav stav i koja osuđuje stanje zajednice ima
uzvišenu poziciju. To je pozicija osobe koja sa visine, sa in-
dignacijom, gleda na sopstvenu zajednicu, poručujući da je
mnogo bolja od zajednice kojoj protiv svoje volje pripada.
Naravno da mnoge stvari u zajednici nisu u redu, da ih
treba popraviti, ali preduslov za to je dobronamernost, pri-
hvatanje zajednice. Prezriv stav upravo isključuje tu dobru
nameru. Uobičajeno je da ljudi jedan deo svog identiteta iz-
građuju upravo na osnovu pripadnosti zajednici, a u ovom
slučaju se identitet izgrađuje negacijom pripadnosti. To je
pozicija deteta koje se stidi svojih ukućana, naročito pred
imućnim susedima čije bi želelo da bude. To je pogrešna lo-
gika onoga koji veruje da time što tvrdi i dokazuje da su dru-
gi loši, u stvari dokazuje da je on bolji.
Pojava prezira unutar zajednice unosi neprijateljsku po-
delu onih koji preziru i onih koji su prezreni. Ne samo da to
negira ideju ljudskih prava, već deli zajednicu na nespojive
delove. Prezir dehumanizuje jer ga ljudi osećaju prema oni-
ma za koje smatraju da nisu ispunili neki „minimum ljud-
skosti”. Zato se prezir izražava dehumanizujućim etiketira-
njem kojim se tvrdi da drugi samo liče na ljude, da su živo-
tinje ili predmeti.
Neki smatraju da je prezir znak aristokratske pozicije
prema kojoj su oni koji preziru oni koji vrede i koji su „gore”,
12. Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

dok su prezreni oni koji su „dole”. U tom kontekstu potrebno

je prezirati da bi se bilo „gore”.
Dok ljudi sa izgrađenim samopoštovanjem retko preziru
druge, to nije slučaj sa onima koji nisu sigurni u svoje vred-
nosti. Jedan takav primer je „pubertetski prezir". Osoba u
pubertetu najčešće nije sigurna da dovoljno dobro izgleda i
ponaša se tako da je uplašena da će je vršnjaci negativno
oceniti i da je neće prihvatiti. Ona se plaši da će biti objekt
vršnjačkog prezira, što bi za nju bio dokaz da nije dovoljno
vredna. Da bi sprečila takvu katastrofu, ona može shvatiti
da je najbolje da prva prezire, da ona prva zauzme poziciju
prezira prema drugima. Kada za nju drugi izgube vrednost,
tada nije ni važno da li je ti drugi prihvataju ili odbacuju.
Neki smatraju da naš mentalitet odgovara mentalnom
sklopu tinejdžera koji se često inati, koji je veoma gostopri-
mljiv prema nepoznatim ljudima, naročito ako su dobrosto-
jeći, a stidi se ostalih ukućana. To možemo da primetimo
kod onog sloja društva koji sebe smatra elitom, a koji od sve-
ga pravi materijal za autošovinistička društvena ćaskanja
tipa „Strašno, strašno...”.
[18. 4. 2015.]
 73

29. ZAVOLETI

Kada danas neko izjavi da je moguća ljubav muškarca i

žene koja nije započela zaljubljivanjem, ljudi ga gledaju čud-
no, kao da je poludeo. Razlog takve reakcije je što smo ko-
lektivno kao nepobitnu istinu usvojili uverenje da svaka pra-
va ljubav mora da počne zaljubljivanjem. Zato ljudi koji žele
da započnu odnos ljubavi čekaju da se pojavi prava osoba u
koju će se snažno zaljubiti.* Prepuštaju svom „srcu”, to jest
intuiciji, da pronađe pravog ili pravu. Takođe se nemo pret-
postavlja da će, što je snažnija zaljubljenost, veća ljubav na-
kon nje doći.
lako nema sumnje da je u ovakvom obrascu zaljubljiva-
nje zaista prva faza emocionalne veze - ljubavne veze - to
nam ne daje za pravo da kažemo da je zaljubljivanje prva faza
ljubavi. Kada razlikujemo vezu od ljubavi, to jest ljubavnu
vezu od osećanja ljubavi, to nam omogućuje da mnogo ja-
snije razmišljamo o ljudskom ljubavnom životu.
Prema psihološkim mehanizmima na kojima su zasno-
vani, zaljubljenost i ljubav su dve različite emocije. Dok je
ljubav zasnovana na emocionalnom vezivanju, zaljubljenost
je zasnovana na idealizaciji druge osobe. Kako ne postoje
idealne osobe, već nam se to samo čini zbog projekcije našeg
ideala na drugu osobu, idealizaciju je nemoguće dugotrajno
održavati, tako da je zaljubljenost osećanje koje ne može dugo
da traje. A kada neko shvati da drugi nije idealan kao što mu
se jedno vreme činilo, tada se razočara. I zato danas znamo
da je zaljubljenost, kada je o osećanjima reč, prva faza razo-
čaranja, a ne ljubavi. Za razliku od zaljubljenosti, ljubav je
trajno i postojano osećanje.
Zt Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

Kako je zaljubljenost danas glavni način izbora partnera,

i prva faza ljubavne veze, jasno je da druga faza veze mora
da bude osećanje veće ili manje razočaranosti, a ne osećanje
ljubavi. Taj uvid je ključan za razumevanje sve veće krize u
kojoj se danas nalaze ljubavne veze, brak i porodica. Umesto
da budu zasnovani na ljubavi, zapravo su zasnovani na za-
ljubljivanju, koje vodi u razočaranje.
Naša opijenost predstavom da će nam ljubav doneti ži-
votnu sreću, a koja dolazi iz našeg holivudizovanog kolek-
tivnog nesvesnog, omogućuje zaljubljenost, ali nas vodi u
ljubavnu nesreću. Vrhunac naše arogancije i ignorancije je
da smatramo da je zaljubljivanje jedini prirodni način zapo-
činjanja ljubavnih veza - da smatramo da drukčije nije mo-
guće. Za ovaj kolektivni zaborav nam je trebalo stotinak go-
dina.
Za razliku od čoveka zapada, koji u svom „znanju” da
traži sreću u ljubavi postaje od njih sve udaljeniji i usamlje-
niji, čovek istoka i juga u svom „neznanju” je mnogo srećni-
ji. Tamo ljubavna veza ne započinje zaljubljivanjem, veze i
brakovi su stabilni, a porodice su sa mnogo dece. Zato od
njih treba da učimo kako da zavolimo bez zaljubljivanja.*
[25. 4. 2015.]

* Više: Barbara de Angelis: Jesi li dprava osoba za mene?, Psihopolis,

Novi Sad, 2015.
 75

30. PSOVANJE

Kada u nekoj situaciji kažemo da ,,pas laje, a vetar nosi”,

tada u stvari obezvređujemo ono što je izgovorila druga oso-
ba. Poređenjem onoga što govori osoba i onoga što radi pas,
indirektno tvrdimo da su pas i osoba isto, to jest da ona jeste
pas. Slično oduzimanje vrednosti onome što drugi ljude go-
vore i komentarišu je u narodnoj izreci: „Psi laju, karavani
prolaze.” Time što na indirektnom, skrivenom i implicitnom
nivou komunikacije drugu osobu izjednačavamo sa psom,
mi poručujemo da ona nije čovek, da je manje vredna od čo-
veka, da je pas, životinja. Tvrdeći da je životinja, a ne čovek,
mi zastupamo predstavu o drugoj osobi prema kojoj je ona
dehumanizovana, to jest raščovečena. A upravo je to glavna
osobina osećanja prezira.
Psovanje je primitivno i nekulturno ponašanje koje je
povezano sa doživljavanjem i izražavanjem različitih oseća-
nja. Ljudi psuju da bi izrazili ljutnju, bes, prezir, uvređenost,
strah, iznenađenje, zaprepašćenje, mržnju... Roditelji deci
zabranjuju psovanje i zahtevaju da svoja osećanja izraze na
prihvatljiv, kulturni način. Uprkos tome, kod nas je psovanje
suviše prisutno, a često se razume kao znak odraslosti, moći,
snage.
Reč psovanje jedna je od onih reči koje koristimo ne raz-
mišljajući o samim rečima, već o onome što one označavaju.
Kada obratimo pažnju kako su reči nastale, šta je njihov ko-
ren i koje mentalne slike pozivaju, tada možemo da se izne-
nadimo. Zato kada kažemo da neka osoba psuje, mi tvrdimo
da ona radi ono što radi pas. Kada kažemo da se neko maj-
muniše, tvrdimo da se ponaša kao majmun, a kada tvrdimo
26 Zoran Milivojević • PsiHOLOGlČKl SPISI

da drugi psuje, da se ponaša kao pas. Zato i tvrdnja da neka

osoba psuje može biti izraz prezira i uvreda za osobu kojoj
je upućena.
Onaj prezir koji je skriven u tvrdnji da neko psuje, da se
ne ponaša kao čovek, to jest uljudno, već kao pas, jeste ono
što nazivamo kulturni prezir. Osećanje prezira ljudi osećaju
onda kada procenjuju da je neko kao osoba, kao ljudsko biće
ispod nekog minimalnog standarda ljudskosti koju propisu-
je data kultura, zajednica. Poruka koju sadrži ovaj oblik pre-
zira je: to što si rođen kao ljudsko biće nije dovoljno. Da bi te
mi prihvatili kao čoveka moraš da se pridržavaš ovih vred-
nosti. Ako ih se ne pridržavaš, ti za nas nisi čovek i mi te
odbacujemo. I upravo je u tvrdnji da neko psuje prisutna ova
tiha pretnja da će dete ili odrasla osoba koja je opsovala biti
odbačena, zato što je pokazala da nedovoljno vredi.
Tako lingvistička analiza pokazuje da psujemo one koji
psuju druge, da vređamo one koji vređaju druge. To ne do-
prinosi da izađemo iz začaranog kruga psovanja.
[2. 5. 2014.]
 77

31. M IT O BEZUSLOVNOJ
LJUBAVI

Predstava o bezuslovnoj ljubavi, u kojoj je neko voljen

takav kakav je, deluje veoma primamljivo. Izgleda da je lju-
dima privlačnije da budu voljeni na ovaj način nego da oni
nekog drugog vole „bezuslovno”. Zato se treba zapitati šta je
bezuslovna ljubav i da li je uopšte moguća.
Osećanje ljubavi jedne osobe prema drugoj rezultat je
emocionalnog vezivanja do kojeg je došlo zato što je prva
osoba veoma pozitivno ocenila drugu osobu kao ljudsko biće.
Osoba koja voli, oseća da voli zbog toga što je prethodno
ocenila da je druga osoba uspešno ispunila određene krite-
rijume. Prema tome, ispunjenje datih kriterijuma jeste uslov
za pojavu ljubavi. Kako to važi za pojavu bilo koje ljubavi,
onda je jasno da nema smisla govoriti o bezuslovnoj ljubavi.
Kada bi ljubav zaista bila bezuslovna, tada bi bilo nemo-
guće prestati nekoga voleti. Tada bi druga osoba uvek bila
voljena, bez obzira na to šta je uradila ili nije uradila, bez
obzira na to kakva bi bila. Znamo da u stvarnosti to nije slu-
čaj: ljudi prestaju da vole onda kada procene da drugi više ne
ispunjava njihove važne kriterijume. Ukoliko druga osoba
uradi nešto zbog čega osoba lcoja ju je volela promeni pred-
stavu o njoj iz veoma pozitivne u veoma negativnu, tada je
moguće ne samo da prestane ljubav već da je zameni prezir
ili mržnja.
Mnogi ističu da bezuslovna ljubav jeste moguća jer oni
tako vole vlastito dete. Ali upravo u tom „dokazu” je skriveni
uslov: vole svoje, a ne neko drugo, tuđe dete.
Z8 Zoran Milivojević • P s ih o l o g ič k i SPISI

Romantično očekivanje osobe da će naći pravog partne-

ra koji će je voleti bezuslovno jeste siguran put u razočaranje.
Bez obzira na to da li je to fantazija razmaženog deteta koje
očekuje da u odraslom dobu pronađe nekoga ko će ga voleti
onako kako su to činili mama i tata ili je to fantazija zane-
marenog deteta koje veruje da ima pravo da u odraslom dobu
dobije onu ljubav koju nije dobilo u detinjstvu, ona je nere-
alna. Kako postoji velika razlika između roditeljske Ijubavi i
partnerske ljubavi, nijedan partner neće moći da zameni ili
nadoknadi roditeljsku ljubav.
Najveći problem sa zahtevom da budu bezuslovno volje-
ni imaju oni koji ne razlikuju sebe od svojih postupaka, tako
da smatraju da svako ko ih iskreno voli mora da prihvati i
svaki njihov postupak ili želju. Svaku kritiku, zamerku ili
suprotnu želju oni doživljavaju kao negaciju da ih partner
bezuslovno voli, zbog čega protestuju, opirući se pokušaju
„uslovljavanja”.
Koncept „bezuslovne ljubavi” je bio korisna antiteza onoj
vrsti emocionalnog ucenjivanja kada jedna osoba uslovljava
drugu osobu ili dete: „Voleću te ako uradiš to i to, a ako ne
uradiš, neću te voleti”, ali je kao nedovoljno definisan stvorio
novu vrstu neostvarivih ljubavnih očekivanja, a time i pro-
blema u ljubavnim vezama.
[9. 5. 2015.]
 79

32. ZONA UDOBNOSTI

U raznim situacijama ljudi se osećaju različito: u jednima

im je prijatno, u drugima im je neprijatno, a u trećima ne-
maju neko određeno osećanje. Zonom udobnosti nazivamo
onaj deo sveta, onaj psihološki „prostor” u kojem se data oso-
ba oseća lcao ,,kod kuće”, tako da je opuštena, smirena i uži-
va. To nije prazan prostor, već je popunjen onim sadržajima
u kojima se osoba dobro oseća. Sačinjavaju je neka određena
mesta i prostori, u njoj se nalaze neki određeni ljudi za koje
je osoba emocionalno vezana i sa kojima ima određene od-
nose, u nju spadaju omiljene aktivnosti.
Svaka zona udobnosti ima svoju granicu prema onom
drugom delu sveta u kojem se osoba ne oseća tako udobno.
Dok je u svojoj zoni udobnosti - zoni komfora - osoba se ne
oseća ugroženo, tako da se ne plaši, nije napeta, već je smi-
rena i može da uživa. Izvan nje ona funkcioniše drukčije,
procenjuje da je tu povećan rizik da će biti ugrožena, tako
da se ne oseća sigurno, njene emocije su povišene, a na mo-
mente je zabrinuta, plaši se, Ijuti, uvređena je i slično.
Svaki čovek mora da nauči da funkcioniše i izvan svoje
zone udobnosti. Pri tome je važno da je ipak ima, tako da
može da joj se vrati kako bi se opustio i odmorio. Problemi
nastupaju onda kada je ova zona „sužena”, tako da osoba
nema priliku za opuštanje i odmor, ili kada je osoba toliko
prestrašena od funkcionisanju u spoljašnjem svetu da odbi-
ja da je napusti.
Često ovu zonu zovemo zona komfora, a reč komfor do-
lazi od latinskog com - sa, i fortis - snaga, utvrđenje. Zbog
toga možemo da je zamislimo kao neku vrstu nekog ličnog
8 o ______________________________ Z o ra n M iliv o je v ić ■ PSIHOLOGIČKISPISI

životnog utvrđenja pred spoljašnjim svetom punim izazova

i opasnosti.
Iako ljudi vole da borave tamo gde im je udobno, priroda
života je takva da ih prisiljava da povremeno izlaze tog pro-
stora i da se navikavaju na nove sadržaje.
Za decu je početna zona udobnosti prvenstveno njihov
odnos sa roditeljima i drugima koji ih vole, kao i poznata te-
ritorija koju čine dom i njegova neposredna okolina. Zadatak
roditelja je da podstiču detetov razvoj, kako bi širilo svoju
zonu udobnosti, tako da bi se sve bolje osećalo i u drugim
delovima sveta. Da bi to dete moglo, ono mora da nauči da
se ponaša u raznim novim situacijama, sa različitim ljudima,
mora da nauči nove aktivnosti. Kolika će biti nečija zona
udobnosti zavisi i od sposobnosti i veština te osobe, te izla-
ganje novim situacijama doprinosi da dete stekne samopo-
uzdanje i navikne se na nove sadržaje.
Da bi učili i razvijali se, dobro je da svako - odrasli ili
deca - povremeno prihvati neki izazov i izađe iz vlastite zone.
[16. 5. 2015.]
 8i

33. LEČIMO KOREN NASILJA

Nedavna polemika oko pokušaja da se razumno telesno

kažnjavanje dece od strane roditelja stavi izvan zakona, ra-
skrila je da ni neki stručnjaci ne razlikuju šta je primena sile,
a šta je nasilje. Iako reč nasilje jasno označava da se nešto
radi na silu, da je primenjena sila, ipak nije svaka primena
sile nasilje. Ukoliko je sila primenjena legitimno, kao kada
neko, na primer, to čini da bi se odbranio od fizičkog napada,
to nije nasilje, več je samoodbrana ili nužna odbrana. Šta je
onda nasilje? Nasilje je svaka nelegitimna, nerazumna, ne-
zakonita ili štetna primena sile. Zato kada onaj koji se fizič-
kom silom brani od fizičkog napada to čini nerazumno i pre-
terano, prekoračujući granice nužne odbrane, i sam postaje
nasilan.
Kao svako ponašanje, i nasilna radnja je izraz određene
unutrašnje logike osobe koja je nasilna. Preduslov za pojavu
nasilja je konflikt, sukob dve želje. Kada jedna osoba želi jed-
no, a druga osoba nešto drugo, svaka od njih pokušava da
utiče da druga uradi ono što prva želi. Kada neko nije u stanju
da konflikt razreši razgovorom, molbama i apelima, emocio-
nalnim ucenama i slično, tada može da pokuša da drugu oso-
bu „dodatno motiviše” pretnjom ili vršenjem fizičkog nasilja.
Da bi razumeli nasilje, pogotovo ono koje vodi u ubistvo
i samoubistvo, ne smemo ga posmatrati kao izolovani feno-
men, već u svetlu subjektivnih razloga, iskrivljene logike oso-
be koja vrši nasilje. U toj logici se nalazi koren ili izvor nasilja.
Iako se mnogo govori o porodičnom nasilju, malo se go-
vori o onome što ga najčešće stvara, a to je ljubomora. Po-
znato je da ljubomorni kao problem ne doživljavaju svoju
82 Zoran Milivojević • P s ih o l o g i Cki SPISI

ljubomoru, već partnerovo ponašanje. Zato pokušavaju da je

smanje tako što kontrolišu kako se partner ponaša. Da bi ga
naterali na to, zastrašuju i vrše nasilje. Konačni događaj može
da bude ubistvo ili umorstvo, zbog čega je ljubomora tako i
nazvana.
Da bismo smanjili broj tragičnih incidenata u kojima
ostavljeni Ijubavnik ili muž ubija ženu jer smatra da mu je
bez nje život besmislen i nepotreban, što je razlog da ubije i
sebe, potrebno je da javno ističemo iskrivljena uverenja, zbog
koji ljudi vrše ovakve zločine, a zatim jasno pokazati da su
ta uverenja iracionalna i glupa, pa čak ih i javno ismejati. Tek
kada se u društveni fokus više stave ljubavni odnosi, ljubo-
mora, značenje raskida ili razvoda, a ne samo nasilje kao
neprihvatljivo ponašanje, možemo da očekujemo pozitivne
pomake.
Cilj nam je da ljudi prestanu da povezuju bivšeg partne-
ra sa smislom vlastitog života, jer nikakav zakon, kao ni po-
licija, ne mogu da zaustave osobu koja je odustala od vlasti-
tog života da ne izvrši ono što je čvrsto naumila.
[23. 5. 2015.]
 83

34. MEDIJSKO NESVESNO

Kod nas se retko može sresti osoba koja ne misli da su u

našem medijskom prostoru - u elektronskim i pisanim me-
dijima - suviše zastupljene potpuno nebitne teme. Menjaju-
ći televizijske kanale, retko nalazimo emisije koje ne nude
površne, isprazne i lagane teme. Gledamo kako voditelji ća-
skaju sa ličnostima čiji nam doprinos zajednici nije jasan.
Svuda je previše muzike, a premalo smisaonih razgovora. Na
radiju se, pored muzike i površnih, povremeno duhovitih
razgovora voditelja sa slušaocima, veoma retko čuje pametna
i korisna emisija. Pridružuju se pisani mediji sa slikama ne-
poznatih starleta i detaljima iz njihovog života. Puni su bom-
bastičnih naslova, iza kojih nisu tekstovi koji ih opravdavaju.
Neki u tome vide manipulaciju vlasti, lcoja nebitnim sa-
držajima zamajava narod, sledeći antičku tehniku vladanja
„hleba i igara”. S druge strane, mediji opravdavaju svoju pro-
gramsku i uredničku politiku borbom za opstanak na tržištu,
gaseći popularne emisije koje su se bavile stvarnim proble-
mima, šireći zabavni program.
Ako zaista medijska ponuda odgovara potražnji, deo od-
govornosti za medijske sadržaje je na publici koja traži i pri-
hvata takve sadržaje.
Savremeni način života je takav da najbolji deo svog dana
ljudi provode boreći se da zađrže svoja radna mesta i poslo-
ve. A kada dođu kući, očekuju da im mediji pruže teme koje
će ih opustiti i zabaviti. Dominantni odnos prema medijskim
sadržajima više nije spoznajni, već osećajni. Ljudi ne žele da
misle, već da osećaju, i to da se osećaju prijatno. Otud i pre-
naglašena potreba za zabavom.
8 4 _______________________ Zoran Milivojević • PsiHOLOGlČKl SPISI

Kada je medijski sadržaj ozbiljan, tema teška, kada duže

traje, kada nema drame, ljudima postaje neprijatno. Ne že-
leći dodatnu neprijatnost, menjaju kanal, stanicu ili preska-
ču članak. Zato mediji koji se bave zaista važnim, ozbiljnim
temama gube gledanost, slušanost i čitanost. Boreći se za
opstanak, mediji ulaze u sve oštriju utakmicu udovoljavanja
potrebama publike za zabavom.
Sile tržišne utakmice čine da mediji ugađaju tako što
selekcionišu teme i prilagođavaju sadržaje. Tu su na delu svi
mehanizmi koje je otkrila psihoanaliza, a koje pojedinac ko-
risti nesvesno da bi se odbranio od negativnih aspekata stvar-
nosti i sačuvao svoj spokoj. Iako ne treba potceniti uticaj
centara moći i profita, političke manipulacije koje utiču na
ovo, ipak se čini da se mnogo toga u ponašanju medija odvi-
ja bez plana i namere.
Treba prihvatiti da nas na naš zahtev masovni mediji
tretiraju kao decu željnu zabave. Svako ko želi da dobro ra-
zume svet u kojem se krećemo treba aktivno da traži infor-
macije, koristeći alternativne medije. Osećanja ne mogu da
zamene mišljenje, pa ni onda kada su veoma prijatna.
[30. 5. 2015.]
 »5

35. M O Ć N O VC A

Novac je jedan od najvećih izuma čovečanstva. Zamisli-

te kakve su probleme nekada imali ljudi kada su pokušavali
da između sebe pravedno razmene dobra i usluge. Šta je mo-
gao da uradi pastir koji je želeo da dobije grnčariju koja vre-
di samo trećinu ovce koju je on ponudio u razmenu?
Danas znamo da je novac važan za postizanje određenog
kvaliteta života. Iako novac ne može da donese sreću, on nam
pomaže da ispunimo svoje različite želje, ali i želje ljudi koje
volimo. Zato posedovanje novca donosi moć, tačnije „kupov-
nu moć”. Iako mnogo toga ne može da se kupi, ova vrsta moći
jeste veoma važna.
Novcu se pripisuje još jedna, negativna osobina: da pro-
meni ljude na lošije. Tipičan primer je kada neko ko se obo-
gati promeni odnos sa ljudima sa kojima se prethodno družio
i lepo slagao. Kada neko počne da izbegava nekadašnje pri-
jatelje, pa čak i rođake, kada se prema njima ponaša prezrivo,
šta oni mogu da zaključe nego da - novac kvari ljude. To po-
staje istina na koju ljudi upozoravaju svoju decu. Tako se sa
generacije na generaciju prenosi uverenje da su ljudi ili dobri
i siromašni ili pokvareni i bogati. Posledica je da se nekada
kod siromašnijih stvara utešni doživljaj moralne superiorno-
sti.
Kad se odgovornost za nečiju negativnu promenu pripi-
še posedovanju novca i bogatstva, a ne osobi koja se prome-
nila, sledi da ona nije kriva, već da je kriv novac koji je ,,zlo”.
Ovo uverenje može da deluje i kao nesvesna negativna suge-
stija koja sabotira sticanje novca. Kada neko ko inače veruje
da novac kvari ljude počne dobro da zarađuje, može da ima
86 Zoran Milivojević • PsiHOLOGlČKl SPISI

utisak da se „kvari” kao osoba. On može da bude zadovoljan

zbog toga što ima sve više novca, ali istovremeno i uplašen
da ga toliki novac transformiše u lošu i pokvarenu osobu. Da
bi spasio svoj identitet dobrog čoveka, može početi nesvesno
da sabotira datu aktivnost koja mu donosi prihode. A kada
se zbog te sabotaže prihodi smanje toliko da se više plaši da
će se pokvariti, tada se opet oseća sigurno.
Novac nema moć da pokvari nečiji karakter. Posedovanje
novca i bogatstva samo oslobađa osobu da pokaže kakva je
zaista. Kada su ljudi siromašni usmereni su jedni na druge,
jer im uzajamna solidarnost pomaže da prežive, ali kada se
neko obogati, tada mu drugi ljudi nisu potrebni. Tada na
druge počinje da gleda kao na „trošak” ili „dobit”, kao na pri-
jatnost ili neprijatnost; tada ne želi da trpi one postupke dru-
gih koje je ranije trpeo da bi sačuvao dobre odnose.
Moć i status koje donosi bogatstvo oslobađaju i čine vid-
ljivim pravi karakter osobe. To je u skladu sa onom narodnom
izrekom - daj nekome vlast da bi video kakav zaista jeste.
[6. 6. 2015.]
 «7

36. „ALI, SAMO SAM HTEO DA

VAM POMOGNEM”

Sigurno ste čuli za izreku - put za pakao je popločan

dobrim namerama. Kada nekoga savetujemo ili mu pružamo
pomoć, podrazumeva se da imamo dobru nameru. Ipak, sama
dobra namera nije dovoljna da bi komunikacija bila pogodna.
Potrebno je uzeti u obzir i kako ta komunikacija utiče na
drugoga. Ima puno ljudi koji smatraju da je sve u redu sa na-
činom na koji komuniciraju - ma kako on bio grub i nepri-
stojan - samo ako im je namera bila dobra. Kada im, na pri-
mer, druga osoba zameri zbog načina na koji komuniciraju,
oni odbijaju kritiku, pozivajući se na svoje dobre namere.
Psihološka teorija koja se zove transakciona analiza ra-
zlikuje stvarno pomaganje drugoj osobi od dramskog ili igrič-
nog „spasavanja”. Ključ za razumevanje ove drame ili igre
čini trougao između uloga progonioca, spasioca i žrtve.
Ljudi tipično ulaze u ulogu spasioca u svakodnevnoj ko-
munikaciji tako što drugima pružaju pomoć koju drugi nisu
tražili, daju savete koje drugi ne žele, podučavaju u znanju
koje drugima ne treba. Dinamika ove interakcije je takva da
drugi ne doživljava osobu u ulozi spasioca kao nekoga ko mu
pomaže, već kao nekoga ko odmaže, progonitelja, a sebe kao
njegovu žrtvu. To je razlog zbog kojeg žrtva odbija, bilo otvo-
reno bilo prikriveno, da bude „spasena”.
Najbolji način da u svakodnevnom životu izbegnemo
ulogu spasioca jeste da svaki put kada odrasloj osobi želimo
da pomognemo ili da joj skrenemo pažnju na nešto, tražimo
njenu dozvolu ili saglasnost za to. Na taj način pravimo vrstu
88 _______________________ Zoran Milivojević • P s ih o l o g ič k i SPISI

malog psihološkog ugovora koji garantuje da naše nuđenje

pomoći nije na silu.
Druga vrsta „spasavanja” je kada osoba koja nudi i pruža
pomoć nije dovoljno osposobljena za to, tako da pružena
„pomoć” umesto da smanji, još više povećava problem. Tipi-
čan primer za to su saveti ljudi koji se „razumeju” u medici-
nu, tako čim čuju za tuđu tegobu, preporučuju lekove i po-
stupke. Iz života znamo da odlaganje traženja kompetentne
pomoći nekada završava tragično, tako da osoba koja je pri-
mila ovu „pomoć” spasioca doslovno postaje njegova žrtva.
Tako loš ishod, uprkos njegovoj „dobroj nameri” spasioca,
stavlja u ulogu progonioca.
Kada neko igra ulogu žrtve, umesto da prihvati odgo-
vornost za sopstvenu negativnu situaciju i da nešto promeni
kod sebe, krivicu pripisuje nekom drugom ili višoj sili. U tom
slučaju žrtva traži spasioca koji će je razumeti i podržati.
Ako želimo da izbegnemo uloge spasioca, progonioca i
žrtve, naučimo da dobra namera nije dovoljna. Potrebno je
da pružamo samo onu pomoć za koju smo osposobljeni da
je pružimo, i to samo kada je ta pomoć zatražena ili se osoba
saglasila da je primi.
[13. 6. 2015.]
 89

37. POZAJM ITI PRIJATELJU

Prijateljstvo je odnos zasnovan na međusobnoj emocio-

nalnoj vezanosti - na prijateljskoj ljubavi. Poistovećivanje i
saosećanje sa prijateljem osnova su ove ljubavi. Kada je pri-
jatelju teško, empatično se pitamo: Kako bi bilo meni da sam
u njegovoj koži? To nas podstiče na solidarnost, na pomoć
prijatelju u nevolji. A u današnje vreme prijateljima je uglav-
nom potreban novac.
Svedoci smo da pozajmljivanje novca prijateljima često
postane povod za kvarenje ili čak prekid svakih odnosa. Šta
se to događa u glavama prijatelja, a što izreku „Pozajmi novac
prijatelju, ostaćeš i bez novca i bez prijatelja” čini istinitom?
Kada osoba koja je u nevolji dobije pozajmicu od prijate-
lja, olakšanje i zahvalnost su njena osećanja. Kako se pribli-
žava rok za vraćanje duga, sve više se budi ono čuveno ,,unu-
trašnje dete” odrasle osobe, tako da osoba počinje drukčije
da razmišlja. Što je više vremena prošlo od primanja pomo-
ći, to je ona detetu manje važna, pa je ono sve manje zahval-
no. Ono misli da su pozajmljeni novac i novac koji treba da
se vrati dva različita novca: onaj prvi, stari, tuđi novac je
potrošen, a drugi, novi, zarađeni novac. Ono ljutito razmišlja:
„Tvoj novac je nestao, a sada ti očekuješ da ti dam moj novac.”
Kako nova vremena donose nove probleme, osoba može
da proceni da je njoj važnije da novac koji ima potroši na re-
šavanje novih problema, a ne na vraćanje starih dugova. Ona
može da misli da bi je i svaki dobri prijatelj podržao u tome.
Unutrašnje dete šapuće: „Šta će njemu taj novac, ionako ga
ima dovoljno, meni je potrebniji.” Rezultat ovog mentalnog
toka je da prijatelj sam sebi oprosti dugovanje drugome. On
20 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

se čak može ljutiti na poverioca koji i dalje očekuje da mu se

vrati dug jer nije „pravi prijatelj”. Izbegavanje poverioca ili
svađa okončavaju prijateljstvo.
Svaka prevara zaboli prevarenog, a posebno kada ga pre-
vari voljena osoba. Iznevereni prijatelji često svoj bol pretva-
raju u prezir ili mržnju, što ranije prijateljstvo pretvara u
snažno neprijateljstvo.
Da li je novac kriv za prestanak prijateljstva? Većina bi
se složila da nije problem u novcu, već u osobi koja se u ovoj
situaciji pokazala kao nedostojna poverenja. Kada između
prijatelja postoji velika ekonomska razlika, opasnost za nji-
hov odnos je da se jedna strana stalno oseća iskorišćenom,
a druga frustriranom. Zato neka istraživanja pokazuju da je
većina prijateljstava u SAD između ljudi u kojima razlika u
primanjima nije veća od 20 odsto.
Kada prijatelj moli za pozajmicu, to je uvek delikatno.
Treba biti prijatelj i prema sebi tako da se ne treba žrtvovati
po svaku cenu - odbijanje je opravdano ako znamo da je malo
verovatno da će nam dug vratiti.
[2 0 . 6 . 2 0 15 .]
 91

38. TRIANGULACIJA

Da li rođenje deteta stabilizuje vezu dvoje ljudi? U veći-

ni slučajeva da, ali samo prolazno. Rođenjem deteta ulogama
partnera, muža i žene, pridodaju se nove uloge oca i majke,
koje dodatno povezuju dvoje ljudi.
Sistem dvojnih uloga omogućuje osobi da bira da li će
komunicirati kao mama i tata ili kao muž i žena. Na primer,
kada su prestrašeni novim ulogama jer se ne osećaju dovolj-
no sposobnima, provode sve vreme kao roditelji, otuđuju se
kao partneri, što može da dovede do „roditeljskog braka”.
Ako između dvoje postoji veliki sukob kada su u uloga-
ma muža i žene, oni mogu prividno da pobegnu od tog su-
koba u roditeljske uloge. Kada se nakon zaljubljenosti pojave
velike razlike, osoba može da bude razočarana u partnera i
brak.
Razlog za to može da bude prestanak zaljubljenosti i po-
java „polurazočaranosti” ili potpune razočaranosti partne-
rom i brakom. Ako se ne razvedu, mogu da naprave prećut-
ni psihološki ugovor da će ostati zajedno ,,sve dok deca ne
odrastu”.
Stabilnost ovakvog porodičnog sistema traje do adoles-
cencije, jer se zna da se tinejdžer priprema za odraslost i sa-
mostalnost koja uskoro treba da usledi. Mladoj samostalnoj
osobi koja dobro brine o sebi nije potreban roditelj, pa je tada
teško mnogo vremena provoditi u ulozi roditelja. U tom slu-
čaju, ona i on bi morali ponovo da se suoče sa svojim par-
tnerskim odnosom, a to bi moglo da dovede do neke vrste
katastrofe - da jedan od roditelja ostane napušten i nesrećan.
22 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISI

Da bi se sprečio ovakav razvoj događaja, koji je pretnja

porodičnom sistemu, mora da bude sprečeno odrastanje i
osamostaljivanje. Nekada je reč o suptilnoj psihološkoj za-
brani od strane roditelja kojom se detetu zabranjuje da odra-
ste i da se odvoji. Nekada je reč o senzibilitetu deteta i brizi
za roditelja, tako da se ono samoinicijativno žrtvuje za rodi-
telja tako što sabotira vlastito odrastanje i odvajanje. Najbo-
lji način da to učini jeste da postane problematično, jer tako
omogućuje roditeljima da neprestano borave u ulozi zabri-
nutih roditelja. Ovu vrstu samožrtvovanja deteta sa ciljem
stabilizacije porodičnog sistema nazivamo triangulacija.
Tokom porodične terapije tinejdžerske problematike če-
sto se ispostavi da postoji nesvesni motiv adolescenta da na
ovaj način „spase” nekog od roditelja. Da bi se prekinuo ovaj
mehanizam i da bi se stvorili uslovi da adolescent prestane
da bude problematičan, roditelji treba da prihvate odgovor-
nost za svoje odnose i da ih urede. Dobar način za to je da
postanu svesni „dobiti” koju porodični sistem ima od samo-
žrtvovanja deteta i da odbiju ovu vrstu „pomoći”. Iako je lju-
bav ljubav, ipak ljubav prema detetu ne može da bude zame-
na za partnersku ljubav.
[27. 6. 2015.]
 93

39. POST-NORMALNOST ILI

NORM ALIZACIJA SVEGA

Da li je bilo koja promena dobra? Složićemo se da nije.

Pa ipak, često se podrazumeva da svaki proces menjanja ljud-
ske zajednice jeste zapravo razvoj, napredak. Pogrešno veru-
jemo da sve što je novo mora da bude napredno, progresivno,
a sve što nije novo mora biti nazadno, konzervativno. Iz toga
sledi da se treba boriti za novo, a protiv starog.
Izjednačavanje svake promene sa napretkom može da se
primeni na društvene norme. Bez normi nema onoga što se
nekada nazivalo normalnost. Ako neko želi da izbegne da se
njegovo ponašanje ocenjuje kao nenormalno, najbolje je da
uništi normu. Normalizacija je pojava da se nova ponašanja,
koja nisu u skladu sa normama zajednica, uvedu u zajednicu
kako bi ih ona prihvatila.
Jedan od načina na koji zainteresovana grupa ili poje-
dinci mogu da normalizuju određenu pojavu u zajednici je-
ste da je polako i postepeno uvode. Noam Čomski (Noam
Chomsky) je ukazao kako vlasti koriste taj mehanizam kroz
medijske manipulacije. Kod nas se to često naziva „kuvanje
žabe” ili strategija malih koraka. Ako žabu ubacite u vrelu
vodu, ona će odmah da iskoči, ali ako je stavite u hladnu vodu
koju polako zagrevate, ona neće primetiti promene i ostaće
mirna sve dok ne bude potpuno skuvana.
Drugi način za normalizaciju neke pojave je tvrdnja: „Svi
drugi to rade”. Tinejdžer koji puši marihuanu ima potrebu
da mu se u tome pridruže i drugi članovi njegove grupe jer
tada njegovo ponašanje postaje normalno.
21 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISI

Kada se tinejdžer sprema da izađe u petak uveče, oko 23

sata, na zaprepašćeni pogled roditelja uzvratiće: „Šta me gle-
date, pa svi moji drugovi izlaze u ovo vreme”. Time će pre-
ventivno uokviriti roditeljsku reakciju lcao zabranu ili dozvo-
lu njegove normalnosti.
Šta roditelj treba da uradi u ovoj situaciji? Da postavi
granicu i uđe u konflikt ili da popusti?
Kao što je normalno da mladi ljudi misle da su najpa-
metniji i da svet počinje od njihove generacije, tako je nor-
malno i da stariji o tome imaju sasvim drukčije mišljenje.
Treba prihvatiti da između generacija postoji konflikt, raz-
mena argumenata, dijalog sa željom da se uspostave pravila
koja će biti prihvatljiva i za jedne i za druge.
Društveni dijalog će izostati ako su stariji pasivni, upla-
šeni od neobuzdane agresivnosti mlađih, ako su sami sebe
diskvalifikovali u pogrešnom uverenju da svet pripada mla-
dima, ako se ulizuju mladima pretvarajući se da su oni tako-
đe mladi i napredni. Bez društvenog dijaloga, bez konflikta,
gubi se dijalektička tenzija i ravnoteža između ovih grupa i
stvari se pomeraju ka žabokrečini političke korektnosti. Iako
je razgradnja društvenih normi koristila onim grupama koje
su ranije bile označene kao nenormalne, ona veoma šteti
kako porodici tako i zajednici.
[4. 7. 2015.]
 95

40. SKROMNOST

Kakva je skromnost karakterna crta i da li je zaista ve-

oma pozitivna?
Glavno značenje skromnosti tiče se odnosa osobe prema
vlastitim željama. Skroman je onaj ko lako odustaje od svo-
jih želja i miri se sa tim da ih neče ostvariti. Skromno je ono
dete koje stojeći pred izlogom u kojem vidi igračku koja mu
se sviđa, mirno prihvata mamin odgovor da ona nema do-
voljno novca da mu je kupi. Kada ga mama zbog toga polju-
bi govoreći: „Skromno mamino sunce”, ona ga svojom lju-
bavlju nagrađuje za skromnost. Prema tome, skromno je ono
dete koje je lepo vaspitano, lcoje upravlja svojim željama i ne
da im da one upravljaju njime.
To je u slcladu sa značenjem reči skromnost, jer prema
etimologu Petru Skoku, ono dolazi od arhaičnog glagola lcro-
miti, u značenju krotiti.* Prema tome, nazivajući dete skro-
mnim mi ga označavamo kao „ukroćeno”, socijalizovano i
disciplinovano, to jest poslušno.
Drugo značenje skromnosti tiče se načina na koji se neko
postavlja u odnosu na druge ljude. Suprotnost skromnosti su
bahatost i arogantnost. Skroman je dakle neko ko se ne isti-
če u odnosu na druge, ko se ne hvali svojim uspesima i po-
stignućima, ko čeka da drugi budu ti lcoji će primetiti njego-
ve kvalitete. A kada je drugi zaista pohvale, skromna osoba
po pravilu je ta koja sama diskvalifikuje vlastiti uspeh, po-
kazujući da joj je neprijatno kada je drugi hvale i negirajući
da je uspela sa ciljem da bude primećena i pohvaljena.
Ova vrsta skromnosti je u stvari odraz unutrašnjeg sta-
va osobe prema samoj sebi. Ona sama o sebi misli da nije
96 _______________________ Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

„ništa posebno ”, da je obična, da spada u „male” ljude. I zato

je ovakva vrsta skromnosti povezana sa iskrivljenom slikom
o sebi u kojoj ljudi otpisuju ili postojanje ili važnost svojih
stvarnih kvaliteta.
Skromno odbijanje tuđih pohvala ne mora da bude di-
rektni izraz negativne slike o sebi. Nekada se na isti takav
način ponašaju ljudi sa suprotno iskrivljenom, „naduvanom”
slikom o sebi. U tom slučaju to nije izraz skromnosti, već
izraz razvijenih socijalnih veština kojima se preventivno ne-
utrališe zavist drugih ljudi.
Koliko je skromnost pozitivna osobina? Sve zavisi od
konteksta u kojem se nalazi skromna osoba. Skromnost jeste
pozitivna kada se osoba razvija i živi u siromašnom okruže-
nju - zoni preživljavanja. Kada bi stalno želela ono što ne
može da dobije, bila bi stalno nezadovoljna tako da joj skro-
mnost pomaže da se prilagodi. Kada osoba živi u bogatom
okruženju - zoni kvalitetnog života - njena skromnost je
iracionalno neiskorišćavanje ponuđenih mogućnosti. Za
mnoge je kvalitet života ostvarenje raznih želja što vodi za-
dovoljstvu i sreći.
Ne znamo šta donosi budućnost, ali znamo da se skro-
mni lako naviknu na bolje, a da se neskromni veoma teško
naviknu na oskudicu.
[11. 7. 2015.]*

* Petar Skok (1881-1956), jedan od najuglednijih svetskih stručnjaka

za onomastiku i etimologiju. Autor kapitalnog dela Etimologijski rječnik
hrvatskog ili srpskog jezika I-III, JAZU, Zagreb, 1971.
 97

41. LEPOTOM DO SREĆE

Lepe stvari i lepi ljudi oduvek su smatrani vrednošću, a

jedan od razloga za to jeste što je bilo vredno sve što je bilo
retko. Podaci iz istorije ljudskog roda navode nas na zaklju-
čak da su u onim vremenima, kada su se bavili preživljava-
njem, ljudi davali prednost funkcionalnosti u odnosu na le-
potu, ali i da je lepota postajala važna kada bi zajednica ili
grupa dostigla nivo na kojem je većina zadovoljila svoje
osnovne potrebe.
Iako znamo da je „lepota u oku posmatrača”, to jest da
je ona subjektivna pojava koja zavisi od kriterijuma date oso-
be, možemo je smatrati posebnim doživljajem ili emocijom
- osećanjem lepoga. Prema jednoj teoriji lepoga, bez obzira
koje je čulo u pitanju, uvek je sklad, harmonija, ono na šta
reaguje ljudski mozak stvaranjem osećanja lepoga.
Živimo u vremenu u kojem lepota sve više postaje impe-
rativ. Sve više ljudi, posebno mladih, želi da budu lepi, da
sebe ulepšaju. Lepota se ne zahteva samo od sebe, već i od
drugih, pogotovo kod izbora partnera. Dok se jedni trude da
se lepo oblače, drugi vežbama oblikuju svoje telo kako bi do-
bilo željeni oblik, a treći se podvrgavaju različitim estetskim
operacijama.
Posmatrano sa strane, stiče se utisak da smo počeli da
precenjujemo lepotu, da smo kolektivno postali opsednuti
lepim. Ako je to tačno, šta bi mogao da bude razlog tome?
Istraživanje dubinskih razloga na kojima se zasniva želja
pojedinaca da budu veoma lepi, pokazuje da je vrednost le-
pote povećana zato što su ljudi počeli da je čvrsto vezuju sa
srećom. Sve više ljudi misli da je lepota najkraći put u srećan
2 § ______________________________ Zoran M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

život. Reč je o više ili manje svesnoj fantaziji da mora da se

bude lep da bi se dosegla sreća; da je velika lepota osobe uslov
da se u njenom životu dogodi sve ono što čini srećan život.
Ako se zapitamo šta je uzrok prave epidemije ličnih fan-
tazija da lepota dovodi do srećnog života, to nas dovodi do
medija. Sadržaji raznih medija - od dečjih bajki, crtanih fil-
mova, filmova i serija, estradnog života, TV programa... -
ponavljaju poruku da je izuzetna lepota razlog da se neko
toliko snažno zaljubi u lepu osobu, da sve treba činiti kako
bi se život pretvorio u bajku. To je nešto što mlada osoba kroz
bezbroj ponavljanja sluša i gleda od najranijeg uzrasta, upi-
jajući ovaj scenario i želeći da se i njen život odvija prema
njemu.
Kao što je to problem i sa drugim filmskim scenarijima
kada neko odluči da će u stvarnosti živeti prema njima - i
ovaj scenario je nemoguće oživeti u stvarnosti. Čak i onda
kada neko pokušava da uveri javnost predstavljajući se lepim
i srećnim, uvek postoje skriveni aspekti koju tu sliku kvare.
Šta treba da se desi pa da se kolektivno podsetimo da lepota
nije dovoljna, ni za ljubav, a ni za srećan život.
[18. 7. 2015.]
 99

42. M AŠTANJE

Većina ljudi mašta kada se ispune dva uslova: imaju vre-

mena i nalaze se u stanju mentalne opuštenosti. Tada deca
i odrasli zamišljaju određene predstave, čiji tok obuhvata
likove, situacije i radnje. Tokom maštanja aktivira se onaj
stariji deo našeg mozga, koji je odgovoran za zamišljanje -
mišljenje u slikama, to jest konkretno mišljenje. A kako mo-
zak ne razlikuje dobro zamišljene slike od slika stvarnosti,
one izazivaju stvarne emocije.
Nekada se maštanje naziva i sanjarenjem, da bi se na-
glasila sličnost sa sanjanjem i snom koji se nikada neće ostva-
riti, ipak je maštanje nerazdvojivo od ljudskog stvaralaštva.
Maštanjem nastaju nove ideje, uglavnom spajanjem mental-
nih slika koje nikada ranije nisu bile spojene.
Kada posmatramo decu koja maštaju, primećujemo da
ona često maštaju kada im nije zabavno, već pomalo dosad-
no. U tom smislu maštanje je način da osoba zabavi sebe.
Maštanje je kod odraslih ljudi povezano sa psihičkom struk-
turom koju zovemo „unutrašnje dete”.
Stiče se utisak da je danas sve manje i dece i odraslih koji
maštaju. Roditelji sve čine kako deci ne bi bilo dosadno, nu-
deći im raznorazne igrice i filmove u kojima su sadržaji tuđe
mašte zapakovani u gotovu robu koju treba konzumirati. I
umesto da se dete aktivno igra vlastitim mentalnim pred-
stavama, zamišljajući ono što mu je važno, ono postaje men-
talno pasivni potrošač robe koju mu servira industrija dečje
zabave. Umesto da deca razvijaju mentalnu sposobnost da
vide ono što žele, ona uče da žele ono što vide. Rezultat je da
njihova sposobnost zamišljanja, povezivanja i upravljanja
io o _____________________________ Zoran M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKI SPISI

mentalnim predstavama, kada odrastu, nije optimalno ra-

zvijena.
Kada je realnost teška, neprijatna, monotona ili prazna,
ljudi mogu od nje da pobegnu u sanjarenje, tako da ono može
biti psihološki „odbrambeni mehanizam”. Nekada to može
biti sasvim u redu, ali kada osoba, umesto da se snađe u
stvarnom svetu i životu, veći deo vremena provodi u svom
omiljenom zamišljenom svetu, ona je zavisna od sanjarenja.
Društveno potiskivanje mašte jeste proces koji traje. Do-
kazano je da danas ljudi čitaju sve manje, pogotovo mladi.
Dok nam čitanje omogućuje da pročitano sebi vizuelno pred-
stavljamo, elektronski mediji nas potpuno pasiviziraju, jer
nam sva čula ispunjavaju pripremljenim sadržajima.
Kao što postoji razlika između duhovite osobe i osobe
koja dobro prepričava vic koji je čula od drugoga, tako po-
stoji razlika između nečije lične imaginacije i nečijeg stepe-
na konzumiranja zabavnih sadržaja. Psihobiografska istra-
živanja pokazuju da su ljudi jakog duha nekada bili deca koja
su maštala. Nije lepota, već je mašta ta koja će promeniti svet.
I zato je mašta opasna.
[25. 7. 2015.]
 101

43. M ALIGNI HUMOR

Kao što je smešak izraz doživljavanja zadovoljstva, sme-

janje je izraz posebnog osećanja - osećanja smešnoga. Ljudi
se razlikuju po tome šta im je smešno: ono što je jednima
smešno, drugima je znak lošeg ukusa.
Postoji više vrsta smeha i smejanja. Da li je smejanje po-
zitivno ili negativno može da se ustanovi na osnovu toga da
li je u pitanju smejanje sa ljudima ili smejanje ljudima. Ono
je pozitivno kada je predmet smeha neka duhovita dosetka,
nesporazum, igranje rečima, kada smeh nije okrenut protiv
nekoga, kada ne vređa nikoga. Kada se neko smeje drugoj
osobi, njenim osobinama, onome što ona čini, tada se sme-
hom izražava osećanje prezira ili mržnje. U našem jeziku
negativni smeh je označen kao ismevanje i podsmevanje. Za
razliku od ismevanja koje je otvoreno i direktno, podsmeva-
nje se vrši na prikrivenom, psihološkom planu komunikaci-
je, na nivou implicitnog i dvosmislenog. Podsmevanje je teže
prepoznati, ali podjednako boli i vređa kao ismevanje. Zato
što truje međuljudske odnose takav smeh nazivamo maligni
ili toksični smeh.
Ismevanje drugog najčešće se vrši pred publikom. Cilj
onoga ko ismeva je da pridobije publiku na svoju stranu, da
ga podrži ili mu se pridruži u ismevanju. Ukoliko u tome
uspe, tada je prema ismevanoj osobi uperen mnogo inten-
zivniji grupni prezir.
Nekada osobe iz publike koje saučestvuju u ismevanju,
znajući da to nije u redu, sebe opravdavaju da nisu odgovor-
ne za svoje smejanje jer ih je drugi „zasmejao”. Kao što odra-
sli mogu da kontrolišu izražavanje drugih emocija, tako je
102 Zoran Milivojević • PsiHOLOGIČKI SPISI

moguće da se kontroliše i smejanje. Kada smo publika koju

drugi poziva da mu se pridruži u otvorenom ili prikrivenom
ismevanju nekog trećeg, on ne uzrokuje naš smeh, on nas
samo poziva, a na nama je kako ćemo se tom pozivu odazva-
ti.
Glavno pravilo kulturnog ponašanja jeste da se izbegava
da se drugi ljudi osećaju uvređeno. To isključuje svako pod-
smevanje ili ismevanje bilo u prisustvu bilo u odsustvu date
osobe.
Ljudi nisu idealna bića i povremeno im treba - naročito
kada se komunicirajući u javnosti drže kulturno, nose ljuba-
zne maske, ponašaju tolerantno i prema onima koji im nisu
simpatični - da u intimnom krugu, među istomišljenicima,
daju sebi odušak izražavajući podsmeh prema nekome. Kako
u tom privatnom smejanju drugima koji nisu prisutni, ne
nastaje njihovo osećanje uvređenosti i ne stvaraju se nepri-
jateljski odnosi, ono se smatra društveno prihvatljivim.
U kulturnim zajednicama emocionalno pismenih ljudi
pojedinci se trude da se niko ne oseća uvređenim, pa ni oni
koje ne cene. U primitivnim društvima ljudi se poput male
dece rugaju onima koje preziru. Oni i ne znaju da time što
dokazuju da neko vredi manje, nikako nisu dokazali da oni
vrede više.
[1. 8. 2015.]
 103

44. SEBIČNOST

Šta je to sebičnost i kada za nekoga možemo reći da jeste

sebičan?
Kao što nagoveštava i koren reči, sebični ljudi su usme-
reni na sebe i ostvarenje svojih interesa. Još od kako je fran-
cuski filozof Ogist Kont (Auguste Comte) podelio ljude na
egoiste i altruiste, zavisno od toga da li pretežno brinu o sebi
ili o drugim Ijudima, briga za sebe se smatra negativnom,
dok se briga za druge smatra pozitivnom.
Razumljivo je da svaka zajednica promoviše ljubav pre-
ma drugima kao visoku društvenu vrednost. Ona zajednica
koja bi bila sastavljena od sebičnih, egoističnih pojedinaca
koji brinu samo o sebi, kao takva prestala bi da postoji i sve-
la se na gomilu usamljenih pojedinaca. Teško je zamisliti
porodicu koju čine sebični pojedinci.
Neki ljudi koji prate društvenu zapovest da ne budu se-
bični, mnogo bolje brinu o drugima i njihovim potrebama
nego o sopstvenim, očekujući od drugih neku vrstu prizna-
nja za to što nisu sebični. Često se takvi ljudi posle decenija
samoodricanja, žrtvovanja za druge i izražavanja ljubavi pre-
ma drugima, osećaju prevarenim, iskorišćenim. Kada prave
životne bilanse zaključuju da im drugi o kojima su brinuli
nisu uzvratili niti približno istom merom - zbog čega su po-
stali životni gubitnici. Zaključuju da su žrtve sopstvene do-
brote u svetu loših ljudi, da u životu nije dobro biti altruista
i da je bolje biti egoista. I ne tako retko uče svoju decu da ne
budu kao oni, da treba da budu sebični kako bi bolje prošli
u životu.
10 4 Zoran Milivojević • PsiHOLOGlČKl SPISI

Ono čega su ovi ljudi žrtve jeste pogrešno izjednačavanje

svake brige za sebe sa sebičnošću. Dokazujući vlastitu nese-
bičnost oni su se odrekli svake brige za sebe i svoje interese.
Preuzeli su odgovornost za druge, verujući da će drugi pre-
uzeti odgovornost za njih. Pri tome su zaboravili da niko ne
može bolje da brine o njihovim interesima od njih samih.
Zanemarili su da u svetu odraslih svako treba da brine o sebi.
Ako briga za sebe i sebičnost nisu isto, pitamo se kada
briga za sebe poprima kvalitet sebičnosti? Odgovor na to pi-
tanje nije u odnosu osobe prema vlastitim interesima, već u
njenom odnosu prema drugima. Sasvim je u redu da neko
maksimalno brine o sebi i svojim interesima, ako pri tome
ne zanemaruje druge ljude, njihova osećanja i potrebe. Nije
sebičan onaj ko brine o sebi, već onaj ko brine samo o sebi,
a ne brine o drugima.
Ljudska pozicija je da treba da svako vodi računa o sebi
i svojim interesima, ali da ne zanemaruje ni interese drugih.
To je pozicija vođenja računa i o sebi i o drugima. Jedna greš-
ka je kada egoista ne vodi računa o drugima, a suprotna
greška je kada neurotični altruista ne vodi računa o sebi,
vođen nerealnom fantazijom da će se drugi pobrinuti za nje-
ga nakon što se on pobrine za njih.
[8. 8. 2015.]
 io 5

45. AU TO ŠO VIN IZAM - PREZIR

PREMA SVOJIMA

Ljudi počinju da preziru kada procene da je neko ispod

nekog pretpostavljenog „minimuma” ljudske vrednosti. Dru-
gim rečima, preziru onoga za koga veruju da ne vredi, da mu
se negira ljudskost. Zato je prezir dehumanizujuće, neprija-
teljsko osećanje, što najbolje pokazuje izbor reči - uvreda -
kojima se prezir govorno izražava.
Istorijski gledano, prezir je odnos ,,nas” prema „njima”,
našeg plemena prema njihovom plemenu, naše porodice pre-
ma njihovoj. Tipično je da pripadnici jedne zajednice po-
smatraju pripadnike neke druge, od njih različite zajednice,
isključivo kroz svoje vrednosti, zbog čega zaključuju da su
ovi drugi čudni, to jest da ne vrede. U nekadašnjim mono-
litnim društvima takav kulturni prezir je služio očuvanju
vrednosne matrice date zajednice, jer je dovodio do toga da
svi drukčiji budu odbačeni. Danas, kada su društva hetero-
gena, sastavljena iz brojnih supkultura, kada je multikultu-
ralnost vrednost i kada se promoviše trpeljivost, ovaj kul-
turni prezir ne samo da je izgubio zaštitnu funkciju već pu-
tem etiketiranja i odbacivanja doprinosi nastanku „devijan-
tnih” supkultura.
Pojedinci mogu da osećaju prezir prema sebi samima.
Samoprezir nastaje tako što ljudi počnu da uslovljavaju vla-
stito osećanje lične vrednosti. Smatraju da oni takvi kakvi
su ne vrede, već da je potrebno da ispune neki kriterijum koji
su sebi zadali, da bi vredeli. Kada shvate da ne mogu da is-
pune zadati kriterijum, tada počinju da preziru sami sebe.
Tako, na primer, devojka koja je usvojila da su dugačke žen-
io6_______________________ Zoran Milivojević • PsiHOLOGlČKI SPISI
ske noge uslov za lepotu prezire svoj izgled, jer smatra da je
ružna zato što joj noge nisu dovoljno dugačke.
Između prezira prema „onima” i prezira prema sebi na-
lazi se treći oblik prezira, a to je prezir prema svojima. To
znači da osoba počne da prezire članove svoje grupe, to jest
grupe iz koje je potekla - bilo porodice bilo zajednice.
Nastanak prezira prema svojima je kompleksan i zato se
predstavlja primerom. Pretpostavimo da dete iz siromašne
porodice stalno gleda kako živi susedna, bogata porodica.
Ono sa žudnjom gleda šta drugi rade i šta sve imaju. Ono
počinje da se Ijuti na svoje siromašne roditelje što nisu bo-
gati i pita se zašto ono nije imalo sreću da se rodi u toj bo-
gatoj porodici. Tokom igre sa decom bogatih suseda shvati
da ga oni pomalo preziru zato što je siromašno i što nema
skupe igračke. Tada ono počinje da se oseća manje vrednim,
da se pred nepoznatim ljudima stidi svoje porodice, da na
razne načine pokazuje da im ne pripada, da je ono drukčije.
Boli ga i to što ga bogati nikada ne prihvataju u potpunosti,
iako im se dodvorava i čini brojne usluge.
Još od turskog doba prezir prema svojima je osnova au-
tošovinizma, znak neprijateljski podeljene, bolesne zajednice.
[15. 8. 2015.]
 107

46 . BAJKEIZLO

Dečje bajke su prve priče koje pričamo deci o događajima

u velikom i nepoznatom svetu koji se nalazi izvan sigurnog
porodičnog kruga i roditeljske ljubavi. One imaju značajan
uticaj na izgradnju osnovnih, početnih detetovih uverenja o
nepoznatim ljudima, ljubavi, pravdi... - velikom svetu koji ga
očekuje. Struktura zapleta u ogromnoj većini bajki je da nje-
nog junaka, koji je po pravilu neko s kim dete može da se
poistoveti, ugrožava zla osoba ili sila, da bi se priča razrešila
i svršila tako što dobra osoba ili viša sila spasava junaka. Zato
bajke imaju srećan kraj u kojem ljubav i pravda pobeđuju zlo.
Svi koji su deci čitali ili pričali bajke znaju da ih ona vrlo
snažno doživljavaju. Najsnažniji momenat je doživljavanje
straha za junaka kada ga zarobljava figura koja je utelotvo-
renje zla. Jasno je da je strah deteta za junaka istovremeno i
detetov strah za sebe, što proizlazi iz njegovog poistovećenja
sa junakom priče. Koliko je ovaj strah važan detetu, ukazuje
to što dete traži da mu se ista bajka priča iznova i iznova.
Ponovno proživljavanje priče koja mu je već do detalja po-
znata i čiji kraj već zna, pomaže mu da prevlada doživljeni
strah.
Problem u ovakvim bajkama vide oni koji smatraju da
ovakve priče nepotrebno traumatizuju decu, kvareći im ra-
dost srećnog detinjstva. Bajke se vide kao najraniji promoto-
ri nasilja i politički nekorektnih seksualnih stereotipa. Pišu
se nove bajke ili se stare menjaju kako bi postale prihvatlji-
vije. U revidiranim tekstovima princ poljupcem iz stogodiš-
njeg sna budi drugog princa.
io8______________________Zoran Milivojević» PSIHOLOGIČKISPISI

Mala deca su naivna, što znači da veruju da su svi ljudi

isti kao i oni koje viđaju u svojoj porodici i okruženju - dobri,
puni ljubavi prema detetu i dobronamerni. Kako je detinjstvo
priprema za odrasli život, razvojni zadatak je prevazilaženje
ove naivnosti. Jedna od glavnih funkcija bajki je da poduče
dete da se spoljnji svet razlikuje od njegove zajednice, da ga
pripremi da u spoljnjem svetu postoje opasnosti s kojima se
i ono jednog dana može suočiti. A da bi se to postiglo, u baj-
kama mora da postoji zlo, a zatim borba dobra i zla u kojoj
dobro na koncu pobeđuje.
Dva su glavna momenta koji sprečavaju da deca budu
traumatizovana bajkama. Prvi je emođonalna katarza koju
donosi pobeda dobra kao obavezni srećni kraj ugrađen u baj-
ku. Drugi je što se bajke čitaju u sigurnosti - dok je dete u
krilu ili zagrljaju odrasle osoba koja ga voli i štiti. Bajke omo-
gućuju detetu da se razvija, da iz faze neznanja i potpune
naivnosti pređe u sledeću razvojnu fazu u kojoj prihvata po-
stojanje lošeg i zlog. Da ni ta sledeća faza nije kraj razvoja,
najbolje vidimo kod onih odraslih koji se i dalje upravljaju
uverenjem da pravda i ljubav vladaju kosmosom i da uvek na
kraju pobeđuju.
[22. 8. 2015.]
 109

47. ISMEVANJE SAMOGA SEBE

Nekada se u grupi dece ili u razredu izdvaja jedno dete

koje koristi svaku priliku da druge zabavi, zasmeje. Tipično
je da druge zabavlja različitim „štosovima” koje izvodi na svoj
račun, pa i onda kada je to neumesno. Time što je okrenulo
oštricu svog humora prema samom sebi, svojoj „gluposti” i
„trapavosti”, ono je postiglo da njegov humor ne ugrožava
prisutne, već ih zabavlja. Kako ostala deca - publika - vole
da se zabavljaju, ovakvo dete često uđe u jednu grupnu, to
jest društvenu ulogu zabavljača - ulogu dvorske lude ili glu-
pog avgusta.
Zašto se ovakvo dete ponaša na opisani način? Mala deca
razmišljaju u slikama, na konkretan, neapstraktan način,
tako da nauče da ih onaj ko pokušava da ih zasmeje i zabavi
- voli. Kada dete otkrije da i ono može druge da zasmeje, ono
smeh druge osobe doživljava kao znak ljubavi prema njemu.
Ono razmišlja: „Smeju mi se, dakle vole me jer činim da im
bude prijatno.” A kada deca odrastu, ono što nazivamo ,,unu-
trašnjim detetom” odrasle osobe često nastavlja da koristi
opisani način zabavljanja drugih.
Šta nije u redu u tome da neko na ovaj način zabavlja
ljude oko sebe? Šteta koja nastaje se tiče same osobe koja za-
bavlja, jer ona, ismevajući samu sebe, odbacuje svoje samo-
poštovanje. Njoj je važnije da bude prihvaćena, nego da bude
poštovana. Time što se ludira, ona žrtvuje samopoštovanje,
kako bi ostvarila prihvaćenost i voljenost. Ali ni prihvaćenost
od publike nije stvarna voljenost, jer je publika prihvata de-
limično, samo u okviru uloge koju igra, a ne kao celovitu
osobu.
11 o Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISI
Kako je često smeh na sopstveni račun ismevanje samo-
ga sebe, podsmevanje samom sebi, to ga čini jednim oblikom
izražavanja prezira prema sebi. Osoba koja ismeva samu sebe
jeste podeljena na onaj deo koji ismeva i onaj deo kojem se
ismeva. Ona istovremeno zauzima ulogu i duhovitog agre-
sora i tupave žrtve. To čini jer ima izvesnu psihološku dobit
od takvog načina predstavljanja sebe.
Time što u kritici same sebe predupredi druge, ona ih
sprečava da oni budu ti koji će je prvi ismevati. Osoba se po-
istovećuje sa agresorom. To znači da osoba prvo pretpostavi
kakav negativan stav će drugi Ijudi da imaju prema njoj, a
onda, u njihovom prisustvu, sama sebe osuđuje zastupajući
taj stav. To je kao kada se neko žali drugima na to kako je u
nekoj situaciji bio glup, a drugi misle da on i nije tako glup
čim je uvideo svoju glupost. Predstavljajući se kao sopstveni
agresor, osoba povećava verovatnoću da će je drugi prihva-
titi.
Ključno je razlikovati da li se osoba smeje sebi ili svom
postupku. Smejanje na sopstveni račun je zdravo kada se
neko distancira od svojih postupaka, ali je često samoprezi-
ruće distanciranje od samoga sebe. I zato, oprezno.
[29. 8. 2015.]
 111

48. SAŽALJENJE

jedan od načina na koji se definišu ljudski odnosi jeste

prema načinu na koji jedna osoba reaguje na ono što se do-
gađa drugoj osobi, pogotovo na one situacije koje druga oso-
ba ocenjuje kao važne. To se tiče i emocija jer se one pojav-
ljuju onda kada je važno: kada je situacija ocenjena kao po-
zitivno važna - reakcija su prijatna osećanja, a kada je nega-
tivno važna - reakcija su neprijatna osećanja.
Kada se neko nalazi u situaciji zbog koje se oseća loše,
neprijatno, tada na osnovu emocionalne reakcije drugih koji
znaju za njegovu situaciju može da zaključi kakav je njihov
odnos prema njemu kao osobi. Ukoliko su drugi ravnodušni,
ne pokazuju ni saosećanje ni antipatiju, osoba zaključuje da
drugima nije važna, da drugi prema njoj nemaju prijateljski,
ali niti izraženo neprijateljski odnos. Ukoliko drugi reaguju
zadovoljstvom, tada osoba zaključuje da drugi imaju nepri-
jateljski odnos antipatije, protivosećanja.
Ukoliko drugi izražavaju da im je žao što se osoba nala-
zi u nepovoljnoj situaciji zbog koje se loše oseća, oni joj po-
kazuju da im je ona važna i da im je važno kako se ona ose-
ća. Tako izražavaju prijateljski odnos prema osobi.
Ukoliko je reč o ljudima koji su već povezani nekim ja-
kim pozitivnim emotivnim vezama, bilo da su bliski rođaci,
partneri, prijatelji, to je sasvim razumljivo - ali kako dolazi
do toga da neko saoseća sa bolom ljudi koje ne poznaje ili za
čiju nesreću je samo čuo?
Da bi neko mogao da saoseća sa ljudima koje ne pozna-
je, mora da ih doživi kao ljude koji su isti kao što je on sam
ili kao oni ljudi koje voli. Tada se sa njima mentalno poisto-
112 Zoran Milivojević • PsihologičKI SPISI

većuje, identifikuje, ili ih poistovećuje sa onima koje voli.

Zato kada ljudi u nesrećnoj sudbini tuđeg deteta vide mogu-
ću sudbinu svog deteta ili unuka, njihovi mentalni procesi
obrađuju obe mentalne predstave, što se sabira u doživljaj
snažne emocije. Kako su emocije pokretači - što i jeste do-
slovan prevod ove latinske reči (e-movere od movere, pokre-
nuti) - snažna emocija podstiče osobu na neku akciju poma-
ganja onome sa kojim saoseća.
Poznato je da mnoga primitivna plemena svoje pripad-
nike svrstavaju u ljude, a pripadnike drugog plemena u ne-
Ijude. U postavci ,,mi” i ,,oni”, plemenski zakoni štite samo
nas, pripadnike plemena, a ne odnose se na njih - pripadni-
ke drugog plemena. Napredak civilizacije može da se utvrdi
prema toma u kojoj meri pripadnici jedne zajednice imaju
prijateljski odnos prema onim drugima koje ne poznaju. Što
je veća razlika između dve zajednice, veća je prepreka za po-
istovećivanje, saosećanje i solidarnost.
Onaj koji saoseća, koji sažaljeva, time izražava ljudsku
ljubav prema drugima - agape - što ne znači da treba da ot-
piše vlastitu ljubav prema sebi i svojima.
[5. 9. 2015.]
 U3

49. M O ĆLO ŠIH VESTI

Šta mislite: kakvi su danas ljudi? Dobri ili loši? Je li ovaj

svet dobar ili loš?
Da bismo mogli tačno i pouzdano da odgovorimo na ova
pitanja, bilo bi potrebno da se na reprezentativnom uzorku
ljudske populacije sprovede naučno istraživanje. Međutim,
iako talcvo istraživanje nije sprovedeno, svalco od nas ima
neko svoje, izgrađeno mišljenje o ljudskoj prirodi, o današ-
njim ljudima, o tome kakav je savremeni svet.
Glavni način na koji stičemo mišljenje o Ijudima i svetu
jeste naše lično, direktno iskustvo. Drugi, takođe važan na-
čin, jesu svedočenja ljudi sa kojima se družimo, naročito bli-
skih koji nam poveravaju svoje tajne. Oba ta načina nam
ništa ne govore o onim delovima sveta koji su udaljeni, zato
što nas ograničavaju na direktno ili indirektno iskustvo.
O ljudima i događajima u udaljenom svetu saznajemo
preko medija lcoje pratimo. Na osnovu njihovih sadržaja -
informativnih, dokumentarnih ili umetničkih - izgrađujemo
mišljenje o udaljenim događajima. Mediji su verovatno naj-
važniji izvor informacija o događajima izvan naših ličnih
života, i zato glavni izvor na osnovu kojeg oblikujemo svoju
sliku sveta.
Kada nam mediji nude pozitivne i negativne sadržaje,
ovi drugi privlače veći broj čitalaca i gledalaca. Naravno da
ljude zanimaju i pozitivne - dobre vesti, ali veći je broj onih
koje više zanimaju negativne - loše vesti. Loše vesti nas snaž-
nije dotiču nego pozitivne. Psihologija osećajnosti je poka-
zala da neprijatna osećanja doživljavamo skoro duplo inten-
zivnije od prijatnih. Razlog je da nam je ono što nas ugroža-
H4 ______________________ Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI
va važnije od onoga što nas unapređuje. Neprijatna osećanja
su povezana sa preživljavanjem, a prijatna su povezana sa
kvalitetnim životom. Postoje teorije da je naše interesovanje
za negativne sadržaje u medijima u funkciji preživljavanja:
da iz neke loše vesti možemo da naučimo nešto što bi u slič-
noj situaciji moglo da pomogne nama ili nekom do koga nam
je stalo. Pored toga, Ijudska nesreća je univerzalna, sa njom
se neko lako poistoveti, dok je ljudska sreća više individua-
lizovana i zato mnogima nezanimljiva. Zato su zabavni pro-
grami nužno površni i lagani kako ne bi iritirali i kako bi
privukli veći broj korisnika.
Da bi mediji postigli svoju funkciju - gledanost i čitanost
- oni nam nude negativno, loše jer mi to tražimo. U toj inte-
rakciji mi usvajamo daleko negativniju sliku o udaljenim do-
gađajima nego što je ona u stvarnosti. A kada u nju kolektiv-
no poverujemo, ponašamo se u skladu sa njom. Kada zbog
toga stvarnost zaista postane lošija, mediji nam je ponovo
selektivno predstave, i tako u krug.
Da li nam svest o tome da se kolektivno nalazimo u spi-
rali procesa kvarenja, i slike stvarnosti i same stvarnosti -
može pomoći da učinimo da svet bude bolje mesto?
[n. 9. 2015.]
 «5

50. SAMODISCIPLINA

Danas uglavnom koristimo reč disciplina da bismo ozna-

čili osobu ili grupu koja se sistematično pridržava nekog reda.
Malo je poznato da je ovo značenje izvedeno iz latinske reči
discipulus, učenik. Izvedeno značenje je verovatno nastalo
zbog toga što kada učitelj podučava grupu đaka tada u njoj
mora postojati red koji omogućava usmerenost pažnje uče-
nika na temu o kojoj uče. Dok o disciplinovanju drugih go-
vorimo onda kada su deca u pitanju, kod odraslih ljudi se
više zanimamo za to koliko je razvijena njihova sposobnost
samodiscipline.
Samodisciplinu možemo shvatiti kao jednu vrstu uprav-
ljanja sobom, to jest samokontrolisanja. Ona čini jednu pod-
vrstu emocionalne inteligencije. Koliko je važna sposobnost
samodiscipline, najbolje pokazuje način života i životne sud-
bine onih ljudi koji je nemaju dovoljno razvijenu.
Kada je potrebno upravljanje sobom? U brojnim situaci-
jama ljudi su u skladu sami sa sobom i doživljavaju sebe kao
da su jedna celina. Ali ponekad se pojavi unutrašnji konflikt
između dva „dela” osobe od kojih jedan želi jedno, a drugi
drugo. To su one situacije u kojima ili osoba treba sebe da
natera da uradi nešto neprijatno ili da sebe obuzda da ne
uradi nešto što je prijatno,
Samodisciplinovanje često shvatamo kao pokušaj našeg
racionalnog dela da kontroliše naš iracionalni deo. To sliko-
vito možemo predstaviti kao osobu koja je „podeljena” na
subjekt i objekt, to jest na onaj deo koji upravlja i na onaj deo
kojim se upravlja. U psihološkoj teoriji koja se zove transak-
ii6______________________ Zoran Milivojević • PsiHOLOGlČKl SPISI

ciona analiza, onaj deo kojim se upravlja je često označeno

kao naše „dečje ja ”, a deo koji upravlja kao naše „odraslo ja”.
Koji ljudi nemaju problema sa samodisciplinom? To su
oni koje su u detinjstvu roditelji disciplinovali i time im po-
mogli da razviju različite radne navike: od higijenskih navi-
ka, navika održavanja reda, pa do navika učenja. Ne samo
da su time doprineli da deca razviju dovoljno snažne men-
talne strukture potrebne za samodisciplinu, već i da saradnja
između unutrašnjih „dečjeg ja” i „odraslog ja” bude veća.
Oni koji nisu imali tu sreću da im roditelji pored pruža-
nja ljubavi budu i treneri koji disciplinuju, najčešće nemaju
dovoljno razvijenu samodisciplinu. Kao što ni u stvarnom
životu roditelji nisu prevladali i razrešili konflikte sa dete-
tom, isto tako ova deca kasnije kao odrasli, kod svakog novog
izazova, ne razrešuju unutrašnje konflikte između „unutraš-
njeg roditelja” i „unutrašnjeg deteta”.
Disciplinovanjem deteta - uz obavezno izražavanje lju-
bavi - pomažemo detetu ne samo da bude u kasnijem životu
uspešnije i zadovoljnije, već i da izbegne svakodnevne unu-
trašnje konflikte oko izvršavanja onih aktivnosti koje se dru-
gima koji imaju razvijene navike same po sebi podrazume-
vaju.
[19. 9. 2015.]
 117

51. UPRAVLJANJE PAŽNJOM

Kada govorimo o pažnji, mislimo na nečiju sposobnost

usmeravanja vlastite svesti. U zavisnosti od toga na šta usme-
ravamo pažnju, obim pažnje je moguće „skupljati” i „širiti”.
Nekada je usmeravamo na jedan sadržaj, tako da smo kon-
centrisani na ono što je u fokusu pažnje, zanemarujući okru-
ženje. Nekada se obim pažnje „širi” na celokupno okruženje,
tako da oprezno, obazrivo i budno pratimo promene u okru-
ženju.
Da bi neko ostvario važan cilj, po pravilu mora da tokom
nekog perioda vremena sprovodi aktivnost koja vodi ka tom
cilju. To neće biti u stanju ukoliko ne drži pažnju na cilju.
Zato možemo reći da je mentalna sposobnost održavanja
pažnje tokom nekog dužeg vremena preduslov za uspešan
rad.
Svakodnevno smo izloženi velikom broju nametljivih
informacija koje se bore da na njih obratimo pažnju. Svaka
informacija koju registrujemo „potroši” jedinicu naše pažnje.
Kako postepeno, braneći se od stalnog informacionog napa-
da, naučimo da ne registrujemo informacije, načini na koje
nam ih plasiraju postaju sve agresivniji.
Mediji funkcionišu tako što našu pažnju pretvaraju u
svoju robu. Kada veliki broj ljudi usmeri pažnju na intere-
santan medijski sadržaj - kada je velika gledanost, slušanost
ili čitanost - tada dati mediji prodaju deo našeg polja pažnje
preduzećima koja nas „informišu” u nameri da nam prodaju
svoje proizvode.
Zbog takvog okruženja danas je sve teže održavati pa-
žnju koja je usmerena na neki važan cilj. To se odnosi na
n8 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISI
ljude koji su u detinjstvu stekli i razvili sposobnost održava-
nja pažnje. Deca, koja su u procesu razvoja mentalnih struk-
tura koje im omogućuju održavanje usmerene pažnje, danas
su posebno ugrožena.
Deca sa lakoćom usmeravaju i održavaju pažnju na ono-
me što im je interesantno, što im stvara prijatnost. Problem
nastaje kada treba da održavaju pažnju na nečemu što je ko-
risno, ali deci neprijatno. To je sposobnost koja se stiče, men-
talna veština, a ne urođena karakteristika. Dete je spremno
za školu kada je u stanju da usmeri svoju pažnju i da je odr-
žava i na onom sadržaju koji mu je dosadan. Sasvim je pri-
rodno da deca izbegavaju sve što im je neprijatno, ma koliko
bilo korisno. Ali, uloga roditelja i učitelja jeste da im pomo-
gnu da polako steknu naviku održavanja pažnje i na nepri-
jatnim sadržajima. U tom smislu svaki roditelj je i neka vrsta
mentalnog trenera.
Agresivno i bučno savremeno informaciono okruženje
deci otežava razvoj sposobnosti održavanja pažnje. To i jeste
giavni razlog što je sve više dece sa dijagnozom „poremećaj
pažnje i hiperaktivnost”. U pravu je Danijel Goleman koji
kaže da ono što deci pomaže da izgrade i poboljšaju svoju
sposobnost upravljanja pažnjom jeste mentalni trening - a
ne lek kao takav.
[2 6 . 9 . 2 0 15 .]
 119

52. SOCIJALNI MOZAK

Mnogi veruju da su različite ljudske psihološke osobine

kao što su inteligencija, način izražavanja emocija, stidljivost,
druželjubivost, škrtost, neurotičnost - urođene. Smatraju da
je veći deo nečije ličnosti zapravo urođeni karakter, direktni
izraz njenog genetskog materijala. Drže da su ljudi takvi ka-
kvi su zbog toga. Govorimo o ljudskoj prirodi podrazumeva-
jući da su karakteristike date po rođenju.
Uverenja o presudnoj ulozi genetike na ljudski karakter
verovatno su nastala prenošenjem zaključaka koje su ljudi
izveli posmatrajući životinje. Brojne su životinjske vrste kod
kojih je ponašanje neke jedinke u najvećoj meri određeno
njenim genima.
Zaboravljamo da postoji velika razlika između mozga
životinje i mozga čoveka. Što je ranije životinja sposobna da
samostalno funkcioniše, manja je njena sposobnost za uče-
nje, a veća je uloga genetskih programa. Ljudi uče decenija-
ma, tako da im je potrebno više od 20 godina da bi mozak
završio razvoj.
Malo je poznato da je mozak deteta koje se rodilo u stva-
ri - poluproizvod. Kako će se neki deo mozga razvijati - i da
li će se razvijati - zavisi prvenstveno od toga koliko je dati
deo mozga stimulisan. Princip razvoja mozga je sledeći: da
bi se mozak razvijao, mora da bude stimulisan, a ako nije
stimulisan, smanjuje se broj veza između moždanih ćelija u
datom regionu. To je isto kao i kod mišića. Ova pojava se na-
ziva neuroplastičnost i odražava ekonomski princip po kojem
deluje naše telo. Ono što se ne koristi se smanjuje, a ono što
se koristi se povećava.
120 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISI

Veliki deo stimulacije koju dete dobija jeste socijalna sti-

mulacija od strane njegovih roditelja i drugih ljudi. Od na-
čina na koji roditelji tretiraju dete, stimulišu ili ne stimulišu
određene radnje i aktivnosti, zavisi kako će se razvijati njegov
mozak. Ako ga uče kontroli emocija, dete će razviti tu spo-
sobnost. Zato se detetove moždane strukture razvijaju u skla-
du sa porodičnim i socijalnim strukturama. To je razlog što
poznati neuronaučnik Majkl Gazaniga još od 1987. godine
ljudski mozak naziva „socijalnim mozgom”.*
Organizacija i način funkcionisanja mozga, a samim tim
način funkcionisanja ličnosti i psihe određenog čoveka, nisu
direktni izraz njegove genetike i nekakvog „urođenog karak-
tera”, već kombinacije raznih faktora, od kojih su socijalni
najverovatnije presudni.
Promena načina na koji razumemo nastanak ličnosti ve-
oma je važna jer je povezana sa našim očekivanjima da li se
neko može promeniti, razviti neke svoje sposobnosti ili odu-
stati od negativnih ponašanja. Roditelji koji misle da je stid-
ljivost njihovog deteta urođena zato što je i tatina sestra stid-
ljiva, neće ni pokušati da promene ovu osobinu - a neće ni
biti svesni koliko su pogrešili.
[2.10. 2015.]

* Majkl Gazaniga (Michael Gazzaniga), profesor psihologije na Kali-

fornijskom univerzitetu, jedan od vodećih svetskih stručnjaka i istraži-
vača kognitivne neuronauke.
 121

53. LJUBAV PREMA SVOJIMA

Ljubav je emocija u čijoj osnovi je emocionalno vezivanje

za predmet ljubavi, zbog čega se osoba koja voli oseća pove-
zanom, pripadajućom sa onim što voli. Ljudska sposobnost
emocionalnog vezivanja je velika - mogu da budu voljeni
ljudi, životinje, predmeti, predeli, aktivnosti... Mogu da budu
voljeni pojedinci, ali i grupe poput porodice i šire zajednice.
Upravo kada je u pitanju ljubav prema široj zajednici,
postoji problem. Kako nazvati ljubav prema njenim pripad-
nicima, prema narodu? Složićemo se da je za svaku zajedni-
cu, bilo porodicu bilo širu zajednicu, mnogo bolje ako su
članovi međusobno povezani prijateljskim emocionalnim
vezama nego ako su njihovi odnosi neprijateljski ili ravno-
dušni. Kako to označiti?
U političkoj teoriji, ljubav prema svom narodu - naciji ili
etnosu - označena je pojmom nacionalizam, a ljubav prema
vlastitoj domovini, dedovini ili očevini pojmom patriotizam.
Međutim, ako zbir pozitivnih emocionalnih veza u zajedni-
ci označimo kao nacionalizam, to neće biti ni sasvim tačno
(jer neki članovi zajednice pripadaju drugim narodima).
Mnogi će to osuditi, jer su za njih reči nacionalizam, nacio-
nalista, patriotizam i patriota postale negativne etikete, pod-
smešljive diskvalifikacije, uglavnom zbog zloupotrebe ovih
pojmova u domaćem političkom životu tokom poslednjih
godina i decenija.
Poznato je da su neki, u pokušaju da dokažu da nisu ni
nacionalisti ni patriote, otišli u vode autošovinizma.
Iako reč nacionalista označava ljubav prema svom naro-
du, a ništa ne govori o tome šta neko oseća prema drugom
122 Zoran Milivojević • PsiHOLOGIČKI SPISI

narodu, ona je toliko kontaminirana negativnim značenjima

da ju je nemoguće uspostaviti kao pozitivnu reč. Nije od ko-
risti ni podsećanje da je formula nacionalizma „svoje volim,
tuđe poštujem”, za razliku od ultranacionalizma ili radikal-
nog nacionalizma čija je formula „svoje obožavam, tuđe pre-
zirem”.
Kada bismo ispravno razumeli pojmove tada bi optužiti
nekoga da je nacionalista bilo isto kao kada bi optužili ne-
koga ko je u ljubavnoj vezi da voli sebe. Savremene teorije
ljubavi upravo govore da treba voleti sebe i da ljubav prema
sebi ne isključuje ljubav prema drugom. Naprotiv, naglašava
se da je za skladan odnos sa partnerom neophodno postoja-
nje ljubavi prema sebi. U funkcionalnim vezama oboje cene
i sebe i partnera, a u disfunkcionalnim ili precenjuju ili pot-
cenjuju, bilo sebe bilo partnera.
Mi smo zajednica u dubokoj krizi kojoj je potrebno po-
vratiti kolektivno samopoštovanje i samoljubav - po sistemu
ceniti sebe i ceniti druge. Zato je veoma važno pronaći pozi-
tivnu reč kojom se opisuje odnos „svoje volim i poštujem,
tuđe poštujem”. Kada postoji reč, tada i pojava koju ona ozna-
čava lakše postaje društvena stvarnost.
[10.10. 2015.]
 123

54. PROGANJANJE SAMOGA

SEBE

Ljudi osećaju krivicu nakon što u nekoj situaciji, zbog

nekih okolnosti, podlegnu iskušenju i učine nešto ružno, a
kada kasnije sami ocene da su veoma loše postupili. Oseća-
nje krivice možemo objasniti time da se osoba unutar svoje
ličnosti „podeli” na jedan deo koji osuđuje i na drugi deo koji
trpi osudu i doživljava krivcu. Tada unutrašnji dijalog obično
započinje rečima: „Kako sam mogao da ...?”, „Zašto sam ...?”
Deo ličnosti koji optužuje obično zovemo savest, a samo ose-
ćanje „pečenje savesti”.
Osećanje krivice je povezano sa nekim određenim po-
stupanjem u nekoj određenoj situaciji. Ono je zato korisno
jer pomaže osobi da odbaci negativno ponašanje i da donese
odluku da se nikada u budućnosti neće ponašati na dati na-
čin. Iz tog razloga osećanje krivice je manje-više prolazno
osećanje. A da li je moguće da neko sebe celog života, stalno
zbog nečega proganja?
Efektan način da neko ne samo bude hronično nezado-
voljan sobom, već i da sebe prezire ili, čak, mrzi, jeste da
usvoji ego ideal. Do toga dolazi kada neko počne da veruje
da bi kao osoba mogao da bude dostojan poštovanja i ljuba-
vi, samo kada bi postao neka idealna, tačno zamišljena oso-
ba. Reč ideal dolazi od reči ideja što ukazuje da je neko za-
mislio kakav tačno treba da bude da bi mogao da bude za-
dovoljan sobom. Kako su ideali koji se tiču lepote, visine, boje
očiju, bogatstva, talenta, statusa, itd., najčešće nedostižni,
usvajanjem ego ideala osoba je sebe osudila na hronično ne-
12 4 ______________________Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

zadovoljstvo sobom, samoprezir i trajni doživljaj niže vred-

nosti.
Drugi način koji dovodi do toga da ljudi sebe proganja-
nju je da veruju da imaju prava da se dobro osećaju „samo
ako” i „samo dok” ispunjavaju neki uslov. Na primer: samo
dok su najbolji, samo dok rade nešto korisno, samo dok ve-
ruju da su jake ličnosti, samo dok ih svi ljudi oko njih pri-
hvataju, itd. Posledica toga što neko veruje da vredi samo ako
radi nešto korisno, jeste da počne da se oseća bezvrednim
čim za neko kraće vreme prestane da radi. Zato stalno ose-
ćaju prisilu da rade, a doživljavaju bezvrednost kada presta-
nu da rade. Kao da iznutra bičuju sami sebe: ili sebe nagone
da rade ili se proganjaju da ne vrede.
Bilo da osoba veruje ,,Ja bih bio vredno ljudsko biće kada
bih...” bilo daveruje ,,Ja sam vredno ljudsko biće samo dok...”
ona uslovljava prihvatanje same sebe ispunjenjem uslova koje
je sebi postavila. A uslovno prihvatanje sebe jeste zapravo
neprihvatanje sebe: ,,Ne vredim, ali ću vredeti kada ispunim
uslov.”
Rešenje jeste da prestanemo da vezujemo prihvatanje
sebe i vlastitu vrednost sa ispunjenjem nekih uslova. Sebe i
decu treba da naučimo da se prihvatamo bezuslovno, a da
odbacujemo ona ponašanja i postupke koji su loši. Loši su
postupci, a ne ljudi.
[17.10. 2015.]
 125

55. ODNOS PREMA

ŽIVOTINJAM A

Da li životinje imaju dušu? Životinje se tako nazivaju zato

što jasno pokazuju da su žive, ali da li je duša isključivo svoj-
stvo čoveka?
Siguran sam da bi se većina složila sa tvrdnjom da neke
više životinje sasvim sigurno imaju dušu - a pogotovo vla-
snici nekog kućnog ljubimca. Iako životinjska duša po ste-
penu svoje razvijenosti nije ni blizu ljudskoj duši, ipak je duša
- duša.
Često koristimo atribut animalno kada želimo da nagla-
simo da se neko u nekoj situaciji ponašao kao životinja. Ko-
ristimo sklopove kao što su: animalni nagon, animalna sna-
ga, animalni krik. Međutim, često zaboravljamo da latinska
reč za životinju, animale, u svom korenu ima reč artima, što
znači duša. Ona prema tome označava živo biće koje ima
dušu. Još preciznije, anima označava dah, zbog čega se sma-
tralo da sve životinje koje dišu - imaju dah - moraju da ima-
ju i dušu. Odatle dolazi izraz izdahnuti u smislu ispustiti
dušu.
Iako čovek oduvek živi u simbiozi sa određenom vrstom
životinja, njegov odnos prema životinjama se menja. Kada
žive u zoni preživljavanja, ljudi životinje koriste za različite
poslove. Tako je, na primer, pas čuvar stada, čuvar kuće, po-
moćnik u lovu, a njegovo mesto nije u kući, već u dvorištu.
Emotivna veza čoveka i životinje postoji, ali je podređena
preživljavanju pojedinca i zajednice.
u6 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

Međutim, kada se zajednica obogati i iz zone preživlja-

vanja „preseli” u zonu kvalitetnog života, ne menja se samo
odnos čoveka prema drugim ljudima, menja se i njegov odnos
prema životinjama. Kako preživljavanje više nije povezano
sa životinjama, ljudi prekidaju emotivni odnos prema njima
i one postaju nešto što je prljavo, nepredvidivo i opasno. S
druge strane, reagujući na povećanje distance između ljudi,
drugi sa životinjama uspostavljaju veoma čvrstu emotivnu
vezu - nekada čvršću nego sa drugim ljudima. Izraz ljubimac
jasno pokazuje da je u pitanju odnos ljubavi - čvrstog emo-
tivnog vezivanja.*
U dečjem svetu posedovanje kućnog ljubimca je važan
događaj. Kada dete ima svog kućnog Ijubimca, ono, osim što
ima „drugara” za igru, ima priliku da razvije čitav niz pozi-
tivnih osobina. Ono uči da životinja nije samo igračka, već
živo biće sa osećanjima i potrebama, čime razvija empatiju
sa životinjom. Ono takođe uči da je životinja nemoćna, za-
visna od čoveka i da ono treba da brine o njenim potrebama,
čime razvija odgovornost za drugoga. Ali ne treba čekati da
se ova detetova saznanja razviju spontano time što je dobilo
ljubimca, roditelj je taj koji treba da ga uči empatiji i odgo-
vornosti.
Najgore je kada dete to ne nauči i postupa bezdušno,
okrutno prema životinji. Oni koji se tako ponašaju prema
životinjama u detinjstvu često, kada odrastu, imaju takav
odnos prema drugim Ijudima.
[24.10. 2015.]

* Više: Brus Fogl: Ko/u igru igra vaš kućni Ijubimac - Kako nas dresi-
raju kućni Ijubimci?, Psihopolis, Novi Sad, 2009.
 127

56. KAKO PODNETI

NEPRIHVATANJE

U našoj kulturi veoma su retki oni roditelji koji ne vole,

ne prihvataju vlastitu decu. Kada bebu iz porodilišta dovedu
u porodicu, ona postaje emotivna kolevka bliskosti i prihva-
tanja. Sve osobe koje okružuju dete poručuju mu na ovaj ili
onaj način da ga prihvataju, da žele da mu bude dobro, da ga
vole. Zato dete stiče uverenje da je normalno stanje da ga svi
prihvataju. Ako se roditelji, koji su se naljutili zato što je dete
uradilo nešto loše, malo distanciraju, dete se uplaši da ga
manje vole i prihvataju, tako da pokušava da „povrati” Ijubav
i prihvatanje.
Kada izađe u javnost, dete koje veruje da, ako je ono za-
ista dobro, da ga svi ljudi i sva deca moraju prihvatiti, doživ-
ljava „traumu javnosti” kada shvati da ga mnogi ne primeću-
ju. Tada neka deca stvaraju kompleks niže vrednosti, od koga
se brane fantaziranjem o velikim delima zbog kojih će ih
jednog dana svi zavoleti. Očekujući prihvatanje, mnogi pa-
sivno čekaju da im drugi priđu, osećajući patnju što nisu
dovoljno zanimljivi, lepi, duhoviti da bi bili neodoljivo pri-
vlačni. Drugi su aktivni i prilaze pokušavajući da šarmiraju
sve one koji na njih ne obraćaju pažnju.
U odraslom svetu živimo okruženi sa tri tipa ljudi: oni-
ma koji prema nama imaju pozitivan odnos, onima koji pre-
ma nama imaju negativan odnos i onima koji prema nama
nemaju nikakav odnos. Emotivno odrasti znači prihvatiti
ovu činjenicu i razviti socijalne veštine koje nam omoguću-
ju da funkcionišemo sa sve tri grupe ljudi.* To je sasvim ra-
zličito od početne dečje fantazije da ako smo dovoljno dobri,
128______________________ Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

onda će nas svi ljudi prihvatiti i prema nama imati pozitivan

odnos.
Najvažniji su nam oni ljudi kojima se sviđamo, koji nas
poštuju i cene, koji nas prihvataju, jer su to oni među kojima
treba tražiti prijatelje, saradnike i emotivne partnere. Jedino
sa njima možemo ostvariti odnos samopoštovanja i među-
sobnog poštovanja - osnovu svakog prijateljskog odnosa. Ta
grupa nam daje snagu da podnesemo postojanje onih koji
nas ne prihvataju.
Odrasli čije „unutrašnje dete” nije emotivno odraslo tako
da i dalje veruju da ih, ako zaista vrede, svi moraju prihva-
tati, imaju drukčije prioritete. Njima su najvažniji oni koji ih
ne prihvataju. Ulažu veliku energiju i vreme da se dopadnu
onima kojima se ne sviđaju, u pogrešnom uverenju da će do-
kazati svoju vrednost ako uspeju da utiču da neko promeni
negativno mišljenje o njima. Kada jednog „osvoje”, on posta-
je nevažan, i posvećuju se nekom drugom ko ih ne prihvata.
Način da neko izađe iz ove beskonačne igre neuspešnog
dokazivanja vlastite vrednosti je da prihvati samog sebe, i da
se pomiri sa životnom činjenicom da ga neki ljudi jednostav-
no neće nikada prihvatiti ma koliko sebe dobro predstavljao.
[1. n. 2015.]*

* Više: Erik Adler, Socijalne veštine - Kako optimalno biti sa sobom i

sa drugima u današnjem svetu, Psihopolis, Novi Sad, 2013.
 129

57. MRZITELJI

Jedan čitalac, potpisujući se kao„doktor”, komentarisao

je na sajtu „Politike” intervju devedesetdvogodišnjeg akade-
mika Vladete Jerotića zamerivši mu često pojavljivanje u me-
dijima koje ,,ne dolikuje jednom pravom intelektualcu”.
U današnje vreme kada su iz medija estradni i rijaliti
sadržaji proterali intelektualne i kulturne, povećana je po-
treba za pojavljivanjem pametnih ljudi u medijima. Pravi
intelektualac 21. veka je upravo komunikativan i prisutan u
medijima kako bi dotakao što više ljudskih života.
Da se Vladeta Jerotić nije pojavljivao u medijima lcada
sam ja bio srednjoškolac, ne bi mogao da mi bude uzor i in-
spiracija, i ja se danas sigurno ne bih bavio svojim poslom
psihoterapeuta.
Pod mrziteijem se na društvenim mrežama podrazume-
va osoba koja iz pozicije prezira i mržnje komentariše nečiji
lik i delo. Glavna karakteristika ovih komentara jeste da su
lični, usmereni na osobu, a ne na njene izjave, sa ciljem da je
obezvrede, omalovaže i diskredituju. Iako mrzitelji u svojim
izjavama koriste „govor prezira i mržnje”, često je njihovo
ponašanje motivisano još dubljim osećanjima zavisti i ljubo-
more.
Navedeni „dolctor” je očigledno zelen od zavisti čitao
tekst, smatrajući da mu je „njegov” medijski prostor nepo-
šteno uzurpirao profesor Jerotić. Između redova provejava
njegova želja da bude prisutan u medijima i nečujan krik:
„Novinari, zovite mene, a ne Jerotića.”
Mržnja je osećanje onoga koji procenjuje da je drugi, koji
je predmet mržnje - zlo ljudsko biće i da ono zbog svoje zlo-
130 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

be zaslužuje da pati i da bude uništeno. Mržnja je po pravilu

lični, individualni odnos između pojedinaca. Socijalne mre-
že omogućuju lako povezivanje istomišljenika, pa i povezi-
vanje mrzitelja u grupe koje razvijaju dinamiku čopora koji
progoni plen. Ovako udruženi u svom suprotstavljanju nekoj,
po njima negativnoj ličnosti, mrzitelji na društvenim mre-
žama vrše pravi mobing, šikaniraju pojedinca, pokušavajući
da kod ostale publike stvore negativnu sliku o datoj ličnosti.
Najstrašniji je oblik maltretiranje onih koji još ne znaju da
se zaštite - maloletnika - i to od strane grupice vršnjaka, što
nekada ima tragičan ishod, kao u slučaju malog Alekse iz
Niša.*
Logička greška na kojoj mrzitelji zasnivaju svoju aktiv-
nost jeste uverenje: ako dokažem da je nelco drugi loš, to
znači da sam ja bolji od njega. I zato je glavna psihološka
dobit mrzitelja pokušaj lečenja sopstvenog kompleksa niže
vrednosti. Kako nečija vrednost ne može da nastane tako što
se dokazuje da neko ne vredi, jasno je da ovakvo lečenje ni-
kako ne može da bude uspešno, već da samo dovođi do krat-
kotrajne iluzije poboljšanja, ali da može da načini veliku šte-
tu omraženoj osobi. Biti mrzitelj znači igrati igru gubitnika.
[7.11. 2015.]

* Aleksa Janković (1997 - 2011), dečak iz Niša koji je 2011. godine, kao
četrnaestogodišnjak izvršio samoubistvo zbog vršnjačkog nasilja i zlo-
stavljanja od strane sedmorice njegovih vršnjaka. Aleksini roditelji od
tada pokušavaju da izdejstvuju uvođenje Aleksinog zakona koji bi omo-
gućio efikasniju zaštitu dece i sprečavanje vršnjačkog nasilja.
 131

58. ISKUŠENJE

Povremeno se u životu dešavaju situacije u kojima čovek

„pada u iskušenje” da učini nešto za šta sam smatra da nije
u redu. To je situacija mučnog obuzdavanja jake želje za či-
njenjem nečeg rizičnog, opasnog, zabranjenog, nemoralnog
ili protivzakonitog. Kada osoba uspešno obuzda važnu želju,
posle toga može da oseti da je nešto propustila u životu. Kada
podlegne želji, bez obzira na to da li je u tome „uhvaćena” ili
nije, ona nastavlja da neko vreme to sama sebi zamera, ose-
ćajući krivicu. To pokazuje da moralni deo ličnosti nastavlja
da protestuje.
Opisani unutrašnji konflikt nečije jake želje sa usvoje-
nom moralnom normom jeste arhetipske prirode i od dav-
nina je označen kao borba dobra i zla u čoveku. U hrišćan-
stvu je shvaćen kao pokušaj zlog đavola da namami i zavede
dobrog čoveka kako bi se ovaj odrekao dobrote i boga. U
Frojdovoj psihoanalizi shvaćen je kao borba u ličnosti izme-
đu nad-ja i ono, to jest između superega i ida, a u transak-
cionoj analizi kao borba našeg unutrašnjeg roditelja i našeg
dečjeg Ja.
Važno je reći da želja nije uvek nešto negativno, a zabra-
na nešto pozitivno. Brojne su situacije u kojima je zabrana
nerazumna, a želja izraz spontanog i prirodnog impulsa ili
potrebe. Tada je želja „dobro”, a zabrana je ,,zlo”.
Da li i mala deca ulaze u situacije iskušenja? Mala deca
se rađaju bez moralnih normi, tako da njima upravljaju bio-
loški programi, potrebe, želje i velika radoznalost. Kako nisu
sposobna da se samokontrolišu, roditelji moraju da ih kon-
trolišu. Konflikt između „željenog” i „moralnog” prvenstve-
132 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISI

no je konflikt između deteta i roditelja. Tokom vremena deca

pamte i usvajaju roditeljske poruke i vrednosti, tako da stvar-
ni roditelji polako postaju unutrašnje figure u detetovoj psi-
hi - unutrašnji roditelj. To omogućuje da se konflikt deteta
i roditelja „preseli” u psihu, kao konflikt detetovog dečjegja
i njegovog unutrašnjeg roditelja.
Proces usklađivanja željenog i nagonskog sa ličnim mo-
ralom unutar pojedinca jeste spor, tako da kod većine traje
do ranih dvadesetih godina. Zato mlade osobe često „podle-
žu” svojim trenutnim željama, bez mnogo razmišljanja o po-
sledicama takvog ponašanja, što često dovodi do naknadnog
kajanja.
Situacije iskušenja na unutrašnjem planu prisiljavaju oso-
bu da uporedi svoju želju sa svojim sistemom vrednosti, da
ih uskladi i donese ispravnu odluku. Nekada je ispravno da
odustane od želje, a nekada da je ostvari.
Kada neko shvati da je pogrešio, javlja se osećanje krivi-
ce. Rezultirajuće kajanje takođe doprinosi razvoju ličnosti
jer je prisiljava da nešto nauči iz situacije u kojoj je donela
pogrešnu odluku. Smisao kajanja nije promena prošlosti, već
novo ponašanje u novim, sličnim iskušenjima u budućnosti.
[h - 11. 2015.]
 !33

59. TEROR I KOLEKTIVNA

KRIVICA

Činjenica da osećanje straha u značajnom meri dovodi

do promene ljudskog ponašanja odavno se koristi u političkoj
borbi. Reč teror dolazi od latinskog terrere što označava za-
strašivanje, ulivanje velikog straha, užasa. Teror je u politič-
ki govor ušao kao oblik vladavine jakobinaca tokom Francu-
ske revolucije 1795. godine. Okrutne postupke revolucionara
je opravdavao njihov ideolog, Robespjer koji je tvrdio da u
miru treba vladati vrlinom, ali da tokom revolucije uz vrlinu
mora da ide i teror jer bi vrlina bez terora bila nemoćna, a
teror bi bez vrline bio varvarski.
Kako je predmet terorističkih akata civilno stanovništvo,
terorizam se danas smatra neprihvatljivim oblikom političke
borbe. Svaki teroristički napad je zastrašujuća poruka upu-
ćena javnosti: ,,Mi smo svuda među vama, nigde niste sigur-
ni, napašćemo bilo gde i bilo kada!” Teroristi pretpostavljaju
postojanje političke „poluge”: da će zastrašena javnost izvr-
šiti pritisak na svoje političare da donose političke odluke
koje odgovaraju teroristima.
Šta teroristi misle o sebi, a šta o svojim žrtvama? Tero-
risti sebe doživljavaju kao heroje koji se suprotstavljaju veli-
kom zlu, zbog čega su spremni da žrtvuju sebe i svoj život.
Na isti takav način ih doživljava i slavi grupa istomišljenika
kojoj pripadaju. Prema žrtvama su nemilosrdni i okrutni.
Smatraju da su žrtve krive i da su „dobile ono što zaslužuju”.
Takvo razmišljanje izvire iz koncepta kolektivne krivice pre-
ma kojem se celokupna zajednica smatra odgovornom za
postupke pojedinačnih pripadnika te zajednice ili njihovih
m Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

predstavnika. U okviru takve logike smatra se legitimnim

da se, zbog postupaka jednog pripadnika zajednice, neko
može osvetiti bilo kom drugom pripadniku te iste zajednice.
To je identično logici na kojoj je zasnovana krvna osveta jed-
ne porodice nad drugom.
Pojava terorizma deluje na zajednicu kao karcinom koji
razara kohezivne veze, a povećavajući unutrašnje neprijatelj-
stvo. Uplašeni građani postaju veoma sumnjičavi jer znaju
da bilo ko može biti terorista. Ako nema velikih kulturnih
razlika između terorista i ostatka zajednice, traže se mali
tanani znakovi koji bi trebalo da odaju nečije loše namere.
Ako postoje velike, vidljive kulturne razlike, kao što je pose-
ban način oblačenja, tada se povećava podozrivost i socijalna
distanca prema svim pripadnicima zajednice iz koje dolaze
teroristi.
Kada u ugroženoj zajednici zavlada logika kolektivne
krivice druge zajednice, ta druga zajednica postaje žrtva ne-
pravdi, akata prezira i osvete. Tako se nastala podela ispu-
njava odnosom međusobnog neprijateljstva. To je upravo ono
što su teroristi i želeli da postignu, a što postaje opravdanje
za nove terorističke akte.
[21.11. 2015.]
 135

60. RODITELJSKI SUKOB OKO

VASPITANJA

U periodu kada neko bira partnera za ozbiljnu vezu, če-

sto ne razmišlja o tome da li postoji velika razlika između
njegovog i partnerovog načina vaspitavanja dece. Mnogi Iju-
di u tom periodu uopšte ne razmišljaju o vaspitavanju dece,
smatrajući da se ta veština spontano, automatski, pojavljuje
kod svakoga ko dobije dete. Zato može veoma neprijatno da
ih iznenadi pojava velike razlike u načinu na koji mama i tata
istog deteta pokušavaju da ga vaspitaju. To često prerasta u
hronični roditeljski sukob oko načina vaspitavanja deteta.
Moguće su mnogobrojne razlike u načinu vaspitavanja.
Jedan roditelj može previše da štiti dete i da ga, po mišljenju
drugog roditelja, čini nesposobnim. Čest konflikt je kada je
jedan roditelj popustljivi detetu pruža Ijubav bez disciplino-
vanja, dok je drugi stroži i tako se trudi da disciplinuje dete.
Velike razlike u vaspitanju motivišu svakog roditelja da
harmonizuje zadovoljenje detetovih potreba. To znači da,
kada jedan roditelj vidi da onaj drugi detetu ne daje ono što
mu je, po njegovom mišljenju, potrebno, onda mu on poja-
čano pruža ono što nedostaje. Detetu su za pravilan razvoj
potrebni i ljubav i disciplina, ali kada jedan roditelj samo
disciplinuje, onda onaj drugi to kompenzuje tako što detetu
pruža više ljubavi, zbog čega ovaj prvi pojačava disciplino-
vanje, zbog čega drugi povećava pružanje ljubavi itd.
Velike razlike čine da oba roditelja misle da onaj drugi
roditelj štetno utiče na dete i da ga upropašćuje, što kod njih
pokreće prirodnu akciju štićenja deteta. Posledica je da oba
roditelja na situaciju gledaju kroz svoj „dramski trougao”,
13 6 _______________________ Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

prema kojem je dete žrtva, drugi roditelj je progonilac žrtve,

a sebe vide kao detetovog spasioca. „Spasavanje” može da
bude tako što dete sklanjaju od drugog roditelja ili tako što
se suprotstavljaju drugom roditelju u pokušaju „proganjanja
progonioca". Hronični roditeljski sukob oko vaspitanja po-
staje akutan svaki put kada se jednom od roditelja ne sviđa
ono što radi drugi.
Kako su deca roditeljima najviša vrednost u životu, ve-
oma su snažna neprijatna osećanja povezana sa načinom na
koji onaj drugi vaspitava dete. Zato se nekada kao glavni ra-
zlog razvoda navodi upravo nesaglasnost oko vaspitavanja
deteta. Na primer, popustljiva majka se odlučila na razvod
jer ne može da gleda kako se otac „sadistički iživljava” nad
decom.
Za dete je najbolje ako mu oba roditelja pružaju ljubav i
disciplinuju ga. Način da mladi roditelji izbegnu ili prevazi-
đu sukob oko vaspitanja jeste da razgovaraju o vaspitanju pre
rođenja deteta. U slučaju da ne mogu da se slože, dobro je da
se obrazuju u ovom pogledu ili da potraže pomoć stručnjaka
koji će im pomoći da se bolje orijentišu i izgrade zajednički
vaspitni stil.
[28.11. 2015.]
 137

61. NAUČENA SUMNJIČAVOST

Nemoguće je zamisliti funkcionalnu ljudsku zajednicu

u kojoj ne postoji osnovno međusobno poverenje njenih čla-
nova. Ne samo ono poverenje koje imamo u ljude koje dobro
poznajemo i prihvatamo, već i ono elementarno poverenje u
ljude koje ne poznajemo, koje prvi put vidimo, koje susreće-
mo na ulici. Kakav je naš stav prema ljudima koje nedovoljno
poznajemo: da li mislimo da su oni naši prijatelji ili neprija-
telji?
Jedan od načina da se to utvrdi jeste da se odgovori u
kojoj se meri neko slaže s tvrdnjom: većina ljudi želi da me
iskoristi. Što je veće nečije slaganje, to data osoba sebe više
vidi kao mogući plen neprijateljski nastrojenih drugih. A to
znači i veću sumnju i manje poverenje u druge.
Prema rezultatima istraživanja od pre nekoliko godina,
građani Srbije su evropski šampioni u sumnjičavosti prema
sunarodnicima. Visok procenat ispitanika izjavio je da su
okruženi lošim ljudima, zbog čega moraju da budu na opre-
zu. U tom istraživanju, od 51 zemlje, zauzeli smo treće mesto,
iza Maroka i Indije. To je u skladu s rezultatima različitih
periodičnih istraživanja, prema kojima građani naše zemlje
iz godine u godinu imaju visok indeks pesimizma.
Da li se tako visoka kolektivna sumnjičavost i tako nisko
poverenje u druge mogu označiti kao naša kolektivna para-
noidnost? Definicija paranoidnosti jeste da je ona umišljeno,
neopravdano sumnjičenje drugih. Kako je naša kolektivna
sumnjičavost rezultat serije veoma negativnih stvarnih do-
gađaja tokom poslednjih 25 godina, jasno je da to ne može
biti isto. Dug je spisak izneverenih nada, neispunjenih obe-
138 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

ćanja, raskinutih obaveza, razočaranja i ogorčenosti. Od sta-

re devizne štednje, preko tajkunske tranzicije, do kolonijal-
nog kapitalizma.
Ali stvari nisu tako jednostavne jer ono što je naučeno
u prošlosti primenjuje se na sadašnjost i budućnost. Ponaša-
mo se kao pas kojeg je jedan čovek povredio i koji se sada
plaši svih ljudi.
Naučena sumnjičavost sprečava nas da se izdignemo
izvan kruga ljudi koje dobro poznajemo i da izgradimo soli-
darnu i funkcionalnu zajednicu. Poverenje je u osnovi brojnih
međuljudskih odnosa i transakcija. Veoma je teško hodati
ulicom koju neko doživljava kao „neprijateljsku teritoriju” na
kojoj bi mogao da postane plen ili žrtva nekog sugrađanina.
Glavni posao lečenja naše traumatizovane zajednice je-
ste izgradnja unutrašnjeg poverenja. Ovaj proces nije ni brz
ni lak, jer se poverenje lako gubi, a teško ponovo uspostavlja.
Glavna odgovornost je upravo na političarima jer su oni u
proteklom periodu svojim činjenjem ili nečinjenjem uticali
na nastanak nepoverenja prema svemu.
[5.12. 2015.]
 139

62. UNUTRAŠNJI GOVOR

Da li i vi nešto sami sebi kažete kada pogrešite ili nena-

merno prouzrokujete neku štetu? Neki tada glasno sebi kažu
nešto, neki se sebi obrate „unutrašnjim glasom”, a neki se
sebi ne obraćaju.
Iako govor prvenstveno služi za nečiju komunikaciju sa
drugima, on je i sredstvo komunikacije osobe sa samom so-
bom. Komunikacija sa samim sobom podrazumeva da nismo
celoviti, već da smo podeljeni na onaj deo nas koji upućuje
poruku i na onaj deo nas koji je prima. Neki to doživljavaju
kao da se jedno njihovo ja obraća drugom njihovom ja.
U velikom broju slučajeva unutrašnji govor je u stvari
monolog, kada jedan deo ličnosti komentariše drugi deo lič-
nosti. Drugi deo ličnosti čuje komentar, ali ne uzvraća već
pasivno trpi i dozvoljava da komentar utiče na njega. Komen-
tarisanje samog sebe i svojih postupaka može da sadrži kri-
tiku ili pohvalu. Ljudi veoma često sebe negativno komen-
tarišu u nekim određenim situacijama tako što sebi ponovo
i ponovo upućuju neke stereotipne obezvređujuće i diskva-
lifikujuće komentare. Na primer, kada nešto pogreše, sebi
kažu: „Idiote nesposobni” ili sebe opsuju.
Šta neko govori sebi u određenim situacijama, pogotovo
onim stresnim, otkriva kakav odnos data osoba ima prema
samoj sebi. Veoma često se ispostavi da je to neka vrsta ne-
gativnog, potcenjivačkog odnosa.
Na osnovu sadržaja unutrašnjeg govora možemo da za-
ključimo da neko ima negativan stav prema samom sebi.
Kako stav prema sebi nije nepromenjiv, svakako ga treba pro-
meniti ako je nerealan, potcenjivački. Najbolji stav je da oso-
140 Zoran Milivojević • PsiHO LO GIČKl SPISI

ba prihvati sebe kao vredno ljudsko biće, što ne znači da

prihvata i sve svoje postupke. Ona tada može da razvija sa-
mopoštovanje iako uviđa i ispravlja svoje pogrešno ponašanje.
Kad osoba promeni stav prema sebi, njen unutrašnji govor
postaje drukčiji, zdraviji, jer uključuje realistično kritikova-
nje i pohvaljivanje svojih postupaka.
Za razliku od iskaza koji sadrže tvrdnje i koji, kao takvi,
drugu osobu pozivaju da ih memoriše, iskazi koji sadrže pi-
tanja pozivaju osobu da misli i da traži odgovor na postav-
ljeno pitanje. Zato je u stresnim situacijama dobro sebi po-
staviti neko pitanje kako bismo pomogli sebi da razmišlja-
njem dođemo do boljeg odgovora na stresnu situaciju. To
mogu biti pitanja: Šta se sada događa? Koliko je važno ovo
što se događa? Šta drugi želi da ja uradim? itd.
Kako je unutrašnji govor veoma važan jer nas često odr-
žava u disfunkcionalim životnim pozicijama, njime se ne
bavi samo psihoterapija već i razni treninzi za rast i razvoj
ličnosti, kao i za postizanje vrhunskih sportskih rezultata.
Kako promeniti unutrašnje dijaloge za vrhunske rezultate
opisao je Timoti Galvej u knjizi Mentalna strana tenisa.*
[12.12. 2015.]

* Više: Timoti Galvej, Mentalna strana tenisa - Kako pobediti sebe u

životnoj igri, Psihopolis, Novi Sad, 2015.
 141

63. IDEALNO JA

Gotovo da nema psihoterapijske škole mišljenja koja ne

naglašava koliko je važno za kvalitet života i emocionalno
zdravlje neke osobe da ona prihvati samu sebe. Prihvatanje
sebe nastane nakon što neko oceni samoga sebe da je dovolj-
no dobro, vredno ljudsko biće. Prihvatanje sebe je temelj osta-
lih važnih osećanja prema sebi: samoljubavi, samopoštova-
nja, samopouzdanja...
Iako na prvi pogled ne izgleda tako, prihvatanje sebe
jeste rezultat socijalnih odnosa. Mlada osoba sebe prihvata
ili ne prihvata, na osnovu odnosa prihvatanja ili neprihvata-
nja koji prema njoj imaju oni s kojima je bliska, roditelji i
drugi, a posebno vršnjaci koji čine njenu grupu.
Stiče se utisak da je mladim generacijama sve teže da
sebe prihvate. To je povezano s tim što im je sve teže da pri-
hvate vršnjake. Razlog je u tome što im različiti mediji ne-
prestano nude idealne predstave o savršenim, lepim, bogatim
i srećnim ljudima i njihovim srećnim životima. Te predstave
bude želju da se bude neko drugi, da se živi tuđim životom.
Posledično, rađaju nezadovoljstvo samim sobom. Želeti da
se bude neko drugi, da se živi tuđim životom, znači da se ne
želi da se bude ono što neko u stvarnosti jeste.
Mladi su se oduvek ugledali na nekoga ko im se sviđa,
prema kome imaju pozitivan odnos i žele da budu kao taj
neko. Nije isto ugledati se na stvarnog čoveka i za uzor uzi-
mati medijski stvoren imidž neke muzičke ili filmske zvezde.
Ta razlika između stvarnog i nestvarnog postaje razlika iz-
među ostvarivog i neostvarivog.
14 2 __________________________Zoran M ilivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

Odličan primer su predstave fizičkog izgleda i lepote.

Kad mlada osoba gleda lepo lice na fotografiji u časopisu
može da se divi lepoti te osobe, potpuno nesvesna da to nije
slika stvarnosti, zato što je fotografija ulepšana kompjuter-
skim programima. A kada je časopis pun fotografija različitih
nestvarno lepih ljudi, jedino što većina mladih osoba može
da zaključi jeste da su više ili manje ružne.
Posledica ovakvih uticaja jeste da osoba formira pred-
stavu o sebi kakva bi trebalo da bude pa da bude zadovoljna
sobom. Ova predstava - idealno Ja - u stalnom je sukobu s
manje vrednim stvarnim Ja te osobe. Stepen nepodudarnosti
ove dve predstave odgovara stepenu nezadovoljstva sobom.
Na najrazličitije načine ljudi pokušavaju da postanu svoje
idealno Ja, ali to uspevaju izuzetno retko, ostajući nezado-
voljni sobom.
Idealno Ja je skup uslova koje je neko, pod uticajem me-
dija i drugih ljudi, postavio sebi, pogrešno verujući da mora
da ih ispuni da bi živeo srećno. Rezultat nije sreća, već borba
sa osećanjem niže vrednosti. Najbolje je odbaciti sve te uslo-
ve i sebe prihvatiti bezuslovno jer je to najkraći poznati put
do srećnog života.
[19.12. 2015.]
 H3

64. NOVOGODIŠNJI LIČNI

PROGLAS

Svaka Nova godina je, u simboličnom smislu, trenutak

promene, ulaska u neko novo vreme, u neki novi svet. Zato
je dočekivanje Nove godine povezano sa našim željama i na-
dama da će u tom novom vremenu koje sledi one biti ispu-
njene.
Mnogi ljudi povezuju Novu godinu sa promenom svog
ponašanja i navika. To su oni koji su doneli odluku da će od
Nove godine prestati da rade nešto negativno i započeti ne-
što pozitivno. Neko je, na primer, odlučio da će manje sede-
ti, a više se kretati i početi da vežba. Odluka se može ticati
toga da će osoba: promeniti način prehrane; skinuti kilogra-
me; započeti s učenjem stranog jezika; prestati da puši; pre-
stati da pije; manje vremena biti na virtuelnim socijalnim
mrežama itd.
Novogodišnji lični proglas nastaje lcada neko svoju od-
luku saopšti drugima koji su mu važni. Kada je reč o saop-
štavanju ličnih želja i odluka drugima ljudi se nekada pona-
šaju detinjasto. Jedni kriju od drugih svoje odluke i želje jer
veruju da se one ne bi ostvarile kada bi drugi za njih sazna-
li. Ovo uverenje proizlazi iz nečijeg ranog iskustva da se nije
dogodilo ono što je želeo, a što je sigurno trebalo da se do-
godi i o čemu je govorio drugima. Kada se to nije dogodilo
taj neko je zaključio da je za to krivo to što je unapred oba-
vestio druge. Suprotno je kada neko o svojoj odluci obave-
štava što više drugih, „učvršćujući” odluku tako što je pre-
tvara u očekivanja drugih da će je dosledno sprovoditi.
144_____________________________ Z o r a n M iliv o je v ić • PsiH O LO GlČKl SPISI

Zašto ljudi čekaju Novu godinu da bi doneli i počeli da

sprovode neku važnu odluku? Zašto čekati na neki poseban
dan? Zar bilo koji dan nije dobar za sprovođenje pametnih
odluka?
Ako analiziramo ove odluke, videćemo da je većina po-
kušaj da se voljom, svesnim naporom i samodisciplinom ra-
zreši neki unutrašnji konflikt. Osoba je podeljena na jedan
deo koji želi da se ponaša na neki razuman i koristan način
i na onaj drugi deo koji se ponaša na stari, neželjeni način.
Iako osoba neželjeno ponašanje doživljava kao negativno,
ona od njega teško odustaje upravo zbog toga što joj to po-
našanje donosi neku, ponekad skrivenu psihološku dobit ili
korist. Osoba je u otporu da promeni negativno ponašanje
jer ako od njega odustane, odustaće i od date psihološke ko-
risti. To i jeste razlog da ona odlaže trenutak promene sve
do nekog ritualnog datuma kakav je Nova godina.
Da li će osoba uspeti da ostvari proglašeni novogodišnji
cilj? Neki sigurno hoće, ali većina neće. Razlog je upravo u
osobinom otporu da odustane od psihološke dobiti. Kada bi
se osoba zapitala da li joj dato neželjeno ponašanje donosi
neku dobit i kada bi razmislila na koji drugi način može da
ostvari istu ili veću dobit, tada bi imala mnogo veće šanse za
uspešno ispunjenje novogodišnjeg ličnog proglasa.
[26.12. 2015.]
 H5

65. OSEĆANJE ZAHVALNOSTI

Iako je osećanje zahvalnosti dugo bilo zanemarivano,

rezultati istraživanja vršenih u poslednjih petnaestak godina
pokazali su da je zahvalnost veoma važno osećanje, čvrsto
povezano s doživljajem lične ispunjenosti i zadovoljstva ži-
votom.
Ljudi osećaju zahvalnost nakon što im je neko drugi po-
mogao da ostvare neku svoju važnu želju ili da zaštite neku
svoju visoku vrednost. Ljudi po pravilu ne osećaju zahvalnost
zato što je neko izvršio svoju dužnost, nego kada je učinio
nešto što niti je morao, niti bio dužan da učini, već je to uči-
nio na osnovu svoje odluke i slobodne volje. Zato datu uslu-
gu doživljavaju kao dar, poklon.
Iako se zahvalnost najčešće oseća prema drugim ljudi-
ma, ljudi mogu biti zahvalni i Bogu ili višoj sili, Ideja zahval-
nosti jedna je od centralnih ideja ne samo u hrišćanstvu, već
i u drugim religijama.
Reč zahvalnost dolazi od „hvala za”. Slično je i sa rečima
za zahvalnost u drugim jezicima. Tako je, na primer, engle-
ska reč gratitude izvedena iz latinskog gratus - hvala.
U odnosu na to koliko često osećaju zahvalnost prema
drugima, Ijudi mogu da se podele u više kategorija, od često
zahvalnih do nezahvalnih. Da bi se merila ova različitost
napravljeni su psihološki testovi, a zatim su razne sklonosti
doživljavanju zahvalnosti upoređene s raznim drugim oso-
binama. Tako je utvrđeno da su ljudi koji češće osećaju za-
hvalnost znatno zdraviji i psihički i hzički. Oni i duže spa-
vaju, manje su skloni depresiji, otporniji su na stresove, us-
pešnije se hvataju ukoštac s problemima, više prihvataju sebe,
146 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

imaju razvijenu empatiju, darežljiviji su i spremniji da po-

mognu. Rezultati nekih istraživanja čak su potvrdili da je
najjača povezanost nečijeg subjektivnog osećanja blagostanja
upravo sa sklonošću te osobe da bude zahvalna.
Kako je moguće da je jedno ovakvo osećanje toliko bla-
gotvorno? Verujemo zbog toga što ga povezujemo s ljubavlju:
zahvalnost je osećanje koje nastaje kao reakcija na primanje
tuđe Ijubavi. Isti gest se na jednom nivou doživljava kao uslu-
ga koju drugi čini, a na dubljem nivou kao gest izražavanja
ljubavi druge osobe. Zato oni koji često osećaju zahvalnost
prema drugima zapravo često osećaju da ih drugi vole. Oni
ne samo da doživljavaju dobrotu drugih već i da su vredni
ljubavi.
Upravo zbog povezanosti zahvalnosti i pozitivnih stanja,
nastale su razne „vežbe” zahvalnosti. Od toga da se osoba
pred spavanje seti tri stvari koje je doživela tog dana a za koje
jeste zahvalna, pa do vođenja detaljnog ličnog „dnevnika za-
hvalnosti”. Ove tehnike mogu da pomognu samo u meri u
lcojoj osobi omogućavaju da razvije stav poštovanja sebe i
drugih, voljenja sebe i drugih. Ne verujemo da zahvalnost
„uzrokuje” pozitivne pojave, već da su i one i zahvalnost izraz
onoga što su mnogi izgubili: pozitivnog životnog stava pre-
ma drugima i sebi.
[9 .1. 2016.]
 147

66. SPONTANOST

Spontanost je najbolje odrediti preko njene suprotnosti

- suzdržanosti. Kada se neko suzdržano ponaša u komuni-
kaciji sa nekim drugim, on tada „drži” samoga sebe. To zna-
či da voljno kontroliše svoje ponašanje, skrivajući od drugog
neke svoje reakcije, namerno pokazujući neke druge. Tokom
suzdržanosti osoba ulaže izvesni napor da bi se drugome
predstavila na određeni način.
Spontano ponašanje je ono kada osobi nije važno kako
će drugi reagovati na njeno ponašanje, tako da dozvoljava
sebi da se ponaša u skladu sa tim kako se oseća u datom tre-
nutku. Ljudi vole da budu spontani jer tada doživljavaju da
su u skladu sa sobom.
Da li to znači da je spontanost dobra, a suzdržanost loša?
I spontanost i suzdržanost imaju svoje mesto u svakodnev-
nom životu. Po pravilu smo suzdržani pred nekim koga ne
poznajemo dovoljno, kada postoji određena distanca prema
drugom, kada nam je drugi autoritet. S druge strane, spon-
tani smo u odnosima u kojima se osećamo prihvaćeno - kada
smo bliski sa drugima, kada smo u našoj zoni udobnosti.
Kada neko zna da ga onaj koga poznaje i prihvata, uzvraća
na isti način, tada opušteno i spontano komunicira bez stra-
ha da će ga drugi pogrešno razumeti i prekinuti odnos.
Problem nastupa onda kada neko nije spontan ni sa bli-
skim drugima, ali i tada kada se neko ne ponaša suzdržano
u situacijama kada bi to morao.
Postoji razlika između spontanosti i impulsivnosti. Spon-
tano ponašanje po pravilu ne ugrožava druge, zato što je
izraženo unutar okvira socijalne prihvatljivosti. Tokom so-
14 8 Z o r a n M iliv o je v ić • PsiH O LO GlČKl SPISI

cijalizacije i izgradnje ličnosti ljudi usvajaju određene „filte-

re” kroz koje nesvesno i automatski propuštaju svoje unu-
trašnje nagone i impulse, što čini da njihova spontanost nije
usmerena protiv drugih. Kada je neko impulsivan, on se po-
naša u skladu sa primitivnim, unutrašnjim impulsom, koji
nije povezan sa promišljanjem ni radnje ni njene posledice,
dakle bez „filtera”, što impulsivnu radnju čini neprihvatljivom
ili pogrešnom.
Drugi nečiju spontanost ocenjuju kao pozitivnu osobinu.
Istraživanja pokazuju da je spontanost povezana sa prihva-
tanjem sebe, kao i da je suzdržanost povezana sa neprihva-
tanjem sebe. Kada je neko spontan drugi ga doživljavaju kao
dinamičnu osobu sa kojom nije dosadno. Kako spontana oso-
ba deli sa drugima sadržaje svojih mentalnih tokova, drugi
je često doživljavaju i kao duhovitu, kreativnu i šarmantnu.
Mnogi Ijudi, i mladi i odrasli, pate od nedostatka spon-
tanosti i preterane suzdržanosti u socijalnim kontaktima.
Izbegavaju javnost, zatvarajući se u svojoj zoni sigurnosti što
može da postane „socijalna fobija”. Da bi povratili spontanost
moraju sebe da sagledaju realno, na pozitivan način, a zatim
da prihvate sebe.
[16.1. 2016.]
 149

67. RODITELJSKA MOĆ

Jedan od velikih problema savremenog roditeljstva jeste

što raste broj roditelja koji pokazuju roditeljsku nemoć.’ Oni
su vaspitno nemoćni jer ne uspevaju da utiču i oblikuju po-
našanje svog deteta. Na kraju, oni ne uspevaju da pripreme
dete za samostalni život u društvu i time ispune svoju rodi-
teljsku dužnost. U konfliktnim situacijama u kojima zahte-
vaju od deteta nešto što ono odbija da učini - oni mu popu-
štaju. Rezultat je da u sukobu dve volje, detetove, kojom uprav-
lja detetov nagon da izbegava neprijatnost, i roditeljske, kojom
upravlja želja da se dete socijalizuje - prevladava detetova
volja. A dete koje se ne podredi roditelju odbija da se podredi
bilo kome i zahteva u kasnijem životu da se svi podrede nje-
mu, tako da ne izrasta u funkcionalnu odraslu osobu.
Iako se ljudi slažu da je nemoć nešto negativno, i na nje-
nu suprotnost - moć - ne gledaju pozitivno. Pogotovo u vezi
sa vaspitanjem dece. Pitamo se: da li je bolje biti nemoćan ili
moćan; da li je problem u moći ili njenoj zloupotrebi?
Imenica moć u vezi je sa glagolom moći: moćan je onaj
koji može da ostvari ono što želi. A kada Ijudi ostvare svoje
želje, tada osete osećanje zadovoljstva ili sreće, ako su želje
bile njima veoma važne. Zato ljudska želja da se bude zado-
voljan i srećan je neodvojiva od izvesnog stepena lične moći.
Kada osoba živi sama na nekoj planini ili na pustom
ostrvu, tada samo od nje zavisi šta može a šta ne može da
uradi. Kada neka osoba živi u ljudskoj zajednici, tada se nje-
na moć meri time koliko je u stanju da utiče na druge da joj
pomognu da ostvari svoje ciljeve i želje. Zato je moć - soci-
jalna moć.
 Zoran Milivojević • PsiH O LO GlČKl SPiSl

Roditeljska moć je vrsta socijalne moći jer roditelj utiče

na dete da se ono, u aspektima koje roditelj doživljava kao
važne, ponaša na poželjan način. Da bi to postigao, roditelj
mora dete upozoravati, obaveštavati, zahtevati, pohvaljivati
i nagrađivati, kritikovati, pretiti mu kaznom i kažnjavati. Ali
u svemu tome mora da ima meru kako ne bi preterao sa na-
metanjem svoje volje detetu i upao u suprotnu grešku rodi-
teljske premoći.
Previše moćan ili premoćan roditelj šteti detetu. To čine
oni roditelji koji stalno prezaštićuju dete ne dozvoljavajući
mu da se od njih odvoji i da nešto radi samostalno, ali i oni
koji dete opterećuju različitim aktivnostima u kojima oče-
kuju da bude izuzetno uspešno. U ovu grupu ubrajamo i one
koji dete maltretiraju zato što ga ne prihvataju.
Savremeni roditelji treba da izbegnu zamku nemoći, ali
i da ne upadnu u zamku premoći. To mogu da postignu ako
jasno pokazuju detetu da ga vole, ali i da su autoritet koji ga
disciplinuje. Pomaže i ako u nekim situacijama roditelji ne
gledaju kako se dete oseća, već na to koju životnu Iekciju ono
tada treba da nauči.
[23.1. 2016.]*

* Više: Elizabet Pentli, Roditeljska moć - Veština saradnje sa detetom,

Psihopolis institut, Novi Sad, 2008.
 *5i

68. SNAJAI ZET KAO NOVA DECA

Kao jedan od najčešćih razloga za razvod braka u našoj

zemlji navodi se „mešanje roditelja” druge strane. Ovu poja-
vu porodični terapeuti nazivaju „problem sa granicama” i
smatraju je posledicom što roditelji ne gledaju na novu za-
jednicu u koju je stupila njihova ćerka ili sin kao na odvojenu
celinu, već kao na produžetak njihove već postojeće porodi-
ce. Zato ne priznaju postojanje granice između roditeljske,
primarne porodice i novonastale, sekundarne porodice.
Jedan od razloga za nastanak ovog problema jeste u tome
što naši roditelji - uostalom kao i većina roditelja u južnoj
Evropi - teško priznaju svojoj odrasloj deci da su zaista odra-
sla. Definicija deteta je da je to osoba do svoje napunjene 18.
godine, a nakon toga ona jeste nečiji odrasli sin ili ćerka. Za
razliku od deteta, odrasla osoba je sposobna za samostalni
život tako da nije zavisna od roditeJja. Međutim, mnogi ro-
ditelji gledaju na osamostaljivanje sina ili ćerke kao na neku
vrstu emotivne izdaje, kao na napuštanje, kao na poruku da
su postali beskorisni. Zato često upućuju psihološku zabranu
odvajanja: Šta ti fali kod nas? Da te nismo nečim uvredili?
Kada odraslo „dete” stupa u brak, roditelj sa ovakvim
stavom vidi priliku da svoju porodicu proširi za jedno novo
„dete” - snahu ili zeta. Tako roditelji sami sebi dodeljuju pra-
vo da se „mešaju” za dobro dece ili deteta.
Mladi su često u konfuziji uloga: postojećim ulogama
sina ili ćerke, pridodate su uloge muža ili žene, kao i oca ili
majke. Pojavljuju se situacije u kojima osoba koja je u razli-
čitim ulogama treba da izabere da li će biti dobra ćerka ili
dobra žena.
152 Z o r a n M iliv o je v ić • P s i h o l o g i č k i SPISI

Kada nastanu transgeneracijski konflikti pravilo je da

svako treba da uredi odnose sa svojom primarnom porodi-
com i tako odbrani „granicu” sekundarne porodice. Greška
je kada on pokušava da bude podjednako dobar sin i dobar
muž, pa se povlači i zahteva da konflikt rasprave ona i nje-
gova mama. U toj situaciji će se mama osećati nepoštovano
od snaje, a snaja nezaštićeno od strane muža.
Nekada je potrebno odabrati stranu jer se ne može biti
istovremeno i dobar sin (ili ćerka) i dobar muž (ili žena).
Ukoliko su odnosi između supružnika dovoljno dobri, sasvim
je razumljivo da će se prednost dati sekundarnoj porodici, a
ne primarnoj.
Svaki dobar roditelj treba da prihvati kao prirodnu i
ispravnu činjenicu da će njegovom voljenom, sada već odra-
slom detetu, neko drugi postati važniji od roditelja. Mudar
roditelj pristupa novonastaloj zajednici poštujući njenu pri-
vatnost i već uspostavljene odnose u njoj. Test roditeljske
mudrosti je stepen tolerantnosti prema odlukama koje mla-
di donose, a koji se ne sviđaju roditeljima.
[30 .1. 2016.]
 153

69. MIŠLJENJE U STRANU

Glavni razlog zbog kojeg su se ljudi nametnuli kao do-

minantna vrsta na planeti, iako nisu ni najsnažniji, niti su
opremljeni kandžama i velikim zubima, jeste ljudska inteli-
gencija. Razvoj velikog mozga omogućio je ljudima mental-
ne sposobnosti koje im daju prednost nad ostalim vrstama.
Ljudska sposobnost mišljenja i razmišljanja omogućuje nam
da ostvarujemo svoje ciljeve na način koji je najprikladniji
situaciji.
Edvard de Bono utvrdio je da postoje dva načina na koje
ljudi razmišljaju, a koje je nazvao linearno mišljenje i mišlje-
nje u stranu ili lateralno mišljenje. On je pokazao da oba
načina imaju svoju svrhu, tako da oba treba negovati, a deci
pomoći da razviju oba načina.*
Linearno mišljenje je ono koje nam omogućuje da logič-
no razmišljamo kako bismo, na primer, rešili neki problem
ili neki matematički zadatak. Posle definisanja problema,
primenjujemo logička pravila kako bismo pravilno izveli neki
zaključak. U tome pomaže ako svoje misli stavljamo na papir.
Linearno mišljenje je u osnovi onoga što zovemo razum.
Ono što treba znati jeste da se deca ne rađaju sa sposobnošću
linearnog mišljenja, već da se ono razvija tokom odrastanja.
Veština linearnog mišljenja uči se u većini predmeta u školi.
Kako je za puni razvoj ovog mišljenja potrebno da osoba raz-
mišlja u pojmovima, rečima, a ne u slikama, smatra se da
mladi tek posle 14. godine mogu da ovladaju ovom veštinom.
Lateralno mišljenje je mišljenje u slikama ili predstava-
ma. Osoba pomisli na jednu sliku, koja u njenu svest „dozo-
ve” neku drugu sliku, a ona „dozove” neku treću, itd. Ovo
 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

„dozivanje” mentalnih slika nije slučajno, već postoji sistem

asocijacija koji ne možemo da predvidimo. Ljudi najbolje mi-
sle na ovaj način kada su opušteni i kada prepuštaju nesve-
snom delu uma da se bavi nekim problemom.
Glavna dobit od „mišljenja u stranu” jeste nastanak ne-
čega novog. Osoba koja ovako razmišlja može u svojoj svesti
povezati na novi način predstave koje nikada ranije nisu bile
povezane. Zato je lateralno mišljenje mentalna osnova kre-
ativnosti.
Sva deca imaju urođenu sposobnost da lateralno misle,
a mi kao roditelji, škola i društvo učimo ih da misle racional-
no, to jest linearno. To nosi opasnost da potcenjujemo i po-
tiskujemo lateralno mišljenje kod dece i mladih, čime nesve-
sno gušimo njihovu kreativnost i duhovitost. Idealno je da
osoba ima dobro razvijene sposobnosti logičkog linearnog
mišljenja, ali i lateralnog mišljenja. Takva osoba dobro kori-
sti i levu i desnu hemisferu mozga. I zato treba razvijati li-
nearno mišljenje, ali treba negovati i lateralno mišljenje na-
šeg „unutrašnjeg deteta”, jer je ono osnova stvaralaštva, du-
hovitosti i igre.
[6. 2. 2016.]*

* Edvard de Bono(Edward de Bono), britanski psihologi stručnjaku

području kreativnog razmišljanja kao veštine. Definisao je pojam late-
ralno mišljenje, tj. mišljenje u slikama, predstavama ili mišljenje u stranu.
Lateralno mišljenje u osnovi podrazumeva da misao ide „krivudavim
putem", uz puno oscilacija i mentalna je osnova kreativnosti (za razliku
od Hnearnog mišljenja koje nam omogućuje logično razmišljanje). Više u
knjizi: Edvard de Bono, Lateralno razmišljanje, Finesa, 2001.
 155

70. LJUBAV I REČI

Šta mislite: Da li postoji „ljubav na prvi pogled”? Oni koji

dobro razlikuju ljubav i zaljubljenost, reći će da može da po-
stoji zaljubljivanje na prvi pogled, ali ne i ljubav, zato što
možemo zavoleti samo osobu koju smo dobro upoznali i pri-
hvatili. Kada je u pitanju ljubavni život, važi da što bolje uo-
čavamo razliku između određenih pojava, osećanja i pona-
šanja u ljubavi - što smo emocionalno pismeniji - bolje ćemo
se orijentisati u ovoj oblasti. A to znači da ćemo lakše doći
do cilja i biti zadovoljniji i srećniji.
Odnosi ljubavi su nam toliko važni da nam je civilizaci-
ja zasnovana na Ijubavi. Iz Ijubavi i zbog ljubavi biramo par-
tnera, ulazimo u brak, pravimo decu, tako da se porodica, ta
osnovna ćelija društva, temelji na ljubavi.
To što je Ijubav osnovna lična i zajednička vrednost, u
potpunoj je suprotnosti sa brojem pojmova i reči koje kori-
stimo da opišemo ljubavne fenomene. Sama reč ljubav u sebe
uključuje veoma veliki broj različitih značenja, da uopšte nije
sigurno da dvoje koji sa međusobnim razumevanjem pričaju
o Ijubavi, govore o istom. Taj problem postoji i kada struč-
njaci govore o ljubavi, jer ne postoje šire prihvaćene defini-
cije pojmova.
Dodatni problem je što ne postoje opštije prihvaćeni au-
toriteti za pitanja ljubavi. Razlog je što svaki čovek, bez ob-
zira na stepen obrazovanja, smatra da sasvim dobro zna, na
osnovu svog ličnog iskustva i znanja, šta ljubav jeste, a šta
nije. Na to se žalio još Stendal kada je shvatio da neke teze
koje je izneo u svom delu O ljubavi, napisanom daleke 1826.
godine, osporavaju onovremene nepismene sobarice.
1 5 6 _____________________________ Z o r a n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

Kada neko shvati da ljubav nije predmet ili biće, već ne-
što što čovek oseća, tada, na primer, može da shvati da su to
dva različita osećanja: da nekoga volimo i da smo voljeni od
strane nekoga.
Kada neko počne da pravi razliku između ljubavi i lju-
bavne veze, tada mu postane jasno da je moguće da Ijudi koji
se snažno vole, nisu u stanju da ostvare skladnu, stabilnu i
trajnu ljubavnu vezu zato što imaju različite predstave o tome
kako onaj drugi partner treba da se ponaša u ljubavnoj vezi.
Onaj koji uvidi tu razliku, zna da ljubav nije dovoljna. Bira
da voli osobu koja ne samo da želi ozbiljnu vezu, već ima i
slična očekivanja od veze.
Izuzetno je korisno kada neko shvati da su zaljubljenost
koja je zasnovana na idealizaciji i ljubav koja je zasnovana na
emocionalnom vezivanju, dva različita osećanja. Tada ne oče-
kuje da je zaljubljenost prva faza ljubavi, niti će iz nje slediti
Ijubav.
Mnogi ne vole da raščlanjuju i misle o ljubavi kako ne bi
„pokvarili” svoj zamišljeni ideal i doživljaj koji iščekuju. Su-
protno je tačno: što više znamo, to na polju ljubavi bolje vi-
dimo, a onda se i bolje krećemo ka onome što želimo.
[13. 2. 2016.]
 157

71. RAZLJUBLJENOST I
PRIVLAČNOST

Ako osećanje zaljubljenosti proističe iz idealizovanja

druge osobe i kao takvo je različito od osećanja ljubavi koje
proizlazi iz emocionalnog vezivanja, jasno je da ne treba oče-
kivati automatski prelazak zaljubljenosti u ljubav. Iako za-
ljubljenost nije prva faza ljubavi, ona može da bude prva faza
ljubavne veze. Kako u stvarnosti ne postoje idealni partneri,
zaljubljena osoba se, po pravilu, pre ili kasnije, više ili manje
razočara u drugoga, tako da se može reći da je zaljubljenost
prva faza razočaranja.
Kako večina ljudi ulazi u veze i brak tako što se zalju-
bljuje u drugoga, posledično razočaranje čini dalju sudbinu
tih veza neizvesnom. Različiti statistički podaci ukazuju da
je naš model biranja emotivnog partnera na osnovu zalju-
bljivanja - neuspešan. Uprkos tome, zaljubljivanje kolektiv-
no mistifikujemo i slavimo kao visoku životnu vrednost.
Polazeći od činjenice da je model biranja zaljubljivanjem
neuspešan, možemo postaviti dva važna pitanja: Kako pre-
vazići zaljubljivanje? Kako birati partnera, ako ne na osnovu
zaljubljenosti?
U psihoterapijskom radu sa ljudima koji su nesrećno za-
ljubljeni u nekoga ko im ne uzvraća naklonost nekada pri-
menjujemo tehnilce odljubljivanja. Osoba koja inače idealizu-
je konkretnog drugog, počinje da ga zamišlja u situacijama
koje kod nje stvaraju suprotne, odbojne emocije. Tako je mo-
guće poništiti idealizaciju i zaljubljenost u konkretnu osobu,
ali ne i sposobnost zaljubljivanja osobe. Kako postići da se
neko ne zaljubljuje?
158 Z o r a n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

Osećanje zaljubljivanja je posledica toga što neko veruje

u ideal prema kojem će mu pravi partner doneti veliku ljubav
i večnu sreću. To što spajamo dve visoke vrednosti, Ijubav i
sreću, u jednu supervrednost, omogućujemo nastanak za-
ljubljivanja. Kada prestanemo da verujemo da će nam ljubav
doneti sreću, kada u našim glavama razdvojimo ova dva poj-
ma, gubimo sposobnost zaljubljivanja.
Uprkos svih dokaza da model biranja na osnovu zalju-
bljivanja češće vodi u neki oblik ljubavne nesreće nego sreće,
mnogi ga grčevito brane, verujući da bi bez zaljubljivanja
život udvoje bio zasnovan na proračunatosti, bez emocija i
„hemije”. To bi bilo tačno kada bi zaljubljivanje bio jedini
oblik snažne privlačnosti, ali ono je samo jedan od mnogo
oblika. Postoji velikih broj različitih razloga zbog kojih je
jedno biće snažno privlačno drugom.
Osoba koja ne idealizuje, koja dobro vidi stvarnost, koja
realistično sagledava i sebe i partnera, ne gubi sposobnost
doživljavanja intenzivne privlačnosti. Iza reči „privlačnost”
stoji mnogo različitih značenja i psiholoških mehanizama.
Ne samo onih zdravih, već i onih drugih koji isto tako kao i
zaljubljenost vode u ljubavni neuspeh. Sve dok ih bolje ne
upoznamo i ne imenujemo, ostaćemo u nekom obliku lju-
bavne nepismenosti.
[2 0 . 2 . 2 0 x6 .]
 159

72. M A M IN S IN

Kada nečije dete odraste, roditelji se nađu u situaciji da

treba da prihvate njegovog emotivnog partnera. Nakon pe-
rioda „zabavljanja” dolazi period ozbiljne veze, koja vodi bra-
ku i zasnivanju porodice. Sve to menja raniji emotivni odnos
odraslog deteta prema roditeljima. Kada osoba ima dovoljno
dobar odnos sa partnerom, smatra se normalnim da joj je
ova emocionalna vezanost postala važnija od vezanosti za
roditelje.
Prednost se daje saputniku kroz život sa lcojim će se ima-
ti i podizati deca. Da bi ovaj prelaz išao glatko, roditelji tre-
ba da prihvate ovu promenu. Uprkos tome što je neko u du-
gogodišnjoj zadovoljavajućoj emotivnoj vezi, moguće je da
bude daleko snažnije vezan za jednog od roditelja. Postoje
tatine kćerke, tatini sinovi i mamine kćerke, ali je verovatno
najupečatljiviji mamin sin. Iako je fizički odrastao, mamin
sin nije dobio psihološku dozvolu od svoje majke da emotiv-
no odraste.
Ove majke su veoma posvećene sinu i često u tom odno-
su nalaze smisao svog života. Kako ođraslom i samostalnom
sinu majka nije potrebna, ove majke se nesvesno plaše da bi
u tom slučaju postale nepotrebne i beskorisne, bez životnog
smisla. One svesno podstiču njegovo odrastanje i samostal-
nost, ali istovremeno nesvesno upućuju suprotne poruke,
etiketirajući sina kao naivnog, povodljivog, nesposobnog i
pasivnog - dakle nespremnog za samostalnost.
Često su to jednoroditeljske porodice u kojima se majka
požrtvovano posvetila detetu, zanemarujući sebe, tako da
i6o Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

ne zna kako bi živela izvan uloge majke. Nekada su majke

razočarane u ljubav muža, svu svoju ljubav usmerile ka sinu.
Kada je sin simbolično venčan za svoju majku, ne može
dovoljno kvalitetno da se emotivno veže za svoju partnerku,
tako da ona ne uspeva da se oseti dovoljno prihvaćenom i
razvije osećanje pripadnosti koje je osnov dobre veze. To de-
stabilizuje ove brakove.
Ovim majkama nijedna devojka nije dovoljno dobra za
njihove sinove. Ako devojka prihvati majčinu dominaciju i
uđe u ulogu „nove kćerke”, tada je majka može prihvatati, ali
samo dok se podređuje. Nekada je na prvi pogled jasno da je
neko mamin sin, a nekada se to otkrije tek nakon ulaska u
brak. Kada to otkrije, žena se nada da će se muž promeniti i
emotivno sazreti. Kada shvati da neće, da ih je u braku uvek
troje, nastaju konflikti i loša osećanja.
Njemu to samo potvrđuje da je „mama u pravu” da je
pogrešno izabrao, a u slučaju razvoda, zajedno okrivljuju
ženu. Sve to čini da je najbolje da devojke koje traže ozbiljne
veze izbegavaju mamine sinove. Ukoliko sa zakašnjenjem
otkriju da su u braku sa jednim, i ako žele da mu „otvore oči”,
moraju da budu veoma strpljive i da to čine u veoma malim
koracima. Ne treba zaboraviti da je on od najranijeg detinj-
stva podvrgnut hipnotičkoj idealizaciji svoje mame.
[2 7 . 2 . 2 0 16 .]
 i6i

73. DETE BEZ AMBICIJE

Povremeno se roditelji pitaju zašto njihova, inače voljena

i pažena deca, kada se približe punoletstvu, nemaju neki svoj
motiv, cilj, ambiciju, ka kojoj bi stremili. Sve je više onih koji
su pasivni, dezorijentisani, bez jasnog motiva i cilja.
Srećno detinjstvo je svakako jedan od razloga. Potpuno
se posvećujući deci, nudeći im samo pozitivne doživljaje, is-
punjavajući im većinu želja, roditelji nesvesno kod dece stva-
raju iskustvo da je detinjstvo najlepši deo života. Gledajući
roditelje kako žrtvuju svoje da bi ispunili detetove želje, deca
zakljućuju da nije udobno biti odrastao. Zato odlažu prelazak
u neudobnu odraslost.
Mladi koji na buduću odraslost gledaju negativno, ne-
maju ni pozitivnu viziju šta bi želeli da rade ili da budu kada
odrastu. Njihovi mentalni procesi su usmereni na sadašnjost.
Kada neko nema pozitivnu viziju budućnosti, tada nema ni
želju da ide ka toj budućnosti - nema onu pokretačku ener-
giju koja je motiv da se krene dugačkim putem, na kojem su
i prepreke, a koji vodi ka željenom cilju. Umesto toga, mladi
žele da se udobno stanje u kojem se nalaze, nastavi.
Životne sudbine pokazuju da veoma snažan motiv za
postizanjem određenog cilja, ličnog uspeha, nastaje na dva
načina. Jedan je onaj kada deca koja su imala neudobno de-
tinjstvo, koja su gledala sa zavišću drugu decu koja su imala
ono što oni nisu imali.
Iz oskudice i frustriranosti nastaje jak motiv da se u ži-
votu uspe, i da se sebi i svojoj deci omogući ono što osoba
nije imala u detinjstvu. Drugi su oni koji imaju ambiciozne
roditelje koji su možda i pre njihovog rođenja imali jasan cilj
162 Z o r a n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKI SPISI

koji buduće dete treba da dosegne. To su „roditelji-treneri”

koji nesvesno detetu šalju poruku da će ga voleti samo ako
ispuni njihovu ambiciju. Dete se tokom vremena poistoveti
sa roditeljevom ambicijom, i počne da je doživljava kao vla-
stitu, tako da stremi ka uspehu.*
Roditelji koji su vaspitanje pogrešno izjednačili sa pru-
žanjem ljubavi, treba da znaju da to što se njihovo dete ose-
ća srećno u porodičnom krugu, ne znači nužno da će pozi-
tivnu sliku o sebi moći da potvrdi nekim ličnim dostignući-
ma i uspesima u okviru svoje generacije.
Brojni su primeri kako su neprijatna osećanja frustrira-
nosti i dosade doprinela da dete otkrije šta je to što ga zaista
interesuje i šta želi da ostvari - svoj unutrašnji motiv. Važno
je deci pružiti ljubav jer na taj način pomažemo im da izgra-
de pozitivnu sliku o sebi, ali važno im je pomoći da prevazi-
đu clečju želju da rade samo ono što je prijatno. Kada dete
teramo da radi ono što mu je neprijatno, ali istovremeno i
korisno, mi pomažemo da izgradi svoje radne i druge navike.
A one su uslov da dete ostvari svoje snove.
[5. 3. 2016.]

* Više: Ejmu Čua, Bojni poklič majke tigra - Kontroverze vaspitanja,

Psihopolis, Novi Sad, 2011.
 i 63

74. PREAMBICIOZNO DETE

Većina ljudi danas smatra da je dobro biti ambiciozan,

želeti socijalni uspeh i sistematično raditi da se uspe. To je
onaj uspeh koji zajednica smatra vrednim i koji je zbog toga,
po pravilu, povezan sa višim socijalnim statusom. Ali nisu
svi ambiciozni: postoje ljudi koji nemaju ambiciju, kao i oni
preterano ambiciozni.
Šta se podrazumeva pod preteranom ambicijom? Za jed-
ne kažemo da su preterano ambiciozni zato što svom uspehu
podređuju sve ostaie aspekte života, tako da žive samo za
uspeh, plaćajući visoku cenu svojoj ambiciji.
Za druge kažemo da su preterano ambiciozni onda kada
procenimo da uprkos tome što nemaju potrebne sposobnosti,
uporno istrajavaju u pokušaju da ostvare uspeh za kojim
žude. Za treće kažemo da su preterano ambiciozni zato što
nikada nisu zadovoljni, jer kada ostvare jednu visoku ambi-
ciju, tada se odmah usmeravaju ka nekom drugom, još višem
i „izazovnijem” cilju.
Za četvrte kažemo da su preambiciozni zato što se na
putu ka ostvarenju svoje ambicije služe nemoralnim ili ne-
zakonitim postupcima.
Bez obzira kako dehnišemo preteranu ambicioznost, ona
uvek nosi neko negativno značenje: ili su njene žrtve ljudi
oko preambiciozne osobe ili je ona sama. Uprkos tome, ono
što impresionira kod preterano ambicioznih jeste snaga i po-
stojanost njihovog motiva da u životu ostvare svoj cilj.
Pitamo se odakle izvire ovaj motiv? Ako je njegov izvor
u nekim detetovim odlukama u detinjstvu, kako da se kao
164 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIĆKI SPISI

roditelji postavimo pa da naše dete bude zdravo ambiciozno,

a ne preambiciozno i neambiciozno?
Anatomija pokretačkog motiva preterano ambicioznih
pokazuje da je određeni društveni uspeh za njih uslov koji
moraju da ispune, a kako bi zaslužili pravo da ih drugi vole
i poštuju. Njihov unutrašnji glas govori sledeće: Moraš da
uspeš i ostvariš zadati cilj, jer ako to ne uradiš ti si bezvred-
no ljudsko biće.
A ko je taj koji je zadao dati životni cilj? Često su to ro-
ditelji koji otvoreno ili suptilno poručuju detetu da će ga za-
ista voleti samo ako jednog dana ostvari ono što njih čini
ponosnim i srećnim. Ovakav roditelj zadaje detetu onaj svoj
cilj koji on nije uspeo da ostvari, zbog čega se oseća bezvred-
nim. Želeći da budu ponosni, oni nesvesno ili svesno deteto-
vu uspešnost povezuju sa njegovim pravom da bude voljeno
ili, čak, da živi.
Roditelj koji usmerava dete ka nekom cilju, bilo da je to
sport, umetnost, nauka ili neka određena profesija; koji mu
pomaže da sebe vidi u nekoj pozitivno predstavljenoj bu-
dućnosti, pomaže detetu da razvije ambiciju. Treba paziti
da dete to ne shvati kao uslov koji treba da ispuni da bi vre-
delo, da bi zaslužilo da bude voljeno ili da bi imalo pravo na
postojanje.
[12.3. 2016.]
 165

75. OBIČNA JAVNA LIČNOST

Većina roditelja se od najranijeg doba trudi da svojoj deci

pomogne da izgrade osećanje lične vrednosti tako što im ja-
sno pokazuje ljubav i prihvatanje. Kako volimo one koji su
nama vredna, važna ljudska bića, izjavljivanje i pokazivanje
ljubavi na različite načine jesu potvrda detetove vrednosti.
Dete zna da ga iz ljubavi čuvamo i štitimo od negativnih
iskustava.
Kako je roditeljima njihovo dete, pogotovo ako je jedino,
izuzetno dete, oni mu jasno poručuju da je takvo. Zato ono
pored doživljaja opšte prihvaćenosti ima i doživljaj svoje po-
sebne vrednosti.
Kada zakorači u javnost, u spoljašnji socijalni svet, ono
dete koje je na osnovu prihvaćenosti u svojoj porodici, u in-
timnom socijalnom krugu, izgradilo veoma pozitivnu sliku
o sebi, često doživi „traumu javnosti”.
Dete koje je u porodici naučilo da se svet vrti oko njega,
ne snalazi se u grupi dece u kojoj niko ne obraća pažnju na
njega. Pogrešno smatrajući da ona društvena pravila koja je
naučilo u porodici važe za celo društvo, pa i za javnost, dete
zaključuje da je ono krivo što ga drugi ne prihvataju i razvi-
ja kompleks niže vrednosti - da nije dovoljno vredno da bi
bilo prihvaćeno.
Jedne stid toliko pasivizira da se socijalno paralizuju
kada su u grupi dece koja ih ne prihvata. Dok čekaju da ih
drugi uključe i prihvate, oni mogu da pokušaju da se dovolj-
no „poprave” kako bi drugi uvideli njihovu vrednost.
Drugi aktivno rade na tome da ih što više drugih prihva-
ti. Oni razvijaju takav „imidž” koji bi trebalo da im u njiho-
i6 6 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISi

vom socijalnom krugu donese popularnost. Fantaziraju o

slavi, o tome kako će ih svi, pa i nepoznati ljudi prihvatati i
voleti, i što će tako svima pokazati koliko vrede.
Bez obzira na visinu njenih realnih kvaliteta, svaka odra-
sla ličnost je okružena sa tri segmenta javnosti: ljudima koji
0 njoj misle pozitivno, onima koji su prema njoj ravnodušni
1 onima koji je negativno doživljavaju.
Emocionalno zrela ličnost ne meri svoju vrednost pri-
hvaćenošću, tako da ne smatra da manje vredi ako postoje
ljudi koji ona ne zanima ili koji o njoj misle negativno. Ona
svoje emocije investira ka onim ljudima u javnosti koji o njoj
misle pozitivno.
Osoba koja želi da je svi prihvate, drukčije vrednuje se-
gmente javnosti. Kako želi da je svi prihvate, nisu joj važni
oni koji je prihvataju, već oni koji je ne prihvataju. Kada uspe
da šarmira nekoga kome ranije nije bila simpatična, za njega
gubi interesovanje kada oseti da je prihvaćena.
Mnogi svoju želju za popularnošću zadovoljavaju na
društvenim mrežama gde pažljivo grade svoj imidž i neguju
svoju publiku, čineći to mnogo bolje nego u stvarnom životu.
Veoma zavodljiva iluzija da živimo životom popularnih jav-
nih ličnosti doprinosi zavisnosti od ovih mreža.
[19. 3. 2016.]
 167

76. OBOŽAVANO DETE

Poznato je da se osnovna detetova slika o sebi uobličava

u detinjstvu, na osnovu toga kako dete definišu roditelji i
drugi „značajni drugi”. Danas je opšteprihvaćeno da je pato-
loški kada roditelji i značajni drugi potcenjuju dete, njegove
kvalitete i sposobnosti.
Polazeći od toga da je potcenjivanje deteta isto što i ne-
ljubav, roditelji često odlaze u suprotnu krajnost, izjednača-
vajući ljubav sa precenjivanjem.
Za detetov razvoj je najbolje kada roditelji vole dete i to
mu pokazuju, realistično sagledavajući detetove osobine i
sposobnosti. Kako je dete potencijal koji se razvija, roditelji
mu mogu pomoći da razvije neke sposobnosti i osobine, ali
i tada moraju da pođu od realistične procene detetovog tre-
nutnog stanja.
Problem nastupa kada roditelji u detetu vide one kvali-
tete i sposobnosti koje dete nema ili ih nema u tolikoj meri
koliko mu ih pripisuju.
Većina roditelja je subjektivna, to jest doživljava vlastito
dete kao posebno i izuzetno, naročito ako je ono jedino ili
omiljeno dete. Problem nastaje kada roditelj svoj doživljaj
poistoveti sa realnošću tako da očekuje i zahteva da svi, uk-
ljučujući i dete, prihvate datu „realnost”.
Smatrajući da je njihova emocija preširoka da bi stala u
reč ljubav, ovi roditelji detetu nude zaljubljenost, divljenje i
obožavanje. Divljenje dolazi od latinskog divus - božanstvo,
bog - i znači obožavanje. Kada se roditeljskoj idealizaciji de-
teta pridruži njegova idolizacija, rezultat je neka vrsta „dete-
poklonstva” u kojoj dete tretiraju kao polu-boga ili božanstvo.
i6 8 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

Obožavanje dece podupiru različite teorije, poput one o

indigo deci koja navodno poseduju natprirodne sposobnosti,
a tu decu je moguće prepoznati po tome što njihova „aura”
zrači svetlošću boje indiga.
Ako se zapitamo koliko roditeljsko obožavanje pomaže
deci da se razviju u funkcionalne odrasle, odgovor je - nima-
lo. Kako je za njih normalan odnos u kojem su u centru, uz-
dignuta kao najvažnija, predmet pažnje, ispunjavanja želja i
bezuslovne ljubavi, ova deca postaju narcisi koji ga očekuju
od svih drugih, kako u detinjstvu, tako i kasnije.
Kada neko na osnovu svog ranog iskustva nauči da poi-
stovećuje obožavanje i ljubav, on kao odrasla osoba očekuje
da mu svako ko ga voli iskazuje obožavanje. Ne samo da
odrasle tatine ćerke i mamini sinovi ne razumeju da ljubav
nije obožavanje, nego ni da partnersku ljubav ne treba upo-
ređivati sa roditeljskom.
Obožavanom detetu je veliki problem da zadrži pozitiv-
nu sliku o sebi kada se suoči sa grupom vršnjaka u kojoj ne
nailazi na obožavanje. Tada zaključuje ili da nije izuzetno ili
da mu drugi zavide.
Dobro je da roditelji shvate da obožavanje nije viši oblik
ljubavi prema deci, već da je nepotrebno i štetno.
[26. 3. 2016.]
 169

77. SAMOUVERENE NEZNALICE

Kada je neko čvrsto uveren da poseduje veliko znanje i

da ima visoko razvijene sposobnosti, tada kažemo da je sa-
mouveren, da ima visoko samopouzdanje. Kako je u pitanju
samoprocenjivanje, to što neko ima pozitivnu sliku o svojim
sposobnostima i kvalitetima, ne mora da znači da ih zaista
poseduje. Moguće je da je nečija procena vlastitog znanja i
sposobnosti realistična, ali moguće je i da je nerealistična,
bilo da se precenjuje bilo da se potcenjuje.
Verovatno je kombinacija visokog samopouzdanja sa ni-
skim sposobnostima i nedovoljnim znanjem - najgora i po
osobu i po one koji je okružuju. Jedan istiniti događaj je in-
spirisao dva psihologa da istraže odnos znanja i odvažnosti.
Reč je o pljačkašu banaka koga su lako prepoznali i uhapsi-
li zato što nije zamaskirao lice iako je znao za postavljene
kamere. On je mislio da mu je lice postalo nevidljivo nakon
što ga je namazao sokom od limuna, koji se inače koristi kao
nevidljivo mastilo. Papir ispisan sokom od limuna postaje
čitljiv tek kada se zagreje peglom.
Rezultati istraživanja su pokazali da su znanje i samo-
pouzdanje obrnuto proporcionalni: što je manje znanja, veća
je odvažnost, a što je više znanja, manja je odvažnost. To je
po istraživačima nazvano Daning-Krugerov efekat, a odnosi
se na to da ljudi koji malo znaju i ne znaju koliko ne znaju,
zbog čega precenjuju svoje sposobnosti, a da oni koji mnogo
znaju, znaju koliko ne znaju, tako da su mnogo manje od-
važni i skloni da potcene svoje znanje i sposobnosti.*
Jasno je da će u zajednici u kojoj dominira Daning-Kru-
gerov efekat da važi „pametniji popušta”, tako da će se grupni,
170 Z ora n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

ali i širi društveni procesi odvijati u skladu sa onima koji su

više zapeli da nešto sprovedu.
Kasnija istraživanja u drugim kulturama su pokazala da
ovaj efekat nije univerzalan. Efekat je bio prisutan i među
evropskim ispitanicima, ali je bio značajno manje izražen
nego među američkim. Međutim, veliko iznenađenje su bili
rezultati kineskih ispitanika koji su pokazali da je kod njih
sasvim obrnuto: što je bilo veće znanje, to je bilo više samo-
pouzdanje, a što je znanje bilo manje, bilo je i niže samopo-
uzdanje. Iz toga možemo da zaključimo da u takvoj zajedni-
ci na društvene procese više utiču oni koji više znaju, koji su
stvarna elita.
Kakav li je odnos samopouzdanja i znanja u našoj zajed-
nici, u našem društvu? Bez istraživanja to ne možemo tačno
da znamo. Primećujemo da su naši ljudi koji su otišli u ino-
stranstvo da žive i da rade, često, a za domaćine neočekiva-
no, puni samopouzdanja i zato uspešni. A kako je kod kuće?
Čini se da ima mnogo pametnih, ali da su retki oni koji nisu
popustili. To je ono što može i treba da se promeni.
[2. 4. 2016.]*

* Daning-Krugerov efekat (David Dunning, Justin Kruger), efekat je

definisan ^999. godine a stručna definicija glasi: „kognitivna sklonost u
kojoj neobučene osobe donose neadekvatne odluke i netačne zaključke,
ali njihova nekompetentnost onemogučava njihovu metakognitivnu spo-
sobnost da shvate greške” jer imaju „iluziju superiornosti”.
78. „NEMOJ DA ME SMARAŠ”

Devetogodišnjak koji majci, koja ga tera da uči, govori

„Nemoj da me smaraš” pokazuje da njime upravlja „princip
prijatnosti”. Kada mu majka spomene učenje, on zamisli sebe
da uči, što kod njega izaziva snažnu neprijatnost. On emo-
tivno postaje „žrtva” učenja koje se još nije ni dogodilo. Zato
agresivno pokušava da ućutka majku za koju misli da nad
njim vrši „psihičko nasilje”.
Većina ljudi se upravlja prema nekome ili nečemu na
osnovu toga kako se prema tome osećaju. Osećanje prijatno-
sti izaziva želju da se priđe, a neprijatnosti želju za udaljava-
njem. Doživljavanje prijatnosti ili neprijatnosti jeste unutraš-
nji signal da smo nešto procenili kao pozitivno ili negativno.
Kada bi stvari bile jednostavne, mogli bismo da se osla-
njamo samo na svoja osećanja. Problem jeste u tome što su
nečija osećanja rezultat jedne unutrašnje obrade informaci-
ja, a poznato je da ljudi veoma različito obrađuju informaci-
je. Nije isto kako na jednu situaciju reaguje malo dete i kako
reaguje odrasla osoba, pa ni dve odrasle, razumne osobe ne
moraju da reaguju istim osećanjem. Ako je naša nesvesna
obrada informacija pogrešna, biće pogrešno i rezultirajuće
osećanje. Prema tome, osećanja mogu da nas „slažu”. To po-
sebno važi za malu decu koja još nemaju dovoljno informa-
cija, tako da se upravljaju na osnovu toga kako se osećaju.
Dete nauči u prvim mesecima života da je veoma loše
kada oseća neprijatnost gladi, a da je dobro kada nakon jela
oseti prijatnost sitosti. Ono misli da sve što mu je prijatno
jeste i korisno, a da je sve što mu je neprijatno - štetno. Pre-
ma tome, igranje igračkama dete doživljava kao prijatno i
172_____________________________ Z ora n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

zato korisno, a nametnuto pospremanje igračaka kao nepri-

jatno i zato sigurno štetno. Zato dete hoće da se igra, ali od-
bija da pospremi igračke. Ovakvu motivaciju deteta je Si-
gmund Frojd nazvao princip prijatnosti. Zadatak roditelja je
da pomognu detetu da prevaziđe ovakvu motivaciju jer ako
ostane na njenom nivou, neće postati funkcionalni odrasli:
biće lenjo, sebično, bez radnih i drugih korisnih navika.
Roditelji moraju da nauče dete da nije važno da li je ne-
što prijatno ili neprijatno, već da li je korisno ili štetno, da
postoje štetne prijatnosti i korisne neprijatnosti. Dete će se
tome opirati jer pogrešno veruje da ga roditelji ne vole kada
mu ne daju da uživa ili ga teraju da se muči.
Kada dete pod uticajem roditelja odustane od principa
prijatnosti, tako da se više ne upravlja procenom „prijatno-
neprijatno”, već procenom „korisno-štetno”, ono je razvilo
ono što je Frojd nazvao prevladavanjem principa realnosti.
To je veliki korak ka emocionalnoj zrelosti. Mentalne struk-
ture takvog deteta su sada drukčije, obrada informacija je
kvalitetnija, tako da se ono sada više može osloniti na svoju
intuiciju i osećanja.
[9. 4. 2016.]
 173

79. ŽENSKA LOGIKA

Povremeno, istina sve manje u poslednje vreme, možemo

da čujemo da se neki muškarac žali kako ne razume žene i
njihovu „žensku logiku”. Muškarca zbunjuje to što nakon što
se izvinio partnerki, koja ga je optužila da joj se nikada ne
izvinjava, ona je nastavila da ga optužuje: ,,pa da, najlakše je
reći izvini”. Muškarčeva pretpostavka je da su muškarci lo-
gični, a žene nelogične.
Ne postoji ni mušlca ni ženslca logilca, već je zaključivanje
to koje može da bude logički ispravno ili neispravno bez ob-
zira na pol osobe koja razmišlja i zaključuje.
Ljudski mozak je neka vrsta organskog kompjutera koji
ne može a da ne obrađuje informacije. Kada se dete rodi nje-
gov mozak možemo da smatramo nekom vrstom „poluproi-
zvoda” koji će se razvijati u skladu sa vrstom stimulacije ko-
joj je izložen. Zato je jedan od važnih zadataka svakog rodi-
telja da stimuliše dete kako bi ono razvilo sposobnost mi-
šljenja i logičkog zaključivanja.
Detetovo pravo da misli svojom glavom nekada može da
bude osporeno od strane roditelja ili drugih pripadnika za-
jednice. Tipičan način je psihološka „zabrana mišljenja” što
znači da se u kulturama u kojima se pogrešno smatra da su
muškarci inteligentniji od žena, dečaci podstiču da misle,
dok se ta ista sposobnost potcenjuje kod devojčica.
Postoji nekoliko načina na koje se ženskom ili muškom
detetu može uputiti „zabrana mišljenja”, a glavni je da se dete
etiketira kao glupo, tupo, zbunjeno, itd. Dete je u procesu
razvoja i nema izgrađenu sliku o sebi, zbog čega je sklono da
poveruje da je zaista glupo. Ono može da prestane da misli
174_____________________________ Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISI

ili da sumnja u ispravnost i vrednost svojih misli i zaključa-

ka. Umesto da misli, ono može samo da oseća.
Nekada deca prestaju da misle da bi izbegla konflikte sa
važnim drugima. Ako dete primeti da lcada misli različito od
drugih, da se oni osete uvređenim i odbace ga, ono tada može
da prestane da misli kako bi bilo prihvaćeno. Razlog za uvre-
đenost drugih je u njihovoj zabludi da kada sagovornik ne
misli isto što i oni, da im on tada poručuje da je on pametan,
a da su oni glupi. Zato na razliku u mišljenju reaguju kao da
je najveća neizgovorena uvreda. A kako je detetu najvažnije
da bude prihvaćeno, ono može da prestane da misli svojom
glavom kako bi izbeglo da misli različito.
Kako mozak ne može a da ne obrađuje informacije, kada
neko odustane od svesnog razmišljanja, onda se njegovo raz-
mišljanje „preseli” na nesvesni nivo. Kod devojčice kojoj je
„zabranjeno” da misli, nastaje snažna „ženska intuicija”. Ne
postoje ni ženska ni muška intuicija, postoji samo intuicija
- proces obrade podataka kojeg osoba nije svesna, ali je sve-
sna njegovog rezultata.
Jedan od najboljih načina da decu učimo kako da misle
jeste da mi mislimo „naglas”, kao bi shvatila kako smo izve-
Ii određene zaključke.
[16. 4. 2016.]
 175

80. ČITATI KNJIGE, PROČITATI

ČOVEKA

Kada neki pisac stvara književno delo, on zapravo osmi-

šljava više različitih likova koje dovodi u međusobnu vezu
prema zamišljenom toku radnje. On ne predstavlja likove
samo kroz to kako izgledaju, šta govore i kako se ponašaju,
veći nas uvodi u njihov unutrašnji, emotivni svet, pokazuju-
ći nam zbivanja u njihovim dušama.
Čitajući o nekom liku, otkrivamo njegove unutrašnje po-
rive i želje, skrivene emocije, intimna razmišljanja, tajne pla-
nove za ostvarenje ličnih ciljeva. Svaki od ovih likova ima
neku svoju psihologiju, unutrašnju logiku. Svaki bi mogao
da bude literarno predstavljanje nekog stvarnog čoveka.
Čitanje podstiče brojne mentalne funkcije, pre svega za-
mišljanje. Kada čitamo neko literarno delo, reči i rečenice u
našoj svesti pretvaramo u odgovarajuće mentalne slike, pred-
stave.
Zadovoljstvo čitanja i jeste u toj interakciji piščevog tek-
sta i pobuđivanja naših mentalnih predstava. Nekada se taj
interaktivni proces naziva kooperativna imaginacija.
Za razliku od čitaoca knjige, kojeg pročitano pobuđuje
da stvori određeni tok mentalnih predstava, mentalni pro-
cesi gledaoca filma ili televizije mnogo su pasivniji. Gledalac
svim čulima upija unapred zadate stimuluse.
Nema mnogo razlike između onoga što gleda i što sebi
predstavlja u svesti. Kod gledanja filma kooperativna imagi-
nacija je minimalna, pomerena na nivo gledaočevih brzih
asocijacija i nesvesnih reakcija.
176 Z o ra n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

Još važnije je to što film mnogo teže gledaocu predstav-

lja unutrašnji svet, psihologiju određenog lika, nego što pro-
čitano to može predstaviti čitaocu. Gledaocu ostaje da ra-
stumači određeni lik na nivou površnog, vidljivog i izgovo-
renog.
Izmiče mu razmišljanje, unutrašnji govor, intimna dile-
ma i unutrašnja borba datog lika. Zato je čitanje veoma važ-
no za razvijanje razumevanja doživljavanja drugih ljudi -
empatije.
Odrasli čitalac u pročitanom teži da prepozna one situ-
acije koje je doživeo u vlastitom životu, da u drugima nađe
sebe. A mladi čitalac, dete ili mlada osoba koja još nema do-
voljno ličnog životnog iskustva, kroz pročitano uči 0 ljudima,
0 njihovoj unutrašnjoj psihologiji.
On uči da se ljudi razlikuju i od njega i međusobno, kao
1 da će se bolje snalaziti među Ijudima ukoliko razume te ra-
zličitosti.
Veoma je važno da mladi ljudi čitaju jer, upoznajući se
sa likovima, oni upoznaju „ljude” iznutra. Zato možemo da
kažemo da je čitanje literature veoma važno za razvijanje
emocionalne i socijalne pismenosti mladih ljudi.
Nažalost danas je u generaciji mladih gledanje u velikoj
meri istisnulo čitanje. Kako će se to odraziti na sposobnost
novih generacija da se užive u druge - vreme će pokazati.
Oni roditelji koji ne žele da rizikuju, naći će načina da kod
dece razviju ljubav prema knjigama.
[23. 4. 2016.]
 177

81. NEPOZNATI, DOBAR DAN

Da li ste nekada razmišljali o tome zašto se pozdravi,

pozdravljanje, zdravice i nazdravljanje baš tako zovu? Sušti-
na svih ovih radnji jeste izražavanje želje da se ima dobro
zdravlje i da se bude dobro. Izražavanjem želje da drugome
bude dobro (zdravlje, dan, jutro), lako, a ne teško (noć), sreć-
no (put) - poručujemo mu da imamo prijateljski odnos pre-
ma njemu.
Pozitivni odnosi postoje unutar plemena, zajednice čiji
pripadnici jedni druge doživljavaju kao „svoje”. Susret sa ne-
poznatom osobom, pripadnikom tuđeg plemena, podrazu-
meva ocenjivanje da li je drugi nastrojen prijateljski ili ne-
prijateljski.
Kada sretnemo osobu koju ne poznajemo, ne možemo
da znamo da li ima dobre ili prikrivene loše namere. Ako
otvoreno izrazimo sumnju u njene namere, mi smo ti koji
pokazuju neprijateljstvo. Zato je u mnogim kulturama uobi-
čajeno da se eventualna sumnja prikrije ljubaznošću.
Kada nekoga volimo, to je ljubav, a kada se prema neko-
me ponašamo kao da ga volimo, to je ljubaznost. Na taj način
pokazujemo nepoznatoj osobi da je prijateljski uvažavamo.
U većini zemalja postoji običaj pozdravljanja nepoznate
osobe prilikom susreta u hodniku ili liftu. Ukoliko neko to
propusti da učini, to se smatra znakom nepristojnosti i ne-
vaspitanja. Stepen civilizovanosti neke zajednice se ocenju-
je i na osnovu odnosa prema nepoznatima. Primer je tradi-
cionalno srpsko gostoprimstvo.
Da smo tokom devedesetih godina doživeli kolektivnu
traumu u kojoj smo negativno promenili predstavu o svetu
128 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

i nepoznatim ljudima, pokazuje to što smo tada u svakod-

nevnim situacijama prestali da želimo dobar dan nepozna-
tima.
Kada su se našli izvan svoje zone sigurnosti ili kada se
u njoj pojavio „uljez”, Ijudi su počeli da sebe doživljavaju kao
plen, kao žrtvu u susretu sa mogućim grabljivcem. Zato su
u ovim prilikama počeli da se prave kao da se susret nije ni
dogodio. Izbegavajući da pogledaju nepoznatu osobu, oni
poručuju: ti si mi sumnjiv, ne želim da me vidiš, da me pri-
metiš, da započneš razgovor sa mnom.
To je strategija mimikrije, stapanja sa pozadinom, koju
primenjuju one životinje koje su predodređene da budu plen,
a koje ne mogu da se suprotstave grabljivcu.
Sve dok nastavljamo da izbegavamo da pogledamo ne-
poznatu osobu i da je pozđravimo, mi održavamo stanje tra-
umatizovanosti i veoma negativnu predstavu o ljudima iz
„spoljašnjeg” sveta. S obzirom na to šta nam poslednjih de-
cenija mediji poručuju o ljudima koji nas okružuju, gotovo
neverovatno zvuči podatak da je Beograd evropska presto-
nica sa veoma niskim stepenom kriminala.
Uprkos tome, u tim drugim prestonicama ljudi se redov-
no pozdravljaju. Zato vratimo stanje u normalu - počnimo
da svakodnevno pozdravljamo ljude koje ne poznajemo.
[30. 4. 2016.]
 '79

82. M ENTALNA OTPORNOST

Pojam rezilijentnost u fizici označava sposobnost nekog

tela koje se deformisalo pod delovanjem neke sile da se vra-
ti u svoje prvobitno stanje i povrati svoj raniji oblik. Ako sa-
vijemo list papira, on će se vratiti u prvobitno stanje, ali ako
ga zgužvamo, to će prevazići njegovu sposobnost rezilijen-
tnosti i on više neće moći da povrati svoj oblik.
Na sličan način možemo da posmatramo rezilijentnost
pojedinca koji je izložen nekoj veoma negativnoj situaciji,
traumi ili seriji stresova, i da procenjujemo koliki je stepen
njegove sposobnosti da se vrati u svoje normalno stanje.
Danas znamo da odnos određenog đogađaja i načina na
koji osoba reaguje na njega nije uzročno-posledični. Ljudi ne
reaguju na događaje kao takve, već stvaraju svoj doživljaj
datog događaja tako što mu pripisuju neko značenje i neku
važnost. Individualne razlike u doživljavanju iste pojave na-
staju upravo zbog toga što joj se pripisuje različito značenje
i značaj.
Preosetljivi ljudi su oni koji negativnim događajima pri-
pisuju veoma veliku važnost, doživljavajući ih kao katastro-
fe, što ih čini sklonim emocionalnim poremećajima. Ne va-
lja ni potcenjivanje negativnog događaja, to jest tvrdoća i
neosetljivost. Između preosetljivosti i neosetljivosti, nalazi
se osetljivost.
Optimalna mentalna otpornost nije tvrda neosetljivost,
već elastična osetljivost. Neprijatno emocionalno stanje koje
je reakcija na pravilnu ocenu negativnog događaja može da
traje kraće ili duže, nakon čega sledi period adaptacije tokom
kojeg se osoba vraća normalnom načinu funkcionisanja. Na-
i 8 o _____________________________ Zoran M iliv o je v ić • PsiHOLOGlČKl SPlSl

kon što je neko vreme bila „savijena” ona se polako „ispravlja”

uspostavljajući ponovnu unutrašnju ravnotežu.
Kada osoba doživi neku traumatičnu situaciju, nije situ-
acija ta koja sama po sebi ostavlja posledice, već su to oni
pogrešni zaključci o sebi, drugima i svetu, koje osoba izvodi
iz date situacije. Osobe sa visokim stepenom rezilijentnosti
uvek nauče nešto ispravno iz negativnih situacija.
Rezilijentnost je veoma važna kada su deca u pitanju
zato što su ona u procesu formiranja ličnosti. Malu decu naj-
češće možemo da zaštitimo od negativnih aspekata realno-
sti, ali to nije moguće sa većom decom. Njima moramo da
pomognemo da na ispravan način pripišu značenje i važnost
negativnim događajima. Nakon takvih događaja treba da
kroz razgovor s njima sprečimo da izvedu pogrešne zaključ-
ke koji kasnije u životu mogu da ih ograničavaju i ometaju.
Najniži stepen mentalne otpornosti na negativne doga-
đaje imaju oni odrasli koje su kao decu roditelji stalno pre-
zaštićivali. Oni su stalno dobijali poruke da su nesposobni,
a da je svet veoma opasno mesto. Visok stepen rezilijentno-
sti imaju ona deca koju su roditelji podsticali da misle svojom
glavom i da budu snalažljiva.
[7. 5. 2016.]
 i8 i

83. UPRAVLJANJE
OČEKIVANJIMA

Jedan od najboljih načina da stalno budete nezadovoljni

i razočarani jeste da uvek očekujete previše - od sebe, drugih
ili života.
Drugim rečima, nekada naše zadovoljstvo ili nezadovolj-
stvo nečim ne zavisi toliko od stvarnosti kao takve, koliko
od naših očekivanja - kriterijuma na osnovu kojih ocenjuje-
mo stvarnost.
Menjajući naša očekivanja, promenićemo našu emotiv-
nu reakciju na stvarnost. Ta veština se naziva upravljanje
očekivanjima.
Za razliku od željenja koje je aktivno, očekivanje je pa-
sivno, na šta ukazuje to što je reč izvedena iz čekanja. Tipič-
no je da se očekuje šta će neko drugi uraditi u budućnosti.
Može se očekivati nešto pozitivno ili nešto negativno, oče-
kivanja mogu biti visoka ili niska.
Kada osoba očekuje nešto pozitivno, u zavisnosti da li
se to kasnije desilo u skladu sa očekivanim, ispod ili iznad
očekivanog, osoba će biti zadovoljna, razočarana ili odušev-
ljena. Prema tome, što su niža očekivanja, što ih je lakše za-
dovoljiti, to je manji rizik da će neko biti razočaran.
Kada su stvari u pitanju, poput automobila, što su oni
skuplji i što je njihova marka sa boljom reputacijom, veći je
rizik da njihovi kupci budu razočarani.
Kako je dugoročno gledano, svedočenje razočaranog kup-
ca veoma „toksično” za reputaciju datog proizvođača, oni su
18 2 Z oran M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKI SPISI

počeli da posvećuju pažnju „upravljaju očekivanjima” svojih

kupaca, trudeći se da ih svedu sa previsokih na realistična.
Kao što je moguće upravljati tuđim očekivanjima, mo-
guće je upravljati i vlastitim. I tu važi da smanjenje očekiva-
nja smanjuje rizik od nezadovoljstva. Pesimista koji uvek oče-
kuje najgore, sprečava sebe da doživi snažno razočaranje.
Bilo kakav da bude ishod, on neće biti razočaran: ili je
pametno predvideo negativno ili je njegova sugestija uticala
da se izbegne negativan ishod ili mu je „drago što nije u pra-
vu .
Nekada u brak stupaju ljudi koji imaju romantične fan-
tazije o tome kako će izgledati njihovo venčanje, medeni me-
sec i zajednički život.
Kada se stvarnost ne uklopi u njihova očekivanja posta-
ju nezadovoljni i razočarani, tako da se odlučuju da bračnom
terapijom „poprave” svoj brak. Povremeno se ispostavi da
dati brak nije toliko loš, koliko su bajkovita očekivanja stvar-
ni razlog razočaranja.
Kada osoba odustane od nerealnih očekivanja i zahteva,
tada može da uvidi da kvalitet već postoji i da postane zado-
voljna onim što već ima.
Naša očekivanja od pojedinih političara takođe utiču na
naše zadovoljstvo ili nezadovoljstvo njihovim radom. Tipično
je da političari upravljaju očekivanjima birača tako što ih to-
kom izbora podižu, a kada dođu na vlast smanjuju.
Setimo se poznate Kenedijeve izjave: ,,Ne pitajte se šta
Amerika može da uradi za vas, već šta vi možete da uradite
za Ameriku”. Bez stvarnih rezultata, teško je dugoročno vla-
dati upravljajući narodnim očekivanjem.
[21. 5. 2016.]
 183

84. „MILICE, SINE MOJ”

Postoje roditelji koji očekuju, a nekada i zahtevaju, da

dete koje treba da se rodi bude određenog pola. Kada su ti-
pične porodice bile sa više dece, bilo je mnogo verovatnije
da će takva roditeljska očekivanja biti ispunjena. Danas, kada
mnoge porodice imaju jedno, ili dvoje dece, osujećenje želje
za rođenjem deteta određenog pola može da postane velika
roditeljska patnja.
Tradicionalna kultura najviše vrednuje sina, tačnije naj-
starijeg sina. Koreni želje za sinom su povezani sa zemljorad-
njom i kultom zemlje. Još od rimskog doba postoji princip da
zemlju, to jest imanje, ne nasleđuju sva deca ravnopravno jer
bi u tom slučaju za nekoliko generacija došlo do toga da broj-
ni potomci budu vlasnici zanemarljivih delova istog imanja.
Zato je bio običaj da zemlju nasleđuje isključivo sin i to
najstariji, ma koliko to bilo nepravedno prema ostaloj deci
- ćerkama i mlađim sinovima. Pored nasleđivanja zemlje, u
tradicionalnoj kulturi je postojao još jedan razlog da je rađa-
nje sina imperativ, a to je da će on nastaviti da nosi porodič-
no prezime i time produžiti porodičnu „lozu”.
S druge strane, u tradicionalnoj kulturi se na ćerke gle-
dalo kao na decu koja će se udati i otići. Za tu priliku rodi-
telji su morali da pripreme i da zetu „plate” miraz. Reč udaja
dolazi od „dati u” u smislu da je neko iz Petrovića dao svoju
ćerku u Jovanoviće.
U skladu sa tim je čin promene prezimena na venčanju
kojim devojka normativno postaje članom nove porodice. Sve
to ukazuje da su ženska deca u tradicionalnoj kulturu imala
manju vrednost.
184 Z ora n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

Iako su odjeci zemljoradničkih predaka u našem kolek-

tivnom nesvesnom i dalje jaki, danas roditelji po pravilu žele
da im se rodi dete istog pola kao što su oni. Razlog je što ve-
ruju da se sa istopolnom decom mogu bolje igrati i kasnije
kada odrastu, družiti. Rezultat su dečaci koji su razočarali
svoje majke i devojčice koje su razočarale svoje očeve.
Za pravilan razvoj deteta je najvažnije da bude prihva-
ćeno i voljeno od strane roditelja.
Problem nastaje kada roditelj ne prihvata i odbacuje dete
zato što je ono rođeno sa „pogrešnim” polom.
Kako svako dete želi da bude voljeno i prihvaćeno, njemu
ostaje da bude frustrirano i da prihvati da zaista „manje”
vredi zato što je žensko ili muško, ili se ono može boriti pro-
tiv odbacivanja tako što će se truditi da zadobije roditeljsku
Ijubav, razvijajući osobine koje ima suprotni, od roditelja že-
ljeni pol.
Nije retko da se roditelji obraćaju svojoj ćerki ili da joj
tepaju, govoreći: „Sine moj”. Takav roditelj poručuje: volim
te isto lcao da si mi sin. Ako ćerka mora da bude „sin” da bi
bila voljena, onda izražavamo jednu u kulturi ukorenjenu
diskriminaciju prema ženskoj deci. Jedino je ispravno da sva-
ko dete treba voleti bez obzira na njegov pol.
[28. 5. 2016.]
 185

85. RODITELJSKO NASILJE

Šta nam mediji poručuju o tome kakvi su roditelji? Me-

diji objavljuju priče koje privlače pažnju javnosti, a to su
uglavnom veoma negativne priče o tome šta su sve neki tamo
roditelji uradili svojoj deci.
U najnovijoj užasavajućoj priči koja nam dolazi iz Japana,
roditelji su svog nestašnog sedmogodišnjeg sina ostavili, kao
u nekoj surovoj narodnoj bajci, u šumi, kako bi se uplašio i
opametio. Dečak se očigledno uspaničio, tako da kada su
roditelji nešto kasnije došli po njega, njega nije bilo. Sve se
srećno završilo kada je pronađen šest dana kasnije.
Ništa čudno. Ako nekoliko godina pratite medije, vero-
vatno ćete stvoriti veoma negativnu sliku o tome kakvi su
roditelji. Mediji nam pomažu da formiramo sliku o svetu i
pojavama u njemu, tako da se sve te ružne priče o roditeljima
koji zlostavljaju ili zanemaruju svoju decu talože u nama i
stvaraju zaključak da postoji veliki broj roditelja koji su toli-
ko loši da im treba oduzeti dete.
Saznajući za takve priče, čovek dobije nagon da spašava
decu od njihovih vlastitih roditelja.
Ovaj pogrešan i preterano uopšteni zaključak da su ro-
ditelji zli, postaje veliki problem kada postane platforma sa
koje neki stručnjaci i zainteresovane nevladine organizacije
krenu da „spasavaju” decu od roditelja, a postaje još veći kada
pokušaju da ga pretvore u zakone.
Ako smatrate da kao roditelj imate prirodno pravo da
svoje rođeno dete kaznite tako što ćete mu naložiti da izvrši
neki zadatak, zabraniti izlazak ili mu oduzeti mobilni telefon
ili kompjuter, čemu se ono opire, verovatno niste ni znali da
i8 6 _____________________________ Zoran Milivojević • PsiHOLOGiČKl SPISI

bi u tom slučaju mogli da budete optuženi za „nasilje u po-

rodici”.
Ovakvi postupci roditelja spadaju u „ograničavanje slo-
bode kretanja i komuniciranja sa trećim licima” i kao takvi
su prema članu 2451 predloga Građanskog zakonika Repu-
blike Srbije određeni kao činovi nasilja u porodici. Ukoliko
se to usvoji, onda bi vas za takvo „nasilničko” postupanje
prema detetu država mogla kazniti kako bi zaštitila dete.
U pravnoj teoriji je jasno određeno da primena sile i na-
silje nisu isto, da je nasilje samo ona primena sile koja je ne-
legitimna. Tako policajac koji zavrće ruku osobi koja se opi-
re hapšenju ne vrši nasilje, ali ako prekorači svoja ovlašćenja
i počne da je pesniči, tada i on postaje nasilnik.
Nije dobro kada ni stručnjaci ne razlikuju nasilje od sva-
ke agresivnosti ili primene sile, a još je gore to što postoji
trend da se pod pojmom „nasilje” obuhvata besmisleno veli-
ki broj različitih ljudskih ponašanja.
Ova sveobuhvatnost pojma stvara sliku da veoma veliki
broj ljudi vrši nasilje nad podjednako velikim brojem njiho-
vih žrtava. Time oni koji se bore protiv nasilja postaju druš-
tveno značajni i lakše dolaze do sredstava koja su im potreb-
na za borbu.
Država koja iz ideoloških razloga onemogućava roditelje
i podriva njihov autoritet, nema dobru budućnost.
[4. 6. 2016.]
 187

86. SVEJEBEZVEZE

U razgovorima sa mladima često možemo da čujemo da

je ovde - u školi, porodici, gradu, državi, regionu - sve bez
veze. Kada je nešto bez veze, ono nije povezano ni sa čim,
ono nema smisla. Izraz ,,bez veze” označava nemogućnost
nalaženja smisla. A kada se u mladu generaciju uvuče besmi-
sao, kada postanu nihilisti i negativisti, to je znak za uzbunu.
Jednu podgrupu mladih čine oni koji su istovremeno
uvereni u svoju vrednost i u bezvrednost ljudi iz okruženja.
Oni veruju: ,,Ja sam u redu, a drugi su bez veze.” Njima su u
redu i njihovi malobrojni istomišljenici kojima se okružuju i
sa lcojima se zatvaraju u „uzvišene” grupice i supkulture. One
se takmiče u uzvišenosti tako što se međusobno preziru, ali
sve one prezrivo gledaju na „raju”.
U njihovim glavama je samopoštovanje čvrsto povezano
sa prezirom prema drugome: moraju da preziru i osuđuju da
bi osećali da vrede i da bi drugima pokazali da su „iznad”.
Većina njih ima fantaziju da je tamo negde, daleko odav-
de, mnogo bolji, bogati i pravedni svet u kojem bi oni mogli
da odlično funkcionišu, samo kada bi taj svet hteo da ih pri-
mi. Svoje odbijanje pripadanja „bezveznoj” zajednici nagla-
šavaju tako što često koriste strane reči, najčešće engleske.
Najugroženija je podgrupa mladih koji veruju ,,ja sam
bez veze, drugi su bez veze”, što je pozicija istovremenog
prezira i prema sebi i prema drugima. Dok su oni prvi u kon-
fliktu sa okruženjem koje preziru da bi mogli da poštuju sebe,
kod drugih je konflikt unutrašnji, tako da ni promena okru-
ženja ne bi promenila negativan stav prema sebi.
i8 8 Z o ra n M iliv o je v ić • PsiHOLOGlČKl SPISI

Kada mnogo mladih ne vidi smisao, tada u generaciji

nema ni energije ni kretanja ka nekom smislenom cilju, već
se kolektivno životari i čeka. To je depresivna pozicija iako
ponašanje ne liči na depresiju: zavisnost od igrica, pornogra-
fije i socijalnih mreža, uzimanje droga, alkoholisanje, koc-
kanje, ekstremni sportovi, istrajavanje u površnom hedoniz-
mu...
Smisao ne postoji sam po sebi, već ga ljudi nalaze ili tač-
nije, pripisuju određenim stvarima. Kada mlada osoba izja-
vi da je nešto bez veze, roditelj treba da se aktivira i tome
suprotstavi. Treba da istraži zašto tako misli, šta bi za nju
bilo smisleno. On treba da joj dokazuje da veza i smisao po-
stoje, da kod nje negativizam suzbija argumentima. Iako se
mlada osoba sa tim neće složiti, ovakvi razgovori pozitivno
deluju na nju.
Roditelji koji svoje razočaranje životom u datom okru-
ženju prenose na decu prave grešku. Mnogi dobri đaci su
odlično funkcionisali u uređenom sistemu, a kada je postao
neuređen, oni su postali neprilagođeni. Ne želeći da prome-
ne sebe i svoje vrednosti, ovi pripadnici srednje klase su okri-
vili sistem. Iako na to imaju puno pravo, prenošenje toga na
mlade deluje toksično.
[n. 6. 2016.]
 189

87. TEHNIKE ZA ZBUNJIVANJE

RODITELJA

Kada dete postane tinejdžer, njegov glavni zadatak je da

podrije roditeljsku vlast i sruši njihov autoritet, pokazujući
da je postao odrasla osoba. Poznati novozelandski psihote-
rapeut i autor Nejdžel Lata u svojoj knjizi „Tinejdžeri - kako
im postaviti granice i sačuvati živce” navodi duhovit spisak
„tehnika za ometanje i zbunjivanje” roditelja preuzet iz na-
vodnog „gerilskog priručnika za tinejdžere”, a koje bi svaki
roditelj trebalo da prouči, kako bi znao da im se odupre.*
Najjednostavnija tehnika za zbunjivanje roditelja koji
nešto zahteva jeste neprimetno menjanje teme razgovora po
sistemu sa jedne teme na drugu, a sa te na neku treću. Svaki
tinejdžerov odgovor treba da ima neku dodirnu tačku sa po-
stavljenim pitanjem, ali i da preusmeri razgovor u drugom
pravcu. Ako uspe da temu razgovora skrene sa vlastitog po-
našanja na ponašanje roditelja, iz uloge krivca preći će u
ulogu tužioca.
Tajna uspeha je u upornosti, tako da stalno navaljivanje
i dosađivanje pomaže da se slomi volja ugnjavljenog roditelja.
Tinejdžeri su dobri poznavaoci psihologije svojih rodi-
telja i dobro znaju da iskoriste svaku njihovu slabu tačku.
Kada žele da im roditelj nešto dozvoli, razgovor započinju
onda kada je najverovatnije da će to i dobiti. Najjednostav-
nija tehnika je da se ugrabi prilika kada je roditelj okupiran
nekim drugim zadatkom, tako da je dekoncentrisan i nema
vremena da dobro promisli.
iq q _____________________________ Z ora n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

Najbolje je roditelja dodatno motivisati da se povinuje

tinejdžerovom zahtevu izazivanjem neke poželjne emocije,
kao što su strah ili osećanje krivice. Svaki tinejdžer dobro
zna čega se roditelj najviše plaši, tako da spominjanje beža-
nja od kuće, napuštanja škole, uzimanja droge, odavanja pro-
stituciji ili samoubistva, parališe misaone tokove roditelja i
doprinosi ispunjenju tinejdžerovog zahteva. Osećanje krivi-
ce se najbolje izaziva ako se, kao uzrok, za neko tinejdžerovo
ponašanje u sadašnjosti optuži roditelj za neko njegovo po-
našanje u prošlosti. Ako ove strategije ne pomažu, pokazi-
vanje krajnje bezvoljnosti i „smorenosti” će izazvati značajno
sažaljenje i samilost. Krajnje emotivno sredstvo je „taktička
mržnja” jer izjava. „Mrzim te!” potpuno resetuje svakog ro-
ditelja.
Roditeljska usklađenost je problem za tinejdžera, tako
da taktika „razdvojiti i posvađati” značajno olakšava borbu.
Posebno je moćan manevar ako se u raspravu uključi publi-
ka, kao što su baka i deka, ili neko sa strane ko će podržati
tinejdžera.
Svake pregovore tinejdžer treba da započne nerazumno
velikim zahtevom, kako bi dobio ono što želi, a roditelj nema
utisak da je popustio.
I uvek postoji mogućnost da tinejdžer optuži roditelja
za ovu ili onu vrstu nasilja, a sistem će učiniti sve da ga za-
štiti. U odnosu na zajedničku moć tinejdžera i države, rodi-
telj ima veoma male šanse.
[18. 6. 2016.]*

* Više: Najdžel Lata, Tinejdžeri - Kako im postaviti granice i pri tom

sačuvati živce, Psihopolis, Novi Sad, 2011.
 191

88. DVOSTRUKI PARTNERI

Nije retkost da muž i žena nađu posao u istom preduze-

ću ili organizaciji. Takođe nije retkost ni da dvoje zaposlenih
koji su se upoznali na poslu, započnu vezu ili stupe u brak.
U malim porodičnim ili partnerskim preduzećima pravilo je
da su zaposleni u njima supružnici, a često i deca poslovnih
partnera. Situacija u kojoj su ona i on ne samo partneri u ži-
votu, već i u poslu - dvostruki partneri - stvara određenu
dinamiku odnosa koja, pored nekih dobrih strana, nosi i po-
tencijalne rizike po vezu ili brak.
Da bismo bolje razumeli rizike dvostrukog partnerstva,
potrebno je uvideti da ovakvi pojedinci zauzimaju dva siste-
ma uloga. Privatno, oni su muž i žena, koji mogu da imaju
još privatnih društvenih uloga kao što su uloge oca i majke.
U svom braku ili porodici oni su izgradili određene među-
sobne odnose, zauzeli određene pozicije i sklopili različite
psihološke ugovore. Bez obzira na to da li su ona i on više
tradicionalni ili moderniji, uspostavili su jedan privatni si-
stem zajedničkih odnosa koji ima svoja pravila.
Kada su ona i on u ulozi zaposlenih u istom preduzeću,
tada imaju neki drugi sistem uloga koji ih često upućuje na
disciplinu i direktnu međusobnu saradnju. Nije retko ni da
između njih kao zaposlenih postoji razlika u hijerarhiji, tako
da je jedan supružnik nadređen, a drugi podređen. U predu-
zeću takođe postoji sistem pravila i ponašanja koji nekada
otvoreno, a nekada prećutno definiše uloge zaposlenih.
Prvi problem koji se pojavljuje u dvojnom partnerstvu
jeste „prelivanje sadržaja” iz jedne uloge u drugu. U važnim
životnim situacijama, pogotovo kada postoje snažna nepri-
1^2 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

jatna osećanja, ljudi teško obuzdavaju sebe da ne prenose

nezadovoljstvo iz jednog sistema uloga u onaj drugi. Tako
bračna svađa može da dovede da na poslu jedan partner igno-
riše drugog.
Nekada je razgovor o događanjima na poslu, komenta-
risanje drugih zaposlenih i prepričavanje glasina glavni sa-
držaj privatnih razgovora. U konfliktima sa trećim osobama
motiv da se zaštiti partner može da utiče na neprofesionalno
ponašanje na poslu.
Drugi problem je kada u nekim situacijama jedan par-
tner neprimereno „iskače” iz jedne uloge u onu drugu. To
može da čini otvoreno, tako što pred drugima zamera par-
tneru da nije očekivao takav zahtev ili kritiku od njega kao
muža ili žene. To može da čini i prikriveno, u „četiri oka”,
zamerajući drugome da je, na primer, „flertovao” sa nekim
trećim na poslovnom sastanku.
Treći problem sa kojim se suočavaju osobe u dvojnom
partnerstvu može da bude međusobno zasićenje. To je po-
sebno problematično kada jedan partner stalno kontroliše
onog drugog. Pouzdan znak da je došlo do zasićenja je kada
partneri prestanu da se zajedno zabavljaju i smeju.
Uspešno dvostruko partnerstvo zahteva zrelost ličnosti
i sposobnost balansiranja.
[25. 6. 2016.]
 >93

89. NAMETLJIVE MISLI

Neki ljudi češće, a neki ređe primećuju da im se nameće

neka određena tema da misle o njoj. To je ona situacija kada
smatramo da nešto nije toliko važno da bismo o tome mno-
go razmišljali, ali uprkos tome sebe iznova i iznova „hvatamo”
da o tome razmišljamo. Tema je najčešće neka određena si-
tuacija koja se dogodila ili koja tek treba da se dogodi, ali i
bilo šta drugo.
Većina primećuje da im se neka tema ili ideja nameće
onda kada svoje mentalne procese nisu zaposlili nekim za-
datkom ili kada obavljaju nelcu jednostavnu radnju koja ne
zahteva koncentraciju. Nekada nametljive misli mogu da se
veoma snažno nameću tako da osoba nije u stanju da se do-
bro koncentriše na bilo šta drugo. Kada neka tema ima toli-
ko veliki naboj da veći deo budnog vremena ljudi o njoj raz-
mišljaju, tada govorimo o preokupiranosti datom temom.
Nametljive teme mogu da budu razlog nesanice. To je
slučaj kada je osoba, koja je na kraju dana završila svoje za-
datke, opuštena i spremna za uspavljivanje, a ove teme se
pojave u njenoj svesti. Posebno onda kada su praćene oseća-
njem zabrinutosti ili nekim drugim emocijama koje pokreću
lučenje adrenalina, što razbuđuje osobu.
Kako objašnjavamo ovaj mentalni fenomen - pojavu na-
metljivih misli?
Ljudska psiha je veoma kompleksan sistem u kome naša
svest i voljno Ja čine samo jedan deo. U takvom sistemu po-
vremeno se pojavljuju unutrašnji konflikti, u kojima jedan
deo nas - naše racionalno Ja - smatra da neka tema nije to-
liko važna, dok drugi deo nas, koji može da bude nesvestan,
'9 4 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

smatra da tema jeste važna. I upravo ta nesvesna procena,

da je data tema važna, daje joj izvesni emocionalni naboj i
energiju da se „nameće” našem svesnom ja.
Dobar primer je kada neko smatra da u nekom među-
ljudskom odnosu nije dobro odreagovao, tako da se kasnije
veoma često priseća situacije i razmišlja o tome kako je tre-
balo da reaguje. Najčešće to čini nelcoliko dana nakon date
situacije. Iako osoba svesno smatra da joj data situacija nije
toliko važna, na drugom nivou ona može da joj bude važna
i može da se oseća uvređeno, osramoćeno ili da se ljuti na
sebe. Drugim rečima, data situacija za osobu čini „nezavrše-
ni posao”, a ponovnim razmišljanjem o njoj ona pokušava da
ga završi i da razreši situaciju.
Najbolji način da se neko nosi sa nametljivim razmišlja-
njem jeste da sebe zapita: „Zašto je data tema meni toliko
važna?” Do odgovora na to pitanje lakše se dolazi ako osoba
osvesti svoju emociju koja je povezana sa datom temom. Ot-
krivanjem i spoznajom svoje prikrivene logike koja datoj temi
pridaje važnost, osoba dobija mogućnost da sebe bolje upo-
zna, da se sama sa sobom dogovori o datoj temi i da zaključi
razmišljanje o njoj. Psiha najbolje funkcioniše kada svesni i
nesvesni deo ličnosti dobro komuniciraju i sarađuju.
[2 . 7 . 2 0 16 .]
 '95

90. BITI OSTAVLJEN

Veoma je zabrinjavajuća učestalost ubistava bivšeg par-

tnera, neretko praćenog samoubistvima. To čini da je razu-
mevanje doživljaja ostavljenosti, koje je u korenu ovakvog
nasilja, postalo socijalno važno.
Emotivne veze i brakovi su zasnovani na ljubavi, to jest
na emocionalnom vezivanju. Ono omogućuje osobi da uspo-
stavi relativno trajni odnos ljubavi, pripadanja, poverenja i
međusobne povezanosti. Bilo da dvoje, koje se snažno voli,
nisu u stanju da uspostave stabilnu i zadovoljavajuću vezu,
bilo da je ljubav prestala, može da dođe do raskida ili razvoda.
Retko je da su dve osobe podjednako nezadovoljne ve-
zom, tako da istovremeno predlažu raskid ili razvod. U naj-
većem broju slučajeva je jedna osoba ta koja odlazi i ostavlja
jer joj više nije prihvatljivo ostajanje u vezi, a druga osoba je
ta koja je ostavljena.
Kada je emocionalno zrela osoba ta koja je ostavljena,
ona prihvata tu činjenicu i ulazi u proces tugovanja, koji tra-
je od mesec i po, do nekoliko meseci. Kada prihvati raskid,
pomiri se sa njim tako što ga prežali ili preboli, ona je spre-
mna za novo emocionalno vezivanje.
Ono što čini da ljudi koji su ostavljeni reaguju emocio-
nalno nezrelo jesu različita katastrofična značenja koja pri-
pisuju toj situaciji. Najbolnije je kada je osoba zavisna od
bivšeg partnera jer pogrešno veruje da je veza sa njim smisao
njenog života. Za nju odlazak drugoga nije samo razlog za
tugovanje, već je početak života bez smisla.
Brojna su druga uverenja koja ostavljenost pretvaraju u
veliku traumu za onog koji ih zastupa: ,,Da ja zaista vredim,
196 Zoran M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKI SPISI

drugi me ne bi ostavio”, „Drugi me je iskoristio, prevario i

onda odbacio” itd. U svim ovim slučajevima ostavljena oso-
ba na sebe gleda kao na gubitnika i žrtvu, a na ostavljača kao
na pobednika i agresora. Sve to stvara jedno veliko osećanje
uvređenosti, poniženosti, odbačenosti, što je podloga za ose-
čanje mržnje koje u konačnici može da vodi ka destruktiv-
nom osvećivanju.
Nije moguće sprečiti da ljudi ne prihvataju naklonost
drugih ili da izlaze iz emotivnih veza ili brakova, ali je mo-
guće uticati na to kako će ljudi razumeti takve događaje.
Glavno je da ljudi shvate ne samo da drugi ima pravo da ode
iz veze ili braka, već da biti ostavljen ne znači da osoba ne
vredi ili da je to sramota.
Kada nečijem detetu po prvi put nije uzvraćena zalju-
bljenost ili je „ostavljeno”, to je osetljivi trenutak kada rodi-
telji treba da mu pomognu da ne zaključi da ono nije dovolj-
no vredno. Isto tako i bliski prijatelji i rođaci odrasle ostav-
Ijene osobe trebalo bi da utiču na nju da ispravi svoj stav o
ostavljenosti, a ne da pojačavaju njena negativna iskrivljena
uverenja. Prava borba protiv porodičnog nasilja i nasilja nad
ženama u školama i drugde, treba da se bavi ispravljanjem
uverenja o značenju ostavljenosti.
[9. 7. 2016.]
 197

91. KOJEPEDOFIL?

U svakodnevnom govoru koristimo izraz „pedofil” u vrlo

širokom značenju. U trenutku kada je javnost zgrožena sek-
sualnim zločinom nad detetom, važno je znati šta o tom
mračnom poremećaju kaže struka.
Stručnjaci za ovu oblast razlikuju pedofile od „seksual-
nih zlostavljača dece”. U klasifikaciji poremećaja to su dve
odvojene kategorije koje se delimično preklapaju. Postoje
seksualni zlostavljači dece koji jesu pedofili, seksualni zlo-
stavljači dece koji nisu pedofili i ona kategorija pedofila koja
ima sklonost prema deci, ali koja ne vrši seksualno zlostav-
ljanje dece.
Ako je to tako, ko je onda pedofil?
Prema usvojenoj psihijatrijskoj definiciji, pedofil je oso-
ba koja svoj seksualni nagon usmerava isključivo ili pretežno
prema deci koja još nisu ušla u pubertet. Interesantno je da
psihijatrijski stručnjaci postavljaju granicu na 13. godini, iako
je zakonski pedofilija definisana 13. godinom. Takođe smatra
se da osoba mlađa od 16 godina ne može da bude pedofil.
Pedofil može da bude usmeren na decu istog ili različitog
pola.
Istraživanja pokazuju da su pedofili uglavnom povučeni,
nesigurni ljudi, nezrele seksualnosti, koji se s odraslom oso-
bom osećaju neugodno, tako da svoju zonu sigurnosti nala-
ze u odnosu s decom i ka njima usmeravaju svoju seksualnost.
Kada se upuste u zlostavljanje dece, to čine koristeći razne
psihološke trikove i dečju radoznalost.
S druge strane, seksualni zlostavljači dece su osobe koje
imaju psihopatsku strukturu ličnosti, koje nisu usvojile in-
19 8 ______________________Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISI

hibicije polnog nagona, a čije je seksualno interesovanje pr-

venstveno usmereno ka seksualno zrelim osobama drugog
ili istog pola. To su osobe koje, u određenim situacijama, svoj
nagon zadovoljavaju tako što zlostavljaju decu, često veoma
divlje i brutalno, što nekada uključuje silovanje i ubistvo.
Oni pedofili koji nisu seksualno zlostavljali decu, svoj
iskrivljeni seksualni nagon zadovoljavaju u fantaziji, zbog
čega su usmereni na korišćenje dečje pornografije. Ova ka-
tegorija traži društvo dece bilo privatno bilo profesionalno i
nema garancije da u nekoj situaciji neće pokušati da iskoriste
naivnost deteta i uvuku ga u svoje pedofilske „igrice”.
Postoji tendencija u stručnoj literaturi da se sklonost ka
deci koja su ušla u pubertet (od 11 do 15 godina) „normalizu-
je” tako što se ona izdvaja kao posebna kategorija i ima po-
sebno ime - hebefilija. Naglašava se da ostvarenje seksualne
sklonosti ka deci ovog uzrasta jeste kršenje zakona, ali da
nije poremećaj.
Razvoj seksualnih sklonosti ka deci podstiče prerano
razvijanje dečje radoznalosti, njihova prerana seksualizacija
kroz medijske sadržaje ili nestručno seksualno obrazovanje.
Roditelj je taj koji dete treba da pripremi i vodi kroz te iza-
zove.
[16. 7. 2016.]
 19 9

92. „KUHANJE” JAVNOG

MNJENJA

Poznato je da u demokratskim društvima političari pri

razmatranju različitih poteza moraju da računaju na reakci-
je javnog mnjenja. Zato političke stranke, ali i druge zainte-
resovane grupe, organizacije i pokreti pokušavaju da obliku-
ju javno mnjenje na način koji bi im omogućio podršku.
Edvard Bernajs, nećak Sigmunda Frojda koji je emigrirao
u Ameriku, u svom delu Propaganda iz 1928. opisao je osnov-
ne principe i načine korišćenja psihoanalize i psihologije
kako bi se indirektno uticalo na javno mnjenje radi ostvare-
nja nekog skrivenog cilja. Od tada je disciplina „odnosa sa
javnošću” razvila i razradila razne oblike manipulacije mi-
šljenjem ljudi u zajednici.*
Savremeni građanin je izložen različitim uticajima ma-
sovnih medija koji kroz „informisanje” žele da kod njega for-
miraju određeni stav prema nekom društvenom pitanju, pro-
izvodu. Iako ovi uticaji mogu biti i u funkciji upotrebe i u
funkciji zloupotrebe, njih ne treba shvatiti kao nužno loše,
već kao neizbežni deo savremenog življenja.
Manipulisanje podrazumeva nesvestan i indirektan uti-
caj, a zaštita od manipulisanja je osvešćivanje i prepoznava-
nje skrivenog cilja. Građanima u tome pomaže ono što se
nekada naziva medijska pismenost.
Često se promeni određenog društvenog stava pristupa
kroz tehniku malih i sporih koraka. To se nekada upoređuje
sa kuvanjem žabe: kada se žaba nađe u vodi koja se polako
zagreva, ona neće iz nje iskočiti, već će se navikavati na sve
veću temperaturu sve dok ne bude skuvana. Jedan od načina
200 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

na koji se vrši „kuvanje” javnog mnjenja jeste model Overto-

novog prozora, koji nije ništa drugo do vođenje procesa veo-
ma sporih promena javnog mnjenja sve do željenog stanja.***
U svom pokušaju da reformiše obrazovni sistem, Džozef
Overton je primetio da nagle promene izazivaju snažne emo-
cije i veoma jak otpor, kako političara tako i najvećeg dela
javnosti. Zato je razradio evolutivni proces uticaja na javno
mnjenje koji polazi od nečega što je i za javnost i za političa-
re nezamislivo.
Ideja „prozora” jeste da se fokus javne rasprave pomera
od nečega što je „nezamislivo” do toga da se ono opaža kao
nešto što je „radikalno”. Kada se to postigne, tada se „prozor”
uticaja pomera kako bi javnost ono što vidi kao „radikalno”
počela da posmatra kao „prihvatljivo”. Nakon toga slede po-
maci od „prihvatljivog” do „razumnog”, a zatim od „razu-
mnog” do „normativnog”.
Cilj je postignut uspostavljanjem nove društvene norme
koja se zatim ugrađuje u zakon. Što je ovaj proces sporiji, to
ga ljudi više prihvataju kao „prirodan” napredak razvoja ci-
vilizacije.
Mnoge društvene promene su u vodećim zemljama na-
stale prolazeći kroz ove faze, a zatim ih druge zemlje prihva-
taju kao „civilizacijske norme” koje je obavezno usvojiti.
[23. 7. 2016.]

* Edvard Bernajz (Edward Bernays, 1891-1995), jedan od osnivača

odnosa sa javnošću, majstor upotrebe propagande i "otac spinovanja”.
Ovaj Frojdov nećak je i jedan od sto najuticajnih ljudi 20. veka i autor
kapitalne knjige Propaganda (1928) koja je, iako objavljena pre gotovo sto
godina aktuelna i primenljiva i danas. Više u: Edvard Bernajz, Propagan-
da, Ammonte, Beograd, 2015.
** „Overtonov prozor”je dobio ime po Džozefu Overtonu (Joseph P,
Overton, 1960-2003). U pitanju je socijalno psihološka i politička teorija
koja „prozorom” naziva onaj raspon ideja koje društvo u datom trenutku
može da usvoji bez pružanja prevelikog otpora. Prema njoj životnost bilo
kakve ideje ne zavisi od sposobnosti političara koji je zastupa, nego od
toga da li je javnost vidi unutar okvira društveno prihvatljivih pojava.
 201

93. IDEJE VELIČINE

Kada u svakodnevnom životu komuniciramo sa različi-

tim ljudima, mi stvaramo sliku o tome kakav je neko drugi
kao ličnost, kakve su njegove sposobnosti, vrline i mane,
rečju - kvaliteti. Istovremeno te iste ličnosti svojim ponaša-
njem i izražavanjem nam pokazuju šta one misle o sebi.
Nije retko da zaključujemo da postoji razlika u našoj
proceni drugih i njihovoj samoproceni. Nekada je naša pro-
cena da se radi o veoma sposobnoj osobi punoj vrlina, dok
ona istovremeno izražava i ponaša se kao osoba koja smatra
da ne vredi dovoljno.
Nekada zaključujemo da osoba ima previsoko mišljenje
o svojim sposobnostima i drugim kvalitetima, jer je mi ne
doživljavamo kao takvu. Tada se često kaže da neko ima ide-
ju veličine, veliki ego ili da je na „ego tripu”.
Postoje dve vrste ljudi koji precenjuju sebe i svoje kvali-
tete.
Kod jednih, reč je o slici o sebi koju nose iz detinjstva.
Kod drugih ideje veličine se pojavljuju nekada kasnije u ži-
votu, pogotovo kod osoba koje ih ranije nisu pokazivale.
U prvom slučaju reč je o često pohvaljivanoj deci koja su
bila „zvezde” u svojim porodicama i bliskom okruženju.
Na osnovu poruka ljudi kojima veruju, a često i na osno-
vu poruka celokupnog okruženja koje im se divi, ova deca
izgrađuju nerealno pozitivnu sliku o sebi. Da bi je kasnije u
životu održali moraju da imaju neki dokaz svoje izuzetnosti,
kao što je fizička lepota ili neku posebnu sposobnost ili ta-
lenat.
202_____________________ Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISI

Da bi se održala narcisoidnost moraju da imaju neko

pokriće.
Uprkos tome što su bila voljena i hvaljena u detinjstvu,
mnoga deca kasnije u životu upravo zbog toga izgrade nega-
tivnu sliku o sebi. Razlog za to je „trauma javnosti” do koje
dolazi kada napuste porodični krug bliskih ljudi i izađu u
spoljašnji svet.
Oni tada pogrešno očekuju da će ih u javnosti drugi, ako
zaista vrede kao osobe, tretirati na isti način na koji su bili
tretirani u porodici. Pogrešno očekuju da će ih nepoznati
vršnjaci i drugi ljudi prihvatati i pohvaljivati, a kada se to ne
dogodi, počinju da misle da su zapravo nedovoljno vredni.
Kada relativno skromna osoba kasnije u životu počne da
pokazuje ideje veličine, tada se često radi o tome da ona na
taj način pokušava da kompenzuje svoje osećanje niže vred-
nosti. Sto je osobina niže vrednost više izražena, to su njene
ideje o ličnoj vrednosti veće i čudnije.
To se najbolje vidi kod sumanutih ideja u sklopu neke
psihoze. Na primer, kada osoba ima doživljaj da predsednik
države koji govori u televizijskom programu upravo njoj šalje
skrivene poruke ili da to čini neka poznata osoba sa estrade,
osoba tvrdi da za nju znaju važni ljudi, čime i ona postaje
važna.
Istu dobit ima i onaj koji tvrdi da ga neprestano proga-
njaju ili da pokušavaju da ga vrbuju špijunske organizacije
najvećih država.
Korisno je znati da su ideje veličine posledica postojanja
niže vrednosti unutar ličnosti.
[30. 7. 2016.]
 203

94. „M O R AŠM I UGODITI”

Od malena učimo da se ljudi razlikuju, da nisu svi isti

kao mi, da ne možemo ljudima pristupati na isti način, već
da različitim ljudima treba pristupati različito. Rezultat ovog
učenja jeste nečija socijalna inteligencija iz koje proističu
socijalne veštine.
Jedna od najvažnijih procena drugih jeste to kako rea-
guju u konfliktnim situacijama. Da li osoba tada traži rešenje,
da li pregovara, da li se plaši konflikta i odmah ugađa dru-
gom, ili, naprotiv, uvek mora da „pobedi”, uvek je ona u pra-
vu, nikada ne priznaje da je pogrešila. Ovi poslednji spadaju
u „teške ljude” i ne susrećemo ih retko, tako da je važno da
razumemo kako doživljavaju konflikte.
Šta je konflikt? U knjigama piše da je to sukob dva inte-
resa, ali najbolje ga je odrediti kao situaciju u kojoj dve oso-
be imaju različite, međusobno nepomirljive želje. Zato mo-
žemo reći da je konflikt uvek konflikt dve želje.
Ljudi se ne rađaju s ispravnim razumevanjem konflikta.
Mala deca ne razlikuju sebe od svojih želja. I zato, kada se
pojavi konflikt između njih i roditelja ili nekog drugog dete-
ta, ona to doživljavaju kao odbacivanje, kao odsustvo ljubavi,
zbog čega snažno emotivno reaguju. Za njih konflikt nije
sukob dve želje, već dve osobe.
Roditelj po prirodi stvari ulazi u konflikte s detetom jer
da bi ga vaspitao mora da osujećuje neke njegove želje, što
za posledicu ima da dete veruje da ga roditelj ne voli. A kada
neko ima dve ili tri godine, najvažnija stvar mu je da ga ro-
ditelj voli, tako da će na osujećenje želje veoma burno rea-
govati. Istrajavanjem u osujećenju nekih detetovih želja, ali
20 4 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISI
uz jasno pokazivanje ljubavi i prihvatanja, roditelj pomaže
detetu da shvati da ljubav i osujećenje, to jest konflikt, idu
zajedno. Da je moguće voleti i poštovati nekoga uz istovre-
meno odbijanje da mu se ispuni želja.
Mnoga deca to ne nauče, pogotovu zanemarena i razma-
žena, tako da izrastu u odrasle osobe koje nisu u stanju da
povežu konflikt s poštovanjem ili ljubavlju. Tako nastaje lič-
nost koja uvek, svaki put iznova i iznova tera druge da joj
ugode, da priznaju da je u pravu, da nije pogrešila.
Takva osoba stalno emituje poruku: „Ugodi mi!”, i to u
svim vrstama odnosa. Drugi moraju da se podrede njenoj
volji, zahtevima i željama, a ako odbiju, ona se oseća odba-
čeno i uvređeno zbog čega često prekida odnose. Što joj je
neko emotivno bliži, to se više oseća uvređeno. To što joj je
neko ranije mnogo puta ugodio, njoj ništa ne znači u novom
konfliktu jer se ona u sadašnjosti oseća nevoljeno.
Mnogi se pitaju da li je moguće ovakvu predstavu o kon-
fliktima „izlečiti”? Naravno da je moguće, pod uslovom da
osoba to želi, da u svom mehanizmu vidi problem. Ali malo
je onih koji uviđaju da njihovo nerazumevanje konflikata
toliko kvari njihov i tuđi kvalitet života.
[6. 8. 2016.]
 205

95. IZBEGAVANJE SVAKOG

KONFLIKTA

Za razliku od ljudi koji u konfliktnim situacijama čine

jednu krajnost tako što od drugih zahtevaju da im iznova i
iznova zadovoljavaju svaku želju, postoje i oni koji spadaju u
drugu krajnost po tome što se u svakom konfliktu povlače i
popuštaju drugoj strani. Socijalna okolina one prve doživlja-
va kao „nezgodne” ili „teške”, a ove druge kao „veoma fine” i
„vrlo ljubazne” ljude.
Ljudi koji stalno povlače svoje želje pred željama drugih
imaju nizak kvalitet života.
Postoje dva glavna razloga zbog kojih neko izbegava sva-
ki konflikt. Prvi je kada neko veruje da bi ga, u slučaju da se
suprotstavi očekivanjima i željama drugih, ti drugi odbacili.
Osoba misli: ako se suprotstavim drugima, oni će me odba-
citi i ostaću sasvim sam. I zato osoba prigušuje i potiskuje
vlastite želje kako bi ugodila drugima i bila prihvaćena.
Ovakvo ponašanje u konfliktima je u najvećem broju
primera naučeno u detinjstvu kod kuće. Roditelji su deteto-
ve pokušaje da odbije ili izvrda njihove zahteve „kažnjavali”
ignorisanjem deteta, pretnjom odbacivanjem ili su ga etike-
tirali kao lošu osobu. Za pravilan razvoj je važno da roditelji
dozvoljavaju sukobe svojih i detetovih želja i da detetovo od-
bijanje nekih njihovih želja ne tumače kao negaciju ljubavi,
nezahvalnost ili bezobrazluk. Iako dete treba da sluša rodi-
telje u mnogim stvarima, mora mu biti dozvoljeno da u ne-
kim stvarima odbije te želje bez posledica.
206 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISI

Drugi glavni razlog za izbegavanje svakog konfliktajeste

to što osoba koja izbegava smatra da bi svojim odbijanjem
„povredila” drugoga, zbog čega bi drugi bio tužan i neraspo-
ložen, a ona bi bila kriva za takvo njegovo emotivno stanje.
U konfliktnoj situaciji osoba bira: ili da zadovolji svoju želju
i oseti krivicu za nastalu tuđu patnju, ili da popusti drugome
kako ne bi osetila osećanje krivice.
Ovakav mehanizam je veoma čest kod odraslih koji su
u detinjstvu bili predmet „emocionalne ucene”: „Ako ne uči-
niš to i to, mama će biti veoma tužna.” Kada neko jednom
usvoji mehanizam, primenjuje ga kasnije u životu i na sve
ostale ljude.*
Na početku malo dete nije svesno emotivnih posledica
koje ima njegovo ponašanje na druge ljude. Ono tek kasnije
otkriva da drugi ljudi imaju osećanja i da reaguju prijatnošću
ili neprijatnošću na njegove postupke i izjave. Nakon toga
ono počinje da razvija saosećanje, sažaljenje i samilost prema
drugima, ali i da se oseća odgovornim za osećanja drugih. U
sledećoj razvojnoj fazi dete više ne gleda u osećanja drugih,
već u to da li je imalo ili nije imalo pravo da nešto uradi. Ono
tada počinje da oseća krivicu samo ako nije imalo pravo na
neki postupak zbog kojeg se drugi loše osećaju. Ako rodite-
lji stalno „emocionalno ucenjuju” dete, ono nauči da stalno
gleda u osećanja drugih kako ne bi bilo krivo za konflikt.
[13. 8. 2016.]

* Više: Suzan Forvard, Dona Frejžer, Emocionalna ucena - Kako nas

drugi manipulišu, Psihopolis, Novi Sad, 2011.
 20 7

96. NESVESNI UM: PRAJMING

Ako bi neko od vas tražio da više puta ponovite reč „belo”,

a zatim da brzo odgovorite na pitanje „Šta pije krava?”, vero-
vatnije je da biste pogrešno odgovorili „mleko” umesto isprav-
no „vodu”. To je dobar primer kako na naše opažanje, mišlje-
nje i doživljavanje, ali i reagovanje, utiču oni sadržaji kojima
se prethodno bavio naš um. Taj mehanizam je nazvan „praj-
ming” (eng. priming) i značajno utiče na naše svakodnevno
doživljavanje i ponašanje.
Prajming je važan jer ispod praga naše svesnosti bitno
utiče na naše odluke. Zato nam poznavanje mehanizma praj-
minga i njegovo osvešćivanje može pomoći da bolje razume-
mo sebe i druge, ali i da se odupremo psihološkim manipu-
lacijama kada neko namerno koristi prajming, servirajući
nam neku informaciju kako bi nas naveo na neku određenu
reakciju.
Objašnjenje ove pojave jeste da određeni stimulusi akti-
viraju određene delove mozga koji ostaju u pobuđenom sta-
nju zbog čega imaju prednost (odatle i reč prajming) u obra-
di novih stimulusa. Zato su ljudi skloniji da nakon gledanja
strašnog filma, neuobičajene šumove tumače kao znak opa-
snosti. Isto tako, žena koja je otkrila da je trudna zbog te
činjenice odjednom na ulici primećuje veliki broj trudnica
na koje ranije nije obraćala pažnju.
Oni koji su najviše zainteresovani da koriste prajming
kako bi uticali na ponašanje grupe ljudi su stručnjaci koji
žele da povećaju prodaju nečega ili da utiču na volju birača.
Evo primera jedne eksperimentalno dokazane manipulacije
kupaca: u prodavnici vina su jedne nedelje puštali prepo-
208 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISI

znatljivo francusku muziku, a druge nemačku. Rezultat je

bio da su prve nedelje više kupovana francuska, a druge ne-
mačka vina. Prajming može da bude i nespecifičan: sve što
pomaže da se kupci bolje osećaju u nekoj prodavnici, pove-
ćava kupovinu.
Kako mnogi Ijudi saznaju o događajima u svetu iz razli-
čitih sredstava informisanja u kojima dominiraju negativne
vesti, to bitno utiče na kasniji negativni lični doživljaj soci-
jalnog okruženja. Verovatno u medijskom izveštavanju i praj-
mingu možemo da tražimo objašnjenje nedavne serije napa-
da hladnim oružjem na putnike u vozovima u Nemačkoj,
Austriji i Švajcarskoj. „Zaražavanje putem medija" je najbolje
proučeno u izveštavanju o samoubistvima. Nakon što su me-
diji pristali da o samoubistvima ili ne izveštavaju, ili da to
čine šturo, nikako senzacionalistički, u mnogim državama
smanjen je broj samoubistava. Možemo da se zapitamo da li
medijsko izveštavanje i prajming imaju nekog uticaja na epi-
demiju porodičnog nasilja i ubistva žena.
Dokazano je da je osoba koja je doživela neku ljubaznost
od nepoznate osobe jedno vreme sklonija da i sama postane
Ijubaznija. Zato budimo ljubazni da bi i drugi to postali.
[21. 8. 2016.j
 209

97. TEATRALNOST

Neki ljudi se u svakodnevnoj komunikaciji ponašaju kao

loši glumci. Bilo o čemu da razgovaraju sa drugima, to čine
prenaglašeno. Njihove rečenice su pune preteranih, slikovi-
tih epiteta. Nekada preglasno govore, ali skoro uvelc sagovor-
niku predstavljaju svoj snažni emotivni doživljaj koji prati
njihovu priču.
Glavni razlog zašto neko ovako komunicira jeste u tome
što želi da na sagovornika ostavi utisak - da ga na neki način
impresionira. Zato se ponašaju kao na sceni pred publikom
- kao u teatru, odakle i naziv - prikazujući joj i emocije koje
nemaju ili koje nemaju toliko izražene koliko ih predstavlja-
ju drugima.
Zašto je ovim ljudima važno da neprestano impresioni-
raju druge?
Psihološki problem koji se često, ali ne uvek, nalazi u
korenu teatralnosti jeste to da osoba sebe i svoje izražavanje
doživljava kao nedovoljno važne drugima, zbog čega misli
da je sagovornicima neinteresantna i dosadna. Zbog toga ona
nesvesno „pojačava signal” kako bi drugi na nju obratili pa-
žnju.
Emocije ne osećamo stalno, već samo u onim situacijama
koje procenjujemo kao važne. Zbog toga sagovornici različi-
to reaguju u zavisnosti da li im nešto saopštavamo smireno,
bez pratećeg osećanja ili uz izražavanje emocije. Kada emo-
cija prati izražavanje nekog sadržaja, to je poruka drugom
da je nama to važno, da se radi o važnoj stvari.
Ljudi koji se stalno teatralno izražavaju, koji stalno emo-
tivno predstavljaju neke sadržaje „pojačavajući svoj signal”,
2 10 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

stalno emituju drugima da im se nešto veoma važno dogo-

dilo ili da im se događa. Tipična reakcija na sagovornika koji
emotivno komunicira jeste pojačanje pažnje na ono o čemu
govori. Ali kada ljudi shvate da osoba na veoma emotivan
način priča o potpuno nevažnim stvarima, trivijalnostima,
tada počnu da se osećaju neprijatno, kao da su malo preva-
reni, tako da se povlače iz komunikacije.
Kada osoba koja teatralno komunicira primeti da je sa-
govornik manje sluša i da ne obraća pažnju, ona još više po-
jačava svoj signal lcako bi ga ponovo zainteresovala za svoju
priču. Ukoliko u tome uspe, ona nakratko dobija potvrdu
svoje lične vrednosti.
Zbog toga što veoma intenzivno komuniciraju, zahteva-
jući stalnu i potpunu pažnju sagovornika, teatralni ljudi su
često doživljeni kao naporni, tako da ih drugi izbegavaju. To
samo potvrđuje njihovo nisko samopoštovanje i pojačava
potrebu da teatralnim izražavanjem impresioniraju neku
drugu osobu.
Izvor teatralnog ponašanja je ono „unutrašnje dete” koje
u detinjstvu nije znalo kako drukčije da bude primećeno i
prihvaćeno, bilo u porodici bilo u grupi vršnjaka. Kada ljudi
nauče da pažnja drugih i prihvatanje nisu isto, kao i da pri-
hvaćenost nije obavezna potvrda lične vrednosti, prestaje
njihova potreba za teatralnošću.
Ovo se ne odnosi na uspešne političare koji su po pravi-
lu dobri glumci.
[27. 8. 2016.]
 2 11

98. PEDAGOŠKI UGOVOR

RODITELJA I UČITELJA

Svaka društvena zajednica, od lokalne do države kao

celine, zasnovana je na jednom društvenom ugovoru njenih
pripadnika.
Ovaj društveni ugovor pretpostavlja saglasnost uključe-
nih društvenih subjekata i podelu odgovornosti. On se pre-
točava u zakone koji su obavezni za sve pripadnike zajedni-
ce.
To se odnosi na sve važne aspekte društvenog života, pa
i na pitanje obrazovanja i vaspitanja.
U društvenom ugovoru koji reguliše ovu oblast zainte-
resovane strane su roditelji kojima je najviše stalo da njihova
deca izrastu u dovoljno obrazovane i socijalizovane ljude,
zatim učitelji svih nivoa i škole, kao oni koji pružaju uslugu
koja vodi ka tom cilju, ali i država oličena u ministarstvu jer
bi trebalo da joj bude stalo kakva će biti buduća generacija
njenih građana.
Ovaj podrazumevani ugovor čini okvir ponašanja učite-
lja, đaka i njihovih roditelja.
Do pre više od trideset godina ovaj ugovor je bio jasan:
učitelji i roditelji su sarađivali kako bi dete postalo funkcio-
nalni i obrazovani odrasli. Onda su nastupile različite ,,re-
forme školstva”, tako da smo trenutno u situaciji da nije jasno
da li uopšte postoji i kakav je ovaj ugovor danas.
Pored promene filozofije podučavanja, promenilo se
mnogo toga drugog: vaspitni odnos roditelja prema deci, od-
nos roditelja prema nastavnicima, odnos nastavnika prema
2 12 Zoran Milivojević * PSIHOLOGIČKISPISI

deci i roditeljima i odnos celokupnog društva i države prema

značaju procesa podučavanja.
Na mikronivou sve rečeno se prelama u odnos učitelj-
učenik. Moguće je razlikovati tri modela ovog odnosa: auto-
ritativni, uslužni i partnerski koji danas paralelno postoje,
čak i u istoj školi.
Autoritativni ili tradicionalni model podučavanja stavlja
učitelja na prvo mesto, daje mu moć, a učenike stavlja u jasno
definisanu društvenu ulogu đaka. Učiteljima najviše odgo-
vara ovaj model i očekuju da ih roditelji u njemu podrže.
Uslužni model je sasvim obrnut: stavlja učenika na prvo
mesto i preko roditelja mu daje moć, a učitelji su na perife-
riji sa zadatkom da ugode roditeljskim i učeničkim očekiva-
njima. Ovaj model najviše odgovara roditeljima koji smatra-
ju da „najbolje poznaju svoju decu” tako da daju uputstva
učiteljima kako da se ponašaju prema njihovom detetu.
Partnerski model je zasnovan na pretpostavci da je u
najboljem interesu deteta da učitelji i roditelji sarađuju kao
jednakovredni odrasli, da se usaglase oko željenog cilja i da
podele aktivnosti i odgovornosti koje vode ka tom cilju: izra-
stanju deteta u obrazovanu i socijalizovanu ličnost.
To obično znači da roditelji više vaspitavaju, a nešto ma-
nje učestvuju u učenju, a da učitelji više podučavaju, a da
manje vaspitavaju.
Partnerski odnos je ono što najviše odgovara sadašnjem
društvenom trenutku jer obrazovanje bez vaspitanja nije mo-
guće dobro sprovoditi.
[3. 9. 2016.]
 213

99. UČITELJ KAOTREĆI

RODITELJ

Projekcija je nesvesni psihološki mehanizam kojim

iskrivljujemo stvarnost. Kada nam neka nova draž iz spoljaš-
njeg sveta liči na neku draž iz prošlosti, tada naš um istovre-
meno obrađuje informacije i iz sadašnjosti i iz prošlosti.
Ako je nekoga nekada ranije napao pas, on kada kasnije
u životu vidi drugog psa, doživljava strah koji je nastao u su-
sretu sa prvim psom. U tom smislu su naše nesvesne asoci-
jacije ,,po sličnosti” jedan od prvih, i zbog toga, nedovoljno
razvijenih oblika učenja.
Pojava projektovanja najbolje je opisana u odnosu psi-
hoterapeuta i klijenta. Kada klijent nesvesno projektuje na
terapeuta, pripisujući mu namere ili stavove neke druge oso-
be iz klijentove prošlosti, ta vrsta projekcije je nazvana tran-
sfer ili prenos.
Ovaj transfer može biti pozitivan, kada se terapeutu pri-
pisuju pozitivne osobine, ili negativan, kada mu se pripisuju
negativne osobine i namere za koje u stvarnosti nije dao po-
vod.
S druge strane, smatra se idealnim kada terapeut ne pro-
jektuje na klijenta. Od terapeuta kao profesionalca se oče-
kuje da bude ,,što objektivniji” (jer se njegova subjektivnost
u proceni ne može isključiti), tako da su njegove projekcije
nepoželjne.
Transfer postoji i u drugim trajnijim profesionalnim od-
nosima u kojima je jedna strana u ulozi profesionalca, a dru-
ga u ulozi klijenta. To može biti odnos trenera i sportistCj
m Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

bilo kog učitelja i njegovog učenika, nadređenog i podređe-

nog.
Za đake prvake je tipično da projektuju lik učiteljice ili
svoj odnos sa roditeljima. Iako svesno znaju da je učitelj novi
tip autoriteta, oni nastavljaju da nesvesno projektuju. S dru-
ge strane su učitelji koji takođe, više ili manje, projektuju na
učenika, bilo pozitivno bilo negativno.
Učiteljeve pozitivne projekcije na učenika nisu tako štet-
ne kao negativne. Uloga „učiteljevog ljubimca” nastaje bilo
zato što je dete posebno simpatično, bilo zbog toga što je
učitelj impresioniran roditeljima, bilo što liči na neko drugo
dete sa kojim je učitelj imao veoma pozitivno iskustvo. Osim
što učitelj popušta takvom detetu, takav odnos kvari sliku o
učitelju kod drugih učenika.
Kako su deca u prvim razredima u veoma osetljivoj f'azi
formiranja, njima je za pravilan emotivni razvoj potrebno da
se osečaju prihvaćeno od učitelja, da su sigurna i zaštićena.
Ponekad kod odraslih koji dolaze na psihoterapiju otkri-
vamo da su negativne učiteljeve projekcije ostavile trajne
negativne posledice i nakon prelaska u više razrede.
Nisu retka deca koja su u više razrede prešla sa pogreš-
nim zaključkom da nisu dovoljno pametna, da su nesposob-
na i lenja, da su za nešto netalentovana.
Svaki put kada neko dete doživi kao nesimpatično, uči-
telj verovatno projektuje. Kada učitelj razlikuje dete od de-
tetovih postupaka, tada može da ga prihvati, iako osuđuje
neki postupak.
[10. 9. 2016.]
 2 15

100. BOLEST, STRAH I PREGLED

Lako ćemo se složiti da je zdravlje jedna od najviših ži-

votnih vrednosti. Ali zdravlje spada u one vrednosti koje nisu
toliko važne dok smo zdravi, već postaju najvažnije kada su
ugrožene, kada se razbolimo.
Zdravi ljudi imaju poverenje u funkcionisanje vlastitog
organizma, tako da ne razmišljaju o mogućnosti da se raz-
bole. Promena nastaje kada neko primeti da organizam funk-
cioniše nepravilno ili kada se pojavi bol - signal da nešto u
telu nije u redu.
Strah i zabrinutost su normalna ljudska reakcija na po-
javu simptoma, kao i razmišljanje o raznim bolestima koje
mogu iza njega da se kriju. Razmišlja se i o mogućim nega-
tivnim posledicama koje bi neka ozbiljna bolest imala na
uspostavljen način života date osobe, kao i o posledicama po
najbliže, pogotovo ako oni na neki način zavise od zabrinu-
te osobe. Kako ovakvo razmišljanje pojačava strah i zabrinu-
tost, ispada da su veoma neprijatne emocije „kazna” za ova-
kvo razmišljanje.
Opštepoznato je da se bolest najbolje leči u ranoj fazi,
tako da ljudi znaju da je razumna reakcija na pojavu simp-
toma odlazak na lekarski pregled. Međutim, opisano emo-
tivno stanje utiče na ljudsko ponašanje više od razuma. Ume-
sto da se bave simptomima, ljudi počnu da nesvesno sma-
njuju svoj strah od bolesti: ili umanjuju značaj simptoma i
tegobe, doživljavajući ih kao beznačajne ili prestaju da raz-
mišljaju o mogućnosti da su bolesni, što čini da se ne oseća-
ju uznemireno. Sve ovo spada u psihološki mehanizam ne-
gacije ili poricanja.
2 l6 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

U tome im pomaže i reakcija najbližih, koji su takođe

zabrinuti i uplašeni, i koji imaju nesvesni motiv da iz saose-
ćanja smanje strah osobe koju vole, ali i sopstvene strahove.
Simptomu bolesti suprotstavljaju udruženi optimizam, ,,po-
zitivno razmišljanje” i narodne lekove, što je kolektivno po-
ricanje važnosti simptoma.
Rezultat toga je da, prema jednom istraživanju od pre
nekoliko godina, naši ljudi u proseku odlaze na lekarski pre-
gled skoro dva meseca nakon pojave prvih simptoma. Kada
razno „lečenje” koje sami primenjuju i koje ih smiruje ne daje
rezultate, jer se simptom pogoršava, tada više nije dovoljno
misliti i govoriti: „Što da idem kod lekara, pa da mi on nađe
neku boleštinu.”
Ako tako reaguju oni koji osete da nešto nije u redu sa
vlastitim telom, kako će reagovati oni koji nemaju simptome:
„Zašto da idem na pregled, kada sam zdrav i osećam se do-
bro?”
Odbijanjem preventivnog pregleda oni sebi uskraćuju
mogućnost da se na vreme utvrdi neka teška podmukla bo-
lest koja se razvija bez pojave bola (karcinom grlića materice,
karcinom debelog creva, dijabetes...) ili da se otkrije duga
bolest u fazi u kojoj ne daje simptome.
Šta je bolje: ići kod zubara kada zub boli ili da ne bi bo-
leo? Rešenje je jačanje razuma, a ne prisila.
[17. 9. 2016.]
 217

101. ĆASKANJE

Ako uzmemo u obzir kakav odnos ljudi imaju prema ća-

skanju, možemo da ih podelimo na one koji vole da ćaskaju
i na one koji ga izbegavaju. Neki preziru ćaskanje, smatraju-
ći ga razgovorom o bezveznim stvarima i neproduktivnim
gubljenjem vremena.
Analiza ćaskanja pokazuje da je predmet ćaskanja naj-
češće neka površna tema, ali i da se razgovor o toj temi ne
privodi kraju, već se tema brzo zameni nekom drugom, a ova
trećom. Uprkos tome ćaskanje ima svoj skriveni cilj i važnu
društvenu funkciju. To možemo da prikažemo na sledećem
primeru.
Kada se dvoje ljudi koji se ne poznaju i koji se prvi put
vide nađu u nekoj situaciji da moraju da zajedno provedu
neko vreme, samim tim što se međusobno opažaju oni stva-
raju komunikacijsko polje.
Ovo polje ima svoje zakonitosti, a glavna je da ljudi koji
su u njemu ne mogu da ne komuniciraju. Oni zato moraju
da definišu svoj komunikacijski odnos. Kada se prividno
ignorišu i ćutke provode vreme, oni su se zapravo „dogovo-
rili” da neće da komuniciraju.
Ako jedno od njih pokuša da ćaska, a drugi kratko od-
govara, razgovor ubrzo prestaje: jedna strana je „predložila”
ćaskanje, a druga je to odbila. Tišina koja nastaje je često
malo neprijatna jer se između učesnika pojavi izvesna ten-
zija.
Glavna funkcija ćaskanja je da smanji neprijatnost i ,,ola-
bavi” socijalnu napetost između ljudi koji se ne poznaju do-
2 l8 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISI

voljno. Ćaskanje je usmereno na emocije učesnika, a ne na

neki rezultat samog razgovora.
Zato je ćaskanje važna socijalna veština, koja čini da ne-
poznatim ljudima ne bude neprijatno. Ova veština podrazu-
meva osećaj za meru: kako se ćaskanje započinje, kada treba
da se promeni tema, koje teme ne treba da se započinju i
slično.
Ljudi koji umeju da vešto ćaskaju ostavljaju veoma dobar
prvi utisak, jer su doživljeni kao prijatni, zanimljivi i ljuba-
zni. Ranije se koristio naziv kozer za one koji su toliko vešti
da svojim pričama zabavljaju društvo.
Potreba za ćaskanjem se javlja i onda kada su ljudi bliski,
kada su na primer u vezi ili braku. Nemoguće je stalno raz-
govarati samo o problemima i suštinskim temama. Kada se
ove teme razgovora potroše, dvoje bliskih ljudi mogu ili da
zaćute ili da ćaskaju.
Kada jedno ne voli da ćaska, ubrzo oboje zaćute. U kafi-
ćima možemo da primetimo parove koji veoma dugo ćute ili
gledaju u svoje telefone, tako da deluju otuđeno.
Sposobnost da se ćaskanjem započinje razgovor, poseb-
no sa osobama suprotnog pola, izuzetno je važna mladima
koji su generacijski usmereni na upoznavanje drugih mladih
ljudi.
Oni mladi koji ne znaju da ćaskaju, koji se stide da se
prvi obrate drugom, osuđeni su da čekaju da im se neko dru-
gi obrati, a nadaju se da će to učiniti upravo ona osoba koja
im se sviđa i koja im je zanimljiva. Zato je važno prepoznati
emotivnu vrednost ćaskanja.
[24. 9. 2016.]
 219

102. HLAĐENJE ZAHVALNOSTI

Osećanje zahvalnosti je važno socijalno osećanje jer izra-

žavanjem zahvalnosti jedna osoba pokazuje da veoma ceni
solidarnost koju je sa njom iskazala neka druga osoba. Izra-
žavanjem zahvalnosti se nagrađuje tuđa dobrota.
Kada neko drugome nešto učini zato što očekuje nešto
za uzvrat, u pitanju je poslovna transakcija u kojoj obe stra-
ne razmenjuju neku korist.
Međutim, kada neko nekome drugom učini nešto, ne
tražeći bilo šta za uzvrat, tada on pokazuje svoju dobrotu i
prijateljski odnos prema drugome.
Takvi činovi dobrote i prijateljski odnosi, koje treba ra-
zlikovati od prijateljstva, jesu ono što čini mrežu solidarno-
sti neke grupe ili zajednice.
Po pravilu zahvalnost oseća osoba koja je primila uslugu
ili poklon koje ceni, kada druga strana ništa ne očekuje za
uzvrat.
Etimološki gledano, reč „za-hvalnost” nastala je od „hva-
la za”. Glavni oblik izražavanja zahvalnosti je njeno iskazi-
vanje rečima, ali i darivanje određenim poklonima ili pru-
žanjem usluga koje drugi nije očekivao.
Mnogi ljudi greše tako što ne razlikuju zahvalnost od
dugovanja, tako da smatraju da ako im je neko nešto dobro
učinio onda oni moraju da toj osobi na neki način uzvrate
kako joj ne bi ostali dužni.
Kako bi izbegli situaciju da im drugi traži nešto što im
datog trenutka ne odgovara da mu daju, oni pod maskom
220 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIĆKISPISI
izražavanja zahvalnosti u stvari „izjednačavaju” i sravnjuju
„račun” sa drugom stranom.
Takvom reakcijom tuđe dobro delo pretvaraju u poslov-
nu transakciju razmene koristi.
Veoma je zanimljivo osećanje zahvalnosti posmatrati u
vremenskoj dimenziji. Kada neko traži od drugoga da mu
nešto učini, osećanje zahvalnosti je najviše izraženo pre nego
posle primanja usluge.
Ono je takođe visoko izraženo neposredno nakon što je
osoba dobila uslugu, ali kako vreme prolazi, tako se doživljaj
zahvalnosti polako gubi, sve dok ne nestane i umesto oseća-
nja ostane samo znanje ili sećanje da je usluga dobijena.
U zavisnosti od karaktera osobe i to sećanje može da
bude potisnuto i zaboravljeno. Ovaj proces nazivamo ,,hla-
đenje zahvalnosti”.
Kako nas emocije pokreću, motivišu na određenu radnju,
tako se sa prolaskom vremena gubi motiv da se izrazi zahval-
nost.
Ako je u pitanju neki vredan poklon koji je osoba name-
ravala da uruči drugome neposredno posle primljene usluge,
sa protokom vremena on joj se čini neproporcionalno vred-
niji u odnosu na uslugu koju je primila.
Zato osoba koja je neposredno nakon primljene usluge
iz snažne zahvalnosti nešto obećala, može sebe kasnije da
doživljava žrtvom svoje ishitrene izjave i da počene da izbe-
gava osobu kojoj je ranije bila zahvalna.
Kada osoba koja je nekome učinila uslugu i koja osim
zahvalnosti i potvrde prijateljskog odnosa ništa drugo ne
želi, primeti da se drugi „ohladio”, ona može sebe da doživi
žrtvom pružanja usluge.
Zato ne treba odlagati izražavanje zahvalnosti.
[1.10 . 2016.]
 221

103. IDENTITET SVETA

Kada se neko zapita: ,,Ko sam ja?”, svi odgovori koje oso-
ba smatra istinitim sačinjavaju njen identitet. A kada neko
ima teškoće da odredi samog sebe, tada govorimo o krizi ili
konfuziji identiteta. Kada se zapitamo kakva je stvarnost
izvan nas: „Kakvi su ljudi? Kakav je svet?”, svi odgovori na ta
pitanja čine naš identitet sveta, pogled na svet ili svetonazor.
Jedan od načina da ljudi zadovolje svoju potrebu za si-
gurnošću jeste da dobro poznaju „spoljašnju teritoriju” po
kojoj se kreću, da razlikuju opasne od sigurnih delova sveta.
Kada neko ima realističan svetonazor, kada je njegova unu-
trašnja mapa sveta u skladu sa realnošću, tada se Iakše kre-
će kroz svet i život.
Ljudi imaju veoma različite svetonazore: za neke su dru-
gi ljudi pretežno dobri, za druge pretežno loši; za neke je svet
lepo mesto, za druge je hladno i ružno. Svako formira svoj
pogled na svet u skladu sa svojim ranim iskustvima, sa tim
šta su mu o drugim ljudima i svetu govorili autoriteti kojima
je verovao.
Kada Ijudi jednom formiraju svoj svetonazor, teže da us-
postavljenu definiciju sveta trajno održavaju. Razlog za to je
u dečjoj potrebi da okruženje bude stabilno, trajno i sigurno
mesto. Zato ne žele da svet dožive kao proces, već kao sta-
bilno stanje.
Ako su u nečijoj mapi sveta drugi upisani kao neiskreni
i pokvareni, osoba će se ili okružiti takvim ljudima tako da
će događaji potvrditi njeno uverenje, ili će dobrim ljudima
dokazivati da su zapravo pokvareni i sa njima prekidati od-
222______________________ Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISI

nose. Na kraju će osobino životno iskustvo samo potvrditi

njeno početno uverenje.
U poslednjih pola veka dolazi do sve većeg ubrzanja pro-
mene sveta, prvenstveno zahvaljujući tehnološkom napretku.
Rezultat je da u nekim aspektima svetonazori brzo „zasta-
revaju” što stvara konflikt između zastarelih uverenja i pro-
menjene stvarnosti. Drugi problem je što postoje promene
koje su važne, ali koje još uvek nisu „upisane” u pogled na
svet većine ljudi.
Kada Ijudi primete da je svet počeo da se menja, bilo da
su to nagle promene koje donosi rat ili one koje se događaju
unutar nekoliko godina kao što su tehnološke revolucije, tada
počinju da se osećaju nesigurno i anksiozno.
Imaju izbor ili da prihvate te promene i da revidiraju
svoju definiciju sveta ili da zadrže svoju definiciju sveta i da
potraže one delove sveta koji se uklapaju u postojeću defini-
ciju.
U savremenom društvu različite generacije imaju razli-
čite poglede na svet, tako da u mnogim stvarima postoji kon-
flikt generacijskih svetonazora.
Iako postoji velika razlika između sveta kao takvog i ne-
čije predstave o njemu, ljudi ne prave razliku između sveta i
svoje predstave o njemu. Ukoliko je nečija predstava o svetu
takva da zbog toga osoba ima probleme, mora prvo da razli-
kuje svet od svoje predstave o njemu, da bi mogla da ispravi
predstavu.
[8.10. 2016.]
 223

104.KLINCEZE I PRINČEVI

Koliko savremeni roditelji pripremaju decu za stvarni

odrasli život?
Često se može čuti da je najvažnije i sasvim dovoljno
decu voleti, pa da će ona izrasti u zdrave i zadovoljne odrasle
osobe. Roditelji se trude da, bez obzira na svoje stvarne ma-
terijalne mogućnosti, detinjstvo svoje dece učine dostojnim
svojih malih prinčeva i princeza. Detinjstvo tako postaje baj-
ka u kojoj dete stalno ima doživljaj da je prihvaćeno, voljeno
i srećno. Zbog imperativa stalno srećnog deteta, roditelji brzo
odustaju od svih svojih zahteva koji kod deteta izazivaju ne-
prijatnost, bilo da su ga terali na nešto, bilo da su mu nešto
zabranjivali.
Mnoge psihoanalitičke studije su pokazale da nesrećno
detinjstvo ostavlja značajne negativne posledice na odraslu
osobu: neuroze, depresiju, sklonosti ka samoubistvu. Poka-
zalo se da detinjstvo bitno obeležava čoveka, da je dete, kao
što je Frojd rekao, otac čoveka.
Kada su odrasle generacije dece koje su vaspitane u skla-
du s ideologijom srećnog detinjstva, pokazalo se da iako jeste
tačno da nesrećno detinjstvo ostavlja negativne posledice,
nije sasvim tačno da srećno detinjstvo dovodi do razvoja
mentalno zdravih i zadovoljnih odraslih. Generacije koje su
vaspitane tako što je vaspitanje izjednačeno s pružanjem
Ijubavi, nisu izrasle u funkcionalne i odgovorne odrasle. Is-
postavilo se da ove generacije na ovaj ili onaj način odbijaju
da odrastu i preuzmu odgovornost za svoje živote.
Kako deca gledaju na svoje roditelje koji se odriču i žr-
tvuju kako bi im detinjstvo učinili udobnim? Iz njihove per-
224 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

spektive odraslost je dosadna, puna obaveza i briga, bez za-

bave. Njima izgleda kao da od princeze očekujemo da odra-
stanjem postane pepeljuga.
Umesto da pripremaju decu za samostalnost, da ih pored
pružene ljubavi disciplinuju, da ih uče korisnim navikama i
da ih ograničavaju u rizičnim i negativnim ponašanjima, ro-
ditelji koji su prihvatili ideologiju srećnog detinjstva, ugađa-
ju deci razmazivši ih ili ih preterano zaštićuju.
Kada tako vaspitana deca odrastu, ona nemaju one ka-
rakteristike ličnosti i one veštine koje su potrebne za odgo-
voran, samostalan život unutar socijalno prihvatljivih okvi-
ra. Iako imaju najbolje namere, roditelji koji stalno prezašti-
ćuju u stvarnosti decu čine nesposobnim i preosetljivim na
razne negativne situacije. Prezaštićeno dete izrasta u osobu
koja nije razvila svoje sposobnosti i koja u mnogim aspekti-
ma ostaje zavisna od svojih roditelja ili koja ovu zavisnost
pretvara u zavisnost od partnera.
Model vaspitanja koji ga svodi samo na pokazivanje lju-
bavi treba prepoznati kao štetan, i treba ga zameniti mode-
lom u kojem pored pokazivanja ljubavi roditelj disciplinuje
i deluje kao trener za stvarni život.
[15.10. 2016.]
 225

105. ČULNOST ILI

OSLUŠKIVANJE SEBE

Svaki čovek ima neki sistem predstava o tri osnovna po-

lja stvarnosti: o sebi, drugima i svetu. Za pravilno funkcio-
nisanje ne samo da je važno da ove predstave budu realistič-
ne, več i da osoba pridaje važnost svakom od ova tri aspekta
stvarnosti. Problem nastupa kada neko počne da hronično
zanemaruje neki od ovih aspekata.
Čini se da postoji pravilnost da što su životne okolnosti
povoljnije, to neka osoba više obraća pažnju na sebe, a što su
životne okolnosti nepovoljnije, to je sklonija da ignoriše sebe,
a da pažnju usmerava na druge i životnu situaciju u kojoj se
nalazi. Tokom višegodišnjeg boravka u onome što zovemo
„zona preživljavanja” ljudi jednostavno zaborave na sebe i
bave se ljudima, pojavama i stvarima koje se nalaze izvan
njih.
Mnogi autori upozoravaju koliko je važno makar povre-
meno obratiti pažnju na sebe, oslušnuti samog sebe, biti u
kontaktu sa sobom, „dogovoriti se” sa samim sobom. Ukoli-
ko se to čini, uspostavlja se ravnoteža između unutrašnjeg i
spoljašnjeg, tako da osoba živi skladnije i sa sobom i sa real-
nošću.
Nisu retki ljudi koji ne mogu da se opuste ni putem jed-
nostavne vežbe relaksacije. Kroz njihov um stalno prolaze
misli koje se tiču onoga što treba da urade, onoga što se de-
silo ili što će se možda desiti. Njihova svest nije usmerena na
situaciju „sada i ovde” već na neku drugu situaciju u nekom
drugom vremenu. Pitanje koje se postavlja jeste kako da oni
prekinu taj neprekidni tok misli koji se ne tiče sadašnjosti, a
226 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPIS)

koji u njima izaziva različita osećanja i njihovo telo priprema

za neku akciju. To je poseban problem kada su ljudi u stresu
- kada njihove mentalne slike izazivaju neko neprijatno ose-
ćanje: uvređenost, ljutnju, zabrinutost, krivicu...
Ljudski mozak je organ mišljenja i obrade informacija,
tako da je ljudima veoma teško da „misle ni na šta”. Kako ne
mogu tek tako da prestanu da misle, mogu da se posluže tri-
kom i da svoju pažnju sa mišljenja prebace na ono što oseća-
ju, a najbolje da pažnju usmere na osećanje onih senzacija
koje registruju njihova čula. Ako osoba koja je odlučila da se
opusti usmeri svoju pažnju na vlastito disanje, na vazduh
koji ulazi i izlazi kroz njene nozdrve, otkriće da je prekinula
tok misli.*
Posle nekoliko minuta usmerenosti pažnje na ove čulne
osete, mentalni tokovi se umiruju, a sa njima se umiruje i
telo, to jest fiziološka reakcija na neko neprijatno osećanje.
Ovom jednostavnom tehnikom se umiruju i duša i telo u
nekoj vrsti dubokog odmaranja, tako da se osoba posle de-
setak minuta oseća sveže i odmorno.
Ovakve tehnike usmeravanja pažnje, ili čulnosti, kako
bi mogao da se prevede engleski izraz majndfulnes, koji se
kod nas odomaćio, sve su više prisutne u različitim pristu-
pima ličnog i duhovnog razvoja. Ne bez razloga.
[29.10. 2016.]

* Više: Elen Langer, Osluškivanje sebe - Majndfulnes: tehnike usme-

ravanja pažnje, Psihopolis, Novi Sad, 2016.
 227

106. KOLEKTIVNA POVRŠNOST

Savremeni čovek je u situaciji da je njegova pažnja uglav-

nom preplavljena raznoraznim informacijama. Možemo se
zapitati kako ova preplavljenost utiče na stvaranje našeg zna-
nja, memoriju i u krajnjem slučaju na naš mozak. Koliko od
toga što registrujemo u svakodnevnim životima ostaje u
nama i kako utiče na nas - povoljno ili nepovoljno?
Ključ odgovora na ovo pitanje leži u razumevanju priro-
de upamćivanja. Iz tog razloga je potrebno da ukratko izlo-
žimo šta danas znamo o prirodi pamćenja, to jest upamći-
vanja i prisećanja.
Pojednostavljeno gledano, postoje dve vrste memorije,
kratkoročna i dugoročna, a između njih postoje velike razli-
ke. Kratkoročna memorija je ona koja se javlja neposredno
nakon registrovanja neke informacije i ona nam omogućava
da se prisetimo te informacije kratko vreme nakon što smo
je registrovali. Smatra se da je priroda ove memorije elek-
trična jer u slučaju potresa mozga ovo sećanje nestaje.
Dugoročna memorija je ona koja se javlja otprilike jedan
sat nakon upamćivanja, a njena priroda je biohemijska jer
zavisi od proizvodnje proteina, ali i morfološka jer dovodi do
stvaranja novih veza između moždanih ćelija. Proces pretva-
ranja kratkoročne u dugoročnu memoriju naziva se konsoli-
dacija i veoma je važno da se odvija neometano.
Još je krajem 19. veka otkriveno da ukoliko stalno pristi-
žu nove informacije, taj dotok ometa proces konsolidovanja
i stvaranje dugoročne memorije. To je nazvano retroaktivna
inhibicija. U situaciji u kojoj je savremeni čovek neprestano
bombardovan novim informacijama koje mu šalju različiti
228 Zoran Milivojević • PsiHOLOGlČKI SPISI

mediji u borbi za njegovu pažnju, proces stvaranja dugoroč-

ne memorije je značajno ometen. Kako se memorija konso-
liduje tokom spavanja i sanjanja, a poznato je da današnje
generacije, posebno deca, spavaju sat manje nego pre tride-
setak godina, to dodatno otežava stvaranje trajne memorije.
Sve to čini da je takozvana radna memorija savremenog
čoveka opterećena kratkotrajnim sećanjima, dok je istovre-
meno stvaranje trajnih sećanja otežano. Posledice po naše
znanje, mišljenje, identitet i druge mentalne funkcije, koje
zavise od sećanja, veoma su negativne. Od sećanja, memo-
rije, zavisi ono što znamo, kao što zavisi i naše mišljenje jer
mislimo tako što koristimo naše znanje. Upravo naše znanje
0 sebi, drugima i svetu stvara naš identitet, kvalitet našeg Ja.
Zbog svega toga je prosečni savremeni čovek daleko površ-
nijeg znanja nego što su bile ranije generacije.
Način da se suprotstavimo uticajima koji nas zagluplju-
ju jeste da se fokusiramo na ono što nam je zaista važno; da
biramo na šta ćemo usmeriti svoju pažnju; da promišljamo
1 da povezujemo sa onim što već znamo. U protivnom, po-
staćemo površni ljudi koji će biti lak predmet svakojake ma-
nipulacije.
[5. n . 2or6.]
 229

107. PSIHOLOGIJA NAVIJANJA

Većina utakmica, od sportskih do političkih, odvija se

pred publikom. Navijanje publike za jednu stranu, a protiv
druge, jeste jedna od veoma raširenih pojava u različitim as-
pektima društvenog života. Kako je navijanje izvor različitih
intenzivnih emocija, od veoma prijatnih do veoma neprijat-
nih, dobro je razumeti mentalne procese koji u njemu uče-
stvuju.
Osnovni mehanizam kod navijanja jeste poistovećenje
ili identifikacija. Tokom navijanja navijač nesvesno postavlja
znak jednakosti između sebe i onoga za koga navija. Onu
stranu za koju navija navijač doživljava kao deo sebe, kao
neku vrstu „produžetka” njegove ličnosti i njegovog tela. Zbog
toga nekada navijači prave nenamerne pokrete kao da se oni
nalaze u takmičarskoj situaciji ili pred televizorom „doviku-
ju” osobi ili osobama za koje navijaju kako je najbolje da po-
stupe.
Posledica takvog psihološkog odnosa jeste da je uspeh
igrača na terenu istovremeno i uspeh osobe koja navija. Dra-
mu na terenu, kada strane naizmenično imaju prednost, pra-
te navijačeva veoma intenzivna osećanja, od sreće pa do ljut-
nje i tuge. Cilj svakog navijača jeste da „pobedi”, da strana sa
kojom se poistovetio bude pobednik. Zahvaljujući iluziji da
su on i strana za koju navija jedno - u zavisnosti od rezulta-
ta nakon utakmice pojavljuju se različite emocije. Ukoliko je
osoba ili tim za koji navija pobedio, navijač oseća ponos i
zadovoljstvo. Ta osećanja su upravo cilj svakog navijanja, kao
i doživljaj da smo ,,mi” bolji od „njih”.
230 Z o r a n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIĆKI SPISI

Problem nastupa onda kada strana, dakle osoba ili gru-

pa ljudi za koju je navijač navijao - izgubi. Kako je taj gubitak
emotivno doživljen kao navijačev gubitak, on reaguje snaž-
nim razočaranjem, nezadovoljstvom, ljutnjom, ali i sramom
i osećanjem niže vrednosti.
Nakon gubitka navijač za svoja neprijatna, loša osećanja
može da okrivi stranu za koju je navijao. Dok prihvata zado-
voljstvo i ponos koji dolaze iz njenih uspeha, on nakon neu-
speha odbacuje nezadovoljstvo, stid, razočaranje i osećanje
niže vrednosti. U pokušaju da se zaštiti od neprijatnih ose-
ćanja, on se distancira od strane za koju je navijao, okrivlju-
jući je za sve. Dok je ranije važilo pravilo: Tvoji uspesi su i
moji, sada važi pravilo: Tvoji neuspesi su samo tvoji. Zato su
nekada razočarani navijači veoma okrutni u komentarima
prema osobi ili timu koji su prethodno bili predmet njihovog
divljenja.
Kada su organizovani u grupe i supkulture, strasni na-
vijači mogu da postanu nasilni prema grupi koja navija za
protivničku stranu. Time pokazuju „onima” da iako je njihov
klub ovaj put pobedio - nisu bolji od ,,nas”.
Navijanje je društvena pojava u kojoj najviše dolazi do
izražaja naše „unutrašnje dete”. Bez dečjeg poistovećivanja i
doživljaja pripadnosti, navijanje uopšte nije tako privlačno.
[12. n . 2016.]
 231

108. KADA BLISKA OSOBA

NE VIDI PROBLEM

Kada vide pijanog čoveka kako se tetura ulicom, mnogi

ljudi požele da mu pomognu, ali svesni da je to nepoznata
osoba za koju ne znaju kako bi u tom slučaju reagovala, odu-
staju i nastavljaju dalje „gledajući svoja posla”. Sasvim je druk-
čija situacija ako je to neka njima bliska osoba - osoba koju
dobro poznaju i za koju su emocionalno vezani. Potreba da
pomognemo i olakšamo drugome upravo se pojavljuje u svom
najintenzivnijem oblilcu kada je pomoć potrebna osobi sa
kojom smo bliski, koju volimo i prema kojoj osećamo pripad-
nost, tako da tada većina ljudi nudi pomoć.
Problem nastupa onda kada druga strana, kojoj je pomoć
potrebna, ne samo da je odbija, nego tvrdi da problem ne
postoji.
Neko blizak može preterano da pije alkohol, uzima dro-
ge, kocka se, i istovremeno da tvrdi da sve drži pod kontro-
lom, da može da prestane sa datim ponašanjem, i da će to
sigurno učiniti, ali samo onda kada sam to poželi.
Isto tako, bliska osoba može da pokaže znakove neke
ozbiljne bolesti, ali istovremeno da negira da su ti znakovi
razlog za zabrinutost i da odbija da ode na pregled kod leka-
ra, tvrdeći da će ,,sve to proći ubrzo”.
Još je teže kada osoba pokazuje znake neke duševne bo-
lesti, a da ne uviđa svoje stanje. U slučaju patološke ljubomo-
re, ljubomorna osoba po pravilu ne vidi svoju ljubomoru kao
problem, već ponašanje osobe na koju je ljubomorna.
2 3 2 _____________________________ Z o r a n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

U svim ovim situacijama bliska osoba otpisuje ili posto-

janje problema ili njegovu važnost ili postojanje rešenja. Zbog
toga ona ne rešava problem koji je drugima očigledan i od-
bija svaku pomoć.
Kada drugima nudimo pomoć koju oni odbijaju, tada nas
oni ne doživljavaju kao one koji pomažu, već kao one koji
proganjaju i dosađuju. Zato je u ovakvoj situaciji bliska oso-
ba, koja pokušava da pomogne, razapeta između odgovor-
nosti za drugoga i posledičnog osećanja krivice što ne uspe-
va da mu pomogne i, sa druge strane, loših osećanja koja su
rezultat konflikata i nemoći.
Šta raditi u takvim situacijama?
Poznato je da ne možemo silom naterati druge da nešto
uvide ili da se promene. Međutim, možemo da utičemo na
njih. Ako smo mi kao bliske osobe važni tim ljudima, onda
im je važno i to šta mislimo i to kako se osećamo. Upravo je
ova emocionalna umreženost nekada glavni razlog što je
neko „progledao” i počeo da rešava svoj problem. Kada sa
drugima komuniciramo iz pozicije poštovanja, uz uvažavanje
njihove volje i prava na svoj stav, i kada im takvu poruku ša-
lje veći broj bliskih osoba, tada se povećava šansa da će pro-
meniti stav i početi da rešavaju problem. To je proces u kome
treba biti strpljiv.
[19.11. 2016.]
 2 33

109. OSEĆANJA MENJAJU

PERSPEKTIVU

Poznato je još od antičkih vremena da osećanja, naroči-

to ona koja dugo traju, raspoloženja, bitno utiču na nečiji
doživljaj sebe, drugih i sveta. Zato se za veoma intenzivno
osećanje kaže afekt. Kada kažemo da je neko nešto učinio u
afektu, tada ga na neki način opravdavamo kao da to nije
učinio svojom voljom, već pod uticajem snažne emocije kojoj
se nije mogao odupreti. U latinskom jeziku affectus (od affi-
cere - uticati na nekoga) označava neko unutrašnje stanje
koje je izazvano delovanjem spoljašnje sile.
Zahvaljujući saznanjima proisteklim iz proučavanja emo-
cionalnih reakcija, danas više ne gledamo na ljude kao na
žrtve svojih emocionalnih stanja koje je nemoguće kontro-
lisati. Danas znamo da ljudi „proizvode” svoja osećanja tako
što situaciji koju su opazili pripisuju neko značenje, a zatim
tom značenju pridaju određenu važnost. Kako su ljudi su-
bjektivni, pripisivanje značenja može da bude više ili manje
realistično, pa i potpuno iracionalno. Naučili smo da inten-
zitet emocionalnog odgovora odgovara važnosti koju je oso-
ba pripisala datoj situaciji. Zato se smatra da ljudi jesu odgo-
vorni za svoja osećanja, kako za njihov nastanak, tako i za
način na koji ih izražavaju drugima.
Kako se emocije pojavljuju onda kada je nešto veoma
važno, njihova unutrašnja funkcija jeste da drugim delovima
psihe zadaju prioritetni zadatak. To je kao da se emocija obra-
ća memoriji, pažnji, imaginaciji, koncentraciji, inteligenciji,
itd., zahtevajući od svih da se bave onim važnim poslom zbog
kojeg je emocija nastala.
2 3 4 _____________________________ Z o r a n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

Postoji velika razlika između toga kako neprijatna i pri-

jatna osećanja utiču na ostale psihičke funkcije.
Emocije su reakcije na važne promene, a neprijatne emo-
cije su reakcije na negativne promene. Upravo je neprijatnost
nekog osećanja signal osobi da je narušen sklad između nje
i stvarnosti. Funkcija emocije jeste da je pokrene na neku
akciju - emocija dolazi od latinskog e i movere, što znači po-
krenuti - kojom će ponovo uspostaviti ravnotežu. Posledica
je da neprijatna osećanja sužavaju perspektivu osobe tako
što je fokusiraju na onu negativnu promenu koja je i razlog
pojave osećanja. Zato se nekada govori da emocije sužavaju
svest. To ne znači da osoba koja snažno oseća ne razmišlja,
već da veoma intenzivno razmišlja, ali samo na zadatu temu,
što često znači da gubi „širinu” razmišljanja i da ne uzima u
obzir širi kontekst u kojem se pojavila negativna pojava. Sto
je emocija snažnija, to je fokusiranje više izraženo.
Dok neprijatna osećanja sužavaju perspektivu i fokusi-
raju je na problem, prijatna osećanja deluju sasvim suprotno
jer je šire. Ljudi koji se dobro osećaju, koji su zadovoljni, bo-
lje registruju svet oko sebe, primećujući svu onu lepotu koja
izmiče oku neraspoložene osobe.
[26.11. 2016.]
 235

110. SAMOVREĐANJE

Kada osoba komentariše sebe i svoje postupke bilo na-

glas bilo „unutrašnjim govorom”, to nazivamo unutrašnji ko-
mentar, a kada na te komentare odgovara samoj sebi - unu-
trašnji dijalog. Na osnovu toga kako osoba komentariše sebe
i svoje postupke, možemo da zaključimo kakav je njen odnos
prema samoj sebi.
Tipična situacija u kojoj se otkriva nečiji odnos prema
sebi jeste kada osoba komentariše neku svoju grešku ili ne-
uspeh. Rezultati jedne ankete u kojoj su ispitanici odgova-
rali na pitanje: Sta kažete sebi kada pogrešite? - pokazali su
da većina tada sebe diskvalifikuje kao osobu „govoreći” sebi
da su glupi ili nesposobni.
Kada nekome kažemo da je glupan ili nesposobnjaković,
te etikete su uvrede kojima izražavamo da je data osoba ne-
dovoljno vredno ljudsko biće - na taj način izražavamo pre-
zir prema njoj. Kada to sebi govorimo, tada vređamo sebe
izražavajući prezir prema sebi. Kao što prezir prema drugo-
me jeste neprijateljsko osećanje, tako je i samoprezir nepri-
jateljsko osećanje usmereno prema samom sebi - izražavanje
neprijateljskog stava osobe prema samoj sebi.
Emocionalno pismeni ljudi znaju da razlikuju sebe od
svojih postupaka, a greška je upravo neki pogrešan postupak
koji je često proistekao iz neke pogrešne procene ili odluke.
Ovakva osoba može da ima pozitivan i prijateljski odnos
prema samoj sebi dok istovremeno ima negativan odnos pre-
ma svom postupku. Kada pogreši, ona ne dovodi u pitanje
svoju vrednost i svoje samopoštovanje, već svoje razmišljanje
o datoj stvari i svoje postupanje.
236 Z o r a n M iliv o je v ić • PsiHO LO GIČKl SPISI

Jedino tako osoba koja se samopoštuje može da se dis-

tancira od svojih grešaka, da se zapita zašto je pogrešila i
kako da sledeći put u sličnoj situaciji ispravno postupi. Ra-
zlikovanje sebe od svojih postupaka omogućuje joj da uči na
svojim greškama. Ako ne pravi tu razliku, onda u takvim
situacijama samo iznova potvrđuje svoju pretpostavljenu glu-
post i nesposobnost, to jest negativnu sliku o sebi.
Emocionalno pismena osoba se u takvim situacijama
takođe loše oseća, ona se ili ljuti na sebe - jer je ljutnja zah-
tev za promenu ponašanja - ili se oseća krivom, što je tako-
đe motiviše da odbaci dato ponašanje. I samoljutnja i oseća-
nje krivice je motivišu na promenu i učenje.
Deca razmišljaju crno-belo - ili sam pametan ili glup, ili
sam sposoban ili nesposoban - tako da kada pogreše, rodi-
telji bi trebalo da ih uče da je postupak loš, a ne da je dete
loše. Velika je greška kada roditelji uvredljivim etiketama
„časte” dete koje je nešto pogrešilo jer to kod njega stvara
neprijateljski odnos samoprezira prema samom sebi.
Pozitivan, prijateljski odnos prihvatanja samoga sebe ne
isključuje negativan odnos osobe prema onome što radi. To
je nešto što bi trebalo učiti i sebe i ljude oko nas, a pogotovo
decu.
[3.12. 2016.]
 237

111. KAJANJE

Svaki put kada neko nešto pogreši, oseća se više ili manje
neprijatno. Kada osoba uvidi da je njena greška izazvala neku
veću negativnu posledicu - štetu - i oštetila nekog drugog,
pojavljuje se osećanje krivice, koje se izražava kao kajanje.
Kako ljudi često greše, dobro je razumeti krivicu i kajanje.
Glavna funkcija osećanja krivice jeste da se osoba iznu-
tra i spolja distancira od svog pogrešnog postupka. Na taj
način ona zauzima poziciju nekoga ko je dobar i ko se odriče
svog lošeg postupka. Razlikovanje sebe kao osobe koja je do-
bra od svog lošeg postupka, preduslov je za osećanje onoga
što se zove odrasla krivica, a što je osobina emocionalno zre-
lih ljudi. Deca po pravilu ne prave razliku između sebe i svog
pogrešnog postupka, tako da kada shvate da su pogrešila,
počinju loše da misle o sebi kao osobi. Osećanje krivice je
rezultat ljutnje na samoga sebe, to jest zahtevanja od samog
sebe da se prekine sa pogrešnim ponašanjem i da se ono ne
ponavlja u budućnosti.
Priznanje krivice i izražavanje kajanja su poruka drugim
ljudima koja glasi: ,,Za razliku od mog postupka, ja sam do-
bra osoba.” Time osoba koja se kaje pokazuje oštećenom i
drugim ljudima da je dobra, da nije imala lošu ili zlu name-
ru, da ne sude o njoj na osnovu postupka. Slično je i na sudu
kada se okrivljenom uzima kao olakšavajuća okolnost to što
priznaje krivicu i izražava kajanje. Time pokazuje da zna ra-
zliku između dobrog i lošeg, pa da prihvata moralne norme.
Osim što osoba koja se kaje ima želju da prizna svoju
grešku, osećanje krivice je motiviše da ispravi negativnu po-
sledicu, da smanji štetu bilo tako što će stvar vratiti u pret-
238 Z o r a n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKI SPISI

hodno stanje, bilo tako što će ponuditi nadoknadu za štetu.

Isto tako važno je i uputiti izvinjenje oštećenoj osobi, čime
osoba koja je pogrešila pokazuje da je uvažava i da joj nije
svejedno što se oseća Ioše zbog štete koju je pretrpela. Na taj
način ona pokazuje oštećenom da prema njemu ima prija-
teljski odnos, tako da mu je teže da zauzme neprijateljski
odnos, da mrzi i da se sveti. U tom smislu izražavanje kajanja
„leči” međuljudske odnose.
Osećanje krivice motiviše osobu i na učenje. Osim što je
naučila da više nikada ne postupa na pogrešni način, ona se
pita kakav bi bio ispravan postupak u nekoj budućoj sličnoj
situaciji, kako ne bi ponovila grešku. Osećanje krivice i ka-
janje omogućuju ljudima koji tokom života ne mogu da iz-
begnu donošenje pogrešnih odluka i grešenje na druge na-
čine, da uče iz svojih grešaka i da postaju ličnosti koje sve
manje greše.
Iskreno kajanje bi trebalo razlikovati od manipulativnog
straha od kazne kada neko imitira kajanje kako bi izbegao
ili smanjio kaznu.
Kajanje poziva druge Ijude na opraštanje. Međutim, ne
bi trebalo oprostiti nekome, bilo odraslom ili detetu, neki loš
postupak za koji se osoba nije iskreno pokajala.
[10.12. 2016.]
 239

112. VIRTUELNO JA

Odavno je primećeno da se ljudi ne ponašaju isto pred

onima sa kojima su bliski i pred onima sa kojima to nisu. Na
jedan način se ponašaju u bliskosti ili intimi, a na drugi u
javnosti. Dok se u bliskosti ljudi ponašaju opušteno i otvo-
reno, u javnosti pokazuju svoje „javno Ja”, koje se drukčije
naziva fasada, persona ili socijalna maska.
Javno Ja jeste važan deo ličnosti koji ima svoje funkcije:
od toga da osoba od drugih zamaskira ono što ne želi da
drugi znaju o njoj, do toga da iza njega sakrije svoje sponta-
ne reakcije kojima bi mogla da druge uvredi ili dovede u ne-
prijatnu situaciju.
Pored ovih zaštitnih funkcija, javno Ja služi da se osoba
predstavi drugima na onaj način na koji želi da je drugi do-
žive. Ukoliko u tome uspe, onda joj ponašanje drugih prema
njoj postaje predvidivo.
Pojavom masovnog otvaranja profila na društvenim mre-
žama, nastao je novi javni prostor u kojem osoba može da
živi svoj virtuelni život i da zadovoljava svoje socijalne po-
trebe.
Pojam „virtualno” dolazi od latinskog virtus, što izvorno
označava vrlinu, čovečnost, a u prenesenom značenju nešto
što ima iste osobine kao nešto drugo, ali što nije to. Drugim
rečima, to je nešto što fizički ne postoji, već samo izgleda da
postoji zahvaljujući kompjuterskom softveru.
Profil na mreži postaje neka vrsta ličnog izloga u kojem
osoba ima punu kontrolu šta će u njega da postavi i tako se
predstaviti „prijateljima” u virtuelnoj zajednici.
240 Z o r a n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

Ona bira fotografije, komentare i druge sadržaje koji će

je predstaviti ne takvu kakva zaista jeste, već takvu kakva
želi da bude viđena od drugih. Upravo zbog toga što može
da kontroliše mnoge parametre samopredstavljanja, ona to
može da radi mnogo uspešnije nego u stvarnom životu.
Kada neko ima mnogo više virtuelnih „lajkova” i „prija-
telja” nego u stvarnom životu, kada se u virtuelnoj zajednici
oseća mnogo bolje nego u stvarnoj, taj se udaljava od stvar-
nog sveta.
Kada neko svoje socijalne potrebe mnogo bolje zadovo-
ljava virtuelno, on svoj doživljaj lične vrednosti povezuje sa
tim aktivnostima i ima veću potrebu da vreme posvećuje
virtuelnoj zajednici. U tom slučaju virtuelni svet joj postaje
neka vrsta zamene za stvarni život i stvarne socijalne odno-
se, a virtualno Ja je zamena za stvarno Ja, što može da pređe
u zavisnost.
Iako u mnogim slučajevima virtuelno predstavljanje sebe
kao srećnog, socijalno i lično uspešnog, ali i društveno an-
gažovanog, jeste samo kompenzacija za osećanje manje vred-
nosti u stvarnom Ja, postoji i povratna sprega jer virtuelno
Ja „obavezuje” osobu da se u stvarnom životu što više pona-
ša u skladu sa svojom virtuelnom projekcijom sreće i uspeha.
Oni koji se nalaze u procesu formiranja ličnosti su naj-
više izloženi riziku da njihovo virtuelno Ja „pojede” njihovo
stvarno Ja, a to su deca i mladi.
[17.12. 2016.]
 241

113. DETETOVO PRAVO NA

VLASTITI POL

Promocija „rodno neutralnog vaspitanja” je povod da

ukažemo na opasnosti i moguće negativne posledice koje
ono nosi. Pojednostavljeno, ovaj pristup vaspitanju je zasno-
van na jednoj tačnoj i dve pogrešne pretpostavke. Prva, tač-
na, jeste da svako dete ima sposobnost da razvije osobine
suprotnog pola, to jest muškog ili ženskog roda. Druga je da
će ono samo, kada dođe vreme za to, da „oseti” i opredeli se
da bude muško ili žensko. Treća je da roditelji nemaju pravo
da se mešaju u taj proces i da „nasilno” uklapaju dete u druš-
tvenu ulogu i identitet koji su u skladu sa njegovim biološkim
polom i hromozomima.
U skladu s tim neki roditelji, ponosni na svoju napred-
nost, modernost i nenasilnost, pitaju svoje malo dete kako
da ga obuku za vrtić, da li danas želi da bude muško ili žen-
sko.
Iako biologija ima svoj uticaj, precenjuje se ideja da je
muški ili ženski identitet stvar biologije. Važniji su psihoso-
cijalni faktori. Dete od najranijeg doba usvaja mušku ili žen-
sku društvenu ulogu i sa njom se poistovećuje. Prvo poisto-
većenje je biti dečak ili devojčica, to jest biti sin ili kćerka.
Koliki uticaj roditelji imaju na rodno opredeljenje deteta
vidimo kod onih roditelja koji su dobili dete koje je, po njima,
„pogrešnog” pola. Oni prema detetu razvijaju suptilni psiho-
loški odnos u kojem ga odbacuju jer nije „ispravnog” pola, a
pokazuju ljubav i prihvatanje kada se ono ponaša kao dete
suprotnog pola. Mnoga deca iz ovakvog odnosa izrastaju u
više ili manje „ženskaste muškarce” ili „muške žene”. To
24 2 Zoran Milivojević • PsiHO LO GIČKl SPISI

može, ali ne mora da bude povezano sa njihovom istopolnom

orijentacijom. Neka od njih razvijaju rodnu disforiju jer ose-
ćaju da je njihova duša zarobljena u telu pogrešnog pola.
Osim porodice, važan je i uticaj šire zajednice. Još je pre
sto godina Alfred Adler, poznati švajcarski psihoanalitičar,
upozoravao na „muški protest” kod devojčica, koje žele da
budu iste kao muškarci kada shvate da su u odraslom druš-
tvu muškarci privilegovana kategorija.
Kao što roditelji svojim odnosom i porukama utiču na
dete da svoj identitet prilagodi svom biološkom polu, tako i
rodno neutralno vaspitanje utiče na decu da postanu rodno
zbunjena i neopredeljena. Možemo pretpostaviti da će ono
doprineti mnogo većoj zastupljenosti transrodnih osoba kada
odrastu generacije tako vaspitane dece. Sadašnja istraživanja
pokazuju da je odrasli život takvih osoba veoma težak i ne-
srećan, zbog čega je među njima ekstremno visoka stopa
samoubistava.
Glavni zadatak roditelja jeste da prihvate i vole svoje dete
bez obzira na to kojeg su pola - da ga ne zbunjuju i da mu ne
osporavaju pravo da izgrađuje svoj identitet u skladu sa svo-
jim hromozomima. Ravnopravnost brata i sestre je podloga
društva ravnopravnih žena i muškaraca, pri čemu ravnoprav-
nost ne znači brisanje razlika između muškog i ženskog.
[2 4 . 1 2 . 2 0 16 .]
 243

114. ČESTITANJE

Šta je dublji smisao čestitanja? Kakve međuljudske od-

nose uspostavljamo kada jedni drugima nešto čestitamo, na
primer Novu godinu, ostvarenje nekog uspeha itd, ili kada
ne čestitamo? Šta znači kada na upućenu čestitku ne odgo-
vorimo?
Ako nam neko u novoj godini poželi puno zdravlja, sre-
ća i veselja, on nam izjavljuje da nam želi dobro. A želeti da
neko bude dobro i da se dobro oseća jeste onaj temelj svakog
prijateljskog odnosa koji zovemo saosećajnost.
Mnogi ljudi misle da je saosećajnost samo onda kada
odgovaramo na osećanja osobe prema kojoj imamo prijatelj-
ski odnos. Ako je ona tužna, nama je žao što se ona tako
oseća. Ako je ona srećna i zadovoljna, nama je drago što se
ona tako oseća.
Ali pored te vrste saosećajnosti, postoji i ona druga u
kojoj mi nešto činimo da bi se druga osoba dobro osećala,
dok izbegavamo da činimo nešto za šta znamo da bi se ona
zbog toga osetila neprijatno i uznemireno.
To se najbolje vidi u načinu izražavanja ljubavi. Kada
nekoga volimo, ta osoba nam je veoma važna, kao što su nam
važna i njena osećanja. Mi zato želimo da se ona oseća dobro,
a ne loše. Zbog toga činimo nešto - bilo da je darujemo ne-
kim poklonom za koji znamo da će je obradovati, bilo da joj
činimo neku uslugu koju nije tražila da bismo je razveselili.
Cilj je da se ona oseti prijatno.
Za razliku od saosećajnosti ili simpatije koja je osnova
prijateljskih odnosa i prijateljske ljubavi, protivosećajnost ili
2 4 4 ______________________ Zoran Milivojević • PsiH O LO GlČKl SPISI

antipatija i ravnodušnost ili apatija, su u osnovi neprijatelj-

skih odnosa.
Kada neko oseća antipatiju, tada želi loše osobi za lcoju
smatra da nije u redu. Ako je drugoj osobi loše, njemu je dra-
go, a krivo mu je kada je njoj dobro. Kod apatijskog odnosa
niti je nekome drugi važan, niti mu je važno kako se on ose-
ća.
I zato čestitke i čestitanje nisu samo isprazni rituali bez
dubljeg smisla. Oni su duboko ljudske izjave poštovanja i
prijateljske ljubavi.
Često ljudi prihvataju čestitanje samo od iskrenih prija-
telja, dok smatraju da su oni koji su im emocionalno dalji,
čestitali samo reda radi. Međutim, biti prijatelj sa nekim i
imati prijateljski odnos prema nekome nije isto.
Možemo imati prijateljski odnos i prema onim ljudima
koji ne samo da nam nisu emocionalno bliski, već ih i ne po-
znajemo. Ako nam kroz čestitanje Ijudi prema kojima imamo
distancu izražavaju prijateljski odnos, to treba prihvatiti jer
prijateljske odnose treba negovati i sa takvim ljudima.
Poseban problem je kada nam neko uputi čestitku, na
primer u pismenoj formi, na koju ne uzvraćamo kontrače-
stitkom. Na taj način odbacujemo pruženu ruku i pokazuje-
mo drugome da nam nije važan, da smo ravnodušni prema
njemu i njegovim osećanjima.
[ 3 1.12 . 2016.]
 245

115. LJUBAV: POTREBA ILI ŽELJA?

Na pitanje da li je ljubav - da se voli i da se bude voljen

- osnovna ljudska potreba, većina bi odgovorila potvrdno.
Međutim, ako primenimo strogu definiciju potrebe, da je
ona ono bez čijeg zadovoljenja ljudi umiru, tada je jasno da
odrasli čovek lcoji dugo vremena nema ljubav neće umreti
zbog toga. Bez ljubavi osoba sigurno neće živeti kvalitetno,
biće usamljena bez ljudi za koje je emocionalno vezana i ve-
rovatno će imati kraći životni vek. Zato ltažemo da je za odra-
slu osobu ljubav želja, a ne potreba, dakle nešto bez čijeg
ispunjenja se može, ali sa čijim ispunjenjem čovek ostvaruje
sebe u emocionalnom smislu.
Kada su deca u pitanju, ljubav i sve ono kroz šta se ljubav
prema detetu izražava jeste detetova potreba. Ne samo da se
dete bez ljubavi ne može razvijati pravilno već su brojna istra-
živanja pokazala da je kod teško zanemarene dece veći stepen
obolevanja i smrtnosti.
Evolucijska teorija ljubavi zastupa tezu da se ljubav, to
jest čvrsto emocionalno vezivanje, javlja upravo onda kada
je visoko razvijenim organizmima potrebno mnogo godina
da postignu zrelost i samostalnost. Za sve to vreme emoci-
onalna vezanost roditelja omogućuje stalnu brigu za mla-
dunče.
Kada se emocionalno vezuju za drugoga, odrasli i dete
to čine na različite načine. Odrasli se vezuju sa svešću da
mogu ne samo preživeti već i nastaviti kvalitetno živeti na-
kon što prežale gubitak voljene osobe. Kako deca zavise od
roditelja, ona se vezuju sa svešću da ne mogu da prežive bez
2 4 6 ______________________ Zoran Milivojević • PSIHOLOGIĆKI SPISI

osobe od koje zavise. Zato je za dete ljubav potreba, a za

odraslu osobu želja.
Onaj trenutak u emocionalnom razvoju kada osoba shva-
ti da može samostalno i kvalitetno da živi i nakon gubitka
ljubavi određene osobe jeste trenutak kada je u ljubavnom
smislu emocionalno odrasla. Nakon toga ona više ne voli kao
dete, već kao odrasla osoba.
Opisan je ideal odraslog vezivanja. U stvarnosti mnogi
odrasli ljudi nose u sebi svoje „unutrašnje dete”. To čini da se
kao odrasli vezuju i na odrasli i na dečji način. To se najbolje
vidi u situacijama raskida, to jest gubitka voljene osobe, kada
je njihovo tugovanje mešavina odraslog i dečjeg tugovanja.
Sto je neka odrasla osoba sklonija dečjem tipu vezivanja,
kod nje je više izražen doživljaj zavisnosti od ljubavi kon-
kretnog partnera. Ona dati ljubavni odnos doživljava kao
potrebu i jasno izražava: „Nema mi života bez tebe.” Zato je
dečje vezivanje u osnovi svih zavisničkih ljubavnih odnosa
odraslih.
Razlikovanje dečjeg od odraslog tipa vezivanja je veoma
važno za emocionalnu pismenost. Glorifikacija dečjeg tipa
vezivanja kao „velike ljubavi” za rezultat ima veliku količinu
ljubavne patnje, pa i nasilja koje iz nje proizlazi. Promocija
odraslog tipa vezivanja kao stvarne ljubavi bi nesumnjivo
dovela do mnogo boljih partnerskih odnosa.
[6.1. 2017.]
 247

116. NAPAD PANIKE

„Napadi panike” su jedan od najčešćih emocionalnih po-

remećaja koji muče savremenog čoveka. Naziv ovog poreme-
ćaja pogrešno upućuje da čoveka, iz nekog razloga, a protiv
njegove volje, napada panika.
Panika je inače dobila ime po grčkom božanstvu Panu,
za koga se verovalo da u šumarcima napada mladiće i devoj-
ke. Oni bi, kada bi zbog nekog šuma pomislili da ih vreba
Pan, bezglavno trčali u pokušaju da mu izmaknu. Takvo ose-
ćanje i ponašanje je nazvano panika.
Iako mnogi misle da je panika neka vrsta srednje inten-
zivnog straha, između manje intenzivnog straha i mnogo
intenzivnijeg užasa, ona jeste posebna vrsta straha koja po
intenzitetu može da bude blaga, srednja ili veoma snažna.
Osećanje panike - uspaničenost - pojavljuje se onda kada
ljudi smatraju da će za neko veoma kratko vreme, koje se
često meri u minutama, nastupiti neka katastrofa. To ih po-
kreće da u tom kratkom vremenu pokušaju različita pona-
šanja u nadi da će neko od njih biti spasonosno. Gledano
spolja, njihovo ponašanje izgleda bezglavo i haotično.
Kada neko kaže da ga protiv njegove volje „hvata panika”,
on negira da je on taj koji je odgovoran za nastanak datog
osećanja. Takva osoba želi da se „oslobodi panike”, ali da bi
to bilo moguće, mora da prihvati odgovornost da je ona ta
koja u datoj situaciji proizvodi svoju paniku - koja se uspa-
niči.
Iako za uspaničenje mogu da postoje neki spoljašnji ra-
zlozi, kod „napada panike” reč je isključivo o unutrašnjim
razlozima u telu ili u psihi. Tipično je da se ljudi uspaniče
248 Z o r a n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKI SPISI

onda kada pogrešno veruju da će u nekoliko narednih minu-

ta kod njih nastupiti neka trajna posledica zbog koje bi mo-
gli da umru, ostanu invalidi ili polude.
Kada je u osnovi uspaničenja telesna bolest, onda su to
upravo one bolesti koje svojim naglim i trenutnim razvojem
ugrožavaju zdravlje i život: infarkt srca, poremećaj srčanog
ritma, moždani udar i gušenje.
Kada je u osnovi uspaničenja psihička bolest, ljudi se
plaše da će ih potpuno preplaviti neka toliko snažna emoci-
ja, da će izgubiti kontrolu nad sobom i poludeti.
Za razliku od uspaničenja kod stvarnih telesnih bolesti,
u „napadima panike” osoba samo pogrešno tumači svoje te-
lesne senzacije i emocije, pripisujući im da su simptom po-
četka neke bolesti ili ludila.
Kada neko jednom doživi „napad”, tada počinje da se
plaši da će se on ponoviti u bilo kojoj situaciji, a pogotovu u
onoj koja je osobi veoma važna. Zbog straha od ponavljanja
napada osoba neprestano prati svoje unutrašnje procese kako
bi prepoznala rane znakove „napada”.
Kada ljudi uvide da je njihova uspaničenost posledica, a
ne uzrok, i razumeju kako pogrešno tumače svoje senzacije,
tada im je mnogo lakše da prevaziđu ovu vrstu poremećaja.
[14.1. 2017.]
 249

117. PREDNOSTI LEPIH

Fizička lepota neke osobe jeste subjektivna kategorija,

ali ipak se može govoriti o ljudima koji su u nekoj zajednici
doživljeni kao lepi ili lepši od drugih. Određene proporcije
tela, simetričnost leve i desne polovine tela, ali i skladno
oblačenje i ponašanje jesu faktori koji doprinose doživljaju
nečije lepote. Koliko fizička lepota jeste prednost u životu, a
koliko je opterećenje?
Rezultati brojnih istraživanja, koja su uglavnom sprove-
dena u SAD, pokazuju da lepi ljudi imaju značajne prednosti
u nekoliko oblasti života. Tako na primer lepi ljudi imaju oko
20 odsto veća primanja od prosečnih, dok su primanja onih
čiji je izgled ocenjen kao ispodprosečan manja i do 10 odsto
u odnosu na prosek.
Fizička lepota optuženih utiče i na rezultate suđenja.
Ispostavilo se da ona utiče na stavove porote, pa čak i na su-
dije, tako da lepi ljudi dobijaju značajno blaže kazne.
Dokazano je, takođe, da ljudi više žele da se druže sa
lepim ljudima nego sa onima prosečnog izgleda, tako da su
lepi ljudi popularniji od drugih u svojoj grupi. To se odnosi
i na decu i na odrasle.
Verovatnije je da će lepi ljudi imati bolje ocene u školi i
da će imati uspešniju akademsku karijeru. To je zbog toga
što učitelji imaju viša očekivanja od lepih učenika, a viša
očekivanja učitelja su povezana sa boljim postignućima uče-
nika.
Zašto je lepota prednost u nekim aspektima života? Naj-
jednostavnije objašnjenje jeste da ljudi reaguju na tuđu le-
potu doživljavanjem prijatnog osećanja lepog. Ovo osećanje
2^0 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISI

se „meša” sa drugim utiscima o osobi, tako da opšti doživljaj

druge osobe „pomera” u pozitivnom smeru. Suprotan proces
se događa kada je neko ocenjen kao „ružan”.
Pored navedenih prednosti, lepi ljudi se suočavaju i sa
određenim preprekama, prvenstveno u međuljudskim od-
nosima. Na prvom mestu su različita, manje ili više očigled-
na, ponašanja koja proističu iz osećanja zavisti i Ijubomore
drugih ljudi. Najčešće se postignuća lepih ljudi diskvalifiku-
ju ocenom da su oni to postigli samo zahvaljujući svojoj le-
poti, da su nešto dobili na „lepe oči”. Pored toga, lepi ljudi bi
trebalo da nauče kako da izađu na kraj sa onima koji ih do-
življavaju kao plen - koji odnos sa njima vide kao dokaz sop-
stvene uspešnosti i društvenog statusa.
S obzirom na navedeno, roditelji čije je dete obdareno
posebnom lepotom, trebalo bi da budu svesni prednosti i
teškoća koje dete može da ima zbog svoje lepote u životu. To
je posebno važno zbog toga što se u savremenim medijima
neprestano precenjuje lepota i projektuje predstava da je biti
lep neophodni uslov za sreću u životu.
Dete i mladu osobu trebalo bi naučiti da pravilno „nosi”
svoju lepotu, da je ne precenjuje, ali i da su u životu mnoge
druge vrednosti važnije nego što je nečija fizička lepota.
[2 1 . 1 . 20 17 .]
 251

118. ZLURADOST

Da li ste nekada osetili zadovoljstvo zbog toga što je dru-

gu osobu snašla neka nesreća koju je prema vašoj oceni ,,za-
služila”? Ako jeste, onda ste osetili osećanje zluradosti. Kao
što kaže sama reč, zluradost označava radovanje, zadovolj-
stvo zbog toga što se nekom drugom desilo neko zlo.*
Zluradost se ubraja u moralna osećanja zbog toga što je
povezano sa idejama dobra i zla, procenom da je neko dobar
ili loš. Zluradost jeste izraz neprijateljskog odnosa prema ne-
kome ko je pretbodno procenjen kao loš ili zao čovek.
Od malih nogu smo izloženi raznim pričama, bilo kroz
literaturu, bilo kroz filmove, u kojima se na vrlo pojedno-
stavljen način predstavlja borba dobra i zla. Arhetipski obra-
zac je sledeći: zla osoba ili sila nepravedno ugrožava dobru,
ali nedovoljno moćnu osobu, što kod nas izaziva nezadovolj-
stvo, nakon čega se pojavljuje neka moćna dobra sila ili oso-
ba, koja pomaže žrtvi i čini na kraju da pravda pobedi. Kada
spasilac na kraju pobedi agresora, kod čitaoca, gledaoca ili
publike nastaje osećanje katarze, razrešenje tenzije zbog do-
minacije zla i zadovoljstvo zbog pobede dobra. Deo doživlja-
ja je zluradost prema poraženom agresoru.
Problem sa ovakvim idejama dobra i zla nastaje onda
kada se one prenesu u međuljudske odnose. Ljudi veoma su-
bjektivno procenjuju sebe i druge, doživljavajući sebe kao
dobre, pripisujući pokvarenost i zle motive drugima. U tome
im pomažu tračevi koji „dokazuju” da su iza socijalne maske
dobrote koju nose, drugi zapravo loši i zli.
Zluradost je izraz neprijateljskih osećanja, kao što su za-
vist i mržnja, i u manjoj meri, prezir. Ova osećanja su rezul-
2^2 Zoran Milivojević • PsiH O LO G lčK l SPISI

tat procene da je drugi loš ili zao, zbog čega se prema njemu
oseća antipatija, to jest protivosećanje. Polazeći od toga da
svet mora da bude pravičan, osoba se loše oseća kada vidi da
je drugome koga procenjuje kao zlog, dobro, a dobro se ose-
ća kada vidi da mu je loše.
Na našim prostorima je osećanje zavisti glavna podloga
za zluradost. Zavist može da bude prepoznata kao takva kod
onoga ko je oseća, ali veoma često je nisu svesni ljudi koji je
osećaju. Ono čega su svesni jeste da ih neko „jako nervira”
iako ne znaju da objasne zbog čega. A logika zavisti jeste:
„Onaj ko je veoma dobar je mnogo bolji od mene, što znači
da sam ja mnogo lošiji od njega - a to nije fer.” Zato ljudi koji
zavide tuđi uspeh pretvaraju u bolno i nepravedno doživlja-
vanje vlastitog neuspeha. Zavist ih motiviše na smanjenje
razlike između njih i uspešnog, uglavnom tako što se odlu-
čuju da je lakše obezvrediti tuđi uspeh, nego se potruditi da
se postigne vlastiti uspeh. Zato je posrnuće uspešne osobe
razlog za zluradost.
Kako zluradovanje više govori o onome ko ga oseća, nego
o onome prema kome se oseća, ono je dobar razlog za lično
preispitivanje koje može da vodi ka ličnom napretku.
[28.1. 2017.]*

* Više: Ričard H. Smit, Zluradost - Šadenfrojde: tamna strana Ijudske

prirode, Psihopolis, Novi Sad, 2017.
 253

119. RODITELJSKI RATOVI

Kada se ljudi odlučuju da započnu ozbiljnu vezu ili brak,

uglavnom se oslanjaju na svoja osećanja prema partneru i
kako se osećaju unutar veze.
Procenjujući koliko im partner po svojim osobinama od-
govara, često ne razmišljaju o tome kako će on da funkcio-
niše u nekim ulogama koje im tek predstoje.
Zato mogu da ih iznenade naknadne, a važne, velike
međusobne razlike, kao na primer u ulozi roditelja.
Optimalno je lcada oba roditelja dele slične poglede na
vaspitanje - od pokazivanja ljubavi do disciplinovanja - talco
da se slažu oko ciljeva vaspitanja i načina njihovog dosezanja.
To ne mora da znači da se oboje istovetno ponašaju pre-
ma detetu, već da razumeju i odobravaju vaspitne postupke
drugog roditelja koje, prema potrebi, pozitivno tumače de-
tetu.
Problem u vaspitanju deteta, a posledično i između ro-
ditelja, nastaje onda kada roditelji imaju različite, suprotstav-
ljene poglede.
Tada svako od njih ocenjuje vaspitne postupke onog dru-
gog kao neprihvatljive.
Kada roditelj koji insistira na disciplini kažnjava dete,
drugi roditelj u tome vidi nepotrebno traumatizovanje dete-
ta. A kada drugi roditelj postupa popustljivo ili prezaštitnič-
ki, drugi u tim postupcima vidi kvarenje deteta.
Zbog suprotstavljenih gledišta na vaspitanje, roditelji
jedno u drugom vide lošeg roditelja, a dete kao njegovu žr-
251 Zoran Milivojević • P s i h o l o g i ČKI SPISI

tvu. U njihovim odnosima se uspostavlja „dramski trougao”,

dinamika između progonioca, žrtve i spasioca.*
Zato se „mešaju” u vaspitanje drugog roditelja bilo da
roditelj koji spašava dete postaje agresivan prema drugom
roditelju (akcija proganjanja progonioca), bilo da „popravlja
štetu” tešeći dete kada drugi roditelj nije prisutan.
Ne samo da ovakva dinamika i nespojivi roditeljski sta-
vovi zbunjuju dete, nego ga plaše njihove međusobne svađe
oko vaspitanja i mogu da ga navedu da zaldjuči da je ono
krivo za njihov loš odnos.
Stvar je još kompleksnija kada se umešaju roditelji rodi-
telja (babe i dede) sa svojim gledištima i savetima, kao i svo-
jim uticajem na dete.
Kako su deca danas jedna od najviših životnih vrednosti,
neprestani konflikti oko vaspitanja postaju stalni izvori ne-
zadovoljstva i loših osećanja za oba roditelja. Veoma često se
nerazrešeni konflikt između nje i njega u ulogama mame i
tate prenosi na druge uloge, pa postaje konflikt između žene
i muža.
Sve to destabilizuje brak i ne tako retko postaje razlog
da se jedno od njih odluči za razvod.
Kako roditelje razvod, kojim se konstatuje da oni više
nisu muž i žena, ne oslobađa uloge mame i tate, roditeljski
konflikt se nastavlja i ponekad pretvara u pravi rat protiv
omrznutog „neprijatelja”, u kome ne može biti pobednika.
Zato je dobro upoznati se na samom početku ozbiljne
veze sa vaspitnim stavovima partnera. Oni koji još uvek me-
đusobno „ratuju” mogu da se zajedno uključe u terapiju vas-
pitnog stila.
[4. 2. 2017.]

* Više: Stiven Karpman, Živeti bez igara - Dramski trougao u među-

Ijudskim odnosima, Psihopolis, Novi Sad, 2015.
 255

120. SPOJITI SRCE I MOZAK

Iako je sve više emocionalno opismenjenih mladih ljudi,

koji uviđaju da su zaljubljenost i ljubav po svojim psihološ-
kim mehanizmima dva potpuno različita osećanja, i dalje
partnera bira srce, to jest koliko se osoba zaljubila. Većina i
dalje veruje da što je snažnija zaljubljenost, to će iz nje pro-
izaći prava ljubav.
Uprkos nizu dokaza da zaljubljenost nije prva faza Iju-
bavi, već manjeg ili većeg razočaranja, zaljubljenost se pla-
netarno slavi kroz Dan zaljubljenih. Neuspesi koji su proi-
zašli iz biranja srcem opravdavaju se time da ,,još nije došao
pravi”.
Dilema: birati srcem ili razumom jeste dilema između
dve loše varijante. Da bi neko dobro izabrao, mora da spoji
srce i mozak. Međutim, to nije tako lako. Ljudi dobro razu-
meju da postoji iracionalni i racionalni strah, ali im je nepri-
hvatljivo da postoji racionalna ljubav.
Šta bi bili dobri kriterijumi za izbor partnera za ozbiljnu
vezu?
Veoma je važna procena da li osoba može dobro da funk-
cioniše sa datim partnerom. Ako osoba bira partnera za Iju-
bavnu vezu, nije dovoljno da joj se neko mnogo sviđa ili da
se zaljubila, već mora da zna kakvu vezu želi, kao i da sazna
kakvu vezu želi partner.
Ljudi se privlače nekada na osnovu različitosti, a nekada
na osnovu sličnosti, ali danas znamo da stabilnu i trajnu
emocionalnu vezu mogu da ostvare oni koji imaju dovoljno
slične vrednosti i poglede na život. Da bi dobro procenila
256 _______________________Zoran Milivojević • PsiHOLOGlČKl SPISI

partnera, osoba mora da zna šta su njene najviše vrednosti,

a šta su partnerove.
Kod biranja je važno oceniti koliko partner brine o sebi,
a koliko o drugom partneru. Najbolje je kada oba partnera
imaju sposobnost da brinu o sebi i o voljenoj osobi. Žrtvova-
nje za egoističnog partnera dugoročno nije dobro.
Konflikti, to jest situacije kada jedan partner želi jedno,
a drugi to ne želi ili želi nešto drugo, neizostavni su deo za-
jedničkog života. Zato je važno kako partner reaguje na kon-
flikte: kad ga neko kritikuje, kada mu neko odbije želju, kada
neko od njega traži ili zahteva nešto što on ne želi. Uspešni
parovi su oni koji međusobne konflikte ne uzimaju kao do-
kaz da je Ijubav prestala.
Dobro je kada partneri jedno drugom mogu da izraze
ljubav na onom „jeziku ljubavi” koji partner razume: jezik
dodira, lepe reči, darovanja, činjenja usluge ili jeziku posve-
ćivanja vremena.
Da li je u vezi moguće uspostaviti „optimalnu distancu",
tako da oba partnera osećaju da jesu bliski, ali i da imaju do-
voljno ličnog prostora u vezi?
Ne bi trebalo zanemariti ni partnerovu vezanost za ro-
ditelje, jer u slučaju da je ona preterana, roditelji će se meša-
ti u vezu ili brak.
Sve ovo trebalo bi govoriti deci i mladima, a ne prepu-
štati ih hipnozi medija i govoriti da će oni sami osetiti kada
se pojavi prava osoba.
[1 1 . 2 . 2 0 17 .]
 2 57

121. LJUBAV I KONFLIKT

Poznato je da se ljudi u konfliktnim situacijama - kada

jedna osoba želi jedno, a druga drugo - ponašaju veoma ra-
zličito.
Pored onih čije je ponašanje u konfliktima optimalno,
postoje dva ekstrema: oni koji će sve učiniti da izbegnu kon-
flikt sa drugim Ijudima i oni koji sa lakoćom stupaju u kon-
flikte, ali tako da uvek moraju ili da pobede ili prekidaju
odnos.
Šta je zajedničko ljudima koji se u konfliktnim situaci-
jama ponašaju ovako suprotno?
Zajedničko im je to što i jedni i drugi konflikte povezu-
ju sa odbacivanjem. Prvi će sve učiniti da se drugi ljudi ne
osete povređenim i odbačenim, a drugi da se oni sami ne
osete odbačenim.
Da bi izbegli odbacivanje, prvi sve čine da ugode drugim
ljudima, a drugi sve čine da im drugi ugode.
I jedni i drugi konflikt vide kao znak neprijateljstva, kao
negaciju prihvatanja, poštovanja ili ljubavi. Zato prvi drugim
ljudima poručuju da ih prihvataju, poštuju i vole, a drugi po-
ručuju svima da su oni ti koji moraju da budu prihvaćeni,
poštovani ili voljeni.
Ni jedni ni drugi ne razlikuju čoveka od njegove želje ili
njegovog ponašanja. Zato za njih konflikti nisu sukobi želja,
već su sulcobi osoba, tako da konflikte doživljavaju lično, kao
napad na osobu.
Kako su konflikti neizbežni deo svakodnevnog života, i
jedni i drugi imaju, dugoročno gledano, značajne smetnje u
25 8 _______________________Zoran Milivojević • P s i h o l o g i č k i s p is i

socijalnom funkcionisanju. I jedni i drugi postaju žrtve svog

iskrivljenog razumevanja konflikata.
Prvi zato što odustaju od svojih želja, a drugi zato što ih
drugi ljudi doživljavaju kao neprijatne i teške, tako da ih iz-
begavaju. Posebno zabrinjava to što obe kategorije nose u
sebi potencijal za razvoj ozbiljnijih poremećaja.
Oba mehanizma se usvajaju u detinjstvu. Prvima su ro-
ditelji zabranili konflikte i poručili da ako žele da budu pri-
hvaćeni i voljeni, da moraju da im ugađaju. Drugima su ro-
ditelji stalno ugađali i tako im poručivali da ih vole.
Zato ni jedni ni drugi nisu uspeli da povežu konflikt i
Ijubav, nisu shvatili da je moguće istovremeno biti voljen i
biti u konfliktu. Prvi su dobijali disciplinovanje, ali im nije
pokazivana ljubav, a drugi su dobijali ljubav bez disciplino-
vanja.
Zbog svega je veoma važno da roditelji shvate da je pri-
roda odnosa između deteta i roditelja takva da moraju po-
vremeno, nekada i često, da ulaze u konflikt sa detetom.
Malo dete jednostavno ne može da razume da roditelj
koji govori ,,Ne smeš!” ili „Moraš!” to čini zato što ga voli.
Ali ako roditelj koji dete disciplinuje jasno pokazuje lju-
bav u drugim situacijama, dete će postepeno shvatiti da kon-
flikti i ljubav idu zajedno.
Kada se u detetovoj psihi povežu ljubav, prihvatanje i
poštovanje sa konfliktima, obavljen je jedan veoma važan
razvojni zadatak koji će imati brojne pozitivne posledice na
budući kvalitet njegovog života.
[18. 2. 2017.]
122. PRISILA ZALJUBLJIVANJA

Mnogi ljudi uživaju u tome da se zaljube u nekoga, oče-

kujući da će zaljubljenost preći u ozbiljnu vezu. Međutim,
postoje i oni drugi koji žele da se ne zaljubljuju, ali koji upr-
kos tome, to čine. Oni zaljubljivanje doživljavaju kao prisilu.
Ljudi koji su zadovoljni svojim ljubavnim životom ili koji
smatraju da je sa njima sve u redu, samo što se „prava osoba”
još nije pojavila, ne čitaju knjige o psihologiji ljubavi. Prisut-
nost velikog broja ovih knjiga na tržištu ukazuje da postoji
veliki broj onih koji nisu zadovoljni svojim ljubavnim životom
i koji pokušavaju da saznaju gde greše.
Glavni način na koji Ijudi sabotiraju svoj Ijubavni život
jeste to što iznova i iznova čine „pogrešne izbore”. Naravno
da svako može pogrešno da izabere, ali ovde je reč o ljudima
koji to stalno čine. Stalno ponavljaju jedan obrazac koji se
uvek završava neuspehom. Najkraće rečeno, oni se uvek za-
ljubljuju u pogrešne.
Pokušavajući sebi da pomognu čitajući knjige o psiholo-
giji ljubavi, ovi ljudi izgrađuju novo znanje o Ijubavi, zalju-
bljenosti i partnerskim vezama. To je svakako pozitivno, i to
bi trebalo činiti.
Međutim, velika većina otkriva da time što je stvorila
novo znanje nije izbrisala staro. Rezultat stvaranja novog
jeste da je osoba sada u jednom stanju unutrašnjeg konflikta
i dvovlašća. Jedan deo nje se trudi da bira partnera na novi,
odrasli način, dok drugi deo nje funkcioniše i bira na stari
način.
Kako je zaljubljivanje dečje osećanje, možemo ga pripi-
sati onom delu ličnosti koje zovemo „unutrašnje dete”.
260 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

Kada se osoba trudi da izabere partnera za koga zna da

je dobar za nju, unutrašnje dete se oglašava kako je on dosa-
dan, kako prema njemu nema „hemije” i strasti. Takva unu-
trašnja sabotaža čini da, i ako se osoba odluči za vezu, ona
ne traje drugo jer se ne oseća ispunjeno u njoj.
Kada se unutrašnje dete zaljubi, unutrašnji konflikt tra-
je jer se osoba prepušta tom osećanju iako zna da je to po-
grešno. Kada talcva veza propadne, osoba se ljuti na sebe.
Sta je onda rešenje za one koji žele da prevaziđu prisilu
zaljubljivanja? Da bi postigli taj cilj, moraju da prevaziđu za-
ljubljivanje. Kako je zaljubljivanje rezultat određenih uvere-
nja, potrebno je ta uverenja otkriti, ustanoviti njihovu po-
grešnost i onda ih konačno odbaciti.
Većina ljudi ima tip osobe u koju se zaljubljuje. Razume-
vanje logike takvog izbora najviše govori o samoj osobi i nje-
nom stavu prema samoj sebi. Tako, na primer, devojka koja
pogrešno veruje da nije dovoljno pametna stalno se zalju-
bljuje u muškarce koje doživljava kao pametnije od sebe. Kada
popravi sliku o svojoj inteligenciji i prihvati sebe, ona gubi
motiv za takve izbore.
Najvažnije je odustati od ideje da će nam prava Ijubav
doneti večitu životnu sreću, zato što ona zaljubljivanje čini
mogućim.
[25. 2. 2017.]
123. EM OCIONALNA
PREOSETLJIVOST

Za neke ljude, posebno za neku decu i neke žene, a ma-

nje za muškarce, važi da su „veoma emotivni” ili da su ,,pre-
osetljivi”, a sve zbog toga što na neke sitnice reaguju snažnim
osećanjima.*
Da li zaista neka sitnica ima moć da pobudi nečije ose-
ćanje? Glavni postulat psihologije emocija jeste da ljudi do-
življavaju osećanja samo onda kada oni sami nešto procenju-
ju kao važno.
Prema tome, kada osoba reaguje na nešto što drugi oce-
njuju kao sitnicu, jasno je da to za nju nije nikakva sitnica,
već je „krupnica”.
Suština procesa nastajanja emocionalnih odgovora jeste
u tome da ljudi ne reaguju na pojave, događaje ili stimuluse
kao takve, već da reaguju na ono značenje i onaj značaj koji
im pripisuju. Proces ocenjivanja stimulusa ima dve faze: prvo
se opaženom pripisuje neko značenje, a zatim se tom znače-
nju pripisuje neka važnost. Drugim rečima, nakon što osoba
odgovori na pitanje: „Sta znači to što primećujem?”, ona od-
govara na sledeće pitanje: „Ako to znači to i to, koliko je to
važno?” Ako je ocenjeno kao važno, osoba doživljava neku
emociju.
Zbog toga bi problemu preterane emocionalnosti, bilo u
smislu preterane učestalosti, bilo u smislu preteranog inten-
ziteta, trebalo pristupati na nivou pripisivanja značenja i važ-
nosti. Emocionalna reakcija je samo posledica činjenice da
26 2 Z o ra n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

osoba nekom stimulusu, kojeg drugi procenjuju kao sitnicu,

pripisuje drukčije značenje i važnost.
U komunikaciji važi pravilo da svaki put kada neko re-
aguje emocijom na neki naš postupak, on nam u stvari po-
ručuje da mu je naš postupak važan - i onda kada je nama
nevažan.
Evo nekoliko svakodnevnih primera. Muž koji je tražio
da se ništa ne dira na njegovom radnom stolu reaguje snaž-
nom ljutnjom svaki put kada primeti neku promenu, pa ma-
kar to bio i drukčiji položaj olovke. Ono što je za druge sit-
nica, za njega je nepoštovanje. Isto tako nepoštovanje doživ-
ljava i ljutita žena čiji je muž zaboravio da skloni prljave ča-
rape sa poda.
Često zbog različitog „čitanja” postupaka nastaje svađa
jer dok se jedna osoba ljuti zbog nečega, druga se ljuti na nju
zato što se ona neopravdano ljuti zbog sitnice.
Kada su deca emotivno preosetljiva, najčešče je zbog toga
što u raznoraznim postupcima drugih ljudi vide dokaz da
nisu voljena, zbog čega često reaguju tugom i plačem.
Kada neko reaguje preosetljivo, nije dovoljno tvrditi da
to čini zbog sitnice, jer na taj način otpisujemo i osećanja i
način na koji ta osoba tumači stvarnost. Daleko je primere-
nije zauzeti empatijsku poziciju i saznati i razumeti kako
osoba tumači datu sitnicu. Ako je zaista reč o pogrešnom
pripisivanju značenja i značaja, tada je potrebno nuditi
ispravnije tumačenje događaja na koji je osoba reagovala.
[4. 3. 2017.]*

* Više: Elejn Aron, Ranjivost - Prevazilaženje emocionalnepreosetlji-

vosti, Psihopolis, Novi Sad, 2017.
 26 3

124.KAKO VOLETI SEBE

Kada je u pitanju ljubav, mnogi razmišljaju u kategorija-

ma ,,ili, ili”. Tako je i filozof Ogist Kont smatrao da smo ili
egoisti, koji vole samo sebe, ili alturisti, koji vole druge ljude.
Danas znamo da nije dobro niti biti egoista, niti altruista koji
se nesebično daje drugima. Egoisti na kraju ostaju sami, a
altruisti na kraju uviđaju da ih je žrtvovanje za druge dove-
lo do toga da sebe smatraju žrtvom.
Treća pozicija, da neko istovremeno voli i sebe i druge,
iako je optimalna, nema poseban naziv, zbog čega je mnogi-
ma nejasna. Kao što oni koje drugi opažaju kao sebične, ego-
iste, samožive, samoljubive - treba da nauče da vole druge,
tako i oni koji se žrtvuju u ime ljubavi prema drugima treba
da nauče da vole sebe.
Jedan od načina na koji osoba može sama sebi da iskaže
pozitivan odnos jeste da sebe tretira na isti način na koji tre-
tira i ljude koje voli. Dobar model koji može da posluži onima
koji žele da razviju veštinu samoljubavi jeste ,,pet jezika lju-
bavi” Garija Čapmana.*
Kao što drugima možemo da izrazimo ljubav tako što
im upućujemo lepu reč, nežan dodir, darujemo ih pokloni-
ma, činimo im usluge i posvećujemo im vreme - isto tako to
možemo da činimo i sebi.
Dobro je tokom dana unutrašnjim govorom pohvaliti
sebe, prepoznati neki svoj kvalitet ili utešiti sebe. Isto tako
je važno voditi računa o svom telu, pomaziti sebe nekim do-
dirom koji izražava ljubav. Oni koji to ne čine mogli bi po-
nekad da obraduju sebe tako što će sebi kupiti nešto što im
znači i čemu će se obradovati. Učiniti nešto sebi znači zapi-
26 4 Zoran M iliv o je v ić • PsiHOLOGlČKl SPISI

tati sebe: „Šta bi mi sada prijalo?” i onda otići na neko lepo

mesto, upustiti se na neku prijatnu aktivnost ili prirediti sebi
neko zadovoljstvo, pa makar pripremiti sebi omiljeno jelo.
Veoma je važno uzeti vreme za sebe. Ljudi koji nikada
nemaju vremena za sebe ne shvataju da to samo znači da sebi
nisu dovoljno važni da bi sebi posvetili vreme. Ako nikada
nemamo vremena za nešto, to znači da nam to nije dovoljno
važno i da ga posvećujemo nečemu drugom što nam je važ-
nije.
Izražavati ljubav prema sebi samo jednim jezikom lju-
bavi po pravilu nije dovoljno, tako da se preporučuje da oso-
ba nauči da to čini bar na tri različita načina, što bi trebalo
da tokom vremena pređe u naviku koja izražava novi odnos
prema sebi.
Iako negovanje ljubavi prema sebi pomaže da se bolje
osećamo, ono ne može zameniti osećaj voljenosti koji nasta-
je kada ljubav primamo od drugih. Negovanje samoljubavi
ne smanjuje potrebu da se bude voljen od drugih. Ono po-
maže i u odnosima ljubavi prema drugima zato što osoba
koja prihvata i voli sebe zna da zaslužuje Ijubav drugih.
[11. 3. 2017.]*

* Gari Čapman (Gary Chapman) tvrdi da ljudi ispoljavaju i primaju

ljubav na pet različitih načina - pet jezika ljubavi. To su: kvalitetno vre-
me, reči priznanja i odobravanja, pokloni, činjenje usluga i fizički dodir.
Više u: Gari Čapman, Pet jezika Ijubavi - Kako dapokažete iskrenu odanost
voljenoj osobi, Soteria, Beograd, 2011.
 26 5

125. STVARANJE KORISNIH

NAVIKA

Veliki deo našeg svakodnevnog ponašan)a je sastavljen

iz obavljanja aktivnosti na koje smo navikli. Neke od ovih
navika su korisne, a neke bismo želeli da promenimo. Koliko
su navike otporne na promenu dobro znaju oni koji žele da
se „oslobode” neke loše navike. Upravo ta ukorenjenost neke
navike je istovremeno i njena prednost. Ako imamo naviku,
onda bez inercije i otpora, gotovo automatski izvršavamo
neku aktivnost, što čini da nam navike štede energiju.
Kao što nije lako promeniti staru, tako nije lako ni izgra-
diti neku novu, korisnu naviku. Mnogo ljudi veoma dobro
zna koliko bi im bilo korisno da razviju neku novu naviku,
ali je malo onih koji u tome uspevaju. Zato možemo da po-
nudimo nekoliko smernica za lakši proces izgradnje nove
navike.
Suština procesa razvijanja navike je u svakodnevnom
ponavljanju. Broj uzastopnih dana tokom kojih treba izvrša-
vati ponašanje za koje želimo da pređe u naviku zavisi od
slučaja do slučaja, ali po pravilu nije manji od mesec dana.
Unapred treba znati da ćemo u prvih nekoliko dana biti ve-
oma motivisani da steknemo novu naviku tako da ćemo sa
lakoćom ponavljati dato ponašanje, ali da ćemo se posle toga
suočavati sa vlastitim otporom da ga ponavljamo.
Najuspešniji u razvijanju novih navika su oni koji se
usmere na razvijanje samo jedne nove navike. Izbor ponaša-
nja zavisi od osobe, a najbolje je kada osoba zna da će joj nova
navika doneti neku veću korist u budućnosti. Ako to osoba
26 6 Zoran Milivojević • PsiHOLOGlČKi spisi

sebi predstavi na plastičan način, njena motivacija će biti

snažnija.
Kako osoba ne bi zaboravila da svakog dana ponavlja
dato ponašanje, najbolje je da ga poveže sa nekom drugom
navikom ili rutinom koju već ima. To znači da uvežbava novo
ponašanje uvek nakon određene aktivnosti. Dobra ideja je
da promeni lozinku koju svakodnevno ukucava na nekom
uređaju u rečenicu koja je opominje da svakodnevno uvež-
bava.
Sa stvaranjem nove navike treba početi u veoma malim
dozama. Tako, na primer, ako neko želi da razvije naviku
učenja, potrebno je da počne sa 20 minuta svakodnevnog
učenja. To može da deluje smešno nekom „kampanjcu” koji,
iako ne uči ništa, smatra da bi morao da svakodnevno uči
bar pet sati. Kod razvoja navike nije cilj da se što pre nešto
nauči, već da se razvije navika svakodnevnog učenja, a kada
se ona stekne, osoba će u vremenu pred njom sa lakoćom
naučiti sve što treba.
Kada je reč o procesu stvaranja nove navike, osoba ima
dvostruku dobit. Sa jedne strane stekla je novu naviku koja
donosi neku korist, a sa druge strane je ojačala ono što se
kao pojam gotovo izgubilo u savremenoj psihologiji, a to je
volja. Zato samorazvoj, u smislu stvaranja korisne navike,
jača i ono što nam često nedostaje: samodisciplinu i voljno
upravljanje sobom.
[18. 3. 2017.]
 267

126. NAČINI LJUBAVNOG

VEZIVANJA

Mnogi Ijudi žele da pronađu „ljubav svog života”. Poetsko

izražavanje koje se tako često koristi u „pitanjima srca” često
zamagljuje stvari umesto da ih pojašnjava.
Tako, na primer, nečija izjava „ljubav mog života” podra-
zumeva dve stvari: naći osobu koju ću voleti i koja će voleti
mene, ali i ostvarenje zadovoljavajuće, stabilne i trajne lju-
bavne veze sa tom osobom.
Mnogi ne uviđaju da su osoba i veza koju je moguće
ostvariti sa njom dve različite stvari. Veruju da ako pronađu
„pravu” osobu za sebe, da će iz toga proizaći kvalitetna lju-
bavna veza. Zato prilikom biranja ocenjuju osobu, a zanema-
ruju u kakvoj vrsti veze se ona oseća udobno.
Rezultat je razočaranje što sa „pravom” osobom ne mogu
da uspostave zadovoljavajuću vezu. To se najbolje vidi kod
onih parova koji uprkos tome što se vole, dolaze na partner-
sko savetovanje zato što im je veza nestabilna i nezadovolja-
vajuća.
Kada neko razlikuje osobu od veze, tada prilikom izbora
partnera obraća pažnju na to kakvu vezu želi potencijalni
partner. Pretpostavka je i da sama osoba prethodno zna ka-
kva veza njoj odgovara.
Jedan od načina na koji može da se gleda na ljubavne
veze jeste kroz teoriju emocionalnog vezivanja. Prema ovoj
teoriji postoje tri glavna načina vezivanja za partnera: sigur-
no, preokupirano i izbegavajuće vezivanje.
26 8 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISI

Osobe koje se za emocionalnog partnera vezuju na sigu-

ran način, smatraju da su vredne ljubavi i da njihov partner
zaslužuje da bude voljen. Prave stabilne veze, u kojima pru-
žaju i primaju ljubav bez straha da će ljubav prestati i odnos
se prekinuti. Smatra se da se većina ljudi na ovaj način vezu-
je za svoje partnere i da zbog toga imaju zadovoljavajuće,
stabilne i dugotrajne veze.
Preokupirani način vezivanja je karakterističan za one
koji su nesigurni, koji strepe da će ljubav prestati, tako da se
potpuno posvećuju partneru i održavanju veze. Zahtevaju
stalnu pažnju, svakodnevne potvrde ljubavi, često su ljubo-
morni i imaju veliku potrebu za telesnim kontaktom i bli-
skošću.
Izbegavajući stil vezivanja imaju oni koji u vezi drže veću
distancu, koji su zatvoreni, ne vole dodirivanje, čuvaju svoju
intimu i nije im teško da budu sami.
Kada neko na osnovu toga kako je funkcionisao u pret-
hodnim vezama prepozna svoj tipični stil vezivanja, tada
može i da oceni koji tip partnerovog vezivanja mu odgovara.
Pravilo je da šansu imaju parovi u kojima ona i on imaju isti
način vezivanja. Najnestabilnije veze su one u kojima jedan
partner ima preokupirani a drugi izbegavajući način veziva-
nja.
Ako neko želi da promeni svoj tipični način vezivanja,
mora da promeni uverenja o ljubavi i bliskosti na kojima je
on zasnovan. Zainteresovani mogu da potraže više informa-
cija u odličnoj knjizi Veza Amira Levina i Rejčel Heler.*
[25. 03. 2017.]

* Više: Amir Levin, Rejčel Heler - Veza: Ljubav kao emocionalno ve-
zivanje, Psihopolis, Novi Sad, 2015.
 269

127. USPETI U ŽIVOTU

Mladi ljudi se pitaju: „Da li ću uspeti u životu?”, a stariji

koji svode svoje životne bilanse: „Koliko sam uspeo u živo-
tu?”. A šta životni uspeh zapravo jeste? Uspeh je kada neko
dođe do postavljenog cilja. Reč uspeh je izvedena iz glagola
penjati se uz, ići uzbrdo, a takva vrsta kretanja zahteva na-
por, trud.
Pored ovoga reč uvodi vertikalu u razmišljanju, prema
kojoj biti uspešan znači biti gore, a biti neuspešan, biti dole.
Jedna vrsta uspeha je onaj koji drugi ljudi priznaju kao us-
peh, tako da u tom slučaju govorimo o socijalnom uspehu i
socijalnoj uspešnosti.
Pretpostavlja se da se ljudi međusobno takmiče oko toga
ko će uspeti da ostvari neki cilj koji je društveno priznat kao
vredan. Ciljevi mogu da budu različiti. Neko je uspešan u
svojoj profesiji tako da uživa visoki ugled i ima dobru repu-
taciju. Neko drugi je materijalno uspešan jer je uspeo da
svojim znanjem, radom i sposobnostima stvori materijalno
bogatstvo.
Neko treći je postao poznata ličnost, prepoznatljivo lice
popularno u određenom delu društva. Neko četvrti je uspe-
šan jer se ostvario kao roditelj čija su deca postala uspešni
odrasli ljudi. Svaki oblik socijalnog uspeha podrazumeva viši
socijalni status date osobe.
Nekada se ispostavi da je veoma uspešna osoba, uprkos
tome što je neki poštuju a neki joj zavide, zapravo duboko
lično nesrećna. To postaje kristalno jasno kada takva osoba
izvrši samoubistvo.
270 Zoran Milivojević • PsiHOLOGIČKl SPISI

Za kvalitet nečijeg života je daleko važnija ona druga

vrsta uspeha koji nazivamo lični uspeh. Iako se lični i soci-
jalni uspeh nekada preklapaju, lični uspeh može da bude
odvojen od socijalnog onda kada osoba ostvaruje ciljeve koji
su samo njoj važni, a koje drugi ljudi smatraju nevažnima.
Lično uspešnima smatramo one ljude koji ostvaruju ono
što oni zaista žele, a što im ne nameču roditelji, grupe vrš-
njaka, drugi autoriteti ili zajednice kao takve. Kada neko
ostvari svoju želju, tada oseća zadovoljstvo. Ako je ostvarena
želja bila veoma važna osobi, tada je to zadovoljstvo veoma
intenzivno pa ga zovemo osećanje sreće.
Drugim rečima, oni ljudi koji žive u skladu sa svojim
vrednostima i pogledom na svet, koji se ne takmiče sa dru-
gima, koji žele ono što mogu da ostvare i to ostvaruju, jesu
ljudi koji su zadovoljni svojim životom.
Socijalni uspeh nije rezultat puke sreće, već je rezultat
dugogodišnjeg sistematičnog rada i posvećenosti, zbog čega
mnogo toga mora da se žrtvuje na putu do uspeha. Drugi
vide uspeh, ali ne i žrtvovanje koje je u pozadini uspeha. Za
Iični uspeh nije potrebno žrtvovanje, već ispravno življenje.
Ljudi koji prihvataju sebe, koji vole i koji su voljeni, koji
daju neki doprinos zajednici, imaju sve pravo na životno za-
dovoljstvo. Zato je ono dostupno svima. Tajna je u tome da
treba znati šta želeti.
[1. 04. 2017.]
 271

128. DRUŠTVO U POJEDINCU

Cilj svakog roditelja je da njegovo dete jednog dana izra-

ste u funkcionalnu odraslu osobu. Vaspitanje je proces iz-
gradnje samostalne osobe, odgovorne prema sebi i drugima,
koja dovoljno dobro funkcioniše u ljudskom društvu.
Proces socijalizovanja se zasniva na tome da dete me-
moriše, to jest internalizuje roditeljske figure koje mu u ra-
zličitim situacijama upućuju određene poruke kojim zahte-
vaju od njega da se ponaša na prihvatljiv način.
Na taj način se stvarni, „spoljašnji roditelji” pretvaraju u
psihičku strukturu deteta koju možemo nazvati „unutrašnji
roditelj” ili super-ego. Iako su roditelji i njihove poruke temelj
ovog procesa, on obuhvata i sve kasnije autoritete koji ,,na-
seljavaju” dati deo detetove psihe.
Strogo gledano, dete ne usvaja društvene norme kao ta-
kve, već usvaja porodične norme, vrednosti i poglede na svet.
Da bi socijalizacija bila uspešna, mora da postoji dovoljna
saglasnost između porodičnih i normi šireg društva. Ako
dete odrasta u porodici čije su norme u većem neskladu sa
normama šireg društva, onda će to dete biti prilagođeno po-
rodici, ali neprilagođeno široj zajednici u kojoj treba da funk-
cioniše kada odraste.
Jedan problem je kada su porodične norme daleko ispod
standarda šire zajednice. U tom slučaju dete će imati proble-
ma u izvanporodičnom društvenom funkcionisanju, od vr-
tića, preko škole, sve do odraslog života. Ono će biti označe-
no kao „nesocijalizovano”, sa „poremećajem u ponašanju”.
Kada su porodične norme značajno iznad normi šire za-
jednice, tada nastaje sasvim suprotan problem. I ova deca,
272_______________________Zoran Milivojević » PSIHOLOGIČKI SPISI

iako prilagođena porodicama iz ko)ih potiču, neće biti pri-

lagođena širem društvu.
To je slučaj sa decom koja su „previše lepo” vaspitana,
koja se pridržavaju onih normi kojih se drugi članovi zajed-
nice ne pridržavaju. U svojoj generaciji će ova deca će biti
označena kao nesnalažljiva i smotana, jer će njihove vrline
biti prepoznate kao mane. Njihova preterana socijalizovanost
će ih sprečiti da budu optimalno prilagođena i uspešna.
Dok je problem nesocijalizovane dece dobro obrađen u
vaspitnim teorijama, problem presocijalizovane dece nije
dovoljno prepoznat.
Šta ostaje onima koji su „suviše lepo” vaspitani? Jedan
način je da se promene, da u izvesnoj meri „podivljaju”, kako
bi se prilagodili širem društvu. Drugi način jeste da se za-
tvore u grupu ili supkulturu onih koji su njima slični, među
kojima će se osećati normalno.
U takvoj grupi će dobro funkcionisati, ali će i dalje ima-
ti problem neprilagođenosti u široj zajednici. Treći način je-
ste da odu iz društva u kome ne funkcionišu uspešno, u neko
drugo društvo, to jest državu u kojoj šire društvene norme
odgovaraju njihovim ličnim normama. Ovaj treći način je
možda najbolji za njih, ali nikako nije dobar za zajednicu iz
koje su potekli.
[8.4. 2017.]
 273

129. PROVOCIRANJE

Kako se povremeno svi susrećemo sa provokacijama dru-

gih ljudi, korisno je razumeti prirodu provociranja i uloge
provokatora i provociranog.
Srpska reč za provociranje jeste izazivanje, što znači zva-
ti nekoga da izađe iz. Isto takvo značenje ima latinski pro-
vocare, jer dolazi od pro - ispred, i vocare - zvati. Provocira-
nje je uvek svesna i namerna radnja onoga koji provocira, a
koji želi da kod drugog izazove određeno emotivno stanje
koje će rezultirati u određenom ponašanju.
Provociranje je psihološka manipulacija sa ciljem da se
druga strana odazove na onaj način koji želi onaj koji provo-
cira, a provocirani ne želi. Pretpostavka ovakvog ponašanja
jeste da su dve strane u konfliktu, i da u tom konfliktu data
reakcija odgovara provokatoru, a ne odgovara provociranom.
Zato u slučaju isprovociranosti provokator dobija, a isprovo-
cirani gubi.
Provokator ima prednost jer u slučaju da provocirani otr-
pi provokaciju, provokator ima zadovoljenje što se provoci-
rani loše oseća, a u slučaju da provocirani reaguje na očeki-
vani način, provokator ima drugu dobit. Cilj provokacije
može da bude neka reakcija koja provokatoru daje opravda-
nje da postane „opravdano” agresivan prema isprovociranom
ili sasvim suprotno, da ima dobit tako što će sebe da pred-
stavi kao žrtvu isprovociranog.
Provociranje može da bude otvoreno, kao u slučaju isme-
vanja, vređanja, ponižavanja, unošenja u lice, zamahivanja,
itd, ili može biti prikriveno u smislu suptilnih psiholoških
poruka, potsmehivanja, zurenja, namigivanja i slično.
274 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

Iza ovih radnji stoji namera provokatora da svojim po-

našanjem iritira provociranog sve dok njegova neprijatnost
toliko naraste da „izgubi kontrolu” nad sobom i postupiti na
očekivani način.
Nekada davno se u pravnoj teoriji smatralo da provoci-
ranje opravdava nasilnu reakciju provociranog, jer se pret-
postavljalo da bi svaki razuman čovek u takvoj situaciji pot-
pao pod delovanje snažnih emocija i postao nasilan.
Danas to nije tako zato što se smatra da su ljudi dužni
da se kontrolišu bez obzira koliko su Ijuti ili uvređeni. Zato
provociranje ne može da bude uzrok reakcije provociranog,
već da je on taj koji je odgovoran za svoju reakciju i da ima
izbor da ne reaguje ili reaguje na neki drugi način.
Prepoznati tuđu provokaciju je važan aspekt socijalne
inteligencije. Samo prepoznavanje provokacije kao takve po-
maže osobi da bude otpornija i da joj ne podleže.
Slaba tačka provociranog je kada misli da će provokator
i publika misliti nešto loše o njemu kao osobi ako se ne oda-
zove na provokaciju. Kako se još u osnovnoj školi mladi su-
sreću sa različitim izazivanjima vršnjaka, roditelji im mogu
pomoći objašnjavajući šta provokacija jeste i da nije važno
šta će drugi misliti o njima ako se ne odazovu na izazov.
[15. 4. 2017.]
 275

130. PUBERTET

Kod većine dece jedanaesta godina života je veoma važ-

na zato što u njoj započinje proces obilnijeg lučenja polnih
hormona koji će u nekoliko narednih godina učiniti da se
dečje telo pretvori u telo mladog muškarca ili mlade žene.
Iako još uvek emotivno i socijalno nezreli, mladi će na kraju
ovog procesa, kojeg zovemo pubertet, postati sposobni za
stvaranje novog života.
Ulaskom u pubertet završava se jedna faza detinjstva, u
lcojoj je dete bilo dete u punom smislu te reči. Ono je sada
pubertetlija ili stručno rečeno pubescent. Iako reč pubertet
dolazi od Iatinske reči pubes koja označava odraslu, zrelu
osobu, ona se ne odnosi na postizanje zrelosti u punom smi-
slu, već samo na postizanje polne i reproduktivne zrelosti.
Oko četrnaeste godine period puberteta se završava i počinje
period sveukupnog sazrevanja - adolescencija - koji traje do
početka dvadesetih godina.
Kada se u pubertetu ubrza rast i kada telo počne da se
menja tako da se na njemu razvijaju sekundarne polne oso-
bine (grudi, stidne dlačice, Adamova jabučica i tako dalje),
tada mlada osoba počinje da menja sliku o sebi. Osobina
svest o svom telu, tačnije o njegovom izgledu, osnova je na
kojoj počiva njen identitet. Koren reči ličnost jeste lice, dakle
jedinstvena fizionomija neke osobe. Zato je telesno Ja ona
osnova na kojoj neko izgrađuje identitet svog celokupnog Ja.
Telesne promene u pubertetu postaju razlog za promenu
identiteta - doživljaja samoga sebe. Pionir naše dečje i ado-
lescentne psihijatrije pokojni dr Pavle Milekić je ovaj psiho-
seksualni razvoj u pubertetu sistematizovao u nekoliko faza
276 ___________________Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKI SPISI

koje mogu da pomognu roditeljima da bolje razumeju svoje

pubertetlije.*
U prvoj fazi mlada osoba u pubertetu je veoma zainte-
resovana za nastupajući telesni preobražaj. Pored radozna-
losti ona ima i zebnju da li će sve na kraju biti dovoljno dobro.
Karakteristično je da se u tom periodu često posmatra u ogle-
dalu, navikavajući se na svoj novi izgled. Upravo zbog usme-
renosti osobe na samu sebe, nazvana je autoerotskom fazom
razvoja.
Druga faza je ona u kojoj mlada osoba svoje novo telo
upoređuje sa drugim osobama istog pola iz svoje generacije,
u želji da kroz to upoređivanje tačnije oceni i vrednuje sebe.
Zbog ove zainteresovanosti za „kako je to kod drugih”, ova
faza je nazvana homoerotskom fazom. To je prirodna faza u
kojoj mlada osoba pokušava da odredi svoju poziciju unutar
istog pola, i ne znači da će prerasti u homoseksualnu polnu
orijentaciju.
Kada je mlada osoba utvrdila „vrednost” svojih osobina
unutar istog pola, tada se javlja zainteresovanost za osobe
suprotnog pola, što čini treću, heteroerotsku fazu. Daljim
razvojem, povezivanjem seksualnosti i Ijubavi, osoba prelazi
u četvrtu, heteroseksualnu fazu razvoja. Iako ovaj proces važi
za većinu, moguće su komplikacije u svakoj od faza.
[22. 4. 2017.]

* Dr Pavle Milekić, Adolescencija - medicinsko-psihološki problemi

sazrevanja čoveka, Medicinska knjiga, Beograd/Zagreb, 1965.
 277

131. PRVI UTISAK

Kada neko susretne ili komunicira sa nekom novom, ne-

poznatom osobom, on je svesno i nesvesno procenjuje. U
korenu je evolutivni mehanizam ocenjivanja: da li je drugi
opasan, da li ima neprijateljske ili prijateljske namere. Pro-
cenjuje se i ko je i kakav je drugi, koliko je privlačan ili ne-
privlačan, kojem društvenom statusu i grupi pripada.
Ovo veoma brzo procenjivanje nepoznatih zovemo prvi
utisak. Mnogi ljudi već posle dvadesetak sekundi imaju iz-
građeno mišljenje o nepoznatoj osobi, a gotovo svi u prva dva
minuta komunikacije ili posmatranja.
Prvi utisak je veoma važan jer od njega zavisi dalja sud-
bina komunikacije i odnosa. Kada je prvi utisak negativan,
osoba izbegava komunikaciju ili komunicira kratko, sa veli-
kom distancom. Suprotno, ako je prvi utisak pozitivan, oso-
ba želi da nastavi komunikaciju sa drugim koga doživljava
kao prijatnu, pozitivnu i kulturnu osobu.
Kako većina ljudi želi da bude prihvaćena i pozitivno
ocenjena, velika pažnja se posvećuje tome kakav se utisak
ostavlja na druge. Zbog toga ljudi neguju „izloge” svoje lič-
nosti, socijalne maske, fasade ili persone, iza kojih skrivaju
od pogleda javnosti druge delove svoje ličnosti. Prvi utisak
je pokušaj da se prodre iza onoga što osoba pokazuje, da se
otkrije kakva je ona u celini, kao ličnosti ili čovek.
Prvi utisak nije samo rezuitat svesne analize već i intu-
icije, koju definišemo kao proces obrade informacija kojeg
nismo svesni, ali smo svesni njegovog rezultata. Drugim re-
čima, prvi utisak se stvara na osnovu malog broja informa-
cija. On zbog toga može da bude ispravan ili pogrešan.
278 Zoran Milivojević • Ps ih o l o g ič k i SPISI

Predstava o drugom koja je rezultat prvog utiska deluje

kao „samoostvarujuće proročanstvo’’. To jednostavno znači
da osoba koja je stekla neku predstavu o drugom teži da tu
predstavu održi tako što kod drugog primećuje samo ona
ponašanja koja se uklapaju u nju, a ona koja se ne uklapaju
iskrivljeno tumači kako bi ih „uklopila” u svoju predstavu.
Kada je prvi utisak pozitivan, dovoljno je da drugi uradi
nešto veoma negativno, da bi osoba shvatila da je drugog
pogrešno procenila. Kada je prvi utisak negativan, tada je
situađja drukčija. Potrebno je da drugi uradi u proseku osam
pozitivnih „iznenađenja” da bi osoba odustala od negativnog
utiska o njemu. Kako je veoma teško promeniti prvi negati-
van utisak, „isplati” se predstaviti se drugima na pozitivan
način.
Prvi utisak o drugome može da bude tačan, ali može da
bude i pogrešan. Njega treba uzeti u obzir kao važnu unu-
trašnju informaciju, ali prema kojoj treba imati rezervu. Što
je veće životno iskustvo komunikacije sa ljudima, to je prvo
procenjivanje drugih tačnije. Suprotno je sa decom i mladi-
ma, kojima treba objasniti koncept prvog utiska kako bi se
smanjila njihova naivnost i povećala socijalna inteligencija.
[29. 4. 2017.]
 279

132. LJUBOM ORNIILI ZAVIDNI

Povremeno kod naših ljudi čujemo izjave na osnovu ko-

jih možemo da zaključimo da ne razlikuju dovoljno dva važ-
na osećanja: ljubomoru i zavist. Tako, na primer, čujemo da
su drugi „Ijubomorni na nečiji uspeh, višu platu, bolji auto,
itd.”
I ljubomora i zavist imaju snažne negativne aspekte. Dok
se ljubomora često pojavljuje u odnosima bliskosti gde neka-
da postaje izvor partnerskog nasilja, zavist se više javlja u
javnoj sferi gde negativno utiče na društvo sputavajući indi-
vidualni uspeh, a samim tim i ukupni zbir individualnih us-
peha u nekoj zajednici.
Oba osećanja se povezuju sa zelenom bojom, kao u izja-
vama da je neko „pozeleneo od zavisti” ili „pozeleneo od lju-
bomore”. Poznavanje razlika između ova dva osećanja se ne-
kada naziva „zeleno razlikovanje”.
Dok za pojavu ljubomore moraju da postoje tri osobe, od
kojih treća može da bude imaginarna, za pojavu zavisti su
dovoljne dve osobe.
Ljudi zavide drugoj osobi na uspehu za koji smatraju da
je nezaslužen. Dok je na prvi pogled zavist želja da se pose-
duje ono što ima drugi, na dubljem nivou zavist je odnos
prema drugom i njegovom statusu. Kada neko vidi da je dru-
gi u nečemu veoma uspešan, da bi mu zavideo on mora da
se poredi sa njim. Zbog tog upoređivanja sebe i drugog, oso-
ba počinje prvo da misli da je drugi uspešniji i bolji od nje, a
zatim, sledstveno, da je ona neuspešnija i gora od drugog.
Na taj način, osoba koja zavidi tuđi uspeh pretvara u vlasti-
ti neuspeh.
28o Zoran M iliv o je v ić • PsiHOLOGIČKI SPISI

Osećanje zavisti može da motiviše osobu da se takmiči

sa drugim, kako bi ga sustigla i prestigla, ali joj je daleko
lakše da diskvalifikuje drugog i njegov uspeh, ili da uništi
njegovo postignuće - da pomogne da mu „crkne krava”. U
društvima gde je veoma izražena zavist javlja se strah od us-
peha, tačnije od negativnih reakcija drugih na lični uspeh.
Da bi se pojavila ljubomora, mora da postoji ljubav jedne
osobe prema drugoj. U korenu ljubomore je strah prve osobe
da bi mogla da izgubi ljubav druge osobe zato što bi ona mo-
gla zavoleti neku treću osobu. Da bi zaštitila odnos ljubavi,
ljubomorna osoba može da postane agresivna prema drugoj
ili trećoj osobi, ili može, kako bi ostvarila svoj cilj, da prime-
njuje i druge vrste ponašanja, od ugađanja do povlačenja.
Iako je cilj ljubomorne osobe da sačuva odnos ljubavi, prete-
rana ljubomora postiže suprotno, postajući glavni razlog za
raskid ili razvod.
Jedan od razloga zašto Ijudi ne razlikuju dovoljno ljubo-
moru i zavist jeste što u situaciji kada jedno dete dobije po-
klon od roditelja, drugo dete mu zavidi na poklonu, ali isto-
vremeno jeste i ljubomorno jer „bolji” poklon uzima kao do-
kaz da roditelj više voli prvo dete.
Razlikovanje i prepoznavanje nekada dobro prikrivenih
zavisti i ljubomore važan je element emocionalne pismeno-
sti i socijalne inteligencije.
[6. 5. 2017.]
 28l

133. BITI KUL

Poznato je da deca u svojim porodicama uče razne mo-

dele ponašanja, da između ostalog usvajaju način izražavanja
osečanja. Kako većina porodica u nekom društvu ima slična
pravila, možemo govoriti o kolektivnom ili kulturnom obras-
cu izražavanja osećanja datog društva. Takođe, možemo se
zapitati kakve su razlike između različitih društava.
U Evropi postoji jasna razlika u načinu na koji izražava-
ju osećanja kulture sa juga i kulture sa severa. Dok južnjačke
kulture obeležava jasno izražavanje osećanja, toplina u ko-
munikaciji, temperamentnost i emotivna bliskost, severnjač-
ke kulture obeležava suzdržavanje u pokazivanju emocija,
hladnoća u komunikaciji, kontrolisanost i emocionalna dis-
tanca prema drugim ljudima.
Iako naš mentalitet pripada južnjačkom emotivnom
obrascu u generaciji mladih se prepoznaje trend usvajanja
severnjačkog obrasca. Mladi se trude da potiskuju i suzdrža-
vaju svoje emocije, da ne pokazuju da ih nešto uzbuđuje, da
ostanu hladni i distancirani. U žargonu se kaže da je takva
osoba „kuh', što dolazi od engleske reči cool, hladan, a koja
je dobila dodatno značenje i da je neko kao osoba u redu.
Ovaj trend usvajanja hladnijeg, severnjačkog obrasca kao
navodno kulturno superiornijeg, verovatno je posledica ko-
lektivnog poistovećivanja mladih sa likovima i modelima
emotivnog ponašanja koji nam preko filmova i drugih me-
dija dolaze iz severnijih kultura. Šta je u osnovi ovog civili-
zacijskog potiskivanja emocionalnosti na koje je davno upo-
zorio nobelovac Konrad Lorenc, nazivajući ga „toplotno odu-
miranje osećajnosti”?*
282 Zoran Milivojević ♦ PsiHOLOGlČKl SPISI

Glavna uloga izražavanja emocija u komunikaciji jeste

naglašavanje važnosti onoga o čemu se komunicira. Poznato
je da ljudi doživljavaju osećanja onda kada nešto ocenjuju
kao važno, tako da izražavanjem osećanja drugima implicit-
no poručuju važnost. Kada neko nešto emotivno govori on
drugima pokazuje da je njemu važno to o čemu govori. Kada
roditelj nešto kaže detetu izražavajući emociju, bilo da je to
ljubav, strah ili ljutnja, on mu dodatno poručuje koliko je
važna ta poruka.
Tako ga uči da nesvesno „čita” tuđa osećanja i psihološ-
ke poruke, razvijajući mu socijalnu inteligenciju. Kada je ko-
munikacija „oslobođena” emotivne komponente - kada su
oni koji komuniciraju ,,kul” - tada u njoj nedostaje signal o
subjektivnoj važnosti poruke i sve postaje ravno, tačnije, rav-
nodušno.
Ne smemo da zaboravimo da emotivnost nije suprotnost
racionalnosti, jer emocije mogu biti i racionalne i iracional-
ne. Upravo kroz izražavanje svojih emocija i kroz načine na
koje drugi odgovaraju na njih, osoba uči da razluči primere-
no od neprimerenog, tako da njena emocionalnost sazreva i
postaje prefinjena. Onaj ko „zamrzne” svoja osećanja, nije u
prilici da se razvija u emotivnom smislu, tako da neizražena
osećanja ostaju primitivna i sirova.
[13. 5. 2017.]*

* Konrad Lorenc (Konrad Zacharias Lorenz, 1903-1989), austrijski

biolog, dobitnik Nobelove nagrade (1973) za fiziologiju i za njegova istra-
živanja u prirodi. Smatra se osnivačem moderne etologije, nauke koja se
bavi proučavanjem životinjskog ponašanja.
 283

134.SMEH JE ZDRAV

Kada ste se zadnji put nasmejali od srca? Koliko puta se

glasno nasmejete tokom dana?
Pored potrebe za radom i odmorom, ljudi imaju potrebu
za zabavom. Upravo je zabava ta koja ljudima povećava ži-
votnu radost, deluje opuštajuće, blagotvorno delujući na psi-
hu i telo. Savremeni način života je pun različitih izazova
koji stvaraju napetost, stres i neprijatna osećanja, što pove-
ćava ljudsku potrebu za odmorom i zabavom. Uprkos tome,
mnogi ljudi se žale da u svojim životima imaju premalo za-
bave. Smeh i smejanje su jasan pokazatelj da se neko dobro
zabavlja, tako da mogu biti ilustracija šta dobija onaj ko se u
svom životu dovoljno smeje, a šta gubi onaj koji se nedovolj-
no smeje.
Ako želimo da jednom rečju opišemo blagotvorno delo-
vanje smeha i smejanja na ljudsku psihu i telo, onda je to reč
antistres.
Kako smejanje utiče na organizam? Poslednjih decenija
fiziologija smejanja je postala predmet intenzivnijih naučnih
istraživanja koja su pokazala da tokom smejanja dolazi do
kompleksnih, ali veoma pozitivnih promena u telu.
Tokom čina smejanja povećava se broj otkucaja srca i
nakratko se povećava krvni pritisak, da bi nakon toga došlo
do trajnijeg opuštanja krvnih sudova što za posledicu ima
smanjenje pritiska.
Smejanje dovodi do smanjenja opšte mišićne napetosti.
Ukoliko je nevoljna mišićna napetost stvarala bol u leđima i
drugim delovima tela, taj bol se smanjuje ili nestaje. Sma-
njuju se i bolovi drugih vrsta zato što se u mozgu smanjuje
284____________________________ Z o ra n M iliv o je v ić • PsiHOLOGlČKl SPISI

doživljaj bola usled povećanja izlučivanja protivbolnih sup-

stanci (endorfini).
Smejanje ima uticaja i na rast imunološke otpornosti. Ne
samo da se u celom telu povećava broj ćelija zaduženih za
imunološku odbranu već je pronađeno da se, na primer, u
pljuvački povećava broj određenih antitela.
Ritmički pokreti dijafragme, koji inače proizvode zvuk
smeha, povećavaju respiratornu aktivnost i dovode do pove-
ćanog unosa kiseonika u telo tako da se u celom telu pove-
ćava ćelijski metabolizam. Mehanički pokreti dijafragme vrše
neku vrstu „masaže” unutrašnjih organa, što povećava nji-
hovu prokrvljenost i ubrzava varenje i pokretanje creva.
Koliko je sve to važno, dokazuju istraživanja koja su po-
kazala da se ljudi koji spadaju u kategoriju srčanih bolesnika
smeju 40 odsto manje nego što je prosek.
Zbog svega toga ne smemo zaboraviti da se smejemo.
Nije dobro kada se na radnom mestu ili u porodici bar neko-
liko puta dnevno ne čuje zdrav smeh. To je onaj smeh kada
se smejemo sa ljudima, a ne kada se smejemo ljudima. Koli-
ko je smeh zdrav, toliko su ismevanje i podsmeh toksični.
Jedino je zdrav smeh zaista zdrav, a negovanje i izražavanje
osećanja smešnog jeste znak brige i za sebe i za druge.
[20. 5. 2017.]
 285

135. MRŽNJA PREMA TELU

Naše telo, sa svojim karakterističnim oblikom jeste ,,no-

silac” našeg Ja i naše ličnosti. Reči ličnost i različitost imaju
zajednički koren u reči lice. Zbog karakteristika nečijeg lica
mi tu osobu primećujemo kao posebnu, različitu od drugih
i pamtimo je kao pojedinca.
Iako se ne može povući znak jednakosti između nečijeg
tela i nečije ličnosti, mnogi poistovećuju telo i ličnost. Sma-
traju da nečiji telesni oblik izražava nečiju ličnost. Ovo poi-
stovećenje još kao deca usvajamo kroz bajke u kojima su
dobri ljudi uvek lepi, a zli uvek ružni.
Dok je egzistencijalno pitanje: Zašto sam imao nesreću
da se rodim baš u ovom telu? - sasvim razumljivo kada ga
postavljaju osobe rođene sa telesnim deformitetima, isto to
pitanje sve češće možemo čuti i od „zdravih i pravih” mladih
ljudi. Oni procenjuju da se nisu rodili u „dovoljno dobrom”
telu, tako da su ružni ili nedovoljno privlačni. U njima je ve-
oma snažan unutrašnji konflikt između predstave kakvo bi
telo trebalo da izgleda i njegovog stvarnog oblika.
Razlozi su različiti, od nezadovoljstva opštom građom
(nizak ili previsok rast, debljina ili mršavost, disproporcija
gornjeg i donjeg dela tela itd), do nezadovoljstva oblilcom
nekog posebnog dela tela.
Kada osoba veruje da je moguće „popraviti” vlastito telo,
tada vežba, drži dijete ili odlazi na estetske operacije. Kada
veruje da je stanje „nepopravljivo” umesto da prihvati svoje
telo takvo kakvo je, ona nastavlja da ga ne prihvata, ostajući
hronično nezadovoljna. Tada možemo govoriti o dismorfič-
nom poremećaju (od lat. dis, loš i morfos, oblik).
28 6 Zoran Milivojević • PsiHOLOGIČKl SPISI

Nezadovoljstvo vlastitim telom može biti različitog in-

tenziteta, od nesviđanja, pa do snažnog neprijateljstva prema
telu, uključujući prezir i mržnju. Kada je osoba uverena da
je telo „krivo” što je neprivlačna i da zato ne može biti volje-
na i srećna, mržnja prema telu se može izraziti kroz neki
oblik samodestruktivnosti.
Kada osoba razlikuje sebe od tela, ono je predmet njene
destruktivnosti, od samopovređivanja, preko „seckanja” po
rukama i butinama, do samosakaćenja. Kada osoba ne razli-
kuje sebe od svog tela, ona tada svoju destruktivnost okreće
ne samo prema telu, nego prema sebi kao ličnosti, sve do
direktnog ili indirektnog samoubistva.
Zašto je privlačnost tela postala toliko važna? Glavni ra-
zlog je što je savremena kultura nametnula lepotu i privlač-
nost kao nužni preduslov za srećan, ljubavlju ispunjen i us-
pešan život. Kada generacija mladih poveruje u takve ideje,
onda one postaju generacijska stvarnost kako u odnosu pre-
ma drugima, tako i u odnosu prema sebi.
U onim kulturama koje nisu „holivudizovane” privlač-
nost tela nema tako veliku važnost. Kada telesna privlačnost
nije uslov za prihvaćenost, lakše je biti prihvaćen od drugih,
što dovodi i do lakšeg samoprihvatanja.
[27. 5. 2017.]
 287

136. LIČNOST KAO GRUPA

Često možemo da primetimo da se jedna osoba u nekim

situacijama ponaša na jedan način, a da se ta ista osoba u
drugim situacijama ponaša na drugi, sasvim različit način
- kao da je neka druga osoba.
Kako većina ljudi ima predstavu o ljudskom biću kao
konzistentnom i integrisanom, takav nesklad u tuđem po-
našanju stvara zapitanost koje ponašanje date osobe odra-
žava njeno „pravo Ja”: ono u prvim ili ono u drugim situaci-
jama.
Savremene psihoterapijske teorije na ovako postavljeno
pitanje daju iznenađujući odgovor: iako su različita i često
suprotstavljena, oba lica date osobe odražavaju njeno „pravo
Ja”. Pretpostavka od koje se polazi u ovakvom objašnjenju
nečijeg ponašanja jeste da osoba, tačnije njena ličnost nije
integrisana u skladnu celinu, već da u njoj postoje slabije
povezani „delovi” koji se u različitim situacijama različito
izražavaju. Sto je osoba slabije integrisana, a više „fragmen-
tisana”, to je veći broj ovih „delova”, a njeno ponašanje više
nekonzistentno i nedosledno.
Na ljudsku ličnost možemo da gledamo kao na sistem
ili strukturu, a svaka struktura teži unutrašnjoj konzisten-
tnosti jer tada najbolje funkcioniše. Međutim, potpuno kon-
zistentna i integrisana ličnost je više ideal nego pravilo. U
stvarnom životu većina ljudi nosi u sebi neku privremenu ili
trajniju podeljenost koja može, ali i ne mora da bude proble-
matična. Razlikujemo normalnu unutrašnju podeljenost i
patološku, koja značajno ometa funkcionisanje ličnosti.
288 Z oran M iliv o je v ić • PsiHOLOGIČKI SPISI

Za decu i mlade, kao osobe čija je ličnost u procesu for-

miranja, sasvim je normalno da su često nekonzistentni. Rast
i razvoj ličnosti se ne zaustavlja postizanjem odraslosti, već
je to trajniji proces emocionalnog i socijalnog sazrevanja koji
vodi ka sve većem stepenu integracije ličnosti.
Drugi način na koji se izražavaju ovi „delovi” ličnosti -
koji se nekada nazivaju podličnosti ili ego-stanja - jeste si-
tuacija kada se istovremeno aktiviraju u nekoj situaciji, što
osoba doživljava kao svoj unutrašnji konflikt. U psihotera-
pijskoj teoriji se ovakve situacije predstavljaju kao sukob dve
podličnosti.
Kada se konflikt između delova ličnosti tiče nekog za
osobu važnog životnog pitanja i kada traje predugo, tada
može da blokira i njeno funkcionisanje i njeno sazrevanje.
Tada psihoterapeut može da pomogne osobi da se „dogovori
sama sa sobom” i da tako prevaziđe i preraste unutrašnji
konflikt.
Danas ima više psihoterapijskih pristupa koji nude rad
sa delovima ličnosti i koje podstiču njihov međusobni dijalog
sa ciljem integracije ličnosti. Kod nas su najpoznatiji tran-
sakciona analiza, u kojoj se delovi nazivaju Odrasli, Dete i
Roditelj, kao i geštalt terapija koja pomaže osobi da osvesti
delove sebe i njihovu interakciju, ali i psihodrama koja je
među njima najstarija.**-” ***
[3. 6. 2017.]

* Zainteresovane čitaoce upućujemo na neku od brojnih knjiga o

transakcionoj analizi koje smo objavili: www.psihopolis.edu.rs
** Više: Serž Žinžer, Geštalt terapija - Umetnost kontakta, Psihopolis,
Novi Sad, 2014.
*** Više: Zvonko Džokić, Moćpsihodrame - Uvod u teoriju ipraksu, Psi-
hopolis, Novi Sad, 2010.
 289

137. SANJARENJE

Kako je tokom evolucije mozak dobijao na veličini, tako

su nastajale nove mentalne funkcije. Ljudski mozak može da
vrši neke radnje koje životinje ne mogu, a jedna od tih funk-
cija jeste zamišljanje budućnosti. Sposobnost stvaranja i me-
đusobnog povezivanja različitih mentalnih slika ne samo da
nam omogućuje kreativnost i predviđanje verovatne buduć-
nosti već i stvaranje vizije kako stvarnost treba da izgleda da
bi nam bilo bolje.
Upravo je civilizacija u kojoj živimo rezultat toga što su
generacije ljudi delovale na stvarnost kako bi je uklopile u
svoje vizije i „naterale” da više odgovara našim potrebama i
bude udobnija.
Poznato je da ljudski mozak ne razlikuje u potpunosti
one mentalne slike koje su rezultat opažanja stvarnosti od
onih koje su zamišljene, stvorene u psihi. Ovo nerazlikova-
nje omogućuje da ljudi reaguju emocijama ne samo na ono
što se stvarno događa već i na ono što je samo zamišljeno,
što bi moglo da se dogodi. To ljudima omogućuje da imaju
novu sposobnost - da imaju osećanja prema zamišljenoj
„stvarnosti”.
Kako zamišljena „stvarnost" može da bude željena i ne-
željena, ova osećanja mogu da budu prijatna i neprijatna.
Dobar primer zamišljanja neželjene stvarnosti je osećanje
zabrinutosti. Zamišljanje negativnih scenarija koji bi mogli
da se dogode u budućnosti nam omogućuje da u sadašnjosti
povučemo poteze koji će sprečiti njihovo stvarno događanje
ili da ih, ukoliko ne možemo da ih sprečimo, dočekamo spre-
mni ako se zaista dogode.
290 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

Zamišljanje pozitivne „stvarnosti” nam omogućuje ra-

zličita prijatna osećanja među koje spađa i nadanje. Kada je
životna situacija teška, zamišljanje pozitivne budućnosti nam
daje energiju i motiv da izdržimo dok se ne pojavi „svetlo na
kraju tunela”.
Kada osoba otkrije da kod sebe može da stvara prijatna
osećanja samo tako što zamišlja pozitivnu „stvarnost”, ona
može to često da koristi kao mehanizam kojim se brani od
neprijatnih osećanja kojima reaguje na svoju stvarnu životnu
situaciju. Umesto da popravlja životnu situaciju, osoba poči-
nje sve više da sanjari i da se povlači u svoj imaginarni svet
u kome se dobro oseća. To može ići do toga da osoba posta-
je sanjar kome je sanjarenje zamena za življenje.
Dok je sanjarenje čin pojedinca, savremena sveprisutna
industrija zabave nam omogućuje da kolektivno sanjarimo.
Tuđa imaginacija upakovana u literaturu, filmove, TV serije,
kompjuterske igre, muziku, estradni glamur i slično, sve više
nas poziva da se odvojimo od života i kolektivno sanjarimo.
Problem nastupa kada umesto da bude dopuna životu, ova-
kvo sanjarenje postane zamena za život.
Najugroženiji su deca i mladi koji po prirodi stvari veru-
ju da je dobro sve što je prijatno. Njima treba pomoći da ne
pomešaju maštu i stvarni život, da shvate da je cilj dobro se
osećati u svom stvarnom životu.
[10. 6. 2017.]
 291

138. UPRAVLJANJE BRIGAMA

Rezultati različitih istraživanja su pokazali da ljudi u

našem regionu previše brinu u odnosu na neke druge, od nas
geografski udaljene narode. Kada veliki broj pojedinaca zna-
čajan deo svog vremena svakodnevno posvećuje zabrinutosti
oko najrazličitijih stvari, to smanjuje njihov doživljaj lcvali-
teta sopstvenog života.
Zabrinutost jeste korisno osećanje koje nam pomaže da
se zaštitimo od mogućih budućih negativnih scenarija. Do-
bit koju imamo od zabrinutosti je dvojaka. S jedne strane se
pitamo šta možemo da učinimo u sadašnjosti kako bismo
sprečili zamišljeni negativni razvoj. Sa druge strane se pita-
mo, ukoliko takav razvoj ne možemo da sprečimo, kako da
se što bolje pripremimo za njega ukoliko se obistini.
U našem mentalitetu postoje različiti razlozi koji čine
da su ljudi zabrinuti i onda kada to nije razumno. Tako, na
primer, roditelji smatraju da kada ne bi bili zabrinuti za po-
stupke svoje odrasle dece, to bi značilo da su prestali da ih
vole. Neki smatraju da time što su veoma zabrinuti oko ne-
čega što im je važno, doprinose da se neka viša sila na njih
sažali i pobrine za pozitivni ishod. Treći smatraju da kada ne
bi bili zabrinuti, drugi bi smatrali da su neodgovorni.
Za one ljude koji smatraju da previše brinu i kojima to
predstavlja problem, poznati američki psihoterapeuti Meri i
Robert Gulding su razvili program oslobađanja od „zavisno-
sti od zabrinutosti”, kojeg su opisali u knjizi Upravljanje hri-
gama*
Suština ovog programa je da ljudi koji previše brinu poč-
nu da razmišljaju o sopstvenim brigama i da prema njima
2Q 2 Zoran Milivojević • P s iH O L O C I Ć K I SPlSi

zauzmu određeni stav na osnovu kojeg će upravljati svojim

mentalnim i emotivnim procesima. Prvo pitanje koje neko
treba sebi da postavi jeste da li neka njegova konkretna bri-
ga spada u male, srednje ili velike brige. Drugo pitanje koje
treba sebi postaviti jeste koliko je verovatno da se zamišljeni
negativni scenario obistini. Ukoliko je to veoma malo vero-
vatno, takva briga je „kreativna fantazija”, što znači da je
treba odbaciti. Ukoliko postoji značajniji rizik da se negativ-
ni scenario obistini, osoba treba da se zapita da li ona može
nešto da učini da se to spreči. Ukoliko ona ne može da spre-
či takav razvoj, briga spada u kategoriju „izvan moje moći”,
što znači da je takođe treba odbaciti.
Kada postoji značajniji rizik da se briga ostvari i kada
osoba procenjuje da može nešto da učini kako bi to sprečila,
ona treba da razmisli o svojim izborima, o tome šta bi tačno
mogla da učini. Nakon toga ona treba da odluči da li je volj-
na da to zaista i učini. Ako nije voljna da to učini, to sebi
treba da prizna. Kada svoje „trebalo bi” zameni sa ,,ne želim”,
ona odbacuje takvu brigu. A ako jeste voljna, tada treba da
odmah stupi u potrebnu akciju umesto da nastavi da brine.
[17. 6. 2017.]*

* Više: Robert Gulding, Meri Gulding, Upravljanje brigama - UCenje

vedrine, Psihopolis, Novi Sad, 2008.
 293

139. NOVAC I SREĆA

Verujem da bi velika većina ljudi, kada bi ih neko pitao

šta im je potrebno da postanu srećniji, jednostavno odgovo-
rili da bi ih usrećilo kada bi imali mnogo više novca. Razlog
za to je što u ljudskom umu postoji jednačina prema kojoj se
nedostatak novca poistovećuje sa osećanjem nesrećnosti, a
višak novca sa osećanjem sreće. Smatra se da što je više nov-
ca, to je veći doživljaj sreće.
Ovakvo uverenje je jedan od glavnih razloga zbog kojih
ljudi sebi postavljaju kao važan životni cilj da ostvare što
bolje finansijsko stanje, da postanu bogati. Međutim, istra-
živanja su pokazala da odnos novca, sa jedne strane, i doživ-
ljaja sreće i zadovoljstva životom, sa druge strane, nije tako
jednostavan.
Kada ljudi nemaju dovoljno novca da bi zadovoljili svoje
osnovne potrebe - kada žive u zoni relativnog siromaštva -
oni povezuju nedostatak novca sa osećanjem životnog neza-
dovoljstva. U tom slučaju oni na porast prihoda zaista rea-
guju povećanim životnim zadovoljstvom i doživljajem sreće.
Ali to čine samo do onog nivoa kada im novčani prihodi
omogućuju zadovoljenje svojih osnovnih potreba, to jest ,,pri-
stojan život”. Nakon tog nivoa, rast novčanih prihoda, su-
protno očekivanjima, nema tako veliku moć da poveća stepen
životnog zadovoljstva.
Drugim rečima, novac je veoma važan onim ljudima koji
ga nemaju dovoljno, ali kada dostignu nivo „dovoljnih priho-
da”, tada se njihova subjektivna vrednost novca smanjuje.
Zato bogaćenje nije garancija da će doneti osećanje životnog
zadovoljstva i sreće.
2 9 4 ____________________________ Z o r a n M iliv o je v ić • PsiH O LO G lčK i s p is i

Kod onih ljudi koji su ostvarili bogatstvo, uključujući i

one koji su do velikog novca došli nasledstvom ili dobitkom
na lutriji, pokazalo se da se samo dve godine nakon početnog
osećanja sreće njihov nivo životnog zadovoljstva vratio na
isti onaj nivo koji je postojao pre nego što su ostvarili finan-
sijsku dobit. To se objašnjava njihovim navikavanjem na bo-
lje uslove života i povećanjem njihovih ciljeva koje je potreb-
no ostvariti da bi bili zadovoljni ili srećni. Došlo je do ,,he-
donističke adaptacije” jer je vanredna pozitivna situacija koja
im je ranije izazvala osećanja sreće i zadovoljstva, postala
uobičajena i normalna, tako da su prijatna osećanja nestala.
Mnogi poslovi koji su izuzetno dobro plaćeni povezani
su sa velikim stresom, dugotrajnim radom, osećanjima za-
brinutosti i strepnje, lošijim spavanjem, što dovodi do toga
da su oni koji su finansijski uspešniji često manje zadovoljni
svojim životima od onih koji imaju samo „dovoljno dobra"
zaposlenja.
Novac je vrednost slična zdravlju: nesrećni smo ako ga
nemamo, ali ako ga imamo ne znači da ćemo zbog toga biti
srećni i zadovoljni. Doživljaj sreće vrlo bogatih ljudi je samo
nešto malo viši od ostalih, što je sasvim suprotno od medij-
ske slike koju svakodnevno svesno i nesvesno upijamo.
[24. 6. 2017.]
 295

140. HRABROST

U svakom ljudskom društvu postoje brojne priče o he-

rojima u kojima se slave njihova hrabra dela. Ove priče služe
kao pedagoške poruke novim generacijama kako se treba
ponašati u opasnim vremenima i za šta „vredi umreti”. Pri-
čama o herojskom žrtvovanju pojedinaca se poručuje da za-
jednica kojoj pripada junak jeste vrednija od njegovog života.
Kako je savremeni čovek mnogo više usmeren na sadašnjost
i budućnost nego na prošlost, sve je manje pojedinaca koji
su spremni za bilo koje hrabro, herojsko delo. Zato je potreb-
no da pojasnimo savremeno viđenje koncepata kao što su
„hrabrost” i „kukavičluk”.
Svakodnevni život je pun raznoraznih rizika, od hodanja
klizavim pločicama nakon tuširanja do prelaska preko ulice.
Pored ovih rizika koji su za većinu prihvatljivi i čine deo nor-
malnog života, postoje i one druge situacije u kojima posto-
ji veći rizik za telo ili mogućnost nastanka neke druge nega-
tivne posledice. Smatra se da je za suočavanje sa ovim iza-
zovima potrebna ona osobina koju zovemo hrabrost.
Iako se hrabrim podvigom smatra ono što osoba uradi,
savremene definicije hrabrosti je razlikuju od neustrašivosti
ili lude hrabrosti. Dok neustrašiva osoba ne oseća nikakav
strah, hrabra osoba oseća strah, ali ipak čini ono što smatra
da je ispravno. Hrabra osoba je ona koja je svesna rizika u
koji ulazi i mogućih negativnih posledica, zbog čega se boji,
ali taj strah prevazilazi. Prema Aristotelu hrabrost je vrlina
između dve krajnosti: kukavičluka i lude, nerazumne hra-
brosti.
29 6 Z o r a n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

Postoji nekoliko vrsta hrabrosti. Fizička hrabrost je kada

osoba ulazi u situaciju u kojoj bi mogla telesno da nastrada.
Moralna hrabrost je kada osoba ulazi u situaciju u kojoj bi
mogla da bude odbačena ili šikanirana zbog toga što zastu-
pa svoje mišljenje koje je u suprotnosti sa mišljenjem auto-
riteta ili grupe kojoj pripada. Postoji i psihološka hrabrost,
kada osoba treba da čini nešto što je dobro za nju ili druge
uprkos iracionalnom strahu koji oseća. Za svakodnevni život
u savremenom društvu retko je potrebna fizička hrabrost,
ali je sve potrebnija moralna hrabrost kao i psihološka hra-
brost.
Poznati egzistencijalista Rolo Mej je ukazao da u savre-
menom društvu suprotnost hrabrosti nije kukavičluk, već je
to konformizam.* Pod konformizmom smatramo onu oso-
binu kada ljudi gledaju samo svoj interes, svoju sigurnost i
svoju udobnost. Konformizam odgovara svakoj vlasti, tako
da su veoma retki političari koji pozivaju građane da budu
hrabri i aktivni, da misle svojom glavom.
Ako želimo da živimo boljim životima, i kao pojedinci i
kao zajednica, tada treba da prihvatimo izazove svakodnev-
nog života i pokažemo veću hrabrost. Ako svoju decu učimo
da postanu razumno hrabra, svoj mikrosvet možemo da uči-
nimo znatno boljim, pravednijim i razumnijim.
[1. 7. 2017.]

* Rolo Mej (Rollo May, 1909-1994), američki psiholog, jedan od glav-

nih predstavnika egzistencijalističke psihologije koja se bavi suštinskim
ljudskim problemima kao što su osećanja usamljenosti, straha, krivice,
strepnje..., i pokušava da razume subjektivan svet konkretne osobe a ne
opšte zakonitosti ponašanja.
 297

141. PARANOJA

Naivnost je uverenje da su svi ljudi dobri i dobronamer-

ni. Zato naivna osoba ignoriše one signale koji mogu da uka-
žu da se drugi samo predstavlja kao prijateljski naklonjen
dok krije svoje prave namere. Sumnja je ono osećanje koje
ljudi počinju da osećaju kada ocene da se u načinu na koji
im se drugi predstavljaju nešto ne uklapa. Kada se sumnja
onda kada je to zaista potrebno, sumnja jeste veoma korisno
osećanje.
Osećanje sumnje može da bude i preterano, konstantno
i zbog toga nerazumno. Osoba koja veruje da su ljudi, bilo
neki određeni bilo većina Ijudi, neprijateljski nastrojeni pre-
ma njoj doživljavaće ljudsko društvo kao neprijateljsko mesto.
Zato će ona u socijalnim kontaktima biti napeta, uvek opre-
zna i sumnjičava. Dobronamerna ili neutralna ponašanja
drugih će iskrivljeno tumačiti u skladu sa svojim očekivanji-
ma i pronalaziti „dokaze” njihovih loših namera. Stav prema
drugima takve preterano sumnjičave osobe jeste paranoidan.
Kada osoba razvije priču u koju čvrsto veruje, a koja je
drugima neverovatna, prema kojoj je ona nevina žrtva neke
druge osobe, grupe ili organizacije koja je proganja kako bi
je uništila ili potpuno diskreditovala, tada nastaje paranoid-
ni sistem ideja. Nekada je ova priča veoma čudna, bizarna,
tako da je svima koji je čuju jasno da se radi o veoma iskriv-
ljenom doživljavanju stvarnosti - psihozi. Za razliku od bi-
zarne paranoidne priče, postoji i paranoična priča koja je
logična, koja uključuje činjenice, što na druge deluje veoma
uverljivo i zavodljivo.
29 8 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČK) SPISI

Iako spada u patologiju, paranoidnost funkcioniše kao

osobin mehanizam odbrane. Često je posledica snažnog unu-
trašnjeg konflikta između jednog dela ličnosti koji ima ne-
prijateljski stav prema drugom delu ličnosti. Drugi deo lič-
nosti se veoma teško bori protiv samoprezira i samomržnje
koji dolaze iz neprijateljskog dela. Zato osoba projektuje na
druge ljude svoj neprijateljski deo, nakon čega pokušava da
izađe na kraj sa tim ljudima, bilo tako što se u strahu povla-
či od njih, bilo tako što ih Ijutito napada po sistemu proga-
njanja progonioca. Na taj način ona svoju unutrašnju psiho-
dinamiku pretvara u međuljudski odnos.
Da se osoba brani od osećanja niže vrednosti ukazuje to
što je čest elemenat paranoidnih priča velika socijalna važ-
nost koju osoba indirektno pripisuje sebi. Što je veći i moć-
niji progonilac, na primer, neka međunarodna organizacija
ili služba moćne strane države, to je i žrtva značajnija osoba.
Njena paranoidna priča joj služi da sačuva samopoštovanje.
Upravo zbog opisane odbrambene funkcije, paranoidna
osoba je otporna na razuveravanje. Po pravilu je paranoid-
nost znak težeg poremećaja zbog čega se treba obratiti psi-
hijatru. Psihoterapija je moguća tek u drugoj fazi lečenja kada
simptomi psihoze više nisu izraženi.
[8. 7. 2017.]
 299

142.MEDEJINA OSVETA

Jedna od najstrašnijih stvari jeste ubistvo malog deteta.

Kada to čini njegov roditelj koji bi po prirodi stvari trebalo
da ga voli, neguje, čuva i štiti, to je toliko užasan postupak
da je mnogima nepojmljiv.
Svako ljudsko ponašanje, pa i ona najužasnija, izvire iz
neke iskrivljene logike onih koji se tako ponašaju. Za sluča-
jeve čedomorstva je tipično da majka ubija dete zato što ve-
ruje da će joj rađanje deteta „upropastiti” život. Ona je u ne-
koj vrsti dileme „ili-ili”, u kojoj treba da odluči čiji život će
uništiti - svoj ili detetov.
Postoji još jedan motiv iz kojeg se roditelj odlučuje da
ubije dete: da se osveti drugom roditelju jer zna da će mu
tako naneti najveću moguću patnju. Takav motiv je opisan
još u antici. U Euripidovoj „Medeji”, nakon što je Medeju i
zajedničku decu zbog druge žene napustio Jason, ona mu se
sveti ubistvom zajedničke dece. Na osnovu te priče je situa-
cija kada jedan roditelj ima ubilačke porive prema vlastitoj
deci, motivisane osvetom prema drugom roditelju, opisano
kao Medejin kompleks.
Svaka osveta proističe iz mržnje, a upravo je međusobna
mržnja ono što obeležava značajan broj savremenih razvoda.
Za supružnika koji mrzi, bivši supružnik je zlo biće, koje
upravo zato što je zlo - što mu je „uništilo život” - zaslužuje
najgore: da pati i da umre. Zato onaj koji mrzi čini zle po-
stupke, koji su njemu potpuno opravdani, a kako bi drugog
povredio i tako kaznio. Kako mržnja jedne strane po pravilu
rađa mržnju druge, ubrzo se bivši supružnici nađu u igri moći
i inata u kojoj u slepoj mržnji pokušavaju jedan drugog da
3 oo Zoran Milivojević • PsiH O LO GlČKl SPISI

što više povrede, ne obazirući se na decu ili ih, štaviše, zlo-

upotrebljavaju okrećući ih protiv omrznute strane.
Svaka savremena tragična priča, uključujući onu u kojoj
je otac bacio pred majku zadavljeno dete, nakon čega ju je
usmrtio nožem, ima svoju istoriju i svoj kontekst. Da majka
nije ignorisala više odluka suda i sprečavala oca da viđa dete,
možda se ova tragedija ne bi desila.
Pored ovakvih krvavih tragedija nakon razvoda, koje pri-
vlače pažnju javnosti, postoje stotine i stotine drugih u ko-
jima nema mrtvih, ali u kojima svi trpe, a najviše deca. To
su drame porodičnih raspada u kojima jedan roditelj „truju-
ći odnos” emotivno otuđuje dete od drugog, u kojima se po-
red pravnih vode pravi psihološki ratovi i u kojima se obe
strane trude da izmanipulišu sistem.
Da bi sistem sprečio ovakve tragedije, mora da ima in-
tegritet, objektivan i pravedan pristup koji uvažava prava
svih uključenih, majke i oca, a pogotovo dece. Mora da ima
delotvorne načine da svoje odluke i presude sprovede u delo.
U protivnom, kako nepravda rađa nepravdu, a kako doživlje-
na nepravda postaje opsesija i strast, postoji bojazan da ćemo
imati još tragičnih slučajeva.
[15. 7. 2017.]
 301

143.RANE ODLUKE

Deca nemaju dovoljno razvijenu sposobnost mišljenja,

nemaju dovoljno informacija, često pogrešno tumače neke
događaje ili poruke drugih, i zato prave brojne greške u za-
ključivanju. Zato dete nije u stanju da se odupre ni pogrešnim
porukama važnih drugih - roditelja i drugih autoriteta, vrš-
njaka, medija - već ih nekritički usvaja.
Kada dete pogrešno zaključi nešto o nekom važnom pi-
tanju, bilo da se ono tiče njegove slike o sebi, slike o drugim
ljudima ili neke važne životne vrednosti, i kada takav pogre-
šan zaključak ostane nepromenjen, to mu može praviti veli-
ke probleme u kasnijem životu.
Kako dete gradi svoj sistem uverenja o realnosti, oni za-
ključci koje izvodi najranije postaju temeljna uverenja od
kojih dete polazi kao od dokazane pretpostavke u daljem
razvijanju svog znanja o sebi, drugima i svetu. Kada je te-
meljno uverenje pogrešno, ta pogrešnost se prenosi na sva
druga, iz njega izvedena uverenja.
Ne samo da prvi iskrivljeni zaključci deluju kao aksiomi
- dokazane istine - već ih dete zaboravlja tokom vremena,
tako da oni nastavljaju da deluju na nesvesnom nivou tokom
njenog kasnijeg života.
Znanje o postojanju ranih pogrešnih zaključaka o sebi,
drugima i životu, veoma je važno za pravilno vaspitavanje
dece i njegovo buduće mentalno zdravlje. Ovaj sistem uve-
renja deluje kao neka vrsta unutrašnje mape, a što je mapa
tačnija i što više odgovara onom terenu na koji se odnosi,
osoba će se po njemu bolje kretati.
302 Zoran Milivojević • PsiHOLOGIČKI SPISI

Što je više pogrešnih zaključaka u važnim životnim as-

pektima, to je veći rizik da će osoba lošije živeti i možda ra-
zviti neki poremećaj.
Zato roditelji treba da sprečavaju dete da iz različitih
događaja izvodi takve pogrešne zaključke. Treba da deci po-
mognu da ih ispravno shvate i ispravno vrednuju. Da bi to
bilo moguće, roditelj treba da ima takav odnos sa detetom u
kojem mu se ono poverava bez straha da će zbog toga biti
ismejano ili imati neku drugu negativnu posledicu.
Roditelj to može činiti samo kada prepoznaje da su de-
tetovi zaključci pogrešni, jer ako deli isto takvo iskrivljeno
uverenje, on ga neće prepoznati kao netačno. Drugi bitan
momenat jeste u tome što se određena uverenja lcoja mogu
biti ispravna u datom istorijskom kontekstu, nekoliko dece-
nija kasnije mogu polcazati kao disfunkcionalna.
Najsigurniji način da odrasli promene ona iskrivljena
uverenja koja ih ograničavaju ili ih prisiljavaju na neko ira-
cionalno ponašanje jeste psihoterapija. Zadatak psihotera-
peuta jeste da pomogne osobi da osvesti ona temeljna uve-
renja na kojima gradi svoj sistem iskrivljenih uverenja, da ih
preispita i zatim odbaci i promeni u ispravna. Zato se za ove
zaključke i koristi reč odluka, jer ono što je jednom odlučeno
u prošlosti se može preispitati i tako da u sadašnjosti osoba
može doneti drukčiju, novu odluku.
[22. 7. 2017.]
 3 °3

144. KOJE PSIHOPATA?

Kako psihopatologija obuhvata skup različitih duševnih,

mentalnih i emocionalnih poremećaja, izrazi „psihopatija” i
„psihopata” se povremeno koriste u javnosti u najširem zna-
čenju da bi se označila osoba sa nekim od ovih poremećaja.
U medicini se izraz psihopata ranije koristio u jednom
užem značenju, da bi se označila kategorija koja se danas
naziva poremećaji ličnosti. Iako se izraz psihopata i dalje
koristi u neformalnoj stručnoj komunikaciji, on je izbačen iz
formalne komunikacije zbog svog pejorativnog i stigmatizu-
jućeg značenja. Izrazi koji se koriste su disocijalni, to jest
antisocijalni poremećaj ličnosti.
Glavni poremećaj kod psihopate jeste njegov odnos pre-
ma drugim ljudima. Kod njega prevladavaju izuzetna sebič-
nost i samouverenost, dok druge Ijude vidi kao predmete,
nevažne objekte za koje se emocionalno ne vezuje.
On je ravnodušan prema drugim ljudima i njihovim ose-
ćanjima. Drugi mu postaju važni samo ako kroz njih može
da zadovolji neku svoju želju ili interes. Kako niti saoseća sa
drugim ljudima, niti se empatično stavlja u njihovu situaciju,
nakon svojih postupaka, koji su drugim ljudima izazvali neku
štetu ili patnju, ne pokazuje ni osećanje krivice, niti bilo ka-
kvo žaljenje zbog svog postupka. Iako često sa lakoćom us-
postavlja kontalct sa drugima, teško održava emocionalne
odnose, tako da su njegovi odnosi sa drugima površni, isko-
rišćavajući i kratkotrajni.
Psihopata od drugih zahteva da sve bude po njegovom i
ne podnosi kada ne može da ostvari ono što želi, tako da u
konfliktima zastrašuje druge, često reaguje veoma impulsiv-
3 0 4 _____________________________Z o r a n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

no i nekontrolisano, nekada nasilno. Kada je zbog nekog ne-

dela uhvaćen i kažnjen, on iz toga ništa ne nauči, već nastav-
Ija po starom. Psihopata ne vidi ništa problematično u svom
ponašanju i stalno nudi raznorazna opravdanja za svoje po-
stupke od kojih ne odstupa.
Kao što je to slučaj i kod drugih poremećaja ličnosti, psi-
hopatija nije poremećaj koji nastaje odjednom, već postoji
kontinuitet takvog funkcionisanja od adolescentnog doba do
odraslosti. Mučenje životinja u detinjstvu se kasnije nastav-
lja kao mučenje ljudi.
Za ovu vrstu psihopatologije ne postoji odgovarajući tre-
tman, tako da je veoma mali broj onih koji su se izlečili. Ta-
kođe, ovakva dijagnoza se ne smatra razlogom za obavezno,
prisilno lečenje. Ona nije ni razlog za boravak u zatvoru, jer
i osobe sa ovom dijagnozom, kao i druge osobe, u zatvoru
borave zbog onog dela zbog kog su osuđene.
Kako je među ljudima koje svakodnevno susrećemo izve-
stan procenat osoba sa antisocijalnim crtama ličnosti ili ta-
kvim poremećajem ličnosti, i kako su oni često dobro ,,ma-
skirani” i teško prepoznatljivi, u sledećoj kolumni će tema
biti kako izaći iz odnosa sa takvom ličnošću.
[29. 7. 2017.]
 305

145. PSIHOPATA! ŠTA SAD?

Kako se nositi sa ljudima koje svrstavamo u kategoriju

„psihopate”? Najbolji savet je: izbegavati ih u širokom luku.
Ako ste zanimljivi nekom psihopati, to znači da na vas gleda
kao na neku vrstu plena, da očekuje neku dobit. Zato je naj-
bolje ne stupati u odnos, odbijati pozive za komunikaciju, jer
sa uspostavljanjem i održavanjem odnosa psihopata sebi daje
neka „prava” nad drugom osobom.
Problem sa gornjim savetom jeste u tome što mnogi lju-
di veoma kasno prepoznaju da su u odnosu sa psihopatom.
Nekada psihopata krije svoje pravo lice iza maske normal-
nosti ili, čak, izuzetnosti. Njega ili nju drugi doživljavaju kao
„divnu osobu”.
Onda kada neko shvati da je u odnosu sa psihopatom,
izlazak iz takvog odnosa je najbolje rešenje. Kada postoje
teškoće oko izlaska, osoba treba da uključi rođake, prijatelje,
državne organe, kako bi imala zaštitu i pomoć.
Sve dok osoba komunicira sa psihopatom, komunikacija
će se odvijati prema njegovim pravilima. „Igre moći” treba
izbegavati, jer u igrama ,,ko će koga” pobeđuje onaj ko može
da ide dalje, a to je onaj ko je „luđi” - psihopata. Rešenje je
potpuni i trajni prekid komunikacije.
Sve dok je osoba zanimljiva psihopati, on ne prihvata
prekid prethodnog odnosa, niti želi da se oseća odbačenim
gubitnikom. Zato se ili pretvara da odnos nije završen ili
ulaže puno energije da ga obnovi. Može pokazivati ranjivost,
predstavljati se kao žrtva, tvrditi da se promenio, moliti za
oproštaj, slati skupe poklone, ljubavne poruke itd. Iako po-
3 o6 Z o r a n M iliv o je v ić • PsiH O LO GlČKl SPISI

kušava da izazove sažaljenje, dužnosti i zahvalnost, zastra-

šivanje je njegova osnovna taktika.
Kada osoba koja želi da izađe iz ovog odnosa veruje da
se psihopata može promeniti ili sumnja u svoju ocenu nje-
gove Iičnosti, ona mu se može vraćati. Povratak osobe u vezu
sa psihopatom posebno iritira one treće ljude koji su osobi
ponudili pomoć i zaštitu. Da bi zaista izašla iz odnosa, oso-
ba mora biti uverena da je dobro procenila i da se psihopata
neće promeniti.
Postoji još jedna strategija, a to je da osoba koja želi da
izađe iz odnosa sa psihopatom promeni svoje ponašanje kako
bi on izgubio interesovanje za nju. Psihopate privlači uzbu-
đenje, drama, konflikt, osećanje važnosti itd. Njemu su ljudi
kao igračke, a neke igračke mogu postati dosadne. Kada oso-
ba postane apatična, neizražajna i njemu dosadna, on gubi
motiv da održava kontakt. Na primer, ona odgovara smireno,
monotono i kratko; ne govori o sebi; ne pokazuje interes za
psihopatu; ne gleda ga u oči; ne naseda na njegove provoka-
cije kojima traži uzbuđenje i dramu; govori samo o nezani-
mljivim temama itd. To sve treba raditi suptilno, kako psi-
hopata ne bi posumnjao da je to taktika koja treba da ga
„pobedi”.
[4. 8. 2017.]
 307

146.JOŠ VIŠE ISTOG

Kako je život dinamičan, neizbežno je da se u ličnom,

profesionalnom i društvenom životu stalno pojavljuju razno-
razni problemi. Kada je pojedinac ili grupa ljudi suočena s
nekim važnim problemom, tada razmišljaju kako ga je naj-
bolje rešiti. Nakon što definišu rešenje koje bi trebalo da bude
najbolje za dati problem, ljudi ga sprovode u praksi. Među-
tim, šta se dešava kada nastane „nemoguća situacija” i po-
kaže se da rešenje koje je izabrano kao najbolje - ne rešava
problem?
Inteligentno bi bilo zaključiti da zato što ne donosi že-
ljeni rezultat, „najbolje” rešenje i nije tako dobro, te da bi
trebalo promeniti pristup, drukčije definisati problem i po-
kušati nešto drugo. To bi bilo inteligentno, ali suviše često
se dešava nešto sasvim suprotno: uprkos tome što „najbolje
rešenje” u praksi ne daje željeni rezultat, ljudi nastavljaju da
ga primenjuju pokušavajući da dokažu da je ono zaista naj-
bolje.
Razlog tome je što ljudi ne vole da nisu u pravu. Oni raz-
mišljaju: pošto je rešenje zaista najbolje ono mora dati rezul-
tat. Zato i dalje insistiraju na nedelotvornom rešenju.
Iako postoji više imena za ovaj psihološki proces, vero-
vatno je najpoznatiji naziv „kognitivna disonanca”. To jed-
nostavno znači da kada su činjenice u suprotnosti sa onim
što neko veruje, tim gore po činjenice. Da bi opravdali svoje
prethodno uverenje, ljudi u ovakvim situacijama izvode ra-
zna iskrivljena tumačenja. Činjenica da pokušano rešenje ne
daje rezultat biva protumačena na jedan iskrivljeni način čiji
je cilj da ga opravda i dokaže da jeste najbolje.
308 Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

Dva su načina na koji ljudi neučinkovito rešenje oprav-

davaju kao „najbolje”. Jedan je logička greška „još više istog”.
Tvrde da dato rešenje jeste najbolje, ali da nije dalo rezultat
samo zato što nije primenjeno u dovoljnom intenzitetu. Iz
toga sledi da ga je potrebno primeniti mnogo energičnije.
Takođe tvrde da rešenje nije dalo rezultat zato što nije bilo
dovoljno dugo primenjivano. Iz toga sledi da ga treba još dugo
primenjivati kako bi dalo rezultat.
Drugi način opravdavanja jeste tvrdnja da je primenom
„najboljeg” rešenja sprečeno da problem postane mnogo veći
i preraste u katastrofu. Tada je argument: a šta bi tek bilo
kad ne bismo radili ovo što radimo.
Što je više osoba uverena u svoju sposobnost, što je veći
autoritet u datoj oblasti, to joj je teže da prihvati da njeno
rešenje nije delotvorno. Poseban problem su grupe i
organizacije u kojima dominantni član nameće svoje
„najbolje” rešenje kao stav grupe.
U svakodnevnom životu običnog čoveka, u ekonomiji,
politici itd., možemo videti mnogobrojne primere kako po-
kušaji rešenja umesto da rešavaju, u stilu ,,još više istog”,
održavaju ili pojačavaju postojeće probleme.
[n. 8. 2017.]
 3°9

147. UGOVOR SA TINEJDŽEROM

Kada dete uđe u pubertet i adolescenciju mnogi roditelji

otkrivaju da njihovo prethodno „zlatno dete” menja ponaša-
nje buneći se protiv roditeljske kontrole u borbi za veći ste-
pen lične slobode. Tipično je da mladi u svojoj borbi za veća
prava, zaboravljaju na svoje obaveze.
Kako je adolescencija veliki izazov za mnoge roditelje,
predstavićemo jednu tehniku - ugovor sa tinejdžerom - koja
im može pomoći da tokom ovog perioda postave granice i
kanališu porodičnu dinamiku. U pitanju je pisani dokument
čiju konačnu verziju sastavljaju roditelji i tinejdžer, a u kome
su jasno navedena roditeljska očekivanja od tinejdžera; tač-
no određene negativne posledice ukoliko se tinejdžer ne pri-
država ugovora; kao i pozitivne posledice ukoliko ga se pri-
država.
Za razliku od dogovora, ugovor je formalniji i zato ima
veću težinu. On podrazumeva da su se sve strane saglasile
oko njegovog sadržaja i da prihvataju ugovorene uslove. Do-
bro je da ugovor bude napisan i da sve uključene strane svo-
jim potpisima potvrde da ga prihvataju.
U psihološkom smislu ugovor se obraća odraslom delu
tinejdžerove ličnosti, pozivajući ga da prihvati odgovornost
i za svoje ponašanje i za posledice svojih postupaka. Odlu-
kom da prihvati ugovor, tinejdžer se pred samim sobom oba-
vezao da će ga se pridržavati. Ta činjenica sprečava brojne
buduće konflikte.
Sadržaj ugovora je uvek specifičan za datu porodicu, ali
se uglavnom tiče četiri glavna aspekta: obaveza i ponašanja
kod kuće, učenja i ponašanja u školi, izlazaka i džeparca.
m Zoran Milivojević • PSIHOLOGIČKISPISI

Ugovor ne bi trebalo da ima više od pet stavki, i zato rodite-

lji treba da odrede koja ponašanja tinejdžera su im najvaž-
nija.
Proces sklapanja ugovora započinje predlogom ugovora
koji roditelji predstave tinejdžeru, nakon čega se pregovara
o svim stavkama, kao i o negativnim i pozitivnim posledi-
cama. Da bi ga tinejdžer prihvatio on mora misliti da je ugo-
vor pravedan, čemu doprinosi i njegovo aktivno učešće u
pravljenju konačne verzije ugovora. Kada se jednom sklopi,
ugovor traje jednu godinu, nakon čega se može praviti sle-
deći, drukčiji ugovor.
Velika prednost ove tehnike je u tome što se roditelji
moraju prethodno međusobno dogovoriti oko svake stavke,
pre nego što bilo šta predlože tinejdžeru. Kao što je poznato,
tinejdžeri koriste svaku nesaglasnost roditelja kako bi izma-
nipulisali onaj rezultat koji im najviše odgovara. Tek kada se
roditelji slože oko dovoljno dobrog predloga, oni su spremni
za pregovore sa tinejdžerom. Ukoliko su i drugi odrasli uklju-
čeni u vaspitanje dece, dobro je da i oni budu potpisnici ugo-
vora ili da bar budu upoznati sa njegovim sadržajem.
A šta kada tinejdžer ne želi da sklopi ugovor? Tada mu
treba reći da su to nova pravila koja će važiti ubuduće iako
se sa njima nije saglasio.*
[18. 8. 2017.]

* Više o nošenju sa prolematičnim tinejdžerima videti u: Najdžel

Lata,Tinejdžeri - kako im postaviti granice ipri tom sačuvati živce, Psiho-
polis, 2012.
 3U

148. KRIZA SUPEREGA

Ljudi se ne rađaju kao moralna bića već tokom detinjstva

usvajaju vrednosti i stavove svojih roditelja i ostalih „značaj-
nih drugih” o tome šta jeste, a šta nije u redu. U tom proce-
su se unutar ličnosti stvara psihička struktura lcoju je Frojd
nazvao superego ili nad - Ja.
Glavna funkcija superega je da ograničava i usmerava
funkcionisanje osobe u skladu s moralnim stavovima koje je
usvojila. On deluje kao nečija savest.
Optimalni superego omogućuje osobi da svoje porive i
želje uskladi s moralnim standardima kako bi funkcionisala
na socijalno prihvatljiv način. Kada je superego hipertrofiran,
osoba je preterano savesna, nespontana, puna strahova da
ne pogreši i često se oseća odgovornom i krivom. Kada je
superego nedovoljno razvijen, atrofiran, osoba je impulsivna
i nekontrolisana, egoistična, bezobrazna i bezobzirna, sklo-
na konfliktima i devijantnom ponašanju.
Koncept superega direktno povezuje tip vaspitanja u de-
tinjstvu sa budućom strukturom ličnosti. Pravilno vaspita-
vanje zasnovano na pokazivanju ljubavi i disciplinovanju vodi
formiranju optimalnog superega, dok ono u kome se dete
disciplinuje bez pokazivanja ljubavi vodi ka hipertrofiranom
superegu. Deca koja su vaspitavana popustljivo, sa puno lju-
bavi ali bez disciplinovanja ne razvijaju superego u dovoljnoj
meri, što je slučaj i sa zanemarenom decom.
Pretpostavka za optimalni razvoj nečijeg superega jeste
da su porodične vrednosti koje dete „upija” u skladu sa vred-
nostima šireg društva, kao i da su u skladu s vrednostima
društva u kome će data osoba živeti kada odraste. Problem
2 1 2 _____________________________ Z o r a n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

nastupa onda kada je društvo u stanju anomije, vrednosnog

nereda, lcada mu se ubrzano nameću nove vrednosti.
U savremenom društvu u kome se sve više razgrađuju
postojeće norme, tako da postaje društvo postnormalnosti,
postavlja se pitanje šta je optimalni superego. Poznato je da
je mnogo lakše razgraditi neku vrednost ili normu nego je
uspostaviti, što čini da savremeno liberalno društvo ide u
pravcu smanjenja superega budućih generacija.
Covekovim ponašanjem ne upravljaju zakoni već njego-
vo shvatanje morala. Pojedinčev sukob sa zakonom kojeg ne
prihvata je spoljašnji, dok je sukob sa vlastitim superegom
unutrašnji konflikt. Kada su u zajednici u većini ljudi sa ra-
zvijenim superegom u njoj nema potrebe za velikim brojem
zakona. Od davnina je primećeno da preveliki broj zakona
u nekoj zajednici ukazuje da ona ima problem sa moralom.
Usvajanjem nekog novog „revolucionarnog” zakona neće
doći do nagle promene superega. Istoričar Norbert Elijas je
u svojoj knjizi Proces civilizacije* ukazao da je promena su-
perega spor proces i da su bile potrebne generacije da se po-
stepeno od srednjovekovnog dođe do superega savremenog
građanina. Za suprotni proces su dovoljne dve generacije.
[26. 8. 2017.]

* Norbert Elijas (Norbert Elias, 1897-1990), nemački sociolog. Njegov

teorijski rad je bio usmeren na odnos između vlasti, ponašanja, emocija
i znanja. Najznačajnije delo mu je Proces civilizacije, Izdavačka knjižar-
nica Zorana Stojanovića, Novi Sad, 2001.
 313

149. KOLEKTIVNA MRZOVOLJA

Da li i vi primećujete da je svakodnevnom životu sve više

mrzovoljnih ljudi? Toj epidemiji mrzovolje uspešno odoleva-
ju samo deca i mladi.
Kakvo je to unutrašnje stanje koje nazivamo mrzovoljom,
a za koje postoji toliko izraza u našem jeziku kao što su zlovo-
lja, smrknutost, mrgudnost, namrgođenost, natmurenost...?
Mrzovolja je dugotrajnije emocionalno stanje - raspolo-
ženje ili, tačnije, loše raspoloženje ili neraspoloženje. Suprot-
nosti mrzovolji su doživljaj životne energije, elan, polet, na-
dahnutost, dobro raspoloženje.
Postoje dva glavna razloga za mrzovolju. Prvi je kada se
Ijudi ne osećaju dobro u svojoj koži. Na primer, kada poku-
šavaju da funkcionišu uprkos glavobolji. Slično je i kada su
veoma umorni, iscrpljeni, nenaspavani, i kada postoji neki
organski razlog za to što se osećaju loše.
Drugi razlog za mrzovolju jeste što su ljudi nezadovoljni
svojom životnom situacijom, a ne vide načina kako da je pro-
mene. Kada ujutro ustanu, a kada u danu pred njima nema,
kao što nije bilo ni ostalih dana, nikakav razlog da se nečemu
raduju, ljudi postaju mrzovoljni. Tako, na primer, kada su
nezadovoljni svojim poslom, a ne usuđuju se da ga promene,
svakog ponedeljka se bude mrzovoljni.
Ljudi imaju prava na svoju mrzovolju, da budu zabrinu-
ti, pesimistični, apatični. Problem sa mrzovoljnim ljudima
je što negativno utiču na druge. Kada je osoba mrzovoljna
ona postaje preterano kritična, usmerena na negativno, što
čini da često agresivno reaguje u kontaktu sa drugim ljudi-
ma. Njene agresivne reakcije su često neopravdane ili prete-
3 1± Z o r a n M iliv o je v ić • PsiHOLOGIČKI SPISI

rane zato što svoju lošu emociju koja je nastala iz jednog

razloga, neselektivno „prazne” na Ijude sa kojima su u kon-
taktu.
Stručni naziv za mrzovolju je disforija (od grčkog dysp-
horos) što doslovno znači „teško nositi”. Oni teško nose neko
svoje breme, ali često tako postupaju da ih drugi doživljava-
ju kao „teške ljude” koje je teško podnositi.
Da li neko ko se iz nekog svog razloga loše oseća - ko je
mrzovoljan - ima prava da zbog toga grubo komunicira sa
drugima koji nisu ni u kakvoj vezi sa tim razlogom?
To je pitanje stepena civilizovanosti. Kada neko smatra
da time što se on loše oseća stiče pravo da to svoje osećanje
svima pokazuje i da se tako „prazni”, on greši. Mrzovoljni
ljudi svojim postupcima samo pogoršavaju odnose sa drugi-
ma što za posledicu ima da postaju još mrzovoljniji.
I zato nečija mrzovoljnost treba da postane privatna stvar
- nešto što osoba zadržava za sebe ili deli sa onima koji su
joj bliski. U javnoj komunikaciji bez obzira na to koliko je
osoba mrzovoljna, ona ne treba da time opterećuje druge. U
civilizovanoj zajednici bez obzira na to kako se neko oseća,
on izlaskom u javnost stavlja svoju socijalnu masku i trudi
se da bude ljubazan prema drugima. Borba protiv mrzovolje
je borba za ljubaznije i pozitivnije društvo.
[1. 9. 2017.]
 3L5

150. SINDROM OTUĐENOG

DETETA

Živimo u vremenu kada se svaki treći brak raspadne.

Mnogi od ovih razvoda su „komplikovani razvodi”, u kojima
je prisutan „konflikt visokog intenziteta” između bivših su-
pružnika. To često znači da se između bivših supružnika
pojavljuje obostrana mržnja - omraza. U ovakvom tipu ra-
zvoda nema pobednika, a najviše su oštećena zajednička
deca.
Razvedeni roditelj koji sebe doživljava i predstavlja kao
žrtvu drugog roditelja, za koga veruje da ga je životno isko-
ristio i prevario, ima motiv da ga kazni, zbog čega vuče po-
teze koji često pokreću spiralu obostrane mržnje. U ovakvom
„roditeljskom ratu” zajednička deca postaju najmoćnije oruž-
je i sredstvo za osvetu. Izjave: „Uzeću ti decu ’ili „Decu nećeš
više videti” postaju najsnažnije pretnje.
Kako dete voli i mamu i tatu, polazna pretpostavka je da
je za njegov pravilan emocionalni razvoj nakon razvoda važ-
no, osim u retkim izuzecima, da ima kontakt i dobar odnos
sa oba roditelja. Stručni izraz „otuđujući roditelj” odnosi se
na onog roditelja, bilo majku, bilo oca, koji koristi razne me-
tode, od psihološkog „trovanja” odnosa deteta sa drugim ro-
diteljem, pa do prikrivenog ili otvorenog sprečavanja kon-
takta deteta sa drugim roditeljem, koji često ne poštuje sud-
ske odluke o režimu viđanja deteta i drugog roditelja.
Ovakvo ponašanje otuđujućeg roditelja, koje po pravilu
podržavaju njegovi roditelji i prijatelji, ima veoma negativne
posledice po emocionalni razvoj deteta, zbog čega nije ništa
316 Z o r a n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIČKISPISI

drugo do oblik zlostavljanja deteta, ili kako se to danas kaže

oblik „psihičkog nasilja” nad detetom.
Praksa pokazuje da ukoliko je otuđujući roditelj duže
vreme uspešan u sprovođenju otuđivanja, da dete usvaja nje-
gov stav tako da zaista dolazi do njegovog otuđenja od dru-
gog roditelja. To ima veoma negativne posledice i po dete i
po drugog roditelja.
Stručnjak za ovu problematiku, profesor dr Edvard Kruk
navodi da se kod otuđene dece mnogo češće nego kod osta-
le pojavljuju: negativna slika o sebi, samomržnja i krivica,
depresivnost, poremećaji ponašanja, slab školski uspeh, de-
linkvencija, sklonost ka drogama i alkoholu, promiskuitet i
mladalačka trudnoća, mentalni poremećaji. Praćenje odra-
slog života ove dece pokazuje ne samo da su kasnije daleko
manje uspešna, već da im je lošije i fizičko zdravlje, a da je
očekivano trajanje života četiri godine kraće od proseka.
Kada otuđeno dete ponovo uspostavi emocionalnu vezu
sa drugim roditeljem, stvari se popravljaju, a njegov emoci-
onalni razvoj normalizuje.
Sve to čini da otuđivanje deteta od drugog roditelja tre-
ba jasnije prepoznati kao oblik zlostavljanja deteta. Povre-
đeni roditelj ne bi smeo da vrši otuđivanje, a ljudi koji su
bliski ne bi smeli da ga podržavaju u tome. Socijalne službe
i sudovi trebalo bi da energičnije sprečavaju ovaj oblik zlo-
stavljanja dece.
[8. 9. 2017.]
 317

151. NERVOZA

Šta znači kada je neko nervozan? Šta nam taj podatak

govori o emocionalnom stanju osobe i koliko ona sama ra-
zume svoje stanje?
Kada smo nervozni tada u telu osećamo neprijatnu ener-
giju koja budi želju da se pokrećemo. Zato nervozna osoba
teško miruje, sedi ili stoji na jednom mestu. Nervoza je po-
kreće da ustane, da se vrti, da šeta u krug. Ukoliko nervozna
osoba sedi, tada je nemirna, lupka prstima, ljulja nogu i čini
razne druge, naizgled, nesvrsishodne radnje.
Šta je u stvari ta neprijatna energija koja nas pokreće, a
koju zovemo nervozom? To je uvek neka neprijatna emocija
koju osećamo zbog neke situacije u kojoj se nalazimo ili koju
iščekujemo. Reč emocija dolazi od lat. e-, i movere, pokrenu-
ti. U nervozu može biti maskirano osećanje dosade, usamlje-
nosti, treme, straha, osujećenosti, ljutnje, ljubomore itd.
Kada ljudi shvate da su nervozni, oni tada često samu
nervozu shvate kao problem koji treba rešavati - čije nepri-
jatnosti se treba „osloboditi”. Postoje razni načini, manje ili
više zdravi, kojima se ljudi bore protiv nervoze. Dok jedni
uzimaju lekove za smirenje, piju alkohol ili se drogiraju, dru-
gi odlaze da trče, šetaju, meditiraju, vežbaju, opuštaju se itd.
Međutim, ni jedan od ovih načina ne uklanja onaj uzrok zbog
kojeg se nervoza pojavila - situaciju zbog koje neko doživlja-
va datu neprijatnu emociju. Zato je oslobođenje od nervoze
privremeno, jer se ona sutradan ponovo javlja, što stvara po-
trebu za novim krugom „borbe protiv” nervoze.
Ljudi koji su emocionalno pismeniji se više trude da ra-
zumeju sebe i svoje reakcije. Zato, kada primete da su ner-
3 1 8 _____________________________ Z o r a n M iliv o je v ić • PSIHOLOGIĆKISPISI

vozni, oni razmišljaju koju emociju osećaju i zbog čega je

osećaju. Takav pristup im pomaže da ne vide nervozu kao
problem, već da problem vide u svojoj životnoj situaciji i emo-
cionalnoj reakciji. Razmišljajući o situaciji i emocionalnoj
reakciji oni traže rešenje za datu situaciju, ali se i preispitu-
ju da li je njihova emocionalna reakcija primerena. Oni ta
svoja razmišljanja mogu uobličiti u reči i rečenice, mogu po-
pričati i o situaciji i o svojoj emociji sa bliskim osobama. To
je sasvim različito od onog: Nervozan sam, pusti me na miru.
Zato svaki put kada primetite da ste nervozni napravite
još nekoliko koraka u mislima i zapitajte se koja je to emoci-
ja i sa kojom stvarnom ili zamišljenom situacijom je poveza-
na. Tako nećete upasti u zamku da se iznova i iznova „bori-
te” protiv nervoze, već ćete se usmeriti na bolje definisanje
problemske situacije i traženje mogućih rešenja, kao i na
preispitivanje ispravnosti vaše emocionalne reakcije.
Ako vas tome već nisu naučili roditelji, možete sami sebe
naučiti kako biste živeli kvalitetnije. A kada znate tada ćete
tome lako naučiti vašu decu kako bi se bolje snalazila u svom
emotivnom životu.
[15. 9. 2017.]