Рационална терапија
2010, Vol. II, No. 2, стр. 1-6 / UDK 615.22(497.11)"2008"
Оригинални научни рад/Original article
ПРИКАЗ НАЈЧЕШЋЕ ПРОПИСИВАНИХ
АНТИХИПЕРТЕНЗИВА У ОПШТОЈ ПРАКСИ
Оливера З. Миловановић
Медицински факултет, Универзитет у Крагујевцу
ANTIHYPERTENSIVE DRUGS UTILIZATION
IN A PRIMARY HEALTH FACILITY
Olivera Z. Milovanović
Medical Faculty, University of Kragujevac
Примљен/Received: 22.1.2010.
СКРАЋЕНИЦЕ:
АЦЕ инхибитор- инхибитор ангиотензин
конвертујућег ензима
СЗО- светска здравствена организација
СД- стандардна девијација
САЖЕТАК
Артеријска хипертензија је веома често
обољење коју карактеришу повишене вредно-
сти систолног и дијастолног крвног притиска
(≥140/90 mmHg) или само повишене вредно-
сти систолног крвног притиска (изолована
систолна хипертензија). Циљ студије је ана-
лиза прописивања антихипертензива код
особа лечених у амбуланти број 3 Дома здра-
вља у Крагујевцу. Као извор података ко-
ришћени су здравствени картони особа обо-
лелих од хипертензије лечених у амбуланти
број 3 Дома здравља. Студија је спроведена у
временском периоду од 30 дана, у току месе-
ца новембра 2008 године. Студијом је обу-
хваћено 100 пацијената, оба пола, старости од
40 и више година. Прикупљени подаци су
подвргнути одговарајућим статистичким ана-
лизама. Испитивањем је утврђено да је у на-
шем узорку било више жена него мушкараца
који се лече од хипертензије. Највећи број
пацијената је имао благу хипертензију.
Контакт: Оливера З. Миловановић
Медицински факултет Крагујевац, Светозара Марковића 69
e-mail: olivera.milovanovic@fondmt.rs
Прихваћен/Accepted: 17.6.2010.
Најчешће прописивана група антихипертен-
зива су АЦЕ инхибитори. Чак 86% пације-
ната је имало прописану комбинацију два или
више антихипертензива. У испитиваном узор-
ку је запажена статистички значајна разлика у
вредностима крвног притиска пре и након
прописане терапије.
Кључне речи: хипертензија, антихипер-
тензивни агенси, диуретици, адренергички
бета антагонисти, инхибитори ангиотензин
конвертујућег ензима
ABSTRACT
Hypertension is a disorder characterized by
increased values of systolic and diastolic blood
pressure, or only by increased systolic blood
pressure. The aim of this study was to analyze
prescribing of antihypertensive medication in
patients treated at the Primary Health Care
Facility number 3 in Kragujevac, Serbia. The so-
urce of the study data were medical records of
patients treated at the facility. The study was
conducted from November the 1st, 2008, until
November the 30th, 2008. The study included
100 patients of both sexes, aged 40 and older.
Statistical analysis of the data showed that more
women than men were treated for hypertension.
Most of the patients suffered from mild
hypertension. The most prescribed antihyperten-
2 Оливера З. Миловановић
sive drugs were ACE inhibitors. Even 86 percent
of patients received a combination of two or
more antihypertensive drugs. The values of
blood pressure in patients who were taking
prescribed drugs were significantly lowered.
Key Words: hypertension, antihypertensive
agents, diuretics, adrenergic beta blockers, angio-
tensin-converting enzyme inhibitors
УВОД
Артеријска хипертензија је болест коју
карактеришу повишене вредности систолног
и дијастолног крвног притиска (крвни прити-
сак ≥140/90 mmHg), или само повишене вред-
ности систолног крвног притиска (изолована
систолна хипертензија) 1.
Хипертензија је, без сумње, најчешће
хронично незаразно обољење савременог
човека. Тачан број оболелих се још увек не
може са сигурношћу одредити у нашој земљи.
У САД, где се испитивања о броју оболелих
често спроводе, може се рећи да број оболе-
лих прелази 60 милиона. Поред САД, хипер-
тензија је нарочито распрострањено обољење
у већини Европских земаља, Аустралији и Ја-
пану, где повишени крвни притисак има 15-
20% одраслих особа2.
Артеријска хипертензија је важан фактор
ризика кардиоваскуларних и бубрежних бо-
лести. Према подацима из 2000. године тада
је у свету од хипертензије боловало 26%
светске одрасле популације (972 милиона
људи). Процењује се да ће тај број до 2025.
године обухватити више од 29% популације
(1.5 милијарде људи)3.
Снижење артеријског притиска евидентно
смањује ризик од смртног исхода. Особе који
имају вредност крвног притиска у распону од
120/80 до 140/90 mmHg се налазе у прехи-
пертензивном стадијуму и имају повећани ри-
зик за настанак артеријске хипертензије. Томе
у прилог говоре и резултати Фрамингамске
студије, у којој су особе са нормалним или
"високонормалним" артеријским притиском
чешће прелазиле у хипертензивну категорију
током четворогодишњег праћења4.
Правилно лечење хипертензије неоспорно
може продужити трајање живота и знатно до-
принети успеху примарне и секундарне пре-
венције кардиоваскуларних болести, као и
бољем квалитету живота. Најновије Европске
смернице наглашавају важност тзв. општих
мера у одржавању оптималног притиска, тј.
здравих животних навика1. Бројне студије су
показале да се примарна превенција хипер-
тензије постиже променама животних навика
као што су: губитак телесне тежине код гоја-
зних пацијената, пораст физичке активности,
смањење уноса алкохола, редуковани режим
исхране који се заснива на воћу, поврћу, ни-
скокалоричној храни и смањеном уносу
соли5,6. Студија спроведена код девојака у
адолесцентном добу у Аргентини и Норве-
шкој показала је да је заступљеност још
једног од глобалних проблема, гојазности, у
директној корелацији са хипертензијом7.
Шест основних група лекова који се трен-
туно користе у терапији хипертензије су диу-
ретици, бета блокатори, АЦЕ инхибитори, ан-
тагонисти ангиотензинских II рецептора, бло-
катори калцијумских канала и алфа блока-
тори. Код многих пацијената је за постизање
терапијских циљева потребна комбинација
антихипертензива8.
Избор лека врши ординирајући лекар на
основу стања болесника, стадијума хипертен-
зије и коморбидитета, а у складу са препору-
кама Светских и Европских удружења за хи-
пертензију.
Колико је често прописивање антихипер-
тензива у домовима здравља показује студија
спроведена на територији Републике Србије
током 2006 године која је анализирала тро-
шкове терапије артеријске хипертензије у ам-
булантним условима на терет средстава
здравственог осигурања и учесталост пропи-
сивања фармаколошких група, и чији резул-
тати указују на то да је преко 55% свих сред-
става Републичког завода за здравствено оси-
гурање утрошено на медикаментизну тера-
пију хипертензије, а да су АЦЕ инхибитори
(37,1%) најпрописиванија група лекова9. Сту-
дија у Хрватској током 2005 године је по-
казала да 52,3% средстава из буџета за лекове
Хрватског завода за здравствено осигурање
одлази на антихипертензивну терапију, а
АЦЕ инхибитори са 38,3% су најпрописива-
нија група антихипертензивних лекова10. И у
суседној Словенији током 2006 године ам-
булатно најпрописиванији су били АЦЕ ин-
хибитори са 21, 77%11.
Примарни циљ у лечењу хипертензије је
одржавање притиска испод 140/90 mmHg.
Почетни циљ је заустављање прогресије бо-
лести, атеросклерозе и оштећења органа
(спречавање развоја компликација). Крајњи
 Приказ најчешће прописиваних антихипертензива у општој пракси
циљ је смањење морбидитета и морталитета
изазваног артеријском хипертензијом1.
Придржавањем постојећих препорука за
лечење хипертензије приликом одабира анти-
хипертензивне терапије увећава се могућност
достизања жељеног циља.
Циљ студије је анализа прописивања ан-
тихипертензива на испитиваном узорку особа
које се лече од хипертензије у амбуланти број
3 Дома здравља у Крагујевцу и испитивање
утицаја прописане терапије на вредност крв-
ног притиска.
МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД
Студија је спроведена по типу студије
пресека, у временском периоду од 30 дана, у
току месеца новембра 2008 године. Подаци су
прикупљани из здравствених картона особа
оболелих од хипертензије лечених у амбу-
ланти број 3 Дома здравља у Крагујевцу.
Студијом је обухваћено 100 пацијената, од
којих је 36 било мушког пола, а 64 женског. У
току извођења студије није било пацијената
лечених од хипертензије чија старост је била
испод 40 година, док је пацијената старости
од 40-49 година било 8%, од 50-59 година
24%, од 60-69 година 28%, и старијих од 70
година чак 40%. Просечна старост испитива-
них особа мушког пола је била 62,22±12,52
година (±СД). Просечна старост испитиваних
особа женског пола је била 64,65±13,28 година.
Део података који су прикупљани се од-
носио на социјалне карактеристике пације-
ната (пол, старост, стручну спрему и зани-
мање). Остали подаци су се односили на вред-
ност крвног притиска пре примењене тера-
пије, врсту примењене терапије (назив лека,
доза лека), комбинације примењиваних леко-
ва, вредности крвног притиска на контролним
прегледима након примењене терапије.
При разматрању прописивања лекова ко-
ришћени су приручници "Национални реги-
стар лекова" из 2007. године и "Фармакоте-
рапијски водич” из 2005. године издати од
стране Агенције за лекове и медицинска
средства Србије.
Пацијенти за ово истраживање су бирани
методом случајног узорка.
Прикупљени подаци су анализирани ме-
тодом дескриптивне статистике и приказани
табеларно. χ2 тест је коришћен за тестирање
разлике учесталости међу половима у атрибу-
3
тивним обележјима. За тестирање разлика
нумеричких континуираних обележја кори-
шћен је т-тест за два велика независна узорка.
Дефинисана статистичка значајност је била
p≤ 0,05. Сви прорачуни су обављани помоћу
програма Microsoft Excell верзија 2003.
РЕЗУЛТАТИ
Испитаници женског пола су у просеку
били старији за 2,43 ± 0,76 године од испита-
ника мушког пола. Није било статистички
значајне разлике у старости између мушка-
раца и жена (t=0,91; df=98; p=0,36).
Пацијенти су припадали различитим ка-
тегоријама хипертензије. Од 100 пацијената,
53 је имало благу хипертензију, 38 умерену а
9 тешку хипертензију. Средња вредност арте-
ријског крвног притиска у благој хипертен-
зији је била 142,95 ± 7,01/ 89,77 ± 8,93 mmHg,
у умереној хипертензији 163 ± 8,01/100,25 ±
10,19 mmHg, а у тешкој хипертензији 220 ±
12,81/120,7 ± 11,16 mmHg.
Већина пацијената (86%), је узимала ком-
бинацију два или више антихипертензива.
Комбинацију од два антихипертензива је
узимало 55,82 % пацијената, комбинацију од
три антихипертензива 41,86% пацијената, а
комбинацију од четири антихипертензива
2,32% пацијената.
Дистрибуција врсте антихипертензива у
односу на стадијум хипертензије приказана је
на табели 1.
Највише употребљавани антихипертен-
зиви су АЦЕ инхибитори, које је користило
80% пацијената (31 пацијента мушког пола и
49 пацијената женског пола). Из групе АЦЕ
инхибитора најчешће је примењиван енала-
прил (30% пацијената), затим фосиноприл
(23,75% пацијената), цилазаприл (18,75% па-
цијената), квинаприл (11,25% пацијената),
рамиприл (8,75% пацијената) и каптоприл
(7,5% пацијената). Просечна вредност дозе
еналаприла је била 17,08 ± 4,64 mg.
Диуретике је користило 31% пацијената
(12 мушкараца и 19 жена). Из групе диурети-
ка најчешће је коришћен фуросемид (54,80%),
затим хидрохлортиазид (38,75%), и спироно-
лактон (6,45%).
Бета блокаторе је користило 43% пације-
ната (24 мушкарца и 19 жена). Из групе се-
лективних β-блокатора метопролол је кори-
стило 44,19% пацијената, бисопролол 20,94%,
 4 Оливера З. Миловановић

а целипролол 6,97% пацијената. Из групе не- Блокаторе калцијумских канала је кори-

селективних β-блокатора, испитиваним па-
цијентима највише су прописивани карведи-
лол (16,27%) и пропранолол (11,63%). Про-
сечна вредност дозе најчешће прописиваног
β-блокатора, метопролола је била 83,33 ±
24,15 mg.
стило 45% пацијената (20 мушкараца и 25
жена). Из групе блокатора калцијумских ка-
нала најчешће је био прописиван амлодипин
(44,44% пацијената), затим нифедипин
(22,23%). Дилтиазем, верапамил и нисолди-
пин су прописивани у истој мери (11,11%).

Табела 1. Расподела антихипертензива у односу на стадијум хипертензије

и снижење вредности крвног притиска.
Вредност
Број Број Број Вредност Вредност
Вредност дијастол-
испита- испита- испита- систолног дијстолног
систолног ног
ника са ника са ника са притиска притиска
притиска притиска
Прописивана терапија умереном благом тешком после после
пре терапије пре
хипертен- хипертен- хипертен- терапије терапије
(mmHg±сд) терапије
зијом зијом зијом (mmHg±сд) (mmHg±сд)
(mmHg±сд)
АЦЕ
монотера 8 1 0 138,88 ± 8,93 130 ± 9,35 80,55±7,26 75,55±4,63
инхибитор
пија бета
5 0 0 144 ± 9,08 131 ± 6,59 81 ± 6,51 74 ± 5,44
блокатор
АЦЕ
инхибитор
+ блокатор 12 10 0 159,77±14,59 154,54±13,17 80,22±8,07 78,90±6,03
калцијум-
ских канала
АЦЕ
инхибитор
комбина 8 7 0 158±15,56 144,33±17,81 81,66±10,41 78,33±8,38
+ бета
ција два
блокатор
антихипе
диуретик +
ртен-
бета 2 2 0 150±9,12 141,25±19,31 91,25±6,29 78,75±8,54
зива
блокатор
АЦЕ
инхибитор 3 4 0 158,57±12,48 150,71±12,05 84,28 ± 10,36 82,14±4,87
+ диуретик
АЦЕ + бета
блокатор + 3 3 2 164,37±10,83 153,12±20,51 89,37±10,15 83,12±5,33
диуретик
АЦЕ
инхибитор
+ бета
блокатор + 4 5 2 170,9±20,34 162,72±19,92 89,5±10,35 86,36±7,10
блокатор
комбина
калцијум-
ција три
ских канала
антихи-
АЦЕ
пертен-
инхибитор
зива
+ диуретик
8 6 3 162,85±24,50 142,64±22,36 91,76±8,82 83,33±6,35
+ блокатор
калцијум-
ских канала
АЦЕ
инхибитор
комбина
+ диуретик
ција
+ бета
четири 0 0 2 197,5±3,53 180±7,07 115±7,07 87,5±3,40
блокатор +
антихипе
блокатор
рте-
калцијум-
нзива
ских канала

Снижење вредности крвног притиска у ног притиска је било 10,63 mmHg за систолни
односу на терапију која је примењивана је крвни притисак и 6,43 mmHg за дијастолни
приказано у табели 1. Просечно снижење крв- крвни притисак. Не постоји статистички
 Приказ најчешће прописиваних антихипертензива у општој пракси
значајна разлика у снижењу крвног притиска
између примењиваних комбинација лекова
(χ2=7,84; df=9; p=0,55), али постоји стати-
стички значајна разлика у вредностима крв-
ног притиска пре и након прописане терапије
(t=6,25; df=99; p=0,05).
ДИСКУСИЈА
У испитиваном узорку највећи проценат
пацијената има блажи стадијум хипертензије,
што представља охрабрујући податак, јер
блага хипертензија изазива знатно мање ком-
пликација него умерена и тешка и има пово-
љнији одговор на лечење. Одабир одређене
групе антихипертензива које треба применти-
ти у лечењу хипертензије је кључни проблем
у пракси.
Лечење може да се започне са једним ле-
ком, који се у почетку примењује у мањој
дози. Иако се смањењење систолног и дија-
столног крвног притиска ≥ 20 mmHg, односно
10 mmHg, постиже у око 50% пацијената по-
сле примене само једног лека, циљна вред-
ност крвног притиска се постиже у свега 30%
пацијената, и то ако имају умерени степен
хипертензије12,13. У спроведеном истражи-
вању већина испитаника који су лечени јед-
ним леком болују од хипертензије умереног
степена. Најчешће је као једини антихи-
пертензив коришћен неки од АЦЕ-инхиби-
тора, а потом неки од бета-блокатора;
другачије резултате је имала студија спрове-
дена у Немачкој, у којој је већина пацијената
узимала бета блокаторе као једину терапију,
иза којих су следили АЦЕ инхибитори.
Сличне резултате је имала и студија спрове-
дене у Ирској. С друге стране, у Португалији
су као једини антихипертензиви најчешће
прописивани блокатори рецептора за ангио-
тензин14,15,16.
Просечна доза једног од најчешће пропи-
сиваних АЦЕ инхибитора, еналаприла, налази
се у дозвољеним границама за лечење хипер-
тензије, које се крећу од 10 до 20 mg дневно17.
Најчешће прописивани АЦЕ инхибитори су
новији препарати који су погодни за примену,
јер немају токсично дејство на костну срж8.
Просечна доза најчешће прописиваног бета-
блокатора, метопролола, такође је била у гра-
ницама препоручених доза за лечење
хипертензије, од 100 до 200 mg17. Прописива-
њем метопролола, који селективно блокира
бета-рецепторе, лекари желе да избегну неже-
5
љена дејства која се могу јавити код примене
неселективних бета-блокатора8.
Из групе блокатора калцијумских канала
су најчешће примењивани деривати дихидро-
пиридина, амлодипин и нифедипин, што је у
складу са препоруком Европског удружења за
хипертензију. Предност примене амлодипина
у односу на друге лекове из групе блокатора
кацијумских канала је у одржавању терапиј-
ског ефекта током 24 сата и бољој подно-
шљивости17.
Заступљеност прописивања одређених
група антихипертензивних лекова на тери-
торији Републике Србије слична је подацима
из Хрватске и Ирске, док су подаци из Порту-
галије и Немачке у супротности са овим резу-
лататима10,14,15,16.
У препорукама Европског удружења за
хипертензију и Европског кардиолошког
удружења комбиновано лечење треба сматра-
ти првим избором, посебно код појединаца
код којих је крвни притисак значајно изнад
граничне вредности нормалног артеријског
крвног притиска (нпр. више од 20 mmHg си-
столног или 10 mmHg дијастолног притиска
изнад граничне вредности)1. Како већина
пацијената у спроведеном истраживању има
вредности крвног притиска значајно изнад
граничне вредности, онда је комбинована
примена антихипертензива код већине паци-
јената оправдана. Са резулататима овог
истраживања слажу се резулатати студије
спроведене у Словенији, у којој је 63,2 %
испитаника користило комбинацију два или
више антихипертензива. У словеначкој сту-
дији је постигнут просечан пад систолног
крвног притиска за 28,2 mmHg, а дијастолног
крвног притиска за 17,2 mmHg, а најчешће
прописивана група антихипертензива су били
инхибитори ренин ангиотензин система18.
Примењиване комбинације лекова у на-
шој студији су у оквиру препорука Европског
удружења за хипертензију. Најчешће је про-
писивана комбинација АЦЕ инхибитора и
блокатора калцијумских канала, што је у су-
протности са резултатима студије у Немачкој,
где је најчешће прописивана комбинација
диуретика и АЦЕ инхибитора. Разлог за ову
разлику може бити чињеница да је у наведе-
ној студији обухваћен знатно већи број цен-
тара примарне здравствене заштите а самим
тим и већи број испитаника14.
6 Оливера З. Миловановић
Иако је примена различитих група анти-
хипертензива довела до статистички значајне
разлике у вредностима крвног притиска пре и
након прописане терапије, разлике у снижењу
крвног притиска између примењиваних ком-
бинација лекова су релативно мале. Огра-
ничење овог истраживања представља чиње-
ница да током прикупљања података нису
узимани подаци о постојању других хро-
ничних болести и коришћењу других лекова
осим антихипертензива.
ЗАКЉУЧАК
Анализом добијених резултата се може
закључити да су пацијенти лечени од хипер-
тензије у општој пракси у Крагујевцу чешће
били женског пола, имали благу хипертензију
и чешће су примали комбинацију антихипер-
тензива у односу на монотерапију. Најчешће
прописивани антихипертензиви су били АЦЕ-
инхибитори. Прописана терапија је у великој
мери у складу са Америчким и Европским
препорукама за лечење хипертензије.
ЗАХВАЛНОСТ
Захваљујем се медицинском особљу амбу--
ланте бр. 3 Дома здравља у Крагујевцу на
издвојеном времену и указаној помоћи при-
ликом спровођења студије.
ЛИТЕРАТУРА
1. Guidelines Committee. 2003 European Society of
Hypertension- European Society of Cardiology guide-
lines for the menagement of arterial hypertension. J
Hypertens 2003; 21: 1011-1053.
2. Manojlović D. Interna medicina. 3 izdanje. Zavod za
udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2003: 333-41.
3. Lee DE, Cooper RS. Recommendations for global
hypertension monitoring and prevention. Curr Hyper-
tens Rep 2009; 11: 444-9.
4. Vasan RS, Beiser A, Seshadri S, et al. Residual
lifetime risk for developinghypertension in middle-
aged women and men: The Framingham Heart Study.
JAMA 2002; 287: 1003–10.
5. Krousel- Wood MA, Muntner P, He J, Whelton PK.
Primary prevention of essential hypertension. Med Clin
North Am 2004; 88: 223–38.
6. John F, Meir S, Gary C. Diet and lifestyle risk factors
associated with incident hypertension in women.
JAMA 2009; 302: 401-11.
7. Stray-Pedersen M, Helsing RM, Gibbons L, Cormick
G, Holmen TL, Belizán JM. Weight status and
hypertension among adolescent girls in Argentina and
Norway: data from the ENNyS and HUNT studies.
BMC Public Health 2009; 9: 398.
8. Janković SM, Prostran M, Todorović Z. Farmakologija
i toksikologija. 2 izdanje. Medicinski fakultet u Kragu-
jevcu, 2007: 182-92.
9. Andrić V, Lakić D, Petrova G. Farmakoterapija
arterijske hipertenzije u ambulantnim uslovima -
troškovi na godišnjem nivou na teret sredstava
zdravstvenog osiguranja. Arhiv za farmaciju 2009; 59:
13-26.
10. Marković BB, Kranjcević K, Stojanović-Spehar S, et
al. Treatment of hypertension by general practitioners
and antihypertensive drugs expenditure in an urban en-
vironment. Coll Antropol 2009; 33: 71-6.
11. Petek-Šter M, Kersnik J, Švab I. Compliance with
hypertension guidelines in general practice in Slovenia.
Srp Arh Celok Lek 2007; 135: 191-6.
12. Morgan TO, Anderson AI, MacInnis RJ. ACE inhibi-
tors, beta-blockers, calcium blockers, and diuretics for
the control of systolic hypertension. Am J Hypertens
2001; 14: 241–7.
13. Dickerson JE, Hingorani AD, Ashby MJ, Palmer CR,
Brown MJ. Optimisation of antihypertensive treatment
by crossover rotation of four major classes. Lancet
1999; 353: 2008–13.
14. Jeschke E, Ostermann T, Vollmar HC, et al. Evaluation
of prescribing patterns in a German network of CAM
physicians for the treatment of patients with
hypertension: a prospective observational study. BMC
Fam Pract 2009; 10: 78.
15. Buckley B, Shanahan E, Colwell N, Turgonyi E,
Bramlage P, Perry IJ. Blood pressure control in
hypertensive patients in Irish primary care practices. J
Clin Hypertens 2009; 11: 432-40.
16. Cortez-Dias N, Martins S, Belo A, Fiuza M. Prevalen-
ce and management of hypertension in primary care in
Portugal. Insights from the VALSIM study. Rev Port
Cardiol 2009; 28: 499-523.
17. Farmakoterapijski vodič 2. Beograd: Agencija za
lekove i medicinska sredstva, 2005.
18. Ster P, Svab M. Kontrola krvnog pritiska kod bole-
snika sa arterijskom hipertenzijom u Sloveniji. Zdrav-
stveni glasnik 2007; 76: 6.