Mehanika Tds

МЕХАНИКА
Изводи из предавања
Зоран Јовановић
август 2019.
Садржај
Увод ___________________________________________________________________________ 1
Дефиниција и подела механике _______________________________________________________ 1
Статика ______________________________________________________________________ 2
Основни појмови статике _____________________________________________________________ 2
Сила ______________________________________________________________________________________ 2
Системи сила ______________________________________________________________________________ 3
Аксиоме статике____________________________________________________________________________ 3
Везе, примери веза, аксиома о везама _________________________________________________________ 4
Аксиома о везама: __________________________________________________________________________ 6
Систем сучељних сила у равни _________________________________________________________ 6

Графичке методе слагања сучељних сила ______________________________________________________ 6
Графички услови равнотеже _________________________________________________________________ 7
Аналитичко слагање сила ____________________________________________________________________ 8
Аналитички услов равнотеже система сучељних сила ____________________________________________ 8
Задаци за вежбање _________________________________________________________________________ 9
Равански систем сила _______________________________________________________________ 11

Момент силе за тачку ______________________________________________________________________ 11
Спрег сила ________________________________________________________________________________ 12
Теорема о паралелном преношењу силе ______________________________________________________ 13
Редукција раванског система сила _________________________________________________________ 1413
Аналитички услов равнотеже система произвољних сила у равни _________________________ 14

Задаци за вежбање ______________________________________________________________________ 1514
Носачи __________________________________________________________________________ 1615

Појам __________________________________________________________________________________ 1615
Ослонци _______________________________________________________________________________ 1615
_______________________________________________________________________________________ 1716
_______________________________________________________________________________________ 1716
Подела_________________________________________________________________________________ 1716
Оптерећење носача ______________________________________________________________________ 1817
Одређивање реакција (отпора) ослонаца носача ___________________________________________ 1817
Пример одређивања отпора ослонаца греде и конзоле ________________________________ 1918
Статичке величине у пресецима носача _____________________________________________________ 2120
Графички рад - статика ___________________________________________________________________ 2221
Трење ___________________________________________________________________________ 2423

Статичко трење клизања _________________________________________________________________ 2423
Динамичко трење клизања _______________________________________________________________ 2423
Трење котрљања ________________________________________________________________________ 2524
Тежиште _________________________________________________________________________ 2726

Центар система паралелних сила __________________________________________________________ 2726
Тежиште тела ___________________________________________________________________________ 2827
Тежиште површине ______________________________________________________________________ 3029
Тежиште линије _________________________________________________________________________ 3231
Геометријске карактеристике попречних пресека _____________________________________ 3534

Моменти инерције неких површина ________________________________________________________ 3534
Отпорни моменти _______________________________________________________________________ 3635
Отпорност материјала _____________________________________________________3736

Основни појмови _________________________________________________________________ 3736
Напрезање, напон и деформација __________________________________________________ 3736
Напон__________________________________________________________________________________ 3736
Деформације ___________________________________________________________________________ 3837
Врсте напрезања ________________________________________________________________________ 3837
Задаци отпорности материјала _____________________________________________________ 3938

Аксијално напрезање _____________________________________________________________ 3938
Напон__________________________________________________________________________________ 3938
Димензионисање аксијално напрегнутих штапова ____________________________________________ 4039
Смицање ________________________________________________________________________ 4140

Напон при смицању______________________________________________________________________ 4140
Примери смицања из праксе ______________________________________________________________ 4140
Димензионисање делова напрегнутих на смицање ___________________________________________ 4241
Увијање _________________________________________________________________________ 4342

Напон увијања __________________________________________________________________________ 4342
Димензионисање вратила ________________________________________________________________ 4342
Савијање ________________________________________________________________________ 4443

Напон при савијању______________________________________________________________________ 4544
Димензионисање носача напрегнутих на савијање ___________________________________________ 4645
КИНЕМАТИКА _______________________________________________________________4847
Положај материјалне тачке ________________________________________________________ 4847
Брзина материјалне тачке _________________________________________________________ 4948

Убрзање материјалне тачке ________________________________________________________ 5049
Кинематика равномерног праволинијског кретања ___________________________________ 5049
Кинематика равномерно променљивог праволинијског кретања _______________________ 5049
Кинематски дијаграми ____________________________________________________________ 5150
Задаци за вежбање: _____________________________________________________________________ 5251
Кретање крутог тела_______________________________________________________________ 5352

Транслаторно кретање ___________________________________________________________________ 5352
Ротационо кретање ______________________________________________________________________ 5352
Аналогија између транслаторног и ротационог кретања _______________________________________ 5655
Преносници обртног кретања ______________________________________________________ 5756

Раванско кретање тела ____________________________________________________________ 5857

Одређивање брзине тачака тела при раванском кретању______________________________________ 5857
Задаци за вежбу: ________________________________________________________________________ 6059
Графички рад - кинематика _______________________________________________________________ 6159
ДИНАМИКА _________________________________________________________________6462
Основни закони динамике - Њутнови закони _________________________________________ 6462
Први Њутнов закон (Закон инерције) _______________________________________________________ 6462
Други Њутнов закон _____________________________________________________________________ 6462
Трећи Њутнов закон (Закон акције и реакције) _______________________________________________ 6462
Неке специфичне врсте сила _______________________________________________________ 6563

Центрипетална сила _____________________________________________________________________ 6563
Инерцијалне силе _______________________________________________________________________ 6563
Центрифугална сила _____________________________________________________________________ 6663
Даламберов принцип - динамичка равнотежа _______________________________________________ 6664
Рад _____________________________________________________________________________ 6664

Снага ____________________________________________________________________________ 6765

Кинетичка енергија _______________________________________________________________ 6967

Потенцијална енергија ____________________________________________________________ 6967
Закон о одржању и промени механичке енергије _____________________________________ 6967
ДИНАМИКА СИСТЕМА И КРУТОГ ТЕЛА __________________________________________7269

Центар масе материјалног система__________________________________________________ 7269
Закон о кретању центра масе _______________________________________________________ 7572

Динамика кретање крутог тела _____________________________________________________ 7774

Транслаторно кретање крутог тела _________________________________________________________ 7774
Обртање тела око осе ____________________________________________________________________ 7774
Раванско кретање крутог тела _____________________________________________________________ 7774
Импулс тела и импулс силе ________________________________________________________ 7875 Formatted: Default Paragraph Font, Font: Bold, Italic,
Задаци за вежбање: _____________________________________________________________________ 7976 Serbian (Latin, Serbia), Check spelling and grammar
Момент импулса (кинетички момент, замах) _________________________________________ 7976 Formatted: Default Paragraph Font, Font: Bold,
Задаци за вежбање: _____________________________________________________________________ 8077 Serbian (Latin, Serbia), Check spelling and grammar
Formatted: Default Paragraph Font, Font: Bold, Italic,
Енергија и рад тела и материјалног система __________________________________________ 8077
Serbian (Latin, Serbia), Check spelling and grammar
Закон о одржању и промени кинетичке енергије материјалног система _________________________ 8178
Задаци за вежбање ______________________________________________________________________ 8178 Formatted: Default Paragraph Font, Font: Bold,
Судари __________________________________________________________________________ 8279
Formatted: Default Paragraph Font, Serbian (Latin,
Еластични судари ________________________________________________________________________ 8380
Serbia), Check spelling and grammar
Нееластични судари _____________________________________________________________________ 8380
Задаци за вежбу: ________________________________________________________________________ 8481 Formatted: Default Paragraph Font, Serbian (Latin,
Увод ___________________________________________________________________________ 1 Formatted: Default Paragraph Font, Serbian (Latin,
Дефиниција и подела механике _______________________________________________________ 1 Serbia), Check spelling and grammar
Статика ______________________________________________________________________ 2 Serbia), Check spelling and grammar
Основни појмови статике _____________________________________________________________ 2 Formatted: Default Paragraph Font, Serbian (Latin,
Сила ______________________________________________________________________________________ 2 Serbia), Check spelling and grammar
Системи сила ______________________________________________________________________________ 3 Formatted: Default Paragraph Font, Font: Bold,
Аксиоме статике____________________________________________________________________________ 3 Serbian (Latin, Serbia), Check spelling and grammar
Везе, примери веза, аксиома о везама _________________________________________________________ 4
Аксиома о везама: __________________________________________________________________________ 6 Serbia), Check spelling and grammar
Систем сучељних сила у равни _________________________________________________________ 6 Formatted: Default Paragraph Font, Serbian (Latin,
Графичке методе слагања сучељних сила ______________________________________________________ 6 Serbia), Check spelling and grammar
Графички услови равнотеже _________________________________________________________________ 7 Formatted: Default Paragraph Font, Serbian (Latin,
Аналитичко слагање сила ____________________________________________________________________ 8 Serbia), Check spelling and grammar
Formatted ...
Formatted ...
Аналитички услов равнотеже система сучељних сила ____________________________________________ 8 Formatted ...
Примери задатака – сучељни систем __________________________________________________________ 9 Formatted ...
Равански систем сила _______________________________________________________________ 11 Formatted ...
Момент силе за тачку ______________________________________________________________________ 11
Formatted ...
Спрег сила ________________________________________________________________________________ 13
Теорема о паралелном преношењу силе ______________________________________________________ 14 Formatted ...
Редукција раванског система сила ___________________________________________________________ 14 Formatted ...
Аналитички услов равнотеже система произвољних сила у равни _________________________ 15 Formatted ...
Formatted ...
Носачи ____________________________________________________________________________ 16
Појам ____________________________________________________________________________________ 16 Formatted ...
Ослонци _________________________________________________________________________________ 16 Formatted ...
Подела___________________________________________________________________________________ 17
Formatted ...
Оптерећење носача ________________________________________________________________________ 19
Одређивање реакција (отпора) ослонаца носача _______________________________________________ 19 Formatted ...
Пример одређивања отпора ослонаца греде и конзоле _________________________________________ 20 Formatted ...
Статичке величине у пресецима носача _______________________________________________________ 22
Formatted ...
Графички рад - статика _____________________________________________________________________ 23
Formatted ...
Трење _____________________________________________________________________________ 25
Formatted ...
Статичко трење клизања ___________________________________________________________________ 25
Динамичко трење клизања _________________________________________________________________ 25 Formatted ...
Трење котрљања __________________________________________________________________________ 26 Formatted ...
Тежиште ___________________________________________________________________________ 28 Formatted ...
Центар система паралелних сила ____________________________________________________________ 28 Formatted ...
Тежиште тела _____________________________________________________________________________ 29
Formatted ...
Тежиште површине ________________________________________________________________________ 31
Тежиште линије ___________________________________________________________________________ 33 Formatted ...
Геометријске карактеристике попречних пресека _______________________________________ 36 Formatted ...

Моменти инерције неких површина __________________________________________________________ 36 Formatted ...
Отпорни моменти _________________________________________________________________________ 37 Formatted ...
Отпорност материјала _______________________________________________________ 38 Formatted ...
Основни појмови ___________________________________________________________________ 38 Formatted ...
Formatted ...
Напрезање, напон и деформација ____________________________________________________ 38
Напон____________________________________________________________________________________ 38 Formatted ...
Деформације _____________________________________________________________________________ 39 Formatted ...
Врсте напрезања __________________________________________________________________________ 39
Formatted ...
Задаци отпорности материјала _______________________________________________________ 40 Formatted ...
Аксијално напрезање _______________________________________________________________ 41 Formatted ...
Напон____________________________________________________________________________________ 41 Formatted ...
Димензионисање аксијално напрегнутих штапова ______________________________________________ 41
Formatted ...
Смицање __________________________________________________________________________ 42
Formatted ...
Напон при смицању________________________________________________________________________ 42
Примери смицања из праксе ________________________________________________________________ 43 Formatted ...
Димензионисање делова напрегнутих на смицање _____________________________________________ 43 Formatted ...
Увијање ___________________________________________________________________________ 44 Formatted ...
Напон увијања ____________________________________________________________________________ 44 Formatted ...
Димензионисање вратила __________________________________________________________________ 45
Formatted ...
Савијање __________________________________________________________________________ 45 Formatted ...
Напон при савијању________________________________________________________________________ 46
Formatted ...
Димензионисање носача напрегнутих на савијање _____________________________________________ 47
Formatted ...
Formatted ...
Formatted ...
Formatted ...
Formatted ...
Formatted ...
Formatted ...
КИНЕМАТИКА _________________________________________________________________ 49 Formatted ...
Formatted ...
Положај материјалне тачке __________________________________________________________ 49
Задаци за вежбање ________________________________________________________________________ 49 Formatted ...
Брзина материјалне тачке ___________________________________________________________ 50 Formatted ...

Задаци за вежбање ________________________________________________________________________ 50 Formatted ...
Убрзање материјалне тачке __________________________________________________________ 50 Formatted ...

Formatted ...
Кинематика равномерног праволинијског кретања _____________________________________ 51
Formatted ...
Кинематика равномерно променљивог праволинијског кретања _________________________ 51
Formatted ...
Кинематски дијаграми ______________________________________________________________ 52 Formatted ...
Задаци за вежбање: _______________________________________________________________________ 54
Formatted ...
Кретање крутог тела_________________________________________________________________ 55
Formatted ...
Транслаторно кретање _____________________________________________________________________ 55
Ротационо кретање ________________________________________________________________________ 55 Formatted ...
Аналогија између транслаторног и ротационог кретања _________________________________________ 57 Formatted ...
Formatted ...
Преносници обртног кретања ________________________________________________________ 58 Formatted ...
Formatted ...
Раванско кретање тела ______________________________________________________________ 59 Formatted ...
Одређивање брзине тачака тела при раванском кретању________________________________________ 60
Formatted ...
Задаци за вежбу: __________________________________________________________________________ 61
Графички рад _____________________________________________________________________________ 62 Formatted ...
Formatted ...
ДИНАМИКА ___________________________________________________________________ 64
Formatted ...
Основни закони динамике - Њутнови закони ___________________________________________ 64
Formatted ...
Први Њутнов закон (Закон инерције) _________________________________________________________ 64
Други Њутнов закон _______________________________________________________________________ 64 Formatted ...
Трећи Њутнов закон (Закон акције и реакције) _________________________________________________ 64 Formatted ...
Задаци за вежбање ________________________________________________________________________ 64
Formatted ...
Основни закон динамике ротације (Други Њутнов закон за ротацију) _____________________________ 65
Formatted ...
Неке специфичне врсте сила _________________________________________________________ 65
Центрипетална сила _______________________________________________________________________ 65 Formatted ...
Инерцијалне силе _________________________________________________________________________ 65 Formatted ...
Центрифугална сила _______________________________________________________________________ 65 Formatted ...
Даламберов принцип - динамичка равнотежа _________________________________________________ 66
Formatted ...
Formatted ...
Рад _______________________________________________________________________________ 66
Задаци за вежбање: _______________________________________________________________________ 67 Formatted ...
Formatted ...
Снага ______________________________________________________________________________ 67
Задаци за вежбање: _______________________________________________________________________ 68 Formatted ...
Formatted ...
Кинетичка енергија _________________________________________________________________ 68
Formatted ...
Потенцијална енергија ______________________________________________________________ 68
Formatted ...
Закон о одржању и промени механичке енергије _______________________________________ 69
Formatted ...
Formatted ...
ДИНАМИКА СИСТЕМА И КРУТОГ ТЕЛА ____________________________________________ 71 Formatted ...
Центар масе материјалног система____________________________________________________ 71 Formatted ...
Formatted ...
Formatted ...
Formatted ...
Formatted ...
Formatted ...
Закон о кретању центра масе _________________________________________________________ 74 Formatted: Default Paragraph Font, Font: Bold,
Задаци за вежбање ________________________________________________________________________ 75 Serbian (Latin, Serbia), Check spelling and grammar
Динамика кретање крутог тела _______________________________________________________ 75 Formatted: Default Paragraph Font, Serbian (Latin,
Транслаторно кретање крутог тела ___________________________________________________________ 75 Serbia), Check spelling and grammar
Обртање тела око осе ______________________________________________________________________ 76 Formatted: Default Paragraph Font, Font: Bold,
Раванско кретање крутог тела _______________________________________________________________ 76 Serbian (Latin, Serbia), Check spelling and grammar
Задаци за вежбање ________________________________________________________________________ 76 Formatted: Default Paragraph Font, Serbian (Latin,
Импулс тела и импулс силе __________________________________________________________ 76
Задаци за вежбање: _______________________________________________________________________ 77 Formatted: Default Paragraph Font, Serbian (Latin,
Момент импулса (кинетички момент, замах) ___________________________________________ 77
Енергија и рад тела и материјалног система ____________________________________________ 78 Formatted: Default Paragraph Font, Serbian (Latin,
Закон о одржању и промени кинетичке енергије материјалног система ___________________________ 79 Serbia), Check spelling and grammar
Formatted: Default Paragraph Font, Font: Bold,
Судари ____________________________________________________________________________ 80 Serbian (Latin, Serbia), Check spelling and grammar
Еластични судари __________________________________________________________________________ 80 Formatted: Default Paragraph Font, Serbian (Latin,
Нееластични судари _______________________________________________________________________ 81 Serbia), Check spelling and grammar
Задаци за вежбу: __________________________________________________________________________ 82 Formatted: Default Paragraph Font, Font: Bold,
1
Увод
Овај текст представља изводе из предавања предмета механика за техничаре друмског
саобраћаја.
Дефиниција и подела механике

Механика је наука о кретању, мировању и узајамним дејствима материјалних тела. Дели
се на механику чврстих тела и механику флуида.
Механика чврстих тела дели се на механику деформабилних и механику крутих тела.
Механику најчешће делимо на кинематику, динамику и статику.
Статика се бави проучавањем услова равнотеже (мировања) материјалних тела Formatted: Font: Bold
изложених дејству сила.
Отпорност материјала је техничка дисциплина која се бави решавањем практичних Formatted: Font: Bold
задатака везаних за понашање тела под дејством оптерећења.
Кинематика проучава кретање тела , не узимајући при томе у обзир узроке кретања тј. Formatted: Font: Bold
силе и моменте које делују на тело и својства инерције (масу и моменте инерције) тела.
Динамика проучава зависност између узрока кретања тела с обзиром на својства Formatted: Font: Bold
инерције тела.
2
Статика
Основни појмови статике
Сила
Механичка сила је векторска физичка величина која одређује механичко узајамно
дејство материјалних тела. Сила је одређена својим правцем (називамо га нападна
линија силе), смером и интензитетом.
Интензитет силе изражавамо у Њутнима (N). Њутн је изведена јединица која се изражава
помоћу основних јединица . Када силу представљамо на цртежу, представљамо

је у погодно изабраној размери, па ћемо, на пример, силу од 5N нацртати као
оријентисану дуж дужине 5cm, што значи да ћемо је представити у размери .
Механичке силе делимо на запреминске и површинске силе. Запреминске силе

(гравитациона, магнетна) делују “на растојању” и делују на сваки елемент (делић) тела.
Површинске или “контактне” силе делују на материјална тела преко површине тела.
Делимо их на спољашње и унутрашње. У статици се бавимо спољашњим силама, које
даље делимо на активне и реактивне (пасивне). Узроцима настајања и последицама
дејства унутрашњих сила бави се отпорност материјала. Активне су оне силе које могу
изазвати кретање тела, а пасивне (силе реакције или отпорне силе) то не могу, него,
напротив, спречавају кретање тела.
Ако сила на тело делује у једној његовој тачки, називамо је концентрисаном силом. Ако
спољашње силе на тело делују дуж неке линије или површине тела, говоримо о силама
са распоређеним (континуалним) дејством.
Тело на које делују спољашње силе називамо напрегнутим (оптерећеним) телом.
Када на тело делује више сила, кажемо да на њега делује систем сила.
3
Системи сила
Системе сила делимо на системе колинеарних сила (када све силе имају исту нападну
линију), системе раванских сила (нападне линије свих сила леже у једној равни) и
системе просторних сила.
Посебни случајеви раванског система сила су систем паралелних сила (нападне линије
паралелне), системе сучељних или сучеоних сила (нападне линије се секу у једној тачки).
Аксиоме статике
Аксиома је научна истина јасна сама по себи, која се не доказује.
Аксиома 1
Да би круто тело, на које делују две силе, било у равнотежи, потребно

је да те силе имају заједничку нападну линију, једнаке интензитете и
супротне смерове.
Овакав систем сила назива се “систем уравнотежених сила”.
Аксиома 2
Дејство датог система сила на круто тело неће се променити ако му се дода или одузме
један или коначан број уравнотежених система сила.
Прва и друга аксиома имају последицу која је важна у решавању задатака а гласи:
Дејство дате силе на круто тело не мења се ако се нападна тачка силе помери дуж
нападне линије силе. Сила је клизни вектор.
Аксиома 3
Ако у једној тачки материјалног тела делују две силе, њихово дејство на тело неће се
променити ако их заменимо резултантом одређеном дијагоналом паралелограма чије
су странице те две силе.
4
Резултанта FR није нова сила

коју смо ми додали
постојећим силама F1 и F2.
Резултанта делује “уместо”
сила F1 и F2, она је њихов
“векторски збир”, а на тело
делује исто онако како на њега делују силе F1 и F2 заједно.
Резултанта је векторски збир сила F1 и F2. Векторски збир није обичан збир. Ако сила F1
има интензитет 3N, а сила F2 интензитет 5N, то не значи да ће
резултанта обавезно имати интензитет 8N, јер је њихов збир.
Векторски збир се математички записује:
Аксиома 4
Два материјална тела делују једно на друго силама које имају исти
интензитет, заједничку нападну линију, а супротне смерове. Ове две силе,
обзиром да не делују на једно тело, не чине основни уравнотежени
систем сила. Ово је трећи Њутнов закон или Закон акције и реакције.
Аксиома 5
Ако се деформабилно тело налази у равнотежи под дејством

датог система сила, то стање се неће променити ако
деформабилно тело постане круто.
Везе, примери веза, аксиома о везама

За тело чије кретање у простору није ограничено, кажемо да је слободно. Ако му је
кретање ограничено у макар једном правцу, тело је везано. Тело које другом телу
ограничава кретање назива се веза.
Неки предмет који се налази на столу може да се креће у свим правцима, осим у
правцима кроз сто – такво тело је, дакле, везано тело, а сто је веза.
Везано тело на везу делује силом која се назива притисак на везу. По закону акције и
реакције, веза узвраћа силом истог правца и интензитета, а супротног смера, која се
назива реакција или отпор везе. Реакција везе је увек усмерена у смеру супротном од
смера у којем веза не допушта померање тела.
Карактеристични примери веза су:
Глатка површ или ослонац.

5
Придев глатка значи да се занемарује трење.
Посматрајмо куглу или диск који лежи на кривој површи,

коју додирује у тачки А. Са Т је обележена заједничка
тангента (тангента је права која криву линију додирује у
једној тачки).
Реакција везе (FN) има правац нормале на заједничку

тангенту, а смер је од везе ка телу.
У исту врсту везе спада и пример греде ослоњене на ивицу C, а другим крајем ослоњене
на зид (тачка А) и под (тачка B).
Гипко уже
Тело је (а) једним ужетом везано за

непокретну тачку А или (b) са два ужета за
непокретне тачке А и B.
Реакција везе (S) има правац ужета, а смер

је ка тачки вешања.
Веза штапом
Код везе штапом, реакција везе има правац

штапа, али смер није унапред познат.
Цилиндарски зглоб
Непокретни цилиндарски
зглоб
Правац и смер реакције везе (Fа) нису унапред

познати.
Покретан цилиндарски зглоб
Овај зглоб може да се креће у правцу хоризонтале.

Реакција везе има правац нормале на раван по којој
зглоб може да се креће, а смер није унапред познат.
6
Укљештење
Правац и смер Fа нису унапред познати, као ни

смер момента укљештења Ма.
Аксиома о везама:
Свако везано тело може да се посматра као
слободно, ако везе уклонимо а њихов утицај на
тело заменимо реакцијама веза.
Систем сучељних сила у равни

Систем сучељних раванских сила чине силе чије нападне линије леже у истој равни и
секу се у истој тачки.
Графичке методе слагања сучељних сила

Метода паралелограма
Метода паралелограма је, заправо, више пута поновљен поступак наведен у трећој
аксиоми. Све силе померимо дуж њихових нападних линија (последица друге аксиоме)
тако да све делују у истој тачки тела. Затим можемо на силе F1 и F2 применити трећу
аксиому, тј. конструисати паралелограм
са тим силама као страницама –
дијагонала тог паралелограма је
резултанта сила F1 и F2, сила F1,2. За силе
F1,2 и F3 конструишемо паралелограм,
чија је дијагонала, сила F1,2,3
резултанта сила F1, F2 и F3. Поступак се
понавља до последње силе система.
7
Метода полигона сила
Посматрамо систем три сучељне силе

које на тело делују у тачки О.
Полигон сила ћемо конструисати тако

што ћемо силе „надовезивати“ једну
на другу, тј. почетак сваке наредне
силе поставићемо на завршетак
претходне. Полигон сила који смо
добили у овом примеру назива се „отворени“ полигон сила. Резултанта се поставља од
почетка прве силе у полигону, до краја последње силе у полигону.
Графички услови равнотеже

Ако постоји „отворен“, логично је да
постоји и „затворен“ полигон сила. На
слици је приказан систем три сучељне
силе чији је полигон затворен.
Резултанте нема, односно једнака је
нули. Тело ће се налазити у стању
мировања, а систем сила у равнотежи.
Графички услов равнотеже система сучељних сила: Да би равански систем сучељних

сила био у равнотежи, потребно је и довољно да је његов полигон сила затворен.
Ортогоналне пројекције сила на осе
Тригонометријске функције
Тригонометријске функције су: синус,

косинус, тангенс и котангенс.
Синус угла алфа дефинише се као

количник наспрамне катете и хипотенузе,
а косинус као количник налегле катете и хипотенузе.
Тангенс угла алфа се дефинише као количник наспрамне и налегле катете или као
количник синуса и косинуса истог угла.
sin α 0,5 0,71 0,86

8
cos α 0,86 0,71 0,5

tg α 0,58 1 1,72
Вредности тригонометријских функција за неке
карактеристичне углове:
Пројекције сила на координатне осе
Како је:
Пројекцију
можемо изразити:
На исти начин можемо изразити и пројекцију на Y

осу:
Аналитичко слагање сила

Полигон система сучељних сила и постављен је у
координатни систем. Силе F1, F2, F3 и F4 имају
пројекције на X осу X1, X2, X3 и X4.
FR је њихова резултанта. Њена пројекција на X осу

једнака збиру пројекција сила. Исто се може
применити и на Y осу.
тј.
Применом Питагорине теореме:
угао који резултанта заклапа са X осом:
Аналитички услов равнотеже система сучељних

сила
Систем је у равнотежи ако је резултанта једнака нули. То је могуће само ако су и XR и YR
једнаки нули. Тада је:
Аналитички услов равнотеже система раванских сучељних: да би систем сучељних

сила у равни био у равнотежи, потребно је и довољно да је алгебарски збир пројекција
свих сила тог система и на једну и на другу осу координатног система једнак нули.
𝒏 𝒏
∑ 𝑿𝒊 = 𝟎 ∑ 𝒀𝒊 = 𝟎
𝒊=𝟏 𝒊=𝟏
9
Задаци за вежбање
1. О вертикални глатки зид ослањена је кугла о, обешена о конац. Угао који затвара конац
са зидом је α=30⁰ , а тежина кугле G=200N. Одредити силу 𝑆⃗ у концу и притисак 𝑁 ⃗⃗
кугле на зид.
Најпре се „ослобађамо“ веза. Сила у концу С је усмерена ка тачки
вешања, а сила притиска кугле је једнака реакцији глатког зида,
дакле усмерена ка кугли и управна на зид. Како се систем састоји
од три силе оне морају бити сучељне, а срећу се у тачки О.
Графички поступак: Паралелним преношењем сила
конструише се троугао сила:
Најлакше је поделити катете са хипотенузом и добити

тригонометријске функције угла:
𝐺 200𝑁 200𝑁
= 𝑠𝑖𝑛60° → = 0,86 → 𝑆 = = 232,56𝑁
𝑆 𝑆 0,86
𝑁 𝑆
= 𝑐𝑜𝑠60° → = 0,5 → 𝑆 = 0,5 ∙ 232,56𝑁 = 116,28𝑁
𝑆 232,56𝑁
60° Аналитички (рачунски) поступак: Одреди се

координатни систем и поставе једначине
услова равнотеже сучељног система:
∑ 𝑋 = 0 ; 𝑆 ∙ 𝑐𝑜𝑠60° − 𝑁 = 0
∑ 𝑌 = 0 ; −𝐺 + 𝑆 ∙ 𝑠𝑖𝑛60° = 0
60°
Н = С · цос60⁰
С · син60⁰ = Г
Како су добијене потпуно исте једначине
као и графичким поступком, наставља се
решавање на исти начин.
2. Одреди силе у штаповима:
α (°) 90 90 90 45 30 60
β(°) 45 60 30 45 60 30
10
3. Терет тежине Q = 1,5 kN преко штапова АB, АC и АD обешен је о таваницу и два зида.
Веза између штапова и места учвршћења на таваници
и зидовима остварена је преко динамометара 1, 2 и 3.
На динамометру 1 регистрована је сила интензитета
F1=850N. Колика су показивања динамометара 2 и 3.
Тежину штапова и динамометара занемарити.
4. Сила у ужету којом реморкер вуче шлепер је 50kN.

Одредити силе BC и BD тако да систем сила буде у
равнотежи.
5. Одредити силе у кабловима АB, BC и CD, као и

угао θ ако је тежина семафора у тачки B 100N, а у
тачки C 150N.
11
Равански систем сила

Момент силе за тачку
Момент силе је векторска физичка величина која карактерише обртно дејство силе.
Плоча има једну непокретну

тачку – О. На плочу делује сила
Ф, тако да плоча може да се
креће само на један начин – да
се обрће око тачке О.
Да би смо могли да одредимо

карактеристике тог обртања, морамо прво да утврдимо узрок
обртања – силу F и њен момент у односу на тачку О.
Интензитет момента силе у односу на тачку се израчунава као

производ интензитета силе и крака силе.
→
𝑴𝒐𝑭 = 𝑭 × 𝒅
Јединица којом се изражава момент је Њутнметар.
Крак силе је најкраће растојање између нападне линије силе и моментне (обртне)
тачке О.
Важно је приметити да ће, ако нападна линија силе пролази кроз моментну тачку, крак
силе бити једнак нули, а тиме ће и момент силе за ту тачку бити једнак нули.
Смер обртања може бити у смеру казаљке на часовнику (то је, по договору, негативан
математички смер) или у смеру супротном од казаљке на часовнику (позитиван
математички смер).
Вектор момента везан је за обртну тачку (полази из ње), нормалан је на обртну раван
(плоча на слици) и усмерен је ка посматрачу ако посматрач види обртање у
позитивном математичком смеру (правило десног завртња или палца).
Вектор момента се може назвати везанима вектором, за разлику од вектора силе који
називамо клизећим вектором (јер се може премештати дуж нападне линије).
Задаци за вежбање :
1. Одредити момент силе за

тачку О.
12
MО = –50N ∙ 0.75m = – 37.5Nm
MО = – 40N ∙ (4+2cos30°)m = 229Nm
MО = 60N ∙ 1sin 45°m = 42,4Nm
2. Израчунати резултујући момент око тачке О, за све четири силе које делују на носач.
MО= –50N ∙ 2m – 60N ∙ 0m + 20N ∙ 3m sinN 30° – 40N
(4m + 3mcos30°) = 334Nm
3. Одреди резултујући момент за тачке А и Б.
Спрег сила
Спрег сила образују две силе истог правца и интензитета, а супротног смера, чије се
нападне линије налазе на одређеном растојању. Величина која карактерише дејство
таквих сила на тело назива се момент спрега. Момент спрега је векторска величина
чији је интензитет једнак производу интензитета
једне силе тог спрега и растојања између нападних
линија сила. То се растојање назива крак спрега.
13
Спрег сила углавном симболички представљамо његовим смером обртања

и ознаком М.
Момент спрега је исти у свакој тачки крутог тела.
Ако на тело делује више спрегова, онда кажемо да на њега делује систем
спрегова.
Систем спрегова може бити замењен једним резултујућим спрегом чији је момент, по
интензитету, једнак алгебарском збиру момената свих спрегова тог система. 𝑀𝑠𝑅 =
∑𝑛𝑖=1 𝑀𝑠𝑖
Ако је тај збир једнак нули, онда је систем спрегова у равнотежи и тело на које делује
се неће обртати. Дакле, услов равнотеже система спрегова је: ∑𝑛𝑖=1 𝑀𝑠𝑖 = 0
Задаци за вежбање:
1. Израчунај резултујући спрег.
МR= -F1∙d1 + F 2∙d2 - F3∙d3
МR= -200N∙4m + 450N∙3m - 300N∙5m= -950Nm
Теорема о паралелном преношењу силе

Сила се може паралелно пренети у ма коју тачку крутог тела ако јој се дода спрег чији
је момент једнак моменту силе за ту тачку.
Доказ: Додајмо у тачки Б

уравнотежени систем сила чији
је интензитет исти као
интензитет силе F.
Силу F која делује у тачки А и

силу –F која делује у тачки B можемо посматрати као спрег сила чији је момент једнак
производу интензитета силе F и растојања а између тачака А и B.
14
Редукција раванског система сила

Редукција система подразумева његово упрошћавање. Систем ћемо редуковати на
произвољно изабрану тачку у равни њиховог дејства, што значи да ћемо сваку силу
паралелно пренети у ту тачку. При томе ћемо
јој, у складу са претходном теоремом, додати
одговарајући спрег.
Уместо система произвољних

сила, добијен је систем
сучељних сила и систем
спрегова. Систем сучељних сила
можемо заменити једном
резултујућом силом која се
назива главни вектор (FR), а систем спрегова једним
спрегом који се назива главни момент (Мо).
Тело се неће обртати ако је главни момент једнак нули (сучељни систем). Такође, ако је
главни вектор једнак нули, тело се неће транслаторно померати (систем спрегова).
Аналитички услов равнотеже система

произвољних сила у равни
Ако су и главни вектор FR и главни момент Мо једнаки нули, тада се добија аналитички
услов равнотеже раванског система сила:
Да би систем произвољних раванских сила био у равнотежи, потребно је и

довољно да је алгебарски збир пројекција свих сила тог система и на једну и на
другу координатну осу једнак нули и да је алгебарски збир момената тих сила
у односу на произвољно изабрану моментну тачку у равни њиховог дејства
једнак нули.
15
Задаци за вежбање Formatted: Heading 3
1. Штап АB дужине 6м, тежине G=6kN, оптерећен је

на средини вертикалном силом Ф. Крајем а штап је
везан непокретним цилиндричним зглобом, а крајем
B лаким неистегљивим ужетом под углом од 45°, које
је пребачено преко котура D. На крају C ужета окачен
је терет тежине Q=10√2kN=14,1kN. Одреди силу у
ужету BC, силу F и реакцију у зглобу А, ако је дати систем у равнотежи.
2. Одреди реакције веза зглоба А и штапа BD, ако је а = 1m, а котур је занемарљивих
димензија
Q (kN) F1(kN) α β k1 k2
2 3 60 45 2 2
1 2 30 60 1 3
4 2 45 45 3 1
3 5 60 30 1 1
16
3. Греда АB везана је цилиндричним зглобом А за вертикални зид, а за други крај B

везано је уже, које је
пребачено преко непомичног
котура С, занемарљиве
тежине, на чијем крају виси
терет Q=5kN. На греди се
налази терет G=10 kN удаљен
за x од зглоба А. Израчунати
реакцију везе А и величину x
за случај равнотеже, ако је
l=4m. Занемарити тежину
греде и трење котура.
Носачи
Појам
Носачи су тела која носе оптерећење. Најчешће се састоје од једног, или више повезаних
штапова.
Ослонци
Носачи су за друга тела везана ослонцима. Ослонци могу бити непокретни цилиндрични зглоб,
покретни цилиндрични зглоб и укљештење. Како ослонци представљају везе, потребно их је
„заменити“ њиховим реакцијама.
17
Ослонци се на цртежима представљају симболима:
Подела
Могу бити просторни, равански (сви штапови у једној равни) и линијски (само један штап).
Најчешћи облици раванских носача у оквирни и решеткасти.
Линијски носачи могу бити: проста греда (покретни и непокретни ослонац на крајевима), греда
са препустима (ослонци нису на крајевима) и конзола (укљештена на једном крају).
18
Оптерећење носача
Може бити непосредно и посредно. Непосредно оптерећење може бити концентрисана сила
F(N), континуално (расподељено) оптерећење q(N/m) и концентрисани спрег (момент) М (Nm).
Најједноставнији облик континуалног оптерећења је константно – правоугаоно). Осим тога,
може бити троугаоно, трапезно, али и облика ма које равне фигуре.
Посредно оптерећење чини сила преко неког другог штапа:
У том случају, применом

теореме о паралелном
преношењу силе, посредно
оптерећење се претвара у
једну концентрисану силу и
један концентрисани спрег
(момент).
Одређивање реакција (отпора) ослонаца носача

Носачи су тела оптерећена раванским системом сила.
Како се могу поставити три једначине, задатак је решив ако има три
непознате. Тада се каже да је носач статички одређен. Могуће комбинације
ослонаца да би био статички одређен су:
1. Непокретан и покретан ослонац

2. Укљештење и
3. Три покретна ослонца
19
Пример одређивања отпора ослонаца греде и конзоле

20
Задаци за вежбање одређивања отпора ослонаца

(укљештења)
Напомена: косе силе су нагнуте под углом од 45°. Интензитети сила су у kN, момената у kNm, а
континуалног оптерећења у kN/m.
21
Статичке величине у пресецима носача

Носач је оптерећен спољашњим активним и реактивним силама, које су у равнотежи. У сваком
пресеку носача јављају се унутрашње силе, које се називају статичке величине у пресеку носача.
Вредност ових сила је потребно одредити, како би се могло знати да ли ће носач од одређеног
материјала моћи да издржи оптерећење коме је изложен.
Најбитнија статичка величина је момент савијања

𝑛 𝑛
→𝑙 →𝑑
𝑀𝑠𝑐 = ∑ 𝑀𝑐 = ∑ 𝑀𝑐𝐹 𝑖
𝐹𝑖
𝑖=1 𝑖=1
Момент савијања Мsc у пресеку c штапа једнак је збиру момената свих сила које
делују лево или десно од пресека c, з а тежиште пресека. Момент се сматра
позитивним, ако делује у смеру казаљке на сату лево од пресека, а супротно од смера
казаљке десно од пресека.
Пресек у коме је момент савијања највећи зове се опасан (критични) пресек. Ако на носач делују
концентрисане силе, онда је место опасног пресека на месту дејства вертикалне силе највећег
интензитета. Код конзоле, опасни пресек је, скоро увек, на месту укљештења, тако да је довољно
одредити момент укљештења да би се знао максимални момент. Ако је оптерећење греде
симетрично, опасан пресек је на средини греде.
Примери задатака
1. Одреди моменте
савијања у пресецима C и F1=
YA F2= FB
D носача (силе су дате у kN,
а дужине у m): Y2
Разлагање силе F2: XA C X2 D
X2 = F2cos45° =
28,28·0,71 = 20kN
Y2 = F2sin45° = 28,28·0,71 = 20kN
Вредности реакција ослонаца:
∑X=0; -X+X2 = 0; -XА+20 = 0; XА= 20kN
∑Y=0; YА+FБ-F1-Y2 = 0; YА+FБ-15-20 = 0; YА+FБ=35
∑МА=0; -F1·1-Y2·3+5·FБ = 0; -15·1-20·3+5·FБ = 0; FБ=15kN, YА=20kN
Вредност момента савијања у тачки C лакше је одредити са леве стране:
МsC= YА·1 = 20kNm
Вредности у тачки D одређује се са десне стране:
МsD = FБ·2 = 30kNm
22
2. Одреди моменте савијања у пресецима А и D греде, као и у тачки Е на половини дужи АD.
Одређени су отпори
ослонаца: XА = 3kN, YА= 12kN
и FБ = 7kN Сила F је
претходно разложена на X =
3m E Y = 3kN.
Величине у тачки А одређују

се са леве стране:
МsА = - Fq1·1m = -q·2m·1m =

-4kNm
Величине у тачки D одређују
се са десне стране:
МсD = FБ·3m = 21kNm

Величине у тачки Е
одредићеmо са десне, а затим, ради провере, и са леве стране:
Десно: МsЕ = FБ·6m - Y·3m – q·3m·1,5m = 42 – 9 – 9 = 24кNm
Лево: МsЕ = YА·3m + М – q·5m·2,5m = 36 + 13 – 25 = 24кNm
Одреди момент савијања на средини греде или конзоле
Графички рад - статика

1. За носач на скици:
a) Одреди отпоре ослонаца
b) Одреди вредности
момента савијања у
пресеку носача на месту
ослонаца и на средини
распона између ослонаца.
23
Подаци:
Бр. F1 (kN) F2(kN) q(kN/m) М(kNm) α(°) а (m) b (m)

1. 1 2 2 3 60 2 6
2. 2 2 3 4 30 1 4
3. 3 2 2 3 45 3 8
4. 4 2 2 6 60 1 4
5. 5 2 3 4 45 2 6
6. 5 4 2 2 30 3 8
7. 4 4 6 2 60 2 4
8. 3 4 3 4 30 1 4
9. 2 2 3 4 45 3 6
10. 1 4 2 6 60 1 4
11. 1 3 3 4 45 2 6
12. 2 3 2 2 30 3 8
13. 3 3 2 8 60 2 6
14. 4 3 3 4 30 1 6
15. 5 3 4 6 45 3 6
16. 2 2 2 6 60 1 4
17. 4 3 3 4 45 2 6
18. 3 4 4 2 30 3 4
19. 2 3 2 2 60 2 6
20. 1 2 3 4 30 1 6
21. 2 3 2 2 45 3 8
22. 3 3 2 6 60 1 4
23. 4 4 3 4 45 2 6
24. 5 4 2 4 30 3 8
25. 5 4 2 5 60 1 4
26. 4 2 3 4 45 3 8
27. 3 2 4 3 30 1 4
28. 2 3 2 2 45 1 4
29. 4 3 3 6 60 1 6
30. 3 3 4 3 45 2 6
24
Трење
Сила трења настаје када се једно тело креће, или тежи да се покрене по површини другог.
На тело у равнотежи делује статичко трење, а на тело које се креће динамичко трење. Трење
може бити: трење клизања, трење котрљања и трење обртања.
За разлику од глатке (идеалне) везе, храпава (реална) веза, због постојања силе трења Fμ, која
је усмерена супротно од силе која тежи да покрене тело, резултујућа реакција заклапа са
површином угао мањи од правог..
Статичко трење клизања

Да би се покренуло тело по површини другог, потребно је савладати отпор који се назива сила
трења клизања. Ову појаву први је проучавао Кулон, из чијих су експеримената произашли
закони:
1. Сила трења је независна је од величине додирних површина (тачно, уколико не постоји

огромна разлика величина површина)
2. Интензитет силе трења не зависи од брзине кретања (није сасвим тачно за веће брзине)
3. Сила трења је сразмерна нормалној реакцији подлоге: Fμ = μN, коефицијент
сразмере називамо коефицијент трења.
4. Величина силе трења може да има вредности:
Гранична вредност силе трења Fgr назива се статичко трење клизања и пропорционална је
нормалној реакцији подлоге:
Коефицијент трења μ зависи од врсте материјала тела и везе, стања површине, подмазаности,
влажности итд.
Динамичко трење клизања

Динамичко трење клизања настаје као отпор кретању тела, када је компонента силе која делује
у правцу кретања тела већа од граничне силе трења.
25
Трење котрљања
Трење котрљања настаје при ротационом кретању тела. На пример, трење котрљања имамо
када се котрља кугла или ваљак по равној или кривој површини. Сила трења F се одређује:
𝐺∙𝑓
𝐹=
𝑟
При истим условима сила трења котрљања

знатно је мања од силе трења клизања.
Одређивање коефицијента трења
Коефицијент трења може се измерити на два начина, користећи услове равнотеже сучељног
система сила које делују на тело:
Тело познате тежине G постави се на површину. Додавањем тегова, уравнотежи се сила Q и сила
трења Fμ.. Вредност коефицијента трења добиће се мерењем Q и G у тренутку када се тело
покрене.
∑ 𝑋 = −𝐹𝜇 + 𝑄 = 0
∑𝑌 = 𝑁 − 𝐺 = 0
𝐹𝜇 = 𝜇 ∙ 𝑁 ⟹ 𝑄 = 𝜇 ∙ 𝐺
𝐐
𝝁=
𝐆
26
Равнотежа тела везаног храпавом везом
Као и код примера где не постоји храпава веза, задатак се решава

ослобађањем од веза, водећи рачуна о сили трења. Правац силе трења је
дуж површине, а смер супротан од смера могућег кретања. Интензитет силе
трења сразмеран је нормалној реакцији површине:
1. Одредити коликом силом F усмереном под углом α=30° према хоризонтали треба
деловати на терет тежине G=10кN који
лежи на хоризонталној равни, да би се
тело померило са места, ако статички
коефицијент трења терета о раван износи
μ=0,6.
2. Колика је сила потребна да се повуче тело тежине G=1 (2, 4, 7)kN по хоризонталној
подлози, ако је коефицијент трења μ=0,1 (0,05; 0,23; 0,09).
3. Коликом силом је потребно деловати на тело тежине G=1 (2, 4, 7)kN постављено на стрму
раван нагиба α=30° (45, 60) да не би клизало наниже, ако је коефицијент трења μ=0,1
(0,05; 0,23; 0,09).
27
Тежиште
Центар система паралелних сила

На тело делује система паралелних
сила познатих интензитета Fi и
нападних линија (xi). Резултанта R
једнака је збиру интензитета
паралелних сила и делује у правцу
који је паралелан правцима сила.
4
𝑅 = ∑ 𝐹𝑖
1
Потребно је одредити место где R

делује, односно растојање x.
Момент резултанте за координатни

почетак једнак је збиру момената
свих сила:
4 4
𝑀(𝑅) = 𝑅 ∙ 𝑥 = ∑ 𝑀(𝐹𝑖) = ∑ 𝐹𝑖 ∙ 𝑥𝑖
1 1
Из претходних једначина следи:
∑𝒏𝟏 𝑭𝒊 ∙ 𝒙𝒊
𝒙=
∑𝒏𝟏 𝑭𝒊
Добијени резултат може се уопштити на систем паралелних сила у простору, односно на задатак
проналажења нападне тачке резултанте, коју називамо центар система паралелних сила.
∑𝒏𝟏 𝑭𝒊 ∙ 𝒙𝒊 ∑𝒏𝟏 𝑭𝒊 ∙ 𝒚𝒊 ∑𝒏𝟏 𝑭𝒊 ∙ 𝒛𝒊

𝒙= ; 𝒚 = ; 𝒛 =
∑𝒏𝟏 𝑭𝒊 ∑𝒏𝟏 𝑭𝒊 ∑𝒏𝟏 𝑭𝒊
28
Тежиште тела
Тежиште је нападна тачка силе Земљине теже.
Сила теже је запреминска сила, што значи да делује на сваки делић тела. Усмерена је ка центру
Земље, који је довољно далеко, тако да се силе које делују на делиће могу сматрати паралелним.
Дакле, на тело делује систем паралелних сила, чија је резултанта сила теже (једнака тежини тела)
која делује у тежишту.
Одређивање положаја тежишта своди се на налажење центра

система паралелних сила:
Тела могу хомогена – исте специфичне тежине целом запремином

(γ=const) и хетерогена.
За хомогена тела важи G=γΔV и G=γV (ΔV – запремина делића,

V – укупна запремина). Положај тежишта хомогених тела може се
одредити:
На овај начин могу се одредити тежишта

сложених хомогених тела (Vi су запремине
појединих делова из којих се сложено тело
састоји, а xi, yi и zi координате тежишта тих
делова). 1,3
Пример: Одреди тежиште сложеног тела C2,2
Сложено тело је подељено на три, чије су
запремине: 0,9
V1 = 4x2x2 = 16m3
V2 = 1,5x1,2x2 = 3,6m3
29
V3 = 2x2x0,8 = 3,2m3
Укупна запремина:
V = 16+3,6+3,2 = 22,8m3
Координате тежишта појединих тела у приказаном координатном систему (тежиште призме на
половинама дужине, ширине и висине):
x1 = 2m, y1 = 1m, z1 = 1m
x2 = 0,75m, y2 = 2+0,6 = 2,6m, z2 = 1m
x3 = 4+1 = 5m, y3 = 1m, z3 = 0,4m
Координате тежишта сложеног тела добијају се по формулама:
∑𝟑𝟏 𝑽𝒊 𝒙𝒊 𝑽𝟏 𝒙𝟏 + 𝑽𝟐 𝒙𝟐 + 𝑽𝟑 𝒙𝟑 𝟏𝟔 ∙ 𝟐 + 𝟑, 𝟔 ∙ 𝟎, 𝟕𝟓 + 𝟑, 𝟐 ∙ 𝟓
𝒙𝒄 = = = = 𝟐, 𝟐𝒎
𝐕 𝑽 𝟐𝟐, 𝟖
∑𝟑𝟏 𝑽𝒊 𝒚𝒊 𝑽𝟏 𝒚𝟏 + 𝑽𝟐 𝒚𝟐 + 𝑽𝟑 𝒚𝟑 𝟏𝟔 ∙ 𝟏 + 𝟑, 𝟔 ∙ 𝟐, 𝟔 + 𝟑, 𝟐 ∙ 𝟏
𝒚𝒄 = = = = 𝟏, 𝟑𝒎
𝐕 𝑽 𝟐𝟐, 𝟖
∑𝟑𝟏 𝑽𝒊 𝒛𝒊 𝑽𝟏 𝒛𝟏 + 𝑽𝟐 𝒛𝟐 + 𝑽𝟑 𝒛𝟑 𝟏𝟔 ∙ 𝟏 + 𝟑, 𝟔 ∙ 𝟏 + 𝟏 ∙ 𝟎, 𝟒
𝒛𝒄 = = = = 𝟎, 𝟗𝒎
𝐕 𝑽 𝟐𝟐, 𝟖
Координате тежишта C (2,3m; 1,3m; 0,6m).
Тежиште хетерогених тела врло је тешко одредити, јер могу бити веома сложеног облика и
структуре (машине, моторна возила, авион, брод…). Зато се користе експерименталне методе
(нпр. качењем о уже са два мерења и качењем о два ужета).
30
Тежиште моторног возила може се одредити мерењем притиска појединих точкова на вагама,
чиме се одређује растојање тежишта од предње осовине, затим од уздужне осе и, на крају, од
подлоге:
Тежиште површине
На сличан начин као код хомогених тела, може се одредити и тежиште сложене хомогене
површине. Како су многа тела, која се у техници користе једнаког пресека, то је за одређивање
тежишта довољно знати положај тежишта пресека тј. равне фигуре.
На исти начин као код тела добијају се координате тежишта

Ц сложене површине:
Аi су површине појединих делова из којих се сложено тело састоји, а xi, yi и zi координате

тежишта тих делова. Наравно, за одређивање положаја тачке C, потребно је знати формуле за
израчунавање површине појединих геометријских слика, као и положаје њихових тежишта.
31
Пример: Одреди тежиште сложене површи, ако је R=1cm
Подела фигуре на делове:

32
Тежиште линије
У техници се среће много тела чија је једна димензија много већа у односу на друге, па се те
димензије занемарују (линијски носали, шипке, цеви…). Положај тежишта тада зависи само од
облика и дужине линије.
И у овом случају, потребно је знати одредити дужину и положај тежишта елемената сложене
линије. За праву линију је јасно да је тежиште на средини дужине, док је код полукружне и линије
четвртине круга:
L=Rπ/2
L=Rπ
2R/3π
2R/3π
2R/3π
33
Пример: Одреди положај тежишта затворене линије ABDA, ако је R=4cm
Принцип решавања је исти као код тела и површине. Линија се подели на 3 елементарне линије,
одреде се дужине и положаји тежишта елементарни линија и израчунају координате тежишта.
34
Примери задатака – тежиште сложене површине и линије
Одредити положај тежишта сложене површине и линије која представља контуру површи, ако
је задато R и а (узети произвољно).
35
Геометријске карактеристике попречних пресека

Инерција је својство тела да се супротстави промени свог стања, односно дејству силе. Можда
је разумљивија реч тромост. Конкретно, код
носача, већу инерцију имају носачи чија је
површина попречног пресека већа. Међутим,
величина пресека није увек довољан
показатељ инерције. Облик површине и
положај у простору могу бити значајни, као
на примеру на слици. Због тога је потребно
дефинисати физичке величине које ће, поред
површине узети у обзир и облик и положај
површине у односу на силе које делују на
пресек.
Ове величине назване су моменти инерције површине и отпорни моменти. Моменти инерције
могу бити: аксијални (за осе), поларни и центрифугалне, а отпорни моменти могу бити аксијални
и поларни. Моменти инерције имају димензију [m4], а отпорни моменти [m3].
Моменти инерције неких површина
𝑑3 𝜋
𝑊𝐶 =
16
36
Отпорни моменти
Отпорни момент попречног пресека неке
равне површине дефинисан је као
количник сопственим момента инерције и
растојање најудаљенијег тачке површине
од те осе, па су за тежишне осе x и y
отпорни моменти инерције дати су
изразима:
𝑰𝒙 𝑰𝒚
𝑾𝒙 = 𝑾𝒚 =
𝒚𝒎𝒂𝒙 𝒙𝒎𝒂𝒙
Поларни отпорни момент једнак је
количнику поларног момента инерције за
тежиште и растојања најудаљеније тачке
површине од тежишта:
𝑰𝑻
𝑾𝑻 =
𝒓𝒎𝒂𝒙
37
Отпорност материјала
Основни појмови
Отпорност материјала је техничка дисциплина,
заснована на механици деформабилних тела (посебно
теоријама еластичности и пластичности), која се бави
проучавањем понашања тела под дејством
оптерећења. Како су математичке једначине којима се
описују ове појаве веома компликоване, отпорност материјала у великој мери користи искуства
из праксе људи који су се бавили архитектуром, грађевинарством и машинством.
Материјално тело је оптерећено дејством сила и момената. У статици се тело сматра крутим,
дакле не деформише се под дејством оптерећења. Реална тела су деформабилна па ће, под
дејством оптерећења променити облик и димензије.
Напрезање, напон и деформација

Под дејством спољашњих сила, у телу се јављају унутрашње силе.
Унутрашње силе теже да деформисано тело врате у првобитно стање, што изазива појаву коју
називамо напрезање.
Напон
Један од основних задатака отпорности материјала је да
одреди (измери) унутрашње силе. Мера унутрашњих сила
назива се напон.
F N
p [  Pa]
 A m2
38
Напон p је количник унутрашње силе која делује на неки пресек тела и површине тог пресека.
Напон је вектор, који се ради олакшавања прорачуна
разлаже на две компоненте:
1. σ – нормални напон има правац нормале на

пресек
2. τ – тангентни напон има правац који припада
равни пресека
Деформације
Деформација је промена облика и димензија настала под дејством спољашњих сила.
Деформације могу бити еластичне (нестају по престанку дејства сила) и пластичне (које остају
по престанку дејства силе, па се називају и трајне и заостале).
Врсте напрезања
Различити правци и смерови спољашњих сила изазивају различита напрезања. Напрезање
реалног тела је сложено, али када једно преовладава, можемо говорити о основним врстама
напрезана:
- аксијално напрезање
- смицање
- увијање и
- савијање
Аксијално напрезање
Изазвано је дејством две колинеарне силе супротног смера које
делују дуж осе тела (аксијалне силе). Зависно од смера дејства
сила, аксијално напрезање може бити затезање и притисак.
Смицање
Настаје дејством паралелних сила супротног
смера, које делују попречно на осу тела
(трансверзалне силе)
Увијање
Дејством спрега (момента) у равни нормалног пресека тела настаје увијање.
39
Савијање
Савијање изазивају спрегови у равни уздужног пресека тела (моменти савијања). Савијање које
изазивају силе није у правом смислу основно напрезање, јер се, поред савијања, јавља и
смицање због дејства трансверзалних сила.
Задаци отпорности
материјала
Када је потребно нешто конструисати тело (закивак,
рука дизалице, носач мотора, мост, степенице)
одређеног облика, размишља се и доноси одлука о:
1. димензијама тела
2. материјалу од кога ће се тело правити
3. оптерећењима (силе и моменти) које ће
деловати на тело током употребе
У вези с тим, отпорност материјала решава следеће задатке:
1. димензионисање, односно одређивање величине тела (нпр. пречник осовине) ако су

позната оптерећења која делују на тело и материјал од кога ће се тело правити;
2. одређивање материјала од кога ће се тело направити, ако су познате димензије тела и
силе које ће на њега деловати током рада; познајући својства материјала, усваја се онај
који ће издржати напрезања која могу настати током употребе тела које правимо;
3. носивост је максимално оптерећење које одређујемо за тело од одређеног материјала
и дефинисаног облика и димензија.
Поред тога, често је потребно одредити врсту и величину деформација тела, његову крутост и
стабилност.
Аксијално напрезање
Напон
40
Ако је површина попречног пресека мала у односу на дужину штапа, сматра се да је напон
непроменљив по целој површини пресека А, нормалног на осу штапа x. Како је напон једнак:
F ,N
p [ појавиће
 Pa] се само нормални напон:
 A m2
Основна мерна јединица је паскал Pа=N/m2.
Пошто је напон од 1Pа мали, чешће се користи:
Напон има исти смер као сила, дакле код притиска је усмерен супротно од затезања.
Димензионисање аксијално напрегнутих штапова

Димензионисање подразумева одређивање димензија попречног пресека штапа (нпр. пречника
штапа кружног пресека) како у штапу не би дошло до нежељеног стања (најчешће пластичне
деформације или лома). При томе се, осим интензитета силе затезања или притиска, мора
водити рачуна и о врсти материјала од кога је штап направљен. Наиме, различити материјали
могу да издрже различите силе, пре него што се пластично деформишу или сломе.
Да не би дошло до нежељене појаве (пластична деформација, лом…) код штапа, напон изазван
аксијалним напрезањем не сме бити већи од дозвољеног.
𝝈𝒛(𝒑) ≤ 𝝈𝒅
Дозвољени напон се добијен је на основу карактеристика материјала од кога тело треба да буде
направљено. Издржљивији материјал дозволиће већи напон. Такође, битни су и радни услови и
сигурност конструкције која се прави. За одговорније делове (сајла дизалице, лифта и сл.) биће
дозвољен мањи напон. Како је:
𝑭 𝑭
𝝈= ⇒ ≤ 𝝈𝒅
𝑨 𝑨
Следи:
𝑭
𝑨≤
𝝈𝒅
Дакле, површина попречног пресека мора бити мања од количника силе и дозвољеног напона.
За кружни пресек штапа (А=πd2/4):
За квадратни: (А=а2):
41
пример: Димензионисати штап кружног и квадратног пресека изложен сили затезања од 250кN,
ако је дозвољени напон σd =40N/mm2.
Кружни пресек:
𝑭 𝟐𝟓𝟎𝟎𝟎𝟎𝑵
𝒅 ≥ 𝟏, 𝟐𝟕𝟑√ = 𝟏, 𝟐𝟕𝟑√ = 𝟑𝟏, 𝟖𝟐𝟓𝒎𝒎
𝝈𝒅 𝑵
𝟒𝟎 𝟐
𝒎𝒎
Усваја се d=35mm
Квадратни пресек:
𝑭 𝟐𝟓𝟎𝟎𝟎𝟎𝑵
𝒅≥√ =√ = 𝟐𝟓𝒎𝒎
𝝈𝒅 𝑵
𝟒𝟎
𝒎𝒎𝟐
Усваја се а=25mm
Смицање
Напон при смицању
Смицање изазивају попречне – трансверзалне силе, односно две
паралелне силе супротног смера. Ако је површина попречног пресека
мала, сматра се да је напон непроменљив по целој површини пресека
А. Пошто сила делује само у равни пресека, јавља се само тангентни
напон:
𝑭
𝝉=
𝑨
Примери смицања из праксе
Најчешћи практични задаци везани за смицање су:
димензионисање или провера напона смицања у машинским
елементима за спајање (клин, заковица, завртањ, заварени
спој)
Прво се мора одредити површина по којој се врши

смицања:
- Код заковица и попречно оптерећених завртања
површина смицања је круг, па је А=πd2/4.
42
- Ако има више пресечних линија, површина

се умножава А=2πd2/4.
- Ако је веза остварена са више (n) заковица или

завртања, површина смицања добија се
множењем са бројем заковица (завртања) А=nА1.
Димензионисање делова напрегнутих на смицање
Како и код затезања димензионисање се врши према дозвољеном напону: 𝝉 ≤ 𝝉𝒅 и заснива

се на одређивању најмање могуће површине смицана. Како је А=F/τ, основни образац за
димензионисање биће:
𝑭
𝑨≥
𝝉𝒅
1. Два попречном силом F=50kN оптерећена лима морају се спојити са n=8 заковица.
𝑁
Одредити пречник заковица, ако је степен дозвољени напон 𝜏𝑑 = 200 𝑚𝑚2
𝑭 𝒏𝝅𝒅𝟐 𝑭 𝟒𝑭
𝒏𝑨 ≥ ⟹ ≥ ⟹𝒅≥√
𝝉𝒅 𝟒 𝝉𝒅 𝒏𝝅𝝉𝒅
𝟒 ∙ 𝟓𝟎𝟎𝟎𝟎𝑵
𝒅≥√ ⟹ 𝒅 ≥ 𝟔, 𝟑𝒎𝒎
𝑵
𝟖𝝅 ∙ 𝟐𝟎𝟎 𝟐
𝒎𝒎
Усваја се пречник заковице d=8mm.
2. Плоча тежине 1kN причвршћена је за вертикалан зид са четири завртња. Одредити пречник
завртња ако је дозвољени напон материјала вијка τd=20МPа.
43
𝑁
3. Одреди број заковица пречника 6mm, дозвољеног напона 𝜏𝑑 = 150 𝑚𝑚2 потребних за спој на
слици, ако је F=200kN.
Увијање
Напон увијања
Пошто је оптерећење искључиво у равни
попречног пресека, код увијања ће се јавити
искључиво попречни – тангентни напон. За
разлику од смицања, напон није једнак у свакој
тачки пресека, већ расте од центра (где је
једнак нули) до обима (где је максималан).
Напон на растојању ρ од центра, одређује се по

формули:
𝑴𝒖
𝝉= 𝝆
𝑰𝑶
где је Му момент увијања у посматраном пресеку, а IО поларни
𝜋𝑑4
момент инерције (за круг 𝐼𝑜 = ).
32
𝐼𝑂 𝜋𝑑3
Највећи напон увијања је за ρ = r. Како је отпорни момент 𝑊𝑂 = 𝑟
(за круг 𝑊𝑂 = 16
),
максимални тангенцијални напон увијања биће:
𝑴𝒖 𝑴𝒖 𝑴𝒖
𝝉𝒎𝒂𝒙 = 𝒓= =
𝑰𝑶 𝑰𝑶 𝑾𝑶
𝒓
Димензионисање вратила
Најзначајнији машински елементи напрегнути на
увијање су вратила.
Вратила се димензионишу према дозвољеном

напону:
𝑴𝒖
𝝉𝒎𝒂𝒙 = ≤ 𝝉𝒅
𝑾𝑶
𝜋𝑑3 𝟑 𝑴𝒖
Како је 𝑊𝑂 = , добија се образац за одређивање пречника вратила: 𝒅 ≥ 𝟏, 𝟕𝟐𝟏 √
16 𝝉𝒅
Усваја се прва већа стандардна вредност пречника.

44
Димензионисати вратило према дозвољеном напону, ако је дат дозвољени напон τd и момент
увијања Мu.
τd [МPа] 25 30 35 40 45
Мu [Nm] 150 250 350 400 450
Решења примера из прве колоне:
𝟑 𝑴𝒖 𝟑 𝟏𝟓𝟎𝟎𝟎𝟎𝑵𝒎𝒎
𝒅 ≥ 𝟏, 𝟕𝟐𝟏 √ ≥ 𝟏, 𝟕𝟐𝟏 √ ≥ 𝟑𝟏, 𝟐𝟕𝒎𝒎
𝝉𝒅 𝑵
𝟐𝟓 𝟐
𝒎𝒎
Усваја се већа вредност: d = 35mm, усваја се d = 15mm
Савијање
Савијање може бити чисто и савијање силама.
Чисто савијање изазивају спрегови (моменти) у равни осног пресека тела, односно моменти
савијања, а савијање силама је изазвано попречним (трансверзалним) силама, или
комбинованим дејством трансверзалних сила и момената савијања. Савијање се, дакле, јавља у
свим пресецима носача у којима момент савијања није једнак нули.
Код савијања силама, момент савијања је различито распоређен дуж носача, али се у сваком
пресеку може одредити помоћу дијаграма. Наравно, најважније је место највећег оптерећења,
односно „опасан пресек“ у коме је момент савијања највећи.
45
Напон при савијању
Површина тела која

није оптерећена, а
тиме ни деформисана назива се
неутрална површина. Зависно од
смера момента, влакна изнад
неутралне површине су притиснута, а
испод затегнута, или обрнуто. Пресек неутралне површи и
равни савијања је неутрална (еластична) линија. На слици је то оса z. Оса x се назива неутрална
оса. Неутрална оса „одваја“ делове пресека напрегнута на затезање и притисак. Неутрална
линија пролази кроз тежиште пресека. У већини случајева налази се на средини дебљине носача.
Напрезање, а тиме и деформација расту што се више удаљавамо од неутралне површине.

Очигледно је да напон није исти у свим тачкама пресека и да је највећи на горњој и доњој
површини носача.
Како се ради о затезању и притиску, услед савијања настају нормални напони σ. Напон расте
што се више удаљавамо од неутралне осе x, односно тежишта пресека. Тачна вредност напона
на растојању y од неутралне осе одређује се по формули:
𝑴𝒔
𝝈= 𝒚
𝑰𝒙
Мs – момент савијања у приказаном пресеку
Ix – аксијални момент инерције за неутралну осу
y – растојање од неутралне осе

46
Место највећег напрезања је у најудаљенијим

тачкама од неутралне осе, односно на површини
носача, где влада максимални напон:
𝑴𝒔 𝑴𝒔
𝝈𝒎𝒂𝒙 = 𝒚𝒎𝒂𝒙 =
𝑰𝒙 𝑰𝒙
𝒚𝒎𝒂𝒙
𝑴𝒔
𝝈𝒎𝒂𝒙 =
𝑾𝒙
Wx – отпорни момент за неутралну осу
Димензионисање носача напрегнутих на савијање

Димензионисање носача подразумева одређивање димензија познатог попречног
пресека (круг, квадрат, I профил итд) и познатог дозвољеног напона. Поступак се
састоји у следећем:
1. Одређује се максимални момент савијања (Мsmax), односно момент у опасном
пресеку.
2. Минимални дозвољени аксијални отпорни момент за неутралну осу мора бити:
𝑀𝑠𝑚𝑎𝑥
𝑊𝑥𝑚𝑖𝑛 = 𝜎𝑑
; ако се ради о геометријском облику, из обрасца за отпорни
момент, одређује се минимална вредност димензије пресека (пречник,
страница квадрата итд)
𝜋𝑑 3 𝑀𝑠𝑚𝑎𝑥
На пример, за кружни пресек: 32
≥ 𝜎𝑑
𝟑 𝑴𝒔𝒎𝒂𝒙
𝒅 ≥ 𝟐, 𝟏𝟕√
𝝈𝒅
𝑎3 𝑀𝑠𝑚𝑎𝑥
Слично, за квадратни пресек: 6
≥ 𝜎𝑑
𝟑 𝑴𝒔𝒎𝒂𝒙
𝒂 ≥ 𝟏, 𝟖𝟐√
𝝈𝒅
4. усваја се прва већа стандардна вредност димензија стандардног облика или
профила.
пример: Димензионисати приказану греду, ако је:
a) кружног пресека
b) правоугаоног пресека h=2b
47
𝑁
Дозвољени напон је: 𝜎𝑑 = 160 𝑚𝑚2
Како је оптерећење симетрично, то ће отпори

ослонаца бити једнаки, по 10kNm, а место
максималног момента на средини греде, у тачки
C . Максимални момент се може израчунати као
збир момената свих сила лево од тачке C:
𝑀𝑠𝑚𝑎𝑥 = 10𝑘𝑁 ∙ 1𝑚 − 10𝑘𝑁 ∙ 0,5𝑚 = 5𝑘𝑁𝑚
3 𝑀𝑠𝑚𝑎𝑥 5000000𝑁𝑚𝑚
a) 𝑑 ≥ 2,17 √ 𝜎𝑑
≥ 2,17 3√ 𝑁 ≥ 68,35𝑚𝑚; усваја се d=70mm
160
𝑚𝑚2
𝑏ℎ3 𝑏(2𝑏)3 8𝑏3 2𝑏3
b) за правоугаоник х=2б: 𝑊𝑥 = = = =
12 12 12 3
𝑀𝑠𝑚𝑎𝑥 2𝑏3 𝑀𝑠𝑚𝑎𝑥 3 3𝑀

𝑠𝑚𝑎𝑥 3 3 ∙ 5000000𝑁𝑚𝑚
𝑊𝑥 ≥ ⟹ ≥ ⟹𝑏≥ √ ⟹𝑏≥ √
𝜎𝑑 3 𝜎𝑑 2𝜎𝑑 𝑁
2 ∙ 160
𝑚𝑚2
𝑏 ≥ 16,75𝑚𝑚; усваја се b=20mm; h=40mm
𝑁
1. За греду и конзолу на слици дозвољени напон савијања је 𝜎𝑑 = 100 𝑚𝑚2 . Силе су дате у
kN, а дужине у m. Димензионисати греду и конзолу ако је:
a. кружног пресека
b. квадратног пресека
F1= FB
YA F2=
Y2
XA C X2 D
48
КИНЕМАТИКА
Положај материјалне тачке
Положај материјалне тачке у простору је одређен:
а) Вектором положаја 𝑟⃗ - вектором повученим из

координатног почетка, тачке.
б) Координатама материјалне тачке x,
y и z, које су једнаке пројекцијама
вектора положаја на одговарајуће
координатне осе, односно:
Померање материјалне тачке у простору описује се:

а) Померајем ∆𝑟⃗ - разликом радијус вектора крајњег (2) и почетног (1) положаја
материјалне тачке (сл. 2): ∆𝑟⃗ = ∆𝑟⃗2 − ∆𝑟⃗1
б) Пређеним путем s - дужином дела путање који тело пређе у посматраном
временском интервалу.
Кретање материјалне тачке је одређено:
а) Законом кретања - односно законом промене
радијус вектора са временом, који се може представити
једном векторском једначином:
или три скаларне једначине:
б) Законом пута - зависношћу пређеног пута од времена, односно једначином:

при чему мора бити познат облик путање и тачка на њој од које се мери пређени пут.
49
1. Аутомобил се кретао 3km према северу, а затим 4km према истоку. Одреди
пређени пут и померај аутомобила.
2. Бициклиста се креће по кругу полупречника 10m. Одреди пут и померај кад
бициклиста пређе цео круг и пола круга.
3. На слици је приказана зависност
пређеног пута по правој x од
времена t. Одреди пређени пут и
померај после 8s.
4. Одреди координате тачке на крају

треће и пете секунде ако су дати
закони кретања:
a. x=3-t y=2t-1
b. x=t-4 y=3+t
c. x=t/3+1 y=4
5. Куглица се креће по закону: 2x=3t+1 y=t+4. Нацртати праву која представља
путању.
6. Путања тачке је права y=2x-3, а зависност y координате од времена је y=2t-1.
Одреди зависност x(t).
Брзина материјалне тачке

Средња брзина материјалне тачке у временском интервалу ∆𝑡 = 𝑡2 − 𝑡1 износи:
Tренутна брзина материјалне тачке, или кратко - брзина 𝑣⃗, једнака је средњој брзини
материјалне тачке у бесконачно малом временском интервалу. Правац и смер средње
брзине су исти као правац и смер помераја. Правац тренутне брзине је једнак правцу
тангенте на путању, а смер је у смеру кретања.
𝑚 𝑘𝑚
Јединица за мерење брзине је 𝑠
. Уобичајено се користи и ℎ
. Практичан начин за
𝑘𝑚 𝑚
претварање је да се брзина у ℎ
дели са 3,6 да би се добила брзина у с , а, у обрнутом
случају дели са 3,6:
𝑘𝑚 1000𝑚 1 𝑚
1 = =
ℎ 3600𝑠 3,6 𝑠
50
Убрзање материјалне тачке

Средње убрзање материјалне тачке у временском интервалу ∆𝑡 = 𝑡2 − 𝑡1 износи:
Тренутно убрзање материјалне тачке, или кратко - убрзање 𝑎⃗,
једнако је средњем убрзању материјалне тачке у бесконачно
𝑚
малом временском интервалу. Јединица за убрзање је 𝑠2.
Кинематика равномерног праволинијског кретања

При равномерно праволинијском кретању је:
Дакле, равномерно кретање је кретање непроменљивом брзином. Закон пута овог
кретања гласи:
Ако је путања права линија у правцу x - осе, а почетни положај
материјалне тачке одговара координатном почетку, кретање може
описати једначинама:
Кинематика равномерно променљивог

праволинијског кретања
При равномерно променљивом праволинијском кретању убрзање је константно: 𝑎⃗ =
𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡 , а брзина материјалне тачке се линеарно мења са временом, односно:
Ако се брзина кретања повећава, кретање је убрзано 𝑎 > 0, а ако се смањује, кретање
је успорено 𝑎 < 0.
Закон пута овог кретања, у случају када почетна брзина и
убрзање имају исти смер, гласи:
Ако је кретање праволинијско у правцу x - осе, а почетни
положај материјалне тачке одговара координатном почетку,
кретање се може описати једначинама:
Слободан пад је слободно кретање тела, кроз вакуум у пољу

Земљине теже, са или без почетне брзине. Кретање се може
описати истим једначинама, само што је убрзање једнако
𝑚
убрзању Земљине теже 𝑎 = 𝑔 = 9,81 2
𝑠
51
Кинематски дијаграми
Зависност убрзања, брзине и пута од времена

приказују се на кинематским дијаграмима.
Дијаграми равномерног кретања:
Дијаграми једнолико променљивог кретања (убрзано и успорено):

52
1. Аутомобил се креће једнако успорено. За 20s, са 126km/h смањује брзину на

54km/h. Одредити успорење.
2. Аутомобил се креће једнако убрзано. За 40s, са 36km/h повећава брзину на

108km/h. Одредити убрзање.
3. Тачка се креће без почетне брзине равномерно убрзано с убрзањем 2 m/s2 . После
ког времена постиже брзину од 36 km/h.
4. Излазећи из боце (једнолико), честице гаса за 0,8s пређу 1m. Колико ће прећи за
1s. Нацртати кинематске дијаграме за првих 3 секунде кретања.
5. Аутомобил се од Београда до Ниша (280km) кретао просечном брзином од
120km/h, а, после 2h вратио се просечном брзином од 100km/h. Колико је трајао
пут? Колика је средња брзина путовања? Нацртати кинематске дијаграме
кретања.
6. На праволинијском путу тело пређе растојање од 30m. Почетна брзина је 17m/s,
а време успореног кретања 2,72s. Наћи успорење и брзину на крају овог
интервала. Ако је кретање настављено истим успорењем, одреди време до
заустављања и нацртати кинематске дијаграме.
7. Аутомобил од 0 до 108km/h убрза за 10s. Одреди колики пут пређе за то време
и нацртати дијаграме.
8. Аутомобил се кретао брзином од 144km/h када је почео да кочи једнолико
успорено. Колико треба да буде успорење, ако је зауставни пут 30m. Колико је
трајало кочење? Нацртати дијаграме.
9. Из места удаљених 124km, истовремено крећу два аутомобила брзинама од 108
и 72km/h. Одреди место и време сусрета. Нацртати дијаграме.
10. Тркачки аутомобил је на стази од 1km убрзао до 216km/h. Колико је убрзање
аутомобила? За које време је постигао дату брзину?
53
11. Кретање тела је описано графиком. Напиши једначине кретања и одреди укупно
пређени пут и средњу брзину.
12. Тело је испуштено са врха зграде удари о тло након 6s. Одреди висину зграде и
брзину којом тело удари о тло.
Колика ће та брзина бити, ако се тело најпре баци вертикално увис брзином од
6m/s? Колико ће укупно трајати кретање?
13. Аутомобил је прошао поред полицијске патроле недозвољеном брзином од
144km/h. После 5s, полицијски аутомобил убрзава једнолико и сустиже га за 15s.
Колики пут је пређен?
Кретање крутог тела

Транслаторно кретање
Транслаторно кретање је кретање при коме свака права причвршћена за тело остаје
паралелна сама себи у току кретања. При оваквом кретању све тачке тела описују путање
истог облика, прелазе исте путеве и имају исте брзине и убрзања у сваком тренутку. Због
тога је за описивање транслаторног кретања чврстог тела довољно описати кретање
једне његове тачке, за шта се могу користити све раније поменуте једначине којима се
описују кретања материјалне тачке.
Ротационо кретање је кретање при коме све тачке тела описују кружнице које леже у
паралелним равнима и чији се центри налазе на једној непокретној оси, такозваној оси
ротације.
Ротационо кретање
При ротационом кретању све тачке тела ротирају за исти угао у
одређеном временском интервалу. Угаони померај,
односно угао ротације θ (у радијанима) јесте вектор
чији је интензитет:
где је s пут који пређе било која тачка тела у посматраном временском
интервалу, а r полупречник кружнице по којој кружи посматрана тачка.
54
Правац овог вектора је исти као правац осе ротације, а смер му је у смеру померања
десног завртња, који ротира у истом смеру као тело.
Угаони померај је угао за који заклапају растојања центра круга и материјалне тачке на
почетку и крају кретања. Угао се мери у радијанима (rad). Ако тачка пређе цео круг (1
обрт), угаони померај је 2π rad.
Обимна брзина (v) је брзина којом се креће тачка по обиму круга (кружници).
v =2πrn/60 =πrn/30.
r – полупречник кружнице [m]
n – број обртаја [min-1]
Угаона брзина
Средња угаона брзина тела у временском интервалу ∆𝑡 = 𝑡2 − 𝑡1 износи
Тренутна угаона брзина, или кратко - угаона брзина тела,, једнака је
средњој угаоној брзини у бесконачно малом временском интервалу. Правац и смер
угаоне брзине једнаки су правцу и смеру угла ротације
Угаона брзина се може изразити преко периода Т и фреквенције ν
ротационог кретања:
Угаона брзина једнака је описаном углу у јединици времена. Означава се обично словом
ω (омега). Јединица за угаону брзину у СИ систему је rad/s (радијан у секунди). Угаона
брзина се, понекад, у техничкој пракси изражава бројем обртаја у минуту
[o/min]=[min-1]. Како круг има 2π rad, а минут 60 секунди: ω= πn/30 [rad/s]
Линијска (периферна, тангенцијална) брзина тачке чврстог тела која се налази на
удаљености р од осе ротације износи:
𝜋∙𝑟∙𝑛
𝑣 = 𝑟∙𝜔 =
30
Угаоно убрзање
Средње угаоно убрзање тела у временском интервалу ∆𝑡 = 𝑡2 − 𝑡1 износи:
Тренутно угаоно убрзање, или кратко - угаоно убрзање 𝛼⃗ , једнако је средњем угаоном
убрзању у бесконачно малом временском интервалу. Правац и смер угаоног убрзања
једнаки су правцу и смеру вектора промене угаоне брзине.
Кинематика равномерног ротационог кретања
При равномерном ротационом кретању је , а једначина кретања тела има облик:
55
Кинематика равномерно променљивог ротационог кретања

При равномерно убрзаном ротационом кретању јe 𝛼⃗ = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡. Везе између угла
ротације, угаоне брзине и угаоног убрзања, дате су једначинама:
Кружно кретање материјалне тачке

Криволинијско кретање се може посматрати као кретање по
кружници променљивог полупречника. Убрзање материјалне
тачке се може разложити на две компоненте - тангенцијално и
нормално убрзање.
Тангенцијално убрзање ат - је компонента убрзања у правцу тангенте на круг са смером
у смеру кретања. Ово убрзање мења интензитет брзине тачке па је нула за сва
равномерна кретања. Ако је полупречник кривине путање у некој тачки r, а угаоно
убрзање 𝛼, тангенцијално убрзање тачке износи:
Нормално (центрипетално) убрзање аn - је компонента убрзања у правцу нормале на

тангенту. Ово убрзање мења правац брзине тачке, па је нула за сва праволинијска
кретања. Усмерено је ка центру тренутне кружнице по којој се тачка креће и износи:
Ако је тангенцијална компонента убрзања нула, посматрано кретање је равномерно, а

ако је нормална компонента убрзања нула, кретање је праволинијско.
Ако је тангенцијално убрзање константно, кретање је равномерно убрзано, а ако је
нормално убрзање константно, кретање је равномерно.
56
Аналогија између транслаторног и ротационог кретања
1. Ветрењача врши једнолико обртање 120o/min. На ком растојању од осе обртања
ће угаона брзина бити 16m/s.
2. Колики је број обртаја зупчаника пречника 45cm, ако је обимна брзина 15m/s.
3. Точак аутобуса пречника 1,2m обрће се 640o/min. Колика је брзина аутобуса?
4. Успоравајући једнолико, точак пречника 0,8m је начинио угаони померај од 𝜃 =
𝑟𝑎𝑑
114𝑟𝑎𝑑. Ако је почетна угаона брзина била 𝜔0 = 3 , одреди време трајања тог
𝑠
кретања. Одреди брзину тачке на обиму точка, нормално и тангенцијално
убрзање.
5. Точак се обртао по закону 𝜃 = 40𝑡 када је почело равномерно да успорава и
зауставило се за 5,5s. Колико је целих обрта начињено за то време? Одреди
брзину, тангенцијално и нормално убрзање тачке на обиму точка после 2s, ако је
полупречник точка 0,4m.
6. Замајац пречника 0,3m се обрће 𝑛0 = 600𝑜/𝑚𝑖𝑛, када почне једнолико да
убрзава до 𝑛1 = 1800𝑜/𝑚𝑖𝑛 и, при томе, начини N = 715 обртаја. Колико времена
је трајало успоравање? Колика је брзина, тангенцијално и нормално убрзање на
обиму замајца на крају кретања?
57
Преносници обртног кретања Formatted: Font: 12 pt

Formatted: Font: 12 pt
Најједноставнији преносник се састоји из два диска који се обрћу и додирују у једној Formatted: Font: 12 pt
тачки (фрикциони точкови и зупчаници), или су спојени каишем (ланцем). Точак 1 добија
погон, па се назива погонски, а 2 вођени. Пошто се обично жели смањење броја обртаја
погона (редукција), погонски точак је мањи.
Како су обимне брзине у додирној тачки једнаке (пошто се занемари проклизавање),
односно у тачки додира ремена и точка, добија се да је:
𝒗𝟏 = 𝒗𝟐 = 𝒓𝟏 𝝎𝟏 = 𝒓𝟐 𝝎𝟐 Formatted: Font: 12 pt
где су r и ω полупречници и угаоне брзине точкова. Formatted: Font: 12 pt
Преносни однос преносника (i) је количник угаоних брзина погонског и вођеног точка
(код редуктора је увек већи од 1). Како су бројеви обртаја сразмерни угаоним
брзинама, пречници полупречницима, а бројеви зубаца (z) пречницима зупчаника Formatted: Font: 12 pt
(ланчаника), из претходне једначине се добија: Formatted: Font: 12 pt

𝝎𝟏 𝒏𝟏 𝒓𝟐 𝒅𝟐 𝒛𝟐
𝒊= = = = = Formatted: Font: 12 pt
𝝎𝟐 𝒏𝟐 𝒓𝟏 𝒅𝟏 𝒛𝟏
Задаци за вежбање: Formatted: Font: 12 pt

1. Одреди преносни однос зупчастог пара који се састоји од зупчаника који имају
18 и 45 зуба. Колики је број обртаја вођеног зупчаника, ако се
погонски обрће угаоном брзином од 14 rad/s?
2. Преносни однос приказаног пара износи 1,3. Ако је пречник Formatted: Font: 12 pt
зупчаника 1 13cm, а зупчаник 2 се обрће 400o/min, одредити Formatted: Font: 12 pt
пречник другог и угаону брзину првог зупчаника.
3. Ланчаник задњег точка бицикла има 10 зубаца, а погонски 40. Formatted: Font: 12 pt
Бициклиста окрене педале 60 пута у минуту. Ако је пречник точкова 0,6m, којом Formatted: Font: 12 pt
се брзином креће бицикл? Formatted: Font: 12 pt
58
Раванско кретање тела

Раванско (равно) кретање крутог тела је такво кретање при коме се све тачке тела крећу
паралелно према некој непокретној равни, односно када су вектори брзина свих тачака
тела паралелни према непомичној равни π. Пример је кретање клипњаче моторног
механизма.
Тако се кретање тела може посматрати као кретање равне
фигуре која је пресек са равни π.
Основна карактеристика крутог тела је да се размак између
две, произвољно изабране тачке, не мења током кретања.
Тако се кретање равне фигуре, може посматрати као кретање
дужи која спаја те две тачке.
Може се сматрати да се равно кретање састоји из
транслаторног кретања дужи AB, дужине L и ротације дужи,
нпр. око тачке А:
vA
B B1
B2
vB
vBA
I
L

L
S
 II vA
A! A2
A
Одређивање брзине тачака тела при раванском кретању

Како се кретање састоји из транслације и ротације, укупна брзина тачке B биће једнака Formatted: Font: 12 pt
векторском збиру брзине транслације (брзина тачке А) и линијској брзини ротације тачке
B око тачке А. Брзина тачке B око тачке А је линијска брзина при кружном кретању, па је
једнака производу угаоне брзине и полупречника ротације L, а вектор је управан на L:
𝑣𝐴 + ⃗⃗⃗⃗⃗
𝑣𝐵 = ⃗⃗⃗⃗⃗
⃗⃗⃗⃗⃗ 𝑣𝐵𝐴 = ⃗⃗⃗⃗⃗
𝑣𝐴 + 𝜔 ∙ 𝐿 Formatted: Font: 12 pt
Пошто је тачка B произвољно изабрана, на исти начин се могу одредити и брзине свих
осталих тачака равне фигуре, а тиме и тела који врши равно кретање. Брзине тачака
равне фигуре и њена угаона брзина ω могу се мењати и сваког тренутка имати друге Formatted: Font: 12 pt
вредности. Formatted: Font: 12 pt

Постоји више аналитичких и графичких начина одређивања брзина тачака равне фигуре.
Биће приказана најједноставнија метода - метода тренутног пола.
59
Може се показати да је померање тела из једног у други положај изводљиво као чиста
ротација око неке тачке у равни. Положај те тачке се свако тренутка мења, па се тачка
назива тренутни пол брзина тачака равне фигуре (скраћено: тренутни пол).
Тренутни пол је стационаран, тј. његова брзина
је нула. Како се све тачке тела обрћу око пола,
вектори брзина су управни на дуж која спаја пол
посматрану тачку, па се тренутни пол добија
повлачењем нормале на вектор брзине. Дакле,
положај тренутног пола се одређује:
1. у тачки тела која тренутно мирује
(додирна тачка точка и подлоге),
2. или правце брзина бар две тачке крутог
тела, па се тренутни пол добија у пресеку нормала из тачака на те правце (као
C
vA Formatted: Font: 12 pt
код клипног механизма) vC vB
Брзина било које тачке одређује Formatted: Font: 12 pt
се као производ угаоне брзине Formatted: Font: 12 pt
равне фигуре ω и растојања тачке од пола: Formatted: Font: 12 pt
𝑣𝐴 = 𝑃𝐴 ∙ 𝜔 𝑣𝐵 = 𝑃𝐵 ∙ 𝜔 𝑣𝐶 = 𝑃𝐶 ∙ 𝜔 Formatted: Font: 12 pt
Другачије исказано, да су интензитети брзина тачака при равном кретању су сразмерни
растојању тачака до тренутног пола:
𝑣𝐴 𝑣𝐵 𝑣𝐶
= = Formatted: Font: 12 pt
𝑃𝐴 𝑃𝐵 𝑃𝐶
Специјални случајеви одређивања тренутног пола: Formatted: Font: 12 pt
1. транслација (пол у бесконачности): Formatted: Font: 12 pt

2. ротација (пол у центру ротације): Formatted: Font: 12 pt

60
Задаци за вежбу:
1. За дати положај клипног механизма, одреди
брзине тачака B и C, ако је AB = BC = 12cm, а
криваја AB се обрће угаоном брзином 𝜔𝐴𝐵 = Formatted: Font: 12 pt
𝑟𝑎𝑑
0,7 . Formatted: Font: 12 pt
𝑠
2. На слици је приказан точак аутомобила који Formatted: Font: 12 pt
се креће брзином од 108km/h. Одреди Formatted: Font: 12 pt

брзине тачака A, B, D и E. Formatted: Font: 12 pt
𝑟𝑎𝑑
3. Одредити 𝑣𝐷 и 𝜔𝐵𝐷 , ако је 𝜔𝐴𝐵 = 3 𝑠
, Formatted: Font: 12 pt
у положајима: Formatted: Font: 12 pt
a. 𝜃 = 0° Formatted: Font: 12 pt
b. 𝜃 = 90° Formatted: Font: 12 pt
c. 𝜃 = 180°
61
Графички рад - кинематика

Криваја ОА клипног механизма обрће се Formatted: Font: 12 pt
константним бројем обртаја n (OA = r, AB = l, AC
= l/2. Почетни положај је у СМТ.
1. За задату вредност угла 𝜑 = ∡𝐴𝑂𝐵,
одредити протекло време од почетка
кретања.
2. Графичким поступком одреди угаону клипњаче 𝜔𝐴𝐵 , брзину клизача B, тачке C на Formatted: Font: 12 pt
средини клипњаче и тачке D удаљене за y од клизача у задатом положају клипног Formatted: Font: 12 pt
механизма (∡𝐴𝑂𝐵). Formatted: Font: 12 pt
Formatted ...
Formatted ...
62 Formatted ...
Formatted ...
Задате вредности: Formatted ...
𝝋 = ∡𝑨𝑶𝑩 Formatted ...

број n(o/min) r (cm) l (cm) y (cm)
(°) Formatted ...
0 800 30 20 45 15 Formatted ...
1 1200 45 12 30 25 Formatted ...
2 650 60 10 30 8 Formatted ...
3 2000 90 15 50 17
Formatted ...
4 1800 120 20 65 50
Formatted ...
5 450 135 12 28 6
6 1250 30 25 70 50 Formatted ...
7 3500 60 15 45 15 Formatted ...
8 750 90 10 35 10 Formatted ...
9 520 120 12 40 10 Formatted ...
10 1520 135 15 40 30 Formatted ...
Formatted ...
Пример (0): Formatted ...
𝜋∙𝑛 3,14∙800 𝑟𝑎𝑑 Formatted ...
1. Угаона брзина криваје OA je: 𝜔 = 30
= 30
= 83,775 𝑠
. Угаони померај у
2𝜋 3,14∙30
Formatted ...
радијанима: 𝜑 = 𝜑⌈°⌉ = = 0,524𝑟𝑎𝑑. Време t се добија из једначине
360 180 Formatted ...
равномерног обртања: 𝜑 = 𝜔 ∙ 𝑡, дакле: Formatted ...
𝜑 0,524
𝑡= = = 0,006𝑠 Formatted ...
𝜔 83,775
Formatted ...
2. Брзина зглоба А (заједничка тачка криваје и клипњаче):
𝑟𝑎𝑑 𝑚 Formatted ...
𝑣𝐴 = 𝑟 ∙ 𝜔 = 0,2𝑚 ∙ 83,775 = 16,755 Formatted
𝑠 𝑠 ...
5𝑐𝑚
Клипни механизам је нацртан у размери 𝑈𝐿 = . Тренутни пол добија се у Formatted ...
1𝑐𝑚
пресеку нормала на векторе брзина зглоба А и клизача (клипа) B, односно Formatted ...
нормала на дужи OA и OB. Брзине тачака клипњаче су сразмерне растојању до Formatted ...
тренутног пола: Formatted ...
𝑣𝐴 𝑣𝐵 𝑣𝐶 𝑣𝐷 Formatted
= = = = 𝜔𝐴𝐵 ...
𝑃𝐴 𝑃𝐵 𝑃𝐶 𝑃𝐷 Formatted ...
Са цртежа:
Formatted ...
𝑃𝐴 = 10,2𝑐𝑚 ∙ 𝑈𝐿 = 51𝑐𝑚 = 0,51𝑚
𝑃𝐵 = 7𝑐𝑚 ∙ 𝑈𝐿 = 35𝑐𝑚 = 0,35𝑚 Formatted ...
𝑃𝐶 = 7,6𝑐𝑚 ∙ 𝑈𝐿 = 38𝑐𝑚 = 0,38𝑚 Formatted ...
𝑃𝐷 = 7𝑐𝑚 ∙ 𝑈𝐿 = 35𝑐𝑚 = 0,35𝑚 Formatted ...
Formatted ...
Добија се: Formatted ...
Formatted ...
𝑚
16,755 𝑠 𝑟𝑎𝑑 Formatted
𝜔𝐴𝐵 = = 32,852 ...
0,51𝑚 𝑠 Formatted ...
𝑟𝑎𝑑 𝑚
𝑣𝐵 = 𝜔𝐴𝐵 ∙ 𝑃𝐵 = 32,852 ∙ 0,35𝑚 = 11,498 Formatted ...
𝑠 𝑠
Formatted ...
Formatted ...
Formatted ...
63
𝑟𝑎𝑑 𝑚 Formatted: Font: 12 pt

𝑣𝐶 = 𝜔𝐴𝐵 ∙ 𝑃𝐶 = 32,852 ∙ 0,38𝑚 = 12,484
𝑠 𝑠 Formatted: Font: 12 pt
𝑟𝑎𝑑 𝑚
𝑣𝐷 = 𝜔𝐴𝐵 ∙ 𝑃𝐷 = 32,852 ∙ 0,35𝑚 = 11,498 Formatted: Font: 12 pt
𝑠 𝑠
O Formatted: Font: 12 pt
64
ДИНАМИКА
Динамика је део механике која проучава кретање, водећи рачуна о узроцима кретања
(силе и спрегови - обртни моменти) и својствима инерције тела (маса и распоред масе
по телу - моменти инерције).
Динамика проучава материјалну тачку (тачка у коју је концентрисана сва маса тела),
круто тело (тело које се не може деформисати, геометријски: тело чије су ма које две
тачке увек на истом растојању) и систем материјалних тачака (више повезаних
материјалних тачака). Према томе, динамика се дели на:
1. динамику тачке
2. динамику крутог тела и
3. динамику система
Основни закони динамике - Њутнови закони

Први Њутнов закон (Закон инерције)
Ако на тело не делују силе, или ако је резултанта свих сила које делују на материјалну
тачку нула, она се креће равномерно праволинијски
или мирује, односно ако је
Други Њутнов закон

Ако на материјалну тачку делује сила F, или више
сила, чија је резултанта F, онда је:
Трећи Њутнов закон (Закон акције и реакције)

Закон акције и реакције је поменут као четврта аксиома статике:
1. Тело масе 20 kg креће се по хоризонталном путу под
дејством силе од 100 N. Kолика му је брзина после 10 s
ако је пошло из стања мировања. Коефицијент трења
𝜇 = 0,1.
m=20 kg F=100N t=10 s v0=0 𝜇 = 0,1 v=?
65
тежина тела G = m ∙ g = 20 ∙ 10 = 200N; сила трења 𝐹𝑡 = 𝜇 ⋅ 𝐹𝑁 = 𝜇 ⋅ 𝐺 = 0,1 ⋅

200 = 20𝑁
𝑚 ⋅ 𝑎 = 𝐹 − 𝐹𝑇 20 ⋅ 𝑎 = 100 − 20 = 80 Formatted: Font: 12 pt

80 𝑚 Formatted: Font: 12 pt
𝑎= =4 2
20 𝑠 Formatted: Font: 12 pt
𝑚
𝑣 = 𝑣0 = 𝑎𝑡 𝑣 = 4 ⋅ 10 = 40
𝑠 Formatted: Font: 12 pt
2. Тело масе 4kg, под дејством силе, стекле је убрзање од 2m/s2. Колико ће убрзање Formatted: Font: 12 pt
имати тело од 10kg, под дејством исте силе? Formatted: Font: 12 pt
3. Кугла масе 0,5kg, после удара се креће равномерно убрзано и после 0,02s стекне Formatted: Font: 12 pt
брзину од 10m/s. Колика је сила удара? Formatted: Font: 12 pt
4. При праволинијском кретању тачке, у току 4s, брзина се промени за 11km/h.
Колика је маса тачке, ако на њу делује константна сила од 36N? Formatted: Font: 12 pt
5. Колика је сила потребна да се заустави камион масе 4 тоне, који се кретао
брзином од 72km/h, за 20m, ако је кочење једнолико?
6. На аутомобил који се креће праволинијски делује константна резултујућа сила од Formatted: Font: 12 pt
1kN. Колика је маса аутомобила, ако је за 4s повећао брзину за 34km/h? Formatted: Font: 12 pt
Основни закон динамике ротације (Други Њутнов закон за
ротацију)
Кружно кретање тела изазвано је једним или више момената
сила или спреговима. Ако на тело делује више момената
сила, чија је резултанта M , важи:
Неке специфичне врсте сила

Центрипетална сила
Ако се тело креће по кружници, на њега делује центрипетална сила, која му саопштава
центрипетално (нормално) убрзање. Усмерена је ка центру кружнице и износи:
𝑚𝑣 2
𝐹𝑐𝑝 = 𝑚𝑎𝑛 = = 𝑚𝜔2 𝑟
𝑟
Инерцијалне силе
Ако се тела крећу убрзано, или успорено, поред стварних сила, које су последице
деловања између тела, делују и инерцијалне силе, као последица убрзаног кретања
система. У референтном систему који се креће константним убрзањем 𝑎⃗, на тело масе m Formatted: Font: 12 pt
делује инерцијална сила: Formatted: Font: 12 pt
𝐹⃗𝑖𝑛 = −𝑚𝑎⃗
66
Центрифугална сила
Центрифугална сила је једна од инерцијалних сила. Делује у референтним системима Formatted: Font: 12 pt
који имају центрипетално убрзање. Усмерена је у супротном смеру од смера Formatted: Font: 12 pt
центрипеталног убрзања, односно од центра кружнице. По интензитету је једнака Formatted: Font: 12 pt
центрипеталној сили: 𝐹𝑐𝑓 = −𝐹𝑐𝑝 . Formatted: Font: 12 pt
Даламберов принцип - динамичка равнотежа
Ако на материјалну тачку делује више сила, a инерцијална сила узме као једна од њих, Formatted: Font: 12 pt
примењујући други Њутнов закон ∑ ⃗⃗⃗

𝐹𝑖 = 𝑚𝑎⃗ и образац инерцијалне силе 𝐹⃗𝑖𝑛 = −𝑚𝑎⃗, Formatted: Font: 12 pt
добија се: Formatted: Font: 12 pt

∑ ⃗⃗⃗
𝐹𝑖 + 𝐹⃗𝑖𝑛 = 0 Formatted: Font: 12 pt
што представља принцип који постоји у статици за решавање проблема равнотеже
система сучељних сила. Принцип се може применити и на динамику раванског кретања,
при чему би морао одредити збир момената свих сила, укључујући инерцијалну. Formatted: Font: 12 pt
1. Дизалица подиже или спушта терет масе m=40kg.
a. одреди убрзање терета при успореном спуштању ако је сила у ужету Formatted: Font: 12 pt
S=1,2kN. Formatted: Font: 12 pt

b. одреди силу у ужету ако је убрзање терета a=4m/s2. Formatted: Font: 12 pt
c. одреди убрзање терета при успореном спуштању, ако је сила у ужету Formatted: Font: 12 pt
S=120N. Formatted: Font: 12 pt
Formatted: Indent: Left: 0.49"
Применом Даламберовог принципа: 𝐺⃗ + 𝑆⃗ + 𝐹
⃗ 𝑖𝑛 =0 и
пројектовањем на вертикалну осу: Formatted: Font: 12 pt
Formatted: Font: 12 pt, (Intl) Cambria Math
𝑎)𝑆 − 𝐹 𝑖𝑛 − 𝐺 = 𝑆 − 𝑚𝑎 − 𝑚𝑔 = 0
1200 − 40𝑎 − 400 = 0 → 800 = 40𝑎 → 𝑎 = 20𝑚/𝑠 2
2. Којом угаоном брзином треба да се обрће хоризонтална кружна Formatted: Font: 12 pt, (Intl) Cambria Math
платформа полупречника R=0,6m око вертикалне осе тако да човек Formatted: Font: 12 pt, (Intl) Cambria Math
на њеном крају не може да се задржи на њој, ако је коефицијент
трења 0,3?
3. Колику хоризонталну брзину треба саопштити телу које лети на малој висини од
Земље да не би пало? Занемарити отпор ваздуха, а полупречник Земље је
6370km.
Рад Formatted: Font: 12 pt, (Intl) Cambria Math

Ако је Fs константно на путу s, рад силе на том путу је једнак производу компоненете Formatted: Font: 12 pt, (Intl) Cambria Math
силе која делује у правцу пута и пређеног пута: Formatted: Font: 12 pt, (Intl) Cambria Math
67
𝐴 = 𝐹𝑠 ∙ 𝑠 Formatted: Font: 12 pt
Позитиван је ако је компонента Formatted: Font: (Default) +Body (Calibri), Not Italic
силе у смеру кретања, а негативан
ако је у супротном смеру.
При обртном кретању, рад је једнак
производу момента и угаоног
помака:
𝐴 =𝑀∙𝜃
Рад је позитиван, ако момент
делује у правцу помака, а негативан ако момент делује супротно.
Мерна јединица рада је џул: [𝐽] = [𝑁 ∙ 𝑚] Formatted: Font: 12 pt
1. Тело масе 50 kg (100kg, 150kg) креће се по хоризонталном путу под дејством силе Formatted: Font: 12 pt
од 100 N (250N, 300N). Колики је рад учињен на путу од 2m (4m,10m) ако је

коефицијент трења 𝜇 = 0,1 (0,2 0,15)?
m = 50 kg
F = 100 N
s = 2m
𝜇 = 0,1
𝐴 = 𝐹 ⋅ 𝑠 − 𝐹𝑡 ⋅ 𝑠 Formatted: Font: 12 pt
𝐴 = 100 ⋅ 2 − 50 ⋅ 2 = 100𝐽 Formatted: Font: 12 pt
𝐹𝑡 = 𝜇 ⋅ 𝐺
𝐹𝑡 = 𝜇 ⋅ 𝑚 ⋅ 𝑔
𝐹𝑡 = 0,1 ⋅ 50 ⋅ 10 Formatted: Font: 12 pt
𝐹𝑡 = 50𝑁 Formatted: Font: 12 pt
2. Тело масе m=12kg почиње кретање по хоризонталној Formatted: Font: 12 pt
подлози коефицијента трења μ=0,35. Ако је почетна Formatted: Font: 12 pt

брзина v0=20m/s , колика ће бити брзина после Formatted: Font: 12 pt
пређеног пута од s=2m. Formatted: Font: 12 pt
3. Колики је рад силе кочења аутомобила масе 850kg, који се кретао брзином од
108km/h, ако се зауставио за 4s. Formatted: Font: 12 pt
Снага
Средња снага тела у временском интервалу t, које у том временском интервалу изврши
рад А износи:
68
𝐴 Formatted: Font: 12 pt
𝑃=
𝑡 Formatted: Font: 12 pt
Како је рад једнак производу силе и пута, снага се може дефинисати и као брзина Formatted: Font: 12 pt
вршења рада:
𝐹∙𝑠 Formatted: Font: 12 pt
𝑃= =𝐹∙𝑣
𝑡 Formatted: Font: 12 pt
При обртном кретању, снага се одређује као производ момента и угаоне брзине: Formatted: Font: 12 pt
𝐴 𝑀∙𝜃 Formatted: Font: 12 pt

𝑃= = =𝑀∙𝜔
𝑡 𝑡 Formatted: Font: 12 pt
𝐽
Јединица за снагу је ват: [𝑊] = [𝑠] Formatted: Font: 12 pt
Степен корисног дејства (ета) представља однос између корисне снаге и уложене снаге: Formatted: Font: 12 pt
Пример 1:
1. Возило тежине G=50 (75, 100) kN креће се по путу брзином v=18 (36, 54) km/h.
Одреди коефицијент корисног дејства ако је снага мотора P=400 (500. 600) kW а
коефицијент трења 𝜇 = 0,2 (0,1 0,3).
G = 50 kN = 50000 N v=18 km/h=18/3,6=5m/s Pu=400kW=400000W =0,2
2. Колики обртни момент пренесе зупчаник који треба да се обрће n= 350 (500,
750)o/min, а на чије вратило се доведе снага од P=4 (7, 9) kw?
𝑀 = 𝑃/𝜔 = 𝑃/(𝜋𝑛/30) = (30 ∙ 4000)/(3,14 ∙ 350) = 109,13𝑁𝑚
3. Колико је снаге потребно да се терет од 11kN подигне на висину од 7m за 3,5min?
4. Колика је снага потребна да се аутомобил креће брзином од 72km/h, ако на њега
делује сила од 4kN?
5. Колика је снага потребна да би се диск обртао погонским моментом од 12kNm сa
6000o/min?
69
6. У току кретања воза брзином од 54km/h, вучна сила има интензитет од 48kN.
Укупан степен корисности мотора и трансмисије је 0,75. Колика је снага мотора?
Понекад се за снагу користи и стара јединица „коњска снага“ (KS или HP). Претварање KS у
kW врши се дељењем са 1,36, тј. 85KS=85/1,36=62,5kW. У обрнутом случају, kW се у KS
претвара множењем са 1,36: 45kW=55*1,36=74,8KS.
Кинетичка енергија
Кинетичка енергија је способност тела да врши рад, па постоји само при кретању тела.
Има исту мерну јединицу као рад - J. Кинетичка енергија материјалне тачке масе m,
при кретању брзином v износи:
𝑚 ∙ 𝑣2 Formatted: Font: 12 pt
𝐸𝑘 =
2 Formatted: Font: 12 pt
Потенцијална енергија Formatted: Font: 12 pt
Потенцијална енергија је енергија условљена међусобним деловањем тела, па од Formatted: Font: 12 pt
њиховог међусобног положаја тела. У техници је најважније одредити гравитациону Formatted: Font: 12 pt
потенцијалну енергију, која зависи од удаљености h тела од неког референтног нивоа, Formatted: Font: 12 pt
тј. места где је потенцијална енергија једнака нули (обично површине Земље), масе m и
убрзања Земљине теже:
𝐸𝑝 = 𝑚𝑔ℎ Formatted: Font: 12 pt
Закон о одржању и промени механичке енергије Formatted: Font: 12 pt
Закони одржања олакшавају решавање многих задатака у којима су важно стање тела
на почетку и на крају неког процеса, а нису важни путеви преласка из почетног у крајње
стање, нпр. почетак и крај убрзања или кочења аутомобила.
Многи задаци могу да се реше и без коришћења закона одржања, коришћењем других
закона динамике, али је пут до решења на овај начин често много тежи.
Закон о одржању: Механичка енергија једнака је збиру кинетичке и потенцијалне
енергије, који је константан, јер се енергија не губи и не ствара, већ само мења облик:
𝐸𝑘 + 𝐸𝑝 = 𝐸 = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡 Formatted: Font: 12 pt
Закон о промени: Промена вредности механичке енергије може се догодити само
вршењем рада, тако да је:
∆𝐸𝑘 + ∆𝐸𝑝 = 𝐸𝑘2 − 𝐸𝑘1 + 𝐸𝑝2 − 𝐸𝑝1 = 𝐸2 − 𝐸1 = 𝐴
70
Нпр. ако се аутомобил пење уз стрм пут и, при томе 60km/h

убрзава, рад мотора ће се потрошити на повећање
потенцијалне енергије (повећањем висине h) и
повећање кинетичке енергије, због повећања брзине
v. Ако би кочио на низбрдици, негативан рад кочионе
силе би био једнак збиру смањене потенцијалне и
100m
кинетичке енергије. 40km/h
50km/h
Пример: Тело масе 2kg везано је канапом дужине Formatted: Font: 12 pt

2m чији је други крај везан за непомичну тачку.
Камен је отклоњен и заузима хоризонталан положај,
па је пуштен. Колику ће брзину имати камен у најнижем положају?
1. Тело масе 2kg везано је канапом дужине 2m чији је други крај везан за непомичну Formatted: Font: 12 pt
тачку. Камен је отклоњен и заузима хоризонталан положај, па је пуштен. Колику
ће брзину имати камен у најнижем положају?
1.2. Камион се кретао брзином од 18m/s и искључио мотор. Коефицијент трења са

подлогом је 0,6. Колики ће пут прећи до заустављања?
2. Аутомобил масе 1000kg се кретао брзином од 108km/h када је почео да кочи.
Средња сила која делује на аутомобил је 1kN. Колики је зауставни пут? Колика
сила треба да буде да би се зауставни пут био исти на:
71
a. а) узбрдици нагиба 30°,

b.3. б) низбрдици нагиба 30°
3.4. Аутомобил масе 1500kg се кретао брзином од 144km/h када је наишао на успон
нагиба 30°. Пошто није „додавао гас“, брзина се смањила на 108km/h после
пређених 20m. Колика вучна сила делује на аутомобил?
72
ДИНАМИКА СИСТЕМА И КРУТОГ

ТЕЛА
Систем материјалних тачака је скуп материјалних тачака чија су кретања и положај
међусобно зависни.
Силе које делују на систем деле се на:
1. Спољашње силе (Fs) су силе којима друге тачке, тела или системи делују на
посматрани систем.
2. Унутрашње силе (Fu) су силе којима тачке система делују
једна на другу. Према закону акције и реакције, векторски
→ → Formatted ...
збир унутрашњих сила једнак је нули 𝐹 𝑅𝑢 = ∑𝑛𝑖=1 𝐹 𝑖𝑢 = 0.
Центар масе материјалног система

Маса материјалног система једнака је збиру маса
материјалних тачака које га чине: 𝑚 = ∑𝑛𝑖=1 𝑚𝑖 Formatted ...
Центар масе материјалног система (C) одређује на исти

начин као тежиште тела:
∑𝑛𝑖=1 𝑚𝑖 ⋅ 𝑥𝑖 ∑𝑛𝑖=1 𝑚𝑖 ⋅ 𝑦𝑖 ∑𝑛𝑖=1 𝑚𝑖 ⋅ 𝑧𝑖 Formatted ...
𝑥𝐶 = 𝑦𝐶 = 𝑧𝐶 =
𝑚 𝑚 𝑚
Пример: Одреди положај центра масе клипног механизма у положају на слици, ако је
маса криваје m1 = 0,8kg, клипњаче m2 = 2,3kg и клипа m3 = 0,4kg. Криваја је дугачка r =
0,3m, а клипњача l = 0,8m.
y (0,4; 0,3)
(0,8; 0,3)
C(0,41; 0,27)
(0; 0,15)
x
∑𝑛𝑖=1 𝑚𝑖 ⋅ 𝑥𝑖 𝑚1 𝑥1 + 𝑚2 𝑥2 + 𝑚3 𝑥3 0,8 ∙ 0 + 2,3 ∙ 0,4 + 0,4 ∙ 0,8 Formatted ...

𝑥𝐶 = = = = 0,41𝑚
𝑚 𝑚1 + 𝑚2 + 𝑚3 0,8 + 2,3 + 0,4
73
∑𝑛𝑖=1 𝑚𝑖 ⋅ 𝑦𝑖 𝑚1 𝑦1 + 𝑚2 𝑦2 + 𝑚3 𝑦3 0,8 ∙ 0,15 + 2,3 ∙ 0,3 + 0,4 ∙ 0,3 Formatted ...

𝑦𝐶 = = = = 0,27𝑚
𝑚 𝑚1 + 𝑚2 + 𝑚3 0,8 + 2,3 + 0,4
Моменти инерције материјалног система за осу ротације
У поглављу „Отпорност материјала“ показано је, за понашање тела под дејством силе“,
осим масе, битан и распоред масе у односу на правде сила. То је посебно важно при
ротационом кретању тела и материјалног система.
Сопствени момент инерције за осу, која пролази
кроз центар материјалног система дефинише се
као збир производа маса материјалних тачака и
квадрата њиховог растојања до центра масе.
𝑛
Formatted ...
𝐽𝑧 = ∑ 𝑚𝑖 ∙ 𝑟𝑖𝑧 2
𝑖=1
Јединица момента инерције је kgm2.

Хајгенс - Штајнерова теорема:
Момент инерције је адитивна физичка величина, тј. момент инерције система тела
једнак је збиру момената инерције појединих тела: Момент инерције за неку осу
једнак је збиру сопственог момента инерције и производа масе материјалног
система и квадрату растојања до те осе.
𝐽𝑧1 = 𝐽𝑧 + 𝑚 ∙ 𝑎2 Formatted ...
Укупан момент инерције за неку осу више тачака, тела, или материјалних система добија
се као збир појединачних момената инерције сваке од тачака, тела, или система:
𝐽 = 𝐽1 + 𝐽2 + 𝐽3 + ⋯ Formatted ...
Моменти инерције неких хомогених тела масе m у односу на осу ротације:
Тело оса ротације Момент инерције J
Материјална Formatted: Font: 12 pt

тачка 2 Formatted ...
𝐽 = 𝑚𝑟
Formatted ...
Formatted ...
Ваљак, диск 1 Formatted: Font: 12 pt

полупречника r 𝐽= 𝑚𝑅 2
2 Formatted ...
74
Formatted ...
2 Formatted ...
Кугла 𝐽= 𝑚𝑅 2
полупречника r
Formatted ...
1 Formatted
𝐽= 𝑚𝑙 2 ...
Штап дужине l 12 Formatted: Font: 12 pt
Formatted ...
1 Formatted ...
𝐽 = 𝑚𝐿2
Штап дужине l 3 Formatted: Font: 12 pt
1 Formatted ...
𝐽𝑥 = 𝑚(ℎ2 + 𝑙 2 )
𝐽𝑦 = 𝑚(ℎ2 + 𝑏2 )
призма 12 Formatted ...
𝐽𝑧 = 𝑚(𝑏2 + 𝑙 2 )
12 Formatted ...
Пример: Две коцке страница a = 12cm и Formatted ...

масе m1 = m2 = 2kg спојене су штапом
дужине l = 30cm и масе m3 = 0,4kg. Одреди
момент инерције за осу z која пролази крос
средину штапа.
𝑚3 𝑙 2 0,4 ∙ 0,32 Formatted ...
𝐽3 = = = 0,003𝑘𝑔𝑚2
12 12
𝑚1 𝑎2 2 ∙ 0,122 Formatted ...
𝐽1 = 𝐽2 = + 𝑚1 𝑎1 2 = + 2 ∙ 0,212 = 0,093𝑘𝑔𝑚2
6 6
𝐽𝑧 = 2 ∙ 𝐽1 + 𝐽3 = 2 ∙ 0,093 + 0,003 = 0,189 𝑘𝑔𝑚2 Formatted ...
75
1. Клипни механизам се састоји од две y
шипке, чија је маса 8kg/m и клизача масе
1kg. Дужина криваје је 0,5m. Одреди 90°
центар масе клипног механизма у
приказаном положају. 60° x
2. Растојање центара Земље и Месеца

износи 384000 km. Нека оса x пролази
средиштима тих небеских тела (као на
слици). Тада је координата средишта маса
Земље и Месеца xC = 4600 km. Колико је
пута маса Земље већа од масе Месеца? Formatted: Font: 12 pt
3. Израчунати Jz . Штап је дужине 80 cm и масе 0,3 kg, а Formatted: Font: 12 pt
коцка странице 5 cm и масе 1 kg. Formatted: Font: 12 pt
4. Тело се састоји из два челична цилиндра и Formatted: Font: 12 pt
месингане кугле. Одреди центар масе система и
момент инерције за осу x. (Густина гвожђа је 𝜌𝑔 =
𝑘𝑔 𝑘𝑔 Formatted: Font: 12 pt
7849 𝑚3, а месинга 𝜌𝑚 = 8746 𝑚3 ).
5. Одреди Jx тела на слици, ако је направљен од Formatted: Font: 12 pt
материјала густине 8g/cm3.
Закон о кретању центра масе Formatted: Font: 12 pt

Ако се примени други Њутнов закон на сваку тачку материјалног система, а затим саберу Formatted: Font: 12 pt
сва убрзања и силе, добија се да је производ масе система и убрзања центра једнак Formatted: Font: 12 pt
збиру свих спољашњих и унутрашњих сила које делују на систем: Formatted: Font: 12 pt
𝑛 𝑛 Formatted: Font: 12 pt
⃗⃗⃗⃗⃗𝐶 = ∑ ⃗⃗⃗⃗⃗
𝑚𝑎 𝐹𝑖𝑠 + ∑ ⃗⃗⃗⃗⃗⃗
𝐹𝑖𝑢 Formatted: Font: 12 pt
𝑖=1 𝑖=1 Formatted: Font: 12 pt
Како је збир унутрашњих сила једнак нули, добија се једначина која представља закон Formatted: Font: 12 pt
кретања центра материјалног система: Formatted: Font: 12 pt
76
𝑛
Formatted ...
⃗⃗⃗⃗⃗𝐶 = ∑ ⃗⃗⃗⃗⃗
𝑚𝑎 𝐹𝑖𝑠 = ⃗⃗⃗⃗⃗⃗⃗
𝐹𝑅𝑠
𝑖=1
⃗⃗⃗⃗⃗⃗⃗
𝐹𝑅𝑠 је главни вектор спољашњих сила. Formatted ...
Једначина се може пројектовати на координатне осе и добити 3 једначине кретања

центра материјалног система:
𝑛 𝑛 𝑛
Formatted ...
𝑚𝑎𝐶𝑥 = ∑ 𝑋𝑅𝑠 𝑚𝑎𝐶𝑦 = ∑ 𝑌𝑅𝑠 𝑚𝑎𝐶𝑧 = ∑ 𝑍𝑅𝑠
𝑖=1 𝑖=1 𝑖=1
Закон о одржању центра масе говори о случају да је главни вектор једнак нули. У том
случају убрзање центра масе је једнако нули, па се систем креће равномерно, или
мирује.
⃗⃗⃗⃗⃗⃗⃗
𝐹𝑅𝑠 = 0 ⟹ ⃗⃗⃗⃗⃗
𝑎𝐶 = 0 ⟹ ⃗⃗⃗⃗⃗
𝑣𝐶 = 𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡 Formatted ...
У случају да су једна или две пројекције главног вектора једнаке нули, центар масе се, у
правцу тих оса креће равномерно, или је та координата центра инерције непромењена.
Нпр, за праволинијско кретање дуж осе x важи: 𝑚𝑎𝐶𝑥 = ∑𝑛𝑖=1 𝑋𝑅𝑠 , 𝑦𝐶 = 𝑧𝐶 = 0 Formatted ...
1. На хомогену призму А, масе = mA =2m, која може да се
креће по хоризонталној непокретној равни, положена је
призма B, масе mB = m. Одредити дужину ℓ за коју се
помери призма А када призма B спуштајући се по призми
А, дође до хоризонталне равни. Трење између призми и
непокретне равни занемарити. Систем је започео
кретање из стања мировања.
Једине спољашње силе које делују су тежине. Како у
хоризонталном правцу нема сила, то је: ∑ 𝑋𝑖 = 0, па је Formatted ...
убрзање центра масе у хоризонталном смеру 𝑎𝐶𝑥 = 0. Formatted ...
Како је систем кренуо из мировања, координата x центра
масе се неће померити за време кретања.
Координате центра масе су:
(𝑚𝐴 + 𝑚𝐵 ) ∙ 𝑥𝐶 = 𝑚𝐴 𝑥1 + 𝑚𝐵 𝑥2 ⟹ 3𝑚 ∙ 𝑥𝐶 = 2𝑚𝑥1 + 𝑚𝑥2
Координате тежишта призама на почетку кретања су: 𝑥1 =
2 2 7𝑎−3𝑏
3
𝑎 𝑥2 = 𝑎 − 3 𝑏, па се заменом добија: 𝑥𝐶 = 9 .
2 1
Координате на крају кретања: 𝑥1′ = 3 𝑎 + 𝑙 𝑥2′ = 3 𝑏 + 𝑙, па Formatted ...
4𝑎+3𝑏
се заменом добија: 𝑥𝐶 = 9 +𝑙 Formatted ...
Изједначавањем се добија:
𝑎−𝑏
𝑙=
3
2. Човек масе 80kg стоји на прамцу чамца масе 320kg и
дужине 4,5m. Колико ће се померити чамац, када
пређе на крму?
77
Formatted ...
Formatted ...
3. Човек масе 80kg налази се на прамцу, а његов син масе 45kg на крми чамца масе
Formatted ...
280kg. Када су заменили места, чамац се померио за x = 0,8m. Колико је дугачак
чамац? Formatted ...
Formatted ...
Formatted ...
Formatted ...
Formatted ...
Formatted ...
Formatted ...
Formatted ...
Formatted ...
Formatted ...
Динамика кретање крутог тела Formatted ...

Formatted ...
Транслаторно кретање крутог тела Formatted ...

Formatted ...
При транслаторном кретању, све тачке тела имају паралелне Formatted ...
векторе брзине и убрзања, истог интензитета, тако да се Formatted ...
транслаторно кретање може посматрати као кретање центра
Formatted ...
масе, или било које тачке тела. Једначина овог кретања биће:
Formatted ...
𝑛
Formatted ...
⃗⃗⃗⃗⃗𝐶 = ∑ ⃗⃗⃗⃗⃗
𝑚𝑎 𝐹𝑖𝑠 = ⃗⃗⃗⃗⃗⃗⃗
𝐹𝑅𝑠
Formatted ...
𝑖=1
Formatted ...
Обртање тела око осе Formatted ...
Formatted ...
У случају обртања тела око осе, основна динамичка једначина
Formatted ...
обртања, произашла из другог Њутновог закона је:
Formatted ...
𝑀𝑂𝑧 = 𝐽𝑧 ∙ 𝛼 Formatted ...
𝑀𝑂𝑧 је збир момената спољашњих сила 𝑀𝑂𝑧 = ∑ 𝐹𝑖 𝑟𝑖 , 𝐽𝑧 је момент Formatted ...
инерције тела за осу ротације, 𝛼 је угаоно убрзање тела. Formatted ...
Formatted ...
Раванско кретање крутог тела Formatted ...
Раванско кретање се посматра као сложено из транслације и ротације. Дакле, из Formatted ...
транслаторног кретања центра масе у равни и Formatted ...
ротације тела око центра масе. Једначине овог y Formatted ...
кретања ће бити: m Formatted ...
C α
𝑛 𝑛 Formatted ...
a
𝑚𝑎𝐶𝑥 = ∑ 𝑋𝑅𝑠 𝑚𝑎𝐶𝑦 = ∑ 𝑌𝑅𝑠 𝑀𝑂𝑧 = 𝐽𝑧𝐶 ∙ 𝛼 Formatted ...
𝑖=1 𝑖=1
x Formatted ...
Formatted ...
Formatted ...
78
1. Диск полупречника 30cm, масе 100kg, обрће се под дејством обртног момента од
5Nm. Одредити угаоно убрзање диска.
𝑀𝑂𝑧 𝑀𝑂𝑧 5 𝑟𝑎𝑑 Formatted ...
𝛼= = = = 11,11 2
𝐽𝑧 1 2 1 𝑠
𝑚𝑟 ∙ 100 ∙ 0,3
2 2
2. Којим обртним моментом треба деловати на диск пречника 0,4m, да би за 12s,
добио брзину од 1200o/min?
3. На кривају клипног механизма, масе 4kg, деловао је обртни момент од 10Nm, због
чега је број обртаја повећан са 1000 на 3000o/min за 5s. Колика је дужина криваје?
Импулс тела и импулс силе

Импулс материјалне тачке, тела и материјалног система једнак је производу масе тачке
(тела, материјалног система) и брзине кретања тачке (цента масе тела или материјалног
система):
𝑝⃗ = 𝑚𝑣⃗ Formatted ...
𝑘𝑔𝑚
Мерна јединица импулса је . Formatted ...
𝑠
Укупан импулс система једнак је збиру импулса тачака које чине систем: 𝑝⃗ = Formatted ...
∑ 𝑚𝑖 ⃗⃗⃗⃗
𝑣𝑖 = 𝑚𝑣
⃗⃗⃗⃗⃗
𝐶 Formatted ...
Импулс силе је производ силе и времена деловања силе: 𝐼⃗ = 𝐹⃗ ∙ 𝑡 Formatted ...
Закон о промени импулса каже да је промена импулса тела једнака импулсу силе:
Δ𝑝⃗ = 𝐼⃗ = 𝐹⃗ ∙ Δ𝑡 Formatted ...

Formatted: Justified
𝐹⃗ је сила која делује на материјалну тачку, или резултанта сила које делују на тело или
Formatted ...
систем.
Закон о одржању импулса: Ако je на систем (тело) не делују силе (или је резултанта свих
сила које делују једнака нули), импулс се неће мењати, тј. ∑ 𝑚𝑖 ⃗⃗⃗⃗
𝑣𝑖 = 0. Последица је да Formatted ...
се систем креће равномерно, или мирује.
Напомена: Закон може да важи само у једном правцу, дуж кога не делују спољашње
силе. На пример, може да важи за кретање дуж хоризонталне x - осе, ако у њеном правцу
не делују спољашње силе, али не и за кретање дуж вертикалне y - осе, дуж које делује
сила Земљине теже.
79
1. Терет А масе 2 (3, 1)kg постављен је на стрму раван
B, масе 9 (6,4)kg, нагиба 30 (45, 60)°. Терету А
саопштена је брзина од 2 (4, 3)m/s низ (уз) тело B.
Одреди брзину тела B, ако се трење занемарује.
Како су све силе у вертикалном правцу, пројекција

једначине 𝑝⃗ = ∑ 𝑚𝑖 ⃗⃗𝑣⃗⃗𝑖 биће ∑ 𝑚𝑖 𝑣𝑖𝑥 = 0 Formatted ...
Брзина тела B је 𝑣𝐵 = 𝑣2 Formatted ...
Апсолутна брзина тела А у хоризонталном правцу: Formatted ...
𝑣𝐴𝑥 = 𝑣1 𝑐𝑜𝑠𝛼 − 𝑣2 Formatted ...
Према закону о одржању импулса:
𝑚𝐴 ⃗⃗⃗⃗⃗𝑣
𝑣𝐴 𝐴 + 𝑚𝐵 ⃗⃗⃗⃗⃗𝑣
𝑣𝐵 𝐵 = 0 Formatted ...
Пројектовањем на хоризонтални правац (оса x):
𝑚𝐴 (𝑣1 𝑐𝑜𝑠𝛼 − 𝑣2 ) + 𝑚𝐵 𝑣2 = 0 Formatted ...
𝑣1 𝑚𝐴 𝑐𝑜𝑠𝛼 2 ∙ 9 ∙ 𝑐𝑜𝑠30° 𝑚 Formatted ...
𝑣2 = = = 1,42
𝑚𝐴 + 𝑚𝐵 2+9 𝑠
2. Чекић масе 3 тоне падне на наковањ са висине од 1,7m. Одреди силу удара, ако
је удар трајао 0,02s.
3. Тело масе 20kg кретало се праволинијски брзином од 0,5m/s када је на њега почела
да делује константна сила од 40N у супротном смеру. Одреди брзину и смер
кретања тела после 3s.
4. Помоћу закона о промени импулса, одреди време кочења аутомобила масе 800kg,
који се кретао брзином од 108km/h, а кочиона сила је 1,5kN.
Момент импулса (кинетички момент, замах)

При обртном кретању тела, дефинише се момент импулса као:
𝐿 = 𝐽𝑧 𝜔 Formatted ...
Закон о промени момента импулса: Промена импулса у јединици времена једнака је

обртном моменту:
Δ𝐿 Formatted ...
𝑀=
Δ𝑡
М је резултујући момент за осу обртања.
Закон о одржању момента импулса: Ако на тело не делује обртни момент, или је
резултујући момент једнак нули, кинетички импулса се неће мењати Δ𝐿 = 0.
80
ω
1. Дуж ужета се пење дечак масе 50kg. На другом крају,
пребачен преко котура масе 5kg је терет исте масе. Ако се
дечак пење брзином 1m/s, одредити брзину пењања терета.
Q
Резултујући момент свих сила које делују на систем је једнак нули:
𝑀 = 𝐺𝑟 − 𝐺𝑟 + 𝑄 ∙ 0 = 0 vB
Дакле, важи закон о промени кинетичког момента, који је на
почетку био нула, па се неће мењати током пењања дечака. vа G G
Пошто је уже неистегљиво, терет B ће се подизати истом брзином
којом се спушта тачка А (𝑣𝐴 = 𝑣𝐵 ), а брзина дечака ће бити 𝑣𝐴 − 𝑢. Formatted ...
Formatted ...
Кинетички момент у сваком тренутку кретања ће бити:
𝐿 = 𝐿1 + 𝐿2 + 𝐿3 = 0 Formatted ...
За терет: 𝐿1 = 𝑚𝑣𝐵 𝑟 Formatted ...
За дечака: 𝐿2 = 𝑚(𝑣А − 𝑢)𝑟 = 𝑚(𝑣𝐵 − 𝑢)𝑟 Formatted ...

1 𝑣𝐵 1
За котур: 𝐿3 = 𝐽𝜔 = 2 𝑚𝑟 2 𝜔. Како је: 𝜔 = , добија се:𝐿3 = 2 𝑚𝑣𝐵 𝑟 Formatted ...
𝑟
Formatted ...
1 5 2 𝑚
𝑚𝑣𝐵 𝑟 + 𝑚(𝑣𝐵 − 𝑢)𝑟 + 𝑚𝑣𝐵 𝑟 = 0 ⟹ 𝑣𝐵 𝑟 − 𝑢𝑟 = 0 ⇒ 𝑣𝐵 = 𝑢 = 0,4 Formatted ...
2 2 5 𝑠
Formatted ...
2. Кружна плоча масе 2kg, обрће се угаоном брзином 40rad/s када Formatted ...
на њену ивицу падне куглица масе 0,5kg. Колика ће бити угаона
брзина у тренутку пада?
3. Систем, који се састоји од штапа дужине 0,6m, масе 6кг и
материјалне тачке масе 2kg обрће се око тачке А 1000o/min.
Коликом силом треба деловати на средину штапа да
би се број обртаја утростручио?
А
Енергија и рад тела и материјалног система

Кинетичка енергија материјалног система добија се као збир кинетичких енергија
материјалних тачака које га чине:
𝑛 𝑛
1 Formatted ...
𝐸𝑘 = ∑ 𝐸𝑘𝑖 = ∑ 𝑚𝑖 ⋅ →
𝑣𝑖
2
𝑖=1 𝑖=1
81
Кинетичка енергија транслаторног кретања тела. Пошто се све тачке тела крећу истом
брзином, кинетичка енергија се добија на исти начин као за материјалну тачку, а v је
𝑚𝑣 2 Formatted
брзина било које тачке тела: 𝐸𝐾 = . ...
2
𝐽𝑧 𝜔2 Formatted
Кинетичка енергија при обртном кретању тела добија се: 𝐸𝐾 = , где је 𝐽𝑧 момент ...
2
Formatted ...
инерције за осу обртања, а ω угаона брзина обртања.
Кинетичка енергија при равном кретању добија се:
𝑚𝑣𝐶 2 𝐽𝐶𝑧 𝜔2 Formatted ...
𝐸𝐾 = +
2 2
где је 𝑣𝐶 брзина тежишта, а 𝐽𝐶𝑧 момент инерције за осу Formatted ...
повучено вертикално на тежиште. Formatted ...
Понекад је згодно (котрљање точка) кинетичку енергију Formatted ...

𝐽𝑃𝑣 𝜔2 Formatted
одредити из: 𝐸𝐾 = , где је 𝐽𝑃в момент инерције за ...
2
Formatted ...
тренутни пол брзина (одређује се Штајнеровом теоремом).
Рад материјалног система. Може се доказати да је рад унутрашњих сила једнак нули, па
је рад система једнак збиру радова свих спољашњих сила које делују на материјални
систем.
Потенцијална енергија материјалног система, у ствари је потенцијална енергија центра
масе.
Закон о одржању и промени кинетичке енергије материјалног

система
Као и код материјалне тачке, закон о одржању говори да је укупна механичка енергија
система увек иста, ако је рад сила које делују на систем једнак нули: 𝐸𝑘 + 𝐸𝑝 = 𝐸 =
𝑐𝑜𝑛𝑠𝑡. Промена кинетичке енергије, тада ће бити једнака промени потенцијалне:
𝐸𝑘1 − 𝐸𝑘0 = 𝐸𝑝0 − 𝐸𝑝1 Formatted ...
Закон о промени кинетичке енергије. Може се показати да је збир радова унутрашњих

сила једнак нули, па је промена кинетичке енергије једнака раду спољашњих сила
између почетног и крајњег положаја система:
𝑠
𝐸𝑘1 − 𝐸𝑘0 = 𝐴0.1 Formatted ...
1. Колика је кинетичка енергија зупчаника масе 2kg, полупречника 35cm, који се
обрће 1240o/min?
2. Одреди кинетичку енергију клипњаче из графичког рада.
3. Одреди кинетичку енергију точка аутомобила који се креће 108km/h. Маса точка
је 8kg, а полупречник 40cm.
82
4. Колика је снага мотора потребна да би замајац масе 3,5kg и пречника 30cm

повећао број обртаја од 1000 до 3000o/min?
5. Штап дужине 1 (0,8 1,4)m ослања се крајевима на гладак зид и
под, под углом од 60 (45, 30)°, кад почне да пада. Одреди угаону
брзину штапа при удару о под.
h
Користећи закон о промени кинетичке енергије: 𝐸𝑘1 − 𝐸𝑘0 = 𝐸𝑝0 − 𝐸𝑝1 : Formatted ...
𝑚𝑣𝐶2 2
𝐽𝐶 𝜔 𝑙 𝑚𝑣𝐶2 𝐽𝐶 𝜔 2
Formatted ...
𝐸𝑘0 ; 𝐸𝑘1 = + ; 𝐸𝑝0 = 𝑚𝑔ℎ = 𝑚 ∙ 𝑠𝑖𝑛60°; 𝐸𝑝1 = 0 ⟹ +
2 2 2 2 2
𝑙 Formatted ...
= 𝑚 ∙ 𝑠𝑖𝑛60°
2
𝑣𝐶 𝑚𝑙 2
𝜔= ; 𝐽𝐶 =
𝑙 12
2 vC
2 2 ω
𝑙 𝑚𝑙 2
𝑚 4 𝜔2 𝜔 𝑙 √3 𝑙𝜔2 √3 3𝑙√3
+ 12 =𝑚∙ ⟹ = ⟹𝜔=√
2 2 2 2 6 4 2
𝑟𝑎𝑑
= 5,05
𝑠
6. Колику брзину треба саопштити крајњој тачки штапа дужине 1m да би
доспео у хоризонтални положај, и ту се зауставио?
7. Лопта масе 400g котрља се по фудбалском игралишту. Колика је v
брзина лопте, ако је њена кинетичка енергија 200J?
Судари
Судари су краткотрајна деловања између тела (честица) при којима су њихове
међусобне интеракције толико јаке да се могу занемарити све спољашње силе
Еластичан судар - када се тела на кратак период
споје, а потом раздвоје без икаквих
унутрашњих промена (без деформисања,
промене структуре, загревања и слично), и тада
се укупна механичка енергија система одржава,
нпр. судар билијарских кугли, судар кликера...
Укупан импулс система и укупна кинетичка
енергија остају непромењене.
83
Еластични судари Formatted: Font: 12 pt
Куглице различитих маса и различитих брзина

налећу једна на другу и сударају се централно те се
одбијају једна од друге јер је судар еластичан.
Будући да су нам познате масе честица и њихове
брзине пре судара, нас занимају брзине честица
након судара.
Према закону о одржању енергије, кинетичке

енергије система пре и после судара су једнаке.
Исто важи и за импулс система пре и после судара.
Једначине се решавају и добијају брзине тела после судара:
Код оваквих еластичних судара можемо видети

два случаја:
1) кад се честице крећу једна у сусрет другој и
2) када једна честица сустиже другу и удара у њу
У првом случају тела ће се кретати супротним

смеровима од дотадашњих. У другом случају
смерови кретања тела после судара зависе од њихових маса.
Нееластични судари
Код апсолутно нееластичног судара, тела се, после додира, спајају и настављају кретање
брзином v, која ће зависити од маса и интензитета брзина тела пре додира. Ако су се
тела кретала истим правцем, смер брзине спојених
тела ће зависити од смерова брзина тела пре
додира и њихових маса. Израз за брзину добија се из
закона о одржању импулса:
84
Пример: Тело масе 1kg креће се брзином 4m/s и судара се са телом масе 2kg које
мирује. Сматрајући судар централним и еластичним, наћи брзине тела после судара.
Колика је брзина тела у случају апсолутно нееластичног судара?
Према закону о одржању импулса и енергије:
v је брзина тела масе m1 пре судара, а v1 после, v2 је брзина тела масе m2 после судара
(пре судара је 0)
Следи:
Дељењем последња два израза добија се .

То се може заменити у закону одржања импулса: а одатле
Према подацима датим у задатку добија се (што значи да се тело креће у супротном
смеру од првобитног):
У случају нееластичног судара:
𝑚
1𝑘𝑔 ∙ 4 𝑠 + 0 4 𝑚 Formatted: Font: 12 pt
𝑣= =
1𝑘𝑔 + 2𝑘𝑔 3𝑠 Formatted: Font: 12 pt
Задаци за вежбу: Formatted: Font: 12 pt
1. Два аутомобила маса 800 и 650kg крећу се један другом у сусрет брзинама од 72 Formatted: Font: 12 pt
и 108 km/h. Колике ће бити брзине после судара ако би он био апсолутно Formatted: Font: 12 pt
еластичан? Колика ће брзина бити ако је судар апсолутно пластичан? Formatted: Font: 12 pt
85
2. Аутомобил масе 1200 kg креће се брзином од 144km/h у тренутку када сустиже и

удара у аутомобил масе 750kg који се кретао истим смером брзином од 90km/h.
Ако је судар еластичан, одредити брзине и смерове кретања аутомобила после
судара. Колика ће брзина бити ако је судар апсолутно нееластичан?

Mehanika Tds

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mehanika Tds

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

МЕХАНИКА

Систем сучељних сила у равни _________________________________________________________ 6

Равански систем сила _______________________________________________________________ 11

Аналитички услов равнотеже система произвољних сила у равни _________________________ 14

Носачи __________________________________________________________________________ 1615

Трење ___________________________________________________________________________ 2423

Тежиште _________________________________________________________________________ 2726

Геометријске карактеристике попречних пресека _____________________________________ 3534

Отпорност материјала _____________________________________________________3736

Задаци отпорности материјала _____________________________________________________ 3938

Смицање ________________________________________________________________________ 4140

Увијање _________________________________________________________________________ 4342

Савијање ________________________________________________________________________ 4443

Брзина материјалне тачке _________________________________________________________ 4948

Кретање крутог тела_______________________________________________________________ 5352

Преносници обртног кретања ______________________________________________________ 5756

Раванско кретање тела ____________________________________________________________ 5857

Неке специфичне врсте сила _______________________________________________________ 6563

Рад _____________________________________________________________________________ 6664

Снага ____________________________________________________________________________ 6765

Кинетичка енергија _______________________________________________________________ 6967

ДИНАМИКА СИСТЕМА И КРУТОГ ТЕЛА __________________________________________7269

Закон о кретању центра масе _______________________________________________________ 7572

Динамика кретање крутог тела _____________________________________________________ 7774

Геометријске карактеристике попречних пресека _______________________________________ 36 Formatted ...

Брзина материјалне тачке ___________________________________________________________ 50 Formatted ...

Убрзање материјалне тачке __________________________________________________________ 50 Formatted ...

Дефиниција и подела механике

Механика чврстих тела дели се на механику деформабилних и механику крутих тела.

Механику најчешће делимо на кинематику, динамику и статику.

помоћу основних јединица . Када силу представљамо на цртежу, представљамо

оријентисану дуж дужине 5cm, што значи да ћемо је представити у размери .

Механичке силе делимо на запреминске и површинске силе. Запреминске силе

Тело на које делују спољашње силе називамо напрегнутим (оптерећеним) телом.

Да би круто тело, на које делују две силе, било у равнотежи, потребно

Овакав систем сила назива се “систем уравнотежених сила”.

Резултанта FR није нова сила

Ако се деформабилно тело налази у равнотежи под дејством

Везе, примери веза, аксиома о везама

Карактеристични примери веза су:

Глатка површ или ослонац.

Придев глатка значи да се занемарује трење.

Посматрајмо куглу или диск који лежи на кривој површи,

Реакција везе (FN) има правац нормале на заједничку

Тело је (а) једним ужетом везано за

Реакција везе (S) има правац ужета, а смер

Код везе штапом, реакција везе има правац

Правац и смер реакције везе (Fа) нису унапред

Покретан цилиндарски зглоб

Овај зглоб може да се креће у правцу хоризонтале.

Правац и смер Fа нису унапред познати, као ни

тело заменимо реакцијама веза.

Систем сучељних сила у равни

Графичке методе слагања сучељних сила

Метода полигона сила

Посматрамо систем три сучељне силе

Полигон сила ћемо конструисати тако

Графички услови равнотеже

Графички услов равнотеже система сучељних сила: Да би равански систем сучељних

Ортогоналне пројекције сила на осе

Тригонометријске функције су: синус,

Синус угла алфа дефинише се као

sin α 0,5 0,71 0,86

cos α 0,86 0,71 0,5