x 1 642-969/~-086,001.24 Ukupne strana 5
dus
JUGOSLOVENSKI
Ponda pod pritisiom
STANDARD PRORAGUN DE LOVA POD PRITISKOM M.E2.256
sa ORAVEZWOM Opi aebevs 190.
PRIKENOM
03 10820127 Pravilnik br, 80-~-17280/1 od 1881-10-23; Slutheni lit SFR, br. 63/81.
j
i
Pressure Vessels. Desing of Pressure Vessels
= = potrebna debijina zids,u mm,
1 Prodmet standarda
‘Osim standerdom se utveduju opiti,zajednitki zohtovi koji ve korista pri proraéunu veszo¢s konserukt-
ih delava (detaia i sklopova) posuda pod pritiskam, i to delova izlofenih pritisku,
2 Oblast primene
{ | at Prion ovog stendarda predvidans je za statiki optereéene delove stabitnih powuda pod pritickem, uko-
liko so nija drugatije utvrdono u jugoslowenskim standardims za provaéun pajedinih delove, i
| 22 U orom mu matriasoa sandrd wa 8 ove pox po rien Ko eo rtontanitih
2 setogicandh, niskategiranth i lgirantk deta, od eetfénog itv, ivenog gro, etre, sluminijuma i legure
# Dakra | aluminijums,
Delovi iaradeni od nitkolegiranih Galika, kao Sto eu manganeki Golicl i hrommolibdansti Getic, ameju cs |
: i inna wdrda} hroma do & % i kia do 3.5%, 1
i '
, 23 (Ovej standard ee primenjuie pod uslovor da je neimenje radne temperature nodule wees ad odgoversives |
i proradurake vrednosti, koja odgovara prolaznoj temparaturi pojeve krtog foma msteriaia, amanjenoj it
paveéano| shodno deblini delova i izvrSenom uilanjenju napona nastalih toplotnom obradom,
24 Unvedivanjem zeheava 22 proraéun nsjmmaniin debijins il dlmonzie detowa potude pod pritiskom morehs
2 obesbeciti velldine pri kojima neta doti do plastiénih deformecija | reaarenja porude'u eksploateci-
it
3 ‘Oznake i jedinivs
Zs proretun delova ped pritisicom koriste se jedinstvene canake, nazivi | jedinice zm tadace valine:
2 = Krak poluge,u rm, .
5 — firing, umn,
€ — dodatak na debijinu zkde, u mm,
d ~ presi invere, prirubnice,vika itd, umm,
2 = ork, umm,
fh = visina, wen,
4 = dutina, w me,
i 9 = broj-,
Pp ~ proracunts arti, u ber,
P) ~ lopitn oritak, w ber,
frm palupreénik torumog dela, u mn, i ‘steape 2 3US 2.250
~ levedena deblins zida, u mm,
Hl — koaficljanat valjanosti zavarenog spoja itl koeficijent oslablienja, ~,
= dutina zaseka, u mm,
= povriina, umm?,
~ prorasunski koofeijent
~ preénik canownog dela, u mm,
1, — spolisfjl presnik osnowog dela, u mm,
2, unutainji preénik osnomog dela, u mm,
& — modut alastignosti, u N/mm?,
F = sila, uN,
J = povrdinski moment inercije, umm‘,
K = proragunske évrstoda, u N/mm?,
A — polupresnik seriénog dela, umm,
‘S — stepen sigueosti, —,
S* — sapen siguenont pri ipitnom pritisku,
W — otporni momenat,umm*,
2 beaine vedio, |,
ij 9 > napon,u N/m,
1 t= temperatues, u %
i 1 —. dodatak koji uzima u obzir smanjenje debljine ida, umm,
1 ~ dodatak na kerozij | abanje, w mn,
Proradunsici pritisak
Posudis Wide posude: pod pritiskom proragungva se ta proraéunskim pritiskom, koji na sme biti niti od
ajviteg pritika kojl mods nastatiu posud pri radu.
| [Ukolike je 600° kojl se proratunava istowremeno izloten dejstvu spoljeinjg i unutranjogpritisha, pro-
eGun 9 faved! poiebno za svaki od ovih pritisaka i uzima se kao merodavan one} pritisok Koil dajo ve-
2 vrodnosti, Nie dozvoljeno regunati sa razlikom spoljaénjeg i unutrasnjeg pritisk,
} 2 dolove koji su i2totant istovremenom dejstvu unutratnjog natpritika i spoljaénjeg porpritisk il obrat-
: ‘no, unutrainji, odnosno spoljesnit natpritisak se povetava za 1 ber.
Zs pone pod valaeumom uzima se de je proratunski pritsak p= 1 bar
ri proradun uzimaju seu obzir | aledeés dodatne opterséena:
| — nojvedi stati@ki pritisak fluids u posudl, wkoliko u zidw potude izazive poveésnje pritska vide od 8 %,
{ U tom sludaju se proraéunski pritisak ofreduje iz iaraze:
o
yg 1TH 10"
ade jez
p~ pritisak w posmatranom delu posude, u bar,
Pg — Prtiaaiu gasnom prortoru pone, ber,
1 ~ gusting, ukg/m?,
1H — visina stubs fuida, vm;
~ masa potuda | mauafluida pri radu:
— masapoeuds i nsjveca mess fuida predvidenog 28 ispitivanie;
— optereéenje used vatra i optoreéenje usied zemljotreta, us M.E2 760 Sine
45 ‘Ako pottoji moguénost ostedenja posude usled posebnih uticsje koji izazivaju dodetne napone, on! se
tuzimsju u obzi pri adredivanju proracunskog pritiska ito:
= {okalni naponi koji nastaju usied nosadth uBki, kruznih nosada, stopale, sedla za horizontaine posude
unutrainjih konstrukcija, dejstva prikljuénih cavovoda js.
= ienendedni naponi koji nastaju od vodenih udaea it taiasa fuide v posud:
— naponi usled momenata savijanja prouzrokovani ekscentriénim dejstvom radnog pritiske ¥ odnesu na
neutralnu osu posude;
= naponi nestaliusled tompersturske rezike iraztike u koeticijntime tamidkih induzenia materiale;
= inaponi Koji se javijaju usled promenijivin pritisaka | temperatura,
5 Proraéunska temperatura
54 Proraguntka temperatura se odreduje prom stvarnoj temperaturi materijala koja se odekuje pri radnien
‘uslovime ze potmatrani deo posude. Ako se predvidaju cazlitite temparature materijala za razlidice deic-
‘ve posude tada se procacun tin delove vedi prama ovim temperaturame, koje se racunski dokazyju.
52 ‘Alco je temperstura zida izmedu —10°C | + 20°C 2a proratunaku temnperaturu uzima se + 20°C, Zo
‘temperature fluida ispod 10°C za proraéun se uzima racna temperatura materijaia dela pode.
63 ‘Wpiter sudaju proratuntks temperatura we birs proms tobell 1,
i Bezizagrovanie Njvita temperatura rade meter jo |
\ [ zagrevana guowima, parom ii teénontima Najvide tomperatura fluids za grojanje am
i Zagrevanj direkarinw dodivom plavone, gasovi- | 2a 2eittonzidnajvile temmparesura rade matar> |
: tne egorerana il oletrobvdnom strujom*! je uvatare aa 20°C
Za nepow aino dodirian Zid vajvila tevparsta
radne materife uvedans 20 60°C.
coc
") Ne ya aa posredino groans sactriénom eniergiom (preko tal
—~T
6 Proraéunska Gvrstods K
6a Valigine proracunske évretode materijala za posude pod pritiskom adreduju we u zavisnosti od proradun-
ska temperature.
62 U podrudju gde Zvritoce zavisi od vremena, u opiiem slucaju za proratun se usvaja manja vradaost f2-
‘modu granice razvlagenje ili 0,2 granice (0, — najmanja vrednost) | traine vramenske évrtoze 20
100000 h (05 90000 ~ edhe vrednost) pri proraéunsko} tempersturi
U ovom sluéaju primenjuju se odgoverajuéi stepeni sigurnosti preme tebe 2.
[Napomena: Za materiale &iji jo odnos dg,» 1 yy Voti od 0,76 za proragunsku Evrstotu urvaja 52 0,78,
‘na proradunskoj temperaturi
63 Ze meteriale dia graniea razvistenja ili 0.2 granica nije poznata, uzima se za aroragunsku évrstogu raj
‘manja vrednost zntazne évrsto¢e pri odgovarajuco} proraéunskoj vrednosti.
U ovom slicaju primenjuju te adgovarsjuti koeticijenti sigurnosti prema tabeli 3, 7
72
‘ounne @ 5U8ME2280
Potouno napregnuti zavareni spojevi Koji go dimenzioni&y prema trajnoj vremenskoj Evrstodi raéunalu se
22 20 % smanjenom évrstogom osnovnog materijala, ukoliko ne postoje vrednosti trajne vremenske Gur
stoée zavarenog spoie.
Stepan sigumnosti
Veednosti stevens sigurnosti biraju 2e iz tabele 2 | 3, ukoliko u pojedinim standardima ze proraéun delo-
‘a posuds pod pritiskom nisu drugaéije urvrdens,
1 tabeli 2 date wu vednost stepene siguinosti (S {$1 prema granici razvéenia, granici gg 2,
‘rajnoj‘wemensko} Evrst0€! ¢% / 190000"
U taboli 3 date au vrednosti stepena sigurnosti (Si $4 prema zateznoj Gvrstoti (kad nisu poznati granica
razvlagonja ti granica 0,2),
Tebola 2
‘ednosne
‘Stepan sigurnost za ‘Stepen sigurnosth
material pri proraéunsko} | za material pr ipitrom
temperaturi
{5
1, Valent oven dai 15 i
2, alien ty 29 18
‘3 Naduleenl fe (JUS 612.022) | _taren rataren
34,.NL7O,
fio 50 60 28
32 NL80 40 50, 20
33 wk42 35 45 47
34 NL GS 30 40 18
“4 Aluminijen 1 fagura ahurn-
aljum 18 uw
Tebolad
‘Vesta materijaia
1. Sivi tly (SUS €.J2.020)
11 netaren
1.2 aren Iii omajtran
Stepon sigurnostt za
material pei proraéunsko}
* termperaturi
Stepen sigurnosti zo
iri iapitrom
pritisios
2, Bakar j njagove lopure,
voljena | tivens bronza
21 belavne iit zavarene
posde
2.2 temijane posuds age
n
ant
aad
913
924
922
923
98
10
ia omowe eianfPepubithig wireterata xa hulons SR Ste br, 443-81 /7402 06 4411978, ne pla we paren na praca
JUS 062.260 swans S
Kooficijent valjanosti zavarenog spoja ili koetieijent oslabljenja
oeficjent valnosti zavaranog spojs ili koeficijont ostablenia obunvata siabllenie cine) materials
a Koretakaie porude, koje nasa usd spjanja etemanats(caverivan, tment.) Ut usted raznih
Vonrtnosivnin cahvata (cupe privée | si.). U pofedinacnim standardims, za sek konkteten stuéaj
data wu vrednosti koetiljenta zavarenog spo ili koeficijenta ostabljenia.
Dodaci
You might also like
- JUS-M-B1-023 Zavrtnji Sa Propisanim Osobinama, Tehnicki UsloviDocument14 pagesJUS-M-B1-023 Zavrtnji Sa Propisanim Osobinama, Tehnicki UslovizoranmmirkovicNo ratings yet
- JUS-U-E7-106 Stabilnost Nosecih Konstrukcija, Pritisnuti Stapovi Sa Elasticnim Poprecnim OsloncimaDocument4 pagesJUS-U-E7-106 Stabilnost Nosecih Konstrukcija, Pritisnuti Stapovi Sa Elasticnim Poprecnim OsloncimazoranmmirkovicNo ratings yet
- SRPS M.C3.020 Svornjaci Sa GlavomDocument3 pagesSRPS M.C3.020 Svornjaci Sa GlavomzoranmmirkovicNo ratings yet
- JUS U E7 121 Stabilnost Nosecih Konstrukcija IzbocavanjeDocument7 pagesJUS U E7 121 Stabilnost Nosecih Konstrukcija IzbocavanjezoranmmirkovicNo ratings yet
- Evrokod 0Document84 pagesEvrokod 0branimir100% (3)
- Fiat 500L PDFDocument52 pagesFiat 500L PDFzoranmmirkovicNo ratings yet
- Transportne Trake KarakteristikeDocument1 pageTransportne Trake KarakteristikezoranmmirkovicNo ratings yet
