DR Sues Ukupno strana 4 JUS IUGOSLOVENSKI Stabilnost nosesih éelignih STANDARD konstrukefja PRITISNUTI STAPOVISA ELASTICNIM U.E7.106 34 OBAVERNOM PRECNIM OSLONCIMA 1950, paimesom Pravilnik br. 31--1014/1 od 1980-01-21; Sluzbeni list SERJ, br. 9/80. od 1981-0822 Compression memiers with elastic lateral supports j | i It Predmet standarda Ovim standerdom se utwrdyje natin procaguna pritisnatih stapoxa sa elastionio popresnim osioncim, | | su na primer pritisnatipojasu stapovirietkaxih nosics, oWorenth mostova si Koloeoeom | I ni donjeg pojast, koji nisu osigurent protiv izvjanja izvan ravni nosada hovizontalnim spregovimna, ves se elastitno oslanjaju na popretne osionce. Popreéne oslonce pritisnutog pojasa formirajy poluokvii upravni na ravan retetkastog noséa, sastavijeni od poprecnog nosata i vertikala, kao sto je prikazano na sli | Proraéun nosvosti po ovor standardu primenjuje s i na pritisnute stapove ispune elastiéne oslonjene na poluokvire upravne na ravan nosada, kuo sto je prikazano na slici 2 gl seredeea rome edateenye avrerme sieaaiee prs-odenje w ceost Stika 2 povanie Pribligan proraéun ‘Ako se ne sprovodi taSnji proracun pritisnutih pojaseva koji su elastiéno oslonjent na poluokwire, tada otport poluokvira moraju da zadovoljesledeée usiove — zameduokvire: Hy > crHe a) — 2a ksajnje okvire Hz > cao Q) adeje mas aa ® : F = a . =U temema (11 Uo (31 x fly tify oznadent 93 otpori polucivira,dlimenege 19 KN ‘om, koji mastaj usted horivontainug poneranja (evista pojasa, u ravni poluokvira za 1 cm. Si ornacena ye naiveca sila pniska u pojasu sracunata sa koeficjentom udara, Safin, dimenzy max S, dimenagja 10 kN Wom, oznacena je ngjmanja sistemna duzina pojasnih (capova izmedu dva poluokvirs ‘Sa v oznacen je hoeficijent siguinosti prema standardu JUS UE7.08i St ily ohelezena je arntmeticka seding kocticijenta duzine izvijanja 8 pojasnih stapova prt izvjanju avai nosica, koji se dobqaju sledecim postupkom, Za svaki pojasi: Sap a silom pntisha standardima JUS U.E7 061 JUSUE powsinom poprecnog preseka d i momentom inercije Fy» prema 101 treba odreditivitkest A, u zavisnosti od: we" @ Avy em tablica iz standard JUS UE7.081 dobija se vitkost Ae ro) 41 njorn i Koeficjent dutine vjanja er eee aoe for © iva Preseet priisntih stapova bau se lako da koeticgenti &, udu priblitno jednakit i da njthove viednosti bud w gran smut 1.2% By 3.0, pri Cemu je donja granica uslov 2a peimeny pribliznog postupka, a g0r- ‘ju granicu uslovijava ckonomisnost preseka, Potreban otpor okvira odreduje se putem koeficjenta cy 1 €:, Koji SU $2 J vezani celacijom: he a Jedan od koeficgenata se mora izabr |. pase bira koeti 1 poluokyira 2a poznati odo’ ey Wgranicama 1,1 ey <1, Medutirn, pri prora Hy sa a- fina (8) ade je 4, min najmanji otpor meduokvira, srednost ey data je jedautinom, a medoost €; odreduje se iz raza ant «1o) Ako krajnji okviri i meduokviri tmaju iste otpore, tada je a=, tj. ¢1 * ¢; = ¢, pa se weednos koeficienta ¢ odreduje prema iarazu: 08 +05 By ayAko su krajovi pritisnutos poss nepomerljivi van raeni nosaea (na primer kod pacabolionog noses, ada je oR ppaje potrebno dokazati da je A> Me Sracunate teorjske viednosti otpora okvica H, (4 tceba uporediti sa stvarnun otporom ckvira H. Sivarni otpor poluokvira jednak je reciprotnoj vrednosti pomeranja usled opterecenja jediuicnom sik sltka I, dat je erazom a2 a koji, 28 shudaj da su Stapovi promentjivog momenta inercge, treba Uneli srednje wrednosti ms Inereje Stapova poluokvira Stapove ispuine, slika 2, Koji su aa krajevima nepoksetno osicnjeni, au sedini w poprecnom prave elastitno oslonjeni na popretni okvir, reba sagunati za opterecenje izvijanjem iz ravni cesetkastog 1 a zatim pok nosata tako da se dutina iavjanja keece u granicama 1/2 {; poluokvita: ts da je otpor lo n> - 71 413) gde je Hf dato izrazom (12) Kod otvorenth mostova si punim glavnim nosatima mora se dokazati sigumost proctiv zvjanja pritismutog pojasa na nas nit pojas resetkastin nosaca, a9 123 pe U presek 4g pojasa uraunavayi se ~ zazakovane limene nosace: lantele s2 nale nim kracima oba pojasna ugaonika, = zavaljane nosade: flanta (bez de obra izmedu 2a0bljenja) a pojasnim lametama, 2a zavarene nosade: pojame lamele Merodavna sla pritiska S u pritisnutom pojasu femedu svaka dva poluokvira dabija se iz obrasc: ame as) U ojemu je se Mf oznaten sednji momenat savianja u posmatranom polju pritisnutog pojast, sa I, vlgovarajuei sednji momenat inercije celog punog preseka u odnosy na njegows horizontainu terisms osu, | = S* staticki momenat neoslabijenog preseka pritisnutog pojasa u odnosu na horizontalnu 9% su celog punog preseka, Kad su u pojedinim poljima iznadene odgovargjute pojasne sile 5. kao i odgovarsjute povrsine preseka pojass A | njihovi moment! inercije I, v odnost na vertikalnu te2isnu osu ada se mote sprovesti dokaz stabilnosti kao i za reSetkaste otvorene mostove. Prilikom prorasuna otpora #Y poluokvira sme se uzeti da je vertikalni lap poluokvira krut, 1ako da se ‘tpor dobija prema izrazu: as)Ako je pritisits pojas punog Ysica uuvesmuin tackama nepromenljess oskinjen upravno ms ¢avan osiGa, tada 0 sigumosti protiv bocnog izvijanja vire odredbe standarda JUS U-E7.UE 4 Dopusten napon 1) sekundarnum vertihalama tesetke, slik sane 8 Faktorom 0.9. Ove sekundarne na sci 3. Redukovanje orene reletkaste mostove odnosi se i a poprecne mosice Kolowea, kao i na LUkale su sustavni deo poprecnih okvira. [sto vazi i za ki ajnje vertikule res! dopsstenog napona za ny prkljucke. Od toga se moze odstupiti ako se i2vrSi poseban proratun poprecnih okvira ina primer, 74 sile prema slici 3), Meduokvse je u tom duCaju potrebao ratunati sa silom koja de! horizontalnom pravew ii iemutea il ofa koia je po velicini jednaka ‘odnosno za krgjnje okvre nik 100%, °4 si 1/100 deo nay ap PF eaje kao iu dokaaivanju boene knitoxt 9 12, # to umacrene sa udarnim koefieyentom. Bq imal arog po Slika 3 25 Za sekundaene Stapove koji treba da smanje cueins izvijanja pritisnutih stapova pri izvjanju u caval retetke, kao i za nj:hove prikjucke, treba ispitati da li mogu da preuzmu na zatezanje i pritisak 1/100 deo najvece sile pritisea (sa koeficientom udars), koja nastupa u poduprtom Stapu. Za horizontalne stapove tu si Ju 7, slika 4, koja predstavija sopstvenu teziny poduprtog stapa juts 2 kultru SR Sibje br Toren "41331 77402 0s 41974. ne plats 5e pated na promet Tair ve : Ns omors mitjene Repubickos wiretar Tiokno stds