Hrono ishrana od A do Š – najvažnija pravila

tt-group.net/video/hrono-ishrana

TT Group

Živimo u dobu u kom je pravilna i zdrava ishrana postala pravi izazov. Kad uđemo u
supermarket nalazimo se pred ogromnim izborom hrane, a mi ni ne znamo šta da
odaberemo i šta je najbolje za nas. Često ono najlakše nije najbolje – grickalice, slatkiši,
sokovi.

Savremeni čovek upravo zbog tog ogromnog izbora koji je pred njim, oseća i
odgovornost da odabere ono što je ispravno, pa otuda i moderna želja čovečanstva da se
hrani zdravo i bude fit. Jedan od načina ishrane koji može da bude odgovor izazovu koje
moderno doba stavlja pred nas jeste – program hrono ishrane dr Ane Gifing.

Nekad se nije razmišljalo da li je hrana

koja se jede organska, GMO ili
prepuna industrijskog šećera. Nekad
se nije razmišljalo zašto margarin nije
dobar i zašto je Koka-Kola štetna.
Danas se dešava da, iako znamo sve
negativne posledice konzumiranja
ovakvih proizvoda, potpuno
neosvešćeno i dalje kupujemo ono što
šteti našem organizmu. U bolnicama
čak postoje aparati za slatkiše i
gazirane sokove, što je potpuno
apsurdno i samo pokazuje
paradoksalnost života danas.

Zato je zanimljivo videti koje su Dr Ana Gifing

prednosti hrono ishrane – možda baš

to može da nas reši apsurdnosti i
paradoksalnosti hrane koju konzumiramo i usmeri nas na pravi put, daleko od onog što
je loše za nas. Ako bar malo pomogne da se rešimo zbunjenosti pred rafovima
supermarketa – i to je dovoljno.

Ko je Ana Gifing?
Dr Ana Gifing je program hrono ishrane osmislila još 2003. godine. Patentirala je ovaj
program i osnivač je Centra za hrono ishranu koji se nalazi u Beogradu. Ideja za hrono
ishranu nastala je nakon dugog iskustva i školovanja u poznatim svetskim centrima, ali i
nakon saradnje sa značajnim stručnjacima današnjice iz oblasti dijetetike i, takozvane,
Anti Aging Medicine, medicine koja se bavi usporenjem procesa starenja i otkrivanjem
načina na koje može da se što duže živi što kvalitetnije.
1/16
Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a specijalizirala na Vojno
Medicinskoj akademiji, da bi se na kraju okrenula preventivnoj medicini. Njen koncept
hrono ishrane se sve više širi, a u čak devet evropskih i američkih centara primenjuje se
ovaj njen program, što pokazuje da se njena ideja razvila i van granica Srbije. Ona radi i
na Klinici za preventivnu medicinu u američkoj državi Viskonsin, konsultant je i na
privatnoj klinici u Oregonu, a često drži predavanja u Evropi i Americi.

Autor je knjiga preko kojih se svi mogu

informisati o osnovnim principima hrono
ishrane i ući dublje u čitavu hrono priču. U
izdanju Finese nalazi se njen „Hrono
kuvar“ sa receptima koji se uklapaju u
koncept hrono ishrane, „Porcija zdravlja“
koja govori o koracima koji se moraju
preduzeti da bi se živelo zdravo i u kom je
jasan holistički stav, odnosno posmatranje
organizma kao celine koji se kao takav
mora tretirati i „Hrono ishrana za
početnike“ u kojoj je jednostavno
predstavljena sama srž hrono ishrane, a
data su i iskustva pacijenata, odnosno
Hrono kuvar
ljudi kojima je hrono način ishrane dr Ane
Gifing pomogao.

Šta je hrono ishrana?

Hrono ishrana nije dijeta, to je način života. U
hrono ishrani se ne broje kalorije, nije cilj
eventuelno mršavljenje. Cilj je zdrava ishrana koja
vodi ka zdravom telu i zdravom životu. Tri su stvari
bitne u konceptu hrono ishrane – vreme, raspored,
ravnoteža.

Sama reč „hrono“ govori o onom sušinskom u ovoj

ishrani – vremenu. Bitno je kad se jede. Kad se
neodgovarajuća hrana pojede u neodgovarajuće
vreme, zbunjujemo žlezde koje luče važne hormone
za aktivnost organizma. Naime, aktiviramo ih onda Hrono ishrana za početnike

kad se one prirodno odmaraju, što nikako ne može

biti dobro. Tako dolazi do grešaka u metabolizmu,
do zdravstvenih problema i raznih oboljenja.

Pogrešan izbor hrane u pogrešno vreme tokom dana stvara štetni višak u našem
organizmu, štetni otpad. Tada se događa trovanje organizma, dolazi do metaboličkih
oboljenja poput dijabetesa, poremećaja lipidnog statusa i svega ostalog što muči ljude
2/16
širom sveta.

NAJVAŽNIJE: Individualnost u pristupu

Ono što je jako važno napomenuti da ne postoji univerzalni šablon hrono programa
već se on prilagođava svakom pojedincu individualno. Ono što važi za vašu
komšinicu ne mora da važi za vas, kao i ono što važi za vas ne mora da važi za ljude oko
vas. Zato je prvi korak poseta centru ili ovlašćenjim centrima u Srbiji gde se
najsavremenijom dijagnostikom (koja je potpuno bezbolna i bezopasna) ustanovljava
eventuelni raspored masnog tkiva, utvrđuje intelerancija na nekoliko stotina namirnica i
na osnovu svega ovog nutricionista propisuje režim ishrane koji vam najviše odgovara.

Program hrono ishrane nije dijeta po hrono receptima sa interneta koje sve više zastupaju
neovlašćeni pojedinci. To je česta greška sa kojom se većina početnika sreće.

Naravno, postoje i univerzlana pravila, pa nabrojimo najvažnija.

Pravilno razumevanje tajminga i intervala između obroka

Nama su potrebna tri obroka
dnevno: doručak, ručak i večera.
Grickalice između obroka su čisto
nagomilavanje masti u organizmu.
Razlog ovakvog reagovanja našeg
organizma na grickanje između tri
glavna obroka leži u našem
prirodnom, iskonskom nagonu za
preživljavanjem. Nekada su ljudi jeli
onda kad ulove hranu, što često nije
bilo svaki dan. Danima kada nema
ulova hranili su se nekim drugim
stvarima koje nisu mogle da zamene
hranjivost koju je ulov donosio sa
sobom.

Organizam se formirao tako da

ukoliko preskočimo jedan obrok i
jedemo onda kada ne treba, on bude
u strahu da neće dobiti potreban unos
namirnica u narednom periodu, pa se
sve pojedeno samo skladišti u
organizmu i ne prerađuje. Preskakanje
obroka je ogromna kontrausluga i
glavom bez obzira treba bežati od
Porcija zdravlja
dijeta koje propagiraju ovakav način

3/16
mršavljenja i ishrane. Svi oni koji misle da će smanjenjem broja dnevnih obroka, sa onih
tri dnevno koliko nam je neophodno na manje, izgubiti masne naslage, varaju se.
Jednostavno, naš organizam ne funkcioniše na taj način, ne možemo ga prevariti. Treba
osluškivati ono što on sam traži.

Preporučeno vreme za doručak je od 8h do 10h, za ručak od 13h do 15h, a za večeru

od 18h do 20h. Normalan dnevni ritam koji je osnov za zdrav život podrazumeva
buđenje najkasnije do 8 časova ujutro, a odlazak na spavanje do ponoći. Sa takvim
dnevnim ritmom, koji podrazumeva unošenje tri obroka od 8 ujutru do 8 uveče i 8 sati
sna, organizam će raditi kako treba. Pauza između obroka treba da bude minimum 3
sata, a greške u radu organizma nastaju kada se jede često, u kraćem intervalu od tri
sata, ili kada se preskaču obroci, prvenstveno doručak, vrlo bitan za pravilno
funkcionisanje tokom dana.

https://youtu.be/uAjW0QT8kAc

Podela na tri obroka dnevno nastala je zbog lučenja insulina. Nivo insulina u toku dana
bi trebalo da dostigne tri maksimuma – tokom doručka, ručka i večere. Nakon sat
vremena od unošenja hrane, nivo insulina se smanjuje, mada njegov efekat traje do oko
3 sata nakon unošenja hrane. Zato je idealno vreme za sledeći obrok u danu 3 sata
nakon prethodnog. Tako se insulinu da vremena da dođe u normalu.

4/16
 Lučenje insulina

Pri svakom unosu hrane nivo insulina se poveća, što znači da masne ćelije počiju sa
sakupljanjem, a tri sata nakon obeda ćelija započinje oslobađanje masti. Dakle, masno
tkivo skladišti mast, ali ono mast i otpušta. Dok god se gricka i jede između obroka,
insulin stvara energetske, masne rezervoare, njihovo razlaganje se ne dešava, pa se zato
ni ne gubi masnoća ukoliko je to ono što želite. Naprotiv, povećavate je. Ravnoteža
organizma se poremeti kada se poremeti raspored obedovanja i vreme obroka.

A kako sve počinje?

Sve počinje sa posetom centru, a o prvom pregledu najbolje je da pregledate donji video
klip:

5/16
 https://youtu.be/OTus4p5WfLw

Svi oni koji su gojazni i krenu sa hrono ishranom u početku prolaze kroz restriktivnu
fazu koja traje najmanje 28 dana. Naime, kada se kreće sa hrono ishranom, pored
određivanje sastava tela na InBody aparatu i kalorimetrije, radi se test intolerancije na
namirnice pomoću kog se saznaje šta je to od hrane što smeta našem organizmu.

Nakon ovih pregleda i testova, pravi se jedinstven jelovnik za svakog. To što smeta
uklanja se iz ishrane i očekuje se da će namirnice na koje je postojala intolerancija kasnije
moći da se vrate u ishranu. U restriktivnoj fazi se najviše pazi na ono što se unosi u
organizam, pa će, na primer, onaj ko je u toj fazi za doručak izbaciti tost, a pojesti meso i
povrće, dok će onaj ko je u hrono ishrani, ali van restriktivne faze, doručkovati
kombinaciju mesa, tosta i povrća.

Kiselo-bazni režim
U hrono ishrani se kalorije ne broje. Bitan je glikemijski indeks namirnica, odnosno
kiselo-bazna ravnoteža. Glikemijski indeks namirnice je broj koji pokazuje koliko brzo
raste nivo šećera u krvi nakon što se ona konzumira. Glikemijske tabele nas informišu o
glikemijskom indeksu raznih namirnica. U ishrani bi trebalo da imamo što više namirnica
sa niskim glikemijskim indeksom, a što manje onih sa visokim.

Sve namirnice su kisele, bazne ili neutralne . Upravo to je ono na šta treba obratiti
pažnju prilikom kombinovanja namirnica u spremanju obroka. Hrono ishrana je
zasnovana na povećanju baznosti i sprečavanju štete kiselih namirnica kojima smo u
savremenom dobu okruženi, a koje su uzrok nastanka mnogih bolesti. Dakle, nije bitna
količina ni kalorija hrane koja se unosi, nego njena kiselost ili baznost. Neophodna je
pravilna kombinacija namirnica jer se samo tako postiže ravnoteža u organizmu i
6/16
hormonski balans. Postoje tabele i kiselih, baznih i neutralnih namirnica koje olakšavaju
snalaženje u hrono ishrani.

Primeri iz takvih tabela su:

Do jako baznih reakcija dovode celer, peršun, brokoli, spanać, biljni čajevi, limun, beli
luk, suve smokve, suvo grožđe… Za umereno baznu reakciju zaslužne su rotkve, zelena
salata, krastavci, paradajz, morska so, ljute papričice, cimet… Neutralan je puter,
žumance, sva ulja sem maslinovog… Umereno kisela je riba, med, borovnice, kokice,
piletina ćuretina, kozje mleko… Jako kisele reakcije izazivaju peciva, testenina, kolači,
čokolada, pržena i pohovana hrana, beli pirinač, pivo, veštački zaslađivači, kuhinjska so,
parmezan…

Usled disbalansa kiselih i baznih namirnica dolazi do problema u varenju, pa može doći
do zakiseljavanja creva i raznih oboljenja, jer kiseline nisu uspele da budu neutralisane
baznim namirnicama. Sve vrste karcinoma su „najkiselija oboljenja“, tvrdi dr Gifing.
Određene namirnice nikako ne idu jedna sa drugom. Treba stalno obraćati pažnju na
alkalno-kiselo reakciju u čovekovom organizmu. Na primer: belančevine iz mesa izazivaju
kiselu reakciju koju neutrališu salata, kupus, praziluk, kelj, spanać… Zanimljivo je to da
limun deluje kao kisela namirnica, ali zapravo ima alkalni karakter.

https://youtu.be/ox3Ic34Y35g

Bazne namirnice

celer svež – rendan peršun

7/16
brokoli svež mladi spanać

biljni čajevi (nana, kamilica, zeleni) limun, lajm

beli luk suve smokve* (viskok GI), suvo groždje

sokovi od povrća (šargarepa najviše) groždje bez semenki

dinja lubenica* (visok GI), mango

sušene masline stevia – prirodni zasladjivač

papaja umeboši šljive

Umereno bazna namirnice

avokado artičoke, špargle

zelena salata rotkva

šargarepa – rendana plavi patlidžan

rotkvice krastavci

maslinovo ulje, laneno ulje prokelj

praziluk, crni luk grašak, boranija

pečurke svež kupus i kiseli kupus (ali ne i turšija)

paradajz seme susama

morska so soja

svež zreliji spanać pomorandže, mandarine, trešnje

proso, heljda badem, lešnik, brazilski orah

miso kesten

djumbir sočivo

cimet ljute papričice

kari, kurkuma senf, francuski

tikvice, tikva breskva

paškanat svež kokosov orah

banana kruška

8/16
 voćni sokovi ribizla, kupina, malina

Kisele namirnice

beli hleb kafa

peciva od belog brašna pivo (pH od 2.4 do 1.0)

testenina od belog brašna veštački zasladjivači (aspartam, sahar.)

kolači od belog brašna alkoholna pića (pH do 0.5)

čokolada gazirana bezalkoholna pića

sladoled brusnice

junetina, svinjetina, jagnjetina kikiriki, orah

konzervisana tuna i sardina parmezan

pržena hrana kuhinjska so

kvasac svi šećeri

turšija (ne važi za kiseli kupus) sir industrijski procesiran za sendvič

rafinisane žitarice coca cola (pH 2.2)

beli pirinač plodovi mora

sojino, pirinčano mleko crni čaj

kakao zasladjeni voćni sokovi

musli sa dodatkom šećera lekovi

Hrono tabele su preuzete odavde.

Doručak
Doručak je najbitniji obrok u konceptu hrono ishrane. Velika je greška preskakati
doručak ili jesti samo voće, slatkiš ili „reda radi“ vrlo malo hrane, čim se probudite. Do
blage hipoglikemije, odnosno pada šećera, dolazi ako ujutru ne doručkujete. Naime, ceo
organizam ujutru čeka na hranu i sprema se za obrok, čak iako vi mislite da niste gladni i
da ne treba tada da jedete. Organizam već počinje sa izlučivanjem određenih supstanci
za varenje hrane, a hrane nema.

9/16
Takođe, ujutru se aktiviraju i raznorazni hormonsko-enzimski mehanizmi koji učestvuju u
stvaranju energije zahvaljujući kojoj čitav naš organizam funkcioniše kako treba tokom
celog dana. Prirodni nagon za preživljavanje se aktivira kada ne dobije ono što očekuje i
na šta je spreman – doručak. Sve što se pojede nakon preskočenog obroka, sačuva se i
uskladišti za „crne dane“ u vidu štetnih masnih naslaga, makar to bio i običan list salate
za koji nikad ne biste posumnjali da može da stvara takve probleme.

Koncept hrono ishrane se snažno

protivi konzumiranju voća ujutru.
Greška je voće jesti za doručak.
Čovekovom organizmu ujutru ne
treba voće jer ne poseduje mogućnost
da voće iskoristi na najbolji način u
tom trenutku, u tom periodu dana.
Voće tada ne može da se iskoristi za
stvaranje energije usled nedostatka
odgovarajućeg enzima, prvenstveno
amilaze. Voće koje organizam ujutru
ne može da iskoristi za „gorivo“
čitavog organizma, skladišti se u
obliku masnih naslaga i više šteti nego što koristi. Brzovareći šećeri, odnosno med,
voće i namirnice sa veštačkim zaslađivačima ujutru iscrpljuju pankreas. Voće je dobro
jesti tek kasnije u toku dana, između ručka i večere. Takođe, kafa pre doručka se nikako
ne preporučuje.

Dr Ana Gifing u svojoj knjizi „Hrono ishrana za početnike“ navodi istraživanja

švedskih naučnika koja su pokazala da ljudi koji su slabo doručkovali tokom perioda
razvoja, odnosno perioda adolescencije, kasnije imaju problema sa metabolizmom.
Naime, mladi koji ne jedu ujutru ili jedu vrlo malo, imaju 68% veće šanse da kasnije pate
od dijabetesa, gojaznosti i hipertenzije, što je zabrinjavajuća činjenica. Opasno je i to što
školarci, osnovci i srednjoškolci, doručkuju tek za vreme velikog odmora oko 9 ili 9:30
časova. Oni su gladni sve do tog odmora, iako se bude i do 3 sata pre njega. Njima bi
odgovarajući bio raspored na pet obroka dnevno, od kojih su tri glavna, a dve užine.
Doručak pre polaska u školu se tu podrazumeva, da ne bi došlo do disbalansa.

Šta doručkovati?
Doručak treba da bude jak, pre 10 časova ujutru, a najbolje bi bilo da traje oko pola sata.
Za doručak se preporučuju masti, belančevine i spori šećeri, odnosno žitarice, jer je
ujutru najefikasnije metabolisanje masnih namirnica. Noću od toga što je za doručak
metabolisano nastaju novi zidovi ćelija i popravljaju se stari. Masnoće u doručku sintetišu
dobar holesterol. Loš holesterol koji negativno utiče na naš organizam nastaje kad se ne
unose masnoće životinjskog porekla.

10/16
Recepti hrono doručka koji su deljeni uz štampano izdanje Blica, a
detaljno pogledajte recepte za hrono hleb:

Za više detalja predlažemo da naručite kompletni Hrono

Kuvar http://finesa.edu.rs/hrono-kuvar/.

Jutro je plodan period i za iskoristljivost proteina. Dakle, jaja, šunke i sirevi su ono što
treba da se nalazi na trpezi ujutru. Umesto kafe, prvo ujutru popijte čašu mlake vode sa
nekoliko kapi limuna. Na pimer, dobar doručak u okviru hrono ishrane je tostirani
integralni hleb sa puterom i ćurećim prsima i kiselo mleko ili proja sa kiselim mlekom, a
ukoliko baš želite da smanjite svoju težinu onda samo ćureća prsa sa svežom paprikom
ili nekim drugim povrćem. Za one koji žele da smanje telesnu težinu, preporučuje se unos
samo proteina i povrća ujutru, bez testa.

Još par saveta vezanih za pripremu doručka:

tostiranje hleba smanjuje aktivnost kvasca, što olakšava mršavljenje

jogurt i mlečne proizvode treba izbegavati, sa izuzetkom kiselog mleka
ponekad musli dolazi u obzir za doručak, s tim što to mora biti musli bez
dodatog šećera, a najbolje je da bude vaša mešavina, od sastojaka koje ste sami
kupili i odabrali a ne onaj kupovni iz supermarketa
potrebna je opreznost sa paštetama, viršlama i ostalim sličnim proizvodima
zbog nepoznatog sastava i aditiva

Minimizacija kravljeg mleka?

Hrono ishrana je za minimizaciju kravljeg mleka. Intolerancija na kravlje mleko je ono što
je uzrok tome. Naime, odrastao čovek u organizmu nema enzime koji razlažu
belančevine iz mleka, pa se umesto toga talože štetni produkti. Čak i neka istraživanja
pokazuju da ljubitelji mleka imaju smanjenje gvožđa u krvi. Naš organizam protein
iz mleka prepoznaje kao strano telo, a imuni sistem stvara antitela na njega. Upravo su
vrsta i količina proteina u mleku, a ne njegova masnoća, problem našem varenju.

U redu je koristiti mleko u pripremi pojedinih jela, sirevi i kiselo mleko se mogu dobro
variti ujutru, ali u suštini hrono ishrana smatra da kravlje mleko šteti našem organizmu i
nikako mu ne pomaže. Čak se preporučuje da se jogurt zameni kiselim mlekom, koji je
više u skladu sa konceptom hrono ishrane. Novi izvor kalcijuma može biti sušeni peršun
u kom ga ima više nego u kravljem mleku i u potpunosti se apsorbuje u organizmu.

Šta ručati?
Za ručak je idealan unos belančevina životinjskog ili biljnog porekla i povrće. Velika je
greška pojesti dezert odmah nakon ručka! Ukoliko niste u restriktivnoj fazi voće i
slatkiše je dobro jesti tek između 16 i 18 časova, između ručka i večere, odnosno

11/16
nikako ujutru i nikako odmah nakon obeda. Meso i riba su odličan izbor za ručak, ali je
meso moguće i zameniti proteinima iz povrća, poput mahunarki kao što su pasulj,
boranija i tome slično.

Jelovnik i recepti za hrono ručak:

Kada iscrpite ove recepte predlažemo da zavirite u http://finesa.edu.rs/hrono-kuvar/.

Česta greška ljudi je što prave porcije u kojima ima više kuvanog povrća nego mesa.
Idealna razmera za ručak je jedna četvrtina povrća u odnosu na količinu mesa.
Kuvanjem povrće dobija osobine šećera, odnosno menja svoj glikemijski indeks.
Najbolje je jeste sveže povrće ili ono koje je vrlo kratko obrađeno. Ovo pravilo o količini
od jedne četvrtine u odnosu na meso ne važi za kupus, spanać, brokoli, prokelj, blitvu,
karfiol i kelerabu.

Važno pravilo je – proteini i ugljeni hidrati ne idu zajedno . Po istraživanjima, uporno

loše kombinovanje proteina i ugljenih hidrata onemogućava dobro funkcionisanje
metabolizma. Jedino je ujutru moguće mešanje. Proteini usporavaju varenje ugljenih
hidrata, i obrnuto. Prvo se vari meso, a ugljeni hidrati završavaju u debelom crevu,
zalepljeni u crvenim kriptama, i čine moguću sredinu za stvaranje karcinoma.
Najbolje je ručati ili samo belančevine ili samo ugljene hidrate.

Dakle, opasne su kombinacije krompira i hleba, mesa i testenine, sarme i punjenih

paprika sa hlebom. Ćevapi i pljeskavice sa kajmakom i sirom su takođe loša kombinacija
za naše varenje. Treba smanjiti unos testenine i ograničiti je samo na ručak i ne
pripremati je sa nekim mesom. Teško se vare još i pirinač sa mesom, šnicle sa
krompirom, grašak sa mesom, riba sa sirom ili pavlakom i ostale slične kombinacije.

Još par saveta vezanih za pripremu ručka:

peršun je višestruko koristan i zdrav

kupus ima osobinu negativnog kalorijskog unosa
pirinač se može ponekad kombinovati sa piletinom, ribom ili ćuretinom, ali
ne i sa jakim mesom
pečurke se lako i lepo kombinuju i sa mesom i sa ugljenim hidratima
punjene paprike je najbolje puniti ili samo dinstanim mesom ili samo dinstanim
pirinčem, a loše njihovom kombinacijom

Zašto NE krompir? Krompir u hrono kuhinji

Hrono ishrana u krompiru vidi mnogo lošeg za naš organizam. Naime, krompir se u
poslednjih dvadeset godina usled promena koje su zadesile čitavu našu prirodnu sredinu
izmenio u sastavu. Prerađivanjem krompira, odnosno prženjem i kuvanjem, pravljenjem
pirea ili pomfrita, oslobađa se čisti šećer. Tako prerađen i pun šećera, krompir je
opterećenje za varenje i ne čini dobru kombinaciju sa ostalim namirnicama, iako se često
nalazi različito kombinovan u našim svakodnevnim jelima.

12/16
Slatkiši i hrono ishrana
Ne može se bez slatkiša, a hrono kuhinja ni ne izbacuje poslastice iz svog koncepta. Za
užinu koja je najbolje da bude između ručka i večere dobar izbor je voće (umesto ujutru
najbolje je ga je konzumirati između dva poslednja obroka), dobra crna čokolada,
koštunjavo voće (badem, lešnik), suve smokve, ceđeni voćni sokovi (bez šećera). Kafa
je rezervisana za period posle obroka i to 30 minuta nakon jela, nikako pre, a najopasnija
je pre doručka. Kofein dovodi do porasta insulina u krvi, a ukoliko se konzumira nakon
obroka eliminiše se taj efekat. Najbolje je piti kafu koja nije zaslađena.

Hrono recepti za večeru:

Zaobiđite industrijske sokove i slatkiše pune nepotrebnog šećera, kandirano voće kome
zamena može da bude suvo voće i uvek čitajte deklaracije! Prevelika konzumacija šećera
vodi ka insulinskoj rezistenciji koja je naročito problematična kod ženske populacije. Kad
ćelije ne mogu da prime višak šećera, jetra taj višak pretvara u mast. Čak i najvitkiji mogu
da budu pogođeni insulinskom rezistencijom.

Hidrogenizovane biljne masnoće su okidači različitih oboljenja, a nalaze se u

raznoraznim čokoladicama, keksu, grickalicama, pecivu…

Šta večerati ako ste na hrono režimo?

U vreme večere naš organizam se već priprema za odmor i spavanje. Večera treba da
bude lagana. Velika količina masnoća i šećera uveče nikako nije dobra ideja. To je
automatski višak masti. Laki proteini, salate, povrće koje nije skrobno i namrinice
bogate vlaknima su odličan izbor za večeru. Na primer, riba u kombinaciji sa sezonskim
salatama je dobra večera. Kuvana belanca, piletina ili ćuretina se dobro vare u
večernjim satima. Testenina je opasan izbor večere. Treba biti oprezan sa mesom sa
roštilja.

Nakon večere ne bi trebalo više jesti, a najbolje bi bilo da večera bude najkasnije dva sata
pre spavanja, da bi organizam imao vremena da adekvatno reaguje na nju.

Fizička aktivnost za „hronere“

Još jedan savet u vezi doručka za sve one koji vežbaju i fizički su aktivni je da pre
jutarnjeg obroka treba da se rekreiraju. Naime, statistički gledano, upravo oni koji tako
rade čine najveći procenat onih sa idealnom telesnom težinom. Na trening i u teretanu
ne sme se ići punog stomaka. Drugi idealni termin za vežbanje je minimum 2 sata
nakon poslednjeg obroka, jer se tada masne ćelije spremaju za oslobađanje masti.
Neefikasno je vežbanje pre toga jer insulin blokira enzim lipazu – tada se stvaraju
masti. Opterećenje za organe za varenje je tada previše veliko.

13/16
Ukoliko želite da vaša rekreacija bude efikasna, treba da traje duže od pola sata u
kontinuitetu. Vežbanje pre doručka treba da bude umereno jer nije dobro
preopteretiti telo ogromnim fizičkim naporima rano ujutru, poput vrlo zamarajućeg
džogiranja koje u tom periodu može biti i štetno jer srcu i krvnim sudovima treba tri sata
od buđenja da dođu do svog punog kapaciteta. Dakle, samo umereno. Fizička rekreacija
nakon 20 časova se nikako ne preporučuje, a čak može da izazove i zdravstvene tegobe,
poput hroničnog sindroma stresa jer se vežbanjem u tom vremenskom periodu veštački
održava rad nadbubrežne žlezde.

U konceptu hrono ishrane daje se prednost umerenoj i konstantnoj fizičkoj aktivnosti, a

ne intenzivnoj i povremenoj. Mnoga istraživanja pokazuju da je brzi hod baš zato
najefikasnija rekreacija. Treba uzeti u obzir da lagano hodanje i lagana šetnja nisu isto što
i brzi hod. Ženama se preporučuje 4 sata fizičke aktivnosti nedeljno, a mušarcima tri.
Previše intenzivni treninzi donose kontraefekat – stvarno se gubi na telesnoj težini, ali
gube se mišići i voda u telu, što može biti opasno.

Hrono ishrana je način života

Nakon svih ovih informacija postaje jasno zašto hrono ishrana nije dijeta. U hrono
ishrani nema odricanja, samo preraspodele i drugačijeg kombinovanja. Vreme
obroka i raspored namirnica za konzumaciju služe da bi nastala ravnoteža u organizmu i
u životu. Ko se odluči da živi po konceptu hrono ishrane, mora da menja pogled na hranu
kojom se do tada hranio, da stalno čita deklaracije proizvoda i da razmišlja o najboljim
kombinacijama hrane.

14/16
Ali to je upravo ono što svima fali u ishrani. Ne smemo biti zbunjeni pred rafovima
supermarketa, ne smemo jesti ono što nam prvo što nam padne pod ruku. Hrono
ishrana nam pokazuje da moramo biti pametniji od toga i da moramo znati šta unosimo
u organizam i kako organizam na to reaguje. Možda se svako neće složiti da kravlje
mleko nije dobro za nas ili da je voće ujutru bespotrebno, ali svi treba da se slože da se
moramo zapitati koliko je ono što jedemo stvarno zdravo. Hrana ne sme da bude ono što
nas ubija.

I još nešto za kraj!

Porcija zdravlja, dr Ana Gifing

Hrono ishrana je stil života koji se nastavlja stalnom edukacijom o zdravoj ishrani pri
čemu posebno preporučujemo najnoviju knjigu Dr Ane Gifing, „Porcija zdravlja„!

15/16
 Ocena:

User Review
4.43 (7 votes)

16/16