ARHITEKTONSKE KONsTRUKCIJE I MATERIJALI 3  

Pitanja za pripremu ispita ak.god. 2013./2014.  
 
Teme: sTuBiSTA oPcENITO; DRvENA, čELIčNA I sTAKLENA STUBIsTA:4  
 
ZAvoJITA sTuBIsTA: vIsECA I KoNzOLNA sTuBisTA (18 + 12 pitanja) I.M.  
 
1. Dimenzioniranje stuba? Formule za širine stuba?  
Prosječna duljina koraka čovjeka po horizontalnoj površini iznosi 63 (62‐64) cm. Što je površina strmija, korak postaje 
kraći, pa se pri uspinjanju po stubama normalne visine (13‐19 cm), korak smanjuje za dvostruku visinu. Širine stuba 
određene su formulama: 
za vst = 13 ‐19 cm   šst = (63‐64) – 2 x vst 
za vst > 19 cm     šst = 500 / vst 
za vst < 13 cm     šst = 48 ‐ vst 
 
2. Smjer uspinjanja (linija hoda)? (shema jednokrakog ravnog dvokrakog dvosmjernog ravnog stubista) I Smjer uspinjanja 
kod zavojitih stuba?  
Smjer uspinjanja (središnja linija, linija hoda) označuje se punom tankom linijom po sredini kraka tako da se kružićem 
označi početak, a strelicom završetak uspinjanja od kata do kata. Kod zavojitih stuba smjer uspinjanja je 45 cm od zida. 
Linija hoda počinje kod pristupa kružićem i završava kod istupa strelicom. 

 
3. Vrste vertikalnih komunikacija s obzirom na nagib? Rampa? Dopusteni nagib, svijetla širina u vanjskom i u unutarnjem 
prostoru?  
rampe 0°‐ 20°  
stube 15°‐ 45°  
ljestvene = brodske stube 45°‐ 75°  
ljestve 75°‐ 90° 
Rampa mora omogućavati ispunjavanje sljedećih uvjeta, odnosno imati: 
– dopušteni nagib do uključivo 1:20 (5%), 
– svijetlu širinu od najmanje 120 cm u vanjskom prostoru, odnosno najmanje 90 cm u u. prostoru 
– odmorišni podest najmanje dužine od 150 cm na svakih 6 m dužine rampe, 
 
4. Katna i svijetla visina stubišta? Kako se zove prva, a kako zadnja stuba u kraku? Min i maks. broj stuba u kraku? Podest? 
Duljina podesta?  
Prva stuba u kraku je početna ili nastupna stuba, a zadnja je ujedno i sastavni dio podesta i to je završna ili istupna stuba. 
Visina kata je visina od gotovog poda nižeg do gotovog poda višeg kata, svijetla visina od nastupa do donje plohe stropa. 
Stubišni krak mora imati najmanje 3 stube, ali najviše 18 stuba. Preporuka: 
‐ u jednom kraku obično ima 10‐12 stube, ali ne više od 15 stuba 
‐ postava podesta poslije 15 stuba 
Duljina podesta samo kod jednosmjernog dvokrakog stubista = nkoraka (63‐64) + šst 
 
5. Svijetla širina kraka? 0 čemu ovisi? (skica)  
‐svijetla širina kraka u unutarnjem i vanjskom prostoru, te visina i širina stuba u zgradama j., posl. i st. namjene?  
‐ svijetla širina kraka, te visina i širina stuba u radnim i pomoćnim prostorijama?  
‐ svijetla širina kraka, te visina i širina stuba u školskim ustanovama?  
Širina krakova ovisi o namjeni stubišta i o prometu koji se očekuje. 
Pod korisnom širinom kraka podrazumijeva se širina mjerena između rukohvata i zida.  
  
Širina krakova je propisana: 
zgrade javne, poslovne, stambene (zgrada s 10 i više stanova) i stambeno‐poslovne namjene 
  ‐ svijetla širina stubišnog kraka u unutarnjem prostoru iznosi najmanje 110 cm 
radne i pomoćne prostorije 
  ‐ korisna širina stubišnog kraka unutarnjih stubišta ne može biti manja od 110 cm, a mora odgovarati broju osoba 
    koje ih koriste i rasporedu prostorija u zgradi 
škole 
  ‐ širina stubišnog kraka za predškolske, osnovnoškolske i srednjoškolske ustanove iznosi najmanje 120 cm 
 
6. Podjela stubišta 
Stube i stubišta se dijele prema: 
‐ položaju u zgradi: vanjska ili unutrašnja, 
‐ važnosti u namjeni: glavna ili sporedna, 
‐ obliku u tlocrtu: pravolinijska (ravna, lomljena ‐ L, U, T oblika) i 
        krivolinijska (zavojita, mješovita, polukružna i kružna), 
‐ broju krakova: jednokraka, dvokraka i višekraka, 
‐ konstrukcijama i materijalima: masivna i lagana stubišta, 
‐ statičkoj shemi: konzolna i gredna, 
‐ obliku jedinične nastupne plohe u tlocrtu: ravne, klinaste i savijene, 
‐ obliku u presjeku:   dio krute ravne plohe, 
      blok stube, 
      trokutastog oblika ili 
      oblika prema izboru (s horizontalnom gaznom površinom). 

7. Rukohvat? Vrste materijala, oblici, učvrscenje? Visina rukohvata i ograda na stubištu? Kako se mjeri? (skica) I Visina 
ograde galerija i mostova?  
Krakovi i podesti stubišta ograđuju se s 
otvorene strane ogradom visokom 
minimalno 100 cm. 
Ograde i rukohvati moraju biti postavljeni 
kontinuirano na cijeloj dužini kraka. 
Rukohvati i zaštitne ograde na stubištu u 
radnim i pomoćnim prostorijama moraju 
biti postavljeni na visini od 100 cm iznad 
gornje površine gazišta, mjereno okomito 
od sredine gazišta stepeništa do vrha 
rukohvata odnosno ograde.  
Galerije, platforme (podiji), prelazne 
rampe, prelazi, mostovi i sva mjesta rada 
na visini većoj od 120 cm iznad terena ili 
poda prostorije s kojih se može pasti, 
moraju biti ograđene čvrstom zaštitnom 
ogradom. Konstrukcija zaštitnih ograda i 
rukohvata mora biti izvedena bez stršećih 
dijelova ili umetnute oplate, koji bi mogli 
zahvatiti odjeću osoba. Visina zaštitne 
ograde ne smije biti manja od 100 cm 
mjereno od poda. 
visina rukohvata za djecu: preporuka 
visine ≥ 75 cm 
Oblik rukohvata vezan je na dimenziju šake. Rukohvati moraju biti izvedeni tako da ruka može po njima kliziti bez prekida. 
 

         

 
8. U kojim se građevinama treba prirmijeniti Pravilnik o osiguranju pristupačnosti gradevina osobama s invaliditetom i 
smanjene pokretljivosti? Propisi iz graditeljske regulative RH koji propisuju zahtjeve za stubište? Stubšita u individualnim 
obiteljskim kucama?  
Pravilnikom se propisuju uvjeti i način osiguranja nesmetanog pristupa, kretanja, boravka i rada osobama s invaliditetom i 
smanjene pokretljivosti (u daljnjem tekstu: pristupačnost) i unapređivanja pristupačnosti građevinama javne, poslovne, 
stambene i stambeno‐poslovne namjene, te uvjeti i način jednostavne prilagodbe pristupačnosti građevina stambene i 
stambeno‐poslovne namjene. Građevina stambene namjene je stambena zgrada s deset i više stanova, isključivo 
stambene namjene. 
 
Propisi : PRAVILNIK ZA DRUŠTVENO POTICANU STANOGRADNJU, DRŽAVNI PEDAGOŠKI STANDARDI, ZAKON O 
PROSTORNOM UREĐENJU I GRADNJI, ZAKON O POŽARU, PRAVILNIK O TEHNIČKIM NORMATIVIMA ZA ZAŠTITU VISOKIH 
OBJEKATA OD POŽARA, PRAVILNIK O ZAŠTITI NA RADU ZA RADNE I POMOĆNE PROSTORIJE, PRAVILNIK O OSIGURANJU 
PRISTUPAČNOSTI GRAĐEVINA OSOBAMA S INVALIDITETOM I SMANJENE POKRETLJIVOSTI  
Svaka zemlja ima svoje nacionalne propise, pa su tako i odredbe o stubištima u građevinskoj regulativi različite. 
Njemačka ‐ DIN norme (Deutsches Institut für Normung, Deutsche Industrie‐Norm) 
DIN 18065: Treppenmaße    DIN 18065: Treppen, Geländer, Handlauf 
‐ norma regulira zahtjeve o dimenzijama stubišta, stubama, ogradama i rukohvatima 
 
STUBIŠTA U INDIVIDUALNIM OBITELJSKIM KUĆAMA = INTERNA (KUĆNA) STUBIŠTA 
‐ povezuju prostor iste namjene ili se nalaze unutar prostorije neke druge namjene ‐ ograničen broj ljudi ‐ mogu biti 
minimalnih širina: min. širina kraka treba iznositi barem 90 cm ‐ mogu imati strmije krakove: širina pojedinačne stube 
najmanje 25 cm, a visina najviše 19 cm ‐ po načinu izvedbe i dizajna prilagođuju se interijeru 
9. Način crtanja stubišta kod višekatnih zgrada? Skica početnog kata (podruma), prizemlja i zadnjeg kata? Na primjeru 
jednokrakog ravnog stubisa ili dvokrakog dvosmjernog ravnog stubišta. 
U početnom kraku crta se samo dio prvog kraka do kose linije koja ide od ruba ograde treće stube do završne stube kraka. 
Stubišni krak koji polazi iz crtanog tlocrta u slijedeći kat ucrtava se do kose linije, koja presjeca krak od ruba ograde treće 
stube do završne stube kraka. U ostalom dijelu crta se vidljivi dio stubišnih krakova i podesta, koji vode iz nižeg kata do 
tlocrta kata koji se crta. U zadnjem katu se crtaju svi vidljivi stubišni krakovi koji vode iz nižeg kata do završnog. 

 
 
10. Drvena / čelična stubišta: osnovni elementi /vrste građe /  vrste i dimenzije tetiva i nastupa? (skica i opis) I Odnos 
nastupa i njegovog pridržavanja? Odnos nastupa i tetiva?  
elementi: 
TETIVE primarni nosivi elementi (nosači, grede) koji svladavaju raspon i prenose opterećenja 
NASTUPI (GAZIŠTA) I ČELA sekundarni nosivi elementi koji oblikuju jedinične stube koje omogućavaju kretanje 
OGRADA kao cjelina podrazumijeva rješavanje sheme nosivosti, ispunu i rukohvat 
građa: 
DRVENA GRAĐA ‐ puno drvo, sastavljeni ili ljepljeni presjeci od nekoliko drvenih dij. Najčešće se izvode stube od platica. 
TETIVE: platice debljine 4‐8 cm (6/20, 6/22, 6/24, 6/28 cm).    NASTUPI: debljine 4‐5 cm; čela debljine 2‐3 cm 

     
Građa za tetive, dijelove nastupa, ogradu i međusobne veze od čeličnih proizvoda: šipkasti čelik, plosnati čelik, čelični 
limovi, brodski limovi, čelične cijevi, čelične užadi, čelični nosači i proflirani štapovi raznih oblika poprečnog presjeka. 
NASTUPI ‐ od čeličnih limova (ravni, rebrasti, brazdasti lim), ravnih i perforiranih limenih ploča, rešetka 
TETIVE ‐ od čeličnih elemenata: samostalni (valjani čelični profili ‐ IPN, UPN, IPC, HEA, HEB i dr.), pojačani ili u komb. 
  ‐ plošni, vareni i sastavljeni profili 

 
  
 
  
11 Drvena I čeIična stubišta: vrste? (prikazati detalje karaktenstične stube, poprečni i uzdužni presjek i opis)  

 
 
 
  
 
12. Drveno umetnuto I utoreno / nasađeno stubište (prikazati osnovne detalje: donji i gornji Iežaj i karakterističnu stubu 
^^^ + ograda)  

 
  

 
 
13. Drveno stubiste, gornji lezaj: veza tetive i ab.  drvene konstrukcije putem metalne veze / drvene konstrukcije 
. 

tesarskim vezom (skica presjeka i opis)  ^^^ 
14. Drveno stubiste, donji Iežaj: veza tetive i ab. I drvene konstrukcije I pod; podest (skica presjeka i opis) ^^^ 
 
 
 
15. Drveno stubiste, drveni rukohvat i ograda (prikazati detalje karakterstične stube, poprečni i uzdužni presjek i opis)  

 
 

 
 
 
 
 
 
 
 
16. Čelično stubiste, gornji Iezaj: veza tetive i ab I čelične konstrukcije (skica presjeka i opis)  
17. Čelično stubiste, donji Iežai: veza tetive i ab. konstrukcije poda / čelicnog podesta (skica presjeka i opis)  

 
 
 
18. Čelično stubiste, rukohvat ograda (prikazati detalj karakteristične stube, pogled, presjek i opis)  

 
 
1. Staklena gazišta (skica poprečnog presjeka stube i opis)?  

 
 
2. Kako se sprecava klizanje kod staklenih stuba?  
Gornje staklo je (radi sigurnosti i zaštite od ozljede kod loma stakla) od sigurnosnog kaljenog stakla s protukliznim 
sitotiskom 
 
6. Gdje se more izvesti zavojito stubiete? Dozvoljena širina stube na unutarnjem rubu?  
Zavojita, spiralna i ravna stubišta s klinastim stubama se rade kada nema dovoljno prostora ili zbog uštede stubišnog 
prostora. Na najužem dijelu širina gazišta ne smije biti manja od 13 cm. 
 
 
 
 
 
 
3. Staklena ograda stubista (skica presjeka i opis)?  

 
 
4. Staklena ograda galerije (detalj sidrenja: skica presjeka i opis)?  ^^^ 
 
5. Sistemi prihvata staklene ograde?  

 
 
7. Podjela stubista prema obliku krakova?  
ravni 
savijeni, lučni ‐ osovina kraka je lagano savijena 
zavojiti ‐ osovina kraka je krivulja i dio kružnice 
spiralni ‐ osovina kraka je zatvorena krivulja 
mješoviti ‐ osovina kraka je djelomično ravna i djelomično krivulja 
     ‐ ako se u stubištu kombiniraju ravne i klinaste stube 
 
9. Tlocrtni oblici zavojitih stuba?  ‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐> 
 
 
 
 
 
8. Rektifikacija stuba? Grafičke metode konstruiranja zavojitog stubišta  
REKTIFIKACIJA STUBA: postupan prijelaz iz ravnih do maksimalno skošene stube u tjemenu, a vrši se postupnim, 
ravnomjernim, sve većim smanjivanjem širine stuba na unutarnjem rubu. Ako se dobije širina manja od 7 cm, savijanje 
stuba treba početi prije. Konstruiranje zavojitog stubišta sa slijedom promjenjivih širina unutarnjeg ruba pojedine stube 
može se izvesti pomoću različitih grafičkih metoda: 
1. Metoda polukruga 
2. Metoda evolvente (ili metoda jednakih dijelova) 
3. Metoda razvijenog unutarnjeg ruba 
 
10. Stubišta kružnog tlocrtnog oblika? Oblici, vrste, odnos nastupa i njegovog pridržavanja?  
Spiralno stubište sa stupom (= jarbolom) u osi. Vertikalna konstrukcija u koju se upiru/povezuju slobodni (uži) krajevi 
klinastih stuba. /stubišta s punim vretenom/ 
Središnja os može biti i prazna. Otvoreno spiralno stubište sa stubišnim oknom. Unutarnji krajevi klinastih stuba su 
slobodni. /stubišta sa šupljim vretenom/ 
Kružna stubišta manjeg promjera s punim vretenom = spiralna stubišta. 
Osnovni oblici stubišta: okrugli, kvadratični, poligonalni 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Viseće stubiste, moguci odnosi nastupa, šipki, rukohvata, stropa i poda? (skice)  

 
 
12. Konzolno stubište, prikazati detalj karakteristične stube i ograde? (skica presjeka i opis)  
 

 
  
 
 
 
Tema KoNsTRuKcIJE oPLosJA ZGRADE (13 pitanja) v.Z.  
 
1 Koji je kriterij za podjelu konstrukcija oploešjana masivne i lagane i koja je bitna razlika izmedu njih (s gledsita fizikalnih 
procesa)?  
Sa stanovišta fizikalnih procesa bitno se razlikuju masivne i lagane konstrukcije oplošja. Kriterij za podjelu konstr. na mas. i 
lagane je površinska masa konstrukcije : 100kg/m2  
Bitna razlika između mas. i lag. konstr. oćituje se u ljetnoj toplinskoj stabilnosti : masivne imaju zadovoljavajuca svojstva, a 
lagane postizu zadovoljavajuca svojstva samo ako imaju propisanu U‐vrijednost za zidove U ≤0,35W/(m2K)  i za krovove U 
≤0,30W/(m2K) što znači da u odnosi na masivne moraju imat veću debljinu toplinske izolacije 
 
2 Principi rjesavanja sastava gradevnih dijelova u smislu ispravnog fizikalnog procesa: prikažite na primjerima jednoslojnih 
zidova.  
POROTHERM BLOK (topl‐izol. blok) i YTONG BLOK (plinobetonski blok) 

 
 
3. Principi rjesavanja sastava građevnih dijelova u smislu ispravnog fizikalnog procesa: prikažite na primjerima viseslojnih 
zidova kada je toplnska izolacija bliže vanjskoj strani  

 
 
4.Principi rjesavanja sastava gradevnih dijelova u smislu ispravnog fizikalnog procesa: prikažite na primjerima viseslojnih 
zidova kada je toplinska izolacija unutar konstrukcije.  

 
5. Prlncipi rješavanja sastava građevnih dijelova u smislu ispravnog flzikalnog procesa prikazite na primjerima višesIojnih 
zidova kada je toplinska izolacIja bIiže unutarnjoj strani.  

 
 
 
6. Principi rjesavanja sastava gradevnih dijelova u smislu ispravnog fizikalnog procesa prikažite na primjenrna viesIojnih 
zidova kacda je toplinska izolacija u cijeloj debljini gradevnog dijela.  

 
 
7. Prikažite primjer vanjske stijene (zida) kada je vanjska obloga od obložne opeke iii keramike.  

 
 

 
8. Prikažite primjer vanjske stijene (zida) kada je vanjska obloga od kamenih pIoča  

 
 
 
9. Prikažite primjer vanjske stijene (zida) kada je vanjska obloga od predgotovljenih armirano betonskih elemenata  

 
 
10. Opisite i prikažite crtežom (skicom) “ETICs fasadni sustav (vrste materijala. načini učvrscenja i izvedba).  

 
 
11. Prikažite primjer  vanjske stijene (zida) kada je vanjska obloga od limenih ploča  

 
 
12. Prikažite primjer vanjske stijene (zida) kada je vanjska obloga od drvenih elemenata.  

 
 
13. Prikažite primjer vanjske stijene (zida) kada je vanjska obloga od vlaknastocementnih iii sličnih ploca. 

 
  
 
 
Tema: KoNsTRUKcIJE oPLoSJA zGRADE  obloThi matenjali  metali (28 pitanja) B.M.  
—  — 

 
1. Prednosti metalnih obloga ovojnice zgrade  
‐ prednost metalnih obloga ‐ velika trajnost u ispravnoj primjeni, nepotrebno održavanje, potpuno brtvljenje (kod krovnih 
ploha posebno) 
‐ neki metali potpuno rezistentni na atmosfersku koroziju nakon stvaranja površinskog sloja patine koji sprečava dublju 
oksidaciju ‐ bakar, cink, aluminij, srebro, olovo 
‐ neki metali ne korodiraju skoro uopće ‐ inox čelik, nikal, krom, zlato 
 
2. Mane limenih obloga i načini izbjegavanja nedostataka metalnih obloga  
1. veliko toplinsko rastezanje; za temperaturnu razliku 50 °C po 1m dužine lim se povećava: 
‐ cink 1.5 mm 
‐ bakar 0.86 mm 
‐ čelik 0.61 mm 
‐osigurati klizne detalje fiksiranja radi stalnih promjena dimenzija vanjskih metalnih obloga (klizni ležajevi, izbjegavati 
kruto fiksiranje limova na potkonstrukciju vijcima, zakovicama i sl; 
‐dilatiranje u polja sa dovoljnim širinama reški između ploha u istoj ravnini) 
2. potpuna vodonepropusnost (i paronepropusnost) ; mogućnost pojave kondenzata ispod pokrova ili fasadne obloge 
limom 
‐ osigurati uvijek dobro provjetravanje potkonstrukcije ispod vanjske završne metalne (limene) obloge ili jaku parnu branu 
ispod sloja toplinske izolacije za ispravan fizikaln i proces (sprječavanje pojave kondenzata koji će namočiti slojeve) 
3. korozija u kontaktu s materijalima na bazi cementa, vapna ‐ razaranje alkalnim spojevima ‐ isto i u kontaktu sa drvom ‐ 
agresivni organski spojevi 
‐ osigurati odvajanjem bitumenskim izolacijskim trakama ili premazati metal 
4. galvanske struje i korozorija ‐ elektrolitska pojava na dodiru metala različitih električnih potencijala u prisustvu 
elektrolita (voda najčešće) ‐ metal viši potencijal razara metal nižeg potencijala ‐ na kontaktu limova, profila, ali i vijaka, 
zakovica u prisustvu vode i vlage 
‐ osigurati odjeljivanje različitih metala (ljepenka, premaz, guma, plastika) ili osigurati iste metale za potkonstrukciju i 
spojna sredstva, kao i za materijale obloge (bakreni lim, bakrene ili pobakrene kuke, vijci i čavli) ili osigurati potpuno suhe 
uvjete u eksploataciji ‐ samo u interieuru i to ne svugdje! 
 
različitim metalima ne smiju se izvoditi konstruktivni detalji u kontaktu! 
 
3. što su limovi. podruje primjene I metalni materijali koji se najčešće koriste u graditeljstvu  
‐ limovi ‐ metalni materijali u obliku folija ili tankih ploča (0.5 ‐ 5 mm ‐ najčešće) 
ZA METALNE OBLOGE PRETEŽITO SE KORISTE LIMOVI: 
‐ obloge fasada,  ‐ obloge kosih krovnih ploha ‐ pokrovi limom, 
‐ interieurske obloge ‐ najčešće podgledi stropova 
ostale primjene limova: 
‐ izvedba krovnih žlijebova i oluka,   ‐ opšavi, klupčice i drugi limarski detalji, 
‐ konstruktivni limovi (ravni‐ deblji, profilirani ‐tanji)   ‐ limovi u sendvič toplinskoizolacijskim panelima 
najčešće korišteni metali za obloge ‐ limovi (i druga metalna galanterija): aluminijski limovi, čelični limovi, bakreni limovi, 
cinčani limovi, titancink i dr. legure 
‐ rjeđe korišteni limovi za obloge ili metalne prevlake na drugim metalima: mesing/bronca, mjed, titan, olovo, krom, nikal, 
srebro, zlato, ... 
 
4. Najčešće koristeni metali za obloge i ugradenu metalnu galanteriju u amitekturi  
aluminijski limovi, čelični limovi, bakreni limovi, cinčani limovi, titancink i dr. legure 
 
5. Najčešći oblici metalnih proizvoda za obloge  
‐ ravni limovi izvedeni s prijevojima ‐ tanji limovi (0.6‐0.8 mm) na drvenoj podložnoj oplati (daščana oplata, OSB, stolarske 
ploče), budući da su male vlastite krutosti, razdjelna hidroizolacijska folija, provjetravana vertikalna potkonstrukcija 
(bakrenim, pocinčani, cinčani, cinkotit lim) 
‐ valoviti ili trapezno profilirani limovi izvedeni s preklopima ‐ tanji limovi male krutosti (0.6‐0.8 mm) formirani u trapezne 
ili valovite zaobljene forme kako bi plohe lima dobile krutost u jednom smjeru), provjetravana potkonstrukcija od letvi 
obavezno izvedena okomito na smjer protezanja profilacije lima ‐ posebna podvrsta ‐ limena korita (falc‐dach) 
(aluminijski, čelični lim) 
‐ ravni limovi s ukrućenim rubovima ‐ tanji limovi izvedeni na drvenoj potkonstrukciji ili deblji limovi (2‐ 3 mm) kao plitke 
kutije ‐ samonosivi, kruti, na provjetravanoj metalnoj potkonstrukcija za ovjes i distanciranje od sloja toplinske izolacije 
(aluminijski lim, deblji čelični limovi) 
‐ fasadni sendvič limeni paneli ‐ obostrana obloga tanki čelični plastificirani lim ili aluminijski plastificirani ili eloksirani lim, 
obložni limovi jednostrano ili obostrano profilirani, debljine obložnih limova 0,5 ‐ 0.6 mm, debljine ploča i ispune 
toplinskom izolacijom MW, PU, XPS 2 ‐ 20 cm ‐ ne provjetrava se potkonstrukcija, ploče obloge čine cijeli sastav pregrade 
prema vanjskom prostoru 
 
6. Načini proizvodnje metainih elemenata  
PROIZVODNJA METALNIH MATERIJALA 
‐ lijevanje (specijalne forme), 
‐ kovanje, 
‐ valjanje, izvlačenje (cijevi, nosivi profili, plosni profili, šipke, žice, limovi), 
‐ ekstrudiranje (aluminijski profili) 
 
‐ limovi ‐ ravni i profilirani ‐ valjanjem obradivog metala kroz sustave glatkih ili profiliranih valjaka 
‐ limeni proizvodi ‐ u pločama (1000x2000 mm) ‐ deblji limovi 1 ‐ 5 mm 
‐ trake u smotcima (600‐800 mm) ‐ tanji limovi 0.5 ‐ 0.8 mm 
 
7. Moguce antikorozivne zastite čeličnih metalnih elemenata i obloga  
(legiranjem s nehrđajućim metalima ‐ nije potreban naknadna antikorozivna zaštita) 
‐ premazi (lakovi, ulja), plastificiranje, eloksiranje, cinčanje, niklanje, kromiranje, predoksidacija, bruniranje, pozlaćivanje, 
...ovisno o vrsti metala 
 
8. Najčešće antikorozivne zastite aluminijskih metainih elemenata i obloga  
Al ‐ prirodno patinira ‐ zaštitni sloj oksida žućkaste boje ‐ neugledan nakon oksidacije 
antikorozivna zaštita ‐ radi izbjegavanja stvaranja prirodne žućkaste patine : plastificiranje i eloksiranje ‐ najčešće ‐ trajna 
zaštita površine, ali relativnom male otpornosti na habanje ‐ ne koristiti na podovima! 
plastificiranje ‐ nanošenje plastičnog praha prskanjem, taljenje u čvrsto sljubljenu plastičnu prevlaku u pećima; veličine el. 
ograničene veličinom peći; veliki spektar boja i izgleda površine (glatka monokromatska, prskana, narančina kora) 
‐ eloksiranje ‐ nanošenje nehrđajućeg metalnog praha ‐ metalik izgled površine; boje ograničene na tonove metala ‐ natur 
aluminijska boja, mesing, mjed, zlatna, crna, tamnosmeđa ‐ vide se pruge od ekstrudiranja aluminijskih profila radi male 
debljine zaštitnog filma 
 
 
9. Moguce antikorozivne zastite bakrenlh metalnih elemenata i obloga  
patinira samo površinski u zeleno, uglavnom za interieurske obloge limom i nosive profile ako se ne predviđa trajno 
održavanje 
‐ površinska obrada polirana, satinirana, ličenje bezbojnim lakom za spriječavanje patiniranja (ne kod površina izloženih 
habanju ‐ podne trake) 
 
10. Galvanske struje, način Izbjegavanja,štete  
elektrolitska pojava na dodiru metala različitih električnih potencijala u prisustvu elektrolita (voda najčešće) ‐ metal viši 
potencijal razara metal nižeg potencijala ‐ na kontaktu limova, profila, ali i vijaka, zakovica u prisustvu vode i vlage  
‐ osigurati odjeljivanje različitih metala (ljepenka, premaz, guma, plastika) ili osigurati iste metale za potkonstrukciju i 
spojna sredstva, kao i za materijale pokrova, opšava, žlijebova i oluka (npr. bakreni lim, bakrene ili pobakrene kuke, vijci i 
čavli) ili osigurati potpuno suhe uvjete u eksploataciji – moguće samo u interieuru i to ne svugdje! 
 
11. “Nehrđajući˝ metali i finalne povrsinske obrade nehrdajucih metala  
‐ ne oksidiraju, ne patiniraju izloženi atmosferi 
‐ krom, nikal ‐ uglavnom se koriste kao prevlake, nanose se u vrućim kupkama na čelik ili druge metale ‐ mikronske 
debljine sloja podložne mehaničkim oštećenjima  
prirodni izgled prevlake je polirani, zrcalni 
‐ zlato ‐ rijetko (krovovi), srebro ‐ nikad u arhitekturi ‐ samo kao prevlake 
‐ titan ‐ u glavnom u legurama, limovi za obloge 
 
12 Načini povezivanja limova u graditeijstvu, opis svojstava pojedine vrste povezivanja  
‐ lemljenje ‐ tanji limovi ‐ spajanje kovinom nižeg tališta (za pocinčane i cinčane i bakrene limove koristi se spoj legurom 
bakra s veliki udjelom kositra), mjesto lemljenja  1.5 ‐ 3 cm širine, dobro očišćeno 
‐ zakivanje ‐ spoj zakovicama od istovjetnog metala ‐ potpuno nefleksibilan kao i spoj lemljenjem ‐ samo za manje duljine 
ploha 
‐ spoj prijevojem (utorom) potpuno fleksibilan ‐ rub jedne ploče preklapa se s rubom druge ploče kao jednostruki ili 
dvostruki prijevoj, stojeći ili ležeći, osiguranje od odizanja od podloge s prikvačnicama (perima) koje osiguravaju klizni 
ležaj 
‐ vijčani spojevi, zavarivanje – samo kod debljih limova (> 3 mm) 
 
13. vrste limova I metalne galantenje za izvedbu iimarskih detalja na zgradama  
‐  prozorske klupčice, horizontalni gornji opšavi zidova, rubni opšavi krovova s raznim vrstama pokrova, žlijebovi, oluci, 
rubni limovi uz nadozide, dimnjake, žbukane plohe ‐ limarski detalji izvedeni s ravnim limovima, odvojeni od podloge 
hidroizolacijskim trakama za izbjegavanje kondenzata i korozije  
‐ koriste se razne vrste limova i odgovarajuća spojna sredstva i metalni nosači  za za potkonstrukcije rad i izbjegavanja 
galvanskih struja:  
 ‐ pocinčani limovi s pocinčanim čeličnim kukama, čavlima, zakovicama,  vijcima 
 ‐ aluminijski limovi s aluminijskim kukama, zakovicama, inox vijcima  (plastificirani i eloksirani) 
 ‐ bakreni limovi s pobakrenim čeličnim kukama, bakrenim čavlima,    zakovicama i vijcima (natur ili prethodno patinirani ili 
naknadno lakirani)  
 ‐ plastificirani čelični limovi s plastificiranim čeličnim kukama, inox zakovicama i vijcima     
 
14, Vrste limova i metaine galanterije za izvedbu fasadnih obloga na zgradama  
‐ fasadne obloge ‐ obavezno provjetravanje potkonstrukcije obloge radi evakuacije vlage iz konstrukcije i spriječavanje 
kondenzata ispod završne limene obloge 
‐ koriste se razne vrste limova i odgovarajuća spojna sredstva i metalni nosači za potkonstrukcije rad i izbjegavanja 
galvanskih struja: 
‐ aluminijski limovi s aluminijskim kukama, zakovicama, inox vijcima (plastificirani i eloksirani) ‐ ravni lim (legiran) ili 
ekstrudirani gotovi profili 
‐ bakreni limovi s pobakrenim čeličnim kukama, bakrenim čavlima, zakovicama i vijcima (natur ili prethodno patinirani ili 
naknadno lakirani) 
‐ pocinčani, cinčani, cinkotit limovi s pocinčanim čeličnim, čavlima, zakovicama, vijcima 
‐ plastificirani čelični limovi s plastificiranim čeličnim kukama, inox zakovicama i vijcima 
‐ inox, corten čelični limovi ‐ debljina lima ovisno o načinu ukrute 
‐ kompozitni limovi (višeslojne ploče s jednostranom ili obostranom oblogm tankim limom, srednji sloj daje krutost plohi ‐ 
obično tvrde ploče XPS‐a (debljine 1‐2 cm) ili tvrde plastične mase (Alucobond ili sl. ploče debljine 2‐3 mm), obično 
aluminijski plastificirani ili eloksirani limovi kao obloga 
 
15. vrste limova i metalne galantenje za izvedbu krovnih obloga na zgradama  
‐  ravni limovi izvedeni s prijevojima ‐ tanji limovi (0.6‐0.8 mm) na drvenoj podložnoj oplati (daščana oplata, OSB, stolarske 
ploče), budući da su male vlastite krutosti, razdjelna hidroizolacijska folija, provjetravana vertikalna potkonstrukcija 
(bakrenim, pocinčani, cinčani, cinkotit lim)  
 ‐  valoviti ili trapezno profilirani limovi izvedeni s preklopima ‐ tanji limovi male krutosti (0.6‐0.8 mm) formirani u trapezne 
ili valovite zaobljene forme kako bi  plohe lima dobile krutost u jednom smjeru), provjetravana potkonstrukcija obavezno 
izvedena okomito na smjer protezanja profilacije lima ‐ posebna podvrsta ‐ limena korita tkz. falc‐dach (aluminijski, čelični 
lim); profilirani krovni limovi kaširaju se filcom s donje strane, za apsorpciju kondenzata i buke kiše, kod izvedbe s 
provjetravanim zračnim slojem   
 ‐  krovni sendvič limeni paneli ‐ obostrana obloga tanki čelični plastificirani lim ili aluminijski plastificirani ili eloksirani lim, 
obložni limovi s gornje strane visoko profilirani, debljine obložnih limova 0,5 ‐ 0.6 mm, debljine ploča i  ispune toplinskom 
izolacijom MW, PU, XPS 2 ‐ 20 cm ‐ ne provjetrava se potkonstrukcija, ploče obloge čine cijeli sastav pregrade prema vani   
OSTALI POKROVI LIMOM  naborani limovi, kompozitne ploče, sendvič limeni toplinskoizolacijski paneli  
 
16. Obilci Iimova za izvedbu fasadnlh I potrebna potkonstrukclja  
‐ ravni limovi izvedeni s prijevojima ‐ tanji limovi (0.6‐0.8 mm) na drvenoj podložnoj oplati (daščana oplata, OSB, stolarske 
ploče), budući da su male vlastite krutosti, razdjelna hidroizolacijska folija, provjetravana vertikalna potkonstrukcija 
(bakrenim, pocinčani, cinčani, cinkotit lim) 
‐ valoviti ili trapezno profilirani limovi izvedeni s preklopima ‐ tanji limovi male krutosti (0.6‐0.8 mm) formirani u trapezne 
ili valovite zaobljene forme kako bi plohe lima dobile krutost u jednom smjeru), provjetravana potkonstrukcija od letvi 
obavezno izvedena okomito na smjer protezanja profilacije lima ‐ posebna podvrsta ‐ limena korita (falc‐dach) 
(aluminijski, čelični lim) 
‐ ravni limovi s ukrućenim rubovima ‐ tanji limovi izvedeni na drvenoj potkonstrukciji ili deblji limovi (2‐ 3 mm) kao plitke 
kutije ‐ samonosivi, kruti, na provjetravanoj metalnoj potkonstrukcija za ovjes i distanciranje od sloja toplinske izolacije 
(aluminijski lim, deblji čelični limovi) 
‐ fasadni sendvič limeni paneli ‐ obostrana obloga tanki čelični plastificirani lim ili aluminijski plastificirani ili eloksirani lim, 
obložni limovi jednostrano ili obostrano profilirani, debljine obložnih limova 0,5 ‐ 0.6 mm, debljine ploča i ispune 
toplinskom izolacijom MW, PU, XPS 2 ‐ 20 cm ‐ ne provjetrava se potkonstrukcija, ploče obloge čine cijeli sastav pregrade 
prema vanjskom prostoru 
 
17. Polaganje ravnih limova za fasadne I krovne obioge na podlogu  potrebni siojevi potkons. i  uvjeti ispravne izvedbe 
‐ 

Polaganje ravnih limova – meke, deformabilne ravne plohe – polaganje uvijek na punu oplatu (drvenu) od koje je lim 
odvojen odgovarajućom folijom, ovisnoj o vrsti lima (materijal folije kompatibian metalu lima koji ne izaziva koroziju i s 
vremenom, proboj lima)  
 
18. Materijali metalne galanterije za izvedbu podnih dilatacija, pragova, rubnih Ietvca izloženih habanju  zašto? — 

podni metalni profili ‐ metalni profili za izvedbu graničnika podnih obloga, dilatacija, pragova, rubnih letvica ‐ izložene su 
habanju ‐ svaka zaštita plohe će se brzo pohabati ili iskrzati u zoni prohodavanja ‐ koristiti samo nehrđajuće metale bez 
dodatne zaštitne obrade površine ‐ inox, mesing, natur aluminij (Al samo u interieuru) 
 
20 Područje primjene perforiranih i istegnutih limova na zgradama, materijal i obrada povrsina  
istegnuti lim – isteg (ekspandirani metal) i perforirani lim (bakar) 
perforirane limene ploče za stropne obloge na potkonstrukciji – čelik, Al (visoka zvučna apsorpcija za ploče kaširane filcem 
odozgora) 
istegnuti (ekpandirani) metal – “isteg” (ovdje bakar) – potrebne ukrute ruba ploča radi oštrih rubova i mekoće ruba ‐ 
savijanje ploča ili točkasto zavarivanje na L profile 
 
21. Područje primjene naboranih limova na zgradama, materijali i obrada povrsinel  
‐ podne limene plohe protuklizne naborane površine u raznim uzorcima 
‐ inox ili aluminij gotove ploče s naborima gornje površine, ne predviđa se naknadna obrada površine, deblji limovi 
(obično 2 ‐ 5 mm) 
 
22. Kompozitne metalne ploče, opis. područje primjene  
‐ višeslojne ploče s jednostranom ili obostranom oblogom tankim limom 
‐ srednji sloj daje krutost plohi i smanjuje učešće skupog metalnog materijala u ploči ‐ ispuna obično tvrde ploče XPS‐a 
(debljine 1‐2 cm) ili tvrde plastične mase (Alucobond, Alpolic ili sl. ploče debljine 2‐3 mm), 
‐ obično aluminijski plastificirani ili eloksirani limovi kao obostrana obloga 
‐ kompozitne ploče za interieusrku oblogu ‐ kombinacija limova i laminatnih (HPL) ploča 
 
19. Obloge pročelja zgrada s limovima ukrućenima u jednom smjeru ili valovitim limovima  prostorni prikaz jedne varijante 
‐ 

sa potrebnim slojevima potkonstukcije za osiguranje toplinske izolaclje bez toplinskih mostova, zaštite od prodora kite I 
provjetravanja  
 

 
 
 
23. sendvič limeni toplinskoizolacijski paneli, opis, područje primjene  
‐ fasadni i krovni paneli 
‐ obostrana obloga tanki čelični plastificirani lim ili alum.  plast.  ili eloksirani lim, debljine obložnih limova 0,5 ‐ 0.6 mm, 
‐ obložni limovi s gornje strane visoko profilirani kod krovnih panela, nisko profilirani kod fasadnih panela 
‐ ispune toplinskom izolacijom MW, PU, XPS 2 ‐ 20 cm ‐ ne provjetrava se potkonstrukcija, ploče obloge čine cijeli sastav 
pregrade prema vanjskom prostoru 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24 Polaganje Iimenih obloga fasada I krovova na podlogu ‐ ravni limovi ‐ skicirati oblogu s lzvedbom potkonstrukcije  
25. Polaganje Iimenih obloga fasada i krovova na podlogu ‐ profilirani limovi ‐ skicirati oblogu s izvedbom potkonstrukcije 
za osiguranje toplinske izolacije bez toplinskih mostova, zastite od prodora kiše i provjetravanje  

 
26. Polaganje Iimenih obloga fasada na podlogu ‐ ukručene limene pIoče (kazete) ‐ skicirati oblogu s izvedbom 
potkonstrukcije za osiguranje toplinske izolacije bez toplinskin mostova, zastite od prodora kise I provjetravanje  

 
27. Sendvič laki paneli s limenim oblogama ‐ vrste, opis, skica rubnog spoja dva panela za toplinsku izolaciju bez toplinskog 
mosta ‐ zidni i krovni paneli  
 

 
 
28. Laki temmoizolacijski sendvic fasadni zid formiran in situ ‐ skicirati oblogu s izvedbom potkonstrukcije za osiguranje 
toplinske izolacije bez toplinskih mostova, zastite xd prodora kite i provjetravange  

 
 
Tema. KoNsTRUKCIJE oPLoSJA zGRADE  obloThi materijali  drvo (23 pitanja) B.M  
—  — 

 
1. Podjela unutranjih podova od drva s obzirom na format drvenih elemenata  
parketne daščice (parketi raznih dimenzija) 
podovi od drvenih dasaka (seljački pod, brodski pod, panel parket, sportski pod) 
podovi od ploča, panela (podignuti podovi, prenosivi podovi) 
 
2. Povrsinske obrade drvenih podova  
neobrađeno drvo koje se brusi, kita i lakira ili premazuje nakon ugradnje 
gotovi parket ‐ prethodno površinski obrađeno drvo koje se samo učvršćuje na  podlogu 
 
3. Nabrojite naječešće vrste parketa  
lam parket 
klasični parket 
dvoslojni panel parket 
masivni parket  
tehno parket (industrijski) 
gotovi parket 
 
4. Razlika lzmedu visesIojnih i masivnih parketnih daiščica I dasaka  

 
 
5. Načini polaganja drvenih podova na podlogu  
lijepljenje (preferiraju se dvokomponentna fleksibilna ljepila) 
čavlanje ili uvijanje na drvenu podlogu (ili vezanje na metalne kopče) 
slobodno polaganje (panel parket, laminat parket od prerađenog drva) 
podignuti podovi na nosačima 
sportski podovi na potkonstukciji 
 
6. što je drveni sportski pod  
elastična potkonstrukcija od višeslojnih izmaknutih redova letvi za montažu sportskog poda 
Nelijepljeni “klik” rubni spoj ploča na pero i utor 
 
7. Koji se drveni podovi mogu korstiti za podna grijanja i pod kojim uvjetima  
gotovi parketi (dvoslojni,masivni),  dascani podovi (seljacki podovi) :masivne daske, viseslojne daske;  plivajuci parket 
 
 
 
 
 
 
 
8. vrste premaza za drvene podne povrsIne  
‐ lakovi 
mat, polumat, sjajni 
bezbojni ili tonirani 
vodeni, nitro, poliuretanski (posebno kvalitetni,otporni na habanje, najskuplji) 
‐ uljni premazi 
na bazi ulja i voska ‐ brzo sušenje i korištenje poda neposredno nakon namaza omogućuju “disanje” drva ‐ nema toliko 
problema s podizanjem parketa uslijed zaostale građevinske vlage kao kod lakiranih podova 
‐ lazurni premazi (bajc) 
prodiru u drvo, ostaje vidljiva tekstura, ali mijenjanju boju površine (moguća je imitacija druge kvalitetnije ili skuplje vrste 
drva kod daski od jeftinijih vrsta drva – boje mahagonij, eban, trešnja, orah ili sl.) 
 
9. Karakterlstike Lakova za parkete. mane lakiranja drvenih podova  
mat, polumat, sjajni 
bezbojni ili tonirani 
vodeni, nitro, poliuretanski (posebno kvalitetni,otporni na habanje, najskuplji) 
 
10. što je lazurni premaz za drvo, funkclja, svoystva  
Lazurni netransparentni i tranparentni premazi s raznim pigmentacijama i imitacijama drugih vrsta drva na boru, jeli i boru 
 
11. Prednosti premaza drvenih podova s voskom  
brzo sušenje i korištenje poda neposredno nakon namaza; omogućuju “disanje” drva ‐ nema toliko problema s 
podizanjem parketa uslijed zaostale građevinske vlage kao kod lakiranih podova 
 
 
12. Funkcija i oblici zidnih i stropnih drvenih obloga  
Obloge su najčešće dekorativne ili u funkciji zvučne apsorpcije 
‐ daske na pero i utor 
‐ drvene ploče (često u perforiranoj izvedbi za zvučnu apsorpociju) 
‐ drvene ploče od ukočenog furniranog drva, prerađenog furniranog drva i dr. 
 
13. Vrste i izvedba drvenih zvučnoapsorpciiskih obloga zidova i stropova  
‐ Interieurske zidne obloge punim i perfororanim (zvučnoapsorpcijskim) drvenim furniranim lakiranim pločama, skriveno 
fiksiranje kopčama, vidljivo fiksiranje vijcima 
‐ Interieurske stropne obloge perfororanim (zvučnoapsorpcijskim) drvenim furniranim lakiranim pločama, skriveno i 
vidljivo fiksiranje na T ovjesu 
‐ Interieurska i stropna obloga od mdf ploča, furniranih i lakiranih, izvedba prostora velikog tonskog studija promjenjive 
akustike s refleksnim kliznim stropnim ili rotirajućim zidnim pločama i zvučnoapsorpcijskim perforiranim zidnim i kutnim 
pločama 
 
14. Forme I nazivi drvenih vanjskih podnih obloga  
PODNE OBLOGE ‐ PALUBE (DECKING), PONTONI, STAZE 
drvo visoke otpornosti na atmosferilije i biološke štete 
u formi dasaka, kvadratnih ploča, “nautik” (brodskog) parketa 
 
15. Nabrojlte nekoliko vrsta drva za vanjske podne obloge I potrebne karakterlstike drva  
uglavnom egzotične vrste drva (tik, iroko, lapacho, bangkirai, azobe) i trajnijih crnogorisa (sibirski ariš, douglasova jela) ili 
posebno tretirano drvo – termički obrađene (zaparene, kuhane) lokalne europske vrste drva (hrast, smreka i sl.) 
 
16. Način postave vanjskih drvenih paluba ‐ preporučIjiva izvedba, zašto  
preporuča se izvedba obloge odvojene od terena, na provjetravanoj potkonstrukciji ‐ trajnost (smanjena mogućnost 
trulenja) i izbjegavanje deformacije podne obloge (izvijanje, uvijanje, koritanje) uslijed razlike u vlažnosti gornje i donje 
strane dasaka 
 
 
 
 
 
17. Opis, poprecni i uzdužni presjek podne konstrukcije ravnog krova ‐ terase iznad grijanog prostora s  izvedbom 
procjedne obloge terase s drvom ‐ drvene palube  

 
 
18. vrste fasadnih obloga drvom I na bazi drva  
daščane oplate ‐ daščice (drvena šindra), vertikalne daske, horizontalne daske (uglavnom drvo trajnih crnogorica) 
drvene ploče ‐ vodootporne furnirane šperploče, bakelitne furnirane ploče (Prodema), umjetne drvene ploče ‐ HDF ‐ high 
density fibreboard (Trespa, Funder Max) 
 
obloge odvojene od površine nosivog dijela zida, na provjetravanoj potkonstrukciji ‐ trajnost i izbjegavanje deformacije 
uslijed razlike u vlažnosti 
 
19. Koye vrste drva se najcešće koriste za daščane fasadne obloge  
uglavnom drvo trajnih crnogorica 
 
20. Kako se izvodi potkonstrukcija za fasadne obloge drvom I zašto 
preporuča se izvedba obloge odvojene od terena, na provjetravanoj potkonstrukciji ‐ trajnost (smanjena mogućnost 
trulenja) i izbjegavanje deformacije podne obloge (izvijanje, uvijanje, koritanje) uslijed razlike u vlažnosti gornje i donje 
strane dasaka 
 
 
21. Skicirati i opisite principe provjetravanja 
izvedbe potkonstrukcije za fasadne  obloge 
drvom  
Osiguravanje vertikalnog provjetravanja 
fasadne obloge s drvenim vertikalnim ili 
horizontalnim daskama – moguće varijante 
izvedbe potkonstrukcije (sve varijante se 
odnose na potkonstrukciju ispred kišne brane 
i toplinske izolacije zida!) 
 
Osiguravanje vertikalnog provjetravanja 
fasadne obloge s drvenim oplatama – 
izbjegavanje toplinskog mosta kroz 
potkonstrukciju – metalne vilice s 
podmetačima za prekid toplinskog mosta 
(nabijena toplinska izolacija preko vilica) ili 
dvostruki roštilj drvenih letvi između slojeva 
toplinske izolacije 
 
  
 
 
 
22. Sto su HPL fasadne ploče  
Obloga HPL pločama (high pressure laminat) ‐ ploče od prerađenog drveta obložene obostrano visokootpornom 
melaminskom folijom s uzorkom) 
 
23. Principi zastite drvenih konsturkcijskih i obIožnih elemeriata izIoženih atmosferiijama  
ventilacija potkonstrukcije, odvajanje od zone prskanja kiše, prekrivanje limenim opšavima 
 
 
 
Tema VRATA (16 pitanja)  
 
1. Navedite zahtjeve za vrata.  
‐povezivanje/odjeljivanje prostora 
‐ osvjetljavanje i provjetravanje 
‐ toplinska zastita 
‐ zvucna zastica 
‐ protupozarna i protuprovalna zastita 
‐ zastita od atmosferskih utjecaja (vanjska vrata) 
‐ ostali posebni zahtjevi 
 
3. Načini pokretanja vratnih krila (otvaranja/zatvaranja vrata).  
‐ ručni 
‐ automatski (elektromehanicki, hidraulicki ili pneumatski) s pustanjem u pokret :  
a) ručno 
b) automatskim putem (kontaktni tepih, kontaktni prag, fotoelektr. putem preko induktivnog magneta ili ultrazvukom) 
 
 
 
 
 
 
2. Podjela vrata prema načinu otvaranja. Skica vrata prema načinu otvaranja.  

 
 
 
4. Smjer otvaranja vrata (skica).  

 
 
 
 
5. što su dvostruka vrata i kada se koriste (skica).  

 
6. Osnovne mjere koje odreduju dimenziju otvora (skica).  

 
 
7. veličine otvora vrata za pojedine namjene prostorija.  
vrata svijetle širine : 
60 cm ‐ wc,ostava 
70 cm ‐ kupaonica,kuhinja 
80 cm ‐ sobe 
110cm ‐ bolesnicke sobe u bolnicama 
 
8. Načini ugradnje vrata. Opišite pojedini način ugradnje.  
‐ mokra ‐ u tankim zidovima njprije se postavlja dovratnik koji na bocnim stranama ima plitke zljebove ili pribijenu 
trokutastu letvicu, a zatim se s obje strane izvodi zid koji ulazi u zlijeb dovratnika ili se lementi zida sijeku i prislanjaju uz 
letvicu. u debele zidove najcesce se ugraduje dovratnik u gotov zid, ali prije zbukanja 
‐ polusuha ‐ u zid se istodobno sa zidanjem ugraduju okviri od letvi na koji se kasnije ucvrte gotova vrata 
‐ suha ‐ gotova vrata se ucvrste na posebne ugradene komade/elemente u ozbukani zid 
 
9. Materijali za izradu vrata.  
drvo, metal (aluminij,celik), staklo, PVC 
 
10. MogucI načini pokretanja vratnih kifla (otvaranje/zatvaranje vrata). Navedite i opisite. 
odg na 3. pitanje :) 
11. Nacrtajte dovratnik od drvenlh platica  

 
 
12. Vrste vratnih krila.  
‐ vrata od letvi 
‐ dascana vrata 
‐ vrata s ukladom 
‐ ustakljena vrata 
‐ puna glatka vrata 
‐ tapecirana vrata 
 
13. Vratna krila s ukladom ‐ vrste uklada (skica).  
 

 
 
 
14 Prag vrata (skica)  
a) isti nivo poda u obje susjedne prostonje,  
b) razIieiti nivo poda u susjednim prostonjama  

 
 
 
15. Nacrtajte prag vanjskih vrata  

 
16. Nabrojite osnovne vrste okova za vrata  
‐ petlje (nasadna petlja, usječna petlja) ‐ bušene petlje ‐ mimokretna petlja. 
‐ zasuni ‐ narba ‐ lokot (cilindrični lokot) ‐ brave i kvake ‐ okovni za klizna vrata (podne vodilice, odni odbojnici) 
Tema: PRozoRI I INsoLAcIJA (22 pitanja) Vi.  
 
1. Navedite zahtjeve za prozore.  
‐ osvjetljenje i provjetravanje prostorija 
‐ toplinska i zvucna zastita 
‐ otpornost na pozar i propustanje dima 
‐ zastita od atmosferskih utjecaja 
‐ zastita od osuncanja (insolacije) 
‐ sigurnost 
 
2. Iz kojih razloga je važno provjetravanje prostorija?  
zbog dovodenja kisika za disanje, uklanjanja oneciscenja u zraku (Co2, neugodni mirisi, dusicni oksidi, ugljikovodici) i 
kontrole vlaznosti ‐ isusivanje. 
 
3. Navedite moguce načine prozračivanja prostorija I koje su njihove prednosti/mane  

 
 
4. Ukupno dnevno osvjetljenje ‐ od kojih se komponenti sastoji?  
difuzno svjetlo neba i suncevo svjetlo 
+ 
difuzno svjetlo reflektirano od vanjskih objekata i povrsina 
+ 
difuzno svjetlo reflektirano od povrsina u prostoru 
 
5. Navedite sigumosne zahtjeve za prozore.  
‐ dimenzije, mjesto ugradnje, sigurnost pri rukovanju (otvaranje, zatvaranje) te ostale sigurnosne mjere ovisno o namjeni i 
mjestu ugradnje 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. što je koeficijent prolaska topline prozora i o čemu ovisi?  

 
 
7. Podjela prozora prema načinu otvaranja.  
zaokretni, otklopni, zaokretno‐otklopni, obrtni (prevrtni), horizontalni posmicni, vert. posmicni, sklopivi prozov, fiksni 
 
8. Tipovi prozora prema broju krila (po dubini).  
.JEDNOSTRUKI s jednostrukim i dvostrukim ostakljenjem 
.DVOSTRUKI klasicni tip (odvojena krla) i spojni prozori (krilo na krilo) 
.TROSTRUKI (specijalni) 
 
9. Nacrtajte (skica) dvostruki prozor krilo na krilo (tiocrt i presjek).  
10. Nacrtajte (skica) dvostruki klasični prozor (tlocrt i presjek).  
 
 
 
11. što je prozorskl pristupak?  
strana s koje se montira prozor, unutarnja ili 
vanjska, ili bez pristupka, odn izbočenje u zidu 
gdje onda sjeda prozor 
 
 
 
12. Nabrojite materjale za izradu prozora.  
drvo, metal (aluminij,čelik),PVC 
 
13. Prikažite skicom prozorski profil od PVC‐a 
objasnite broj komora profila.  
14. Navedite osnovne elemente I dijelove 
prozora (skica).  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Prozorska klupčica (vanjska I unutarnja). Materijali za izvedbu. skica  

 
 
16. Prikažite skicom razlku izmedu krovnog prozora i krovne kućIce (objasnite prednosti I mane)  

 
 
17. Okov prozora ‐ navedite osnovne vrste okova.  
petlje ‐ nasadna, cilindricna, francuska;   nauglice ‐ oštrokutna, zaobljena 
skakavica ; zadržač; odbojnik; bravica a spojna krila 
trio vijak; uklopni trn 
jednokraka kvakica ‐ poluoliva ; dvokrara kvakica ‐ oliva 
škare ‐ nasadne izvlačne, ovjesne dvokračne, skrivene sa zaustavljačem, nazubljene 
18. Sto je insolacija?  
Insolacija (osunčanje) je ozračivanje Sunčevim zrakama na površini Zemlje. Definira se 
gustoćom toka, snage, na jedinicu ploštine na horizontalnoj površini Zemlje. Jedinica 
insolacije je W/m2, a za veće jedinice vremena (dan, mjesec i godinu) J/dan22. 
 
19. Sto utječe na insolaciju zgracde?  
kut pod kojim suncane zrake padaju na pročelje i visina sunca 
 
20. Navedite načine zastite od insolacije.  
‐ arhitektonska geometrija – zelenilo, trijemovi, strehe, nadstrešnice, balkoni 
‐ elementi vanjske zaštite od sunca – pokretni i nepokretni brisoleji, žaluzine, tende, rolete... 
‐ elementi unutarnje zaštite od sunca – žaluzine, tolete, roloi, zavjese... 
‐ elementi unutar stakla za zaštitu od sunca i usmjerenje svjetla – holografski elementi, 
reflektirajuća stakla i folije, staklo koje usmjerava svjetlo, prizme... 
‐ inteligentna pročelja, suvremena ostakljenja 
‐ višefunkcionalni konstruktivni elementi zgrade 
 
21 Brisoleji— objasnite pravilnu izvedbu obzlrom na njihov položaj  I stranu svijeta.  
U pravilu se na južnoj strani postavljaju horizontalni elementi jer ljetno južno Sunc upada pod visokim kutom te ga 
horizontalna ploha ne propušta do ostakljenja. zimsko Sunce upada pod blagim kutom pa horizontalni elementi ne 
psrečavaju prolaz do ostakljenja. na zapadnoj i istočnoj strani se postavljaju vertikalni elementi koji mogu rasprsiti zrake 
buduci da zapadno sunce uvijek upada pod blagim kutom 
 
22. Objasnite način dokazivanja zastite od osunčanja prema Tehnickom proplsu o racionalnoj uporabi  
energije i toplinskoj zaštiti (NN 110/08).  

 
  
 
 
 
Tema STAKLo U ARHITEKTURI (2o pitanja) ‐ V.Z.  
 
1. Navedite sirovine za proizvodnju stakla.  
‐ osnovne (ulaze u konstituciju stakla ‐ kremeni pijecak SiO2 ili silicij dioksid, soda i vapnenac ili dolomit) 
‐ pomocne (sredstva za bojenje, bistrenje, homogeniziranje, zamucivanje..) 
 
2. Navedite proizvode od stakla u arthitekturi.  
‐ravno staklo 
‐ stakleni blokovi, opeke, crijepovi 
‐ staklena vlakna (optička vlakna, staklena vuna) 
‐ staklena pjena (toplinska izolacija) 
 
3 Navedite načine proizvodnje ravnog stakla  
‐ izvlačenjem trake 
‐ float postupa 
‐ valjanje/lijevanje 
 
4. Navedite tehnološke postupke obrade stakla.  
rezanje, poliranje, brušenje, brušenje, graviranje, pjeskarenje, jetkanje, kaljenje, savijanje, emajliranje, laminiranje, 
ljepljenje 
 
5. Opisite ukratko ,,float˝ postupak proizvodnje stakla?  
danas prevladava u svijetu. široka traka rastopljene staklene mase klizi po tekucem metalu (kositar) u komori s 
kontroliranom atmosferom nakon čega se postepeno hladi. tim postupkkom dobivamo staklo idealno ravne površine (kao 
površina tekućine). osobitost proizvoda dobivenog tim postupkom je prozirnost i bistrina staklene mase, ujednačenost 
debljine i paralelenost površine. 
 
6. Navedite najvece proizvodne dimenzje stakla i o čemu u pravilu ovise  
600*321cm i određene su mogucnostima transporta 
 
7. to je kaljeno staklo i koje su mu karakteristike?  
ili ESG je termički prednapeto staklo. dobiveno je naknadnom doradom i spada u grupu sigurnostnih stakala. ponovnim 
zagrijavanjem ravnog stakla na 600 stupnjeva staklo omeksa. naglim hladenjem omeksanog stakla dobiva se staklo u cijim 
je vanjskim slojevima stvoren napon pritiska, a u unutrasnjim slojevima napon vlaka. ovo naponsko stanje pozitivno utjece 
na povecanje otpornosti stakla na udar i toplinske razlike. ukoliko dode do loma kaljenog stakla oslobodeni naponi 
uzrokuju prskanje stakla u male komadice tupih bridova koji ostaju medusobno labavo povezani. ova stakla se ugraduju 
na mjestima gdje se trazi povecana otpornost na mehanicke udarce i sigurnost u slucaju loma. ESG se vise ne moze 
naknadno obrađivati. i kod njega treba racunati s minimalnom neravnosti površine 
 
8. Što je laminirano staklo?  
višeslojna stakla (VG) sastavljena od dvije ili vise ploca stakla koje su medusobno sljepljene po cijeloj povrsini pomocu 
jedne ili vise folija. ta folija je polyvinil‐butyrale (PVB), a njene su odlike prozirnost, izdrzljivost, elasticnost i adhezija na 
staklo.  spada u grupu sigurnosnih stakala (sigurnost od loma, neprobojnosti) 
 
9. Vrste laminiranog stakia ‐ prema karakteristikama.  
‐ Zaštita od buke 
‐ Zaštita od udarca 
‐ Zaštita od direktnog napada krutim predmetom 
‐ Zaštita od provale 
‐ Zaštita od metaka 
 
10. Vrste reflektirajucih stakla.  
Ogledalo – staklena ploča kojoj ne na jednu površinu nanesen talog srebrnog nitrata uslijed 
čega ona postaje neprozirnom pa se na suprotnoj površini odražava jasna slika okoline. 
Srebro je zaštićeno dodatnim slojem određenog metala i sa dva sloja posebno zapečene 
boje čime se osigurava postojanost i dugorajnost ogledala 
Jednosmjerno promatračko staklo 
 
11. Kako se proizvodi lijevano staklo i koje su osnovne vrste lijevanog (valjanog) stakla u arhitekturi 
lijevanjem taline na ravnu povrsinu i izravnavanjem valjkom. danas se talina lije medu vodom hladene valjke,koji ga 
oblikuju u kontinuiranu traku odredene sirine i debljine. vrste : ornament staklo, brazdasto staklo, sirovo staklo, i 
armirano (zicano) staklo 
 
12. Navedlte vrstu stakla prema obliku loma prikazanom na crtežu I slici.  
u prezentaciji prouci :) 
 
13. to je IZO staklo? Prikažite crtežom i opisite 

 
 
14. Kako se postiže poboljšana toplinska zaštita IZO stakla?  
primjenom IZO stakla kojima su tehnoloski poboljsana svojstva djelovanjem na prijenos i zracenje toplinskog protoka. 
zamjena suhog zraka inertnim plinovima je prvi korak, a drugi korak je koristenje LOW‐E stakla u sastavu IZO stakla (na 
povrsinu stakla deponira se osobito selektivan sloj molekula oksida koji reflektiraju samo toplinsko zracenje IC ‐ zrake). 
kroz stakla ˝niske emisije˝ gubi se manje topline jer ta stakla dio energije vracaju natrag u pravcu iz kojeg ona dolazi 
 
15. Objasnite to su LOW‐E stakla I za što se koriste.  
na povrsinu stakla deponira se osobito selektivan sloj molekula oksida koji reflektiraju samo toplinsko zracenje IC ‐ zrake. 
kroz stakla ˝niske emisije˝ gubi se manje topline jer ta stakla dio energije vracaju natrag u pravcu iz kojeg ona dolazi 
 
16. Objasnite razliku izmedu satiniranih i pjeskarenih stakla  
S = dekorativna stakla kod koji se djelomicna prozirnost postize obradom jedne povrsine staklene ploce kiselinom 
(jetkanje) 
P = dekorativna stakla kod koji se djelomicna prozirnost postize obradom povrsine pjeskarenjem (nanosenje abrazivnog 
sredstva na staklo pod visokim tlakom) 
 
17. Stakla za zaštitu od vatre  
Vatrootpornost podrazumijeva sposobnost nekog materijala da pod utjecajem vatre zadrzava u potpunosti ili djelomicno 
‐ fizicku cjelovitost i stabilnost (R) 
‐ cjelovitost na prolaz plamena, dima i crućih plinova (E) 
‐ prolaz topline (I) 
‐ te maksimalni toplinski tok u kW/m2 (W) sa strane izlozene djelovanju vatre na suptornu neizlozenu stranu 
klasifikacija stakla odredena je opisanim osobitostima i vremenom potrebnim da se staklo raspadne ‐ mjereno uvijek u 
intervalim 15,30,60,90,120minuta od trenutka paljenja plamena do raspada staklene ploce. rezultati testiranja (testiran 
mora biti cijeli sustav : staklo, okvir, nacin ostakljenja i tehnologija ugradnje) su uvijek predstavljeni kao klasifikacijski 
razred (kategorija) i vrijeme otpornosti 
 
18. Nabrojite vrste sigurnosnog stakla.  
‐ Ljepljeno sigurnosno staklo 
‐ Float 
‐ Od sigurnosnog kaljenog stakla 
‐ Od djelomično kaljenog stakla 
 
19. Koji parametri odreduju staklo? 
svjetlosni : prolaz (transmisija)svjetlosti LT, odbijanje (refleksija) svjetlosti LR,  
energetski (toplinski) : direktni prolaz (transmisija) energije ET, odbijanje energije ER, upijanje (apsorpcija) energije EA, 
solarni faktor ili ukupni prolaz energije SF, koeficijent zasjenjenja SC, indeks selektivnosti IS, koef. topl. provodljivosti U (K) 
i razmjerni dobitak topline RHG 

 
 
 
20. Objasnite sto je stupanj propustanja ukupne energije kroz ostakljenje ‐ gtot i o čemu ovisi.  

 
 
 
Tema: osTAKLJENA PRoÔELJA (12 pitanja) v.z.  
1. Navedite I ukratko opisite opterecenja kojima je izIožena ostakljena fasada.  
‐ težina (vlastita,stakla) ‐ savijanje, izvijanje 
‐ udari vjetra (brzina strujanja obrnuto je proporcionalna tlaku, opt. vjetrom raste s kvadratom brzine vjetra)‐ savijanje 
‐ toplinska naprezanja ‐ rastezanje, dilatacija 
(max dozvoljeni progib nosaca s obzirom na staticke karakteristike stakla izinosi f=l/300 za stakla do 3m visine ili f<8mm za 
stakla preko 3m visine) 
 
2. Navedite i opisite oslonce za sidrenje profila ostakljenih fasada.  

 
 
3. Navedite vrste ostakljenih fasada.  
5. Opisite i skicom prikazite pojedinu vrstu ostakljenih fasada 
Kontinuirane fasade – sa vertikalnom i horzitalnom pokrivnom kapom 
Strukturalne fasade – sa ljepljenim staklom, horizontalnom ili vertikalnom gumenosilikonskom figurom 
Polustrukturalne fasade – strukturalna fuga sa dodatnom letvicom koja ujedno služi kao mehaničko osiguranje stakla 
Kombinirane fasade – vertikalna ili horizontalna fuga/vertikalna ili horizontalna poktivna kapa 
Element fasade – sa kontinurianim, strukturalnim, i kombiniranim izgledom – elementi se izrađuju u radioni, slažu na 
objektu bez skele 
Dvostruke fasade – mogu biti kontinuirane i prekinute 
„Spider“ fasade – fasade s točkasto učvršćenim stalkom 
 
 
 
 
4. Nacrtajte podni priključak kontinuirane ostakljene fasade.  

 
 
6. Na crtezu I skici prepoznajte odredenu vrstu ostakljene fasade  
:) 
 
7. Opisite princip montaže kontinuirane ostakljene fasade 
‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐‐> 
 
8. Koje su prednosti element fasada u odnosu na klasicne” ostakljene 
fasade? 
‐ izrada kompletnih ostakljenih elemenata u radionici (smanjen broj 
propusta koji se se dogadali u montazi) 
‐ bitno ubrzana montaza (fasada raste zajedno sa objektom) 
‐ broj radnika na montazi smanjen u odnosu na ugradu klasicnih 
fasada 
‐ katno zatvaranje fasade, koje omogucuje rad drugim izvodacima 
‐ nije potrebna skela kod montaze  
 
  
9. PriKažite crtezom/skicom razlicite nosace IZO stakla kod tockasto 
ucvrscenih (Spider) fasada. 
 

 
 
 
 
10. Koje su prednosti dvostrukih fasada?  
‐ dugotrajnost 
‐ bolja toplinska i zvucna izolacija 
‐ ekoloska zastita 
‐ prirodno kruzenje zraka 
‐ bolje iskoristavanje energije (prirodne i rekuperirane) 
 
11. Navedite, opisite i skicom prikazite osnovne grupe dvostrukih fasada. 

  
12. Navedite moguce zastite od sunca ostakljenih procelja primjerenih na visokim objektima.  
metalnim resetkama, PMMA (polimetilmetaakrilat) ‐ AKRIL, prednapete PVC membrane na čel. potkonstrukciji 
 
Tema DvOsTRuKA osTAKLJeNA PRoOeLJA (12 pitanja) v.Z.  
 
1. Kao sustav, ostakljene fasade trebaju zadovoljiti sljedece: 
‐ osvijetljenost prostora 
‐ ograničenje toplinskih gubitaka 
‐ zaštita od pregirjavanja 
‐ zvučna zaštita 
‐ mehanička svojstva 
‐ ventilacija prostora 
 
2. Prikazite crtezom i opisite dvostruku ostakljenu fasadu. 
vanjska fasada ‐ ima ulogu zastite od vanjskih utjecaja, sadrzi otvore za dobro 
provjetravanje zracnog meduprostora i prostorija zgrade. moze imati uredaju 
za zatvaranje otvora. najcesce je ostakljena jednoslojnim staklom, a stakla su 
sigurnosna (kaljena,laminirana) 
međuprostor ‐ može biti kont. otvoren zbog provjetravanja i s mogucnoscu 
zatvaranja meduprostora. najcesce se u njemu smjesta uredaj za zastitu od 
suncevog zracenja. sirine je min 20 do 120cm. cesto je prohodan u ravninama 
stropova radi kontrole i odrzavanja 
unutarnja fasada ‐ glavni element ostakljenja fasade za smanjenje toplinskih 
gubitaka, u pravilu od dvoslojnog stakla (IZO), ostakljene plohe se najcesce 
mogu otvarati radi prirodnog provjetravanja prostorija 
3. Dvostruke ostakljene fasade se sastoje od 3 elementa. Navedite ih i svaki opisite. ^^^ 
 
4 Navedite bitna svojstva kompozicije ostakljenja i kretanje vrijednosti tih svojstava kod razlicitih kompozicija ostakljenja 
 (za odgovor prouciti dijagram ˝svojstava stakala u odnosu na razlicite kompozicije ostakljenja˝) 
  
6. Opisite svojstva pojedinih ostakljenih fasadnih sustava u odnosu na koeficijent prolaska topline U 
 (za odgovor‐ prouciti dijagram ˝odnos vrste fasadnog sustava I vrste ostakljenja prema vrjednostl U) 

 
  
7. Opisite djelovanje (funkciju) dvostruke ostakljene fasade u zimskom razdoblju (varijante). 
Zagrijavanje vanjske ostakljenje plohe i međuprostora dvostruke fasade – može se računati s dobicima topline od 
sunčevog zračenja (bez zasjenjenja) 
a ‐ unutarnji prostor zatvoren i kondicioniran; međuprostor zatvoren; zrak u međuprostoru se zagrijva i služi kao tampon 
prostor između unutarnjeg i vanjskog prostora 
b – međuprostor otvoren za ulaz svježeg zraka; lagano zagrijani svježi zrak međuprostora ulazi u sustav dogrijavanja za 
grijanje unutarnjeg prostora 
c – unutarnji prostor grijan, odvod zraka iz unutarnjeg prostora puem podnog kanala u međuprostor; međuprostor 
dodatno zagrijavan potrošenim zrakom iz unutarnjeg prostora (tampon prostor) 
  
8. Opislte djelovanje (funkciju) dvostruke ostakljene fasade u ljetnom razdoblju (varijante). 
Zagrijavanje vanjske ostakljene plohe i međuprostora dvostruke fasade. U međuprostoru je zaštita od sunčevog zračenja. 
Međuprostor je ventiliran. 
a – sunčevo zračenje se reflektira od vanjske plohe ostakljenja, od zaštite i od unutarnje plohe ostakljenja; unutarnji 
prostor je zatvoren i klimatiziran 
b – sunčevo zračenje se reflektira od vanjske plohe ostakljenja, od zaštite od sunca i od unutarnje plohe ostakljenja; 
unutarnji prostor je zatvoren i klimatiziran 
c – sunčevo zračenje se reflektira od vanjske plohe ostakljenja, od zaštite od sunca i od unutarnje plohe ostakljenja; 
unutarnji prostor se ventilira na međuprostor 
  
9. Navedite osnovne tipove dvostrukih ostakljenih fasada. Za svaki tip kratko navedite posebnosti djelovanja.  
Pregrađena dvostruka fasada – najstariji oblik; zračni prostor prekinut horizontalnim i verzikalnim pregradama (područja 
konstruktivnih granica ili prostorija); svaki dio ima zasebne ulaze i izlaze zraka; sprječava prijenos buke, mirisa, vatre i 
dima; pogodna kod naglašenih zahtjeva zaštite od buke i požara 
Pregrađena dvostruka fasada s nepregrađenim dijelovima za ventilaciju – neprekinuti dio zračnog međuprostora služi za 
pojačanu ventilaciju – odvođenje potrošenog zraka iz prostorije 
Dvostruka fasada s horizontalnim koridorima – horizontalno spojen zračni prostor po etažama; prekidaju se samo tamo 
gdje je potrebna pojačana zvučna zaštita između prostorija i na mjestima požarnih odsječaka zgrade; prekidi se provode i 
na uglovima zgrade; svaki horizontalni koridor ima otvore na dnu i vrhu 
Nepregrađena dvostruka fasada – zračni prostor je spojen h i v po cijeloj fasadi; veliki otvori za ventiliranje su u prizemlju i 
kod krova zgrade; za vrijeme sezone grijanja međuprostor može biti zatvoren eadi smanjenja toplinskih gubitaka 
10. Obrazlozite opasnost od kondenzacije vodene pare u sustavu dvostruke ostakljene fasade (gdje i kada se pojavljuje).  
Vanjsko staklo dvostruke fasade je zimi hladnije. Kod otvorenog međuprostora i provjetravanja prostorije preko 
međuprostora dvostruke fasade može se pojaviti manja količina kondezacije na gornjem dijelu unutarnje strane stakla pri 
otvoru za izlaz zraka (gdje ulazi ugrijani zrak) 
Kod zatvorenog međuprostora kondezacija će se pojaviti po cijeloj površini stakla jer će ugrijani zrak ispuniti cijeli 
međuprostor i kondezirati se na hladnoj plohi stakla. U takvim slučajevima prozori se ne smiju otvarati, a ventiliranje 
prostorija trebalo bi biti mehaničko (sustav ventilacije prostorija) 
 
11. Obrazlozite kakva je osvijetljenost unutamjeg prostora kod jednostruke i dvostruke ostakljene tasade. 
Dvostruka fasada produljuje dubinu prostorije za širinu zračnog međuprostora. Dvostruka fasada smanjuje količinu svjelta 
u prostoriji radi vanjskog dodatnog stakla (za 10% kod običnog prozirnog stakla, 7‐8% kod viskotransparentnih stakala). 
 
12. Obrazlozite svojstva zvucne izolacije dvostruke fasade . 
Ovisi o – vrstama unutarnjeg i vanjskog ostakljenja; širini međurazmaka i između unutarnje i vanjske plohe fasade; stupnju 
otvorenosti unutarnjeg i vanjskog ostakljenja 
Najbolji ucinak bi bio kod potpuno zatvorenih sustava dvostruke fasade sto je rijetko slucaj. zbog potrebe ventilacije 
meduprostora i otvorenih otvora za prozracivanje efekt zvucne izolacije je slabiji nego li u slucaju kad bi fasada bila 
potpuno zatvorena.  
 
 
Tema: PRoCELJA?  OTVoRI. IzVEDBA I UGRADNJA (9 pitanja) V.Z.  
‐ 

1. što nazivamo simetrično, a to asimetricno IZo staklo? Koji su razlozi za primjenu asimetricnog IZO stakla? 
Pod simetričnim izo‐staklima podrazumijevamo ona izo‐stakla u koja su ugrađena oba stakla iste debljine, dok je 
asimetrično izo‐staklo ono u kojem je jedno staklo (najčešće vanjsko) deblje od drugog. 
Razlozi za upotrebu asimetričnog stakla – različiti zahtjevi koji se postavljaju na optornosti i deformacije unutarnjeg i 
vanjskog stakla (vanjsko staklo reflektirajuće, odraz čišći); razlozi zvučne izolacije (različite debljine staklenih ploha imaju 
različitu površinsku masu, deblje staklo vanjsko).  
 
2. Navedite i objasnite moguce deformacije IZO stakla. 
Nevidljive deformacije – promjene vrijednosti toplinske izolacije; povećanje napetosti zaptivnih materijala; povećanje 
napetosti stakla 
Vidljive deformacije – nepravilan odraz slike okoliša; prekid cjelovitosti odraza na spojevima stakala u pročelju; orošavanje 
IZO‐stakla u međuprostoru ili na vanjskim površinama; pucanje stakla; pojava duginih boja na staklu 
  
3. Nacrtajte i opisite crtez prikljucka zida i doprozomika jednostrukog drvenog prozora s IZO staklom.  

 
 
 
4. sto su izoterme? Nacrtaj skicu vanjskog zida s ugradenim prozorom i ucrtajte (skicirajte) izoterme. 

 
  
5. Navedite moguce nacine ugradnje prozora. Opisite pojedine nacine ugradnje ‐ (opisano kod vrata!) 

   
 
6. sto je propisano Tehnickim propisom za prozore i vrata?  
Ovim se Tehničkim propisom, u svrhu ispunjavanja bitnih zahtjeva za građevinu, propisuju tehnička svojstva i drugi 
zahtjevi za građevne proizvode – prozore i vrata koji se ugrađuju građevine, te način potvrđivanja sukladnosti prozora i 
vrata s navedenim zahtjevima. 
Tehnička svojstva prozora i vrata moraju biti takva da, u predviđenom roku trajanja građevine uz propisanu odnosno 
projektom određenu ugradnju i održavanje, oni podnesu utjecaje uobičajene uporabe i utjecaje okoline, tako da 
građevina u koju su ugrađeni ispunjava bitne zahtjeve. 
Svojstva – optpornosti na opterećenje vjetrom; vodonepropusnost; propusnost traka; prolaska topline; zvučne izolacije; 
optornosti na požar i propuštanje dima 
 
 
 
 
 
7. sto je zidarsko sidro? Nacrtajte primjer ucvrscenja prozora u zid upotrebom zidarskog sidra.  

 
 
8. Nacrtajte prozor i prozorsku klupcicu (vanjska i unutamja). Opisite crtez 
vec gore kod prozora nacrtano :) 
  
9. Navedite i opsitie ulogu materijala potrebnih za ugradnju prozora u vanjski zid.  
S vanjske strane potrebno je spriječiti ulazak oborinske vode, ali i osigurati difuziju vodene pare, odnosno spriječiti vodenu 
paru da se kondezira u materijalima ugrađenim u spoj. Iz tih razloga potrebo je ugraditi materijale, brtve i trake određenih 
svojstava koje će osigurati navedeno. 
Traka za brtvljenje prozora – posebnom membranom koja se brzo suši 
PUR – ekspandirajuća pjena (uloga toplinske izolacije spoja) 
Vlaknasta traka za brtvljenje, unutarnja – za brtvljenje kod unutarnjih spojnih fuga na prozorima koje je potrebno 
naknadno ožbukati 
Specijalno ljepilo za sigurno i trajno ljepljenje fleksibilnih traka 
 
 
Tema: sUHoMoNTAzNI susTAvI (26 pitanja) V.Z.  
 
1. sto se podrazumijeva pod pojmom suhomontažna gradnja? Navedite prednosti suhomontažne gradnje. 
 Pregradni zidovi, zidne obloge, spušteni stropovi, plivajući podovi ..(nenosive pregrade i obloge). 
Prendnosti – male debljine i težine pregradnih zidova; za statiku objekta nema proračunskih teškoća, bez naknadne 
izvedbe utora za instalacije; čišća s manje građevinskog otpada; brzo, fleksibilno i ekonomično; bez sučenja, odmah se 
nastavlja daljnja obrada površina; gips jamči udobnu klimu za stanovanja; certificirana zaštita od buke i požara; dodatna i 
naknadna toplinska izolacija. 
 
2. Sto su gips‐kartonske ploce? Navedite vrste gips‐kartonskih pIoca 
ploče od 2 kartona i gipsa izmedu njih. debljine ovisno o namjeni 8‐25mm. najcesca debljina 1,25cm = 0,5inch;  
Stanradne ploče tipa A; Impregnirane ploče tipa H, Protupožarne ploče tipa F; Masivne ploče, Impregn. – protupož. ploče 
tipa HF; Knauf AQUAPANEL ploče, Knauf FIREBOARD ploče; ostale ploče (podne, perforirane, užljebljene...) 
  
 
 
 
 
3. Navedite (i prikažite crteZom) osnovne vrste metalnih profila za izvedbu gipskartonskih pregrada. 

   

 
4. Lagana pregrada  od cega se sastoji? Prikažite crtežom s opisom. 
— 

 
  
 
5. Lagani pregradni zidovi s gips‐kartonskim plocama i 
metalnom potkonstrukcijom  osnovne vrste. Prikažite 
‐ 

crtežom s opisom.  ^^^ 
 
6. Opisite i prikazite crtezom nacin izvedbe Iaganih 
pregrada od gips‐kartonskih pIoca na metalnoj 
potkonstrukciji. 
1. gornje i donje vodilice 
2. vertikalni nosaci 
3. obloga s jedne strane konstrukcije 
4. ispuna prostora izmedu konstrukcije : zvucna/topl 
izolacija (izborno) 
5. obloga s druge strane konstrukcije 
 
 
 
7. Nacrtajte i opisite spoj zida lagane pregrade izvedene od gips‐kartonskih pIoca na metalnoj potkonstrukciji.  

 
 
8. Navedite kada se moraju izvesti dilatacije u laganim pregradama. Prikažite crtežom dilatacijski spoj lagane pregrade 
izvedene gipskartonskim pIocama na metalnoj potkonstrukciji 

 
9. Navedite o cemu ovisi dopustena visina pregradnih zidova izvedenih gips‐kartonskim plocama na metalnoj 
potkonstrukciji.  
o dimenziji nosivih profila, razmaku nosivih profila, tipu pregrade i podrucju primjene 
 
10. Opisite nacin ugradnje sanitame opreme na lagane gips‐kartonske pregrade.  
tipska sanitarna oprema : 
‐ čeličnim nosačem za tipski zidni WC (predmontirana oprema s ugrađenim vodokotlicem) 
‐ nosač za umivaonike s prilozenom potrebnom opremom za montazu pribora 
‐ čel. nosac za zidne bojlere (montaza s dva okomita UA profila s tipskim uticnim kutnicima na podu i na stropu) 
11. Nacini vjesanja tereta na lagane gips‐kartonske pregrade (skica).  
pregradne zidove dopusteno je opteretiti konzolnim teretima od 0,7kN (70kg) po metru duljine. razmak ucvrscenja 
posebnih tipli za supljine je uvijek ≥75mm. tereti do 15kg pricvrscuju se kukama. konzolne terete treba ucvrstiti s 
minimalno 2 vijka. tereti do 150kg po metru duljine zida ucvrscuju se za posebne nosace. 

 
 
12. Zidne obloge od gips‐kartonskih pIoca. Kada se koriste. Navedite opsitie nacine izvedbe.  
Poboljšanje toplinske izolacije (polistiren ili mineralna vuna); poboljšanje zvučne izolacije (s mineralnom vunom); izradu 
ravne površine bez posebnih zahtjeva (lijepljenje na podogu). 
Izvedba – lijepljenjem na podlogu (jednoslojno); vijcima na potkonsturkciju točkasto vezanu za podlogu (jedno/dvoslojno); 
vijcima na samostojeću potkonstrukciju (jedno/dvoslojno) 
 
13. Prikažite crtežom i opisite zidnu oblogu od gips‐kartonskih pIoca za poboljšanje zvucne izolacije masivne pregrade.  

 
 
14. Stupnjevi kvalitete zavrsne obrade povrsina.  (Q=K) 
Stupanj kvalitete Q1 – temeljno zaglađivanje
Stupanj kvalitete Q2 – standardno zaglađivanje
Stupanj kvalitete Q3 – posebno zaglađivanje do 2 mm
Stupanj kvalitete Q4 – vrhunska površina 2 do 4 mm 
 
 
15. Navedite osnovne vrste plivajucih podova izvedenih gips‐kartonskim plocama.  
Mokri estrih (klasični cementni estrih, tekući gipsani estrih) 
Suhi estrih :  
Troslojni element TUB F 141 ‐ 1*25,0mm – polažu se na ravnu i nosivu podlogu prema uputama proizvođača (spojevi utor‐
pero). 
Podne gipsane ploče F146 – dvoslojno polaganje 2*12,5mm 
VIDIFLOOR gipsvlaknaste ploče – 2*10mm gipsvlaknaste ploče + 10mm kamene vune + 100 gipsvlaknaste ploče 
Perlitni nasip – minimalna debljina 10m, do visne 60mm bez mehaničkog stišnjavanja, ploče za stišnjavanje 
 
 
 
 
 
16. Nacrtajte (spoj poda i zida) i opisite primjer plivajuceg poda izvedenog gips‐kartonskim plocama.  

 
 
17. Poviseni (dvostruki) pod  opisite i prikažite crtezom. ‐‐‐‐‐‐‐> 
‐ 

Postupno posavljanje čeličnih nosača s navojem; maksimalna 
fleksibilnost kod naknadne montaže nosača i loča; pod je 
opteretiv već nakon postavljenog 1. sloja ploča, više od 90% 
slobodnog prostora u podnoj šupljini. 
1. sloj ploča d=25mm; 2. sloj ploča d=13mm 
Čelični nosači se lijepe za pod posebnim ljepilom; standardni 
razmaci između nosača su 600mm bez međusobnih poprečnih 
ukruta; PVC pločice položene su na čelične pločice, a štite od 
prenosa udarne buke; nosači se postavljaju na spojevima ploča 
1. sloja, ploče se ne lijepe za nosače. 
 
18. Nabrojite i ukratko opisite vrste spustenih stropova 
(obzirom na potkonstrukciju) izvedenih gips‐kartonskim 
plocama. 
‐ spusteni strop s celicnom potkonstrukcijom 
‐ spusteni strop s dvostrukom celicnom potkonstrukcijom 
‐ spusteni strop na drvenoj potkonstrukciji 
‐ spusteni strop na Cd profilima i visilicama 
 
19. Nacrtajte (crtez spoja spustenog stropa i vertikalne pregrade — zida) i opisite spusteni strop izveden gips‐kartonskim 
plocama na celicnoj potkonstrukciji — direktni ovjes.  

 
20. Nacrtajte (crtez spoja spustenog stropa i vertikalne pregrade — zida) i opisite spusteni strop izveden gips‐kartonskim 
plocama na celcinoj potkonstrukciji ‐ na visilicama.  

 
 
21. Nacrtajte (crtez spoja spustenog stropa i vertikalne pregrade ‐ zida) i opisite samonosivi spusteni strop izveden gips‐
kartonskim plocama s ceIicnom potkonstrukcijom. 

 
 
22. Spusteni stropovi od gips‐kartonskih ploca na metalnoj potkonstrukciji. Kada se moraju izvesti dilatacije u spustenim 
stropovima. Prikažite crtezom s opisom dilatacijski spoj.  

 
23. Kada se izvode spusteni stropovi s akustik plocama? Prikažite crtezom s opisom.  

 
 
24. Dvostruki spusteni strop ‐ kada se izvodi? Prikazite crtezom s opisom.  

 
 
 
25. Kasetni spusteni strop ‐ prikazite crtezom s opisom 

 
 
26. Klima stropovi ‐ kratak opis s crtezom i prednosti.  
Učinkovita izmjena zračenja između stropnog hlađenja i osoba u prostoriji stvara ugodnuprostornu klimu. prijenos 
energije : 65% zracenje i 35% strujanje.  
Prednosti – ravnomjerna raspodjela temperature; ugodna klima u prostoru; bez opterećenja šuma od uređaja; minimalno 
zračno strujanje; otpada bakterijsko opterećenje; niski troškovi održavanja; niski pogonski troškovi; arhitektonska sloboda 
oblikovanja; ... 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Tema: ZASTITA oD POZARA (27 pitanja) V.Z./M.B.  
 
1. Bitni zahtjev za gradevinu ‐ zastita od požara. sto je potrebno osigurati pri projektiranju gradevina sa stanovista zastite 
od poZara? 
1.mehanička otpornost i stabilnost  
2. zaštita od požara  
3. higijena, zdravlje i zaštita okoliša  
4. sigurnost u korištenju  
5. zaštita od buke  
6. ušteda energije i toplinska zaštita  
Zaštita od požara tako da se u slučaju požara: – očuva nosivost konstrukcije tijekom određenog vremena utvrđena 
posebnim propisom, – spriječi širenje vatre i dima unutar građevine, – spriječi širenje vatre na susjedne građevine, – 
omogući da osobe mogu neozlijeđene napustiti građevinu, odnosno da se omogući njihovo spašavanje, – omogući zaštita 
spašavatelja. 
Kod projektiranja zaštite od požara zgrade : 
‐pravilan odabir građevinskih MATERIJALA u pogledu njihovih požarnih značajku 
‐pravilan odabir građevinskih ELEMENATA i KONSTRUKCIJA u pogledu otpornosti na požar 
‐pravilno PROJEKTIRANJE građevine (požarni sektori, izlazni putevi, vatrogasni pristupi...) 
 
2. Elaborat zastite od požara. sto definira i za koje je gradevine potrebna njegova izrada?  
–daje podatke za projektiranje mjera ZOP‐a 
–izrađuje ga ovlaštena osoba 
–ovlast daje MUP RH 
Prema ZAHTJEVNOSTI MJERA ZAŠTITE OD POŽARA (čl. 27 Zakona o ZOP‐a NN 92/10) građevine se dijele na: 
• skupina 1 – manje zahtjevne građevine 
• skupina 2 – zahtjevne građevine  
Elaborat zaštite od požara se izrađuje samo za građevine iz skupine 2 : 
‐ zgrade za stanovanje sa više od 10 stanova 
‐ hoteli 
‐ samostojeći restorani, barovi i ostale zgrade za kratkotrajni boravak 50 i više ljudi 
‐ uredske zgrade uključujući i konferencijske i kongresne centre 
‐ zgrade za trgovinu na veliko i malo površine poslovnog prostora iznad 100 m² 
‐ školske, fakultetske zgrade i zgrade za znanstveno‐istraživačku djelatnost 
‐ kino i koncertne dvorane, operne kuće, kazališta, plesne dvorane i diskoklubovi 
‐ bolnice i ostale zgrade za zdravstvenu zaštitu i institucionalnu skrb 
‐ dvorane za sportove koji se održavaju u zatvorenom prostoru i imaju prostore za gledatelje i sudionike 
‐ muzeji, umjetničke galerije i knjižnice 
 
3. sto je požarno opteretenje, kakva požarna opteretenja razlikujemo i koje su mjerne jedinice?  
POŽARNO OPTEREĆENJE je količina toplinske energije koja se može razviti u nekom prostoru, a nastaje sagorijevanjem 
građevine i njenog sadržaja. Mjerna jedinica je Joule (Džul) [J].  
UKUPNO POŽARNO OPTEREĆENJE je toplina koja se može osloboditi iz kalorične moći svega upaljivog materijala u 
promatranom prostoru. [MJ]  
SPECIFIČNO POŽARNO OPTEREĆENJE je prosječni iznos ukupnog požarnog opterećenja po jedinici površine. [MJ/m2] 
Zgrada može imati  
NISKO specifično požarno opterećenje 0‐1 GJ/m2  
SREDNJE specifično požarno opterećenje 1‐2 GJ/m2  
VISOKO specifično požarno opterećenje > 2 GJ/m2 
 
4. sto je otpomost na požar i koje su osnovne funkcije koje konstruktivni element mora zadovoljiti?  
OTPORNOST NA POŽAR je svojstvo konstrukcije koje se definira vremenom u kojem konstrukcija, pri djelovanju 
standardnog požara, ne izgubi ni jednu od standardom predviđenih funkcija. Spomenute funkcije su:  
(R) NOSIVOST ‐ svojstvo konstruktivnog elementa da podnese opterećenje u uvjetima požara  
(E) CJELOVITOST ‐ svojstvo konstrukcijskog elementa da održi funkciju odvajanja pri sprečavanju širenja plamena (da ne 
dođe do pojave pukotina kroz koje se može proširiti požar) 
(I)IZOLACIJA ‐ svojstvo konstrukcijskog elementa da spriječi razvoj visokih temperatura na neizloženoj površini 
građevinskog elementa (dozvoljen prosjek 140 ºC, a lokalno 180 ºC) 
 
5. Konstrukcijski element, izložen standardnom pozarnom ispitivanju, zadrzi svojstvo nosivosti 145 minuta, svojstvo 
cjelovitosti 105 minuta, svojstvo izolacije 68 minuta te otpomost na mehanicke udare 108 minuta. Koja ce biti 
rezultirajuca otpomost na poZar tog elementa ukoliko se radi o nosivom zidu, a kolika ukoliko se radi o pregradnom zidu? 
Požarni zid mora tražena svojstva REI osigurati i u slučaju mehaničkih udara (M) zbog eventualnog padanja okolnih 
konstrukcija pa se minimalna otpornost na požar označava kombinacijom oznaka i vremena: REI‐M 90. 
REZULTIRAJUĆA OTPORNOST NA POŽAR se izražava kao vrijeme u minutama u kojem je element sposoban podnijeti 
izloženost standardnom požaru prije nego je dosegnuto granično stanje. 
Vrijednosti u minutama kojima se označavaju elementi su: 15, 20, 30, 45, 60, 90, 120, 180, 240 i 360 
Vrijednosti dobivene ispitivanjima se uvijek zaokružuju na nižu vrijednost. 
PRIMJER: ako konstrukcijski element, izložen standardnom požarnom ispitivanju, zadrži svojstvo nosivosti 165 min, 
svojstvo cjelovitosti 84 min i svojstvo izolacije 43 min, klasificirati će se u slijedeće razrede: 
R120 (samo za nosivost) 
RE60 (za nosivost i cjelovitost) 
REI30 (za nosivost, cjelovitost i izolaciju) 
  
6. Zasto se celcine konstrukcije lose ponasaju u uvjetima požara i koji su načini zastite? 
UTJECAJ TEMPERATURE NA ČELIK  
Temp. 400‐600 ºC čvrstoća pada na 50 %   Temp. > 800 ºC čvrstoća pada ispod 10 %  
TEMPERATURE U POŽARU  
Početna faza < 600 ºC      Razbuktala faza 600 – 900 ºC  
Faza punog razvoja požara > 900 ºC (najčešće 1000‐1100 ºC, rijetko 1200‐1300 ºC) 
DEFORMACIJE ČELIČNOG NOSAČA 
1.faza: toplinsko rastezanje nosača ruši oslonce   2.faza: savijanje i kolaps konstrukcije 
ZAŠTITA : postava vatrootpornih ploča, prskanje zaštitnih slojeva,  sustav hladenja fasadnih stupova sa velikim sustavima 
spojenih posuda u kojima se nalazi voda, stupovi obloženi slojem od 3 cm betona od vermikulita – vermobetona 
(vermikulit je prirodni silikat iz grupe tinjaca koji se koristi kao agregat). 
 
7. Opisite ponasanje armirano betonskih konstrukcija u pozaru. 
‐ betonske i armiranobetonske konstrukcije se u pravilu NE RUŠE uslijed požara 
‐ ali porastom temperature dolazi do opadanja TLAČNE ČVRSTOĆE betona 
‐ za beton je nepovoljna i akcija gašenja požara jer nastupa NAGLO HLAĐENJE konstrukcije 
‐ do opadanja tlačne čvrstoće dolazi zbog dehidratacije cementa uslijed visoke temperature 
‐ dolazi do smanjenja volumena cementa, i do povećanja volumena agregata 
‐ unatoč smanjenju volumena cementa dolazi do širenja betona jer se se agregat povećava u puno većoj mjeri nego što se 
cement skuplja 
‐ u konstrukciji nastaju velike toplinske deformacije, opterećenja na konstrukciju te odlamanje ili pucanje slojeva betona 
uslijed povećanja volumena 
‐za zaštitu od požara bitna je DEBLJINA BETONSKOG SLOJA koji štiti armaturu od kritične temperature 
‐ važna je i vrsta agregata i cementa, te vlažnost, zbijenost i poroznost betona te veličina presjeka 
‐ prilikom požara visokim temperaturama izloženi su samo površinski slojevi betona, dok temperatura slojeva nekoliko cm 
ispod površine najčešće ne prijeđe 250 – 300 ºC 
 
8. Opisite ponasanje drvenih konstrukcija u pozaru. 
Pri temperaturama 150 – 270 ºC na drvetu se stvara ugljenizirani sloj koji štiti ostatak drveta od visokih temperatura.  
λ DRVETA = 0,20 W/mK 
 λ UGLJENA = 0,02 W/mK  
Pri temperaturama većim od 270 ºC dolazi do gorenja zaštitnog sloja drvenog ugljena i mehaničkog razaranja drveta. 
PIROLIZA ‐ kemijska razgradnja organskih tvari na visokoj temperaturi, bez prisutnosti kisika i vode. 
 
9. Koji su nacini zastite drvenih konstrukcja od pozara?  
1.OBLOGE I ŽBUKANJE ‐ obloge od mineralne vune i negorivih ploča ‐ žbukanjem se sprječava zagrijavanje drveta do 
temperature zapaljenja ‐ žbuke na bazi gipsa, perlita, vermikulita… ‐ problem pričvršćenja žbuke za površinu drveta i mala 
mehanička otpornost na udarce 
2.PREMAZI ‐ 3 vrste ‐ ekspandirajući premazi koji kao toplinski izolator štite drvo od zagrijavanja ‐ ekspandirajući premazi 
koji stvaraju izolacijski sloj pjene uz trošenje topline i stvaranje hladnih inertnih plinova ‐ ekspandirajući premazi koji 
stvaraju izolacijski sloj pjene koja sprječava dotok kisika 
3.IMPREGNIRANJE ‐ zaštitno sredstvo (otopine na bazi sulfata i fosfora) se pod pritiskom utiskuju u pore drveta i dobiva se 
teško gorivi materijal ‐ impregnacija se radi na već oblikovanom elementu ‐ skup postupak, uzrokuje smanjenje nosivosti i 
koroziju metalnih spojeva 
10. Nabrojite nekolko nacina prijenosa pozara kroz gradevinu.  

 
 
11. Sto je pozaRNi sektor?  
‐ po ISO/IEC GUIDE 52 ‐ dio građevine odijeljen od svih ostalih dijelova konstrukcije otpornih na požar u vr. u kojem će biti 
isključen rizik od njegovog širenja na druge dijelove građevine ili iz drugih dijelova na taj dio. 
‐ po ISO/TC 21 – dio zgrade koji se sastoji iz jedne ili više prostorija izgrađen tako da u određenom trajanju spriječi širenje 
požara u taj dio zgrade iz ostalih dijelova ili iz tog dijela u ostale dijelove. 
‐ po Pravilniku o otpornosti na požar NN 29/13 ‐ Požarni odjeljak je dio građevine koji je odijeljen od ostalih dijelova 
građevine pregradnom konstrukcijom i elementima određene otpornosti na požar. 
*ISO – International Organization for Standardization, ICE – International Electrotechnical Comission, TC – Technical 
Committees 
 
12. Skicirajte nacine sprecavanja sirenja pozara preko vanjske strane objekta: na ravnom dijelu, preko ugla gradevine i na 
spoju viseg i nizeg dijela gradevine.  

 
  

 
 
13. Detalj izvedbe pozarnog zida na kosom krovu.  

 
14. Nacini sprecavanja sirenja pozara preko fasade 

 
15. cime se sprecava sirenje požara kroz instalacijske kanale i gdje se ugraduje? 
Vatrootporna obloga ventilacijskog kanala 
Vatrootporne zaklopke na granici požarnih sektora 
Prodori instalacija kroz vatrootporne zidove – zaštita ekspandirajućim jastučićima ili protupožarnim žbukama 
 
16. Sustavi za odvodnju dima i/ili topline iz sigurnosnlh stubista. 

 
 
17. Opisite dva razlicita pristupa zastiti od pozara: preskriptivni i inženjerski.  
a) “preskriptivni” pristup 
Podrazumjeva striktno pridržavanje postojeće tehničke regulative iz predmetnog područja, npr. TRVB 125 i dr. 
Poštivanjem odredaba iz korištene tehničke regulative pretpostavlja se da su sustavi ispravno dimenzionirani i da 
implicitno ispunjavaju postavljene zadaće ‐> standard u projektantskom radu! 
b) “performance based” (inženjerski) pristup 
Treba dokazati unaprijed zadano svojstvo, odnosno postavljeni zahtjev ‐> primjereno velikim i kompleksnim objektima i 
razvojno‐istraživačkom radu. Najčešće detaljni kompjuterski modeli kojima se dokazuje zadovoljenjenje bitnog uvjeta za 
građevinu. 
 
18. Evakuacijski putovi: gdje ih je potrebno predvidjeti, kuda moraju voditi i koje je osnovno naceIo projektiranja 
evakuacijskih putova?  
U svakom objektu namijenjenom za rad se mora omogućiti evakuacija i spašavanje radnika u slučaju ugrožavanja života i 
zdravlja. 
Evakuacijski put mora voditi do izlaza iz objekta ili do sigurnog prostora unutar objekta.Projektiranje ovih puteva ovisi o:  
‐ namjeni i visini građevine 
‐ broju ljudi u građevini 
‐ tehnološkom procesu 
‐ požarnom opterećenju 
‐ stupnju opremljenosti 
‐ lokaciji 
Osnovno načelo pri projektiranju i izvedbi evakuacijskih putova je da osoba ugrožena u požaru mora imati mogućnost 
izlaska u najmanje dva različita smjera, kako bi se u slučaju prodora dima i vatre u jedan dio, mogao koristiti drugi dio 
izlaznog puta. 
 
19. Na koji nacin se racunaju dlmenzije (sirine) evakuacijskih putova?  
Primjer:  
Izračun potrebne širine izlaza za uredski kat površine 1500 m2. U uredima je predviđeno 9,3 m2 po osobi (prema Prilogu 
4, Tablica 1 Pravilnika). Broj osoba = 1500 / 9,3 = 163 
Ukupna potrebna svijetla širina izlaza za promatrani primjer: 
SŠ = 163 (broj ljudi) x 8 mm = 1304 mm = 1,304 m 
8mm je podatak iz tablice u pravilniku o otpornosti na požar za šrinu stubišta po osobi 
 
20. Koje su najdulje dimenzije evakuacijskih putova za gradevine s ugradenim sustavom za automatsku dojavu i gasenje 
požara, za zgrade bez takvih sustava i za industrijeske i podzemne gradevine?  
60,40,40(60) 
 
21. Koje se gradevine moraju stititi unutarnjom hidrantskom mrezom? (nabrojite nekoliko) 7  
Pravilnik o hidrantskoj mreži za gašenje požara (NN8/06) 
UNUTARNJA HIDRANTSKA MREŽA za gašenje požara je hidrantska mreža za gašenje požara izvedena u objektu koji se štiti, 
a završava bubnjem s namotanim cijevima stalnog presjeka i mlaznicom ili vatrogasnom cijevi sa spojnicama i mlaznicom. 
– građevine i prostori za koje je to traženo posebnim propisima  
– građevine koje svojim značajkama spadaju u I., II. ili III. kategoriju ugroženosti od požara sukladno odredbama Pravilnika 
o razvrstavanju građevina, građevinskih dijelova i prostora u kategorije ugroženosti od požara (NN 64/94)  
– objekti čija je kota poda najviše etaže namijenjene za boravak ljudi najmanje 9 m iznad najniže kote površine uz 
stambeni objekt koja služi kao vatrogasni pristup  
– mjesta okupljanja većeg broja ljudi u građevinama (više od 50 osoba)  
– garaže i parkirališta u građevinama, čija je površina veća od 100 m2  
– građevine i prostori namijenjeni trgovini čija je površina veća od 100 m2  
– podzemne etaže površine veće od 100 m2 
VANJSKA HIDRANTSKA MREŽA za gašenje požara je hidrantska mreža za gašenje požara izvedena izvan građevine koja se 
štiti, a završava nadzemnim ili podzemnim hidrantom. 
– građevine i prostori za koje je to traženo posebnim uvjetima građenja iz područja zaštite od požara  
– naseljena mjesta koja imaju izgrađen vodoopskrbni sustav 
 
22. objasnite princip funkcioniranja sprinkler  sustava za gasenje požara. 
Sprinkler sustavi su stabilni automatski uređaji za dojavu i gašenje požara odmah i samo na mjestu njegovog nastajanja. 
To je dopunski sustav gašenja koji se koristi u zgradama povećane požarne opasnosti. Sprinkler sustav je uvijek odvojen 
od hidrantske mreže. Kod aktiviranja sprinkler sustava voda koja se raspršuje na mlaznicama lokalizira požar do dolaska 
vatrogasne postrojbe koje dovrše gašenje požara. Sustav se opskrbljuje vodom iz spremnika pod pritiskom, a dopunjava 
se vodom iz vodovoda. U mlaznici postoji staklena ampula (zatvarač) punjena tekućinom. Povećanjem temperature 
tekućina ekspandira te lomi ampulu koja otpušta ventil. Na dnu mlaznica ima krilca koja raspršuju vodu na veće područje. 
 
23. sto su vatrogasni pristupi I od cega se sastoje?  
Vatrogasni pristupi moraju biti osigurani do građevina kako bi se vatrogasnoj tehnici omogućio dohvat otvora na vanjskim 
zidovima radi spašavanja osoba i gašenja požara. 
Vatrogasni pristupi su čvrste površine koje svojim parametrima (širina, radijus, nosivosti i dr.), omogućavaju da vatrogasna 
i spasilačka vozila i oprema dođu do ugrožene građevine i svih otvora na njenom vanjskom zidu radi spašavanja osoba i 
gašenja požara, a sastoje se od: 
1. Vatrogasni prilazi ‐ površine koje se direktno nastavljaju na javne prometne površine, a omogućavaju kretanje 
vatrogasnih vozila do površina uzduž građevina predviđenih za operativni rad vatrogasnih vozila na spašavanju osoba i 
gašenju požara. 
2. Površine za operativni rad ili manevriranje ‐ čvrste površine koje su direktno ili preko vatrogasnih pristupa povezane s 
javnim prometnim površinama. One služe za postavljanje vatrogasnih vozila prilikom poduzimanja akcija spašavanja i 
gašenja. 
 
24. Koji se dijelovi gradevIne ne mogu koristiti kao vatrogasni pristupi?  
Samo pristupi koji se nalaze uzduž vanjskih zidova građevina na kojima su otvori, mogu se koristiti kao vatrogasni pristupi. 
Pristupi koji se nalaze uzduž vanjskih zidova građevina na kojima nema otvora, ne mogu se koristiti kao vatrogasni pristupi 
za tu građevinu. 
 
25. Kolike su minimalne dimenzlje operativne povrsine za vatrogasno vozilo ovisno o vIsinl zgrade koju se stiti?  
Minimalne dimenzije operativne površine iznose: 11 x 5,5 m  
u slučaju zgrade više od 40 m i paralelne orijentacije operativne površine u odnosu na zgradu: 11 x 7 m 
Kada se kao vatrogasni prilaz koristi kolni prilaz kroz građevinu, tada on treba biti u pravcu, a njegov slobodan profil treba 
iznositi najmanje: 3 x 4 m 
Širine vatrogasnih prilaza uz zavoj moraju početi i završiti najmanje 10 m prije i poslije zavoja. 
 
26. Skicirajte poIožaj operativnih povrsina za vatrogasna vozila uz zgradu visine do 16 metara i zgradu visine preko 16 
metara? 0 cemu ovisi udaljenost operativne povrsine od zgrade?  

 
 
27. 0 cemu ovise radijusi prometnih povrsina vatrogasnih prilaza? 
Radijusi prometnih površina vatrogasnih prilaza ovise o širini prometne površine vatrogasnog prilaza i visini zgrade koju se 
štiti. 
  
 
Tema: PREGRADNE sTIJENE (11 pitanja) V.Z.  
 
1. sto podrazumijevamo pod pojmom pregradnih nenosivih zidova i koji se zahtjevi postavljaju na iste?  
‐ građevni dijelovi koji pregraduju prostor i ne preuzimaju opterecenja drugih gradevnih dijelova. 
zahtjevi ovise o namjeni i specificnostima prostora : 
‐ zvucna i toplinska zastita 
‐ zastita od pozara 
‐ zastita od zracenja i radijacije 
‐ ostali zahtjevi (neprobojnost...) 
 
 
2. Navedite moguce nacine lzvedbe pregradnih nenosivih zidova I stijena? 

 
 3. cvrsto ugradene stijene. Nabrojite vrste cvrsto ugradenin stijena i materijale od kojih se Izvode 

 
4. cvrsto ugradene stijene. Prikažite varijante stijena od zidanih elemenata (opeke razIititih debijina) s kratkim opisom 
posebnosti pri zvedbi (kada se konste, kako se zidaju i ostalo)  

 
5. Prikažite u presjeku pregradni zid izveden od pune opeke (NF). Medukatne konstrukcije armiranobetonske pIoce d=20 
cm s izvedenim plivajucim podom i spustenim stropom.  
namjerno cu ga ignorirat jer nema smisla,a ako dode svi skupa cemo improvizirat :D 
 
6. Pregrade od porobetonskih blokova ‐ opisite ukratko nacin izvedbe i posebnosti.  
pregradni zidovi izraduju se od YTONG zidnih ploca debljine 10,12.5 i 15cm. svaki treci red po visini OBAVEZNO je 
potrebno ucvrstiti u bocnu nosivu konstrukciju pomocu elasticnog ankera,s pocincanim cavlima. svaki drugi blog zadnjeg 
reda zida obavezno ucvrstiti u stropnu konstrukciju pomocu elasticnog ankera. zidove treba vertikalno dilazirati s bocnim 
nosivim zidovima usirini fuge od 1cm, te istu zapuniti pur pjenom. pregradni zid dilatirati sa stropnom konstrukcijom u 
sirini fuge od 2cm,i opet zapunit sa put pjenoooom. prije nanosenja unutarnje YTONG tankoslojne bjele zbuke postaviti 
aluminijske ugaone profile na sve otvore pomocu YTONG tankoslojnog morta. sliceve i razna udubljenja moramo jedan 
dan prije popuniti unutarnjom zbukom,naravno YTONG marke!. tankoslojna unutarnja zbuka nanasa se direktno na 
otprašenu povrsinu zida strojno ili rucno u debljini 2‐9mm. kod debljina manjih od 4mm mora se povrsina zida premazati 
impregnacijskim premazom. nanesena zbuka se zatim ravna aluminijskom letvom te zavrsno obraduje nakon 60‐90 
minuta ovisno o upojnosti podloge i vanjske temperetaute. zbunu nije potrebno armirati mrezicom :) 
UKRATKO TENA :) 
 
 
7. Cvrsto ugradene stijene. Prikažite varijante stijena od ploča visine etaže s posebnostima pri izvedbi.  
ploče su u modularnim širinama, a bočne stranice često predviđene s perom i utorom. 

   
  

 
 
8. Prikažite varijante izvedbe stijena od staklene opeke s posebnostima izvedbe.  

 
 
9. Stijene od staklenih U‐lamela — moguci načini izvedbe.  

 
 
10. što su Monier stijene i kako se izvode. Opisite i prikažite crtežom. 

 
  
11. Pomične pregrade — opis, namjena, svojstva, primjena.  
prvenstveno namijenja pregradivanju predavaonica, kongresnih sala, kazalisnih dvorana.. 
za razliku od obicnih kliznih vrata mogu imati jako dobra zvucno izolacijska svojstva 
sustavi ovjesenja i vodilica mogucuju velike duzine pregrada (do50m) i visine (do9,5m) 
vecina sustava zahtjeva samo jednu vodilicu u stropu, u podu nisu potrebne vodilice, u sklopljenom polozaju zauzimaju 
malo mjesta, mogucnost organizacije panela u vise ravnina 
‐ najprikladnije rjesenje za pregradivanje velikih prostora 
‐ dimenzije jednog panela : š 60‐125cm; v 200‐900cm; d  10cm 
 
6. što je drveni sportski pod? 
Svojim funkcionalnim i tehničkim svojstvima pridonosi kvaliteti određene sportske aktivnosti i što je najvažnije, bitno 
smanjuje rizik od sportskih ozljeda. 
dijelovi:  
.Klasični parket ‐ pero‐utor (hrast, jasen, javor). Parket se ljepi na poprečnu veznu dasku  ljepilom “Forbo” ‐ 153, te zabija u 
pero parketa, pneumatskim pištoljem pod kutem 45°. 
.Poprečne vezne daske ‐ jelove daske dimenzija 120x15x4000  mm, postavljene pravokutno na elastične nosače i pričvrščene 
na  mjestu podloške od vezane ploče (šperploče), samorezivim vijcima  dimenzije 4,0x40 mm. Horizontalni spoj daske uvijek 
je na  “amortizeru” elastičnog nosača.  
. Elastični nosač (postavljaju se paralelno sa dužim zidom dvorane u osnom razmaku od 500 mm) sastavljen je od: 
‐jelove letve, dimenzije 60x19x4000 mm 
‐podloške od masivnog drva postavljene iznad vijka na donjoj strani letve u razmaku od 500 mm. U funkciji  
‐gumeni “amortizeri”, priljepljeni su simetrično iznad vijka na gornjoj plohi letve (mater.EPDM); 
‐podloške od vezane ploče ‐ (šperploče), pričvrščene na gornjoj plohi letve simetrično između “amortizera”; 
.Level vijak d =30, 50 ili 80 mm, osnovni nosivi element elastične konstrukcije, regulator visine te ravnine sportskog poda 
 

 
 
10. Nacrtajte dvostruki klasični prozor (tlocrt i presjek) 

 
 
 
13. Prikazite skicom prozorski profil od PVC‐a i objasnite broj komora 
Drugi važan detalj po čemu se pvc profili razlikiju je broj komora u profilu. Uvijek se broje samo vertikalno položene komore 
od vanjske prema unutrašnjoj strani ili obrnuto. Što je veći broj komora u profilu bolja je toplinska izolacija samog okvira. 
Veliki broj komora u pvc profilu ne znače puno ako nije postavljeno i adekvatno izo‐staklo. 

 
 
14. navedite osnovne dijelove prozora (skica) 

 
 
9. Vrste laminiranog stakla ‐ prema karakteristikama 
FLOAT 
od sigurnosno kaljenog stakla ESG 
ili od djelomično kaljenog stakla TVG 
 
20. Nacrtajte (crtez spoja spustenog stropa i vertikalne pregrade‐ zida) i opisite spusteni strop izveden gips‐kartonskim 
plocama na celicnoj potkonstrukciji ‐ na visilicama. 

 
 
 
 
Plivajući (plutajući) parket – suha postava na podložni filc (preferira se kod izvedbe podnih grijanja), lijepljenje panela samo 
na spojevima pero‐utor ili nelijepljeni “klik” spoj 
 
Pojam ljetne toplinske stabilnosti građevnog dijela je da se na unutarnjoj površini građevnog dijela postiže ujednačena 
temperatura 
 
Položaj toplinske izolacije s vanjske strane u zimskom periodu sprječava smrzavanje unutar strukture vanjskog zida, čime se 
znatno produljuje vijek samog građevnog dijela. U ljetnom periodu sprječava se pretjerano zagrijavanje građevnog dijela, 
čime se ujedno sprječava snažniji prodor topline (toplinskog toka) u unutarnje prostorije. 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 ivana sto ovo znači? 

 
 
PREGRADNI NENOSIVI ZIDOVI I STIJENE 

 
  
 
‐ kod metalnih obloga,nosači odn vilice su odijeljene od podloge neoprenskim podlošcima a termičko dilatiranje (podlozen 
hladni most na metalnoj vezi s ab podlogom) 
 

 
 
 
‐ visina profilacija lima ovisi o potrebnoj nosivost i razmaku sekundarne potkonstrukcije metalnih nosača 
 
 ‐ profilirana limena korita (falc dach) imaju samo uzduzne preklope 
 
‐ visoka zvucna apsorpcija za ploče kaširane filcem odozgora (kad se perforirane lim ploče koriste za stropne obloge na potk.) 

 
 

 
  
 
‐ Obloga HPL pločama (high pressure laminat) ‐ ploče od prerađenog drveta obložene obostrano visokootpornom 
melaminskom folijom s uzorkom) 
 
‐ kod projektiranja treba voditi racuna da je pregrade na koje se lijepe keramicke plocice potrebno obloziti s dvostrukim 
slojem gipsanih ploca te prije lijepljenja kartonsku povrsinu potrebno premazati s dubinskom impregnacijom,a na mjestima 
prskanja s vodootpornim premazom 
 
‐ postizanje zdovoljavajuce vrijednosti izolacije udarnog zvuka moze se postici izvedbom : mekog zavrsnog sloja poda, 
plivajuceg poda, spustenog stropa (uz odredene uvjete) 
 
‐  kod protupozarnih stropova je razmak montaznih profila 400mm! 
 
‐ izvedba protupozarnog samonosivog stropa moguca je s ispunom iz mineralne vune ili s dodatnom pokrivnom 
protupozarnom gipsanom plocom bez mineralne vune. 
 
‐ obostrana zastita od pozara ‐ moguce sa pokrivnim trakama debljine 25mm na potkonsturkciji s razmakom 62,5cm 
 
 OTVORI 

 
  
 
 

 
 
 
 
 
 
4 Navedite bitna svojstva kompozicije ostakljenja i kretanje vrijednosti tih svojstava kod razlicitih kompozicija ostakljenja 
 (za odgovor prouciti dijagram ˝svojstava stakala u odnosu na razlicite kompozicije ostakljenja˝) 
  

 
  

 
 

 
 
Potrebna nosivost vatrogasnog pristupa iznosi 100 kN po osovinskom pritisku.