Poštovana direktorka, poštovane nastavnice i nastavnici, drage roditeljke i

roditelji, drage učenice i učenici, čast mi je što imam priliku da vam se obratim kao
predstavnica svoje generacije – u ime nje, ali i u svoje ime. Za nas, maturantkinje i
maturante, upravo se završava jedan veliki, osmogodišnji, period zajedničkog, ali i
individualnog, razvoja i života. Tokom njega, svi smo postali zrele individue, od
kojih je svaka spremna da u novom okruženju nastavi svoj poseban put, u skladu
sa sebi otvorenim izborima. Mada je svako od nas neuporedivo vredna osoba u
svojoj posebnosti, sada bih istakla nešto što, verujem, svi delimo, nešto što smo
do sada već svi osvestili i nešto što je, za mene, najvažnije: to je razumevanje i
poštovanje univerzalnih ljudskih prava, ma koliko nas različite svakodnevne
životne situacije učile suprotnom. Iskreno verujem i želim da verujem da se svi
slažemo da, ma koliko različiti naši putevi od večeras bili, svi težimo istom, a to je
da, šta god radili, za sobom uvek ostavimo bolji svet, u kome će univerzalna
ljudska prava biti na prvom mestu. Zato verujem i da sa ponosom možemo da
kažemo da smo zaista uspešno završili osnovnu školu! Želim svima sreću na
prijemnom ispitu i mnogo uspeha u budućnosti! Iskoristila bih, na kraju, priliku da
se lično zahvalim osobama koje su naročito doprinele svim mojim uspesima u
dosadašnjem obrazovanju: najpre bih se zahvalila svojoj nastavnici fizike, Neveni
Smolčić, na ogromnoj podršci i u nastavnim i u vannastavnim aktivnostima, što je
dosta uticalo na moje izbore u daljem obrazovanju; zahvalila bih se svojoj
nastavnici srpskog jezika i književnosti, Nadi Pušić, i svojoj nastavnici matematike,
Grozdani Panić, na podršci u pripremama za odgovarajuća takmičenja; zatim bih
se zahvalila svojoj učiteljici, Olgici Radovanović, i svom razrednom starešini,
Aleksandru Vujičiću, i lično, i u ime celog svog odeljenja, na različitim vidovima
podrške koju su nam oboje pružali tokom proteklih osam godina našeg
školovanja, kako u učionici, tako i izvan nje. Na samom kraju, ali ne i najmanje,
zahvalila bih se svojoj porodici na svemu. Hvala.