Нина Аврамовић, VIII1

Марија Данесковић, IV1

Кристина Стојановић, I1
Тара Чичковић, I1

Александра Мусић, VII2 Ружица Керкез, VII2 Ева Тасић, V1

 Б
лижи нам се још један
рођендан. За сваку школу
овај дан представља праз-
ник весеља, младости, памети, но-
вих могућности и постигнућа. Дан
када славимо живот, сумирамо ре-
зултате рада из претходног периода
и правимо планове за нове победе.
Ове године, као и претходне, Дан
школе дочекујемо у посебном рас-
положењу, са посебном организа-
цијом и измењеним условима рада.
И ако су ученици са својим настав-
ницима менторима прошле године
у ово време тек хватали залет и за-
почели сезону такмичења нижући
успех за успехом, пандемија је све
прекинула. У време када је треба-
ло да се путује, нижу добре оцене,
спрема матура, све је стало. Чинило
нам се да неће потрајати. Али јесте.
У претходном периоду смо много
тога заједно прошли али заиста до-
ста новог научили. И ако у тешким
условима и ученици и наставници
смогли су снаге и у марту прошле
године читаво своје деловање пре-
нели у дигитално окружење. Није
било лако, али смо уз мало муке и
много оптимизма превазишли све.
Потреба за напретком, стицањем
знања, комуникацијом натерала нас
је да у потпуно новим условима ипак
идемо напред . И ако нам се живот
одједном променио, школа је наста-
вила да живи, ученици су наставили
да и у виртуелном свету, као и у учи-
Реч педагога и психолога
Да ли деца могу поштовати мере
социјалне дистанце и до које
мере?
Школе су данас другачија места
него што су била пре тачно годину дана.
Учили смо децу/ученике да су праве жи-
вотне вредности другарство, посвеће-
ност, одговорност, истрајност, хума-
ност... бити одговорно социјално биће.
Многе животне вредности у претходних
годину дана требало је представити на
другачији начин. Нешто што је до пре
годину дана било „непожељно“ сада
постаје „пожељено па и неопходно“
понашање. Тешко је за прихватити и
Уранак
оници уче, смишљају нове пројекте,
боре се за сваку добру оцену и сваку
кап знања. Уз све то, оно чему нас
је новонастала ситуација научила, је
то да бринемо једни о другима, да
будемо одговорни и да пре свега, ос-
танемо здрави.
Од септембра смо кренули са на-
ставом али на мало другачији начин.
Још увек нам је чудно то што прваци
нису до сада упознали своје друга-
ре из друге групе, што су одељења
подељена, што се крећемо са маском
и што морамо да се држимо подаље
један од другог. Због маски више не
видимо дечије осмехе, али видимо али смо наставили да се трудимо, да
да им се смеју очи и то је оно што учимо и да заједно савладавамо пре-
нам даје снагу и држи у нади да ће преке. На наредним странама листа
се ова ситуација променити и да ће могу се видети дела и активности
доћи моменат када ће се све вратити наших ученика у претходне две го-
на старо. дине као и постигнућа на различи-
У обраћању се осврћем и на про- тим смотрама и такмичењима која
шлу годину зато што прошле године нас чине поносним.
наш лист ,,Уранак’’ по први пут није Обраћање завршавам са жељом
угледао светлост дана те смо одлу- да се што пре вратимо животу који
чили да ово издање буде двоброј. смо имали пре пандемије Ковида
Оно представља наш покушај да и у и да следећи Дан школе дочекамо
овим тешким моментима ухватимо онако како смо то иначе претходних
и од заборава сачувамо ту искру оп- година радили, са пуном школом,
тимизма и радости коју носе најви- песмом, игром и оптимизмом.
ше деца и да за неке нове генерације До тада, будимо одговорни и ос-
забележимо како нам је било у вре- танимо здрави!
ме пандемије Ковида 19. Жеља нам
је да покажемо да школа наставља Марија Думитрашковић
да живи, да се пројекти и такмичења директор
и даље нижу, можда не у оном оби-
му у којем су били пре пандемије,
зрелим, одговорним људима а посебно
деци да је неопходно смањити дружења
и доста других активности које укљу-
чују дружење. Међутим, ако се ствари
сагледају из неког ведријег угла и уколи-
ко се сетимо да деца уче угледањем на
нас старије (родитеље и наставнике по-
себно) схватићемо да ништа није толико
тешко зарад неког већег животног циља.
Довољно је само стално подсећати децу
да је ово сада један тежак период за сву
децу и одрасле широм света и да то, да
ли ћемо ускоро изаћи из „кризног пе-
риода“ у великој мери зависи и од нас
самих.
Педагошко-психолошка служба
Зорица Тасић и Биљана Шолц Ирина Паовић, V2
страна 1 
 Јована Дујкић, ученик генерације 2018/ 2019.
1. Какав је осећај бити проглашен најбољим уче-
ником у својој генерацији?
Пре свега осећај је сјајан. Та чињеница ме чини јако
поносном на себе и даје ми самопоуздање за даље
успехе. Надам се да је то само један од многоброј-
них успеха у мом даљем школовању.
2. Какве успомене носиш из наше школе?
С обзиром да сам у основној школи провела осам
година, нормално је да имам и лепе и не баш тако
лепе успомене. Али, са собом носим само лепе ус-
помене и радо их се сећам.
3. Како си се определила за средњу школу коју си
уписала?
Гимназија је била моја прва опција, када је у питању
био избор средње школе. Себе сам видела само у тој
школи. Још увек не знам чиме ћу се бавити у будућ-
ности, а та школа ми пружа проходност ка великом
броју факултета.
4. Како си се снашла у новом окружењу?
Мој карактер је такав да се релативно брзо прила-
гођавам новом окружрњу и новим људима, тако
Aлекса Пауновић, ученик генерације 2019/ 2020.
1. Какав је осећај бити
проглашен најбољим уче-
ником у својој генерацији?
Био сам врло срећан кад сам
сазнао да сам изабран за ђака
генерације, осећао сам се по-
носно и то ми даје подстрек да
и даље наставим тим путем.
2. Какве успомене носиш
из наше школе?
Из основне школе носим лепе успомене, памтићу је
по лепом дружењу са својим другарима, по својој
учитељици, наставницима који су се трудили да нам
пруже што више знања и разредном старешини, Ми-
лошу Јотићу, који се много борио за нас. У лепом
сећању ће ми остати и сва такмичења на којима сам
учествовао, као и успеси које сам постизао. Био је то
баш леп период мог живота.
3. Како си се определио за средњу школу коју си
уписао?
Од кад сам пошао у школу, математика ми је била
омиљени предмет и зато сам желео да упишем гим-
назију, природно-математички смер. У шестом разре-
ду сам, захваљујући свом разредном старешини, кре-
нуо да се интересујем за информатику, па сам хтео да
страна 2 
да ми средња школа у
том смислу није пред-
стављала проблем.
5. Како сада твоја школа
функционише када је у
току пандемија? Како
то утиче на тебе?
Једне недеље имамо
онлајн часове, а друге
идемо редовно ушколу.
Тренутно идемо само онлајн, због погоршања епиде-
миолошке ситуације. Прве недеље када смо кренули
на онлајн наставу било је мало тешко, али временом
сам се навикла.
6. Шта би препоручила садашњим осмацима, на ос-
нову чега да се определе за средњу школу?
Препоручола бих им да сведу избор на две, три шко-
ле. Такође, нико не треба да утиче на њихов избор,
већ да одлука буде њихова. Ипак, ако им је потребан
савет свакако треба да се обрате неком у чије расуђи-
вање имају пуно поверења.
упишем ИТ смер. Међутим, ове године тај смер није
отворен у Неготинској гимназији, па сам се опреде-
лио за природно-математички смер.
4. Како си се снашао у новом окружењу?
У новом окружењу сам се добро снашао. Већину дру-
гова и другарица сам већ познавао, па сам се лакше
уклопио у ново одељење и у нову школу. Градиво је
теже и морам више да учим, али и даље све пости-
жем без много муке.
5. Како сада твоја школа функционише када је у
току пандемија? Како то утиче на тебе?
Услед епидемије настава се одвија једне недеље у
школи, а друге недеље онлајн, док се писмени и кон-
тролни задаци раде искључиво у школи. Часови су
скраћени и трају само тридесет минута. Овакав на-
чин ми је тежи, зато што лакше схватам градиво када
професор предаје уживо у школи.
6. Шта би препоручио садашњим осмацима, на ос-
нову чега да се определе за средњу школу?
Пре свега бих им препоручио да добро размисле и да
не журе при одабиру средње школе. Рекао бих им да
упишу средњу школу у којој ће учити о стварима које
воле и које их интересују.
Уранак
 ТАКМИЧЕЊА ШКОЛСКА 2018/2019. ГОДИНА
ФИЗИКА- окружно такмичење: „Шта знаш о саобраћају“ ТИО - окружно такмичење учешће ово
3. место, Марко Уруковић, 6-2 1.место – Данковић Бојана ,,Ц” проверити
- наст.Владица Петковић 2.место – Миловановић Никола ,,Ц” Јована Дујкић, 8.р. – наст. Драган Ђукић
3. место, Михаило Милосављевић, 6-2 2.место – Владовић Сара ,,Ц” Јелена Митровић, 8.р. – наст. Драган Ђукић
- наст. Владица Петковић Алекса Пауновић, 7.р. - наст. Драган Ђукић
ОКРУЖНО - учешће
СРПСКИ ЈЕЗИК - општинско Данковић Бојана ,,Ц” ТИО - републичко такмичење
такмичење Миловановић Никола ,,Ц” Алекса Пауновић, 7.р. - наст. Драган Ђукић
3. место, Ружица Керкез, 5-2 Владовић Сара ,,Ц”
– наст. Марко Костић Мислиша
1. место, Стефан Тадић, 6-2 ХЕМИЈА- окружно такмичење: Милосављевић Михаило 6-2 - похвала
– наст. Биљана Андонов 1.место, Алекса Пауновић, 7.разред Јевремовић Милица 7-2 - 3. награда
3. место, Јелица Живковић, 6-1 – наст. Слађана Карановић Пауновић Алекса 7-3 - 2. награда
– наст. Бојана Ђорђевић 2.место, Бојана Јанковић, 7.разред Вуковић Ленка 2. разред - похвала
2. место, Бојана Јанковић, 7-2 – наст. Слађана Карановић Милосављевић Ирина 2. разред - 2. награда
– наст. Бојана Ђорђевић 2.место, Ива Миливојевић, 7.разред Журкић Милош 3.разред - похвала
2. место Алекса Пауновић, 7-3 – наст. Слађана Карановић Миливојевић Нађа 3.разред - 3. награда
– наст. Бојана Ђорђевић Нинић Урош - похвала
ХЕМИЈА- републичко такмичење: Нићифоровић Богдан - 3. награда
ТИО - општинско такмичење учешће Алекса Пауновић, 7.разред Милошевић Јован - 3.награда
1. место, Јована Дујкић, 8.р. – наст. Слађана Карановић Трокановић Теодора - похвала
– наст. Драган Ђукић
2. место, Јелена Митровић, 8.р. СРПСКИ ЈЕЗИК - окружно такмичење АТЛЕТИКА- међуокружно такмичење
– наст. Драган Ђукић 3.место, Алекса Пауновић, 7.разред 3. место девојчице екипно
1. место, Алекса Пауновић, 7.р. – наст. Бојана Ђорђевић Милица Тодоровић 5-1 (1.место – 60м)
- наст. Драган Ђукић 3.место, Бојана Јанковић, 7.разред 2. место Теа Стефановић – 100м
– наст. Бојана Ђорђевић Милена Траиловић 8-3 (2. место – кугла)
МАТЕМАТИКА - окружно такмичење: Нађа Миливојевић 3 -1 (3. место – скок у даљ)
1.место – Јован Милошевић 4-2 ИСТОРИЈА- окружно такмичење: Јелица Живковић 6-1 (3. место – скок у вис)
– учитељ. Сузана Костић 2.место-ранг, Јелан Јовић, 8-3
1.место – Богдан Јовановић 4-2 - наст. Ђорђе Медић ГИМНАСТИКА РЕПУБЛИЧКО:
– учитељ. Сузана Костић УЧЕШЋЕ међуокружно, најмлађе
3.место – Миљана Младеновић 4-1 БИОЛОГИЈА- окружно такмичење: пионирке екипно
- учитељ. Виолета Лазић 1. место, Милица Јевремовић, 7-2 Нађа Миливојевић
1.место - Михаило Милосављевић 6-2 - наст. Драгиња Трнкић Сара Пршо
- наст. Предраг Перицић Марта Ђурковић
2.место – Марко Уруковић 6-2 ШАХ – општинско такмичење – Теодора Трокановић
- наст. Предраг Перицић појединачно:
2.место – Алекса Пауновић 7-3 1.место – Савић Андреа „ДАБАР“ 2018-2019. републичко
- наст. Предраг Перицић 1.место – Милосављевић Михаило Михаило Милосављевић – 3. место
3.место - Милица Јевремовић 7-2 3.место – Живковић Јелица
- наст. Предраг Перицић 3.место – Бојковић Марија Програмирање робота
3.место – Бојана Јанковић 7-3 републичко учешће
- наст. Предраг Перицић ШАХ – општинско такмичење – екипно: 1. Марко Уруковић 6. разред
Похвала Стефан Томић 7-1 1.место: Алекса Пауновић, Никола Мицић, 2. Бојана Данковић 6. разред
– Владица Булатовић Милосављевић Михаило, Мировић Лука, 3. Дуња Пауновић 5. разред.
Савић Андреа, Пауновић Дуња
ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК - окружно
такмичење: ШАХ републичко учешће
2. место-РАНГ, Илија Станковић, 8-1 Савић Андреа
- наст. Весна Првуловић Живковић Јелица
Бојковић Марија Цртеж: Мартин Барбуловић, VII1

ТАКМИЧЕЊА ШКОЛСКА 2020/2021. ГОДИНА

Физика - општинско: 3. место: Катарина Поповић -учитељица 3. место: Урош Нинић – наст. Владица
Шести разред: Драгана Ђурковић Булатовић
1. место: Јован Милошевић 3. место: Ања Димитријевић - учитељица Шести разред:
Бранка Богдановић 1. место: Јован Милошевић- наст. Владица
3. место: Миљана Младеновић
Похвале су добили: Милан Стојковић и Милош Булатовић
Осми разред:
Дулкановић – учитељица Јованка Ђурђевић Осми разред
1. место: Марко Уруковић
Четврти разред: 1. место: Марко Уруковић - наст. Предраг
2. место: Михаило Милосављевић
2. место: Лука Каличанин – учитељица Слађана Перицић
наставник Владица Петковић Динкић 2. место: Михаило Милосављевић - наст.
3. место: Вања Миљковић – учитељица Слађана Предраг Перицић
математика – општинско такмичење Динкић
трећи разред: Похвале су добили: Лена Брзуловић и Ленка Хемија – општинско такмичење
2. место: Василија Младеновић – учитељица Вуковић – учитељица Јасмина Аћимовић
Осми разред
Драгана Ђурковић Пети разред:
1. место: Милош Мицић- наст. Слађана
2. место: Јован Здравковић - учитељица Бранка 2. место: Нађа Миливојевић – наст. Предраг Карановић
Богдановић Перицић

Уранак страна 3 
 ТАКМИЧЕЊА - Школска 2019/20.
Бр. Освојено место или
Предмет Ученик Раз. Предметни наставник
уч. пласман
1. Анђелина Његушић 3. 1. место Слађана Динкић
2. Вања Миљковић 3. 1.место Слађана Динкић
3. Тара Чакаревић 3. 2.место Слађана Динкић
4. Ленка Вуковић 3. 2.место Јасмина Аћимовић
5. Милена Стојковић 3. 2.место Слађана Динкић
6. Лука Каличанин 3. 2.место Слађана Динкић
7. Хелена Стевановић 3. 2.место Слађана Динкић
8. Ања Пауновић 3. 3.место Јасмина Аћимовић
9. Алекса Тодоровић 3. 3.место Слађана Динкић
10. Ирина Милосављевић 3. 3.место Јасмина Аћимовић
11. Вељко Точаковић 3. 3.место Јасмина Аћимовић
12. Марта Мицић 3. похвала Слађана Динкић
13. Нађа Миливојевић 4. 1.место Јагодинка Гуџугановић
14. Урош Нинић 4. 2.место Јагодинка Гуџугановић
15. Милош Журкић 4. 3.место Јагодинка Гуџугановић
МАТЕМАТИКА 16. Анђела Н.Младеновић 4. 3.место Кристина Јовановић
општинско 17. Катариа Радибратовић 4. 3.место Кристина Јовановић
18. Богдан Нићифоровић 4. 3.место Јагодинка Гуџугановић
19. Богдан Мутовић 4. 3.место Кристина Јовановић
20. Маша Раванић 4. похвала Кристина Јовановић
21. Милошевић Јован 5. 1. место
22. Младеновић Миљана 5. 2. место
23. Јовановић Богдан 5. 3. место Владица Булатовић
24. Пауновић Дуња 6. 3. место
25. Савић Андреа 6. Похвала
26. Милосављевић Михаило 7. 1. место Предраг Перицић
27.
Живковић Јелица 7. 1.место Илијана Лазић
28. Пауновић Алекса 8. 1. место Предраг Перицић
29. Јевремовић Милица 8. 2. место
30. Томић Стефан 8. 2. место Владица Булатовић
1. Савић Андреа 6. 2. место
2. Керкез Ружица 6. 3. место
3. Пауновић Дуња 6. 3. место
4. Уруковић Марко 7. 1. место
ФИЗИКА - општинско Владица Петковић
5. Пауновић Алекса 8. 1. место
6. Томић Стефан 8. 2. место
7. Мировић Лука 8. 3. место
1. Уруковић Марко 7. 1. место
БИОЛОГИЈА - општинско 2. Мицић Милош 7. 3. место Драгиња Трнкић
3. Милица Јевремовић 8 3. место
СТРАНИ ЈЕЗИК – енглески – 1. Јевремовић Милица 8.
3.место Весна Првуловић
општинско
СТРАНИ ЈЕЗИК – енглески – 1. Јевремовић Милица 8.
1. место Весна Првуловић
окружно
1. Јанковић Бојана 8. 1.место
2. Пауновић Алекса 8. 2.место
ХЕМИЈА - општинско 3. Мицић Милош 7. 1.место Слађана Карановић
4. Уруковић Марко 7. 2.место
5. Милосављевић Михаило 7. 3.место
1. Милошевић Марко 7. 1.место
2. Данковић Бојана 7. 2.место
3. Савић Мирјана 8. 3.место
4. Томић Стефан 8. 2.место
ТЕХНИКА И ТЕХНОЛОГИЈА Јовановић Лана Драган Ђукић
5. 5. 2.место
6. Поповић Живко 7. 1.место
7. Николић Алекса 5. 1.место
8. Пауновић Алекса 8. 1.место Милош Јотић
СТОНИ ТЕНИС – дечаци 1. Видић Петар 8.
1.место Милош Петковић
екипно
СТОНИ ТЕНИС – дечаци
1. Видић Петар 8. 1.место Милош Петковић
(појединачно)
1. Томић Алекса 8-2
2. Пауновић давид 8-1
3. Раденковић Михајло 7-3
4. Костић Урош 7-2
5. Мицић Вук 7-3
6. Мировић Лука 8-2 1.место
ФИЗИЧКО – кошарка 7. Уруковић Марко 7-2
(екипно) дечаци 8. Пауновић Алекса 8-3
9. Петровић Лука 8-2
10. Ставрић Милош 8-2
11. Миловановић Никола 8-2
12. Миљковић Лука 6-1
1. Бојковић Марија 8-2
2. Стингић Елена 7-3
3. Мајсторовић Лола 7-2
ФИЗИЧКО – кошарка 4. Живковић Јелица 7-1
5. Величковић Анђела 8-2 2.место
(екипно) девојчице 6. Којчић Уна 6-2
7. Черчелановић Анастасија 8-2
8. Петковић Лана 8-2
9. Пауновић Дијана 6-1
Цртеж: Теодора Стојић, VII2

страна 4  Уранак

ФИЗИКА 1. Уруковић Марко 7. 3. место
2. Пауновић Алекса 8. 1. награда Владица Петковић
окружно 3. Томић Стефан 8. 3. награда
1. Пауновић Алекса 8. 1.место
2. Јевремовић Милица 8. 2.место
3. Томић Срефан 8. Учешће Предраг Перицић
МАТЕМАТИКА 4. Милосављевић Михаило 7. 1.место
5. Живковић Јелица 7. 2.место Илијана Лазић
окружно 6. Милошевић Јован 5. 1.место Владица Булатовић
7. Миливојевић Нађа 4. 2.место
8. Нинић Урош 4. 3.место Јагодинка Гуџугановић
9. Радибратовић Катарина 4. Похвала Кристина Јовановић
1. Милошевић Никола 1. 2.награда Сузана Костић
2. Стојановић Јанко 1. похвала Сузана Костић
3. Милосављевић Михајло 1. похвала Снежана Трампа
4. Јовановић Теодора 1. похвала Снежана Трампа
5. Јовановић Тадија 1. похвала Сузана Костић
6. Поповић Катарина 2. похвала Драгана Ђурковић
7. Стојковић Милан 2. похвала Јованка Ђурђевић
8. Вуковић Ленка 3. похвала Јасмина Аћимовић
9. Миљковић Вања 3. похвала Слађана Динкић
10. Миливојевић Нађа 4. 3.награда Јагодинка Гуџугановић
„Мислиша 2020“ окружно 11. Радибратовић Катарина 4. похвала Кристина Јовановић
12. Нићифоровић Богдан 4. похвала Јагодинка Гуџугановић
13. Раванић Маша 4. похвала Кристина Јовановић
14. Младеновић Анђела 4. похвала Кристина Јовановић
15. Милошевић Јован 5. 3.награда Владица Булатовић
16. Младеновић Миљана 5. похвала Владица Булатовић
17. Уруковић Марко 7. Похвала Предраг Перицић
18. Пауновић Алекса 8. 1.награда Предраг Перицић
19. Милица Јевремовић 8. похвала Предраг Перицић
20. Томић Стефан 8. похвала Владица Булатовић
1. Стефановић Мија 2. 1.награда Бранка Богдановић
2. Мишић Душан 1. 1.награда Сузана Костић
3. Милошевић Никола 1. 1.награда Сузана Костић
4. Радојчић Вања 2. 1.награда Драгана Ђурковић
5. Ратаревић Давид 1. 1.нарада Виолета Лазић
6. Станојевић Ђорђе 2. 1.награда Јованка Ђурђевић
„Дабар – разредна настава“ 7. Динуловић Василије 1. 2.награда Виолета Лазић
8. Лазаревић Анђела 1. 2.награда Виолета Лазић
9. Младеновић Василија 2. 3.нарада Драгана Ђурковић
10. Чакаревић Тара 3. 1.награда Слађана Динкић
11. Радибратовић Катарина 4. 2.награда Кристина Јовановић
12. Германовић Стефан 3. 3.награда Јасмина Аћимовић
13. Нићифоровић Богдан 4. 3.награда Јагодинка Гуџугановић
14. Миливојевић Нађа 4. 3.награда Јагодинка Гуџугановић
1. Младеновић Миљана 5
2. Трокановић Теодора 5
3. Стаменковић Михајло 5 Пласман на републичко
„Дабарчић“ 4. Јовановић Лана 5 Иван Миловановић
5. Николић Алекса 5 такмичење
6. Јовановић Богдан 5
7. Милошевић Јован 5
1. Мировић Лука 8
2. Пауновић Алекса 8
3. Уруковић Марко 8
4. Ивановић Александар 8
5. Јевремовић Милица 8 Пласман на републичко
„Млади дабар“ Иван Миловановић
6. Томић Стефан 8 такмичење
7. Данковић Бојана 8
8. Милосављевић Михаило 7
9. Тадић Стефан 7
1. Пауновић Алекса 8 1.место Иван Миловановић
Програмирање робота МБОТ 2. Уруковић Марко 7 1.место Драган Ђукић
3. Мировић Лука 8 1.место Милош Јотић
1. Томић Алекса 8-2
2. Ставрић Милош 8-2
3. Миловановић Никола 8-2
4. Петровић Лука 8-2
5. Мировић Лука 8-2
ФИЗИЧКО 6. Пауновић Давид 8-1
Кошарка (екипно) - дечаци 7. Мицић Вук 7-3
8. Костић Урош 7-2 Милош Петковић
9. Миљковић Лука 6-1
10. Раденковић Михајло 7-3
11. Уруковић Марко 7-2
12. Пауновић Алекса 8-3
ФИЗИЧКО –стони тенис
1. Петар Видић 8. 1.место
(екипно, пионири)
ФИЗИЧКО –стони тенис Милош Петковић
1. Видић Петар 8. 1.место
(појединачно)
1. Дујкић Јована 8
Међународни ликовни 2. Ницуловић Софија 8
конкурс, Лидице, Чешка 3. Николић Катарина похвала Љубиша Благојевић
република 8
4. Тујкић Милица 8
Међународни стрип конкурс 1. Миљана Младеновић
у организацији Дечијег 6. 2.награда Љубиша Благојевић
културног центра у Београду

Уранак страна 5 

страна 6  Уранак
Уранак страна 7 
 Да сам чаробњак Да сам чаробњак
Ми, деца, имамо много жељa. Неке од њих се могу остварити, а Сви често маштамо о неком чаробном свету, свету који не
неке не. постоји. Маштамо да смо чаробњаци и да можемо да променимо
О остварењу неких жеља можемо само маштати. Сва деца то чес- стварност.
то раде, па и ја. Често замишљам, какав би свет био да сам ја чаробњак. Како
У мојој машти постоји jeдан веома танак штап, сребрне боје, са би изгледао живот, када бих имао чаробни штапић? Да сам ча-
звездицом која сија... О, да, то је мој чаробни штапић. Он је бље- робњак, махнуо бих својим чаробним штапићем и нахранио сву
штав и на њему пише „МОЋ“. Сигурно се питате шта ли све може гладну децу, бескућницима бих саградио куће. Уместо да ратују,
овај штапић, колику ли моћ има. Једним покретом моје руке на себе чаробним штапићем бих учинио да се људи грле и воле. Мој ча-
облачим црно-бели плашт са сјајним звездицама, а на главу стављам робни штапић би сигурно могао да, од вируса корона, направи
високу купасту капу. Постајем чаробњак! Следећим покретом руке чаробни прах који би излечио све болесне људе. Тада би сви могли
стварам нови свет у коме је дрвеће зелено и процветало. Лако ства- поново да се дружимо и славимо лепе тренутке. Поново би могли
рам и поточић по коме пливају бели лабудови. И даље машем шта- да са бакама и декама идемо у парк. Да сам ја чаробњак, учинио
пићем. Ето и игралишта пуног деце. У том мом створеном свету, бих да ваздух буде чаробан и лековит, да у њему не буде вируса.
болести не постоје и сва деца су срећна. Уместо кише, падају слат- Тада би сви људи, уместо маски, на лицу опет носили осмех. Да
киши. И то моји омиљени. Родитељи не иду на посао, него проводе сам ја чаробњак, овај свет би изгледао као најлепша бајка.
време са својом децом играјући се. И даље машем штапићем, ства- Нажалост, ја нисам чаробњак! Ја сам само дечак који има ве-
рам чаробни свет осмеха и лепоте, који личи на најлепше годишње лику жељу да свет учини лепшим и бољим.
доба – ПРОЛЕЋЕ! Лука Живковић IV/2
Чујем цвркут птичица, не желим да отворим очи, али зраци сунца Основна школа ,,Вук Караџић”, Неготин
се пробијају кроз ролетне. Будим се у својој соби, видим осмех моје 1. награда
маме и схватам да је све био сан и да штапић не постоји, али ведар
мамин поглед и мио глас стварају чаролију која ме окружује!
Петар Томић, IV/2 Moји снови
Oсновна школа „Бранко Радичевић“, Неготин Свако од нас има неки свој сан, неку своју жељу или циљ. Неки
1. награда снови буду заборављени и прежаљени.
Важно је да знамо шта желимо у животу, да се трудимо и напор-
Да сам чаробњак Мој сан но радимо како би тај циљ остварили. Сви желе да буду богати и
Када бих имао штапић чаробни, Кад порастем бићу лекар успешни. А ја, ја понекад и не знам шта желим. Можда желим само
створио бих свет посебни, или можда апотекар. да будем срећна и имам оно што је за друге нормално, а то је поро-
дица на окупу.
у коме само мир влада,
Опет ја о томе, али шта ћу када је то мој највећи сан. Тата, мама,
и где ниједно дете не страда. Можда је то само машта сека и ја. Као некада, када сам била мала. Тог периода се не сећам
која сада чини свашта. баш. Можда мало. Зато су ту мамине приче. Недавно сам се сети-
Учинио бих да болест нестане, ла нашег одмора у Сокобањи. Тада сам била много мала. Памтим
да мржња и бес престане, Ни сам не знам шта ћу бити шетње бањом, купање у базену, и маму и тату срећне, како се држе за
да пропутујем цео свет, и шта ће ме срећним учинити, руке. Док ово пишем навиру ми сузе.
да сваку књигу знам напамет. али сад у својој машти Не знам шта бих више писала, осим
могу бити и учитељ страшни. тога да су снови остварљиви, ако не же-
Пливао бих са делфинима, лиш нешто немогуће, што је мој случај. Ја
певао са морским сиренама, Можда је боље да сачекам, не желим нешто немогуће. Само срећну
завирио у сваку кутак, да порастем и дочекам породицу.
ех, да сам чаробњак... да се неким послом бавим Неда Живић IV/1
ОШ „Вера Радосваљевић“, Неготин
Огњен Марић IV/1 и тако се ја забавим.
Јелица Живковић, VIII1 1. награда
ОШ„Вера Радосављевић“, Јован Марковић II/1
Неготин - 2. награда ОШ“Вера Радосављевић“ Да сам чаробњак
Неготин - 3. награда Овај свет је једно лепо место, а још лепши би био без несрећа и
болести. Зато бих ја волела да имам чаробни штапић, са којим бих
Мој сан решавала све проблеме овог света.
Када легнем у кревет и затворим очи мој ум се поиграва са Одувек сам се питала зашто једна птица лети слободно, а друга
мном. У тим играма дешавају се чудне ствари. има повређено крило, или како то да неки човек чује њихов цвркут,
Једном сам се тако нашла на обали мора. Таласи су ишли пре- а други не може. Зашто има толико неправде на овом свету? Када
ма мени и као да си ми шапутали: „ Дођи“. Препустила сам се и размишљам о томе, ја замислим у мојој руци чаробни штапић, изго-
зажмурила док су ме таласи носили у непознато. Кад сам отвори- ворим чаробну реч и исправим све неправде. Волела бих да сви на
ла очи одједном, из дубине мора искочила су два делфина, један свету буду безбрижни, као што смо ми, деца. Волела бих да све око
плави, а други бели.Опчињено сам гледала њихов плес на води. мене расте, пева, цвета... Волела бих да се људи стално смеју, шале и
Уједном тренутку су ме позвали да се играм са њима. Тада сам друже и да нико нема проблема.
схватила да разумем њихов говор.Радосно сам прихватила њихов Стално питам маму зашто се неке ствари дешавају, да ли баш
позив. Заједно смо плесали, скакали, ронили и поново скакали. тако мора, а она ми каже да тако мора бити, јер ћемо сви постати још
Сунце је сијало. Било је све топлије и топлије. Море је постало јачи и паметнији. Мени се тај одговор баш и не допада, па се ја ипак
мирно и тихо. Учинило ми се да сам сама. Плави делфин је иско- држим мог чаробног штапића.
чио из воде, и својим репом бацио ме на леђа белог делфина. Тако Јована Машић III/1
сам на његовим леђима стигла поново до места одакле су таласи ОШ „Бранко Радичевић“, Неготин
почели да ме носе.Одморила сам се у хладу палме и посматрала 2. награда
околину. Видела сам да у песку нечег има. То су била мала вратан-
Милош Журкић, V2

ца.Радознало сам их отворила и ушла у магични пролаз.

Ходајући опрезно, чула сам неко пиштање. Отворила сам очи,
а мој будилник је и даље пиштао.
Катарина Поповић III/3
Основна школа „Бранко Радичевић“, Неготин
3. награда Катарина Радибратовић, V2

страна 8  Уранак

 Мој свет данас и јуче Да сам чаробњак
Када месец рашири и спусти своје зраке и ноћ се проспе као мастило, једна звезда Да сам чаробњак,
засија, седефастом светлошћу, тако сјајно и јако са осветли све друге. Тада ја сањам, јер су У свету мржње не би било,
снови место где је све лепо и лако. На чаробном двору љубави
Када вам се последњи пут догодило да гледате у звезде? Да у топлим данима леншкарите
Играло би се дете мило.
у зеленој трави са рукама под главом и посматрате птице које лете под облацима? Поглед ми
лута бескрајем. Размишљам о овој тужној свакодневници. У једном тренутку је све савршено,
човек је пун среће и радости, а већ у другом се све сруши. Данас је моја школа пуста, тужна и Да сам чаробњак,
тиха, али она неуморно стоји и чека своје ђаке. Ходници су утихнули, не чује се дечија граја, У свету глади не би било ни један дан,
ужурбани ђачки кораци, не лете погледи са једног на други крај ходника. Нема препричавања Већ би људи спокојно, пуних стомака
смешних догађаја, па да ходницима одјекује најлепша мелодија дечијег смеха. Учионице су Утонули у сан.
неме, без наших наставника, без мојих другова, све је тако тужно. Рекли су нам да ће ово
кратко трајати и да ћемо се брзо вратити у школу, али ево опет смо на онлајн настави, која је Да сам чаробњак,
већ показала и доказала да нема технологије која може заменити живу реч наставника. Каква Свет за тугу не би знао,
неслана шала, неки кажу да смо слободни, не идемо у школу, а ја се питам чему се радујемо, Сав хаос емоција у том тренутку би стао.
када смо затворени у кућама. Одрасли смо и сазрели пре времена, немајући могућност да
уживамо на крају нашег осмогодишњег школовања, али у нашој школи су нас учили са не Да сам чаробњак,
скрећемо поглед, да говоримо исправљених леђа и уздигнуте главе. Учили су нас да будемо Болести не би било,
праведни и да се суочимо са свиме што нам се нађе на путу. Сви ови часови, свих ових годи-
Свет би био савршен.
на, за циљ су имали да нас науче да мислимо својом главом. У времену где технологија влада,
људе само знање може да спаси. Ја сам јуче загледан у звездано небо помислио дивну жељу: Свакоме би испуњено било
Да се што пре све ово заврши и да се што пре вратимо у школу и у своје школске клупе. Све што му се једном снило.
Јуче је наша историја, сутра је мистерија, остаје нам само данас, да живимо сада и овде. Ружица Керкез, 8-2
Марко Уруковић, VIII2 ОШ ,,Бранко Радичевић“
OШ “Бранко Радичевић“, Неготин - 1. награда 1. награда

Моји снови Моји снови

Сви ми сањамо, али не само док спава-
мо. Сањамо и када смо будни, бар ја то често Моји снови нису скупи, Моји снови 
чиним. можда су за некога и глупи. Пробудило ме је гласно њиштање и звук гало-
Сањам често отворених очију јер је у Сан ми је да будем фудбалер, пирања коња, које се чуло тик испод мог прозора.
сновима све много лепше и свет је бољи. а не за собом да доносим малер. То ме је подсетило на дан када сам га пронашла,
Волим да сањам како су свуда око мене на то колико је било тешко прићи му, а сада је пи-
Мој сан је да возим брзи ауто
мали људи који живе у кућама од слаткиша, томо као маче.
увек пресрећни и задовољни. Сви ти људи и да научим салто. Био је то Мистрал, мој црни вранац, вероват-
се међусобно друже, деца срећна одлазе у но сам се успавала па ме дозива да га нахраним.
школу, играју се у парковима који су пуни Ја желим да се корона спречи Брзо сам устала из кревета, спремила се и изашла
зеленила. Јутра и вечери су посебно лепи, и да се цео све од ње излечи. код Мистрала. Сипала сам му зоб у јасле и док је
небо је чисто и није загађено и сунце изгле- Хоћу да имам приватни авион, јео, тимарила  сам га. Када је појео своју послас-
да као златни дукат на небу и некако здраво а не ђубретарски камион. тицу, оседлала сам га и кренули у нашу уобичаје-
и насмејано сија. У том свету нема свађе, ну шетњу кроз шуму. Иако је сада питом попут
нема пластичних флаша и смећа, сви су на- Ја сам дете са села, мачета, Мистрал је, ипак, дивљи коњ кој воли да
смејани, сви помажу једни другима, сви су али иза себе има многа дела. буде слободан. Зато, кад год стигнемо до малог је-
искрени и поштени. Као и ово, оно... зерцета, на једном пропланку, напојим га, скинем
Надам се да ћу ускоро престати да сањам Желим у животу да свуда победим, му седло и пустим га да трчи где год жели, тач-
тај савршени свет јер ћемо сви почети да није, као када птицу ослободиш из кавеза а она се
живимо у њему. а не последњег да следим. вине небу под облаке. Никад ме није било страх
Бојана Гергиновић, осми разред, Владимир Костандиновић 5. р. да се неће вратити јер између нас постоји нека
ОШ „Хајдук Вељко“ Штубик - 2. награда ОШ ,,Бранислав Нушић” Уровица нераскидива веза која нам не дозвољава да се раз-
3. награда двојимо. Док је он уживао у својој слободи ја сам
села, извадила своју књигу из ранца и почела да
Мој свет јуче и данас читам. Занела сам се па нисам ни приметила да се
Мистрал вратио све док ме њушком није ћушнуо
Понекад цео свет може да се промени преко ноћи. у раме. Помазила сам га по меканој црној њуш-
Мој свет је јуче био потпуно другачији од овога данас. ки, а онда поново узјахала. Док смо галопирали
Јуче је све било лепо. Слободно сам удисала свеж ваздух који нам је природа шумом враћајући се кући, зачула се ужасна бука.
дала, школе су биле отворене, седела сам у клупи са својом другарицом и дружила Мистрал се уплашио и побегао а ја сам се нашла
се са свима. Могла сам да шетам и углавном сам време проводила напољу, играјући на земљи. Исте секунде пробудила сам се на поду,
се. Када бих упалила ТВ, наишла бих на неки филм, серију, цртани. поред кревета и у својој соби, док се са комоде чуо
Данас морам да носим маску где год да кренем. У школи свако седи сам и нема аларм са мобилног телефона.
дружења. Више немам времена за шетњу и игру јер се настава делимично или пот- Био је то само још један сан који је, као на
пуно одвија онлајн , тако да дан проводим испред компјутера и телефона, у својој јави, приказао колико је велика моја жеља да имам
соби. Када упалим ТВ, на сваком каналу су вести о броју тестираних, оболелих, коња. Док сам руком покушавала да дохватим те-
умрлих... лефон, који се у том тренутку, на жалост, укључио
Не могу, а да не приметим огромну разлику између мог јучерашњег и данашњег како бих угасила аларм, гунђала сам себи у браду:
живота. Ова ситуација нас је све променила, и физички, али и психички. Ја сам се „Јао, глупави аларму, зар ниси могао још пет ми-
трудила да слободно време проведем мењајући себе. Зато мислим да се све дешава нута да ме пустиш, да уживам, бар у својим сно-
с разлогом. вима, у дивљем галопу мога Мистрала, док нам се
Верујем да је живот чудо и да не треба очајавати јер нико не зна шта ће се десити косе вијоре, ако већ не могу на јави.”
сутра! Ксенија Филчић 7. разред
Наталија Голубовић, 6.разред ОШ „Јован Јовановић Змај“Јабуковац
ОШ ,,Стеван Мокрањац“ Кобишница- 2. награда 3. награда

Уранак страна 9 

 Да сам чаробњак
Свако дете воли да машта. Када су деца мала, воле да слушају
приче о чаробњацима. То су људи са магичним моћима. Магија није
стварна, али је јако занимљива.
Да сам ја чаробњак, чаробни штапић би ми служио да учиним
многа добра дела. Прво што бих променио је све у вези Корона ви-
руса. Од кад се појавио овај вирус, не можемо нормално да идемо у
школу. Морамо да носимо маске и да држимо дистанцу, не можемо
да славимо своје рођендане у играоницама, не смемо да се грлимо и
рукујемо.
Једним замахом мог чаробног штапића, избрисао бих Корона ви-
рус, као да никада није ни постојао. Вратио бих све на старо. Ишли
бисмо у школу без маски. Тамо би ме чекали сви моји другари, а
не само пола одељења. Двориште би било пуно деце. Поново бисмо
имали физичко и играли фудбал. Ишли бисмо да гледамо представе
и на рекреативну наставу. За време летњег распуста, могли бисмо да
одемо на море. Све ми то јако недостаје!
Мој чаробни штапић би могао да зачара зле људе и претвори их
у добре. Помогао бих гладној деци, да више никад не буду гладна, а
болесној да оздраве.
Чаробни свет је увек мало лепши од стварног. Не може баш све да
буде савршено! Довољно је то што сам дете које има породицу, које
је здраво, срећно и весело, које иде у школу и има пуно другара. За то
не треба да будем чаробњак!
Матеја Марјановић IV/2
ОШ ,,Вук Караџић“, Неготин
Миљана Младеновић, VI1
СТРИП КАИШ 2020. – МЕЂУНАРОДНИ КОНКУРС - II награда
ДА САМ ЧАРОБЊАК
Да сам чаробњак, oвај свет би био много другачији. Не би пос-
тојао коронавирус ни све остале болести. Деца не би имала це-
ребралну парализу као што има мој брат. Ја бих створио напитак за
бесмртност и исцељење. Постојале би школе чаробњака у које би
ишла деца која би научила како да постану чаробњаци. Они би знали
како да користе најлепше чаролије света. Међу њима био бих и ја. На
пример, као у филму ,,Хари Потер’’. Волео бих да у мом одељењу у
школи чаробњака буду моји исти другови као сад. Сви би били лепо
обучени и свако од нас би имао по један чаробни штапић. Једном
годишње би се пружила прилика свим ученицима да учествују на
такмичењу измишљања чаролија за бољи успех на крају школске
године. Пишем вам о свету у каквом бих ја волео да живим, али,
нажалост, реалност је много другачија. Ја сам само дете и не могу да
учиним да људи буду бесмртни нити да мој брат буде као здрава деца
и зато сам тужан. Али сви можемо да волимо и да љубављу чинимо
да овај свет буде бољи.
Младен Марковић, пети разред
ОШ ,,Павле Илић Вељко’’, Прахово
Подручно одељење у Радујевцу
Ива Јанићијевић, V1 Соња Михајловић, V2
страна 10
Мој сан
Ја имам само један сан, а то је да се моје маче Шапица врати.
Она је сиво-црно маче, несташних зелених очију и немирног духа.
Шапица се изгубила на Светог Димитрија, који је наша слава.
У гостима су нам били кумови из Ниша. Сви смо пошли у шетњу,
а наравно и Шапица је кренула за нама. Видела је куцу потрчала и
нестала. После тога је више нисмо видели.
Ја бих много волела да нам се Шапица врати
Милица Чулулејић III/3
Основна школа „Бранко Радичевић“, Неготин
Сара Радојевић, VIII2
Јана Стојкић, VIII2
Да сам чаробњак
Да сам чаробњак, као у цртаном филму, имала бих малени чароб-
ни штапић са којим бих испуњавала жеље.
Прва моја жеља коју бих испунила је свет пун играчака и слаткиша
којих има довољно за сву децу света. Испунила бих мојим штапићем
жељу свакој особи, ако би му та жеља улепшала живот. Урадила бих
све што пожелим, болесни би постали здрави, а сиромашни богати.
Сва деца би се дружила и не би било ратова и свађа. Могла бих свима
да удовољим и сви би били задовољни. Учинила бих да се сви на све-
ту воле и тада би сви били срећни, а цео свет лепши.
Када би се сви људи волели и помагали једни другима, не би било
потребе да чаробни штапић постоји.
Анђела Лазаревић II/1
OШ „Бранко Радичевић“
Маша Раванић, V2
Теодора Павлић, V1
Моји снови
Кажу да није добро сањати и маштати, да није лепо нешто за-
мишљати. Супротно томе, моји снови мене воде у бескрајне висине
и нешто нестварно и лепо. И нешто недостижно и нежно, нешто са-
свим чаробно и сјајно. Сањам, замишљам и желим да останем дете.
Желим да у мојој васиони увек буде моја породица коју бесконачно
волим.
Често сањам о осећању сигурности док ме је мама облачила, не-
жно миловала по руменим образима и говорила пријатне речи. Тата
ми је стално спремао разна јела, играо се са мном и шапутао како
сам његова принцеза. Деда ме је чекао са соком и сендвичем после
утакмице. Желим да будем и даље она девојчица којој је баба плела
сваки дан кикице, чак и када је била уморна. Било је то једно време
где нисам имала брига, суза, проблема... Доба
где сам једва чекала да сване нови дан у коме
сам бојила, цртала, играла жмурке, правила на-
руквице од конца и ноћу гледала звезде.
Сви желе да буду успешни и богати. Ја само
желим да мој сан и даље траје, да су сви поред
мене и да никада не одрастем. Мој сан је само
мој и не бих га мењала за туђи. Желим да дете у
мени заувек живи.
Дејана Пандуровић, 8. разред
Марта Ђурковић, VI ОШ ,,Павле Илић Вељко“ Прахово
1
Уранак
 My dreams
My mom likes that we go early in the bed. She is always saying:
“Children, you need to get enough sleep for school!”
So one night I turned around in bed for a long time. I closed my
eyes and counted to 100. But I couldn’t fall asleep. With my eyes closed
I imagined that I am on the basketball court. The hall is full .Everyone
is eagerly awaiting the start of the game. I could see the waving flags
and hear the chanting .I am standing in the middle of the court in a red
and white jersey. I hear the crowd shouting my name. The match is
starting. It’s tense. The opposing players are attacking and shooting for
a three.  I stopped  every shot, the fans are cheering for me. “Let’s go,
Nikolić, Bravo.” Dad, mom and brother are smiling from the stands.
I am the best player of the match. Maybe they’ll invite me to play for
the national team, I thought. Suddenly my mother’s voice came from
somewhere. “Jana, get up, it’s time for school.”
Hmm, it looks like I fell asleep after all. Only this time the dream
was exactly what I really wanted. Who knows? Maybe one day my
dream will come true.
Јана Николић,5. разред
ОШ „Хајдук Вељко“ Штубик
I награда
My dreams
Everyone has some dreams, so do I. My main dream and goal in life
is to be happy. And the second is to become a music artist.
I started music school when I was seven. And it wasn’t long ago I
realized that I wanted to do that for a living. Most people have no idea
how to achieve their dreams, and they give up. I won’t do that. I consider
it’s worth chasing your dreams even if that means five minutes of sleep
daily, even weekly. To be fair, music scene if quite full right now, but
not everyone is for it. That same music scene has really been destroyed
in past few years and I think it needs someone like me to revive it. I’m
planning on starting it at fifteen or so, so I have time to do the thing.
My other dreams are like everyone’s being rich and successful. I don’t
really want to be so famous because I know how hard it is but that is the
price with what this job comes. Now I’m not quite sure that this dream
is going to be fulfilled because I’m good at other things too, but that is
the one I’m chasing right now.
At the end of the day I think everyone should chase their dreams
even if they seem to be impossible. Because everything is possible.
Лука Вујић, 7/1
ОШ „Вера Радосављевић“ Неготин
II награда
My world yesterday and today
Life is like a journey. But nobody expected a journey like this.
Until yesterday we could go to school normally. We could sit next
to each other, talk and laugh together. Now we have to keep a distance
between us. Our class was divided into two groups. There is no more
laughing nor hanging around. We go to school every second day,
and in between we watch our lessons online. Everyone is confused,
the teachers and us. I could practice football before, and now there
is no football practice. We didn’t know what face masks were until
last year, and now we all wear them. I could visit my grandpa and
grandma whenever I wanted, and now there is social distance again that
won’t let me. All my friends came to my birthday parties before, and
now only my sister comes. My friends said happy birthday to me over
Instagram. This social network became the way me and my friends
communicate now. Even this normal thing, as school lessons changed
to online form.
Before we had laughter, happiness, friendship, love…Now we have
distance, nervousness, fear…And so we travel. I’m not sure where this
journey will take us, but I hope there will be a better tomorrow.
Михајло Стаменковић, 6/1
ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин - III награда
П О Х В А Л А:
Ивана Јанковић, 8/2 ОШ „Павле Илић-Вељко“ Радујевац: Филип Нујкић, 7/2 ОШ „Павле Илић-Вељко“ Радујевац;
Лара Јенић, 5/2, ОШ „Павле Илић-Вељко“ Радујевац; Урош Кривовић, 7/2, ОШ „Павле Илић-Вељко“ Радујевац;
Марко Станковић, 5. разред, ОШ „Хајдук Вељко“ Штубик
Уранак
My world yesterday and today
We are already in 2021 year, and I am in 5th grade. This 5th grade
is very unusual. I didn’t imagine it that way.
It’s an unusual way we attend school. Until yesterday we went to
school every day, and had normal obligations, and today everything is
different. In the morning we watch TV lessons and take notes. We also
have a Google classroom which we also have to follow. We learn in
three ways. Something new is also that we are separated in two groups.
We didn’t even get to know each other very well! And socializing
with us is over the phone and social media. We have to wear masks
everywhere. They have become our new fashion detail. We can’t see
the smile anymore, but that doesn’t stop us from being children, and
enjoying every day.
2021 year, 21 century, the world has really changed. This virus
has turned everything upside down. It introduced something new into
our lives, and also some new bans. But we must move on. We have to
grow, to learn, to socialize, and most of all to love each other. It’s up
to me to use the world in the best possible way, because I need to learn
so much more.
Софија Димитријевић 5/1
ОШ “Бранко Радичевић”
I награда
My dreams
Each of us has some dreams, some desires and goals. While we are
children, we are all fascinated by many interests; after we grow up we
try to achieve some of those.
Sometimes we are not really sure about it, some people don’t believe
in us. Some people tell us: “You will fail!” After that we lose confidence
in ourselves. All we have dreamed about loses its meaning. Nonetheless
it is very important to have drams in life, or let’s call it a goal. That is
how we can and will stay motivated to work hard and achieve something
in our life. I hide my dreams; I don’t share them with people. In a few
years I hope to see myself as a proud and strong person. I see my dreams
like this: I have a job; I live in a city with my sister and my mum. My
sister and I work. My mother is at home waiting for us to get back home
from work. This is only my dream; I imagine it probably won’t be like
that. But there is still time, I am still in the sixth grade, there is time to
change my mind. My biggest dream is to become a programmer. I like
that very much. I am trying to improve my grades in school so no one
can tell me I won’t succeed.
When you have a dream, don’t let people discourage you from
it. You have to believe there are not so many bad people in the world
and that with hard work you can achieve your dreams. Just believe in
yourself and be strong.
Инес Јанковић, 6/2
ОШ „Павле Илић-Вељко“ Радујевац - II награда
My world yesterday and today
The time goes by and makes many changes in the world. Some of
them are nice, but some of them aren’t. One of them is the bad illness
which kills people every day and it is called ‘corona virus’. It made the
great number of changes and our world wasn’t the same any more.
Yesterday, everything was different. We were happy and full of
joy. But today, everybody is sad and frightened. We go to school every
second day, we wear masks over our faces and we mustn’t hug or kiss
each other. We are just kids and we are sad because we miss our friends
and our birthday parties a lot. It is very different living by the new
rules, but we know that it has to be like that. This scary fight with the
dangerous illness continues every day and in spite the fact that we are
only children, our contribution to this fight is great.
I hope that the better time is coming for us, because we deserve it.
And I also know that it will be very soon.
Мина Димитријевић, 5/1
ОШ „Бранко Радичевић“ Неготин - III награда
страна 11 
 Meine Träume
Hallo, mein Name ist Najda, und ich bin 14 Jahre alt. Als Kind in diesen
jungen Jahren, denke ich viel über die Zukunft nach. Die Träume die ich
habe sind real jedoch braucht man viel Durchhaltevermögen um sie zu
ermöglichen.
Ich bin am Ende der achten Klasse, und ich weiss bereits, welche
Ausbildung ich ausssuchen werde. Die Medizin Schule ist genau die
richtige Schule für mich. Nach der Medizin Schule, möchte ich mich weiter
bilden – ich möche plastische Chirurgien werden. Das wollte ich schon
immer werden und ich denke das wird mir auch gelingen. Im Leben möchte
ich nur das machen was ich auch liebe. Nach der Grundschule, möchte ich
selbständig werden. Ich weiss, es ist für ein Kind in meinem Alter schwer,
aber, ich denke ich bin für so einen großen Schritt im Leben fähig. Wenn
ich das schaffe, ich hoffe, ich werde die Möglichkeit haben, eine Arbeit zu
finden und meine eigene private Klinik zu öffnen. Nach dem absolvierten
Studium, möchte ich einen freund finden, der mir ähnlich ist. Einen Mann
mit dem ich eine glückliche Familie gründen kann. Noch einer meiner
Wünsche ist es, vier Kinder zu haben. Aber wenn man die jetzige Zeit im
Betracht nimmt, ist es sehr schwer jemanden zu finden, der dir selbst ähnlich
ist, leider. Ich hoffe, ich werde das Glück haben die liebe menies Lebens
zu finden. Gleichzeitig möchte ich wahre Freunde um mich herum haben,
es müssen nicht viele sein. Aus seinen Fehlern muss man lernen, das ist
meine Meinung, und genauso sollte man seine eigenen Fehler akzeptieren
und korrigieren. Zur zeit habe ich ein paar gute freunde, aber die Frage ist,
wie lange die für mich da sein werden und ob sie wirklich so gut sind, wie
es momentan aussieht.
Für ein Mädchen wie ich, denke ich, dass das alles machbar ist. Der
Mensch soll für die Ziele die er im Leben erreichen möchte hartnäckig
sein.
Meine Träume
Träume spielen eine wichtige Rolle beim Formieren unserer
Zukunft. Jeder von uns hat seinen eigenen Traum, seinen eigenen Wunsch,
Ziel und Ambition.
Als Kinder faszinieren uns viele Sachen und desto älter wir werden,
umso mehr arbeiten wir daran sie zu verwirklichen.
Es ist sehr wichtig einen Traum oder ein Ziel in seinem Leben zu
haben, denn so sind wir motiviert uns mühe zu geben und hart zu arbeiten,
um diese zu erfüllen. Jeder will erfolgreich und reich sein. Das ist normal.
Ich möchte auch erfolgreich in dem Bereich sein, den ich mir aussuche zu
bestreben. Aber ich habe noch einen Traum, der sich auf etwas Anderes
fokussiert, nämlich auf Glück und Liebe, die aber nicht nur ich haben
würde.
Ich wünschte ich würde auf der Straße gehen und auf ihr keinen
einzigen hungrigen Obdachlosen sehen, der einen mitfühlenden Fremden
erwartet und dass jeder streue Hund einen guten Besitzer hat. Ich träume
davon, dass keine Person auf dieser Erde hungrig, barfuß und traurig ist.
Falls mein Traum eines Tages in Erfüllung geht, würden wir auf der
Straße nur Freude und Liebe spüren und nicht Trauer und Mitleid.
Meinen Traum betreibt Humanität und Hoffnung, da ich fest daran
glaube, dass diese Welt ein ruhiger und schöner Ort für alle und dass die
Zukunft viel, viel glücklicher sein wird.
Marija Mijušković VI-3
OŠ ,,Vuk Karadžić“ - PRVO MESTO
Meine Welt gestern und heute
Oft schlafe ich mit dem Gedanken ein, wie die Welt ohne Hass wäre.
Wie sie ohne Angst und wo alle glücklich sind wäre. Wäre das Leben dann
langweilig?

Цртеж: Најда Мораревић, VII3

Najda Morarević VIII-3
OŠ „Branko Radičević“, Negotin -PRVO MESTO Die Menschen heutzutage brauchen fremdes Unglück, um selber
glücklich zu werden. Meistens funktioniert die Welt heute so.
Mein Traum ist es, etwas in meinem Leben zu erreichen. Ich möchte
eine noch größere Liebe zwischen meiner Familie und mir bilden, sowie
Meine Träume meinen Freunden.
Oft vor dem Einschlafen denke ich nach, wie würde diese Welt ohne Wenn man anfängt über unrealistische Sachen zu träumen, scheint alles
Kriminalität, Hass und all den schlechten Sachen, die jemanden passieren irgendwie schöner und erreichbarer zu sein. Stellt euch vor, wie schöner
können, ausschauen. Würde es langweilig sein? Viele Menschen benötigen alles wäre, wenn es im echten Leben Magie gäbe. Dann wären alle glücklich
Цртеж: Алекса Пауновић, VIII3

das Unglück anderer um glücklich zu sein. So funktioniert meistens die und zufrieden.
heutige Welt. Während man träumt, ist alles möglich. Aber nach jedem Traum kommt
Meine größten Träume sind etwas im Leben zu erreichen, eine gute die Realität, die für manche grob und unfair sein kann.
Karriere zu haben und erfolgreich zu sein, aber vor allem möchte ich eine Ich glaube immer noch, dass Träume sogar jemandem das Leben und
nach größere Liebe zwischen mir und meiner Familie aufbauen. Die Familie seine Denkweise ändern können. Deswegen werde ich weiter träumen und
ist immer für einen da, egal ob man Unterstützung braucht oder eine Schulter nie von meinen Träumen aufgeben.
zum ausweinen. Anastasia Mihajlović VIII-3
Ich träume auch davon, etwas gutes für mein Land zu tun. In unserem OŠ ,,Vuk Karadžić“ - DRUGO MESTO
Land gibt es viele Probleme wie zum Beispiel Armut, mangelnde Bildung,
Kriminalität...
Jeder von uns sollte zum Kampf für die Entwicklung unseres Landes Meine Welt gestern und heute
beitragen. Zusammen können wir viel erreichen. Anfang letzten Jahres tauchte auf der Welt ein sehr gefährliches Virus
Jemand, der einmal gesagt hat, dass Wunder erst passieren, wenn man die „Corona“ auf, das Leben aller störte und erschwerte.
Energie in Träume statt in Ängste investiert, hat Recht gehabt. Erst wenn man Genau ein Jahr ist seit dem ersten infizierten Patienten in Serbien
sich auf die Träume fokussiert und mit dem ganzen Herzen in deren Erfüllung vergangen. Mit der Zeit griff dieses Virus immer mehr Menschen an. Zu
glaubt, beginnen sie wahr zu werden. Beginn der Pandemie dachten die Wissenschaftler, dass sie mit der Ankunft
Aleksandar Davidović 8-2 wärmerer Sommertage von selbst verschwinden würde. Sie waren jedoch
OŠ „Pavle Ilić- Veljko“ Radujevac - DRUGO MESTO falsch, das Virus verschwand nicht. Mit der Ankunft kalterer Tage verstärke
sich das Virus wieder und mutierte zu einer noch stärkeren Version von
sich. Nach der Entdeckung verschiedener Arten von Impfstoffen und ihrer
Meine Träume Massen Verwendung nahm die Zahl der Infizierten zu, anstatt zu sinken, und
drohte uns mit der Wiedereröffnung von Schulen und der Einführung von
Jeder hat seine eigenen Träume und Pläne für die Zukunft. Manche wollen
Wissenschaftler, die neue und wahnsinnige Sachen erfinden, werden. Andere Ausgangssperren.
wollen berühmte Sportler werden… Es ist komplett Nach zahlreichen Tipps von Experten des Landes,
normal, dass wir über unsere Zukunft träumen. Meine Träume um die Bürger ein wenig geduldiger zu machen und
Ich habe Träume, sowie alle anderen. Vielleicht Träume sind etwas Besonderes. Massenversammlungen und Geselligkeit zu vermeiden,
träume ich zu viel, aber ich habe große Pläne für meine Etwas, das wir nur einmal fühlen. schneiden die Geduld verloren zu haben und können
Zukunft. Sowie jedes Kind. Etwas, was wir nur dann erreichen, ein solches Leben nicht mehr aufrechterhalten. Deshalb
Möglicherweise schaffe ich es nicht alles davon wenn wir fest daran glauben. mochten sie zur alten Lebensweis zuruckkehren
zu verwirklichen, aber es ist zumindest erlaubt zu schnellstmoglicht. Deshalb versuchen sie, geheime
träumen. Träume sind manchmal beängstigend, Partys und zahlreiche Versammlungen zu organisieren
Ich plane etwas aus meinem Leben zu machen manchmal auch wunderbar! oder in überfüllten Hotels Urlaub zu machen und so ihr
und nicht aufzugeben. Ich habe große Angst vor dem Sie sind der Sinn unseres Lebens! eigenes Leben zu gefährden.
Fehlschlag, aber ich werden es nicht zulassen, dass Ohne sie wäre alles grau und traurig. Ich möchte, dass die Menschen etwas geduldiger
mich das hindert. Meine Eltern erwarten viel von mir, sind und sich in möglichst vielen Mengen Impfen
aber ich denke ich bin bis jetzt auf dem richtigen Weg. Manche Träume enden mit dem Aufachen, lassen, um die Ausbreitung des Virus zu verhindern und
Meine Träume sind das, was mich weiterführt, sie manche dauern lebenslang! es schließlich loszuwerden.
sind mein Ziel nach etwas Schwierigerem zu streben. Wer keine Träume hat, Uroš Krivović 7-2
Eines Tages werde ich meine Träume verwirkli- Der hat auch kein Ziel im Leben! OŠ „Pavle Ilić-Veljko“ Radujevac - TREĆE MESTO
chen… Nikolić Violeta, V razred
Andjela Popović VIII-3 OŠ „ J. J. Zmaj“ Jabukovac POHVALA: Filip Nujkić 7-2
OŠ ,,Vuk Karadžić“ - TREĆE MESTO TREĆE MESTO OŠ „Pavle Ilić-Veljko“ Radujevac

страна 12 Уранак

 Маја Германовић, VIII
Јана Радовановић, VI2 Михајло Стаменковић, VI1

Сара Владовић, VIII1 Ива Миливојевић, VIII

Селена Дуцић, VIII2

Нађа Миливојевић, V2
Теодора Делић, VII2
Маринела Србљак, V2
Никола Јовић, V1
Лана Илић, VI2

Милица Јевремовић, VIII

Миљана Младеновић, V1
Урош Јанковић, VII2
ин

Редакција:
ко” Негот

Весна Првуловић
Љубиша Благојевић
Биљана Андонов
: “Блаш

Кристина Јовановић
Милена Николић
Штампа

Дизајн насловне странице листа:

- Филип Благојевић, Историчар уметности и
Графички дизајнер, (бивши ученик наше школе)

Лана Каличанин, VIII3 Милијана Вучинић, VII3