На питање шта је мотивише, ученица из примера одговара да је мотивише што бољи

реузлтат (просек) и награде од родитеља. На први поглед делује као да је искључиво

екстринзички мотивисана, јер се наизглед локус узрочности налази у поткрепљивачима,
тј. наградама у виду доброг просека и награда које добија од родитеља. Међутим, ученица
наводи добар просек као предуслов да упише факултет који воли, што локус смешта
унутра, те је ово пример симбиозе између екстринзичке и интринзичке мотивације. Када је
упитана да ли је родитељи кажњавају или награђују за оцену, можемо доћи до закључка да
родитељи примењују специфичан начин поткрепљивања. Ученица не добија награду
после сваке добре оцене већ на крају године у случају доброг просека. Ово највише
подсећа на континуирани временски режим, где она добија награду после тачно одређеног
периода (школска година) уколико је постигла задовољавајуће резултате. Ово ће је
мотивисати да сваке године напорно ради како би постигла добре резултате. Што се тиче
казне, у питању је негативна казна, односно казна одузимањем, јер родитељи уклањају
стимулус (телефон, рачунар) како би казнили своју ћерку за лоше оцене.

Када је учење у питању, делује да је преовлађујући стил учења конвергентан.

Ученица воли да учи сама на мирном месту (налик лабораторијским условима) и уз помоћ
својих професора како је нагласила у једном од одговора. Мада се примећује и присутност
дивергентног стила, јер касније каже да јој прија рад у групи и да воли да чује туђа
мишљења. Такође користи интернет као помагало, што је опет вид потребе за неку врсту
менторства. Ученица очигледно примењује концентрисан стил учења, тј. учи кампањски,
када професори најаве тест. То је вероватно знак да је посебно мотивише тачно одређен
рок до када неки задатак треба да буде урађен, тј. до када неко градиво треба да буде
научено.

Када се ради о социјално-емотивном развоју ученице, примећује се да јој родитељи

показали топлину и да су успоставили јасна правила што говори о томе да је имала
ауторитативне родитеље, што је генерално говорећи, пожељан стил родитељства. Исказује
везаност за своје родитеље и каже да јој значи њихова подршка. Са друге стране делује
као да има позитивни радни модел себе, јер из целог интервјуа делује као да сматра да
може да се ослони на себе. Такође, не делује као да има негативни радни модел других.
Узимајући све речено у обзир, могло би се рећи да је развила сигурни, односно аутономни
афективни стил везивања. То што има само малу групу пријатеља може да значи само да
је интровертна, што одговара и томе да воли да учи сама.

Када је реч о идентитету, тешко је рећи нешто више на основу интервјуа. У само
једном тренутку ученица преиспитује како себе види у будућности, и то када говори о
томе који факултет жели да упише, мада и тада каже да ће највероватније уписати
Економски факултет. Оно што ме упућује на то да је реч о закљученом идентитету и да
ученица није претерано експериментисала и да је врло вероватно преузела индетитет
својих родитеља или је одлучила да се бави ониме што они од ње траже, јесте чињеница
да каже да је лоша у математици, а да јој много боље иду језици, што упућује на то да
економија и бизнис можда и нису њене праве жеље. Такође, када је упитана како види
себе у будућности каже да види себе као успешну и остварену мајку и жену са својим
бизнисом, што је можда асоцира на своју мајку.

Можемо приметити да се професори који предају ученици ослањају на Виготског и

труде се да градиво буде ЗНР-у тако што научне појмове покушавају да објасне
свакодневним. Такође, из интервјуа се јасно види да је ученица на нивоу формалних
операција, као што би и требало да буде по годинама старости. То се најбоље види по
томе што је способна за дубинско дедуктивно закључивање када говори о свету у коме
нема смрти.

По Гарднеровој теорији, на основу интервјуа би се могло рећи да ученица има

високо развијену лингвистичку интелигенцију, јер је добила похвале да је речита, и делује
да брзо овладава страним језицима, али и интраперсоналну интелигенцију, јер делује да
врло добро познаје себе, своје потребе и жеље, у чему јој помаже и вођење дневника. Лепо
је приметити да професорка енглеског негује потребу за самоодређеност и аутономију
тако што даје ученицима да сами бирају теме о којима ће писати, што свакако поспешује
интринзичку мотивацију. Са друге стране, делује да не поседује нарочито високу телесно-
кинетичку мотивацију с обзиром на то да јој не прија то што их је бивши професор
физчког васпитања делио на талентоване и неталентоване за спорт.

Када је реч о моралном развоју, делује као да је ученица на постконвенционалном

ступњу развоја, јер сматра да је морал питање друштвеног уговора и да је променљивог
карактера. Јавља се општост и правоваљаност у њеном одговору, али и логичка
оправданост.

Што се тиче препорука за професоре, дефинитивно треба наставити са групним

радом, јер ученици то очигледно прија, а на тај начин се поспешује и њена социјализација
(каже да има узак круг другара са којима се дружи сваки дан). С обзиром на то што
ученица преферира кампањски стил учења, можда је добро решење чешће задавање
домаћих задатака који би приморали ученицу да учи редовније, наравно развијање
интринзичке мотивације и фокусирање на овладавање уместо изведбу би такође
добродошло коришћењем различитих метода. Такође бих препоручио професорима да
мотивишу и подстакну ученицу да дубље истражи свој идентитет и боље размисли о свом
избору факултета где би могла да употреби своје лингвистичке вештине.