UNIVERZITET U SARAJEVU

ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET SARAJEVO

DOMAĆA ZADAĆA 5
____________________________________________________
/Formulacije i rješenja zadataka/
- INŽENJERSKA MATEMATIKA 1 –
ak. 2009/2010.

Selma Grebović

Sarajevo, Decembar 2009. godine

Zad. 1. Za realnu funkciju f jedne realne promjenljive zadanu formulom:

1
a) f ( x ) : = ; b) f ( x ) : = 3 sin x + 2 cos x ;
3 x + 5+8x − 4x 2 2 sin x + 3 cos x

1 2 x +1
c) f ( x ): = x (1 + x + x ln x )
2

ispitajte egzistenciju primitivne funkcije, a zatim izračunajte neodreñeni integral

I ( x) : = ∫ f ( x ) dx .

Rješenje:

a) Funkcija
 je očito elementarna i kao takva neprekidna je na svom prirodnom domenu

 pa ima tačnu primitivnu funkciju i neodreñeni integral  na svakom razmaku koji je
podskup skupa 
, odnosno

.

Treba odrediti 


4  8  5  0  3  4  8  5  0

4  8  5  0

8  √144
, 
8
5 1
    
2 2
1 5
 ! , "
2 2

3  4  8  5  0

0

5
  
13
1 5 5 5

   ! ,   # $  , $ "
2 13 13 2
Uvoñenjem smjene:

5
4  8  5  % &  '
2
ima se da je:

25
 %  4  5%  8  & %  5'  0, ()*)
4

1 5%  4

2 %  4
pa je:

5 5 1 5%  4 5%  20  5%  4 24%
4  8  5  % &  '  % +  ,  % + ,
2 2 2 % 4
2%  4
2%  4

12%
4  8  5 
%  4

15%  12 24% 35%  8%  4

3  4  8  5   
2%  4 2%  4 2%  4

1 10%%  4  2%5%  4 24%

(  (%  (%
2 %  4
%  4

Ima se integral:

2%  4 24%
- (%
35%  8%  4 %  4
%
  16 - (%
5%  8%  4%  4

% / 0 1%  
   /· 5%  8%  4%  4
5%  8%  4%  4 5%  2 %  2 %  4

% 4 /%  2%  4  05%  2%  4  1%  5%  8%  4

% 4 /% 5  2%  4%  8  05% 5  2%  20%  8  15% 5  8%  4%  5%  8%  4 6

Iz (*) dobiva se sesistem jednačina:

/  50  51  0⁄· 4 8 4/  200  201 1

2/  20  81  5  0 2

4/  200  41  8  1 3

1
8/  80  4  09· 8 2/  20   4
4
Uvrštavanjem (1) u (3) i (4) u (2) ima se:

$ 241  8  1 : 8   1  24 ; 1   3   18
8 1  6  0 26 624 104 624
Iz (1) i (4) ima se da je:

25 13
/ ;0  .
624 624
16 · 25 (% 16 · 13 (% 16 · 18 %(% 16 · 24 (%
 -  -  -  -
624 5%  2 624 %2 624 % 4 624 % 4
25 (% 13 (% 18 %(% 24 (%
 -  -  -  -
39 5%  2 39 %  2 39 %  4 39 %  4
25 1 13 18 1 24 1 %
 >)|5%  2|  >)|%  2|  ln%  4  BCD%E & '  1
39 5 39 39 2 39 2 2
G M
F !JKL|JM  N|  GHKL|M  N|  I OPMN  Q  GNRSTMU & '"  V
HI N

Gdje je:

2√5  8  4
% ,
5  2

a C proizvoljna realna konstanta.

b) (2 sin x + 3cos x ≠ 0)

t = tgx
3tgx + 2 3t + 2 dt
= (1 + tg 2 x ) dx = ∫
3 sin x + 2 cos x dx
∫ 2 sin x + 3 cos x
dx = ∫ 2tgx + 3 dx = dt = cos 2
x 2t + 3 1 + t 2
dt
dx =
(1 + t 2 )
3t + 2 dt 10 dt 1 5t + 12 5 5 12
I =∫ =− ∫ + ∫ dt = ln 2t + 3 + ln 1 + t 2 + arctgt + C
2t + 3 1 + t 2
13 2t + 3 13 1 + t 2
13 13 13

5 5 12
I= ln 2tgx + 3 + ln 1 + tg 2 x + x + C gdje je C proizvoljna realna konstanta.
13 13 13
c)
    WX 1    >) 


Prirodni domen date funkcije je:


  Y Z [  \ 0]

Funkcija je elementarna pa je neprekidna gdje je i definirana pa, prema tome, ima (tačnu)
primitivnu funkciju.

Datu funkciju je moguće napisati u obliku:

    WX  ^  1  >)_   WX ^  1  >)_ (*)

   
W W

Traži se (neodreñeni) integral funkcije (*):

1 1
  -  WX &  1  >)' (
2 

Može se posmatrati funkcija E    WX .

Iz iskustva je poznato da se dati integral ne može lahko riješiti primjenom uobičajenih smjena.

 
 aln |
|b ima se:

` `
`W `W
Prema formuli:

E    WX />)

ln E  >)| WX |

(
>)E  2  2>) /
(
( 1 1
E  E !2>)  2  2"  2E !>)  1  "
(  
( 1
E  2  WX !>)  1  "
( cdddddedddddf 
gh`ijklmnopjo qrso

1 1 ( WX
 WX !>)  1  "   6
 2 (
Sada se prema (*) rjesenje zadatog integrala lahko dobije:

1 1
  - ( WX    WX  1
4 4

F  Q tNtXN  V
G
gdje je C proizvoljna realna konstanta.
Zad. 2. Odredite sve racionalne brojeve p za koje su primitivne funkcije realne funkcije f,
zadane formulom f ( x ) = 1 + x p , elementarne funkcije. Zatim za jedan (po vlastitom izboru)
takav p (- 1< p < 0) nañite neodreñeni integral zadane funkcije (na njenom prirodnom
domenu).

Rješenje:

a) Funkcija
 se može napisati kao:



   u 1   g  6

iz (*) vidi se da je
 oblika:

 v B  w j n

Neodreñeni integral binomnog diferencijala se izražava pomoću elementarnih funkcija ako je

jedan od brojeva:

1 1
C, ,C 
) )
cio broj.

Prema navedenom razmatraju se tri slučaja:

Ζ
vX
j
1.

2. C  Ζ
vX
j
3. C Ζ
U razmatranom zadatku ima se da je:

  0 , )  y , C  1/2.

Očigledno je da C z Ζ, pa se ispituju samo prva dva slučaja:

1 1 1
{| {}y { ,~ {
) y ~

1 1 1 1 2~  1 2
C {|  {}  }y ,~ {
) y 2 y 2 2~  1

Pa je neodreñeni integral funkcije
 elementarna funkcija kada je y oblika:

1 2 2 2
 > w>~B , ()*) ~B(B € y w>~B , E(€ € ~ yC‚ƒ>€B) D wC€.
~ 2~ 2~  1 ~
Izrečunajmo neodreñeni integral zadane funkcije (*) za slučaj y   1,0:


  „  u 1   r† † ( (**)
… …

 2 {, to se integral binomnog diferencijala (**) rješava uvoñenjem smjene:

uX
…
r
Kako je
†


1   r  %

 r  %  1 |r

  %  1r

(  2%  1r5 2%(%

Sada jednakost (**) postaje:

% (%
  4 - % %  1 (%  4 -
r5
%  15

Dobiveni integral je pogodno riješiti metodom parcijalne integracije (s ciljem snižavanja stepena
nazivnika):

% (% ˆ% (ˆ  (% ( %  1(% 1
  4 -  ‡ %(% 1 -  ‡
%  15 (ƒ  ƒ %  1
5 4%  1

%  15 2

% 1 (% % (%
 4 &  - ' -
4%  1 4 %  1  %  1 %  1
cddeddf
‰…

(% / 0 1 
Š -  -&    ' (%
%  1 %  1
%  1 %  1 %  1 %  1

dobivenih polinoma odreñuju se vrijednosti realnih konstanti A, B, C i D, te one iznose: ‹ ,  ‹ ,

 
Deriviranjem posljednje jednakosti i izjednačavanjem koeficijenata uz odgovarajuće stepene


 
‹ ‹
, respektivno.

1 (% 1 (% 1 (% 1 (%
  -  -  -  -
4 %  1 4 %  1 4 %  1 4 %  1

1 (%  1 1 (%  1 1 (%  1 1 (%  1

  -  -  -  -
4 %  1 4 %  1 4 %  1 4 %  1
 1 1 1 1
    ln|%  1|   >)|%  1|  1
4%  1 4 4%  1 4

% 1 %1
    >) ΠΠ 1
2%  1 4 %1

Sada se ima:

F  NMN rG  Q KL MrG  V

M M G MXG
N
MN rGŽ
gdje je C proizvoljna realna konstanta.

Pri čemu je u gornjem rješenju %  1   r†  1 

√W
…

W
.

π
2 2
Zad. 3. Funkcija ϕ zadana je formulom ϕ ( x) = ∫ (1 + x tg t )
2 2 −1
dt .
π 0
a) Izračunajte zadani integral, a zatim skicirajte grafike funkcija:
ϕ ( x ) , ( | ϕ ( x) |) − 1 , x ⋅ sin ϕ ( x ) ⋅ (1 + x − 1)  .
b) Izračunajte površinu ( P ( x ) ) lika kojeg ograničavaju: grafik zadane funkcije ϕ , x – osa i
normale na x – osu u tačkama O i M čije su apscise 0 i x , respektivno .

Rješenje:

a)

 *) %
*)%  ˆ
 ˆ ” D* %
”
D*%
”    D* %
“
”
D* % ˆ

2

‘   -1   %E %r (%  (%  (ˆ ” D* % ”
’  
u ” %80•ˆ80 ” D* % 

’ ” ˆ   ”
% 8 • ˆ  ∞ — 0 
2 (%  (ˆ
ˆ  

˜ ˜
2  1 2 1 1
‘   - · (ˆ  - · (ˆ
’ ˆ  1ˆ
’ ˆ   1  ˆ

u u

1 /ˆ  0 1ˆ  
  /· ˆ   1  ˆ 
ˆ   1  ˆ  ˆ   1  ˆ

1 4 /ˆ  0 1  ˆ   1ˆ  ˆ   

1 4 ˆ 5 /  1  ˆ 0    ˆ/  1   0   

/  1  0 8 /  1 1

0    0 8 0   2

/  1  0 3

0    1 4

Uvrštavanjem 1 u 3 ima se da je: /  0  1  0.

Uvrštavanjem 2 u 4 ima se da je:

1 1
0  
 1  1
Pa je:
X˜
2 1 1 1 1
‘   - !  " (ˆ
’  1 ˆ 
  1 1  ˆ
u

X˜ X˜
2 1 (ˆ (ˆ
‘  ™-  - š (ˆ
’   1 1  ˆ ˆ  
u u

2 1 $ˆ|X˜  1 BCD%E $^ˆ _ "

X˜
‘  !BCD%E
’   1 u
  u

2 1 ’ ’ 2 1 ’ 1 1 1
‘  ›  œ  · !1  "  
’   1 2 2 ’   1 2    1 1  
1
‘   ‚B  \ 0 ,   1
1
r˜
2 1 1 1 1
‘  - !  " (ˆ
’  1 ˆ 
  1 1  ˆ
u

r˜ r˜
2 1 (ˆ (ˆ
‘  - - ž (ˆ
’  1
1ˆ ˆ  
u u

1
‘  ‚B  Ÿ 0 ,   1
1
Pa je:
 G
 t 
G  |t|

‘0  1
˜ ˜
2 (ˆ 2 1 ˆ 1
‘1   -   - ¡  ¢ (ˆ 
’ ˆ  1
’ ˆ 1 ˆ 1
2
u u

‘: ¤ Z

Asimptote:

1
lim & '0
W8˜ 1  ||

Nule i znak:

‘  0 8 § y*%€  ‚ ‘

‘ \ 0 ‚B ¤ Z

Na slici 1. dat je grafik funkcije ‘:

Grafik funkcije φ (x)

1

0.9

0.8

0.7

0.6
φ (x)

0.5

0.4

0.3

0.2

0.1

0
-100 -80 -60 -40 -20 0 20 40 60 80 100
x

Slika 1. Grafik funkcije ‘

   |‘|r  1  ||


: ¤ Z

limW8r˜ 1  ||  ∞ 8 Ima se prva potencijalna kosa asimptota ¨  B  w.


 1
B  lim & '  lim &  1'  1
W8r˜  W8r˜ 

w  lim 
   B   lim 1      1
W8r˜ W8r˜

¨    1

limW8X˜ 1  ||  ∞ 8 Ima se druga potencijalna kosa asimptota ¨  ~  ).

 1
~  lim & '  lim &  1'  1
W8X˜  W8X˜ 

)  lim 
   ~   lim 1      1
W8X˜ W8X˜

¨    1

   0 8 § y*%€  ‚ 


  \ 0 ‚B ¤ Z

Na slici 2. dat je grafik funkcije
:

Grafik funkcije f(x)

3

2.5

2
f(x)

1.5

0.5

0
-2 -1.5 -1 -0.5 0 0.5 1 1.5 2
x

Slika 2. Grafik funkcije


E    · sin ‘ · 1   r 

1 1
E    · *) !  "
1  || 1  ||
 1
E    · *) ! "
1  ||

Za  \ 0

1
E    · *) ! "

Za  Ÿ 0

1
E    · *) ! "
1  

E: ¤ Z\Y0]

lim E  lim E  0

W8u« W8u¬

lim E  0 lim E  1

W8r˜ W8X˜

E   0 8   1

Grafik funkcije g(x)

0.8

0.6

0.4

0.2
g(x)

-0.2

-0.4

-0.6

-0.8

-1
-5 -4 -3 -2 -1 0 1 2 3 4 5
x

Slika 3.
Za  \ 0

W W
1
­  - ‘%(%  - (%  $ln |1  %|®u
W
1%
u u

­  ln|1  |  ln1  .

Za  Ÿ 0

u u
1
­   - ‘ %(%  - (%  $ln |1  %|®W  ln|1  |  ln1  
u

r
1%
W W

Na osnovu razmatranja prethodna dva slučaja može se pisati:

¯t  OPG  |t| .

 1 − cos t
x

t2
dt ∫ 1
Zad. 4. Za funkciju f zadanu formulama f ( x) = 0
n
( x ≠ 0 ), f (0) = , odredite
x 2
vrijednost prirodnog broja n tako da f ( x) teži nekoj konačnoj granici različitoj od nule kad
x → 0, a zatim tako odreñenu funkciju f aproksimirajte u okolini tačke 0 Taylorovim
π
polinomom drugog stepena i procijenite učinjenu grešku u razmaku 0 ≤ x ≤ .
2

Rješenje:

³ 1 - cost
±
x

$
∫

  
dt

² ,   0, ) §
2
t
W´
±
0 (4.1)

, 0

°

Granična vrijednost funkcije
 kad  8 0 se dobiva višestrukom primjenom L´Hospitalovog

pravila:

1  D*
x
1 - cost
0 1  D* 0 *)
∫

dt
lim
   lim  ΠΠ lim  lim  ΠΠ lim
t2
j 0 W8u ) jr W8u ) jX 0 W8u ))  1 j
0

W8u W8u

0 1 D* ∞, ) \ 1
Œ Œ lim  µ1 $
0 ) )  1 W8u  jr , )1
2
Prema tome, lim
 je konačan (i različit od nule) za L  G.
W8u

Uvrštavanjem vrijednosti za n=1, analitički oblik funkcije zadane formulom (4.1) postaje:

³ 1 - cost
±
x

$
∫

 
dt

² , 0
2
t
W
±
0 (4.2)

° , 0

Pri čemu je funkcija
 neprekidna i u nuli.

Aproksimirajmo funkciju
  zadanu formulom (4.2) Taylorovim polinomom drugog stepena
u okolini tačke 0:

¸ 0
¸¸ 0

  ¶ ·  
0   
1! 2!

dt  1 
x
1 - cost
1
∫
2
x
dt

1 - cost

  
0 0
∫
 2  lim
t2

¸ 0 º lim  lim Œ Œ
0 2
t
0   0
0

W8u W8u W8u

1  D* 1 1
2 1  D*  

0  lim
¸ 
 lim 2  Œ0Œ  lim *)    Œ0Œ 
W8u 2 W8u 2 5 0 W8u 6 0
D*  1
 lim 0
W8u 6
Stoga dobili smo:

¸ 0  0

¸  
¸ 0

¸¸ 0 º lim ,
W8u 0
Gdje se
¸  nalazi korištenjem (poznatih) pravila deriviranja količnika funkcija, odnosno:

1  D*


x
1 - cost
∫ dt

¸   
2
t

0

Sada je
¸¸ 0:

1  D*
 1  D*

x
1 - cost
∫
∫

dt
0
1 − cos t
x

0
2


t dt

¸¸ 0  lim  lim Œ Œ
0
t2
W8u  W8u 5 0
0

*)  1  D* 1  D*

 1 *)  2  2D* 0
 lim    lim Œ Œ
W8u 3 3 W8u  ‹ 0
1 *)  D*  2*) 1 *)  D* 0
 lim   lim  Œ Œ
3 W8h 4 5 12 W8u 5 0
1 D*  D*  *) 1 *) 1
 lim   lim 
12 W8u 3 36 cdedf
W8u  36
Š
Stoga dobili smo:

1

¸¸ 0  
36

Konačno, aproksimacija zadane funkcije
, za n=1, Taylorovim polinomom drugog stepena u
okolini tačke 0 data je sa:

G G N
»t ¶  t
N ¼N

Ostatak Taylorove formule najlakše se procijeni prema:

Z   
  ·  

pa je:

|Z  |  |
  ·  |=

W1  D*%
„u (% 1 1
½ %    ½
 2 72

Funkcija:
W
1  D*%
‘   - (%
%
u

0   , odnosno dobije se konačan broj. Procjena greške se vrši u razmaku 0    .

“
Predstavlja površinu lika ograničenog grafikom podintegralne funkcije, osom Ox i ordinatama

Prema navedenom:

1
‚B  8 0X • 8 ∞

 100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

0
0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 1.2 1.4 1.6

A kako je zadata funkcija (4.1) definirana za  0 i ima vrijednost ima se da je:


1 1 1 1 ’
|Z |  Π   Π ^ _
2 2 72 72 2

Kako je ’ Ÿ

¿

 
|Z |  ^ ¿ _ ¶ 0.0343, odnosno |Z |  À.

¿ ‹