БИТНО: оно што се налази у фуснотама и појединим деловима схеме 1 нису део неког тренутног

терминолошког консензуса, већ су моји термини и појашњења. Жељко Стевановић

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Онтолошка разлика је разлика имеђу јестања и оног што јесте (јестајућег). Хајдегер је први филозоф
који се тематски бавио овом разликом и њено отркиће се приписује њему.

ОНТОЛОШКА РАЗЛИКА

јестање (нем. das Sein; грч. το ειναι) оно што јесте = јестајуће (нем. das Seinde;
грч. το ον)
биће (на хрв.преводу) бивствујуће (на хрв. преводу)
битак (на срп. преводу) биће (на срп. преводу)
бивствовање (Гајо Петровић) бивствујуће (Гајо Петровић)

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
- дабивствовање (нем. Zusein; прва категорија код Аристотела) =јестота= пуко(чисто)
јестање =праквалитет
- такобивствовање (нем. Sosein; осталих девет (2-10.) категорија код Аристотела)
=таквота= такво јестање =квалитет
напомена:
1.У преводима налазимо и термине: дабитак, дабиће, такобитак, такобиће... Све у зависности
од превода који преводилац користи.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
- есенција=суштина=бивство1
- егзистенција=постојање
- небиће, ништавило, небивствовање2

1
Бивство је за разлику од горе напоменутих термина, одиста засебан и не може се олако класификовати овако
или онако у онтолошкој разлици. Његова помало божанска конатација, нам не дозвољава да га сместимо тек
тако у домен такобивствовања, али свакако да га можемо сматрати одређеном везом између чистог
бивствовања и бивствујућих ствари. Свака бивствујућа ствар прожета је чистим бивствовањем и та прожетост
јесте суштина тог бивствујућег, на тај начин јесте његово биство (бивствовање; бивству(о)јуће).
С друге стране, пошто се метафизика бави чистим бивствовањем и бивстовавњем напослетку уопште, а
онтологија се бави бивствујућим стварима (на схеми 1 се јасно види та разлика), нама је тек тако забрањено
сопственом природом (нашом природом сазнања) да се питамо о бивству, јер оно као такво спада у домен вере.
Зато за мене бивство има тај божански призвук.
2
Објашњење ових термина најлакше је увидети кроз Хегелову филозофију, јер их он јасно разликује. Међутим,
Хегел, као и остали теолози, дистинкцију између ових термина врши искључиво на пољу спекулативне
метафизике, тј. како смо већ увидели на домену вере. Моје решење за све ове напоменуте термине јесте термин
Ништа-од-бивствујућих(= Хајдегерово Ништа), а ми се не можемо бавити оним што је тим термином
одређено.
Зато ти термини остају испразни и нама људима небитни. Но, да бих их ипак како разликовали, промотрићемо
Хегелово одређење истих.
Ова три термина јесу заправо значње термина Ништа код Хегела:
1. Ништавило= парменидовско Небиће = чисто бивстовавање = испразност
2. Небиће=негација= настајање бивања(бивстовања као егзистенције, које се спознаје кроз смењивање,
контраст, супротност...)
3. Небивстовање= супротност бивствовању које је настало негацијом (епистемолошки гледано –
Небивстовање=Ништавило; небивстовање= дабивствовање)
Све је ово напослетку превладано Хајдегеровим Ништа, које се схвата као Ништа-од-бивствујућих и то јесте
једна здрава мисао Хајдегерове онтологије. (ДАБИВСТВОВАЊЕ(онт.)= НИШТА-ОД-
БИВСТВУЈУЋИХ(епистем.))