Definicija

Struktura, pravila, vrste…

1. Šta je definicija?
 Definicije nam služe da precizno odredimo značenje nekog pojma/termina. Sledeći
ovo određenje mogli bismo definisati definiciju na sledeći način:

„Definicija je iskaz kojim se daje precizno određenje značenja

nekog pojma (odnosno, termina).“

 Ali kao što smo videli, značenje nekog termina određeno je dvema različitim
karakteristikama – njegovim sadržajem i njegovim obimom.

 Dva osnovna tipa definicije:

 a) Konotativna (intenzionalna) kao precizno određenje sadržaja datog termina;
 b) Denonotativna (ekstenzionalna) kao precizno određenje obima datog
termina.
2. Elementi i struktura definicije
 Imaju li sve definicije neku zajedničku strukturu?
 Ne!
 Ipak postoji zajednička struktura standardnih i najčešće upotrebljavanih
definicija:
2. Elementi i struktura definicije
 Skoro svaka definicija, na ovaj ili onaj način, tvrdi: „Definiendum je
definiens“.

 Definiendum je, dakle, bilo koji termin koji pokušavamo da definišemo.

 Definiens je po pravilu jedna dugačka deskriptivna fraza.

 Setite se – deskriptivne fraze su takođe termini! Dakle, u svakoj

definicije, načelno govoreći, imamo dva termina (dfm i dfs).
3. Klasična definicija
 Klasičan oblik definicije:

„Definitio fiat per genus proximum et diferentiam specificam.“

 Ili: „Definicija treba da se sastoji od najbližeg višeg pojma i specifične razlike.“

 Šta je najbliži viši pojam (rod/vrsta)?

 Šta je specifična razlika (karakteristično svojstvo)?

3. Klasična definicija
Šta je najbliži viši pojam (rod/vrsta)?
 To je pojam koji je superordiniran onom pojmu koji pokušavamo da
definišemo (tj. definiendumu) ali tako da njegov obim bude što uži.
Drugim rečima, najbliži rod je viši pojam od onog u definiendumu, ali takav da
nema drugh pojmova koji su viši pojmovi od definienduma a niži od tog pojma.
 Znači, biramo najniži viši pojam pojmu koji definišemo.

Šta je specifična razlika (karakteristično svojstvo)?

 Specifična razlika, pak, odnosi se na neko posebno svojstvo koje ima pojam
koji definišemo (samo on, specifično je za njega) i koje ga izdvaja od
ostalih pojmova koji se nalaze unutar obima tog najbližeg roda.
 Dakle, biramo osobinu koja izdvaja pojam koji definišemo od ostalih pojmova
koji su subordinirani najbližem rodu.
4. Pravila definisanja
 Nisu sve definicije dobre, zar ne? Da bi neka definicija bila dobra (šta god to
značilo) moraju se poštovati izvesna pravila definisanja.

 Najvažnija pravila definisanja:

 1. Adekvatnost
 2. Necirkularnost
 3. Esencijalnost
 4. Jasnoća
 5. Pozitivnost
4.1. Adekvatnost definicije

 Adekvatnost je glavno svojstvo dobre definicije. Pravilo adekvatnosti kaže

sledeće:

„Definicija ne sme biti ni preuska, ni preširoka, već adekvatna“.

 Naravno, ovo i ne govori previše ako ne odredimo precizno šta je adekvatna

definicija, i ako taj kriterijum ne učinimo operativnim.

 Pitanje adekvatnosti, zapravo, je pitanje odnosa između obima

definienduma i definiensa.
4.1. Adekvatnost definicije

 Evo preciznog i operativnog određenja pomenutih pojmova:

 „Definicija je adekvatna akko je obim definiensa isti sa obimom

definienduma.“
Odfs ≡ Odfm

 „Definicija je preuska akko je obim definiensa uži od obima definienduma.“

Odfs < Odfm

 „Definicija je preširoka akko je obim definiensa širi od obima definienduma.“

Odfs > Odfm
4.2. Necirkularnost definicije

 Ovo pravilo, propisuje sledeće: „Definicija ne sme biti cirkularna“. Preciznije:

„Pojam iz definienduma se ne sme pojavljivati niti podrazumevati
nigde u definiensu date definicije“.

 Neki filozofi misle da je ponekad neizbežno prekršiti ovo pravilo, te da definicije

osnovnih pojmova u različitim oblastima moraju biti cirkularne.
4.3. Esencijalnost definicije

 Esencijalnost kao pravilo za definisanje nalaže:

„Definiens se mora sastojati od suštinskih karakteristika
definieneduma„.
4.4-5. Jasnoća i pozitivnost definicije

 Kao i esencijalnost, i ova dva pravila tiču se pre svega informativnosti definicije.

 Jasnoća, kao pravilo, kratko propisuje sledeće: „Definicija ne sme biti

nejasna“.
 Preciznije rečeno, ovo pravilo glasilo bi ovako: „Definiens mora biti jasan ili
makar jasniji od definienduma“.

 Pravilo pozitivnosti nalaže da definicija ne bi trebalo da bude negativna; ovde

se opet misli na to da definiens ne bi trebalo da sadrži negativne odredbe.
5. Vrste definicije
 Mnogo je podela definicija, po najrazličitijim kriterijumima, ali nije najjasnije
čemu sve te podele služe.
 Jednu važnu podelu (na intenzionalne i ekstenzionalne) smo već ovde podvukli.

 Druga, verovatno podjednako važna, je podela na:

 A) Deskriptivne i
 B) Preskriptivne (normativne, stipulativne).
 Preskriptivnost i pitanje istinitosti definicije.

 Izvestan značaj u filozofiji imaju i ostenzivne definicije, u logici i informatici

često se sreću rekurzivne definicije, a u prirodnim naukama ponekad i tzv.
generičke definicije.
6. Primer definisanja
 Probajmo u praksi da primenimo formu klasične definicije, i da se pridržavamo
pravila definisanja. Recimo da hoćemo da definišemo biologiju.
 Dakle, definiendum naše definicije je „Biologija“.
 Definisanje kao manipulisanje sadržajem definijensa zarad usklađivanja
njegovog obima sa obimom definineduma.