GENETIČKI INŽENJERING – GENETIČKO INŽENJERSTVO

• Genetiĉko inţenjerstvo (ili rekombinantna DNK tehnologija) je VEŠTAĈKO FORMIRANJE

NOVIH KOMBINACIJA NASLEDNOG MATERIJALA ugradnjom molekula DNK iz
ćelije jedne vrste, posredstvom prenosioca (plazmida, virusa...) ili direktno u organizam
domaćina (koji prirodno ne sadrţi takvu DNK, ali u kome je sposobna da se umnoţava).

 Genetiĉko inţenjerstvo u zavisnosti od dela genetiĉkog materijala koji se prenosi moţe biti:
• GENSKO
• HROMOZOMSKO
• GENOMSKO

 U osnovi se radi o HORIZONTALNOM PRENOSU GENA za razliku od uobiĉajenog

vertikalnog, odnosno sa roditeljske generacije na generaciju potomaka.

METODA GENSKOG INŢENJERINGA KORISTI MOGUĆNOSTI:

• 1. IDENTIFIKACIJE POJEDINIH GENA KOJI DOVODE DO IZRAŢAVANJA
POJEDINIH OSOBINA,
• 2. IZREZIVANJA TOG GENA IZ GENOMA DAVAOCA
• 3. PRENOS U GENOM DOMAĆINA, ĈIME SE ŢELJENA OSOBINA PRENOSI NA
DOMAĆINA PRIMAOCA.

• Prenos gena moţe da se vrši IZMEĐU JEDINKI ISTE VRSTE, kada se radi o ubrzavanju i
usmeravanju prirodnih procesa UKRŠTANJA I SELEKCIJE i IZMEĐU JEDINKI
RAZLIĈITIH VRSTA

• IZREZIVANJE GENA IZ GENOMA DAVAOCA OBAVLJA SE POMOĆU TZV.

RESTRIKCIONIH ENZIMA, A PRENOS U GENOM DOMAĆINA POMOĆU VEKTORA.
• LIGAZE deluju poput lepka

METODE
• MIKROINJEKCIJA DNK
• GENSKI TRANSFER POSREDOVAN EMBRIONALNIM STEM ĆELIJAMA
• GENSKI TRANSFER POSREDOVAN RETROVIRUSIMA

GENSKA TERAPIJA JE KOREKCIJA OŠTEĆENIH GENA ODGOVORNIH ZA

NASTANAK BOLESTI
POD POJMOM GENSKA TERAPIJA PODRAZUMEVA SE SVAKA
MANIPULACIJA NASLEDNIM MATERIJALOM U TERAPEUTSKE SVRHE
• Postoje TRI vida genske terapije:
1. Korekcija oštećenog gena (ubacivanje funkcionalnog gena u bolesnu ćeliju)
2. Antisens terapija (blokada primarnog produkta gena, tj. iRNK koja je kopija oštećenog
gena)
3. Ukljuĉivanje mikro RNK molekula u terapeutske svrhe

Razliĉiti pristupi ugraĊivanja normalnog gena:

1. VEKTORSKI
2. NEVEKTORSKI (NEVIRUSNI)
a. Direktno ugraĊivanje terapeutske DNK u ciljnu ćeliju
b. Korišćenjem lipozoma kao prenosioca
c. Hemijskim vezivanjem za molekule koji prepoznaju receptore
3. UVOĐENJEM 47. HROMOZOMA

Ostale mogućnosti:
1. Zamena mutiranog gena normalnim genom kroz HOMOLOGU TRANSLOKACIJU
2. Reparacija oštećenog gena REVERZNOM MUTACIJOM
3. DIRIGOVANA MUTAGENEZA reaktiviranih protoonkogena

Virusni vektori u genskoj terapiji:

1. RETROVIRUSI
2. ADENOVIRUSI
3. ADENO-ASOCIRANI VIRUSI
4. HERPES-SIMPLEKS VIRUSI

TIPOVI GENSKIH TERAPIJA

1. SOMATSKA genska terapija
2. GERMINATIVNA genska terapija

Nedostaci praktiĉne primene genske terapije:

1. NESTABILNOST TERAPEUTSKE DNK
2. IMUNI ODGOVOR
3. VIRUSNI VEKTORI
4. MULTIFAKTORIJALNE BOLESTI
5. RIZIK ZA INDUKOVANJE TUMORA INSERCIONOM MUTAGENEZOM
6. ETIĈKI PROBLEMI