Život sa tarzanom

Posted on 16. Nov, 2012 by Crna Ana in Ekipa i Lokanje

Žene mnogo maštaju. Još kao devojčice, maštamo o prelepom mladiću, koji će zbog nas da
savlada sve prepreke, i da nas na belom konju odvede preko duge. U periodu nakon 16. godine, i
dalje verujemo da duga postoji, samo mi još uvek nismo uspele da je dosegnemo. Onog
momenta kad se upustimo u zajednički život sa nekim, shvatamo da je DUGA ipak samo radnja
iza ćoška, u koju odlazimo da kupimo pivo i kokice za mikrotalasnu, jer počinje „Umri muški“
(1. ILI 2. DEO!!!). Zajednički život je zajebana stvar, jer tačno znaš šta te očekuje onog
momenta kad uđeš u stan: u ćošku kod radijatora, čarape, koje jutros nisu bile tu, ali ostavljaju
utisak da ih je sam Lucifer prognao iz pakla, jer ipak niko nije toliko grešan; fleke na stolu od:
kečapa, majoneza, jučerašnje pice, kafe, kreme za ruke, piva, nogu. Zapravo, faktor iznenađenja
u celoj toj raboti je situacija, u kojoj ćeš zateći svoju bolju polovinu:

„Mnm, dig’o mi se, uradi nešto po tom pitanju.“

„Mnm, gladan sam, uradi nešto po tom pitanju.“

„ŽENO BOŽIJA, NEMA TOALET PAPIRA, URADI NEŠTO PO TOM PITANJU!!!“

„Mnm, dig’o mi se, gladan sam, i nema toalet papira. Idem da spavam. Reši to.“

„Srce, počinju Gospodari treći deo, Povratak kralja, Gandalf jebote, oš’ da gledamo?“
Naravno, posle nekog vremena, ovakve stvari postanu banalnost, koja krasi svaki vaš dan.
Međutim, za početnike, pored ovoga je potrebno znati neke osnove:

Gaće
Sveti gral. Mač kralja Artura. Light (u nekim slučajevima i Heavy) Dragon Armor svakog
mužjaka. „Gde su mi čiste gaće?“. O njima su se raspredale priče, zbog njih su se vodili ratovi.
Trojanci su prihvatili konja, jer su uz to dobili i dva pakovanja „LEONARDO UNDERVER“
gaća, Arilje, 100% pamuk, made in China. Misliš da je vaša veza iznad toga? Varaš se!!! Zavod
za statistiku je radio anketu „Zašto ste ostavili svoju ženu/devojku“, i 99% ispitanika je
odgovorilo upravo: „Gde su mi čiste gaće?“. Ostalih 1% ispitanika je odgovorilo: „Zbog Boška,
mog dečka.“. U ovoj igri moraš biti spremna na sve. Možda te on neće 5 dana pitati za čiste gaće,
ali onog momenta kad ih zatraži, moraš biti pripremljena. Ako želiš mir u kući, uvek imaj u
džepu gaće, koje možeš da baciš kao argument. Ne svoje, njegove.

Nivo bitnosti: 15/10.

Savet:Nikada ne zanemaruj vrednost starih gaća. Uvek mogu da posluže kao krpa za podove, ili
klopka za pacove. Tvoj Tarzan će se osećati ponosnim i posebnim, ako vidi da si našla novu
svrhu gaća.

„Gde su mi one zelene gaće?“ – „Dala sam ih ciganima, samo oni mogu da razaznaju od čega su
one fleke po njima.“

Televizor
Ne, nije kliše. Televizor je zaista bitna stvar u vašim životima. To je predmet po kome se posle
ravnaju svi ostali predmeti u sobi: televizor na jednom kraju, i krevet na suprotnom kraju.
Ukoliko ti smatraš da u toj sobi treba da postoji još nešto, gledaj da to ne bude između ova dva.
Postoji više varijacija zarad veće sreće tvog Tarzana:

TV + PS3

Double damage. Mogućnost da nedeljama ne kuvaš, ne pereš i ne depiliraš se, i da to prođe

nezapaženo i neprokomentarisano. Period podoban za priznavanje greha iz mladosti, kao što je
ass-to-mouth-rollercoaster sa grupom No Name prilikom letovanja u Čanju, i nagrada za
najdublje grlo na lokalnom takmičenju u Uljmi.

TV + PAKET PORNIĆA

Kada ranom zorom čuješ umilni glas Đine Lin, koja pokušava da objasni grupi majstora gde joj
curi voda, a tvoj mužjak lagano češka skrotum, i pokušava da ti nađe sisu ispod jorgana, shvataš
da pored sebe imaš srećnu mušku osobu. Ako te pak probudi prodorni vrisak debele crnkinje
koja gladi celulit, i pokušava da otvori kišobran unutar sebe, a tvoj partner onaniše oko televizora
u tvom bade mantilu sa sve rotkvicama u ruci i viče: “DOVAKIN!!!”, shvataš da je vreme da
ponovo uključiš PARENTAL CONTROL opciju.

TV + PS3 + PAKET PORNIĆA

The happiest man in the world!!! On veruje da si ti njegova srodna Džejn. Upravo mu rekla
gatara u novom fimu “ASS TROLOGY”.

Nivo bitnosti: 12/10

Savet: Na Daring-u imaš KINKI vikende.

Ako ovo nabaviš, slobodno možeš I da se odseliš, više nemaš apsolutno nikakvu funkciju u kući.

WC Šolja (+Toalet papir)

Ako ikada čuješ od neke žene da kaže da joj smeta podignuta ili spuštena daska na wc šolji, šutni
je u glavu, jer laže!!! Daska na wc šolji će ti biti najmanji problem, toliko da posle nekog
vremena nećeš ni primećivati da li je tu. Pažnju će ti skretati fleke koje okružuju dotičnu. Svaki
pravi mužjak mora da ima određenu metu, koja mora biti pogođena mlazom jutarnje mokraće.
To može biti ili neka mrlja unutar wc šolje, ili fleka na pločici pored. U najgorem slučaju, to će
biti tvoja četkica za zube.

Što se velike nužde tiče, fakat je da je to momenat opuštanja za tvog Tarzana, i da je to događaj
koji ima veću vrednost od rođendana tvoje mame. Ako te tvoj Tarzan voli, neće se ustručiti da sa
tobom svaki put podeli ovu radost.

“Halo mićko? Evo, samo da ti se javim, jurim na posao, nećeš verovati šta mi se desilo jutros!!!
Izađem iz zgrade, kad tamo stoji malo, malo, malo sivo mače, i mjauče. Ijao, ja sam se
raspametila, pa mi je bilo žao da ga ostavim onako malog i samog na kiši ovoj napolju, pa sam
ga uzela, i otišla do veterinara, ej, a tamo radi ona Saška. Znaš Sašku, što je bila sa Tomom, ona
fuksa, što mu prenela triperčinu onu? E, uglavnom, tamo su okupali mače, i dali mu vakcine. Pa
sam otišla do mame, tamo smo mu dale malo mleka, sve na cuclu, jer je mali, ej, nisam mogla da
se odvojim od njega, i zato sad kasnim na posao, al’ nema veze, baš sam srećna!!! Šta ti radiš
srećo moja?”

“Kenjam.”

Ako ne shvataš veličinu ove radnje, tebe ovaj komentar može da uvredi. Ako pak shvataš, uvek
ćeš imati jedan od spremnih odgovora:

“Samo upali ventilator, i iznesi papagaja na terasu.”

“A koje je boje?”

“Onda ne moram da kupujem sprej za bube?”

“Aj slikaj, pa mi pošalji, čitala sam u Kozmu “Kako da provalite da li voli zguza, na osnovu boje
njegovog govneta”, pa hoću da proverim.”

Nivo bitnosti: 10/10

Savet: NIKADA ne ostavljaj knjigu u kupatilu, ako nisi sigurna da ima toilet papira.
Savršena kombinacija posle vinjaka, piva, krvavice i šnenokli.

Sex
“Mmm, sunce, vidi što sam kupila novi donji veš…”

“Ukoliko ispod njega nemaš dve skoro punoletne Tajlanđanke, sa kojima ćeš da razmenjuješ
telesne tečnosti, i koje će da me gađaju u pupak ping-pong lopticama, NEMA NIŠTA OD
SEXA!!! Ti bre nisi normalna, spopadaš me već deset dana, ne moš’ čovek da izbaci to zlo iz
tebe!!! Počeću da pišam krv!!! Više mi se ne diže ni na porniće!!! Odjebi od mene!!!”

“A samo mal…”

“Ma nema teorije!!! Ne znam koji su te to napaljeni đavoli spopali, al’ od mene kurca videti
nećeš!!! I da mi platiš da te jebem, neću!!!”

“A saaamo m…”

“Iskreno ljubavi? NE!!! Nisi danima kuvala, ona gomila veša udara luster u sobi, a ti samo širiš
noge, i vičeš: “Srećo, jebi me!!!”, da si Silvija Saint, danas ćeš da ga izduvaš!!!”

“Obrijala sam noge.”

“Skidaj gaće.”

I sa sexom uglavnom svaki put ide tako. On se femka, a ti navaljuješ. Činjenica je da ne možeš
da očekuješ rasplodnog bika, kada mora svaki dan da gleda kako tebi polako rastu dlake, tamo
gde je on mislio da i ne postoje, i da gleda onaj kreon razmazan po tvojim obrazima, nakon
sinoćnog alkoholisanja. Nije to stvar za raspravu “On mene ne voli”, jednostavno je potreban
period privikavanja na ideju da si i ti ista svinja, koja može da pusti dlake na stomaku, i da isprdi
“Avlije, avlije”.

Nivo bitnosti: 6,5/10

Savet: Blowjob je uvek dobrodošao.

“Dobro, skinula sam dlake ispod miške, može sad neki sex?”

Moja mama/Tvoja mama

Dve osobe čija će se imena pominjati samo u funkciji prebacivanja. Ti nikad nećeš da kuvaš kao
NJEGOVA MAMA, zato što te TVOJA MAMA to nije naučila. NJEGOVA MAMA je njemu
peglala gaće i čarape, a ti ih jedva i opereš. TVOJA MAMA je napravila ražmaženu lenčugu,
dok je NJEGOVA MAMA brisala prozore svakih mesec dana. NJEGOVA MAMA mu je pravila
sendviče kada se vrati u 3 iz kafane, a ti ga zaključaš u kupatilu, da ne povraća po laminatu.
TVOJA MAMA te nije vaspitala, pa sad mora on. NJEGOVA MAMA kaže da je on najbolji na
svetu, a ti se smeješ. Ti ne brišeš prašinu, isto kao i TVOJA MAMA. NJEGOVA MAMA mu je
menjala posteljinu svakih 5 dana, a ti je flekaš mecom već treći put. I tako to ide u nedogled. U
principu, to su dve fine ženice, od kojih se konstantno grebete za ručkove, ajvare i pare.
Nivo bitnosti: Opciono, po potrebi.

Savet: Džaba, kad će NJEGOVA MAMA uvek da da bolji.

“Ljubi ga majka, vidiš kako čuva glavu od promaje, pile mamino.”

Rezime
Život sa Tarzanom je pun uzbuđenja, ljubavi i jagnjetine. Pored sebe ćeš uvek imati osobu, koja
će da te šljepne po dupetu, kada napraviš sarmu. Osobu, koja će te probuditi svaki put kad prva
zaspiš, jer on nema šta da radi. Osobu, koja će postati master level u metodi “zaspi-u-roku-od-
38-sekundi-dok-se-ona-tušira-da-ne-bi-tražila-sex”. Ako misliš da ti je morž zalutao u kupatilo u
2 ujutru, ne brini, to samo tvoj mužjak pokušava da izađe iz kade, u koju je upao, nakon dolaska
iz kafane. Onog momenta kad ti veličina (tvog dupeta, njegovog dupeta) postane nebitna, a nokti
na nogama krenu da cepaju čizme, znaš da si postal Džejn, dostojna života sa Tarzanom.

P.S. ISHRANA ZA ZDRAVOG MUŽJAKA je ostala netaknuta, jer je to posebna kategorija,

koja zahteva poznavanje biologije, hemije, kvantne fizike, poljoprivrede, tetrisa i šaha. Samo je
važno da znaš: GLADAN MUŠKARAC JE NESREĆAN MUŠKARAC, A GLADAN
TARZAN…………. Jbg, na kraju krajeva, nisi ni volela mnogo tog papagaja.
Pročitaj još na http://www.tarzanija.com/zivot-sa-tarzanom/

Revizija narodnih poslovica

Posted on 16. Nov, 2012 by wojtek in Objašnjavanje

Gledam listu poslovica što ih je popisao Vuk Karadžić pre nekih dve stotine godina i
vidim da narod nije bio ništa pametniji nego što je danas. Štaviše, bio je gluplji. Ima tu
dosta mudrosti, niko ne spori to, ali neke poslovice koje su odavno u mejnstrimu
dokazuju da je naš narod vekovno i kontinuirano glup. Ne može bre to tako. Od
poslovica očekuješ da te nadahnu i prosvete, a to ne mogu uraditi ako su prvenstveno
prilagođene seljaninu iz devetnaestog veka. Red je da se bar nekoliko njih prekroji i
modernizuje, kako bi savremeni blejač mogao da ih citira polupijan.

Ko prvi devojci, devojka njegova

Je l’ ste vi mužici ikada izašli u grad? U neki klub, diskoteku, na neku svirku? A, sunce li
vam paorsko jebem? Neće kurva da da prvom uspaljeniku koji naiđe, nego ima da se
čuva za onog kome ključevi od Benvea vise o kaiš. Zabole nju ko će prvi da joj priđe.
Uostalom, ako je tako rano na žurci, ona verovatno nekog čeka, a ti joj prilaziš jer si se
odvalio od Apatinca dok si čistio Utiopije zmajeva na XL mapi u Herojima. Bolje sačekaj
da se riba napije, pa će da možda previdi tvoje lenjo oko i PUMR majicu, ili sačekaj da
zapadneš u totalnu apatiju, kao i svakog trećeg petka kada izađeš.

Bolja alternativa : Ko prvi pijanoj devojci, možda mu se posreći.

Sad je pravi trenutak!

Oteto-prokleto

Što lažete, znate da nije tako. Ubij krivicu u potiljku alkoholom i uživaj u plodovima
krađe. U kakvoj državi živimo, zbog pljačke možeš da ispaštaš samo ako si moralna
pičkica, pa ti je krivo zbog lopovluka. Neće sigurno panduri da te jure sve dok Đuma iz
kraja diluje amfetamine sečene limuntusom. Nećeš ni medije zainteresovati jer je sinoć
Velji Iliću ispao kurac na liturgiji u Kniću. Samo ćuti, navuci kapuljaču i pravi se da to
što ti se topi ispod miške nije Čoko-Moko, već štroka koju nisi prao tri nedelje.

Bolja alternativa : Oteto-potencijalno korisno.

Stvorio diverziju za kraduckanje.

Što je svačije, to je ničije

Vidi se da ste ovo pre komunizma smišljali, inače bi vam mozak bio ispran na sasvim
drugačiji način. Takođe, vidi se da niko od vaših komšija nije imao otključan vajrles. To
sranje širi svoje talase po čitavom kraju i daje ti besplatan net jer volina iz četreskeca ne
ume da stavi šifru. Vi slobodno možete da se držite svojih principa, ali ja ću na kraju
svakog meseca biti bogatiji za soma i po kinti, jer ne moram da plaćam šugavi ADSL, ili
još gore dajl-ap, kao što je Vuk Karadžić radio dok je popisivao ova vaša govna.

Bolja alternativa : Što je svačije, moje je.

Nije nemoralno krasti internet od čoveka koji ne stavi šifru. Tako priroda filtrira idiote i stvara
bolju budućnost.

Čovek uči dok je živ

Da, ali samo ako je živ negde do četrdesete godine. Posle toga uvali sebi u glavu da već
sve zna i da je svaka novotarija za decu i mentalno retardirane pedere sa zapada. Sad ja
jedem govna? Seti se koliko si svoje roditelje učio konceptu interneta, koliko im je
trebalo da skapiraju da se računar ne gasi na istom mestu gde se i pali, kako i dan danas,
posle deset godina, roknu dupli klik na linkove. Ne zaboravi kad ćale izvali porniće na
netu, pa sva sranja koja je pokupio svali na “tvoj Avast virus koji neprekidno iskače”.
Uskoro nam stiže cloud tehnologija. Bože nam pomozi.

Bolja alternativa : Čovek se uči dok ga nešto inetersuje.

“Ovo sranje mi ne dozvoljava da otvorim program koji će mi prebaciti milion dolara na račun.”
Bolje umeti nego imati

Ne. U ogromnoj većini slučajeva, jednostavno – ne. Cilj nekog umeća je da na kraju
nešto imaš. Ako odmah imaš, onda ćaća ne mora čak ni da istrese dva soma evra za
Singidunum studije kako bi ti četiri godine igrao Zmijicu u amfiteatru, pa kao nešto
posle umeo. Odmah imati je preskakanje često besmislenog koraka. Ako upišeš Mašinca
i paziš na vežbama i predavanjima, na kraju ćeš da umeš, a verovatno ćeš imati samo
platu radnika sa trafike. Zajebi produhovljenost, imućnost ti obrazovanje pretvara u
hobi, a ne u neophodnost.

Bolja alternativa : Bolje imati, nego umeti.

Oni znaju.

Ako zahteva napor, nije ga vredno raditi

Jebiga sada, Vuče, zašto si slušao baš sve idiote? Ova ti je u totalno kontradiktornosti sa
prethodnom. A uz to je i sranje. Teško. Kako bre misliš da doteraš Prista do zadnjeg
levela ako ne grajnduješ kao manijak? Moraš malo da se potrudiš. Jeste, smorićeš se kao
panj, dobićeš žuljeve i izlizaćeš WASD tipke, al ćeš na kraju da hiluješ k’o Isus. Tako
funkcioniše svet, inače te izbace iz gilda. Ili iz gajbe, ako samo grajnduješ po ceo dan, a
privređuješ koliko i sa pet godina. Gledam ti listu poslovica sada, i vidim da nedostaje
ona nema leba bez motike. Moraš bar malo u govna da zagaziš.

Bolja alternativa : Ustani sa dupeta ponekad, ne budi baš toliko lenj.

Na slici – vredan i uspešan čovek.

Internacionalni dodatak : Radoznalost je ubila mačku

Prvo, ja nisam mačka. Nisam idiot, ne ližem dlake sa jaja i ne kenjam u pesak, osim ako
se ne računa onaj jedan put kada sam se vraćao sa Bir Festa. Drugo, da nisam radoznao
ne bih odgledao ni jedan film do kraja i samim tim bi mi se ljudi smejali jer ne bih znao
kako se završava Bekstvo iz Šošenka. Ali dobro, to sam samo ja. Da neki neandertalac
nije izvalio iz puke radoznalosti koliko je dobro kada se najedeš fermentiranog voća,
Toma Zdravković bi pevao o pajdu, a sudbina bi mu bila Crna Reka. U stvari, ne bi bilo
ni heroina, već bi se svi bavili računovodstvom i igrali pasijans.

Bolja alternativa : Radoznalost je ubila samo lika koji je pokušao da vidi da li može
da puca sebi u glavu i preživi.

Radoznalost, ne depresija.

Pročitaj još na http://www.tarzanija.com/revizija-narodnih-poslovica/

Šta kad ti pukne kondom?
Posted on 18. Nov, 2012 by Crna Ana in Objašnjavanje

Negde duboko u jajima:

Kapetan Spermatozoid: „Hrabri vojnici, okupio sam vas danas ovde, da bih vam rekao da su se
vaše čekanje od 18 sati i mukotrpne vežbe konačno isplatile!!! Danas je taj dan momci!!!“

Grupa Spermića: „O kapetane Spermatozoidu, o, ti veliki mud(r)ace, udeli nam svoj vizdum, i
prosvetli nas odgovorom, koji svi očekujemo: KOJI DAN?“

Kapetan Spermatozoid: „Momci, spremite se… DANAS VI PLODITE!!!“

Grupa Spermića:„Plodimo?!?!!? Kapetane, pa da li smo mi spemni za tu misiju?“

Kapetan Spermatozoid:„Bez panike momci!!! Prošli smo sve moguće planove: „UBITI
KARIJES“, „IZAĆI IZ GOVANA“, „ULEPITI TREPAVICU“, „STOPITI SE SA
POSTELJINOM“…

Mali uplašeni spermić upada: „Kapetane, a šta ako ipak… znate?“

Kapetan Spermatozoid:„Šta ako znam?!“

Mali uplašeni spermić: „Pa znate… Ako se pojavi ona…“

Kapetan Spermatozoid: „Ko ako se bre pojavi? Govori jasnije vojniče, inače ideš kao
izdrkotina direkt na monitor!!!“

Mali uplašeni spermić: „Pa… JAJNA ĆELIJA!!!“

Grupa Spermića:„OOO!!! Jajna ćelija!!! Neeeee!!!“

Kapetan Spermatozoid:„Tišina!!! Slušaj vojniče, šta sam ja rekao za pominjanje jajne ćelije?“

Mali uplašeni spermić: „Znam kapetane, ja sam samo…“

Kapetan Spermatozoid:„REKAO SAM da je to mit!!! Samo urbana legenda!!! Za ovih 15

godina dizanja, poslao sam u spoljni svet više od 5.000 tura soldžersa, i ni jedan jedini od njih
nije video jajnu ćeliju!!! A videli su mnogo. Videli su kondilome, ratovali sa triperom, sa
antibioticima su uspeli da sklope primirje. Mnogi su se pržili na haubi, plivali u wc šolji,
tumarali u želucu, a zašto vojniče? Da bi mi ti došao sa svojim bapskim pričama, i širio histeriju
među vojskom?“

Mali uplašeni spermić: „Kapetane, nisam ja to tako stvarno misl…“

Kapetan Spermatozoid: „Sad je kasno!!! Moram da te kaznim!!! Ideš na kraj kolone, među one
lenje skotove, koji obično završe na toalet papiru!!!“

Mali uplašeni spermić: „Ali kapetane…“

Kapetan Spermatozoid: „Nema ali, stvar je rešena!!! Da li još neko od vas repatih idiota ima
komentar?“

Grupa Spermića: „Ne kapetane!!!“

Kapetan Spermatozoid: „E, to mi se sviđa!!! Hajde još jednom da čujem pesmu pre bitke:
Ustaj…“

Grupa Spermića:

„Ustaj kurcu, vreme je,

Vreme je za plođenje,

Ko ne plodi devojke,

Taj je peder, je, je, je!!!

Beži, beži herpesu,

Brat antibiotik je tu!!!

Ako vidiš sifilis…“

Gde moji momci sve nisu bili!

Mali uplašeni spermić na dnu kolone: „Šmrc!!! Bua!!!“

Spermić Džiber 1: „Š’a je bilo jajaro, si se usr’o?“

Spermić Džiber 2: „Sine, što kukaš, pa ko te jebe, kad tripuješ?“

Spermić Džiber 3: „Ionako ćemo svi da zavšimo u Durexu.“

Spermić Džiber 2: „Jbg, ako nije bila plata, možda bude i Romed… Sine, nema potrebe da
očajavaš, bio ti napred ili ovde pozadi, pičku ćeš da vidiš, a ako budemo imali sreće, možda
završimo i na jeziku.“

Mali uplašeni spermić: „Šmrc, a ja sam se stvarno trudio!!! Pratio sam sva predavanja, sve
vežbe sam odradio, a gledaj gde sam sada!!! Bua!!! Nisam hteo da vređam Kapetana, samo sam
pitao šta sam čuo…“

Spermić Džiber 1: „Ma koja bre jajna ćelija, kurac, palac, toga brate nema!!! Veća je brate
verovatnoća da završiš u dupetu koze, nego da vidiš jednu tu!!! Ovaj naš bez kondoma ne ide ni
đubre da baci.“
Spermić Džiber 3: „To mu je dobro došlo, kad je sreo onu Miru sa petog, komšije zvale one što
odglavljuju liftove, Mira se posle toga odselila iz zgrade.“

Spermić Džiber 2: „Da sine, sve ove matore komšinice su posle toga stalno dolazile da traže
šećer. Se sećaš one Radoslave, što joj je muž limar, ta je i sa 45 imala pičku k’o devojčica!!!“

Spermić Džiber 3: „Pored pičke, imala je i triperčinu, mesec dana smo se kotili ovde, jaja bila
crvena k’o semafor. Rek’o kapetan mozgu onda: Ovaj, ako ne jebe nešto u skorije vreme, mi će
da puknemo!!!“

Spermić Džiber 1: „E, to su bila vremena. Svaki dan neka nova pička, sad brate, svaki dan
udaramo u isti bubreg, ova mu popušila prvo veče, i odma’ se majmun zaljubio!!!“

Mali uplašeni spermić: „Ćutite, kapetan nešto priča!!!“

Kapetan Spermatozoid: „Momci, spremite se!!! Već 4 minuta se ljuljamo, svakog časa ćete
poleteti!!!“

Grupa Spermića: „Jupiiiiiiiiii!!!“

Kapetan Spermatozoid: „Priprema, pozor, SAD!!!“

Grupa Spermića:„FREEEEEEDOOOOOOM!!!“
Mrak. Crnilo. Posle par sekundi:

Spermić Džiber 2: „Tebra, si živ?“

Spermić Džiber 1: „Živ brate. Gde smo mi?“

Spermić Džiber 3: „Jupi, ja plivam!!!“

Spermić Džiber 2: „Brate, i mi plivamo, KAKO PLIVAMO? Treba da se gužvamo u ovom

šugavom Romedu?“

Spermić Džiber 1:„Meni je ovo nešto čudno brate. Liči na neku pećinu sa vodom.“

Spermić Džiber 2: „Da nismo u želucu?“

Spermić Džiber 1: „Koji kurac želudac, kad jezik nismo videli?“

Spermić Džiber 3: „Opa Sperma Style!!!“

Spermić Džiber 1: „Daj majmune, prekini da se praćakaš tu, nego gledaj gde smo!!!“

Mali uplašeni spermić: „Upomoć!!! Upomoć!!!“

Spermić Džiber 2: „E, do kurca, i ovaj smarač je tu. Ovde smo majmune!!!“

Mali uplašeni spermić: „Oh, i vas trojica ste tu!!! Momci, jel’ znate vi možda gde smo?
Ovakvog mesta nema u knjigama?“

Spermić Džiber 2: „Da znam brate, ne bih te ni zvao, ostavio bih te da crkneš od straha. Kako ti
ne znaš gde smo?“

Mali uplašeni spermić: „Pa, u celokupnom štivu…“

Spermić Džiber 3: „Brate, rek’o je štivo!!! Pa sad si voštio kučku pička ti materina mala željna,
kol’ko ti misliš pički da vidiš za jedno veče!!!“

Mali uplašeni spermić: „…Nego, u celokupnom GRADIVU, koje sam ja pročitao, ovakvog
mesta nema!!! Jedino…“

Spermić Džiber 1: „Šta mamu ti? Reci više, il’ ću da te udavim sad ovde!!!“

Mali uplašeni spermić: „Jedino… Jedino, ako nismo u…“

BAM!!! Nešto teško je upalo u vodu.

Spermić Džiber 1: „Šta je ovo, sunce ti jebem?“

Nešto teško: „Who dares to enter my domain?!?!!?“

Spermić Džiber 2: „Pas me jeb’o!!!“

Spermić Džiber 3: „Pa, zapravo, sećaš se one Bilje, što je imala onog šarpeja? Znaš onda kad je
kuvala kafu, a ovaj naš iz cimanja draškao džukca za…“

Spermić Džiber 2: „Začepi dilejo!!!“

Mali uplašeni spermić: „Znao sam!!!“

Spermić Džiber 3: „Ma nije ništa bilo, samo kaže Bilja da je posle naskakao na krevetac od
ćerke one njene sestre, morali da ga uspavaju.“

Spermić Džiber 2: „Hoćeš da te drknem repom sad?“

Mali uplašeni spermić: „O čemu ti pričaš?“

Spermić Džiber 1: „Šta si znao, gukni više majmune nepismeni!!!“

Mali uplašeni spermić: „JAJNA ĆELIJA!!!“

Spermić Džiber 1: „…“

Spermić Džiber 2: „…“

Spermić Džiber 3: „O, crap…“

Mali uplašeni spermić: „Znao sam, i lepo sam pitao kapetana!!! Sad smo gotovi!!! Sad nam
nema spasa!!! Ovo je kraj!!! THE END!!! Posle ovoga viš…“

Jajna ćelija: „Umukni!!! Vidi, vidi… Šta to moje oči vide? Gomilu malih pičkolizaca!!!“

Mali uplašeni spermić: „Da li je to istina? Da li si ti JAJNA ĆELIJA?“

Jajna ćelija:„Ne srećo, ja sam cista, samo te zajebavam!!! Naravno da sam jajna ćelija!!! I to
rasplodna, lol!!!“

Spermić Džiber 1: „Pa, pa, kako je to moguće?“

Jajna ćelija: „Pa, znaš ono kao, biologija, žena ovulira, plodni dani, jajna ćelija se spušta iz
jajn…“

Spermić Džiber 1: „Ma ne to!!! Kako je moguće da smo mi ovde?“

Jajna ćelija: „A to. Pa, puk’o je kondom!!!“

Svi spremići u glas: „PUK’O JE KONDOM!!!“

Jajna ćelija: „Pa, da ovaj vaš ne spička sve pare u kladionici na kerove, možda bi mogao i da
kupi neki normalan kondom, a ne ovo sranje. Nego, gde sam stala? Da!!! Pošto vam je sada sve
jasno, pretpostavljam da znate kako sad idu stvari: JEDAN OD VAS ČETVORICE ĆE DA ME
JEBE!!! I ne samo da me jebe, neko će da me napuni!!! Alo, pičko, ne mo’š da pobegneš odavde,
vraćaj svoju repinu ovamo, inače ćeš ti da me plodiš odma’!!!“

Spermić Džiber 1: „ Ma nisam je hteo da pobegnem, samo sam razgledao…“

Jajna ćelija: „Imaćeš lutko 9 meseci vremena da razgledaš ti ovde, sad me slušaj!!! Pošto je ova
moja član omladine LDP-a, znači demokratija ovo ono, imaćemo fer izbore prilikom odabira
najboljeg semena. Svako će da izloži svoje vrline i mane, a ja ću na kraju da odaberem nekoga
od vas četvorice, mada nisam baš oduševljena priloženim, ali, jbg, šta je, tu je. Da li se slažete?“

Spermić Džiber 1: „A jel’ si sigurna da baš nas želiš? Mis’im, znaš, mi ti nismo neki rasplodni
materijal, mo’š ti i bolju turu da dočekaš?“

Jajna ćelija: „Slušaj me pičkice: za ovih deset godina jebavanja, vid’la sam ja kurca i kurca.
Preživela sam godinu 18. rođendana, primala u sebe i kurtu i murtu, al’ semena ni za ’leba!!!Da
sam mogla da biram, vas četvoricu bih prosledila u dupe!!! Ova moja juri karijeru, kao, mlada
dizajnerka, privatni fakulteti, taj fazon, a karijere ni na vidiku!!! Što nas dovodi do zaključka:
OVO JE MOJIH PET MINUTA!!! Ko zna kad ću sledeći put da vidim seme, tako da je daj šta
daš situacija. I dosta više priče, da se bacimo na posao!!!“

U međuvremenu, negde spolja:

On: „E, do kurca, puk’o kondom!!!“

Ona: „Kako to misliš, puk’o kondom? Pa jel’ si ti normalan? Kako ti misliš da ja postanem
uspešna i poznata, kad ćeš da mi natovariš na vrat malog skota, koji će da mi sere i kenja? Ko da
mi nisi ti dovoljan, nego daj još neko to da radi!!! Šta misliš, da postanem k’o Ana, debela i
otrombešena, i da ne vidim bela dana, jer po ceo dan kuvam i perem? Za šta radiš koji moj, kad
kupuješ ovaj Romed? Život si mi upropastio!!!“

On: „Pa naravno da je puk’o, kad se nisi brijala nedelju dana, ove tvoje dlake bi prohrom
probile, a ne ovo gumeno govno!!! I prekini da sereš tu više, nego se oblači i sedaj u auto!!!“

Back to the vagina:

Jajna ćelija: „Eci peci pec, ti si mali zec…“

Spermić Džiber 1: „Brate, jel’ si siguran da nema izlaza odavde? Aj se pravimo mrtvi, možda
upali, žensko je to ipak.“

Spermić Džiber 2: „Jbg, brate, šta da ti kažem, ova ’oće da se jebe, pa to ti je. Budi srećan, ako
ne krene da nas spenkuje još.“

Mali uplašeni spermić: „Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje…“

Jajna ćelija: „Šta vi tu trabunjate? Slušaj ti: IZLAZA NEMA, VRATA PIČKE SU SAD
ZATVORENA!!!“

Spermić Džiber 1: „Pa bio je red da se jednom zatvore…“

Jajna ćelija: „MOLIM?“

Spermić Džiber 3: „Opalim te golim, OPA!!!“

Jajna ćelija: „Šta si rekao, pederu mali?“

Spermić Džiber 3: „Moj te drma po glavi, iliti čelu!!! Opa, I’m on fire!!!“

Jajna ćelija: „Jel’ tako? Onda je stvar rešena!!! Ti ćeš da mi podariš seme!!!“

Spermić Džiber 3: „Svršim ti na na teme!!! A, sam faca, a? Čekaj, šta si rekla?“

Jajna ćelija: „Moja ti jaja sasekla!!! Ko sad pravi rime bitch?“

Spermić Džiber 3: „Jel’ ti to ozbiljno? Ja ću da budem nesrećni oploditelj?“

Jajna ćelija: „Što da ne? Kad već jedini imaš muda da mi protivrečiš ovde, valjda možeš da ih
iskoristiš i za nešto drugo?“

Spermić Džiber 3: „Gospođo Jajna Ćelijo, pa nemojte da ste na kraj srca. Ja sam samo hteo da
unesem po koju humoresku u ovaj nemili događaj, u kome smo se svi našli. Znate, moj otac je
bio mučenik, koji je završio na zidu wc-a kafane „Bucko“, a deda je opet tako skončao na
tastaturi. Kao što vidite iz priloženog, ja nemam nekih preteranih predispozicija, da budem ona
dobra sorta semena, koju vi zaslužujete…“

Jajna ćelija: „Ah, to je tako divna priča, tera mi mecu na oči!!! Dolaz’ bre ovamo i umukni!!!“

Spermić Džiber 3: „Ali…“

Jajna ćelija: „MA DOSTA BRE VIŠE PROSERAVANJA!!! Get over here!!!“

Spermić Džiber 3: „Evo, evo… Jel’ mogu samo da se pozdravim sa drugarima, jbg, znamo se
celog života…?“

Jajna ćelija: „Boli me jajovod od tebe već!!! Ajde, pozdravi se!!!“

Spermić Džiber 3: „E pa, drugari moji, i ti mala jajaro što si zalut’o, situacija je sledeća: JA
MORAM DA VAS NAPUSTIM!!! Uživao sam provodeći vreme sa vama u mošnicama, ali, kao
što znate, ništa nije večno. Uvek ću pamtiti naše jurcanje po skrotumu, IZMEĐU DVE VATRE
sa kondilomima, kao i ono nemilo pijanstvo kod Marije pekarke. Eh, to su bile buhtle!!! A bile
su vala i lisice i odelo konja… Brrr, daleko bilo… Nego, verovao sam, da ću kao i moji preci
završiti na nekom uobičajenom mestu, kao što je veš mašina, ili eventualno stomak, ali, sudbina
mi je odredila drugi put!!! Put materice!!! Šmrc!!! Nemojte me mrzeti!!! Probajte da u svom srcu
nađete mrvu ljubavi za mene, i pamtite me kao hrabrog i lojalnog vojnika, koga je ubila
nemilosrdna ženska želja za decom!!! Zbogom prijatelji moji!!!“

Mali uplašeni spermić: „Šmrc!!!“

Spermić Džiber 1: „Aj…“

Spermić Džiber 2: „Vidimo se, tj., ne…“

Mali uplašeni spermić: „Stani!!! Ne mogu to da ti dozvolim!!!“

Spermić Džiber 3: „Šta je bilo?“

Mali uplašeni spermić: „Ne mogu, ne bih mogao da živim sa sobom posle toga!!! Ja sam se
našem Kapetanu zakleo na doživotnu vernost, i da ću ga služiti i u najtežim situacijama!!! A ovo
je ta situacija!!! Ako nemaš ništa protiv, JA ĆU SE ŽRTVOVATI ZA TEBE!!! Znam da je ovo
velika čast, i da bih ti ja time oduzeo tu čast…“

Spermić Džiber 3: „ALO, GOSPOJA, jel’ može ovaj mali umesto mene?“
Jajna ćelija: „Neka dođe, samo nek’ se neko pojavi više!!!“

Mali uplašeni spermić: „Pa, braćo moja, jel’ može jedan grupni zagrljaj u znak opraštanja?“

Spermić Džiber 1: „Žibe derpe, nađi sebi dečka pa se grli!!!“

Spermić Džiber 2: „Aj pali više…“

Spermić Džiber 3: „Neću da plodim, neću da plodim, a ti hoćeš, utata!!!“

Mali uplašeni spermić: „Gospođo Jajna Ćelijo, JA SAM SPREMAN!!!“

Jajna ćelija: „Uđi u me, k’o u živ…“

BAM!!! Nešto teško je upalo u vodu.

Spermić Džiber 1: „Šta je sad ovo, nemoj mi reći da ih ima dve?“

Spermić Džiber 2: „Taman sam se ponadao da je kraj…“

Spermić Džiber 3: „E, do kurca, ajmo ponovo…“

Jajna ćelija: „Ne, nije valjda!!!“

Nešto teško: „ŠTA JE PIČKO, STIGLA PILULA ZA DAN POSLE?“

Jajna ćelija: „NEEEEEEEEEEEEE!!!“

Negde spolja:

On: „Jel’ si popila?“

Ona: „Jesam, sad smo mirni!!!“

Somewhere in balls, nakon 3 minuta:

Kapetan Spermatozoid: „Hrabri vojnici, okupio sam vas danas ovde, da bih vam rekao da su se
vaše čekanje i mukotrpne vežbe konačno isplatile!!! Danas je taj dan momci!!! DANAS VI
PLODITE!!!“

Pročitaj još na http://www.tarzanija.com/sta-kad-ti-pukne-kondom/

Bili smo u Sofiji

Posted on 21. Nov, 2012 by wojtek in Svet Oko Nas

Nisam siguran da li je u pitanju jedan od simptoma tumora na mozgu ili nešto potpuno
drugačije, ali tamo negde krajem avgusta dobio sam neodoljivu želju da sednem na voz i
odem u Sofiju. Koliko sam razumeo, većina ljudi kada je željna nečega inostranog
ponekad skokne do Budimpešte, ali da sam hteo da gledam japanske turiste kako
fotografišu mađarsku arhitekturu, otišao bih do neke kineske robne kuće u Zemunu i
radnicima dao po sto kinti da mi pola sata govore domo arigato mister roboto ili tako
nešto.

Hirihito, tentacle rape desno od tebe! Slikaj, za arhivu!

Istočnobalkanski kanat sam, doduše, već posećivao – i to u tri navrata. Međutim,

sećanja su mi pomućena, kako usled dejstva špirituoznog pića sa ukusom tekile “Club”
koje je svojevremeno bilo hit na bugarskom primorju, tako i kroz moju
poznopubertetsku nezainteresovanost za bilo šta osim kurvi za pet leva dok sam se
šetao Sofijom pre nekih sedam-osam godina. Srećom, ispostavilo se da nisam jedini
željan niskobudžetne avanture, pa mi se ubrzo priključio Hugočavez, koga su,
pretpostavljam, žarkovački geni terali ka svojoj kvazipostojbini, kao i još tri ortaka.
Kako bismo upotpunili čitav horor-film-u-istočnoj-Evropi scenario, pridružila nam se i
Žena, koja je bez ikakve sumnje bila željna kakvog markantnog Bugarina.

Najmarkantniji Bugarin svih vremena.

Da smo kojim slučajem mnogo gluplji nego što jesmo, kupili bismo povratnu kartu od
Beograda do Sofije, što poštenog neradnog čoveka izađe cirka 4.500 dinara. Ali, uz
pomoć interneta i naše genetske predodređenosti za šverc u javnom prevozu, odluka je
pala na Fleksipas voznu kartu koja omogućava deset vožnji u bilo kom pravcu u Srbiji za
soma dinara. Naše odredište bio je Dimitrovgrad, a posle toga smo se uzdali u
poslovičnu bugarsku korumpiranost, koja, naravno, nije izneverila. Na granici, omaleni
Ciganin-kondukter (Cidukter?) naplatio nam je ukupno deset evra i dvesta dinara
prevoz do Sofije. Da, primaju dinare, a sasvim sigurno i jene, rupije, Plazma keks,
Hugovu odvratnu travaricu i polupojedene sendviče sa dna kupea. Inače, na granici smo
doživel manje zadržavanje koje je potrajalo nekih pet sati, jer su bugarski panduri
rasklopili bukvalno pola voza tražeći švercovane cigarete (s obzirom na basnoslovno
skupe pljuge u Bugarskoj, ovaj potez nije čudio).

Drugim rečima, osam minuta života košta više u Bugarskoj.

Sam put protekao je u veseloj atmosferi, sa dve vrste rakije i dovoljno piva da
istraumiramo trojku američkih turista koja nam se pridružila u kupeu. Liberalna
studentkinja iz Južne Karoline ponela je titulu najiritantnije osobe u vozu kroz svoju
priču o Arapskom proleću, nakon čega smo mi sasvim jasno zaključili da joj je “SiEnEn
isprao mozak i da bi mogla malo da gleda Raša Tudej”. Političko barabarenje prekinuli
smo Hugo i ja, i to drevnom žarkovačko-vidikovačkom igrom, udri govnara. Za igru su
potrebna dvojica i cilj je da jedan drugom lupi šamar, a ovaj ga onda oceni na skali od
jedan do deset, pa se menjaju uloge. Nema poraženih, samo pobednika, a trajanje je
neograničeno i, samim tim, sjajno za duga putovanja. Volim da mislim da je
Amerikancima put došao kao trening pred pičkaranje koje ih očekuje kada im prva
brkata Bugarka pljune u limenku Kamenice uz promrmljano ebata si majkata. Nije da
smo se takmičili, ali najviše od svih popio je moj fotoaparat koji se probudio u bari piva
negde u bespućima Bugarske i ostao mamuran šest dana, pa su kamere sa telefona
morale da beleže uspomene.
Imao je kvar svoje prednosti – jedina slika na kojoj je Hugo ispao dobro.

Ko god da je išao u Nesebar ili Sunčev Breg na more, zna da se u putu smenjuju tri vrste
pejzaža : spaljeni pašnjaci, oranice i spaljene oranice. Moja teorija je da nemirna avarska
krv ključa u Bugarima, te da moraju nekome da pale useve. Ne mogu preko granice, jer
je to, jelte, međunarodna agresija, pa moraju sami sebi da se useru u život. Srećom,
Sofija je tik uz srpsku granicu, pa je čemer potrajao taman toliko da bude zanimljiv, a
nedovoljno da bude monoton.

Mmm, da, tako nešto.

Smestili smo se u Hostel Mostel koji za deset evra po osobi nudi sledeće : šestokrevernu
sobu, doručak, večeru, pivo i bilijar (koji smo samo mi igrali, uprkos tome što smo
očajni). U cenu je takođe uključen i omaleni Bugarin koji liči na Meksikanca (pa smo ga
nazvali Pedro, što je on prihvatio) i čija je uloga da te vodi po sofijskim klubovima i
objašnjava šta znači kur, a šta majka ti de eba (ili kako već).

Uprkos uvrženom mišljenju, Sofija nije ružna. Nimalo. Bilo bi aroganto da grupica
izdrkanih Srba sudi o bugarskoj prestonici na taj način, kada, recimo, u Beogradu
postoji mesto poput Železnika. Arhitektura predstavlja sumanutu mešavinu raznoraznih
stilova. Od zgrade suda izgrađene u neoklasičnom stilu, do vizantijske crkve Aleksandra
Nevskog ima dvadeset koraka, a onda su samo par minuta udaljeni staljinistički Largo
(kompleks građevina bugarske vlade) i narodno pozorište izgrađeno u tipičnom ruskom
stilu. Turski uticaj takođe je očigledan, prvenstveno u razbacanosti Sofije, tj. neplanskoj
gradnji, što opet nosi neku svoju čar, iako je u suprotnosti sa estetskim stilovima
uobičajnih evropskih mamaca za turiste, poput Beča ili Praga. Tu se i krije ono najlepše.
Naime, nema mnogo turista. Manje nego u Beogradu, svakako. To omogućava znatno
siroviji i iskreniji doživljaj grada, bez nekog utiska da je sve skockano samo da bi ti
izmamili pare za magnete za frižider.

Šta, kao, ovo nije za dovoljno dobro za frižider?

Znači, šta videti? Osim pomenutog, Sofijski univerzitet, Nacionalnu operu, Palatu
kulture, crkvu Svete Sofije. Takođe, crkvu Svete Nedelje ne smete promašiti, jer se
unutra nalaze mošti kralja Milutina. Mi smo pokušali da ih ukrademo, ali nas se
isprečilo bugarsko venčanje i trinaestogodišnje devojčice koje izgledaju kao da za pola
sata kreću na štajgu. Sve u svemu, jedan vikend dovoljan je da se obiđu sve
znamenitosti.

Svaki park u kome neometano može da se pije je znamenit, pogotovo ako je lep.

Kada smo već kod Bugarki, prelomiću jednostavno – ružne su. Jebiga, ali tako je. Iako
naši narodi dele sličnu fizionomiju, pa je lako uklopiti se, ono nešto ih sprečava da
izgledaju bolje od proseka. Vitoškom ulicom (otprilike, pandan Knez Mihajlovoj) kreće
se parada maksimalno picnutih riba, od kojih jedna polovina izgleda kao mamurna
Karleuša sa tonom šminke, a druga kao mamurna Karleuša bez tone šminke. Nismo
preterano tražili odgovor na pitanje koliko ih je lako navesti na blud, pa taj utisak
ostavljamo budućim pokolenjima.

Sledeća stavka je noćni život. Tu smo uspeli da obiđemo gotovo sve što Sofija nudi,
prvenstveno zahvaljujući revnosnosti Pedra. Bili smo u bugarskom KST-u, u bugarskom
Hard Rock Caffeu, u bugarskom Stefanu Braunu, u bugarskoj Sobarici, na bugarskom
Kišobranu, u bugarskoj Dangubi, jebemliga, čak i na bugarskoj Radiohead večeri.
Otprilike, fale nam još samo bugarski Kuglaš i bugarski Kolos da upotpunimo kolekciju.
Inače, neverovatno je zabavno uvek napominjati pridev bugarsko u bilo kom slučaju.
Taj detalj čitavoj avanturi dao je nekakvu bugarsku atmosferu. Cene po klubovima (a i
na svim drugim mestima) su veoma slične ovdašnjim. Znači, od 100-650 (bugarski
Stefan Braun) za pivo, dok bi neki prosek bio oko 200 dinara, možda malo manje. Veliki
i neobjašnjivi hendikep Sofije je veoma očigledan nedostatk supermarketa ili prodavnica
slične vrste. Hteli biste alkohol – pravac Alcohol & Tobbaco lanac prodavnica. Hteli
biste leba i jogurta? Uhvati tramvaj i cepaj do bugarske Borče. Zaključak se sam nameće
– Bugari su tokom evolucije uspeli da se prilagode hrani koja se sastoji isključivo od
nikotina, katrana i etanola. Ništa drugo im ne treba, sve ostalo je za turiste.

Pogotovo supa u izdubljenoj lepinji.

Sa hranom možete imati poveliki problem, jer velika većina pekara i roštilja se zatvara
noću, pa pijana žgadija mora da čeka jutro kako bi utolila glad. Alcohol & Tobacco
naravno šljaka dvadesetčetiri sata, što samo potvrđuje gore pomenutu teoriju. Klopa po
restoranima ne košta puno, a uz to je i veoma pristojna, mada ponekad veoma čudna.
Željni tople supe i minerala i topline koja ista nosi nakon prve noći u Sofiji, naručili smo
po jednu, samo da bi nam je doneli serviranu u izdubljenoj lepinji. A Hugova avantura
sa piletinom i slatko-slanim sosovima, može se opisati u jednoj slici. Kada je piće u
pitanju, držali smo se piva, koje je i više nego solidno, a i izbor je sasvim zadovoljavajući,
pa prasci mogu svako veče da se napiju od druge sorte hmelja. Preporuke za Šumensko i
Pirinsko, Zagorka je takođe pitka, a nekada najpopularnija Kamenica je sada čisto
đubre koga se klone i sami meštani. Rakiju im nismo probali, ali kako su nam u hostelu
skromno objasnili, za tim nema potrebe jer je srpska ipak dosta bolja.
Džaba vam patriotizam, rakija vam je sranje.

Par dodatnih saveta za one koje je tekst dovoljno šarmirao da zaista razmišljaju o poseti
Sofiji. Ne menjajte pare a da pre toga ne pitate koliko ćete dobiti za sumu koju nudite. U
principu, za jedan evro treba da dobijete oko 1.95 leva, ali će đubrad ponekad tu da vam
uračuna i raznorazne provizije, pa će vas odrati. Ispred hrama Aleksandra Nevskog
nalazi se buvljak-antikvarnica, sa gomilom nacističkih i komunističkih momorabilija.
Cenjkajte se obavezno, nekim glupostima možete sniziti cenu i do pedeset odsto. Sa
omladinom pričajte engleski, jer je i vama i njima do vežbe. Matoriji ljudi odbijaju to i
insistiraće na bugarsko-srpskom, pritom lupajući sve što znaju o Srbiji (Ceca, Seka,
Marakana, Karleuša, Ceca, Zvezda, Seka, Karleuša, Marakana, Ceca, u pičku materinu,
pička, Ceca). Inače, za razliku od primorske žgadije, meštani Sofije su sasvim prijatni i
rado će pomoći, pogotovo omladina, pa se ne morate ustezati da pitate za informacije.

Spremni da vas usmere na najbližu filijalu Cirka & Pljuge.

Nakon dvodnevnog izdrkavanja po Sofiji, odlučili smo da je pravo vreme da se vratimo u

otadžbinu, ali nikako pre nego što svratimo u Niš i izmaltretiramo Zapatu, i to u sred
ispitnog roka. On se, međutim, pokazao kao pravi domaćin, turistički vodič i svodnik,
kao što se od njega i očekivalo. Čak nas je odveo u kafanu u kojoj se nalazi na crnoj listi,
gde smo za male pare osetili čari juga. Stoga, moj savet svim čitaocima je da, ako se
ikada nađu na putu kroz Niš, svrate do Zapera, neće mu smetati, super je momak.
Adresa poznata redakciji.

Pročitaj još na http://www.tarzanija.com/bili-smo-u-sofiji/

Noć na zemlji – balkanska petparačka priča
Posted on 21. Nov, 2012 by Black Hole in Svet Oko Nas

Novembar. Plato ispred železničke stanice. Ladno u pičku materinu…

- Jebo me pas u gu’zcu kud ne krenuh avionom. TAKSIII! Zapelo mi uštedit para jebo ćaću
svoga u šupak. TAKSI! Ima li neko ovdje da vozi?

- Vozim ja. Dokle?

- E fala ti prijatelju. Aj mi pomozi ubacit ove torbe u gepek i vozi do autobuske što prije.

- ???

- Što me gledaš tako jebogati, pa nisam te pitao da me voziš u Mrkonjić grad. Aj života ti, žuri
mi se. Koliko ima do stan’ce?

- Matori imaš sto… zapravo ima… kad bolje razmislim ima dosta. Sedi, sedi brate, sam bog te
poslao po ovoj košavi.

- Vako ne duva u Klagenfurtu, tamo jes zima al ono, nema vjetra. U Beogradu ko na Romaniji
hehe.

- A ti si, prijatelju gastarbajer a? Lepo, lepo. Šta te dovodi u rodnu grudu? Si možda rešio da
digneš čardak od 12 spratova, da ga ukrasiš lavovima i patuljcima i sagradiš mauzolej gde ćeš da
smestiš kosti kad umreš, a koji vredi kao trosoban stan na Vračaru?

- Ne brate moj, idem tetki u Bajinu Baštu. Nijesam je vidio 27 godina, a bolna je, umire. A ja
htio uštedit šta para pa krenuo vozom do Beograda pa da hvatam koji autobus za Baštu.
Bosanac.

- Vidi matori, žao mi je tetke tvoje, al Beograd je bre sveta zemlja, ona nije prolazna tačka na
putu od Klagenfurta do zapizdine u provinciji. Mora malo respekta, ej bre, pa Fantom, Prele,
paket aranžman, kaldrma, Duško Radović, Zvezda, Tri šešira jebote… ono, kao. Kapiraš?

- Jarane, poštujem sve to, kostiju mi brata moga, al molim te sad kreni ka stan’ci, zakasniću na
autobus.

- Vidi, matori, em je noć, em sam baš sad planirao da idem kod jedne prijateljice, znaš, muž joj
radi treću a ona alava na onu stvar ko Ronaldo na izvođenje slobodnjaka. Plus je autobuska u tri
lepe a taksimetar neizbaždaren… 30 evra jebiga, je l ok?

- Ma u redu je jeb’ga. Mislim, nije u redu, al šta ću, nit se znam snać nit vatat gradski… vozi u
pičku mater’nu, nijesam dolazio u Beograd od sedmog osnovne, kad su nas vod’li na ekskur’ju,
pa gledali one lavove i krokodile.

- E mamu vam seljačku jebem… i ovaj, kažeš u Klagenfurtu živiš?

- Jes, dvades i četri god’ne. Tamo mi žena i troje djece. Njemački pričaju, neće srpski progovorit
pa se sve zaplakivam ponekad. Izrodih strance.

- PA ŠTA ME SEČEŠ, SELJAKU, IDI KOPAJ KROMPIR. Nema, brate, sve sam go seljak
došao da mi prlja Beograd, pre 20 godina su skidali Paraćinske table kod Bubanj potoka, a gledaj
sad. Matori, autoput je nešto u blokadi, moraćemo preko sajma i Brda, pa na Košutnjak. Je l ok?
Čubura, Krst, Kalenić.

- Ma ne znam ti ja brate, tis taks’sta, znaš gdje je najkraće i najbrže, samo tjeraj.

- Znam, znam… I šta radiš u tom Klagenfurtu, što nisi u Beču ko svi gastosi?

- Ih u Beč idu samo seljaci i cigani.

- Da, a ti završio Sorbonu, ljomberu bosanski… Da bre, mamu im jebem, samo nas brukaju,
zato ste vi iz Klagenfurta tu da osvetlate obraz.

- E da vidiš sliku žene mi. Upozno je u vozu, otad se samo vozovima vozim, evocira mi
uspomene. Na.

- Tih što bi te karo… Lepa, lepa, deluje fino i pošteno.

- Majka Tereza joj nije do članaka. Gola i bosa bila, htjela da emigrira, ja joj pomogao, sredio
joj papire, sve. Posle otvorismo taj klub gdje dolaze pjevač’ce iz Srbije, poso kreno…

- Ja sam nešto čitao kako u tom Klagenfurtu ima najviše javnih kuća i da ih mahom drže ljudi sa
ovih prostora.

- A nije to baš tako, buraz’ru, vole ta djeca kurac više neg ljeba da jedu, ne tjera ih niko, same
dolaze.

- Pa im ti uplatiš penziono i socijalno, hohštapleru?

- Nemoj me vrijeđat, mora se od nečeg živjet, misliš da bi ti bolji bio da si odrasto u govnima ko
ja, da ti je ćaća pravio podlive ispod oka kad god pijan dođe iz čaršije, da ti se mater objes’la u
štali kad si imao 7 godina, da su ti sestru silovali ćaćini prijatelji na tvoje oči a ti moro ćutat?
Nemoj brate, plače mi se kad pomislim na to. Vozi, molim te.

- Mamicu ti jebem, saću u Košutnjaku tupim nožem da te zakoljem… Aj platiš neku večeru, red
je, ionako nemaš prevoz još dva sata, ta linija kojom si hteo je ukinuta još pre 2 godine, znam ja,
ortak mi glavni dispečer u BAS-u.

- Pa ne znam, jebogati…

- Ajde ajde, šta si se se stiso, nije valjda da si sirotinja neka?

- Ma ko sirot’nja, saš vidjet.

Sat i po kasnije…

- Matori, ovako nisam jeo još od Raletove sahrane. Ona mućkalica je sabila, a ćevape bolje u
životu jeo nisam.

- E šta vi ovdje znate, nijes bio u Banjaluci da probaš ćevape, mrtva usta da ih jedu, samo staviš
luka i tucane, joooj, kad se sjetim, još dječak bijah pa…

- E u redu je, opšte je poznato da su ćevapi autohtona organska hrana majke Bosne, da ćeš pre
dobiti felacio od Naomi Kembl nego burek sa sirom u Zenici. Teraj se bre, nego da častiš koji
vops, saćemo da stanemo na pumpu, radi jedna mala, guta kitu očima.

- Buraz’ru, voz’me nastan’cu, molim te, evo daću ti još toliko, samo požuri, propustiću i ovaj
autobus, ako tetku ne vidim živu, ub’ću se očiju mi. Ona me odgajla kad mi se mater objesi.

- Pa pizda ti materina, 27 godina nisi hteo guzicu da pomeriš da je vidiš, sad si se setio, garant
ima da ti prepiše neku nekretninu koju ćeš odma da utopiš i uložiš keš u neke patuljke od platine
u dvorištu. Nema da ideš do ujutru, sad idemo malo na splavove da gledamo pičiće, dečurlija se
danas više obraduje iskusnoj kiti nego studenti oktobru 2.
O ne, ipak sranje film.

Sabajle…

- STOOOOJ JARANE, KUD SI BOLAN KREEEEENOOOO! Pa kaže… ZA PUTA SE TI

SADA NE SPREEEMAJ…blaaaaaaargh, bem ti vinjau.

- A moram ići buraz’ru, vrijeme je…

- NIGDJE VIŠE TAKVE ZEMLJE NEEEEMAA, dođi bosanac da te poljubim, mamu ti jem, pa
ti nemaš pojma ko je Milan Mladenović bre.

- A jebo tog narkomana, Hal’d leči tuberk’lozu. Joj dobar si čovjek, al stvarno moram ić, sve
pare potroših, neću imat nazad u Austriju za put.

- Matori, nije frka, samo što nismo došli od stanice, ti platiš još burek sa… u izvini, platiš samo
BUREK. I Jogurt, dabome. Telefon ti zvoni.

- Bem ti ove ekrane, ne mož moj radnički prs ubos a da ne stisne 5 tipki odjednom. Molim?

- Je l te to žena zove da proveri natačinješ li po Beogradu, a? Ili zove makro da kaže kako je
struja visokog napona ubila maloletnu kurvu koja je pokušala da pobegne preko ograde tvog
jebarnika, ahaha?

- Tetka… Umrla prije po sata. Vozi me na most, hoću da se ubijem, jebem ti život.
- E jeb… koji sam kreten. Ne seri, kakav most, upadaj, vozim te u Bajinu Baštu

Pročitaj još na http://www.tarzanija.com/noc-na-zemlji-balkanska-petparacka-prica/