SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI

SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I

DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

co m
k i - r ad.
o ms
l
w .dip
w w
WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM

AKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI , MATURSKI

RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM SAJTOVIMA CE TE NACI SVE NA JEDNOM
MESTU . SVI VAM PRUZAJU SAMO IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD A MI
VAM DAJEMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRŽAJ I PRVE TRI STRANE U PDF-U TAKO
DA MOŽETE TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ PROMASAJA. NASA BAZA SADRZI SVAKI
GOTOV SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOŽETE GA
SKINUTI I UZ NJEGOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE
NADJETE SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM
MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI POTPUNO UNIKATAN SEMINARSKI,
DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOŽETE
DOBITI NA NAŠEM FORUMU KAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I
POMOC. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA
KONTAKT FORMI.
 SADRŽAJ:

UVOD..........................................................................................................................................3

1. OPŠTI TROŠAK KAPITALA PREDUZEĆA........................................................................4

1.1. Trošak duga...............................................................................................................4
1.2. Trošak (cena) preferencijalnih deonica.....................................................................4
1.3. Trošak glavnice: pristup modelom diskontanja dividendi.........................................5
1.3.1. Procenjivanje budućih dividendi...................................................................5
1.3.2. Faze rasta.......................................................................................................5
1.4. Trošak glavnice: pristup modelom odreñivanja cene uloženog kapitala ..................6
1.5. Trošak glavnice: pristup troška dugu pre oporezivanja plus premija za rizik...........6

2. PONDERISANI PROSEČNI TROŠAK KAPITALA..............................................................6

2.1. Ograničenja proračuna ponderisanog prosečnog troška kapitala...............................7

co m
ad.
ZAKLJUČAK................................................................................................................................8
LITERATURA..............................................................................................................................9

k i - r
o ms
l
w .dip
w w

-2-
 UVOD:

Troškovi predstavljaju važan segment ekonomije poslovanja. Oni su stalni pratilac poslovnih
aktivnosti i uslov konačnog rezultata rada. Nema poslovanja bez ulaganja, a time i trošenja
elemenata procesa rada. U tom smislu troškovi su postali predmet sukoba različitih interesa i
ciljeva subjekata predviñanja.
Tokom poslovanja, preduzeća su prinuñena da stalno prate i sagledavaju nastale troškove, te da
preduzimaju odgovarajuće mere za njihovo smanjenje. Sa gledišta ekonomije bilo bi najefikasnije
ako bi se proizvodnja obavljala bez ikakvih trošenja, odnosno troškova. Tada bi uspeh preduzeća
bio najveći. Meñutim, svakome je poznato da se ni iz čega ne može stvoriti ništa. U osnovi sve
definicije polaze od toga da su troškovi vrednosni izraz utrošenih osnovnih elemenata
proizvodnje. Tačnije, oni su proizvod utrošaka i cene tih utrošaka.
Troškovi imaju veliki značaj za poslovanje preduzeća. Naime, cilj privrednih subjekata nije samo
veći obim proizvodnje i bolji kvalitet proizvoda, već i niži troškovi poslovanja.

co m
k i - r ad.
o ms
l
w .dip
w w

-3-
1. Opšti trošak kapitala
Preduzeće se posmatra kao skup projekata, iz tog razloga je upotreba opšteg troška kapitala kao
kriterijuma prihvatljivosti primenljiva za investicione odluke samo pod odreñenim okolnostima.
Te okolnosti pokazuju da investicioni projekti imaju iste karakteristike i da tekući proekti
preduzeća imaju sličan rizik. Zahtevna stopa prinosa za preduzeće nije prihvatljiva odnosno
primenljiva kao kriterijum prihvatiljivosti ukoliko se investicioni projekti razlikuju u odnosu na
rizik. Kada se jednom izračuna opšta zahrevna stopa prinosa projekti se mogu ocenjivati pomoću
stope koja se ne menja i ukoliko se ne menjaju uslovi poslovanja i uslovi finansijskog tržišta. Na
ovaj način se izbegava problem izračunavanja pojedinačnih zahtevnih stopa prinosa za svaki
investicioni projekat. Ukoliko se promene uslovi poslovanja preduzeća, potrebno je odrediti
pojedinačni kriterijum prihvatiljivosti.
Ona zahtevna stopa prinosa koja će zadovoljiti sve dobavljače kapitala naziva se trošak kapitala.
Proporcionalni prosek troškova različitih komponenti finansiranja preduzeća je opsti trošak
kapitala preduzeća.

o m
Da bi dobili opšti trošak kapitala preduzeća svi troškovi moraju biti izraženi u iznosima posle
c
ad.
oporezivanja, zatim izračunamo eksplicitne troškove različitih izvora finansiranja i dodamo

finansiranja.
k i r
ponder svakom izvoru, na kraju izračunamo ponderisani prosek troškovnih komponenti
-
o ms
1.1. Trošak duga
l
w .dip
Kod troška duga zanemarujemo obaveze prema dobavljačima, obračunske rashode i ostale

w w
obaveze koje nemaju eksplicitni trošak kamata i pažnju usmeravamo na nesezoski dug koji ima
eksplicitni trošak, odnosno na dugoročne zajmove.
Odreñivanjem diskontne stope koja izjednačuje tržišnu cenu, emisije duga sa sadašnjom
vrednošću kamate dobija se eksplicitni trošak trošak duga. Diskontna stopa, Kd, (prinos po
dospeću), dobijamo pomoću formule:
Po = Σt=1→m (It+Pt)/(1+Kd)^t
Gde je Ро tržišna cena emisije duga;
Σ znak sumiranja za periode od 1 do m, konačnog dospeća,
Іt iznos kamate u periodu t,
Рt otplata glavnice u periodu t.
Ako se otplate glavnice javljaju samo na kraju dospeća, pojaviće se samo Рm. Ovako dobijenu
zahtevnu stopu prinosa možemo posmatrati kao trošak emisije duga preduzeća pre oporezivanja.
Trošak duga nakon oporezivanja, Ki, odreñuje se pomoću formule:
Κi = Κd(1-t)
Gde Κd ostaje kao i pre naznačeno, gde se t sada definiše kao granična poreska stopa preduzeća.

1.2. Trošak (cena) preferencijalnih deonica

Utrvñivanje troška (cene) preferencijalnih deonica je dosta slično utvrñivanju cene duga.
Problem kod utrvrñivanja cene ovog izvora je pronalaženje diskontne stope sa kojom se
izjednačuju sadašnje vrednosti tokova. Iz odnosa godišnje preferencijalne dividende (D) i tržišne
stope kapitalizacije (K), dobija se tržišna vrednost preferencijalne deonice:

-4-