Takav je red

Posted on 14. Oct, 2012 by Ox in Svet Oko Nas

Ritual je ponašanje po prethodno utvrđenim pravilima i u zadatoj formi uz visoku simboliku.

Najčešće – bez ikakve praktične svrhe. Smisao je, dakako, nekada postojao, ali je godinama
ispran i zaboravljen. Nekada je pružanje otvorenog dlana bilo znak da nemaš oružje i da ne želiš
zlo osobi preko puta – najobičnije rukovanje je, dakle, moglo razdvojiti život od smrti. Danas
više nema potrebe za utvrđivanjem tuđe nenaoružanosti, uostalom, često oni koji ti najsrdačnije
tresu ruku dok te gledaju u oči – oštre noževe, kad okreneš leđa. Ipak, rukovanje kao gest je
preživelo, obitava poput Dragoljuba Mićunovića, uvek je tu iako se odavno niko ne seća njegove
poente. Ritual je prevashodno odlika religije i tradicije – uzmimo recimo smenu straže pred
Bakingemskom palatom – niti je ta straža tu da stražari, niti će one idiotske kape zaplašiti malog
Muju koji upravu na netu čita sajt mojaprvabomba.com. Ali i sve ostalo može postati ritualom.
Ulazak fudbalera na teren, čitanje novina, jebanje sa ženom, ispijanje piva.

Recimo da si nekada osećao radost u pivu, u tom hladnom gorkom ječmenom remekdelu
civilizacije. Ili ti je bio gušt da otvoriš pivo dok Zvonko Mihajlovski deklamuje sastave Arsenala
i Mančestera. Ili su pio u društvu, terala se šega i opšta komika je vladala. Od besomučnog
ponavljanja, prevideo su trenutak kada je ispijanje piva postalo samo ritual, kada pivo zapravo
više i ne piješ, nego ga stavljaš u sebe, kada suština nije ni u ukusu, ni u fudbalu, ni u društvu
nego u potezu ruke, gutanju i zalivanju jetre. Kada u tome više nema nikakve radosti, ni tuge niti
bilo čega drugog. Nema ni piva, ima samo ispijanja. Ako bi u tom trenutku organizovao ono
malo sivih ćelija koje su preživele – mada je takav poduhvat uglavnom nemoguć – video bi da su
ti deca u Kanadi, žena u sigurnoj kući, a da Badža i Steva pecaju tolstolobika bez tebe. Tada i
nema mnogo izbora – ili ćeš sa ritualom nastaviti do konačnog samouništenja ili ćeš ići na
odvikavanje od rituala, što jedva da je vedriji scenario.

Anonimni alkoholičari? Polovinu tog statusa već ispunjavam...

Ćaskanje ili small talk

(ovde konačno prestaje uvod…)
Nisu svi rituali tako fatalni – neki nam možda i pomažu da preguramo dan. Izmene uobičajenih
ljubaznosti, reči koje ne znače ama baš ništa ali se uvek iznova ponavljaju, služe da se krdo misli
i osećanja zauzda i kanališe u svakodnevicu. Igra se odvija na dnevnom nivou, zapravo nikada ne
prestaje, a oni koji je ne igraju smatraju se u najmanju ruku nepristojnima, a u ekstremnom
slučaju završe lobotomizirani u eminentnoj kovinskoj instituciji. Jer ritualno opštenje, uljudni
small talk je civilizacijsko dostignuće, fol doteran do apsurda, uteran u mozgove za zahtevom da
pričaš ono što ti se ne priča i slušaš ono što ti se ne sluša. Ovde ćemo izlistati nekoliko
karakterističnih primera.

Bubušinac, komšije

ULJUDNO:

- Zdravo, komšo, kako je?

- Dobro, kod tebe?
- Evo, guram bolje od oni gori!
- Ako, ako, pozdravi kući!

Mislili ste da sam izmislio naziv sela...

ISKRENO:

- Zdravo komšo, od kad si platijo Cigane da mi porežu oraj najradije bih platijo Rumune da ti
prerežu pevalo, ali ajde da pitam kako si?
- Eve, ko kurac bez kožice, što se kaže, jutros bijo kod privatnog doktora, uzo mi tri iljade za
slikanje, imam kamen u bubregu mogo bih kupus da potapam sa njim, a ovaj kupus što sam
stvarno potopijo mi prokiso, a država u pički, nem više račun da sejem kuruze, brine me oće li
Radoš Bajić još da snima, ma sve muka neka, hvala na pitanju, da kažem dobro sam! Ti?
- Baš se vratijo iz kafane, malo usput odspavo u kanalu, morala žena grabuljama da me budi.
Mislim da nam u Zadrugu sipaju neka gomna u rakiju, ali eto gura se!
- Ako, ako, pozdravi ženu, kaži nisam mogo sinoć!

Beograd, topli porodični dom

ULJUDNO:

- Dragi, dobrodošao kući! Kako je bilo na poslu?

- Fino, mnogo posla kao i obično…
- Zato sam ja spremila brokole sa bademima za mog radnika!
- Sjajno, silno se radujem!

Niko ne voli da me jede, ali svi vole da budu urbani

ISKRENO:

- Bagro, kud ne ideš u kafanu posle posla kao svi normalni ljudi nego si mene došao da smaraš…
Od tvog celog posla me jedino zanima da li si primio platu, ali ajde da pitam kako ti je bilo?
- Prvo me je šef pred punom kancelarijom učio da obeležim presek cevi, kao da sam ja došao po
partijskoj liniji, a ne on. Onda su mi javili iz pravne službe da sam kažnjen sa 20 odsto julske
plate koju ću ionako možda dobiti u februaru. Posle sam svratio u banku i saznao da su mi
zulumćari nabili zateznu kamatu na kamatu, a onda sam po pijaci tražio štranjku da se obesim,
ali nisam našao. Dakle, uobičajen dan silovatelja u Zabeli.
- E vidiš ja sam prvo pozvala vodoinstalatera i slagala da nam curi cev u kupatilu, onda je došao,
odvalio me od kurca kao što ti nikad nisi, pa onda nisam imala vremena da ređam musaku nego
sam obarila ovo zeleno govno i ubacila bademe jer sam tako čula na televiziji.
- Ti da radiš u studentskoj menzi i studenti bi od muke naučili sami da kuvaju. Ja sam pre
dolaska kući pojeo jednu gurmansku sa urnebesom tako da ću sada kao jesti ovo govno i biti
oduševljen, a u stvari jedva čekam da načnem pivo i podignem noge. Volim i ja tebe!

London, autobuska stanica

ULJUDNO

- Nice weather, innit?

- Yes it is, innit?
Ma ovo je samo na oblak...

ISKRENO:

- I would much rather discuss football or pornography, but my mother taught me that it is more
polite to talk about the weather. So – shitty weather, innit?
- Yes, it is fucking freezing and the sky looks as brown as the Queen’s ass. It looks like it’s going
to start raining shit anytime now. Sometimes I wish I was born in Somalia, Serbia or something.
So yes, it is, innit?

Kao što se videlo iz svakodnevnih primera, mi smo robovi rituala. Ono što je trebalo da bude
unutra – smisao – davno je nestalo i ostala je samo prazna ljuštura koju tako dobacujemo jedni
drugima. Objašnjenje nije neka umetnost – ljudi po svojoj prirodi jesu govna, ali nisu konfliktni
po svaku cenu. Takođe su i proračunati – ne ulaze u konflikt tamo gde mogu da izgube više nego
što mogu da dobiju. Ne postoji smislen razlog da neka droljetina kaže svojoj drugarici, drugoj
droljetini, da joj čizmice izgledaju kao da ih je kupila u Pančevu i kao da za 20 evra deli đanu u
parku kod Ekonomskog faksa. Tako dobija samo konflikt i status na FB „biwsha drugaritza je
kurabeshtija“. Ako samo u toj nebitnoj stvari zauzme liniju manjeg otpora, i dalje će imati
frendicu sa kojom diskutuje o debljini muških novčanika i kratkoći kurčeva istih.

Dakle, možda nas baš takvi kretenski, naizgled nehajni rituali drže u jednom komadu i
sprečavaju da se odselimo na Divčibare i postanemo gorštaci. Možda tu demonstriramo da smo
Aristotelov smrdljivi zoon politikon. Kako Hese kaže u Stepskom vuku, „tako delaju i žive ljudi
iz dana u dan, iz sata u sat prisilno, bez svoje volje, posećuju druge ljude, vode razgovore, sede u
kancelarijama, sve prinudno, mehanički, nevoljno – sve bi to jednako dobro mogle da izvode i
mašine ili bi isto tako moglo da se ne izvodi uopšte; ta neprestana mehanika je upravo prepreka
da kritički posmatramo svoj život, njegovu glupost i površnost, njegovu odvratnu upitnost, da
prepoznamo i osetimo njegovu beznadnu tugu i tminu.“
Hese, to što ti nisi imao drugare ne znači da ih mi nemamo. Evo, ja ih imam 687 trenutno...

PS: Nekad pomislim da me ljudi zaboravljaju. Uvek se razuverim baš na svoj rođendan jer mi
tada zid na Fejsbuku procveta od silnih nadahnutih čestitki. Čestitaju svi, uključujući one za koje
sam mislio da su umrli i neke za koje ne znam ko su. Ali duša mi je puna jer znam da te čestitke
nisu ritualna formalnost nego da su pisane od srca.

Read more http://www.tarzanija.com/takav-je-red/

Nadimak – zašto je važan

Posted on 15. Oct, 2012 by Čitaoci in Nekultura

Prije nekoliko dаnа, pročitаh nešto o tome kаko je Kаrlo “Veliki” bio dojаjаn vođа i sve to. Kаko
je jebаo rаznа plemenа nа svim horizontimа, pio hаjneken direktno iz flаše, šutаo slobodnа 5 od
5, gledаo slаgаlicu bаr tri putа sedmično i rаdio sve ostаlo što čini jednu ljudinu ljudinom i
jednog diktаtorа diktаtorom. I zаistа, svаko od nаs bi htio dа bude upаmćen kаo “Silni”, “Moćni”
i tome slično. Ali istorijskа nomenklаturа se zаjebаvаlа i sа likovimа koji su bаr zаslužili
nаdimаk “Prosječni”, а njih je bilo previše. Tаko su se stvаrаli nаdimci, koji ruku nа srce,
određuju mnogo više nego sve ostаle stvаri koje je pojedinаc rаdio. Nаvešću pаr primjerа u
kojimа položаj slovа utiče nа pogled premа istorijskim ličnostimа. Ljudskom rodu (а posebno
nаmа Srbimа) je normаlno dа unаprijed osuđujemo čovjekа nа osnovu jednog epitetа koji mu je
nаjvjerovаtnije okаčilа tаdаšnjа opozicijа ili jednostаvno grupа hejterа nа čelu sа idejnim vođom
Helenom fon Kаr le Ušom. Većinа ljudi znа dа je Nаpoleon bio Frаncuz sа jednim jаjetom i
visinom Adel u ležećem položаju. Ali isto tаko, Nаpoleon je bio čovjek koji je sebi dаvаo hiljаde
i hiljаde nаdimаkа, а poslije je prešаo u milijаrde, kаdа nаdimci više ni ne utiču nа nаšu
nomenklаturu. Time je zа sebe nаšаo prostor i u psihologiji u kojoj služi kаo ortodoksni primjer
osobe kojа pаti od kompleksа “niže vrijednosti”. Ironično… Ipаk zbog svoje nаrcisoidnosti
prilikom izborа nаdimаkа, Nаpoleon imаm – obа – jаjetа Bonаpаrtа, zlаtnim slovimа ostаje
upisаn kаo jednа od nаjkontroverznijih ličnosti u istoriji.
Nisam lep, al sam zato nizak

Istorijа je skup bezličnih godinа preko kojih se sаznаje kаd je koji bаjа rođen, kаd je krepаo, kаd
je išаo dа kenjа. I u istoj toj istoriji nezаobilаzаn je kontrаst između ocа i sinа. U nekim
kulturаmа, otаc je tаj koji je grаdio cаrstvo, а sin je tаj koji gа je ujebаvаo žurkаmа po stаrom
Rаsu i Fruškoj gori. I sudbinа i istorijа ponekаd igrаju nemilosrdne igre, pа tаko i sа nаšim
sledećim junаkom. U pitаnju je Uroš V Nemаnjić, u nаrodu poznаtiji, kаo Uroš Nejаki. (аplаuz!)
Ako ste bili vlаdаr, а nа pomen vаšeg imenа dobijаte zvižduke, ili ste Boris Tаdić, ili ste Uroš
Nejаki. Poznаtа je аnegdotа u kome nаvijаči fudbаlskog klubа Novi Jаzаk skаndirаju “Spаsi
Srbiju i ubij se, Nejаki, Uroše”.Stvаrno, Uroš je bio jаje od vlаdаrа pа se čаk smаtrа dа je u
djetinjstvu bio udаrаn tvrdim ili polutvrdim predmetimа u vuglаs. Sve je to zаsnovаno nа
osnovаnim činjenicаmа, аli ipаk, prаvа istinа je negdje nа sredini, kаo što to uvijek i bivа. Nаš
nаrod je sklon pretjerivаnju, pа tаko Mаrko Krаljević ubije hiljаdu kаbаdаhijа, pа poslije togа
sаmo ukucа ROCKETMAN i odleti nа lаdnu prаsetinu, dok Šаrаc kulirа u hlаdu do sledeće
misije… Istini zа volju, većinа nаs ne može ni dа sаčuvа ćаletov dаljinski, а kаmoli držаvu kojа
se prostirаlа nа sve strаne. Još аko se uzme u obzir, dа tаj “dаljinski” želi dа ti uzme Simeon
Nemаnjić, ćаletov polubrаt, nаbudženа verzijа mаtorog, ondа nikome nije lаko, pа čаk ni
nаpаćenom Urošu.

Pravda za.....UROŠA!

Frаncuskа verzijа ove priče ide obrnuto. Pipin “Mаli” je bio sаmo Pipin “Mаli” , а Kаrlo
“Veliki” je bio ono što u stvаri i jeste, “Veliki”. Jednа od mаnа životа sа čudnim imenom je to
što te svi tаko zovu do krаjа životа. Milorаd je retro ime, аli prihvаtljivo, Slаvišа je gejаvo, аli i
to je okej. Ali dа te ćаle nаzove Pipin i nа to sve dа ti prikаče “Mаli”, e to stvаrno nije u redu.
Jebi gа, život je neviđenа čkаpuljа. Još nije utvrđeno odаkle tаj nаziv, аli po srpskoj mitologiji se
pretpostаvljа dа se lik zvаo Pipа i dа mu je močugа bilа veličine jednog prosječnog “king sаjz”
smokijа ili poluodgrižene čokolаdne bаnаnicа.. Sаmim nаdimkom će jednа tаko vаžnа istorijskа
ličnost čijа je osnovnа nаmjenа bilа deflorаcijа ostаlih vаrvаrskih plemenа u službi pаpe, ostаti
upаmćenа kаo poslednji pаpаk. A njegov sin Kаrlo će pokupiti sve lovorike sаmo zаto jer gа je
nаrod nаgrаdio nаdimkom koji gа šаlje u nebeske visine. Tаko će biti zа vijek vijekovа.. i
zаpаmti.. Udаri šljаgu svаkome ko te zove “Drаgišа pаmpers” ili “Mišа pišа”.
Možda zvuči čudno, al u Japanu sam žario i palio

Viši cilj mаtori, moždа nekаd od tebe postаne dobаr diktаtor…

Tekst poslao verni čitalac Željko Petrović. Ako si i ti nešto napisao/la, a nije u rangu Marijane
Mateus, pošalji na naš fan pejdž!

Read more http://www.tarzanija.com/nadimak-zasto-je-vazan/

Vodič za uspešnu kućnu žurku

Posted on 26. May, 2012 by Ariel Ultra in Ekipa i Lokanje

Kućna žurka je blago neprijatna pojava koju je u životu teško izbeći. Nešto kao herpes. Ili
Aleksandar Vučić. Ono, nije opasno po život niti preti da te ozbiljnije sjebe, ali nekako bi voleo
da se odmakneš kada ga vidiš. Ovakvo stanje stvari je tim tužnije jer Srblji (za sebe kažu da)
umeju da naprave – ili makar da prepoznaju – dobro zezanje. To ostavlja jedno veliko pitanje:
zašto su onda kućne žurke, kao veoma čest oblik “zezanja” u nas, uglavnom zabavne kao
autopsija čoveka koji je umro od rupture sfinktera posle seksa sa konjem, tačnije seksa od konja?
I da li svi zajedno, kao nacija, možemo nešto duradimo po tom pitanju ili moramo da se prosto
prepustimo sudbini kojom će dominirati jućub klipovi pušteni na škrbavim Genius zvučnicima i
prebrzo pražnjenje gajbi, pa posledično i gajbe?

Pravedna kazna za pravljenje još jedne smaračke žurke.

Pa, ono što sigurno možemo jeste da saberemo svoje enormno iskustvo smaranja po kućnim
žurkama, i da probamo da svom tom jadu i čemeru kome nije ravna ni čekaonica u Prvom
opštinskom sudu najzad damo neki smisao. Da iz njega izvučemo svojevrstan priručnik dobre
prakse, jedan vanstranački program, jedno upozorenje pokolenjima koje dolaze i koja će možda,
nekako, ipak, konačno ostvariti taj veliki korak za čovečanstvo i napraviti kućnu žurku s koje će
svi izaći s utiskom da su se dobro zezali!

I – kako da napravim dobru kućnu žurku?

Bzzz. Greška u koracima već na prvom koraku – a kao što su rekli naši stari, kada je prvi korak u
pogrešnom smeru, čitav put može da završi samo u kurcu. Nije ti to pravo pitanje, tarzane, jer
dobra kućna žurka se NE PRAVI, dobra kućna žurka se DOGAĐA! Zato uzmi, napravi planove,
sakupi brojeve mobilnih svih pičaka koje znaš, kupi piće – i sokove – u diskontu, vidi s
Džemalom iz pekare Trovač da ti ostavi par kila kiflica i žužua i daunlouduj svu muziku koja ti
treba da ne bi čekali po 2 minuta između pesama sa jutjuba… I onda sve to baci u Moraču. Ajde
dobro, možeš da zadržiš pivo. Jer tvoje prvo pitanje je trebalo da bude: kako se događa dobra
kućna žurka?
Dobro – “kako se događa dobra kućna žurka?”

Prema bogatom iskustvu redakcije: ili do jaja do detalja isplanirano ili skroz spontano. Ovo
moramo da podvučemo: nema sredine. Ili praviš maskenbal sa temom „Sulejmana“ i nastupom
trbušnih plesačica i cimaš se za pravog avganistanca u nargilama; ili se okupite na piću pre
kafane pa rešite da ostanete i pozovete kolegenice s faksa pa dođe Cope kome je prošla
Bromapojkarna protiv Falkenbergsa, pa se lepo svi, a ponajviše Cope, učipite za koks i kurve, pa
terate drugarica s faksa da gledaju dok opštite s kuravama analno i vičete „A ti – kad bi ti dala
ovo? Možda i bi, ali asistentu, hahahaahaha“. Šta god vam više golica maštu u datom trenutku.

Naravno, ispod nekog nivoa se ipak ne sme ići.

Brate, za organizaciju nemam para ni živaca, zajebi.

Znači, odlučuješ se za spontanost! Bravo, bravo – time pokazuješ da naslućuješ konačnu istinu:
svako cimanje umanjuje ukupnu količinu zajebancije koju žurka nudi, ubijajući dušu onoga što
žurka treba da bude. Ovaj zen pristup ne znači da treba sad da sediš na gajbi rastavljen od skanka
kao Minimaks od života i da pustiš da se stvari same događaju – pa će već oko tebe spontano
izroniti gotivna zajebancija. Ne ide to baš tako lagodno ko predizborna kampanja Tadića. Uvek
mora da postoji neko ko je inicijator za reakciju. Ako nema nikog – jebiga, onda si to ti. Zato
zovi ljude na gajbu – ili gajbu nekog ortaka, što da ne, sve je dozvoljeno kada treba doprti do
dobrog zezanja. Ako su ti ortaci smarači koji preferiraju pref, sklapanje maketa ili igranje
MMORPG-ova, ništa ne može da pomogne (ovo je možda trebalo prvo da ti kažemo, ali bolje
ikad nego nikad).

Šta, samo da zovem narod tek tako? Kojim povodom?

Pravom čoveku je svaki povod pravi.

- Tebra, ošte do mene, istorentovo sam Kebin in d vuds, polno opšti s majkama vaginalno; ili
- Torimacu, ae malo izblejimo kod Kiće, stigla mu ona tečovača iz Dragačeva; ili
- E, Pravim konfi od pačetine sa Le puj sočivom, treba mi malo timijana, moš li mi doneti?

Itd. Nebo je granica, vazdušni prostor niko ne čuva.

Jer nam je avijacija u raspadu. Kao uostalom i cela država.

A treba mi valjda još nešto osim pune gajbe ljudi?

Pazi, neka osnovna ljudska prava moraju da se ispoštuju: da u frižideru ima ladnog piva, a u
bifeu toplog vinjaka. E sad, to zahteva novac, što ćete rešiti tako što se učipi svako za onih pesto
đunti što bi inače potrošio na vikend tiket ili bleju u kafiću. Pomaže i ako je gajba strateški
locirana na kurcomet od diskonta i ako je mobilni od lerdija lako dostupan.

Nije mi duvka fazon.

Možda neočekivano – ali, pravi odgovor! Jer, suprotno uvreženom mišljenju, varenika nije
katalizator za dobru žurku, prosto zato što se kod nas mnogo valjaju stonerske indica sorte
kanabisa, od kojih okupljeni duvački orkestar eventualno ima želju da peti put gleda „Baba Ho
Tep“ i da ti ih polovina zaknori na gajbi pa jedino da zoveš Grinpis da ih izbaciš. Ako imaš
pristup nekim bržim narkoticima, to je druga priča, ali i tada je overkil, jer zna se ko je sasvim
dovoljan za atmosferu: njegovo veličanstvo alkohol – izvor i rešenje svih životnih problema,
prema besmrtnim rečima Homerovim.
Simpsona, naravno.

Dobro, to naravno. Ali, samo ću još reći – žene?

A može se i bez njih, mada je, za razliku od većine drugih stvari, kućna žurka uvek bolja s njima.
Ali, jebiga, oko konkretnih detalja ne možemo mnogo da ti pomognemo ako ne možeš sam sebi
da pomogneš. Uostalom, ovo nije vodič za startovanje, to smo već pokrili. Ono što nam je bitno
jeste da je žene lako dozvati na bilo kakav vid socijalnog okupljanja. Zajebano je zadržati ih na
istom, jer traže malo više animacije od puštanja kompletne diskografije Mastodona na šafl. U
svakom slučaju, opet: alkohol. Saveznik. Prijatelj. Roditelj.

E da kad reče Mastodon, to je neka muzika, šta? Kakva je muzika najbolja?

Štagod da vam odgovara, ali nikako ne mešajte žanrove. Ako provališ da vam dobro ide dok
cepa Rođa, nek cepa i Ceca, pa tako dok se ne pocepaju neuroni ili dok komšija ne pocepa vrata
sekiricom. Ako krene opuštenije zezanje dok rilja Rejdž ili trsi Tul, drž se toga i čekaj da se
nakupi dovoljno vlage u gaćicama emo cava da moraju da krenu da đuskaju da se ne bi
međunožno ojele. ALI zapamti dva sveta pravila: NIKAD bek tu bek dve stvari od istog
izvođača i SVAKO ko prekine BILO KOJU stvar na pola zaslužuje da upozna nove oblike
interakcije sa pivskom flašom.

Recimo, pravljenje lustera.

Znači, u suštini, sve se svodi na: obezbedi alkohol i pozovi ekipu i nešto žensko i
zajebavajte se?

Čestitamo. Telefon u ruke. Prihvatamo i FB poziv. I donosimo vinjak.

Read more http://www.tarzanija.com/vodic-za-uspesnu-kucnu-zurku/

56 stvari koje možeš da radiš petkom uveče
kod kuće
Posted on 12. Oct, 2012 by Tarzanija Redakcija in Svet Oko Nas

Petak veče, izvor beskrajne radosti za sve homosapiense ovog sveta. Ili da li je? Jedan ortak je
skoro na pitanje “Šta si radio prošli petak?” odgovorio da je obarao svoj rekord iz 8. osnovne u
drkanju. Razgovor se normalno nastavio dalje jer, za veliki broj nas, petak nije sinonim za
druženje, zabavu i bahanalije. Ne, to je vreme koje koristimo da se posvetimo sebi, da pokušamo
da odgovorimo na svoje unutrašnje potrebe i jednostavno, da uživamo u životu. Evo nekih
primera za to.

Petkom uveče ja:

1. Gledam Ivana Ivanovića i smejem se.

2. Čitam mejlove koje sam slao bivšoj ribi. Kad već nemam šta debem, mogu da se podsetim
koliko sam u tome dobar.

3. Ustanem od kompa i do dva puta.

4. Zamišljam kako moji ortaci cirkaju u gradu, muvaje ekstra ribe koje im dozvole da im vuku
lajne sa bradavice, a onda ukapiram da listam dedinu filatelističku zbirku i da mi je pet puta bolje
neg njima.

5. Čitam poglavlje Ilijade, poglavlje Odiseje, pa upoređujem.

6. Zatrpam se cimerkinim brusevima i legnem u joga pozu kao šavasanu znanu i duboko dišem.

7. Analiziram količinu paćeništva u večnom duelu Kemal Monteno – Oliver Dragojević. Dečaci,
objasnili ste, crkli majci svojoj.

8. Gledam Gorštaka, pa tražim na imdbu da vidim koje godine je sniman.

'86.

9. Upisujem se u svoj spomenar iz osnovne.

10. Što bi rekla Suzan Bojl , petkom perem kosu i češljam je.

11. Sečem nokte na nogama i rukama, sve to pomešam i posle pogađam koji je sa koga prsta.
Prošli put sam samo pomešao nožni palac i srednjak na ruci… Dugo nisam bio sekao, pa orožalo
sve to dosta.

12. Jedem sve do poslednje čokoladice planirane za iduću nedelju.

13. Čitam objave Istoka Pavlovića na fejsu, hronološki od “joined facebook” pa do pre dva sata.

14. Tripujem da sam baba Dorinda i prolaznicima dovikujem Ćaćipe.

15. Upoređujem iPhone 5 i Samsung Galaxy 3. Nisam siguran koji je više bolji od moje Nokie
5220…

16. Gledam informacije o pornićarkama. Ono, koja je koje godište, koliko su visoke, odakle su…
Jesi znao da Odri Bitoni ne prima u rč, ič.

17. Gledam snimak venčanja kumova jer mi je neko presnimio pornjavu.

18. Pišem članak o Gorštaku 2 za srpsku Vikipediju.

19. Zovem komšinicu da dođe na kafu.

20. Molim komšinicu da dođe na kafu.

21. Preklinjem komšinicu da dođe na kafu.

22. Kuvam kafu, pola litre, sipam u kriglu i pijem sam.

23. Navarim se i igram tetris, da oborim kevin rekord iz 1997.

24. Petkom najviše volim da idem kod devojkine drugarice da igramo monopol sa njenim
momkom Veliborom i umereno pijemo bambus. To mi je nedavno predočila.

25. Brijem oko očiju i iza glave ono što se ne vidi. Ja ne vidim, terajte se ti i logika!

26. Odmaram se jer sam se sinoć olešio pošto ja izlazim četvrtkom.

27. Otkinem muvi krila i onda je u ovalu za pečenje sučeljavam sa bubašvabom. Kvota na
bubašvabu 1,05.

28. Igram domine sa babom.

29. Isplačem se i legnem da spavam.

30. Skidam slike sa Fejsbuka ljudi koji su izašli prošlog vikenda i fotošopujem sebe u fotografije.

31. Pravim sise od Lego kockica.

32. Docrtavam brkove i bradu političarima po Blicu. Vuku Draškoviću i Predragu Markoviću
docrtam naočare.

33. Sortiram foldere.

34. Jedva čekam subotu uveče da opet ostanem kod kuće.

35. Ukazujem ljudima po internet forumima na pravopisne greške.

36. Prozivam Nenada Čanka po tviteru.

37. Zamišljam smrt ljudi koje ne volim.

38. Lakiram kevi nokte.

39. Lakiram ćaletu nokte.

40. Pripremam se za sutrašnji sveti dan, tada mi pravi vernici idemo u crkvu. Veruješ li ti u našeg
Gospoda?
41. Svađam se sa mačkom oko rata u Bosni.

42. Svadjam se sa ćaletom dal je bolji spid ili koka.

43. Odem na stočnu pijacu kupim prase pa ga prepariram da mi krasi odaje.

44. Prdo-klackam: legnem na leđa i sklupčam se, kad op napred – prhnem. Kad op nazad –
“udahnem”. I tako.

45. Ekstrahujem opijum iz babine štrudle s makom.

46. Prevodim brzalice na turski jezik. Raskiseliše li ti se opanci – Eğer opanci raskiseliše. DE SU
VAM VAŠE REČI JEBO VAS SULEJMAN?

47. Mrestim ribice i slikam ih za svoj sajt mojeribice.com.

Duda i Sveta

48. Pirkam u uši.

49. Gledam u sat i odbrojavam minute i sekunde do otvaranja “Hleba i kifli” gde uobičajavam da
kupim buhtlu za 100 dinara.

50. Nacrtam glaviću oči i usta i onda pričamo koju bismo otrsili.
51. Neće Diablo sam da se završi.

52. Motam džointe za subotu veče. PRIPREMA FTNJ

53. Okačio sam na FB novu fotku mog mačka kako slatko gleda u kameru, ludica jedna. Obećao
sam mu da ne izlazim dok ne skupi dvocifren broj lajkova. Evo već 2h rifrešujem.

54. Pratim drugu holandsku na flešskoru uz džoint. Šta kažeš, ti bi radije sad imao pola kvadrata
manevarskog prostora u nekom superkul diskaću gde kisela voda košta 200 dinara i o tome da li
uopšte ulaziš u njega ili ne, odlučuje istetovirani vođa navijača FK Grafičar, poznatiji kao Mare
Šasija? Kul.

55. Gledam ovaj saut park kako jebu kevu sistemu, sistem ne zna đe je.

56. Pravim spembot da se osvetim što su me banovali sa foruma svetbiljaka.com kad sam dao
oglas da prodajem vutru.

Read more http://www.tarzanija.com/56-stvari-koje-mozes-da-radis-petkom-uvece-kod-kuce/