1.

Uvod

Događanja, trendovi i odnosi koji karakterišu završetak 20. stoleća nesumljivo ukazuju na
to da će u 21. stoleću društvo biti utemeljeno na novom sistemu vrednosti, u čijem
središtu će biti nematerijalna dobra, prije svega znanja, informacije, ideje,
komunikativnost i inteligencija.

Uspešnost i prednosti pojedine zajednice mjerit će se uspješnošću i efikasnošću kojom

će se navedene vrijednosti stvarati i razmenjivati unutar zajednice i s drugima izvan nje,
te efikasnošću, brzinom i svestranošću kojom će se te vrednosti koristiti u svim
segmentima društva i države, te u svakodnevnom životu građana.

Kraj 20. stoleća ponudio nam je više naziva za novo društvo 21. stoleća u koje ulazimo:
"post-industrijsko društvo", "elektronska privreda", "privreda utemeljena na znanju",
"digitalno doba", odnosno najprikladniji naziv, "informatičko društvo",web stranica i
sadržaja, mogućnosti interakcije, kao i multimedijalnu formu prezentovanja. Sve bolji
prenos videa, zvuka i animacija uslovljava doživljavanje Mreže kao medija
budućnosti, mešavinu svih postojećih, ali i potpuno originalnog i posebnog.
Stvaranje znanja, razmjena i kolanje znanja i informacija, te njihova upotreba
nalaze se u središtu svih aktivnosti unutar društva. Uspešnost društva, pojedinih
njegovih segmenata i pojedinaca meri se pre svega nivoom primenjenog znanja i
proizlazećom kvalitetom proizvoda i usluga, namenjenih društvu ili pojedincima u
njemu.
Sve ostale, isto tako prisutne vrednosti, kao što su npr. zdravlje, blagostanje i
bogatstvo pojedinaca i društva u celini, zdrav okoliš ili raznolikost kulturnih bogatstava
dostupnih pojedincima proizlaze iz široke i sveopšte primene znanja. Mnogobrojni
međunarodno prepoznati i cenjeni proizvodi, nastali unutar te privredne grane,
uspešno su integrisali druge proizvode i prednosti i tako doprinijeli razvoju i
napretku u drugim privrednim granama i oblastima, npr. turizmu, zdravstvu,
poljoprivredi i sl. Pri tome su neizbežne negativne posledice razvoja i napretka, npr. u
području zaštite okoliša, svedene na minimum, a ipak su stvoreni kvalitetni preduslovi
za dugoročni i stalni razvoj i visoku međunarodnu konkurentnost proizvoda.Aktivni
i odgovorni pojedinci (građani), kao tvorci i nosioci znanja, ujedno su i središnji
nosioci informatičkog društva. Svaki pojedinac u preuzima odgovornost za svoju
sudbinu i svoj posao, doprinoseći tako blagostanju društva, ali isto tako i ličnom
blagostanju i blagostanju svoje porodice. Opšti napredak zajednice, osim što je
predmet brige države i njezinih tijela, briga je i svakog građanina.
U informatičkom društvu ostvarena je ravnopravnost svih građana, koja pre svega
proizlazi iz činjenice da je osigurana njihova ravnopravnost u pristupu, mogućnostima
stvaranja i objavljivanja informacija i znanja. Osnova privrede, odnosno svakog
poslovnog delovanja je pojedinac, njegov preduzetnički duh i inicijativa.
Udruživanjem s drugim pojedincima i pravnim subjektima, kroz odnose utemeljene
na projektnom pristupu i projektnom radu, pojedinci ostvaruju poslovne aktivnosti.
U uslovima informtičkog društva u raste broj poslovnih subjekata ali rastu i
poslovne mogućnosti svakog od njih i privrede u celini. Nastaju nova tržišta, a
postojeća se otvaraju i postaju nacionalna ili međunarodna. Stvarne prednosti
pojedinih poslovnih subjekata nalaze se u primeni metoda upravljanja znanjima i
informacijama, fleksibilnoj organizaciji, sposobnosti za brze primjene novih
tehnologija, inovacija i za brze promjene.
Pojedinci (građani), država (javni sektor) i poslovni subjekti (preduzetništvo) deluju
zajednički i usklađeno, jer samo sinergija zajedničkog djelovanja osigurava željene,
ali i potrebne rezultate.
U informatičkom društvu udaljenost i administrativno-političke granice prestale su
biti preprekom za privredni razvoj, učenje, pristup znanjima i upotrebu svih
raspoloživih usluga i servisa. Takvi uslovi doprineli su tome da se otklone
neujednačenosti među pojedinim regionima, i da one ravnopravno sudeluju u
stvaranju i podeli novih vrednosti.
Isti razlozi omogućavaju da ravnopravno sudjelujemo u stvaranju i podeli vrednosti
na međunarodnoj razini, s tim da sve komparativne prednosti i sposobnost građana
sada dolaze do svoje pune afirmacije na međunarodnoj sceni.
U 21. stoleću treba da postanemo punopravan segment globalnog informatičkog
društva, segment u kojem ne samo da su uspešno ostvarene sve postavke i prednosti
tog društva, nego i kao segment koji svojim ljudskim i prirodnim bogatstvima i
prednostima značajno doprinosi zajedničkim svetskim vrednostima.
Informatičko društvo, kao i procesi njegovog nastajanja, izgradnje i funkcionisanja
nesumnjivo su izuzetno kompleksni i višeslojni, pa su i područja delovanja na
uspostavljanju, izgradnji i funkcionisanju takvog društva mnogobrojna, ali i
međusobno povezana i ovisna. Strategija treba da polazi od:

 iskustava na izgradnji informatičkog društva unutar akademske zajednice ,

 iskustava s pilot projektima, koji su u proteklom periodu s različitim uspehom
pokretani i ostvarivani s pojedinim segmentima drugih zajednica ili sistema u
svetu,

te se ograničava na ona strateška područja djelovanja, koja su apsolutno jasno

prepoznata kao područja od temeljnog značaja:
 informatička infrastruktura i podrška primenama informatičke tehnologije,
 sistem obrazovanja i njegova transformacija u jednu od okosnica društva.

Pod informatičkom infrastrukturom podrazumijeva se složeni sistem koji se sastoji

od:
 računarsko-komunikacijske infrastrukture u svim njezinim oblicima (od
nacionalne telekomunikacijske infrastrukture do lokalne računarsko-
komunikacione infrastrukture u ustanovama, preduzećima i mestima stanovanja);
 informatičke i organizacione nadgradnje računarsko-komunikacione
infrastrukture
 sveukupnog sistema podrške, koji povezuje i osigurava kvalitetan i pouzdan
rad i upotrebu spomenutih dveju komponenti.

Razvijena informatička infrastruktura (ukoliko se uspešno i na ispravan način koristi)

od izuzetne je važnosti za funkcionisanje informatičkog društva, s obzirom da
nadopunjujući i multiplicirajući mogućnosti i sposobnosti pojedinaca, ali i državnih
tela i poslovnih subjekata, predstavlja najprirodnije okruženje za stvaranje,
pohranjivanje, prenošenje, razmjenu i primenu znanja - temeljne vrijednosti toga
društva.
Važnost informatičke infrastrukture u informatičkom društvu i potreba da se ta
infrastruktura delotvorno proširi na sve segmente društva, na svaku ustanovu, instituciju
i do svakog pojedinca, proizlaze i iz činjenice da samo razvijena informatička
infrastruktura omogućava potrebne nove oblike komunikacije i saradnje među
ustanovama i pojedincima. Samo takva infrastruktura osigurava delotvornu saradnju
ili odnos bez obzira na fizičku ili vremensku udaljenost dve ili više strana.
Izgradnjom takve infrastrukture ne samo da se osigurava ostvarivanje postavljenih
društvenih ciljeva, nego se omogućava i postizanje višeg nivoa kvalitete života
pojedinaca.
Važnost sistema obrazovanja u informatičkom društvu je dvojaka: sistem treba
osposobljavati pojedince da budu aktivni graditelji i održavatelji informatičkog
društva, ali da istovremeno budu i aktivni i uspešni korisnici svih prednosti koje to
društvo donosi.
S obzirom na činjenicu da informatičko društvo traži ljude s novim stavovima, s
novom strukturom znanja i umeća, tj. ljude novog obrazovanja, te zbog brzine s
kojom se događaju promene u samom informatičkom društvu, očigledno da sistem
obrazovanja treba odmah početi odlučno prilagođavati novim potrebama. Proces
prilagođavanja i promene obrazovnog sistema stvarnim potrebama društva i pojedinaca
treba postati stalnim procesom, i pri tome biti moderan svetski orijentisan i
transparentan za sve.
Posebna važnost obrazovnog sistema proizlazi svakako i iz činjenice da obrazovanje
može i treba postati jednom od temeljnih grana privrede. To znači da se dio proizvoda
i kapaciteta obrazovnog sistema i nadalje koristi za potpuno ostvarivanje širokih
prava građana na obrazovanje, ali se dio proizvoda i kapaciteta obrazovnog sistema,
posebno novi specijalizovani proizvodi, mogu i trebaju ponuditi na nacionalnom i
međunarodnom tržištu.
S takvom strategijom razvitka obrazovnog sistema jasno je da pojedine komponente
obrazovnog sistema od samih početaka trebaju biti osmišljavane i razvijane i kao
međunarodni proizvodi. Isto tako infrastruktura, koja se izgrađuje , posebno
infrastruktura za potrebe obrazovanja, a unutar nje posebno informatička
infrastruktura trebaju biti planirani, projektovani i izvedeni tako da podrže i omoguće
razvoj obrazovanja kao privredne grane.
Svekolika infrastruktura , od pravne do tehnološke, mora biti takva da
implementacija obrazovnih sadržaja i projekata, kako zbog javnih potreba društva,
tako i zbog komercijalne delatnosti međunarodnih poslovnih subjekata, bude što
jednostavnija i atraktivnija za stručnjake ali i za preduzetnike.
Planiranje i izgradnja informacijske infrastrukture zajednički je posao svih subjekata
u informatičkom društvu. Ipak država i tela državne uprave imaju posebnu ulogu u
uspostavljanju pojedinih elemenata okruženja i same infrastrukture, a koji trebaju
pozitivno delovati na brzinu i kvalitetu izgradnje i primene informatičke
infrastrukture.
Javna telekomunikacijska i računarsko-komunikacijska infrastruktura su ključ za ulazak
u informatičko društvo. Ta infrastruktura mora biti kvalitetna, pouzdana i finansijski
dostupna svim građanima, jer predstavlja temelj izgradnje svih ostalih delova društva.

Posebnu pažnju treba usmeriti na izgradnju Internet infrastrukture. Internet je

postao univerzalni medij za komunikaciju, poslovanje, obrazovanje i zabavu, te
buduća Internet infrastruktura treba zadovoljiti nagli porast potreba za kapacitetima i
nivoom usluge.
Izgradnju javne telekomunikacione infrastrukture treba liberalizovati te prepustiti
poslovnim subjektima. Kod toga je važna tržišna regulativa koja će ojačati i zaštiti
konkurenciju. Država će se brinuti za ravnopravnu izgradnju javne
telekomunikacione i računarsko-komunikacione infrastrukture u svim regijama .
Uloga državne uprave treba biti u postavljanju jasnih standarda, stvaranju pravnih
okvira kroz zakonsku regulativu te poticanju stvaranja kritične mase korisnika.
Javna administracija treba propagirati i koristiti u svojem svakodnevnom radu usluge
javne telekomunikacione infrastrukture.
Korišćenje telekomunikacinih i računarsko-komunikacionih usluga, posebno Interneta,
ne smeju biti luksuz, nego svakodnevni alat svakog građana.

Tehnološki napredak i razvoj informatičkog društva znače da se mora prekinuti s

politikom koja pripada vremenu prije informatičke revolucije.
Ključno pitanje razvoja informatičke infrastrukture jest potreba za novim
regulativnim o ꗬ Á‹К4ደ ¿44က 44Ѐ4⸕
橢橢쿽쿽 555555555К 尢 ꖟ 5 ꖟ 5 锤 555555555555555ﾤ 5555ﾤ 5555
ﾤ 55555555l55Ŷ555Ŷ5Ŷ555Ŷ555Ŷ555Ŷ555Ŷ5ﾵ 55555Ɗ55 5ິ555ິ555ິ555ິ5|5༰ 545Ɗ555
䡆 5Ų5཰555཰555཰555཰555཰555၏555၏555၏555 䎍 55 䎏 555 䎏 555 䎏 555 䎏 555
䎏 555 䎏 5$5䦸 5Ƞ5䯘 5H5䎳 5э555555555Ŷ555၏55555555555။55၏555၏555၏555 䎳
55području zakonske regulative treba biti vođena sljedećim načelima:
 Zakonsku regulativu za obavljanje telekomunikacijskih aktivnosti treba bitno
pojednostaviti i učiniti manje restriktivnom. Koncesiju treba ukinuti u svim
područjima gdje se ne koriste ograničeni resursi. Gde god je to moguće
pojedinačne dozvole treba zameniti opštim uslovima za obavljanje delatnosti.
 Zakonska regulativa treba jasno razlikovati operatora komunikacione
infrastrukture od pružatelja sadržaja i odvojeno regulisati ta dva područja,
po mogućnosti u odvojenim dokumentima.
 Postojeći telekomunikacioni operateri trebaju dozvoliti svim operaterima pod
ravnopravnim uslovima pristup postojećoj telekomunikacionoj infrastrukturi.
Telekomunikacionim operaterima je zabranjeno subvencionisanje
telekomunikacionih aktivnosti iz drugih područja u kojima imaju posebna ili
isključiva prava.
 Cene iznajmljenih veza trebaju biti usklađene s realnim tržišnim cenama i to
posebno u području međunarodnih i međugradskih veza.
 Raspodela radijskih frekvencija treba biti u skladu sa svjetskim standardima i
potrebno je dodeliti frekvencijska područja za nove, multimedijalne usluge.

Standardizacija u području informatičkih tehnologija i primena

Informatičke tehnologije brzo prodiru u sva područja ljudske delatnosti i sve

segmente društva. Potrebno je osigurati minimalne uslove da se informatička
infrastruktura u svim područjima i segmentima razvija uniformno, prije svega kako bi
se omogućila razmjena podataka i sadržaja između različitih informacijskih sustava.
Jasne konvencije i standardi omogućit će povezivanje svih elemenata informatičke
infrastrukture u jedinstveni sistem. Proces standardizacije je ujedno i pretpostavka
integracije svih postojećih medija u jedinstveni medij kroz koji građani ostvaruju sve
svoje potrebe, prava i obaveze u informatičkom društvu.
Na razini računarsko-komunikacione infrastrukture to znači osigurati tačke povezivanja
između svih vrsta mreža (pokretnih, nepokretnih, satelitskih, radiotelevizijskih i dr.),
dok na razini aplikacija i sadržaja to znači jasno definisati obrasce, načine prikaza,
identifikacije i dr. koje će građani primenjivati i koristiti u svim segmentima
informatičke infrastrukture.
Elektronski identitet predstavlja polazište za svaku aktivnost u informatičkom
društvu, zbog toga je potrebno pažljivo i detaljno planirati osnovne elemente
identifikacije pojedinca i drugih subjekata u društvu. Glavni cilj toga planiranja je
uređenost imeničkog i adresnog prostora u informatičkom društvu.
U uslovima informatičkog društva i razvijene informatičke infrastrukture, država treba
zakonski propisati, standardizovati i priznavati elektronske oblike dokumenata,
kako bi se poslovanje i službeni i poslovni odnosi među subjektima u društvu mogli u
potpunosti i uspešno odvijati nematerijalnom, elektronskom razmenom. Pri tome
treba osigurati sigurnost, pouzdanost i, ukoliko se to traži, tajnost kretanja
elektronskih dokumenata i druge građe.
Isto tako potrebno je osigurati da svi dokumenti i materijali koji predstavljaju trajne
vrednosti od nacionalnog značaja, a koji su nastali u elektronskom obliku, budu
adekvatno obrađeni i u elektronskom obliku pohranjeni u javne multimedijalne
fondove i arhive.
Iako svi građani informatičkog društva imaju ravnopravan pristup znanjima i
informacijama i slobodni su objavljivati svoje vlastite sadržaje, u zajednici u kojoj
znanje, inteligencija i ideje imaju visoku vrednost, postoje sadržaji na koje pojedinci
ili pravni subjekti polažu pravo vlasništva.
Zbog toga je potrebno uvesti sisteme zaštite intelektualnog vlasništva, ali isto tako
uvesti zakonsku regulativu koja će građanima osigurati ostvarivanje njihovih
intelektualnih i autorskih prava. Zakonski okviri zaštite intelektualnog i autorskog
vlasništva trebaju biti usklađeni s međunarodnim standardima i propisima jer
globalizacija tržišta utječe na znatno veće transakcije roba, sadržaja, usluga i novaca
na međunarodnom nivou. Na taj se način smanjuju rizici od nerazrešenih
međunarodnih sporova koji će ići na štetu građana.
Kroz obrazovni , ali i na druge načine građani trebaju steći i graditi stavove o etičkim
i moralnim načelima postojanja, opstanka i ponašanja u informatičkom društvu.

Porast primene i povećanje mogućnosti informatičkih tehnologija povećat i će potrebu

za zaštitom privatnosti i osnovnih prava pojedinaca. Podaci koje tela državne
uprave prikupljaju o pojedincu moraju mu biti dostupni. Državna informatička
infrastruktura mora osigurati uspešno i sigurno upravljanje tim podacima.

U zaštiti ličnih podataka i elektronskoj trgovini posebnu će važnost imati enkripcija.

Enkripcija će osigurati dobivanje usluga samo onima koji plaćaju. Ona će pružiti i
zaštitu od neželjenog objavljivanja ličnih podataka u javno područje.
Država treba poticati i postaviti zakonski okvir za digitalnu razmenu podataka,
digitalno potpisivanje dokumenata i korišćenje enkripcije. Elektronski identitet
pojedinca i pravnih subjekata moći će se utvrditi kroz sistem javnih ključeva (PKI).
Državna uprava treba iskoristiti svoj autoritet za osiguravanje zakonske regulative i
upotrebu dodatne enkripcije radi suzbijanja računarskog kriminala i zaštite
nacionalne sigurnosti.
Informatičko društvo kao celina funkcioniše uspešno u onoj mjeri u kojoj je
informatička infrastruktura uspešno integrisana u svaki od segmenata toga društva.
Svaki informatizovani segment na taj način postaje delom nacionalne informatičke
infrastrukture. Nacionalna informatička infrastruktura u okruženju informatičkog
društva teži povezivanju svih segmenata u jedinstveni sistem, koji se nalazi u službi
građana i njihovih interesa.
Uloga je akademske zajednice u svakom, stvaranje, usvajanje i uvođenje novih
tehnologija. To je razlog zbog kojeg akademska zajednica prva mora imati na
raspolaganju najbolju i najnapredniju informacijsku tehnologiju i infrastrukturu.
Osnovni razlog za to je činjenica da se u akademskoj zajednici obrazuju i formiraju
pojedinci, koji će svoja znanja, iskustva i navike, stečene unutar akademske
zajednice, primjenjivati i širiti u svekolikom društvu, nakon što izađu iz te zajednice. U
tom smislu je važno akademskoj zajednici danas osigurati uvjete, koje želimo sutra
ostvariti u čitavom društvu. Informacijska infrastruktura mora biti jednostavno i
delotvorno dostupna svim članovima akademske zajednice, na svim mjestima gdje
žive i rade.
Osim toga, informacijska infrastruktura, koju gradi i koristi akademska zajednica treba
biti eksperimentalni poligon, na kojem će se isprobavati i uspoređivati moguća
rješenja za druge velike nacionalne sisteme. Pri tome, jasno, treba biti očuvana
stabilnost i pouzdanost funkcionisanja akademske infrastrukture, koja je temelj za
obavljanje znanstvene i obrazovne djelatnosti u akademskoj zajednici.
Nacionalni obrazovni sistem je sistem od najveće važnosti za napredak . Njegova
važnost proizlazi iz činjenice da se kroz njega obrazuju i osposobljavaju svi građani .

Informatička infrastruktura sistema obrazovanja je pre svega preduslov za sticanje

osnovne informatičke pismenosti svakog građanina tokom njegovog školovanja, ali i
preduslov da je njegovo celokupno školovanje kvalitetno, moderno i usklađeno sa
stvarnim potrebama i uslovima života u informatičkom društvu.
Ako Internet danas shvatimo kao novi medij, koji za razliku od dosadašnjih medija
osigurava i veću interaktivnost u odnosu na postojeće medije, tada se nužno nameće
činjenica da će poslovni subjekti u celom svetu težiti maksimalnom iskorištavanju
prednosti koje taj medij donosi. Informacijske tehnologije omogućavaju tvrtkama da
brže i jednostavnije plasiraju svoje proizvode velikom broju kupaca i to na njima
najbliža mjesta - u njihove domove, ali i da prilagode svoju ponudu upravo željama
svojih klijenata.

Kao i u stvarnom svetu tako se i u elektronskom poslovanju ključ uspjeha sastoji u

tome da preduzeće bolje predstavi svoje proizvode i usluge, kao i u brzini kojom će
doći do kupca. Preduzeća koje prije zakorače u taj svijet elektronskog poslovanja i
prodaje imat će više šanse za preživljavanjem i za uspehom. Međutim, ulazak u taj svet
pretpostavlja određenu zakonsku regulativu i informatičku infrastrukturu koju
treba osigurati na državno nivou.

Jedna od najznačajnijih promena, koju sa sobom donosi informatičko društvo, je

stalna potreba pojedinaca za sticanjem novih znanja i obnavljanjem starih znanja,
koja u uslovima brzog razvoja tehnologija isto tako brzo zastarevaju. Isto tako stalna
je potreba upoznavanja novih metoda, tehnika i alata stvaranja, pohranjivanja i
upotrebe informacija i znanja. Zadovoljavanje tih potreba od egzistencijalnog je
značaja za svakog pojedinca, temeljan je preduslov punopravnog i kvalitetnog
sudelovanja u informatičkom društvu.

Sve brže Internet veze i sve veći broj korisnika omogućili su kompleksniji pristup
izradi web stranica i sadržaja, mogućnosti interakcije, kao i multimedijalnu formu
prezentovanja. Sve bolji prenos videa, zvuka i animacija uslovljava doživljavanje
Mreže kao medija budućnosti, mešavinu svih postojećih, ali i potpuno originalnog i
posebnog.1999-a je godina u kojoj je e-commerce doživeo veliku ekspaniziju u Americi,
a od 2000 sve brže pronalazi svoje mesto i u Evropi. Uvođenje jedinstvene valute
Euro, ubrzalo je ovaj proces.
Sve ovo polako dolazi i na naše prostore, o čemu svedoči i sve veći broj web sajtova a
ekspanzija virtualnih prodavnica očekuje se kada se donese zakon o elektronskom
poslovanju.
Javlja se potreba da, ukoliko želite da poslujete i napravite dobar posao, da na vreme
upoznate novi način komunikacije sa potrošačima i osigurate svoj udio na ovom
novom tržištu.

Pojavom virtualnih prodavnica na Internetu, stvoreno je novo "online"(na mreži) tržište

koje ne poznaje granice. Gotovo istovremeno moguče je komunicirati sa kompanijama
u Moskvi,Berlinu,New-Yorku ,Londonu,Montrealu,Kamberi… . Više od 300 miliona
ljudi širom sveta nalaze se u svetskoj kompjuterskoj mreži. 300 miliona potencijalnih
potrošača na Internet tržištu ne može se ignorisati . Internet tržište je jedno od
najvećih svetskih tržišta u razvoju. Samo od vas,vaše edukacije,vašeg prepoznavanja
mogučnosti,vašeg profesionalnog pristupa,razumljivog ljudima u svetu kojima se
obraćate, zavisi koji će deo ovog tržišta pripasti vama. Čak i ako nemate ambicija da
poslujete na internacionalnom tržištu, Internet će vam pomoći da budete uspešniji na
domaćem tržištu.
Trenutne procene su, da sajtovima na srpskom govornom području, pristupa preko
800.000 ljudi iz svih krajeva sveta koji mogu da čitaju sadržaje na srpskom jeziku.
Od toga, preko 400.000 ljudi pristupa ovim sajtovima iz nekog dela SRJ. Oni takođe
predstavljaju tržište koje se ne može ignorisati. Očekuje se da Business-to-business e-
commerce postane industrija sa 2.7 triliona dolara profita do 2004. g. kroz "e-
marketplaces" koji će imati dominantnu ulogu u generisanju ovog profita, kako predviđa
firma Forrester Research.

Internet promocija, Internet marketing, ili kako imati finansijske ili druge koristi od
promotivnih aktivnosti preko Interneta kao komunikacionog medija, pitanje je koje
zaokuplja sve one pojedince, firme ili institucije koje imaju svoju prezentaciju, ili koji
planiraju svoje prisustvo na Internetu. U našim uslovima, sa redom veličine od oko
800.000 Jugoslavena iz SRJ i iz inostranstva koji pristupaju servisima Interneta,
postoje uslovi za ozbiljnu promociju koja obuhvata populaciju koja razume srpski
jezik. Promocija (sa mogučnošću biranja) sa upotrebom srpskog, engleskog, ili nekog
drugog jezika, logično daje kao rezultat veću ciljanu populaciju, a samim tim i veće
finansijske efekte uz kompleksnije promotivne aktivnosti. Pored svih potrebnih
tehničkih preduslova za postojanje Interneta u jednoj državi, razvoj koriščenja
Interneta kao komunikacionog medija zavisi od pozitivnih finansijskih efekata koji
on donosi .

Na YU cyber prostoru trenutno egzistira nekoliko hiljada Web prezentacija sa stalnom

tendencijom porasta, kojoj smo svedoci svakog dana pregledajući najveće Web
pretrazivače koji se bave Internet populacijom.

Prezentacije koje imaju za cilj posredan ili neposredan naćin ostvarivanja profita ili
neke druge koristi, imaju mogučnost da u trenutnim uslovima, uz pravilnu internet
promociju, ostvare posećenost od nekoliko stotina hiljada poseta prezentaciji
mesećno, u zavisnosti od tematika koje obrađuju. Kada se prezentacija na Webu
uporedi sa prodavnicom, ili još bolje, trgovinskim centrom, pojam posećenosti
postaje razumljiviji. Statistike na svetskom nivou govore da prosećno 1% posetilaca
kupuje proizvod bez obzira na njegovu cenu, a vrednost veća ili manja od 1% zavisi
na Webu isključivo od kvaliteta Web prezentacije.

Ovaj kvalitet najviše zavisi od:

- tehničkog izvođenja prezentacije ( brzina i kvalitet pristupa informacijama )

- sadržaja prezentacije (Web stranice),( njegov kvalitet i raspored po stranicama

prezentacije, kao i sa aspekta stacionarnog ili dinamičkog sadržaja prezentacije)

- lakoće navigacije po stranicama. . .

Sam postupak pravljenja prezentacije (web stranice) i njegovog postavljanja na neki

od servera kojem se može pristupati preko Web servisa Interneta, ne znači automatski
i ostvarivanje posećenosti toj prezentaciji. Da bi se ostvarila efikasna Internet
promocija postoje besplatni i plaćeni načini kako se ona može ostvariti.

Besplatni načini Internet promocije podrazumeva:

- prijavljivanje na pretrazivaće
- prijavljivanje na liste prezentacija

- davanje besplatnih malih oglasa

- razmena linkova sa srodnim prezentacijama

- učestvovanje u odgovarajučim e-mail diskusionim grupama

- učestvovanje u odgovarajučim News (Usenet) grupama. . .

Internet je poznat po velikom broju besplatnih načina promocije. U našim uslovima

posle 6 meseci do godinu dana besplatne Internet promocije prosečna posećenost koja
se ostvaruje nalazi se u okvirima od 5 do 100 poseta dnevno (150 - 3.000 poseta
mesećno). Ova posečenost isključivo zavisi od prethodno navedenih kvaliteta Web
prezentacije, uključujući kvalitet besplatne Internet promocije:

- kvalitet promocije
- učestalost promotivnih aktivnosti

- kvalitet razmene linkova (uključuje kvalitet banner-a (slike), u slučaju njihove

razmene)

- kvantitet razmene linkova. . .

Navedene prosećne vrednosti posečenosti kod besplatne Internet promocije uglavnom

su bliže nižem broju posečenosti (150 poseta mesećno).
Kod plačene Internet promocije, banner ima dominantnu ulogu. Slike koje su
stacionarne ili animirane, a koje predstavljaju reklamu za neki proizvod ili uslugu
nalaze se na većini najposećenijih prezentacija kod nas i većina vlasnika tih
prezentacija forsiraju ovaj način plaćenog reklamiranja kao najefikasniji. Uzimajuči
u obzir trenutno stanje razvijenosti ciljane populacije sa aspekta efikasnog reklamiranja
na servisima Interneta (e-mail i www), prethodna konstatacija jeste tačna.

Ako prezentacija na kojoj stoji reklama ima 10.000 poseta po danu (najposećeniji site-
ovi u YU imaju između 2000 i 10.000 poseta po danu), 1% jeste 100 poseta po danu na
reklamiranom site-u, a 1 posetilac je zainteresovan za reklamirani proizvod ili uslugu.
Ovi podaci su vezani za prosećni kvalitet reklame i prosećan kvalitet sadržaja site-a.
što je reklama za site bolja i ako site nudi zanimljiv sadržaj, procenti u oba slučaja
mogu ići preko 10%. Procenti u slučaju reklame koju ne prati site drastično se smanjuju
(manje od 0.1%).

Ovi podaci su ilustrativnog i indikativnog karaktera i pokazuju do kojih granica ide

prosećna efikasnost Internet promocije (u našem slučaju - Web promocije). S obzirom
na brojčane vrednosti koje su vezane za broj posetilaca naših prezentacija i stanje
ciljane populacije na e-mail i Web servisima Internet-a, direktna zarada (korist)
putem isključivo Internet promocije je na takvom nivou da glavni izvori prihoda
(koristi) proizvoda ili usluga koji se promovišu preko Interneta i nalaze se i dalje
van Interneta.

Business-to-business e-commerce je sistem poslovanja između firmi, ili poslovanje

firme na veliko. Drugi poznati sistem poslovanja jeste Business-to-consumer e-
commerce, ili sistem poslovanja na malo, ili poslovanje sa krajnjim korisnicima. E-
marketplaces su sajtovi koji omogućavaju na jednom mestu razmenu, aukcije i
ostale sisteme poslovanja između različitih firmi. Ovi sajtovi se drugačije zovu
"Business-to-business e-commerce portals" (Portali - sajtovi odakle počinje bilo koja
aktivnost korisnika na Internetu).

Prema analizi firme Forrester, većina američkih kompanija poslovat će online do 2002.
g. zbog mogućnosti da dođu do većeg tržišta na mnogo efikasniji način. Očekuje se
da će za četiri godine tzv. "e-marketplaces" uzimati 53% od svih online trgovinskih
transakcija. Forrester-ov analitičar Steven J. Kafka tvrdi da bez obzira što su američke
firme već generalno spremne da kupuju i prodaju online, koristeći pri tom Internet
da prodube odnose sa svojim poslovnim partnerima, značajniji porast online
trgovine očekuje se tek posle 2001. g. Razlog za ovo jeste razvoj e-marketplaces-a
gde će se firme aktivnije početi da uključuju tokom 2001. godine, tj. kada budu došli
do saznanja da će na ovaj način doći do većeg tržišta kupaca i prodavača.

Prema analizi firme Cyber Dialogue, 24 miliona odraslih promenilo je mišljenje o

brand-ovima (poznatim firmama) kao rezultat informacija online.Pre godinu dana 14.6
miliona odraslih je promenilo mišljenje o poznatim firmama na osnovu informacija
na Internetu. Prema ovom istraživanju drugačiji automobili, avionske linije, investicije
i oprema za domaćinstva se kupuju zbog informacija skupljenih online. 70% kupaca
odlučilo se da promeni mišljenje o proizvodima koje kupuje inače na osnovu
informacija koje su prikupili sa sajtova proizvođača, a 69% kupaca odlučilo se za
proizvod i na osnovu sajtova koji pružaju mogućnost upoređivanja različitih cena
istih proizvoda (comparison-shopping sites).

Ovaj veoma važan podatak govori o tome koliko je bitno da se na kvalitetan način
posveti građenju online prisustva firme i da će to i u našim uslovima uskoro postati
odlučujući faktor pri kupovini i van Interneta.

Američka agencija Jupiter Media Metrix svakog meseca objavljuje rezultate svojih
istraživanja Interneta: statistike posećenosti, navike surfera i tržišna kretanja koje ona
otkriva, pomažu profesionalcima, analitičarima i onima koji su radoznali, da bolje
shvate prirodu novog medija, njegove potencijale i uticaj na svakodnevni život
korisnika. Rezultati istraživanja iz maja 2001. godine, pokazuju da dolazi do
smanjenja broja sajtova koji se nalaze u vrhu posećenosti, otkrivajući "prirodnu
selekciju" koja je u toku. Počev od sredine 2000. godine, započela je kriza
poslovanja Internet kompanija: izvori finansiranja su počeli da "presušuju", a
troškovi promocije da nadaleko prevazilaze profit. Došlo je do gašenja mnogih
kompanija koje su svoje poslovanje vezivale isključivo za Internet.

To potvrđuje i Analize agencije PricewaterhouseCoopers zasnivaju se na ovakvim

činjenicama i daju optimističnu sliku Internet ekonomije. Godina 2001. protekla je u
znaku opadanja zarada u oblasti online-oglašavanja, velikih otpuštanja i zatvaranja
mnogih Internet firmi. Ipak, nijedan analitičar nije bio sklon "crnim" procenama, već
konstatacijama o završetku prve, pionirske faze, koju karakteriše "ispadanje iz
igre" onih čije procene, očekivanja i budžeti nisu bili dovoljno izbalansirani.
Besomučno ulaganje u promociju, motivisano željom za osvajanjem globalnog tržišta,
praznilo je kasu mnogo brže no što se ona punila.

Prema podacima agencije PricewaterhouseCoopers, na online-reklamiranje u 2000.

godini potrošeno je 40 milijardi dolara. Bez obzira na trenutni pad, prognoze daju
sliku velikog rasta u ovoj oblasti u narednim godinama. Na svetskom nivou će, 2005.
godine, biti izdvojeno 90 milijardi dolara, što predstavlja rast od 14% godišnje.
Najveći deo biće potrošen u SAD-u - 38 milijardi. Najbrže rastuće tržište će biti
južnoameričko, gde se očekuje povećanje od 40% godišnje. Agencija procenjuje da
će sektor online-oglašavanja biti najbrže rastuća oblast medija i zabave,
prevazilazeći procenjeni rast na polju filmske i muzičke industrije, štampanih
medija i radija.Čini se da je "zlatna groznica" završena: nitko više ne veruje u priče o
zarađivanju bogatstva preko noći, finansijeri mnogo opreznije ulažu, kompanije koje
su opstale smanjuju broj radnika. U "igri" ostaju samo oni koji imaju najbolju
poslovnu strategiju i najbolje izbalansiran odnos između ulaganja i profita. Mnogi
analitičari ukazuju na "zrelu" fazu Internet poslovanja i povratak principima
"tradicionalnog" Marketing Management-a.

Potencijalne mušterije za Internet kompanije su sve brojnije - broj korisnika

nezadrživo raste, Mreža postaje neodvojivi deo svakodnevnog života. Za sve one koji
žele da posluju na Internetu, postavlja se pitanje: Šta ponuditi surferima? Šta im je
potrebno, koja je to roba i koje su to usluge? Najnoviji rezultati istraživanja agencije
Jupiter Media Metrix pokazuju koje to lokacije u SAD-u privlače najviše posetilaca
i u kojim oblastima su mogućnosti za zaradu najveće.

Analizirajući statistike posećenosti, agencija je registrovala 641 web sajt koji privlači
više od milion posetilaca mesečno. Kao i što se očekivalo, na samom vrhu su
pretraživači i web portali, kao lokacije na kojima započinje svaka aktivnost na
Internetu. Zanimljivo je videti koji su to sajtovi čija je pojava na top-listi bila mnogo
manje očekivana.

MyHomeKey.com je sajt koji je u maju privukao 2,3 miliona posetilaca. Reč je o

lokaciji koja građanima SAD-a omogućava da u svom gradu pronađu odgovarajućeg
majstora ili servis, i zakažu popravku frižidera, televizora, veš mašine... Ili pranje
tepiha, krečenje, hoblovanje parketa...

eDiets.com (vidi sliku) istog meseca posetilo je skoro 3 miliona ljudi. Njih 250.000
plaća mesečnu članarinu ne bi li od stručnjaka dobilo savete kako da smršaju. Na ovoj
lokaciji milionski auditorijum dočekuju stručnjaci za fitnes i ishranu, ali i psiholozi
specijalizovani za bolesti zavisnosti i poremećaje u ishrani.

Dalja istraživanja agencije Jupiter Media Metrix ukazuju na 1.435 sajtova koji su
privukli više od pola miliona posetilaca tokom maja, a broj onih koje je posetilo više od
250.000 surfera iznosi 2.995. Agencija pravi i zanimljiva poređenja koja ukazuju na
potencijale Internet poslovanja: 1.400 najposećenijih web sajtova je privuklo više
posetilaca od 1.800 najvećih tržnih centara u SAD-u. Takođe, i najveće turističke
atrakcije ne dostižu posećenost prvih 600 sajtova na rang-listi: Prirodnjački muzej,
najveća turistička atrakcija u Vašingtonu, imao je "samo" milion poseta u maju.
Čak i najposećeniji američki supermarketi ne mogu da izdrže poređenje sa prvih
4.000 sajtova: "filijale" najpoznatijih lanaca dostižu maksimalno 35.000 kupaca
mesečno.

Vratimo se listi zanimljivih lokacija koje beleže izuzetnu posećenost (preko milion
posetilaca u maju 2001. godine). Zamislite koliko bi vlasnici sajtova zarađivali da svaki
od posetilaca uvek potroši poneki dolar, onako kako to čini svaki put kada uđe u
supermarket!

Allrecipes.com - više od milion domaćica (i domaćina) svakoga meseca ovde traže

recepte i savete za spremanje obroka

Candystand.com - ljudi vole da se igraju. Sajt nudi brojne igrice koje možete da igrate
dok ste na ovoj adresi. .

EBags.com - elektronska prodavnica torbi i kofera.

FirstName.com - na ovom sajtu je moguće dobiti besplatnu e-mail adresu koja sadrži
ime vlasnika (npr. johnwatson@johnsmail.com).

LowerMyBills.com - još jedna lokacija sa više od milion posetilaca mesečno, koja

upoređivanjem cena pomaže korisnicima u pronalaženju najjeftinijeg mobilnog
telefona, najpovoljnijih uslova za dobijanje kredita ili ostvarivanje životnog
osiguranja.

NakedNews.com - sajt na kome možete doznati najnovije vesti. Ono što je neobično i
što privlači 1,2 miliona gledalaca, jeste činjenica da spikeri istovremno izvode i
striptiz.

NeoPets.com - sajt koji privlači sve one koji žele da imaju svog virtuelnog kućnog
ljubimca, u maju je bilo više od milion posetilaca Ovo su bile samo neke od lokacija
koje su privukle više od milion posetilaca za mesec dana.

Ove statističke ilustracije uzete su sa ciljem da prikažu šta se sve može postići
pravilnom koncepcijom i profesionalnim pristupom i ukoliko se primene tehnike i
znanja marketing menidžmenta.

Kako dopreti do kupaca? Kako skrenuti pažnju? Kako uvećati prihode od prodaje
reklamnog prostora (vremena),…? Ovo su pitanja koja danas sebi postavljaju Internet
kompanije, podjednako i web portali i online trgovci , menigeri ,webmasteri ,a to su
i neka od pitanja na koja ćemo pokušati odgovoriti kroz sledeće poglavlje o Internet
marketingu.

INTERNET MARKETING

Kao što i sam naslov govori, u ovom poglavlju bavit ćemo se marketingom na Internetu i
pokušati da definišemo «obrazac» za uspešno pojavljivanje na Internet tržištu, gde ćemo
odrediti interesne grupe, krenuti od potreba, želja, zahteva, problema i preferencija
potrošača, te osmisliti viziju, misiju, ciljeve i zadatke , razvoja Internet politike, planove i
programe, strategije, taktike i akcija, radi podmirenja potreba, uklanjanje želja, rešavanje
problema, zadovoljavanja zahteva i hijerarhijskog organizovanja preferencija potrošača
da bi stekli njihovu trajnu lojalnost *( iz knjige akademika Milana Galogaže «Marketing
menidžment istraživanja).Pomoću tih (Iz opusa od šezdesetak objavljenih knjiga
akademika prof.dr.Milana Galogaže) marketinških veština, tehnika i znanja zauvek ćemo
odbaciti neprofesionalni, intuitivni, nenaučni pristup rešavanja problematike Internet
marketinga i osposobiti se za komunikaciju sa zapadnim partnerima i postati razumljivi i
prepoznatljivi svim budućim poslovnim partnerima i potrošačima u svim delovima sveta.
2.Određivanje interesnih grupa (ciljne grupe potrošača na Internetu)

3.Internet Bullsey Marketing Model ISM: planiranje Internet strategije

*
*
*
*
*
*
4.Tranzicija sa fizičkog na virtualno
*
*
5.Istraživanje tržišta na Internetu
*
*
*
*
6.Implementacija četri inicijalne faze razvoja Web lokacije
*
*
*
*
*
7.Strategije u razvoju Web prezentacije:Interaktivna strategija i strategija
baze podataka
*
*
*
*
*
8.Primena strategija u naprednim fazama razvoja Web prezentacija
*
*
*
9.Primena pet završnih faza razvoja Web prezentacije
*
*
*
*
*
10.Stvaranje i održavanje sadržaja Web prezentacije
 *
*
*
*
11.Usmeravanje saobraćaja na WEB lokaciju
*
*
*
*
12.Napredne Internet tehnologije
*
*
*
*
*
13.Marketing pomoću elektronske pošte-Proaktivne marketinške strategije
na Internetu
*
*
*
14.Proaktivni marketing na Internetu
*
*
*
*
15.Proaktivni marketing van Interneta
*
*
*
*
16.Onlajn trgovina:zakljućivanje prodaje na Internetu