BI BLIOT EKA RIZN ICA ā KNJI GA 8

T R A G O M K O N A N A V A R V A R I N A 1
 Nedeljne kolor table
D R U G I T O M
(1934-1937)
H A R O L D F O S T E R
EPIZODE
Tajanstvena gospa 2
Tarzan protiv Destera Molua
Tarzan i vikinzi
Tarzan i ubice
Tarzan u zlatnom gradu

PO ROMANU
Edgara Rajs Barouza

CRTA I PIŠE
Harold Foster

UVODNI TEKSTOVI
Bil Blekbird, Robert R. Baret

Prvo objavljivanje 1934-1937.

NASLOVI ORIGINALA
The Mysterious Maiden 2
Tarzan against Dester Molu
Tarzan and the Vikings
Tarzan and the Killers
Tarzan in the City of Gold

Tarzan® owned by Edgar Rice Burroughs Inc. All rights reserved.

Dark Horse Comics® and the Dark Horse logo are trademarks
of Dark Horse Comics, Inc., registered in various categories
and countries. All rights reserved.

Edgar Rice Burroughs’ Tarzan® copyright ©2012.

Edgar Rice Burroughs, Inc. All rights reserved. Tarzan™ owned by
Edgar Rice Burroughs, Inc. and used by permission.

COPYRIGHT ZA SRPSKO IZDANJE

© 2012. Darkwood

IZDAVAČ

Darkwood d.o.o., Beograd

e-mail: info@darkwood.co.rs
www.darkwood.co.rs
011/ 2622-867
064/ 6465-755

GLAVNI UREDNIK
Slobodan Jović

PREVOD
Sergej Karov

LEKTURA
Agencija Mahačma

DIZAJN
Vuk Popadić

PRELOM I PRIPREMA ZA ŠTAMPU

Boban Knežević

ŠTAMPA I POVEZ
Rotografika, Subotica

CIP - katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

ISBN 978-86-6163-064-4

COBISS.SR-ID 192271116

2 D I V L J I M A Č S I M E R I J E
Nedeljne kolor table
D R U G I T O M

(1934-1937)

Tarzanov poočim
Beleške o jednom umetniku i jednom dobu
Kad je Harold Foster napustio očigledno uspe-
šan posao u marketinškoj branši i prekinuo dodatnu
saradnju s časopisima kao slobodnjak da bi se u pot-
punosti posvetio radu na nedeljnoj stranici Tarzana,
taj preokret zasigurno nije bio pitanje dobrovoljnog
izbora i čežnje. Izjavio je da je stripove smatrao vrlo
niskim kreativnim izrazom i da je preuzeo dnevnu
stripovsko-tekstualnu adaptaciju Barouzovog Tar-
zana među majmunima prvenstveno kao usputni sti-
mulans sopstvenoj mašti, a i kao prijateljsku pomoć
kolegi iz marketinškog odeljenja, Džou Nibiju, koji
je adaptaciju želeo da izda u novinama. Taj je stav po-
novo došao do izražaja sa željom distributera stripa
pod čijim je okriljem išao Fosterov rad da se 1929.
nastavi s narednim Barouzovim romanima i, naža-
lost, pokazalo se da Foster nema želju da nastavi više
s radom na ikakvom stripu, te su, umesto toga, mo-
rali da pribegnu umetniku iz sopstvene kuće, Reksu
Maksonu. Šta je onda dovelo do Fosterove odluke da
1931. godine zameni Maksona na nedeljnoj stranici
kad je to ponovo zatražio Junajted fičers sindikejt?
I ponovo, još jedno od onih fascinantnih pitanja
istorije stripa – zašto su dve konkurentske novinske
verzije s Jelou Kidom nestale bez ikakvog pisanog
traga na vrhu popularnosti i pri rekordnoj prodaji
igračaka s tim likom?; zašto je Njujork herald, nakon
što je dao pravo malo bogatstvo da unajmi Vinsora
Makeja da stvori svoju prvu verziju Malog Nema na
kolorisanom delu prednje strane sklonio strip na
unutrašnje, crno-bele stranice iste sekcije, prisilivši
Makeja da napusti novine i pređe kod njihovog glav-
nog takmaca – Herstovog Njujork Amerikana?; zašto
je sam Herst duboko zahvatio u kesu da preuzme Fo-
stera od Junajted fičersa i pokrene novu nedeljnu stra-
nicu Princa Valijanta, a zatim je mesecima izbegavao
da je objavi u strip-sekciji časopisa Pak, distribuira-
nog širom države, dok ju je objavljivao u mutnom i
upackanom formatu tabloida u samo dve poslepod-
nevne strip-sekcije koje je izdavao u Njujorku i Či-
kagu? Ova naizgled bizarna promena stava, koja je u
svojoj srži oživotvorila nedeljnu stranu Tarzana i
Princa Valijanta, izbegla je pažnji bez postavljanja pi-
tanja i (naravno) odgovora u svim delima priznatih
istoričara stripa objavljenim do danas.
Čak ni Edvinu Pordžisu u njegovoj očito
iscrpnoj i obimnoj studiji o karijeri i radovima Ba-
* Igra reči u naslovu: Foster Father je poočim, ali Foster je i prezime umetnika Hala Fostera.
Bil Blekbird
*
rouza, Edgar Rajs Barouz: Čovek koji je stvorio Tar-
zana, nije palo na um da pita Fostera, tada još uvek
živog i sasvim obuzetog poslom na Valijantu, zašto i
kako je usledila ta čudna promena. Ni Kolton Vo,
svojim uticajnim delom iz ovog područja, ni njegovi
naslednici, uključujući i često dobro informisanog
Rona Gularta, nisu napisali ništa što bi navelo na po-
najmanji trag. A još čudnije, Foster je sasvim presko-
čen iz praktično sveobuhvatnih Stripova i njihovih
stvaralaca (Comics and their Creators) Martina Šeri-
dana iz 1944, dok u svom autobiografskom delu u
sklopu promotivne knjige King fičers sindikejta iz
1949. (kao i u drugim edicijama iste serije), koja je
vrlo detaljna u praćenju njegove karijere u prvoj de-
ceniji i ranim dvadesetim dvadesetog veka, Foster
potpuno preskače svoj kasniji rad u marketinškoj
agenciji, baš kao i uvodni i glavni rad na Tarzanu.
Ključ za ove dve omaške ili greške u koracima
čini se, gotovo neporecivo jasno, leži u razumljivoj
nevoljnosti King fičersa da pominje vrhunski avantu-
ristički strip konkurentskog izdavača u ikakvom kon-
tekstu, strip, koji bi, sasvim zamislivo, mogao biti
reizdat i kao knjiga, strip-album, nedeljna stranica, u
direktnom nadmetanju s Valijantom i neraskidivo po-
vezan Fosterovim imenom i crtežima.* Cenzura tih
referenci očita je i u Kingovoj promotivnoj knjizi i za-
pisu o Fosteru u njoj, kao što možemo isti zaključak
izvesti i po Šeridanovoj knjizi, gde je, vrlo lako mo-
guće, King uskratio odobrenje reprodukovanja bilo
kakvih slika iz Valijanta ako bi i Fosterovi crteži Tar-
zana bili uključeni u članak posvećen njemu, a pošto
bi to srušilo Šeridanov opšti koncept, koji se zasnivao
na preseku minulih i sadašnjih radova autora kojeg
obrađuje – uz to i brojne ostale crtačke populacije u
Kingu – nije imao izbora nego da sasvim izbaci Fo-
stera. (Kao što se nikada i nije usudio da kaže zašto,
ni u uvodu ni drugde, bez dovođenja u pitanje prava
korišćenja drugih Kingovih umetnika. Već ionako
znamo da je King bio u stanju da uskrati Ronu Gu-
lartu odobrenje za korišćenje bilo kakvih strip-slika
nastalih pod njihovim okriljem za njegovu knjigu o
klasičnom avanturističkom stripu tridesetih, jer se
njegovim glavešinama nisu dopale njegove opaske o
nekim njihovim umetnicima, baš kao što je veto usle-
dio na sve crteže Sigarovog Popaja (Popeye) koji je
trebalo da budu ilustracija mog članka o Naprstak
N E D E L J N E K O L O R T A B L E 5
 Sve ilustracije korica knjiga na ovoj i narednim stranama, osim jedne, delo su Dž. Alena St. Džona iz Čikaga, koji je smatran
najboljim crtačem Tarzana do pojave Fostera i Hogarta, a izradio ih je za prva izdanja Barouzovih novela, koje je izdala firma
Maklarg, takođe iz Čikaga. Izuzetak je prvo izdanje Tarzana među majmunima, za koje je koricu radio Fred Dž. Arting.

6 N E D E L J N E K O L O R T A B L E
teatru (Thimble Theatre) u Sve u boji za novčić (All in
colour for a dime). Moguće je da su u Kingu uputili i
Fostera da utone u tišinu što se tiče njegovog rada na
Tarzanu pri davanju intervjua drugim autorima, što
može objasniti njihov propust da obrade tu baš
čudnu aferu o njegovoj promeni stava u vezi s crta-
njem stripa o Tarzanu.
Kad smo već kod te promene stava, dovoljno je
samo letimično pogledati datume da bi nam se for-
mirala kristalno jasna slika uzroka. Foster, pamtimo,
odbacio je dalji rad na stripu o Tarzanu preferirajući
nastavak rada u marketinškoj agenciji 1929. godine,
a na svoj crtaći pano stavio nedeljnog Tarzana 1931.
godine.
Između ta dva datuma urušio se ceo jedan svet.
Ovde, u Akademiji strip-umetnosti, možemo do-
slovce videti šta se dogodilo mašimo li se na polici za
bilo koji dosije ukoričenih novina: od Njujork Ameri-
kana do Los Anđeles rikorda pa sve do Portland Ore-
gonijana, tužna je slika svugde identična. Tomovi za
1929. i prvu polovinu 1930. unisoni su, uz tek sezon-
ska odstupanja: svaki je obiman, uz brojne oglašiva-
čke stranice. Ali od 1932. i godinama posle prosečan
obim toma smanjio se za trećinu ili više, broj stranica
dnevnih novina opao je s uobičajenih stotinak strana
ili više u dvadesetim na pedesetak ili šezdesetak u tri-
desetim.
Ako je nekad u agenciji zarađivao i za hleb i za
maslac, za Fostera je sad to bila samo kriška hleba, i
to sve tanja. Rad na stripu o Tarzanu ipak je značio
med i mleko u uslovima tridesetih, kad se za dolar
moglo dobiti dvostruko više hrane, knjiga, odlazaka
u bioskop, mogao se kupiti bolji auto, platiti niža naj-
amnina, šta god drugo, nego u dekadi ranije. Pro-
blem je bio što novca nije bilo dovoljno za većinu, u
poređenju sa situacijom od nekoliko godina ranije.
Tržište rada se prepolovilo. Profesionalci u advokat-
skim kancelarijama, u poslu s nekretninama, u mar-
ketingu pratili su kako im se prihodi strmoglavljuju
prema tački nestajanja. Ali ljudi bez posla, na socijal-
noj pomoći, otpušteni, otkrili su i one beskrajno duge
časove bez ičega što bi radili, koje je trebalo nekako
utući. Stoga su trošili dosta od onih retkih novčića
na razonodu, na filmove za deset centi, (najniža cena
ulaznice u dvadesetima bila je četvrt dolara), romane
u magazinima za deset pa čak i pet centi (dok se pre
isto cena držala na četvrt dolara) i nedeljne novine
od pet centi (cena nije pala, ali su strip i magazin sek-
cije često bivale na šesnaest strana, dok su ranije bile
na osam).
Očigledno su Foster i njegova marketinška agen-
cija doživeli gadan šut. Preduzeća bez ičeg više za
prodaju jednostavno su nestala sa scene i nisu naru-
čivala oglasne prostore i ilustracije. Druga pak, očaj-
nički želeći nešto da prodaju, ali slaba s novcem za
oglašavanje, vapila su za popustima i dobijala ih. Ali
novine, koje su donedavno donosile nedeljnu strip-
sekciju, uglavnom bez oglasa kao poklon deci svojih
pretplatnika, sad su nameravale ne samo da otvore
tu sekciju oglasima već su želele i stripove prijemčive
odraslima da privuku čitaoce dubljeg džepa istim tim
oglasima. Strip-izdavači su zaključili da im je za to
neophodna jaka priča protkana neizvesnošću, a za to
su im bili potrebni umetnici i pisci sposobni da oži-
votvore te elemente u čvrstim grafičkim okvirima.
Za Junajted fičers i Hala Fostera bio je to spoj in-
teresa skovan na samim nebesima. Tarzan je sve to
izveo s upravo strahovitim efektom. Oglasi su proc-
vetali u nedeljnim stripićima, pri čemu su novi, avan-
turistički stripovi bili presudni činilac. Izdavači su,
uopšteno, tu pojavu sa zanimanjem pratili, posebno
Herst, a novine, uzbuđene zbog porasta zanimanja
zrelijih ljudi za odeljke dotad namenjene prvenstveno
deci, požurile su da povećaju broj stranica na kojima
bi smestile rastući broj akcijskih i pustolovnih stri-
pova, kao i oglasa koje je privukla veća pažnja čitala-
štva. Šesnaestostranična sekcija stripova u boji po -
stala je standard u velikim gradovima, udvostručujući
tako svoj obim u odnosu na onaj pre sloma tržišta.
Širom zemlje stekao se utisak da su odrasli ljudi, u
prvom redu nezaposleni ili privremeno zaposleni, či-
tali sve novinske stripove do kojih su mogli da dođu.
Kad su na štandovima osvanuli časopisi od pet centi
koji su donosili reprinte raznih popularnih stripova,
tek pokoju godinu starih, grabili su se u desetinama
hiljada komada.Trafike su zaradile milione od knjižica
s kartonskim koricama i imenom Velike male knjižice
(Big little books) prodajući svaku, u skladu s imenom,
za pet centi – proizvod ne samo nepostojeći već i ne-
zamisliv u prosperitetnim dvadesetim, jer se prodavao
ne isključivo deci već i hiljadama odraslih. Stripovi,
posebno avanturistički, neočekivano su postali veliki,
unosan posao u dobu kad su i marginalno uspešni
poduhvati bili sporadični i retki. A Hal Foster je
uspeo brzo da se oporavi od velikih gubitaka koje je
pretrpeo u agenciji (a vrlo verovatno i na berzi).
U doba Velike depresije Amerikom je dominirala
radikalna politika, no čak i najglasniji levičarski za-
govornici i njihove publikacije koje su zagovarale uki-
danje bogatstva i nacionalizaciju industrije brižljivo
su izbegavali da osude zarade koje su sticale filmske
zvezde i studiji, radio izvođači i mreže, popularni ča-
sopisi i njihovi pisci – kao i crtači stripa i njihovi iz-
davači. Znali su da radnoj klasi, do koje su želeli da
dopru, treba relaksacija koju joj pružaju zabavljači
poznati širom zemlje i da zapravo samo manjina za-
mera što se masne zarade ostvaruju njihovim teško
stečenim novcem datim da bi došli do te toliko že-
ljene relaksacije. Javni ljubavni flertovi s filmovima,
radiom (kasnije televizijom) i novinskim stripovima
koje su začeli tada naši očevi i dedovi održali su se
sve do naših dana.
Srebrni trag u mračnom oblaku Velike depresije
doneo nam je mnogo toga što danas cenimo, a ne
najmanje bitan jeste punokrvni, često kopiran avan-
turistički strip utelovljen klasičnim crtežom Hala Fo-
stera, Tarzan – kao i u zapanjujućim nedeljnim
stranicama Tarzana koje su doneli Fosterovi briljan-
N E D E L J N E K O L O R T A B L E 7

tni naslednici u kasnijim decenijama, Bern Hogart i
Ras Mening.
Kao što ćemo i videti na stranicama ove knjige i
na onima koje će tek uslediti da joj se pridruže na po-
lici. Zahvaljujući (uz snažan osećaj jeze) Velikoj de-
presiji koja ih je izrodila (zato zaslužuje pisanje
velikim slovom).
Razmišljanja o
Fosterovoj narativnoj liniji
Nastavljanje stripa sa autorom koji zamenjuje
originalnog začetnika stripa i više se nego često po-
kazalo katastrofalnim, bilo po konceptualnim pita-
njima umetnosti, bilo po prihodima izdavača. Bolni
primeri tokom godina prosto vrve mislima: apsolutna
nedoraslost Gasa Edsona klasičnom epu Gampovi
(Gumps) Sidnija Smita, zločinačko kasapljenje Doka
Vinera (a i Bila Zabolija) Teatra Naprstak (Thimble
Theatre) E. S. Sigara i brutalno razaranje Malog siro-
četa Eni (Little Orphan Annie) Harolda Greja u ru-
kama probranih idiota strmoglavili su svaki od tih
stripova s ogromnih nacionalnih tiraža do gotovo
potpunog utonuća u zaborav u rasponu od nekoliko
godina. U nekim je drugim slučajevima nastavljanje
bilo neočekivano uspešno, gde je nov nacrtani strip
sačuvao draž i ljupkost originala: divno poigravanje
F. O. Aleksandera i zabavljanje Vratolomnim Harijem
(Hairbreadth Harry) Č. V. Kalesa, vrhunsko nastav-
8 N E D E L J N E K O L O R T A B L E
ljanje crtačkog i konceptualnog stila Leslija Tarnera
u Voš Tabsu i Kapetanu Iziju Roja Krejna (Wash Tubbs
& Capitain Easy), te strahovito efektna promena
tempa Dika Mura pri nastavljanju Benzinske aleje
(Gasoline Alley) Frenka Kinga. Ali dok je Erni Bu-
šmiler nakon mnogo godina uspeo da gotovo ugaslu
Frizi Ric (Frizi Ritz) odvede na staze uspeha i slave u
stvari radeći bolje od originalnog tvorca, zapravo po-
stoji samo jedan, osamljeni, briljantni primer novog
umetnika koji katastrofalno tretirani novinski strip
uzdiže, doslovce preko noći, do priznatog remek-dela
i crtežom i narativnim konceptom.
A svi znamo o kojem je stripu reč, zar ne?
Ne držimo li tu knjižurinu upravo u rukama?
Kad je Harold Foster preuzeo gadno izraubo-
vanu štafetnu palicu na samom startu maratonske
utrke Tarzanovih strip-crtača koja traje i danas, dve
trećine veka kasnije, čak i najzatucaniji čitalac stri-
pova nije mogao da ne primeti tu tektonsku pro-
menu, bogatu, neuobičajenu, koja je fascinirala i
oduševljavala generacije čitalaca između 1914. i
1931. Barouzov čovek-majmun očito je iznova stupio
u svoj grafički život, pod veštim perom pridošlice, na
neki način vraćajući se, ali i nadmašujući – u okretnoj
vitalnosti – crteže Tarzana koji su prethodili Fostero-
vom radu, na koricama knjiga i kao ilustracije u
samim knjigama i magazinima u prethodne dve de-
cenije, posebno one Dž. Alena St. Džona, od čijih su
klasično oslikanih korica neke i reprodukovane ovde.
Na samom početku, istina je, Fosterov narativni
tok, nadovezujući se na Maksonov, nije nešto pose-
bno bolji od prethodnikovog, ako pratimo logički raz-
voj radnje, pa čak povremeno i Tarzanove verovatne
postupke. Srećom, dubina Maksonove ludosti nikad
više nije dosegnuta nakon oktobra 1931, ali je često
bilo očito da u tim ranim Fosterovim danima novo-
pridošli umetnik preteranu pažnju pridaje potrebi
vratolomnog razvoja situacije u poslednjim nedelj-
nim panelima, često razbijajući savršeno logičan na-
rativni sled nauštrb trenutne i često nelogične pretnje
ubačene samo da proda strip i iduće nedelje. Ali sve
je to zapravo beznačajno, jer je Fosterov upečatljivi
crtež toliko snažan i toliko opčinjava – zapravo te vra-
tolomije koje ruše sklad priče same su uvek toliko
grafički privlačne da su, u svom stilu, postale iščeki-
van i dobrodošao element nedeljne stranice – činje-
nica koja se ne sme smetnuti s uma kada se na neke
kritički osvrnemo u daljem tekstu, jer ni u jednom
trenu ne želim da nagovestim kako su Fosterove stra-
nice Tarzana išta drugo do prigušene vizuelne čaro-
lije koje uklanjaju skoro sve nedostatke u priči i
karakterizaciji, podjednako i pri prvom čitanju i u
brižno čuvanim uspomenama. (Te snažne, grube
konture crteža avanturističkog stripa, koje ostavljaju
tako jak utisak na nas u ovoj Fosterovoj obradi, tako
bolno nedostaju na njegovim kasnijim stranama
Princa Valijanta, gde retko nedostajući talas umetni-
čke divote guši u osnovi solidnu narativnu liniju s
ljudima i decom rumenih obraza i u oklopima spo-
radično poprskanim krvlju – ali to je već tema za
neku drugu raspravu.)
Iako Fosterova iznošenja priče o Tarzanovom
poreklu, ali i o doživljajima čoveka-majmuna s fran-
cuskom Legijom stranaca i Hulvijom, ženom pod
crnom krinkom, ostavljaju vizuelno i konceptualno
jak utisak kao i bilo koji drugi avanturistički strip iz
tridesetih godina (uključujući tu čak i divnu nedeljnu
stranicu Baka Rodžersa [Buck Rogers] Rasela Kitona),
tek kad nas je Foster uveo u sled događaja na groblju
slonova, sa svim svojim dinosaurima i pterodaktilima,
epske Tarzanove nedeljne stranice dosegle su legen-
darni status među ljubiteljima stripova i postale ono
pamćenja vredno. Kritički gledano, priča je u suštini
smešna, ali – još jednom – nije uopšte bitno: za sve
nas sklone njegovom radu Fosterove slike u toj priči
jednostavno su neizbrisive. Ipak, osvrnimo se na neke
nemarnije delove priče, čisto reda radi.
Ne zanima nas, naravno, problematika neobja-
šnjivo preživelih dinosaura per se, jer je taj koncept
ukorenjen i u klasicima naučne fantastike i fantazija
od Dojlovog Izgubljenog sveta (Lost World), preko Va-
lasovog King Konga, do najmanje dve novele Doka
Sevidža (Doc Savage) Lesa Denta, tako da većina to
prihvata kao gotovu stvar u trenutno prihvatljivim
narativnim situacijama. Ovde je iritantna Fosterova
očigledna nezainteresovanost da ponašanje dinosaura
(s vremena na vreme i svojih ljudskih likova) učini
iole uverljivim čak i unutar okvira vlastite priče. Bu-
dući da je akcija izvedena s tako uverljivim realizmom
unutar Fosterove dinamične i snažne grafike, moglo
bi biti neophodno da usporimo komentare na nivo
traženja grešaka stranicu po stranicu da bismo neke
ili sve njih uopšte i izneli na javu. Kao posledica toga,
vraćamo se na prve tri stranice priče iz jula i avgusta
1932: Povratak mladog bvane, Zabranjeno područje i
Majmuni iz Tarzanovog plemena, ali ne – još jednom
naglašavam – ne komentarisati kritike radi, jer nema
se tu šta kritikovati. Ništa ne može biti dalje od toga.
Slike i efektna naracija savršeno se stapaju na te
tri strane, od oproštaja čoveka-majmuna s nedavno
spasenim Korakom do srdačnih Vazirija u Bvani, i u
njegovom sjajnom završnom panelu koji otkriva Fon
Harbenovu krvlju ispisanu košulju kako je zajednički
drže – zaista ljubak dodir umetnika – Tarzan i Nkima,
sve do zastrašujuće naslovne vinjete za Zabranjeno po-
dručje, sa zapanjenim Fon Harbenom nad mamut-
skom kljovom. Zatim je usledio dvostranični slikovni
balet na rukama – donoseći gotovo razbijen kadar po
kadar Tarzanov uspon liticom groblja, njegov pad i
pomoć majmuna da se iznova uspne na sam vrh li-
tice. Ovo poslednje tako je bazično da bi skoro svi
ostali strip-crtači to odradili na pola stranice u naj-
boljem slučaju, a Foster razvija do grafičkog savršen-
stva iz čiste ljubavi. Istinski uzoran rad, a tu ima,
srećom, još takvog rada zbijenog po zapećcima Fo-
sterove drame iz džungle uobičajeno brzog tempa,
koji čeka na nas da ga uočimo i uživamo u njemu.
Fosterov nepogrešiv osećaj za dramatičan grafi-
čki uspon na sam vrh litice na nezaboravnom naslov-
nom logu i u prvom panelu Na groblju slonova, sa Fon
N E D E L J N E K O L O R T A B L E 9
 Harbenom i nosačima upravo patuljastim spram te
strmine. (Čak nam i tu Fosterovo nezamenljivo pero
daruje mali grafički bonus u vidu detaljno iscrtanog,
sićušnog Nkime kraj nogu Fon Harbena, za one
oštrog oka da ga primete.) Zanimljiv je takođe, na
ovoj stranici, kao i na Zabranjenom području, Fosterov
trud da nam da vizuelne naznake onoga što treba da
usledi na narednim stranama već uz naslovni logo;
ovde je, naravno, slika ptera skupljenih krila, koji u
strip neće kročiti sve do Tajne groblja slonova, strane
koja će uslediti tek za dve nedelje. (Zapravo, pažljivi-
jim pregledom čini se da je pter već prisutan pri do-
lasku Fon Harbena i njegove družine, smešten visoko
u svom gnezdu, daleko od njih. Ipak, reklo bi se da
je to isključeno Fosterovim tekstom pet nedelja ka-
snije na stranici Kralj majmuna, u kojem se navodi da
pterovi ne mogu ili se neće udaljavati od unutrašnjeg
prilaza liticama okruženog groblja.) Nagli i potpuni
beg Fon Harbenovih nosača na trećem panelu neob-
jašnjiv je i nelogičan: ako su već došli do ulaza u gro-
blje s Fon Harbenom, zašto bi se bojali da ga čekaju
tamo, ako je on već dovoljno lud da zađe unutra? Kao
živo oslikana drama, stranica je, naravno, sjajna.
Implikacije stranice Neznani užas zaista su čud-
novate – razmatraju formirani lik Tarzana kao ne-
umornog istraživača ezoteričnih oblasti Afrike i
njegovo očigledno poznavanje činjenice o postojanju
groblja slonova, kuda se uputio odmah pošto je pri-
mio Fon Harbenov krvlju ispisan vapaj za pomoć
(Fon Harben je, sa svoje strane, dovoljno siguran da
Tarzan zna gde se nalazi). Ipak, Tarzan deluje uzbu-
10 N E D E L J N E K O L O R T A B L E
njen i iznenađen kad uhvati miris „čudnovate zveri“,
miris iz doline, s druge strane ulaza, na drugom pa-
nelu, a još i više zapanjen kad je snalažljiv Nkima do-
jurio nazad, vrišteći o velikoj „strašnoj zveri“ unutra.
Kako su Tarzanu mogle ostati neznane preistorijske
zveri koje su tu obitavale? Jasno je da je tu Foster po-
pustio svom osećaju koji mu je govorio kako na tom
mestu treba dići tenziju – grafički posebno snažno u
zadnjem panelu sa onim herstovskim naslovom i za-
panjenim Tarzanom razrogačenih očiju – poigrati se
s implikacijama prethodnog narativnog sleda. A van
svake sumnje se isplatilo – čitatelji tog vremena mo-
rali su biti istinski zainteresovani i uzbuđeni da ot-
kriju šta naredna nedelja nosi. (A što se samog
groblja slonova tiče, bio je to plod popularne nauke
tridesetih, poput Sargaškog mora i njegovog avetinj-
skog hvatanja zalutalih lađa: čak i ljudi koji su malo
više znali rado su se poigravali idejom o njegovom
postojanju – iako je Fosterova ideja o tome da ga
učini lovnim područjem dinosaura bila sama po sebi
očigledno ulepšanje.)
Na idućoj stranici Tajni dešava se nešto zaista
čudno. Prvo, imamo Tarzana kog napada pter, koji
onako, sasvim zgodno, odleprša sa scene nakon što
Tarzan zamahne nožem na njega, dok se „giganto-
saur“ (tako ga je nazvao Fon Harben) nehajno od-
gega u obližnju pećinu nikoga ne gnjaveći. Čak i da
pretpostavimo da je veliki dinosaur vegetarijanac,
blago isprovociran dolaskom živahnog čoveka-maj-
muna, pter je tu da obnovi zalihu mesa, bez sumnje,
sudeći po napadu na Tarzana, a sa svojom bratijom
vrlo se verovatno gosti truplima uginulih slonova. Pa
usprkos tome, Fon Harben, naizgled upućen u na-
vade dinosaura i njihove navodno dijetalne načine
prehrane, leži „kao mrtav“ kad Tarzan naiđe, praveći
se da „spava“, kako je odao čoveku-majmunu. A šta
bi postigao tom pozom osim privukao pažnju pterova?
Zaista čudno ponašanje. Potom sledi još čudniji
potez, koji je ostao neobjašnjen: Fon Harben i Tarzan
nastavljaju da slede gigantosaura u pećinu. Budući
da nemaju apsolutno nikakvog razloga da žure –
Džejn, naposletku, nije zarobljenica superinteligent-
nih pter-ljudi ili kakvih sličnih – zašto ne odložiti
dalje istraživanje dok se ne vrate sa srčanim, Tarzanu
odanim Vazirijima, uključujući i Koraka, naoružanim
kamerama, puškama za slonove širokih cevi i (mo-
guće) granatama nabavljenim od priobalnih trgovaca
oružjem koje bi nosili brzi urođenički nosači. Ali
takav razuman razvoj događaja, koji bi Barouz imao
više nego dovoljno prostora da sledi u romanu, kosio
bi se s Fosterovom potrebom za neprekidnim, brzo
promenljivim nedeljnim vratolomijama.
Tako u Napadu pterodaktila naš progonjeni dvo-
jac, naoružan nožem, smotkom užeta, lukom i nešto
strela i Fon Harbenovim pištoljem (njegovu pušku,
koja zagonetno nestaje u šestom panelu Groblja slono-
va, baš kao i puška mrtvog Francuza, Tarzan, Fon
Harben i – naravno – Foster sasvim zanemaruju),
probija se kroz ulaz u pećinu da bi se suočio s vojs -
kom – gomilom?, jatom? – pterova koji besciljno le-
pršaju unaokolo sve dok jedan spuštenim krilom ne
obori Fon Harbena (ne napadajući ga kljunom ili
nečim tako praktičnim), što ovoga izazove da ga upu-
ca. Tada svi pterovi napadaju, nateravši čoveka-
-majmuna i Fon Harbena u grafički zgodnu sigurnost
slonovskog skeleta – jedna od vrhunskih Fosterovih
slika, koju su čitaoci tog doba decenijama pamtili.
A sad stvari postaju sasvim mistične. U Kralju
majmuna Tarzan i Fon Harben trče prema izlazu s
groblja kada su pterovi „odleteli uvis, divlje sikćući,
pripremajući nov napad“, nesvesni da će njihov plen
učiniti upravo ono što je dotad činio – u begu napu-
stiti pozornicu. Tada, kad naš neustrašivi dvojac stiže
od spoljne strane ulaza u groblje, „zastadoše u čudu,
Rušenje ogromnog idola niz strme stepenice da zgnječi svoje poštovaoce u Fosterovoj egipatskoj priči ponovljeno je na
stranici nedeljnog Fleša Gordona (Flash Gordon) Aleksa Rejmonda od 11. 3. 1934, kako pokazuje gornja slika.
jer su pterodaktili zastali u svojim nasrtajima kao da
im neka sila brani da pređu van granica groblja“. Ma
naravno. Baš kao što su i „odleteli uvis, pripremajući
nov napad“. (Ipak, iako ni Foster verovatno nije pre-
više brinuo za to, čudno ponašanje pterova svejedno
služi da objasni zašto te zapanjujuće zverke nisu već
godinama lepršale okolnom džunglom, jer su mogle
proći kroz izlaz dovoljno velik da primi slonove u
smiraju života, a opet nedovoljno velik da se veći di-
nosauri reše unutrašnjeg zabrana. Mi, naravno, mo-
ramo izvući sledeći zaključak: Foster nam ne
garantuje ništa. A, u svakom slučaju, šta je s mladun-
četom dinosaura koje išeta kroz izlaz? Ma, dovraga i
s time.) Tarzan se osvežio posetivši ritual dum-duma
na kraju stranice, očito da pterovima dâ vremena da
se rasprše, pre negoli on i Fon Harben iznova prionu
na opsesivno traganje za gigantosaurom.
A oni se i vraćaju „kroz usta pećine“ da proprate
slona koji stiže i umire, da bi ih još jednom napali ne-
kompetentno grabežljivi pterovi, zalaze u gigantosau-
rovu špilju, gde vide veliku zver kako isteže vrat
prema njima „iz muljevitih dubina“ podzemnog je-
zera. (Foster se, naravno, uopšte ne zamara tričari-
jama poput izvora svetlosti.) Dolazimo sad do
aktivnosti dvojice progonitelja koje, u epizodi U prai-
skonsku močvaru, gde teraju očigledno blagog, izuze-
tno gnjavljenog, dinosaura u još jednu pećinu,
postaju gotovo idiotske. Kreću da pregaze močvaru,
čiju podvodnu prirodu ne mogu ni naslutiti i veru se
na ono za šta veruju da je ostrvo, bez pokušaja da po-
gode očigledno, gde se izgubio njihov tako uporno
progonjeni, a sada nestali gigantosaur. (Pitanje je šta
se dogodilo i s Tarzanovim večno budnim čulom mi-
risa, koje ga je uzbunilo na ulazu u groblje nepun dan
ranije, kada je nanjušio gigantosaura i na većoj raz-
daljini nego što je sad u pitanju?) Naravno, njihovo
ostrvo diže glavu prekidajući hranjenje u močvari da
vidi koji su se to glupaci uspeli, na šta ovaj naš sa-
mougroženi dvojac „instinktivno“ zaranja u vodu.
Tarzan je ipak pokazao dovoljno zdravog razuma
da ostane pod vodom, sve dok u Čovek-majmun i di-
nosaur ne otkrijemo da se uspeo uz močvarno drvo,
van dinosaurusovog domašaja, samo da bi otkrio ka-
Zaglušujući
tresak, zatim
muk... glasni
vapaji i krici šire
se prostorijom.
N E D E L J N E K O L O R T A B L E 11
 ko njegov budalasti prijatelj stoji u vodi gde „razjap -
ljene čeljusti čudovišta kao da streme da progutaju
mladog Fon Harbena“. (Naravno, našem giganto-
sauru koji se hrani na dnu močvare ne pada na pamet
da proždere nešto tako neukusno kao što je Fon Har-
ben, ali bi mogao biti spreman da ga pokupi i odbaci
sve tamo u sledeću nedelju da bi se činilo da je u opa-
snosti.) Tarzan se, na prizor prijatelja u opasnosti, ref-
leksno baca na glomazan vrat stvorenja, nož je
spreman u ruci i zariva ga dinosauru duboko iza gla-
ve. (Izlišno je pominjati da je Fosterov umetnički pri-
kaz svega ovog grafička magija van svake kritike.)
Čuđenju mesta nema kad gigantosaur zamahne vra-
tom i zbaci Tarzana, sasvim pogodno za Fosterovu
priču, nazad na obližnje drvo, a tada se iznova maši
čoveka-majmuna da i njega odbaci skroz tamo u sle-
deću nedelju.
U Borbi s gigantosaurom Foster nastavlja da nas
impresionira s dvanaest akcionih panela, prikazujući
Tarzana kako se izmiče i uklanja ispitivačkom po-
gledu dinosaura među granama i lišćem, da bi raz-
gnevljeni stvor naposletku počeo da trese celo drvo,
samo da bi tim činom ponovo vratio za svoj vrat čo-
veka-majmuna i oštricu njegovog noža, koju Tarzan
ponovo zabada, bez nekih izgleda za uspeh. (Oh, da
nam je sad tu ona puška za slonove koju je zaboravio
da ponese!) U brzom sledu Kralj preistorijskih zveri
prikazuje Fon Harbena kako užasnut vrišti pred
nečim što je ostalo van panela, dok čovek-majmun
nastavlja da probada neoslabljenog ali gnevnog gi-
gantosaura pre negoli i on opazi ono što je Fon Har-
ben video – ogromnog tiranosaura reksa, koji očekuje
gozbu od gigantosaura i trapavo se, ali brzo, primiče.
„Kralj preistorijskih zveri“ nasrće u napad u trenu
kad Tarzan zaranja u vodu i pridružuje se na stenu
bačenom Fon Harbenu, prizvavši ga svesti, dok se ti-
ranosaur rešava svog plena, hrane za ceo mesec, i
okreće se k dva zalogajčića na obližnjoj steni.
U Fosterovim krajolicima groblja slonova uvek
se pri ruci nađe kakva pećina, te Tarzan i nepokretni
Fon Harben stižu do jedne u Kralju preistorijskih
zveri, dok je naslovni košmar nemilosrdno čoveku-
-majmunu za petama i žestoko udara u pećinu čim
su ovi ušli. Osujećeni tiranosaur odgega se nazad
prema svom čudovišnom obroku, a sada pokretni
Fon Harben i Tarzan kreću da traže stražnji izlaz iz
pećine, osim što je Fon Harben odnekud stvorio do-
tad nepomenutu džepnu lampu da im osvetljava put
– ova pećina očigledno je lišena prirodnog osvetlje -
nja kojim su obilovale ostale (zahvaljujući Elektropri -
vredi Foster). Izrone iz nje da se neposredno susretnu
s nevidljivom pretnjom zadnjeg panela!
Reč je o – sitnica, spram onog što su već preturili
preko glave – reci koja vrvi krokodilima. Prešavši
reku uvek dostupnom lijanom, Tarzan naleti na (ne
još i to) pantera i skače na tlo da susretne „skoro sa-
svim nagog majušnog čoveka“ u pretposlednjem pa-
nelu, nešto pre negoli će se podli panter (koji je
strpljivo čekao zadnji panel) baciti na njih. E pa, kako
12 N E D E L J N E K O L O R T A B L E
to biva, panter je samo mališanov ljubimac, ali sada
se zbiva nešto sasvim van naracije stripa. U prvom
panelu naredne strane mališan je opisan kao „žut“,
iako mu je put gotovo sasvim nalik Fon Harbenovoj
i poprilično svetlija od one suncem opaljenog čoveka-
majmuna. U tekstu na sledećoj strani „žuti čovek“,
koji to zapravo nije, neočekivano postaje „majmuno-
liki čovek“. Foster je očito nesiguran kakav bi to
čovek trebalo da povede Tarzana i Fon Harbena svo-
jim sunarodnicima u susret. Kada se ti ljudi – Egip-
ćani – ipak pojave, njihova je put jednostavno
pokazana kao bela. Nema problema. Ipak, neka vrsta
nejasne poruke stigla je do odeljenja za bojenje Ju-
najted fičersa u međuvremenu, jer, sasvim nenadano,
neke dve nedelje od pojave ove čudne rase u stripu,
svi su listom obojeni u svetložuto, iako je svaka tek-
stualna referenca na tu vrstu boje odavno nestala iz
stripa. I nastavili su kao ljudi žute puti još koje tri ne-
delje u svim novinama koje su išle s tom stranicom,
sve do epizode od 19. februara 1933, kada njihov ten
iznova postaje beo. Neobjašnjivo, iako živopisno.
(Nisam siguran da li je Tip top komiks, koji je reprin-
tovao ove stranice godinama kasnije, zadržao tu ano-
maliju u boji kože, jer bi tu bilo daleko očiglednije
pošto strane idu jedna za drugom, ali to moram tek
da proverim.)
I za kraj zanimljiva opaska. U sledećim nastav-
cima, koji čine još jednu od najpoznatijih Fosterovih
priča, barem dva od Fosterovih najizražajnijih grafi-
čkih sredstava najavljuju kasnije ponavljanje u dru-
gim stripovima: Tarzanov skok u reku krokodila, kad
je zaogrnut krokodilskom kožom, naišao je na svoj
odjek šetnjom niz Aleju Up (Alley Oop) godinama ka-
snije, u njenoj sopstvenoj Egipatskoj epizodi, dok je
Fosterovo obaranje velikog isklesanog idola koji
gnječi gomilu ljudi na stepeništu ponovio i Aleks Rej-
mond u klasičnoj prvoj godini Fleša Gordona, u jed-
nom od svojih nezaboravnih grafičkih vrhunaca.
Oh, planiraš da pre- Jašta... ne bi trebalo
plivaš na obalu ma- biti ni pô muke nadmu-
skiran u krokodila!
driti te tupave
guštere!
Fosterovu ideju o Tarzanu kako pliva rekom kro-
kodila u zašivenoj krokodilskoj koži iskoristio je V.
T. Hamlin u Aleja Upu s radnjom smeštenom u
drevni Egipat, kao što je i pokazano u ovoj dnevnoj
epizodi od 31.8.1940.

Umetnik i pustolov
HAL FOSTER (1892-1982)
Istorija beleži da je Novu Škotsku 1000. godine
posle Hrista otkrio norveški istraživač Lejf Erikson.
Osam stotina devedeset dve godine kasnije, 16. av-
gusta, u Halifaksu, u porodici englesko-pruskog po-
rekla, rodio se Harold Rudolf Foster. Njegovi su
preci bili pomorci i brodovlasnici koji su nekad uži-
vali bogatstvo i društveni položaj, ali su zapali u te-
škoće i lagano klizili u status „otrcane vlastele“. U
vreme njegovog rođenja zemlja oko Halifaksa bila je
još divlja, neukroćena, prepuna zelenila, jednom
rečju divna. Od samih početaka venama Hala Fostera
tekla je avantura.
Većinu vremena svog dečaštva provodio je
upravljajući svojim desetometarskim slupom opa-
snim vodama uz obale Halifaksa. Gotovo sve slobo-
dno vreme provodio je u lovu i ribolovu, postavši
prekaljeni traper i gorštak. Halu je otac umro kad su
Robert R. Baret
dečaku bile četiri godine, a majka mu se preudala ne-
koliko godina kasnije. Očuh mu je bio dobar u duši,
ali s vrlo malo poslovne promućurnosti. „Kad bi kre-
nuo na posao, očekivali smo da ćemo biti siromašniji
za pedeset ili šezdeset dolara kad se vrati kući“, seća
se Foster. Godine 1906. očuh mu je bankrotirao i
odlučio da preseli porodicu u Vinipeg sa željom da
pokuša da povrati porodični imetak u doba kada su
tereni na zapadu postali veliki hit.
Tada je bio četrnaestogodišnjak i s majkom i
bratom proveo je jednu zimu u hotelu Emsdejl u
Novoj Škotskoj, čekajući poziv da krenu dalje na
zapad. Malo se toga tamo dešavalo, pa su on i brat
ubijali vreme loveći i postavljajući zamke. Iako
nema mnogo romantike u prizoru dvojice dečaka
koji love zečeve i ubijaju jarebice, ta „dogodovština“
pronašla je svoj put do „službene“ Halove biogra-
N E D E L J N E K O L O R T A B L E 13
 fije, koja beleži da se sa četrnaest godina izdržavao
kao traper. Od najranijeg doba pokazivao je samo-
stalnost i ljubav prema prirodi, sastojci koji će od
njega načiniti najvećeg pripovedača/crtača svih
vremena.
Hal se s porodicom naposletku te godine pre-
selio u Vinipeg. Budući je bio blage naravi i isto-
čnjačkog naglaska, brzo je postao predmet pažnje
školskih nasilnika. Nakon što je pretrpeo brojna ba-
tinanja, odlučio je da mu je puna kapa svega i upi-
sao časove boksa. Postao je tako vešt u pravoj
muškoj veštini samoodbrane da se svojevremeno i
profesionalno bavio boksom. Voleo je sve vrste
sportova pa se za vreme školovanja isticao u hokeju
na travi i na ledu i u ragbiju. Voleo je i fudbal i bio
vrstan igrač bejzbola, s problemom bacanja do prve
baze. Dok je pohađao školu, izdržavao se tako što
je raznosio novine. Nažalost, bankrotom uzroko-
vana selidba u Vinipeg privela je kraju njegovo
obrazovanje u devetom razredu... ako izuzmemo
umetničku školu.
Hal Foster započeo je samoedukaciju čitajući
knjige iz vinipeške biblioteke Karnegi – pri čemu
mu je glavna motivacija bila zlobna primedba nje-
gove tete koju baš nije podnosio. Ona je njegovoj
majci rekla: „Zar nije šteta što se Hal neće školo-
vati.“ Hal se usprotivio toj opasci, uzvrativši: „Đa-
vola neću!“
Crtanje ga je uvek zanimalo i mnogo je vre-
mena provodio skicirajući u šumi, koristeći sam
sebe kao model, budući da je bio presiromašan da
priušti profesionalne modele. Sa šesnaest je znao
da stane go pred staro, napuklo ogledalo u svojoj
sobi i skicira samog sebe. Kako u Vinipegu tempe-
ratura povremeno očas može pasti ispod nule, pa
bi mu telo od hladnoće poplavelo, naučio je da
veoma brzo pravi skice.
Hal je u to doba imao vrlo malo formalnog
umetničkog obrazovanja, ali zanimala su ga dela
Ilustracije u različitih slikara i crtača tog vremena, pa ih je prou-
ovom članku čavao. Idoli su mu bili Hauard Pajl i I. A. Abi. Ali
potiču iz prvog činilo se da nešto nedostaje njegovim radovima i
Fosterovog stri - bio je silno nezadovoljan svojim postignućima.
pa o Tarzanu –
Znao je sve o proporcijama ljudskog tela, umeo je
serija dnevnih
stranica, kako da nacrta mišiće, ali „su ličili na naduvane koba-
je i opisano u sice... ništa ih nije držalo“. Tako je Hal pošao u
članku. umetničku školu. Nakon što se našao u prilici da
prouči temelj tela: kostur, otkrio je da muskulatura
nije toliko presudan činilac sve dok su sve kosti pri-
sutne.
Foster je slabo mario za kancelarijski posao, sa
svojim ustaljenim procedurama i redovnim satima.
To se kosilo s lovom i ribolovom – posebno u jesen.
Vinipeg je bio omanji gradić, ali na njegovim se ivi-
cama mogla uloviti svakojaka divljač, a na obliž-
njim jezerima hvatale su se štuke. U tim je danima
lov i ribolov predstavljao značajnu stavku u poro-
dičnim zalihama hrane. Prvi umetnički posao bio
mu je za kompaniju Hadson bej iz Vinipega. Imao

14 N E D E L J N E K O L O R T A B L E
je osamnaest godina i radio je ilustracije za njihov
prodajni katalog. Specijalizovao se za mušku modu
i, takođe, žensko donje rublje. „Celog sam sebe
uneo u taj posao. Ne znam kad me je nešto pre
toga toliko zanimalo. Bio sam vrlo naivan u to
vreme, kad sam spoznao da je žensko donje rublje
tako dražesno, pa...“

U tom periodu Hal je susreo Helen Vels.

Odmah je pao na njen šarm, smatrajući ga jedno-
stavno neodoljivim, i za šest meseci bili su venčani.
To je bila 1915. Njegov rad za Hadson bej bio je se-
zonskog karaktera, što im je pružilo obilje vremena
da uživaju u čarima života u prirodi koji je on to-
liko voleo. Činilo se da mu je budućnost osigurana,
ali se ubrzo našao bez posla, kao posledica Velike
depresije koja je zahvatila Kanadu. Sa ženom i
dvoje majušne dečice koje treba izdržavati, nije
mogao dugo da sedi skrštenih ruku. Nije mogao
da dobije posao kao umetnik, čak ni u vidu spolj-
nog saradnika, stoga se usredsredio na sever, gde
je dobio posao profesionalnog vodiča u udaljenim
područjima zapadnog Ontarija i severne Mani-
tobe. Foster je ocenio da je u jednoj godini prevalio
1.200 kilometara u kanuu i još 800 na konju. Ka-
snije se upustio i u traganje za zlatom, da bi 1917.
godine našao bogato nalazište u području oko je-
zera Rajs. Činilo se da mu je sreća, najzad, nadoh-
vat ruke, ali njegovo nalazište je 1920. „zaskočeno“
i preoteto mu.
S porodicom se vratio u Vinipeg, gde je nasta-
vio umetničku karijeru. Uskoro je zaključio da je
dosegao krajnje granice oglašavanjem i crtanjem u
Vinipegu. Dobijao je najbolje poslove koji su se
mogli dobiti, ali ih je jednostavno bilo premalo. Više
nije bilo ni izazova. Želeo je šire polje u kojem bi
mogao dalje da se razvija. Čikago, u Ilinoisu, u Sje-
dinjenim Američkim Državama, jednostavno ga je
mamio. Raspravljao je s Helen o selidbi, računajući
s koliko novca raspolažu.
Otkrili su da nemaju dovoljno za putovanje
vozom i hotelske sobe. Doneli su odluku da bi Hal
trebalo da sam otputuje i vidi šta Čikago nudi pre
nego što dođe i ostatak porodice. Naveo je i boga-
tijeg poznanika da mu se pridruži na tom putu, na
koji su, da bi uštedeli novac, nameravali da pođu
biciklima. Nekoliko neophodnih sitnica smotali su
u ćebad, njih privezali o kormane i upustili se u pu-
tovanje od 1.600 kilometara.
Bicikli nisu bili ni približno dovoljno brzi da ih
odvoje od opakih pasa, što je bio najgori aspekt pu-
tovanja. Izveštili su se u izbijanju zuba psinama s
farmi dobro odmerenim udarcem nogom. Putevi
su mestimice prelazili u makadam, što je značajno
otežavalo vožnju biciklom. Spavali su na stogovima
sena i u stajama. Negde oko Grand Forksa uštedeli
su nekoliko dana ukrcavši se u kola za prevoz
mleka. Ceo put trajao je četrnaest dana.

N E D E L J N E K O L O R T A B L E 15
 Oslikani Tarzan među majmunima
Tarzanov oštar sluh uhvatio je čudne zvuke la-
vičinih napora da prodre u kolibu. Gotovo bez
šuma, kliznuli su s trideset metara visine na tlo:
čovek-majmun odjurio je napred, u pravom tre-
nutku da opazi glomazno lavičino žućkasto-
smeđe telo kako polako nestaje kroz prozor
kolibe!
Džejn se brzo našla Esmeraldi uz bok. Čvrsto je
pritisnula cev revolvera prema tom vernom srcu,
zatvorila oči i... lavica Sabor strašno je zarežala.
Devojka, onako zaprepašćena, odskočila je i
okrenula se spram beštije, iznova prianjajući
oružje na sopstvenu slepoočnicu.
16 N E D E L J N E K O L O R T A B L E
A u kolibi je Džejn videla lavicu koja se gotovo
uvukla kroz prozor. Posegnula je za ispalim pi-
štoljem. Podigla ga. Tada je opazila Esmeraldu,
nepokretnu ali živu. Nije mogla da je napusti.
Mora jedan metak da potroši na onesvešćenu
ženu pre negoli hladnu cev iznova uperi prema
sebi.
Ali nije iznova zapucala. Iznenađena, gledala je
kako ogromna životinja biva polako vučena
nazad kroz prozor, a na odsjaju mesečine i glave
dvojice ljudi. Tarzan je obema rukama zgrabio
dugi rep, čvrsto se upro o tlo i svu svoju silnu
snagu upotrebio da povuče beštiju nazad.
 Kad su stigli u Čikago, prijavili su se u lokalni
hotel YMCA da se osveže i odmore. Već prvog sata
su opljačkani. Morali su da navuku kabanice kako bi
otišli do javnog tuša. Pri ulasku se nisu ni osvrnuli
na momka koji je odlazio. A trebalo je. Vratio se, uzeo
im ključeve na kojima su bili i brojevi soba, ukrao im
sav novac, a onda bacio ključeve nazad u sobu kroz
prozorčić iznad vrata.
Hal je ostavio novac za hitne slučajeve kod
Helen u Vinipegu, pa je 28. avgusta 1921. poslao te-
legram – što je ujedno bio i datum njihove godišnjice.
Možemo jasno zamisliti zadovoljstvo na Heleninom
licu kad je primila telegram za koji je verovala da joj
se njime čestita godišnjica. Umesto toga je, otvorivši
telegram, pročitala: „POMOĆ – ŠALJI NOVAC ZA
HITNE SLUČAJEVE!“
Foster je obišao nekoliko čikaških studija da
ustanovi kakav se posao traži, a za to vreme se
Helen sa svoja dva sina vratila u rodni grad Topeku,
u Kanzasu, da živi s dedom i bakom dok on ne nađe
posao. Prvi posao u Čikagu bio mu je kod firme za
graviranje Džan i Oliver, a počeo je povremeno da
pohađa i časove na Umetničkom institutu i Čika-
škoj akademiji lepe umetnosti. To je bilo doba kad
je oglašavanje doseglo svoj zenit, a Hal je mogao da
uporedi svoje radove s onima drugih profesionalaca
na tom polju. Pohađajući školu, uspeo je da se uz-
digne na njihov nivo. To se odvijalo u razdoblju od
1921. do 1930. Čim je Foster započeo s formalnim
obrazovanjem, posložile su se sve one sitnice koje je
samostalno usvojio. Uskoro se pridružio Palenske
Jangu, jednom od boljih čikaških studija. Najzapa-
ženiji poslovi bili su mu za Nordvest pejper Džekle
Margarin, Sautern Pacifik i Centralnu železnicu Ili-
nois, kao i naslovnice za magazin Popular mekaniks.
U kasnim dvadesetim prešao je u agenciju Kembel–
–Juald iz Detroita.
Sve do 1927. većina ideja kako obrnuti novac na
Tarzanu nastala je u živom umu njegovog tvorca Ed-
gara Rajsa Barouza. Ali Barouza je zadužio Džozef
H. Nibi, koji je isto bio član marketinške agencije
Kembel–Juald, idejom o novom, uzbudljivom pro-
jektu. Juna 1927. Nibi, koji je znao Barouzovog brata
Harija, predložio je da se Tarzan među majmunima
adaptira kao strip.
U avgustu se dvojac usaglasio o finansijskom
aranžmanu kojim se sva zarada od novina deli na-
pola, a po Barouzovom pristanku Nibi je osnovao
Slavne knjige i dela (Famous Books and Plays, Inc) da
se bave stripom. Nibi je nameravao da strip o Tar-
zanu prvo ponudi Herstovim novinama po ceni od
jedan i po dolar dnevno na 10.000 čitalaca.
Nibi je bio upoznat s radom Hala Fostera i za-
ključio je da je on pravi odabir za adaptaciju prvog
romana o Tarzanu. Adaptacija Nibija i Fostera sasto-
jala se od šezdeset dnevnih stripova, svaki s po pet
panela. Tekst se smeštao u male kvadrate ispod sva-
kog panela. U Fosterovom radu na ovim dnevnim
stranicama nazire se vrlo malo pokreta, a gotovo
svaki panel izgleda vrlo formalno, statično, što ne
treba da čudi, jer se njegov dotadašnji rad svodio na
ilustrovanje oglasa... rad unutar vrlo formalnog me-
dija. Težio je dokidanju što više pokreta, a u dosta
scena likovi jednostavno sede. Pa opet, strip je pre-
divan – što je zasluga podjednako i Fosterove umet-
nosti i Barouzove proze.
Džozef Nibi predao je detaljno složen portfolio
od šezdeset četiri stranice Tarzana King fičers sindi-
kejtu. Glavni direktor je bio oduševljen njima, ali po-
slednja reč bila je na Vilijemu Randolfu Herstu. I bila
je odrična. U septembru 1928. Nibi, obeshrabren
odbijanjem Tarzana, obavestio je Barouza kako sma-
tra da bi stranice trebalo ponuditi Metropoliten sindi-
kejtu iz Njujorka. Metropoliten njuzpejper servis, s
glavnim direktorom Maksimilijanom Elserom i
Erlom Dž. Hedlijem kao saradnikom, postao je izu-
zetno profitabilna organizacija. Barouz je pristao na
sporazum koji je uključivao deset romana o Tarzanu.
Nakon što je primio uzorke stripa od Elzera, Barouz
je komentarisao kako je i „više nego zadovoljan“ ra-
dom Hala Fostera.
Sedmog januara 1929. Tarzan među majmunima
debitovao je u trinaest američkih novina. Jedan od
kanadskih izvora bio je Halifaks kronikl. Do proleća
1929. strip o Tarzanu imao je još uvek skroman fina-
nsijski povraćaj. Barouz i Nibi pokušali su da uvere
Groset i Danlap da strip izdaju kao knjigu, ali izdavači
nisu pokazali gotovo nikakvo zanimanje. No, nakon
što je strip krenuo u novine, u Groset i Danlapu pro-
menili su mišljenje i u avgustu 1929. pojavila se Ilu-
strovana knjiga o Tarzanu br. 1.
Po završetku rada na stranama Tarzana, Foster
se vratio poslu oglašivača. To je bio privremeni zada-
tak, a i nije imao preteranu želju da radi kao strip-
-crtač. Budućnost stripa o Tarzanu zavisila je od reak-
cije čitalaca, a ona je bila puna oduševljenja. Kad se
Foster vratio svojim obavezama, trebalo je naći novog
crtača. Izbor je pao na bivšeg oglašivača Reksa Haj-
dena Maksona iz Nebraske, zaduženog za crteže u
Metropolitenovom „toru“. Iako je strip i dalje proizvo-
dila firma Slavne knjige i dela, sada ga je distribuirao
Junajted fičers sindikejt.
Od početka Maksonovog rada na Tarzanu, Ba-
rouz je bombardovao Metropoliten i Junajted fičers,
zatrpavši ih bujicom pisama u kojima kudi ne-
adekvatnost Maksonovog rada. Kad je Tarzanova ne-
deljna stranica debitovala 1931, postalo je očigledno
da je Barouz popustljiviji u stavu prema Maksono-
vom radu, izjašnjavajući se da je „primetno bolji“.
Ipak, detinjasti aspekt nedeljne stranice izazvao je
novu Barouzovu bujicu – i protiv teksta i protiv slika.
Urgirao je kod Nibija da vrati Fostera na strip.
U međuvremenu, 1929, došlo je do Velike de-
presije i sav oglašivački posao zastao je na neko
vreme. Foster je svedočio trima samoubistvima u
centru Čikaga. U jednom slučaju čovek se bacio s de-
vetog sprata i tresnuo na pločnik ispred prozora re-
storana u kojem je Foster obedovao. Nije želeo da se
N E D E L J N E K O L O R T A B L E 17

vrati stripu o Tarzanu, smatrajući to prostituisanjem
sopstvenog talenta. Ali kad je shvatio da se ništa
drugo ne nudi, a budući je imao porodicu o kojoj se
trebalo starati, progutao je ponos i prihvatio se Tar-
zanove nedeljne stranice.
Spočetka je pri radu drsko „palacao jezikom“,
jednostavno odrađujući nedeljnu stranicu. A onda su
počela da pristižu pisma obožavalaca. Pre Velike de-
presije izlagao je u muzejima i galerijama Čikaga, ali
kad je prestao s time, „niko se nije bunio“, tako da
su pisma obožavalaca bocnula njegovu taštinu.
Odjednom je shvatio koliko zadovoljstva pruža stra-
nica stripa milionima ljudi i promenio je stav o
pukom odrađivanju posla.
Foster je počeo da shvata koliko daleko više pro-
stora ima u radu s nedeljnim formatom. Počeo je na
stranicama da koristi sve alatke filmaša – akcije u
krupnim planovima, detalje, širokougaone panoram-
ske kadrove. Mnogo se spominjao impresionizam i
korišćenje kjaroskuro tehnike Noela Siklesa i Miltona
Kanifa. Vebster opisuje impresionizam kao supstitu-
ciju, na crtežima i slici, subjektivnu impresiju stvari
umesto poznavanja njihove strukture, a kjaroskuro
kao tehniku korišćenja svetla i senke. Istoričari stripa
vole da ističu ovu dvojicu crtača kao inovatore u ko-
rišćenju ovog stila u stripovima. Potrebno je samo
proučiti Fosterov rad da se vidi šta je inspirisalo Si-
klesa i Kanifa. Imao je veličanstven osećaj prirodnog
sklada i rasporeda – njegovi uzorci crno-belog su
divno suptilni i diskretni. Njegove su akcione se-
kvence postale vrhunac koji drugi autori tek teže da
dosegnu i koriste ih da razviju sopstveni vizuelni
identitet. Razvio je tako snažan koncept plemstva i
aristokratije u Tarzanu da je vrlo malo preostalo ka-
18 N E D E L J N E K O L O R T A B L E
snijim autorima da dopune,
a bilo ih je svega nekoliko
dovoljno sposobnih da mu
se približe. Foster je uveo
ilustraciju na stranice stripa.
Nikad mu nije bilo do-
sadno da radi nedeljne stra-
nice Tarzana i osećao je da
je crtež uvek izazov. No, sce-
nariji su mu se činili smeš-
nim i aljkavim. Ne menjajući
osnovnu nit priče, Hal je
uskoro počeo da prerađuje
scenarije kako bi mu više pa-
sovali – uklanjajući očite gre-
ške kao što su tigrovi u Africi
(zbog mogućih primedbi ko-
je su izazvali tigrovi na ne -
deljnoj stranici od 10. ja-
nuara, 1932?) i trista kila
težak gorila koji leti po kro-
šnjama. Prilagao je i sop-
stvene ideje za nove priče.
Foster bi primio naslove iz-
među kojih bi bio paragraf s
opisom, a sled bi kontrolisali Barouz ili pomoćnik za-
poslen pri Edgar Rajs Barouzu, da se osigura Tarzanov
ostanak u centru pažnje. Nepotpisani autori pisali su
scenarije u Njujorku (jedan od njih bio je i Donald
Garde), koji su hitno slani na veliko Barouzovo
imanje kako bi se proverili, da bi naposletku došli do
Reksa Maksona u Port Vašingtonu, Long Ajlend, i
Hala Fostera u Čikagu. Jednom, za vreme Fosterovog
rada na Tarzanu, sin mu je slomio ruku igrajući se
čoveka-majmuna.
Sredinom 1932. krenuo je s onim što će postati
dvogodišnja pustolovna priča koja se bavi izgublje-
nom rasom Egipćana. Temeljno je istražio egipatsko
razdoblje. Gotovo da se može osetiti sva uzvišenost
drevnog Egipta dok se listaju ove stranice. Teško da
se tako nešto ikad više može ponoviti – a verovatno
je reč o najboljem kontinuiranom sledu ikada viđe-
nom u strip-formatu.
Godine 1932. zbio se vrlo zanimljiv događaj. Ba-
rouz, nezadovoljan radom koji je obavio njegov nećak
Stedli Barouz na njegovim romanima, poslao je upite
nekolicini umetnika o mogućnosti da ilustruju korice
i unutrašnjost za najnoviju knjigu Tarzan pobeđuje.
Jedno od tih pisama bilo je upućeno i Halu Fosteru.
Nepoznato je šta je Foster odgovorio, a kad je za to
upitan, više se nije toga sećao.
Fosterov rad na Tarzanu tog doba predstavlja vr-
hunac. Njegove ilustracije bile bi daleko superiornije
od onih koje je naposletku potpisao Stedli Barouz.
Barouz je sve pripremio i za radijsku emisiju
okvirno vezanu za Tarzana među majmunima. Da do-
datno skrene pažnju na emisiju, sredio je i s kompa-
nijom Gem Klej forming da napravi male porculanske
figurice likova koje bi išle sponzorima emisije. Još
jedan pokazatelj kakav je utisak na njega imao rad
Hala Fostera jeste taj da su Fosterovi likovi poslužili
kao model za te figurice.
Hal Foster je počeo da oseća zamor Tarzanom
sredinom tridesetih. Želeo je da kreira sopstveni lik
nad kojim bi imao potpunu kontrolu i posedovao
prava. Vilijem Randolf Herst, koji je u začetku odbio
Tarzana, bio je toliko pod utiskom Fosterovog rada
da je sopstvenu izdavačku kuću, Kings fičers, naterao
da mu priđe s ponudom kojom bi ga namamila da
kreira strip za nju. Odbio je, jer je već imao ideju šta
želi, ali je to bilo još u povoju. Svejedno, seme je palo
na plodno tlo.
Foster je prvu stranicu srednjovekovne avan-
ture nacrtao 1934. Bila je nenaslovljena, iako se za
naslov igrao s Princ Arn. Brzo je došao do zaključka
da mu razdoblje nije dovoljno poznato. Odložio je
tu stranicu i naredne dve godine proveo proučava-
jući srednjovekovnu istoriju, viteštvo, opremu,
oružje, način života. Mnoge je sate istraživanja pro-
veo u muzeju Fild u Čikagu. Fosterov rad na Princu
Arnu i istraživanja koja su potom usledila iskori-
šćeni su u istorijskom serijalu Tarzana – Tarzan i iz-
gubljeni Vikinzi, koji je startovao 2. juna 1935. i
nastavio se do 22. decembra 1935. Posredi je uzbu-
dljiva epizoda koja je pružila Fosteru obilje prilika
da napravi srednjovekovnu fantaziju – milje koji će
uskoro prisvojiti.
Hal se 1936. s porodicom preselio u Helenin
rodni grad Topeku, u Kanzasu, gde su ostali tri go-
dine. Nacrtao je Tarzana za nekoliko meseci una-
pred, pa je, radeći prekovremeno u večernjim časo-
vima, napravio dvadesetak stranica sa svojim novim
likovima. Sad je bio spreman za razgovor s Kings fi-
čers sindikejtom. Naslov, Princ Valijant, dao je Džo
Koneli, glavni direktor Kings fičersa, kome se ime
Princ Arn nije dopalo. Fosteru se isprva Princ Valijant
činilo suviše napadno, ali se uskoro navikao na to.
Novo izdanje osvanulo je 13. februara 1937, a jeda-
naest nedelja kasnije, 5. maja, Hal Foster zauvek je
napustio Tarzana i Junajted fičers sindikejt.
Među autorima novinskog stripa Hal Foster se
daleko najviše ističe. Dok je Princ Valijant uistinu
eksperimentalni strip – a na njemu je radio preko tri-
deset godina, podarivši mu lepotu koju nije nadmašio
nijedan drugi autor novinskog stripa – njegov je rad
na Tarzanu superioran i dan-danas. Koliko god divan
Princ Valijant bio, često izgleda namešteno i statično
– moguće zbog njegove opsesije za istorijskom tač-
nošću. Dok crteži na Tarzanu mogu povremeno iz-
gledati donekle primitivno, uvek su interesantniji,
uzbudljiviji – opušteni, slobodni, živi. Pokazuju kva-
litet čoveka punog pouzdanja u svoje umetničko
umeće.
Hal Foster jednom je napomenuo: „Moramo
pronaći što više zadovoljstva u ovoj šetnji od kolevke
pa do groba.“ Princa Valijanta napustio je 1970, u
sedamdeset osmoj godini života, a tri nedelje pre svog
devedesetog rođendana, 25. jula 1982, napustio nas
je zauvek. Osim što je uživao u životu, Hal Foster je
svojom umetnošću i veštinom ispredanja priče i svetu
ostavio mnogo toga za uživanje.
N E D E L J N E K O L O R T A B L E 19

Kad je razdraženi leopard iskočio iz
utrobe broda, zaslepljen jarkom
svetlošću, naslepo je nasrnuo na
nejasnu priliku Tarzana.
…je divlja menažerija kuljala
iz utrobe, žmirkajući da im se
oči priviknu na jarku sunčevu
svetlost.
Tiho se velika zver
uspela barikadom,
zgrabila princezu
Mihramu i skočila
na sam vrh.
Tarzan uzvrati: „Ja sam Tarzan majmun
– moćni lovac,
moćni ratnik!”
IZAZOV
Spretni se čovek-majmun izmakao u Za to vreme su princeza Mihrama i posada
stranu i zario svoj nož u režeću zver. panično podizali barikadu. I to u
poslednji čas jer…
ali iza leđa nije video velikog
Tarzan, spreman za boj, oslonio majmuna kako izlazi i gega se
se o katarku, želeći da odvrati
palubom na svojim
pažnju zveri od svojih prijatelja. jastučastim
stopalima.
Kad su se devojčini krici izmešali
s pobedničkim urlikom majmuna, Majmun nadme grudi na upućenu
Tarzan se okrenuo. „Kreeg-ah – mu zapovest na njegovom jeziku.
čuvaj se!”, vikne. „Pusti belu ženku.” „ko si ti?”, upita.
„Ja sam Bohdu, najmoćniji u svom plemenu”,
režao je veliki majmun s vrha barikade;
Tarzanu nije promakao izazov u njegovom
glasu.
ali dok je majmun prkosio sa visine,
ostale zveri na palubi primakle su
se usamljenom ratniku!
N E D E L J N E K O L O R T A B L E 21
 BARIKADA

Tarzan se sada suočio s dve

opasnosti – izazivački nastrojenim
majmunom u čijim se šapama našla
princeza i zverima koje su se
primicale.

...očajnički bacio
prema majmunu
Bogduu.

Tarzan je skočio uvis na krst

jarbola, da bi se onda...

Tren pre nego što se Tarzan dohvatio Tako su njih dvojica, majmun i
s njim, Bogdu pušta devojku da padne čovek-majmun, zapodenuli zastrašujući ...zveri iz džungle, režanjem u kojem
kako bi se bolje zaštitio. boj povrh barikade, dok su se... se krilo iščekivanje, primicale barikadi.

U početku gotovo da je ogromna Bogduova
masa odnela prevagu nad Tarzanom, ali...
…čovek-majmun je munjevitom brzinom savio
iza leđa obe šape protivnika, te je majmun
kriknuo: „Ka-goda – pre-
dajem se. Ti si gospo-
dar. Ti naređuj. Ja
slušam.“
Tarzan izdade oštru zapovest svom novom
savezniku. Tada su obojica preskočila zveri
oštrih kandži koje su počele da se uspinju
barikadom.

Čovek-majmun i Bogdu Preko

spustiše se po boku improvizovanog
broda jer Tarzanov naum kamenog mosta
beše da odvuče zveri što jurili su prema
dalje od prijatelja. useku, a životinje
su ih besno
jurile.
Ali u kanjonu
pred njima
isprečila se
ogromna stena.
Iza njih se čulo
divlje režanje
zveri koje su ih
jurile! Našli su
se u klopci !

22 N E D E L J N E K O L O R T A B L E
 NEPRIJATELJSKA
STRELA
Uz režanje zveri, odjek
koji se nesputano širio gu-
durom, Tarzan se odvažio
na opasan uspon stenom
koja je zaprečavala put.

Ali oslonac je
popustio pod
majmunovom
težinom. Pao je
Kad je dosegao sam i povukao i Tar-
vrh, pružio je ruku zana za sobom,
zdepastom Bogduu. pravo pred nai-
lazeće zveri.

Ali u uskom kanjonu Tarzan nije mogao dugo

ovako da se bori bez velike opasnosti da
bude poražen... i ubijen.

Čovek-majmun je skočio i izvukao nož.

Dočekao je režećeg leoparda koji se
izdvojio od ostalih. Malo zatim već su Rekao je Bogduu da se uspentra na stenu i
tri životinje ležale mrtve. veliki majmun poče oprezno da se uspinje.

Kad su Tarzan i Kad su se begunci vratili prema brodu, zatekli

Tarzan ga je Bogdu zašli u visoko su ga kako se razbija o stenje. Stoga su
sledio, dok drveće, zveri su požurili da iskrcaju putnike na obalu.
su se zveri počele da se
uspinjale razilaze u potrazi
na trupla za lakšim plenom.
u pokušaju
da dokače
neprijatelje.

Iznenada, majmun preplašeno kriknu

zbog nečega što je opazio u daljini.

Tada, dok je Bogdu osmatrao horizont s vrhova drve -

ća, Tarzan je svoju pratnju oprezno vodio prema ne- Istog časa Tarzanu pored glave prozuja strela!
poznatoj unutrašnjosti, da pronađu hranu i utočište.

N E D E L J N E K O L O R T A B L E 23
 NEVIDLJIVI NEPRIJATELJ
„Tarzan se bori na Ali u šumi je njegov tajanstveni
otvorenom!“, poruči neprijatelj zavukao svoju smeđu ruku u
čovek-majmun svom tobolac sa strelama i nanovo zategao luk.
skrivenom, nevidljivom
neprijatelju. Iako su
njegove reči mogle
da budu nerazumljive,
gestovi su sve jasno
iskazivali.

Kad je strela prozujala pored Tarzana,

trenutno je zapovedio prijateljima da
se bace na tlo radi zaštite.

Dok je strelac
pažljivo ciljao u
tamni Tarzanov lik...
...veliki majmun
se našao na
njemu.

Bogdu je to video i
požurio niže da
zaustavi smrtonosnu
krilatu grančicu
usmerenu u njegovog
gospodara.

Videvši Bogdua, ostali su

zatečeni, jer nikad ne videše
stvora tako čudnovatog i
zastrašujućeg.

Divlji strelac je zavapio

od užasa. To ču skupina
njegovih saplemenika i Ipak, to ih nije zaustavilo da pođu da spasu
pohita mu u pomoć. svog prijatelja, pa su se prkosni majmunovi
krici mešali sa uzbuđenim povicima ratnika.

Gospodar džungle zanemari to

upozorenje. Stigao je na bojište
i bacio se usred sukoba.
„Dolazim!“,
dobacio je
Bogduu, ali
majmun mu
odvrati: „Drži se
dalje! Neprija-
telji su nam
isuviše brojni.
Pusti me da
umrem... boreći
se, sebe
spasavaj!“

Tarzan je čuo tu halabuku. Brzo se vinuo u

krošnje – najbrži način da stigne na poprište.

24 N E D E L J N E K O L O R T A B L E

Kad su njegovog prijatelja Bogdua napali
neobični ratnici, Tarzan se, ne obazirući se
ni na šta, bacio njemu u pomoć.
Iznenada, uz prodornu jadikovku,
popadaše ničice na tlo, puni strahopoštovanja,
jer su poverovali da je Tarzan neki čudni beli bog.
Majmun je požurio do princeze Mihrame
i mornara. Znakovima im je preneo da
se moraju držati skrovišta sve dok
se Tarzan ne vrati.
Čovek-majmun se našao u mračnoj prostoriji. Kroz
rupu na krovu zrak svetla padao je na presto
od slonovače optočen dragim kamenjem.
NEOBI^AN PROTIVNIK
Članovi plemena ostali su zapanjeni ovom
demonstracijom nadljudske snage. A sad
su, prvi put, jasno videli i Tarzana, okupa-
nog sunčevim zracima.
Brzo je zgrabio dvojicu koji su držali
Bogdua. Digao ih je visoko, po jednog u ruci,
i bacio ih prema njihovim redovima.
Tada su, i dalje drhteći, ratnici
ustali i pozvali Tarzana da ih
sledi. čovek-majmun se okrenu
Bogduu i mirno mu se obrati.
„Poći ću s njima i izvideti
šta nas čeka napred. Ti
se vrati ostalima i pazi
ih.“ Bogdu se vinu u
krošnju i vrlo brzo
nestade u visinama.
Tarzan je odveden do sela kakvo nikad ranije Tada su ga doveli do velike kuće i uveli kroz
nije video. Ljudi su se primicali da mu odaju zlatnu kapiju ukrašenu vrednim i divotnim
poštovanje kakvo dolikuje bogu.
draguljima.
„Ko si ti?“, zareža neobični
čovek. Iz njegovog tona
Tarzanu bi jasno da ima
posla s bezobzirnim
protivnikom!
Urođenici su počeli pobožno da se
klanjaju, ali Tarzan produži dalje i ugleda
belog čoveka kako se ustoličio na prestolu !
N E D E L J N E K O L O R T A B L E 25
 SUDAR BOGOVA
Čovek je prešao preko Dok je govorio, divlji ratnici nagu-
prkosnog držanja čo- rali su se bliže, zbunjeni očigled-
veka-majmuna i bahato nim animozitetom između ove
odgovorio: „Nekad sam dvojice koje su smatrali
bio Džon Drinker, pomo- bogovima.
rac. Sad sam
Dester Molu,
bog i vladar
Vajorija.“

Kad je samouvereni, tajanstve-

ni beli čovek upitao: „Ko si ti?“,
čovek-majmun mu drsko uzvra -
ti: „Ja sam Tarzan. Ko si ti?“

Uz te reči, Dester Molu uperio

je revolver. Kad je pritisnuo
okidač, Tarzan se već
bacio na njega, pa
se metak zario u
krovnu gredu.

Bog-kralj naglo ustade. „Ja sam prvi beli čovek Dester povika na jeziku Vajorija, a
koji je kročio Ramalekom“, reče. „Ti si tek drugi. izbezumljeni urođenici požuriše da pomognu
Ostrvo nije dovoljno veliko za obojicu!“ onome koji je bio njihov prvi beli bog.

Tarzan, oboren na tlo, oslobodi Divljaci započeše s divljim, uznemirujućim

se napadača. Ali kad je ustao, napevom, postupno prelazeći u stanje
našao se okružen strelcima i mahnitosti, da bi, sasvim iznenada, nasrnuli na
kopljanicima. Tarzana kao da će ga rastrgnuti
na komadiće.

Dester se otrovno kikotao: „Rekao sam im da si

ti onaj zli, ali moja čarolija umanjila je tvoje
moći i učinila te ranjivim na ljudske napade!“

Urođenici prestravljeno odstupiše, jer

Vladar im zapovedi da stanu, ali oni je Dester Molu govorio jezikom vatre,
više nisu obraćali pažnju. Tada je glasom smrti. Sada se Džon
opalio prema njima i jedan se, Drinker obratio Tarzanu.
kriknuvši, svali na tlo.

„Dester te nije poštedeo, jednostavno

se predomislio. Ubiće te dovoljno brzo...
kad ispuniš posebni zadatak za njega.“

26 N E D E L J N E K O L O R T A B L E
 JAMA
Kad je Dester Molu, beli bog Vajorija, obzna- Tarzan se oglasi pesmom. „Peva hvalospeve
nio kobnu presudu, Tarzan je pogledom počeo meni“, reče Dester divljacima. Zapravo je
da strelja oko sebe, ali nadi za beg ne bi ni zarobljenik tim načinom prikrio naređenja
tračka. upućena majmunu.

Iznenada, njegove
oštre uši začule su
Bogduove grlene tonove
kako krišom dopiru s
krova visoko nad njim:
„Gospodaru, ovde sam!“

Bogdu posluša. Prišunjao se do otvora kroz Kad su Vajoriji primetili kako svetlost tako
koji je u veliku dvoranu pristizala svetlost i čudnovato gasne, obuze ih zaprepašćenje, jer su Čovek-majmun se u mrklom mraku probio kroz
prekrio ga svojim velikim telom. verovali kako Tarzan baca nekakve zle uroke. sablasni obruč prestravljenih ratnika.

Najzad je stigao i
Kad se prebacio na zabatne do otvora. Bogdu
grede strmog krova, meci iz se pomerio, a
Jedina vrata behu zatvorena, Desterovog pištolja zviždali Tarzan izašao
pa se Tarzan brzinom antilope su i zabijali se uokolo oko napolje.
uputio prema zidu i uspeo se na drvene okvire. njegove tamne prilike.

Izletevši sa strehe,
završili su na
gomili palmovog
lišća naoko
rasprostrtog
po tlu. Među-
tim, lišće je
neočekivano
popustilo i...

Tada su obojica kliznuli

krovnom kosinom koja ...i Tarzan i Bogdu su upali
ih je vodila prema u duboku, tamnu jamu !
slobodi.

N E D E L J N E K O L O R T A B L E 27
 PODZEMNA BITKA
Po gospodarevoj zapo-
vedi, Bogdu se sagnuo,
pribivši velike šape jednu Tarzan se
uz drugu i položivši ih zatrčao, stao
ispred sebe. majmunu na
šape, a Bogdu
ga snažno
vinuo uvis.

Nakon što su
upali u duboku,
usku jamu, Bogdu
je besno, izbezum-
ljeno režao, dok
je Tarzan istog trena
počeo da razmišlja o begu.

Kad su stigli do
kraja šanca,
zagonetno se
otvoriše vrata.
Tarzan je
oprezno stupio
na platformu
pred ulazom.

Čovek-majmun
se očajnički
ispružio kako
bi dohvatio
ivicu jame,
ali bio je
prekratak,
pa se ponovo
srušio
Bogduu u
ruke. Tada su počeli da pretražuju dalje kutke
rova. Tarzan je ispitivao glatke zidove nožem.

Iznenada, vrata se otvoriše, platforma Kao čarolijom, ratnici Vajoriji

glasno zveknu, a Tarzan i Bogdu nasrnuše na njih. Ali kad su ugledali majmuna, Tarzan je iskoristio tu priliku da napadne. I
katapultiraše se u prostoriju poput kaveza. obuze ih strah pred čudnovatom zveri. Bogdu mu se priključi u divljem nasrtaju.

Divljaci pokušaše da
se domognu vrata
kaveza, ali u
sveopštoj strci nisu
uspeli ni da ih otvore.
Tada su neki od
njih odlučili da
prihvate boj.

Naposletku je jedan od ratnika

Dvojica od njih pripisana su Tarzanovom oštrom nožu, sapleo Tarzana i ovaj pade. Kopljanik koji mu
a trećem su se snažne Bogduove ruke sklopile oko vrata. je bio iza leđa stušti se na njega.

28 N E D E L J N E K O L O R T A B L E
 RIZNICA S BLAGOM
Tada se Dester
Kad je divljak uperio Molu, beli mornar
koplje u Tarzana, koji je postao
zagrmeo je nečiji glas. bog i kralj Vajo-
Ratnik je stao kao rija, pojavio u
okamenjen. kavezu, upe-
rivši pištolj u
čoveka-maj-
muna.

Tarzan je, verujući da ovaj samo što nije

opalio, zgrabio ratnika kao štit. „Puštaj ga“,
zaurla Dester, „ ili ću ubiti tvog majmuna!“

Tarzan kroči napred. Na

Da spase život Bogduu, Tarzan je oslobodio „U dogledno ćeš vreme umreti“, reče mu suprotnom je zidu opazio niz
divljaka. Tada su, po Desterovom nalogu, Dester Molu. „Priđi! Pokazaću ti zašto niša ispunjenih basnoslovnim
ratnici napustili kavez i zatarabili vrata. nikad niko neće napustiti živ ovo ostrvo.“ bogatstvom u dragom kamenju.

U međuvremenu se proširila
„Jednog dana“, kikotao se Dester. „Vratiću se vest da je Tarzan uhvaćen u klopku, pa su se Uskoro se i plemenski vrač spustio
svetu... kao najbogatiji čovek. Ipak, zasad ovo seljani raspametili od radosti, jer ga je u podzemnu riznicu. Iskazavši počast,
ostrvo mora da čuva moju tajnu.“ Dester proglasio onim zlim. uzbuđeno se obratio bogu-kralju.

Tarzan hladno uzvrati: Napolju su divlji krici seljana dosegli

Dester Molu se okrenuo Tarzanu. „Ljudi traže da te pre- „Siguran sam da im nećeš uskratiti krešendo mahnitosti. Tarzan je to čuo i
pustim njima. Tako da te mogu dokrajčiti upravo onako tu želju.“ „Neću!“, kriknu Dester. znao je da mu je sudnji čas vrlo blizu.
kako sam ih podučio da rade svim mojim neprijateljima.“ „Imaće te – da te muče i ubiju!“

N E D E L J N E K O L O R T A B L E 29
 ZAROBLJENA
PRINCEZA

„Predaću te ljudima da te Bogdu je divlje režao, ali Tarzan mu

ubiju ! “, ponovio je Dester je naredio da se pokori jer prkosom
Molu kad je izdao zapovest u ovom trenutku ništa nje mogao da
čuvarima da zgrabe Tarzana postigne.
i majmuna Bogdua.

Čovek-majmun i majmun
sprovedeni su mračnim
stepeništem iz riznice s bla-
gom do mase koja ih je iščekivala.

Bačeni su u kavez i trijumfalno su ih selom no- Tarzan nije bio previše zabrinut za sebe...
sili brojni ljudi na ramenima, dok je Bogdu za ali jeste za princezu Mihramu i prijatelje
to vreme udarao o svoja snažna prsa i režao. koji su čekali na njegov obećani povratak?

Uskoro se tama spustila, vatre zaplamsale.

Zarobljenici su izvučeni iz kaveza i divljaci
započeše svoj čudovišni ples smrti.

Tarzan se obrati Bogduu: „Radi što i ja!“ Plan

mu je bio da pretrči celom linijom, mada su
šanse za uspeh bile
ništavne.

Vajoriji su se već svrstali u dva reda, osta- „Trčanje kroz batine!“, nasmeja se Dester Molu.
vivši prolaz između. Ljudi sa čvornatim kožnim Onda održa govor, istakavši da će onaj ko
bičevima smenjivali su se s onima s oružjem. najviše izmuči zarobljenike u njegovim očima steći posebnu naklonost.

Dester Molu je zlurado odmerio devojku i

uzviknuo ljudima: „Gledajte samo, boginja-kra-
ljica pojavila se da podeli sa mnom presto!“

Tada su se iz šume začuli uzbuđeni povici. Sad Tarzan nije mogao da umakne sam,
Tarzan je opazio princezu i njene pratioce jer se zakleo da će pomoći prijateljima.
koje je zarobila skupina ratnika. Ipak, nije bilo načina da svi pobegnu.

30 N E D E L J N E K O L O R T A B L E

Zlobno se smeškajući princezi Mihrami, Dester
Molu klimnu prema ostalim zarobljenicima.
„Oni će umreti, ti ćeš ostati u životu.“
Kad je prvi zatvorenik potrčao alejom
mučenja, čvornati su bičevi zapalacali,
šibajući ga sve dok se, vrišteći, nije
srušio na tlo.
Uskoro je i drugi nesrećnik prolazio
trku kroz šibe. Tarzan je trebalo
da bude sledeći. Dok se pripremao
za muke koje su sledile...
Ogromni metež obuze
Vajorije, upravo kako
je Tarzan i nameravao.
Sada su on i njegovi
prijatelji mogli da
pobegnu.
skrhane NADE
Kad joj je rekao da će
Tada su naoružani ratnici sakupili
postati njegova kraljica,
zarobljenike da započnu s
gospa se baci na kolena i
mučnom trkom kroz batine.
stade da preklinje: „Ubij i
Tarzan je bio treći po redu.
mene!“ Na to on samo
nastavi da se ceri.
Tarzanu je um radio punom parom. Iznenada
je zabacio glavu i iz grla mu se razvi
snažan krik, identičan onome koji ispusti
lav kad ubije plen.
Taj su krik u šumi
čule one zveri što su
pobegle s broda-zverinja-
ka, a kako su bile gladne, požuriše prema mestu
odakle se začuo krik da učestvuju u podeli plena.
Kukavni Dester Molu prvi je
potražio spas u begu, iako je
bio potpuno naoružan.
...divlje zveri izjuriše iz džungle – tako
divlja stvorenja kakva Vajoriji na svom
ostrvu nikad ranije nisu videli.
Međutim, bujica divljaka u begu Uzburkani je talas mnoge pobacao na tlo,
preplavila je i potpuno okružila među njima i princezu. Dok je pokušavala da
zarobljenike, tako da oni sami nisu ustane, veliki lav je nasrnuo na nju.
mogli da se daju u beg.
N E D E L J N E K O L O R T A B L E 31
 @RTVA

Gospodar džungle, pokušavajući da se Izdigao se iznad ove ljudske bujice i trčao po

izvuče iz talasa izbezumljenih ratnika ramenima gusto zbijenih ljudi, onako kako se
što su ga okružili, začu krik mlade kreće krošnjama stabala.
gospe i vide da je
ugrožena.

Dok su ostrvski divljaci prestravljeni pobegli,

verujući da su zveri demoni koje je prizvao
Tarzan, lav je nasrnuo na princezu Mihramu.

Ponovo se našavši na čvrstom tlu, poleteo Tarzan se pojavio u trenu kad je lav Kad je lav ostao
je kao vetar. Divlji mu je krik dao do znanja skočio na devojku. Svom se težinom nepokretno da leži,
da je i Bogdu, njegov verni majmun, isto sudario sa zveri i uronio nož u Tarzan zapovedi majmunu
uspeo da pobegne, pa ga Tarzan zazva. žutosmeđu kožu. da ponese princezu na
neko visoko drvo i
ostavi je tamo u
sigurnosti.

Kad se Bogdu vratio, iščupali su i

ostale prijatelje od izbezumljenih Tada se
divljaka i Tarzan ih posla na jug, čovek-majmun
prema obali. vratio po devu i
vrhovima drveća
požurio na
sastanak na
obali.

Daleko istočnije, na
plaži, skupina je naišla
na mali čamac koji su
čuvala dva ratnika.

Tarzan i Bogdu nasrnuše na njih,

razoružaše ih i baciše u more. Dvojica moraju da ostanu
na ostrvu da se nose sa
srdžbom Destera Molua !
„Majmun će ostati“, reče
Tarzan smireno. „A ja
ostajem s njim!“

Ali kad su begunci počeli da se

ukrcavaju, ispostavilo se da u sićušno
plovilo ne mogu svi da stanu !

32 N E D E L J N E K O L O R T A B L E
 IZAZOV NA DVOBOJ

Bogdu i nije mario. Bio je

zadovoljan što je ostao
uz svog gospodara. Tarzan
je smrknuto pratio kako
se majušni čamac gubi na
horizontu, a...

Kako u čamcu nije bilo dovoljno dva ranjena stražara očajnički

mesta za sve, Tarzan je insistirao da plivaju prema pučini. Bolje i vodeni grob negoli
on i majmun ostanu na opasnom ostrvu. se ponovo suočiti s moćnim ratnicima.

„Nema bega!“, obrati se Bogduu. „Ili ćemo

savladati Destera Molua, ili umreti!“ Veliki se
majmun udari o prsa i režanjem potvrdi svoju
čežnju za bojem.

Dok su stablima
putovali prema selu,
opaziše dva usnula
lava, koji su napunili
Tarzan je pokupio luk i strele koje je oduzeo stomake ljudskim
ratnicima i iznova pretražio obalu u potrazi za mesom nakon napada
još kojim čamcem, ali nije bilo nijednog više. na Vajorije.

Dester Molu
divljao je
ulicama,
uzaludno
zahtevajući od
ratnika da se
pokrenu i
počnu da jure
neprijatelja.

Jednom je
Tarzan je motrio kolibe iz kojih su dopirale i zapucao u kolibu kako bi
žalopojke divljaka. Oni su verovali da su zveri povratio željenu poslušnost. Divljak je vris-
pobegle iz zverinjaka demoni koje je na njih nuo od bola, ali niko nije izašao napolje, toliki
poslao Tarzan, zli bog. beše njihov strah pred Tarzanovim „demonima“.

Destera
Molua prođoše
trnci, a onda se
nasmeši. „Prihvatam!“,
viknu. Njegov je
Stoga se obrati prepredeni um već
bogu-kralju Vajorija: osmislio varku koja će
Na drvetu, Tarzan se poigravao lukom. Brza „Izazivam te na dvoboj do Tarzanu oduzeti svaku
strela mogla bi da ukloni neprijatelja, ali on je smrti – ja sa svojim lukom, nadu za pobedu.
prezirao takav način ubijanja bez upozorenja. ti s revolverom!“

N E D E L J N E K O L O R T A B L E 33
 DVOBOJ

Majmun Bogdu ga je
sledio, ali Tarzan
mu naredi: „Ostani
gde jesi! Ako se ne
vratim, moraš da
pobegneš u šumu.“
Kad je Dester
Molu, beli bog
Vajorija, prihvatio
Tarzanov izazov na
dvoboj do smrti,
čovek-majmun poče
da se spušta
na tlo.

Sada se Dester obratio divljacima: „Priđite

i budite svedoci moći vašeg boga kojom će
on nadvladati onog zlog.“

Vajoriji su se oprezno primicali jer su se „Na prvi udar bubnja

bojali Tarzana. Ali želja da prate silan boj hvatamo se oružja, na
između ovih natprirodnih titana nadjačala je drugi potežemo – i pucamo!“
sva kolebanja.

„Razmaknućemo se na trideset koraka, s

oružjem položenim na tlo“, reče Dester
Tarzanu i pokaza na veliki obredni bubanj.

Tarzan zauze
svoj položaj pun
samopouzdanja,
jer je njegova
veština baratanja
lukom u potpunosti
nadmašivala prednosti
Desterovog revolvera. ...kad se podli Dester dočepao revolvera,
Bubanj je odjeknuo. Tarzan se trenutno je osuo paljbu, i ne sačekavši
sagnu da pokupi luk i strelu, ali... drugi znak.

Ipak, uzbuđenje je
prouzrokovalo da
loše nacilja. Metak
je prozujao Tarzanu
kraj uha.
Tarzan je munjevitom brzinom Dester je još jednom pritisnuo okidač i metak
zapeo luk da pošalje strelu u je prelomio luk. Tarzan se našao licem u lice
srce svog kvarnog protivnika, ali... sa smrću, bez mogućnosti obrane!

34 N E D E L J N E K O L O R T A B L E
 DESTEROVA KLOPKA

Kad se Tarzan
našao razoružan i
pod paljbom ...to je video i Bogdu, i nekako je maglovito ra- Pala je predaleko od njega, ali
Desterovog zumeo situaciju. U nagloj provali besa odlomio ipak dovoljno blizu Tarzanu da
revolvera... je granu i bacio je na gospodarevog protivnika. mu posluži kao paravan.

Ostatak dana,
dok su se majmun
i čovek-majmun
krili u šumi,
Dester beše
obuzet nekim
zagonetnim
poslom.

Bogdu se obesio o
nižu granu, pruživši
ruke prema
Kad je svih šest hitaca bilo Tarzanu. Tarzan je
ispaljeno, Tarzan je znao da skočio i njih dvojica
Dester mora ponovo da zajedno nestadoše
napuni revolver, pa je u krošnjama.
potrčao prema Bogduo-
vom stablu dozivajući majmuna.

Uskoro je Bogdu ugledao No, već na prvi dodir pokre-

luk i strele. Nikakva se nuo je Desterovu zamku.
sumnja nije rodila u Oslobodilo se svinuto drvo
njegovom priprostom umu. koje je sunulo uvis.
Hitro je skočio dole.

Pred sumrak se begunci,

svako svojim putem, zaputiše prema
selu. Tarzan je uputio Bogdua da se
domogne luka i strela.

...Dester Molu
postavio ratnike u
zasedu, jer je znao
da će Tarzan doći!

Velika mreža,
prostrta po
tlu i privezana
o stablo,
najednom se
zatvorila oko
majmuna i Bogduovi izbezumljeni krici odjekivali su
povukla ga u celom šumom. I njegov je gospodar to
vazduh. čuo i pohitao mu u pomoć, dok je...

N E D E L J N E K O L O R T A B L E 35
 UZALUDNO
SPAsAVANJE

...ratnik je napeo luk da ga ubije,

verujući da je majmun čudovišni
demon pod uticajem Tarzanove
zle čarolije.

Dok je Bogdu visio

bespomoćno režeći Ali Dester udari divljaka
u mreži zamke po ruci, uz reči: „Budalo! Nek
Destera Molua... nam posluži kao mamac da se
domognemo i njegovog gospodara.“

Čim se pojavio blizu

majmuna, uhvatio je i
miris ljudi, te mu
odmah bi jasno da
ratnici vrebaju u
zasedi.

Tiho je kliznuo niz

I stvarno, Tarzan je već konopac na kom je
žurio prema Bogduu, koji visila mreža i zanjihao
mu je bio čestiti i verni ga snažnim trzajem
saveznik. tela.

Dester Molu i njegovi divlji

vojnici izjuriše na vreme da
vide čoveka-majmuna kako
je nožem presekao uže.

Bogdu, upetljan u
mrežu, poleteo je
prema granama
obližnjeg šumarka,
baš kako je Tarzan
i planirao.

Tada se, držeći se

ostatka konopca, i
gospodar džungle
vinuo za njim.

Dester je zapovedio
svojim ratnicima da
opkole drvo,
spremni da pošalju
obilje smrtonosnih
projektila. Njegovi
neprijatelji sad
nemaju više kuda da
pobegnu!
„Predajte se ili
ćemo početi da
vas gađamo!“,
povika Dester
Kad je Tarzan Molu. Samo da bi
počeo da seče dobio odgovor
mrežu koja je čoveka-majmuna:
sputavala „Tarzan se nikad
majmuna... ne predaje!“

36 N E D E L J N E K O L O R T A B L E
 BOGDUOVA @RTVA

Kad je Tarzan odbio da se pokori Oni rado odaslaše

naređenju o predaji, Dester Molu naloži bujicu smrtonosnih
svojim divljacima da počnu da gađaju. projektila, takvu u
kojoj nijedno živo
biće ne bi moglo
preživeti.

Na tren je prostodušni Bogdu u

nedoumici posmatrao, da bi zatim
obuhvatio Tarzana i krenuo da ga
nosi duž krošnje.

Brzo je majmun pribio „Šta to radiš?“, upita Tarzan. Ne slažući se s

Tarzana o deblo „Štitim te, gospodaru“, tim, Tarzan poče
drveta i zaklonio ga uzvrati jednostavno Bogdu. polako da se
sopstvenim telom. „Ti si meni pomogao. Ja oslobađa
pomažem tebi.“ snažnog stiska
svog vernog
sluge.

Kad je velika zver pala među njih, „Bogdu!“, povika

ratnici prestadoše da gađaju i Tarzan. Tiho režanje
nahrupiše oko svoje žrtve. bi mu odgovor...
režanje puno bola i
patnje. Ali Bogdu je
još bio živ! Tarzan
se sjurio dole.

Tada strela probode majmunovo

telo. Bogdu popusti stisak i padne
unazad.

...ne mareći ni za
šta drugo, baci
među svoje divlje
protivnike da zau-
stavi smrtonosan
udarac!

Tada ratnik
Video je majmuna odvažnog srca kako se, uzdigne koplje
teturajući, pridiže – da poslednje atome da ubije ranjenu
snage utroši u hrabroj borbi s protivnikom. zver, ali Tarzan
Sve dok se ne uhvati smrti za skute. se...

N E D E L J N E K O L O R T A B L E 37
 UHVATITE IH @IVE
A i Bogdu, snagom koja je
brzo kopnila, uspe da zgrabi
jednog za vrat i udavi ga.

Bacivši se među neprijatelje, Tarzan je Pre nego što su

zgrabio koplje upereno na Bogdua, ranjenog se divljaci oporavili od iznenađenja,
majmuna, ujedno i vernog saveznika. on je već ubio dvojicu brzim ubodima kopljem.

Sad su se već podigla brojna koplja da Kako su ratnici i dalje

usmrte čoveka-majmuna, ali Dester Molu oklevali, njihov je beli bog
uzviknu: „Uhvatite ga živog!“ povikao: „Oni koji svladaju
zlog boga, osiguraće sebi
mesto u raju.“

Stoga su divlji borci nasrnuli na

Tarzana i slomili mu koplje.

Čovek-majmun je izvukao nož i nastavio da

se bori iako je znao da ne može svladati
tako brojnu skupinu.

U međuvremenu se Bogdu srušio.

U očima mu je još goreo žarki plam Naposletku je i Tarzan savladan, pa se iz
borbe, ali zbog bolnih rana beše onemoćao. grla Destera Molua oteo okrutan smeh.

Dester Molu se
nasmešio. „Isceli ga
ako možeš. Koristiće
mi njegova ogromna
snaga – baš kao i
tvoja!“

Tada se gospodar Tarzan oštro pogleda u svog

džungle javi. „Pre nego što me ubiješ, dozvoli da se neprijatelja. Za kakav mračni naum okrutni
pobrinem za rane ove sirote zveri i lišim je patnji.“ Dester želi da sačuva svoje protivnike?

38 N E D E L J N E K O L O R T A B L E
 SUDBINA DESTERA
MOLUA

„Izleči majmuna ako možeš.

Potrebni su mi snažni robovi
za rudnike safira. Tu ćete
obojica raditi – i umreti!“

Uz divlje bubnjanje Tu je na nosiljci od debelih

i radosne povike divljaka, čvrsto sputani grana unesen i ranjeni Bogdu. Dester Molu se
Tarzan sproveden je do kolibe u selu. osvrnu na ranjenu zver pa se obrati Tarzanu.

Pod budnim nadzorom Tokom sati koji su se beskrajno vukli

zaputio se u šumu da vrač Vajorija sa zavišću je posmatrao
nabere retke biljke i čudesne učinke okrepljujućeg leka
napravi delotvoran gospodara džungle.
lek, u skladu s tajnim
spoznajama drevne
Afrike.

Tarzan je sasvim izignorisao kobnu pretnju.

Jedino ga je brinulo kako da ublaži patnje
vernog mu sledbenika.

Tada mu se pogled zaustavi

na Desteru Moluu,
neprijatelju njegovog
gospodara.

Snaga se
postupno vraćala
ranjenom majmunu. Nenadani je bes provalio iz divljeg i
Najzad mu je nestala i maglena koprena pred neustrašivog Bogdua i on je silovito
očima, da bi video svog gospodara – u lancima. skočio sa slamarice.

Bogdu olabavi stisak, a njegova

se žrtva svali na tlo. Destera
Molua sustigla je njegova
sudbina.

Njegove su se velike kosmate šape stegle Nakon početnog zaprepašćenja, ratnici

oko vrata neprijatelja. Čovekova se kičma krenuše na njih. Sad će, pomislio je Tarzan,
slomila kao suva grančica. tražiti osvetu za smrt čoveka koji im beše bog.

N E D E L J N E K O L O R T A B L E 39
 zavera
U želji da osvete smrt Destera
Molua, svog kralja, ratnici su Ni Bogdu mu nije bio od pomoći, jer se veliki
brzo opkolili Tarzana i Bogdua. majmun zateturao i srušio, iscrpljen kobnim
napadom na Destera Molua.

Čovek-majmun zgrabi
koplje od obližnjeg ratnika, ali znao je
da se ne može odupreti ovom divljem jurišu.

Tarzan je zabrinuto Kad je uperio

posmatrao njegov pad, revolver, divljaci se
kad mu pogled zastade naglo zaustaviše i
na Desterovom popadaše ničice u
revolveru. strahopoštovanju.

Poleteo je dole i zgrabio

blistavo oružje. Tarzan je
prezirao vatreno oružje,
ali sada nije imao izbora.

Tada je Tarzanu sinulo da je čarobna Zapovednim je gestom gospodar

„stvarčica što bljuje vatru“ učinila i od džungle dao do znanja četvorici
njega boga ovih ljudi. A sigurnost mu je ratnika da smeste ranjenog
zavisila od pothranjivanja tog uverenja. Bogdua u nosiljku.

Tada se izvukao iz kolibe i krenuo prema

velikoj kući u kojoj je Dester Molu živeo
i iz koje je vladao s toliko okrutnosti.

Ljudi se skupiše i iskazaše mu poštovanje,

ali ono zasnovano na strahu.

Tu se uspeo na presto Destera A u prikrajku, vračevi, dva čoveka

Molua. I tako Tarzan majmun postade daleko umnija od ostalih, već su
i bog-kralj Vajorija. kovali zaveru da okončaju s njime.

40 N E D E L J N E K O L O R T A B L E
 SMRTONOSNA ZAVERA

U danima što su Vajoriji su pevali hvalospeve o Položili su pred njega

usledili po njegovom svom novom bogu-kralju, jer su ogromne pladnjeve ispunjene
usponu na presto verovali da je učinio čudo. vrednim safirima. „Odakle
Destera Molua, potiče ovo?“, upita Tarzan.
Tarzan je potpuno
iscelio ranjenog
Bogdua.

Kao odgovor, odveli su ga do rudnikâ safira, Tarzan zapovedi da se Ipak, našla su se i dvojica koja
u kojima je Dester Molu mnoštvo ljudi pri- robovi oslobode. Ceo taj su se mrštila... Vračevi sa svojim
silio da kao robovi utažuju njegovu žeđ dan urođenici su slavili i snovima o Tarzanovoj propasti.
za dragocenim kamenjem. veličali njegovu milost. A sad im je nadošla i ideja.

Dok se Zotar u agoniji grčio, Gospodar džungle upotrebio

prepredeni vračevi obratiše je sve svoje znanje da izleči
se Tarzanu: „Ti možeš da ga bolesnog ratnika, ali
izlečiš, jer ti si božanstvo!“ naposletku je nepoznati
otrov ipak pokosio žrtvu.

Na vrhuncu slavlja dodali su

nepoznati otrov u hranu Zotaru,
omiljenom ratnom poglavici.

Tada vračevi uglas povikaše: „Lažno je to Stotinak izbezumljenih ratnika Tarzan je težio
božanstvo. I Zotara nije mogao da izleči. mašilo se kopalja. „Stojte!“, gotovo tek da dobije na
Ubijte ga, ili će se zlo sručiti na nas!“ očajnički povika čovek-majmun. vremenu, ali znao
Pružiću vam dokaz je da je to samo
tako što ću jalov predah, jer
izvesti ništa što on može
čudo!“ da izvede neće
zadovoljiti ovu
mahnitu hordu!

N E D E L J N E K O L O R T A B L E 41
 NEBESKO ^UDO
Tarzan je znao da mu se bliži kraj „Pokazaću vam čudo!“, uzviknu.
„Pokaži nam čudo! Dokaži da si bog! Ili ćemo dok se pripremao za nesrazmernu i
te ubiti!“, vrištali su fanatični divljaci. „Pozvaću drugog boga, u
beznadežnu borbu. A tad začu obličju snažne ptice, da
poznati zvuk. svedoči vašim rđavim
običajima!“

U međuvremenu, Sibil Stounli, i ne Nije uspela da sakrije oduševljenje kad je

sluteći o svojoj ulozi u uzbudljivoj opazila omanju čistinu, jer ju je vetar odbacio
drami koja se odigravala dole, po- daleko od kursa, a gorivo beše gotovo
„Gledajte!“, povika čela je da ponire avionom. istrošeno.
pokazujući prema nebu.
A divljaci popadaše na
kolena jer, eto, čudo
se ostvarilo.

Kad je u uskoj spirali na-

gnula brzu mašinu na krilo...

Tarzan je mahao rukama, da

Vajoriji pomisle kako upravo on
navodi okretnu pticu prema tlu.

Urođenici su to gledali s divljenjem, a tada

ih ščepa strah i pobegoše duboko u šumu.

Uskoro je mehanička ptica sletela na zemlju,
ali kako je udarila o neravno tlo, skrenula
je u gomilu suvog granja i zarila se nosom.
Devojka je glavom
udarila o vetrobransko
staklo i izgubila svest. Krila na kojima su
se nalazili rezervoari s gorivom polomila
su se, a nafta je curila po grmlju.
Dok je Tarzan trčao napred, gorivo je
planulo i olupina se začas našla okružena
neprelaznim vatrenim zidom!

42 N E D E L J N E K O L O R T A B L E
 NEO^EKIVANI
PROTIVNIK

Kad je video plamenove koji

okružuju pilota, Tarzan se
oglasi majmunskim zovom u
nevolji. A verni Bogdu
odmah pojuri k njemu.

Neverovatnom
brzinom, majmun i
čovek-majmun
uzverali su se
stablom koje se
nadvilo nad
devojkom u
smrtnoj
Izdavši majmunu naredbu, Tarzan se maši opasnosti.
koplja koje je ratnik u begu ispustio.

...Tarzan spustio
i ostao da visi u
vazduhu, držeći
se jednom rukom
za dršku koplja.

Kako je Bogdu
Bogdu se počeo da njiše
nogama obesio koplje, Tarzan se
o debelu granu, ispružio i izvukao
čvrsto stežući onesvešćenu
koplje u šapama, devojku iz usijane
dok se... pećnice.

Ponovo na tlu, dok

ju je Tarzan nosio Uznemirena što se našla u
prema senovitom rukama nekoga nalik orijaškom
gaju da je prizove divljaku, odskočila je od njega.
svesti, devojka
je polako
otvorila oči.

Snažni majmun
povukao ih je
u sigurnost.

Zbunjeni Bogdu, uveren

da ova neobična bela
ženka predstavlja
pretnju njegovom
gospodaru, baci se na
nju ispustivši divlji krik.

Još uvek omamljena udarcem, pomislivši „Ubiću vas obojicu!“, vrisnu devojka i
da se nalazi u strašnoj opasnosti, maši drhtavim kažiprstom stisnu okidač!
se revolvera i povika: „Odstupi!“

N E D E L J N E K O L O R T A B L E 43
 DIVLJA PLIMA

Kad je Bogdu nasrnuo, verujući da mu je Trenutno je Tarzan skočio
gospodar ugrožen, devojka je opalila. napred i otrgnuo joj pištolj
Ipak, drhtanje ruke omelo joj je iz ruke. „Mogli biste nekoga
gađanje. da povredite“, reče joj
smejući se.
Kad joj se obratio na engleskom,
njeni su se strahovi produbili.
Mora da je reč o nekakvom
belcu otpadniku, možda i odbeg-
lom robijašu ogrezlom u
divljaštvo.

„Zaštitiću vas“, reče Tarzan. Čovek-majmun je zanemario

„Ne treba mi vaša pomoć“, njen prezir jer ju je odmah
uzvrati mu ona osorno. ocenio kao razmaženo dete
„Vratite mi civilizacije. Slegnuvši
revolver ramenima, vratio joj je
i mogu se revolver.
sama
zaštititi.“

„Ovde se kriju iskonske opasnosti“,

upozorio ju je, „protiv kojih vas ovaj
proizvod civilizacije ne može zaštititi.“

Devojka se udaljila,
procedivši kroz
stisnute zube:
„Ako mi se vi
ili ta zver
samo približite,
ubiću vas.“

U međuvremenu, iz šumske su sene Tarzanovi Naposletku su se ratnici uverili da je

divlji podanici zbunjeno pratili ovu neobičnu zlatokosa neprijatelj onome koji se
dramu koja se odvijala među bogovima. pokazao kao njihov bog.

Naumivši da je
dokrajče, navalili su
iz džungle kricima
zazivajući smrt.

Tarzan povicima htede da zaustavi

...Devojka ih je ugledala pomahnitale urođenike, ali oni su
i ShvTILA da je revolver beskoristan protiv zamrli u buci potere.
tako brojne horde. Okrenula se i pobegla.

44 N E D E L J N E K O L O R T A B L E
 GOSPA IZ D@UNGLE
Rešena da umre boreći se,
devojka je osula paljbu. Dva
su se ratnika srušila. Ali
ostali digoše
svoja koplja
da je ubiju.

Nakon divlje jurnjave

stablima, ugledao ju
Kad Vajoriji nisu čuli njegovo na- je opkoljenu divljom
ređenje da stanu, Tarzanu postade hordom koja je
jasno kako do devojke mora da sti- urlala.
gne pre nego što je oni presretnu.

Tada se Tarzan
obrušio dole,
iščupao devojku
iz ralja smrti i
naredio zaprepa-
šćenim Urođe- „Hoćete li sad prihvatiti „Mogu sama da se
nicima da se moju zaštitu?“, upita je. „Ne!“, odgovori mu, jer je i brinem o sebi“, ponosno je
raziđu. dalje bila podozriva prema čudnovatom belom tvrdila. Tarzan slegnu ramenima i okrenu se.
stvoru koji je, čini se, u rodu s divljacima i zverima.

S hladnom ravnodušnošću pratio je njene

Tako se Sibil muke i teškoće – više nego zaslužena kazna
Stounli nasta- za njenu lakoumnu taštinu.
nila u džungli.
Međutim, njoj
nije bilo po-
znato da se
Tarzan motao
uokolo kako
bi pazio na nju.

Pred sam
nailazak noći
čovek-majmun
uhvati miris
lava u lovu i
spusti se doLe
da joj pritekne
u pomoć.

Dok se Tarzan prepirao s tvrdoglavom Ali sićušno je

devojkom, zver se prikrala na čistinu! Puna tane lava samo
vere u sebe, Sibil je uperila svoj mali podstaklo na
revolver i opalila. juriš !

„Lav!“, povika, „Poneću A Tarzan nije

vas u krošnje.“ „Ne!“, bio potpuno
odgovorila je. Jer spreman.
verovala je da je reč
o pukoj varci kako bi
je se domogao.

N E D E L J N E K O L O R T A B L E 45