НАУЧНО-ПОПУЛАРНЕ МОНОГРАФИЈЕ

СТАРИ
13
ГРАД РАС
М арко Поповић
У редник
РАДОМ ИР СТАНИ Ћ

Рецензенти
Д р ВОЈИСЛАВ Ј. Ђ У Р И Ћ
Д р ДУШ ИЦА М И Н И Ћ

С екретар Р едакционог одбора

ЗО РИ Ц А ДАВИДОВ

Београд 1987.

1. Остаци утврђења града Раса на Градини — општи изглед после
археолош ких истраживања
Стари Рас у традицији српског народа има посебно значеше.
То је средиште и место из кога је поникла средшовековна
српска држава, одакле је владао и сазивао државне саборе
велики жупан Стефан Немања, где су он и његови потомци
имали своје дворове. И у виђењима странаца Рас је означавао
центар Србије. Током средњег века, савременици са западних
страна Европе по њему су често земљу Срба називали
Рашком. Али, и поред свог некадашњег великог значаја,
потискиван наслагама векова, стари Рас је до наших дана
скоро заборавл>ен. Услед недостатака поузданих топограф-
ских података, вести из малобројних сачуваних историјских
извора тумачене су различито. Тешко се из њих могло
закључити да ли су се догађаји о којима је реч збивали у
области Раса или у истоименом утврђеном граду. Чак и
положај града Раса у науци дуго није био поуздано одређен.
Изношене су ра^не претпоставке, које је тек у протекле две
деценије било могуће потврдити или оспорити новим архео-
лошким открићима.
Порекло имена Раса, по свему судећи, треба тражити у
раздобљу које је претходило досел>авању Словена. У науци је
углавном прихваћена хипотеза британског археолога Артура
Еванса, који је запазио да Прокопије, византијски хроничар
из VI века. у своме познатом делу Т>е аесИШсОз наводи и
кастел Арсу (Арста) међу тврђавама које је цар Јустинијан
обновио у Дарданији. Метатезом овога пресловенског топони-
ма, по његовом мишљењу, настао је словенски назив Раса,
што не представл>а усамл>ен пример на нашем подручју. Тако
је од античког Агз1а настао словенски назив Раша, од Агба
име острва Раба.
Име Раса је први пут у средњовековним изворима забележио
византијски цар и писац Константин Порфирогенит. Гово-
рећи о рату између Срба и Бугара крајем прве половине IX
века, који је био окончан поразом нападача, цар-писац нас
обавештава да је бугарски архонт Михаило Борис био при-
сшвен да склопи мир. „Желећи да се врати у Бугарску и
плашећи се да га Срби негде на путу из заседе не пресретну,
затражи за своје обезбеђење децу архонта Мутимира, Борена
и Стефана, који га спроведоше читавог до границе, до Раса.
За ову љубазност Михаило Борис их обдари великим дарови-
ма, а они њему узвратише као гостински дар два роба, два
сокола, два пса и осамдесет крзнених хаљетака, што Бугари
сматрају за склопљено пријател>ство.“ Из ове занимљиве
вести не може се поуздано закључити да ли се овде Рас
помиње као област или погранични град. Иако ово питање
6 7
још није поуздано разрешено, према резултатима досада-
шњих истраживања може се претпоставити да се ова вест
највероватније односи на област уз границу тадашње Србије.
Тек у првој половини ХП века низантијски хроничар Јован Ки-
нам први пут јасно помиње тврђаву Рас (то Ф аго^.. фрб^рдо).
У његовом делу сачувани су извесни подаци, истина доста
фрагментарни, који осветл>авају нека збивања у вези с овим
важним утврђењем. Тако је забележено да су крајем треће
деценије ХП века, у време византијско-угарских сукоба, Срби
подигли устанак и срушили тврђаву Рас, у којој се тада на-
лазила посада цара Јована П Комнина. Две деценије касније,
1149. године, због честих упада на византијску територију,
цар Манојло I Комнин лично је предузео поход против Срба.
Кинам је оставио занимЈКив опис овога догађаја: „Продревши
у Далмацију цар разори тврђаву Рас и све успут опустоши.
Небројено мноштво које је начинио робл>ем остави тамо са
војском севастоипертату Константину, кога називаху Анђе-
лом, а сам продужи дал>е и стигавши у област Никаву, која
је такође припадала архижупану, сва тамо подигнута утврђе-
ња потчини без икакве муке. Дошавши у Галич, пошто
установи да тамошњи варвари неће да му предају то прибе-
жиште, уздајући се у своје мноштво и у неприступачност
положаја постави логор и нареди да се не часећи ни часа
гађају они на бедему стрелама и камењем из праћки и тако
кроз три дана освоји на јуриш ту тврђаву. Затекавши тамо
мнопггво варвара, који су делом били ратници, а делом
сточари, одатле их подиже и одведе. И њих, када поново се
вративши стиже у Рас, посла у Сардику и у друге ромејске
крајеве да се настане, а сам сазнавши од Анђела да је жупан,
сачекавши погодан тренутак, после његовог одласка одатле
почео да напада на Ромеје и да је већ дошло до борбе, крену
што је брже могао оданде са намером да га зароби. Али
овај, чувши да Ромеји наилазе, бежећи преко планинских
превоја пешице избеже опасност. Цар се упути кроз земљу,
пошто уопште није било никога да га у томе спречи, опу-
стоши је и, спаливши тамошње зграде намењене архижупану
за владарско седиште, оде.“
Други византијски хроничари, описујући често веома уоп-
штено догађаје у Србији током ХП века, не помињу град Рас,
као ни истоимену област. У српским изворима град Рас се
изричито помиње само једанпут, у првим годинама ХШ века.
На једном од последњих листова познатог Вукановог јеван-
ђел>а, које се сада чува у Лењинграду, остао је сачуван запис
старца Симеона који каже да је ову књигу написао своме
господину великом жупану живећи у пећини у граду Расу
Оилњ Ж1 вс*клњ скв^кшнвкшитк се лшоиг грешкнм/нк спод(о)вихк се
жити $ Пеки 8 гфад^к Раск, и написдхк сик книге своклоу' г(осподи)н8
великл* ж$пан$...). Овај запис је уједно и последњи помен
града Раса у сачуваним историјским изворима.
Први покушај да се одреди место овог значајног града учинио
је А. Ф. Гшвфердинг, половином прошлог века. На путу за
Сопоћане, крај ушћа Себечевске реке у Рашку, он је на месту
званом Пазариште запазио значајне рушевине за које је
претпоставио да припадају остацима старога Раса. Што је
посебно занимл>иво, Гиљфердинг је тада забележио и народ-
но предање да је град подигао Хрел>а (Рел>а од Пазара из
народних песама), и да је порушен пре турских освајања. Ову
идентификацију рушевина на Пазаришту, око 11 кш западно
од Новог Пазара, прихватио је и Константин Јиречек. Истог
мишљења био је и Јован Цвијић, који први помиње и трагове
утврђења на врху брега Градина, изнад ушћа Себечевске реке
у Рашку. Наш познати историчар Стојан Новаковић сматрао
је да престоницу у Расу,- као средиште владара, не треба
тражити у самом граду,- већ на читавом подручју које
обухвата појам Раса као области. То је навело неке истражи-
ваче да престоницу Рас траже у долини Дежевске реке или у
близини познате цркве Св. Петра и Павла код Новог Пазара.
У новије време, 1951. године, рушевине на Градини и Пазари-
шту обишла је екипа проф. Ђ. Бошковића, а нешто касни]е
ту је прелиминарна истраживања вршио и арх. Ј. Нешковић.
Ови радови су допринели да се коначно утврди локаци]а
старога Раса и приступи истраживањима његових остатака.
Систематска археолошка истраживања у овом комплексу
започета су 1972. године удруженим напорима више установа
(Археолошки институт, Филозофски факултет, Војни музеј и
Историјски музеј Србије) под руководством проф. Ј. Коваче-
вића. Неколико година доцније истраживачки радови су
обједињени у оквиру Археолошког института. Истовремено с
истраживањима Републички завод за заштиту споменика
културе изводио је и конзерваторске радове на откривеним
остацима бедема и других грађевина.
Комплекс старог Раса налази се у југозападној Србији, око
11 к т западно од Новог Пазара. Смештен је у живописном
брдовитом пределу крај ушћа Себечевске реке у Рашку, на
месту где су се спајали путеви који су са запада и југа водили
даље према истоку. Овај значајан споменички комплекс чини
неколико локалитета, груписаних на релативно малом про-
стору, који су настајали у раздобљу од преко једног миленију-
2. Ситуациони план комплекса старога града Раса
10
ма. Стари утврђени град Рас налазио се на врху брега
Градине, изнад ушћа Себечевске реке, а његовим бедемима су
биле опасане и ниже заравни с источне стране. Под градом, у
једној поткапини стеновитих литица, сачувани су трагови
пећинског манастира, а крај речних обала, у амфитеатрал-
ном простору, леже остаци Трговишта, средњовековног на-
сеља из предтурског раздобл>а.
Систематска археолошка истраживања овог веома занимљи-
вог и сложеног комплекса још нису окончана, иако су већ
зашла у другу деценију. До сада су испитани остаци ут-
врђења на Градини, рушевине пећинског манастира и део
насеља старог Трговишта с једном од некропола, али прео-
стали су многи истраживачки радови, посебно у нижим
деловима утврђења на источним падинама Градине. Иако се
још не могу доносити коначни закључци, већ на основу
досадашњих сазнања може се доста поуздано сагледати
развој овог комплекса, чији су најзначајнији део остаци
старог Раса.
Најстарији трагови насеља откривени су на северном делу
заравни на врху Градине. То су остаци праисторијских
насеобина градинског типа, у великој мери оштећени деј-
ством ерозије и грађевинским радовима у средњем веку.
Трагови стамбених објеката у целини су ишчезли, али је
остао сачуван део сухозида који је припадао одбрамбеном
систему градинског насел>а. На основу многобројних налаза
праисторијске грнчарије може се закључити да је ово насел>е
било подигнуто при крају позног енеолита, односно око 2000
године пре наше ере, а напуштено већ у епохи раног
бронзаног доба. До краткотрајне обнове живота дошло је
после дужег прекида, у старијем гвозденом добу. Тамномрка
фирнисована керамика грчког порекла, посуде украшене у
басараби стилу и бронзана калотаста дугмад указују на VI
век пре наше ере као време обнове насел>а.
Прво зидано утврђење на овом простору, као што су показали
најновији резултати археолошких истраживаша, изграђено је
у доба касне антике. Оно је захватало само североисточни део
платоа, на врху Градине, приближно исте површине као и
раније праисторијско насел>е, док се главни део утврђења
налазио на нижим заравнима источне падине. Горњи део овог
палеовизантијског утврђења, са приступачне западне стране,
штитио је зид широк 80—90 с т , грађен ломљеним каменом с
малтером. У склопу овог зида, чији су остаци само фрагмен-
тарно сачувани, била је и једна слично изведена правоугаона
грађевина, која је вероватно служила као нека врста куле. На
11
осталим теже приступачним странама, које су углавном
окренуте према деловима утврђења на нижим падинама,
бедеми, по свему судећи, нису ни били подигнути. Релативно
слаб систем одбране намеће претпоставку да је овај горњи део
утврђења служио првенствено као осматрачница. Главни,
нижи део на источним падинама брега био је знатно бол>е
утврђен каменим бедемима. Његова дужина је износила око
320 т , док је ширина била неједнака, између 80 и 100 т . С
обзиром да су систематска археолошка ископавања на источ-
ним заравнима недацно започета, истражен је само мањи део
овога утврђења, које претходи средњовековном граду. До сада
је откривена северна кула, малих димензија и танких зидова,
на чију се бочну страну прислањао северозападни бедем.
Остаци овог бедема, ширине око 1,30 т , који је био грађен од
ломл>еног камена у неправилном слогу, откривени су у
целини. Од источног бедема уочавају се само местимично
површински трагови, који омогућавају да му се траса поузда-
но одреди и пре детаљних истраживања. У унутрашњости
овог палеовизантијског утврђења налазиле су се камене
грађевине, чији су трагови зидова запажени на више места.
Има се утисак да су услед нагиба терена неке од ових кућа
биле грађене изнад подзида. На једној заравни уза северни
бедем откривени су остаци две мање грађевине правоугаоних
основа, које су највероватније служиле за становање. Једна
од њих је, изгледа, имала и сводну конструкцију.
Поигго ово утврђење, претеча средњовековног Раса, није
довол>но истражено, још се не могу доносити коначни за-
кључци о томе кад је настало. На неке, истина прве, претпо-
ставке наводе до сада откривени археолошки налази, посеб-
но два примерка новца цара Аркадија из 388—392. године и
по један примерак новца Валентинијана I из 364—367. и Ва-
ленса из 367—375, који потичу са Градине. Ови нумизматички
налази, као и ретки фрагменти истовремене керамике, упућу-
ју на другу половину или крај IV века као мо1уће време
изградње овог касноантичког утврђења. Али већИна налаза
из културног слоја који је истражен у нижем делу утврђења
на источним падинама потиче из VI века. Они су поуздано
сведочанство о интензивном животу утврђења у последњем
раздобљу касне антике, које је претходило словенском на-
сељавању средишњих области Балкана.
За сада нема података који би указивали да се у доба касне
антике насеље ширило и ван простора опасаног бедемима.
Некропола становника овога утврђења налазила се, изгледа,
недалеко, у подножју брега покрај леве обале Рашке, где су
14 15
стране налазнла се дрвена палисадна ограда, чији су угљени-
сани остаци откривени приликом археолошких ископаван>а.
Према западу, изгледа целом дужином, постојао је бедем који
је имао спол»но и унутрашње лице грађено у сухозиду, а
унутрашњи простор испуњен ситнијим каменом и земљом.
Цео бедем био је ојачан дрвеним роштшвем. Према доста
нејасним остацима, може се претпоставити да је на западном
бедему постојала и кула правоугаоне основе, грађена од хори-
зонтално поређаних и на угловима ужљеблених дрвених
облица. У доњем делу, чији су трагови местимично сачувани,
унутрашњост куле била је испуњена земл»аним насипом.
Изглед западног бедема у целини, посебно његовог горњег
дела, може се само наслутити пошто о њему нема сачуваних
података. Највероватније је имао покривену дрвену галерију,
као што је било уобичајено код земл>ано-палисадних утвр-
ђења. С неприступачне источне стране, где се од заравни на
врху брега спуштају наниже окомите литице, бедем вероват-
но није ни постојао.
Културни слој који одговара овом земл>ано-палисадном утвр-
ђењу града Раса само је местимично сачуван и веома је
сиромашан налазима. Поред уломака керамике за свако-
дневну употребу, који су најбројнији, нађен је и један чанкасти
новац цара Алексија I Комнина,* што допушта могућност да
се образовање овога слоја датује у последњу деценију XI века.
Ово првобитно утврђење града Раса није било дугог века.
Судећи по остацима спаљених палисада и других дрвених
конструкција, оно је, изгледа, у целини било уништено у
великом пожару, највероватније крајем треће деценије XII
века.
Убрзо после тог пожара, над остацима спал>еног палисадног
утврђења подигнути су нови камени бедеми, који делимично
прате правце претходних фортификација. Ново зидано утвр-
ђење града Раса било је подигнуто на изванредно повољном
стратегијском положају, изнад ушћа Себечевске реке у Рашку,
очигледно с циљем да надзире и брани комуникације дуж
поменутих речних токова. Само место на коме је утврђење
подигнуто природно је брањено неприступачним, окомитим
стенама с источне, делом и северне стране, а стрмим пади-
нама са запада. Приступ утврђењу био је могућ с југа и
југозапада, односно са седла између Градине и суседног брега.
Овакав природни положај условио је и тип фортификација.
Ново утврђење, као и старије земл>ано-палисадно, имало је
неправилну издужену основу, дужине 180 т по оси се-
вер—југ и ширине 20 до 60 т на правцу запад—исток. 4. Основа утврђења града Раса на Градини
 17

5. Јужни део утврђења

6. Источни део града са бедемима над стеновитим литицама
7. Западни део утврђења
 8. Северни део градског утврђења са комплексом резиденцијалних
грађевина
9 Заладни бедем града Раса
10. Заладни бедем са остацима грађевина I и II
11. Северни градски бедем — спољиа страна после археолош ких
истраживања

12. Западни бедем са комплексом касније зазидане главне капије

22
Каменим бедемима била је обухваћена цела зараван на врху
брега. Према приступачним, односно теже брашеним страна-
ма, утврђење су штитиле две куле. С те стране налазила се и
првобитна западна градска капија.

Бедеми града Раса грађени су од ломл>еног камена у непра-

вилном слогу, са трпанцем од ситнијег камена у језгру, што
одговара уобичајеном начину зидања средњовековних утвр-
ђења у нашим областима. Дебљина бедема веома је неуједна-
чена и креће се између 1,60 и 2,10 т . Према неприступачној
источној страни бедем је био знатно слабији тако да му шири-
на не прелази 1,20 ш. И очуваност бедема такође је различита.
Поједини делови бедема на северној и западној страни
откривени су у висини и до четири метра, док на деоницама
које су биле грађене над литицама стена постоје само
местимични трагови бедемских траса. Некадашња висина
бедема, и то према приступачним странама, по свему судећи
ниЈе прелазила седам метара. На том нивоу налазила се
шетна стаза са зупцима, која је имала проширење на дрвеним
конзолама, а вероватно и надстрешницу. Унутрашњост зидне
масе бедема била је ојачана дрвеним роштшвем, који су
обично чиниле по три хоризонтално постављене паралелне
дрвене греде, попречно повезане краћим гредицама. Бели
кречни малтер, који је коришћен као везиво, неуобичајено је
слабог квалитета, што је имало утицаја на чврстину бедема и
њихову релативно лошу очуваност. Сцојнице у лицу бедема
биле су попуњене малтером, односно дерсоване. Судећи по
траговима који су запажени на више места, цела површина
бедема била је окречена, и то више пута.
Главна кула утврђења била је истурена према југу, одакле је
приступ граду најлакши. Полукружне је, односно потковича-
сте основе и припада типу затворених кула. Улаз се налази
око два метра изнад тла, што је одговарало равни пода
најниже просторије у унутрашњости куле. Простор испод
пода, до стене на којој је подигнута, био је испуњен насипом.
Испред улаза првобитно се налазила дрвена прилазна кон-
струкциЈа, ослоњена на две греде које су као конзоле излази-
ле из равни зида у нивоу прага.
Друга кула, постављена према западу, знатно је мањих
димензија. Правоугаоне је основе и била је отворена према
унутрашњости града. Приликом археолошких ископавања на
поду куле, који је био од набијене земље, откривени су
угљенисани делови урушене међуспратне конструкције.
15. Главна кула и остаци јужне градске капије

16. Спољна страна капије са полукруж ним кулама и касније дограђеном

зазидом
28
У оквиру заладног бедема налазила се и главна капија
утврђења, која је стицајем околности остала доста добро
сачувана. Пролаз капије није био засведен, већ архитравно
завршен масивним дрвеним гредама, о којима сведоче добро
очувани отисци у зидној маси. И праг је такође био рађен од
дрвета. Капија је била брањена са две куле неједнаке
величине. Са јужне стране налазила се мала полукружна
кула, а са северне нешто већа, потковичасте основе. Овакав
распоред и облик кула био је несумњиво условљен положајем
капије и тежњом да се поред одбране обезбеди и прегледност
прилазног пута.
Испред главних градских бедема налазила се још једна
спољна одбрамбена линија. Са северне, западне и делом
јужне стране, око 50 т , испред градских бедема, постоје
добро сачувани остаци земљаног бедема, који је вероватно
некад био надвишен дрвеном палисадом. На закључак да су у
питању делови јединственог система одбране упућује парале-
лан правац пружања зиданих градских и спољних земљано-
-палисадних бедема.
ЗДхваљујући налазима византијског новца, посебно из затво-
рених слојева који одговарају времену грађења, може се
поуздано закључити да је камено утврђење града Раса
настало за владавине цара Јована II Комнина (1118—1143).
До прецизнијег датовања може се доћи анализом српско-
-византијских сукоба у првој половини XII века. Према
раније поменутим подацима из историјских извора, познато
је да су Срби око 1129. године напали, а потом заузели и
срушили тврђаву Рас, у којој се тада налазила византијска
војна посада. Овај догађај би се могао довести у везу са
спаљивањем земл>ано-палисадног утврђења на Градини. Убр-
зо затим, ради учвршћивања своје власти у немирним
српским областима, цар Јован II Комнин је сигурно био
прршуђен да на месту разореног подигне ново, јаче утврђење.
Ако се имају у виду ови догађаји, изградња каменог утврђења
града Раса могла би се доста поуздано датовати у четврту
деценију XII века.
Основна одбрамбена замисао градител>а утврђења била је
веома добра и у великој мери прилагођена природном по-
ложају града. То јасно показује зналачки постављена основа
новог у-тврђења. По својим основним одликама, ново утвр-
ђење града Раса представљало је типичан пример кастела из
раздобл>а династије Комнина. Појава овог типа утврђења,
која се од половине XI века запажа на готово целој територи-
29
ји Царства, била је условл>ена кризом и дубоким променама
кроз које је пролазила Византија. Опадање економске и
политичке моћи одразило се и на смањење војне силе, а
самим тим и на измену стратегије, тактике и система одбране
градова. У доба поновног успона, под владавином царева из
династије Комнина, Византија није више имала економских
снага нити времена да гради велика утврђења, као у ранијим
епохама па се, као израз стварних могућности, граде углав-
ном мање тврђаве типа кастела. Коришћењем природних
погодности изабраних места за одбрану, код кастела је
изградња бедема и кула била сведена на најмању могућу
меру, уз смањивање волумена свих елемената фортификаци-
ја. Све ове одлике носи и ново утврђење града Раса. Замислио
га је и засновао, несумњиво, искусан неимар-фортификатор,
али је грађено доста слабо. Поред лошег квалитета малтера,
читав низ детал>а сведочи о неукости мајстора. Има се утисак
да је утврђење грађено на брзину и са недовољно обученим,
вероватно локалним зидарима, што одговара времену и окол-
ностима у којима је настало.
У сачуваним историјским изворима нема података колико је
дуго византијска посада остала у новом утврђењу града Раса.
У време похода цара Манојла I Комнина, 1149. године, ова
тврђава се налазила у српским рукама. На самом почетку
ратовања цар је успео да је освоји и, како бележи Кинам,
разори. До занимљивих и веома значајних запажања, која би
могла да буду у вези с овим догађајем, дошло се у току
археолошких истраживања. После открића остатака запад-
ног бедема, јасно се могло запазити да је президан велики део
његовог зидног платна, у дужини од око 50 т . Нивоу овог
презиђивања уз унутрашње лице бедема одговарају веће зоне
урушеног камена с малтерним шутом, које стратиграфски
стоје одмах изнад најстаријег слоја образованог уз камене
бедеме. То наводи на закључак да је до рушења дела западног
бедема и његове обнове дошло убрзо, можда тек коју деценију
после изградње утврђења. Обновљени део грађен је чвршће,
са знатно јачим малтером. Нема података да ли је доцније у
тврђави била смештена византијска посада. Сам чин раза-
рања бедема после освајања наводи на супротан закључак.
Стога се најпре може претпоставити да је порушени бедем
утврђења обновл>ен кад су Расом поново завладали Срби.
Са борбама за ослобођење од византијске власти, почетком
друге половине XII века, наступило је најзначајније раздобље
у историји града Раса. Његово утврђење постало је тада
главно упориште средишње области нове српске државе, што
1 7. Спољно ојачање главне куле

18. Правоугаона кула на западном градском бедему са дограђеним

спољним ојачањем
19. Унутрашња страна куле
«— 20. К уле града Раса са комплексом западне капије
«— 21. Грађевина резиденцијалног комплекса у С-И у гл у града Раса
остаци подрумске просторије са прилазном рампом
22. Остаци велике житнице у подземном делу једне од грађевина
резиденцијалног комплекса у з северни бедем
23. Остаци грађевине V у северном делу града
34
му је давало посебну важност. У немирним временима,
бедеми Раса требало је да бране владара и његов двор. Ова
нова улога утврђен>а? које је првобитно било грађено за
смештај византијске посаде, условила је доградњу система
одбране и изградњу нових грађевина у његовој унутра-
шњости.
Приликом обнове бедема у том раздобљу ојачане су обе куле
и изграђена нова капија. Главна, јужна градска кула добила
је споља, са предње стране, полигонално ојачање са троугао-
ним истуреним делом. Ово ојачање било је усмерено ка
најподеснијем правцу за прилаз граду и једином месту одакле
се утврђење могло тући опсадним справама. Облик дограђе-
ног дела с истуреним оиггрим углом успешно је могао да
одбије у страну поготке намењене подножју куле и тако
спречи њено рушење. И мала правоугаона кула на западном
бедему ојачана је полукружним обзидом. Поред удвајања
дебљине саме зидне масе и нови, споља полукружни, облик
куле више је одговарао потребама одбране.
Истовремено с ојачавањем кула реконструисан је и комплекс
западне градске капије, која је том приликом била зазидана.
Захваљујући управо томе, остаци капије доспели су до нашег 24. Улаз у подрум грађевине са делом источног градског бедема
времена релативно добро очувани. Зазиђивање саме капије
изведено је, по свему судећи, у три временски веома блиске
етапе. Најпре је био зазидан пролаз капцје у ширини зидне грађевине, налазила се једна просторија, димензија 27x5 т ,
масе бедема, затим простор између њених кула и, на крају, чији су зидови били омалтерисани водонепропустљивим мал-
све је то обухваћено једним полукружним ојачањем. После тером ружичасте боје. На висини између 3,5 и 4 ш имала је
ових радова комплекс зазидане капије, као истурени елемент међуспратну конструкцију од масивних дрвених греда, чији
фортификација, имао је улогу једне од кула на западном су утљенисани остаци откривени приликом археолошких
бедему. истраживања. Судећи по положају и начину грађења, може
се поуздано закључити да је ова просторија некада служила
Нова градска капија изграђена је у јужном бедему у непо- као житница. Нешто мања суседна грађевина имала је
средној близини главне куле. По свом изгледу била је сасвим подрум коме се прилазило преко рампе уз источни бедем.
једноставна, с дрвеним прагом и надвратним гредама. Прилаз
капији могао се успешно бранити са главне, јужне куле, тако У свом надземном делу, који је готово у целини порушен, обе
да није било потребно да се посебно утврђује. Стиче се утисак грађевине су биле зидане од камена. О једноставној обради
да променом положаја капије систем одбране града није био прозора и врата сведоче налази неколико тесаника пешчара.
посебно ојачан. Стога остаје отворено питање шта је био
повод да се капија премести са западног у јужни бедем. Уз овај комплекс стамбених грађевина са спољне стране била
је дозидана већа кула полукружне основе. Њена пространа
Највећи радови у другој половини XII века били су изведени у унутрашњост могла је да се користи и за становање, па се
северном делу утврђења, где је изграђен нов резиденцијални може претпоставити да је пролазом кроз бедем била повезана
комплекс. Сачињавале су га две простране грађевине с са стамбеним просторијама суседне грађевине. Поред куле у
укопаним подрумским просторијама, изнад којих су се нала- западном бедему, вероватно истовремено с подизањем поме-
зиле одаје за становање. У подземном делу, испод целе веће нутог комплекса, била је изграђена и мала капија.
36 37
По свој прилици истовремено с изградњом грађевина у
северном делу утврђења, уз западни бедем, близу зазидане
старе капије подигнута је још једна мања зидана зграда. Она
је скоро квадратне основе (димензија 5,60 X5,80 т ) са укопа-
ном подрумском просторијом, која је једина у целини сачува-
на. Грађена је од камена и, што је посебно занимллво, у
унутрашњем простору има косо засечене углове. О надзе-
мном изгледу ове грађевине и о њеној намени нема сигурних
података. Може се једино претпоставити да се у н>ен подрум-
ски простор улазило кроз под приземне просторије.
Осим ових камених грађевина, све остале зграде у оквиру
бедема града Раса биле су од дрвета, најчешће правоугаоних
основа, различитих величина. Основну конструкцију чинили
су вертикално постављени дрвени диреци на угловима и на
одређеним растојањима дуж зидова, који су обично били
рађени од водоравно положених дрвених облица. Куће су
имале подове од набоја, а доста често се у току археолошких
ископавања наилазило и на остатке подова од слоја малтера.
Огњишта у кућама и ван њих била су веома једноставна,
обично обликована са неколико већих комада камена. За
разлику од огњишта, трагови пећи су доста ретки. Изузетак
чини само једна у целини сачувана пећ занимљиве конструк-
ције, која се некад налазила испод дрвене надстрешнице уз
унутрашње лице западног бедема. Пећ је у основи квадратног
облика с отвором за ложиште. Њен горњи део је кружно
обликован са три конзоле за постављање посуда, односно
лонца, што указује да је служила за кување хране.
О броју кућа у утврђењу на Градини, њиховом распореду и
густини, археолошка истраживања нису пружила довољно
података. У средишњим деловима, који су за подизање зграда
били најподеснији, културни слојеви и трагови дрвених
објеката већим делом су уништени дејством ерозије, тако да
је углавном установл>ено постојање грађевина које су биле
ближе бедему. Део стамбених објеката града Раса налазио се
вероватно и на источним падинама у оквиру подграђа, које је
било брањено старим касноантичким бедемима. Будући да су
на овом простору тек започета археолошка истраживања,
наша сазнања о односу старијег утврђења и подграђа града
Раса још су веома оскудна.
О токовима живота у оквиру бедема старог Раса сведоче
многобројни налази откривени у току археолошких истражи-
вања. У највећем броју то су уломци грнчарије за свакоднев-
25. Главна кула утврђења на Градини — основа и изглед улазн ог дела ну употребу, која је била домаће производње, најчешће
38 39

26. Кухињ ска пећ из времена краљ а Стефана Радослава, око 1230. год. 27. Грнчарија и з утврђења на Градини, ХП — почетак ХШ века
40 41
лонаца разних облика и величина. Многи од њих су са
спол>не стране имали урезане орнаменте. Знатно су ређи
примерци увозне византијске керамике — мале зделе са
зграфито-орнаментом и фрагменти амфора. Поред керамике,
о путевима импорта сведочи и једна метална посуда. У
питању је плитка бронзана здела с равним дном, на коме се
као украс са унутрашње стране налази урезан цртеж антич-
ког бога Меркура, приказаног у виду арханђела. Центар
производње ових романичких здела крајем XII и у првим
деценијама XIII века био је на далеком Балтичком приморју
северне Немачке. Занимљиво је да овај примерак из Раса
представл>а најјужнији налаз ове врсте посуда у Европи. У
наше области доспео је, изгледа, још недовољно познатим
трговачким путевима преко Мађарске.

О наоружању посаде утврђења откривени налази пружају

само фрагментарну слику. Неколико десетина гвоздених
стрелица и делови коштане оплате лукова сигурно сведоче о
честој употреби ове врсте оружја. Осим мањег топуза и бојне
секире, других примерака оружја (мачева и копља) нема међу
наладима са Градине. Слично је и на другим средњовековним
налазиштима, јер је веће оружје обично добро чувано, а
оштећени примерци прерађивани. Ни гвоздени алат, с изузет-
ком ножева, није налажен у већем броју. У Расу су пронађени
чекићи, длета, комади тестере, гвоздени оков за дрвени ашов
и веома добро очувана брадва, за коју се према месту налаза
поуздано може тврдити да је припадала неком од градитеља
бедема.

И поред оскудности налаза, о занатској делатности у утвр-

ђењу на Градини могу се изнети нека запажања. Већи комади
згуре и уломци посуда за ливење сведоче о преради гвожђа и
његовом ковању. Постоји и занимл>иво сведочанство о раду
једног златара. У слоју који одговара другој половини XII
века, откривен је калуп за ливење медал>она на коме је
представа Богородице са Христом. У непосредној близини
нађен је и комад мале ливачке посуде с капљицама злата.
Врста камена у коме је калуп резан и стилске одлике предста-
ве упућују на локалног мајстора. Поред златара, у утврђењу
је радио и мајстор који је од камена израђивао мале крстове.
Међу налазима је поред целих завршених примерака било и
незавршених, који су вероватно поломл>ени у току рада. Од
исте врсте камена израђено је и неколико жетона за игру
мице, што сведочи да је ова стара игра, сачувана од античких
времена до данас, била позната и становницима Раса. У 28. Примерци оружја посаде града Раса, друга половина XII века
42 43

29. Примерци алата градитеља Раса, XII век

30. Накит и други ситни предмети, ХП — лочетак ХШ века

44
употреби су биле и камене коцкице за играше, од којих је
откривена једна у свему иста као и оне које се сада користе.
У току истраживања дошло се и до неких занимљивих сазна-
ња о исхрани становника Раса. Према мноштву животињских
костију, које су откривене у културним слојевима, може се
закључити да се на трпезама најчешће налазило овчије и
козје месо, али је било и доста дивл>ачи. Од житарица је
коришћена углавном пшеница, која је изгледа била доброг
квалитета. У рушевинама изгорелих кућа на Градини нађено
је доста угл>енисаног жита, вероватно спремл>еног за свако-
дневну употребу. О врсти брашна и начину справљања хлеба
драгоцено сведочанство пружа комад угљенисане погаче.
Умешана од брашна са додатком плеве, негде крајем XII века,
она је веома слична погачама које се и сада праве у овом
крају.
Међу археолошким материјалом откривеним у току систе-
матских истраживаша на Градини сигурно најзначајнију
скупину чине налази који представл»ају поуздано сведочан-
стро о постојању ковнице првог српског новца у Расу. У
најмлађим слојевима, који су претходили коначном уни-
штењу утврђења, откривено је 25 примерака чанкастог новца
краља Стефана Радослава. На 17 комада нађених на једном
месту био је откован само аверс, што вероватно представља
ковничку пробу. Из истих, најмлађих, слојева на Градини
потиче и 20 металних плочица припремл>ених за откивање
новца као и два мала бакарна слитка. Анализа метала
показала је да је код свих примерака новца и плочица у
питању иста легура, коју сачињава бакар с малим примесама
сребра, олова и цинка. Занимљиво је да се на основу овог
састава легуре сасвим поуздано може утврдити да метал од
кога је кован први српски новац потиче из рудника у
Брскову.

На основу ових налаза може се у великој мери реконструиса-

ти и сам процес ковања новца. У ковницу су као сировина
стизале мање бакарне полуге — слитци — од којих су
ковањем израђиване плоче. Касније су са тих плоча исецане
неправилне кружне плочице, које су поновним ковањем
истањиване. Тако припремл>ене плочице стављане су између
калупа којима је вршено ковање.
31. П рви српски ковани новац
Према досадашњим сазнањима, краљ Стефан Радослав запо- краљ а Стефана Радослава —
чео је ковање првог српског новца по узору на новац примерци из ковнице у Расу
46
византијских царева из династр!је Анђела, с којима је по
мајци био у роду. Први примерци новца израђивани су,
вероватно, у солунској ковници, која се у трећој деценији XIII
века налазила у рукама епирског цара Теодора Анђела, иначе
крал^евог таста. До прекида кован>а у Солуну и отварања нове
ковнице у Расу дошло је, по свему судећи, 1230. године, после
великог пораза епирског цара у бици са Бугарима код
Клокотнице. Ковница у Расу није била дугог века. Радила је
свега три године, до свргавања с престола краља Стефана
Радослава 1233. године.
Владавина краља Радослава предс^ављала је последње раз-
добл>е у животу града Раса пред његово коначно уништење.
Гар, угл>енисано дрво и ватром опал>ени бедеми узбудљиво су
сведочанство о последњим тренуцима града. Цело утврђење
на Градини уништено је у великом пожару, чији су трагови
јасно уочени на целом истраженом простору. Сви примерци
првог српског кованог новца откривени су управо у слојевима
уништења града, које, игром судбине, поуздано временски
одређују. Шта је био узрок пропасти града Раса данас се може
само наслућивати, јер о томе сачувани историјски извори
ћуте. Не зна се како су текли догађаји крајем 1233. године
који су пратили насилну смену на српском престолу. Могло
би се помишл>ати да су у граду вођене борбе између приста-
лица и противника свргнутог краља и да су оне биле узрок
његовог уништења.
32. Златарски калуп из утврђења на Градини
47
С непгго више вероватноће може се претпоставити да је Рас
страдао једну деценију касније, кад је био опустошен и
велики део Србије. Успешан продор Монгола кроз Угарску,
Хрватску и низ далматинску обалу завршио се 1242. године у
околини Скадра, где су порушени градови Свач и Дриваст. На
повратку, Монголи су, како нас извештавају савременици,
спалили манастир Св. Петра и Павла у Бјелом Пољу. Дал>е,
на путу ка истоку, пред њима се налазио утврђени град Рас.
Разарање града, који после тога није више био обновл>ен, лако
би могло да буде последица монголске инвазије у којој су
страдали многи утврђени градови, од Русије па све до обале
Јадрана.
Нестанак града Раса са позорнице историјских збивања само
једно столеће после изградње нових камених бедема намеће
питања о стварној функцији и значењу овог утврђења.
Грађено за потребе византијске војне посаде, оно је, стицајем
околности, у процесу стварања независне српске државе
добило далеко већи значај. У доба Стефана Немање и ње-
гових првих наследника град Рас је главно утврђење сре-
дишње области државе и престоница Србије, наравно, у
некадашњем значењу тога појма као седишта владара. Поз-
нато је да су српски владари током XII, XIII па и у XIV веку
ретко боравили дуже на једном месту и у једном двору. У том
раздобљу владарски двор је био веома покретан и није било
уобичајено да владари стално бораве у утврђеном граду или
замку, као што се то најчешће чинило широм ондашње
Европе. Дворове првих Немањића требало би стога тражити у
области старога Раса, при чему би се читава област могла
сматрати за рану престоницу српске државе. У том контексту,
утврђени град Рас представљао би владарски рефугијум,
односно тврђаву где је двор боравио у немирним временима.
Осим тога, у граду је сигурно чувана ризница, а није без
значаја ни велико складиште жита, које је превазилазило
потребе самог двора. И ковница првог српског новца налази-
ла се у Расу, као владарском средишту. Имајући све ово у
виду, без сачуваних изворних података данас је тешко
објаснити зашто после разарања у четвртој деценији XIII века
утврђени град Рас није више био обновљен. И наредних
деценија, све до дежевског сабора 1284. године, средиште
српских владара остало је у области Раса, што је био довољан
разлог за обнову утврђења. Управо у том раздобљу краљ
Урош I гради своју задужбину, манастир Сопоћане, у непо-
средној близини разореног града, чије су рушевине убрзо
пале у заборав.
48 49
У току досадашњих истраживаша, на простору који је био
опасан бедемима града Раса нису откривени остаци сакрал-
них грађевина. Скоро је сигурно да у делу утврђења на
Градини није постојала црква. Није искључена могућност да
се можда у једној од грађевина резиденцијалног комплекса,
међу одајама на спрату, налазила и нека мања капела. На про-
стору утврђеног подграђа, који ће се тек истраживати, до сада
нису запажени површински трагови неке цркве или капеле.
Али изван града, међутим, у непосредној близини његових
бедема, постоје остаци малог пећинског манастира, а нешто
дал>е, изнад леве обале Рашке, откривени су зидови цркве
која је у време кад је настала сигурно служила грађанима
Раса.
Комплекс пећинског манастира налазио се у једној поткапи-
ни источне падине брега Градина, испод окомитих стена на
којима стоје бедеми подграђа. Захваљујући недавно откриве-
ним записима на стени, као и сећањима дубровачког трговца
Николе Бошковића, која су забележена почетком XVIII века,
дошло се до поузданог сазнања да се овде налазио манастир
посвећен арханђелу Михаилу. Манастирска црква, веома
скромних димензија, била је делом подвучена под свод
пећине и оријентисана у правцу север-југ. Услед одроњавања
стене на којој је била подигнута, од цркве је остао очуван
само западни зид с једним прислоњеним луком, почетак
олтарске апсиде на северној и део зида на јужној страни, где
је вероватно био улаз. На стени изнад овог зида постоје
усечени трагови деформисаног полуобличастог свода, а на
вертикалним површинама стена с јужне и западне стране
запажају се дубоко усечени жлебови, који су несумњиво
служили за ослањање једносливне кровне конструкције.
Сама црква била је живописана, о чему сведочи мноштво
фрагмената фресака откривених у шуту. Са спољне стране
јужног зида, поред неколико малих фрагмената фреско-
-малтера, на грубој површини зидне масе донедавно се уоча-
вао цртеж једног светител>а-ратника, висине око 1,50 т , ко-
ји је био рађен једноставним потезима бледомрке боје. Уза
саму цркву, на литици стене, постојала је још једна фреска,
сада уништена, на којој је највероватније био насликан ар-
ханђео Михаило.
Читав простор поткапине северно од храма био је затворен
бондручном конструкцијом и преграђен на више просторија.
Судећи по траговима греда међуспратних конструкција, од
којих је једна сачувана у свом некадашњем положају, ова
грађевина у поткапини, односно пећини, поред приземља 33. Манастир Архангела Михаила — основа манастира у пећини
34. Положај пећинског манастира под бедемима града Раса, на источној
падини Градине

35. Остацицрквеупећинскомманастиру Архангела Михаила, после

делимичне реконс трукције
36. Средњовековно Трговиште — општи изглед истраженог дела насеља
52 53
имала је и три спрата. У н>еном приземном делу налазила се
цистерна са зидовима обложеним црвеним водонепропусти-
вим малтером, а нешто дал>е постојало је и мање складиште
жита.
Према резултатима досадашњих истраживања, настанак
пећинског манастира Арханђела Михаила датује се у другу
половину ХП века. Постоји претпоставка да је у овој пећини
био заточен Стефан Немања у време кад се сукобио с браћом,
и да је његово срећно избавл^ење могло да буде повод за
оснивање манастира. С много више извесности могло би се
закључити да је у овом манастиру, у освит XIII века, живео и
радио старац Симеон, и да је управо ту настало познато
Вуканово јеванђел>е.
Разарање и нестанак града Раса изгледа да нису битно
утицали на судбину манастира. Своје прво веће пустошење
доживео је, изгледа, тек у време турских освајања. О једној од
обнова у XVI веку сведоче остаци зидова који су откривени
изнад рушевина цистерне и житнице. О коначном уништењу
манастира Арханђела Михаила нема сигурних података.
Осамдесетих година XVII века крај његових рушевина про-
шао је дубровчанин Никола Бошковић, који је у својим
сећањима забележио да се на сат и по хода од Сопоћана
,,види укопана под једним брдом црква Св. Михаила са
својим манастиром, скоро потпуно порушена.11
Остаци друге сакралне грађевине, која је сигурно припадала
комплексу града Раса, откривени су недалеко од утврђења на
падини брега изнад леве обале Рашке. То је била једнобродна
црква правоугаоне основе, вероватно пресведена полуоблича-
стим сводом без куполе. С источне стране имала је споља
тространу, а изнутра полукружну апсиду. У једној каснијој
епохи, са западне стране храма била је дозидана пространа
припрата. У време када су први пут откривени, 1957. године,
зидови цркве били су јако засути и релативно добро сачува-
ни. На делу зида олтарске апсиде тада је још постојала
делимично очувана фреска с делом архијерејског входа.
Запажали су се доњи делови три фигуре окренуте ка среди-
шту композиције, где се уместо уобичајене представе Христа
агнеца налазио велики крст на степенастом постољу са
развијеном врежом. Овај значајан детаљ указивао би на
могуће датовање цркве у другу половину XII века, односно у
раздобљ»е које је било посебно значајно за град Рас. Као и
суседни пећински манастир, ова црква надживела је за више 3 7. Црква изнад леве обале Раш ке — основа цркве и изглед фресака у
столећа стари град Рас. олтару (цртеж фресака — С. Мандић)
54 55
У амфитеатралној ували крај ушћа Себечевске реке у Рашку,
испод рушевина града Раса, крајем прве половине XIV века
подигнуто је ново насел>е — Трговиште. Са разореним градом
оно није било у непосредној вези. Настало је у сасвим другим
условима, у време кад су се овим речним долинама у
средишту Србије уместо војске у ратном походу кретали
каравани трговаца. Насеље је изграђено на раскршћу важних
саобраћајница као средњовековни трг, о чему најбоље сведо-
чи нови топоним Трговиште, који је допринео да се брзо
заборави име порушеног града Раса.
У току вишегодишњих археолошких ископавања откривен је
и истражен већи део насеља и јасно су уочена два средњове-
ковна слоја — старији, с остацима кућа-брвнара, и нешто
млађи, коме припадају рушевине камених грађевина. Прве
куће старог Трговишта биле су грађене од дрвених облица
ређаних уз вертикално постављене диреке. Имале су подове
од набијене земл>е, на којима се често виде трагови пожара.
Неке куће имале су и делове зидова грађених од камена у
техници сухозида. У кућама, или у отпадним јамама које им
припадају, откривено је мноштво уломака керамике, међу
којима се посебно издвајају делови луксузних глеђосаних 38. Основа једне од кућа средњовековног Трговишта
посуда са зграфито-орнаментом. По облицима и застушвеној
орнаментици, они се поуздано могу приписати српској кера- 39. Остаци комплекса грађевина у средишњем дел у Трговишта
мичкој продукцији из друге половине XIV и с почетка XV
века. Од других налаза занимљив је један примерак новца
краља Душана, који вероватно сведочи о времену настанка
једне од првих кућа на Трговишту.
У једном каснијем раздобљу, највероватније током прве поло-
вине XV века, кад је насел>е економски ојачало, на месту
брвнара почеле су да ничу камене куће. Правоугаоних су
основа, а по облику, начину грађења и димензијама веома су
сличне. Густо су збијене у низове на падинама брда Оджева
изнад леве обале Рашке, а изгледа да их је било и у подножју
Градине. Најчешће су то биле грађевине на спрат с призе-
мном просторијом, делимично укопаном у падину брега, која
је имала камене зидове понекад ојачане дрвеним гредама —
сантрачима. С уже стране, према југу, обично су се налази-
ли истурени вестибили, често засведени, кроз које се улазило
у приземне просторије. За прилаз одајама на спрату постоја-
ле су спољне дрвене степенице ослоњене на зидове улазног
дела. Спратна конструкција била је сигурно делом грађена од
камена, као што сведоче сачувани остаци на једној од
грађевина, док су неки зидови могли бити од дрвета, као и
кроцни покривач. Камена пластика, која углавном припада
 57
је касније обнављана. Приликом једне обнове, крајем XVI
века, призидана јој је са западне стране припрата, а изгледа
да је у исто време и цела унутрашњост цркве била украшена
живописом. Према сачуваним натписима са надгробних пло-
ча, које су откривене у припрати, може се закључити да је
овај део храма за сахрањивање користила породица Приби-
слалића. Једна од плоча налазила се над гробом Јелене
Прибислалић, која је овде била сахрањена јуна 1612. године.
Највероватније су из ове породице били и ктитори припрате,
који су обновили и цркву дарујући јој нови живопис.
Гробља која су припадала грађанима старог Трговишта
налазила су се крај источног и западног руба насеља, а
постојала је и некропола с јужне стране, која још није
истражена. Некропола на западном крају насеља образовала
се уз старију, раније поменуту цркву из XII века. Ту је
истражено око 350 гробова, који сведоче да се на овом
простору сахрањивало у дугом временском распону од преко
четири столећа. Друга некропола, на којој су истраживања
још увек у току, налазила се на источном рубу насеља. И овде
су откривени остаци мале једнобродне цркве, која потиче из
друге половрше XIV века. Неколико гробова откривених у
њеној унутрашњости указују на могућност да је то била
40. Једна од грађевина у заладном делу насел>а

прозорима и порталима, једноставне је и скромне обраде,

мада се код неких примерака уочава тежња ка декоративном
обликовању.
У приземним просторијама кућа старог Трговишта налазиле
су се магазе са трговачком робом, а можда и неке радионице.
За становаше су, изгледа, искључиво служиле одаје на
спрату. Поред изгледа и функционалне поделе простора у
кућама, и сам урбанизам насеља указује на његов трговачки
карактер. Између низова збијених кућа у средишту се нала-
зио трг, где су се, вероватно, уливале све главне комуникаци-
је насеља.
На доминантном положају изнад средњег дела насеља откри-
вени су недавно остаци главне градске цркве. Била је то
једнобродна грађевина, ширине око 5 т , дужине 8,75 т , са
апсидом изнутра полукружном, а спол>а полигоналном. Црква
је, по свему судећи, изграђена у првој половини XV века, али 41. Основа цркве са источне некрополе Трговишта, крај XIV века
58 59
гробна црква, вероватно неке значајније породице старог
Трговишта. За разлику од западне некрополе, где је распон
сахрањивања веома дуг, ова је, изгледа, била у употреби само
до половине XVI века.
Многобројни археолошки налази, откривени у току вишего-
дишњих истраживања насел>а и некрополе, представл>ај у
нема сведочанства о животу овог некад значајног трговачког
насел>а. Нешто података чувају и списи Дубровачког архива,
који говоре о просперитету Трговишта средином XV века, за
владе деспота Ђурђа Бранковића. Из тог раздобл>а позната су
имена неких домаћих и дубровачких трговаца који су овде
боравили и радили. Тако је забележено да је у Трговишту
1433. године саставио свој тестамент дубровчанин Радослав
Мирчић. С богатим трговцем Шаином Жуњевићем из Јелеча
сарађивали су 1439—1440. године жител>и Трговишта Влади-
слав Влатковић, Мшвен Добројевић и Ракац Богишић. Они су
се удруживали с трговцима из 11ријепол>а и 11л>евал>а и
међусобно били гаранти код истих дубровачких кредитора.
Шаин Жуњевић је пословао и са дубровчанином Дамјаном
Ђурђевићем, који је био близак двору деспота Ђурђа.
I
Ова ретка сведочанства недоволна су, на жалост, да се у
пуној мери осветли судбина Трговишта и његових грађана.
Време и ратови избрисали су готово све трагове. У пожарима •!]
су ишчезла многа документа и књиге, а с уништавањем
писане речи губило се и сећање. Од мноштва, сачувана је
само једна књига, писана у другој половини XVI века. Не зна
се где је настала, али да је припадала породици Прибисла-
лића из Трговишта сведочи следећи запис:
Онш КНИГ4 М&тш Прн(вн)сдиикл вк Т0ГОВИЦЈИ ижс ва Расс подк кри-
иои1 свстис Троице зовожк Оопокггани, 0 « писахк вк нтгго 3 $ (1592)
Н1(*кс*)ц4 ап\жиа Г дкнк.

Ова књига са апокрифним текстовима и изрекама мудрих

људи — старозаветних пророка и старих Хелена, Аристотела,
Филона и Платона, драгоцен је сведок о културним стре-
мљењима становника Трговишта.
Религиозна пракса и непосредне животне околности житеља
Трговишта, као и путника по овим крајевима у доба турске
власти, илустровани су особеним, веома занимљивим доку-
ментима. То су зграфити, у виду цртежа и записа, урезани на
стенама испод Градине, који се на основу исписаних година
поуздано датују у XVII век. Највећи број записа, груписан у
непосредној близини пећинског манастира, имао је за циљ да
забележи посету неког путника, најчешће свештеника, што
 X, 61
6 с /г сведочи о угледу овог светилишта. Неки међу записима
КЛ тр о говоре о невол>ама становника Трговишта, који су се пред
1&ј Ј он$ ч_ г № лЛ *н А ву^
РКА Г ^ л л ''- ' турским насшвем склашали у теже приступачне пећине под
-Ј=№ Градином, док други, склоњени од очију посматрача, садрже
сасвим личне исповести. Заједничка им је свакако чар
непосредног саопнггаваша појединачног животног искуства,
али и ширих социјалних прилика. Слична својства имају и
цртежи рађени у духу наивног стваралаштва, понекад на
самој ивици потпуне апстракције. Узори званичне уметности
и устал>ени обрасци хришћанске иконографије јасно се
препознају у бројним представама Богородице, у неким
случајевима приказане са Христом у природним удубљењима
стена игго подражавају конху апсиде. Ако се имају у виду
карактер и функција овог култног места, не изненађују
чести прикази светаца-заштитника, ликова у ставу молитве-
ног обраћања, као и криптограма јасног профилактичног
значења. Уз овај основни ток опажа се и други, који своје
надахнуће у избору мотива проналази у популарним веро-
вањима и представама, понекад с примесама фантастике,
што овим цртежима даје својства етнолошких докумената.
Напредак Трговишта зауставила су турска освајања, полови-
ном XV века. Недалеко од њега, турски војсковођа Иса-бег
Исхаковић основао је ново насеље, које је, за разлику од
старог Трговишта, названо Нови Пазар. Улогу главног трга
врло брзо преузео је нови град, али Трговиште тада није
запустело. По свему судећи, остало је населено хришћанским
становништвом. О интензивном животу насеља, које се,
истина, дал>е није ширило, сведоче бројни налази откривени
у каменим кућама. Неке од њих су у то време бећ биле
порушене, али је ипак већи број зграда, обнављан и прегра-
ђиван, дуго остао у употреби. У тешким годинама крајем XVII
века, кад су разорени суседни манастири Ђурђеви ступови и
Сопоћани, старо Трговиште проживљавало је своје последње
дане. Судећи према запису из Сопоћанског поменика, кона-
чно је запустело тек 1770. године.

„Знати се когда биск тш јк и з Ш лњ ш д промичи Тоурака. Изиде

Тсктиш ( ејг) од Призфснд и М $ л л (?) В1Г на Рожа«. Рожаице се не-
даш и вег паде оу Тфговицн с воискож. Боиска изеде ж(ито) н сир и
жасио и покиаше воиовс и краке и швце и швновен х?НСТ|АНСКН
жови шд зоулоужа шпоусташе. Сиротина виежаше по ледоу и снегоу
и пиакаше иоуто и горко зеио. И тада Трговицп опоуфе од зоуиоужа.
И тако иоуди говорахоу да е воиске 3 (6) хн^ А а- И воиска иеже Д
(4) недеие. И Ц1 0 (1770) ието жесеца декежвриа г (3) дни воиска
доће, а диже се жесеца аноуарига Е (2) дана.“
 Литература

Е). ВозкоуГс, Арегси <3е5 гезиНаГз с?е гесћегсћез агсћеоЉ&^иез а Каз е1 <3ез
ргоћ1етз д ш з'у гаррог1еп1, Ва1сапоб1а\аса 6 (Рп1ер 1977) 61— 77.
Ђ . Б ош ковић, Археолош ка истраживања пећине испоснице у Расу, Н овопа-
зарски зборни к 1 (Нови П азар 1977) 15— 35.
Ђ. Бош ковић, Рас — средњовековне пећине и испоснице,Н овопазарски
зборник 3 (1979) 125— 126.
Б . В озко\ас, б. Рау1о\ас, М. К оуасе\ас, 181гаИуапја па 1ок. Реста и Кази,
12уе51ај1 и Агћео1о8кш1 рге§1ес1ш1а: 16 (1974) 139— 141; 17 (1975) 141— 142;
19 (1977) 106— 107.
Ј. Врана, Вуканово јеванђел>е, САНУ, Одел>ен>е литературе и језика, књ. 18,
Београд 1967.
A. Гиљ фердинг, П уговањ е по Херцеговини, Босни и Старој Србији, С арајево
1972, 133— 134.
С. Ерцеговић-П авловић, Однос утврђења Рас према насељ у Трговиште,
Старинар Х Х 1У -ХХ У (Београд 1975) 115— 117.
5. Е гсе§о\лс-Рау1о\ас, Каз — згесјпјоуеко упо Тг&оуШе, Агћео1обк1 рге§1ес! 17
(1975) 138— 139.
V. Ј о у а ж т с , Каз — РадагШе, згесјпјоуекоупа пекгоро1а за сгкуот, 12уеб1ај1 и
Агћео1обк1ш р г е ^ е с ћ т а : 17 (1975) 142— 143; 18 (1976) 146— 147; 20 (1978)
121; 22 (1981) 111— 114.
B. Јовановић, Извештај о археолош ким истраживањима некрополе поред
цркве на лок. Рас — Пазариште у 1979. години, Н овопазарски зборни к 3
I (1979) 123— 124.
В. Јовановић, Истраживања средњ овековних некропола на Трговишту —
Пазаришту 1981— 1982. године,Н овопазарски зборни к 6 (1982) 181— 184.
В. Јовановић, Археолош ка истраживања некропола средњ овековног Тргови-
шта на лок. Табачина 1984. године, Н овопазарски зборник 8 (1984)
237— 240.
B. Јовановић, Археолош ка истраживања некрополе средњовековног Тргови-
шта на локалитету Табачина 1985. године, Н овопазарски зборни к 9 (1985)
225— 228
Ј. КаИс, Каз и згесћтјет уеки, Н овопазарск и збор н и к 1 (1977) 55— 61.
Ј. К алић, Н азив Ралгка у старијој српској историји (IX — XII век), Зборник
Ф и лозоф ск ог ф ак ул тета Х1Х-1 (Београд 1979) 79— 92.
Константин П орф ирогенит, Спис о народима, В изантијски извори за истори-
ју народа Југославије, том II (Београд 1959) 52.
Ј. К овачевић, Пазариште, резултати досадаш њих археолош ких радова,
Н овопазарски зборни к 1 (1977) 5— 11.
Ј. К овачевић, Н ајновији резултати на истраживању Старог Раса, Зборник
Историјског м узеја Србије 13— 14 (Б еоград 1977) 5— 31.
Ј. К овачевић, са сарадницима, Истраживања комплекса Раса 1971— 1972,
Збор н и к И сторијског м узеја Србије 10 (1973) 3— 15.
Ј. К оуасе\ас, ба багасћпсгта, Згес1пјоуекоуп1 Каз — гзГгагтуапја 1972, Агћео1о-
бк1 рге§1е<1 14 (1972) 144— 151.
Ј Кинам, ЕрИоте, Византијски извори за историју народа Југославије, том IV
(Београд 1971) 14— 15 и 23— 25.
C. М андић. Скица ф рескена зидупећин скецркви цеу СтаромРасу, С аопш те-
н>а I, Зав од за заш титу и научно проучавањ е споменика културе НРС
(Бео 1р а д 1956) 168.
С. М андић, Фрагмент ф реске и з Старог Раса, З о г р а ф 2 (Б еоград 1967) 50.
Д. Минић, Стаклена чаша из средњ овековног Трговишта, Н овопазарск и зб о -
рник 6 (1982) 19— 22.
Д. Минић, Остава накита и з средњ овековног Трговишта код Н овог Пазара,
Н овопазарски зборни к 8 (1984) 19— 22.
64
Д. М инић, Трговиште - - средњовековно насеље, Н овопазарск и зборник 4
(1980) 148— 151.
Д. Минић, Средњовековно Трговиште, Н овопазарски зборни к 7 (1983) 163—
166.
Д. М инић, Трговиште средњовековно насеље, Н овопазарск и зборник 8
(1984) 233— 236.
Д. М инић, Трговиште средњовековно насеље, Н овопазарск и зборник 9
(1985) 221— 223.
И. М ипс, за за га с!т е1 т а , Тг§оуШ е — згесЈпјоуекоупо пазеЈје, Агћео1обк1
рге^1ес1 16 (1974) 135— 137.
Д. М инић — П. П оп-Л азић, Трговиште — средњовековно насеље, Н овопазар-
ски зборник 6 (1982) 185— 188.
О. М т 1 с — Р. Р о р -ћ а г т , Еаз — згесјпјоуекоупо Тг§оуШе, 12уеб1ај1 и
Агћео1оккип р г е^ есћ т а : 18 (1976) 147— 148; 19 (1977) 107; 21 (1979)
174— 175.
Ђ. М итровић, О ликовним и писаним документима пронађеним у пећини
,,Испосници “ на Расу, С аопш тењ а XIV (1982) 221 -230.
Ј. Кезко^1с, 5гес1пјоуекоут дгасј Еаз, У е з т к Уојпо^ т и г е ја 13— 14 (Вео^гас!
1968) 355— 368.
С Новаковић, Немањићке престонице Рас — Пауни — Неродимља , Глас
СКА ПХХХУШ (Веоград 1911) 14.
М. П антић, Дубровчанин Никола Бошковић и раш ке старине, Зборник за
ликовне уметности М атиде ср пске 8 (Нови Сад 1972) 229— 260.
М. П оповић, Налази новца краљ а Стефана Радослава и з утврђења Градина у
Расу, Н овопазарски зборни к 1 (1977) 37— 54.
М. Роро\пс, Ба с!есоиуег1е сј'ип сЈеро1 сЈе топпа1е с1и г о ј 81ерћапе Еас1оз1аV
с!апз 1а ЉПегеззе с!е Еаз, К овнице и ковањ е античког и средњ овековног
новца, Н ародни музеј (Београд 1976) 115— 119.
М. Поповић, Извештај о археолош ким истраживањима комплекса Раса 1979.
године, Н овопазарски зборни к 3 (1979) 119— 120.
М. Поповић, Рас — Градина, средњовековно утврђење, Н овопазарски зб о р -
ник 4 (1980) 151— 154.
М. П оповић, Иззештај са археолош ких истраживања 1981. године на Расу и
Градини, Н овопазарски зборни к 5 (1981) 109— 112.
М. П оповић, Рас — Градина, Н овопазарски зборник 7 (1983) 161— 162.
М. П оповић, Рас — Градина, средњовековно утврђење, Н овопазарски зб о р -
ник 8 (1984) 231— 232.
М. Поповић, Рас — касноантичко и средњовековно утврђење, Н овопазарски
зборни к 9 (1985) 2 1 7 — 220.
М Р оро\ас, Еаз — СгасИпа, 12уеб1ај1 и Агћео1обк1т рге§1есИта: 17 (1975)
139— 141; 18 (1976) 148— 150; 19 (1977) 103— 106; 20 (1978) 123— 125; 21
(1979) 172— 173; 23 (1982) 136— 140.
Б РгЉакоуГс — М. Р оро\ас, Еаз — СгасИпа, згес!пјоуекоупо и!угс!епје,
Агћео1обк1 рге§1ед 16 (1974) 137-—139.
Г). Рпћакоу1с — М. Ророу1с, Агћео1озка ГзХгаИуапја згећпјоуеко\т о§ §га6а
Еаза — гегиНаИ гасЈоуа 1971 — 72, У е з т к Уојпо^ т и г е ја 18 (1972) 27— 60.
Б . РгЉ ако\ас — М. Р ор о\ас, Иа1аг1 огигја 1г иГугдепја §гас!а Еаза, У е з т к
Уојпо^ т и г е ја 21— 22 (1976) 27— 47.
В. Кас1ојкоу1с, Еотапзка ћгопгапа ст јја за згес!пјоуеко упе Нгба ее Еаза,
У е б т к Уојпо^ т и г е ја 19— 20 (1974) 27— 31.
Б. Радојковић, К алуп за иконицу са Раса — Градине, Н овопазарски зборник
8 (1984) 19— 22.
3. Симић, Црквина на Трговишту — лок. Табачина, Н овопазарск и зборник 4
(1980) 159— 162.
Д. Тасић, Стари Рас, Збор н и к за ликовне уметности 5 (1969) 259— 269.
Ј. Цвијић, Основе за географ ију и геологију М акедоније и Старе Србије, књ.
3, Б еоград 1911, 1153.
ћа сћаГеаи Љг1 с1е Каз

1,е зНе с1и сћа!еаи 1ог1 с/е Еаз зе Ггоиуе с1апз 1е 5ис1-Оиез1 с!е 1а
ЗегМ е, а ипе сИгаше <3е М1оте1гез а 1 'оиез! с1е 1а уШе ће N 0 x1
Рагаг, аи сеп!ге т ет е с!е 1 'Е1а 1 т есћеуа! зегће. II зе сот розе с1е
р1изЈеигз 1осаН1ез, §гоиреез <1апз ип езрасе ге1а!Шетеп1 р еи
е!епс1и, 1ез с1а!ез с1е 1еиг 1опс1аИоп з ’есће1оппап1 зи г и п ер еп о б е
ће р !и з с!е тШе апз.

ћ е сћа!еаи 1ог1 с!е Еаз зе <±геззаИ зи г ипе соШпе госћеизе

арре!ее ОгасИпа, аи рјес1 с!е 1а^ие11е 1а Зећесесзка Еека зејеИ е
с!апз 1а Е азка. 5 и г 1ез ћогћз е1еуез е! р!а!з с!е сез ћ еи х гпаегез
§Јзеп11ез гез!ез <±е Тг§оу1з1е, ад§1отега!1оп тесћеуа1е Шасап!
ГоссираИоп 1игдие <±е сез ге§ 1опз.

Г ез ехр1огаИопз агсћео1орГдиез с1е се зИе 1гез т!егеззап1,

сот т епсеез еп 1972, зоп! 1оијоигз еп соигз, з ј ћ!еп дие, р о и г
Гтз1аМ, П п 'ез! р а з роззЉ1е Пе Пгег 1ез сопс!из1опз ПеПтСМез.
М еаптотз, 1ез гези11а!з оМ епиз јиздШ ш регт еИ еМ Пе 1гасег
асес аззег <±е сеППиПе 1е ПезПп Пи сћа!еаи 1ог1 с!е Еаз дш 1и1
аи1геЉ1з 1е соеиг <±е 1а 5ећ1е тесћеуа1е.

Г ез уезНдез <±а@§1отега Иопз 1ез р1из апсЈепз гет оМ еМ а 1а Пп

Пи пеоПОидие; ГепсГгоН е!аН реир1е а Га§е Пе /е г аиззг Г е
ргет јег 1ог1 1и1 сопз1гиП Ш Папз 1а ћаззе АМ1ци11е, 1е р1из
ргоћаћЈет еМ аи УГ з!ес!е. II пе соиугаН д и ’и л ереМ ерагН е Пи
р1а!еаи зе1епП аМ аи зот т е! Пе 1а СгасПпе е! зи г 1ез 1еггатз
р1а!з Пез реМ ез опеМ а1ез Пе 1а соПте. II е!аН еМ оиге Пе
гет раг!з еп ргегге е! за зирегПс!е, Пге^иПеге, е!аН ас!ар1ее аи
геПе!.

Р1из1еигз П есептез аргез 1а ±ез1гисНоп Пе 1а 1ог1егеззе ра!ео-

-ћугаМ т е, оп еп VII зиг§1г, уегз 1а /ш Пи Х1е зЈес1е, ипе
поиуеИе дш соихпгН 1ои11ер1а!еаи аи зот т е1 Пе 1а соПте. А и
Пећи1, еПе е!аН сет !е Пе гет раП з ћаНз еп рјеггез зесћез е!
т игие пе раПззаПез. Уегз 1а Пл Пе 1а 1го1з1ете Песепте Пи Х1Р
зЈес1е, сеНе 1ог1егеззе 1и1 тсепсПее е! газее. В1еМ61, зоиз 1е
гедпе 6е Гет регеиг Јеап I I Сотпепе, у 1и1 сопз1ги11 ип сћа!еаи
1ог1 а и х тигаШ ез еп р!егге. СеПез-с1 сетдтгеМ, а 1еиг 1оиг,
1ои1 Гезрасе аи зот т е1 Пе 1а соШпе. Г е сћа!еаи 1ог1 ргезеМ аН
ипе 1огте Пте&иПеге; е11е е!ат11оп@ие <±е р гез Пе 180 т е!гез,
1апс11з дие за 1аг§еиг уагтаН Пе 20 а 60 т е!гез. Га 1оиг
ргтстра1е з ’а уапсаН зи г 1е с61е 1е р1из сШПсПетеМ ассеззЉ1е,
68 69
се/ш с!и 5ис!ГапсИб дие 1в8 аи1гез {оигз рго1е@еа1еп{ 1е сдГе аизз!, 1ез уезН§ез с?’иле реШ е едНзе а ипе зеи?е п е! е§а1етел{
оссШепГа! с!и сћаГеаи Љг1. С ез1 с!е се сд!е дие зе ГгоиуаИ оп{ е{е т ! з аи јоиг. А 1а сННегелсе с?е 1а песгоро!е зНиее а
ргипШ ует еп1 1а рог!е ргтс1ра1е аизз1. Гоиез? с?е 1’১1отегаНоп, оп 1ез зериНигез з ’есће1оллел{ зиг
ипе рег1ос?е {гез 1ол§ие — с?е 1а 1 т с?и Х Г Г з1ес1е а 1а 1 т с?и
Рагт ! 1ев ћаИтеШз зИиез а Гт Гепеиг с!е Гепсет1е, с е з{ 1а Х У 1 Г — се11е-с1 зетћ1е п ’ауо1г е{е ШШзее дие ји зц и ’аи тШ е и
§гап§е, сопз{гш {е дапз 1а раг{1е зер{еп{попа1е, дш ез{ 1а р1из с?и Х У Г з1ес1е.
1трог{ап{е е{ аиШ еззиз с1е 1а^ие11е е{а!еп{ ат ела^еез 1ез рјесез
дш зегуа!еп{ сЈЋаћНаћоп. Л з ’а§1{ ргоћаМ ет еп{ с?ез гез{ез <1ез
есЛЛсез оп зејоит егеп{ с?е {етрз еп {ет рз 1ез ргет јегз зоиуе-
гат з <1е 1а с!упаз{1е Лез И ет апрс. Зоиз 1е герпе с!и го ј ИШеппе
Кас1оз1ау, с е з{ 1а дие 1и{ т аи^иге ип а{еНег с!е тогтаЈе оп 1и{
I'гаррее 1а ргет јеге т оппаЈе зегће. А сб{е, а Геп<1го1{ дш
аи{геЉ1з е{аН сет { <1е тигаШ ез, ип 1аићоиг@ дш 1а1заН рагИ е
с!и сћа{еаи зе ћ1оШ{ зи г 1ез реп{ез опепШ ез <1е 1а соНте. 5оиз
ип госћег аи ћаз Ни /аићоигд 1и{ атепа§е, ргоћаШ ет еп{ Нез 1е
Х1Г з1ес1е, и л реШ топазЉ ге р1асе зоиз Гт уосаН оп <1е
1'агсћапре М1сће1, дш узићз1з{а ји зд и а и тШ еи <1и ХУ1Г з!ес1е.

Серепс1ап{, 1е сћа{еаи /ог{ <1е Каз /и { <1еуаз{е е{ тсепсИе Нез 1а

риаШ ет е Несепте <1и Х Л Г зЈес1е е{, Нершз, Н пе /и { р!из
гепосе. Оп пе соппаН р аз ехас{ет еп{ 1ез саизез <1е за сћи{е. ћ е
р1из ргоћаМ е, с ’ез{ дие 1е сћа{еаи зић!{ <1ез гауа^ез аи т от еп{
<1е ГитирНоп Нез Мопдо1з <1апз ГЕигоре Сеп{га1е е{ <1апз 1ез
Ва1капз, еп 1242.

А и ћои{ <1е {ои{; ип з!ес!е, ипе поиуеН е ১1отегаНоп пацил{ аи

ћаз <1е 1а Iдг{егеззе еп гит е, зиг1ез ћогНз Нез Неих пхаегез. ЕНе
рог{а 1е пот <1е Тг§о\пз{е (Неи рићН с <1е уеп{е). ЈЈпе ћоппе
рагН е <1ез уез{1@ез Не сеНе ১1отега Ноп а с?еја 1'аН Гоћје{
с?’ехр1ога{1опз агсћео!о{рдиез. А и <1ећи{, аи соигз <1и X I V
зЈес1е, 1ез т ајзопз е{а1еп{ 1е р!из зоиуеп{ еп ћогз, т а!з, р еи а
реи, аи соигз с?и X V , е11ез 1игеп{ гетр1асеез р а г сеПез еп
р1егге. Е ез т агзопз е{а!еп{ руоиреез зи г ип езрасе ге1аНуетеп{
реШ . ЕПез ауа!еп{, ргездие {оШез, ип е?аре опГ оп ћаћНаН, {ап-
сНз дие 1е гег-Н е-сћаиззее е{аН гезегсеаихћап^агз. А и сеп{ге с?е
Г১1отега{1оп зе {гоиуаН ипе е§Нзе а ипе зеи1е п е ! е{ аи
паг{ћех, с?оп{ 1ез уезНдез 1игеп{ гесеттеШ т1з аи јоиг.

Е п р1из с?ез уезН§ез с?е 1 ১1отегаНоп, 1ез 1ош?1ез оп{ рог{е

аиззј зи г с?еих песгоро1ез дш арраг{епа1еп{ а сеПе-сг Ла
песгоро1е зНиее зи г 1е ћогс1 осс1с?еп{а1 с?е 1’১1отегаНоп 1и{
1огтее аи{оиг с?’ипе е§Нзе а ипе зеи1е пе1, дие Гоп с?оН зН иег а
1а 1т с?и Х1Г з?ес1е, а еп ји § е г р а г 1ез {гасез с?е 1а с?есогаНоп
рет {е. О апз сеНе песгоро!е р !и з с?е 350 {отћез оп{ е{е
ехр1огеез. Г ’а и{ге песгоро1е, оп 1ез 1ош11ез агсћео 1о§1диез зоп{
еп соигз, зе Ггоиуе зи г 1е ћогс? огЈеШа! с?е Г১1отега{1оп. Га
Рћо Го^гарШв5 33. Мопаз1еге атепа^е <2апз ипе &го11е еТ р1асе зоиз ГтуосаИоп <2е
Гагсћапде М1сће1, р1ап <2е Ге&Нзе
34. ЗНиаИоп <2и топаз!еге атепа^е <2апз ипе ^гоИе аи ћаз <2ез гетрагТз <2и
1. УезИ&ез (Зез 1ог1ШсаИопз <2и сћаГеаи 1оП <2е Еаз зи г 1а соШпе <2е сћа1еаи 1ог1 <2е Еаз, зиг 1а реп!е опеп1а1е <2е 1а соШпе <2е Сгасћпа
СгасИпа — уие §епега1е аргез 1ез ехр!огаИопз агсћео1о$1^иез 35. Гез гез!ез <2е 1’е§И'зе <2и топаз!еге атепаде <2апз ипе §го11е е! р1асе
2. ћа зИиаИоп <2и сћа!еаи 1оН <2е Еаз зоиз ПпуосаИоп <2е Гагсћапде Мкће1, аргез ипе сопзеп/аИоп раШеПе
3. ТЈп сауеаи ра1ео-ћугап11п — р1ап е1 соире 36. ће ћоиг§ тесћеуа! <2е Тг§ос1з1е — уие <2е 1а рагИе ехр!огее
4. ћ е Ггасе <2и сћаГеаи 1о г г <2е Еаз зиг 1а соШпе арре1ее Сгасћпа 37. ЕдПзе <2оттап1 1е ћог<2 §аисће <2е 1а Еазка — р1ап е! 1гездиез <2и
5. ћ<а рагИе тепсћопа1е <2ез 2ог1ШсаИопз запс1иа1ге (<2еззт <2ез 1гездиез: 3. Мап<21с)
6. ћа рагИе опеп!а1е <2и сћаГеаи 2оП е! 1ез гетрагГз зиг 1ез госћегз 38. Р1ап <2’ипе тајзоп <2е Тг§оук>1е, ћоиг$ тесћеуа!
езсагрез 39. Оећпз <2ез ћаИтепТз <2апз 1а рагПе сеп!га1е <2е Тг#оуЈз1е
7. ћ,а рагИе осс1<2еп1а1е <2и сћаГеаи 2ог1 40. ТЈп <2ез ћаИтеп1з <2е 1а рагПе осс1<2еп1а1е <2и ћоиг$ <2е Тг$оу1з1е
8. ћа рагИе зер 1еп 1попа1е <2и сћа1еаи асес 1ез ћаИтепГз а иза&е 41. Р1ап <2е 1’е§Нзе зПиее <2апз 1а песгоро1е опеп1а1е <2е Тг^оуШе, Ип <2и
с2’ћаћНаИоп X IV з!ес1е
9. ћ е гетраг! оссШеп1а1 <2и сћаГеаи <2е Еаз 42. СасћеИе <2е Пјоих еп агдеп!, т1зе аи јоиг <2апз ипе та1зоп <2е Тг&ох2з1е,
10. ћ е гет раг1 осс1<2еп1а! <2и сћаГеаи <2е Еаз ауес 1ез гез!ез <2ез ћаИтепГз I Пп <2и X V з1ес1е
е! II 43. ЗдгаННез $га Иез зиг ипе раго! госћеизе а ргох!тИе <2и топазТеге
11. Не гетраг! зер1еп!попа1 <2и сћаГеаи 1оП <2е Еаз — сд!е ех1епеиг, аргез атепа^е <2апз ипе ^гоИе
1ез ехр1ога11опз агсћео1о§1ц иез
12. ћ>е гет раг1 оссШепГа1 <2и сћаГеаи ауес 1а роПе ргт с 1ра 1 е тигее р а г 1а
зиНе
13. рог!е осс1<2еп1а1е <2и сћа!еаи 1ог1 <2е Еаз — сб!е т!ег1еиг
14. Азрес1 зиррозе <2и сћа!еаи 1ог! <2е Еаз
15. Га 1оиг ргтс2ра1е е! 1ез гез!ез <2е 1а роПе тег1<Иопа1е <2и сћа!еаи 1ог1
<2е Еаз
16. 1->а рогГе осс1<2еп!а1е <2и сћаГеаи 1ог1, Напдиее <2е 1оигз <2ет1с1гси1а1гез е!
тигее р а г 1а зиНе, с61е ехГеПеиг
17. ћез агсз-ћои!ап1з <2е 1а 1оиг ргтс1ра1е
18. 1Јпе 1оиг гес1ап&и1а1ге <2апз 1е гетраг! осс1<2еп!а1 <2и сћа!еаи 1ог1,
зои!епие р а г ип агс-ћои!ап1, сопз1гиН р!из 1аг<2
19. 1/в сд!е тГепеиг <2е 1а 1оиг <2апз 1е гет раг1 оссМеп!а1
20. 1-,е8 1оигз <2и сћа!еаи 1ог! <2е Еаз е! 1а рог!е оссЈ<2еп1а1е
21. ТЈп <2ез ћа!ипеп1з а иза$е <2’ћаћНаИоп а 1’ап§1е пог<2-ез1 <2и сћа!еаи 1ог!
<2е Еаз — гез!ез <2и зоиз-зо! ауес 1а гатре <2’ассез
22. Иез гез1ез <2’ипе ^гап^е зрасЈеизе <2апз 1е зоиз-зо! <2’ип <2ез ћа11теп1з а
изаде <2’ћаћИаИоп, соп!ге 1е гет раг1 зер1еп1попа1
23. 1->е8 гез1ез <2и ћаИтеп1 V, <2апз 1а рагИе зер1еп1г1опа1е <2и сћа!еаи 1ог1
24. ћ ’еп!гее <2е 1а сауе <2’ип ћаИтеп! а иза$е <2’ћаћИаИоп е! ипе рагИе <2и
гетраг! ог1еп!а1 <2и сћа!еаи 1ог!
25. 1>а 1оиг ргтсЈра1е <2и сћа!еаи 1ог1 <2е Еаз — р /а л е! е1еуаНоп <2е 1а
рагИе сотроНап! 1а рог!е <2’еп1гее
26. ТЈпе сшзјтеге <2е Геродие <2и г о ј ЕИеппе Еа<2оз1ау, уегз 1230
27. Ро1ег1е т1зе аи јоиг аи сћа!еаи 1ог1 <2е Еаз, Х1Т з1ес1е — <2ећи1 <2и ХПТ
28. Агтез <2е 1а §агтзоп <2и сћа!еаи 1ог1 <2е Еаз, зесоп<2е тоШе <2и Х1Т АТЈТЕТЈКб Б Е б РН О ТО СКА РШ Еб
31$с1е N. В оггс : 1, 5, 7— 11, 12, 16— 18, 20— 24, 31, 35— 40
29. ОиШз <2ез тасопз дш ћаИгеп1 1е сћа1еаи 1ог1 <2е Еаз, Х1Т з!ес1е М. Роро\ас: 6, 13, 15, 19.
30. Вцоих е1 аи1гез тепиз оћје!з, Х1Т з1ес1е — <2ећи1 <2и ХПТ O. Е 1ехстс: 34.
31. Ргесез <2е 1а ргетГеге топпа1е зегће <2и го! ЕИеппе Еа<2оз1ау, ћа11ие а № ђ о јза 51ерапоу1с: 14, 26— 30, 32.-
1’а1еИег роиг 1а 1гарре <2е 1а топпаГе, <2апз 1е сћа!еаи 1ог1 <2е Еаз МШеа Јапко^1с: 42.
32. Мои1е <2’ог!еуге <2есоиуег! <2апз 1е сћа!еаи 1ог1 <2е Еаз Б а т с а Роро^1с: 43.
О оеитеп^б р госеп ап ! с!е 1’1пбШи1 агећео1о|здие (Је Ве1^гас1е е! ргерагеб
роиг П т р г е б б т п раг N. б!ерапо^1с: 2, 3, 4, 25, 33, 37, 38, 41.