AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTI BOSNE I HERCEGOVINE

DJELA
KNJIGA XXX

CENTAR ZA BALKANOLOKA ISPITIVANJA

Knjiga l.

FANULA PAPAZOGLU

SREDNJOBALKANSKA PLEMENA
UPREDRIMSKO DOBA
(TRIBALI, AUTARIJATI, DARDANCI, SKORDISCI l MEll)
Redakcioni odbor:

ALOJZ BENAC i BORIVOJE OVI

Urednik

A L O J Z B E N A C,
redovni

lan

Akademij e nauka i umj etnosti

Bosne i H e rcegov in e

SARAJEVO

l 9 6 9

ACADEMIE DES SCIENCES ET DES ARTS DE BOSNIE- HERZEGOV!NE

MONOGRAPHIES
TOME XXX

CENTRE D'ETUDES BALKANIQUES

Li v re l.

FANOULA PAPAZOGLOU

LES TRIBUS INDIGENES DE L'INTERIEUR

BALKANIQUE AL'EPOQUE PREROMAINE
Comite de Redaction :
ALOJZ BENAC et BORIVOJ OVI
Redacteur en chef
A L O J Z B E N A C,
membre de !'Academie des sciences et des arts de
Bosni e- Herzego vine

SARAJE V O
19 6 9

SADRAJ
Uvod

11RIBALI
Politika

istorija . . . . . .
. . . . . .
Odnosi s ocLriskom kraljevinom. Pohod na Abderu 1.2 - Triba:li u doba FiliJpa II 16 - AleNsaiJJdrov pohod na Tnilbale 2B Tribali pod ma>k edonskom viau 3S - O tobo~joj ,seobi Tribala 38 - Sla~bljeiJJje i postepeno izUJIDiranje triba~Esike zajednice u helenistiko doba 43
JI. Teritorija . . .
.
.
Teritorija Tribala u rimsko doba Sl
liJ. Etnika pripadnost
IV. O rei TPIBAAA02: kod Atinjana
J.

AUTAIRIJATI
I. Politika istorija . . . . . . . . . . . . .
Domovi na Autarijata i problem njihove seobe 71 - Autarijati
izmeu 335. i 279. godine 86
li. Etnika pripadnost i ime
DARDANOI
I. Politika istorija
Darda~Di:ja u :senci Makedonije 104
Darda~Dija u doba velike
keiitske najezde .106 - Odnosi s Ann~gonidima . Da11dania tg ens infestissima Macedoniae 111 - Dardanija -rimski saveznik protiv
Fi>Hrpa H9 - .B asta~rni ugroavaju Dardani<ju 124 - Dardanci u
poslednjem rimsko-mG~Jkedonskom .sukobu 1.29 - Darda~Dsko-dm
s.ko 'SUisedstvo 133 - Bellum Dardanicum Skri:bonilja Kuriona B7
- R<~~Zue.danost rimskih namesnika i poslednji trzaji poluzaviisne
Dardanije 140
JI. Teritorija
liJ. Etnika pripadnost
Antilki tP~sci o etniokoj pripadnosti Dardanaca 161 Jeziki materija:!: a) Glose 167 - b) OnOIIllaSitika 168 - e) Torponomasti'ka
189 - d) Bvnilka 201 - Arheoloki materijal 202
SKORDISCJ

I. Politika istorija
Velika :najezda Kelta i naseljavanje Skord~ska ok.o u a Save 210
'H xa-rw ra).a-rlat. Stkordi:sci u planov.i ma Fili:pa V [protiv Rima 215
- Prvi sukobi s Rimljanima 218 - Kimbri i Sko11di>sci 2121 - Letajs,k i natpis 224 - Skordisci ne daju mira Makedoniji 226
- Doba zatija 234 -,- Pohod Kornelija Scip:ona Azijagena 241 Sko11di:sci i Boirebista 255 - Pokoravanje Skordi:ska 261

ll
ll

47
54
64

69
71
97
101
104

143
161

209
210

II. Etnika pripadnost i ime

III. Teritorija

272

I. Evropski i azijski Mysoi

II. Ime i etnika pripa,dnost
III. Politika istorija .

299
299
307
3112

265

MEZl

Mezi ulaze u interesnu sferu RimljaJila 312

Krasa 3116

Pohod Marka

IV. Teritorija
POLITiKO

328

UREENJE,

DRUTVENI
SREDNJOBALKAINSKIH PLEMENA

OBiAJI

EKONOMSKI

ODNOSI

I VEROVANJA SREDNJOBALKANSKIH PLE MENA

334
373

ZAKLJUAK

395

REZIME: LES TIRIBUS INDIGENES DE L'INTERIBUR BALKANIQUE A L'EPOQUE PREROMAINE

399

IZVORI
. . . . . . . . .. , . . . . . . . .
Tdbali (T l - T 88) - 409, Autarijati (A l -A 26) - 422, Darda nci (D l - D 108) - 426, Skordisci (S 1- S 53) - 442, Mezi
(M l - M 55) - 454

407

Spisak izvora .

464

l.

Antiki 1p~sci

464 -

2. Natpisi 470

BIBLIOGRAFIJA

. . . . . . . . . . . . . . . .
472 - Td bali 473 A utarijati 475 - DandalllCi 476
- Skorotscri 47,8 - Mezi 481 - Poliri&o ureooje, drut veni ivof
i obiruji 482

472

REGISTAR
KARTA: GeografiS'ki pmstor na k ome .se odvijala i.storija srednjobrulkrunskirh rplemena

4&5

Skraenice

UVOD
Dva osnovna elementa opredeljuju karakter srednjohalkanskog
njegov centmlni poloaj, koji ga ini sponom izmeu grko
makedonskog juga, ilirskog zapada i trakog istoka, i velika transverzala koja ga, spajajui Podunavlje sa jugom Balkanskog poluostrva,
preseca upravo po sredini. Po svom poloaju srednjobalkansko podruje
moglo je postati kolevka jediinstvene etniko-kulturne zajednice, kao
to je to bilo docnije u srednjem veku. Meutim, geografski uslovi deluju u raznim epohama razliito u zavisnosti od ekonomskog razvtitka.
u ranoistorijsko i antiko doba konfiguracija terena i mrea vodenih
piUJtova uinih su od srednjobalkansikog prostora koridor kojJm su se
sputale seobe i kretali ratniki i pljakaki pohodi. Prirodni putovi
olakavali su, naravno, ,j miroljubiv saobraaj meu narodima i njihovo
meanje. Meutim, poto nije bilo uslova za obrazovanje drave koja
bi bila u stanju da zagospodari celom oblau i da izvlai koristi od
takve saobraajnice kao to je bio put od Dunava ka Egejskom moru,
plemena su se na srednjebalkanskom prostoru potiskivala, mea1a su se
sa staDincima i preslojavala jedna preko drugih, tako da je, uprkos
svom centralnom poloaju, ovo uvek nemirno podruje postalo u stvan
granina sfera ilirskih i trakih zemalja.
Tribali, Autarijatri., Dardanoi, Skordisci i Mezi nisu inili jednu celinu ni u etnikom ni u politikom srr..islu. Zajednikli su im bili samo
geografska sredina u kojoj su iveli i privredni i istorijski uslovi pod
kojima su se mzv,i jali. Tribali su bili bUi Traanima nego Ilirima, ilirskli Dardanci su obuhvatali jake trake elemente, a Skordisci su bili
keltski doljaci. Meutim, nj,i hove sudbine bile su tako isprepletene da
se moraju pmuiti zajedno. Autarijati upadaju u srednjobalkanski prostor dolazei s ,i lirskog zapada i za kratko vreme njihova se istorija mea
s istorijom ostalih tamonjih naroda. Mezi, s druge strane, pripadaju
trakoj porodici naroda i uglavnom izlaze iz okvira srednjobalkanskog
podruja. Ali oni su bili u takvom teritorijalnom odnosu prema TribaUma da je teko povui gralllicu izmeu njih. Njihovo ukljuivanje u
istoriju srednjobalkansJ:dh plemena bilo je utoliko nuruije to su oni
dali ime provincij:i koja je u rimsko doba obuhvatala naj;ve6i deo zemalja tih plemena. Blisko susedstvo, siini uslovi materijalnog ivota, savezi i neprijateljstva, zajedniki pohodi i meusobne otimaine, najzad,
ratovi protiv Makedonaca i Rimljana, povezal1i su sudbine Tribala, Darpodruja:

danaca, Autar;ijata, Skordiska i Meza. Iako etniki raznorodni, oni su

bili blii jedni drugima nego narodima koji su ih okruavali. I njihov
odnos prema grko-makedonskom svetu bio je slian: nasupmt junoilirskim plemenima i Peoncima, koji su vrlo rano osetili uticaje helenske
kulture, srednjobalkanska plemena nisu podlegla privla nosti vie civilizacije i ostala su van dometa heleniziranja.
Uzeta u celini, istorija s.rednjobalkansk.ih plemene obuhvata period
od V do I veka pre n . e Na istorijsku pozornicu ovi narodi ne stupaju
istovtremeno. Najranije ulaze u horizont Grka, ve tokom V veka, Tribali, vemvatno putem trake obale. Sredinom IV veka ratovi Filipa II
Makedonskog sa sevemim susedima, Ilirima, Peonoima i Traanima, dovode Tribale, a isto tako i Dardance, u neposredan dodir sa grko-make
donskim svetom. Iz tog vremena potiu i nae najstarije vesti o Autarijatima, kojrr ptred kraj IV veka ulaze u srednjobalkanski prostor. Za Tribale i Autanijate to je doba najveeg uspona. Oba ta Imroda gube pol:itiki znaaj u vremenu posie Aleksandra Vel:i kog, a Autarijati uskoro i
sasVIim nestaju. Keltska seoba poetkom III veka izbacuje na povrinu
Dardance i dovodi u srednjobalkansku oblast Skordiske. U III i II veku
ova plemena gospodare zemljama izmeu Makedonije i Dunava. Utvr~
ivanje R~mlj,ana u Makedondji, sredinom II veka, i njihovo nadiranje
na sev:er, tokom I, prekida slobodan razvitak s.rednjobalkanskih plemena.
Tek poetkom I veka, u vezi s rimskim osvajanjima, pojavljuju se u na
im izvonima Mezi, za koje je ve Homer znao. Njihova istorija traje
najkrae.

Prostorni okviri [stonije srednjobalkanskih plemena ne mogu se

blie odrediti. U toku nelmliko vekova, koliko je proteklo od prvih vesti
s kojima oni izlaze iz mraka bezimene prolosti do njihovog pada pod
rimsku vlast, TDibali, Auta:djati, Dardanci, Skordisci i Mezi bili su izloeni estim ri ponekad vrlo dubokim promenama, tako da nismo u stanju da odredimo ta se u datom trenutku krije iza njihovih imena. Pitanje je da li su ikada imali jasno omeene teritonije. Grubo uzevi mogli
bismo re6i da su se njihove zemlje podudarale sa teritorijom poznije
rimske provincije Gornje Mezije. Ali ova podudarnost ne samo da je
nepotpuna (Autar;ijati se prvobitno nalaze izvan ove oblasti, a Mezi ulaZie u nju samo svojim zapadnim delom) ve njeno naglaavanje moglo bd
navesti na to da se istorija srednjobalkanskih plemena posmatra kao
predistorija te rimske provincije. A to bi bilo sutinski pogreno, jer rimska provincija nije bila rezultat slobodnog razv:itka srednjobalkanskih
plemena, ve je stvorena onda kada je rimska o~kupaaija uinila kraj tom
razvitku.
Narodi, kao i pojedinci, nadivljuju svoj fiziki nestanak u delima
i seanjima koja ostave za sobom. Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisoi i Mezi nisu imali ni velikih gradova ni trajnih graevina, koji bi
odoleli zubu vremena, ni umetnik:ih tvorevina u kojima bi bili utisnuti
njihovi LikoVIi, izraene njihove misli i verovanja. Oni nisu stvorili dela
koja bi mogla da privuku panju radoznalih suseda i namernika i da se
na taj nain sauvaju od zaborava. Nisu imali ni knjievnost koja bi
s pokolenja na pokolenje prenosila njihova predanja, njihova iskustva
i ivotne poglede. Za razliku od mediteranskih naroda, oni nisu klesati

kamen, nisu vajaLi, nisu slikali. Nisu ostavili za sobom nijednu svoju
lilwvnu predstavu, nijednu ispisanu re.
to ta plemena ipak n:isu ostala anonimna za sva vremena, za to se
ima zahvaliti okolnosti to njihove zemlje nisu bHe jako udaljene od
arita klasine civilizacije i to su prilino rano ule u horizont gr
kih !istoriara i geografa. Meutim, na nivou na kome su se nalazila srednjobalkanska plemena ratni pohodi bili su jediJnidogaaj ,i koji su mogli
da ostave trajniji ilstorijski trag, Mirna vremena protiu u takvim drutvima neujno i bezbojno. Stoga, ogromna veina podataka koje su
nam ant~ki pisci sauvali o Tribalima, Dardanoima, Autarijatima, Skordiscima i Mezima odnosi se na njihovu spoljnu istoriju, njihove meu
sobne odnose i sukobe, ratove s Makedoncima i Rimljanima, dok je
sasv;i m malen broj onih koj,i osvetljavaju njlihove institucije, privredni,
drutveni ivot i obiaje. U tom pogledu nema izgleda da e se naa
dokumentacija ikada znatnije izmeniti.
Jedini domen u kome se moemo nadati prolirenju naih znanja
o srednobalkanskim plemeruima je materijalna kultura. Arheologija e,
svakako, novim nalazima i sistematskim studi,j ama jasnije osvetliti ekonomske usJove ivota ovih plemena. Zasada, meutim, arheoloki materijal je tako oskudan- o eposi koja nas interesuje- i tako nedovoljno
obraen da je, obino, nemogue utvrditi kome etnikom elementu su
pripadali pojedini objekti. Novine i iznenaenja mogu se u tom pogledu
oe~ivati svake godine, sa svakom novom arheolokom kampanjom.
Moda e se jednog dana otkriti i neki umetniki spome.ruik koji bi se
mogao pripisati Dardancima ili Skordisdma. Takvo otkrie otvorilo
bi nove vidike, jer ono to nam najvri e nedostaje, tlo su upravo podaci
o duhoWloj kulturi srednjobalkanskih plemena. Danas jedva moemo da
vidimo opti nivo njtihovog razvitka, a ono to ini bit jed11-og naroda,
njegovu .i ndividualnost, to ostaje skoro sasvtm izvan naeg domaaja.
Poneto znamo o tome kako su, na primer, Atinjani gledali na Tribale i
ta su Makedonci i Rimljani mislili o Skordiscima i Dardancima, ali ta
su ti narodi misliLi o sebi, o svojim susedima, o svetu koji ih je okruavao, o tome jedva da moemo neto sigurno rei. Ponekad nam se ini
da u nekom obiaju ili ritualu otkrivamo divljake, koji, moda, nisu ni
imali ta da kau o sebi; drugi put, opet, susrreemo se sa jakom vojni
kom organizacijom, koja je mogla da prkosi i Makedoncima i RJmljanima. Pitanje je da Li e se u tom pogledu .iJkad moi jasnije sagledati
stvari.
1

U pisanju istorije, kao i u umetnosti, materijal diktira oblik koji e

se dati jednom delu. Ova knj~iga treba da bude sinteza naih znanja o
srednobaJkanskim plemenima. Meutim, stepen razvitka tih plemena i
karakter izvora koj>ima raspolaemo ne pruaju osnove za stvaranje jedne prave stinteze.
Istorija nije bila podjednako naklonjena svim narodima. Plemena
iju prolost izlaemo u ovoj knjizi nisu uspela da se razviju neometano
l da izrastu u narode sa samosvojnom kulturom. Kratkotrajna nit njihova istorijskog ivota preseena je ekspanzijom Makedonaca i Riimljana. S izuzetkom Dardanaca, ona ruiJsu stvonila trajniju politiku organizaciju, te nisu ni imala pravu politiku istoriju .. Prouavanje primitiv-

nih naroda spada pre u sociologiju i etnologiju nego u istoriju, i kada

bismo mogli da posmatramo naa plemena neposredno, iznutra, na
prikaz hi bio, svakako, pre socioloko-etnoloke nego istorijske prirode.
Meutim, poto smo upuerui na tradiciju sauvanu kod antikih pisaca,
naa obavetenja o ureenju i drutvenim odnosima ~SrednjobalkaJnshh
plemena, o njihovom nainu ivota i m entalitetu, su vie nego oskudna.
S druge strane, i ono to se u ovoj knjizi pojavljuje kao politika istorija,
i to su u stvanivesti napabirene iz dela o makedonskoj m rimskoj istoriji, podaai iz izvetaja o borbama koje su Makedonci i Rimljani vodili
s nJima, bilo da su se branili od njihovih upada ili da su sami nadirali
i osvajali njihove zemlje.
Ovakvo stanje izvora dalo je mojoj knjdzi izrazito istraivaki karakter. Ne gubei iiZ v.ida krajnji cilj svakog istorijskog rada, morala
sam da stavim teite na minuciozno filoloko i istorijsko p1etresanje
izvorne gme. Tek na sigurno ustanovljenim i hrono1oki pouzdano razvrstanim i[ljeriioama mogu se iskonstruisati osnovne crte razvitka naH1
plemena. Literarna t'r a.dicija o srednjobalkanskim plemenima odavno je
poznata a o pojedinim njenim podacima :raspravljano je mnogo puta u
nauci. Ali ona dosada nije bila obraena u celini i zato nije ni bila iskoriena u potpunosti. Interpretirajui grko-rimske izvore, nastojala sam
da ne podlegnem njihovom uticaju u ocenjivanju karaktera i znaaja
srednjobalkanskih naroda i da ne zaboravim da mi njih vidimo oima
kojima su tih videli njihovi kulturniji susedi.
U nastojanju da sauvam i istaknem to jae individualnost pojedinih srednjobalkanskih plemena, posvetila sam svakome od njih poseban odeljak. Zajedniki sam obradila u zasebnom poglavlju, rukovodem se, opet, kako stanjem izvora, tako i samim p redmetom, politiko
ur,e enje, drutveni ivot i obiaje ovih naroda. Na tom planu najvie
dolazi do izraza srodnost koju raa ivot u istoj eposi, na istom tlu
i pod istim uslovima. Malobrojni podaci kojima raspolaemo o tim probLemima meusobno se dopunjuju i osvetljavaju. U tom poglavlju najbolje e se videti ta je vezivalo i ta razdvajalo srednjobalkam'ka
plemena.
Drugi deo knj1ige sadri Zbornik izvora. U njemu su data u originalnom tekstu, na grkom, odnosno latinskom, sva mesta iz antikih
pisaca i s antikih natpisa u kojima se pominju naih pet naroda. Teila sam da ne samo obuhvatlim doista sve to je zabeleeno o ovim
narodima, do najmanj!ih i najpovrnijih pomena, ve i da tu grau rasporedim tako kako bi to bolje dola do izraza genetska veza izmeu
pojedinih podataka. Po tome se moja zbirka razlikuje od drugih slinih
zbirki. Ona nije obian dodatak knjizi, ve njen organski deo.
Obraujui svedoanstva o srednjobalkanskim plemenima i piui
na toj osnovi njihovu istoriju, uvidela sam od kakve je vanosti da ta
svedoanstva budu rasporeena po sadraju, a ne po nekom spoljanjem, siuajnom i za samu stvar i1relevantnom naelu, kao to je, na
primer, azbuni red imena autora, koji se obino prtimenjuje u takvim
zbirkama. Sadrinski raspored nametao se utoiiko pre to, u ogromnoj
veini sluajeva, vesti kojima raspolaemo n e poLiu od savremenika,
ve ;su uze te iz dela poznijih pisaca, i to se kod tih pisac a esto nalaze, jedan pored drugog, podaci koji se odnose na razna v1remena i odraa8

vaju razna stanja. U toku rada potvrdila se ispravnost ovog naela.

esto sam morala da premetam u zborniku pojedine podatke, bilo zato
to sam bolje shvatila njihovu sadrinu, bilo zato to mi se, upravo njihoV1im poreenjem, time to sam im dala njihovo pravo mesto, jasnije
pokazalo njihovo poreklo.
Raspored gradiva u Zborniku odgovara u osnovnim linijama redu
izlaganja u prvom delu knjige. Najpre dolaze, za svaki narod posebno,
istorijske vesti, datirane kad god je to mogue ~ sreene hronoloki.
Zatim slede svedoanstva ~oja se odnose na teritor,i ju, na ime i poreklo
plemena, na njegove obiaje i druge strane njegova ivota. U svakoj grupi podaci su rasporeeni prema unutranjoj vezi. Naravno, sprovoenje
ovog loginog principa grupisanja nije bilo uvek i svuda mogue . Ponekad, naroito u sluaju geografsko-topografskih podataka koji se vremenski ne mogu razvrstati, pretpostavila sam da ih grupiem po autorima. Nwstojala sam da ne bude ponavljanja, ali je u izvesnim sluaje
vima to bilo neizbeno: podaci koji se odnose na dva ili vie naroda pojavljuju se na odgovcurajuem mestu kod oba n aroda, bHo u celini
bilo na taj nain to je na jednom mestu dat ceo tekst, a na drugom
samo odlomak o d neposrednog interesa za ta j narod.
Po praVJilu, svedoanstva koja se tiu srednjobalkanskih plemena u
doba cwrstva nisu ula u ovaj Zbornik, sem ukoliko nisam smatrala da
mogu biti korisna za reavanje problema iz predrimske prolosti. To je,
na primer, sluaj sa nekim geografsko-topografskim podacima. Bilo bi,
naravno, sasvim nesvrsishodno da sam skupila sve pomene Dardanaca i
Dardantje u rimsko vreme, aLi u sluaju naroda koji nestaju sa rimskim
osvajanjima, kao na primer Tr ibali, zanimljivo je bilo pratiti svaki n jihov trag, pa je i u tom pogledu cilj diktirao izbor.
Fragmenti su obeleellli poetnim slovom imena plemena i tekuom
numeracijom za svako pleme posebno. Tako su citirani u prvom delu
knjige. Doslovni prevodi, odnosno parafraze i .i nterpretacije ovih tekstova, mogu se nai na stranicam a koje su !ispod svakog fragmenta oznaene u uglastim zagradama. Na kraju odeljka dat je alfabetni spisak
autora i n atpisa o dakle je u zeta izvorna graa, uz naznaku brojeva
datih fnagmenata, ta~o da j e i sa te strane omoguen uv.id u dokumentaciju.
U toku rada na istoriji srednjobalkanskih ,plemena uverila sam s e
u to kolilm je vano .imcut i stalno pod rukom tekstove na kojima se zasniva izlaganje. To me je navelo na misao da sakupim ovu grau i da
je uinim dostupnom sva~ome. Kombinacija sinteze i zbornika iJZvora
moe, po mom miljenju, dati bolje rezultate n ego eksce,r piranje i kom entarisanje vesti o pojedinim narodima kod svakog pisca posebno.
J er. sve u 'Sivemu, podatcuka o srednjobalkanskim plemenima ima tako
m alo i oilli imaju tako uzgredno mesto u optem izlaganju antikjh dela
iz kojih su uzeti da se samo njihovim pribliavanjem i usporeivanjem
moe stei jasna predstava o njihovoj pravoj vrednosti. Prirodno j e da
se pri tome ne srne gubiti iz vida karakter izvora. Sinteza nas primorava
da o tome stalno vodimo rauna .
Nisu sva razdoblja ljudskog razvitka podjednako zahvalan m aterijal za istoriara. Radei na ovoj knjtizi nekolii~o godina, esto sa m se
pita la da li e njena konisnost odgovarati uloenom trudu. U pogledu
9

jedne stvani se nisam nikad dvoumila, a to je da samo iscrpno, temeljno

istraiv.anje itavog raspoloivog materijala moe uroditi dobrim plodom. Pregledi u kojima se proizvoljno bira graa i nekritiki ponavljaju
poznate stvari - a takvih pregleda ima u poslednje vreme sve vie
u naoj struci - ne samo da ne unapreuju nauku ve su esto i tetni,
jer doprinose ukorenjivartju i daljem irenju starih zabluda. Sakupivi
na jednom mestu i pretresavi iznova sve to je o srednjobalkanskim
plemenima zapisano od antike do danas, zapazmla sam mnoge stvari koje
ne vidi oko neupuenog. Na kraju dugog i mukotrpnog puta ini mi se
da su likovi naih Tribala, Dardanaca i nJihovih suseda postali mnogo
jasnJj,i nego to su bili dosada, mnogo opiplJiviji i ivlji. Nadam se da
to nije samo iluzija.

TRIBALI
Tribali su iveli duboko u unutranjosti Balkanskog poluost,r va,
donjeg toka June Morave i Iskerat, daleko od oivliLizatorsldh
uticaja heleniziranih obala Egejskog i Crnog mora. Pa ipak svedoanstva
o nj1ima iz druge polovine V veka pokazuju da su ve tada oni bili prili
no dobro poznati Grcima. Nije jasno koj!im su putevima Grai doli u
dodir s ovim udaljenim narodom, a1i, svakako, ne treba pripisati sluaju to su najranijti pomeni o njima vezani za Aninu. Sredrinom V veka
moralo je u At.ini biti dosta robova-Tribala da bi u oima Atinjana Tribal
postao olienje primitivnosti, divljatva, nastranih obiaj<"!- i neobinog
izgleda. Ovo roblje moglo je dospeti u Atinu bilo putem trakih luka,
koje su bile lantice Atinskog pomorskog saveza, bilo putem odriske balj,ivne, koja je takoe odravala prijateljske i saveznike odnose s Atinom. Nije iskljueno, meutim, da su ve tada, primamljeilli bogatstvima
grkih ko~onija u egejskom primorju, TribaLi preduzimali daleke plja
kake pohode (kao to znamo da su to inili u IV veku) i da je i to bio
razLog to se o njima govorilo i pisalo.
Vreme kada grki pisci belee prve vesti o Tribahlma podudara se,
koliko moemo videti, s vremenom njihovog najveeg procvata. Njihova
istorija, meutim, ne tJraje dugo. Onli nestaju s ~istorijske p ozornice u nemirnim vremenima, posle Aleksandrove smrti, koja su kulminirala u
keltskoj katastrofi. Nekoliko uzgrednih pomena iz poznijeg vremena pokazuju da se sauvalo seanje na Tribale kao na nekada najmonije i
najvee pleme u srednjem delu Balkana. Time se objanjava injenica
to su mriogo vekova docnije ueni vizantijski pisci, traei antiki naziv
za Srbe, izabraLi lime Tribala kao najpodesnije.
izmeu

I.

POLITiKA

ISTORIJA

PoLiti ka istorija Tribala ne moe se vie rekonstruisat.i ak ni u

osnovnim crtama. Ono to znamo o stll"ukturi tl'ibalske poHtike zajednice i o nje111im spoljnopol!iitikim odnosima suvie je malo da bismo
mogli da stvorimo celovitu sliku o ovom narodu. U razmaku od neto
V!ie od jednog veka, kojti zahvataju nai izvori, zabeleeno nam je svega
1

H er. IV, 49 (T 1); T h u k. II, 96 (T 2), v. dalje poglavlje o teritoriji.

11

nekolilw dogaaja iz tribalske prolosti. To su prilino krupni i zanimljivi dogaajri, ali svaki od njih stoji izolovana. Ipak u sklopu optih
priLika na Balkanskom poluostrvu u V i IV veku, naroHo u njegovom
srednjem i istonom delu, moe se briljivom analizom sauvanih izvor
nih podataka baciti neto svetlosti na mesto i ulogu koju su u istoriji
toga vremena imaLi Tuiba1i.

ODNOSI S ODRISKOM KRAUEVINOM -

POHOD NA ABDERU

Prva !istorijska vest o Tribalima, sauvana kod Tukidida, odnosi se

na doba pe1oponeskog rata. U njoj se TribaU pojavljuju kao susedi odriske k.r aljevine. Za vlade monog Sitalka, Odf'izi su ujedinili sva traka
plemena na severu do planine Balkana, na zapadu do gornjeg toka
Strume. Kao pi"ijatelj i saveznik Atine, odrisk:Ji kralj se i sam direktno
umeao u veliki rat koji je Grku podelio u dva tabora. To je dalo povoda Tukididu da govori o njemu i njegovoj dravi. Opisujui granice te
drave, Tukidid pominje Tribale kao narod sa kojim se na reci Iskeru
dodiruju Tre:ni i Tilataji, najzapadnija plemena koja su ulazmla u sastav
odriske kraljevine2. U vreme Sitalkova pohoda na Makedoniju ( 429)
Tribali su bili nezavisni aur6vop.ot. Nekoliko godina docnije Sitalk je
u ratu s njima. TukJidid kae da je Sitalk, zaratio na Tribale i bio pobeen u bici, a da je umm otprilike u ono vreme kada se dogodio sukob
kod DeLiona ( 424 )3. Osnovna injenica koju moemo izvui iz ove kratke
vesti o odrisko-tribalskom ratu jeste to da su se Tribali za Sitalkove
vlade nalazili u defanzivi prema svom jugoistonom susedu. To ne znaoi,
meutim, da je tako moralo biti i pre toga, a znamo da se uskoro posle
toga Sltanje izmenilo u korist Tribala.
Sledei dogaaj iz tribalske istorije o kome ujemo pada oko pola
veka docntije. To je znameniti pohod T11ibala protiv Abdere 376/ 5. godine.
Ova ekspedicija, koja je Tribale dovela do pod zidine bogate grke kolonije na obalama Egejskog mom, nije, svakako, bila ni prvi ni jedini njihov poduhvat takve vrste. Ako imamo u vidu rasulo koje je zahvatilo
odrisku kraljevinu u vreme Sitalkovih naslednika, naroito posle smrti
njegovog sinovca Seuthesa,4 moemo sa dosta uverenosti pretpostavitti
da su Tribali, koristei se takvim stanjem, preduzimali pljakake pohode u zemlje svojrih suseda i pre 376, pa su, po svoj prilici, i sami dopnineli slabljenju odniske kraljeV1ine. Napad na Abderu imao je vei
odj.ek i ostav;io trajniji trag nego ostale njihove najezde zbog toga to su,
)zmeu ostalih, i Atinjani bili njime pogoeni. Tri decenije kasnije naIbid.
T h u k. II, 101, 5 (T 3). Tukididov tekst mogao bi se shvatiti i tako
da je Sitalk poginuo u ratu s Tribalima; cf. Beloch. III. l, 218. Pretpostavila
sam drukiju interpretaciju zbog toga to se sukob kod Deliona odigrao u
prvim zimskim mesecima (cf. A. W. Comme, A Historical Commentary on
Thucydides, Oxford 1956, 558), pa mi se uinilo malo verovatnim da je u to
vreme Sitalk zaratio na Tribale, jer su ti meseci u severnim predelima Bal
kana nepovoljni za ratovanje. Da pomenemo uzgred da je u Filipovom pismu
Atinjanima, koje nam je sauvano meu Demostenovim govorima (D e m. XII,
9) , zabeleena verzija prema kojoj je Sitalk pao kao rtva atentata.
4 Za odrisko kraljevstvo v. B. Lenk, Thrake, RE, Zw. R., Vl (1936) 421 i d.
2

12

lazimo aluziju na ovaj dogaaj u Isokratovim reima da su Tribali uni,

tavali ne samo svoje susede nego i sve one do kojih su mogli stii.5
Iscrpan izvetaj o pohodu Tribala protiv Abdere sauvan nam je
kod Diodora. Dosta op9irno govori o ovom dogaaju i Ajneja, pisac Taktikona iz II veka n .e., navodei ga kao primer taktike greke Abderiana. Sem ova dva izvora, koji se, kao to emo videti, razl.ilkuju u paneemu, rat Tribala s Abderom pominje i beleka jednog sholijaste. Evo
kako se, prema Diodoru, odigrao ovaj napad:
U to vreme, gonjeni nerodioom, Tribali krenue u masama
(:rra.v<'lf)]J.Bi) preko granica i poee sa tuih zemalja sakupljati hranu.
Preko trideset hiljada njih upadoe u susednu Trakiju i stadoe pustoiti tel:'itoriju Abdere, spokojno i neometano. Domogoe se velikog plena
i krenue natrag neorganizovano, ne mislei na opasnost. Tada se Abderiani listom digoe na noge, napadoe Tribale dok su se ovi povlaili rastwreni u grupama, bez reda, i poubijae preko dve hiljade. Na to
varvaJri, razbenjeni zbog toga, da bi se osvetili Abderianima, upadoe
ponovo u njihovu zemlju. A ovi, poneseni svojom prvom pobedom li uzdajui se u pomoni odred koji su im susedni Traani poslali, pos.troje
se u bojni red da se tako suprotstave varvai:ima. Doe do estokog okraja, u kome se Traani iznenada okrenue protiv Abderiana, tako da
su ovi, ostavi sami, opkoljeni mnotvom varvara, poginuli skoro sva ko'liko ih je uestvovala u boju. Upravo kada s u Abderiani zapali u takvu
nevolju, a moglo im se desiti da budu i opsednuti, pojavi se Atinjanin
Habruja s vojs,kom i oslobodi ih od svake opasnosru. V arvare izbaci iz
njihove zemlje, a u gradu ostmlii znatnu posadu. Desilo se, meutim, da
je sam pao kao rtva nekakvog atentata.6
Neto krae, Ajneja izlae tok dogaaja .ovako: "Kada su Tribali
upali u njihovu zemlju, Abderiani su, izaavi ispred svojih zidina i posti1ojivQ se, postigli izvanredan uspeh: sudarivi se (s neprijateljem),
oni mnoge poubijae :i savladae brojnu li ratobornu gomilu. Ogoreni
onim to se dogodilo, Tribali se povukoe, prikupie snage i ponovo
upadoe u zemlju; postavivi zasede, oni opustoe t eritoriju Abderiana do pod sam grad. Abderiani pak, poneseni postignutim uspehom,
krenue uurbano na njih i udarie svom snagom i s velikim poletom,
ali .i h Tribali navukoe na zasede. Tamo je, kako iSe pria, za vrlo kratko
vreme poginuo najve6i broj graana ovog doista velikog grada. Jer, ne
zhajui za smrt onih koja su prvi izali iz grada, ostali graani nisu
prestajaJ.i da pritiu u pomo, ve su naprotiv podstiui jedan drugoga
hrlili da pomognu onima napolju sve dotle dok nije grad opusteo i ostao
bez muke glave.7
Kao to vidimo, Ajneja ne pominje povlaenje Tribala s plenom i
prjpisuje pobedu Abderiana iskljuivo okolnosti da su "'ni doekali
Tribale slono i organizovano. Isto tako, on ne pominje n:i pomo Traana, odnosno nJihovo izdajstvo u toku bitke, zbog koga je, prema Diodoru, dolo do katastrofe. Ajneja, oigledno, smatra da su Abderiani
uinilti taktiku greku to su tako nesmotreno svi odreda napustili svoje
zidine i i zali da se bor e s nepriiateljem. On ne govori nli. o pomoi
5

6
7

I s ocr . Panath. XIJ, 227 (T 78), v. 374.

Diod. XV, 36, 1-4 (T 4).

A e n. Tac t. XV, 8-10 (T 5).

13

atinskog stratega Habrije, koji je, prema Diodoru, spasao grad od potpune propasti. Meutim , jedna beleka sholijaste Aristida retora (Panathen. p. 275) potvruje ovaj Diodorov podatak.s Iz nje saznajemo da je
Habrija pritekao u pomo Abderianima kada su ih napali TJ:'Iibali i Maroneja. Ona nam je sauvala i ime tadanjeg tribalskog poglavice: zvao
se Hales.
Razlike izmeu Driodorova ii Ajnejina teksta nisu takve prirode da
bi, sa stanovita tnibalske istonije, vredelo na njima se naroito zadrati. ini mi se da Diodorova verzija zasluuje potpuno poverenje. Neka
odstupanja kod Ajneje - npr., izostavljanje posebne okolnosti u kojoj
su Abderiani odneli pobedu nad Tribalima - mogu se objasniti skraivanjem prvobitnog izvora. Da su pak Tribali doista naili na podrku
n ekih od suseda Abdere, gov;od nam, kao to smo videli, i sholijast. Oba
naa izvora, Diodor i Ajne ja, slau se u tome da je poraz koj:i su Tribali
naneli Abderi u drugom naletu bio katastrofalan. Numizmati!<Ji nalazi
potvruju da se ovaj doista veliki i bogati grad nije nikada vie oporavio
od ovog udara.9
Dva su pitanja od naro61tog interesa za nas u vezi s ovim dogaajem: l. da li je ovaj pohod Tribala bio obian pljakak:i pohod ili
neka vrsta seobe? 2. ta je navelo Tnibale da krenu iz svoje zemlje? Ova
pitanja se moraju posmatrati povezano.
Diodor kae da su Tribali krenuti naVOIJ}1E~ i da ih je bilo pr eko
t11ideset hiljada. Ako bismo izraz :;rav81J}1EL shvatili doslovce, mogli bismo
zakljuiti da je re o seobi. Meutim, ni po emu se iz Diodora ne vidi
da su Tribali imaLi nameru da promene svoja stanita. Naprotiv, Diodor
navodi kao razlog zbog koga je dolo do ovog pokreta n estaicu hrane
( auooeia). TribaLi su, dakle, krenuti u susedne zemlje da tamo nabave
namri,m ice koje su im n edostajale, a kada su se nagrabili plena, oni su
se povukli natrag. Veini naunika koji su se bavili ovim pitanjem inilo
se, ~pak, da je morao postodati i neki drugi razlog za tribalski pohod.
J edni su ovo kretanje Tribala doveli u vezu s dolaskom Kelta na Balkansko poluostrvo, drugi sa seobom Autarijata u pravcu istoka.to Prvo miljenje je danas naputeno, jer su arheoloka i:spitivanja pokazala da se
ne moe govoriti o pritisku Kelta tako rano u IV veku. Meutim, kao
to emo videt1i, nri seobu Autanijata nije moguno staviti u prvu p olovinu IV veka, jer se upa d Autarij ata u zemlju Tribala morao dogoditi
8
9

S choi. in Aristid. Panathen. 172, 7, ed. Dindorf. p. 275 (T 6).

Up. RE I (1893), 22 i d. Polaschek, ibid. s. v. Triballi, Zw. R., VI (1937) ,

2394.
10 Veina starijih naunika, na primer, Tomaschek, 88, Zippel, 33, Schutt,
37 (za ostale v. Polaschek, Triballi, 2395), uzimaju pritisak Kelta kao uzrok

ovog pokreta,. Miljenje da su Autarijati bili izazivai tribalskog pohoda zastupa u poslednje vreme Polaek, n. d., 2395. On smatra da su se Autarijati
u vreme Aleksandrovog pohoda na Tribale, 335, nalazili na red Iskeru, ali
nisu vie bili vojniki tako jaki kao ranije. Stoga on pretpostavlja da su oni
ve u prvoj polovini IV veka izvrili jak pritisak na Tribale i da su se ovi tada
iselili preko Hema ka Dunavu, Slinog miljenja je i Gerov, IIpoy'!BaHrra II, 23.
Polazei od toga da su Tribali prvobitno iveli na srednjem toku Morave, u
dolini Niave i Sofij skom polju, on smatra da u vreme kada jedan deo Autarijata kree na jug protiv Abdere, drugi prelazi preko Stare planine i Balkana
na donji tok Iskera i dalje na istok. Izazivai ovog raseljavanja Tribala bili
su, po njegovom miljenju, Autarijati, na koje su vrili pritisak Kelti. O ovim
kombinacijama, koje mi se ine nezasnovane, v. dalj e, str. 38 i d .

14

posle Aleksandmva pohoda na Tribale. Ostaje, dakle, da se prihvati objanjenje koje nam daje Diodor. Nema nieg neobinog u tome to su
Tribali, bez namere da se sele, preli veliko rastojanje koje razdvaja
njti hovu zemlju od Abdere. Znamo iz poznijeg vremena da je takvih pohoda bilo i da oni nisu predstavljaU nita nemogue. SkoTdisci su esto
prelazili,. iskljuOi.vo u pljakake svrhe, daleki put od Dunava do Makedonije i Grke. A da je na primit,i vnom stupnju ra.zVIitka pmizvodnih
snaga na kome su se nalaziLi Tribali moglo doi do nerodke i gladi koje
su stanoVlliitvo gonile da trai hrane izvalll svojih granrl.ca, to ni je potrebno naroito objanjavati. Ne vidim, dakle, ra:zJloga da se cnroosia ne
prihvati kao uzrok tribalske ekspedicije. Iako Diodor kae da su Tribali
krenuli Tiavol']p.Ei,njihov napad na Abderu nije bio nita drugo do obian
pljakaki pohod.n
Re :rravol']~Ei ne treba shvatiti u bukvalnom smislu i na osnovi nje
zaklju.iti da su sVIi Tribali napustiLi svoju zemlju. Diodor je njome, svakako, eleo da podvue masovnost ovog pokreta. Teko je rei da li su i
porodice ile za vojskom, ali to nije iskljueno s obzirom na to cj.a je
nj.i hovo izdravanje u zemlji bilo oteano. ini mi se, meutim, da broj
zabeleen kod Diodora moe da se odnosi samo na triba:lske ratnike,
bez obzira na to da li e se on smatrati za verodostojan ili ne. U svakom
sluaju on nije nemogu, ne odudara od slinih podataka kojima raspolaemo. Da:ndalllci su, na primer, 2'80. godine ponudili Ptolemeju Keraunu
pomo od 20 000 vojnika,12 a odriski kralj Sitalk podigao je protiv Makedonije vojsku od 150 000 ljudi.18 Naroito je znaajno da nam je ovu poslednju cifru zabeleio Tukidiid, pisac koj.i je dobro poznavao prilike u
T rakiji i bio izuzetno oprezan u davanju brojnih podataka. Nismo u mogunosti da proverimo dra H je njegov podatak o trakoj vojsci taan.
Moda je i preuvelian, ali je vano to da ga Tukidid nije smatrao za
nemogu. U toj svetlosti i podatak Diodorov o 30 000 Tribala izgleda
sasv'i m p!I"ihvatljiv.
Da to nije bila mala vojska, ve doista masovni pokret, moe se
indirektno zakljui,ti i po pos,t ignutom uspehu. S obzirom na nadmonost
hop1ita nad svakom varvarskom vojskom, tribalske snage su morale
daleko premaati grke da bi ih mogle savladati. Znamo, meutim, da je
Abdera bila jedan od najveih gradova u Trakiji: u V veku, kao lan
Atinskog pomorskog saveza, ona je plaala najpre 15, a docnije 10 talenata farosa. Mogla je, prema tome, imati dvadeset, pa i vie hiljada graana.14 I sa te strane posmatran, broj od 30 000 Tribala, kojii nam daje
D1odor, ne izgleda nemogu. Moe li se na osnovi njega izvui kakav
zakljuak o veliini tribalskog naroda? Ne verujem. Jer ni.ti znamo niti
moemo znati koji je p rocenat ukupnog stanovnitva predstavljaLo onih
trideset hiljada.
11 Neredi u odriskoj kraljevini mogli su takoe namamiti Tribale na
preduzimanje pljakakih pohoda. U svakom sluaju, nepostojanje vrste vlasti u Trakiji olakavalo je njihovo kretanje do Abdere; of. Beloch, III, l, 218,
t z I u s t. XXIV, 9-11, v. str. 107.
13 T h u k II, 98; cf. J. Beloch, Die .B evolkerung der griechisch-romischen
Welt (1886), 214.
14 Diodor (XIII, 72) za nju kae: 7tALV liv 't"()(Ls auvo.-rw-rO:-ro:Ls oticrcxv -r6-re TWV
E1ti 0p'*X1Js , cf. Beloch, n. d., 214. Beloch pretpostavlja da je Milet, koji je
plaao 10. talenata farosa, imao nekoliko desetina hiljada graana (n.d., str.
229), a Efes, iji je doprinos iznosio samo 6-7112 talenata, oko 25 000 gra- .
ana (ib., 231).

TRIBALI U DOBA FILIPA II

PosLe Abdere ponovo nastaje nekoliko decenija potpw1og mraka
u istonijli T11ibala. Treba se spus titi do vlade Filipa II pa da ponovo u
jemo o njima.
Filip Ma,kedonski imao je, kako se ini, vie dodira s Tribalima.
Najpre su ovi vrili upade u Makedoniju, a zattim ih je Filip primorao
da priznaju njegovu vlast. Na alost, o ovim dogaajima nemamo konkretnih podataka- s izuzetkom jedne epi:zJode s kraja Filipove vlade-ve samo alu:zlije koje mogu vie da zagolicaju nego da zadovoJje nau
radoznalost.
U znameni1lim govonima koje je odrao, najpre na reci Hifazisu,
kada mu je iscrpena vojska odrekla poslunost i odbila da krene dalje
u Indiju, a zatim u Opisu, kada su makedonski veterani dali oduka
svome ogorenju to ih njihov voa otputa i eli da vrati u domovdnu,
Aleksandar Veliki, predoavajui vojnicima ta su sve njegov otac
i om uinili za njih ~ nainiH od njih, evocira sliku Makedonije pre F'ilipova vremena: to je bila zaostala i siromana zemlja, koja se s mukom
branila od ~agres~vnih suseda, ILira, Tribala i Tmana.
>>Filip vas je zatekao- kae Aleksandar u drugom govoru- kao
bedne nomade koji, zaodenuti veinom u koe, pasu po planinama svoje
malobrojne ovce i bore se oko njih, bez mnogo uspeha, s Ilirima, Triba1ima 'i susednim Traanima. Filip vam je dao da nosi,te hlanlide mesto
koa, on vas je s planina spustio u ravnJce i uoinro da u boju budete
ravni susednim varvanima. . . Od robova i podanika on vas je uinio
gospodarima onih isttih varvatr a koji su vas ranije odvodili u ropstvo i
plenili vae blago, ,i on je veLiki deo Trakije pripojio Makedoniji.15
U govoru odranom na reci Hifazisu Aleksandar, bodrei svoje vojnike, ,istie da je vredno uloiti i najvee napore ako oni vode slavi.
ta bi bilo od Makedonaca da ih FiLip i on nriJSu poveli putom, istina napornim i punim pogibli, ali jedinim putom kojim se moglo doi do gospodstva nad celim svetom? ta bismo lepog i dostojnog slave izvrili da smo ostali u Makedoniji i zadovoljilti se time da bez napora branimo svoja ognjita, odbijajui trake susede, ili Ilire, ili Tribale, ili one
Grke koji nam nisu nak1onjeni?16
Kao to se vidi, na oba mesta TI'Iibali se pominju kao narod koji
je ugroava:o bezbednost i opstanak Makedonije, nita manje nego Iliri
ili Traani. Ne vidim razloga da se posumnja u rei koje Arijan stavlja
Arr. VII 9, 2 -3 (T 7).
Ar r. V, 26, 6 (T 8) . Odjek uverenja da su Tribali u rana vremena bili
jedan od glavnih varvarskih neprijatelja Makedonije nalazimo u iz \'esnom
smislu u reima koje retor Dion Hrisostom stavlja u usta mladog Aleksandra u jednoj fingiranoj diskusiji s Filipom o vrednosti Homerova i Heziodova
pesnitva (D i o n. Ch r y s., or. II, 9): pesme o pastirima i teacima ne mogu
biti od koristi, kae Aleksandar, ni nama (tj. Filipu i njemu) ni sadanjim
Makedoncima, ve onim nekadanjim, koji su obraujui njive i pasui stoku
robovali Ilirima i Tribalima (T 9). U istu vrstu svedoanstava spada pseudoEuripidova pismo (P s. E ur i p. epist. V) u kome tragiar kae: jer niko
nee rei da smo u elji da dobijemo purpur i ezlo ili da se, preuzevi komandu nad utvrenjima kod Tribala, nazovemo komandantima, prevalili put do
Arhelaj a, ve jasno (da e nam prebaciti) da smo to uinili radi obogaenja<<
1s
16

(T 10).

16

u usi:a Aleksandru, iako drugi izvod (Diodor, Justin) navode samo hire
i Traane kao neprijatelje od koj.ih je Filip morao da brani svoju zemlju.
Ovu razliku nije teko objasniti. Prema DiodOIIU, Iliri su drali Makedoniju porobljenu u vreme kad je Filip doao na makedcmski presto, a
nekoliko godina docnije, kako nam pokazuje ii jedan ati.lci natpis, stvorena je protiv Filipa koalidja Ilira, P.eonaca i Traana, koju su podravalJ i AtinjanJ.17 Tnibali se u to vreme ne pominju zato to tada, na poetku Filipove vlade, nisu imali zajednike granice sa Makedonijom.
Tek pokorenjem Peonije i Dardanije oni postaju susedi Makedonacals
i tek tada je mog1o doi i do onih upada Tnibala u makedonske zemlje
koje Aleksandar pominje u svoj1im govorima. Karakter ovih tribalskih
akcija ne podlee sumnji. Kao i u sluaju napada na Abderu, to nisu
bili osvajaki ratovi, ve obini pljakaki pohodi, u kojima su Tribali
odvodili iz Makedonije ljude, stoku i razno drugo blago.
F1ilip je ne samo u6i:nio kraj ovim upadima ve je TnibaLima, kao
i ostalim bliim i daljim susedima Makedonije, nametnuo svoju vlast.
O tome kako se >i kada to dogodilo nema direktnih podataka u izvorima.
Na osnoVi Demostenove reenice u kojoj se kae da je Ei1ip idui tamoamo pokoravao Ilire, Tribale, ka:o i neke Grke, i na taj nain sticao veliku mo<< moe se pretpostavitli da je make donski kralj preduzeo pohod i
u t.nibalsku zemlju. Kod mnogih poznijih pisaca sauvan je odjek o
>>pokorenj!U TribaLa. U jednom fragmentu koji se pripisuje PorfJriju
Tirskom (III vek n.e.), a sauvan je kod viza:ntijskog hr.onografa Sinkela
(IX vek), stoji da je Filip pokorio i Tr.ibale. U retorskoj vebi Pokuda Hlipa ('l:royo~ <lltlil"t1!'ou) Libanijeva uenika Sirijca Aftonija itamo
da je Filip, poto je porobio svoje sunarodnike, poeo da osvaja susedne
oblas.tJi i da je pokonio Peonce, Ilire i zauzeo zemlju Tribala. P01obljeni telom, ovri su narodi, meutim, dodaje Aftontije, ostal1i slobodni duhom
i sanjali o ustanku. I u anonimnoj biografiji Demostenovoj koja se obi
no pripisuje Zosimu pominje se potinjavanje Tribala i Peonaca. A kod
Liballlija, u njegovoj retorskoj deklamaciji Demosten sam sebe optuuje stoji da je Demosten pla kao nad Ilirima, nad Tribalima, nad Amfipoljem a Potidejom ... , dok u Demostenovoj apologiji oitamo da su
Iltini, Peonoi i Tribali takoe doprinel,i da Demosten bude zarobljen .
Sv>i ovi podaci pokazuju da se u poznoj antici o polmravanju Tribala znalo mnogo vie nego to mi znamo. Naj<za:d, i Arijan govori o poburui Iltira
i TI'ibala posle FiLipove srnrt,i, iz ega takoe sledi da su oni priznavali
vlast velikog makedonskog kralja.19 Pitanje je samo da li je to pokoravanje izvreno ranije ili tek 339. godine, u vezi sa skHskim pohodom
(v. dalje).
17 Diod. XVI, 4; lust. VII, 67; Frontin. II, 3, 3. Ugovor ilirskog kralja
Graba, peonskog Likpeja i trakog Ketripora s Atinom: lG IJ2, 127.
18 U !sokratovoj besedi Philippos, napisanoj neposredno posle Filokratova mira 346, pominju se meu zemljama koje je makedonski kralj podvrgao svojoj vlasti Peonci i mnotvo Ilira, sem onih koji ive kraj Jadrana.
Nema ni Dardanaca ni Tribala, I s o er. Phil. 21.
19 Dem. XVIII, 44 (T ll) ; Porphyr. T yr. FHG Ill, p . 691 (:::::: Synkell. Bonn. 501) (T 12); Aphthon. pr ogy mnasmata p. 29, 17 sq.
(T 13); D e m o s t h. vita II, ed. C. Muller, Il, p. 526 (T 14); L i b a n . decl.

XX, 16 (Demosthenis se incusantis oratio) i decl. XXIII, 78 (Demosthenis apologia) (T 15 i 16); Arr. I, l, 4 (T 23) .
2 Djela XXX

17

Na osnovi Demostenova podatka efer je zakljuio da je Filip zaratio na Tribale 344/ 3, kada je, prema Diodom (XVI, 69,7), voen rat
s Ilirima. Ed. Majer smatra ovaj zakljuak pogrenim. On misli da se ne
moe oekivati potpuna preciznos t kod Demostena i da je govornik
pomenuo Tribale, p ored Hira, zato to su mu oni bili na umu u vezi
s pohodom 339. Svedoanstvu Porfinija Tirskog Majer ne pripisuje nikakav znaaj. Polaeku, naprotiv, eferova pretpostavka se ini v.r lo
verovatna. Reenje ovog hmnolokog problema moemo, moda, nai
u pomenu Tribala u !sokratovoj Panatenajskoj besedi. Ovaj je govor
napisan izmeu godine 342. i 339, a nain na koji stari retor govori o
Tribalima kao o slonom i monom narodu doputa da se nasluti da
oll!i u to vreme jo nisu priznavali makedonsku vlast2o.
Pored ovih optih ukazivanja na veze TDibala i Filipa, sauvan nam
je i jedan konkretan podatak o njihovom sukobu. Kada se Filip vraao
od Skita - itamo kod Justina - pres.retnu ga Tribali :i stave mu do
znanja da mu nee dati slobodan prolaz ako im ne ustupi deo plena.
Nastade svaa i uskoro doe do bitke u kojoj je Filip bio tako ranjen
u bedro da je kmz nj egovo telo ubijen konj. Svi su mislili da je poginuo
i pien je izgubljen. Tako skitska pljaka, kao neko prokletstvo, umalo
nije postala kobna za Makedonce.,,21
Ovaj incident dogodio se 339. godine. Justin ga nadovezuje na izlaganje o sukobu Filipa II ,j skitskog kralja Ateje u oblasti ua Dunava,
sukobu koji se zavrio sjajnom pobedom Makedonaca. Predistorija ovog
skitsku-makedonskog rata interesantna je i sa stanovista Tribala. Ona e
nam pomoi da utvrdimo mesto gde su Tribali mogli da zaustave makedonsku vojsku i da joj oduzmu plen.
Prema Justinu, do rata je dolo s ovih razloga. Pritenjen od nekakvih Histrijana, Ateja zatrai pomo od Filipa obeavi mu da e ga
uzeti sebi za nas.Jednika. FiLip je u to vreme ( 340/ 339) uzalud pokuavao
da opsadom osvojti Bizant i stoga se rado odazvao poziJVu , ele,i da novim
uspeslima popravi rav utisak nesrenog poduhvata. U meuvremenu
umro je kralj Histrijana i Skiti su se oslobodili opasnosti. Ateja je javio
Fil.ipu da mu pomo nije v;ie potrebna, a ni naslednik, poto ima Slin a.
Filipa je to uvredilo i on zatrai n aknadu za izigrava1nje, na to mu Ateja
odgovori novim u vredam a i podsmehom. Makedonski kralj tada povede
\'Oj.sku du Crnomorskog primorja i negde oko ua Dunava pobedi
Skite i odnese im sllilan pien. U boju pogibe sam Ateja, kome je tada bilo
preko devedeset godina.22
Telw je, kada se raspolae samo takvim treerazrednim izvorom
kao to je Justin, pmzreti prave motive zbog kojih je Filip krenuo u
20 I s o er. Panath. 227 (T 78); v. dalje ~s tr. 374, Ovo svedoans tvo nije
uzimano u obzir u diskusiji o ovom pitanju, cf. Schafer, Il, 346. l. Ed. Meyer,
Isokrates' zweiter Brief an Philipp und Demosthenes' zweite Philippika, Sitzungsber. d. Preuss. Akad., Berlin 1909, 760, nap. 2; P o l a s e h e k, Triballi,
2396 i d.
2 ' I u s t. IX, 3, 1-3 (T 17) .
22 I u s t . IX, 2. L u e i a n.
Makrob., lO (215), ed. C. J aeobitz (1913 ) :
'AT~ac:; IlE: I:xu6wv ~<X<HAe:uc:; fL<XX6fLe:voc:; rrpoc:; <l>i).mrrov rre:pl TOV ''lcrTpov rroT<XfLOV ~rre:cre:v

urrep TU EVE:VI\XO\JTO(

18

~T'I) ye:yovuc:;.

pohod na Skite.23 Uostalom, u naem sluaju motiv,i i nisu vani. U Justinovom iz1aganju ima dve stvari koje zadravaju nau panju. To je
pomen Histlijana .i njihova kralja (rex lfistrianorwn), s jedne strane,
i okolnost da Justin ne pominje tribalska-skitski rat, koji nam je iz drugih izvora poznat, s druge. Najzad, iz njegovog teksta se ne vidi zato su
Tribali ~traili od Filipa da tim ustupi deo plena.
Odavno je ,i zraz rex Histrianorum izazivao podozrenje naunika.
Grka kolonija Histria, juno od ua Dunava, na koju se moe odnositi
etlliikon Histriani, nije imala kralja. Tri reenja su predloena za razumevanje ovog mesta kod Justina: l. umesto Histriani i Histrianorum rex
treba itati Triballi i Triballorum rex;N 2. Histrijani nisu biH stanovnici
grkog grada, ve poluhelend.zovano getsko domorodako stanovnitvo
u dananjoj Dobrudi, koje je svoje ime dobilo bilo po reci Istru, bi1o
po gradu Histriji;25 3. Histriani su bili stanovnici grlmg grada, a njima
su pritekld. u pomo TDibali, koje j,e predvodio kmlj.26
Nije lako odlui,ti se za bilo koju od ovih kombinacija. Svaka od
njih ima svoje slabe take. Druga ima prednost pred ostalim dvema po
tome to zadrava neizmenjen tekst izvora, ali ona stavlja u igru jedno
nama inae nepoznato pleme i ostavlja neobjanjen zahtev Tr:iba1a da
dobiju deo plena iz rata u kome nisu uestvovali. S druge strane, ispravku Triballi i Triballorum rex, umesto Histriani i Hislria,norum rex, teko
je odbraniti sa paleografske strane, ako se misli na greku prepisivaa,
jer se obrino nepoznata imena zamenjuju poznatJim, a ime Tribala je
bilo poznato prepisivau poto ga sam malo dalje pominje. Ako se pak
pretpostavi da je na prvom mestu stajalo Histriani, a na drugom Triballorum rex, dobija se tekst kome nedostaje unutranja veza: Ateja je bio
p r itenjen od st.r~ane Histrijana, a kad je uskoro posle toga umro kralj
Tribala, Skiti su osloboenri. opasnosti! Oigledno je da je epitomator
skraivanjem iskvario prvobitnu opi,r n:iju verziju, u kojoj je moralo
hiti rei i o Histrijanima i o TnibaLima, i da ju je rsada nemogue rekonstruisati.
23 O ratu Filipa sa Skitima v. A. Momigliano, Dalla spedizione scitica di
Filippo alla spedizione scitica di Dario, Athenaeum N. S. XI, 1933, 4, 336 sqq.
Momiljano tumai skitsku ekspediciju kao neeljenu posledicu borbe makedonskog kralja i grkih gradova na elu sa Bizantom oko prevlast! nacrnomorskoj obali. Prema P. Alexandrescu, Ataias, Studii Clasice IX, 1967, 85 sqq.,
novac s natpisom AT AlA ~ pokazuje da je Ateja, ija se kraljevina prostirala juno od Dunava, dra:o jedno vreme Kalatis pod svojom vlau.
24 Prvi je na to pomislio ve Thirwall, History of Greece (1839) 52; njegovu ispravku prihvatili su, izmeu ostalih, Droysen, Hellenjsmus I, 12 , 116,
pr. 1; Schaefer, II, 488; Zippel, 34; Beloch, III-2 2 354 (unter den Histriani doch
offenbar die Triballer zu verstehen sind).
25 Ovo je reenje predloio V. Parvan, Getica (1926), 52. Histriani su,
po njemu, bili neki ML~ s)J:IJw:<;, kao Borysthenitae<<. P. Nicorescu, La campagne de Philippe en 339, Dacia II (1924), 24 i pr. 6, usvaja Parvanovo miljenje, ali ve pravi mala odstupanja: Histriani su za njega Grci i domoroci;
u tekstu je, moda, staj alo dux a ne rex. Ukazujui na veze Bizanta i Istrije,
Momigliano, n. d., 343 i d., insistira na ispravnosti lekcije Histriani. Kao rex
Histrianorum mogao je da bude obeleen bilo neki grki tiranin bilo neki autohtoni dinasta koji je zavladao gradom.
26 Polaschek, Tribali, 2396. Polaek uopte ne pominje Parvanovu pretpostavku. - Weiss, RE VII, 1332, s.v. Getae, misli potpuno nezasnovano da
su Histriani Geti.

19

Jedna stvar ipak izgleda sigurna, a to je da su Tribali morali imati

vanu ulogu u ovom sukobu. Ako je Ateja ;i bio zauzet mtovanjem sa
Histrijanima, Tribali su bi!li ti koji su ga, upavi u njegovu zemlju, kao
saveznici Histrijana27 ili za svoj raun, doveLi u takvu situaciju da je
morao da se obrati za pomo Filipu. Smrt njihova kiralja primorala ih
je da se povuku a da n!isu zavrili preduzeti poduhvat. Kada se uskoro
posle toga pojaVIio FHip i razbio Skite, Tribali su s pravom mogli da
smatraju da im pripada jedan deo Filipova plena, jer bi oni i sami do
njega doli da su mogli rat da privedu kraju. Ne treba gubiti iz vida
da Tribali n:isu izvrili napad na makedonsku vojsku, ve su je zaustavili i zatraili da im se ustupi deo opljakanog blaga. Ova injenica pokazuje da su oni smatrali da imaju pravo na to,2s a to se moe objasniti
samo pretpostavkom da su pre toga i sami ratovali s Atejom.
No pored ove okolnosti, koja govori u prilog tome da su upravo
Tribali, svojim pritiskom na Skite, primorali Ateju da se obrati Filipu,
za pomo, postoje i druga direktna svPdoanstva o nJihovom ratovanju
sa Skitima za vlade Atej:i ne, to je i pobudilo naunike da ime Histrijana
u Justlinovom tekstu zamene imenom Tribala. U Pol,i jenovoj i Frontinovoj zbirci ratnih lukavstava sauvane su nam beleke o jednom sukobu
Tribala i Skita. Prema Polijenu, >>Skiiti su, spremajui se za bitku, naredili svojim ratarima i od~rujrivaima konja da se, im pr,imete da poinje
okraj s neprijateljem, pojave izdaleka terajui ispred sebe krda konja.
Ovi to uine, a Tribali, videi ogromno mnotvo ljudi i konja kako u
daljini die prainu i graju, pomisle da onostrani Skiti p~istiu u pomo i, u strahu, dadu se u bekstvo.29 Neto drukije stoji kod Frontina: >>Ratujui sa brojnijom vojskom Tribala, skitski kralj Ateja naredi
da ene, deca i svo neborako stanovnitvo izau i, drei ispred sebe
uzdignuta koplja, poteraju krda magaraca i goveda do zaelja neprijateljskih redova; zatim pustJi da se pronese glas da mu toboe pristie
pomo od onostranih Sk,i ta. Neprijatelj je u to poverovao i povukao se.so
Ne ulazei u mzl:ike u prikazivanju ove strategeme u nas.1m izvorima, pokuaemo da iz nj<il1 izvuemo one konkretne injenice koje
27 Slino milJenje zastupa Nicorescu, n.d., 27. Da takvi pohodi nisu
predstavljali nita nemogue u to vreme, pokazuje i sama Filipova ekspedicija
u Skitiju. Ako su Makedonci mogli da prokrstare celim Balkanom od Bizanta
do ua Dunava i natrag do Makedonije, i da iz Skitije poalju u Makedoniju
dvadeset hiljada pastuva za priplod i mnogo drugog plena, koji se uglavnom
sastojao od roblja i stoke, (l u s t i n. IX, 2, 15-16) zato ne bi Tribali bili u
stanju da iz svoje zemlje dou do Skitije i vrate se natrag, bez ikakve namere da se tamo nasele?
2s Slino i Nicorescu, n.m.
29 Polyaen. VII, 44, l (T 18).
3 Fr o n t i n. II, 4, 20 (T 19). Columba, I Triballi, 207, odrie svaku
istorijsku vrednost ovim anegdotama. Njemu izgleda neverovatno da su se
Tribali zbog nekog ratnog lukavstva vratili natrag poto su prethodno prevalili tako ogroman put. Pokuaj da se utvrdi da li je strategema doista bila
primenjena ili je izmi'ljena ini mi se da je prazno naklapanje. Nita ne dokazuje protiv njene autentinosti injenica da je ista strategema- zastraivanje
neprijatelja pomou mase neborakog stanovnitva- zabeleena i u vezi s Filipom i Minucijem Rufom (Fr o n t i n. II, 4, 3; I u s t. IX, 2, 12). Usp. i
Vuli, Alexandre, 192, pr. 5 sa prethodne strane.

20

mogu bitri od interesa za istoriju Tribala.31 Pre svega, prilino je jasno

da se Slllkob odigrao u skitskoj zemlji i da su Tnibali bili napadai. U
prilog tome govori angaovanje neborakog stanovnitva, mogunost
s kojom se rauna da susedni Ski<ti priteknu u pomo i, najzad bekstvo
Tribala. Nije nam poznato dokle je na zapadu dopiralo Atejino carstvo,
ali bez obzira na to nema p6trebe da se poto-poto nau neke dodirne
take izmeu njegove i tribalske teritorije. Kao to su 37615. Tribali
dospeli do Abdere, tako su i sada mogli, doLinom Dunava, da se spuste
do ua Dunava. Kao i onda, tako je i sada bio u pitanju obian plja
kaki pohod, a ne seoba.sz I ovoga puta tribalske snage su bile brojnije
od skitskih, ali se njihova ekspedicija zavrila neuspehom i oni su se
povukli praznih ruku.
Ni Fmntin ni Pollijen ne daju nam odgovom na pi1tanje kada je
dolo do sukoba Tribala s Atejom. Kao to smo videl:i, Ateja je dugo
iveo i, po svoj priLici, isto tako dugo vladao. Prema tome, sukob o kome
nam govore zbirke strategema mogao se odigrati kako 80-ih godina IV
veka, tako i pred sam kraj Atej!ine vladavine. Na povez;ivanje tribalskoskitskog rata sa napred izloenim dogaajima, kojd su prethodili Filipovoj ekspediciji u Skitiju, upuuje nas pre svega okolnost da su Tribali
traili deo plena, iz ega smo zakljuili da su oni pre toga morali ratovati sa Skitima. Nita nije prirodnije nego identlifilmvanje ovog rata
s ratom o kome govore Frontin i Polijen, u kom sluaju bi se u Justinavom tekstu moralo emendimti rex Histrianorum u rex Triballorum. Izvesnu tekou vidimo samo u injenici da je, prema Justinu, mzlog povlaenja bila smrt tribalskog kralja, a ne ratno Lukavstvo. Izlaza, naravno, ima i ovde, bilo da se pretpostavi zabuna u vezi s dvostrukim znaenjem glagola decedere ( :=: odstupiti, umreti), bilo da se dopusti da su
bila dva uzastopna dogaaja: povlaenje Tribala zastraenih skitskom
strategemom i smrt njihova kralja kao J:"azlog prekida daljeg ratovanja.
Rezimirajui napred reeno mogli bismo, prema tome, ovako
ukratko rekonstruisati tok o"ih dogaaja: Dok je Ateja ratovao sa Histnijom, Tribali preduzmu napad na Sldte. U nemogunosti da se sam
brani od nadmonijeg neprijatelja, Ateja se obrati Filipu za pomo.
Istovremeno primeni ratno lukavstvo kojim primora Tribale na povlae
nje. Uskoro posle toga smrt kralja Tr,i bala oslobodi Skite od tribalske
opasnosti. Ateja javlja Filipu da mu nlije potrebna nikakva pomo i odbija njegov zahtev za materijalnu odtetu. Filip zarati na Ateju, pobedi
31 Ovaj skitsko-tribalski rat je jedan od dva glavna argumenta na kojima se zasniva teza o preseljenju Tribala u oblast oko ua Dunava poetkom
JV veka. O tome v. dalje str. 38 i d.
32 Zippel, 33, smatra da su Tribali pre 380. godine doprli do Dobrude
i da su se, odbijeni od Ateje, naselili u oblast izmeu Balkana i Dunava.
Tada su, po njegovom miljenju, Tribali preuzeli i pohod ria Abderu. U oblasti
izmeu Balkana i Dunava saekali su Filipovu vojsku, a posle Atejine smrti
ponovo su napali Skite i naselili se oko ua Dunava, gde ih je zatekao Aleksandar. Izvori ne daju osnove za ove kombinacije. Sve se mnogo prostije
moe objasniti ako se pretpostavi da je posredi bio pohod, a ne seoba. Vuli u svojim ranijim radovima, verovatno pod uticajem Cipela, takoe
stavlja skitski pohod Tribala otprilike u isto vreme kada i napad na Abderu
(Alexandre le Grand sur le Danube, 193-194), ali docnije vezuje ovaj pohod
za Filipovo ratovanje u Skitiji 339. godine (Le sedi dei Triballi, 118). Momigliano, n. d., 346, lokalizuje borbe izmeu Tribala i Atejevih Skita na granicama Dobrude, prihvataju:i tezu o seobi Tribala.

21

skitsku vojsku i odnese velik pien. Na povratku saekaju ga Tribali i

zatrae od njega da im ustupi deo opljakanog blaga. U okraju koji je
usledio Filip je ranjen, a Tribali su se doepali traenog plena.
Ostaje nam jo da raspravimo o pitanju da li se ovaj prepad Tribala na makedonsku vojsku odigrao u njihovoj zemlji, kako :se obino
uzima. Put od Donje Skitije ka Makedoniji nije vodio kroz tribalsku
21emlju, a kako se Filip kretao s velikim plenom, koji se uglavnom sastojao od robova i stoke/l3 bilo bi pr.i rodno pretpostaviti da je izabrao
najkrai put i da se, prema tome, i sukob s Tribalima odigrao van njihove zemlje, bilo da su oni, znajui za njegov povratak, krenuli njemu
u susret i doekali ga negde u tuinslmj zemlji, bilo da su se i oni jo
uvek nalazili u Skitiji, iii na granici Skitije, i tu presreli makedonsku
vojsku i oteLi joj plen. Postoje, meutim, indicije koje navode na misao
da je Filip, vraajui se iz Skitije, proao kmz teritoriju Tribala. Govorei o trima tekim povredama koje je makedonski kralj zadobio u ra
tavima, Demostenov komentator Didim kae da je on trei put ranjen sarisom u desno bedro, od ega je ostao hrom, Za vreme upada u tdbalsku
zemlju<< (Kan':r. r~v :o{~ Tpt~a:A:Aou~ E]J.~OA~v).34 I kod Plutad1a stoji, povodom istog dogaaja, sv Tpt~a:A:Aoi~. 35 Dakle, ako se pokloni poverenje
ovim, istina, ne prvorazrednim izvorima, Filip je ranjen kod T:r:ibala, a
ne samo od Tribala. Moda treba dovesti u vezu s njegovim povratkom
iz Skitije i uzgredno sauvanu vest o njegovom prijateljstvu s getskim
kraljem KJotilom, prijateljstvu zapeaenom i branim vezama. Na putu
iz Skitije u Tribaliju Filip je morao proi kroz zemlju ovostranih Geta
i, verovatno tom prilikom, Kotila mu je ponudio dar ove i ruku svoje
keri Mede.3n Razlog za ovaj zaobilazni put mogla je da bude elja da
se demonstrira mo makedonskog oruja meu podunavskim plemenima
i da se uvrsti vlast nad ranije pokorenim Tr.ibalima.
Jer, kao to smo videli, izvori govore o >>pokoravanju Tribala,
tako da su oni u vreme skitskog pohoda vaili kao narod koji priznaje
Filipovu vlast. Moda su oni doista smatrali da su, 'ratujui protiv Skita,
postupili kao saveznici Filipovi i doprineli njegovoj pobedi, pa su na
tome i zasnivali svoje pretenZJije na deo plena. Incident koji je izbio
pokazuje koliko je ovo priznavanje vrhovne vlasti bilo efemerno. Iznudeno jednom pobedom, ono je prvom pr ilikom moglo biti opovrgnuto.
Na kraju, postoji jo jedna vest o Filtipu i Tribalima. U spisu
Pohvala Demostena Lukijan stavlja Filipu u usta sledee rei: >>Vie bih
voleo da imam kraj sebe oveka (kao to je Demosten) za koga mo ubeivanja i snaga miljenja nisu manje vane od sile oruja, nego konjani33 Usp. I u s t. IX, 2, 15-16: >>XX milia puerorum ac feminarum capta,
pecoris magna vis, auri argentique nihil ... XX milia nobilium equarum ad
genus faciendum in Macedoniam missa.
34 D i d y m i de Demosth. comm. 13, 3-7 (T 20).
35 P l u t . de Alex. virt. I, 9 (T21)
36 Cf. I or d. Get. X , 65: Philippus quoque, pater Alexandri M agni, cum
Gothis amicitias copulans Medopam Gudilae regis filiam accepit uxorem, ut
tali affinitate roboratus Macedonum regna firmaret.<< S a t y ro s ap. A t h e n.
XIII, 5, p. 557 cl : xai -r~v 0p((X"I)V 138 il-rE ED,Ev, 'ljxE ITpoc; otiHov Ko tj :Aotc; 6 -rwv 0pt;txwv

~otc:n),EUt; &.ymv Mtjl3otv -rijv uyot-r pot Xoti 13u>pot TC OH J. . rl'j[Lac; (3 ~ Xoti 't"()(U't""f)V '' ITELcn'jyotyev
-rij '0),up.m&.I3L . I B eloch, III, 22, 70, datuje ovaj dogaaj u 339. godinu.

22

ke odrede Hira i Tribala i svu ostalu najamniku vojsku.<< n Kad ova ree
nica ne hi poticala iz jednog retorikog spisa kao to je Luk:ijanov
Enkomion, mogLi bismo na osnovi nje tvrditi da su Tribali sluili kao
najamn:iai u Fiiipovoj vojsci. Ovako, bez drugog sigurnijeg svedoan~
stva, ostaje otvoreno pitanje, kao i za Aleksandrovu vreme, da li su
tribalski odredi u slubi makedonskog kralja bili najamiiiki, ili su to
bili kontingenti koje mu je tribalski poglavica slao kao izraz pokornosti
i zalogu vernosti. U svakom sluaju, Lukijanov podatak pokazuje hidirektno znaaj koji su varvarske ete imale u vojsci tvorca makedonske
moi. Zanimljivo je da se govori o konjanikim odredima, dok su u
Aleksandrovoj vojsci Tribali ubrojeni meu peake.
ALEKSANDROV POHOD NA TRIBALE
Kao i ostali susedi Makedonije, i Tribali su se uskomeali na glas
o Filipovoj smrti.1l8 Nije sasvim jasno, videli smo, u kakvom su se poloaju zavisnosti oni nalazili i u emu se sastojalo njihovo odmetanje.
Da 1i su odbiLi da plate danak m su se spremali da upadnu u Makedoniju? U svakom s.luaju, sa zrelou pravog dravnika, mladi Filipov naslednik smatrao je da ne srne da se upusti u rat s Persijancima pre nego
to e priSiiliti na pokornost susedna plemena. Pohod protiv Tribala u
prolee 335. bio je prvi njegov veliki ratni poduhvat. Za Tribale, ma
kako bio koban, to je bio dogaaj koji ih je uveo u svetsku istoriju.
Jer ko god se intcresovao za slavnog makedanskog osvajaa, u antici i
danas, on nije mogao a da se ne osvrne, makar malo, i na varvarsko
severnobalkansko pleme uz oije ime se vezuje njegov pohod na Dunav.
U is.tonijri TPibala, onakvoj kakvu je m i moemo sagledati, rat s Aleksandrom zauzima centralno mesto. Iako su uzroci njihova opadanja bili
drugi, otpor koji su Tribali pruili Aleksandru bio je izgleda poslednji
zamah snage ovog mnogoljudnog i monog naroda.
O Aleksandrovom ratovanju s Tribalima prilino smo dobro ob.aveteni. U Arijanovoj Anabazi sauvan je opiran, mada u pojedinostima
ne uvek jasan, izvetaj o njemu, zasnovan na prikaw koji je dao veliki
savremenik i ue snik Aleksandrovih ratova, osniva makedonsk~ dim.asllije u Egiptu, Ptolem ej Lag.!l9 Usporeeni s ovim prvorazredniin izvo37 L u e i a n. Demosth. encom. 34 (T 22). Mislim da se rei "~v 'IA'Aupw>V
trrrrov xod TpL~oc:>.Miv wxl rri.v -ro (.LLcr6orpopLxov mogu shvatiti samo tako da se trrrroc;
odnosi i na 'I:>.:>.upL<iiv i na TpL~:x:>.:>.wv, i da su ilirska i tribalska konJica samo
deo najamnike vojske kojom raspolae Filip, tako da rei xocl rri.v -ro f1.Lcr6orpopLxov ne iskljuuju, ve obuhvataju ono to prethodi (i sve ostale najam

nike) .

.
Usp., pored . Ar r, Anab. 1, l, 4 (T 23): 6-rL vEw-rEpi~ELV imu6E-ro 'IA:>.upLOuc;
-rE xocl TpL~ocHo6c;. D i o d. XVII, 8 l (T 25): rro).),a [lev !:6v1J 8 pqxLoc -r1Xpoc-r-r6 f1EVoc
... rro).).ot\c; 't"WV XOt't"OLXODV'rCD\1 ~ocp~!pwv ci:rpE<r'r'YJXO't"Ot<;;... Justin (Xl, l , 6) kae da SU se
posle Filipove smrti, njegovi prijatelji bojali ne samo nereda u zemlji ve
i pobuna u nedavno pokorenim oblastima: . _.. nunc Illy rios, Thracas et
Dardanos ceterasque barbams gentes fidei dubiae et mentis infidae; qui
omnes populi pariter si deficiant, sisti nulla modo passe.
39 Arijan se samo na jednom mestu poziva u ovom odeljku na Ptolemej<!- (1 .. 2, 7) ,..ali je ve Sch_w artz, RE II (1896) , 1238, primetio da ovaj citat
otknva 1zvormk celog odelJka, a Kornemann, Die Alexandergeschichte des
Konigs Ptolemaios I von Aegypten (1935) , 43-46, ubedljivo. je pokazao da je
ceo prikaz dunavskog pohoda - sem kratkog dodatka o Dunavu i narodima
38

23

rom, uzgredni pomeni tribalskog pohoda kod Plutarha, Strabona i Diodora izgledaju vrlo mravi U njima neemo nai nita naroito novo.to
Od i nterpretacije Arijanova teksta zavise uglavnom odgovori na neka
sporna pitanja koja i do danas, iako se o njima mnogo raspravljalo,
nisu dobila zadovoljavajue reenje, kao to je, na pnimer, pitanje o
pravcu kretanja Aleksandrove vojske, mesto gde su Tribali iveli u
njegovo vreme, mesto gde je Aleksandar izbio na Dunav. Stoga emo poetii nae izlaganje s njegovim izvcetajem.41
Poto je ukratko objasn~o kako se od igrala promena na makedonskom prestolu posle Filipove smrti, Arijan nastavlja:
Cim je granulo prolee, krenu Aleksandar u Trakiju protiv Tribala
i lUra, jer je uo da su se Iliri i Tr ibali pobunHi, a i zbog toga to mu
se Oimlo da ih kao susede ne srne ostaviti a da \ih sasvim ne pokori,
s obzi!Tom na to da mu je predstojao put koji e ga o dvesti tako daleko
od domovine. Krenuo je iz Amfipolja i upao u Trakiju takozvanih autonomnih Traana imajui s leve strane grad Filipi i planinu Orbel. Poto
je preao reku Nest, kau da je desetog dana stigao do planine Rema.
U tesnacu koji vodi kroz planinu pokuali su autonomni Traani
da mu prepree put. Spremili su se da na mestu gde je put bio naj strmiji
sjure kolima sa neke UZViiice na makedonsku falangu ,j razbiju je. Aleksandar je, meutim, video da drugi prolaz ne postoji i da mora rizikovati. Naredio je vojnicima da, ukoliko je to prostor dozvoljavao, skau
naglo u stranu i proputaju neprijateljska kola. A tamo gde je to bilo
nemogue, da brzo legnu na zemlju i pokriju se titovima, tako da koJa
projure preko njih. Uspeh je b1o neverovatan. Nijedan Makedonac nije
nastradao pod kolima. Aleksandar je preao u protivnapad i naneo Traanima velike gubitke, pohvatao im ene i deou i odneo velik pien.
Aleksandar odasla pien natrag u gradove na moru, predavi ga n a
rukovanje Lisaniji i Filoti. A sam, prevalivi vrh, nastavi put po planini
Rernu do zemlje Tribala i stigne na reku Ligin, koja je udaljena tri dana
hoda kada se od Istra ide ka Rernu. Kmlj Tribala, Si,r mo, koji je ve
odavno uo za Aleksandrov pohod, poalje ene i d ecu Tribala na Is.tar i
naredi im da preu preko reke na neku dunavsku adu (ta se ada zove
Peuke) . Na to ostrvo pre begoe, kada se ve Aleksandar pribLiavao, i
Traani, susedi Tribala, i sam Sirmo pobegne tuda sa svoj om pratnjom.
A mnotvo T11ibala pobegne natrag n a reku, odakle je prethodnog dana
bio krenuo Aleksandar. Kad u za nj,ihov pokiret, Aleksandar se i sam
vrati i povede vojSJku na Tnibale. Zatekne ih kako podiu logor. Iznenaeni, oni se postJroje ispred ume koja se prua uz reku. Rasporedivi
falangu u dubokim redovima, Aleksandar krenu s njom, a strelcima i
prakaima naredi da istre napred i da iz lukova i praki gaaju varvare ne bi li ih nekako izmamilii iz ume na istinu. Kad se naoe pod
koji ive na njegovoj desnoj obali, 3, 1-2, koji je Arijanov - uzet iz Ptolemeja, naravno, u jako skraenom vidu. Jacoby, F.Gr.H.IIB, Nr. 138,. prihvata takoe tu mogunost i unosi u svoju zbirku kao fr. l, odlomak Arijanov I, 2-3,
4. Meutim , Korneman je svakako, u pravu kad smatra da je ptolemejevsko i
ono to prethodi ovom odlomku, kao i ono to sledi (rat s Getima, napad na
ostrvo gde su se sklonili Tribali,. poslanstva ). Poreklo podatka o poslanstvima
potvreno je i Strabonovim svedoanstvorn , v. prim. 42.
o S tr. VII, 3, 8 (e. 301) (T 24) ; D i o d. XVII, 8, l (T 25) .
Arr. I, 1,4'--'1, 7 (T 23).

24

udarcima strela, o~i istre i napadnu strelce da bi ih navukli na borbu

izbliza, jer su strelci bili nenaoruani. Aleksandar pak, poto tih je izmamio iz ume, naredi Filoti da sa gornjomakedonskim konjanicima napadne desno krilo, koj:e je naj~ie izbilo napred. Heraklidu i Sopolisu
naredi da povedu botijej:s.ke i amfipoljske konjanike protiv levog krila.
A sam udari sa falangom peaka i ostalom konjicom koju je bio raspo
redio ispred falange na centar. Sve dotle dok se gaalo izdaleka, Tribali
nisu bili gori od Makedonaca. Ali kada je zbijena falanga snano udarila
na njih, a konjanici nisu vie bacali koplja, ve su na konjima navaljlivali
gurajui se tamo i amo, Tribali pobegoe kroz umu na reku. U bekstvu
ih je poginulo tri hiljade, a ivih je ovog puta malo pohvat-ano, jer je
uma ispred reke bila gusta i no koja se spustila oduzela je Makedoncima mogunost uspenog proganjanja. Makedonaca je poginulo, po reima Ptolemeja, jedanaest konjanika i oko etiri stotine peaka.
Treeg dana posle ove bitke Aleksandar stigne na Istar. Tu preuzme duge lae koje su mu rekom stigle iz Bizanta preko Crnog mora.
Napunivi ih strelcima i hoplitima, doplovi do ostrva gde su se bili
sklonili Tribali i Traani i pokua da se iskrca. VarvaDi su presretali
makedonske lae na reci gde god bi se one pribHile. Laa je bilo malo,
vojska u njima nije bila veLika, a :i obale ostrva bile s.u uglavnom strme
za napad, struja vode uz ostrvo, kako to biva ru kanalu, brza i nezgodna
za plovidbu. Stoga Aleksandar povue lae i odlui da pree Istar i
udari na Gete.
Kada se vratio na Dunav, >>st,ignu mu poslanstva od ostalih slobodnih plemena koja ive u bLizini Istra i od Strma, kralja Tribala. Tom
prilikom dolo je i do poznatog susreta Aleksa ndra s "Keltima koji i;ve
oko Jonskog mora .42
Ovim se zavrava Arijanov izvetaj o tr:ibalskom pohodu. Na povratku Aleksandar prolazi kroz zemlju Agri'ana i Peonaca, idui u pravcu
Ilirije, gde je u meuvremenu takoe bilo dolo do odmetanja od make
donske vlasti. Na putu stigne mu vest da Autarijati imaju nameru da ga
napadnu .4~

. .-:

N ajrazliitije pretpostavke iznete su o tome kojim se putovima kretao Aleksandar u ovom svom pohodu, na kome je mestu preao preko
Balkana i na kome mestu izbio na Dunav. Uzeti su u kombinaciju svi prevoji (Sv. Nikola, Trojanova vrata, ipka, Gvozdena vrata) ii ceo tok Dunava od ua Mor ave do samog njegovog ua (ue Morave, Vidin,

Oescus, Svitov, Ruuk, Silistrija, ue Dunava).44 Ve sama okolnost

42 Poslanstvo Kelta pominje, kao to smo rekli, i Strabon, VII, 3, 8
(e. 301); usp. (T 24): tp'!) ai i>e TI-roAEfLOCloc; <'> A u you xoc-rr1 -roc6-r'l)v -r~v cr-rpoc-rdocv
crU(.LfLt~OC' 't'<fl Al-e#f.'il>prp Ke:hour;; -rour;; ne:pi 't'OV Ai>piocv tp'/,iocc; xoc( ~e;viocc; xu p,v. Usp.
i dalje odeljak o Skordiscima, str. 210 i pr. 6 i 8.
43 Ar r. I, 5, 1-4: ocu-roc; 1>1: 6rr' 'Ayp,uvwv xoci lloc,6vwv npotlxwpe:' ... Oi 1>8 xoct
-rm\c; Ail-rocp,<'L-rocc; 8m011cre:crOoc, ocil-rrf> xocnl. -r~v nope:iocv 6~1)yye:Ao'1 ... , usp. dalje str. 79.
44 Literatura o Aleksandrovom pohodu na Dunav je vrlo obimna. Tu dolaze pre svega opta dela kao to su Drojzenovo, Nizeovo, Belohovo, zatim
monografije o Aleksandru: U. Wilcken, Alexander der Grosse (1931), W. W.
Tarn, Alexander the Great (1948); studije iz ilirske istorije (Zippel), o Getima
(Parvan), o germanskim plemenima (Miillenhoff ), Traanima ( Kacarov, Wie1

25

da je toliko pisano o ovom problemu i sa tako oprenim miljenjima pokazuje da nedostaju elementi za njegovo s1igurno reenje. Ipak broj mogunosti nije tako neogranieno velik. Neke od iznetih pretpostavki oi
gledno se zasnivaju na ravo interpretiranom tekstu i nedovoljnom poznavanju etnikih odnosa u Podunavlju u vreme Aleksandrovog pohoda.
Naroito su dva podatka navela naunike na pogrean put prili
kom reavanja ovog problema: pomen grada Q)t),_[rr:rrou~ :rr6:Atv koji je, prema Arijanu, bio Aleksandru s leve strane kada je iz Amfipolja iao u zemlju takozvanih autonomnih Traana<<, i ostrvo Peuke, na koje je tribalski kralj Sirmo sklonio ene i deou Tr,i bala, a zatim ,j sam prebegao sa
svojom pratnjom. Od gradova koji su nosili Filipovo ime dva su naroito bila poznata u antici: F,~Lipi na podnoju Pangajske gore i Filipopolj
u Trakijli, na gornjem toku Hebra, dananji Plovdiv. Prirodno je da su
skoro svi naunioi smatrali da Arijan, odnosno njegov izvor Ptolemej ,
ima u vidu prvi od ova dva grada,45 i da su, na osnovi toga, bez ikakvog
kolebeJnja zakljuili da se Aleksandrova vojska, poavi iz Amfipolja,
kretala najpre Pijenijskim primorjem u pravcu Nesta. U pogledu daljeg
kretanja miljenja se razilaze. Prema jednima, Aleksandar je preao
Nest kod ua, ili blizu ua, i nastavio put njegovom levom obalom.
Prema drugima, on je skrenuo na sever pre n ego to je preao reku i
kretao se njenom desnom stranom.-16 Vul i je vrlo ubedljivo pokazao zato je neprihvatljiva pretpostavka da je prelaz preko Nesta izvren kod
ua i pobio argumente koji su navoenli u njen pnilog47. Da je Aleksandar doao do ua Nesta i tamo preao preko reke, ne bi Arijan mogao
da kae da mu je s leve strane bila planina Orhel. Niko se, meutlim, koliko mi je poznato, nije zapitao kakvog smisla ima zaobilaenje Filipa i
zato bi, polazei iz Amfipolja, Aleksandar izabrao put koji je iao prema istoku i tek posle skrenuo na sever. tavrie, a ko se pretpostavi da
je isao drumom koji je u rimsko dob::t postao deo via Egnaoije - obalsner, Cerov) i vel.' k broj specijalnih istraivanja: York von Wartenburg, Kurze
Dbersicht der Feldzi.ige Alexanders des Grossen, 1879; R. de Bovis, Alexandre
le- Grand sur le Danube, 1908; G. M. Columba, Le sedi dei Triballi, Studi storid per l'antichita classica, III, 1910, i I Triballi dell'eta romana, ibid. IV,
1911; r. H. Kaljapo6, ITo Bbnpoca 3a IIOXOAa Ha AAeKCaHApa BeAHKH K'bM
AvHaBa, IlepHOAHqecKo crrHcaHHe XXI, 1909, 469-472; Vuli, Alexandre leGrand sur le Danube,, Xerria, Atberres, 1912, 181 sqq.; isti, Alexandcrs Zug
gegen die Triballer, Klio 9 (1909) 490 sq.; W. Jacobs, Militlirisch-philologiche Untersuchungen zum Feldzug Alexanders gegen d'e Triballer, Miinster
1920; R. Vallois, BCH, 55 {1931), 312-314; W. Neubert, Alexanders des Grossen
Balkanzug, Petermarrn's Mitteilungen, 80 (1934), 281 sqq.
45 Izuzetak ini Parvan, Getica 43, koji misli da je Aleksandar iao
istono od Orbela i Filipopolja.
46
Nemogue je nabrojati sva miljenja. Da navedemo samo neka:
Droysen, Hellerrismus, 12 , l, 119, stavlja prelaz kod Buka ili dalje uzvodno
lwd Nevrokopa. Niese, l, 53, a za njim Beloch, III, 22 , 352, smatraju da Alelcsandar iao najpre istonom Trakijom nedaleko od obale, a zatim prema Jedrenu i Tundi; prema Bovisu, n. d., 1c2, prelaz je izvren kod ua, a zatim
se ilo levom obalom Nesta i skrenulo prema Sofiji; Wilcken, Alexander der
Grosse, 60: an der Kiiste entlang bis zum Nestos. Columba (Le sedi,, 212 sq.)
dovodi Aleksandra i do Abdere (da quando Alessandro ha passata il Nesto,
vale a dire da Abdera . ..<<. To je karakteristino za njego\Oo proizvoljno i olako tretiranje izvora. On se i ne pita kakvu je svrhu mogao imati put od Amfipolja do Abdere.
4 7 Vuli, Alexandre, 181-182.

26

ski put od Amfipolja do Neapolja, svakako, ne dolazi u obzir - on bi

proao kroz same Filipe, a ne bi grad imao s leve strane.4s Meutim, sve
postaje jasno kada se zna da je sem znamenitlih Fi11pa i dalekog FWpopolja postojao jo jedan grad koji je nosio Filipovo ime. Taj se . grad
nalazio u Parorbeliji, na podnoju planine Orbela, tj. u oblasti zapadno
od Strimona, juno od Belasice.49 Ovaj parorbelijs ki Filipopolj posvedoen nam je, istina, samo kod Strabona, a1i u vreme kada je Ptolemej
pisao istoriju Aleksandrovih ratova, vreme vrlo blisko vremenu osnivanja svih Filipovih gradova, nije moglo biti neke razlike u veHini i znaaj u tlih tek stvorenih naselja. Niko nije tada mogao da predv:idi da e
Filipi na Pangajskoj goli zaseniti istoimeni grad u Parorbeliji. P.rema
tome, ako se odustane od identifikovanja Arijanove ClltA(:rr:rrouc;- :rr6At v
s poznatim Fil ipima, interpretacija njegovog teksta postaje vrlo laka i
kretanje Aleksandrove vojske u prvoj etapi sasvim logino. Iz Amf.i polja
Aleksandar je nastavio put doLinom Strimona u pravcu severa, imajui
s leve strane grad F11ipopolj (u Parorbelijti) i planinu Orbel. Zatim je
preao preko Nesta.
Nije jasno kada Aleksandar dolazi u zemlju autonomnih Traana,
da li pre- ili posle prelaza preko reke.5o Arijan kae da je on upao u
Trak,iju takozvan,ih autonomnih Traana imajuci s leve strane grad Filipi
i planinu Orbel<<, a zatim, u sledeoj reenici, dodaje: poto je preao
reku Nest, kau da je desetog dana stigao do planine Hema<<. Tu, u klancu koji vodi preko ove planine, prepreili su mu put autonomni Traani.
Na osnovrprve Anijanove reenice reklo bi se da su o'vii rraani iveli
juno ili jugozapadno od gornjeg toka Nesta. Meutim, i z daljeg izlaganja proizlazi da su oni bilri na planini H emu. Tuwidid naziva autonornnim
Tmanima ona najzapadnija traka plemena koja fllisu ulazila u sastav
odriske kraljevti.ne.51 Ona su ivela oko Rodopa i dalje na zapadu prema
48 P. Collart, Philippes, ville de Macedoine, Paris, 1937, 187, pr. J , smatra
da je Aleksandar iao obalskim putom, da je proao pored Filipa i preao
preko Nesta kod ua~ On ne uvaava razloge koje je R. Vallois, BCH SS
(1931), 312 i d., naveo protiv prihvatanja ovakve marute (nepostojanje pogodnog puta uz levu obalu Nesta na donjem njegovom toku; pomeh autonomnih Traana pre prelaza Nesta; injenica da se prelazom preko ua Nesta
okreu lea Fil'pima i da se ne moe vie rei da su oni s leve strane).
49 Usp. Papazoglu, Makedonski gradovi, 260 i d. Tu sam prvi put ukazala na potrebu da se Arijanovo <Pt:A.imrout;; rr6"Atv identifikuje s parorbelijsldm
Filipopoljem. - "Ne postoji saglasnost u pogledu identifikovanja planine Grbela, koja se, prema antikim piscima, nalazila na makedonsko-trako-peonskoj (ili dardanskoj?) tromei, v. ibid. 2S7 i d.

~o Naravno, nemogue je traiti autonomne Traarie s ove strane Nesta,

ako se pretpostavi da je prelaz preko -reke izvren blizu njenog ua. Zato ne
shvatam reenicu B. Lenk-a, Thrake. 427: Arrian anab. l l erzahlt. dass er
nach dem Aufbruche von Amphipolis zunachst d'e Kuste--entlang in dem
Thrakien der sog. konigslosen Thraker zog (gemeint sind wohl- die Dier und
ihre Verwandten in der R:hodope) , dann den Nestos i.iberschritt mid ...
Kako se moe du primorja, ne preavi Mestu, upasti u Rodape?
51 T h u k. II, 96: x<Xi -rwv 6pEtvwv 8pqxwv rroA"Aout;; -rwv <Xu-rov6fJ.wv x <Xi fL<XX<:!'tpocp6pwv, ot tliot x<X"Aoiiv-r<Xt, -r~v 'PoMrr1Jv oi rr"AEicr'tot otxoGv-rEt;; (dalje na zapadu sve do
Strimona ive ve peonska plemena Agrijahi i Lajaji); II, 101, 3: .. . M i oi m3-

pa v :E-rpui.L6vo<;; rrpot;; ~op8<Xv E>p<txEt;;, ii crot rrESh dxov, Ila v<Xiot xai '0(;6fJ.av-rot xcxi
tlpwm xai t!.Epcraiw ail-r6vofJ.ot S'Eicrl rra v-rEt;;. Na ove Traane misli i X e n. H ell. V,
2, 17: 'AJ.."Aa fJ-~11 xai yzi'tovEt;; y ' Eicrlv au-roi<;; (tj. Olinanima) E>p<JxEc; ot li~acrif..Eu-rm,

usp. komentar

izdavaa

Hatzfelda, ad I. e., p. 79, 2: D'apres Thucydide (II,

27

Strumi. Ove Traane, ini mi se, ima u vidu i Ptolemej. Prema tome,
Aleksandar je mogao naii na njih i pre prelaska preko Nesta, a i na
svom putu od Nesta do Hema. Time se, moda, 'i objanjava ne tako
precizno izraavanje Arijanovo. U svakom sluaju, podatak o tome da je
Aleksandar na poetku svog puta upao u zemlju autonomnih Traana govori takoe protiv identifikovanja <lltlin':rtouc; n6ltv s pangajskim Filipima, pa prema tome i u p.rilog severnom pravcu kretanja makedonske
vojske. Reenica preavi reku Nest, kau da je desetog dana stigao na
planinu Hem<< ne stvara tekoa jer je vremensko razdoblje od deset
dana izraunato, svakako, od polaska, od Amfipolja, a ne od prelaza
preko reke.52
Ako je pomen Filipa stvorio pogrenu predstavru o prvoj etapi kretanja Aleksandrove vojske, pomen ostrva Peuke imao je kao posledicu
ne s<
a mo pretpostavku da je Aleksandar izbio na Dunav negde u blizini
njegova ua ve i razne kombinacije o iseljenju T11ibala iz stare postojbine. Peuke se zvalo ostrvo u dunavskoj delti. Kod Strabona nalazimo
opis toga ostrva.5:3 Ali Strabon pominje ostrvo po imenu Peuke i u vezi
s Aleksandrovom ekspedicijom: Aleksandar, f,i1ipov sin - kae on --- u
svome pohodu protiv Traana s one strane Hema upao je u zemlju Tr,ibala. Videi da oni dopiru do Istra i njegovog ostrva Peuke, a da se na
ostrvo ne moe iskrcati zbog malog broja laa (jer je Sirmo, kralj Tribala, koji se tamo sklonio, pruao otpor svakom pokuaju iskrcavanja),
on se prebaci kod Geta, osvoj,i njihov grad i uurbano se vrati u domovinu, pnimivi darove od raznih naroda, pa i od Sirma.<<54 Postavlja se
pitanje: da li je ostrvo o kome je ovde re :i stovetna s ostrvom p,e uke na
uu Dunava?
Pretpostavka da su bi,Ja dva istoimena ostrva, jedno kod ua, drugo dalje uzvodno, vie je nego neverovatna.55 Pos'toje, ini mi se, samo
dve mogunosti: i1li je ostrvo na koje su se Tribali sklonili i koje Aleksandar nije uspeo da osvoji poznata Peuke, ili je to ostrvo pogreno nazvano tim imenom. Sumnja u tanost sauvanih svedoanstava u ovom
sluaju je potpuno opravdana, jer mnogi razlozi govore protiv pretpostavke da je Aleksandar doao do ua Dunava, a nita sem imena Peuke
ne govori u njen prilog. Pre svega, Peuke je tako daleko od tribalske teri
torije da je neshvatlJivo zato bi i kako Tribali mogli tamo da dovedu
svoje ene i decu. Pretpostavka pak da su Tribali u Aleksandrova vreme
iveli negde oko ua Dunava (a ne zapadno od Iskera) ne reava prob96, 2; 101, 3), il semble qu'il ait eu deux groupes de Thraces

a~omi:Ae:uToL,

ou,

comme dit Thucydide, 1Xlh6vo[.tm: ceux du Rhodope et ceux de la rive Nord du

Strymon, dont depend precisement la region du Pangee.<< Od Tukididova i
Ksenofontova vremena stanje se izmenilo utoliko to su plemena oko Pangajske gore u Filipovo vreme postala deo makedonske drave, tako da se Ptolemejev podatak moe odnositi samo na oblast dalje na severu uz Strimon.
- Parvan, Getica, 43,, pogreno smatra da se autonomnim Traanima zovu
Odrizi.
52 Naravno sasvim je nezasnovana Bovisova pretpostavka, n.d. 2-3, da
je Aleksandar upotrebio lO dana da oisti oblast Nesta od autonomnih Traana. Kako je ve Vuli primetio, kod Arijana ne stoji da je 10 dana trajao
put dolinom Nesta (Alexandre, 183).
'" S tr. VII, 3, 15: rrpoc; l> TIXTc; i-:x~o:A!Xic; iJ.e:ya:A1J 'J~cr6c; 8crTLv 11 IIeux-~.
54
55

28

S tr. VII, 3, 8 (e. 301) (T 24).

Tako ve Vuli, Alexandre, 200.

lem jer je i sama zasnovana na podatku o ostrvu Peuke.so Parvan je

skrenuo panju na jednu okolnost koja nedvosmisleno pokazuje neodrivost miljenja da je Aleksandar izbio na Dunav u blizini ua. Iz Arijana, a narooito iz Strabona (v. gore), vidi se da Aleksandar nije naiao na
Gete s ove strane Istra. Meutim, sasvim je sigurno da je istoni deo
prostora izmeu Balkana i Dunava, bio nastanjen Getima,57 kao to je.
s druge strane, sigurno da su s one strane Dunava, u blizini ua, ivela
ne getska, ve skitska plemena.5~
Odbacujui, s pravom, hipotezu o preselje nju Tribala na ue Dunava, Vuli je pokuao da spase autentinost pomena ostrva Peuke na
taj nain to je pretpostavio da je Aleksandar izbr~o na Dunav negde
zapadno o d Iskera, u zemlji Tribala, a docnije se spustio do :ua i tamo
pokuao da se iskrca na ostrvo Peuke.59 U diskusiji o ovom pitanju zaboravlja se, meutim , jedan vaan podatak. Dok je neborako stanovnitvo, ili bar jedan njegov deo, smeteno na ostrvo, kae Arijan, mase Tr.ibala vra:trile su se natrag na reku odakle je prethodnog dana bio krenuo Aleksandar.Go Prema tome, ostrvo nije moglo biti daleko od reke
Ligina, na koju je Aleksandar izbio kada je preao planinu Balkan, a ta
reka, kao to smo videli, bila je udaljena tni dana hoda od Dunava. Ostrvo se, dakle, moralo n ala:z;iti u blizini puta koj1i sa te reke vodd na Dunav.
Identifikovanje Ligina sa nekom od reka koje se u Crno more ulivaju
juno od Dunava nalo je, dodue, pristalica, aM se ono mora odbaciti
s obzirom na ono to smo malopre rekli o Getima i poloaju njihove
zemlje61, a to znai da ni ostrvo na koje su prebegli Tribali ne moe
biti Peuke.
56 O tobonjem preseljenju Tribala u oblast oko ua Dunava v. nie,
odeljak o teritoriji.
57 Pdrvan, Getica, 45, pr. l. Sudei po Teopompovom fragmentu,
A t h e n. XIV, 627e, Filip je doao u dodir s Getima prilikom svog ratovanja
kod Odesosa (J or d. Getica X, 65, govori o Getima i tamo gde je re, oi
gledno, o Traanima, a ne o Getima; kralj Gudila hio je, prema A t h e n. XIII,
557 d, o nuv 0pcpdiiv ~l)(crL'Ae:0c;) . To su, naravno, Geti s ove strane Dunava. Usp.
napred pr. 36.
58 Skiti se uopte ne pominju u vezi s Aleksandrovim pohodom na Dunav, sem kod PI u t. de fort. Alex. II, ll (T 28) . Ne verujem, meutim, da iko
moe pridati znaaj a ovom podatku iz jednog retorskog spisa, tim pre to
Plutarh u Aleksandrovoj biografiji kae da je doao do Istra, ali ne i do Skita .
59 Vuli, Alexandre, 200 sqq.
6o Arr. I, 2, 3 (T 23).
61 Kao osnovni razlog zato bi Ligin morao biti crnomorska pritoka navodi se obino to da reka od koje se rauna odstojanje do Dunava ne bi mogla da bude pritoka Dunava, ve bi morala biti paralelna s njim. Razlog nije
bogzna kako jak, jer je odstojanje dato od mesta gde je Aleksandar izbio na
reku i ne mora znaiti da je ova celim svojim tokom bila podjednako ucla
ljena od Dunava. Ali, ak ako se i dopusti da reka za koju se kae &.rrsxe:L
rlrro -roii ''Icr-rpou ne moe da tee u pravcu Istra, nigde ne stoji da to mora blti
neka od velikih dunavskih pritoka. To je mogla biti neka manja reka koja
se uliva u neku od tih pritoka. Naravno, sve kombinacije sa crnomorskim
pritokama su u krajnjoj liniji posledica uverenja da je Aleksandar iao u
pravcu ua Dunava, gde se nalazilo ostrvo Peuke. Meutim, B eloch, III, 22,.
352, zalaui se za idcntifikovanje Ligina s Kamikom, primeuje da nijedna
crnol_llorska pritoka nije tako blizu u a da bi se to odstojanje moglo prei
za tn dana hoda. Stoga smatra ela je Aleksandar od Kam ika krenuo u pravcu Ruuka, ~oj ~ je _udaljen oko 100 km. Na taj nain se, meutim, odustaje
od Peukc, koJa Je bila, kao to smo videli, glavni razlog to se ue Dunava

29

Pr otiv traenja tog ostrva kod usca Dunava govod jo nekoliko

stvari. Pre svega, da je Aleksandar doao do ua, to bi, ver;ovatno, bilo
istaknuto u na,im izvorima. Zatim, Makedonci su na povratku proli
kroz zemlju Agrijana i Peonaca, koji su :hiveli oko gomje i srednje Strume. Ne vidim zato bi s ua Dunava Aleksandar potegao ak do gornje
Strume i, da je to uin~o, zato to ne bi posebno bilo naglaeno tim
pre to je njegov povrata:k bio uurban zbog dogaaja u Ilirijoi. Najzad,
poslednji, ali, svakako, ne i najslabiji, argumenat koji se moe navesti
protiv identifikovanja tribalskog ostrva s ostrvom Peuke jeste neslaganje opisa koji nam daje Arijan -Kal. T~S' vt'1crou nJ. rro1.1.&. arr6wp.a E;
rrpocr~OAr]V, Kal. ro pe.lip.a TOU rrorcwou ro rrap' fXtlTI']V, o[a Oi] Es crrcv6v
cruyKcK1.cLcrp.8vov, ou Kal i::rropov :n:pocr<p{>pccr9m - s izgledom ostrva
Peuke u peskovitoj dunavskoj delti. Zbog toga ne preostaje nam drugo
do da podatak Arijana i Strabona o tome da se ostrvo na koje su prebegli Tribali zvalo Peuke smatramo grekom. Kad bi bHa u pitanju samo
Arijanova kratka, umetnuta reenica, mogli bismo pomisliti da je posredi glosa, ali je ta mogunost iskljuena s obzirom na Strabonov tekst.
Moramo priznati da je teko objasniti kada je i kako dolo do te greke.G3
Isto tako treba odbaciti i one kombinacije koje dovode Aleksandra
do ua Timoka, ili ak do ua Morave. ldentitikovanje Ligina s Niavom je isto tako neprihvatljivo kao i njegovo identifiikovanje s nekom
crnomorskom pritikom.64 Kako je to Vuli lepo pokazao, Ligin ne moe
biti juno od Hema i on se mora nalaziti na teritorij1i Tribala.65 Izlino
je ovde ponoviti svu diskusiju oko ove inae nepoznate reke. Nema dovoljno elemenata za njeno .i dentifikovanje, ali je jasno da se ona ne srne
traiti ni na krajnjem istoku ni na krajnjem zapadu. Pominjanje prelaza preko Nesta Oini nunom pretpostavku da je Aleksa1.1.dar preavi ovu
reklU nastav,i o put u pravcu sever-severoistok. Ali kada se probio kroz
klanac, on se kretao >>po planini Hemu do zemlje Tribala, to znai da
je sada iao u pravcu zapada.66 Prema tome, i reka Ligin se morala nalaziti u istonom delu tribalske zemlje. Opti zakljuak do koga je doao
uzima kao krajnja taka Aleksandrovog pohoda. - Smatram izlinim da ovde
nabrojim razliite identifikacije koje su predloene za Ligin, s obzirom na to
da nema dovoljno elemenata da se doe do sigurnog miljenja ( Polaschek,
Triballi, 2 397, s pravom smatra da je poloaj Ligina i Peuke unbestimmbar<<
ali on grei kad misli da su se reka i ostrvo sigurno nalazili istono od
Iskera).
62 Ve je Droysen, Hellenismus I , 12 , 122, pr. 3, istakao nepodudaranje
opisa i zbog toga odbacio identifikovanje tribalskog ostrva s ostrvom Peuke
u delti. Identifikacij u prihvataju Niebuhr, Zippel, Miillenhoff, Roos, Co/umba,
Weiss, RE VII (1910), 1333, s. v. Getae; odbacuju ga, pored Beloha, Grate,
Niese, Schaefer, Neubert, Jacoby, i drugi; cf. Polaschek, s. v. Peuke, RE XIX
(1938), 1384.
63 Beloch, III, 22 , 354, doputa da je greku mogao da uini Ptolemej ili
neki njegov prepisiva'. Usp. Jacoby, FGrH, nr. 138, Komm. 501 sq.
64 Bovis, n. d., 11--16. Vuli, Alexandre, 196, navodi i miljenje R .
Roslera (Rumanische Studien,, 1871), koji je Ligin identifikovao s Ljigom!
65

Vuli,

I.c.

Tako i Parvan, Getica, 44. Ogromna veina naunika smatra da je

Aleksandar preavi Nest zaobiao Rodope s istoka i nastavio u pravcu istoka. Autoritet Drojzena i Beloha doprineo je da ovo miljenje preovlada; usp.,
izmeu ostalih, Wilcken, Alexander der Grosse, 60, W. W. Tarn, Alexander the
G~eat, 5, H. Bengtson, Griechische Geschichte, 325.
66

30

Vul<i

u pogledu pravca Aleksandrova kretanja moe se u osnovi prihvatiti kao taan.67 Ne moemo, kae Vuli, tano utvrditi ovaj put, ali
je najve:rovatnije da je Aleksandar pr eao preko zapadnog Balkana i izbio na Dunav negde izmeiu Iskera i Timoka. Bilo bi, moda, tanije
rei da je preao preko zapadnog dela srednjeg Balkana i izbio negde
b1ie Iskeru nego Timoku.
O imenu Ligi:na i njegovoj lokalizaciji iznoo je nedavno ugledni
bugarski lringvi:sta VL Georgijev jednu duhovitu kombinaciju, koja zasluuje da bude posebno pomenuta.6s Na jednom natpisu iz Glava Panege, kod Botevgrada, posvedoen je toponim Longinopara (ex vica Longinopara); a u istoj oblasti postoji danas itav niz mesnih imena, JloJKeHe,
JlaJKHeu, Jla)l(eHe, JlaH.IJ,JKOBHJJ,a, u kojima je sauvano traka Longinopara.
Georgijev je naziv i\6ytvo~ 7tOta}10~ (tanije i\6y(y)wo~)pro1lllmaio kao
prevod trakog Longinopara, pri emu je re -para, koja se tako esto
javlja u trakim imenima mesta, izveo od ie. '''bora, sa znaenjem >>bara.
potok. J\(,y(y)tvo~ .rrm:apo<; se morala zvat,i ne samo reka ve i naselje
na njoj. Tako se moe objasniti i podatak o odstojanju od tog mesta do
Dunava. Prema Georgrijevu, dakle, Ligin se nala~io u oblasti Botevgrada:
to je mogao hiti ili Mali Isker ili neka njegova pritoka. Ovo reenje je
potpuno u skladu sa zakljuokom do koga sam ja dola u pogledu pravca
kretanja Aleksandrove vojske. Na alost, njegovo obrazloenje se ne
moe pPihvat.iti bez ograda. Jer, s jedne strane, sauvani oblik imena
glasi i\6ytvo~, a ne J\uyytvo<;, dok, s druge strane, Arijan nekoliko puta
pominje reku EJtt TOV i\uytvov .rrora]J.>V, f.Jtt rov JtOTa}10V, .rtapr. rov
.rro-ra]J.6v ), a nijednom naselje, iako bi u op,i su bitke za to mogao da ima
prilike.
Ostali izvori niti protivuree onome to smo zaklju6il'i na osnovti
Arijana (i Strabona) o pravcu Aleksandrova pohoda niti donose neto
novo u tom pogledu. Dliodor govori samo u najoptijim crtama o pohodu
na TrakijU<< i o pokoravanju mnogih trakih plemena koja su se bunila i zavrava s napomenom da je Aleksandar nan1etnuo makedonsku
vlast svim oblinjim varvarima<< ( u.rtf]K6ou~ .navr a<; rcn'1<;' 7tAf]Citoxo>pou<;
~ap~cipou<; 8rrot~craro ). I kod Plutarha se govori o varvarskim susednim
plemenima (ra ~cip~apa Kat .rrp6crotKa yl'>vfJ) koja nisu htela da trpe :ropstvo i teila su da obnove svoja kraljevstva. Aleksandar je uguujui ove
pokrete otPim i brzim napadom doveo vojsku do Istra i tamo je U veli,koj bici pobedio kralja T11ibala Sirma.6.9
Kod Arijana je, kao to smo videli, sauvan prilino detaljan opis
veLikog rukoba koji se odligrao izmeu Makedonaca i Tribala na reci LiginuJO Na alost, ovaj opis sadri vie podataka o makedonskoj nego o
tn1balskoj vojsci. Iz njega se ne vidi ni kako su bile organizovane ni kako
naoruane t:ribalske ete. Pada u oi da se ne pomi111je tribalska konjica,
ni u ovom ratu, kao ni u ranij~m. Teko je verovati da je Tribali nisu
Alexandre, 203.

67

Vuli,

68

Bil. feopzuee, TpaKn.i1cKaTa AYMa para n rroXOA'bT Ha AAeKcaHA'hP

MaKeAOHCKH K'bM llcTpoc, H3BeCTWI Ha llHCTHTyTa 3a u'bArapcKu e3HK IX

(1962), 3 H A.
69 D i o d. XVII, 8, l (T 25); P I u t. Alex. XI (T 27). P arska hron;ka belei Aleksandrov pohod na Tribale i Ilire pod 335/4. godinom (za Euainetovog
arhontovanja (T 29). Poto atinska godina poinje u julu, poetak pohoda
pada u 336/5. atinsku godinu.
70 Ar r. I, 2, 4-7 (T 23), p rev od v. napred, str. 24.
31

uopte imali, ali ona, oigledno, nije kod njih imala onu ulogu koju ima
konjica kod Sk:i ta i nekih trakih plemena. To je utoliko udnije to
nam je postojanje trihalske konjice direktno posvedoeno kod Nikole iz
Damaska. U njegovoj zbirci >>Zanimljivi obiaji zabeleeno je da su
Tribali u bitkama postrojavali svoje snage u etini bojna reda ( >>falange): napred su ili oni najslabiji, za njima najsilniji, potom konjanici i
na kraju ene, koje su grdnjama i proklinjanjima spreavale bekstvo vojnika. n Pod >>slabima i >>jak.i ma podrazumevaju se po svoj prilici, lako
i teko naoruani vojnioi, mada se iz opisa bitke s Aleksandrom ne vidi
da su postojalli razni rodovi peadije, pa bi se izrazi acr 6 Evcl~ i Kpancrrm
mogli uzeti i u pravom, a ne prenesenom sm1slu. Alrijan kae da su Tribali kad su ih napali makedonski strelci i praka.i izali iz ume da se
s njima bore prsa u prs a (\;rw~ f--S' XE!pa~ ~uvp.tEtaV yup.vo'~ oucrt roi~
roQrat~), a kada je na njih navalila falanga 'i konjica, sve dotle dok se
borba vodila izdaleka (i'crrc p.f:v axpo~o Atcrp.o~ rro.p'f: Karspwv !1v), oni nisu
bili nita gori od Makedonaca. Tek kada su konji pmvalili u njihove redove i zbijena falanga udar:ila na njih, oni su se dali u bekstvo.72 Oigled
no, ni:su bili dorasli za borbu sa teko naomanim i odlino uvebanim
makedonskim hoplitima. Nikola iz Damaska govori, dodue, o tribalskoj
falangi, ali to, verovatno, ne zna6i nita vie do da su se postrojavali
u borbene redove, a da nisu nastupali kao nepovezana, slobodna masa,
kako to obino ine varvari. Sem strela i kopalja za bacanje morali su
imati i oruje za borbu izbliza. Arijan nam je sauvao (prema Ptolemeju)
i brojke o gubicima na jednoj i drugoi strani: 3 000 palih Tribala, ll konjanika i oko 40 peaka makedonskih. Velika nesrazmera objanjava se
delimino injenioom da je tribal,s ka vojska bila razbijena i primorana
na bekstvo. Preuveliavanje neprijateljskih gubitaka u cilju isticanja junatva Makedonaca nije, meutim, retko kod Ptolemeja, tako da ovi brojevi ne moraju biti tani.
Za prelaz preko Dunava i pokuaj iskrcavanja na ostrvo gde su se
Tribali bili sklonili Aleksandar je upot rebio ratne brodove koje su mu
iz BiZaJnta poslati Crnim morem i Dunavom. Ova okolnost ne moe se
upotrebiti kao argumenat u prilog tezi da je Aleksanda.r izbio na Dunav
blizu njegovog ua. Vreme potrebno da lae doplove iz Bizanta je irelevantno, jer je jasno da je Aleksandar morao dati nalog za njihovo odaJiljanje jo dok je bio u Makedoniji, pa su one mogle da krenu u isto vreme kad i on, pa i ranije.n Sem toga, susret s makedonskom vojskom na
Dunavu nije morao da se odigra odmah po njenom dolasku. Aleksandar
je krenuo iz Amfipolja u prolee, a kad je ratovao s Getima, etva je bila
stasala ()..l;Jlov !1v crir ou f3a96) .74 On se, dakle, morao zadrati due vremena u tribalskoj zemlji, a i put do Tribala nije se, svakako, sastojao
samo od mareva i kraih odmora. Posle pobede nad autonomnim TraNicol. Damasc. mar. mirab. fr. 116 J (T 84).
Arr. I, 3, 3-4.
73 Prema Arijanu, Aleksandar je treeg dana posle bitke kod Ligina stigao na Dunav. Iako se na to nadovezuje reenica 8vm680( )(O('t"I):AIX[J.~tXVE~ IXDT<jo
1]xoucr1X<;; v1X6<;; fLIXxpa<;; l:x Bu~IXniou (podaci o Dunavu i narodima koji ive na
njegovoj levoj obali su dodatak samog Arijana), ne treba zakljuiti da je on
odmah krenuo u opsadu ostrva. Uostalom, brodovlje je moglo da stigne i ranije i da ga eka.
74 Ar r. I, 4, l.
71

12

32

anlma, koji su pokuali da mu prepree put kroz baikanski kiana,

Aleksandar je, kae Arijan, pien poslao natrag u pnimorske gradoveJ5 Iz
Arijanova teksta dobija se utisak da je re o plenu sa boji ta; meutim,
sama injenica o njegovom odailjanju pokazuje da je to moralo biti
pozamano blago. Stoga, iako se nigde ne govori o pljakanju naselja i
polja, prirodno je p retpostaviti da se i u ovom ratu postupalo kao i
obino . Pobeda na bojnom polju otvarala je vrata u nezatienu zemlju
i pruala mogunost ot~manja robova, stoke i druge pokretne imovine.
U datim uslovima to je bio jedini nain da se nametne tuinska vlast i
da se obezbedi pozadina za dalji pokret. Zato mislim da put od Amfipolja do Dunava ne treba svesti na one dane hoda koje su nam izvori
zabelei1i.
Za prebacivanje vojske preko Dunava Aleksandar je upotrebio, pored ratnih laa, i amce (p.ov6~uAa :rrJcoia) koje je r ekvirirao od okolnog
stanovnitva.76 Arijan kae da je tih amaca bilo mnogo, jer su se varvari
sluili njima kako za ribolov, tako i za prelaenje na drugu obalu u cilju
pljake, to se, oevidno, nije retko deavalo. Ova vest p okaruje da su
Tribah raspolagali renom flotilom . Da je prelaenja preko reke, u jednom i drugom pravcu, bilo mnogo, i esto u velikim razmerama, saznajemo ~ iz drugih svedoanstava, o kojima e biti rei dalje.
U Arijanovom izvetaju operacijama prottv Tribala nije dato vie
mesta nego borban1a s trakim plemenima i prekodunavskim Getima.
tavie, u zavrnom delu izvetaja, epizoda s keltslcim poslanstvom potiskuje u zasenak zakljuenje m~ra s Tribalima. Iz drugih izvora, meu
tim, viili se da je Aleksandrov pohod na Dunav srna tran u pr vom redu
pohodom protiv Tribala. Tako je kod Atinjana, koji su iskoristili Aleksandrova udalj avanje iz Makedonije da zajedno s Tebancima pokuaju
da zbace makedonsku vlast, rat na Dunavu b~o vezan za ime Tribala .
Prema Plutarhu, kada se spremao da krene u Grku i ugui ovu pobunu,
makedonskJi kralj je izjavio da eli da se pred Demostenom, koji ga je
nazvao deakom dok je bio kod Ilira i Tnibala i mladiem dok je hio
u Tesaliji<<, pokae kao zreo ovek, ispred atinskih Zlidina. U Justina
i tamo da je Demosten tvrdio da su Trib ali unitili makedonsku vojsku
zajedno s njenim kraljem i da je doveo pred skuptin u oveka koji je
izjavio da je i sam bio ranjen u bici u kojoj je kralj poginuo. I Demad
je zajedljivo govonio da su >>Demosten i Likurg, bijui boj reima p obedili Makedonce u tribalskoj zemlji i samo to nisu izloili Aleksandra
mrtvog na tnibinu da ga svi vide.77 Ovi podaci anegdotskog karaktera
75 Ar r. I, 2, 1: 'AM~ocvl'>poc; 36 T~V !J.EV Ae:iocv 61ticrw am)7te:[J.<.jle:v E:c; Tac; 7t6Ae:Lc;
Ta<; imi thM:crcrlJ .. . Sasvim je proizvoljan zakljuak koji se izvodi na osnovi ovog
podatka da se Aleksandar morao nalaziti blizu crnomorske obale. Prilog 61ticrw
pokazuje da je re o egejskim lukama, u prvom redu Amfipolju, odakle je krenula ekspedicija.
7 6 Ar r. I, 3, 5: xoci llcroc !J.OVO~UACC: 1tAOlOC EX Tije; xwpoc<; ~uvocyocywv ijv S xoci
TOimvv e:il1topioc 7tOAAij, OTL TOilTm<; xpwvTUL o( 7tp6crmxm Ti!) ''lcrTp'Jl Ecp' OCALe:i~ Te: T\) EX
TOU ''lcrTpou xocl e:l7tOTE: 7tocp' aAAIJAOU<; dva TOV 7tOTOC!J.OV <JT<i:AAGLVTO xocl Al)CJTE:DOVTe:<; d7t'
ocilTwv o( 7tOAAOi.
" 7 P l u t. Alex. XI (T 27); I u s t. XI, 2, 8 (T 33); Dem ad. 17 (T 30).
Prema Ar r. I, 7, 2, u Grkoj je kruio glas da je Aleksandar poginuo kod Ilira
( Te:v1JxevocL 'AM~ocvl'>pov tcrxupL~6 !J.e:VoL lov 'IAAUpLo1<; ). To ne menja nita u zakljuku koji smo izveli na osnovi Demadova i Justinova podatka, jer je za
nas u ovom sluaju bitna injenica da se pohod na Dunavu vezuje uz Tribale.
Rat s Ilirima je neto posebno.

33

pokazuju da su savremenici u Tribalima videli glavnog Aleksandrovog

protivnika na Dunavu.
Iako pokuaj i-skrcavanja na ostrvo nije uspeo, iako tribalski kralj
i snage koje su ga pratile nisu bili poraeni, prela:z na levu obalu reke
i ratovanje s Getima uinhli su takav utisak na sva okolna plemena da su

SL l.

Granice Aleksandrova carstva (odseak) i Helenistiki svet oko 185. godine

pre n.e. (odseak), prema B engtson-Miloji, Grasser historischer Weltatlas,
br. 17 i 22. Na prvoj skici Tribali se nalaze izmeu Morave i Iskera, izvan granice Aleksandrove drave. Na drugoj oni su pomereni (verovatno omakom)
daleroo na zapad. Up. nap. 81.

ona pohitala da zatrae Aleksandrova prijateljstvo. Shl-mo je takoe poslao mladom makedonskom kralju darove, to j ezikom primitivnih naroda znai da mu je formalno izr~io pokornost. Arijan kae da je Aleksandar izmenjao izjave vernost.i sa svim plemenima koja su mu uputila
poslanr1ke.7S Reenica kojom se zavrava izlaganje o keltskom poslanstvu - >>li njih je nazvao pr.i jateljima i uimo saveznicima - pokazuje
da je o dnos prijateljstva i saveznitva sklopljen i s drugim n arodima,

34

pa prema t?~e i s Tr~bali~a. Stra~on govor_i takoe o sklapanju _prijateljstva i vrdr u tom sto Srrmo IliJe dozvolio Aleksandru da se Iskrca
na ostrvo, a sam rnu je poslao dm,ove i zatraio njegovo pdjateljstvo79
znak primitivnosti tribalskog kralja. Meunim, iako su Arijan i Strabon
saglasni (oboJica su podatke ~rpeli iz Ptolemeja), ne smemo zakljuiti
da je poloaj Tribala b io slian poloaju onih naroda u Podunavlju sa
kojima Aleksandar nije ratovao, ili pak poloaju dalekih Kelta. Ostali
izvor i pokazuju da je Aleksandar Tribale smatrao pokorenim n arodima,
a stanje u kome ih je zatekla njegova smrt to potvruje. Aleksandar redovno navodi i Tribale meu balkanskim narodima koje je potin1o
kad god govori o svoj.i m vojnikim uspesima i dometu svoje vlasti.
,.pokorio ISam TraNiju i Ilire, gospodarim Tribalima i Medtima, kae
on na jednom mestu u Kurc:ija Rufa. A na drugom: da ,j ne govorim o
Hi.~ima, Tribalima, Beotiji, Sparti, Ahajoima, Peloponezu, koje sam
pokorio, n eke sftm, povevi na njih vojsku, druge pomou svojih vojskovoda .so Kad bi tribalsrwi pohod bio zavren samo sklapanjem p vijateljstva, ova m esta se ne bi mogla objasniti. Pri tome nije, naravno, vano da
li emo govor Aleksandmv, iz koga su uzeta ova mesta, smatrati autentinim Hi ne. Vano je da su Tlibali vaili kao pokoren narod. Zato mislim da bi na kartama Aleksandrova carstva severna granica morala da
obuhvati i tribalsku teritoriju.s1
TRIBALI POD MAKEDONSKOM

VLAU

Dok su novoosvojeni posedi u Trakiji stavljeni j o za Filipa pod

komandu posebnog stratega, TribaLi su, kako se vidi iz podele upravnih
podruja posle Aleksandrove smrti, neposredno potinj eni makedonskom kralju, odnosno, posle njegovog odlaska na Istok, njegovom namesniku. Ova znaajna 6injen.ica pokazuje izmeu ostalog, jasnije nego bilo
koji drugi podatak, da su Tribali iveli zapadno od Iskera, u susedstvu
Agrijana, Peonaca i Dardanaca, koji su takoe bili neposredno vezani za
Makedo[]riju. Palaek je pokuao da objasni pvu okolnost na na in koji
je vrlo karakte,ri stian za upornost kojom se izvesne zablude odravaju
79

S tr. VII, 3, 8 (T 24) .

Curt.

IX, 6, 30 (T 34) ; VI, 3, 2 (T 35).

Na karti Aleksandrova carstva koju donosi Bengtson u svojoj Griechische Geschichte, str. 326 (isto B eng tson-Miloji, Grosser historischer Weltatlas I, Vorgeschichte u. Altertum, str. 17), granica ide Dunavom od njegova
ua do Nikopolja (ad Istrum), zatim skree jugozapadno obuhvatajui teritoriju Meda i Peonaca, ostavlJ ajui izvan carstva najvei deo Tr ibala (koji
su zabeleeni s jedne i druge strane I skera), Agri jane i Dardance ( ija se teritorija protee na istok do Iskera!). Na ovoj karti Geti i Skiti zabeleeni su
samo severno od Dunava. Meutim , na karti koja prikazuje porast Makedonije za vlade Filipa II Geti zauzimaju oblast izmeu Balkana i Dunava istono
od Iskera, a Tribali su najveim delom zapadno od ove reke. Ako Filip nije
trajno pokorio oblast ovostranih Skita i Geta, Aleksandar to, svakako, nije
uinio. Stoga ne vidim na osnovi ega granica njegovog carstva moe dopirati
do ua Dunava, naroito ako Tribali ostanu van nje (sl. 1). Sve je pogreno na
prostoru koji nas interesuje na karti G. Glotz-R. Cohen, Alexandre et le demembrement de son Empire, Paris, 1945, str. 64: Tribali su zabeleeni izmeu
Balkana i Dunava prema Crnom moru ; Taulanti na Moravi, severno od Dardanaca; Autarijati u Panoniji; Peonci na Rodopima; Agrijani istono od Amfipolja do Hebra!
8

81

3*

35

u nauci. Umesto da iz nje izvue nuan zakljuak da je tobonja tribalska seoba izmiljotina savremene nauke, on istupa sa pretpostavkom
da su se Tuibali prilikom sklapanja ugovora o miru s Aleksandrom morali odrei hegemonije nad svojim istonim posedima (drugim reima
da su se vratili tamo gde su oduvek bili! )82 Nije nimalo verovatno da je
posle Aleksandrove pooede dolo do tenitorijalnih promena kcod Tribala
s obzirom na oblik zavisnosti u koju su pali. Ratovanje FiUpa i Aleksandra na severnim granicama Makedonije nije imalo za cilj proirenje
drave, ve jaanje njene vlasti i sticanje bogatstva. Pokorena plemena
- Tribali, Iliri, DaJrdanci, Peonci, Agrijani - sauvala su svoje domae
vladare i neizmenjen:o politiko ureenje . Njihova potinjenost makedonskom kralju izraavala se u p!l"euzimanju raznih obaveza (davanje
vojske, plaanj e danka i sl.), to je, uz pien koji su joj sami ratovi donosili, za Makedoniju predstavljalo znaajan izvor materijalnih blaga.
Tnibali su uestvovali s jednim kont~ngentom peaka u Aleksandrovom pohodu na Istok. Kod Diodora je zabeleeno da je u vojsoi s kojom je Aleksandar preao u Aziju bilo, pored 12 000 Makedonaca, 7 000
grkih hoplita i 5 000 najamnika, i 7 000 Odriza, Tribala i Ilira, l 000
strelaca i takozvanih Agrijana, tako da je ukupno bilo trideset (.i dve)
hiljade peaka .s3 Ostahl izvo11i, ukljuujui Arijana, daju samo ukupan
broj peaka i konjanika tako da D~odorove podatke moemo proveriti jedino indirektnim putem.84 Drojzen im je ospotl.""io svaku vrednost, ne verujui da Diodorov sp[sak moe poticati iz nekog vojnikog izvora. Na sumnju ga je navela i injenica da se u tom spisku vojska n abraja po narodnostima, a ne po vojnim rodovima. Meutim, Beloh je zapaz,io da se vojni
rodovi u stvari podudaraju sa narodnostima: grki saveznici bili su hopliti, najamnici su bili lakonaoruan.i peaci, Agrijani strelci, a Odrizi, Tribali i Iliri bili su, po svoj prilici, takoe jednako naoruani, najverovatnije kratkim kopljima za bacanje.ss Sa nekim manjim izmenama Diodorov spisak se danas prihvata kao taan. sa Jedna od :ilspravki odnosi se na
broj Odniza, Tribala i Ilira: njihov se broj smanjuje na 5 000, da bi se
broj najamnika mogao podii na 7 000, jer se iz drugih izvora v>idi da je
82 Polaschek, Triballi 2398: Ethnisch und politisch sind daraus gewisse Schliisse zu ziehen, ethnisch insofern, als die Triballer damals als Illyrier
gegolten zu haben scheinen, politisch hinwiederum in dem Sinne, dass sie
durch ihren Vertrag mit Alexander gegen Osten hin Einblissen ihrer Oberhoheit erlitten haben diirften. Slino i B. Lenk, Thrake, 431, . .. sie (sc. die TribaUer) sind nach einer voriibergehender Ausbreitung nach Osten durch das
makedonische Vordringen wohl zuri.ickgedrangt worden. Za etniku stranu
problema v. :str. 61 i d.
sa D i o d. XVII" 17, 3-4 (T 36) .
84 Kod Arijana (I, ll, 3) stoji da je Aleksandar poveo neto preko 30 000
peaka i preko 5 000 konjanika; kod Justina (XI, 6, 2) -- 32 000 peaka i 4 SOO
konjanika. Za ostale izvore v. Berve, Alexanderreich l, 178 sq. Diodor daje
kao ukupnu cifru Aleksandrove peadije 30 000. Meutim kad se saberu brojke pojedinih kontingenata kako ih on navodi, dobija se 32 000. Zbog toga su
neki naunici mislili da treba smanjiti od 7 000 na 5 000 broj Odriza, Tribala i
Ilira (Griffith, Mercenaries, 13). Mnogo je prihvatljivija pretpostavka da su na
kraju Diodorova teksta ispale rei xrx.i lhcrxtt.iou<; i da su pojedinane cifre ta
ne, s obzirom na to da se kao ukupan zbir peaka pojavljuje brojka 32 000 i
kod Justina,, cf. Beloch, III, 22, 324.
85 Droysen, Hermes, 2 {1877), 226 i d., cf. B eloch, I. e.
86 Berve, Alexanderreich I, 177 i d.

36

ve

na poetku pohoda bilo vie najamnikih trupa.87 Nemamo nikakvih

indicija na osnovi koji h bismo mogli odrediti veliinu tribalskog kontingen ta. Ako pretpostavimo jednako uee tri plemena, onda je iznosio
oko l 500 vojnika. Mogao je, naravno, biti i manji i vei.
Sem na ovom mestu, tribalski vojnici se vie nigde ne pominju
u izvetaj:irna o Aleksandrovom ratu. Ali to nije razlog da dovedemo u
sumnju Diodorov podatak, jer, kako je pDirnetio Berve, i Iliri su samo
jednom, uzgred, pomenuti kod Arijana, a iz Kurcijeva izlaganja znamo
da su uestvovaLi u bitkama kod Ise i Gaugamele i ela je 330/ 29. godine
stigao u Areju nov kontigent od 3 000 ilirskih peaka.ss Treba li Tribale,
Odrize i Iliire smatrati najamnicima ili su to bile saveznike trupe koje
w pokorene varvarske poglavice bile obavezne ela alju makedonskom
kraju? Berve naginje miljenju ela su Tribali i Iliri bil,i prav.i najamnici
zbog toga to su njihove zemlje, kako on rnisli, sa formalne strane bile
rnanje potinjene Makedoniji nego Oclrizi ili Agrijani.S9 Grifit misli da
su se oni vremenom pretvorili u najamnike ak 'i ako su iz poetka bili
mobil.isani kao saveznici.90 Ne bih rekla ela se u izvoDima vidi neka razlika u pogledu stepena potinjenosti Agrijana i Odriza, s jedne strane,
Ilira i Tribala, s druge. Tribali su, kao i Iliri i i\gvijani, smatrarui delom
makedonskog carstva i posle Aleksandrove smrti. Stoga mi izgleda verovatnije da su Tribali bili obavezni na slanje odreenih kontingenata. i
n jenica da ih Diodor odvaja, zajedno s Odrizima i Ilirima, od najamnika govori takoe u prilog ovom miljenju.
O sudbini Tribala posle 323. ostala nam je samo jedna jedina vest.
Prilikom prve podele satrapd.ja i strategija, izvrene uskoro posle smrti
velikog kralja u Vavilonu, odlueno je da se evropski deloV'i carstva dadu
na upravu Lizimahu i Antipa tru.9t U poveem fragmentu Anijanova spisa
ro. p.Er t 'AA.-uvopov, koji je na osnovni izvor za ovo pitanje, itamo :
. nad oblastima Europe, Trak,i je i Her sonesa i onih naroda koji granie s Traanima sve do Salmidesa i Crnog mora, vlast je predata Lizimahu; zemlje s one stJrane Trakije sve do Ili,r a, Tribala i Agrijana, kao
i sama Makedonija i Eptir i Grci . . . , dodeljeni su pak Krateru i Antipatru. To isto, u neto kraooj i jzmenjenoj formi, kae i Deksip, crpei
informacije, oigledno, iz Arijana: U E vropi postavljen je za stratega
autokratora Trakije i H erso n esa Lizimah; a (za stratega au.tokratora)
s1 Ibid., 178
Ibid., 139.
89 Ibid. 136: >>Anders diirfte es mit den gelegentlich genannten Illyriern
88

und Triballern sein, deren Uinder kamn unterworfen, jedenfalls nicht wie die
eigentlich thrakischen Geb'ete Makedoniens in Form der Strategic angeglieclert waren: hier wird hi::ichst wa hrscheinlich an Soldner gedacht und dementsprechend mit einer lockeren Organisation gerechnet werden miissen. Usp.
i str . 139: >>man darf vermuten, dass sie (sc. die Tribailer) als Soldner, nicht
als pflichtmassiges Kontingent ihrer Heimat dem makedonischen 1-Ieere angehorten. Ovo miljenje prihvata kao verovatno i Bengtson, Strategic I, 29,
nap. l.
" 0 Griffith, l. e., Polaschek, Triballi, 2398, misli da se na ovo pitanje ne
moe odgovoriti.
" 1 U stvari Antipa tar je jo za Aleksandrova ivota, kao njegov namesnik u Evropi, imao nadzor kako nad Makedonijom, tako i nad Trakijom. Prilikom podele 323. godine, Perdika se pobrinuo da ogranii njegovu vlast time
to je odvojio Trakiju u posebnu strategiju koja je dodeljena Lizimahu, usp.
Bengtson, Strategic l, 24 i 40 i d.

37

svtih Makedonaca, Grka, Ilira, Tribala, Agrijana i naroda Epira- Antipatar.n2

Formulacija dJ~ f::rd 'lllu pwu~ KO: t Tpt~al)cou~ l<at 'Aypt<:iva~, iako neobina, mora se shvatiti onako kako ju je shvatio i Deks.i p. Svi ovJ narodi
ukljueni su u Antipa1rovo podruje.93 Problem je u drugome. Redovno
se smatra da, nasuprot Trakiji, koja je jo za Filipa bila pfli,s ajedinjena
makedonskoj dravi ,i organizovana kao posebna strategija,94 Iliri, Tribali i Agrijani nisu ulazili u sklop makedonskog carstva, ve su kao slobodna plemena ugovorom o saveznitvu bili vezani uz Makedoniju.95 Ne
vidim pravng razloga za takvo miljenje. Berve uzima kao kriter~j za
odreivanje stepena pot6injenosti pojedinih plemena njihovo uee u
Alel<Jsand:ruvoj vojsci s odreenim kontingentom. Polazei od tog kriterija on smatra da su Agrijani, Peonci i Odrim bili u trajnom odnosu zavisnosti od Makedonije. Tribale stavlja u drugu kategoriju, formalno nezaviJSnih plemena, i njihove trupe u Aleksandrovoj vojsci smatra najamnikim. Meutim, kao to smo videli, Tribali se u Diodomrvom spisku
pojavljuju zajedno s Odm2l!ma i Ilirima. Ako su Odrizi bili saveznici, to
su mogli buti i Tribali.96 S druge strane, za Ilire raspolaemo jasnim i
izriitim izvetajem Arijano'\im o porazu koji je Aleksandar naneo nji
hovom kralju Klitu.97 Arij-an, dodue, ne kae nita o tome ta je bilo
s Ilirima posle K1itova bekstva, ali se samo po sebi podrazumeva da je
narod oiji je vladar morao da napusti zemlju bio pokoa:-en. Sigurno je da
je Aleksandar ,j njih smaJtrao delom svog carstva. injenica da su Iliri,
Tribali i Agrijan.i pomenuti u sporazumu o podeii carstva meu Aleksandrovim naslednicima govori, 6ini mi se, pri.ilino jasno protiv miljenja da
oni nisu formalno biii potinjen.i makedonskoj dravi.
O TOBONJOJ SEOBI TRIBALA
Ratovi Tribala sa skitskim kraljem Atejom 339, njihov napad na
FiLipa pnilikom njegova povratka iz Skitije iste godine, pomen ostrva
Peuka kao pribeita Tribala u vreme Aleksandrova pohoda 335 - sve
je to dalo povoda da se govori o iseljenju Tribala iz oblasti izmeu Morave i Iskera i njihovom nastanjivanju oko ua Dunava u prvoj polovini
Arr. suce. fr. la, 7R (T 37); Dexipp. suce. fr. lb, 3R (T 38).
V. B engtson, Strategie I,, 27, pr. 4.
n4 Ibid. I, 39. i d.
05 O odnosu Antipatra, kao crTpiX't""IJYilc; /ml "~e;
Eilpillrt"l)c; wniXAe:!.e:L[J.[J.Evoc; i
stratega Trakije, Bengtson, n. d., 38 i d. Berve, Alexanderreich l, 320 i d., ostavlja severnobalkanska plemena izvan granica Aleksandrove drave. O poloaju
potinjenosti u kome su se nalazili Agrijani govori, moda i izraz Ml xe:/.e:6cr1Xnoc; At.e:~uvBpou e cr~ u /./.e:L, Ar r. l, 5 (po Aleksandrov om nalogu Langar upada u zemlju Autarijata). Langar je meutim i ranije dolazio Aleksandru na
dvor, razmenjivao s njim darove i Aleksandar mu je obeao svoju sestru za
enu. Agrijani u Aleksandrovoj slubi pominju se kod Arijana (V, 13) i Diodora (XVII, 17).
9 a Ne vidim u stvari nikakve bitne razlike u poloaju Traana i Tribala,
iako je postojao poseban traki strateg. Usp. ta kae Lenk, Thrake, 428: Der
makedonische Kommandant in Thrakien erhielt den Titel cr't"piX't""l)yoc; 8rtl E>p(lx"l)c;
( Berve I, 227); die Stamme behielten ihre Hauptlinge, mussten aber zinsen
und Heeresfolge leisten.
o1 Ar r. I, 5, 5-6, ll.
92

93

38.

IV veka. Izlaui pomenute dogaaje pokazala sam kako se oni mogu

objasniti a da se ne pribegne pretpostavci o seobi. Meutim, zbog vano5 ti koja se ovom pitanju pridaje u naunoj literaturi o Tribalima ne bi
bilo izlino da se jo jednom pretrese ova teza u ceEni i da se pojedinano preispitaju argumenti koji su izloeni u njenu korist.
Navedena ve kod Nibura' (koji je napad na Abderu smatrao etapom u kretanju T11:ibala ka novim stanitima u oblasti izmeu Balkana,
mora i Dunava) ,38 pretpostavka o iselj enju Tribala postala je, tako rei,
opte mesto u nauoi. Naroito se za nju zalagao i u dvema raspravama temelj no je obrazloio Gaetano Kolumba.9,B Jedini istoriar koji se suprotstavio prihvatanju ove teze bio je N. Vuli. On se u vie navrata bavio
mim pitanjem i uporno branio miljenje da nije bilo nikakve seobe Tribala u vreme pre Filipa i Aleksandra, i da su Tr ibali ostali u starom kraju
sve do rimskog vremena.1oo U lancima koje je napisao kao odgovor na
Kolumbinu tezu dola je do izraza njegova uvek otroumna analiza izvornih podataka i kritinost kojom je nepogre,i vo pogaao slabe take
svojih protivnika. Kao to e se vtideti iz narednih izlaganja, malo ta ima
da se doda onome to je on rekao o pitanju tribalske seobe. U novije
vreme pojav,i la se druga varijanta teze o seobi: govoni se ne tolik,o o prescljavanju koliko o irenju hegemonije Tribala do Male Skitije i o njih ovoj vlasti nad celom desnom obalom donjeg Dunava u vremenu izmeu
Atej ine smrti 339. i Aleksandrova pohoda 335.lOOa Vremensko ogranienje
ove hegemonije na 4 godine samo po sebi je dovoljno da se uvidi na
kakvim je krhkim nogama stajala teorija o seobi T11ibala na ue Dunava. Ono predstavlja pokuaj da se spase osnovna premisa ove teorije,
a to je uverenje da su se Filip i Aleksandar sukobili s Tribalima u oblasti ua. Nova varijanta dovodi, meutim, do novih neloginosti. Zemlja
kojom su Tnibali gospodarili svega nekoliko godina ne moe da se smatr a tribalskom zemljom, pa se pitamo zato bi makedonski kraljevi nap ali Tribale u oblasti koju su oni tek bili osvoji1i? I da li je uopte prihvatljiv pojam hegemonije<< nad tako velikim prostorom, u primitivnim
odnosima koji su vladali u ta rana vremena?
Vratimo se, meutim, na staru tezu o seobi.
Polazna taka Kolumbine argumentacije bio je rat Tribala s Atejom.
Poto je skitska kraljevina, koja se prostirala na teritoriji dananje Dobrude, bila na stotine kilometara udaljena od Iskera, Kolumba misli da bi za
objanjenje tribalsko-skitskog sukoba trebalo pretpostaviti da su se Tribali
ve pre 339. godine bili preselili na istok i nastanili u neposrednoj blizini Dobrude.101 Vuli je dao jednostavnije objanjenje: kao to su etrdeset godina
pre toga napali Abderu, tako su i sada Tribali mogli da preduzmu obian rat98 Niebuhr, Kleine Schriften I (1828), 374 sq. Usp. i Zippel, 31; Miillenhoff, Ill, 134 i d.; Schaefer, 11 2 , 521.
no G. M. Columba, Le sedi dei Triballi, Studi starici per l'antichita classica 3 (1910), 203 sq.; idem: I Triballi dell'eta Romana, ib ., (1911), 188 sqq.
100 Vuli, Alexandre-Grand sur le Danube, Xenia, 1912, sqq; idem,

Le sedi dei Triballi, Studi Romani I, 1913, 234 sqq. Usp. i ranije radove: Die
Sitze der Triballer zur Romerzeit, Wiener Studien 1902, i sqq.; Alexanders
Zug gegen die Triballer, Klio, 9 (1909), 490 sq. Vuli se jo jednom vratio
ovom pitanju, rezimirojui svoje ranije poglede u lanku: Le sedi dei Triballi,
REB 2 (1936), 118 sqq.
1ooa) Usp. Polaschek, Triballi, 2395 sq.; fepoa, Ilpoycmamur, II, 25 i d.
101 Columba, Le sedi, 203 sq.

39

pohod na Skite, iako nisu s njima graniili. 102 Istina, Ko lumba i ostali
branioci teze o tribalskoj seobi dovode napad na Abderu u vezu s tom seobom.tOa Ali to nije nikakav dokaz. Kao to smo videli, p ohod na Abderu se
moe odlino objasniti i na drugi nain .
Kolumba uzima k ao utvrenu inj enicu identifil,w vanje Peu ke s p oznatim ostrvom u dunavskoj delti. On, oigledno, ne polae mnogo na razlike u
opisima ostrva na uu Dunava i ostrva na koje su se povukli Tribali, jer
samo uzgred napominje da su Tribali svakako morali izabrati onaj deo ostrva
koji se najlake mogao braniti. 104 Njemu i ne pada na pamet da se pita da li
je uopte mogue da su se Tribali, beei ispred Aleksandra, sklonili na jedno
skitsko ostrvo. Naprotiv, on istie da je ostrvo Peuke moralo biti skitska, a
ne tribalska, kako se moe zakljuiti iz Strabonova teksta. Poto se tribalska
teritorija dodirivala sa skitskom du zapadne ivice Dobrude , a ostrvo bilo
udaljeno tri dana hoda od reke Ligina, na kojoj se odigrala glavna bitka izmeu Tribala i Makedonaca, Kolumbo zakljuuj e da se ova reka morala nalaziti n a granici Dobrude, jer bi se inae moralo pretpostaviti da je re o
nekom drugom ostrvu istog imena, a takvo ostrvo, kae Kolumba, nije bilo
poznato antikim piscima.lo5
Vuli takoe smatra da.je Peuke ostrvo u delti i da je Aleksandar doao
do ua. Ali se on nikako ne slae s tim da je Ligin mogao biti p ritoka Crnog
mora. Za problem prostiranja Tribala pomen ostrva Peuka nema, po Vuliu,
nikakvog znaaj a, jer se ono nije nalazilo u tribalskoj zemlji, dok je Ligin bio
tribalska reka i prem a tome ga moramo traiti zapadno od lskera. Za vreme
ovog boravka u Tribaliji Aleksandar je imao dovoljno vremena, misli Vul i,
da preduzme pohod niz Dunav do njegove delte i da se ponovo vrati. 106 Ni Vuliu, zaudo, ne izgleda neobino povlaenje Tribala na teritoriju Skita, (sa
kojima su nekoliko godina pre toga bili u rat u!) Meutim, kao ni veina nau
nika, ni Vuli nije obratio panju na injenicu da odeljak u kome se govori
o Liginu i ostrvu predstavlja zaokruenu celinu: Ligin je u daljen tri d an a
hoda od Istra, kae Arijan: Sirmo je ve ranije bio sklonio ene i decu na
dunavsku adu i sam tamo prebegao kad se Aleksandar pribliio; a ost alo
mnotvo Tribala vra tilo se n a reku odakle je prethodnog dana bio krenuo Aleksandar.107 Dakle, Lig'n i ostrvo ne mogu biti daleko jedno od drugoga. Da nije
imena Peuke, svako bi r ek ao da se ostrvo na koje su se povu kli Tribali n a lazilo otprilike na onom mestu gde je izbijao trodnevni put od Ligina do Dunava. Vulieva kombinacija o posebnom pohodu na deltu mora se, dakle, odbacili.

Kao poseban ar gumenat Kolumba navodi rtve koje je Aleksandar prineo Heraklu, Zevsu i Istru. Po njegovom miljenju, one se mogu shvatiti
samo a ko se ima u vidu tradicija prema kojoj je Filip imao nameru da podigne spomenik Heraklu n a uu Dunava (J u s t . IX, 2, 10: vovisse se statuam
Herculi ad quam in ostio Histri ponendam se venisse... ). Ova tradicija , k ae
Kolumba, morala je proistei iz vesti o Aleksandrovim rtvam a legendarnom
rodonaelniku m akedonske dinastije. Drugim reima, ona dokazuje da je Alekniki

Vuli, Le sedi, 234; Alexandre, 193 sq.; usp. i REB 2 (1936), 118 i d .
Columba, Le sedi. 214. V. o tome napred str. 14 i d.
tM Columba, ibid., 209 pr. l.
too Columba, Le sedi, 210-212.
106 Tluli, ibid., 202-3. Izvesnu ulogu u diskusij i o ostrvu Peuke igra
tumaenje podatka o tome da su na ostrvo sklonili yuvor.lxc((:; vf..v xcxi rror.iax<;;
nuv TpL~or.nwv, A r r. l , 2, 2 (T 23). Ako se, kae Vuli (Klio, 1909, 491), podrazumevaju sve ene i deca, onda nije nimalo verovatno da bi Peuke mogla da
se nalazi kod ua Dunava. Ali, dodaje, to su mogle biti samo ene i deca
uglednih Tribala. (Tako i Colwnba, Triballi, 211, pr. 2). Misiim da bi bilo izrino reeno kad bi se radilo samo o porodicama tribalskih p rvaka. Ali, i pod
pretpostavkom da je ovo tumaenje tano, lokalizovanje os trva kod ua n e
dobija u verovatnoi . J er , ako su Tribali bili zap adno od lskera, teko je
verovati da je njihov kralj sa pratnjom potraio utoite a k n a uu Dun ava.
107 Ar r. l, 2, 3: o 32 rroAu rr"A~6o<;; -rwv TpL~x).),Uiv <~cpuy8v orricrw 8rri -rov rro-,;x!1-<'>v, ev6c:vrrc:tJ -rfj rrpozpor.fq; illp!.L~61) 'A"Aa~avapoc;.
1 02

103

40

;;andar doao do u a Dunava.18 lako je i sam verovao da je tradicija o ostrvu

i'eukc autent ina i da je Aleksandar doao do ua Dunava, Vuli je s pravom
~)dbacio ovo Kolumbino miljenje i ukazao na injenicu da rei f.rri Tl} ox&'IJ Tou
'hr?ou nikako ne mogu znaiti >ma uu Istra 109 Kako smo ve ranije naglasili ini nam se da bi Aleksandar, da je doao cio ua Dunava, istakao i obelczio jedan takav dogaaj tako ela bi to moralo ostaviti jasne tragove u naoj
!radiciji.
.

.
U prilog miljenju da je Aleksandar preao preko istonog elela Balkana
ri da su, prema tome, i Tribali iveli istono od Iskera) Kolumba navodi i
;,jenicu da. se 1~a tom delu puta mak.e donskiv kralj nije mora?: ol?ezbt;djti od
Autarijata 1 da JC tek na povratku prv1 put dosao u dod1r s AgnJanuna 1 cuo za
n;nnenl Autarijata da napadnu njegovu vojsku. 11 Kolumba misli da se moe
dokazati da su Autarijati 335. zauzimali zemlje zapadno od Jonjeg toka IskeraY' Ali, niti on pokuava da to dokae niti se to, naravno, moe dokazati.
"./uli, naprotiv, podvlai da su. prema Strabonu, Autarijati pokorili, ali ne i
ist crali, Tribale i da su Tribali koje su Autarijati pokorili morali biti zapadno
od Iskera. S pravom istie da nije verovatno da je sva tribalska zemlja bila
pokorena i da nemamo razloga da mislimo da su Autarijati bili na Iskeru
kada se Aleksandar vraao sa Dunava. tavie, poto Apijan kae da su Skordisci istrebili Tribale, moralo je biti Tribala u staroj domovini i posle autarijatske seobe.m
Izvestan "iskrivljen i izmenjen odjek tradicije o tribalskoj seobi prema
Ul:u Istra Kolumba vidi u Apijanovim reima w~ TpL~a)J,tiiv d n 6rc6t.omov ~~~
:;e; l'lho:<; urrE:p ''lcr't"pov cpuyEiv _m Nije teko, meutim, uveriti se da se ova ree
nica odnosi na drugo doba i na drugi dogaaj. Apijan govori o borbama Tribala sa Skor discima, dakle o III veku, i naglaava da su T ribali u Filipovo i
Aleksandrova vreme bili na vrhuncu svoje moi (yevoc; ci.xfLt:cro:v fLXPL <l>L/drrou 't"E
;~o:i 'AA.E~<'cvilpou).
On govori o prelazu Tribala preko Dunava, a ne o nekom
seljenju u pravcu istoka. I to je najvanije, pominje kao susede Gete, to
n ikako ne bi moglo biti da je u pitanju oblast ua jer su tamo iveli Skiti.
Kolumba se poziva i na podatak iz Demostenova govora O v eucu o pohodima Filipa II protiv Ilira i Tribala, insistiraj ui na izrazu rrEpwbv, koji bi,
po njegovom miljenju, pokazivao ela je Demosten eleo jednom reenicom
da obuhvati sve Filipove r a tove izmectu 343. i 339. u Iliriji, Tesaliji, Tr akiji i na
uu Dunava i da se stoga u njoj Iliri i Tribali "pominju kao dve krajnje
take u ovom krunom pohodu oko makedonskih granica.u 4 Vuli se nije osvrnuo na ovaj argumenat. I meni nije jasno u emu je njegova dokazna mo .

Kao to vidimo, nema n ijednog uverljivog dokaza o seobi Tribala

na istok. Naprotiv, ima podataka koji nedvosmisleno govore u prilog
tom e da je teza o seobi neodriva. Izmeu osta log, to su i malobrojne,
ali znaajne, vesti o Tribalima u ranohelenistiko doba, koje ni Vuli ni
Kolumba nisu uzeli u obzir u svojim razma tranjima.
HIH

Colu1nba, Le sedi, 210.

to Vuli,
11o
111

11 2

Alexandre, 200.

Columba, Le sedi 212 sq.

Columba, I Triballi, 199.
Vu li, Le sedi. 235. i pr. l. i 2 ( >>Ko misli da su se Tribali preselili do

Dobmde morae da dopusti da su se i Autarijati rairili dotle, to je nedopustivo).

lJ:l A p p . Ill. (T 42). Kolumba (Le sedi 214) je traio u ovom podatku
samo potvrdu o nestanku Tribala, a nije se pitao kako su Skordisci mogli
da pok<;>re i istrebe Tribale ako su se ovi iselili jo pre Aleksandrovog vremena . Vuh (Le sedi, 239), kome je bilo stalo da dokae da je Tr. bala bilo i u
rim.sko vreme. nije takoe obratio panju na ovaj hronolo ki raskorak i Kolumbi odgovara primedbom da je Apijan nebriljiv pisac i da sc nj ,~gov podatak ne moe uze ti kao t a('an , jer bismo inae mor ali pretpostaviti da su Skordisci doli do Dobrude.
11 4 Columba, Le sedi, 214-215.

41

Vrlo ubedljiv dokaz da su se Tribali u FiLipovo i Aleksandrova doba

nalazili na istom mestu gde i ranije, predstavlja po mom miljenju i
njenica da se oni u to vreme uvek pojavljuju kao susedi Makedonaca,
susedi koj1i, kao i Ihri, stalno uznemiravaju Makedoniju. Da su Tribali
iveli blizu dunavskog ua, zar bi Aleksandar govocio svoj,i m vojnicima da ih je njegov otac zatekao K<XKW~ p.axop.{:vou~ 'IJ,).upw1~ r s Ka i
Tpt{3a1.1.oi:~ Kai roi~ 6p.6pot~ 8pq.~f? 115 Zar bi mogao da im kae da ne bi
uillli1i nita veliko i dostojno slave da su ostali u Makedonijli odbijajui susedne Traane, Ilire, Tribale i Grke koji im nisu prijateljski naklonjeni ?116 Tr:ibali su, oigledno, bili jedan od onih varvarskih suseda koji
su svojim estim upadima u Makedoniju izazivali protiv sebe makedonsku silu. To se za njih ne bi moglo rei da su oni bilj napustili svoja
sedita ,izmeu Morave i Iskera. Nije, svakako, sluajno to se oni u to
vreme redovno pojavljuju uz Ilire ili Traane. Arijan kae da je Aleksandar krenuo U T1rakiju protiv Ilira i Tribala ,j podvlai da su oVli bili
susedi (op.opm) MakedClll1ije i da zbog toga Aleksandar nije hteo da pree
u Aziju pre nego to ih umiri.117 Diodor isto kae da je Aleksandar zaratio na Trakiju jer su se mnoga traka plem ena pobunila, a pokorno je
i druge susede.us Traani se pojavljuju kao susedi Tribala i u vesti o
dunavskom os-t rvu, na koje su se, pored Triibala, sklonili i susedni Traani.119 Plutarh takoe govori o n 'r. {3tp{3apa Kai :n:p6crotKa y svf] obuhvatajui tim izrazom i Triibale. Cini mi se da svakome mora biti jasno da
ma koliko Filip proirio makedonsku vlast, jedva da bi se o jednom
plemenu na granici Dobrude moglo govoriti kao o susedu Makedonije.
A jo je manje verovatno da bi taj 1s used mogao biti opasan po Makedoniju. To vreme i takvu situaciju imao je pred oima i pisac iz koga
je PHnije crpeo svoj podatak o tome da su Peonija ,j Pelagonija titile
Makedoniju od Tribala<c.120 Isto tako pomen utvrenja prema Tribalima u pseudo-Euripid:ovom pismut21 moe se shvatiH samo kao odraz
uverenja da su TI"Ii!bali oo1i jedan od stalnih nepi!ijatelja Makedonije.
Projiciranje ovog stanja u Arhelajevo vreme je, naravno, delo poznijeg
sastavljaa ovih pisama.
Odluujui dokaz da su TribaLi u vreme Filipa i AlekiSandra iveli
na istom mestu gde i ranije prua nam podatak sauvan kod Arijana i
DekSiipa o podeli vlasti nad evropskim delovima Aleksandrova carstva
posle njegove smrti.122 Dok su Trak1ja i zemlje du Crnog mora pripale
Lizimahu, Il~I"i, Tribali, Agr.ijarn, sama Makedonija itd.<< potpali su pod
Ar r. VII, 9, 2 (T 7).
Arr. V, 26, 6 (T 8) .
117 Ar r . I. l, 4 (T 23): rri E>p(o'11~ ile; TpL~UAAotic; xoci 'l).A\IpL
otic;. . . x:xi &[loe
<'>[J.6po1.1c; OVTocc;.
118 D i o d. XVII, 8, l (T 25): E crTptn:ucrEV im l T~ VE>pt;cX1)V xoci rron&. [lEV iH:lV1J
TOCpOCTTO[lEVOC XOCT0CTCA1J~l[lEVOc; UTCOTOCyfjVOCL X.OCT1JVUYXOCOEV.
110 Ar r. I, 2, 3: ile; TOCUT1JV 3 T~V vficrov x.oci oi E>pqxEc; oi rrp6oxcupOL Tole; TpL~oc).),oic; . . . cru[J.rrE<pzuy6TEc; ~crocv i l, 3, 3: tvoc oi TpL~UAAoi x.oci oi E>p4x.Ec; ~U[J.rrE<pEuy6TEc;
~crocv. N.ikako se ne moe prihvatiti pretpostavka da se ovde pod Traanima
misle Skiti, usp. Columba, Le sedi, 211, pr. 1: io non so si egli abbia voluto
comprendere sotto questa denominazione anche gli Sciti di qua del Danubo,
che qualche volta son confusi coi Geti (ali ne i sa Traanima! ).
t 2o Pl ut. Alex. Xl (T 27); Plin. IV, 33 (T. 53).
121 P s.- E ur i p. epist., 5 (T 10).
122 Arr.T&. fle:T&. 'AM~. fr. la, 7R (T 37); D exippiTa fl&Ta'AM~ . (fr.l6,
11s
ua

3R (T 38).

42

Antipatrovu vlast. Upravo je neshvatljivo da niko nije dosada ovu jasnu

i sigurlliU vest upotreb~o u reavanju problema tobonje tribalske seobe.
Da su Tribaii bili bHzu Dobrude, oni bi, svakako, uli u Lizimahovo, a
ne u Antipatrovo podruje. Pomen Agrijana pored njih pokazuje kako
otprilike treba zamisliti granicu ova dva podruja: ona se morala kretati linijom Isker-Nest.
Podaci iz helenistikog vremena o kojima e biti rei u sledeem
poglavlju potkrepljuju ovaj presudnri dokaz protiv teze o seobi Tribala.
Sukobi Tdbala s Autarljatima 'i Keltima na poetku III veka, istrebljivaoki ratoVIi sa Skordisoima tokom III i II veka, pohod Minucija Rufa
protiv njih 109/8. godine i prodor Bastarna 29. u zemlju T!iibala i Dardanaca ne mogu se shvatiti ako se dopusti da su Tribaii 7iveli u oblasti
istono od Iskera.
SLABLJENJE I POSTEPENO IZUMIRANJE TRIBALSKE ZAJEDNICE
U HELENISTiKO DOBA

Doba f ,i lipa i Aleksandra odgovara vremenu najveeg rascvata tribalske moi. to su i oni, kao toliki narodi, podlegli makedonskoj vlasti, to ne treba uzeti kao znak slabosti. Naprotiv, injenica da je Aleksandar smatrao nunim da, pre nego to se udalji 1iz Evrope, jo jednom
demons.trira snagu makedonske falange i uvrsti svoj suverenitet nad
nj,i ma govori jasno o tome da su oni vie nego 1ijedan drug.i narod severnog Balkana predstavljaM ozbiljnu opasnost za Makedoniju.
Opadanje tribalske zajednice poinje tek u 1sledeoj eposi. Najezda
drugih plemena, sa zapada, severa i istoka, prouzrokovala je njeno postepena slabljenje i izum~ranje tribalskih plemena. Zauzeti mnogo znaajnijim poslovima, odmeravanjem svo}ih snaga u borbi oko Aleksandrova naslea, dijadosi nisu bil:i u stanju da prue potrebnu zat-itu
sevemim delovima carstva. Pobune i odmetanja ~~bm 6U u Tra:kiji jo
za Aleksandrova ivota, a uskoro posle njegove sm!iti Tribali su se nali
pod udarcima Autarijata. Beei iz svoje zemlje u pravcu istoka, Autarijati su pregazili tribalsku zemlju i pokoriLi Tr.i bale, koji su, prema ne
sasvim jasnim Strabonovim reima, dopirali od Agrijana do Istra, na
duini od petnaest dana hoda.12s Ne zadirui zasada u tedtor.i jalni problem koji pokree ovaj podatak, pot.r ebno je ukazati na veoma uslovno
znaenj1 e koje u ovom sluaju moe 'i mati glagol pokoriti. Jer, suprotno onome to bi se oekivalo, niti Tribali iezavaju posle autar~jatske
seobe niti se Autarijani nakon toga porr:uinju. Kalm e se videti iz dalje
navedenih svedoanstava, u vreme velike keltske najezde poetkom
III veka, Tribali vae jo uvek kao jedan od poznatijih naroda srednjeg
Balkana.
Prema Pauzaniji, Kelti su se polazei na jug (oko 280) podelili u
tri skupine: Keretrije je trebalo da povede jedan deo na Traane i
tribalski narod; oni koji su poii u pravcu Peoifl!ije imali su za voe Brena
i A:kihoi'ija; a Bolgije je krenuo na Makedonce i Hire ... 124 Ovaj citat
pokazuje da su 80-ih godina III veka Tll}bali predstavljali jo uvek narod
12a
t24

S tr. VII, 5, ll, e. 318 (T 39); usp. str. 50.

p a u s. X, 19, 7 (T 41).

43

dostojan pomena. Na isti zakljuak navode nas i Justinove rec1: Gali

koje je poglavica Bren polazei u Grku ostavio da uvaju granice plemena, da ne bi izgledalo da samo oni sede skrtenih ruku, naoruae
petnaest hiljada peaka i tr'i hiljade konjanika i, razbivi vojske Geta i
Tribala, zapre.tie i Makedonijj .. ,,,12:; Tribali su, prema tome, bili meu
prvim narodima ko}i su osetiti udarce Kelta. Iz toga sledi da ih Autarijati nisu sasv,i m podvrglti Sv ojoj vlasti, inae se ne hi pominjala njihova
vojska i njihova zemlja. Treba li zakljuiti da su Autarijati pregaziLi tribalsku teritoniju ne ostavljajui trrajnijih politi~ih tragova svog prolaza?
Izvesnu sumnju u ovo mogu izazvati sledee Strabonove rei, koje
se nadovezuju na pomenuti podatak o irenju Autanijata na raun Tribala, Traana i Ilira: >> ... Pokoreni su pak najpre od strane Skordiska,
a potom od Rimljana, kojti su i same Skord:i'Ske potinm posle jednog
dueg perioda u kome su ovi bili moni. Reenica >>pokoreni su ...
(KmE'A6911<HXV o'u:rro LKopo(o'Kwv :rrp6rcpov) normalno bi se morala povezattJi s imooioam oi A t'mxptirat, koja je podmet u prethodnoj reenici. A to
bi znailo da su, prema Strabonu, Skordisoi prH.ikom naseljavanja oko
ua Save u Dunav nail,i na Autarijate, a ne na Tribale. Drugim reima,
ovako tumaenje dovelo bi nas do zakljuka da su Autarijati doista unitili tribalsku zajednri.cu i zauzel<i njeno mesto. Meutim, s obzirom na to
da se Autarijati u ovom kraju inae ne pominju, a o Tribalima ima i
poznijih vesti, mogla bi se pretpostaviti .izvesna gramatika nehatnost u
navedenoj reeniai i Strabonova misao protumaiti ovako: Autarijati su
pokorili Tribale ... , a definitivno su ih (tj. Tribale i Autarijate) unitili
najp.r e Skordisci, a onda Rimljani.126
Ratove Tribala sa Skordiscima pominje i Apijan. Izloivi genealogiju ilirskih plemena, on nastavlja: PrepUJstimo to, meutim, onima
J<.oji se bave dalekom prolou. Sada pak postoji mnogo, i to vrlo
znamenitih, Hirs.Jdh plemena, to je prirodno u tako velikoj zemlji, ii ta
plemena ive na prostJranoj teritoriji Skordiska ,j Tribala, kcojri su se meusobno do te mere istrebljivali ratovima da su Tvibali, ukoliko su preiveU, prebegli preko Dunava Getima - tako je ovaj narod koji je do
Filtipova i Aleksandrova Vl'emena bio moan postao pusto i za tamonji
ivalj bezimeno pleme, - a Skordisci ... 127 U ovoj reenici saet je dug i
sloen proces ije je pojedine etape teko razabrati. Ali je u njoj nesumnjavu akcenat stavljen na dugotrajne i istrebljivake skordiko-tribalske
ratove. Ne vidim kako bi takva tradicija mogla da pol11ikne da su Tr.i bali
u vreme keltske najezde i povratka Skordiska u Podunavlje biH iezli
iz ovih krajeva.
Ima jo jedno mesto u Strabona koje se odnosti na tribalsku tenitariju kao na poprite meuplemenskih sukoba u heienriiS,tiko vreme.
125 I u s t i n. XXV, 2-3 (T 42). To su one galske ete koje je 277. razbio
Antigon Gonata kod Lizimahije, ime je otvorio sebi put na makedonski
p resto.
12 6 Neprihvatljivo je Kolumbino (Le sedi, 203 sq.) m;ljenje da je reka
Isker bila najpre granica Tribala i Autarijata, a zatim Tribala i Skordiska, tj.
da su Tribali iveli istono od ove reke, a da su se Autarijati i Skordisci rairili do nje. U tome ima neloginosti. Jer da su se Tribali bili iselili istono
od ove reke, Autarijati i Skordisci, koji su s njima ratovali, bi morali takoe
da preu s one strane Iskera.
121

44

App.Ill. 3 (T 44).

Govorei o Mezima i njihovom meanju s Getima, koj1i su esto prei.a;;;ili preko Dunava, Strabon kae da se to isto dogodilo i s trakim plemenom Tribala. I k njemu su se doseljavali drugi na.r odi, jer se oblinja
plemena r edovno sele na zemlju slabijih suseda: oni s one strane Dunava
inili su to stoga to su Skiti, Bastarni i Sauromati esto bili tako nadmoni da su zajedno s potisnutim stanovnitvom i sami prelazili reku
pa su se neki od njih i nastanili na ostrvima ili u Trakiji; a ovostrana
plemena prelazila su (na drugu obalu) pod pritiskom Ilira.12s Prema
tome, tribalska teritorija postala je sklonite Geta, koji su beali ispred
Skita, Bastarna i Sauromata, dok su sami Tribali, potiskivani od Ilira.
traili uto-ite severno od Dunava. Koje Ilire ima u vidu Strabon? Svako
e pomisliti najpre na Autarijate, mada se vremenski teko moe dovesti
u skla d Strabonov podatak, koji se, oigledno, odnosi n a III, a, moda, i
na II vek, s autarijatskom seobom koja se odigrala krajem IV veka. Pod
imenom Ilira mogu se u ovom podatku kriti i Dardanci, koji su, ne znamo tano kada ali, verovatno, pre nego to je poela ekspanzija Skordisl<a na jug, zaposel-i jedan deo tribal,s ke teritorije.121J
Sumirajui sve to je reeno na osnovi dosta nepreciznih Strabonavih i Apijanovih svedoanstava, mogli bismo, ini mi se, ovako rekonstruisa ti sudbinu Tribala posle Aleksandrove smrti.
Seoba Autarijata nije morala zahvatiti celu tribalsku teritoriju niti
unititi tribalslm politiku zajednicu. Kada su se poetkom III veka kelts.k e horde stav1ile u pokret, Tribali su im bili meu prvima na udaru.
Oslabljeni prolazom Auta,r ijata i Kelta, Tribali su tokom III i II veka
bili izloeni napadima Skordiska i Dardanaca, s jedne strane, Geta i na
roda koji su sa njima prelazili preko Dunava, s druge. Oblast u kojoj su
se prvobitno nastanili Sko rdisoi bila je, po svoj prilici, tribalska i bila
je samo del-imino zahvaena autarijatskom seobom. Tribalska ravnica
- dol,i na June .i Velike Morave- predstavljala je, verovatno, put kretanja Autarijata; u III velku ona potpada pod vlas.t Skordi:s ka i Dardanaca.
Dokle su se na istoku rairili Skordisci nis mo u stanju da kaemo. Najezde prekodunavskih plemena slabile su takoe Tribale. Ipak pritisak
je bio jai sa juga i zapada, sudei po tome to Apijan kae da su Tribali b eali preko Dunava u getsku zemlju. Na taj nain, n a kraju helenist,ike epoh e, stanovnitvo prostrane zemlj e koju su nekada nastanjivali Tribali bilo j e sastavljeno od najraznorodnijih elemenata: tribalskih,
iliirskih, keltskih i getskiih.
Da li su ova etnika p omeranja, praena ratnim sukobima ;j iseljavanjem autohtonog stanovnitva, dove la do potpunog istrebljenja Tribala? Kako ti'eba shvatiti Apijanove re i ela su neka da moni Tribali
>>Sada pusto. i bezimeno pleme (rf:vo~
vuv Epf])10V KUt avc.i1VU)10V
roi~ njoe cl:vm)? Teza o ieznuu Tribala b ranjena je u glavnom u vezi
s njihovom tobonjom seobom na ue Dunava u vremenu koje je pLre thoclilo njihovim ratovima sa Filipom i Aleksandrom, prti emu je potezan
i Apijanov podatak o beanju Tribala preko Dunava i o tome da su oni postali y8vo~ avci.:vU)lOV za svoje najblie susecle.t3o Meutim, mislim da je
o

12s

Str. VII, 3,15 e. 305 (T 43).

129

Polaschek , Triballi, 2399, smatra ovaj podatak pogrenim i misli da

je Strabon imao na umu Skordiske, a ne neke Ilire.

1 3o Columba, I Triballi, 202, pr. l i 209, pr. l.

45

iz}iino dokazivati da Apijanove re.i ne mogu imati nikakve veze sa seobom koja se odigrala oko pola milenija pre njegova vremena, jer on kae
da su Tnibali vuv EPIJJ1-0V Kat c'tvciJvu)J-OV ysvo;-, a to se moe odnositi
samo na njegovo doba. Podaci o. ratovima Tribala sa Keltima, Skordiscima i Getima, o kojima je bilo rei, pokazuju da su oni i posle Aleksandrova vremena iveli na starom mestu. Pitanje se dakle postavlja samo da U
su oni postojaH ili ne kao organizovana zajednica u vreme rimskog nadiranja na sever Balkanskog poluostrva. Pre nego to odgovorimo na ovo
p~tanje, zadraemo se na jo nekim svedoanstv,ima o njima iz vremena
pozne republike.
U Eutropija je zabeleeno da je 109/8. godine konzul Minucije Ruf
vojevao u Makedoniji sa Skordiscima i Tribalima.t31 O Rufovom dvogodinjem ratu sa severnim susedima provincije bie opirnide govora
u odeljku o Skordiscima. Ovde e biti dovoljno da se napomene da se
u ostalim ,izvorima Tribali ne pojavljuju kao rimski protivnici, usled
ega sru neki naun:ici osporili tanost Eutropijeva podatka.t32 Sumnja
je bila izazvana i ovog puta uverenjem da su TI1ibali u vreme Rufovug
pohoda ive1i negde daleko u Dobrudi, a ne u susedstvu Makedonije.
Jasno je da rimska vojska u to doba nije mogla da prodre do Dobrude.
Meutim, ako 'Se uzme da sru Tribali iveli u istom kraju gde i ranije,
oni su mogli da napadnu Makedoniju zajedno sa Skordiscima 'i u tom
sluaju njihovo ratovanje sa Minuetijem Rufom prestaje da bude neobino, odnosno nemogue.
Najjai dokaz da su se Tribali odrali na starom mestu sve do
vremena rimslmg osvajanja prua nam Dion Kasije u svom prikazu
mezijskog pohoda Marka Krasa. On kae: Bastarni, koje s pravom
smatraju SkHrima, i tada preoe preko Dunava i osvojie Meziju, koja
se nalazi preko puta njlihove zemlje, a zatim Tribale, koji su njeni susedi, i Dardance koji ive u zemlji ovih. Sve dok su to inili, nisu imali
nikakva posla s Rimljanima. Ali, kad preoe planinu Rem i upadoe u
zemlju trakih Denteleta ... 133 Ovo mesto predstavlja ujedno poslednje
istorijsko svedoanstvo o Tribalima. Ono je tako jasno i prooizno da se
njegova autentinost ne moe dovesti u sumnju. Bastarni su, godine
30/ 29, p:mdrli isprva u Meziju, pa su idui prema zapadu doli u zemlju
Tnibala i Dardanaca koji ive u toj zemljii. Zanimljrivo je i znaajno da
je savremeni izvor od koga je Dion Kasije direktno, ili ~indirektno, preuzeo podatak znao i za takvu pojedinost kao to je injenica da su neki
Dardanci iveli na tribalskoj ter:iJtoriji. U Dionovo vreme stanje je bilo
sasvim drukije. U okvl:ru provincije Mezije ivela su, prema Dionovim
reima, mnoga druga plemena i oni kojri su se nekada zvali Tr,i bali
i Dardanci, koji se i sada tako zovu.134 Ima jo jedno mesto kod istog
pisca u kome se pominju Tribali i ono e nam pomoi da tano shvatimo
njegovu misao i pravilno p :mtumaimo navedenu reenicu. Dion kae
da su Daani iveli u njegovo vreme s obe strane Dunava: >>Om koji ive
s ove strane, prema Tribaliji, deo su provincije Mezije i zovu se Mezi
131
13 2
133
134

46

E u tr. IV,, 27 (T 45).

Columba, Le sedi, 217, pr. l; I Triballi, 199.
e a s s. D i o. LI, 23, 3-4 (T 46).
e a s. D i o. LI, 27,, 2-3 (T 47); )((Xl oi Tp~~O(AAOJ 7t"O't"C:

rrpocr(Xyopc:u6~v't"c:c; ...

(sem od strane najbliih suseda); a oni preko nazivaju se Daanima,,,135

Na prvom mestu Dion govori o onima knji su se nekada zvali Tribali,
to znai da je on smatrao da u njegovo vreme nije bilo Tribala, bilo
da su oni istrebljeni, ili da su promeni1i ime. Na drugom mestu on spominje tribalsku zemlju imajui u vidu i sto tako svoje vreme, a ne
prolo. Ovo neslaganje moglo hi se izgladiti pretpostavkom da je Dion,
u nedostatku savremenog, upotrebio staro ime za obeleavanje oblasti u
kojoj su nekada iveli Tr.i bali. Postoji, meutJhl.n, i ona umetnuta reenica
koja nas obavetava da su sem zajednikog imena Mezi, koje je preovladalo za svo stanovnitvo provincije Mezije, postojala 'i pojedinana
plemenska imena, koja su se upot,rebljavala samo u uskim, lokalnim
okviPima. Takvo jedno ime moglo je biti ,j tribalsko.
UpadlJiva je injenica da, sem kratke Eutropijeve vesti o ratovanju Minucija Rufa sa Skordiscima i Tr~balima, nemamo dru~h podataka
o rimskom osvajanju tribalske teritorije. U Dionovom prikazu Krasova
mezijskog pohoda 29. i 28. godine, gde bismo to ponajpre oekivali , nema
ni rei o nekom otporu Tribala ili nj~ho\nom pokoravanju. Mada moramo raunati sa nepotpunou naih izvora, neemo pogrei ti, ini mi
se, ako zakljummo da u I veku pre n.e. , kada su Rimljani na dirali iz
Malmdonije prema Dunavu, Tribali n isu predstavljali nikakvu organizovanu silu. Vekorv:no ratovanje s agresivnijim i monijim susedima oslabelo ih je toLiko da su oni postepeno istrebljeni, raseljeni i najzad pretopljeni u druge naJrode. Time se jedino moe objasniU to nam nije sauvana tradicija ni o kaJkvim rimsk.i m ratovima na tribalskoj teritoriji.
IL TERITORIJA
Ter-itoriju Tr,ibala u V veku moemo prilino tano utvrditi na osnovi podataka koje nam o njoj daju Herodot i Tukidid. Govorei o Dunavu
i njegovim pritokama, Herodot pominje iza reke 'L:1do~ (lsker), idui od
istoka ka zapadu,l36 reke Angro i Brongo. On kae: Iz ilirske zemlje
tee pTema severu reka Angro i utie u tribalsku ravnicu i u r eku Bron135

e a s s.

D i o. LI, 22, 7 (T 48): oi f-tBV en:<'t'U3s ()(O't'OD ){()(L n:po<; 't'fj

Tp~~()(AA~XIJ

oi xo6 V't's<; .. .
136 R. Mari, Pr ilozi antilmj istoriji Srbije, Starinar 3-4, 1955, 31 i
d., osporava ovu oiglednu i optepriznatu inj enicu. Interpretacija Herodotovih podataka o pritokama Dunava koju on daje je neprihvatljiva. Zar se moe
zamisliti da bi Herodot od pritoka Dunava u Skitiji preao na Bosnu, ili ak
na Kolubaru, a da ne pomene velike severne pritoke Dunava, koje su mnogo
blie njegovom uu i samim tim bolje poznate Grcima? Herodot kae da sa
vrhova Hema teku jo tri velike reke, Auras, Atlas i Tibisis. Znai da i neposredno pre toga pomenuta reka Maris ( ~~ Mori) izvire iz te planine. Prema
tome pod Hemom se ovde misle Karpati i pomenute tri reke su leve pritoke
Dunava. Izraz rrpo<; ~op!lr)v &vs ~-tov ne znai samo U pravcu severa ve i severno , Sa severne strane. Nekoliko reenica ranije, kada nabraja skitske
pritoke Dunava, Herodot kae za jednu od njih da tee rrpo<; ~w , za drugu
n:po<; ~ cmp1)<; ~-td:>.Aov, a za ostale tri ll~a ~-tcrou To(l't'wv. Jasno je da tu nikako ne
moe biti govora o pravcu teenja , ve o meusobnom poloaju reka. Ph. E .
Legrand, Herodote IV, Paris, 1960, str. 77, pr. l, ukazuje takoe na neophodnost da se 1rpo<; ~w pswv prevede a l'Est, a ne vers l'Est. Meutim, i on,
kao i svi, smatra da su Auras, Atlas i Tibisis desne pritoke Dunava i prevodi
rrpo~ ~ops'lv IvEf-tOV kao vers le Nord, umesto au Nord,, iako, kako sam
kae, pritokama koje Dunav prima istono od Jantre ne pristaje epitet

f-tEYUAO~.

47

go, a Brongo (se uliva) u Istar; tako Istar prima obe ove velike reke.1a7
Angro moemo identifikovati s Junom Morav10m ili sa Zapadnom, ili
s Ibrom i Zapadnom Moravom uzetim zajedno.188 To ne menja nita ili
skoro nita u pogledu utVIriivanja >>tribalske ravnice. Jer Angro se
uliva u Brongo, a Brongo je, oigledno, Velika Morava (nimsld Margus),
tako da se tribalska ravnica moe 1oka1izovati oko sastava ove dve reke.
Nevolja je samo u tome to kod Stalaa , gde se Juna i Zapadna Morava
spajaju, nema neke vee ravnice dostojne pomena. Stoga mislim da bi
H erodotovoj reenici "Ayypoc; :rrorap.ot; f:cr~aAAEt ct; rrsoiov ro Tpt~o;:A.:A.t
KOv Kat f:c; rrorap.ov Bp6yyov trebalo dati smisao >>Angru se uHva u Brongo,
koji tee kroz tribalsku ravnicu, drugim reima, da bi tribaJlsku ravnicu
trebalo identifikovati s dolinom Velike Morave. Ovo reenje mi izgleda
bolje nego pretpostavka da je Herodot imao u vidu ne sastav Angra i
Bronga, ve ue Bronga u Dunav,t89 u kom sluaju se tribalska ravnica
vezuje za Podunavlje umesto za Fomoravlje. Naravno, pred~tava koju je
Herodot, odnosno njegov izvor Hekatej141l, mogao imati o unutranjosti
Balkanskog poluostrva bila je ,i suvie neodreena da bismo mogli oeki
vati tane i jasne podatke o prostiranju Tribala.l41 Svaki pokuaj da se
ma ta predznije kae o ovom pitanju ini mi se uzaludan.
Tukidid nam prua neke elemente za utvrivanje jugoistone granice tribalske teritorije krajem V veka. Opisujui odrisku kraljevinu za
Sitallmve vlade, on kae da je ova obuhvatala na zapadu, prema nezavisnim Peoncima, plemena Agrijana i Lajaja, koja ive oko Strimona, >>a
prema Tribal<ima, koji su takoe bili autonomni, granicu su inili Treri
i Tilataji; ovi ive severno od plan:ine Skombra, a na zapadu dopiru do
reke Oskija.142 L:K6p.f3poc; ili LK6p.wc;, je, po optem uverenju, Vitoa pla137

H er. IV, 49 (T 1).

Obino

se smatra da je Angro Zapadna Morava, ili Ibar sa Zapadnom

Moravom od njegovog ua kao jedna reka, usp. RE, s. v. Angms (Tomaschek), a Brongo Juna i Velika Morava zajedno, cf. Kiepert" FOA, XVII. Meutim, s obzirom na rei peruv rrpo<;; fjopt'Y)v &vzflov, Vuli, Klio, 9 (1909), 490, pr.
6, i Alexandre 184, misli da bi bilo bolje Angro identifikovati sa Junom Moravom, a Brongo sa Zapadnom i Velikom Moravom kao jednom rekom. Kao
kuriozitet samo beleimo Niburovo identifikovanje Bronga sa Savom i Angra
sa Drinom i lokalizovanje Tribala u panonskoj niziji, Niebuhr, Kleine Schriften I (1828), 374. Zaudo i Herodotov izdava, Legrand pie, ad Her. l. e.; >>Ne
pourrait-on songer a la Save et a la Drina?
130 Tako Columba, Le sedi, 203. Vuli, Alexandre, 184, pr. 5, primeuje
da dolina Morave nije tako beznaajnih razmera da se o njoj ne bi moglo
govoriti kao o ravnici. On s pravom ocenjuje kao potpuno nezasnovanu Bovis.ovu pretpostavku da su Tribali dopirali na Zapad do Maljena. - ldentiflkovanje >>tribalske ravnice sa Kcosovom poljem, !mje nalazimo u starim geografskim delima: Mannert, Geographie der Griechen und Romer VII, ll, i
Smith, Dictionary of Greek and Roman Geography III, l 228,, potpuno je bezvredno.
140 Vrlo je verovatno da je Hekatej bio Herodotov izvor za podatke o
Dunavu i Podunavlju, v. Jacoby, RE Suppl. II, 432.
141 Polaschek, Triballi 2393, rauna takoe s eventualnom grekom kod
Herodota u pogledu >>tribalske ravnice. Meutim, u vezi s Tukididovim podatkom o Tribalima (v. dalje), on primeuje da su Tribali drali dolinu Niave i Dragomanski klanac, koji vodi iz sofijske oblasti u Pomoravlje, i stoga
misli da bi dolina June i Velike Morave s obeju strana ua Niave mogla
da bude >>tribalska ravnica .
142 T h u k. Il,, 96 (T 2).
"Ocrxw<;; je oigledno identian s Herodotovim
:Exio<;; 7tOTocf1.6<;;.
1 38

48

nina, juno od Sofije.14:3 Prema tome, Treri i Tilataji pruali su se severno od nje sve do Iskera, a severno i zapadno od njih iveli su Tribali.l44
Na taj nain, na osnovi Herodota ci. Tukidida, te11itorija Tribala u V veku
moe se opredeliti dvema graninim rekama, Moravom i Iskerom. Nemog ue je rei da li su na severu Tribali dopirali do Dunava. Postavljan je takvog pitanja uostalom je iluzorno i zbog toga to nam sadraj
p ojma >>Tribali ne moe biti jas<ll1. Tim imenom je, verovatno, obeleavan skup sa-odnih plemena, bez stalnih i utvrenih granica.144a ini mi
se da nije mogla postojati poEtika zajednica Imja b~ ujedinj<wala sva
ta plemena. Ali jaanjem politike organizaoije kod Tribala njihovo ime
s e moglo preneti i na druga plemena, kao to se, obrnuto, njenim slabijenjem u helenistiko vreme (a to je proces koji smo u stanju da pratimo) etniko-geografski pojam Tribala sve vie suavao.
Dok je poloaj tribalske zemlje u V veku u optim konturama poznat, u s'ledeem periodu, u IV i III veku, nemamo konkretnih podataka
na osnovci. kojih bismo mogli sigurno ustanoviti njihovu rasprostra,njenost. Kao to smo videli. svedoanstvo o Tnibalima kao susedima koji
ugroavaju Makedoniju u Filipovo vreme i na poetku Aleksandrove vla143 Usp. Oberhummer, RE III, A 567, s. v. Skomios i Fluss, RE VI, A
l 034, s. v. Tilataioi. Identifikovanje s Vitoom prihvataju i Vuli, Alexandre,
185, i Polaschek, Triballi 2 393. Podaci antikih pisaca o ovoj planini nisu
tako precizni ni saglasni da bismo mogli biti potpuno sigurni da je ova identifikacija tana. Plinije je stavlja izmeu Rodopa i Orbela. Ovoj poslednjoj odr edbi bolje bi odgovarala planina Rilo. Tukidid u nastavku pomenutog mesta
kae: pE'i: 1:)8 oiSm; (tj. reka "Ocrx.Lo<;) ex -ro6 opou<; 88Ev rrEp xod 6 Nscr-ro<; x<Xi 6
"E~ po.; ~cm IlE: ~PYJflO'J -ro ilpo<; x<Xi [J.Sy<X, sx6f1.E'JO'J -rf)<;; 'Poll6rr1J<;. Zbog toga to se ne
kae koja je to planina, obino se uzima da je re o Skombru, o kome se govori u prethodnoj reenici. Meutim , ni jeziki , a ni sadrinski, ova interpretacija
n ' je sigurna. Tukididovi izdavai Jones-Pawel primeuju u apara tu da je
Meinecke iza -rou dodao 'Op~r;l-o6. Ako se dopusti da je ime planine isputeno,
onda treba misliti ne na Orbel, ve opet na Rilo-planinu, iji je antiki naziv
bio Dunax (cf. Po l. XXXIV, 10, 15: Lio6v<X~, L i v. XL, 58,2: Donuca).
144 Nije sasVIim jasno kako treba shvat1N rei x<Xi rr<Xptjxoum rrpo<; i1f-iou
Mcrw f1.SXPL -ro6 'Ocrxiou rro-r<X[J.o6 s obzirom na to da Isker u svom gornjem toku
tee istono od Vitoe (i od Rila). ini mi se da je Isker mogao biti istona
granica Tribala samo u svom donjem toku, severno od Balkana, s obzirom
na to da Sofijsko polje, koje je bilo naseljeno Trerima i Tilatajima, predstavlja jednu geografsku celinu.
H4 a [ epoe, I1poyYBaHH5! II, 55 i d., u ekskurzu posveenom teritoriji
Tribala, razvija svoju misao da su se Tribali u prvoj polovini IV veka iselili iz svoje prvobitne postojbine, koja je, po njegovom miljenju, obuhvatala
srednji tok Morave, Sofijsko polje i dolinu Niave, i preli preko Stare planine ka Dunavu i donjem toku Iskera. Uskoro posle toga oni su preli i dalje
na istok i potinili celu desnu obalu donjeg Dunava. O ovom drugom pokretu
bilo je ranije rei. to se tie preseljenja Tribala iz centralnog dela Balkana
u Podunavlje, ne vidim potrebu za takvom pretpostavkom, s obzirom na to
da nam nije nita poznato o njihovom prostiranju na severu u doba Herodota
i Tukidida. Osnovno je ne gubiti iz vida da nije u pitanju j edna formirana
politika zajednica, ve skupni naziv prilino neodreenog sadraja. Gerov
s pravom istie, ibid 22, da u poznije vreme nema Tribala u Pomoravlju, bar
ne u vidu organizovanih zajednica. Ali do njehovog iezavanja nije dolo
seobom. To je bio, kao to smo pokaza li, dug proces koji poinje najezdom
Autarijata krajem IV veka, dostie svoj najvei intenzitet u skordiko-tribal
skim istrebljivakim ratovima i traje do pojave Rimljana krajem II veka.
Tribali se ne sele , ve se postepeno, pod pritiskom raznih plemena, meu kojima i Dardancima pripada znaajna uloga, povlae iz zapadnog dela svoje
prvobitne teritorije, da se na kraju odre samo oko Iskera.

4 Djela XXX

49

de otklanjaju pretpostavku o njihovoj seobi. injenica da su oni po,sle

Aleksandrove smrti, zajedno s AgrijarLima, uli u podruje koje je doe
ljeno na upravu Antipatru neosporno dokazuje da je Isker ostao njihova severoistona granica. Nj!i hova teritorija prostirala se na jugu, po svoj
prilici, sve do peonskih granica, tako da su posle prisajedinjenja Peo
nije Makedoniji postali neposredni susedi makedonske drave.
Seoba Autarijata, najezda Kelta, doseljavanje Skordiska i irenje
Dardanaca izmenili su krajem IV i tokom III veka izgled tribalske zemlje. Velike tekoe ini tumaenje Strabo nova podatka o pokorenju Tribala od strane Autarijata: KCttet<Jtpc~!I.)lEVOt o{:, 7toTE o( AuraptG.rat Tpt~CXAAOD; ano 'AyptI.VW V p.sxpt roD ''lcrrpou Ket6~KOVra; I1)1Eprbv JtEVT Eli:CttOEKCC ooc>v f'.m'jp~av Kat r ciN !.AAWv 8pq.Kw v rE Kat 'I:A.2cuptciJv KmE:A.69tlcrav o'\.1 no LKopoicrKwv np6rspov .. .1 45 Nije jasno na koga treba da
se odnosi odredba~p.spwv n EvrsKaioEKC< 606v. Obano se ona vezuje uz
Tnibale pa sc trai taka na Dunavu, koja bi bila petnaest dana hoda
udaljena od Agrijana ci. koja bi predstavlja istonu granicu tribalske
teritorije.146 Tumaen u tom smislu, ovaj podatak posluio je kao argumenat u korist teze o seobi. Meutim, ako bi se odredba ll)lEpwv
nsvtEKaiOEKet 6oov odnosila na Tribale, bilo bi pnirodnije da ona stoji
ispred Ket9ijKOVW~: Tpt~CtlcAO U ~ ano 'AypLI.VWV p.sxpl roD ''Icrrpou :C EVTEKetiOEKCX 6M v Ket9iJKOvro:~, EJtfipav . . . Stoga se pitam nije li, moda,
pravilnije staviti zarez ispred ll)lEpciJv, a ne ispred r'i:n:fipav, i prevesti
kraj reenice i zavladali su na duini od petnaest dana hoda ,i drugim
Traanima i Ilirima.147 Ali, i ovako reenica ne izgleda korektna. U svakom sluaju ne v;idim kako bi se te~WxiJa Tribala mogla proStirati na
duini od petnaest dana hoda od Agrijana do Dunava, a nije jasno ni
odakle bi podatak takve vrste mogao da potie. Ako pretpostavimo da je
uzet iz nekog izvetaja o povratku Aleksandra sa Dunava kroz zemlju
:\gnijana,t4s onda je najverovatnije da je podatak iskvaren. Moda je u
primarnom izvoru stajalo da je Aleksandar upotrebio 15 dana da sa Dunava doe, kroz zemlju Tribala, Agrijana i Peonaca, do Ilirije, kuda je
urio da ugui ustanak.149 U tom sluaju, ovaj podatak ne bi bio merodavan ni za teritoriju Tribala ni za irenje Autarijata.
Sem Autavijata koji su naseljeni oko planine Orbela i onih koji su
nastavili put do ua Dunava, bilo je, verovatno, autarijatskih skupina
koje su ostale u tribalskoj zemlJi i pomeale se sa tribalskim ivljem.
Ali one nisu stvorile politiku zajednicu koja bi ugrozila t,ribalsku. Drukije stoji sa Skmdi:scima. Oni su naneli znatne gubitke Tribalima i doprinele suavanju tribalske teritorije. Sevemzapadni deo zemlje, doHna
S tr. VII, 5, ll (T 39).
Polaschek, Triba lli, 2396: Rechnet man 15 Marschtage (cr-rOt&fLoi) zu
30 km, so heisst das, die triballische Oberhoheit reichte im J. 335 aus der
Gegend um Sofija bis in den Raum Rustuk-Silistria.
147 Slinu interpretaciju daje i repos, IlpoyqBaHIDI Il, 25, prim, 4; usp.
dalje, str. 86, prim. SS.
148 Prema Polaeku, n. m., Strabon je o;vaj podatak mogao uzeti iz Ptolemejeve istorije Aleksandra.
149 Tako se, na primer, i podatak da je Aleksandar desetog dana,
asxOt-rOtioc;, stigao na planinu Hem (v. napred prim. 52) treba shvatiti tako da je
put trajao deset dana od polaska iz Amfipolja, a ne od prelaza preko Nesta.
Prema Tukididu (Il, 97), najblii suvozemni put od Abdere do Istra trajao
je ll dana, a od Bizanta do Lajaja i Strimona 13 dana.
145
146

50

Velike Morave i oblast izmeu Morave i Timoka potpali su pod vlast

r atobornih Kelta. Pr,jblino u i sto vreme dolina June Morave je takoe
otrgnuta od Tribala. irenje Dardanaca prema istoku pada, najverovatnije, u III vek.150 Najzad, izgleda da su neka traka plemena (Medi, Denteleti) potisla Tribale sa granica Makedoillije i Peonije.
Na ovo vreme, III- II ' vek, odnosi se, verovatno, Strabonov podatak o tome da su se Tribali pruali istono od Malih Skordiska, koji su
iveli na desnoj ob<di Velike Morave.t51 Starrje vreme, naprotiv, ima u
vidu Plinije (odnosno njegov izvor) kada kae da su severni deo Makedonije titile od Tnibala Peonija i Pelagonija<<,152 jer posle III veka, Tribali nisu mogl!i da dopiru tako duboko na jug da bi ugroavali severnu
granicu rvlakedonije.
Ima pokuaja u nauci da se nejasnoe i neslaganja u izvorima u
pogledu prostiranja TTi bala otklone na taj nain to se pravi razlika izmeu tribalske zemlje u uem smislu, tj. oblas.t i koju su naseljavali
Tribali, i tenitovije koju su oni potoinili svojoj vlasti. Polaek, na primer,
pretpostavlja da se do Ruuka i Silistrije prostirala v.r hovna vlast Tribala (Oberhoheit) i da su u toj oblasti Tribali bili vojni gospodari tra
kog podjannljenog stanovnitva.ts1 Aleksandrov pohod, kae on, uinio
je kraj ovoj 1lvibalskoj vladavini; oni su izgubili svoju Oberhocheit i bili
ponovo ogranieni na svoju osnovnu teritoriju. Ratovi meu plemenima,
o kojima nam govore izvoDi, dovodili su , svakako, i do nametanja vlasti
jednog plemena drugome. Ali nae poznavanje politike zajednice Tribala je tako oskudno da mi pretpostavka o nekakvoj hegemoniji<< na
prostoru od Makedonije do donjeg Dunava izgleda bez ikakvih osnova.154
Politika zajednica takvih razmera ostavila bi bila sasVIim drukije tragove. Zato mi se ini da je u veini s l uajeva bolje da pojmu Tribali<<
damo etno-geografski, a ne politiki, sadraj .
TERITORIJA TRIBALA U RIMSKO DOBA
P.r oblem prostiranja Tribala pod Rimljanima vezan je za problem n)hovog deliminog ili potpunog nestanka. Izvori u vie mahova govore o istrebljenju Tribala. Prema Apijanu, kao to smo videli, Tribali su,
ukoliko su preiveli ratove sa Skordiscima, morali da napuste svoju zemlju i prebegnu preko Istra tako da su postali yf:voc; [ptl]J.OV Kat civ<ivuJ.lOV wie; n]8s 15 5. I Strabon ubr.a ja Tribale meu ona nekada mona plemena u unutranjosti Balkanskog poluostrva koja su, najpre u meuV. dalje, str. 111 i str. 186 i d.
S tr. VII, 5, 12 (T 49, 50).
Plin. IV, 33 (T 53) . Isti podatak kod Solina (T 54).
153 Polaschek, Triballi, 2 398.
154 Ova lwncepcija lei u osnovi Moijeva lanka Die Vorgeschichte
Obermosiens im hellenistisch-romischen Zeitalter, Acta antiqua 14 (1966),
87- 112. Moi naglaava potrebu da se razlikuje podruje ivljenja od podru
ja vlasti (Macht- und Siedlungsgebiet) i misli da se na taj nain moe objasniti pojava pojedinih plemena na razliitim udaljenim takama a da se ne
mora pribei pretpostavci o njihovoj seobi. Prema Moiju, Tribali su imali
ogromno podruje koje su drali pod svojom vlau (riesiges Machtgebiet).
Ono je na prelazu iz V i IV veka zahvatalo celu teritoriju poznije Gornje
Mezije, pa i vie. U II veku ta se oblast nala pod vlau Skordiska.
155 V. napred str. 44-46.

15o

1s1
152

4*

.Sl

sobnim ratov;i ma, a docnije pritisnuta od Makedonaca i Rimljana, re.Ai'>w~

sra:rrEwci.l6f]c>av Kat s~s:At:rro v, a Dion Kasije kae da stanovnitvo Mezlije
u njegovo vreme sainjavaju mnoga plemena Kat oi Tptj3a:A:Aoi norE :rrpocrayopcu6svre.c;.156
Povlaei konsekvenc;i je svoje teze o iseljenju Tribala na istok,
Kolumba je ova svedoanstva interpretirao u smislu potpunog ieznua
Tribala u podruju koje su nekad nastavali.157 U istom duhu on je pokuao da nae objanjenje i za ona mesta kod antikih pisaca u kojima
se Tribali pominju kao postojei narod (Strabon, Plinije, Ptolemej i dr.).
Meutim, posle pro:r:W.cljive kn:i.tike koju je dao Vuli, Kolumhina teza se
mora odbaciti.
Tribale pominje Plinije kao narod provnicij,e Mezije. Iako je kod
ovog geogmfa esto nemogue razlikovati novo od staroga, vie je n ego
verovatno da je podatak u kome se kae da se pi1ovincija Mezija prostirala du Dunava od Panonije do Ponta, da je poinjala kod ua Save
i da su u njoj iveli Dardani, Celegeri, Tribali, Timahi, Mezi, Traani i,
du Ponta, Skiti158 uzet iz zvaninog izvora i da odraava stanje u vreme formiranja vimske provincije. I drugo mesto u Plinija, u kome se Tr i
bali pojavljuju kao susedi Dardanaca i Meza,159 odnosi se na isto vreme,
s obzirom na to da izrazi za orijentaciju laevi latere praetendunhtr<<,
a fronte iungitur i skretanje za 90 indiciraju Agripinu kartu rimskog
carstva kao uzor. Kolumba govori o Plinijevoj beleci, koju, po njegovom miljenju, ne treba uzimati u obzir jer je obina istorijska reminiscencija.160 Vuli je, pre svega, ukazao na ono mesto iz Plinijeve Geografije gde se nabraj.aju narodi izmeu Hema i Dunava (IV, 41: Ave1sa eius
-sc. Haemi- et in Histrum devexa Moesi, Getae, Aedi, S caugdae, Clari-

aeque et sub iis Arraei Sarmatae . .. Scythaeque et circa Ponti litara

Moriseni Sitonique ) i podvukao da se meu tim n arodima ne nalaze Tribali.161 Da su Tribali ve od IV veka iveli istono od Iskera, pita se
s pravom Vuli, zar ne bi bilo prirodnije da ih jedna istorijska r eminiscencija stavi izmeu ove reke i Dohrude, a ne zapa dno od Iskera? I
meni nije ja sno da li Kolumba mi.sli da se Plinijev podatak moe odnositi
na vreme pre Filipa. Koj.i bi izvor u to vreme mogao da zna za Timahe,
Celegere, Meze?
U pregledu geografskih zona (segmenata ili p aralela, kako su ih
Grci zvaH) koje Plinije donosi na k raju 6. knjige svoje Naturalis historia
Tribali se nalaze u sedmom segmentu. Ovaj je poinjao od Kaspijskog
Jezera, iao preko Kalatisa, Bospora, Boristena, Toma, onostrane Trakije, Tribala, preostalih delova Ilirika, J adran s.k og m ora, Akvileje itd.1u2
Da bi se dobila koliko-tol:iJm jasna predstava, potrebno j e rei da je prethodni, esti segmenat obuhvatao izmeu ostalog Herson ez . . . Besiku,
Trakiju, Mediku, Peoniju, Ilire, Dirahij itd.. Usporeivanje ovih zona
pokazuje da j e Plinije Tr.ibalima dao sredinji poloa j i zmeu ilirskih
zemalja (tanije , severnog dela Ilirika) i onih zemalja uz Dunav j Pont
156
157

158
159

1 6o
1 61
162

52

S tr. VII, 5, 6, e. 315 (T 40). Cas s. D i o. LI, 27 2-3 (T 47).

Columba, I Triballi dell'eta Romana, 196 i d.
P l i n. III, 149 (T 51).
P l in. IV, 3 (T 52). V. poglavlje o Dardancima, str. 145.
Columba, n. d., 207, nap. l i 208.
Vuli, Le sedi, 238.
P l i n. VI, 218 (T 55).

koje su nasuprot Tralciju. To je uoptena slika, u kojoj se, zaudo,

mea s-tara preds.t ava o Tribalima, kao jednom od najznaajnijih naroda
severnog Balkana, sa posve novim pojmom rimskog Ilir.i ka.
Nedvosmisleno jasan i, koliko je to uopte mogue, hronoloki
opredeljen je Ptolemejev poqatak o tome da su Zapadni deo provincije
Donje Mezije zauzimali Tribali. Njega potkDepljuje ,j naz,iv grada OlaKo<;
Tpt(3a f..f..wv. 163 Reka Isker, na ijem se uu nalazio Oescus, pomenuta je,
kao to znamo, jo kod Tukidida kao istona granica tribalske ter.i torije.
Nije, svakako, sluajno to i poetkom II veka n.e. Tribale nalazimo opet
oko ove veke. Poto Ptolemej ne pominje Tribale u Gornjoj Mezij,i, obi
no se uzima da su oni u njegovo vreme iveli izmeu reke Cibric e i Iskera, mada provincijska granica nije morala nuno da se podudara s etni
kom.
Ptolemejev podatak o Tribalima kao stanovnicima zapadnog dela
Donje Mezije reprodukuje i v.i zantijski pisac Ceces,164 Komentar Eustatija Solunskog o susedstvu Troglodita i Tribala, mogao je takoe da ponikne iz Ptolemejeva podatka, prema kome su zapadni deo Donje Mezije
zauzimali Tribali, a istoni, prema uu Dunava, Trogloditi.165 U sholijama uz Dionisija Periegeta, vizantijski uenjak navodi Tribale meu znaajnijim narodima Trakije, koja se prua od Makedonije i Peonije do
Skitije.16G
Zemlja Tnihala pom1nje se i na nadgrobnom natpisu Gaja Bebija
Atika, iz vremena cara Klaudija (41-54), koji je pored ostalog bio i
pra.e fectus civitatium Moesiae et Treballiae,167 Ne manje znaa;an je i
pomen imena Triballis u supskripciJi jedne konstitucije careva Dioklecijana i Maksimijana iz 291. godine.lGS Mesto gde je izdat ovaj carski ukaz
mora biti O'iaiw<:; Tpt(3af..f..wv. Ova dva svedoanstva dokumentarne prirode neosporno pokazuju da je ime Tribala posto~alo kroz ceo carski
period :i da je bilo vezano za oblast oko ua Iskera.16~
16.3
16
16 5
166

P t o l. Ili, 10, 4 i 5 (T 56 i 57).

T z e t z. Hist. 11, 935 (T 58).
E u s t. Comm. 180 (T 59); usp. i S tr. VII, 5, 12 (T SO)
E u s t . in Dionys. 323 (T 60). - Ni Kolumba, lmji je u duhu svoje

osnovne teze o iseljenju Tribala eleo da dokae da u rimsko vreme nije uopte postojao narod tog imena, nije mogao da ospori autentinost Ptolemejeva
svedoanstva, o. e., 208-9. Ipak on smatra da treba dati prednost Apijanu,
koji je, u isto vreme kad i Ptolemej; govorio o Tribalima kao o iezlom narodu.
167 CIL V, 1838 (T 61).
168 Cod. lust. VIII, 47, 5 (T 62) .
160 Ne znam kako treba shvatiti i stoga mi se ini sumnjivim podatak
Aurelija Viktora o tome da je Maksimin Traanin, pre nego to je postao car,
bio praesidens Trebellicae (T 61). Iz Herodijana (Vl, 8, l) znamo da je pre
svog izbora Maksimin imao cr-rpot"rorr81lwv m[J.8Ae:La, to se prevodi sa praefectura legionis, i B vwv a px C<;, to bi odgovaralo provincijskoj prokuraturi ili
prefekturi gentium. Holzl, RE, X (1917) s. v. Iulius (Verus) No. 526, misli da
se u prilog ovog poslednjeg tumaenja moe navesti izraz praesidens Trel;ellicae kod Aurelija Viktora, koji podsea na ranocarski praefectus civitatium Moesiae et Treballiae. Medutim, situacija na donjem Dunavu je, svakako, bila drukija u vreme Klaudija nego to je bila u III veku. ta je u Maksiminovo vreme mogla da znai Trebellica? Da li je u okviru provincije Mezije
postojala posebna prefektura plemena Tribala? Ne ini ml se verovatnim.
Pre e biti da je Maksimin komandovao legijama i varvarskim odredima u

53

Ne znam da li vredi raspravljati o miljenju da Tribali koji se pominju u rimsko doba i nisu bili pravi Tribali, ve se jedino njihovo ime
sauvalo i prenelo na druga plemena koja su zauzela nj~hov:o mesto u
njihovoj staroj postojbini. Nita u izvor:i ma, ini mi se, ne opravdava ovu
pretpostavku, koja je, u :k!rajnjoj liniji, izdanak neuspele teze o seobi
Tnibala. Strabon kae da su potpuno iezli tEASol( r'-i=/'At:rtov ne samo za
Tribale ve i za Skordiske, Ardijejce (ije postojan] e u rimsko doba niko
ne dovodi u sumnju), pa ak i za Dmdance. Jasno je da se ne smeju
uwti doslovce ovakva tvrenja. Pisac rimske epohe mogao je :i da ne zna
za malobrojne i beznaajne ostatke nekada velikog naroda, o kome je
itao u starim izvoiiima. A i da je znao, mogao je s pravom ubrojiti Tribale meu plemena koja su meusobnim ratovima dovela sebe do istrebljenja.
III. ETNICKA PRIPADNOST
Antiki pisci govore o Tribalima kao o posebnom narodu i vrlo
retko opredeljuju blie njegovu etniku pripadnost. Izuzetak ini, s jedne strane, Strabon, koji izriito ubraja Tribale meu Traane (ro rwv
Tpt[3a:AAciJv ii9voc;, 8ptp<tKov ov, i 8pq.KciJv os Tptf3aP.P.ol,) 170 i s druge,
Stefan Vizantijski, koji kae da su iHrsko pleme (Tptf3a:A),ol i'9voc;
'IAP.upw::6v). 171 Strabonovom svedoanstvu obino se pripisuje vea vanost pa je, uglavnom na osnovi njega, nastalo uobiajeno miljenje
da su Tribali bili Traani. Nije, meutim, zapostavljena ni druga mogu
nost: tribalska ~me je nalo svoje mesto i meu ilirskim etnikonima.172
Kao etniko opredeljenje moe se shvatiti i pomen Tribala u genealokom stablu ilirskih plemena kod Apijana.m Dosadanja istraivanja
etnike pripadnosti TTibala ila su za tim da dokau ispravnost jedne ili
druge od ovih dveju tradicija. Meutim, pitanje je da li je nuno i pravilno vezati Tribale bilo za Ilire bilo za Traane. U izvornim vestima koje
smo prouili u prethodnim poglavljima Tribali se redovno pojavljuju
kao odvojena etno-politika skupina. Izriito pominjanje Tdbala i Ilira,
>>Tribala i Traana u Arijanovom izvetaju o Aleksandrovom pohodu

tribalskom Eskusu. Nije mi jasna ni beleka u kritikom aparatu (ed.

Pichlmayr): rei bellicae Nic. Faber (iz Praefatio se ne vidi o kome je re),
Treballicae alii Tribaztes Jsauriae?
170 S tr. VII, 3, 13 (T 43); VII, 5, 6 (T 40) . Usp. i' Lex. rhet. Bekk., p,
307, 3 (T 76) .

. tn Ste.ph. By z. s. v. (T 64).
172 Traku pripadnost Tribala zastupali su: Tomaschek, I, 90: >>in diesem
unstreitig thrakisahen Volk. .. ; Usener, Rhein. Mus. 58 {1903), 357; Jokl,
Ebert's Reallexicon I, 91, XIII, 279. Brandenstein, RE VI A (1936) 410; Detschew, s. v., str. 523 i d". Ilirski karakter Tribala brane, izmeu ostalih: Polaschek, Triballi, 2394: sie traten damals als Reprasentanten der Illyrier in den
Gesichtskreis der Athener, wie es scheint nicht zuerst bei Aristophanes, sondem bei Kratinos ... ; Kerenyi, Giotta XXII (1933), 41. Keyssner, s. v. Triballos, RE VIA ( 1937), 2401 sq., ostavlja nereeno pitanje da li ih treba rau
nati u Traane ili u llire, ali prihvata Kerenjijevo objanjenje imena Tribala i
njegovo dovoenje u vezu s rasprostranjenim kultom Pana kod Ilira.
;7a

54

A p p. Ill. 2 (T 66).

potvruje

opti uhsak da su oni predstavljali posebnu, ne samo politiku

grupu, smetenu izm eu Ilira i Traana.174
Da su Tribali od najranijih vremena smatrani posebnim narodom,
pokazuj e, izmeu ostalog, i injenica da se na jednom atikom n atpisu
s kraja V ili poetka IV veka, koji sadri pop~s brodske posade, meu
robovima-veslaima nalazi, pored vie Traana, Daana i Geta, i jedan Tribal: Tplj3uJJ ,o; 'AptcrTa[ ... ]. m Rob nosi etnikon umesto linog imena,
a ime robovlasnika zamenjuje mu patronimik. Uostalom i ono specifino
znaenje koje ima pojam Tpij3a)J.o; u atikom svakodnevnom govoru
upuuje na isti zakljuak (v. dalje). Nije, dakle, re o odvojenoj politikoj zajednici, ve o etniki svojeobraznoj skupini.
Nije teko objasniti pove2livanje Tribala s HiDirna. Stefan Vizant~ij
ski bio je, verovatno, zaveden inj enicom da je kod Avistofana, ij e ,sti..
h ove on citira, stajalo da su tribalski bogovi vikali kao Iliri.t76 Ovo
pore1enje lako je moglo dovesti do identifikacije Tribala s Ilirima. I
danas neki naunioi navode Aristofana kao svedoanstvo o ilirskom karakteru Tribala.177 Meutim, ako se za nekoga kae da vie >>kao Ilir,
to jo ne znai da je on Ilir. Iliri su bili poznati po graji koju su dizali
u bojevima i zato j e m ogao Aristofan da za izgla dnele i buntovniki nas trojene varvarske bogove kae da se deru<< kao Hiri<<. to se tie pa k
Apijanova genealokog stabla, ukljuivanje Tribala u nj moralo je biti
poznijeg datuma. Nije, svakako, sluajno to se heroj eponim Tribala
pojavljuje u poslednjem pokolenju: on je sin Panonijev (ili Peonov ?),
k oji je opet sin Autarijatov. Nakna dno proirenje genealogije izvreno je,
po svoj prilici, u vreme kada je celo podruj e provincije Gomje Mezije
smatrano ilirskim.
Do povezivanja Tribala s Tra anima moralo je doi na drugi nain .
Tr ibalski robovi pristizali su u Grku preko T.rak:i je i najstarije vojnike
akcije Tribala bile su upravljene ;k a trakoj obali. Grci su putem Trakije
doli u dodir s ovim plemenom, putem Trakije saznali za njega. Kada
Diodor kae da su U Trakiji<<Tribali, gonjeni nerodicom, krenuli iz svoje
zemlje u potrazi za hranom, to n e znai da su Tribali bili d eo Trakije,
ve da se glavn:i dogaaj ovog pokreta, borba oko Abdere, odigrao u
Trakiji. (U Aristidova sholijasta stoji, kao to smo videli, da je Habrij a
pomogao Abderianima, koje su u Trakiji<< napali Tribali i M<llroneja .)
Trakija se dakle javlja kod Diodora kao ira oblast u koju j e, u okviru
opte istorije, mogao da smesti ovaj dogaaj.178 U istom smislu mogao je
Ar ijan da kae da je Aleksandar krenuo U Tr akiju, na Tribale i Ilire
ve

etniku

m (T 7, T 23) . Usp. i P a u s . X 19, 7 (T 41): hci fLE'J Elpifxet.<;' xCI.i TO W vo<;' TO

I podatak o razgranienju podruj a potinjenih Lizimahu i Antipatru posle Alexandrove smrti (T 37, 38) pokazuje da Tribali nisu bili obuhvaeni pojmom Trakije. Zajedno s Agrijanima i Ilirima oni su bili dodeljeni

Tpt~et."A/,wv .

Antipatru, dok su trake oblasti pripale Lizimahu.

175 lG II-2, Nr. 1951 b, 23 (T 86) . A. Wilhelm je naginjao datovanju ovog
natpisa u V vek, cf. Busolt-Swoboda, Griech. Staatskunde II, 1207, nap.
2. U r edovima 138, 382, 390, 394 i 405: 0pa L~ NLxof36"Ao, Elpa ~; l1dlet.y6 .. . , Elpa i~
'lrtrrooa[J.et., 0put~ Mtxo . .. , 0pd t~ 'Apxio . .. ; red 16: n h et.<;' 'Af.e~imt'o , r. 124:
f:.UO<;' il>lVO .
m Ar i s t. A v. 1520- 22 (T 77) : o[ 3io [3apf3cxpot Ozoi rrm <i:w w; ii>arrc:p 'IA"Aupwi
:xsxpty<'vrsc; 2maTpet.-rs6asLv rpl't a' (w"esv "'i' f:.d . .. Stefan c-itira stihove 1528-29.
1.77 Tako, na primer, Palaek, v. napred napom. 172.
178 D i od XV, 36, l (T 4);
Sc ho l. in Arist. Paneah. 172, 2 (T 6).
55

(8rri 8prtKlls 8s TptSa:f..A.ous kai Tnupw6s), tim pre to je put do Tribala

vodio preko trakih zemalja. injenica da se govori o Tribalima i Ilirima pokazuje jasno da ne treba uzeti striktno izraz 8rri 8pltKfJs" I Diodor
lokali,z uje Aleksandrov pohod u Trakiju. Do kakvih deformacija mogu
dovesti siina opredeljenja, najbolje se vidi iz beleke Jovana Lidijskog,
prema k10joj je Arijan, u svom spisu o Aleksandru, toboe Bese (tj. Traane) nazvao Tr,ibal:ima.179 Da nam nije sauvano A11ijanovo delo, bogzna
kakve bi se kombinacije izrodile iz ovog podatka. Naravno, kod pirs aca
kojri pojmu Trakije daju najire okvire, obuhvatajui pod njim sve zemlje od Makedonije do Skitije, i zemlja Tribala se pojavljuje kao traka.tso
Ali podaci takve vrste ne mogu hiti merodavni za reenje problema etnike pDipadnosti Tribala. Mnogo je zanimljivija, mada se ne moe vremenski opredeliti, beleka Stefana Vizantijslwg o brdu Temenites
(Tcp.cvirl)s f..ocpos) U Trakiji prema Tri bai.ima<<.lSl U njoj se jasno pravi
razLika izmeu trake i tribalske teritorije.
Kao .t o se vridi, od antikih pisaca jedini Strabon moe imati izvesnu teliJnu u diskusiji o etnikoj pripadnosti Tribala. Ne znamo odakle
je on uzeo :srvoje podatke o trakom karakteru Tribala, ali je u njegovom
sluaju teko pretpostaviti da je posredi greka, kao kod Stefana Vizantijskog, ili nesmotreno uoptavanje, kao kod Diodora ili Auijana. U njegovim podacima su, moda, doli do izraaja, s jedne strane, uverenje,
koje deli veina antrikih pisaca, da su oblasti istono od Vardara i Morave bile naseljene trakim stanovnitvom, s druge strane, situacija nastala posle rimske okupacije balkanskih zemalja, kada su se Tribali (odnosno njihovi ostaci) nali u istonoj, trakoj polovini poluostrva.
Drukijeg je karaktera podatak iz zbirke metamorfoza Antonina Libe,ralisa.182 Prema toj beleci, Tereine, Strimonova ki, i Ares rodili su
ker Traanku (8pqcma:); njome se oenio Tribalov sin Hiponus i ona mu
rodi ker po imenu >>Polifonta<<. Ova genealogija otkriva pre svega rano
ulaenje Triba-la u svet Grka. Ona odraava, s druge strane, uverenje o
dalekim mitskim vezama Tribala 1i Traana, mada 8pq.crcm i Tpt~ <J.AAOs
nisu biLi i,s,t og roda.
Rezimirajui prednje izlaganje, rekla bih ela u
svetlosti antikih
svedoanstava veza Tribala s Traanima izgleda i starija i jaa nego njihova veza s Hirima. Ali podaci starih pisaca ne daju nam pravo, uprkos
Strabonu, da Tribale jednostavno ubrojimo u Traane. Jo manje emo
u antikim izvorima na.i oslonca za povezivanje Tribala uz severnu
traku grupu, uz Daane ili Gete. Svi ovi narodi pojaVIljuju se u naim
pisanim izvorima kao posebne etno-politike skupine i jedino jezika
istraivanja mogla bi da utvrde stepen njihove smdnos.t1i.
Meutim, jezika zaosta;vt:ina TDibala je isuvie oskudna da bi mogla doprineti reenju ovog problema. U stvari ona obuhvata, pored samog
etnikona Tpt(3a:f..f..o[, imena dva tribalska kralja: XtAI)s i 2:6p)10~- Ovome
~ 79 Arr. I,1,4(T23); Diod. XVII,8,l(T25);Ioan. Lyd. demag.
l, 47 (T 7rl).
180 Tako, npr., Eustatije Solunski u komentaru uz Dionisijeve rei CJ(UTol
TE @p,)~xe:c;, cbtdpo\1()( y()(LCJ(\1 sxo\ITe:c; kae da su istaknuta traka plemena bili
Sitoni, Tribali, Bistoni i drugi (T 60).
18 1 S t e p h. By z. s. v . T 8 f1-e:\lo~ (T 65).
182 A n t. L i b. metam. 21 (T 67).

56

bi se, moda, moglo dodati jo nekoliko hidronima sa teritorije koja se

moe smatrati tribalskom, kao Mo su Bp6yyos;, Timachus, Tip.aKov, LKto~, ''Oaxtas;, Oescus, Kirlj3po~, K~l3pos; i toponim Nai:acr6s;, Navissum.
Ostaci tr.ibal,skog jezika prouavani su dosada u okviru trake jezike grae ili pak pojedine rei odvojeno. Evo uglavnom rezultata lingvis tikiih 'its tra,i vanja:

Za ime Tpt/3alloi predloene su razne etimologije, Hahn, koji je

Tribale smatrao Ilirima, razloio je njihovo ime na tri-ball~ a objasnio ga
kao >>sa tri vrha<<, >>troglav<<, tj. >>narod koji je okrenut na tri strane<<, ili
narod koji potie od tri roda<< (tako je ovu etimologiju shvatio Taloi,
pri emu on Tribale obeleava kao Traane).J S3
Tomaek navodi HanDvu etimologiju, ali smatra da je mogue i
drukbije tumaenje. Za njega hi tri-bala moglo da znai >>veoma moan<<,
>neizmeran<<, od ie. '''bhel: bhal-, gr. cp<illos;, gaelL ball, >>penis, membrum<<.184
Drukije deli ime Tpt/3-allot JokJ. ts5 On smat:r a da je koren rei
t rib- nastao od ie. *trb-, kao i rei Trib-unium (Trebinje), Trib-ulium
(u Liburniji), sa -l- i -n- sufiksom, i u imenu galskog plemena
A-treb-ates. Trb-, trib-, treb- znailo bi u ovim imenima >>selo<<, anglos-aks. parp, n~m. Darf<<; cf. lat. trabs greda<<, ~lit. traba zgrada<<, pa bi
prema tome i naziv Tptf3-alloi trebalo da znai Dorfler, Siedler<<,
>seljani<<. Ovu etimologiju prihvata kao najverovatniju i Georgijev i smatra da je istog porekla i ime trakog plemena 'Ev rpt/3a i, koje je, prema
Hekateju, zabeleeno kod Stefana Vizantijsl\og.ts6 Rusu se takoe opredeljuje za Jolk lovo .tumaenj-e imena Tribalii i ukazuJe na loikaJitet Trihanta u Firigiji (Ptal. V, l, 27) kao ana logi ju . 1~7
Ime Tribala dele na Tri-ballos i dovode ga u vezu s grkim oblikom
rpicpallos; Kremer, Usener i Kerenji.tBs Prvi deo sloenice tri- znaio bi
brojku tm<<, koja slui pre za pojaavanje sledeih rei ballos = cpc'lllos;
(kao analogije su navedene tripotens, Tribacelus i Triphallus iz komedija i srutire) nego kao pravi bwjni izraz ( s}iino epitetima Heka te r ptKlPllvos;, rpt:rrp6cHoJtot;)-' 89 Ovakav za jedan narod neobian naziv objanjava se irokom rasprostranjenou kulta nekog boanstva slinog gr
kom Panu kod Ilira. I . pogrdno znaenje koje je ime Tribala dobilo kod
183 L. von Thall6c zy, Illyrisch-albanische Forschungen l, Mlinchen, 1916,
str. 14 ( der N ame der thrazischen Tri b allen bedeutet d rei Gipfel oder aus
d rei Familien Stammendes).
: 8" Tomaschek, I , 90.
1 85 N. Jokl, Ebert's Reallexicon , s. v. Thraker XIII (1929), 288, cf. ibid. ,
I, 91, s. v. Albaner.
tso Teopzu el3, E'bArapC!'a eTHMOAonrH H oHoMaCTHKa, Sofija 1960, 94. Georgijev stavlja pod znak navoda opredeljenje plemena 'EvTpt~cti kao >--traka,
jer misli, verovatno, da bi ono, s obzirom na vezu s Tribalima, moglo da bude
pre dako-mezijsko nego tra ka. Meutim, on ne navodi izvor odakle je crpeo
vizantijski gramatiar. Ako je Hekatej r ekao da su Entribe trako pleme:,
onda se teko moe pretpostaviti da se to pleme nalazilo negde duboko u
unutranjosti, u oblasti u koju Georgijev lokalizuje Dako-mezijce. O Dakomezijcima i dakom ezijskom jeziku v. dalje.
m J. I. Russu, Limba tracocdacilor,, Bukurut 1959, 79.
1R8 P. Kretsclzmer, GLotta, 22 (1933) , 103, nap. l; Usener, Rhein. Mus. 58
(1903) ,, 357; K. Kerenyi, Pa nnonia , Giotta, 22(1933),40, u sp. i Brandenstein,
s. v. Thrake, RE VIA (1936), 411.
18" Cf. K . Keyssner, Triballos, 240L

57

Atin jana ( pederast, sladokusac) govorilo hi u prilog takvom tumaenju.190 Iako podvlai da nije jasno da li treba T:nibale raunati u Traane ili Hire, Kejsner prihvata Kerenjijevo povezivanje tribalskog imena
uz ilirski kult Pana i ukazuje na dosta estu pojavu sloertica sa triu ilirskoj onomastici, izmeu ostalog i na ime Tricornenses u neposrednom susedstvu Tr;ibala.J91

Deev dovodi u sumnju ovu etimologiju.t92 On doputa da su Grci

zbog slinosti rei ~o).J.o ~ i cpci),),o~ dali tribalskom imenu znaenje
rpicpallo~, to objanjava i dalju sudbinu ove rei u delima atikih komediografa i svakodnevnom govoru Atinjana. Meutim, to ne mora biti
i pravo znaenje rei . Deev ukazuje na to da se druga polovina rei
-~allot, s uproenom geminatom, nalazd u nizu linih imena kao Apst~a),_lo;, Bo.:so-~alo;, Ouacrro-~alo;, L'i EKE-~CtAO~, ikoja nemaju m'k~krve veze s fa:losom. Na osnovi ~mena Kcpcrt-~nulo~ i AuAou-no p~~ ,._, AlAo-nopt~
Deev zakljuuje da je A), u -f3n),),ot postalo asimilacijom od uA ii. da bi
prema tome re ~n).AOL trebalo dovesti u vezu s ie. baulo - sjajan,
svetao.
Kao to se Vlidi, razilaenje strunjaka ini sve predlofune etimolo
gije imena Tribala nesigurnima. Uostalom nijedna od njdh ne daje pouzdan odgovor na pitanje da li su Tdbali bili Iliri riE Traani. Ma za koju
od njih se mi odluili, obe mogunosti ostaju otvorene. Ime Tpt~aAAOt ne
pokazuje fonetske osobenosti koje bi bile tipine bilo za ilirrski biJo za
traki jezik. Od indoevropskog korena trb-, sa prelazom samoglrusnog
! > ri, izvode se, pored Trib-alloi, Trib-u;'zium i Tri-bulium u Iliriji, Entrib-ai u Trakiji, Trib-anta u Fr,igiji. S druge stTane, s~loenice sa tri- po
mate su i kod llira (nrpr. Tri-teuta; Tri-cornenses a:noe biti traka ili
keltsko?) i kod Traana (usp. i Tpt-xacr~o~ u Frigiji).
Od Unih imena X<iA!]~ i ~6pp.o~ imamo isto tako malo koristi. Deev je uveo X<il!]~
u svoj reni1k trakih imena ri izvodi ga od ie. *qallep, zdrav, gr. Kalo~. Meutim, analogije za ovu ime nalazimo .samo
u Egiptu ( 4 potv.r de), a jednom se na natpisu iz Olbije javlja oblik
Xni.at~. 193 Nema ni u trakoj onomastki ni u ilirskoj nijednog imena
koje bi sadrao elemenat xaA- . To mora da izazove sumnju, tim pre to
nam je [me tribalskog voe XciA!J~ posvedoeno saa:no u sholijama uz
Aristidov Panatenajski govor.194

Ime kralja Sirma je, naprotiv, sigUr-no, jer je zapisano u Arijana,

Strabona i Plutarha.195 Nalazimo ga kako u Deevljevom, talm i u Majerovom reruku.1P6 Majer navodi kao analog;iju ime Surco, koje nosi jedan
H>O Kerenyi, n. d., 40.: bei Stammesverwandten der Illyrier dieses. Landes fanden wir menschliche >>Pane, Verehrcr einer nach dem Vorbild des
grieohischen pans dargestellten Gottheit.<<Ibid. 41: Dass ein ganzes Volk e'nen
Namen mit d' eser Bedeutung haben konnte, da:fiir bieten die mit den Pai~
11en in engster Beziehung stehenden TpL~<XAAol ein nahel'egendes Beispiel.<<
Kerenji govori o >>das panische Ideal des Illyriertums<<, nasupvot craJ(ppocruv'YJ helenskog ideala.
191 Keyssner, Triballos, 2401 sq.
192 Detschew, 526.
193 Detschew, s. v.
194 Schol. in Ari s tid. Panathen. 172.2 (T 6) .
195 Arr. I, 2; I, 4, 6 (T 23); Str. VII,3, 8 (T 24); Plut. Al ex. ll (T 27).
HIS Detschew, s. v.; Mayer, s.v,

Breuk, i Surio, koje ima jedan Panonac. Deev ne daje nikakva objanje
nja uz ovo ime. Ima H ono kakve veze sa trak<im hidronimom Syrmus?
Zanimljivo je da se Syrrnus javlja zajedno sa hiclronimom Bargus.
Tako su se, prema Pliniju, zvale dve pritoke Marice: flumina in Hebrum
cadentia Bargus, Syrmus.197 B ~ pyo; se, medutim, zvala i Morava. Tomaek smatra da j e Bapyo; prelazni oblik izmeu Bp{Jyyo;, prvobitnog imena
.Morave, i Mr.pyo;, koji je posvedoen u rimsko doba.19S Kod Strabona su
zabeleena oba oblika: KUt TOU l\1 cipyou (n vi::; ot Bcipyov cpcr.oi v).1 99 Bp6yyo; tumae kao traku re, navodei toponime Brunca, Brunga u Bitiniji,
Jokl i Deev.2oo Meutim , prema Deevu, ime .Mariine p r.itoke Bmgus
moglo bi bati od istog korena od kojeg je i sloeno lino ime Bcr.pytOEV81l;, koji on smatra keltskim. Teko je presuditi da li ti udaljeni h~d
ronimi, Bpoyyoc;-, Bcipyo;, Mi.pyo; i Bargus, imaju etimoloke veze. Ako je
imaju, osnova moe biti samo traka (a ne tribalska, u uem smislu,
s obzirom na poloa j pri toke Marice).
Syrmus se javlja docnije, u Passio S. Alexandri, kao 2:f- pp.ll (od toga
u vizantij sko doba 2:lpp.tav, 2:ipp.tov, LTpcr.p.o; i danas u bugarskom,
sa metatezom, Serma
Srema
CTp5!Ma i zbog toga se dovodi u vezu
s trakim toponimima 2:f: pp.ll, na Termajskom zalivu, i 2::cpp.tlP.l} na Halkidiku.20t Meutim, ini mi se da se prednost mora daN obliku sauva
nom kod Plinija, kao starijem, jer se ;j Sirmium u poznoantikim i vi
zantijskim izvorima pojavljuje kao Sermium (Polemije Silvije) , Semziensium civitas (Enod.ije), S ermio (Jordanis), 2:f-pp.wv (Hijerokle), Sermensis (u natpisu iz 612. godine iz Salone),L?pp.tav (Konstantin Porfirogenit), to je metatezom dalo dananje Srem.202 Sirmium i Synnus ne
mogu se svesti na istti koren. Itacistikim izgovorom on.i su se izjednaoili
i dalje doivel<i slian razvi tak.
Reka Syrmus nalazila se izvan teritorije n~ibala, u isto trakoj
oblasti. P1rema tome, ako je njeno ime etimoloki u vezi s imenom tribalskog kralja 2:upp.o;, to je moralo biti opet na trakoj osnovi. Meu
tim, ana:logije koje je naveo Majer ( Surco, S urio) navode nas na opreznost u donoenju konanog suda .
Za naziv I skera - ''OOJ(tCJ;, LKio;, Oescus --navodi Deev miljenje
Mladenova da bi on mogao biti srodan s irskim usce, uisce, voda i da
bi prema tome, po svom korenu, mogao biti i traki i keltski. Georgijev
pak smatra ga trakim, bilo da se izvede od ie. *ud( e) s-kj o, *udes-k jo, od
'''udes >>voda, ili od *wis-ko-s, staroind. visa-m, >>voda (srodno sa Visla,
Weser i dr.).203
Ime Timoka, Timachus (Plin.), Tipmwv (Ptol.), izvodi se, s ukazivanjem na Crni T irno k, od ie. ''t em- ak"'ii3 >>tamna voda. Holder je smatrao ime keltskim, Tomaek, Deev, Georgijev trakim.204 Ali Majer j e
i ovaj hidronim uneo u svoj ilirski renik, j er smatra da je oblast u ko-

>

>

Plin. IV, 50.

Tomaschek, II, 2, 94.
199 S tr.
VII,, 5, 12 (e. 318).
200 Jokl, Ebert's Reallexioon, 13, 1929, 278; Detschew, s. v.
201 Detschew, s. v.; reopzuee, E'bArapcKa eTHMOAOflla, 42 i 100.
2 0 2 Mayer, s. v. Sirmium; Georgiev, Thrace et illyrien, EE 6,1963,72.
stavlja zajedno Syrmus i Sirmium.
203 Detschew, s. v.; Teopzue6, E'bArapcKa eTHMOAorHa, 28 sq.
204 Tomaschek, II, 2, 97; Detschew, s. v.; Georgiev, n. d .,, 34.
19q

198

59

joj tee T'imok, bar svojim gornjim tokom, bila dardanska. Upuuje i
na ime Timavus, koji nosi reka na granioi Istre i Veneoije.2os
K1uj3po~, K{:j3po~, dananja Cibra, moe, prema Georgijevu biti latinka ili traka (dako-mezijska) re. S obzirom na ime reke i grada Kej3pt']v
u Tmadi, gde su takoe iveLi Traani i lVlezi, Georgijev smatra da se ovaj
hidron:im moe uzeti ~ao s1igurno traki, odnosno dako-mezijski
(*kebr-(a)- od ie. 1'(s)kre(i)-bhro-s bistar, jasan). Deev ga smatra
trakim, od ie. '~geu-ro-, gr. yup6w, viti se, savijati se<<.2oo
Najzad, antiko ,ime Niave glasilo je, prema optem uverenju, iako
nam nije izriito posvedoeno, Nu1crcr6~, Navissus, i po njemu je grad dobio ime. Holder i Tomaek dovodili su ovaj naziv u vezu s keltskim hidronimom Nava i Navios.2o1 Meutim, Deev i Georgijev smatraju da je
reka nosila to ime ,j pre keltske invazije i da je ono, prema tome, trako.
Izvode ga od ie. 1' (s )naw-'isjo, staroind. s nau ti >>kaplje, tee<<, gr. viJ-lu'
>:tok.20s Majer ga je uveo u srvoj renik, bez ikakvog objanjenja, na
osnovi toga to je Naissus docnije ulazio u Dardaniju.
To bi bila sva >>graa<< koja stoji na raspoloenju lingvistima za
utvrivanje karaktera tribalskog jezika. Nema u njoj nijednog presudnog
elementa. Ima se ut,i:sak da je polazna taka u jezikom opredeljenju
hidronima geografski poloa,j. Nejasnoe koje postoje u odnosu ilirskog
i trakog doputaju da se u oblastima 6ija etnika pripadnost nije utvrena ist.i toponim protumai kao iEifski ili kao traki. A tamo gde je
manje-vie sigurno da je stanovnitvo bilo trako, trai se i nalazi odgovarajua etimologija koja bi to potvrivala. Geografsko naelo je naroito jasno u Majerovom delu, ali je ono prisutno i u delima l!ingvista koji
su se bavil.i trakim jezikom. Uz tako oskudan mateDijal, pri tome i uz ne
uvek sigu11nu tradiciju, teko je izvui neke fonetske odlike koje bi morale biti osnorva je:z;ikog opredeljenja.
Takva jedna osobenost jeste otvorenije izgovaranje samoglasnika
o i e u severnom delu trakih zemalja, za koje se kao primer obino navodi Mapv;- Maris eni, Kaprrt~- Koprri1.ot.2on Po miljenju nekih nauni
ka, ova osobina severnotrakih dijalekata vidi se i u ono nekoliko rei
koje u komediji Ptice Aristofan stavlja u usta boga Tribala. To su u stvari komino iskvarene grke rei kojima je komediograf karikirao grub
izgovor varvara. Prema kontekstu, cruu VUKU j3uKrupt Kpouau treba da
znai ooi: vaKo~ !3uKrr1picp Kpo1Jcrw, Ku1.uvt Kopuuvu Kat )-1Eyu1.u !3acrt1.tvav - KUAtlV K6pqv KUt J-1EYUA1]V j3ucrt1.eiuv. 210 Treba li u otvorenom
izgovaranju vokala videti specifinost tribalskog jezika, koju su Atinjan:i mogli da zapaze kod svojih tribalskih robova, Hi bi 'Silino zvuale ove
rei i u ustima jednog Skita ili Persijanca, ili nekog drugog varvarina?
Na osnovi 1imena Tribala izvedena su, kao to smo v1ideli, druga dva
fonetska naela za tribalski jezik, ve prema tome kako se protumai
samo ime. Etimologija Tpt-!3u1.lo~ namee zakljuak da je tribalski jezik
2os Mayer, s. v. Timachus.
2oo Georgiev, n. d.,, 45 sq.; Detschew, s. v.
207 Tomaschek, l, 90; II, 2, 95; Holder, II, 693-695; cf. Detschew, s. v.
2os Detschew, s. v.; Georgiev, n. d., 35.
209 Cf. Brandenstein, s. v. Thrake (Sprache), RE Vl A, 1936, 407 sq.; Jokl,
n. d., 284 sq.
2to Ar i s t. Av. 1629 sq. (T 77). Cf. Brandenstein, I. e. 410.

60

menja o staru media aspirata u media (~a),),o~, nasup rot gr. cpr.),)co~) ,
do k bi izvoenje Trib-alli od korena trb- poka!Zivalo da se samoglasno
kod Tribala pretvaralo u ri. Nesigurnost etimologije li ni i fonetske zakl juke nepouzdanim.
To bi bilo uglavnom, koliko sam mogla da vidim, ono to su lingvisti imali da kau o tl'ibalskoin jeziku. Pre nego to zakljuim ovo poglavlje, potrebno je da se osvrnem na tezu s kojom je nedavno istupio
Vl. Georgijev o posebnom dako-mezijskom jeziku, u koji bi spadao i tribalski.
Prema uglednom bugarskom lingvisti, dako-mezijski, traki i frigijski
predstavljali su tri posebna indoevropska jezika, sa posebnim fonetskim sistemima, koji se ne mogu svesti na jedan. Na balkanskom prostoru odvojena su
dva podruja: severno, ili dako-mezijsko, i juno, ili traka u uem smislu.
Ovi jezici se razlikuju i po nainu na koji menjaju, odnosno zadravaju neprom enjene, inda-evropske suglasnike i u refleksu indoevropskih vokala.
Odvajanje akog od trakog kao posebnog jezika je, nesumnjivo, od
znaaja sa lingvistikog stanovita. Za istoriara taj znaaj je mnogo manji,
jer su Daani kao narod oduvek jasno razlikovani kako u antikim izvorima,
talm i u savremenoj istorijskoj literaturi. Za nas bi od naroitog interesa bilo
opredeljivanje pripadnosti stanovnitva u prelaznom pojasu izmeu dake
i trake etnike skupine. U tom pogledu, meutim, kod Georgijeva ima toliko
kolebanja da se njegovi rezultati ne mogu iskoristiti onako kako su formulisani a da se ne unese jo vea zabuna u i onako zamreno pitanje.
Georgijev kao da i sam nije naisto s tim ta obuhvata njegova sevcrnotraka jezika grupa i kako je tano treba nazvati. U brojnim radovima u
kojima je razradio svoju tezu ili je, polazei od nje kao od ve dokazane inje
nice, nju upotrebio za dalje kombinacije, 211 on se stalno koleba izmedu pojmova aki i >>dako-mezijski, tako da nije jasno da li ih treba shvatiti kao
identine ili samo kao delimino podudarne. U svom glavnom delu h 'hArapcKa
eTHMOAOrHH H ouoMaCTHKa, u kome je najdetaljnije izloena ova teza, govori
o tri jezika, >>akom, trakom i frigijskom, ali dalje u tekstu manipulie izrazima >>dako-mezijski<<, >>(dako)mezijski<<, odnosno >>dako(mezijski). U rubrike >> aka << imena, >>aki<< toponimi i da ke glose stavlja etnikone t.r~p8<Xvot,
'l'pt~aA\o[, i dardansku glosu sopitis, iako o dardanskom i tribalskom jeziku
govori kao o dako,mezijskim ili dako-(mezijskim) jezicima, a ne o dakim." 1 ~
S druge strane, raspravljajui o etimologiji bugarskih hidronima, obeleava
kao >>traka<< antika imena reka Isker, Niava, Timok i Cibrica, koje teku
na nekada tribalskoj t eritoriji. 21 ~1 Treba Ii tribalski jezik, prema svemu tome,
raunati u aki, dako-mezijski ili traki?
Ovo kolebanje nije samo terminoloke prirode. U izdvajanju osnovnih
crta fonetsl<'og sistema "trakog jezika G. se koristi i etimo1ogijama hidronima
''Apu<; , 'Apca v'Y)<;, ''A-rA.w:;, Utu s, Timachus, tj . graom iz oblasti severno od
Hema, iz Mezije i Tribalije.214 Opet postaje nejasno da li je stanovnitvo nase211 Koristila sam se sledeim radovima Georgijeva: E'hArapcKa eTHMOAOrHH n oHoMaCTHKa, Cu<Pmr, 1960; AHeun-IOTO CbCTOHHHe Ha npoy<mamurra
B'bpxy TpaKurrcKH e3HK, ApxeoAornH (CorpHH) 11-2, 1960, 13. i d. (to je u stvari jedno poglavlje prethodne knjige); Al bani seh, Dakisch-Mysisch und Rumanisch, EE 2 ( 1960) l i d.; Sur I'ethnogenese des peuples balkaniques: le dace,
l'albanais et le rouma;n, Studii clasice 3 (1961), 23 sq.; Le probleme de !'union
linguistique balkanique, ]er Congres international des etudes balkaniques. So
fija, 1966, str. 5 i d.
212 Usp. E'bArapcKa eTHiv!OAOIHH, str. 107 (aki), str. 108 i d. (dakomezijski); 88 i d.; o Dardancima- str. 91 i 94 (doputa da darda moe biti i tra
ka re).
213 EbArapcKa eTHMOAOrHH, str. 29 sq. (Isker), 34 (Timok), 35 (Niava)
45 ( Cibrica).
214 Ibid. 97 sqq. To su june pritoke Dunava: "AOpuc; je Jantra, Utus tee
izme(iu Iskera i Jantre, a Artanis i Atlas i zmeu Jantre i Crnog mora.

61

ljeno izmeu Dunava i Balkana govorilo jezikom trakim ili akim (ili dakomezijskim, da se i mi posluimo istim izlazom iz zamrene situacije)? Toponimi na -dava, koji su najtipiniji ostaci akog, sreu se U Dakiji, Gornjoj
Meziji i Dobrudi<< ili U Dakiji i dvema Mezijama.215 Meutim, meu primerima koje Georgijev navodi u tekstu i na priloenoj karti ne vidim nijedan iz
Gornje Mezije. Oblasti Sofije, Pirota i Custendila nisu nikad bile mezijske. U
ranocarsko doba one su ulazile u sastav provincije Trakije, a docnije u Sredoa:mnu Dakiju.
Georgijev, oigledno, rauna Tribale, Meze i Dardance u ''Dako-mezijce<<
(zato- je i stvorio taj izraz), ali argumenti na kojima zasniva ovo inae nedovoljno razraeno miljenje su dvosmisleni. Time se i objanjava terminoloka
neujednaenost. Karakteristino je da se u njegovim radovima ne pojavljuje
uopte pojam Geti. Da li ga on poistoveuje s pojmom Daani~< ? To bi bilo
sasvim neprihvatljivo, jer su, kao to je poznato, od najstarijih vremena kod
Atinjana bili posvedoeni LldoL i rs-r<XL (kao i TpL~<XAAOL, uostalom) 216 i to oi
gledno pokazuje da su to bili pripadnici tri razliita naroda. Kod antikih
pisaca se govori, kao to emo videti, o meanju Meza i Geta u oblasti juno
od Dunava, a isto tako su se i Tribali meali s Mezima i Getima, koji su s one
strane Dunava prelazili u Meziju i tribalsku zemlju. Daani se pojavljuju na
istorijskoj pozornici mnogo docnije, i to u zapadnom delu donjeg Podunavlja.
Veoma mnogo polae Georgijev na geografski raspored toponima sastavljenih sa -dava i -para. Dave su tipine . za Dakiju, a nalazimo ih i juno od Dunava, izmeu Dunava i Hema, kao i u pirotskom, sofijskom i ustendilskom
kraju. To je, verovatno, jedan od osnovnih razloga to je Georgijev ubrojio u
Dako-mezijce Meze, Tribale i Dardance. Meutim, stvar nije tako jednostavna. Ako se malo bolje zagleda, zapazie se da su svi toponimi iz zapadnog podruja (Pirot-Sofija-Custendil), sa jednim izuzetkom, zabeleeni samo kod Prokopija: Aic.:llr.~c.: (Pro e. de aed. IV, 123, 26, u oblasti Remezijane), 'hc.:88~()(.
(i b,r IV, 122,5, u Dakiji Mediteraneji), Kouf1.o68E~<X (IV, 123,29, oblast Remezijane), BpEysM.~()(. (IV, 121,33, u Dakiji Sredozemnoj, Llc.:vE88~c.:L (IV, 121,28, oblast
Kavetzos). 211 A to znai da su se ovi toponimi mogli pojaviti tek kasnije, u vreme doseljenja Daana iz prekodunavske Dakije u Sredozemnu Dakiju i da,
prema tome, nemaju nikakvu dokaznu mo za odnos trakog i akog u ovoj
oblasti. Izuzetak ini Desudaba, koja je posvedoena u Il veku pre n.e. u Livijevom izvetaju o dolasku bastarnskih eta u Makedoniju. Ali Desudaba nije
dardansko, ve medsko naselje! A Medi su bili, po optem priznanju, trako
pleme. Uz Desudabu ide i Pulpudeva, znameniti Filipov grad Philippopolis, podignut u samom srcu Trakije. Mada je oblik Pulpudeva zabeleen tek kod Jordanisa, moe se pretpostaviti da je on nastao odmah po osnivanju grada, kao
prevod grkog naziva. Ali, ako je i docnije nastao, to ne menja stvar jer, bez
obzira na vreme kada se pojavio, ostaje injenica da je ime dobio od domorodaca koji su bili Traani . Georgijev pokuava da objasni pojavu ovog imena
na -deva u isto trakom kraju na jedan vrlo udan nain: on kae da je naziv prenet "sa zapada i da je bio ne traki, ve "dako-mezijski ili mark edonski.218 Nije jasno otkuda "dakn-mezijski naziv u srcu Trakije, a to se tie
makedonskog, to bi bio jedinstven sluaj da su Makedonci nazvali jedan grad
2 15 Ibid. 85. Usp. i Le probleme de l'uillon linguistique balkanique, str. 12
( "en Dacie et dans les deux Mesies).
m Usp. napred, nap. 6.
217 Kod Georgijeva su zabeleena na karti jo dva takva toponima:
Zisnudeba u oblasti Sofije, nedaleko od Kumudeve, koju Prokopije stavlja
u remezijansku oblast, i Buteridava u ustendilskom kraju. Ove lokalizacije
date su, istina, pod znakom pitanja, ali ni u tom vidu nema razloga da se Zisnudeba i Buteridava stave u pomenuto zapadnotrako podruje. ZLcrvou/:k~()(.
je bila, prema Pro e. de aed., 148, 19, utvrenje Mucri<X~ 7t()(.pa fl.~V 7tOT()(.f1.ov "Icr-rpov,
nalazila se dakle u donjoj, pridunavskoj Meziji. Detschew, 192, stavlja je "im
Hamusgebiet, i to je, verovatno, zavelo Georgijeva. Buteridava pak poznata
je (vidi Detschew, 84) iz jednog natpisa u kome stoji: inter [?B] essi Ampudi [vil]lam et vicano[s] B[?u]teridaven ses (Histria, 4, 196, 633, Nr. 30). Ne
vidim na osnovi ega se moe lokalizovati ovo selo.
218 E'bArapcKa eTHi\10AOriDI, 86.

62

,.-dava. Pojavu Desudabe tako daleko na jugu Georgijev ne smatra za potrebno

da objasni. Meutim, Pulpudeva i Desudaba ne doputaju da se na osnovi nesumnjive koncentracije dava u Dakiji i para u Trakiji izvede zakljuak da su
ti toponimi pripadali dvama razlinim jezicima. NapDotiv, da bi se objasnila
pojava Desudabe i Pulpudeve na trakom podmju, treba pretpostaviti da je
re dava bila razumljiva i Traanima iako su je oni retko upotrebljavali. Moda je dava kod Traana do bjla znaenje utvrenog grada, ili velikog grada,
dok je para oznaavala obino otvoreno naselje? Sasvim je obina pojava da
se na istom jezikom podruju jedan tip toponima javlja ee ili ak iskljui
vo u jednom kraju, dmgi u drugom (Knjaevac, Aranelovac, Kragujevac itd.
u Srbiji, Ugrinovci, Banovci, imanovci itd. u Sremu). Toponimi na -diza, kojih, prema Georgijevu, ima ll , ogranieni su samo na istoni deo Trakije,219 a
to, svakako, ne indicira posebnu jeziku oblast.
I zakljuak Georgijeva da se prvobitno deva promenilo u vremenu izmeu V i I veka pre n .e. u daba 22u stoji, ini mi se, na slabim osnovama. Ta
no je da su najstarije posvedoene dave iz II i 1 veka (Desudaba, Argedava) i
da Pulpudeva moe biti iz IV veka pre n.e. Ali, svi napred navedeni toponimi
iz Prokopija imaju oblik deva, a oni su, kao to smo rekli, po svoj prilici, nastali u vreme prelaza Daana u Dakiju Mediteraneju, tj. u III veku, n.e. Kad
ne bi bilo Desudabe, postojala bi mogunost da se i Pulpudeva vee za dake
doseljenike (nije mi poznato da li postoje dmge indicije koje bi ukazivale
na prisustvo Daana u oblasti Filipopolja) , jer ostaje pomalo udno da je
tek u Jordanisa prvi put ovo ime zabeleeno.
Ima i drugih s tvari koje izazivaju m oje nepoverenje pr ema tezi o dakomezijskoj pripadnosti Tribala i Dardanaca. Tako, na primer, Georgijev dri da
je A u(y)yLVoc; 7tOTcxfLo<; prevod trakog Longinopara.221 Meutim , ako se Longinopara nalazila na tribalskoj teritoriji, onda ovaj tribalski toponim govori u
prilog trakoj , a ne akoj pripadnosti Tribala, jer su Daani, prema G., ie.
bora, sa znaenjem bara, potok, izgovarali bara, a ne para. Zatim, ime grada na Dunavu u Dobrudi, 'A~L67tof.Lc; (P to l.), 'A~io1tcx (P roc. ), danas Cernavo.
da (bugarski erna voda) , tumai Georgijev kao dakijski toponim izveden od
ie. ''n-ksei-no, taman, crn<< , i '''upa, voda. Etimologija je potpuno ubedljiva
s obzirom na dananji naziv, koji je prevod antikog. Kod Elijana se pominje
i pritoka Dunava u toj oblasti '' A~wc;. Na osnovi toga izvlai Georgijev zakljuak da je ie. n prelo u akom u a ili a( n). Meutim, postoji reka ''A~e:LOc;
i u Makedoniji i njegova pritoka se danas takoe zove Crna reka. Oigledno se
radi o istoj rei. Prema Georgijevu, ime makedonskog Aksija bilo je dako
mezijsko (dardansko), dok je naziv Bo:p3ouupwc;, Ouo:poapLoc;, BcxpMpwc; (koji se
najranije pominje u sholijama uz Ptolemeja III, 13, 14, a znaio je takoe
crna voda) mogao biti >>traki, makedonski ili ilirski .222 il1i mi se potpuno
neverovatnim da se kod Makedonaca i Grka (od Homerova vremena) odomaio dardanski naziv za najveu makedonsku r eku, ut:oliko m anje to je ova
samo svojim gornjim tokom dodirivala dardansku teritoriju. Oko ua Aksija,
na njegovom donjem toku, iveli su u starija vremena Traani i Peonci i nita
nij e prostije, ini mi se, nego u tom imenu, kao i u imenu 'A~io1tcx na Dunavu, videti trake rei.
Na kraju moram dodati da me sasvim zbunila napomena koju je Georgijev uinio u jednom drugom lanku. Objavlj ujui nedavno pronaeni natpis iz Kjolmena, on primeuje da su u VI veku pre n .e. traki i dakomezijski
bili veoma bliski, ne zato to su srodni indoevropski jezici, ve zato to su
jako meusobno uticali, tako da se u tom arhajskom natpisu teko mogu
odvojiti. tavie, ak i za tr<t.ki i grki Georgijev kae da su tako bliski d a
ih je ponekad teko razlikovati. 223 Ako se ne m ogu razlikovati dva jezika od
kojih je jedan tako dobro poznat kao to je grki, pitam se kako e se r azlikovati dva nepoznata jezika, od kojih imamo samo bedne ostatke, kao to su
21n Usp. Vl. Georgiev, Thr ace et illyrien, EE 6, 1963, 72, i kartu "Raspu.
reda daka.mezi jskih i trakih mesnih imena u knjizi E'bArapcKa eTHMOAOrllil.
220 E'hArapcKa eTHMOAOrllil, 92 i lll sq. Usp . i Studii clasice 3, 1961, 25.
221 V. naJpred. str. 3.1.
222 E'hArapcKa eTHMOAOfHH, 83 sq., 92.
223 Vl. Georgi ev, Die Deutung der alterti.imlichen thrakischen Inschrift
au s Kjolmen, EE ll, l (1966) , 23.

63

traki i dako-mezijski, tim pre ako su se oni ve u VI veku pre n.e. meusob
nim uticajima bili tako zbliili.
To su razlozi sa kojih sam smatrala da raspravljajui o etnikoj pripadnosti srednjobalkanskih naroda treba i dalje da operiem tradicionalni~
pojmovima trakog i ilirskog, iako sam potpuno svesna neodreenosti
tih pojmova, iako su mi dobro poznate rezerve koje su u poslednje vreme izraene u tom pogledu i zahtevi za reviziju svega to je dosada uraeno. Mislim
da je Georgijev potpuno u pravu kada istie razliku izmeu trakog i ilirskog
i ustaje protiv izraza trako-ilirski<<. 2u Ovaj izraz u stvari nije nita drugo
do priznanje nae nesposobnosti da pojedine indoevropske elemente u balkanskoj toponimiji i onomastici opredelimo kao trake ili ilirske. U svim sluaje
vima obilja grae jezika raznolikost se pokazuje mnogo veom nego to se
obino pretpostavlja. Raunati sa prostranim jezikim i etnikim zajednicama u tim ranim epohama znai prikriti nedovoljno poznavanje realnog stanja. Jer, pre nego to se utvrdi srodnost dva jezika, potrebno je koliko-toliko
poznavati njihove osobenosti.
Zakljuujui

ovu glavu moemo konstatovati da je teko bilo ta

o etnikoj pripadnosti Tribala. Jeziki materijal nas
ostavlja isto tako u nedoumici kao i antiki pisci. Sigurno je samo toliko
da je nj-ihova teritorija u antici smatrana trakom, da je njihova veza
s Traanima bila starija i jaa nego veza s Hirima i da su se u istorijsko
doba izmeali i s trakim i s ilirskim elementima. J edino kad bismo
raspolagali jezikim materijalom za koji bismo bi1i koliko-toliko uvereni
da potie :iz vremena pre ovog meanja, mogli bismo se nadati da e
jednog dana njihov etniki poloaj bini bolje osvetljen. Takav materijal
meutim ne postoji i zato je najbolje zadrati prvi utisak koji se na
osnova narativnih izvora do bija, a to je da su Tribali predstavljaLi posebnu etno-politiku grupaoiju u sevemom delu sredinjeg Balkana.
odreenije rei

IV. O

REi

TPIBAJ\i\02: KOD ATINJANA

Ime Tribala doivelo je vrlo neobinu semasioloku sudbinu kod

Atinjana. Jo u najstarije vreme - u vreme kada su Herodot i Tukidid
zapisali prve vesti o tribalskoj zemlj.i - re Tpt~a2c2co~ dobija pogrdno
znaenje u atikom govoru. U jednom Kratinovom fragmentu, zabeleenom kod Lukijanovog sh olijasta, dva brata Kerkopi, oveuljci poznati po
nestaluku, n evaljalstvu i verolomstvu, nose imena 2:i2c2co~ i Tptf3a2c2c6~. 2 2 5
Iako na drugom mestu nije posvedoeno ime Tptf3a2c2co~ za Ker kopa,
nema razloga da se dovede u sumnju ispravnost tradirane lekcije.22s
Mogue je da ga je velri ki pretea Aristofanov prvi upotrebio raunajui
na odreel11i efekat kod gledalaca. Kerkopi su, prema Hezihiju, bili duCf. BE 6,, 1963, 71.
S cho l. Luk. Alex. 4 = Kratinus, fr. 12, Kock (T 68).
226 Prema sholijastu, i kod Diotima (T 68) su se Kerkopi zvali L:uf.AoL
'!e: TpL~a:A:Aoi '!e: 3uo ~apu3ai[Love:c; r.v3pe:c; . Meutim , misli se da je ime 'l'pL~IX:A:AOc;
grekom preneto iz prethodne, Kratinove reenice u Diotimov fragment,
cf. Adler, RE XI, 1921, 312, s. v. Kerkopen: L:if.Aoc; x<Xi Tp~~<Xf.AO<;; kann sicher
zu dem gleich nachher zitierten Kratinos gezogen werden; die sprechenden
Namen sind wohl von ihm erfunden. Durch einen Substitutionsfehler sind sie
in das darauf folgende Fragment des Diotimos eingedrungen (B ergk, Comment. de Comoed. ant. 25) . . .<< Prema Sudi, stajalo je T01.6c; ... Eu pu ~tX"6c; Te:
3llo ~<Xpull<XlfLovec; r.v3pe:c;. Ranija pretpostavka da je TpL~<Xf.Aoc; obina prepisiva
ka greka umesto Eopli ~IX'!oc; niJe ubedljiva.
224

22 5

64

gorepi, a njihovo ime se moe izvesti od rei r;:rp Ko~, koja znai rep i
muki ud (KEpKo~ c!.vope.iov u.1ooiov, H e s ye h.).227 Asocijacija koju je
ime Tribala moralo izazvati kod Atijana je jasno: Tpt-[3u.1.M~ je Atinjanima zvualo kao Tpt-cpu.1.1.6~ (usp. f3a:\1.(a = cpaU.ia, deminutiv od cpa:\1.o~, f3a1.),(wv, 1re od milote, kao rr6cr8wv >>dupence, U. v. Wilamovitz,
Aristoteles u. Athen II, 17, nap. 19; bratstvo 'I86cpa1./,ot zvalo se u
Atini i Tpt[3a),1.oi, up. Usener, Gotternamen, Bonn, 19292, str. 359, i K.
Schmidt, Griechische Personennamen bei Plautus, Hermes, 37, 1902, 179),
pa je i inovacija Kratinova posve razumljiva.
Kod komediografa Eubula (prva polovina IV veka) nalazimo ime
Tribala upotrebljeno u slinom znaenju. Od njegove komedije 'Op8civl]~
(prema Fotliju, 'Op8cl.vfJ~ je b~o DptarcccofJs 8e6~, neka vrsta Pana, boga
plodnos.ti njiva i stada) sauvan je fragment u kome se kae da u Ortanovim svetkovinama uestvuje svaka lepa strastvena ena i mladii
sladokusci koje je Pan odgajio u poudi - tptf3a 1.2.omxv68percra . Izraz
tpt[3a1.1.orrav68psma je potpuno jasan i nema potrebe da se ispravi u
rpt[3a1.1.orrorrav68pErcm (od rr6rravov, hlepi za rtvene obrede), kako
je to u svoje v.reme predlo.io Casaubonus.22s
Ova dva primera .i z atike komedije m ogu nam objasniti kako je
dolo do otoga da je naziv Tpt[3a1.1.o~ dobio kod Atin jana znaenje >>raspusnik, pederast. U Demostenovom govoru Protiv Kanona nalazimo najstarije svedoanstvo takve upotrebe imena Tpt~a1.1.o~ i ujedno sadraj
tog pogrdnog epiteta: ujem da su se neki Bakhije, ... i Aristokrat, ... i
drugi njima slini, pa i ovaj ovde Konon, kao momii podavali i
dobili nadimak >>Tribali; oni prodiru i rtve posveene Hekati , i monice od svinja lmjima se vri kultno ienje priHkom inicijacije, meusob
no se pozivaju na gozbe i lake jm je zakleti se i pregaziti zakletvu nego
bilo ta drugo.229 Iako ne raspolaemo drugom potvrdom iz klasinog
ili helenistikog vremena za upotrebu na:lriva Tpt[3a),Jd)~ u znaenju pederast, beleke poznoantik.ih gramatiara i srednovekovnih sholijasta
pokazuju da je taj termin kod Atinjana bJo ra&prostranjen. Zanimljiv je
u tom pogledu podatak iz spisa De magistratibus Jovana Liddjskog: Rimljani zovu tirones propalice, koji se kod nas nazivaju Tribali.<< Ne znam
kako treba shvatiti rei kod nas<<, pre e biti da je to znak uenos ti naeg pisca, nego potvrda da se epitet Tpt~ a1.1.o~ odrao do pozne antike.
Eshinov sholijast smatra kao identine izr aze arpwt, K tvw.upm, Tpt[3a1.1.oi, i objanjava da se tako zovu oni koji suvie luduju za deacima,
opasni pede.rasN. Etymologicum Magnum tumai naziv Tptf3 a1.),6~ kao
obeleje onih koji neobuzdano provode vreme u kupatil:ima, ili besciljno
trae svoj ivot<<. A u Mile.rovim dodacima uz Etymologicum Magnum pominju se najbludniji meu Tribalima u Anini, od kojih nijedan ne bi u
pijanstvu p rezao m od sopstvene matere<< .230
H e s ye h. s. v.
E u b u l. fr. 75, Kock, II, p. 190 sq. (T 69) . -rp~~txA:Aomx v6.9pe:7t-rtx prevodi
I\-lcineke >>adulescentuli delica tis opsoniis adsueli, a celu reenicu zajedno
conveniunt mulierculae et adulescentuli libidinosi Orthanae sacra facturi.
Za izraz -rpL~txA:Ao7ttxv6pe:rr-rtx kae Kock rectissime.
2~7

228

229

D e m o s t h. LIV, 39 (T 70).

Ioann. Lyd. de magist. l, 47 (T 71); Schol. Aischin. 52

(T 72); Etym. M., s. v. Tpi~txA:AoL (T 73); Etym. M. Miller, p. 285 (T 74) .
230

5 Djela XXX

65

Kod Hezihija i u Bekerovim retorskim recmCima izraz Tpt~a:A)co~

ima takoe znaenje sikofanta, denuncijanta. Prema Hezihiju, Tribalima se rovu sitkofanti, a neki pisci tako zovu laskavce, one koji svoje
dane provode u kupatilima i sami sebe pozivaju na gozbe. U Lex. rhet.
Bekk. p. 307, 3, zapisano je samo znaenje sikofanta. Ovo znaenje mora
biti sekundarnog porekla; ne moe imati direktne veze sa samim jmenom
Tribala.231
U posebnu grupu treba odvojiti one podatke u koji ma je ime Tribala upotrebljeno kao simbol grubosti i p11imitivnos1Ji. Ne verujem da
se ovo znaenje moe dovesti u vezu s falikim prizvukom tribalskog
imena, niti da u tom otrom sudu o tribalskoj naravi treba videti obinu
karakteristiku jednog varvarskog plemena. Prve predstave o Tribalima
dol>Ui su Atinjani po robovima koje su preko trakih luka dopremali u
Atiku. Postojanje tribalskih robova u Atini u V veku direktno nam je
posvedoeno. Na jednom spisku veslaa at<inske flote, na natpisu koji se
datuje u kraj V ili poetak IV veka, zabeleen je i Tpi(3a),),o~ 'Apwm (... ).
A iz druge polov;ine IV veka sauvana je nadgrobna stela s natpisom
Tpi(3a:A.Ao~ XPIJO"r<Js (XpfJcrrc'l~ treba shvatiti kao epitet, a n e kao ime).2~2
I stina, ne V'idimo zato bi se ovi tribalski robovi morali razHkovati, fizikim izgledom i dranjem, od svoje sabrae Skita, Geta, Traana, ali
je injenica d a su Tribal.i postali olienje varvarstva<<, varvarske udi <<,
i to ne samo kod komed1ografa ve, kao to emo videti, i kod pisaca
kod kojih nema nikakve tendencije ka kominim efektima.
U Aristofanovrim Pticama<< pojavljuju se tribalski bogovi<< kao
najvarvarskiji od s.vih bogova<<, u scenama kojima se atinska publika
morala od srca smejati.233 Kada je obr azovana Nefelokokigija, ptija
drava u oblacima, bogovi su poeli gladovati jer para i miris od rtava
nisu vie dolazili do njih. Meu tim bogovima bili su i TribaLi. Prometej
saoptava Pistheteru da varvarski bogovi, gladni i v:ioui kao Ili11i, prete
da e zaratiti na Zevsa ako im on ne ostavi slobodna trita da mogu
uvoziti iseckane utrobe<<. - A kako se zovu ti varvarski bogovi?<< pita
Pis.theter. - Kako? odgovara Prometej Tribali.<< - >>A, tako, primeuje Pistheter,<< sad znam zato se kae l'lTltpt~e:[q; ( = da bog da slomio vrat )! 2S4
U drugoj epizodi jedan bog Tribal pojavljuje se na sceni. On dolazi
sa Posejdonom i Heraklom u Nefelokokigiju da pregovara sa Pistheterom. Sam njegov izgled izaziva podsmeh i veselje. Posejdon mu se obraa Teima: Ej, ti, ta to radi? Zar se tako na levu stranu nabacuje hiton? Hoe li ga prebaciti na desnu? Bedni.e, zar si i ti kao Laispodias!
O, demo kratija, kuda e nas odvesti ako su takvog tipa bogovi rukopoloili za boga! Hoe Ii hiti mi,ran? Teko tebi! Doista, od sv!ih bogova
koje sam video ti si najvarvarskiji! 235
Najzad, u treoj sceni, k ada Pistheter postavlja bogovima svoje
uslove za sklapanje mira, Tribal dobija re . P;istheter objanjava PosejHesych. s. v. T pc(3cc/.),oi (T 75) ; Lex. rhet. Bekk., p. 307,3 (T 76).
lG II, 2, Nr. 1951, b. 23; lG II, 2 Nr. 12822 (T 86, 87).
223 Ar i s t. Av., 1520-31, 1567-73, 1615 sq. 1627-29, 1676-83 (T 77).
234 Igra reima Tpc(3cct.A6c; i 2ITvrpc(3Ei1)c;, koju je nemogue prevesti.
235 Laispodias je bio atinski strateg. On je, da bi pokrio nekakve priteve na levoj nozi, putao da mu ogrta visi s leve strane, umesto s desne,
kako je bilo uobiaj eno.
23t

232

66

donu i Heraklu kakve bi konisti bogovi imali ako bi pticama prepustili

vladavinu na zemlji. U svakom spornom sluaju oni se obraaju Tribalu
za miljenje i Tr,i bal odgovara svojim varvarskim, grubim gov:orom, u
kome se u stvari mogu pre poznat-i iskrivljene grke rei, koje Pistheter
i Herakle namerno prevode onako kako im to konvenira. Kada, na pr,imer, Herakle kae da on glasa za to da se pticama preda kraljevsko ezlo, Posejdon mu kae: A Tribal? P,itaj njega ta on veli! Herakle,
pretei toljagom, obraa se Ttribalu: <<Ej, Tribale, ima li volje da vie?
Tribal: Ti ne tap udarati. Herakl,e: Kae, da dobro govorim. Neto
docnije, kada P,i stheter trai da mu se mlada Basileja (k.r aljevstvo) da
za enu, Herakle opet pristane, ali Posejdon glasa prot,iv. Pistheter tada
kae da sve zavisi od Tribala i obraa se Tnibalu: ta t,i kae? Tribal:
Lepa devojka velika kraljica ide ptice predaj,em. Herakle: Kae da
je predamo.23G Posejdon: Ne, tako mi Zevsa! Kae da je predamo ako
ne ide kao laste. Pistheter: >>Prema tome, kae da je prre date lastama,
itd., itd. Sasvim je mogue da je ADistofan izabrao Tribale kao najvarvarskije od svih bogova zato to je raunao s efektom koji e postii samim njihovim imenom. Moralo je, meutim , biti i drugih razloga zbog
kojih su Atinjani gledali na Tribale ne samo kao na krajnje primitivno
pleme ve i kao na narod kod koga je zakonito ono to kod ostalih izgleda
nemogue.

Atenej nam je sauvao jedan fragmenat komediografa Aleksdda

(sredina IV veka) ko}i poinje reima: >>ak ni kod Tribala takve stvari
nisu dozvoljene (oM)' EV Tpt~<XAAOt~ muni y'scm v svvop.a), koje odli
no ilustruju shvatanje o Tribalima koje j e vladalo u Atini. Pri tome, nije
vaan obiaj o kome je re, ve nain na koji se naglaava: >>ak ni kod
Tribala.237 Veoma je karakteristina u tom pogledu i sledea Isokrato'Va
reenica: Mi (Atinjani) ponosimo se i uobraavamo da smo bolji od
drugih, a u stvari lake bismo ustupili bilo kome tu nau plemenitost
nego Tribali i Luk anci njihovu nds kost .238 Pominjanje Tribala zajedno
sa Lukancima baca izvesnu svetlost na problem koji nas zanima. Kao
to su junoitalski Grci imali vrlo n eprijatna iskustva sa svojim lukanskim susedima, tako su i At,i njani, na trakoj obali, upravo u Isokratovo
vreme, imali p1~ilike da .i zbliza upoznaju Tribale. Vest o nastran im obia
jima ovih Balkanaca n e mogu se vezati za tribalske robove u Atini, ve
za njihovu postojbinu. Tribali su bili prvi srednjobalkanski narod s ko"
jim su Atinjani doli u neposredan dodir kada su 376. godine pomogli
Abderi da se odbrani od n j,i h. Postoji, najza d, jo jedan podatak koji
236 Prvi odgovor Tribala No:~o:(cro:Tpeu (st. 1616) nema nikakvog smisla.
Niko ga ne razume, ni Posejdon ni Herakle, i zato Herakle moe da ga protumai kao pristanak, to ispada vrlo smeno. U drugom odgovoru, st. 1267-8,
I:om vo:xx ~o:xTo:pL xpoucro:, mogu se jasno razaznati rei o-6, v& (negacija ),
~axT1Jpio:, xpoiicroa. Tribal se uplaio Heraklove toljage i to mu je jedino vano.
Trei odgovor, st. 1678-9: xo:),o:v xopo:vo:v xa( [J.<:ya:Aa ~o:m:A(vau opvLTO rro:po:~i~wra,
je takoe jasan; Posejdon je od rei ~o:m),Lvo:u zapamtio ~o:o-Lc;, to znai hodanje, i otuda njegova i Pistheterova smena replika. Usp. napred. tekst uz
nap. 210.
237 Alexid. fr. 241 (= A then. XV, 671) (T 82). O nastranim obiaji
ma v. odeljak VII.
2as !socr a t. 8, 50(T78).
5*

67

sv.edo6i o nepovoljnom miljenju o Tribalima. To je odlomak iz jednog

pisma koje se pogreno vezuje za ime HerakLHa Efeanina. U njemu se
govori o tome kako su Lakedemonjani vrli ljudi i po tome to kod njih
za sticanje spartanskog graanstva nije pot,r ebna pismena odluka, ve
poseban odgoj. Ako, na primer, doe neki Skit ili Tribal, ili Paflagonac,
ili neko kome se ne zna ni poreklo, i podvrgne se LikurgoV!om strogom
odgoju, on e postati Lakonac.239 Ovde je, dakle, Tr.ibal stavljen u isti
red sa Shtom i Paflagoncem, kao ovek najnieg porekla, koji se moe
usporediti s onim kome se ne zna ni rod.

239

68

Ps. Heracl. Ephes. epist. IX (T 83).

AUT ARIJ ATI

Moda e se neko zauditi kad vidi da se u ovoj knjizi .r aspravlja o
Autarijatima. Doista, miljenje da je ovo veliko ilirsko pleme prvobitno
ivelo oko gornjeg toka Neretve, gde se, toboe, dodirivalo s dmgim veli
kim ilirskim plemenom, Ardijejcima, tako se ukorenilo u nauci da sam
se i sama dugo kolebala da li da ga uzmem u obzir u svome radu ili ne.
Autarijati su najpre p;rivukli moju panju po tome to se smatra da su
negde krajem IV veka preplavili Pomoravlje, ali nisam smatrala da je to
dovoljan razlog da im posvetim posebno poglavlje u ovoj knJizi, t'i m pre
to nisam znala da li su se due zadrali u tim krajevima ili su samo proli kroz njih. Meutim, is1Jraujui malobrojne podatke koji su nam sau
vani o ovom narodu, dola 1sam do uverenja da se njegova postojbina
morala nalaziti znatno istonije nego to se obino misiti ,j da je, po svoj
prilici, zahvatala jedan deo onog srednjobalkanskog podruja koje je
predmet mog ist;raivanja. To je bio razlog to sam odluoila da ispitam
sve to nam je ostalo zabeleeno o Autarijatima, isto tako svestrano i
detaljno kao to sam to uinila i za ostale srednjobalkanske narode.
Izuavanje i izlaganje prolosti Autarijata stavlja nas pred tekoe
drukije prirrode nego to su tekoe n a koje nailazimo u istoriji Dardanaca ili Tribala. Problem etnike pripadnosti, koj1i nam kod Dardanaca
zadaje najvie muka, ovde uopte ne postoji. Ne samo saglasnost anti
kih pisaca po tom pitanju ve i oblast gele su oni iveli nedvosmisleno
govori u prilog njihovoj ilirskoj narodnosti. Osnovni problem s kojim
se sukobljavamo kod Autar.i jata je problem teritorije, kao i kod Tribala.
S tom razlikom to se kod Tribala postavlja pitanje ela li su se oni uopte seliH 'i da 1i se tokom vremena menjala njihova teritorija, dok je pitanje seobe Autarijata utvrena injenica, a sporna ostaje polazna taka
te seobe, tj. njihova prvobitna postojbina.
Da bismo utvrdili gde su Autarijati iveli u vreme kada prvi put
ujemo za njih, potrebno je utvr diti hronoloki odnos podataka, to nije
nimalo lako s obzirom na to ela od dvadesetak podataka kojima raspolaemo svega tri se mogu sigurno datovati. Kombinovanje hronolokih
i topografskih 6injenica je u ovom sluaju utoHko sloeniji posao to se
u nekim svedoanstvima Autarijati vezuju za Ardijejce, ij a je teritorija
takoe predmet neslaganja naunika, dok se u drugima Autarijati parnin ju u vezi s Tribalima , kod kojh se, kao to smo rekli, isto ta ko postavlja
pitanje promene sedita. Meutim, zahvaljujui upravo postojanju tako

69

isprepletanih veza mogue je na osnovi na izgled nedovoljno odr,eenih

podataka doi do manje-vie sigurnih rezultata, pod uslovom da se uvek
ima pred oima sva graa. Pogrene predstave o teritoriji Autar,i jata
koje se povlae u nauci objanjavaju ;se time to se dosada niko nije
specijalno pozabavio ovJm plemenom, ve se o njemu pisalo uzgred, u
vezi s nekim arheolokim '.ili filolokim problemima s ovog podruja, pa
se u sluaju takvog jednostranog posmatranja izdvajao as jedan as
drugi momenat iz njihove istovije, a celina gubila iz vida.
Istonijski ivot Autarijata bio je neobino kratak. Od svih srednjobalkanskih naroda, s izuzetkom Meza, oni su imali najmanje dodira sa
grko-makedonskim svetom. Zbog toga se zna tako malo o njima. Samo
to su uli u V'idokrug grkih istoriara, oni ve nestaju s istodjske pozornice. Kada se 335. godine vraao sa Dunava u Makedoniju, Aleksandar Veliki nije bio uo za njih. Ovaj podatak, koji potie od Ptolemeja,
Lagova sina, linosti bliske mladom makedonskom kralju i uesnika u
tribalskom pohodu, dovoljan je da nas uveri da do tog vremena Autarijati nisu ,i mali nikakve veze s Makedonijom. Iz toga, naravno, ne proistie da nijedan podatak o njima ne moe biti stariji od 335. godine, jer
su vesti o njima mogle dopreti drugim kanalima do grkih geografa i
istoriara. A1i je to, svakako, injenica koja nas obavezuje da budemo
oprezni ka d je re o dogaajima za koje se misli da su prethodili ovoj
godini. Posle 335. godine vesti o Autarijatima tiu se uglavnom njihove
seobe izazvane najezdom aba. A poetkom III veka gubi im se trag.
Ostaje samo predanje o tome da su oni ne kada bili najV'ee i najmonije
ilirsko pleme i da su ak jedno vreme zagospodarili Tribalima i drugim
ilirskim i trakim plemenima.
Obino se uzima da su stariji od 335. godine oni podaci po kojima
se Autarijati pojavljuju kao susedi Ardijejaca. Poto su, prema vladajuem uverenju, Ardijejci iveli na Primorju severno od ua Neretve,
smatra se da je i teritorija Autarijata prvobitno morala na zapadu obuhvatiti gornJi tok ove reke, iz ega bi dalje sledilo, s obzirom na to da
se s njima sreemo 335. godine u Pomoravlju, da su oni, oko sredine IV
veka, napustilii svoja stara sedita i doselili se u Pomomvlje. Dolazak
Autarija.t a sa Neretve na Moravu postao je, tako rei, kljuni dogaaj u
istoriJi Autarijata. J a sam i sama poela svoja istraivanja ne sumnjajui ni najmanje u njegovu r ealnost. U toku rada, meutim, postalo mi je
jasno da i to moe biti jedna od onih zabluda koje se lake uvuku u na~
uku nego to se iz nje mogu izbaciti.
Polaznu taku zablude ini lokalizovanje Ardijejaca severno od ua
Neretve. U posebnom lanku pokazala sam da je ovo lokalizovanje zasnovano iskljuivo na jednoj umetnutoj reenici lwd Strabona, koja je
u suprotnosti ne samo sa svedoanstvima ostaLih pisaca o Ardijejcima
ve i s onim to sam Strabon na drugom mestu gov:ori o njihovom poloaju.t Analiza svih raspoloivih izvora o Ardijejcima dovela me je do
1 Papazoglu, Ardijejci 71 i d. Nee biti suvino da navedemo Strabanov podatak na kome se zasniva lokalizovanje Ardi,iejaca severno od ua
Neretve, s obzirom na znaaj koji ima i za opredeljivanje autarijatske teritorije. To je Str. VII S, 5: d6'6 N<i pwv rrora:(J.oc; xa:( o[ rrzpi a:i:-rov il.a:o pL ~m xa:i 'Ap-

oLa:loL X:a:t fi i:~pa:ioL, i:'w -roic; {J.E\1 rr):~m&:~eL vij croc; Ij (J.BA(XL'ICX K 6pxupa: XCXA01J)1BV'~ xd rro).Lc;'
KvLOimv x -ricr[J.CX, -rote; oi-: 'ApoLa:imc; I) <li<i poc;, Il r.poc; l .zyo[LBV'I) rrp61:zpov Ila:piwv y a p
ecm x.-rioy.a:. Zatim dolazi reka Naron i Daorizi koji ive pokraj nje, i Ardijejci

70

zakljuka

da te:Gitoriju ovog plemena treba traiti blie junoilirskom

negde u oblasti dananje Crne Gore. Piui o Ardijejcima dodirnula sam uzgred i pitanje teritorije Autarijata, aH tada jo nisam bila
svesna toga kakve posledice moe imati za pravilno sagledavanJe autarijatskog problema novo lokalizovanje Ardijejaca.2 Verovala sam jo
uvek u seobu koja je Autar1jate dovela sa zapada u Pomoravlje. Tek
kad sam ispitala sve izv:ore o Autarijatima, dola sam do uverenja da se
seoba o kojoj govore antiki pisci n"lora datovati posle Aleksandrova pohoda i da nema veze sa njiho\'om pojavom u Pomoravlju. Postalo mi je
jasno da je uobiajena predstava o prvobitnoj domovini Autal'ijata pogrena. Dalje izlaganje e pokazati da li sam u pravu ili ne.

podruju,

I.

POLITiKA

ISTORIJA

DOMOVINA AUTARIJATA I PROBLEM SEOBE

l.
Najstarijim podacima o Autarijatima smatraju se oni podaci koji
govore o susedstvu Autal'ijata i Ardijejaca. Na n}ima se zasniva miljenje
da je postojbina Autarijata dopirala na zapadu do gornjeg i srednjeg
toka Neretve.
U Pseudo-Aristotelovoj zbirci nFpt ,1u.up.cr.criwv I.Kou~p.<iwv pominju
nekakvi slani izvori koji su se nalazili na granici autanijatske i ardijejske
terMouije: Kau da kod Ilira koji se zovu Ardijejci, na granici njihovoj
prema Autavijatima, postojii velika gora i kraj nje s,t ena iz koje izbija
voda, ne uvek, ve s prolea, i to vrlo obilna. Tu vodu hvataju i uvaju
je tokom dana pod krovom, a nou pod vedrim nebom. To rade pet do
est dana i voda se stegne i daje odlinu so, koju paze naroito za stoku.
Kod njih se naime so ne uvozi poto ive dalelw od mora i ne meaju
se s drugim narodima. Najvti e se koriste tom solju za stoku, jer u toku
godine ovu dvaputa nahrane solju. Kad to ne uine, dogaa se da im ugine :skoro sva stoka.~
Od Strabona saznajemo da su pomenuti izvol'i soli bili predmet
stalnih sukoba dva susedna naroda: Autarijati behu nekada najvee
i najmonije pleme Ilira. Ranije su stalno ratovali s Ardijejcima zbog
soLi koja se dobijala negde na njihovoj granici, iz vode koja je u prolee
tekla ispod neke stene; grabili su tu vodu i ostavljali je da stoji pet
dana: iz nje :se iskristali:sala so. Bili su se sporazumeli da se naizmeni
no koriste ovom solanom, pa su .r atovali kad god bi se desilo da prekre dogovor.4
i P;Jerejci; od ova dva plemena jednima (tj. Plerejcima) je najblie ostrvo
zvano Crna Korkira i (istoimeni) grad koji su osnovali Kniani, drugima, Ar
dijejcima - Pharos, koji se ranije zvao Paros poto su ga osnovali Parani.
Strabon opisuje nau obalu od severa prema jugu, deo po deo, odvajajui kao
posebne celine: najpre istarsko primorje, onda japodsko i liburnsko; zatim
dalmatinsko, koje se prua do Neretve; pa primorje od Neretve do Rizonskog
zaliva. Sa rekom Neretvom poinje nov odeljak i sve to se pominje u njemu
mora biti juno od ove reke. U citiranom tekstu zbunjuje to to se ardijejsko
primorje vezuje za ostrvo Hvar. Drugi deo reenice u kome se pominje Hvar
oigledno je umetak nekog poznijeg prepisivaa, jer je Strabon o ovom ostrvu
govorio tamo gde mu je mesto, u odeljku o liburnskim i dalmatskim ostrvima.
2 Ibid., 74-84; 79, pr. 36.
3 Ps. Aris t. de ausc. mir. 138 (A 1) .
4 Str. VII, 5, ll (A 2).

71

Ratove Autarijata s Ardijejcima pominje uzgred i Apijan. On ne navodi uzroke tih sukoba. Govorei o mec1usobnom istrebljava.nju Tribala
i Skordiska, on dodaje: Na isti. nain su i Ardijejci, ljudi vrsni na moru,
na kraju bili uniteni od strane Autaflijata, koji su se odlikovali na kopnu, iako su i ()[li njima naneJi mnogo zala.5
Iz navedenih mesta vidi se samo toliko da su se terutorije Autarijata i Ardijejaca dodirivale. U njima nema indicija na osnovi kojih bismo mogli odrediti gde se nalazila ta granina oblast. Sasltavlja zbirke
:rrcpt {}aup.acr[wv aKoucrp.n wv istie da su plemena koja su se borila oke
slanih i zvora ivela daleko od mora i da se nisu meala sa drugim narodima, i to nam je j1edini direktan podatak. Meu:1Jim, u dosadanjim pokuajima da se utvrdi teritorija Autarijata presudnu ulogu je igralo, kao
to sam ve rekla, uverenje da je poloaj ardijejske zemlje sigurno poznat. Poto su Ardijejci - tako se smatralo - iveli severno od ua
Neretve, slani izvori o kojima nam govore StJrabon i Pseudo-Ar1stotel
morali su se nalaziti negde u slivu ove reke. Taloi i .Pa identifilkovali
su ove izvore sa Slanim vodama kod Orahovice, 9 km severozapadno
od Konjica.6 Dobija je uzgred, u jednoj napomeni, nabacio misao da bi
pre mogli biti u pitanju slani izvori kod Gornjeg Vakufa na Vrbasu, jer
su oni daleko bogatiji solju nego izvori lwd Oral1ovice.1 U oba sluaja
ukazivano je na injenricu da su izvori daleko od mora, to je, nesumnjivo, vano s obzirom na ono to nam o njima kau irzvori. Meut.im,
previena je jedna stvar. Da bi se shvatilo zato je Autarijatima i Ardijejoima toliko bilo stalo do slanih izvo:ra, nije dovoljno da njihova granina oblast bude daleko od mora. Nuno je pretpostavitli da su oba plemena ivela u unutranjosti, a to uostalom stoji izriito kod Pseudo-Adstotela. Meutim, a ko se Ardijejci s.t ave, kao to se redovno ini, u Primorje severno od Neretve, za njih se ne bti moglo rei da su bili daleko
od mora. Cipel je uvideo ovu tekou i .izrazio miljenje da se PseudoAdstotelov navod odnosi s.a mo na Autarijate, a ne i na Ardijejce.S Ali
ovom proizvoljnom interp Petaoijom izvornih podataka ne dobija se nita. Jer su za stalno ratovanje morale biti zainteresovane obe strane, a
Ar dij ejci ne bi imali razloga da se bore oko slanih izvo.ra ako su iveli
na n1oru.
Postoji jo jedna okolnost koja se protivi pretpostavci da su se
teritorije Ardijejaca i Autar.ijata dodirivale oko gornje Neretve. Obino
se smatra da su se Ardijejoi tek negde izmeu 370. i 360. godine doselili
sa severozapada u primorje severno od ua Neretve. Da oni ranije nisu
mogli biti u ovoj oblasti, zakljuuje se na osnovi toga to se u Pseudos App. Ill. 3 (A 3).
L. Tall6czy, Uber die Bedeutung des Namens Bosna, WMBH, 1(1893),
335; C. Patsch, Arch.-epigr. Untersuchungen zur Gesch. der romischen Provinz Dalrnatien, WMBH, 9 (1904) , 241, 12(1912), 79; idem, Herzegowina 43, pr. 4.
7 Dobia, 21, pr. 16 (poziva se na lanak A. Riicker, Salzquellen in 'Bosnien und Herzegowina, WMBH, l (1893), 336 i d.)
8 Zippel 37: Wenn weiterhin gesagt wird, das Salz sei den Anwohnern
viel wert, denn zu ihnen werde kein S<!!lz gebracht, weil sie fur die Fremdea
nnzuganglioh waren und weit vom Meere wohnten, so dtirfen wir nicht an
die Ardiaer denken, welche in der Zeit, aus welcher wir allein bestimmtere
Kunde tiber sie haben, am Meere wohnten, sondem nur an die unmittelbaren
Anw-ohner der Salzquellen, und besonders wohl an die Autariaten.
6

72

Skilakovom Periplu ponhlnJU kao njeni stanovnici Maniji i Nest,i.9 i

njenica da Peripl ne :zma za Ardijejce je vrlo znaajna, ali se, na alost,
ne moe bez daljeg iskoristiti poto vreme postanka ovog spisa nije
tano utvreno.1o Meutim, ako se pretpostavi da su se Ardijejci tek oko
360. naselili u podruje oko Neretve, onda n}ihovo susedstvo s Autarija.
tima nije trajalo vie od dve do tri decenije, budui da su ovi ve 335.
godine bili na Moravi. Cipel je doista smatrao da su ova dva plemena
ivela jedno pored drugog na Neretvi Otprilike jedan ljudski vek.u
Moe li se zamisliti da je u tako kratkom vremenskom razmaku mogla
da nas,t ane tradicija o njihovom stalnom otimanju oko slanih izvora, sa
tako dalekim i tmjnim odjekom? Meni se, naprotiv, ini da sve ukazuje
na to da u vreme kada su ratovali s Autarijatima, Ardijejci nisu iveli
na moru i da ih, prema tome, u to vreme nikako ne moemo lokalizovati
u primorje severno od Neretve. Time pak otpada prvi i osnovni razlog
zbog koga su i Autarijati stavljani oko gornjeg toka Ner,e tve.
Protiv tvrenja da Ardijejci, u vreme o kome je re, nisu bili pomorski narod mogao bi se neko pozvati na Apijana, koji, kao to smo
videli, govorei o nj,ihovim ratovima s Autarijatima, kae za njih da su
bil:i vrsni na morU<<. Meutim, to nije jedina stvar koja nas moe zbuniti u pomenutom Apijanovom navodu. Apijan kae na istom mestu da
su Autarijati unitili Ard(ejce, a mi znamo da Ardijejoi doivljavaju svoj
apogej u vreme kad od Auta,rijata nema vie ni pomena. I ovde, kao i na
vie mesta u knjizi o Ilirima, Apijan pokazuje svoje nesnalaenje u ilirskoj istoriji i nespretnu upotrebu raznih izvora. On je i u ovom sluaju
spo}io stva11i koje ne idu zajedno. Unitenje Ardijejaca nema veze s njihovim ratovima s Autarijatima. Ardijejce su unitili Rimljani, mnogo i
mnogo docnije. I njihova snaga na moru ne ide uz ,r atove s Autarijatima.
U doba kada su se oni krvili sa svojim susedima oko slanih izvora oni
nisu m?gli biti pomorski narod. To su posta1i tek docnije.
9 Zippel, 35: Halten wir damit zusammen, dass wir in dem Teile des
illyrischen Ktistenlandes, welcher spater von den Ardiaern besetzt war, noch
bei Skylax Niicro~ und Mav~m finden, so gewinnt es an Wahrscheintchkeit,
dass die Ardil:ier durch einen keltischen Angriff veranlasst wurden, aus ni:irdlicheren Gegenden in ihre spatere Wohns:tze zu ziehen; Schiitt, 16; Tomaschek, RE II (1896), s. v. Ardiaioi. Patsch, Herzegowina, 47, pr. l, smatra, naprotiv, da su Ardijejci ve odranije, pre najezde Kelta, bili na Neretvi. Nain
na koji on objanjava zato ih ne pominje Pseudo"Skilaks je vrlo neubedljiv
(Die Manier sas sen auch dam als an der N aren ta, aber unter ardiaischer
Herrschaft, und ihr Name wird den griechischen Seeleuten schon wegen des
Manischen Meerbusens gelaufiger gewesen sein als der der Ardiaer): Sui,
Skilakovo jezero, 122 i pr. 83, takoe smatra da ne moe biti sumnje da su
(Ardijejci) ve u doba, u koje se smjeta postanak Peripla, nastavali uz more
oko ua Neretve i da su se oni ovdje naselili pod pritiskom keltske provale
i ve oko godine 359}8 zauzeli podruje, koje na Periplus pridaje Nestima i
Manijcima. Sui ostavlja bez objanjenja injenicu da se Ardijejci ne pominju u Periplu.
10 O karakteru i datovanju ovog za nae Primorje tako znaajnog spisa
v. rad M .. Suia, Istona jadranska obala u Pseudo-Skilakovu Periplu, Rad
JAZIU knJ. 306, 1955, 121 i d.
11 Zippel, 37-38: Die Kampfe zwischen Ardiaern und Autariaten mtissen
gleich nach <:I.e r Einwanderung der ersteren begonnen haben; etwa ein Menschenalter, konnen wir annehmen, wohnten beide Stamme hier neben einander.

73

Sem pomenutih Strabonovih i Pseudo-Aristotelovih svedoanstava,

jedno mesto iz Pseudo-SkiJakovog Peripla upotrebljavana je takoe
redovno za lokalizovanje Autanijata u oblasti gornje Neretve. U poglavlju
u kome opisuje obalu od ua Narone do Buthue autor Peripla kae:
Posle Nesta dolazi reka Naron; ulaz u Naron nije uzak: u nj mogu uploviti i trijera i teretne lae 'sve do gornjeg emporija, koji je udaljen od
mora 80 stadija. Ovi su Manijci ilirski narod. U zaleu emporija nalazi
se velilw jezero, i to jezem se prua do Autarij ata, il,i rskog naroda. Na
jezeru ima ostrvo od 120 stadija. To ostrvo je veoma plodno. Od tog jezera istie reka Naron.<<12
Ovaj tekst je sam po sebi jasan, iako daje mogunosti za razne
interpretacije: uzvodno od ua Neretve, kae nam Pseudo-Skilaks, na
80 stadija od mora, nalazio se emporij do koga su mogle doplaviti i velike lae; u zaleu tog emporija bilo je veliko jezero koje se protezalo
prema zemlji Autarijata; iz jezera je isticala reka Naron. Kako u slivu
Neretve nema nijedne vodene povriine koja bi se mogla nazvati >'Velikim jezemm<<, stariji istraivai su pomiljali na mogunost da Hutovo
blato, iJ,i Mostarsko blato, identifikuju s Pseudo-Skilaksovim jezerom.13
O tome je dosta pisano, ali je ova diskusija postala bespredmetna posle
izvrsnog rada M. Suia, u kome se ubedljivo dokazuje da VeEko jezer-o
moe biti samo Skadarsko jezei1o.l4 Sui je pokazao zato je i kako moglo doi do toga da u Periplu ovo jezero bude V'ezano za Naron umesto za
Drilon (Drim), gde mu je mesto, i ini mi se da se njegovo objanjenje
mora prihvatiti. Podatak o velikom jezeru mora biti pozniji umetak preraivaa Peripla. Ispitivanje izvor a koji pominju legendu o Kadmu i
Harmoniji pokazuje da je postojala tradicija o nekom velikom jezeru
na junoj periferiji ilirskog podruja . Pseudo-Skimnova Periegeza, iji
opis jadranske obale ima mnogo zajednikog s Pseudo-Skilaksom, naziva
,,velikim jezerom<< Lilmidsko ( Ohridsko) jezero, a drugi pisci meaju Labeatsko ( Skadarsko) jezero, iz koga otie r eka Dril on (odnosno Barhanna = Bojana), sa Lihnidskim, odakle poinje ova reka. Preraiva
Peripla strpao je u isto poglavlje sve lokalitete uz koje antiki pisci
vezuju legendu o Kadmu i Harmoniji -- Dr ilon, Naron, Buthuu, Enhelejce i veliko jezero. Ime Drilona pominje se u ovom poglavlju etiri puta
u iskvarenom obliku' Apiwv, koji se tako malo razlikuje od imena ilpi1.wv
da je pozllii preraiva mogao lako da ih zameni i da veliko jezero
stavi uz Naron, umesto uz Drilon.
to se tie Autarijata, Sui vidi u podatku o pruanju jezera p~re
ma Autarijatimat5 odraz starije tradicije, zabiljeene u Strabona, pre12

Ps. Skyl.24 (A 4) .

W. Radimsky, Der Narenta-See des Skylax, WMBH, 4 (1896), 129 i d.,

identifikuje veliko jezero sa Mostarskim blatom; Patsch, Pseudo-Skiiako13

vo jezero, Prinos povijesti donjeg porijeja Neretve, GZM 1906, 367 i d., s Hutovim blatom. Iscrpan istorijat ovog problema daje Sui u radu koj i citiramo u sledeoj napomeni.
14 M. Sui, Gdje se nalazilo jezero iz 24. pogl. Pseudo-Skilakova Peripla,
GZM 8 (1953) , 111 i d.
1" Izraz av~xzL i] f.i[LV7J e:ic; A{JTocpLtToc<:; moe znaiti prua se prema Autarijatima i dopire do Autarijata. Ako bi se prihvatilo drugo znaenje, Autarijati bi se morali staviti uz samo Skadarsko jezero, to je, po mom miljenju, iskljueno. Sui, Skilakovo jezero 124, pr. 88, smatra da oba znaenja

74

ma kojoj se Autarijati vezuju uz Dnilon<<.t6 Po njegovom miljenju, teritorija Auta.r ijata dodirivala se s Dardanijom oko reke Drilona.17 Drei se tradicionalnog lokalizovanja Ardijejaca sevemo od ua Neretve,
Sui smatra da se na Drimu nalazila jugoistona granica autarijatske
teritorije i da se ova odatle irila prema zapadu, u pravcu gornje Neretve. Pitanj.e autarijatske gmn4ce prema Ardijejcima Sui dodi.r uje uzgred i smatra da je jedini pouzdani oslonac za reavanje ovog pitanja
Plinijev navod,<< koji kae da poslije obale koja se prua iza rijeke Titius
slijedi: Autariatarwn antiqua regio<<, a taj kraj kasnije postaje domo
vina Ardijejaca<<.ts Na karti koju donosi u svojoj raspravi, Sui je Auta11ijate zabeleio izmeu gornjeg toka Neretve i donjeg toka Drima, a
Ardijejce nije uopte uneo, tako da njegov stav o ovom pitanju nije sasvim jasan.
Osnovni zakljuci do kojih je Sui doao u svome znaajnom radu
otklanjaju drugi, i poslednji, argumenat na kome se zasnivalo vezivanje
Autarijata za Neretvu. Poto se Pseudo-Skilaksovo veliko jezero n(e nalazalo uz Naron, ve uz Drilon, i poto Ardijejci nisu iveli severno od
ua Neretve, nes.t aje svaka veza izmeu ove reke i Autarijata. U svim
dosadanjim lokalizovanj.ima - koja su, ponavljamo, vrena bez nekih
specijalndh istraivanja - gornja Neretva se pojavljuje kao jedina konstantna taka na autarijatskoj teri toi'iji. Dovoljno e biti da navedemo
nekoliko primera pa da se vidi u kojoj je meri ovo pogreno uverenje
uhvatilo korena. Prema Cipelu, Autarijati su iveli u planinama oko
gornje li srednje Neretve, u jugozapadnim delovima Bosne i severnim
delovima Hercegovine<<.1:9 Pa ograniava njihovu te11itoriju na pojas uz
Neretvu izmeu Hutova blata i Konjica.2o Na Kipertovoj karti Auta.rijat.i su zabeleeni od gornje Neretve do gornjeg Lima.21 Od svih starijih
naunika Tomaek je Autanijatima dao najiru teritoriju. Ali i kod njega
ona ide Od gornjeg Narona istono do granice Dardanije i Agrijana<<.22
pristaju stvarnom odnosu tog naroda prema jezeru. Mogue je da je pozniji preraiva Peripla imao pred oima kartu na kojoj je severno od velikog
jezera bilo ispisano, kao jedino veliko pleme u unutranjosti, ime Autarijata.
16 Sui, Skilakovo jezero, 128.
1 7 Ibid., 123-124.
1s Ibid., 123, pr. 84.
19 Zippel, 37: ;n den Gebirgen um die obere und mittlere Narenta;
im si.idwestlichen Teile von Bosnien und im nordlichen TeBe der Herzegowina<<.
20 Patsch, WMBH, 12(1912), 79-80: Mit dem See haben wir auch die
Wohnsitze der Autariaten ... genauer als es bis jetzt moglich war,, festgelegt ...
s :.e begannen demnach am Hutovo Blato. Da auch ein zweiter Punkt ihres
Siedlungsgebietes, die Salzque1le welche zu steten Fehden zwischen den Autadaten und deren Nachbarn, den Ardiaern, Anlass gaben, in Orahovica, nordwestlich von Konjica fixiert zu sein scheint, so erstreckt sich das Autariatengebiet vom See Iangs des linken Narentaufers durch die gegenwartigen Bezirke Stolac und Mostar bis Konjica.<<
21 Kiepert, F.O.A. XVII.
22 Tomaschek, Autariatae, 2593: >>im Hinterlande der Manioi und Ard;.aioi, vom oberen Naron ostwarts bis zu den Grenzen der Dardanoi und Agrianes . - I kod Schi.itta su Autarijati zabeleeni na karti na velikom prostoru
od gornje Neretve do Zapadne Morave i Ibra, s naznakom da se tamo nalaze
oko 380. godine. U tekstu, meutim, ima mnogo protivurenosti: na jednom
mestu, str. 18, Schi.itt kae, na osnovi Pseudo"Skilaka, da su Autarijati iveli
na granici Bosne i Hercegovine i da su se tek docnije rairili prema Istoku.

75

Najzad, i Sui, kao to smo videli, zadrava gornju Neretvu kao pouzdan
elemenat za utvrivanje autarijatske teritor.i je. Vreme je, ini mi se, da
se oslobodimo ove zablude. Tekstovi koje srno dosada prouavali pokazali su nam da su Autarijati bili susedi Ardijejaca, ali oni niim ne indioiraju oblast Neretve kao mesto dodira. Naprotiv, dok se n eki od njih
bolje mogu razumeti ako se Ardijejci stave junije i dublje u unutranjost, drugi direktno ukazuju na oblast povie Skadarskog jezera kao
na mesto gde treba traiti Autarijate.
PlJnijevorn podatku dei11 Autariatarum antiqua regio et castellum
Tarione23 ja ne bih p:r ipisala znaaj koji mu daje Sui. I to ne toliko
iz formalnih koliko iz stvarnih razloga. Cipel je doveo u sumnju Si11igovu
konjekturu Autariatarum, koja se zasniva na jednom rukopisu, dok
svi ostali imaju dein Tariotarum.24 I Detlefsen je odbacio ovu konjekturu. Meni ona ne izgleda sama po sebJ sumnjiva, ali je, ak
i sa stanovita onih koji su Autarijate stavljali oko gornje Neretve, nemogue prihvatiti tradiciju da se njihova antiqua regio nalazila na obali
juno od Krke (Titius ).25 Stoga mi se ini da greku treba pripisati
ne prepi&ivau, ve samom Pliniju. Kombinujui razne izvore, Plinije
esto stavlja jedan pored drugog geografsko-etnografske pojmove koji
su dosta udalJeni. Podatak o Autariatarum antiqua regio morao je PHnije na6i u nekom starijem ,i zvoru i nije umeo da ga stavi na pravo mesto. Moda ga je zavela i slinost imena Autariata s imenom kastela
Tarione. Greka bi se lake objasnila ako bi se pretpostav<ilo da je imenom Autarijata bHa obuhvaena cela jedna prostrana oblast u zaleu
Jadranskog primorja, tj. ako se tome imenu prizna karrukter skupnog
imena, a ne imena pojedinanog plemena . O torne e jo biti rei dalje.
U prilog lokalizovanju Autarijata U zalee Skadarskog jezera
mogu se navesti jo dva m esta 1z Strabonove Geog,rafije u kojima se Autarijati pojavljuju kao susedi Dardanaca.
ernatizirajui svoju predstavu o Balkanskom poluostrvu ili Evropi s ove strane Istra, kako sam kae, Strabon deli severni, negrki deo
Poluostrva u dva dela odvojena lancima mrskih, peonskih i trakih
planina, koji se kao neka pmva linija skoro paralelna s Dunavom proteu od Jadrana do Crnog mora. Prema Crnom moru n ajvia u tom nizu
planina je gora I-Iaemus (Balkan), prema Jadranu se die Ardia, dok
se izmeu njih nalazi Peonija, koja je i sama veoma visoka. S jedne
strane, njenu granicu prema Trakiji ine Rodopi, koji su najvia planina
posle Rema, s druge strane, prema severu, ilirske zemlje, zemlja Autarijata i Dardanija.26
Neto dalje, na osnovi Strabona i istog Skilaka, kae da su se graniili s Dardancima i Besima. Na istoj strani on zastupa miljenje da su Kelti tek 310.
godine potisli jedan deo Autarijata, na sJedeoj - da su Autarijati najpre iveli izmeu Liburna i Hileja i da su se postepeno pod pritiskom Kelta parnerali prema jugu. Jednom reju, ne bi se reklo da on ima preieno i jasno
miljenje po ovom pitanju.
23 P l i n . III,, 141 (A 5) .
24 Zippel, 37.
25 To miljenje, .kao to smo videli, zastupa Schiitt, 19. On smatra da
su Tariotae, sigu rno, ostatak Autarijata, bilo da se ime stvarno promenilo,
ili da je iskvareno u rukopisima.
2a S tr. VII, 5, l {A 6) .
76

Na drugom mestu, u opisu Hirskih zemalja du jadranske obale.

Strabnn kae: Posle obale Ardrijejaca i Plerejaca je Rizonski zaliv i
grad Rizon, i reka Drilon, uz koju se moe ploviti na istok sve do Dardanije ... kao i Autarijati i Dasareti, i/1./l.m Ko:r'i:A/I.cx pi pi] Ciuvsxsi~ a1.1.111.m~ ovrs~ Kal. rot~ A t'lraptarm~P
Naravno, bilo bi iluzorno kada bis mo na osnovi tako optih ukazivanja pokuaLi da povuemo granicu izmeu pomenutih naroda. Najvie to moemo postii, to je utvrivanje njihovog opteg poloaja i
meusobnog odnosa. Peonija se nalazila izmeu gornjeg toka Aksija i
srednjeg toka Strimona. Prema tome, Rodopi su sainjavali njenu isto
nu granicu. Stoga, kad Strabon kae da je Peonija S druge stmne, prema severu (6rrl. os Garspa rrpo~ ipKrov) graniila s Ilirima, Autarijatima
i Dardanoima on je mogao imati u vidu pre zapadnu, ili severozapadnu, nego severnu granicu. Mogue je da izraz rrpo~ cipKrov pokazuje
pravac kojim se na zapadnoj granici navode plemena Od juga prema severu<<: najpre Iliri, pa Autarijati i Dardanci. Ne znam da li bi iz toga
trebalo zakljuiti da su, prema Strabonovoj predstavi, Autarijati imali
direktan kontakt s Peonijom. Dardanska i ilirska teritorija dodirivale
su se oko Drima i tako zaokrua\Oale sa severozapada peonslw-makedonsku teritoriju da ne vidim mogunosti da se izmeu njih nae mesta za
Autar:ijate. Stavie, pitanje je da li je Peonija imala neposr;ednog dodira
i s Ilirima, s obzirom na to da u drugom fragmentu Strabon kae da je
Dar;danija sa juga graniila S makedonskim i peonsktim plemenima<<, to
odgovara stvamosN ako se Deuriop i Pelagonija smatraju makedonskim,
a ne poonsldm oblastima. Stoga mi se ini da se na osnovi prvog Strabanovog podatka ne moe nita vie zakljuiti do da se zemlja Autarijata
nalaZJila izmeu Dardanije i ilirske zemlje, odnosno izmeu Dardanije i
ardijejske zemlje poto, kako sam pokazala u ranije navedenom lanku,
-ra 'l/1./l.uptKa znai ovde isto to i ll 'Apoia ili oi 'Apottxiot. 28
U drugom fragmentu Strabon nabraja, od zapada prema istoku,
obalu Ardijejaca i Plerejaca, Rizonski zalirv, reku Drilon, Autarijate i
Dasarete. A:ko bismo se stri!ktno drali teksta, mora1i bismo da zakljuimo da su Autarijati istono od Drima, a Dasareti jo dalje na istoku.
Meutim, 'svakome e biti jasno da je takva 1nterpretacija nemogua. I
kad bismo Autarijate stavili uz samo Skada11stko jezero i reku Drim, kako to 6ini Sui, ne bismo mogli nikako da i h ;pribliimo Dasaretima,
koji su, kako se zna, iveli u oblasti oko Ohr:idsikog jezera i juno od
njega. Jedina veza izmeu AlutMijata i Dasareta moe biti Drim, ali dok
su Dasareti bili naseljeni oko .iJzvorita Crnog Drima, Autarijati su bili
daleko na severu, severnije od .izvonita Belog Drima, koji je, i u ranijim vekovima verovatno kao i docnije u rimsko vreme, tekao kroz dardansku zemlju.
I ,jz ovog fragmenta, dakle, kao i iz onog prvog, proistli.e kao sigurno jedmo to da su Auta:rijati bili severoistoni susedi Ar:dijejaca i zapadni susedi Dardanaca. Postavlja se pitanje na koje se vreme odnose
27 S tr. VII, 5, 2 (A 7) . Kraj reenice nisam prevela jer je, oigledno,

Iskvaren. Smisao mu nije jasan. fi.J..J..o~ se moe odnositi ili samo na Dasarete,
ili na Autarijate i na Dasarete zajedno: Dasareti, koji se nadovezuju jedni na
druge i na Autarijate ili: Autarijati i Dasareti se nadovezuju jedni na druge
i na Autarijate. Ni u jednom ni u drugom sluaju reenica nema smisla.
28 Papazoglu, Ardijejci, 78-79.

77

ovi podaoi, koji zajedno sa svedoanstvima o ardijejsrko-autarijatslk im

ratovima (Pseudo-Aristotel, Apijan, Strabon, VII, 5,11) i Pseudo-Skilaiksovim pomenom Autarijata uz Veliko jezero predstavljaju, nesumnjivo, stariju tradiciju o ovom plemenu. Bilo bi prirodno ove vesti staviti
u vreme kada su Autarijati u staroj postojbini, tj. pre kraja IV vek~.
To bi, bez daljeg, moglo da se uini sa prvim podatkom, ali ne i sa drugim, jer se u ovome sukobljavamo s izvesnom hronolokom kontradikcijom: ne verujem, nalime, da bi pomen ardijejSikog i plerejskog primorja, pa ni Rlizona i Dasareta, mogao da bude stariji od sredi-ne III veka.
Da li je u pitanju anahronizam nastao kontaminacijom izvoifa iz raznih vremena, ili treba pretpostaviti, :i>pak, da i posle seobe ime Autarijata nije sasvim iezlo u starom kraju? U nedostatku drugih potvrda,
pretpostavljam zasada prvu mogunost.
Ima jo dva mesta kod Strabona u kojima se Autarijati pominju
kao susedi Peonaca. U nj:i ma, meutim, oni zauzimaju sasvim drugi poloaj nego to je onaj koji smo dosada ustanovili. U jedlliOm od Nh pasusa Strabon govori o tralmm plemenu Besa i kae da je ovo veliko
pleme zauzimalo najvei deo planinskog masiva Hema i da je grani.ilo
s Rodopima i Peonoima, a od Hira s Autarijatima i Dardancima. U drugom fragmentu re je opet o granicama Peonije 'i tu stoji da je ona bila
juni sused Autarijata, Dardanaca i Ardijejaca.29 Kao to se vidi, redosled navoenja severnih peonskih suseda je ovde drukiji nego na rani
je pomenutom mestu: tamo su Autarija.ti izmeu Ilka (tj. Ardijejaca)
i Dardanaca, ovde su Dardanci izmeu Ardijejaca i Autarijata. Da li se
u ovim podacima odraava stanje posle 310. godine, kada je makedonski
kralj Kasandar naseHo 20 000 Autar~jata na istonoj granici Makedonije,
oko planine Orbela?3o Jedna od najveih tekoa u upotrebi Strabonove
nepotpuno sauvane VII knjige jeste upravo vremensko opredeljlivanje
pojedinih podataka, jer veliki geograf navodi retko svoj<e ,izvore, a njih
ima i iz klasinog, i iz helenistitkog, i iz rimskog, Strabonu savremenog,
' doba. Meutim, ve sama inje11ica da se o granicama Peonije govori na
dva razna mesta i na dva razna naina pokazuje da su u pitanju dva
razliita izvora. Stoga nema, mislim, razloga da se podatak o Autarijatima kao istonim susedima Dardanaca objasni nebriljivou ili nepre
ciznou autora.31

2.
Teza o seobi koja je Autarijate dovela oko 335. godine u oblast Pomoravlja zasnovana je na dvema premisama: na uverenju da su Autarijati iveli oko Neretve u vreme kada su bili susedi Ardijejaca i na injeS tr. VII, S, 12 (A 8). S tr. VII, fr. 4 (A 9).
D i o d. XX, 19; J l1 s t. XV, 2, v. str. 88.
31 Zippel, 39 i d., ne razlikuje ova dva sloja kod Strabona. On smatra,
nije mi jasno zato, da sva etiri mesta stavljaju Autarijate istono od Dardanaca, tj., po njegovim reima, oko June Morave gde ih nalazimo u vreme
Aleksandra Velikog. Ne postavljajui uopte pitanje Strabonovih izvora, on
vidi u ovim podacima dokaz da se jedan deo Autarijata i posle 310. godine
zadrao oko June Morave. Jedino za fragmenat u kome se govori o granicama Besa (VII, S, 12) on doputa da bi se mogao odnositi na Autarijate naseljene kod Orbela. Njegova interpretacija i zakljuci su ne samo nedovoljno
obrazloeni nego i, oevidno, netani.
29

3o

78

nici da su posvedoeni u Pomoravlju 335. godine. O prvoj premisi bilo

je govora u prethodnom odeljku. Da vidimo sada kako stvar stoji
s drugom.
Prvi i storijski pomen Autarijata sauvan nam je kod Arijana, u poetnom delu njegove Anabaze, u kome je izloena isto1ija ratova Aleksandra Velikog s TribaLima i Ilirima 335. godine. Vraajui se sa Dtmava,
po zavrenom tribalskom pohodu, Aleksandar je, kae Arijan, nastavio
put kroz zemlju Agrijana i Peonaca. Tamo mu stignu glasnici i jave da
se Klit, sin Bardi1isov, pobunio i da mu je priao i Glaukija, taulantski
kralj; oni mu saopte i to da e ga Autarijati napasti na prolazu. Zbog
toga on odlui da brzo krene dalje. Meutim, Langar, kralj Agr.i jana, koji
je jo za ivota Filipova bio poznat po svojoj privrenosti Aleksandru i
-njemu lino dolazio, nalazio se tada u njegovoj pratnji sa najboljim i
i najbolje naoruanim svojim gardistima. Kad je uo da se Aleksandar
raspituje o Autarijatima, ko su oni i koliko ih je, on mu saopti da ne
vredi o nj.ima da se brine jer su oni od svih tamonjih naroda najneratoborniji, a on e san1 upasti u njihovu zemlju da bi im tamo zadao posla.
I doista, kad mu je Aleksandar to naloio, on je udario na njih i prodrvi u njihovu zemlju, opljaka je i opustoi. Tako su Autarijati ostali u
svojim granicama. A Langaru Aleksandar ukaza velike poasti obdari ga
svime to jedan makedonski kralj smatra najvrednijim; i sestru AleksandroViU Kinu, i nju obea Aleksandar da e mu dati kad doe u Pelu.
Ali Langar, vr ativi se kui, umre od bolesti.32
U poglavlju o Tribalima videli smo kako je teko odgovoriti na
pitanje kojim se putem kretao Aleksandar Veliki u svom pohodu na Dunav, i koliko se razilaze reenja koja su pojedini naunici predloil:i. Ni ~ e
lako sa sigurnou povui ni njegovu marrutu u povratku iako su nam
poznate neke od oblasti kroz koje je on tada proao. Kako se vidi iz
citiranog odlomka, put sa Dunava u MakedonJiju vodio je pr eko zemlje
Agrijana i Peonaca. Na tom delu puta stigla je Aleksandru vest o ustanku
Ilira. On nije morao da promeni pmvac, ve je samo odluio da ubrza
korak. Iz daljeg Arijanova izlaganja saznajemo da je Aleksandar iz Peonije nastavio dolinom Enigona (Crne reke) u pravcu ilirskog gmda Peliona, u kome se bio utvrdio Klit.
Od zemlje Agrijana, oko gornje Strume, do ua Crne u Vardar
vodio je put koji je docnije spajao gradove Serdliku, Pautaliju i Stobi.
Tim se putem, po svoj prilici, kretao i Aleksandar. I1s.Nna, ovaj put prolazi kroz teritoriju trakog plemena Denteleta, iji je glavni grad upravo
bila Pautalija. Ne znam da li bi zbog toga to Amjan ne pominje ovo
pleme trebalo doves.t i u p itanje pravac kretanja makedonske vojske.
Sem ovog puta, postoji samo jo jedan prirodilli put koji sa Dunava vodi
u Peoniju: put doLinom Niave i June Morave. Ne izgleda mi nimalo verovatno da je Aleksandar izabrao ovaj zapadniji put. Radije bih pr etpostavila da je teritorija Agrijana, u to rano vreme, obuhvatala i neke krajeve koji su docnije postal:i denteletski. Jer, izmeu poznije Denteletike
i Serdrike os.t aje isuvie malo prostora za Agrijane, a taj skueni pros.totl."
ne odgovara znaaju koji je ovo pleme imalo u prethelenistiko vreme.
Isto tako je nejasno dokle su na zapadu dopirali Agrijani i da Ii je iz32

Ar r. Anab. I S, 1-5 (A 10).

meu

njih i Dardanaca bilo u to doba mesta za Tribale, ili su oni drali

i jedan deo doline June Morave.:l!3

Arijanov tekst je vrlo neodreen u pogledu mesta gde je glas o

pobuni Ilira i nameri Auta:nijata stigao Aleksandru: to je moglo biti kod
Agrija:na, ali i u Peoniji. Zbog uloge koju je Langar odigrao u osujeiva
nju autarijatskog plaiD.a rrioglo bi se pomisliti da su glasnici doli Aleksandru dok se on nalazio u zemlji Agrijana. Ovaj zakljuak, meutim,
ne mora biti taan s obzirom na to da je Langar bio u Aleksandrovoj
pratnji pa je mogao biti s njim i izvan granica svoje zemlje. Arijan nas
ostavlja bez odgovora i u pogledu oblasti gde su se u . to vreme nalazili
Autarijati, a isto tako ne kae nita ni o tome otkada su oni tamo bili.
Moderni naurrioi izneN su nekoliko p retpostavki o ovom pitanju.
Cipel mis li da su u vrem e Aleksandrova pohoda Autarijati bili severni susedi Agrijana i da su liveli oko June Morave.34 Na osnovi toga
on zaklju6uje da su oni ve 335. godine, iako ne mnogo pre toga, bili
prognani iz svoje ranije domovine, po svoj prilici od Kelta, koji su prema tome oko 335. bili zaposeli zapadni deo Bosne.35 Pa takoe smatra
da su Autarijati pod pritiskom Ke lta sredinom IV veka najveim delom
napustiti svoju prvobitnu domovinu o ko Neretve i krenuli prema centralnom delu Balkana.36 Po laek lide jo dalje: po njegovom miljenju,
ka da se 335. godine Aleksandar vraao dolinom Iskera, Autarijati su bili
nedaleko od (srednjeg?) Iskera. Poto ih LangaT karakterie kao
c't:rro1.sp.ona:rm, doba njihove moi- tako rezonuje Polaek- je bilo prolo, to znai da su oni ranije, jo poetkom IV veka, morali pokoriti
zemlju Triba1a i isterat i ove preko Hema ka Dunavu.37 Podravajui pretpostavku da su Autadjati provalili u Pomoravlje poetkom IV, a moda
ak i krajem V veka, istupio je u najnovije vreme 'i M. Garaanin, traei u njoj objanjenje za pojavu poznoh altatskog ilirskog m a terijala
u ovoj oblasti. I on smatra da se na osnovi epiteta c't:rro1.Ep.oyra:rot koji
Langar daje Autarijatima moe zakljuiti da su ovi ve due vremena u
ov:im krajev;ima. Autari1atsko osvajanje novih ter!itorija moralo se odi
grati ranij e, i to dosta r anije, da bi i vojna slava njihova mogla pasti u
zabonw.ss
33 Najstariji pomen Denteleta imamo kod Stefana Vizantijskog prema
48. knjizi Teopompovih Filipika<<, u kojo j se govorilo o dogaajima 340}339.
godine. Posle toga, o ovom plemenu ujemo tek 184. godine, u vezi s pohodom
Filipa V u Trakiju. Nasuprot tome, o Agrijanirna nam govori ve Tukidid, a
169. godine pre n.e. ovo pleme nestaje iz naih izvora. Mogue je da su Denteleti bili ogranak Besa koji se rairio prema zapadu na raun Pe:onaca (Agrijana). - O ovim plemenima v. E. [ epoe, Tipoy'IBaHH5! I, 226 i d., 231 i d. Gerov
ne preiava teritnrijalne odnose ovih plemena u raznim epohama.
34 Zippel, 38- 39: Die Agrianen wohnten im Quellengebiet des Strymon
(Thuc. 2, 96); da wir die Auta:riaten hier als deren nordliche G:renznachbarn
sehen, so milssen dieselben damals um die bulgarische Mor awa gewohnt
haben.
35 Ibid.
36 Patsch, Herzegowina, 47 i d. Pa se, izmeu ostalog,, poziva i na
Niese, Geschichte, l , 304, i II, 13. Meutim, Nize ima u vidu seobu Autarijata
310. godine i za nju kae da je, moda, bila izazvana Keltima. Pominj ui Langamvo ratovanje s Autarijatima (1, 55), on uopte ne ulazi u problem njihovog porekla ni njihovog poloaja.
37 Polaschek, s. v. Triballi, RE, Zw.R. 6(1937)), 2395.
as Garaanin, Mramorac, 135.

80

U postavljanju hipoteza o doseljenju Autarijata epitet curo1.sp.wrarot

igra, kao to se v:idi, vanu ulogu. Meutim, ima jo nekoliko injenica
kod Arijana, ne manje znaajnih, koje su dosada ostale neiskoriene:
l. Aleksandar nije ranije uo za Autarijate, on ne zna ni ko su oni ni
koliko ih je; 2. Langar napada Autarijate na njihovoj grudi, pljaka i
pustoi nJihovu zemlju; 3. nema nikakve aluzije na to da su Autarijati
u to vreme bi1i u po"IDretu ili da su odskora u tim krajevima. Da vidimo
kako se prema ovim 6njenicama odnose teze o seobti Autarijata.
Ako bismo pretpostavili, kako to ine Gpel ,j Pa, da su Autarijati
stigli u Pomoravlje malo pre 335. godine, to bi nam donekle objasnilo
zato Aleksandar nije r anije uo za njih. ALi e nas u tom sluaju iznenaditi injenica da o tome nije nita izriito reeno. Arijan kae da je
Langar upao u zemlju Autarijata. Da su se Autarijati nalazili u zemlji
koju su tek pre nekoliko godina bili osvojili, i to upravo od Tr1bala, sa
kojiima j'e Aleksandar ratovao, zar to ne bi bilo napomenuto? Zar je
mogue da j~ Aleksandar ratovao s Tribalima a da nije znao da su oni nedavno morali da ustuknu pred drugim neprijateljem? Uostalom, i sam
njegov pohod gubi sVJoj smisao ako se pretpostavi da su Tribali pre toga
biili pokoreni. Jer je Aleksandar krenuo u mt da bd, pre nego to poe na
Istok, obezbedio Makedoniju od njenih najopasnijih severndh suseda.
Zar bi se moglo ,rei za Tribale da ugroavaju Makedoniju kad bi neposredno pre toga oni bili pokoreni i prognana iz svoje zemlje? Svakako,
niJe sluajno to na izvor o tome uti: niti kae da su se Tribali morali
iseliti nit:i tvrdi za Autarijate da su bili u pokretu.
Meutim, pokoravanje Tribala od strane Autarijata nije izmiljena
stvar. Strabon govori o tome izdito: Bilo je jedno vreme kada su
Autarijati, pokorivi Tribale, koji se pruaju od Agrijana do Istra na
duini od 15 dana hoda, zavladali i drugim Traanima i IHrima.39 Problem je samo u tome da 1i nadiranj,e Autarijata na tribalsku teritoriju
treba staviti pre ili posle Aleksandrova pohoda. Meni se ini da je ovo
drugo jedino mogue, jer su Tribali, na koje su zaratili Filip i Aleksandar, bili mono pleme, a to oni, svakako, ne bi vae bili da su malo pre
toga postali rtve autarijatske najezde.
Ako se prihvati druga teza, prema kojoj su Autarijati doli u Pomoravlje poetkom IV, ili ak krajem V veka, navedeni prrigovori otpadaju. Njihova seoba nije morala ostaviti traga u sauvan:im nam izvorima i Tribali su imali vremena da se oporave od njihovog udara. Ova
teza, naravno, pretpostavlja trajno iseljawanje Tnibala na istok i trajno
naseljavanje Autari.jata na ranije tribalskoj teritoriji.40 O neodrivosti
hipoteze o tribalskoj seobi bilo je ranije govora. Ovde emo se zadrati
na nekim drugim problemima koje pokree pretpostavka o doseljenju
Autarijata u Pomoravlje na prelazu iz V u IV vek.
Ako pomerimo seobu Autarijata u rani IV vek, kao to to pred
lau Polaek i Garaanin, ne moemo vie smat,rati da su Kehi bili izazivai ovog pokreta. Kao najstarije svedoanstvo o ilirsko-keltskim sukobima uzima se obino pria o ratnom lukavstvu kojim su se posluili
39
40

izmeu
izmeu

S tr. VB, S, ll (A 2) . O interpretaciji ovog mesta v. str. SO.

Tako, na primer, zamilja stanje Columba, Le sedi 203 sq.: granica
Autarijata i iseljenih Tribala postala je reka Isker; Autarijati su iveli
Morave i Iskera, a Tribali od Iskera do ua Dunava.

6 Djela XXX

81

Kelt!i da bi savladali Ardijejce, zabeleena kod Ateneja prema II knjizi

Toopompovih Filipika.41 Ista pria nalazi se i u Polijenovoj zbirci Strategemata, s tom 'razlikom to se ovde kao rtve kehskog lukavstva pojavljuju Autarijati, a ne Ardijejci.42 Poto je Tcopomp u II knj,iZii Filipika
govorio o ilirskim ratovima Filipa II 359/ 8. godine, smatra se da se i sukob Kelta s Hirima, na koj'i se aludira u Polijenovoj i Atenejevoj beleci,
morao odigrati te godine, ili ak ranije. Ne treba, ini mi se, naroito
insistirati na tome koliko je sumnjiva istmiska vrednost takvih anegdota.
Ve sama injenica da se keltska strategema vezuje as uz jedno as uz
drugo ilirsko pleme ini je praktrino neupotrebljivom. Piui o makedonsk0-'ilirskim ratovima 359/8. godine Teopomp je mogao da ubaci
u svoje izlaganje opta rasuivanja o n eobuzdanosti Ilira u jelu u piu i
da u vezi s tim ispria priu o lukavstvu koje se moglo dogoditi - ako se
uopte dogodilo - i dve-tri decenije docnrije.
Protiv datiranja poetka keltske invazije k unutranjosti ilirskih zemalja u prvu polovinu IV veka govori injenica da su 335. godine Kelti
jo uvek bili na Jadranu. Arijan i Strabon su zabeleili, nesumnj ivo prema Ptolemeju Lagu, podatak o keltskom poslanstvu koje je Aleksandar
primio za vreme svog boravka na Dunavu. Kao sedite tih Kelta oni navode Jadransko primorje: napcr. KEAHb v t:L(,v f:rrt tej) 'Iov(q.J K6:A.rrq.J tj.)KLop.tvwv (Arija n); KeA'tOU~ WiJ~ nept rov 'Aopiav (Stra bon) .4 3 To je pouzdana istorijska vest, koja zasluuje potpuno poverenje. Na osnovi nje
se moe tvrditi da Kelta nije bilo u Podunavlju i na srednjem Balkanu
pre 335. godine.44 Imajui upravo nju u vidu Cipel je oprezno formulisao
4 1 A t h e n. X p. 443 (=T h eo p. fr. 39. 40, Jacoby). Atenej najpre govori
o tome kako se Iliri rado odaju piu i jelu; na to nadovezuje podatak o 300 000
prospelata (zavisnih seljaka slinih helotima) koje su Ardijejci drali pod svojom vlau, to im je (tako to, ver ovatno, treba razumeti) omoguavalo da iz
dana u dan sede na gozbama i pijankama. Iza toga dolazi pria o ratnom
lukavstvu koje su Kelti, znajui za tu njihovu slabost, primenili da bi ih lake savladali. - Podatak o prospelatima nalazi se na jo jednom mestu kod
Ateneja (VII, 271. E). Ime plemena u rukopisima glasi, u prvom sluaju,
ciptodot, u drugom, cipxa3iou.;, &pxa3a.;. Casaubonus je predloio emendaciju
'Ap3taiot, koja je opte prihvaena. Nedavni predlog Moij a, Vorgeschichte
Obermosiens 90 sq., da se umesto Apiltaiot ita AuTapu:iTat (oblik AuTaptcf.Tot
nije posvedoen), s obzirom n a to da Polijen pominje isto ratno lukavstvo
u vezi s Autarijatima (v. sled. prim.), neprihvatljiv je ne sa mo iz paleografskih razloga ve i stoga to je ime Ardijejaca povezano kod Ateneja s podatkom o prospelatima (a ne o ratnom lukavstvu) , koji se pojavljuje, kao to
smo videli, na dva odvojena mesta.
42 P o l y a e n. VII, 42 (A ll): Kelti zaratie na Au tari jate i rat bee dug.
Stoga Kelti zagae namirnice i vino otrovnim travama i ostavivi ih u atorima, nou se povuku. Autarijati pak, mislei da su oni od straha pobegli, zauzmu atore i ne slutei nita navale na hranu i vino i smesta iznemognu od
nezadrivog proliva. Kelti u to naiu i pobiju ih, onako kako su leali nemo
ni. Kao to se vidi, anegdota se unekoliko razlikuje od Atenejeve, jer se u
njoj ne istie posebno newnerenost Autarijata prema jelu i piu.
43 Ar r. I, 4, 6; S tr. VII 3, 8 = F. Gr. H, 138, fr. 2: tp1)cr! Ile IhoAe:fLato.; o
Aayou xaTu TaiJT'l)V T~v mpardocv crU[L[Li~ca T<!> 'AAe:~av3p<~ Ke:hoo.; Tou; nepi TOV
.A3pt1XV tf>l Aiw; xa i ~eViO!<; xa ptv . . . Iz Strabona se vidi da podatak po tie od Ptolemeja Laga. Pozniji naziv Jadranskog mora, koji je uao u upo trebu u helenistiko vreme, pokazuje da se Strabon nije direktno koristio Ptolemejem,
ve je podatak uzeo od Posejdonija; cf. B eloch, II, 22, str. 352; E. Kornemann
Die Alexandersgeschichte Konigs Ptolemaios I. von Aegypten (1935), 45- 46.
44 V. o tome str. 2U. Teza o p roirivanju teritorije okupirane od Kelta
u vreme Aleksandrova pohoda Od Jadrana do Dunava, o emu nalazimo kod

82

datovanje dolaska Autarijata u Pomoravlje: pre 355, iako ne mnogo pre

toga<<, a Pa neodreeno uzeo sredinu IV veka, mada su obojica smatrali polazei od Teopompova fragmenta da je keltsko nadiranje sa primorja u unutranjost poelo ve oko 36Q.i:>
P,r ema tome, ako auta;rijatsku seobu poveemo sa keltskom invazijom, ne moemo je datovati u poetak IV veka. Istina, seoba je mogla
imati nama nepoznate uzroke. Ali, bez obzira na to, datovanjem u kraj
V veka mi ovu seobu Autarijata odvajamo potpuno od nj 1ihmre seobe
krajem IV veka, koja je kao to emo videti sigurno posvedoena. Naunici koji su provalu Autanijata u Pomoravlje stavljali kratko vreme pre
335. videli su u stvari u tim dvema seobama dve etape jednog istog pokreta povlaenja od zapada prema istoku, koji je trajao dvetri decenije.46 I ovo vremensko razdoblje je prilino dugo za jednu seobu takve
vr ste. Produit,i ga pak na nekoliko generaoija ini mi se nemoguim.
Isto je tako nemogua pretpostavka o dvema odvojenim seobama, jednoj na prelazu iz V u IV vek, drugoj krajem IV veka.
Na taj nain dolazimo do zakljuka da ni jedna ni drua teza o
seobi Autadjata pre 335. godine ne mogu da izdre kritiku. Postavlja se
pitanJe da li je samo po sebi nuno pretpostavi1li postojanje te seobe?
Ako se oslobodimo predubeenja o prostiranju teritorije Autarijata na
zapadu do gornje Neretve, moi emo objasniti i bez seobe njihovo prisustvu u Pomoravlju 335. godine.
Ne v1dim zato se ne bi moglo prihvatiti miljenje da su Autarijati, u vreme kada se pojavljuju u naim .izvorima, zauzimali ceo prostor od Lima i Tare na jugu, gde su se dodirivali s Ardijejcima - juna
granica nj,i hove terito.v ije opredeljena je njihovim poloajem vie<< Skadarskog }ezera i njihovim susedstvom s Ardijejcima - do Zapadne
Morave na severu, gde su bili susedi Da.rdanaca i Tribala. Tomaek je
ime Autarijata do:veo u vezu s imenom reke Tare.47 Ime planine Tare
moglo bi bit'i istog porekla. S druge strane, oblast severno od Dmdan~je
- doLina Zapadne Morave i juni deo zapadne Srbije izmeu Drine i Velike Morave - predstavlja istinu na etnografskim kartama antikog
vremena. Arheoloka istraivanja su, meutim, pokazala da je u haltatsko doba ovde cvetala matenijalna kultura srodna kulturi zapadno od
Drine i da se ta kultura nadovezuje na bronzanodopsku bez vidnog preBervea, Das Alexande1Teich I, 321 (Kelten; angesessen an der Adria, also wohl
von der Donau zur Adria hin; usp. i str. 326, pr. l: die in Serbien angesessenen),
je potpuno nezasnovana. l neki stariji istraivai (na primer, Contz.en, cf.
Zippel, 38) su pretpostavljali da su Kelti u to vreme ve bili u Srbiji zbog toga
to im sc inilo da je od jadranske obale do ua Dunava, gde se, po njihovom miljenju, nalazio Aleksandar kada mu je stiglo keltsko poslanstvo, isuvie veliko odstojanje.
45 Zippel, 34 i d.; Patsch, Herzegovina, 47; usp. i Vuli, Kelti 74 i d.
46 Usp., na primer, Schiitt, 57 i d.: Autarijati su olm 360. jo uvek iveli
u junoj Bosni i Hercegovini kao istoni susedi Ardijejaca; oko 335. oni su
ve naseljeni u junoj Srbiji i u oblasti ar-planine. Njihova seoba na istok
izazvana je neprestanim nadiranjem Kelta u tom pravcu. 310. godine pritisak
Kelta primorava ih da preu granice Peonije.
47 Tomaschek, Autariatai, 2593: Mitten in ihr Geb'et floss die Tara ...
Vielleicht hiessen die Autariaten so als >>Anwohner der Tara, wobei au- als
Praposlition gefasst wird. V. dalje str. 98.

83

kida.48 Karakteristian oblik sahranjivanja u ovoj oblasti predstavljaju

turnuli sa nabaenim kamenim gomilama. Izmeu Drine i Morave postoji
na stotine d. hiljade tih tumula, u veim ili manjim grupama, veinom
sa skeletnim grobovima, ponekad sa ravnim grobovima u kojima je mesto spaljivanja ograeno k?-menjem i pokriveno humkom. Ovi se turnuli datuju od rane bronze do razvijenog haltata. NaroitotSu dobro ispitivani turnuli kod Raane, blizu Kosjeria , i u Krivoj Reci kod ajetine
iz haltata C-D. Kako po obliku, tako i po materijalu naenom u njima
(oruje u mukim grobovima: vrhovi kopalja. maevi, bojna sekira, krivi noevi, lem; bogati nakit u enskim: fibule, toke, spiralne narukvice
i dr.; i :k eramika- u svima) ovl turnuli pokazuju veliku srodnost sa nekropolama glasinakog tipa.4Sa Na vezu s Glasincem ukazuju i nalazi
kao to su pojasovi i grivna iz Mramorca, koji su naveJi Garaanina na
pretpostav.ku da su Autarijati ve krajem V veka doli u oblast Srbije.
Prema tome, lakn je mogue da su nosioci celog ovog kulturnog kompleksa bili obeleavani imenom Arutarijata. Ako bismo Autarijatima pripisaH tu kulturu, mi bismo ih time pribliili Tribalima, te bi postalo razumlj~vije zato su upravo Tribali postali rtve autarijatske ekspanzije. Da se irenje Autarijata na raun Tribala odigralo upravo u ovoj
oblasti, moe se sa sigurnou zakljuiti na osnov;i Strabonova podatka
prema kome su Autaliijati, poto su pokorili Tribale, sami podlegli Skordiscima.49 Teritorija mt kojoj su se poetkom III veka naselili Skordisci
pripadala je, prema tome, dobrim delom Autarijatima, bilo da je ona od
starine bila njihova, bilo da su je nedavno bili oduzeli od Tribala. Najzad, susedstvo Autarijata i Tribala ini razumljivijom i njihovu nameru
da n apadnu Aleksandra na njegovom pov ratku sa Dunava.5o
48 Usp. za ono to sledi: M. Garaanin-D. Garaanin, Neue Htigelgraberforschung in Westserbien, Arch. Jug. 2, 1956, ll i d., i: Garaanin, Mramorac, 126 i d. D. Garaanin, Starinar XI, 1960, 90 i d., odbija povezivanje pojave
pojasova mramorakog tipa s autarijatskom seobom, ukazujui na datiranje
pojasova u kraj VI i V veka. M. Garaanin se o tom izjasnJo poslednji put u
lanku Istona granica Ilira, Simpozijum I , 148, i pr. 87.
48a U jednom svom ranijem radu (Papazoglu, Ardijejci, 79, prim. 36),
raspravlj aj ui o teritoriji Ardijejaca, izloila sam uzgred pretpostavku da bi
Autarijati mogli biti itelji Glasinca, jer mi se inilo da bi inae neshvatljiv
nagli preokret koji se zapaa u glasinakoj kulturi oko sredine IV veka, nestajanje starih oblika i krajnje osiromaenje koje karakterie poslednju fazu
ove kulture, kao i njeno potpuno izumiranje posle dve-tri generacije, oko 250.
godine, mogli da se objasne iseljenjem Autarijata. Nedavno sam sa zadovoljstvom videla da su i arheolozi, oslobodivi se pogrenog uverenja da su Autarijati bili ogranieni na prostor izmeu Neretve i Tare, mogli da konstatuju da
arheoloki materijal na jednom irem podruju koje obuhvata severoistoni
deo Crne Gore, jugozapadnu Srbiju i delove jugoistone Bosne, otkriva kulturnu, a, verovatno, i etniku srodnost stanovnitva, i to u jednom kontinuiranom
razvoju koji vodi od bronzanog doba, preko VI i V veka, kada se dostie vrhunac, do !atenske epohe. A to je upravo oblast koja se moe pripisati Autarijatima. Usp. B. ovi, O izvorima za istoriju Autarijata, Godinjak CBI, V
(3), 1967, 103 i d. Na taj nain moja pretpostavka, koju sam ranije okarakterisala kao primamljivu, ali nedokazivu, poinje da dobija realnije osnove.
49 S tr. VII, 5, ll (A 2) : XOtTOtcrTpe<j;c[Levo~ 38 rroTe ot Al>TOtp~<iTOt~ TpL~()().).ouc; . ..

XOtTeAi>O'I)crOtv :S'um) I:xop:Sicrxwv rrp6Tepov . , .

5 Kao to smo napred rekli, nemamo mogunosti d a utvrdimo iz kog

su pravca i na kom mestu Autarijati mogli da preseku put Aleksandru. Miljenje itovo, v. napred p rim. 46, da su Autarijati u to vreme biJi naseljeni oko
ar-planine je, koliko je meni poznato, potpw1o usamljeno i ni na emu nije

84

Nema izgleda da emo ikada moi blie da opredelimo prostiranje

Autarijata. Kad bismo bili sigurni da se dardanska teritorija u 'Svom zapadnom delu nije promeni.Ia od ranois.torijskog do rimskog vremena,
onda bismo na osnovi dardanske granice u doba rimskog carstva mogli
da utvrdimo i istonu giranicu autarijatske teritorije: poto su Dardanci
drali Metohiju i dol.inu Ibra (bar njen juni deo )51, Autarijati nisu mogli
da riu dalje na istok od linije koju sainjavaju masivi Prokletija, Mokre
gore i Galije. To je ,meutim, samo jedna mogunost koju izlaem sa
najveom rezervom s obzirom na to da je doba kada nam je dardanska zapadna granica sigurno poznata udaljeno vie od pola mi:lenija
od vremena o kome govorimo. Dardanci se u stvari pojavljuju na istoliijskoj pozomioi u vreme kada Autarijati silaze sa nje.52 Moda bi trebalo raunati i sa mogunou da je ilirski elemenat koji je uestovao u
formiranju dardanskog etnosa bio autarijatski. Ovde nemamo u vidu
saivljavanje ve formiranih Autarijata i Dardanaca i as~miliranje prvih
od strane drugih, s kojim rauna, na primer, Tomaek i do koga je doista moglo doi u III veku posle raseljavanja veHkog dela Autarijata, o
emu e biti rei dalje.53 Pomiljam na mogunost da je u najranijem
razdoblju ilirske istorije ime Autarijata bilo upotrebljavana ne kao pojed~nani plemenskri naziv, ve kao skupno ime za obeleavanje neodreenog broja nepoznatih plemena, svih onih plemena koja su ivela duboko u unutranjosti ilirskih zemalja, u zaleu Ardijejaca i Dardanaca.
Ogranieno prostiranje imena Iliri u to rano vreme govorilo bl u prilog jednoj takvoj pretpostavci.54 Ako se da takvo znaenje imenu Auta,rijata, onda se i problem njihovih granica pojavljuje u drugoj svetlosti.
DardaniJa je, kao to emo videti, bila najveim delom izrazito ilirska.
UkoLiko dar danskJ etnos nije bio form~ran u vreme kada uj emo za Autarijate, onda je njegova ilirska komponenta, po svoj pr ilici, bila autarijatska. Moda e nam arheoloka istraivanja pomoi da jasnije sagledamo ove odnose.
to se vie severne i zapadne granice prostiranja Autarijah, one se
ne moraju nl traiti ako se prihvati hipoteza o skupnom znaenju njihovog imena . Uostalom, ov,i daleki predeli bili su u to vreme jo potpuno nepoznati antikim piscima, tako da bi bilo iluzorno initi ma
kakve pretpostavke o tim granicama.
Skupno ime Autarijati ne mora se nuno zasnivati na postojanju
plemenskog saveza ili natplemenske organizacije, mada mater,i jalni razvitak V i IV veka doputa i takvu mogunost. To je moglo biti ime kojim
su blii ili dalji susedi obeleilri itelje jednog veeg podruja ne prejudicirajui time nikakvo politiko jedinstvo . .Meutim, vojna ekspanzija
zasnovano. Mnogo je verovatnije, s obzirom na njihovo poznije irenje, da su
Autarijati i tada mislili da pregaze tribalsku teritoriju i da se dolinom June
Morave spuste prema zemlji Agrijana ili prenia Peoniji. .
51 V. str. 149 i d.
52 Sem usamljenog i stoga ne sasvim sigurnog Justinovog podatka o
ratovanju Filipa s Dardancima, nemamo drugih vesti o Dardancima pre keltske najezde 280. godine. V. str. 105-106.
53 Tomaschek, Autariatai, 2593: Andere Teile gingen in den Dardanoi,
Enetoi und zum conventus Naronitanus gehorigen dalmatischen Stammen auf
und so verschwind der Name.<<
54 O imenu
'IAI.upwi, koje je imalo i ire geografsko znaenje i ue po
litika, usp. moj lanak Etat illyrien, 143 i d.
85

ostvarena pod imenom Autar ijata ve pretpostavlja postojanje jedne

centralne vlasti vezane upravo za ovo ime. Kada je docnije dolo
do slabljenja autarij,atske zajednice i do masovnog iseljenja Autarijata
iz zemJje, izbila su na povrinu, na teritoriji koju su nekada zauzimali
Autar:ijati, manja, ranije nepoznata plemena, pod sopstvenim imenima
- Dindari, Dezitijati, Glinditioni i dr.
jae

AUTARIJATI

IZMEU

335. i 279. GODINE.

Prema Strabonu, "Autarijati behu jedno vreme najvei i najmo

niji ilirski narod. Ova karakteristika odnosi se, svakako, na vreme kada
su oni, kako neto dalje kae Strabon, pokorivi T-ribale, koji se pruaju
od Agrijana do Istra u duini od 15 dana hoda, zavladali i drugim Traa
nima i Ilirima<<.55 Dve injenice, koje smo i ranije ,istakli, nameu zakljuak da se osvajanje tribalske teritorije od strane Auatrijata dogodilo posle Aleksandrova pohoda na Dunav: l. Tribali, od kojih je Aleksandar
smatrao za potrebno da obezbedi Makedcmiju pre nego to se upusti u
daleki pohod protiv Persijanaca, u njegovo vreme bili su jo uvek onaj
moni narod koji je i Filipu mogao da p r kosi; 2. Autarijat.i su se 335. godine nalazili u svojoj zemlji. Mogue je da je upravo pobeda Aleksandrova nad dotada najveim narodom srednjeg Balkana postala povod da se
Autarijati stave u pokret i pregaze zemlju svojih istonih suseda. Do tog
vremena ruro)cep.ci:Icnot, oni sada razvijaju veliku vojnu mo i pokoravaju ne san1o Tribale ve i druga susedna plemena.
Nemamo razloga da misHmo da su Autarijati okupirali celu tribalsku teritoriju i da su se rairili na istoku do Iskera. Naprotiv, Strabonavo ukazivanje na sukob Autarijata sa Skordiscima (KarsAI''GlJGav d'tl:JtCJ
LKOp<)iaxwv :rrp6rspov, lJCirspov o't):rro 'I'wp.aiwv, Ot h~at rouc; LKOpoiGKou;
WJTOiJ; Ka.re:rro)J.p.I]CiCcv :rtOAtJV XPOVOV irJXlJoavrn;) navodi n a zakljuak
da je samo zapadna polovina tribalske zemlje billa zahvaena autarijatskom ekspanzijom. Skordisci se naseljavaju, kao to znamo, pos,l e keltskog poraza kod Delfa 279. godine, du Dunava s jedne i druge strane
Velike Morave. U ovoj su oblasti oni pokorili Autarijate, koji su pre toga
iz nje, ili bar njenog ,istonog dela, bili prognali Tribale.
Autarijati dakle smenjuju Tribale kao vodei narod u severnom
delu sredinjeg Balkana. Kakve je razmere uzela njihova hegemcmija,
nemogue je rei. Ne znamo na koja druga plemena i koju oblast misli
Strabon kad kae da su Autarijati zavladaJJ.i i drugim Traanima i Ilirima . Naroi.to ini tekoe podatak o prostira:nju vlasti na odstojanju
od 15 dana hoda, jer nije jasno da li ga tre ba vezati za Tribale i smatra55 S tr. VII 5,. 11 {A 2). Za interpretaciju ovog mesta v. dalje i str. 50.
re po a, 11poy<mamm: II, 25, prim. 4, predlae takoe da se u reenici: ){(X't'C((JTpe:tj;6:[LEVO~ il rron: oi AilT<Xpd-rOt~ Tp~~<XA/..o0c; arro 'Ayptt.vwv vtxpt -roG ''lcrTpou x<XO!)XovT<Xt; IJI.LEpwv 7tEVTEX<XfilEX1X 6/)ov errijp~<XV X<Xt TWV IJ.A/..cvv 0p\{Y.WV TE X<XL 'J)../..uptwV, rei
!J[Le:pwv ne:v-re:x<Xioe:x.a ooov poveu uz vn~p~<Xv, a ne uz x<XO~x.ov-rac;, i misli da ih
treba protumaiti u tom smislu da su Autarijati zavladali Tribalima i drugim
plemenima u Trakiji i Iliriji na prostoru od 15 dana hoda, jer je tribalska
teritorija, po njegovom miljenju, bila ograniena na sofijsku oblast i donji
tok Iskera, to ini duinu 7-8 dana puta, pa bi drugu polovinu autarijatskih
poseda trebalo traiti na zapadu, prema ilirskim oblastima.

86

ti da je tribalska zemlja imala takvu duinu, ili za Auta.r ijate.56 Verov:;~,t

no je drugog porekla podatak o dvadeset trodnevnom putu koji su Autarijati prevalili do zemlje Geta. U svakom sluaju , irenje Autarijata nije
ilo samo prema istoku ve i prema jugu, dolinom June Morave, u pravcu Peonije . .
Sreno doba Autarijata bilo je kratkog veka. Dvadesetak godina
posle Aleksandrovog povratka sa Dunava njihovu zemlju je snalo \Teliko
zlo: na nju se sruilo takvo mnotvo aba da je stanovnitvo moralo da
bei i da trai nova stanita. To je bio poetak opadanja Autari.jata. Evo
ta nam izvori ka:.u o ovom dogaaju:
Agatarhid sa Knida, geograf sredine II veka pre nove ere,fi7 u
delu I1Epl Tfj~ 'Epuepa~ eaJ,aO'O'f]~, govorei o plemenu Akridofaga, koje je
ivelo na obalama Crvenog mora, pominjao je u susedstvu ovog plemena
oblast koja je bila nenastanjena iako je obilovala raznovrsnom paom
zbog toga to je nevieno mnotvo nekakvih korpija, koje su se od kia
namnoile i ojaale, nateralo stanovnike da potrae spas u bekstvu.
Agatarhid je znao i druge s-line sluajeve iznenadnih prirodnih nesrea
zbog kojih su itave oblasti opustele. Meu njima on je naveo i sluaj
Autarijata, koje su abe pr~mora le da napu ste svoju domovinu. Agatarhida ekscerpirao je Fotije, koji je u stvari samo pribeleio, meu primeDima tetoina zbog kojih su se ljudi seliE iz svoje zemlje, abe, kao
to se dogodilo kod Autarijata. Kratku belek:Ju o tome nalazimo i u
Elijanovom spisu rrEpl ~qxov58, svakako prema -istom izvoru: Nedorasle
abe, pavi iz vazduha u velikom broju, preselile su Autarijate iz n}ihove
zemlje u drugi kraj. Najzad, Agatarhid je, oigledno, posluio kao izvor
i Diodoru, koji je neto op.ir niji: ... . a takozvane Autarijate primorale
su abe koje su Se izlegle u oblacima i padale mesto obine kie da na
puste domovi nu i da bee u onaj kraj u kome J danas ive<<.59
Isti dogaaj imao je, po svoj prilici, u vidu stariji savremenik Agatarhidovfio, istoriar Heraklid sa Lemba, kada je u XXI knjizi svoje
Istorije pisao: >>U Peonij[ i Dardaniji padale su s neba kao kia abe
i bilo ih je tako mnogo da su se kue i ulice njih napunile. Prvih dana
ljudi su nekako izdrali tamanei ih i zatvarajui svoje domove. Ali, poto
nisu time nita postigli, ve im se posue punilo abarna pa su ove kuVa ne i peene s hranom, niN su mogli da se poslue vodom, ni nogom da
kroe na zemlju zbog njihovog mnotva, a smetao im je i zadah od leeva, oni napustie svoju domovinu.<<o1
Od svih pisaca ko}i su zabeLeili ovaj retki fenomen Heraklid je
najstariji. Njegov opis je ujedno i najopimiji, sa mnogo slikovitih pojedinosti, koje ine mzumljivim bekstvo stanovnitva i pokazuju kakvu
pusto moe izazvati jedna takva najezda inae be:wpasnih vodozemaca.
Jako nema sumnje da je re o istom dogaaju o kome govori i Agatarhid
57 P h o t. ed. Bekker. p. 443 b , GGM I, 151, F. Gr. H. II,, Nr. 86, Komm.
II C, 150 (A 12); Schvvartz, RE I (1893), 739
5B Aeli an. nEpi ~wwv, 17, e. 41 (A 13).
59 D i od. III, 30, 3 (A 14).
60 Heraklid je iveo sredinom II _veka, dok se Agatarhidovo delovanje
stavlja neto ranije.
61 F H G III, 168 = At h e n. VIII, e. 333 A (A 15, D 101).

87

i ostali potonji pisci, Heraklid se ne moe smatrati njihovim izvorom

jer se kod njega ne pominju Autarijati, ve se najezda aba stavlja neodreeno negde u oblasti Peonije i Dardanije<<. Po izvesnim pojedinostima
blizak je Heraklidu Apijanov tekst o kome e nie biti rei.62
Jedna druga grupa izv:c,>ra omoguuje nam da seobu Autarijata izazvanu najezdom aba stavimo u odreene istorijske okvire.
Izlaui dogaaje u 3. god!ini 117. olimpijade, Diodor pie: U Makedoniji Kasandar je pritekao u pomo peonskom kralju Audoleontu, koji
je ratovao s Autarijatima: spasao ga je opasnost,i, a Autarijate sa decom
i enama koji su ih pratili - bilo ih je oko dvadeset hiljada - naselio je
kraj gore Orbeia.6a Kao to se vidi, Diodor na ovom mestu ne pominje
razlog zbog koga su Autarijati u pokretu i napadaju Peoniju. Meutim,
kod Justina nalazimo spojene vesti o abama kao uzroniku autarijatske seobe i podatak o Kasandrovom kontaktu s Autarijattima, koje Diodor donosi odvojeno. Vraajui se iz Apolonije, kae Justin, Kasandar je udario na AJUtarijate, koji su, poto su napus1Jili r odnu grudu
zbog mnotva aba i pacova, traili da se nastane; plaei se da ovi ne
zaposednu Makedoniju, on s nj,i ma sklopi ugovo:r i primi ih za saveznike, te im dodeli zemlju na samoj granioi Makedonije.<<64 Identino u
osnovi, ali ipak neto bogatije sadrine tako da ne bih znala rei da li
se moe smatrati da je uzeto direktno iz Justina, je sledee mesto iz
Orozijeve Istorije: Kada se Kasandar, poto ga je Ptolemej uinio ue
snikom u pobedi,65 vraao u Apoloniju, udario je na Autarijate; napustivi rodnu grudu i iselivi se iz svojih starih prebivalita zbog nepodnolj~vog mnotva aba ii ~eva, ovi su traili nova sedita. Meutim,
znajui mo i veliinu ovog plemena, da se ne bi desilo da priterani
nudom oni ratom uznemire Makedoniju ,j provale u nju, Kasandar ih
primi za saveznike i smest,i ih na krajnjrim granicama Makedornije.66
Ako se najpre zadrimo na hmnologiji dogaaja, zapaziemo neslaganje izmeu Diodora, s jedne strane, koji Kasandrov dodir s Autarijatima stavlja u 310. godinu, i Justina i 0ro2'1ija, s druge strane, koji
ovaj dogaaj vezujiU za Kasandmvo ratovanje s Apolonijom. tavie,
izmeu Justina i Orozija postoji takoe izvesna razl,ika: dok prvi kae
~2

Dobia, 38, daje paralelu odgovarajudh mesta kod Heraklida i Api-

63

D i o d.

jana.

natcr xai yuvat~iv

xx 19 (A 16). Reenica

'\"OD<;; Ile MmcpL1:T<Z cruv '\"Oi<;; c'cxo'Aou&oiicrt

ilvTa<;; d<;; lltcr[-tupiou<;; xaTc[lxtcrev moe se shvatiti dvojako, ve
li se ilvTa<;; d<;; lltcrfLupiou<;; odvoji zapetama ili ne: Autarijata

prema tome da
je zajedno sa enama i decom bilo oko 20 000<<, ili >>Autarijata je bilo oko 20 000
i oni su sa porodicama naseljeni oko Orbela. Ovo drugo mi izgleda verovatnije, jer se brojevi odnose obino na vojnike, a ne na neborako stanovnitvo.
64 Iustin. XV, 2, l (A 17).
65 Ovde se misli na mirovni ugovor iz 311. godine kojim je privremeno
okonana borba izmeu koalicije Ptolemeja, Lizimaha i Kasandra, s jedne
strane, i Antigona Jednookog i njegovog sina Demetrija, s druge strane. Od
315. godine Antigon je bio ne samo strateg Azije ve i kraljevski namesnik.
Za uspeh koalicije naroito je bio zasluan Ptolemej, koji je 312. godine naneo
teak poraz Demetriju kod Gaze. I Kasandar je uivao plodove ove pobede.
On se oslobodio Antigona kao namesnika. Mirovnim ugovorom bilo je predvieno da e on upravljati Makedonijom do punoletstva Aleksandra IV. Da bi
obezbedio sebi vlast, Kasandar je 310}9. godine dao da se ubije nejaki kraljevi
i njegova majka Roksana.
66 Oros. adv. pag. III, 23, 26 (A 18).
88

da je Kasandar naiao na Autarijate na svom povratku iz Apolonije, po

drugome se to dogodilo kad se on vraao u Apoloniju. Ova razlika ne bi
smela da se ignorie pod izgovomm da je Orozije prepis,i vao Justi.n a i
da je prema tome greka mogla bi,ti samo njegova. Na s:reu, ovaj hronoloki problem moe lako i sigurno da se rei na osnovu onoga to nam
o ratovima Kasandra s Apolonijom kae Diodor.
Kasandar se borio oko baza na Ilirskom pDimorju s ilirskim kraljem Glaukijem, koji se, zavladavi celom junom Ilirijom, toliko osilio
da je mogao da se uhvati u kotac s Makedonijom. 314. godine Kasandar
je zauzeo Apoloniju, pobedio Glaukija i osvojio 'i Epidamn. Ostavivi jake
posade, on se potom povukao, a Glarukija je pokuao, ali bez uspeha, da
Z3JUJZille Apoloniju. 312. godine Korkirani su is,terali makedonslk e ga,mizo"
ne iz dva grka grada: Apolonija je tada proglaena slobodnom, a Epidamn je ustupljen Glaukiju. Te godine watio se Kasandar u Biriju s namerom da se ponovo doepa Apolonije, ali je bio do glave potuen.
Posle toga nije vie dolaz~o u Apoloniju.G7
Ovi dogaaji izloeni su u XIX knjizi Diodomve Istorije, Imja obuhvata i celu 312. godinu. Poto se o Kasandrovom susretu s Autarijatima
govori ne u ovoj, ve u sledeoj, XX knjizi, 312. godina postaje terminus
post quem za datiranje ovog dogaaja. Time se i Orozijevo cum Apolloniam rediret pokazuje kao pogreno, s obzirom na to da se Kasandar
posle 312. nije vie vraao u Apoloniju. Uostalom, ako se usporede Justinovo i Omzijevo izlaganje, doilazi se do is~og zakljuka. Justin govori
o Kasandrovom pov,r atku iz Apolonije odmah posle bitke kod Gaze (312.
godine), dok Orozije vezuje ova dva dogaaja u reenici: Cassander
Ptolemaeo in victoria particeps factus cum Apolloniam rediret .. . , koja
jasno pokazuje da dogaaj o kome je re treba staviti posle 312. Kao
terminus ante quem moe nam posluiti 309. godina, kada je Kasandar,
poto je prethodno uklonio maloletnog kralja Aleksandra IV i kraljicu
Roksanu, dao da se likvidira i nezakoniti sin Aleksandra Velikog Herakle i njegova majka Barsine. Ovo umorstvo Justin pominje neposredno
iza epizode s Autar.ijatima.6s
Justinove rei ab Apollonia rediens ne moraju protivureiti Diodarovom datovanju provale Autanijata u Peoniju u 310. godinu. Nije potrebno da bi se ovo neslaganje objasnilo pretpostaviti, s Drojzenom,69
da je Justin pogreno antidauirao ovaj dogaaj, niti, sa itom,70 da je,
naprotiv, Kasandrov poraz kod Apolonije stavio ranije za dve godine i
da ga je pogreno doveo u vezu s upadom Autarijata. Isto ~tako je nepotrebno i neosnovano pretpostaviti, sa Nizeom,n da je 310. godine Kasandar preduzeo jo jedan pohod na Apoloniju. Kako je Dobija pravilno
primetio,'l2jakim skraivanjem svog uzora, Pompeja Troga, Justjn je do~7

D i o d. XIX, 67, 5-7; XIX, 70, 7; XIX, 78, l i 89; D i o d XX, 28, 2;

l u s t i n. XV, 2. Usp. Papazoglu, Etat illyrien, 160 i d.

GA I kod Orozija se ubistvo malog Herakla pominje odmah iza epizode
s Autarijatima.
69 Droysen, Hellenismus, II, 2, 79, prim. 110. Po Drojzenu, Justin je antidatirao za 4 godine provalu Autarijata u Peoniju.
70

71

Schiltt, 58.
Niese, Geschichte I, 305,, pr. l. Nije mi jaslliO zato Mullenhoff II, 264,

pr. l, datuje naseljavanje Autarijata na Orbelu u 299. godinu.

12

Dobia, 41 i d .
89

veo u neposrednu vezu dva dogaaja koji nisu slediLi jedan za drugim.
Za ekscerptora kao to je on to nije nita neobino. Moemo, dakle, mir
ne due uzeti 310. godinu, koju nam daje Diodor, kao tanu.
Te godine je oko dvadeset hiljada Autarijata prodrlo u Peoniju, a
zatim se, po dogovoru s Kasandrom, nastanilo oko planine Orbela. Ne
vidim razloga da se dovede "u sumnju najezda aba kao uzrok ove seobe.
Nelci su naunici smatrali da su Autarijati nastavili svoje kretanje pod
pr1tiskom Kelta i kao dokaz navodili injenicu da je Kasandar ratovao
s Keltima negde na planini Hemu.73 Ovo svedoanstvo, zabeleeno u PHnija i Seneke prema Teofr<l!stu, ne srne se prenebrei. Meutim, ono ne
daje nikakvih hronolokih indikacija.74 Kasandar je mogao da se sukobi s Keltima 310. godine, ali i znatno kasnije. Pauzanije takoe pominje
jedan pohod Kelta kojri je prethodio velikoj seobi i koji je zaustavljen
u Trakiji, ali ni on ne kae kada je to bilo.75
Uost alom, provala Kelta ne iskljuuje najezdu aba. PDirodna nesrea pogodila je, kako se vidi 'iz Heraklida, june oblasti ootarijatske
zemlje, bliske Peoniji i Dardaniji, dok za Kelte - po svemu sudei, to
su bile manje grupe podunavskih Kelta, koji su sa severa prodirali u
pravcu Rema - ne moemo biti sigurni da su dodirnuH autarijatsku
teritoriju. Tek dve decenije docnije Kelti e se u velikim masama srui
ti preko celog Balkanskog polu:ostrva.
O pustoi koju su abe izazvale kod Autarijata govori i Apijan, u
ve:z;i s drugim dogaajima, u etvrtom poglavlju ILirske knjige . Ovo poglavlje ini odvojenu epizodu, bez veze s prethodnim i potonjim tekstom. U njemu je nekoliko meusobno udaljenih dogaaja .i Jsprepletano
u jednu celinu u obli.ku legendi o kaznama koje su snale skrnavitelje
Apolonova svetlitva u Delfima. Kelti su bili glavni vinovnici o~h zala i
o njima se mnogo govori u ovom poglavlju, tako da je Dobija smatrao
da je celoj epizodi mesto pre u Keltskoj nego u Ilirskoj knjizi.76 Ipak,
u prvoj polovini ovog uprkos mnogih zbrka interesantnog Apijanovog
teksta, Autarijati se nalaze u centru panje:
Zbog svetogra Apolona Autarijati su dopali krajnje nevolje. Oni
su, naime, sa Molistomom i Keltima koji se zovu Kimbri, zaratiLi na
Delfe pa je veina njih nastradala odmah, pre nego to su uspeli da izvedu svoj poduhvat, od kia, oluje i munja koj e su se sruile na njih, dok
je na one koji su se vratili napadalo beskr ajno mnotvo aba, koje su
crkavajui zagadile sve vode. I iz tla su izbili nekakv.i udni gasovi tako
da su kuga i pomor harali kod Ili,r a, i naroito kod Autarijata. Beei iz
svojih domova, ovi su raznosilj sobom bolest i niko nije hteo da ih prihvati iz straha od zaraze. Tako se desilo da su oni prevalili put od dva73
74

Zippel, 40; Schiitt, 59.

P l i n. XXXI, S (30): Nascuntur fontes decisis plerumque silvis, quos

arborum alimenta consumebant, sicut in Haemo obsidente Gallos Cassandro,

cum valli gratia silvas cecidissent. T h e o p hr. a p. Senec. nat. quaest. III, ll,
3: fuit aliquando aquarum inops Haemus, sed cum Gallorum gens a Cassandro
obsessa in iUum se contulisset et silvas cecidisset, ingens aquarum copia apparuit quas videlicet in alimentum suum nemora ducebant.
75 P a u s. X 19, 5: u m:p 6 p~ov [lEV ot Kzf.-coi cr-cp!X-cd!Xv 7tpilln)V D7to inzfJ-6v~ E7tOt'l)<riXV KIX[J.~aut-rr 7tpozf.86v-csc; 3 ax p~ -c~c; Elp(c x'l)c; '"CO 7tp6crm -c~c; 7tOpd1Xc; oiJx cX7tE8ap81)(}"(;(V, X'X-c~Xyv 6v zc; ~X il-cw v IS-e~ 6f.iym -cz ~mxv x~Xi oiJx ci~ ~ 6fL1XXO~ x~X-c 'up~8fLO V "En'l)mv.

Beloch, IV, l , 559, smatra da je Lizimah zaustavio ove Kelte u Trakiji.

76 Dobia, 31.

90

deset tri dana hoda i naselili se u movarnim i nenastanjenim predelima

Geta, u susedstvu Bastarna.<<n U nastavku, Apijan se ponovo vraa na
Kimbre (koje zove Keltima) i govori o kazni koju im je Apolon poslao
za svetogre, o zemljotresima, njihovom lutanju preko mnogih zemala
sve do Pi,reneja i o njihovim ratovima s Rimljanima, koji su na kraju
slomili njihovu mo.
Apijan je u ovom odlomku. oigledno, spojio nekoliko dogaaja.
Po tome to govori o Kimbrima, moglo bi se pomisliti na prvi pogled
da je re o njihovom pohodu 113. godine.7B Meutim, pria o provali
oblaka s munjama i gromovima koji su desetkovali i rasterali bogormlne varvare, koji su se spremali da opljakaju Apolonovo svetilite
u Delf,ima, zabeleena je kod Pauzanije u vezi sa znamenitim pohodom
Kelta 279. godine. S druge strane, kazna boja koja je snala Autarijate
i prinudila ih da se isele - najezda velikog mnotva aba - dobro nam
je poznata: ona se dogodila, kao to smo videli, nekoliko decen~ja ranije.
Tekoe pred koje nas stavlja ovo Apijanovo poglavlje su, tako rei,
nepremostive. Ipak, jedna stvar mi izgleda van svake sumnje: Autarijati nemaju veze s najezdom Kimbra. Upravo je neshvatljivo kako je
Cipel mogao tako neto da dopusti.79 Rekonstrukcija dogaaja koju on
daje polazei od Apijanovog porlatka o zajednikim akcijama Kimbra
i Autarijata, po mom miljenju, je neprihvatJj,iva. Prema Cipelu, Kimbri
su, kada su 114. godine udarili na Skordiske, s tavili u pokret i Autarija,te.
Jedan deo ovih pridruio se Kimbr:ima i Skordisoima i s njlima izvrio
napad na Delfe, dok su dmgi poli prema uu Dunava i usput pokorili
Tribale (koji su, po Cipelovom shvatanju, iveli u toj oblasti). A 109.
godine, kada su bili potueni od Rimljana na reci Rebru, Skordisci su,
navodno, pobegli na sever, napali Autarijate i isterali ih preko Dunava
u movarne predele Geta. Kao potvrdu za Ap1janovo kazivanje o naseljavanju Autarijata u pustim i movarnim krajevima Geta pred kraj
II veka Cipel je naveo znamenitu olbijsku psefizmu u ast Protogena,
koja govori o galskoj opasnosti kojoj su bi'li izloeni i sama Olbija i
plemena koja ive oko nje, pa se meu varvarima koji ele da u zidinama grada nau zaklona od surovosti Galata pominju i neki, inae nepoznati, Saudarati: ... TGJV CE a.t'rrop.OAWV EJtayy6A6vrwy ra.)\tr a<; 1\:o:t LKl
pou<; Jt6Jtmfjt:59a.t Dp.p.a.xi a.v Ka i Mva.p.t v l.lvfJxGm )J.6'(tAfJV Kai ratlTfJV
rO[l xstp.wvo<; fJElV ena.yy6AOVTWV, Jtpo~ OE ro6rot<; 8wa.p.6:ra<; Kai
LKtlGa<; Kai ~a.uoa.pi.ra.<; l':mGup.ETV roD oxupc!lp.a.ro~, oeot6ra<; cba(m.u<;
KUt auroi_:<; thv rwy ra.J,.a.rwv CC)J.O'lfJW ....s o Ukazujui na varijante
'Apotaiot - L:a.potaim, Cipel je ove Saudarate identifikovao s Autarijatima i smatra da se u Protogenovom natpisu odrazio jedan momenat one
borbe na ivot i smrt izmeu ilirskih Au tari j a ta i galskih Skordiska koja
Ap p. Ill. 4 (A 19) .
O Kimbrima: Mullenhoff, IF, 292; IV, 1900, 29 i d.; 445 i d. Ed. N orden, Die germanische Urgeschichte in Tacitus Germania, Berlin, 1923s,, 67--80.
L. Schmidt, Geschichte der deutschen Starome, II, l , 1911,, 1-22. - O odnosima Kimbara i Skordiska v. dalje str. 221 i d.
79 Zippel, 140 i d .; 154.
80 Syll. 3 (1915), br. 495, v. 102- 108 ( = Laty ev, Inscr iptiones antiquae
orae septentrionalis Ponti Euxini Graecae et Latinae, 12, 1916, br. 32, komentar str. 52 i d.)
11

78

91

se, po njemu, odigrala pred sam kraj II veka pre n.e., negde oko ua
Dunava.st
Sve je u ovoj rekolliStrukcij~ neodrivo: l. nemamo nikakvih indicija koje bi govol'ile o prodoru K!imbra na jug Balkanskog poluostrva i
nj.il1ovom napadu na Delfe; 2. ni,j edan izvor ne pominje Autarijate kao
saveznike Skordiska u njihovim mnogobrojnim pohodima na jug krajem
II veka pre n.e.; 3. da su Autarijati pokorili Tribale tek oko 113. godine,
a ve 109. sami podlegli Skordiscima, ne bi se kod Strabona govorilo o
pokoravanju Tr,i bala kao o jednom dogaaju koji pokazuje porast moi
Autarijata; 4. upravo mi udovino izgleda da se borbe Skordiska s Autarijatima lokalizuju negde oko ua Dunava, umesto da se stave u oblast
Pomoravlja, gde znamo da su ova plemena ivela. to se pak tie ~den
tiftikovanja imena Saudarata i Autarijata, ono se moe uiniti privlanim
zbog toga to se oblast jugozapadno od Olbije, gde su iveli Saudarati,
kod Strabona zove ~ niv f'srwv EP1Jp.ia,s 2 to, nesumnjivo, podsea na
Apijanovo r~v f'srwv t1.cl!olJ Kat aoiKlJTOV. Ipak veina naunika smatra
ovu identifikaciju problematinom.s3 Slinost imena je ne jednom zavela
istraivae. Naroito smeta Cipelovoj pretpostavci injenica da se ime
Saudarata moe objasniti kao skitsko.s4 I datovanje Protogenova natpisa
u kraj II veka pokazalo se pogrenim. Dodue, nije postignuta saglasnost
o ovom pitanju, ali postoji izrazita tendencija poviavanja datuma. Kolebanje se uglavnom kree izmeu kraja III veka i prve polovine istog
veka, dok kraj II veka niko vie ne smatra moguim.ss Pomeranje Prost

Zippel, 151 i d.
S tr. VII, 3, 14 ( e. 305):

f.I.E:Toc~u Ile Ti)<:; IIo.mxi)<:; OocMTTl]c; Ti)<:; .Xrro "lenpou im! Tupocv xoct 1j TWV re:T<OV &pl]fJ.lOC rrp6xe:~TOC ~ rre:ll~a<:; rriXcroc xa! &vullpo<:; . . .
s2

sa Usp., na primer, Dobia, 41 i d.; Vuli, Les Celtes dans le Nord de la

Peninsule balkan1que, Le Musee belge, 30 (1926) , 242-243.
84 E. Minns, Scythians and Greeks, Cambridge, 1913, 104, daje sledeu
etimologiju imena Saudarati: sau = crni, daras = odelo. Mins ne smatra za
potrebno ni da pomene Cipelovu kombinaciju.
85 Treba rei da je osnovna sadrinska indikacija na kojoj se zasniva
datovanje ovog znaajnog natpisa upravo pomen Galata. Ko su bili ti Galati?
Skordisci ili maloazijski Gali? Ili Kelti iz tilijske kraljevine u Trakiji? Ili
Bastarni? Ili, najzad, Kelti iz vremena velike najezde? Sva su ova miljenja
nala zastupnike. Zanimljivo je pri tom da su paleografske odlike natpisa pominjanje uvek u potvrdu svake od ovih teza. Boeckh (CIG, 2058), Duchesne
(Mission au Mont Athos 92-93), Dittenberger (u izdanju svoje SyUoge)
bili su za Skordiske iz Panonije. W.A.S. Schmidt (Das olbische Psephisrna
zu Ehren des Protogenes, Rhein. Mus. f. Phil. IV, 1835-36, p. 357 sqq. 571 sqq.)
istupio je s miljenjem da to mogu biti samo traki Kelti i da prema torne natpis mora poticati iz vremena izmeu 278. i 213. godine, kada je
unitena kraljevina Tyle. Ditenberger i Latyschev, IOSPE, J2 br. 32, pridruili
su mu se u drugom izdanju svojih zbirki. P. Perdrizet (Inscriptions de Delphes, 'BCH, XX, 1896, 488 i d.) vratio se na Skordiske, ali se on razlikuje od
Cipela po tome to stavlja napade Skordiska na crnomorske gradove u prvu
polovinu II veka, u vreme kada su ovi bili na vrhuncu svoje moi. Minns
(n. d., 125-126) smatra da su i Skordisci i Komontorijevi Kelti isuvie daleko
od Olbije. S druge strane, Galati sa natpisa ne smeju se identifikovati sa Bastamima, jer su Bastarni bili Germani, a Galati to ne mogu biti s obzirom na
izraz rocA6.Toc<:; xotl :Exipou<:;. Mins smatra da se mora pretpostaviti jedan istovremeni pokret sputanja keltskih plemena iz severne Maarske i germanskih
plemena prema crnomorskoj obali na poetku Il veka. L. S chmidt (Geschi- .
chte der deutschen Stamme, Die Ostgermanen, Miinchen, 1941 2 , 88 i pr. 8)
i C. Patsch (Beitrage, 6 i d.) vide, naprotiv, u Galatima s olbijsk.og natpisa
Bastarne i datuju prma tome spomenik u kraj III veka. D. M. Pippidi (Hi-

92

togenova natpisa u prvu polovinu III veka, a moda, i na poetak ovog

veka, kako neki naunici doputaju - prJbl,i ava nas vremenu kada su
se Autarijati, prema ve prouenim izvorima, iselili iz svoje zemlje.so
Iako je njihovo identifikovanje sa Saudaratima, oigledno, plod mate
i sluaja, treba rei da Apijanov podatak o presel_;enju AutarJjata uzemlju Geta nalazi indirektne potvrae u nekim drugim vestima o kojima e
dalje biti govora. Te vesti e nam pomoi da odredimo i vreme ove
seobe.
Vratimo se ponovo na Apijanov tekst. Oigledno je da je Apijan
pogreio kada je Autarijate doveo u vezu rs Kimbrima. Ako i dopustimo
da su se neke ho,r de Kimbra pridruile Skordiscima u njihovom pohodu na jug, nemamo nikakvih indicija da su oni doprli do Delfa. Antiki
pisci ~naju samo za dva napada varva,r a na Apolonovo svetilite: onaj
poznati napad iz 279. godine, i drugi iz osamdesetih godina I veka pre
n.e. Dobija s pravom naglaava da argumentum ex silentio u ovom sluaju ima prilinu dokaznu mo , poto je svaki napad na Delfe morao
imati velik odjek i ostaviti traga u antikoj lriteraturi.S7 U Apijanovom
izlaganju misao vodilja je prokletstvo koje proganja Kelte i Ilire zbog
svetogra. Pojedinosti o samom napadu - podatak o tome da su varvari jo pre nego to su uspeli da sprovedu svoj plan satrti kiama i munjama koje je Apolon na njih baoio ~ pokazuju da je njegov izvor govorio o znamenitom keltskom napadu 279. godine. Nije teko objasniti
kako je moglo doi do greske kod Ap,ijana kad se zna da su, s jedne
strane, antiki pisci sve do Cezara smatrali Kimbre Keltimass i da je,
s druge strane, najezda Kimbara u rimskoj tradiciji uzrono povezana
sa velikom galskom invazijom, ije je uase jo jednom oivela: tolozansko zlato, koje je rimski vojskovoa Caepio naao na dnu Tolozanskog
jezera i koje je :postalo uzrok katastrofalnih poraza Rimljana u prV'im sukobima s Kimbrima, bilo je, pcrema verovanju Rimljana, ono isto prokleto zlato koje su Tektosagi, jedno od galskih plemena koja su u Delfima osetila mo boga vie nego mo neprijatelja (in quo maiorem vim
stria ~i Callatis in sec. Ill-U !.e.n., Contributii la istoria veche a Rom'iniei,
Bukuret, 1958, 19) istie da ozbiljni paleografski i jeziki razlozi govore u prilog ranijem datovanju Protogenova natpisa i smatra da Olbijci nisu mogli da
jedan dotle nepoznat narod - Bastarne - nazovu Galatima u vreme kada su
GalatiJKelti billi i te kako poznati na celom BalkantSkom poluostrvu. U poetak III veka stavlja natpis M. Rostovcev (CAH VIII, 573, pr. 3, i SEHHW
I, 594. i 599) i dovodi ga u vezu s.velikom keltskom najezdom. Usp. i najnoviji
pokuaj datiranja ovog spomenika na osnovi paleografskih odlika, T. H. I<.Hu1106Utt, K Bonpocy o AaTHpOBKe OAhBifficKoro AeKpera B qecTb IIpororeHa. BAH,
1966, 2, 142 i d. (druga polovina II veka).
66 Dobijaeva napomena (str. 41) da se hronoloki razlo.zi ne bi mogli
navesti protiv povezivanja Protogenova natpisa s Autarijatima, poto e natpis, ma kako se r ano datovao, uvek biti pozniji od vremena u koje literarni
izvori stavljaju iseljenje Autarijata, je samo delimino tana. Jer, ako je natpis znatno pozniji od autarijatske seobe - to bi bio sluaj ako bi se seoba
stavila u poetak III veka, a natpis datovao pod kraj II - smanjuje se, pa
ak i nestaje, verovatnoa da se pod Saudaratima kriju Autarijati. Cipela je
svakako, privukla okolnost to je, po njegovom miljenju, postojala upadljiva vremenska podudarnost izmeu dva dogaaja.
87 Dobia, 36.
88 Apijan smatra Kimbre keltskim plemenom i u Emph. I, 29, 130.
93

numinis quam hostium senserant), dovukli sa sobom u domovinu i, progonjeni kugom, baci1i u jezero da bi se spasU nevolje.s9
Ako je, dakle, tana tradicija prema kojoj su Autarijati uestvovali
u nekom napadu na Apolonov hram, to je moglo biti samo 279. godine.
Apijan kae da su Autarijati zaratili na Delfe Sa Molistomom i KeUima,
koJi se zovu Kimbri. Reenica Mo).tcrr6p.cp yap atno\x; Kat KE:f.ro'l~ roi~
Kip.~pot~ }.sy-op.svot~ E:rrt ~ s:Acpous crucrrparsDcrat tako je formulisana
ela ostaje nejasno da li je Molistom, ko), -inae, nije posvedoen, bio
autarijatski ili keltski voa. Ovo drugo mi izgleda verovatnije.llO
Posle pohoda na Delfe, Autarljati su, prema Apijanu, morali da napuste svoju zemlju i nakon dugih stranstvovanja naselili su se u getskoj
pustinji. Da 1i iz toga treba zakljuiti da je, sem seobe koja nam je sigurno posvedoena 310. godine, bila jo jedna posle 279?
Pre svega, treba rei da su onih dvadeset hiljada Autarijata koje
je Kasandar smest,i o kod Orbela predstav,ljaLi, bez sumnje, samo jedan
deo ovog velikog naroda. Pod pritiskom Kelta, ili zbog aba, AutarijaJt:i
su morali isprazniti neke krajeve svoje prostrane zemlje. Meutim, Strabanovo svedoanstvo da su Autarijati bili uniteni od Skordiska ne moe
se shvatiti ako se ne pretpostav,i da je, i pos.l e seobe krajem IV veka,
ostalo Autarijata u oblasti koju su nekada naseljavali Tribali, a koju su
docnije zauzeli SkorcLisci. Upravo injenica ela je Autarijata mo.r alo biti
u zemljama kroz koje su Kelti prolazili na svome putu u Grku moe,
moda, objasniti tradiciju o ueu autarijatskih eta u keltskoj najezdi
na Delfe. Nije Ii i iseljavanje Autarijata u zemlju Geta, o kome nam govori Apijan, u veZJi sa keltskom najezdom i sa nastanj<ivanjem Skordiska
oko ua Save u Dunav?
Apijanov podatak o dvadeset trodnevnom putu koji su prevalili
Autarijati do getske zemlje na uu Dunava sadri elemente koj[ mogu
izazvati sumnju.9t Meutim, kao to emo videti, zahvaljujui njemu mi
89 Usp. I u s t. XXXII, 3. O ovoj delfijskoj verziji galskih ratova<<, koja
objanjava Apolonovom osvetom propast raznih keltskih i ilirskih plemena,
v. A. S. Reinach, Delphes et les Bastarnes, BCH 24 (1910), 311, pr. 4 i d., koji
smatra da je Posejdonije posluio kao izvor Apijanu, i: Dobia, 63 i d. i 252,
koji ukazujui na Posejdonijev fragmenat FHG III, 261, fr. 27 = S tr. IV, l, 13
(e. 188). odbacuje Renakovo miljenje i poreenjem Apijanovog teksta s Justinovim dolazi do zakljuka da im je zajedniki izvor, verovatno,, bio Timagen.
90 Prema Renaku, Molistom je bio keltski voa. Da bi objasnio zato
se lmd Apijana voa Kelta zove Molistom, dok je kod Posejdonija (A t h e n.
VI, 25, v. (S 3) i dalje str. 212) zabeleeno ime Bathanat, Renak izlae pretpo
stavku da se Apijan koristio ne samo znamenitim Posejdonijem iz Apameje ve
i manje poznatim Posejdonijem iz Olbije, ije delo m:pi Toii illx.e!Xvoii x.!Xi Twv x.!XT'!XiJT6v pominje S u d a s (n. d., 311, nap. 3). Meutim, na str. 329 (addenda)
Renak kae da je Filarh (FHG I, 325, 4) bio jedan od izvora Apijanove fantastine prie i da, verovatno, od njega potie i ime Molistoma, voe Gala 279.
godine, koga ostali zovu Brennos ... Molistomos je deformacija ili linog imena ili imena Brennos i Bathanatos, koja su bila pre titule nego lina imena.<<
Kao to se vidi, Renak i sam nije mogao da izae na kraj sa svojim kombinacijama. Bren i Bathanat ne mogu, naravno, biti ista linost, jer je Bren izvrio samoubistvo posle delfske katastrofe, a Bathanat vratio Kelte u Podunavlje. S druge strane, malo je verovatno da su oba ova imena titule i da nam je
samo kod Ateneja zabeleeno lino ime Brena. Za Bathanata v. dalje.
91 Tako, na primer, Apijan kae da su se Autarijati naselili u susedstvu
Bastarna rr!Xpc{ To B!XcrTE:pvwv Ovo<;. Bastarni se, meutim, pojavljuju na uu

94

moemo objasnit:Ji drugi podatak, a to je ujedno provera tanosti Apijanovog iskaza. Re je autarijat,skim voj-nicima u slubi Lizimahovoj. Ovaj
podatak, dobro poznati i sa raZ11ih gledita pretresan, nije dosada bio
i skorien za problem autarijatske seobe na istok.
Prema Diodoru, zimi 302/ 1. godine, uoi veLikog okraja kod lpsa,
kada su se vojske Lizimaha i Kasa111dra ve okupljale u Maloj Aziji, neki
Lizimal1ovi vojnici, dve hiljade Autarijata i oko osam stotina Likijaca i
Pamfi1ijaca, prebegoe iz zimskog logora Antigonu. Antigon se pokazao
vrlo ljubazan p['ema njima, dade im plate koje tim je, kako su oni govorili,
Lizimah dugovao li poastovao ih darovima.92 Hronoloki ne tako prec.izna je beleka koju itamo u Polijenovoj 'ZJbirci Stmtegematon: Kada su
Autarijati u bici kod Lampsaka protiv Demetrija izgubili svu svoju pratnju i prtl<jag, Uzimah, bojei se da se varvari ne pobune zbog toga to
su izgubili sve to su imali, ia:vede ih izvan jarka toboe radi deljenja
ita i na dati znak sve pobij-e. Bilo ih je pet hiljada.93
Otkuda ovi Autarijati u Lizimahovoj vojsci? Niko, koliko mi je poznato, nije pos,t avio ovo pitanje.94 Ne znamo tano kako je ila zapadna
granica Lizimahove kraljevine, alti ona nikako nije mogla da obuhvati
oblasti u kojima su iveLi Autarijati pre nego to su se iselili na donji
Dunav. Planina Orbel nalazila se izvan Lizimahove te11itorije, sudei ve
po tome to je Kasandar bio taj koji je u njenoj blizini naselio izbegle
Autarijate. Prema Tamu, kada je 302. godine dolo do obrazovanja nove
koalicije protiv Antigona i Demetrija, Kasandar je dozvolio Lizimahu da
vrbuje na njegovom podruju Autarijate.9~ Ovu misao ugledni engleski
istoriar helenizma nije razvio ni obrazloio. Ona mi ne izgleda ubedljiva. Zato bti Limrnah uzimao najamnike sa Kasandrove teritDirije kada
mu je cela Trakija stajala na raspolaganju? Izvori govore samo o vojnim kontingentima na elu sa Prepelajem koje je Kasandar poslao svome savezniku kao pojaanje. Autarijati nisu biLi u njihovom sastavu. Stoga mi se ini da je jedini nain da se objasni prisustvo Autarijata u Lizimahovoj vojsci pretpostavka da je on doao u dodir s njima na donjem
Drmavu, u toku jednoga od svoja dva getska pohoda.
Nije ovde mesto da raspravimo o pnilino zamrenoj istoriji Lizimahovih odnosa s Getima.96 O njoj je dosta pisano, a i ja u se osvrnuti
na nju u posebnoj raspravi. Cinjenica da je 302. godine Lizimah imao
Dunava tek pred kraj III veka. Ovaj se podatak ne moe drukije shvatiti do
kao anticipacija pisca koji je navikao da za stanovnike ove oblasti smatra
Bas tame.
92 Dio d. XX, 113,3 (A 21).
93 P o l y a en IV, 12, l (A 22). Izraz drrocrxe:ua:i obuhvata ne samo prtljag ve i sva lica koja su pratila jednu hel enistiku vojsku (P o 'l y a e n. IV, 6,

13: 't'~v drrocrxe:u~v, 8v ~ yuva:ixe:c; ~cra:v a:inwv xa:i 't'Bxva:, xa:l rra:/./.a:xa:l, xa:i otxha:L, xoci
xpucr6c;, xa: i &pyupoc;, xa: i 8crcx. &.1./.cx. 8x-njcrCX.VTO drro 't'~ e; !J.E:'t'U 'A/. 8 ~a:vapov cr-rpcx.-rda:c;);

Rostovcev, SEHHW Ill, str. 1334, pr. 71.

94 Oba navedena podatka su dobJ1o poznata u nauci. O njima se raspravlja u svim opirnijim istorijama helenizma i naroito u monografijama o Lizimahu: B. Possenti, Il re Lisimaco di Tracia, Torino, 1901; W. Hiinerwadel,
Forschungen zur Geschichte des Ki:inigs Lysimachos von Thrakien, Ziirich,
1900; F. Geyer, Lysimachos, RE XIV (1928), 1-31; Giovanna Saitta, Lisimaco
di Trac'a, Kokalos I (1955), 62-154.
95 W. W. Tarn, CAH VI (1927), 502.
06 Osnovni izvor su dva Diodorova fragmenta iz XXI knjige njegove
Istorije (XXI, ll, i XXI, 12). Od njih se razlikuje Pauzanije (I, 9, 7).

95

Autarijate u svojoj slubi reava, po mom miljenju, definitivno sporno

pitanje o vremenu njegovog prvog pohoda protiv Geta.97 Na donjem Dunavu, u zemlji Geta, Lizimah je naiao na Autarijate, koji su se nedavno
bili doselili iz svoje daleke domovh1e u ove puste krajeve li koje, svakako,
nije bilo teko nagovoniti da se uvrste kao najamnici s obzkom na nevolje koje su p.r etrpeli i na teke uslove ivota u novoj postojbini.9S Verolornstvo Autarijata o kome govori Diodorr i nepoverenje koje je Lizimaha nagnalo da pobije pet hiljada svoj.i h najamnika moemo takoe smatrati dokazom da Autarijati nisu odavna bili u Lizimahovoj slubi.
S druge strane, prisustvo Autarijata u Lizimahovoj vojsci 302. godine pokazuje da ne smerno pomeriti datum preseljavanja Autarijata iz
Pomoravlja na donji Dunav posle ove godine. 310. godine Autarijati su
biH, kao to smo videli, u 'pokretu zbog elementarne nes.ree koja je zadesila njihovu zemlju. Nemamo razloga da pretpos.tavimo da je sem ove
seobe bila jo jedna 279. godine, kako bi proisticalo iz Apijanova teksta
ako se on primi kao taan. Naprotiv, sva je verovatnoa da je i ovde
Apijan pogreio kada je seobu Autarijata na donj1i Dunav - u iju istorinost bismo, verovatno, posumnjali kad ne b~ bilo poda taka o Autarijatima u slubi Lizimahovoj - povezao uz keltsku najezdu. Da su oni
tek pos.Je 279. stigli u zemlju Geta, ne bismo ih imaLi u Lizimahovoj
vojsci.
Prema tome, tradicija koj,a propast autanijatskog plemena objanjava njihovim ueem u pljaki delfijs.kog hrama ne nalazi potvrde u
drugim izvorima. Raseljavanje Autarijata oko 310. godine, izazvano elem'entarnom nesreom, vremenski blisko pojavi Kelta u srednjem Balkanu, s jedne strane, i legenda o Apolonovoj kazni koja je zadesila ne
samo Kelte ve i Ilire , s druge strane, su osnove na kojima je izrasla
ova tradicija. Apijan je kombinovao svedoanstvo o najezdi aba na autarijatsku zemlju s priom o Apolonovom prokletstvu. Istu priu ponavlja Apijan i neto da1je u vezi sa Skordiscima.9,9 I ovi su zbog napada
na delfijsko svetilite bili osueni na istrebljenje, i kada je Lucije Scipio udario na njih, niko od suseda nije hteo da ratuje na strani skrnavitelja svetinja, ve su ih rado bez pomoi preputali Scipionu, jer su
pamtilJ nesreu koja je zbog Autarijata zadesila sve Ilire. U ovako razgranatoj legendi teko je odvojiti istorijsko od neistorijskog.
O propasti Autarijata postoji i druga ver:l)ija, sauvana kod Strabona. Suprotno Apijanovoj, ona nema u sebi nieg legendarnog, ve se
odlino uklapa u opte prilike toga vremena. Prema Strabonu, Autanijati su >>najpre bili poko'feni od strane Skor mska, a zatim od strane
Rimljana, koji su i same Skordiske, dugo vremena veoma mone, savlad al:i.lOO Ovaj podatak n a m otkriva uzroke slabljenja ~ n estanka neka da
monih plemena: meusobne ratove i ratove s Rimljcmima. Autarijati
koji su ostali u zemlji i preiveli veliku nesreu koja ih j e zadesila oko
310. godine bili su, nekoliko decenija docnije, izloenJi napadu Skordiska,
Usp. literaturu navedenu napred u nap. 94.
Podsetimo jo jednom na to da Strabon naziva oblast s one strane
Dunava u koju je Lizimah bio lukavstvom primamljen za vreme svog drugog
rata protiv Geta, ''~ -rillv rc:-rwv il p"l)fLiiX, a da su se, prema Apijanu, Autarijati
naselili u 'r~V rc:-.wv BAwl>"l) XIXi aoix'I)TQV,
.
99 Usp . .(A 20) i odeljak o Skordisdma str. 242.
too S tr. VII, S, 6 (A 23).
07

08

96

koji su, povlaei se iz Grke, doli da se nasele oko ua Save u Dunav.

Ovo je u stvari. poslednja istorijska vest o Autarijatima ,k oja nam je
sauvana. Posle toga im gubimo trag.
injenica da Autarijati, za koje Strabon kae da su bili ro ]J.Eytcrrov
Kat aptcrrov rwv 'l"A)cuptwv :"9vo~, nestaju na ovaj nain govori takoe,
ini mi se, u prilog pretpostavke koju sam ranije iznela: da se tim ime
nije zvalo jedno pleme, ve oitav skup plemena. Jer, niti su se svi Autarijat.i iseli!li niti su mogli sV<i da budu istrebljeni. Nova, plemenska imena
izbila su na povrinu i staro, skupno ime je zaboravljeno.
II.

ETNiKA

PRIPADNOST I IME

O etnikoj pripadnosti Autarijata nema ta mnogo da se kae.

Iskazi Strabona (AuraptG.rat to p.sywrov Kat clpwrov ruN 'lA),upt~v
Ee vo~ (VII, 5, ll), 'IAluptwv os Auraptdrat Kat 'Apotai:ot Kod D-apocivwt
(VII, 5, 6) i rwv 'I"A"Auptwv rou~ rc Aurapto.ra~ Kat rou~ Aapoavsa~
(VII, 5, 12), Pseudo-Skilaksa (ci~ Auraptcira~ E-evo~ 'IAluptK6v) i Apijana (Ill. 4: AOt]J.O~ l1v 'Il"Auptillv Kat cp96po~ AU'taptswv ]J.ci),tcrra i Ill.
5: ]J.V~]J.lJ rwv ot 'Auwptsa~ 8~ rccivra~ 'IAlupwu~ cru]J.rrccr6vrwv) 101 o tome
su nedvosmisleni: Autarijati su bili ilirsko pleme. U Apijanovoj genealogiji Ilira Autarijej se nalazi u prvoj generaciji Ilirove dece: 'IA"Aupttj)
os rcai:oa~ 'Eyxt.lsa Kat AuraptE:a Kat D.cipoavov Kat Ma!oov Kat Tau"Aavra Kat Dcppat~ov ycvcr9at. 102
Sin Autarijejev bio je Panonije, eponim Panonaca. Ako bi se na
osnov~i ovakvih konstrukcija smelo neto zakljuiti, rekli bismo da Autarijati spadaju u ona plemena koja su rano obuhvaena skupnim imenom
Ilira, dok su Panonci docnije dodani ovoj genealogiji, i to putem Autarijata, koj1i su bili najsevemij,i u skupini starih ilirskih plemena i njima
najblii.
Kod Stefana Vizan1lij,s kog Autarijati su zabeleeni kao 9vo~ 8EcrrrpwrtK6v103. Nema sumnje da je posredi greka, i to ne greka samog
Stefana, koji se poziva na tri pisca kao izvore za svoju beleku, ve greka nekog od potonjih prepisivaa.
Ime Autarijata zabeleeno je u dva oblika. Najei je oblik Auraptdrat. Njega upotrebljavaju Pseudo-Skilaks, Agatarhid, Diodor, Nikola
iz Damaska, Strabon, Arijan, Polijen, Elijan, a prema Stefanu Vizantijskom, on se nalazio i u deHma Haraksa, Favorina i Eratostena.104 Jedi
no se kod Apijana pojavljuje obl,i k s grkim nastavkom Autapte!~, Au101 Usp. tekstove Strabonove (A 2, A 23, A 8), Pseudo-Skilaksove (A 4),
Apijanove (A 19, A 20).
ro2App. Ill.2(A24).
10 3 S t e p h. By z. s. v. AiYru.pLEiTcn (A 25). Ne shvatam ta Sui, Skilakovo
jezero, 124, hoe da kae kad pie da se granica Autarijata na jugoistoku odreivala rekom Drimom i da se tako >>moe i protumaiti vijest koju je zabiljeio St. Bizantinac gdje kae da su Autarijati ~Ovoc; E>e:crrrpruTLxov. Ne izgleda mi verovatno ni miljenje H. Treidler-a, Alte Volker der Balkaniha,libinsel,
Arch. f. Anthropologie, N. F., 12, 1913, 105, koji ovaj podatak ubraja u dokaze
o iLirskoj invaziji na jug Poluostrva.
104 Mayer, s. v., ima i oblik Au,u.pLe:Tillv. To je, svakako, omaka, jer rukopisi P s. Ar i s t . mir. ausc. 138, belee variae lectiones u.il&cxpLMruv, ailT<XP~wv.
O oblicima Audaristenses, Audariatai, v. dalje, za l:u.u3u.paT<Y.L - v. tekst na str.
91 i pr. 80-85.
7 Djela XXX

97

raptwv, Auraptsa~ (ovo poslednje je, kako se vidi iz k1iti6kog aparata,

vajghojzerova konjektura na osnovi Kandidina latinskog prevoda iz
XV veka: fama est Autarias ).105
Majer (I, 70) belei i oblik Autarii koji je naao u Propercijevom distihu: Et dicam, licet Au tariis considat in oris, licet Hy lleis, illa fu tura
m east (Pr o p., I, 8, 25-26). Pesnik se jada u ovo1 e legiji Mo se KinHja
sprema da ga ostavi i da poe u Iliriju, sa njegovim supar.n ikom, koji
je postavljen za pretora te provincije. Ali on ne da svoju dragu. On se
nee umoriti da pita mornare znaju li koja luka dri zatoenu njego~u
devojku i govorie: >>neka bude i na autarijskoj obali, n eka bude i na
hilejskoj, ona e biti moja. Prema ovom Propercijevom stihu . uao je
etnikon Autarii i u renike. Kod Georges-a stoji pod Autarii, orum:
lllyrische Volkerschaft, wovon Autarius, autarisch, poet. = illyrisch<<.
Ovo m esto mora izazvati sumnju kod svakoga koji koliko-toliko
poznaje istoriju Autarijata. Vie stvari smeta. Prvo, Autarijati nisu bili
pomorski narod, ve su iveli duboko u unukanjost.i. ZatJim, on i nestaju prilino rano i u helenistikoj knjievnosti nema nijednog pomena
koji bi uenom pesniku Pm perciju mogao da poslui kao u zor. Najzad,
Justin je jedini latinski pisac koj.i na jednom mestu o n jima govori (ako
ostavimo po strani poznog Orozija).
I doista, dovoljno je pogledati kritiki aparat i uveriti se d a lekcija Autariis nije autentina. Najbolji rukopis Propercijevih pesama, Neapolitanus, ima Atraciis, a Autariis spada u one mnogobrojne ispravke
koje su talijanski kritiari XV veka izvriLi u rukop1snoj tradiciji rimskih lirika.106 Zanimljivo je podsetiti da je Candida, koji je takoe iveo
u XV veku, u svome prevodu Apijanova dela upotrebio oblik Auta.rii
(prema Apijanovom Aurap tei~), a ne Autariatae.101 Moda je to izvor pomenu tih emendaoija.
Iako je lako razumeti zato su ueni T alijani smatrali za potrebno
da neobino Atraciis zamene imenom velikog ilir skog plemena, njihova
ispravka je neprihvatljiva. Ne znam da li rukovodei se razlozima koje
smo gore naveli, tek n oviji izdavai se v raaju na lekciju Atraciis (C.
Hosius, Teubner, 1922; D. Paganelli, coil. G. Bude, 1947), mada i njeno
tumaenje stvara tekoe . Obino se ovaj pridev vezuje za reku Atrax u
Etol.i ji.tos Meutim, sem kod Plinija (IV, 6) , takva r eka se nigde vie ne
pominje pa je i n jeno postojanje sumnj;ivoJOi3 Pridev iltracius pojavljuje
se kod drugih rimskih p esnika u znaenju tesalski, prema gradu
Atrax u Pelazgiotidi, pozna tom po borbama koje su voene 198; 7. i
191. godine.11o Moda ga i Propercije upotrebljava u istom znaenj u?
Za ime Autadjata predloeno je vie tumaenja. Prema jednom,
Autariatai je izvedeno od hidronima Tario (srpskohrv. Tara ) i prefiksa
au-, oko, pri, kod , i oznaavalo bi, prem a tome, stanovnike oko reke
105

V . (A 19).

Usp., na primer, Catullus, Tibullus, Pr:opertius, ed. L. Muller, Leipzig,

1870, Praefatio (uz Propercija) p. XX,: Autariis lta~li, Atraciis N (o pojmu !tali
usp. p redgovor uz Katula p . X V ).
101 V. napred tekst uz nap. 105.
108 Paganelli, ad l. e.: Atra.x, riviere d'E.tolie.
109 Oberhummer, RE Il (1 896), 2137, s. v. Atrax Nr. 2: beruht wohl auf
Missverstandnis.
tto Oberhummer, ibid . Nr. l.
t&s

98

Tare.111 Ovo Tomaekovo objanjenje nailo je takorei na opte odobravanje. Prihvatili su ga K,remer, Krae, Majer, vicer i dr.112 Kremer
je prefii:ks au- doveo u vezu sa srpskohrvatskim >>U<<, sa znaenjem >>kod,
pri, a Krae ukazao na ilhizirani oblik Aufustianis za lat. ad Fusciana, u
kome bi au- bilo prevod lat. ad.
Budimk doputa dve mogunosti. Ako je etnikon 2:o:uoo:paToet varijanta poznatijeg oblika Autjdariatae, onda se ovo ime moe objasniti
leksikom grupom jsjteutaj tauda, koja zna,i mnotvo, masa, narod, zajednica. Ako se pak ime Autjdarieus odvoji od pontskog imena ono se
moe dovesti u vezu sa sinonimnom leksikom grupom koja je dala
lat. uber i gr. o(J0o:p.l1 3
Rusu je istupio sa drugom etimologijom,lt4 On dri da je neprihvatljiva podela Au-tari-atai jer se ilirski etnikoni grade obino bez prefiksa,
npr. Delm-atai, Desidi-atai i dr. Sem toga, ime Tara je posvedoeno vrlo
pozna, tek kod Kinama (XII vek). Po njegovom miljenju, prvobitni.
korektni obliik etnikona glasio je Audariatai, i on to ime izvodi od korena Aud-ar-, od koga potiu~ imena Aud-arus, Aud-ata itd., i ~sa promenom
dj t, Auro)J>.wv, Auoaicswv, i e. *audh- srea, bogatstvo.
U jednom novrijem lanku Krae je pretresao ovo pitanje iznova,
u ce1ini.115 Ostajui pri svom prvobitne>m tumaenju, on je odbacio Rusuovu etimologiju i pobio argumente na kojima se ona zasnivala. Pil'e
svega, nasuprot dvadeset pet i vie potvrda oblika A urapt<Xrat, nema nijedne pouzdane za oblik Audariatai. Plinijevi Audaristenses su, svakako,
identini sa Ptolemejevim gradom u Pelagonijti. AuMpto"ro~ i nemaju nikakve veze s Au tari jatima. Kod Justina pak (XV, 2, l) Audariatas je
emendacija izdavaa. Rukopisi imaju auderiates, aureriatas, abderitas.
Jasno je da takav ispravljeni obLik ne moe biti osnova za etimologiju.
to se tie pozne pojave imena reke Tare, Krae istie da ovo ime nema
paralele u slovenskim jez,icima 'i navodi mnogo primera iz kojih se vidi
da je cela porodica hidronima te osnove predslovenska (Tapa~ reka u
Kalabriji, po kojoj je dobio ime Tarentum; Tarus, pritikoa Poa; Tara,
pritoka Oaze u Francuskoj; Thare, reica u Saksoniji; Tmanta, izvor u
junoj Francuskoj 1td.). U prilog starosti ovog imena govori toponim
T ariana (castellum Tariona, P l i n. III, 141 ),116 Osnova Tara prema
tome mora biti starija od etnikona Autariatai. ,
111 Tomaschek, Mitteil. d. geogr. Gesellschaft in Wien" 23 (1880), id. RE
II (1896), 2593, s. v.: Anwohner der Tara.
112 Kretschmer, Giotta 14 (1925), 88, nap. 3; Krahe BGN, 81 i 16. usp.
dalje nap. 115; Mayer l, 71 II , 15; Schwyzer, Griech. Gramm. I (;1939), 66;
Fluss, RE IV A, 2 273, Blumenthal, Zeitschr. f. Ortsname:nforschung 13, 1937,
256 sq.
113 Budimir,
Ilirski pmblem i leksika grupa teuta, Vjesnik dalm.
55(1953),3 i d.
114 I. I. Russu, Etudes illyriennes, 2, Studia in honorem acad. D. Deev,
Sofia, 1958, 107.
115 H. Krahe, Beitdige zur illyrischen Wort- und Namenforschung, 34.
Der Stammesname Autariatae, Indogermanische Forschungen,, 65, 1960),
113-123.
u6 V. (A S) i str. 75-76.

7*

99

Etimologiju rei Tara, Tarus dao je M. Vasmer, povezavi je zastaroind. tanini- bm, energian, tdrasa >>uurbano, Ietom<<.111 Maj-er dodaje i staroind. taras- prodoran, brz<<, gr. rop6~ - prodoran (o glasu),
brz, hitar<<.11s
Rasu!ivanjima ovih uglednih lingvista teko je bilo ta dodati.
udi me jedino to nisam riigde nala ni rei o imenu planine Tare. Ima
li kakve veze dzmeu ta dva imena? Znaenje brz, hitar<< itd. ne odgovara planini. Ali je vrlo mogue da je oblast Tare ulazila u teritoriju Autarijata.

Zeitschrift fiir Slav. Philologie, 6 (1929), 14. i d.

Mayer Il, 111.- l. Popovi, Z. f. Slav. Phil. 28 (1959), 111 sq., smatra
ime Tara predind:oevmpskim. Majer, I. e. podvlai da se tako jednostavne glasovne grupe kao tar- pojavljuju u raznim jezicima.
117

118

100

DARDANCI
Nijednome od naroda kojima se bavimo u ovoj knjizi ne pristaje
tako dobro epitet balkanski kao Dardancima. Ne samo zato to se njihova zemlja nalazilla u srcu Balkana nego i zato to se oni pojavljuju
kao najstabilniji i najkonzervativniji etniki elemenat u podruju gde je
sve bilo izloeno stalnim p:mmenama i to su, vukui korene iz dalekog
prethomerovskog doba, nalazei se na granici ilirskog i trakog sveta,
sauvali svoju individualnost i jedini od svih plemena u tom kraju uspeli da se odre kao etnos i onda kada su vojniki i politiki podlegli rimskom oruju. Dok se Autarijatima jo pre pojave Rimljana na Balkanu
izgubio svaki trag; dok su Tribali i Mezi svedeni u carsko doba na neznatne ostatke koj1i se teko mogu identifikovati i lokalizovati, a Skordisoi dre samo mali deo svoje nekada ogromne teritorije, dardanske zemlj,e prostiru se u to isto doba od Drine do Timoka, obuhvatajui gornji
tok Vardara na jugu i dolinu Ibra na .severozapadu. A kada je, na kraju
antike, Balkan bio zahvaen dubokim etnikim previranjima, Dardanci
su od svih srednjobalkanskih plemena imali najveeg udela u etnogenezi novih naroda koji smenjuju antike.

Dardanci spadaju meu najstarija balkanska plemena koja su nam

po imenu poznata. Istina, o nj,i ma ne postoje direktna svedoanstva iz
Homerova doba, kao to je to sluaj s Mezima, ali itav niz okolnosti
pokazuje da su oni iveli na Balkanskom poluostrvu pre trako-fdgijske
seobe, ko~a se, kao to je poznato, daJtuje u XIII-XII vek pre n.e.
U severnom delu Male Azije, u Troadi, iveli su u homerovosko vreme i docnije Dardani. Njihov heroj eponim, Dardanos, opevan je u epu
kao rodonaelnik trojanske vladajue kue. Na junoj obali Helesponta,
izmeu Iliona i Abida, nalazio se gr.Jd grad Dardanos, a, prema tradiciJi, postajao je u stara vremena i grad Dardania, koji je docnije nestao.
Oblast u kojoj su se milazilii ovi gradovi zvala se Dardanija, a po njoj
su docnije i moreuzi nazvani Dardanelima.l
1 Usp. Bii.rchner, RE IV (1901), 2157, sq., s. v. Dardania, i, Thriimer, s. v.
Dardanos, Nr. 3, ibid.

101

Sem Dardana bilo je u severozapadnoj Maloj Aziji i drugih plemena ija se imena pojavljuju i na Balkanskom poluostrvu: to su Mizi
za koje se smatra da su sunarodnici balkanskih Meza, Fr.igijci, ije je
ime, bez sumnje, identino s imenom balkanskih Briga, i drugi. Izmeu Troade i Trakije postojale su etnike veze, koje su zapazili i antiki
p.isci. Tako Strabon belei u' Trakiji pleme Skaioi, reku Skaios i utvre
nje Skaion, a u T["oj1i kapiju koja nosi isto isto ime: Skaia; u T.rakiji ive
Xanthoi, u Troadi se jedna reka zove Xanthos; u Trakiji se pritoka Hebra zove Arisbos, u Troadi jedna reka Arisbe; u Troji postoji reka Rhesos,
a kod Traana kralj Rhesos.2
Veze koje su postojale izmeu baLkanskog kopna i severozapadnog
dela Male Azije3 navode na zakljuak da je, u ovom i1i onom pravcu,
dolazilo do seoba. Krajem XIII i u XII veku pre n.e. krupna etnika
pomeranja zahvatila su najvei deo jugoistone Evrope i mnoge prednjoazijske zemlje. Pomeni >>naroda s mora na egipatskim spomenicima i
njihovih napada na june obale Sredozemnog mora i unitavanja mnogih gradova i drava su najdalji odjek ovih pokreta. To je nemirno vreme
kada bogata Troja pada pod udarcima Ahajaca. Arheoloki nalazi pokazuju u to vreme na celom egejsko-anadolskom podruju nagli prekid starijih visokih civ,i1izacija i nj,i hovu zamenu primitivni jom materijalnom kulturom. Impulsd ovih pokreta dolazili su sa severnog Balkana i zbog toga
se u modernoj nauci smatra da su, u vreme te egejske seobe, razni narodi sa Balkanskog poJuostrva - Mezi, Frigijci, Dardanci - preli preko Moreuza i naselili se u Maloj Aziji.4
Zanimljivo je da antiki pisci, kada govore o vezama izmeu stanovnitva Troade i Trakije, ne pominju balkanske Dardance kao srodnike maloazijskih Dardana. Izuzetak ini u tom pogledu Diodor, koji
kae da je Dardanos vladao mnog,i m plemenima u Aziji i >>naselio i Dardane koji su s one strane Trakije.5 U ovoj tracticij.i, meurtim, balkanski
Dardanoi pojavljuju se kao iseljenici iz Troade, umesto da, obrnuto, maloazij<Ski Dardani budu sa Balkana. Sudei po ostalim izvoDima o egejskoj seobi, ova verzija iskrivljuje realne odnose,6 iako se mnogo vekova
kasnije pojavljuje i kod pozno-antikog pisca Solina, koj'i kae za Dardance da su ljudi trojanskog roda koji su podivljali i postali varvari.7
Nije teko objasniti kako je dolo do tog predanja. Tri mona naroda antike, Epiroi, Makedonci i &imljani, smatrali su legendarnog Dardana,
2 S tr.
XIII, e. 590: rroi.I.<Xi ()8 OfJ.WVUfJ.i<XL 0pq~l x<Xi Tpwcrlv, oTov L:xuwi 0p~
xsc; twe:c; Y.<Xi l:x<XLoc; TCO'!<XfJ.OC:: Y.<Xi l:x<Xiov -re:izoc; Y.<Xi iw Tpolt:F l:x<XL<Xt TCDA<XL' Eav0LOL
0p~xe:c; , EavOoc; rro-r<XfJ.OC:: 8v Tpott:F "ApLcr~oc; 6 E fJ.~ O:J.J.wv dc; -rov "E~pov, 'Apicr~1J v
Tpoiq- 'Pijcroc; rro-r<XfJ.OC:: ilv Tpoit:F, 'Pijcroc; 38 x<Xi 6 ~<XcrLI.e:uc; "'"v 0pqxwv.
3 Usp. i S tr. VII, 3, 2 (M 2): >>l Frigi su u stvari Brigi, nekakvo t rako
pleme, kao i Migdoni i Bebriki, i Maidobithini, i Bithini, i Thini, pa, rekao bih,
i Mariandini. Ovi su svi napustili sasvim Evropu, dok su Mezi delimino
ostali.<<
4 O egejskoj seobi v. K. Bittel, Grundziige der Vor- und Friihgeschichte
Kleinasiens, Tiibingen, 1950, 61 i d.
5 Diod. V, 48 (D 1).
6 V. Thriimer, RE IV (1901), 2177 sq. Zanimljivo je da je i o Pe:oncima
postojala tradicija da su vodili poreklo od trojanskih Teukra (H er. V, 13).
TIemer s pravom odbacuje ovu tradiciju kao neistinitu, ali smatra da je u
njoj na neki nain dola do izraza srodnost Peonaca i Dardanaca, ije su se
teritorije na Balkanskom poluostrvu dodirivale.
7

102

S o l i n. Il, Sl (D 2).

rodonaelnka trojanske loze, svojim dalekim pretkom, pa im se inilo

nedostojnim da se njihovo poreklo vezuje za balkansko pleme koje je
bilo pozna to po primitivnosti i varvarskim obiajima. Ako se ta veza
morala priznati, a ona se nametala sama po sebi, to se inilo na na6in
koji je najmanje pogaao as t i dostojanstvo trojanskih Dardana: bilo
je manje uvredlj.i vo za njih da divlji Dardanci budu potomci maloazijskih Dardana nego njihovi preoi.s I rimski car Kloodije Il, koj.i je bio
poreklom iz Dardanije, mogao je da se dii svojom trojanskom krvlju
i krvnom vezom sa mitskim Dardanom:n
U prilog starosti Dardanaca na Balkanskom poluostrvu govori i
njihova veza sa nek.i m plemenima u junoj Italiji. Kod Strabona su nam
zabeleena dva dardanska plemena: f'aJca~ptot i 8ouv6.rcu.to Oba imena
imaju svoje najblie analogije na Apeninskom poluostrvu: Calabri, po
koj.i ma je nazvana oblast Kalabrija, bi:li su, verovatno, srodni s dardanskim Galabrijima, a Daunii, u Apuliji, s balkans,kim Thunatima.ll Teko
je verovati da je posredi sluajna podudarnost imena. Uostalom srodnost
stanovnitva Apulije i Kalabrije sa stanovnitvom Dardanije ne iznenauje nas, jer se inae zna da su se neka .ilirska plemena sa Balkana preselila na Apenins:ko poluostrvo.1'2 Meu njima je moglo biti i Dardanaca.
Nije iskljuivo da i pleme Dardi u Apuliji, za koje Plinije kae da ga je
nekada unitio legendarni Diomed,t3 .ima veze s Dardancima. A kako prelaz Ilira u junu Italiju prethodi nasoeljavanju Grka u toj oblasti (to se
vidi i iz tradicije o Diomedovom pokoravanju Darda), on se mora staviti
u kraj II milenija Hi na sam poetak I, tj. priblino u vreme kada je bila
i trakofrigijska seoba.
O razlozima koji su naterali Dardance da se delimino isele iz svoje postojbine, jedni u Malu Aziju, drugi na zapad, u Italiju, mogu se i
niti samo pretpos-tavke. Ob ino se u takvim sluajevima rauna sa pritiskom nekih doseljenika. Na Balkanskom poluostrvu poinje, otprilike u
XII veku, prelaz od bronzanog ka haltatskom dobu. Ako 'i me Ilira veemo za nosioce haltatske kul.ture, onda bismo mogli smatrati da su Iliri
potisli Dardance i naterali ih da se isele. Ali teko da to moe biti tano.
Jer, kada se posle pola milenija Dardanoi ponovo pojavljuju u naim izvorima, ova j put kao istor.ijski posvedoen narod u srednjem delu Balkana, oni su srodni s Ilr~rima. Ilirskih elemenata konstatovano je i kod
maloazijskih Dardana, a Calabri i Daunii izgleda da se takoe nisu izdvajali ,jz ilirske sredine u kojoj su iveli. Stoga sve vie dobija u verovatnoi teza prema kojoj su Iliri pripadali najstarijem indoevropskom
sloju na Balkanskom poluostrvu i arheolozi naginju sve vie vezivanju
jedinstvene kulture bronzanog doba u srednjobalkanskom podruju za
jo neizdiferencirane Iliro-Traane, ili Pelaste.t4 Prema tome i Dardanci
8

Tako objanjava Diodorovu verziju o poreklu Dardanaca iz Male Azije

Thramer, n. m.
9 S H A, v . Claud. ll ,, 9 (D 3).
1o S tr. VII, S, 7 (D 8.1).
u P l i n. III, 103-4.
12 Jugoistoni deo Apeninskog poluostrva bio je naseljen Japig1ma i Me
sapima, koji su Iliri.

13 P l i n. Ill, 104: ita Apulorum genera tria. . . Diomedes ibi delevit

gentes Monadorum Dardorumque . ..
14

prua

O sloenom procesu etnogeneze ilirskih plemena, mogunostima koje

i arheoloki materijal za osvetljavanje tog procesa od eneo-

lingvistiki

103

su mogli p:ripadati ovim indoevropskim stanincima, od kojih su se u

prvom mileniju razvila pojedina istol'ijski posvedoena ilirska plemena,
mada postoji i miljenje da su Dardanci bili ostaci preindoevropskog
autohtonog stanovnitva. Sredstvima kojima raspolaemo teko da e se
ovo tako sloeno pitanje ik?da moi sa sigurnou reitJi. Arheoloki nalazi mogu baciti neto vie svetlosti na zamreni proces etnogeneze balkanskih naroda, posebno Dardanaca, ali reenje etnikih problema ne
moe se oekivati od arheologije. Lingvistika je ta koja treba da kae
o tome glavnu re. Pri tome se ne sme smetnuti s uma da etniko poreklo i etnika pripadnost nisu potpuno istovetni pojmovi. Tako etnika
pripadnost istorijskih Dardanaca otkriva samo delimino njd.hovo pon~k
lo. Jer, iako znamo sigurno da je dardansko ime postojalo jo u II mileniju pre n.e., verovatno u onoj istoj oblasti u kojoj su Dardanci i docnije
iveli, ne moramo iz toga zakljuiti da je u dugom vremenskom razmaku
od vie vekova koji e pl'otei do prvih istor,i jskih vesti o njima etniki
sastav stanovnitva ostao nepromenjen. Ime se moe odrati i kada se
potpuno izmeni sastav onoga to je njime ran1je obeleavano.
I

POLITiKA

ISTORIJA

DARDANIJA U SENCI MAKEDONIJE

Politika istorija Dardanije osvetljena je u naim izvorima vrlo
jednostrano. Za antike pisce Dardanci su biH interesantni uglavnom
kao susedi Makedonije, kao jedan od varvarskih naroda koji su okruavali Makedoniju i na svoj nain uticali na njenu sudbinu, ne dajui joj
da raskine veze sa svojim balkanskim, kontinentalnim korenima. U poetku Makedonija se malo razlikovala od svojih severnih suseda po svom
razVJitku i po nainu ivota. Ali, od onog vremena kada se, naroito pod
Arhelajem, definitivno ukljuila u grki svet, ona se sve vie udaljavala
od varvarskih naroda na svoJim severnim granicama. Politiki, ekonomski i kulturni polet koji je doivela pod Filipom potpuno je izmenio
njen Hk. Od tog vremena njena materijalna bogatstva postaju neodoljiv
pien za njene primitivne i siromane susede.
Dardanci su bili dovoljno daleko od Makedonije da bi ih snala sudbina Peonaca (koj,i su se, kao to se zna, s v,r emenom potpuno helenizirali i pretop:Ui u Makedonce), ali dovoljno blizu da bi mogli da iskoriste
svak,i trenutak slabosti svog jakog i bogatog suseda. Tako je njima pripala uloga veito nemirnog i uvek neprijateljski prema Makedoniji raspoLoenog naroda (Dar dani gens semper infestissima Macedonia.e )15 i
ta uloga se kao crvena nit provlai kroz gotovo sve podatke koji su nam
o njima sauvani. Kao to emo videti, politika istoni,ja Dardanaca nije
u stvari nita drugo do istor,ija dardansko-makedonskih sukoba, bilo da
su Dardanci sami upadali u Makedoniju ili da su makedonski vladari
dolazili u njihovu zemlju da ih zastrae i obuzdaju. Prijateljskih odnosa

lita i bronzanog doba do istorijskih vremena, kao i o nainu na koji treba pristupiti razmatranju takvih problema, v. M. Budimir, Iliri i Prailiri, Vjesnik
dalm. 53, 1950/ 51, 7. i d.; A. Benac, Prediliri, Protoiliri i Prailiri, Simpozijum
I, 1964, 59-73.
ts L i v. XL,, 57, 6 (D 39).

104

izmeu

ova dva naroda nije bilo. Meutim, pad Makedonije, kome su i

sami doprineli svim silama, nije Dardancima doneo nikakve koristi. Napmtiv, kao da je sudbina sjedinila u zlu ova dva naroda: i njihova mo
slomljena je otprilike u isto vreme kada i makedonska. Makedonija pod
rimskom vlau je srazmerno malo strada;la od njtih . Posle 168. godine
nastupa period kada se ta ko .rei' nita ne uje o njima. A njihovo pokoravanje zadalo je Rimljanima srazmerno manje muka nego savladivanje
drugih balkanskih plemena, iako su Dardanci, kako to pokazuje stanje
u doba carstva, ostali jedan od najveih naroda srednjeg Balkana.

Prva istorijska vest o Dardancima odnosi se na vreme Filipa II

(359-336). Poznato je da je makedonski vladar primorao, silom ili lukavstvom, sva susedna plemena da priznaju n~ egovu vlast. Meu ti m
plemenima bHi su i Dardanci. Spasen od zaborava , ovaj prvi pomen Dardanaca zabeleen je , na alost, samo jednom k ratkom reenicom kod
Just1na : Poto je zagospodario situacijom u MakedoniJi i sredio unutranje pri1ike, kae n am epi tomator, Filip je prevarom savla dao i
pokorio Da!l"dance i ostale susede.1o Sudei po tome to se podatak n alazi na kraju osme knjrige Justinove Epitome, p obedu nad Dardancima
treba stavHi posle pada Olinta (348) i Filokratova mira (346). Moda je
ona bila u vezi s pohodom koji je Filip preduzeo pr otiv Ilira 344/ 3. godtne.17 U prvim ratovima m akedonskog kralja s Ilirima, Peoncim a i Traanima, 359. i 356, o koJima nam neto opirnije govori Diodor, Dardanci se ne pominju.1B Prirodno je da je tek prisajedinjenjem Peonije Dardanija u la u interesnu sferu Makedonije. Pomenuta beleka predstavlja
jedini direktan trag pokoravanja Dardanije od strane Fil.ipa II. Njoj bi,
moda, trebalo dodati epigram Antipatra iz Sidona, u kome se Filip,
s epitetom KEpa(Jvtoc;, naziva Upropastitel jem Dardanaca - ~\Xpoo;vEwv
1s lu st. VIII, 6, 2 (D 4).
1'7 D i o d. XVI, 69, 7, govori o jednom snanom upadu Filipa u Iliriju go
dine 344}3, kojom prilikom su Makedonci osvojili mnoga ilirska utvrenja i

odneli bogat plen. Demosten (de cor. 44) pominje iste godine pored Ilira i
Tribale (8-re: yap rre:pwbv <l>iAmrroc; 'IHupL01\c; :x.od T pLf3cx).).ouc;). O ilirsko-makedonskim ratovima v. Papazoglou, Etat illyrien, 156 i d. B eloch, III, 2, 527 i 528,
pr. l, stavlja takoe Filipov rat s Dardancima u 344/ 3. godinu.
18 Dio d. XVI, 4 (pobeda nad Bardilisom 359. godine), XVI, 8 (osvajanje ilirskih zemalja do Lihnida), XVI, 22 (pobeda nad savezom Ilira, Traana
i Peonaca 356. godine) . Droysen, Hellenismu s I, 90, prim. 8,, pogreno guvori o
Parmenionovoj pobedi nad ilirskim Dardancima 356. godine. Drojzenu pripada
zasluga to je u svojoj monumentalnoj istoriji helenistike epohe dao Dardancima odgovarajue mesto, pomno obradivi svaku vest o njima. Svoje poglede na istoriju dardanske kraljevine Drojzen je izloio u posebnom lanku Das
dardanische Flirstentum. Ali, kao veina modernih istoriara, on je smatrao
da antiki pisci obeleavaju skupnim imenom Ilira razliite ilirske politike
zajednice, te iako sam naglaava da su tri ilirska kraljevstva postojala isto
vremeno, taulantsko, ilirsko i dardansko, on pojedine vladare koje izvori
izriito obeleavaju kao ilirske smatra za Dardance. Tako je i ilirski kralj
Grab, koji je 356. sklopio savez s trakim Ketriporom i peonskim Likpejom i
koji se i u atikom natpisu u kome se pominje ovaj savez zove 'Inup.6c;, IG
II/III 2 , I, 127, postao bez ikakvog razloga Dar danac. O tome v. Papazoglou,
Etat illyrien. str. 155.
105

c):Asr~p1:9,

mada nije iskljueno da se epigram odnosi na mnogo docnije

doba i da je sidonskog pesnika inspirisala pobeda Filipa V, a ne Filipa II.
U vreme Filipa II pokoravanje Dardanaca nije moglo znaiti nita
drugo do obuzdavanje nespakojnih suseda i n}ihovo primoiravanje da
priznaju vrhovnu vlast. Kada je 336. godine Filip ubijen, Makedonija se
nala ponovo suoena s opasnou odmetanja svih onih severnih suseda
koje je moni kralj umeo da dri u pokornosti, >>Hira, Traana i Dardanaca, i drugih varvarskih plemena neverne udi - kako stoji kod Justina - koji se ni na koji nain ne bi mogli zauzdati kad bi se istovremeno pobunili.20 I ovog puta Justin jedini pominje izriito Dardance.
Ostali izvori govore uopteno o varvarskim susedima<<, ili o Peoncima,
Ilirima i drugim varvarskim narodima koji su se pobunili<<. Diodor pomrinje Aleksandmvo ratovanje u Peoniji, Iliriji i njima susednim zemljama, u kojima je on zarobio mnoge pobunjene varvare i tako primorao
na poslunost sve varvare koji ive u susedstvu Makedonije<< .21 Pada u
oi da nisu pomenuti mi Tribali, iako je o Aleksandrnvom p ohodu protiv njih bilo vrlo opirn~h izvetaja. Ova okolnost nam daje pravo da
pretpostavimo da su se i Dardanci n alazili meu narodima koji su se
posle Filipove smvtJi pobunili protiv makedOIIlske vlasti i da ne odbacimo
Justinovo svedoanstvo kao neverodostojno. A to znai da su Da rdanci,
kao i ostali makedonski susedi, u vreme kad se Makedonija nalazila u
zenitu svoje moi, pod Filipom i Aleksandrom, priznaval'i njenu vrhovnu
vlast.
DARDANIJA U DOBA VELIKE KELTSKE NAJEZDE

Prve vesni o odnosima Dardanaca i Makedonaca za vlade Filipa i

Aleksandra stoje usamljene.?.! Oko pola veka posle toga ne ujemo nita o
njima. Sledei pomeni uve de n as u onu nemirnu atmo sferu 80-ih godina
III veka kada su zemlje srednjeg Balkana bile zahvaene raz.raunava
njem poslednjih dijadoha i, u skoro zatim, preplavljene keltskom lavinom.
19 A n t h. P a l. VI, 115 (D 6). Epigram br. 114, koji prethodi naem epigramu, i br. 116, koji mu sledi u Palatinskoj antologiji, imaju isti sadra j:
Filip posveuj e Heraklu rogove bika s Orbela. U rulwpisu stoji da je autor
br. 114 poznati gramatiar i pesnik Simija Rodjanin, koji je iveo krajem
IV v., a autor br. 116 je Samos, prijatelj Filipa V. Obino se smatra da se sva
tri epigrama odnose na kralja Filipa V i da su delo Sama (ukljuujui i
br. 115, koji u zbirci figurira pod imenom Antipatra ), cf. Wilamowitz, Hellenistische ichtung in der Zeit des Kallimachos. I. p. 112. n. 3; Maas, RE Zw.RV
( 1927), 158, s. v. Simias; C. F. Edson, The Antigonids, Heracles and Beroia,
Harvard Studies in Classical Philology 45(1934), 214 (dovodi epigrame u vezu
s Filipovom pobedom kod Bila:wre 217. godine). ini mi se da pitanje nije
tako jednostavno. Prilino je udno da su do nas dole tri varijante iste pesme
od istog pesnika pod tri razna imena. Nije iskljueno da je stariji epigram
posluio Antipatru kao uzor i da njegova pesma nije prigodni ve fiktivni
epigram. Epitet xe:p()(uvto~ odgovara vie Filipu II nego Filipu V.
20 l u s t. XI, l, 6 (D 5).
2 1 D i o d. XVII,, 8 (D 7).
22 One su ostale nezapaene u delima koja se bave Dardanijom. Redovno se kao prvi pomen Dardanaca navodi Polijenov podatak o Aristonovom
bekstvu iz Peonij e u Dardaniju 284. godine (v. dalje) . Tako Tomaschek, I, 23;
Patsch, Dardani, 2156.

106

U to vreme Dardanija se ve pojavljuje kao znaajan faktor u meuna

rodnim odnosima ovog dela antikog sveta.
Izgleda da je, slino Peoniji i drugim susednim zemljama, Dardanija iskoristila nerede koj,i su nastali posle Aleksandrove smrti i zbacila
sa sebe makedonski jaram. U svakom sluaju, u vreme kada se Lizimah
doepao makedonskog pres tola' i posegao za s us ednom Pconijom (oko
248), Dardanija je bila slobodna. U Polijenovoj zbirci ratnih luka:vstava
sauvana nam je pria o tome kako je Lizimah izigrao Aristona, sina
peonslmg wralja Audo,l eonta, i kako se njime posluio da lake prodre
u Peoniju.n On je maLog kraljevia doveo u zemlju toboe radi toga da
bi ga vratio na oev presto. Meutim, u toku tradicionalne sveanosti
krunisanja na reci Astibu (Bregalnici) iznenada su odjeknule bojne trube. Ariston se spasao bekstvom i potraio utoite u zemlji Dm-danaca, a
Lizimah je osvojio Peoniju.
Dve-tri godine kasnije, posle bitke kod Kumpediona (281), Lizimahovo carstvo se raspalo, a Balkansko poluostrvo doivelo je dane
kakvi se nee ponoviti sve do velike seobe, kojom se zavrava antika,
Galske horde, koje su i ranije bez uspeha pokuavale da prodru u Trakiju i Makedoniju,24 sada su u velikim masama krenule iz Podunavlja
na jug. Strah od galskog imena bio je takav, kau izvori, da su mnogi
vladori, ne ekajui da budu napadnuti, nudili ogromne svote novaca
svakome ko bi bio spreman da: im pomogne da odbrane sebe i svoju
zemlju. Stanje je bilo utoliko tee to ni u Makedoniji nije vie postojala vrsta ruka, ve su se na prestolu smenjivali pretendent za pretendentom, i unutarnji ratovi slabilri su otpornu snagu zemlje. Poetkom
279. godine, kada je poela galska najezda, makedonskim prestolom je
bio zavladao polubrat egipatskog kralja Pvolemeja Filadelfa, Ptolemej
zvani Keraunos (Munja ).2-'; Za njega kau da se nije uplaio, ve je prkosei opasnosti krenuo u susret galskim etama s vojskom nedovoljno
spremnom i nedovoljno brojnom. Nije hteo ak da prihvati ni pomo
koju mu je ponudio dardanski kralj.
On je, pria Justin, S prezi:rom odbio dar danske poslanike koji
su doH da mu ponude pomo od dvadeset hiljada vojnika :i uvredljivo
im dobacio da bi zlo bilo po Makedoniju kad bi ona, koja je pokorila ceo
Istok, morala sada da se osloni na Dardance za odbranu svojih granica.
Jer su njegovi vojnici sinovi onih koji su sluili u vojsci kralja Aleksandra i irom sveta odnosili pobede. Dardanski poslanici vratili su se svojim kuama i saophli svome kralju Ptolemejev oholi i drski odgovor.
Na to je, kae Justin, dardanski kralj prorekao da e slavno makedonsko carstvo uskoro propa-sti zbog nepromiljenosti ovog nez.r elog mladia<< .26

Polyaen. IV, 12, 3 (D 8) .

Prvi prodor Kelta iz Podunavlja u unutranjost Balkanskog poluostrva pada u kraj IV veka. Kasandar sc borio s njima na planini Hemu (Sen.
quaest. nat. Ul, H, 3; P 1l<i n. n. h., XXXI, 53) oko 310 (rv. str. 90, nap. 74 i 75).
Nije jasno da li se na isti dogaaj odnosi Pauzanijev podatak (X, 19, 5) o tome
da su Kelti u prvom pohodu van granica svoje zemlje doprli do Trakije, ali
nisu smeli da idu dalje jer su uvideli da ih je malo u odnosu prema Grcima.
Moda je to pohod za sebe; v. dalje nap. 27.
2s B eloch, IV-l, 247.
26 l u s t. XXIV, 9- 11 (D 9). Drugi opirniji izvor za keltsku najezdu na
Grku P a u s. X, 19-22, ne pominje Dardance.
2:J

24

107

Kobno predskazivanje dardanskog vladara ostvarilo se samo deliMakedonija nije tada propala. Ona je preJivela keltsku krizu. Ali,
u prvom naletu Gala makedonske snage predvoene Ptolemejem Keraunom do nogu su potuene i sam makedonski kralj ostao je na bojnom
polju (279).27
Drojzen, a za njim i neki drugi naunici,2s identifiikovao je dardanskog kralja koji je Keraunu ponudio pomm.~ i bio odbijen s ilirskim kraljem Monunijem, za koga u prolwma Pompeja Troga stoj.i da je u saveZlu s Lizimahovim sinom Ptolemejem ratovao protiv Ptolemeja Kerauna
mino.

( bellum quod Ptolomaeus Ceraunus in Macedonia cum Monunio Illyrio

et Ptolomaeo Lysimachi filio )29, Na ovu kombinaciju navela je Drojzena
okolnost to je ime Monunios bilo poznato u dardanskoj vladarskoj porodici: Monunije se zvao, oko sto godina docnije, dardanslci poglavica
ijom se kerkom oenio ilirski kralj Gencije.30 Naravno, niti bi Drojzen
niti iko drugi doao na ideju da Monunija smatra dardanskim kraljem
da nije postojalo ukorenjeno uverenje da se pod imenom ilirsk8g kralja
moe kriti kralj bilo kog ilirskog plemena.at Ilir Monunije s poetka
III veka pojavljuje se, sem kod Pompeja Troga, i na dvema monetarna,
jednom dirahijskom novcu i j ednoj tetradrahmi tipa koji je bio uobia
jen u Makedoniji i Trakiji u doba Aleksandra i dijadoha. Smatrajui ga
dardanskim kraljem, Drojzen je, na osnovi dirahijskog novca, zakljuio
da se dardanska vlast u vreme Monunija rai.rila nad celom junom Ilirijom, do Dirahija i gornjeg Aoosa, gde su se, toboe, Dardanci sukobili
s epirskim kraljem Aleksandrom, Pimvim sinom.32 Dmjzenova predstava o ogromnoj dardanskoj kr aljevini, koja je obuhvatala, pored Da,r danije, sve ilirske zemlje do Draa i Vojue, liena je realnih osnova. U
Pompeja Troga Monunije je nazvan izriito Illyrius, a i za ratove Alek27 O hronologiji ovih dogaaja v. Beloch, IV-2, 108 i d. Kao osnova za
datovanje keltske najezde slui Polibijev podatak (1, 6, 15) prema kome su
Kelti krenuli u pohod koji ih je doveo do Male Azije godinu dana posle poetka Tarentiskog (Pirovog) rata, tj. 279. godine. Niese, Il, 15, razlikuje, meutim, prema Pauzaniju, dve najezde, jednu 280. godine, kada Kelti nisu ni
doli do Grke, i drugu 279, kada je izvren napad na Delfe. Sukob Kerauna i
Belgija Nize stavlja u 280. Ja se drim Belohove hronologije. Neslaganje izmeu Justinovog i Pauzanijevog izvetaja o keltskom pohodu pokuava da
osvetli i objasni Vuli, Kelti, 78 i d. Up. i M. Segre, La pii:t antica tradizione
sull'invasione Gallica in Macedonia e in Grecia (280/ 79 a. Cr.),, Historia
I(1927)18 sqq.
28 Droysen, Dard. Fiirstentum, 87 i d.; Zippel, 42.
2 9 Tr og. Pomp. pro!. 24.
30 L i v. XLIV, 30, 4; P o l. XXIX, 13, 5, usp. i dalje str. 131.
31 Odbacujui Drojzenovo identifikovanje Monunija s dardanskim kraljem savremenikom Ptolemeja Kerauna, Niese, II, 10, 4, a za njim B eloch,
IV-l, 250, nap. 3, Schiitt, 64, i dr. smatraju da je Monunije bio kralj Taulanata,
junoilirskog plemena u zaleu Dirahiona. I ova je pretpostavka sasvim proizvoljna jer polazi od uverenja da se ilirskim kraljem moe zvati vladar bilo
kog ilirskog plemena. Kako sam pokazala u ve navedenom radu Etat
illyrien, 143 i d., naziv ilirski imao je pored opteg i vrlo konkretno politiko znaenje pa se i titula ilirski kralj davala samo vladarima ilirske
kraljevine. Stoga i Monunija treba smatrati onim to je prema izvorima bio:
ilirskim kralj em.
32 V. Droysen, l. e.

108

sandra Epirskog ~sti izvor kae da su se vodni u Iliriji, a ne u Dardaniji.33

Ne postoje nikakve indicije koje bi ukazivale na irenje Dardanaca, u bilo
koje vreme, s one strane planina koje su ih odvajale od Ilira u uem smislu. Prema tome, vladar koji je kovao novac u Dirahiju mogao je biti
samo iLirslci. kralj. I tetradrahma makedonskog tipa mogla je pripadati
pre ilirskom nego dardanskom kralju, s ob~irom na to da su Dardanci
ostali uvek po strani od helenistikih uticaja i da, nasuprot junoj Iliriji,
gde je grki jezik vrlo rano prihvaen, ne pokazuju nikakvih tragova helenizacije.
I redosled dogaaja tokom 280. i 279. godine govori pr:otiv identikovanja dardanskog kralja koji je ponudio Keraunu pomo s Manunijem. U nastavku gorenavedenog citata iz Prologa Pompeja Troga, u
kome :se govori o mtu koji je Ptolemej Keraun vodio protiv Monunija,
Hi,ra, i Ptolemeja, Lizimahova :sina, stoj:i: ut que Arsinoen sororem suam

imperii Macedoniarum urbium exuit, ipse cum Belgio Gallorum duce

congressus interiit.34 Iz ovog kratkog podatka vidimo da se rat Ptolemeja Kerauna s Lizimahovim sinom morao odigrani neposredno pred
pojavu galske opasnosti, tj. kil"ajem 280. godine.35 ta je moglo da navede
Monunija da ponudi Keraunu pomo protiv Gala, ako je malo pre toga
bio u ratu s njlim, i zano bi on izneverio svog dotadanjeg saveznika, Li7imahovog sina, koji se jo uvek nalazio u Makedoniji: Drojzen pokuava
da to objasni na taj nain to pretpostavlja da su dardanski poslanici (tj.
Monunijevi, po njegovom miljenju) doli rna ma'kedonsiki dvor da zakljue mir [ ponude savez. Meutim, u Justinovom tekstu koji smo napred citirali nema ni traga o nekakvom zakljuivanju mira niti o ratnom
stanju izmeu dva suseda. Ako se drimo izvora onda je tok dogaaja bio
slede6i:
U drugoj polovini 280. godine, kada je dolo do rata izmeu dva
Ptolemeja, Kerauna i Litimahova sina, ilirski kralj Monunije je stao na
stranu ovog poslednjeg. (Dodajmo uzgred da je meanje u raspre makedonskih pretendenata u to vreme prirodnije za jednog ilirskog kralja
nego za dardanskog). Kada je poetkom ,idue godine dolo do najezde
Kelta, dardanski kralj, ije nam ime nije sauvano, ponudio je Keraunu
pomo. Opasnost koja je Dardaniji pretila isto tol1ko koliko i Makedoniji ini razumljivom elju Da!'danaca da se udrue s Makedoncima i
zajedniki suprotstave neprijatelju, tim pre to su oni bilri prvi na udaru.
Ptolemej je odbio savez :i platio glavom svoju oholost. Keltima je bio
otvoren put na jug.
Epizoda o ponudi dardanske pomoi Keraunu otkriva nam Dardaniju kao ve formiranu politiku zajednicu s kraljem na elu. Ona je to,
3 3 P o m p. T rog. p r o l. 25: filiusque eius Alexander Illyricum cum
Mitylo bellum habuerit. Droysen, l. e., misli da treba ime Mitylos ispraviti u
Monunios. O svemu ovome raspravljam opirno: Papazoglou, Etat illyrien,

163 i d.

Pom p. Tro g. p roi. 24.

Kako se vidi iz prologa i iz Justinova teksta, 24. knjiga Pompeja Troga sadrala je na poetku rat koji je voen izmeu Antigona Gonate i Antioha Seleukova sina, u Aziji<<, a zatim rat Ptolemeja Kerauna s Monunijem i
Ptolemejem, Lizimahovim sinom. Antigon je napustio Makedoniju posle poraza koji mu je naneo Keraun u prolee 280. Prema tome njegov sukob s Antiohom u Maloj Aziji mogao se odigrati u drugoj polovini te godine, a rat Kerauna protiv Monunija, koji u izlaganju dolazi posle njega, tek krajem iste
godine.
a4

35

109

verovatno, brila i ranije, jo u Filipovo vreme, ime se moe objasniti

injenica da se Dardanci pojavljuju u nai m izvorima uvek odvojeno od
Ilira, kao poseban narod. Broj vojnika koji su dan:lanski poslanici po
nudili Ptolemeju, dvadeset hiljada !Judi, - ak i ako se ne prihvati
kao autentian - govori, svakako, o veliini i snazi Dardanije u doba
keltske najezde.
Put Kelta na ~ug vodio je kroz dardansku zemlju. Kako Kelti kojima je cilj bila Makedonij a i Ilirija, tako i Kelti koji su upali u Peoniju,
morali su proi kroz Dardaniju.36 Pa i oni koj,i su krenuli u Trakiju verovatno su dodirnuli dmdansku teritoriju. Naravno, za horde kojima je
krajnj.i cilj bila pljaka vekovima sakupljenih blaga grkih hramova Da.rdanija nije mogla biti naroito privlana, ali im je ona bila na putu i
one su se u njoj zadrale izvesno vreme. Evo ta Uvije kae o tome: Velika i silovita masa Gala, pokrenuta siromatvom svoje zemlje ili eljom
za pljakom, mislei da joj nijedan od namda kroz Oi.ju je teritoriju
imala da proe nije ravan u snazi oruja, predvoena Brenom doe u
Da,rdaniju. Tu izbi razdor: dvadeset hiljada ljudi s poglavarima Lonorijem i Lutarijem odvoje se od Brena i upute u Trakiju. Ostali, s Brenom,
nastave put prema Grkoj.3 7 Ovaj podatak nam jasno predoava ono to
bismo i bez njega mogli pretpostaviti: da je Dardanija, bar oni njeni
krajevi kroz koje vode putevi iz Podunavlja na jug, moraJa biti pregae
na od Kelta.
Posie poraza kod Delfa (279), razbijene i desetkovane galske ete
povlaile su se istim putov,ima natrag. Narr-odi i plemena, itamo kod
Justina, kroz ije su zemlje prola~ili, otimali su se oko njih kada bi ih
nali kako lutaju po poljima iznureni od gladi, zime i napora, kao oko
plena.ss Da su Dardanci bili jedan od tih naroda koji nije propustio da
se iscrpljenom neprijatelju osveti za nedavno pretrpljene rtve i strah,
to nam izriito kae Diodor: a kada su prolazili kroz zemlju Dardanaca,
svi su uniteni, tako ela nije niko ostao ko bi se vratio svojoj kui.39
Iako se tvrdnja ela niko nije premveo ovaj povratak ponavlja i kod Justina,40 ona je, oigledno, p.reterana jer znamo da su se neNi od tih G~la,
okupljeni oko Bathanata, probili do Podunavlja i tamo stalno nastanili
pod imenom Skordiska.41
Prolaz Gala kroz Dardaniju nije, izgleda, ostavio trajnijlih posledica.
Dodue materijalna kultura !atenskog penioda u Dardaniji je isuvie
malo istraena da bismo mogli na osnovi nje govoriti o jaini keltskog
utkaja. S druge strane, za nekoliko decenija posle keltske najezde ne
raspolaemo nijednom veu o Dardancima, tako da ne znamo koliko im
36 Prema Pauzaniji, X, 19, 7, Kelti su poli na jug podeljeni u tri grupe. Prvu je predvodio Belgije i ona je imala kao cilj Makedoniju i Iliriju. Druga je pod vodstvom Brena i Akihorija upala u Peoniju, a trea je pola na
Trakiju.
3;7 L i v. XXXVIII, 16, (D 10).
38 I u s t. XXIV, 8, 13-16: gentes quoque nationesque per quas iter habebant palantes velut praedam sectabantur.
39 D iod. XXII, 8 (D 11).
40 I u s t. l. e.: nemo ex tanto exercitu . .. velut ad memoriam tantae eladis superesset.
41 A t h e n. Vl, 234; I u s t . XXXII, 3, 7; v. dalje odeljak o Skordisc.Ima,
str. 212 i d .

110

je vremena trebalo da se oporave od pustoenja. Meutim, kada o njima

ponovo ujemo, oni se pojavljuju kao najmoniji narod u unutranjosti
Balkanskog poluostrva ,j igraju vidnu ulogu u spoljno-politikom ivotu
tog vremena.
ODNOSI S ANTIGONIDIMA - DARDANIA GENS INFESTISSIMA
MACEDONIAE
Za duge vlade Antigona Gonate (276-240/239) ne cuJe se nita o
Dardancima.42 U duhu svoje politike jaanja Makedonije i obnavljanja
njenog starog prestia, Gonata je morao posvetiti veliku panju i uvr
enju severne granice svoj,e drave. Iz injenice da u izvorima nema
nijednog pomena Dardanaca moemo sa pri!.ino sigurnosti zakljuiti da
u njegovo vreme nije hilo onih periodinih naleta koji su postali Zajednika sudbina svih njegovih naslednika. Jer da je tih upada bilo, istoriari ne bi propustili da ih zabelee. Gonata je, oigledno, uspeo da do
kraja svoje vladavine obezbedi mir na severnoj granici Makedonije.43
Neaktivnost Dmdanaca u v r eme Antigona Gonate moe se objasniti
koliko snagom Makedonije, to1iko i pvilikama u samoj Dardaniji. 70-ih
godina Dardanij'a je, svakako, jo oseala posledice keltske invazije, ali
sredinom veka ona ve razVJija ekspanzivnu politiku. U to vreme se ponajpre moe datovati njeno irenje na istok, na raun Tribala u dolini
Morave i Niave. Taj dogaaj izlazio je iz sfere ti nteresovanja antikih pisaca i nije nigde direktno zabeleen. Ali kontradiktorni podaci geografa
o prostiranju dardansk:e i tribalske teritorije ( o kojima e biti dalje
govora), odraavajui razliita stanja, potvruju ono to se na osnovi
onomastike mora pretpostaviti: da je oblast od Skoplja do Nia. koja je
u rimsko vreme vaila kao dardanska, isprva bila tribalska.44 Ne v,i dimo
u koje bi se drugo vreme, ako ne u sredinu Ill veka, moglo datovati prisajedin}enje ovog istonog pojasa Dardaniji. Postoji jo jedno objanjenje za to to se Dardanci ne pominju u to vreme. Makedonija nije graniila s njima. Suprotno miljenju koje je doskora vladalo u nauci, Peonij a, koja se nalazila izmeu Makedonije i Dardanije, nije bila prisajedinjena Makedoniji pod Antigonorn Gonatom. Sada znamo da je poslednji
42 Drojzenove kombinacije (Hellenismus III, 220 sq.) o ratovanju Dardanaca s Aleksandrom Epirskim, Pirovim sinom, na reci Aoosu i u zaleu Draa i Apolonije, oko 270. godine, zasnivaju se na pogrenom uverenju da je
Monunije bio da;rdanski, a ne ilirski kralj; v. napred str. 108.
43 Usp. W . W . Tarn, Antigonos Gonatas, Oxford, 1913, str. 201. Ne znam
da li nije malo preterana Tarnova tvrdnja da su mere za odbranu severne
makedonske granice morale predstavljati najvaniji od svih Antigonovih poduhvata (far the most important of all Antigonos' acts). Tam misli da Antigou, svakako, nije izbegao the common lot of .his dynast y, da zbog Datdanaca naputa druga bojita i hita na sever. Ovo miljenje nema oslonca u
izvorima, koji, kao to sam rekla, Dardance uopte ne pominju. Pohod na koji se aludira kod Ateneja (VIII, 340f) i koji bi se morao datovati izmeu 276.
i 274, kada je pesnik Antagora bio u Gonatinoj pratnji, mogao bi, prema
Tarnu, n . m., pr. 111, biti neki pohod na severnoj granici Makedonije, jer u
to vreme nije poznato neko drugo ratovanje. S obzirom na to da su u pitanju
prve godine Antigonove vlade, ako se i prihvati Tarnova pretpostavka, ovaj
pohod ne bi morao da bude upravljen protiv Dardanaca.
44 V. str. Sl i 186 oid.

111

peonsk.i kralj Dropion, unuk monog Audoleonta, bio savremenik Demetrija II i Antigona Dozona.4<> Kada su Dardanci, u naponu svojih snaga,
poeli da se ire prema jugu, Peonija je bila prva na udaru. Ne znamo
tano kada se to dogodilo, ali to je moralo biti za vlade Demetrija II
(239-229). Na elu Dardanije se tada nalazio Longar, prvi dardanski vladar koga poznajemo po in1enu.46 Dardanci su zagospodarili Peonijom i
peonska dinastija je nestala zauvek.
Poslednjih godina Demetrija II Makedonija je takoe izloena tekim napadima Dardanaca. Iako su podaci kojima raspolaemo o tome
krajnje oskudni, postavlje ni u opte okvire, oni postaju ipak razumljivi.
U pmlogu 28. knjige Pompeja Troga itamo da je u toj knjizi bilo govora
o tome kako je kralj Makedonije DemetriJe bio razbijen od Dardanaca
i kako je posle njegove smrti namesnitvo u ime njegova sina Filipa prezeo Antigon (Dozon).47 Iz ovoga ne proistie nuno da je Demetrije
poginuo u ratu s Dardancima, mada to nije iskljueno, tim pre to iz
Justina saznajemo da je posle njegove smrti Dozon nastavio ratovanje
s njima.4s Te okolnosti datuju upad Dardanaca u Makedoniju i njihov
sukob s Demetdjom II pred kraj njegove vlade, u vreme oko 231. godine,
to, naravno, ne znai da nije moglo biti i raniW1 najezda.
Od tog vremena dardanska opasnost nadvila se nad Makedoni,jom
kao strana mma. Dardanski upadi ometali su makedonske kraljeve u
nj1ihovim nastojanj,i ma da odre poljuljanu suprema:Hju u Grkoj. Poznato je da je vlada Demetrija II bila ispunjena ratuvima protiv udruenih snaga Etolskog i Ahajskog saveza. I za njegove naslednike odravanje makedonskih pozicija u Grkoj predstavljalo je osnovni cilj diplomatskih i vojnih napora. Dardanski napadi, meutim, nisu dozvoljavali
Makedoncima da sve svoje snage uprave u tom pravcu. Dardanci su iskoriavaJi svako udaljavanje kralja i vojske iz Makedonije, svaku promenu na prestolu i slabljenje vlasti, koje redovno prati takve promene, da
preu granicu i pustoe susedne oblasti. Koliko su puta samo makedonski kraljevi morali da napuste ratne operacije u suednjoj Grkoj ili
ak na Pelopone:llll, da bi pohitali na sever i isterali neprijatelja! Prtitisak
45

Miljenje da je Antigon Gonata osvojio Peoniju izneo je Tarn, n. d.,

173, 320 i d., 364 i d. Prihvatili su ga, izmeu ostalih, Beloch, Gr. Gesch. IV,
l, 566, i B . Lenk, RE XVII (1942), 2406. Nezavisno od njega slino miljenje je

zastupao i Schiitt, 68. Jedan novootkriveni natpis iz Delfa dao je povoda da

se revidira ovo gledite, J. Pouilloux, BCH 74 (1950), 22 i d., i J. Bousquet,
ibid. 76 (1952), 136 i d., ubedljivo su pokazali da je Dropion morao iveti u
vreme Demetrija II, ime se mogu objasniti i njegovi dobri odnosi s Etolcima. V. o tome opirnije Mack, 154 i d.
46 L i v. XXXI, 28, 2 (D 13).
417 Pom p. Tro g. prol. 28 (D 12). Tarn, Antigonos, 365, misli da su Dardanci poeli svoje napade na Makedoniju pod pritiskom Bastarna. Na ovu
pomisao navela ga je injenica da u prologu Pompeja Troga, neposredno
ispred reenice u kojoj se govori o porazu koji su Dardanci nane1i Demetriju,
stoji: dictique in excessu Basternici matus. Ne vidim nunost povezivanja
ova dva dogaaja.
4 s Tarn, n d., 201, nap. 111, uzima Demetrijevu pogibiju kao injenicu.
Beloch, IV-2, 531, dovodi je u sumnju. Walbank, Philip, 10, govori o njoj kao
o mogunosti. Meutim, isti, Polybios,, 238, smatra je pogrenom dedukcijoni
iz Tragova prologa. Uolbank datuje Demetrijevu smrt u prolee 229, Appendix,
III, p. 295.

112

Dardanaca je paraLisao makedonske sn age i n a izvestan nain doprineo

slabljenju makedonske drave.
Da:rdanija je imala jo jednog suseda koji u vreme Demetrija II
stupa na istorijsku pozornicu kao znaajan faktor u politikim odnosima grlko-malkedonskog sveta. To je ili1rska drava, koja pod kraljem
Agronom (umro 230) doivljuje svoj vrhunac. Agram je postao saveznik
Demetrija II u trenutku kada je ovaj, izgubivi svakii oslonac u Grkoj
i pritenjen Dardancima, okr enuo svoje poglede ka zapadu i pokuao da
da novi pravac makedonskoj ekspanziji.W Dok je Demetrije nastojao da
zaustavi nadiranje Dardarnaca na severu, ilirske lae su za raun Makedonaca pustoile zapadrrogrko primorje i vezivale etolske i ahajske
snage. Pobeda Agronovih vo jnika nad Etolcima kod Medeona u Akarnaniji 231. godine i osv ajanje eprirskog glavnog grada Foin:ike slede e
godine od strane gusara koje je posle Agronove smrti poslala njegova
udova i naslednica Teuta biJi su dogaaji koji su odjeknuli irom grkog
sveta.5o
Jaanje ilirske drave pod Agronom i Teuto m pogaala je interese
Dardanaoa i oni su bili spremni da podre pogranina plemena, kojima
je il:i,r ski kralj silom bio nametnuo svoju vlast, u n}ihovoj borbi za nezavisnost. Jedan od razloga, svakako ne poslednji, to su Iliri napustili
svoje odline pozicije kod Foinike i odustali od odluujueg sukoba
s etolsko-ahajskom vojskom, koja je p.f'itekla u pomo Epircima, bio je
taj to su se neka plemena odmetnu la od Ilira i prela Dardancima. Na
alost, i u ovom sluaju, kao inae, na izvor, Polibije, samo ovla dodiruje ono to nas najvie interesuje. On kae da su ilirske trupe kod Foinike, i inae nezadovoljne zbog nezgodnog terena, kada je stiglo pismo
od Teute u kome im je ona saoptavala da je pot,r ebno da se to je mogue pre vrate u domovinu zbog toga to su n eki od Ilira preli na stranu
Dardanaca, sklopile prirrnirje s Epi.rcima poto su prethodno opustoile
Epir.51 Ova reenica, iako uzgred reena, osvetljava dovoljno jasno ulogu koju je Dardanija imala u me unarodnom ivotu tog vremena.
Iskoristivi nerede koji su izbili posle smrti Demetrija II (prolee
229), Dardanci su ponovitE i pojaali napade na Makedoniju. Ali Antigon
Dozon, preduzimljiv,i i sposobni namesnik maloletnog Filipa V koj:i se
ubrzo proglasio kraljem, uspeo je da pobedi i odagna iz zemlje Dardance
i uspostavti red i mir.52 Izlaui, posle jedne p obune na dvo ru, pred okupljenim vojnicima svoje za:sluge za dravu, on je izmeu ostalog rekao
da je spreio otpadanje saveznika (Grka) i ukrotio Dardance i Tesalce,
kojoi su se digli na noge posle Demetrijeve smrti.53 Postoji pretpo stavka
da je to m prilikom Dozon morao da ustupi Dardancima severni deo Peo49 Usp. P. Treves, La tradizione politica degli Antigonidi e l'opera di
Demetri II, Rendioonti della R. Academia naz1onale dei Lincei, Classe di scienze morali, storiche e fi1ologiche, vol. VIII, 1932, 166 sqq.
50 Usp. M. Holleaux, Les Romains en Illyrie, Etudes d'Epigraphie et
d'Histoire grecques IV Paris, 1952, 76 sqq. (=CAH VII, 1928, 822 sqq.).
51 p o l. II, 6, 4 (D 14): Ih a 1:0 'T:LVrX 'T:WV 'lf-AupLWV a cpe:tH1JXBVCtL repo 'T:OU

.1-etplletve:l.
52 O ovim dogaaji ma v. W. B ettingen, Ki::inig Antigonos Doson von Makedonien (229-220). Diss. Jena, 1912, 17 sq. ,
53

I u s t. XXVIII, 3, 14 (D 15).

8 Djela XXX

113

nije.M Ona polazi od uverenja da je Peonija bila pri:sajedinjena Makedoniji pod Antigonom Gonatom. Meutim , kao to smo videli, Peonija je
pod Gonatom bifa nezavisna pa se i rezultat Dozonova rata mora drukije oceniti. On nije izgubio deo Peonije, ve je naprotiv, obuzdavi Dardance, pripojio njen juni deo Makedonij i. Tada je, verovatno, podignut
i grad Antigoneia n a Var daru (juno od Stoba ), na p eonskoj teritoriji,
kao makedonska baza u n ovoosvojenim oblastima. Kada dvadesetak godina kasnije Filip V zauzme Bilazoru, najvei grad Peonije, to nee
biti vraanje ustupljenih zemljita, ve novo irenje makedonske ter itorije na raun Dardanije . Pobeda Antigona Dozona nad Dardancima mor a:la je biti odluujua s obzirom na to da se do kraja njegove vlade ne
uj e o neredima na ovom delu makedonske granice.ss
Poslednji dani Dozonove vladavine bili sru pomueni bor bam a s Hirima. Prema PoLibiju, tr:i dana posle sudbonosne po Grku bitke kod
Selasije (222), dok se jo bavio na Peloponezu sreujui odnose sa
Spartom, stigla je Antigonu vest da su Iliri upali u Mrukedoniju.s6 Munjevitom brzinom on pohita na ;s ever i p obedi neprijatelja. Ima naunika
koji misle da se pod imenom Ilira ovde krijru Dardanci.57 Ne verujem da
je to tano. Polibije upotrebljava uvek naziv Iliri u sasvim odreenom,
politikom sm islu, obeleavajui njime plemena koja su ulazila u sastav drave Agrona i njegovih n aslednika. Nije nimalo verovatno da bi
on, znajui da je re o dar danskom narodu, napisao da su Hiri upali u
Makedoniju, jer bi takva nedoslednost u terminologiji mogla da izazove
zabunu, ne samo kod nas ve i lmd njegovih savremenika. Stoga mislim
da se ovaj podatak n e odnosi na Dardance.
Dozon j e umro u skoro posle b itke s Ilirima. Dugogodinja vlada
njegovog naslednika Filipa V (221-179) predstavlja, bar njena prva poTako Beloch, IV, l, 638; Walbank, 10.
Naravno ne moe biti rei ni o kakvom pokoravanju Dardanije od
strane Dozona. Ispravka koju je predloio W . Kolbe, Gott. Gelehrte Anz. 1916,
p. 461, Thessaliam et Dardaniam subiecit, umesto oigledno iskvarenog teksta Thessaliam, Moesiam, Cariam subiecit u 28. p11ologu Pompeja Troga, ne
moe se prihvatiti. Treba ostati kod stare, Niebuhr-ove konjekture Thessaliam et in Asia Cariam subiecit, cf.Bettingen, n . d." 22.
5 6 p o l. II,, 70: .. . EV o:Aiycw;: t][Lpo(l;: clvs ~e:u~e: [LE:'t"U 't"WV l>uvL[J.E:WV EX Tf]<; n:o54
55

:Ae:w<;;, n:pomxyye::A6v't"o<;; a:unjJ Tou<; 'I:A:Aup ~ ou<;; dcr~e:~A7)XO't"a:<;; d<; Ma:xe:l>ovia:v n:op6e:iv 't"fJV
xmpa:v .. K(l('t"(l(A(l(~WV 1)1; TOU<;; ' IA:Au p~ouc; EV T(J xmpq: X(l(t O"U[L~(l(AWV EX n:a:pa:'t"J:~e:wc; 't"'ij
[LEV [LLX1l xa:'t"(op6wcre:, T'ij 1>8 n:a:pxx:Arjcre:~ xa:i xpa:uy'ij 't"'ij xa:'t"' a:il't"OV 'tOV xivl>uvov 8x66[Lcv<;;
XP7Jcr&[J.e:vo<;; . .. [Le:'t"' ou n:o:Au Tov ~iov [LE:'t"t)Ha:~e:.
57 Npr. Niese, II, 347: wahrscheinlich die Dardaner. J. V. A. Fine, Macedon, Illyria and R:ome, 220-219 B. C., JRS, 1936, 25, smatra da to ne mogu
biti ni Iliri Demetrija Hvarskog, jer je ovaj bio Dozonov saveznik i njegove
su trupe uestvovale u bici kod Selasije na makedonskoj strani, ni Iliri Skerclilaide, poto je Skerdilaida u to vreme, izgleda, vodio istu politiku kao i
Hvaranin<<. Po njegovom miljenju, to su bili Iliri koji su iveli dublje u unutranjosti i koji su bili vre povezani sa Dardancima. Neto malo iskrivljena, ova misao se nalazi kod W al banka, 18, pr. 2: to je bilo neko drugo pleme
srodno i blisko Dardancima. Argumenat koji je Fajn naveo da bi osporio
pripadnost Ilira ~oji su 222. godine izvrili napad na Makedoniju Skerclilaidinoj dravi je neubedljiv, ali je taan njegov zakljuak da su u pitanju lliri
koji su iveli u unutranjosti, tj. u oblasti oko Ohrids~og jezera. Ti su Iliri,
meutim , ulazili u sastav ilirske drave od davnih vremena; v. Papazoglou;
Etat illyrien, 143 sqq. i ostali su u njenom sastavu i posle Teutina poraza.
To je oblast u kojoj nekoliko godina docnije Skerdilaida ratuje sa Filipom.

114

lovina, doba najeih napada Dardanaca na Makedoniju.5s Ve prvih

godina, dok je Filip ulagao maksimalne snage da u tzv. saveznikom
ratu (220-2'17) protiv Etolaca i Sparte sauva Helenski savez, kojti je
Dozon osnovao, dardanska opasnost nije davala mira Makedoncima. Te
dogaaje pominje ukratko Justin, a Polibije nam daje neto vie pojedinosti o nj1ihovom toku i znaaju. Dardanci, kae Justin, i ostali susedni narodi koj,i su gaj1li, tako rei, besmrtnu mrnju prema makedonsl<:1m <k raljevima, s prezirom se odnosei prema Hlipovoj mladosti, neprestano su ga izazivali (svojim napadima). Ali on ~e nije zadovoljio time
to je odbivi neprijatelje odbranio svoju zemlju, ve je, neizazvan,
u svojoj obesti i na Etolce zaratio.59
U leto 219, dok se mladi kralj nalazio na jugu Akarnanije, stigne
iz Makedonije glasnik i saopti da su Dardanci, saznavi za njegov pohod na Peloponez, sakupljali vojsku i vrili velike pripreme za upad u
Makedoniju. uvi to, kralj odlui da je potrebno da hitno pomogne
Makedoniji. Stoga otpusti ahajske poslanike s obeanjem da e, Oim
sredi stvari u vezi s oillim to mu je upravo javljeno, smatrati svojom
najpreom dunou da njima pomogne koliko bude mogao. Zatim podie vojsku i uurbano se vrati istim putom kojim je i doao .. ,60 Kad
je stigao u Makedoniju, u Pelu, Dardanci, saznavi od nekih prebeglih
Traana za njegov dolazak, poplae se i odmah obustave pohod iako
behu ve nadomak Makedonije. Filip pak, kad u da su se Dardanci predomislili, otpusti svoje Makedonce kuama na jesenju berbu voaka, a
sam krenu u Tesaliju i ostatak leta provede u Larisi.61
Ovaj Polibijev izvetaj reito govori o znaaju koji su dardanski napadi imali za Makedoniju. Filip je obustavio ratovanje u Grckoj i odloio sve druge poslove na glas da se Dardanci spremaju da s velikim snagama upadnu u Makedoniju. Rat u Grkoj bio je rat za nametanje ili
odravanje hegemonije, dok je od Dardanaca trebalo odbraniti roenu
zemlju. Tako je bilo i ranije, tako je i sada.62 Dardanai nisu ovog puta
uspeli da izvre planirani napad. Oni su, izgleda, izbegavali kad god je
to bilo mogue, otvoreni sukob s makedonskom vojskom, i iskoriavali
vreme kada je zemlja ostajala nezatiena da je opljakaju i opustoe.
217. godine, pre nego to e krenuti na jug da nastavi rat s Etoicima i Epirom, koji mu je u protekloj godini doneo vidne uspehe, Filip
odlui da obezbedi severnu granicu. Od vremena Antigona Gonate to je
bio prvi put da se inicijativa na ovom frontu nalazUa u makedonskim
rukama. Pohod protiv Dardanaca imao je odreen cilj: zaposedanjem
58 Osnovnu monografiju o Filipu V predstavlja odlino delo F. W. WaZbank, Philip V of Macedon, Cambridge, 1940. O odnosima Makedonije, Rima i

Ilirije u prvim godinama Filipove vlade usp. Fajn:ov lanak, citiran u prethodnoj primedbi.
59 lust. XXIX, l, 10 (D 16); usp. i
Pomp. Trog. prol. 29 (D 17) .
6 Kada je Filip prelazio preko Ambrakijskog zaliva, prebegao je k njemu, kod Akcija, Demetrije Hvarski i zatraio azil kod Makedonaca. Izneverivi Rimljane, on se stavio u slubu makedonskog kralja. Ovaj ua prvi pogled
beznaajan dogaaj imao je vrlo dalekosene posledice zbog uticaja koji je
Demetrije Hvarski izvrio na Filipovu politiku u vreme prvog rimsko-makeskog rata.
61 Pol. IV, 66, l (D 18).
62 Usp. Walbank, 270: To any king of Macedon the first and most fundamental question was that of the northern frontiers .
8*

115

stratekih baza trebalo je onemoguiti stalne upade Dardanaca. U to

vreme, kae Polibije, kralj Filip osvoji Bilazoru, najvei grad Peonije,
veoma zgodno postavljen na ulazima iz Dardanije u Makedoniju, i
ovim poduhvatom se tako rei oslobodi dar danskog straha. J er Dardancima nije bilo lako da provale u Makedoniju sve dotle dok je Filip drao
prli1s tupe kroz pomenuti grad.6;3 Uvrstivi Bilazoru, Filip uurbano pokupi vojsku i ponovo se uputi na jug.
Zauzee Bilazore bilo je dovoljno krupan dogaaj :i:m je nalo
svoje mesto u Poiibijevom izlaganju. Ovaj peonski grad, koji se u naim izvorima pominje samo jo jednom, 168. godine,64 nalazio se, verovatno, u dolini Aksija i dominirao prolazima koji su tom dolinom vodiii iz Dardanije u Makedoniju. Opte je mJljenje da je bio kod dananjeg Titovog Velesa.65 Govorei o osvajanju Bilazore 217.godine, Polibije
ne ini nikakvu aluziju na to da su Makedonoi i ranije drali ovaj grad.
To je Jedan od razloga zbog koga mi se oini da je nezasnovana pretpostavka da je Antigon Gornata prisajedinio Makedoniji oelu Peoniju (i
njen severni deo sa Bilazorom), a da je docnije Antigon Dozon morao
da ustupi Dardancima ovaj najseverniji njen deo.66 Osvajanjem Bilazore, kae Polibije, Filip se oslobodio straha dardanskog. Ko god je gospodario ovim gradom drao je vrata Makedonije u svojim rukama. Dogaa
ji koji slede pokazuju, meutim, da ta vrata, iako su se Dardanci do
tog vremena, oigledno, njima najradije koristili za svoje upade u Makedoniju, nisu bila jedina.
Posle pada Bilazore, nekoliko godina kao da vlada mir na dardansko-makedonskoj granioi.67 Fil,i p je iz godine u godinu bio zauzet na jugu
u Grkoj. Savez s Hanibalom 215. godine dovodi ga u otvoren sukob i
s Rimljanima. Situacija na Balkanskom poluost.rvu se naroito izmenila
zakljuivanjem
ugovora o saveznJtvu izmeu Rimljana i Etolaca
212. godine, jer je bilo jasno da e grki saveznici makedonskog kralja
biti glavne rtve ovog ratnog dogovora. Kada je saznao za sklapanje etolsko-Timskog saveza, u pozno leto 211, Filip se odluio na brzu akciju.68
Kao i uvek, prva mu je pom~sao bila da, pre nego to krene na jug, obezbedi sevenm granicu Makedonije. Iznenada napadne Ilire oko Orikosa
i Apolonije, i na reci Aoosu, a zatim, opustoivi susedne ilirske zemlje,
Pol. V, 97 (D 19).
L i v. XLIV, 26, 8: ad By Zazora - Paeoniae is locus est ...
65 Usp. Makedonski gradovi, 231 i d.
Go V. napred str. 111-112.
67 Prema Uolbanku, moda je i 215. dolo do upada Dardanaca u Makedoniju; Walbank, Appendix III. p. 298 sq. U drugiOm p:smu Larisejcima, koji
Uolbank datuje u avgust 215, Filip pominje neki pohod u koji se sprema da
poe E:w ocv f:yw mcr't'ps<jJ<X drro 't'~ [cr't'p<X't']El<X I>L<Xxoucrw .. (Syll3., 543,, ll. 37-38).
Uobiajeno da tovanje pisma u 214. godinu omoguavalo je identifikovanje ovog
pohoda s ratovanjem na Aoosu u leto 214, o kome govori Livije, XXIV, 40.
63

64

Nize i Gajer mislili su da se podatak iz pisma moe odnositi na rat protiv

Korkire koji pominju Z on. IX, 4, 2, i App. Mac. l , odmah posle zak-ljuenja
saveza s Hanibalom. Uolbank radije povezuje pohod koji se pominje u pismu
Larisejcima uz neki inae nama nepoznat pohod na severu, preduzet, ili samo
namerava:n, protiv Dardanaca ili protiv Ilira. Ovo poslednje mi izgleda verovatnije, jer posle osvajanja Bilazore ne oekujemo da bi Dardanci mogli da
upadnu u Makedaniju, a ugovor s Hanibalom skrenuo je, svakako, Filipovu
panju na drugu stranu.
as Usp. Walbank, 84-85 i 303.

116

istom brzinom krenu u Pelagoniju i odatle osvoji dardanski grad Sintiju,

preko koga su Dardanci mogli da upadnu u Makedoniju<<.6i9 A onda projuri preko Linkestide i Botijeje do Tempa i odatle natrag u Trakjju, u
zemlju plemena Meda, gde osvoji grad Jamforinu. Tek onda se uputi n a
jug. Ovaj munjevitti Hlipov pohod, o kome nam govori Livije, int eresantan je sa stanovita dardanske i1si:orije zbog toga to se u njemu pominje
grad Sintia. Kad ne bismo imali razloga da posumnjamo u tanost Livijevog teksta, Sint<ija bi bila jedini dardanski grad ije je :ime dolo do
nas. Jedno mesto Lwriu zabeleeno je kod Stefana Vizantinca'o, ali ono,
oigledno, ne mo~e imati veze s dardanskim gradom, jer joe to n aselje
istonomakedonskog plemena Smta. Stoga mi izgleda dosta privlana,
iako je ostala nezapaena, Tomaekova emendacija Dardanorum urbem
finitimam , umesto Dardanorum urbem Si ntiam. n
Postavlja se pitanje gde bi trebalo traiti ovaj pogranini dardanski
grad. Miljenje da se on mogao nalaziti na putu Prilep-Veles ( Niese,
n. m.) mora se odbaciti s obzirom na to da ova oblast nije btila naseljena
Dardancima i da je bila zatiena Bilazorom. Prolo je bilo svega est
godina od osvajanja ovog peonskog grada na Vardaru i nemamo razloga
da mislimo da ga je u meuvremenu Filip morao da napusti. Prema tome
dardanski grad ijim je osvajanjem 211. godine Filip eleo da sprei nove
upade Dwrclanaca u Makedoniju morao se nalaziti na zapadnoj granici
Pelagonije, na putu koji je iz t etovske oblasti vodio u Makedoniju. Na
to ukazuje kako pravac kojim se u ovom pohodu kretao Filip, tako i i
njenica da su Darclanci u to vr eme saraivali s Ilirima.
Na ovaj rat odnosi se, moda, i sledea posveta kralja Filipa boginji Atini Lindskoj, isklesana u natpisu nadenom na akropolju Lindosa;
Kralj Fiiip (posveuje) deset mal,i h titova, deset sar1sa i deset lemova
na kojima je napisano Kralj Makedonaca Filip (sin) kralja Dem etrija,
od pobede nad Dardancima (i Medima) Atini Lindskoj.<<72 Ime plemena
Meda je dopunjeno i zato se ne moe smatrati s.i gurnim, ma kako odgovaralo veliini lakune; inae bi ono bilo dobra hronoloka indicija, jer,
koliko nam je iz drugih izvora poznato, protiv Dardanaca i Meda Filip
V je ratovao samo 211. godine.
U leto 209,73 dok se nalazio na Peloponezu, u ahajskom gradu
Dime, delei plen i zarobljenike koje je dobio u sukobima sa snagama
antim akedonskog saveza organizovanog na stojanjima Rima, Filipu stigL i v. XXVI, 25, 3 (D 20).
s t e p h. B y z.,, s. v. ~t nio: rr6),L<;; Mcxxd)ovio:c;; rrpo; -r'ii 0p<):X!], cbc;; Eullo~oc;; ev
-re:-ra p-rcp yijc;; rre:pL61lou. Ot obw6v-re:c;;, ~ Lv-ro t, 6~u-r6vwc;;. Sintija Stefana Vizantijskog
pogreno je dovedena u vezu s dar danskim gradom : Niese Il, 78, pr. 3; Oberhummer, RE , s. v.; Geyer, Makedonia,, 748 (eine Grenzstadt der Dardaner,
69

70

Sintia, die Kiepert FOA XVI S. 4a nach Petritsch an der Strumitsa legt (!);
Walbank, 85, pr. 4 (s napomenom da je Kipertovo lokalizovanje kod Petria
pogreno). V. Papazoglu, Herakleja i Pelagonija, 327. i d.
71 W. Tomaschek, Zur Kunde des Hamushalbinsel, I, Wo lag Scupi die
Metropolis von Dardanien (cit. .prema Truhelki, GSND, 5, 1929, 66 nap. 57).
Fine, n. d ., JRS, 1936, 25, i karta na str. 27, stavlja Sintiju na severnu granicu
Pelagonije.
72 Lindos, Fouilles de l'Acropole II,, 1941, n. 2 (FGrH III B, Nr. 532 (42)
(D 21).
73 Livije datuje dogaaje iz 209. i 208. godine u 208, odnosno 207; v. WaZbank, 304.

117

ne glasnik iz Makedonije sveu da je neki Aerop podmit io komandanta

makedonske posade u Lihnidu i osvojio ovaj grad. >>Dri i neka sela dasaretska<< dodao je glasnik, >>i podbunjuje Dardance. Kada je posle deset dana Filip stigao u Demetrijadu (u Tesaliji), drugi glasnici su javljali
o jo veem zlu: Darda nci su preplavili Makedoniju: ve dre Orestidu
i prodrli su do Argejskih polja, a meu va:rvarima se proneo glas da je
Filip poginuo.74
Ovde imamo prvi put konkretne podatke o tome kako su duboko u
Makedoniju mogle da prodru, pljakaju.i i pustoei, dardanske ete.
Orestida i Argejska polja su dananja kosturska oblas.t.75 Pravac kretanja Dardanaca bio je ovom prilikom dru:kiji nego ranije, jer se dolina
Vardara nalazila pod kontro1om Makedon aca. U Orestidu oni su m ogli
dopreti bilo preko Pelagonije i Linka (prilepsko-bitoljska oblast), bilo
jo zapadnijim putom, preko Lihnida (ohridsko-prespanskim krajem).
Vest o prodoru Dardanaca naterala j e :i ovog puta Filipa da hitno
obustavi ratovanje u Grkoj i krene u odbranu Makedonije. Na ove dogaaje odnosi se, svakako, Justinov podatak da su >>Dardanoi poeli da
pustoe pogranine oblasti Makedonije i odveli 20 000 zarobljenika, prisilivi time Filipa da napusti rat s Rimljanima i da brani svoju kraljevinu.76 Filip se tada nalazio u doiista tekom poloaju. Svi su od njega
traili pomo i podrku: grk!i gradovi, koje su napadale rimske i pergamska flota; ilirski kraljevi, koj:i su zahtevali ispunjenje obaveza i plaanje nj1hovih usluga; opustoene oblasti Makedonije, koje su vapile za
osvetom. Ftilip je delio obeanja, iako je bio svestan toga da ih nee moi
ispuniti.77 Za njega je tada bilo glavno da privremeno umiri svoje saveznike da bi mogao da krene protiv Dardanaca, jer su ovi vrebali njegovo
odsustvo kako bi jo teim ratom zapretili Makedonijd..78
Iz izvora se ne vidi da li je dolo do sukoba ili ne. U svakom slua
ju, Filip nije mogao da se potpuno oslobodi dardanske opasnosti. Idue
godine, krajem Jeta 208, vidimo ga kako ponovo kree u rat protiv Dardanaca.7i9
U prol ee iii poetkom leta 206. Filip j e opet u ratu s Dardancima.
Prola godina donela mu je mnogo uspeha u Grkoj. Pasivnost Rimljana pruila mu je pr.ilike da pokae svoju nadmonost i na kopnu i na
moru, a zimi 207/6. neutralne si,le (Rodos, Egipat ) nastavile su posredovanje radi sklapanja mira.so U toj situacijii Filip preduzima nov pohod
protiv Dardanaca. Za taj rat saznajemo iz jednog natpisa naenog u selu
Oliveni kod Bitolja. Veoma oteen i izlizan od vremena, ovaj spomenik
se m oe samo delimino rekonstruisati. Jasno se iJta datum: >>godine 16-e
(meseca) panema, ime k,ralja Filipa i ime Dardanaca. Smisao poslednjih
redova, koji su srazmerno bolje ouvanJ, bio bi sledei: Spomenik podiu neki Katlestoni, koji su pod kraljem Filipom ratovaii ( ?) protiv Dardanaca.si
74

L i v. XXVII, 32, 10-33, l (D 22) .

Usp. Papazoglu, Makedonski gradovi, 181. Walbank, 92, pr. 2: the

position of Argest camp is uncertain.
75

1s I u s t. XXIX, 4, 5 (D 23).
77
78

"l

Bo
s1

118

I u s t XXIX, 4, 7-9.
lust. XXIX, 4, 10 (D 24).
L i v. XXVIII, 8, 14 (D 25).
Usp. N iese, II, 494 i d.; Walbank, 104 i d.
Spomenik 98 (1948), br. 51 (D 26).

esnaesta godina Filipove vladavine odgovara 207/ 6. godini pre

n.e.,s2 a kako je panemos bio devet,i mesec makedonskog kalendara, spomenik je podignut negde u maju-junu 206. Katlestoni se ovde prvi put
pominju. To je moralo biti neko manje gornjomakedonsko pleme, ije
ime pokazuje nastavak -wv~:s;, -oyss; karakteristian za ilirsko podruje.
Kod Polibija i Livija nema podataka o da:rdansko-makedonskom ratovanju te godine. Ne znam da l,i tl'eba dovesti u vezu s tim kratku beleku u ekscerptima iz 28. knjige Diodorove: >.>Zaratio je na Dardance niim
neizazvan, pobedio ih na bojnom polju i unitio preko deset hiljada
njih<<.sa
Fragmenat u kome se nalazi ovaj podatak ne moe se tano datovati. U njemu se govori o negativnom i maltene kobnom uticaju koji je
Tarentinac Heraklid vrio na Filipa, podbadajui ga na ratove koji su
mogli da ga staju kraljevstva, i na kraju se pominje i neizazvani pohod
protiv Dardanaca. Obino se ovaj rat stavlja u vreme neposredno pred
200. godinu, tj. pred izbijanje drugog makedonsko-rimskog rata. Heraklid je, meutim, preao Filipu ve oko 209. godineS4 i ne vidim razloga
zato se rat s Dardancima o kome govori Diodor ne bi mogao datovati
i ranije.
Intervencija neutralnih sila dovela je, najzad, ujesen 206. godine
do sklapanja separatnog mira izmeu Filipa i Etolaca. Makedonci su
sada dobili slobodne ruke u Iliriji. Zaokupljeni borbama s Hanibalom,
Rimljani su poslednjih godina biH potpuno neaktivni na balkanskom
frontu. A kada su se u prolee 205. pojavili s novim trupama na ilirskom
primorju, dolo je do mira kod Foinike, kojim je zaiVren prvi makedonsko-rimski rat. Dardanci se uopte ne pominju u to doba.s5
DARDANIJA- RIMSKI SAVEZNIK PROTIV FILIPA
Kada su se, uj esen 200. godine, rimske snage pod komandom Publija Sulpkija Galbe iskrcale u Iliriju a njihove prethodnice sa Gajem Apustijem prodrle do Dasaret:ije, Dardanci su pourili da im ponude svoje
usluge. U rimski logor, itamo kod Livija, dooe kneevi i poglavice
(re guli ac principes) makedonskih suseda, Pleurat, Skerdilaidin sin i Ami82 Filip je doao na vlast u leto 221. Druga godina njegove vladavine pou leto iste godine; usp. Walbank, Appendix III, 295 sqq.
s3 D i o d.
XXVIII, 2 (D 27).
s4 Niese, II, 570, pr. l.
85 Niese, II, SOO i d., smatra da su godine 207. i 206. prazne godine,
a da je posle 204. na severnoj granici Filip razvio ivu aktivnost. Pomen nekih ilirskih i trakih mesta u odgovaraju6oj knjizi Polibijeve istorije daje povoda da se misli da je te godine Filip ratovao protiv Ilira i Traana. Rat s Dardancima zakljuuje se na osnovi pomenutog Diodorovog podatka i hronoloki
potpuno neodreene Justinove beleke XXIX, 4, 10 (D 24). Geyer, Makedonia,
751, takoe rauna s Filipovim ratovima protiv Ilira, Dardanaca i Traana 204.
i 203. godine. Isto tako i Walbank, 111 sq. i 306. Problem ima iri znaaj u vezi
s Filipovom odgovornou za izbijanje drugog rimsko-makedonskog rata usp.
l. P. V. D. Baldson, Rome and Macedone, 205-200 B. C., JRS, 1954,, 30 sqq.,
St. I. Oast, Philip V and Illyria 205-200, Class. Phil 1959, 158, sqq. E. BaLlian, Philip V and Illyria: A Reply, Class. Phil., 1960, 182 sqq,,; ali izvori nam
ne dozvoljavaju da Dardancima damo bilo kakvo mesto u tim dogaajima.

inje

119

nandar, kralj Atamana, a od Dardanaca Baton, Longarev sin. Ovaj

Longar ratovao je i sam s Demetrrijem, Fmpovim ocem. Oni obeae pomo, a konzul im odgovoni da e se posluiti dardanskim i Pleuratovim
snagama im dovede vojsku u Makedoniju.r<86 Sulpicije je nameravao da
sa tri strane izvri napad na Makedoniju: s istoka, iz Dasaret,ije, trebalo
je da prodre on sam Egnatijevim putom, sa severa bi udarili Dardanci i
Hiri, dok bi Etolci upali sa juga preko Tesalije.
U navedenom Livijevom tekstu susreemo se sa dva dardanska vladara, Longarom i njegovim sinom Batonom.87 O Longarevom ratu s Demetrijem govorili smo ranije. Nije jasno da 1i je Longar bio jo u ivotu
200. godine m j e Baton ve bio zauzeo njegovo mesto. Iako ne treba, moda, insistirati na izrazima reguli ac principes, mogue je da se dodatkom ac principes pravila razlika izmeu Batona, kao Longareva nasledni:ka, i Pleurata i Aminandra, koji su bili reguli. Longar i Baton su jedine i storijske linosti iz dardanske prolosti koje su nam poznate po
imenu.
Drugi nimsko-makedonski rat zapoeo je operacijama u Pelagoniji
i Linkestidi.ss Filip je u defanzivi. Da bi spreio pristizanje dardanske
pomoi Rimljanima, on alJe vojsku pod nominalnom komandom svog
B-godinjeg sina Perseja da zaposedne klanac koji vodi u Pelagoniju.
Zanimljivo je da se kod Livija dardanskoj pomoi ne pridaje manji znaaj nego etolskoj: PI1ipremaju6i svoje suvozemne snage, kae Livije,
Filip je verovao da Rimljanima oduzima dve znaajne podrke; s jedne strane, podrku Etolaca, s druge, podrku Dardanaca, poto je njegov
sin Persej zatvorio prolaz kroz klanac koji vodi u Pelagoniju.s9 Kada se
govori o klancu koji vodi u Pelagoniju, obino se misli na put koj1i preko
Babune spaja dolinu Vardara s Pelagonijom. Ako se Bilazora nalazila
kod Velesa, onda je sa te strane Makedonija bila obezbeena dranjem
ove baze, jer je, kako stoji kod Polibija, Brlazora zatvarala Dardancima
put dolinom Vardara. Posle osvajanja Bilazore 217, kretanje Dardanaca
uzelo je zapadnij,i pravac, a nita u izvorima ne pokazuje da su u meu
vremenu Makedonci izgubili ovaj izvanredno vaan strateki poloaj.
Stoga izgleda prirodnije traiti klanac koji vodi u Pelagoniju na severazapadnoj ivici Pelagonije, a ne u blizini Vardara, tim pre to znamo da
su u ovim operacijama Dardanci saraivali s Ilirima i Rimljanima.9o
sa L i v. XXXI, 28, 1-3 (D 28)
87

Droysen, Hellenismus III-2, 27, pr. l, naziva Barona Dezidijatom (po-

zivajui se na mesto kod Strabona, VII e. 314, gde se govori o istoimenom

voi Dezidijata u dalmatsko-panonskom ustanku 6-9. godine n.e.) i misli
da se na osnovi toga moe zakljuiti da su se Dezidijati bili ujedinili s Dardancima. Ne treba naroito dokazivati potpunu neosnovanost ove pretpostav
ke. I u ovom sluaju je veliki naunik uinio istu greku kao i s Monunijem:

ne moe se na osnovi imena odrediti pripadnost jednom plemenu.

88 O ovim operacijama v. Kromayer, Antike Schlachtfelder II, ll sq.;
Walbank, 141 sq.; De Sanctis, IV-l,, 47, i d.; Niese, II, 570 sq.
s 9 L i v.
XXXI, 33, (D 29).
90 O >klancu koji vodi u Pelagoniju govorim u knjizi: Makedonski gradovi, 202. Tamo prihvatam miljenje Venedikova da bi to mogao biti klanac
na Babuni, koji iz Velesa vodi ka Prilepu i koji je, prema tome, vezivao Dardaniju direktno sa pelagonskom ravnicom. Sada, kada posmatram pitanje sa
drugog stanovita, ini mi se da moram da odstupim od ovog miljenja jer
se za ovaj klanac teko moglo re6i da Otvara put u Makedoniju i Pleuratu
i Dardancima (v. sled. nap.). Walbank, 142, s pravom dovodi u sumnju mi120

Persej nije dugo ostao na poloaju tite6i Makedoniju od dardanske

opasnosti. Kada je dolo do prvih okraja sa Sulpicijevim legio nanima,
u pozno prolee 199, Filip se u plaio na pomisao da nije d orastao neprijatelju i da mu se nee moi suprotstaviti postojeim snagama. Strahovito dejstvo panswih maeva, protiv k ojih su Makedonci tada prvi put
imali da se bore, priz01i osakacenih telesa, ruku odseenih do ramena,
odrubljenih glava, izazivah su uas makedQIIlskih vojnika, koji su bili
navikli na rane od kopalja ri s trela, ali nisu jo videlri ovakav pokolj . Zabrinut, l:'ilip je opozvao svog sina i posadu koja je bila u pelagonskom
klancu da bi tim odredima poveao svoje snage. Ali je on time Pleuratu
i Dardanoima otvorio put u Ma kedoniju.91
Doista, uskoro s.t.i gne kir alju glas da su Pleurati i Dardanci s ogromnim snagama krenuli iz svoje zemlj.e i da ve prelaze u MakedonijU<< .
Nije udo<<, kae neto dalje Uvije, >>to je Filip odluio da okua sreu, jer kad bi dopustio da ga ove vojske sa svih strana opkole, Rimljanima bi i bez borbe pripaila pobeda.,,92 Istovremeni napad Rimljana i njihovr:ih saveznika, sa raznih strana i na raznim mestima, nije bilo lako
izdrati. Strah od Da:rdanaca naveo je, izgleda, fli,lipa da preduzme nepromiljeni napad na Rimljane kod Otoloba. Poraz koji mu je ne prijatelj
naneo umalo ga nije stao glave . Koliki je znaaj za opti tok ra ta imao
pr0;dor Dardana ca i Ilira u Makedoniju, vidi se i po tome to je vest o
ovom dogaaju, zajedno s vesti ma o rimskim uspeSiima na moru i o bici
kod Otoloba, navela etolskog vou Demokrita da pree na .stranu Rimljana i da na taj nain pojaa antimakedonsku koaliciju.Wl Invazija Dar danaca dogodila se skoro u isto vreme kad i bitka kod Otoloba, tj . poet
kom jula.94 Pilip nije bio u st anju da sprei njihov upad. On je najpr e
pokuao, bez uspeha, da zaustavi Rimljane kod klanca koji iz Linkestide
vodi u Donju Makedoniju. Zatim, privuen na p adima E tolaca i Atamana,
prepustio je Gornju Makedoniju Rimljanima i o vi su po njoj harali i pustoili. To su isto inili i Dardanci. Filip je protiv Dardanaca poslao svog
prefekta Atenagoru >>S is kusnom peadijom i najveim d elom konjice,
s nareenjem da s lea napadne neprijatelja u povlaenj u i d a stalnim
uznemiravanjem eta na zaelju uspo ri kretanje njihove vojske u pa:-a vcu dom ovine<<.95 Kako se vidi, Dardanoi su se ve povlail-i k ada ih je
Atenagora stigao d poeo d a napada njihovu za titnicu. >>Meutim<<, kae
Livije, >>kada su se Dardanci, okrenuvi bojne znake, p ostrojili u bojni
red, dolo je do prave bitke, koja se zavrila nereen o. A kada su Dardanci ponovo poeli da se povlae, k-raljevska konjica i la ko naoruana pealjenje starijih naunika da bi u pitanju bio klanac kod Velesa ili n emirKapije. (Mel ani, 18-21 , poznaje samo stariju literaturu o ovom problemu i u
topografskom pogledu ne da je nita novo) . Do istog zaklj uka doao je nedavno i J. Mikuli, Pelagonija u svetlosti arheolokih nalaza, Skoplje, 1966,
82 i d. tavie, zahvalj ujui poznavanju terena i arheolokih nalaza,, on je,
moe se rei, dokazao da fauces Pelagoniae mogu biti samo klanac kod De
breta, koji je, na severozapadnom rubu Pelagonije, vezivao ovu, preko doline Treske, sa Daradanijom i Ilirijom. Na ulazu u klanac postoji utvrenj e
koje se moe datovati u kraj III i poetak II veka pre n .e.
9 t L i v. XXXI, 34, 6 (D 30) .
u2 L i v . XXXI, 38, 7- 8 (D 31 ).
113 Li v. XXXI , 40,9-10 (D 33).
94 O datum u v. Walbank, 318.
o5 L i v. XXXI , 40, 7-'-8 (D 32).

121

dija neprestano je napadala Dardance, koji ni:su imali takav rod vojske
i koji su bili pritisnuti tekim naoruanjem. I sam teren im je pomogao.
Ubijeno ih je vrlo malo, dok su mnogi ranjeni, a niko nij<e zarobljen, jer
oni ne naputaju na svoju ruku redove ve se zbijeno bore i uzmiu. 96
Nita, ini mi se, ne otkriva tako verno karakter dardanskih napada
na Makedoniju kao ovaj reiti opis borbe. Dardanci su s ogromnim snagama upali u Makedoniju u trenutku kada je makedonska vojska bila
vezana na drugoj strani. Osnovni pokreta njihovih pohoda bila je oduvek e za pljakom, a sad su oni istupali kao rimski save:zmioi, ispunja''ajui primljene obaveze. Njihov napad ini deo Sulp:icijeve akcije.97 I
ovog puta Dardanci su eleli da izbegnu direktan sukob s makedonskom
vojskom, koja je bila nadmona i po naoruanju i po organizaciji. Atenagora ih je prestigao i oni su, pored mnogo rtava, izgub1li, svakako, i najvei deo zaplenjenog blaga.
Sledee dve godine ne uje se nita o Dardancima, mada izgleda
sumnjivo da su oni ostali pasivni u izvanredno tekoj situaciji u kojoj
se naao Filip kada je u Grkoj ostao bez prijatelja i saveznika. Bitka
kod Kinaskefala, juna 197, odluila je rimsko-makedonsld sukob u korist Rimljana.9s Na konferenoijii odranoj na ulazu u klanac Tempe, Tit
Kvincije Flaminin primorao je Filipa da se odrekne svih svojih poseda
u Grkoj i da pnihvati i druge te.k e uslove mirovnog ugovora. Zlo je prevrilo meru kada su Dardanci, saznavi za Filipov poraz u Tesaliji, ponovo upali u Makedoniju (leto 197) i poeli da pustoe njene severne delove. Filipu se uinilo da je to krajnje nipodatavanje njegove kraljevine
;i njegove vlasti i, mada je sa svih strana bio pritenjen jer je zla srea
proganjala i njega i njegove, smatrao je da je gore i od smrti da bude
lien Makedonije. Stoga brzo skupi vojsku po makedonskim gradovima, iznenada napadne neprijatelja sa est hiljada peaka i pet stotina
konjanika i pobedi ga u bliZJini Stob<i, u Peonij:i. Veliko mnotvo ljudi
pobijeno je u samom boju, a jo vie njih palo je po poljima, gde su se
bHi ratrkali u lovu za pljakom. Oni pak Dardanci koji su lako mogli
pobei v:mtili su se u svoju zemlju a da nisu ni iskusili bojnu sreu. Tim
pohodom, koji je ispao drukije nego sve to mu je tadanja srea dosudila, Filip popravi raspoloenje svojih vojnika; zatim se povue u TesalonikJu.99
Ovoga puta akcija Dardanaca bila je, izgleda, potpuno samostalna,
bez veze s Rimljanima. Oni su hteli da oerupaju dotuenog neprijatelja,
a moda to i nije bio obian pljakaki pohod, ve osvajaki rat. Paveden sa znanjem m bez znanja Rima, ovaj pohod trebalo je da prui nadoknadu za ono to su Rimljani propustili ili namerno nisu uinili: da
Li v. XXXI, 43, l (D 34).
Walbank, 141, takoe smatra da je invazija Dardanaca 199. bila deo
rimskog plana. - Dardanska pustoenja pominje i Zonara, IX, 15, 4 (D 35),
dovodei ih pogreno u vezu s prodorom Apustija.
98 Karakteristine su s jedne strane, za odjek koji je imala dardanska
invazija, s druge, za rimsko gledanje sa visine na varvarske narode- rei koje
Justin stavlja u usta Flamininu. Hrabrei svoju vojsku pred bitku kod Kinoskefala, rimski vojskovoa joj predoava da se nee sukobiti s Makedoncima
Aleksandra Velikog, ve s onim Makedoncima koji su ne tako davno bili pien
Dardanaca: I u s t. XXX, 4, 12 (D 36).
oo L i v. XXXIII, 19, 1-5 (D 37).
96

97

122

nagrade Dardance za nj.ihovu pomo i saveznitvo. Ugovorom o miru

Rimljani su ilirskom kralju Pleuratu ustupili Lihnid i Partine, ilirske oblasti koje su se nalazile pod vrhovnom vlau Makedonije, iako o njegovom stvarnom ueu u ratu ne ujemo nita. Ammani su takoe dobili
neke tenitorije.too Dardanci, naprotiv, iako je njihov udeo u pobedi nad
Filripom bio, kao to smo videli; prilino znaajan, nisu nita dobili. Moda je to bio razlog to su, neposredno posle bitke kod Kinoskefala i sklapanja r:imsko-makedonskog mira, upali u Makedoniju i pokuali da saani
uzmu ono to su smatrali da im pripada, a to saveznici nisu hteli da im
ustupe. Ako se sloimo s tim da je dardanski pohod 197. imao osvajaki
karakter, postae nam jasnije zato se on kretao do.Jinom Vardara i zato je do glavnog sukoba dolo kod Stoba. Dardanske aspiracije bile su
upravljene na severni deo Peonije, koj1i su nedavno bili izgubili. Nekoliko decenija docnij:e, kada bude dolo do definitivnog pokoravanja Makedonaca, oni e od Rimljana trai,t i upravo te oblasti tvrdei da su one
nekad bile njihove.l01 Fil-ipovom pobedom kod Stoba bio je spasen integritet Makedonije. Dardanci su bili odbijeni i potisnuti u svoje ranrije
granice. I ovog puta ostaje neizvesno da li je Bilazora ostala i dalje
u makedonskim r ukama. Ona se pominje ponovo tek potkraj Persejeve
vlade (168), kao makedonski posed. Vrlo je verovatno, s obzirom na to
da se ne uje ni o kakvim borbama u ovoj oblasti, da je ovaj peonski
grad bio ma;kedonski za sve ovo vreme.
Posle poraza kod Stoba 197. Dardanci su, ini se, ostali mirni do
kr aja Filipove vlade (179). Takvo nj~hovo dranje bilo je diktirano ne
toliko porazom koliko optom limskom politikom prema Makedoniji u
to vreme. Poto su se jednom uhvatili u kolo s Rimljalllima, Dardanci
nisu vie mogli nesmetano da vode svoju poLitiku. A moda je i ekspanzija njihovih severnih suseda Skordiska vezivala izvesno vreme njihove
snage na drugoj strani.
Na kraju ovog poglavlja treba pomenuti jo jednu vest koju je,
prema Valeriju Antiatu, zabeieio Liv.i je pod 190. godinom. Kada su,
ohrabreni glasovima o rimskim neuspesima, poeli da diu glave i pripremaju se za otpor Rimljanima, Etolci su poslali svoje prvake u Makedoniju, Dardaniju ii Trakiju da za novac dovedu vojnu pomo.1o2 Ovaj
podatak potvruje ono to smo rekli o promeni dardansko-rimskih odnosta posle 197. Iako je re o najamnicima, jasno je da su se Etolci obraaLi narodima kod lmjih su mogli rauna;ti sa nezadovoljstvom i neraspoloenjem prema Rimljanima.
wo L i v. XXXIII, 34, ll : Pleurato Lychnidus et Parthini dati ... Amynandrum tenere iusserunt castella, quae per belli tempus Philippa capta ademisset, usp. P o L XVIII, 47, 12. O nekoj akciji Pleurata u toku ovog rata nije nita zabeleeno u izvorima, pominje se samo glas koji se proneo na poetku
da su Pleurat i Dardanci krenuli s velikim snagama na Makedoniju. Moglo bi
se pomisliti da su podaci o Pleuratu sluajno izostali. Usporedi, meutim, ta
o njemu kae pergamski kralj Eumen u rimslmm senatu 184. godine: Pleurata, koji jednostavno nije nita uinio, ve je samo ostao vama veran do
kraja, uinili ste najveim meu vl adarima u Iliriji<< (P o L XXI, 21 , 3: ID.Eupoc-

"ov Se, rrpt~<XV't'<X lJ-EV trrP.w~ oiJSsv, SL<XcpuP.cH;<Xv't'<X Ss (J-6vov 't'~v rri<H1JV,
X<X't'a "~v 'IP.Aupio<X OUVIXO"'l'WV ci:v<XSc:oe:iz<X't'C: .).

(J.SyLcrTov Twv

1 01 L i v.
XLV, 29, 12: Dardanis repetentibus Paeoniam, quod et sua
fuisset et cantinens esset finibu s suis ... (D 52), v. daLje str. 132.
1o2 V a L A n t i a s ap, L i v. XXXVII, 48, 4 (D 38).

123

BASTARNI UGROAVAJU DARDANIJU

O Dar dancima ujemo ponovo tek pred kraj Filipove vlade u vezi
s Bastarnima.103 Kada je, uvreen dranjem r-imskog senata, odlu6io da
upotrebi sve svoje snage za pripremanje novog rata protiv Rima, Filip
je, uz druge mere, stupio u dodir i s ovim ratobornim plemenom s ua
Dunava. 184. godine uputio je Bastamima poslanike da ih pridobiju da
za njegov raun krenu u Ita1iju.t!M Dve godine docnije novo izaslanstvo
p1enelo je Bastamima obavezu makedonskog k1ralja da im obezbedi put
kroz Trakiju. Raznim poklonima Filip je postigao te su mu poglavice
trakih plemena obeali da e propustiti Bastame kroz svoju zemlju.to5
l pohod :troji je preduzeo protiv Meda i Denteleta 181. godine dovodi se
u vezu s ovim njegovim nastojanjima.to6 Namera je bila Filipova da Bastarne dovede u Dardaniju, da ih tamo trajno naseli i da ih odatle poalj e u pohod pr otiv Rima. Evo ta nam o tome kae Livije:
Nameravao je da w1iti dardanski narod i da njegovu zemlju ustupi Bastarnima. Dvostruka korist bi se iz toga izrodila, s jedne strane,
ako nestane Dardanaca, tih veitih, ogorenih neprijatelja Makedonije,
koji su bili pretnja njenoj bezbednosti u tekim trenucima, s druge strane, ako Bastarni, poto ostave u Dardaniji ene .i decu, budu upueni u
[taliju da je opustoe. Put ka Jadranskom moru i Italiji vodio je kroz
zemlju Skordiska: drugim putom nije b ilo moguoe prebaciti vojsku.
Skordisc~ e lako pvistati da propuste Bastarne kroz svoju zemlju, jer
im ovi nisu bili tui ni po jeziku ni po obiajima. I sami e im se, vero
vatno, pridruiti kada saznaju da se ide u pljaku tako bogatog naroda.
Na taj na6in, namera je izgledala dobra ma kakav ishod uzele stvar.i: ako
se desi da Bastarni budu potueni od Rimljan a - Da:rdanci e ipak biti
10 'l O Bastarnima u slubi Filipa i Perseja v. N. Vuli, Bastarni u naoj
zemlji, GSND 2 (1925), 15 i d. Vuli s pravom odbacuje mnoge nezasnovane pretpostavke koje je o ovom pitanju izloio A. J. Reinach, Delphes et les
Bastarnes . BCH 34 (1910), 249 i d. Usp. takoe Patsch, Beitrage, 10-22; Miillenhoff, II, 104-112.
104 L i v. XXXIX, 35: missis ad accolas H istri fluminis barbaros, ut in
ltaliam irrumperent, sollicitandos. Iako Livije ne imenuje Bastarne, jasno je,
po onome to se dogodilo docnije, da se i ovde misli na njih.
105 L i v. XL, 5, 10: redierant forte, quos miserat in Bastarnas ad arcessenda auxilia; L i v. XL, 57, 4: compositum autem fuerat, transitum per Thraciam tu tum et commeatus Bastarnis ut Philippus praestaret. l d ut facere
posset, regionum principes donis coluerat, fide sua obligata pacato agmine
transituros Bastarnas.
1 06 L i v. XL, 21. S ovim pripremama dovodi se u vezu i osn' vanje I'erseide u Deuriopu (L iv. XXXIX, 53, 12-16; v. Papazoglu, Makedonski gradovi,
212 i 224) kao makedonske baze prema Dardaniji i preseljavanje stanovnitva iz pr' morskih gradova u unutranjost i obrnuto P o l. XXIII, 10, 4-6, i
Li v. XL, 3) ; usp. Reinach, n. d., 267 i d., Walbank, 242 i d.Meloni, 34-38. Meutim , Vuli, n. d., 16 i d., je s pravom ukazao na to da Perseida nije nikakva
pogranina taka i da transplantacija stanovnitva nije mogla da ima za cilj
makedonizaciju pogranine zone, jer je Filip preselio u Ematiju, koja se nekad zvala Peonija (v. o toj oblasti Papazoglu, Makedonski gradovi, 109), a ne
u Peoniju, ugledne i, svakako, nepouzdane Makedonce iz primorskih gradova,
a na njihovo mesto doveo verne Traane i druge susedne varvare. Tako se u
ovim akcijama ne moe govoriti o makedoniziranju doline Erigona i Akcija
i jaanju odbrane od Dardanaca. Mikuli, Pela.gonija 31-38, pomi. lja na identifikovanje Perseide sa graditem kad Crnobukija, petnaestak kilometara
severno od Bitolja.

124

istrebljeni ,j os.tae plen iz zaostavtine Bastarna i slobodan posed Dardanije; a ako bi Bastami uspeno izveli stvar, Filip bi mogao, dok panja
Rimljana bude zadrana bastarnskim ratom, da vrati izgubljene posede
u Grkoj.1o1
Tekst Livijev je potpuno jasan. F,i lip eli da postigne dve stvad:
da uniti nezgodne susede i da napadne Rimljane u Italiji. Korist je bila
obezbeena u svakom sluaju, Ako Ba:starnima poe za rukom da zadre
rimske snage u ItaliJi, Filip bi za to vreme mogao da obnovd svoju suprematiju u Grkoj; a ako bi oni podlegH Rimljanima, Makedoniji bi ostao
p~)sed Dardanije, oiene od Dm-danaca, i bastarnski pien . .Ne vidim
razlog da se ova dva cilja odvajaju. U izvorima nema indicija na osnovi
koj,i h bi se moglo tvrditi da je Filip u poetku imao nameru samo da se
oslobodi dardanske opasnos,t:i. Naprotiv, govorei o prvom poslanstvu
koji je Filip uputio Bastarnima, Livi je kae da ih je Filip pozvao da upadnu u Italiju. Na osnovi ovog podatka moglo bi se rei da je prvobitna
zamisao F,iLipova bila da Ba:stame upotrebi u ratu protiv Rima i da je
tek docnije doao na ideju da njih iskoristi za ist,rebljenje Dardanaca.
Istina, moe se posumnjati u tanost Livijeva iskaza. Moda je rimska
propaganda, u elji da povea odgovornost makedonskog kralja, ins,inuirala ovome namere koje on nije imao.JOS Meutim, injenica je da je
povod za pozivanje Bastarna bilo pogoranje rimsko-makedonskih odnosa
koje je nastupilo 184. godine, a da su Dm-danci za sve vreme posle zavrsetka drugog rimsko-makedonskog rata 197. mirovali. Sasv,i m je mogue
da se Filip tada zagrejao za plan napada na Rim sa severa, plan za koji
se ne tako davno Hanibal zalagao kod Antioha III, a kojim e se jedan
vek docnije zanositi i Mitridat Eupator. U sluaju novog sukoba s Rimom Dardanci su m ogli pono.v o postati opasni za Makedoniju i stoga
je Filip kombinovao pohod Bastarna u Italiju s njihovim prethodnim
nas.eljavanjem u Dardaniju. Prema njegov oj zamisli, Bastarni bi ostavili svoje ene i decu u Dardaniji - poto, naravno, prethodno istrebe Dardance i osvoje njihovu zemlju - i odatle bi krenuli u Italiju u pljaku.
Fil1p je istovremeno stlllpio u doi~- sa Skordiscima, koje je takoe pddobio za ovaj pohod.l09
Bastarni su dugo oldevali pre nego to su se odluili da napuste
svoju zemlju. Tako se desilo da su preli p reko Dunava n ekoliko dana
posle Filipove smrti.ao Glas o tome stigne ih u Trakiji. SMuacija se sa101

L i v. XL, 57, 5-9 (D 39).

Niese, III, 30, misli da je prvobitna namera Filipa V bila da Bastarne upotrebi protiv Dardanaca, a da se docnije pojavila ideja da ih zajedno sa
Skordiscima poalje u Italiju. Walbank, 237, obeleava kao highly improbable
miljenje da je Filip imao nameru da u Italiju upadne sa severa, uprkos
tome to i Polibije, XXII, 14 12, pominje ovu nameru (Filip je obeavajui pOmo Bizantu eleo da zastrai razne trake knezove x&pLv -r~c; TCpoxe:LfLBV'I)<; 8m106

(3oA~c;).

109 V. dalje str. 216. I kod Justina je zabeleena tradicija da se Filip

.
pnpremao za ozbiljan rat s Rimljanima i da je u tu svrhu sklopio savez i
sa Slwrdiscima, J u s t. XXXII, 3, 5 (S 8).
110 L i v. XL, 57, 1-2: Peropportuna mors Philippi fuit ad delatzonem
et ad vires bello subtrahendas. Nam post paucis diebus gens Bastarnarum, diu
sollicitata, ab suis sedibus magna peditum equitumque manu Histrum traiecit. - Kako podvlai i Vuli, "Bastarni, 18, pr. 2, iz izVOII"a se ne vidi zato
Bastarni polaze tek 179, kada je sporazum uinjen, izgleda, jo 182.

125

svim izmenila. Traka plemena kroz iju su teritoriju proJazi1i Bastarni

nisu se vie oseala vezana ugovorom koji su sklopila s Filipom i odbijala su da im prue potrebne namirnice za izdravanje. Tada Bastarni
stanu pljakati, a Traani ih napadati.Hl Bastarni su bili jai i Traani
se povuku na planinu Dunax (Rilo). Kad su Bastarni pokuali da ih napadnu na ovoj visokoj gori; strana oluja i provala oblaka sru,i se na
njih i natera ih u bekstvo. Razbijeni kao posle brodoloma, mnogi bez
oruja, stanu veat.i o tome ta treba da rade. >>Tada meu njima izbi nesloga: jedni su hili za to da se vrate, drugi za to da produe put u Dardaniju. Oko trideset hiljada ljudi pod Klondikom stigne u oblast u koju
su se bili uputili, a ostalo mnotvo krene natrag putem kojim je dolo
i vrati se u Apoloniju i Mesembdju.112
Klondik sa svojih tridesetak hiljada ljudi - teko je rei da li ova
brojka obuhvata samo vojnike ili i njihove pmodice113- p:mdre u Dardaniju ujesen 179. Ali oduzimanje zemlje Dardancima nije bio tako lak
poduhvat i Bastarni su se zadral<i u tuoj zemlji nekoliko godina. Kako
se vidi iz kratkih beleaka o albama koje su pristizale rimskom senatu, te su godine biJe ispunjene ratom. Novi makedonski kralj Persej nije,
izgleda, niti obnovio niti raskinuo sporazum koji je njegov otac bio sklopio s varvarima. Prvih godina svoje vladavine on je nastojao da bar prividno zadri stav prij<~Jteljstva i lojalnosti pr ema Rimu i, ukoliko je i pomagao Bastan'le, to je morao initi ispod ruke, da Rimljani ne saznaju.tl4
Meutim, kako se moglo oekivati, DardancJ su na njega svalili svu krivicu za dolazak Bastarna i optuili ga da ih podstrekava i podrava.
Prema jednom fragmentu iz 25. Polibijeve lmjige, 177/6. godine, tj.
godinu-dve posle upada Bastarna u Dardaniju, i stupie pred senat dardanskJ poslanici i izloie kako je veliko mnotvo Bast<llffia, kakvog su
krupnog rasta i odvani u opasnosti njihovi vujn:ioi. Dalje objasnie
kako stvar stoji sa saradnjom Perseja i Galata i izjavie da se vie boje
njega nego Bastarna i da zato mole da .i m se pomogne. Tamo se sluaj
no zatekoe i tesalski poslanici, koji potvrdie izjave Dardanaca i sami
zatraie pomo. Stoga senat odLui da poalje komisiju koja e na Licu
mesta ispitati stvar. Odmah je izabran i odaslat Postumije i s njim nekoliko mlaih ljudi.115 Komisija se vratila 176. Potvrdila je da se u Dar~
danij,i vodi rat, ali nije mogla da dokae odgovornost makedonskog kralja. Istovremeno su u Rim s1J1gli i Persejevi izaslanici koji su nastojali
da opravdaju Perseja i da uvere senat da on nije kriv za upad Bastarna
u Dardaniju i da ih on ne podrava. Senat nije imao materijala na osnovi
kojeg bi optuio Perseja, ali ga nije hteo ni oslobodW krivice, ve ga je
L i v. XL, 58, 1-2.
L i v. XL, 58, 7-9 (D 40).
113 Niese, III, 101: 30000 Mann, Geyer, RE XIX (1937), 101, s. v. Perseus, isto. Naprotiv, Patsch, Beitriige, 13 pr. 3, smatra da bi tako jaka vojska
111

112

morala imati vei uspeh u Dardaniji i stoga misi da je verovatnije da su u

onih 30 000 ulazile i ene i deca. Ako se ima u vidu da je 168. Persej angaovao
20 000 ratnika bastarnskih, a da su Klondikovi Bastarni bili samo deo (moda,
manji deo, cf. cetera multitudo) onih masa koje su 179. prele preko Dunava,
Paova pretpostavka izgleda verovatnija. Mada, s druge strane, o vojsci od
6-7 000 ljudi teko da bi se govorilo kao o velikoj opasnosti, v. dalje.
114 Usp. Melani, Persea, 79 sq.
115 P o l. XXV, 6 (D 41). Antiki pisci esto nazivaju Bastarne Galatima.
126

opomenuo da se postam da ne raski ne ugovor.116 Sumnja je ostala, kao

to se vidi i iz Livijevih a-ei da se ve pomiljalo na rat s Makedonijom,
poto se Pel'sej bio umeao u sukobe izmeu Dardanaca i Bastarna.J17
Dardanci nisu bili jedini tuioci, jer su Bastarni na granici Makedonije
predstavljali opasnost za ceo @rki svet. U ahajskoj skuptini ule su se
teke optube protiv Perseja, koji je za strah i trepet celog sveta ubacio
Bastarne u DardanijU<<. Jer, kad bi se Bastarni stalno nastanili u Dardaniji, Grka bi u njima imala opasnije neprijatelje nego to su Gali bili
za Azijw<.ns
DaJ"danci su se u poetku nadali da e se lako osloboditi Bastaa-na
i da e se ovi najzad sami povui iz njihove zemlje. Meutim, meseci i
godine su prolazile i ve se ulazilo u treu zimu, a napadai su jo uvek
bili tu. Kada videe da Bas.t arni ne samo da se ne povlae iz njihove
zemlje, kako su se nadali, ve naprotiv svakim danom postaju nesnosniji, jer ih podravaju susedni Traani i Skordisci, Dmdanci odlue da preduzmu neto pa makar i niz;ikovali. Okupe se sa svih strana u jedan grad,
koji nije bio daleko od bastarnskog logora. Bila je zima i oni su izabrali
ovo godinJe doba jer se tada Traani i Skordi,sci vraaju svojim kua
ma. Kada se to dogodiJo i kad su Bastarni ostali sami, Dardanci podele u
dva dela svoju vojsku, s namerom da jedni pou pravo na neprijatelja
i da ga izazovu na otvorenom polju, a drugi da udare stranputicom kroz
neke ume i napadnu ga s lea. Ali do boja doe pre nego to su ovi stigLi da zaobiu neprijatelja. Dardanci budu pobeeni i saterani u grad,
koji je bio otprilike dvanaest milja udaljen od bastarnskog logora. Po"
bednici pohitaju za njima i opsednu grad, uvereni da e se neprijatelj
idueg dana ili predati od straha iLi bJti pokoren. Uto, druga dardanska
vojska, koja je bila pola zaobilaznim putom, ne znajui za poraz svojih,
napadne bastarnski logor koji je ostao bez zatite ... 119
Tu se, na alost, usred reenice, prekida ovaj izvanredno zanimljiv
i ujedno najopirniji izvetaj iz is,t orije dardansk!ih .r atova koji je do nas
doao. Tako ne saznajemo ta je bilo s bastarnskim logorom ni kako se
zavrila borba oko opsednutog grada.12o Sudei po tome to se o Bastarnima ne uje vie tokom sledeih godina, oni su tada bili savladan[ i isterani. S njihovim povl.aenjem preko Dunava dovodi se u vezu Orozijev
podatak o katastrofi koju su Bastarni pretrpeli kada su za konzulovanja
Lepida i Mucija, tj. 175, prelazi preko zaleenog Dunava: pod teretom
velikog mnotva ljudi i konja led je popustio i skoro svi naoe smrt u
116 L i v. XLI, 19, 4-6 (D 42): senatus nec liberavit eius culpae regem neque arguit; moneri eum tantum modo iussit, ut etiam atque etiam curaret,
ut sanctum habere foedus, quod ei cum Romanis esset, videri posset. Usp.
i A p p. Mak. ll; Melani, 81-83. O da tovanju odlaska i povratka komisije,
Brougthon, l, 403.
117 L i v. XLI, 19, 4 (D 42): miscente Persea inter Dardanos Bastamasque
certamina. Usp. i L i v. XLI, 23, 12 (D 43): Bastarnas primum ad terrorem
omnium in Dardaniam inmisit (sc. Perseus).

L i v. XLI, 23, 12 (D 43).

L i v. XLI, 19, 7-11 (D 42). Livije pria o ovom dogaaju kao dogaa
ju za konzula 175. godine; usp. Niese III, 101, pr. 3.
120 Nije jasno iz teksta da li je re o jednom gradu ili su u pitanju dva.
Prvo je verovatnije, jer bi inae bastamski logor trebalo zamisliti izmeu
dva dardanska uporita.
11s
119

127

ledenim talas,i ma reke.121 Istina, prema Oroziju, Bastarni ne odlaze, ve

dolaze na Persejev poziv (auctore Persea Philip pi filio praedarum s pe
solicitata, sc. Basternarum gens), pa bi se moglo pomisliti da je re o
novoj bastarnskoj vojsci, a ne o ostaoirna Klondikovih eta. Meutim,
nije nimalo verovatno da je ve 175. Persej traio nove bastarnske najamnike jer su u to vreme njegovi odnosi s Rimom bili bar prividno korektni (tek 174. dolazi do prve krize, koja nagovetava budui sukob).
Isto je tako malo verovatno da su nove ete Bastarna krenule odmah po
povratku onih koj'i su isterani iz Dardanije. Stoga je opravdano opte miljen~ e da je Omzije pogreio kad je bastarnsku katastrofu .iz 175. godine
doveo u vezu s Persejevim pozivom i da se ta nesrea dogodila Klondikovim Bastarnima kada su, posle poraza u Dardaniji, prelazili preko Dunava.l22 Meu malobrojnim Bastarnima koj,i su preiveli ovaj udes bio je
i njihov voa Klondik, koji e nekoliko godina docnije povesti nove ete
u Makedoniju.
U Livijevom opisu bastarnsko-darclanskih ratova nema topografskih
podataka na osnovi kojih bi se mogao utvrditi put kojim su se kretali
Bastarni i mesto gde se odigrala glavna bitka. Sve pretpostavke o tome
liene su realnog oslonca.t23
Borbe koje su Dardanci imali da izdre s Bastarnima bile su duge
i teke, utol,iko tee .to su se i njihovi susedi nali na strani napadaa.
Ipak Dardanoi su izali na kraj s agresorima i zimi 176/ 5. oslobodili se
bastarnske opasnosti. FiHrpov plan da pomou Bastarna istrebi Dardance
zauvek je propao.
121 Or o s. ad v. pag. IV 34: Lepido et Mucio consulibus Basternarum gens
ferocissima auctore Persea Philippi filio praedarum spe solicitata et transeundi H istri fluminis facultate sine uZla pugna vel aliquo hoste deleta est. Nam
lune forte Danuvius, qui et Rister, crassa glacie superstratus pedestrem facile
transitum patiebatur. Itaque cum improvicle toto et maxima simul agmine
inaestimabilis hominum vel equorum multituclo transiret, enormitate ponderis
et concussione gradientium concrepans gelu et glatialis crusta dissiluit universumque agmen, quod diu sustinuerat, mediis gurgitibus victa tandem et
conminuta destituit atque eadem rursus fragmentis impedientibus superducta
summersit. Pauci ex omni populo per utramque ripam vix concisis visceribus
evaserunt.
122 Orozijev podatak vezuju za povlaenje Klondikovih Bastarna, izmeu ostalih, Niese, n. m., Reinach, Delphes et les Bastarnes, 283, pr. 4; Walbank,
str. 254; Patsch, Beitrage, 15; Melani, 84. Vuli, Bastarni, 19 i d., doputa oro
tumaenje samo kao jednu mogunost.
123 Vuli, Bastarni, 19, s pravom kritikuje kao nezasnovane Renakove
kombinacije o kretanju Bastarna u pravcu Naisa, o Naisu kao prvom gradu
u Dardaniji na koji su oni naili itd. Bastarni su mogli prodreti u Dardaniju
preko Serdike, ali isto tako i preko Pautalije. Uostalom ne znamo da li je u
to vreme postojao Naissus i da li je bio dardanski. to se tie mesta gde sc
nalazio bastarnski logor, ne treba zaboraviti da se dogaaj o kome pria Livije dogodio dve godine posle upada Bastarna i da su za to vreme ovi mogli
da prokrstare kmz celu Dardaniju. Melani, 83, pr. 3, odbija Renakovu pretpostavku da je dardanski grad koji pominje Livije bila >>dardanska prestonica
Naissus, zbog toga to mu izgleda malo verovatno da bi Bastarni izabrali kao
mesto za logor, u koji e smestiti i svoje neborako stanovnitvo, neposredno
susedstva glavnog grada neprijateljskog. S pravom kae Vuli: >>kad izvori
ute, i mi se moramo zadovoljiti sa onim ignoramus.

128

DARDANCI U POSLEDNJEM RIMSKO-MAKEDONSKOM SUKOBU

Bastarnska invazija bila je teak udarac za Dardance. Nekoliko godina posle toga ov.i miruju, iako je bilo povoljnih prilika za upade u
Makedoniju, to je, neswnnjJvo, znak da se jo nisu bili oporavili od
bastarnskog pustoenja. Kada je 171. izbio novi rat izmeu Makedonije
i Rima, Dardoooi su svakako, ve po tradiciji, stali na stranu makedonskih protivnika. Ali oni nisu preduzeli nikakve akcije. Miljenje da je,
prvih godina rata, 171-170, Persej morao da ratuje na tri fronta: protiv
llimljana, koJi su pokuavali da preko Tesalije prodru u Makedoniju,
pro,t iv pergamskog kralja Eumena, na moru, i protiv Dardanaca, na severnoj makedonskoj granici,t24 tano je uz jednu ogradu: Persej je doista
ratovao sa Dardancima, ali sudei po onome to o tome kae Plutarh,
koji je te podatke, oigledno, uzeo od Polibija, ovaj rat mu nije bio nametnut, ve ga je on preduzeo >>uzgredno<< (napEpyov os rou n o1.E-.p.ou
crrparsicr.v ... ~E]J.EVo<;), omalovaavajui rimsku mo i iz dokolice<<.l25
To je bilo demonstliranj>e makedonske snage jednom neprijatelju koji je
oduvek predstav,J jao pr avu moru za makedonske kraljeve, ali u tom trenutku, kako se ini, nije b~o naroito opasan. Pohod je izvren u prvim
z.imskim mesecima i kr unisan je velikim uspehom. Persej je pobio nebrojeno mnotvo V<l!rvara ,j zadobio ogroman plen<<.l26 Odeljak u kome je
bilo govora o ovom ratu u Livija je rlzgubljen, kako se vidi i iz odgovarajue periohe. Pobedu nad Dardancima Livije pominje u vezi sa Perseje
vim pripremama za novu ratnu sezonu 169. On kae da je Persej, zimi
170/69, ,imao dobre odnose s Traanima i Epircima i da je >>Dardance bio
obuzdao u nedavnom ratu<<, tako da mu je za obezbeenje zalea preostajalo samo da uredi odnose s Hirima.1.27 Dardanci se ne pominju vie
u treem makedonskom ratu.
Koliki je znaaj Persej p~idavao svojoj pobedi nad Dardancima
vidi se po tome to je naloio poslanicima, koje je 169. godine poslao
ilirskom kralju Genciju radi sklapanja saveza, da ovome izloe sve to
je uinio u ratu protiv Rimljana i Dardanaca, a ;i sto tako i protiv Etolaca
i llira<<.t2s Pod Ilirima se ovde misli na pleme Penesta, na ilirsko-dardansko-makedonsknj tromei, koje se, oslanjajui se na Rimljane, otcepilo
od mrske drave i nastojalo da sauva nezavisnost. Nadkanj em Rimljima
u junu Iliriju Gencije j e morao biti isto t01liko nezadovoljan kao i sam
1 2 4 Usp., npr. E. Karnemann, Romische Geschichte I, 337; Bengtsan,
Griechiche Geschichte, 475.
12s P l u t. Aem. Paul. IX, 6 (D 44).
126 Mislim da je u ovom sluaju bolje da se izraz fLupiouc; -.wv (3atp(3ocpwv
ne uzme kao brojka >>deset hiljada<<, ve u znaenju veoma mnogo. Kramayer, II, 256, i Melani, 273, pr. l , dovode u sumnju tanost Plutarhova podatka, dok su ga Reinach, Delphes, 292, nap. 2, i Niese, III, 130, prihvatili kao
verodostojan.

127 Li v. per. 43 (D 46); ibid. XLIII, 18, 3 (D 45).- Kod Di!odora, XXX,
4, pominje se u godini 171/ 0. osvajanje grada XocAecr-rpov od strane Perseja.
Kako je to ve Vuli primetio, Renakova pretpostavka da bi to mogao biti
dardanski grad nije nimalo umesna (Vuli, Bastarni, 21). Pre e biti, kako je
to pretpostavio Niese, III, 130, nap. 5, da se Halestron nalazio u Trakiji.
Melani, 273, i nap. 2, takoe sumnja da ovaj Diodorov podatak moe imati
veze s Persejevom pobedom nad Dardancima.
128 P o I. XXVIII, 8 (D 47); L i v. XLIII, 19, 3 (D 48).

9 Djela XXX

129

Persej. Zato se Persej nadao da e ga privoleti na savez. Poslanici kre"

nue iz Stubere (kod epigova), koja je bila Persejeva baza u penes.tin"
skom ratu 169,129 >>preoe greben planine Skarda i takozvanu Pustu Ilid"
riju, iz koje su pre nekol,i ko godina Makedonci bili .m!Selili stanovnitvo
da hi uill!i:li to teim upade Dardanaca u Iliriju (i Makedoniju), i tako
stigoe u Skodru.t3o
Rat s Penestima, koji su bili i dardanskri susedi, ulazi u sklop obez"
beenja severne granice od varvarskih navala. Akcija stvaranja nenase"
ljene zone b[Ja je, kako izvom kau, sprovedena ou JrOAAOt~ XPOVOl~ avli:"
n opov, moda u vezi s pohodom u Dardaniju zimi 170, ili mu je prethodila
za koju god[nu. Oblast koju je Persej dao opustoiti moe se samo priblino odrediti. Vub je sasvim pravilno ukazao na to da se ova ili.rska pustinja (Illyrici solitudi'n es- kod Lb~ij:a, ~ EPIJfl-O~ 'IAAupic;- kod Polibija) ne moe !lJi.kako traiti severno od sar"planine, sa kojom j:e, svakako,
identina planina LK<ipoov. Polibijev tekst, iako nije s asvim jasan, moe
se protumaiti tako da je pustinja bila oko ar"planine, na njenom pod"
noju i pre nego to se doe do nje. Ovakvo se tumaenje namee zbog
toga to Makedonija nije ni.k ad dopirala do same ar"planine i to je opasnost od Dardanaca ,j Ilira mogla l\-1akedoniji pretiti samo iz oblasti ju"
no od ove planine,131 P.r ema tome, najverovatnije je da su opustoeni se~
verni krajevi zemlje Penesta, podmje oko Gostivara, kroz koje je vodio
put iz Stubere preko ar"plan~ne u Skadar. Podatak o ilirskoj pustinji
potvruje pretpostavku da su, posle pada Bilazore pod makedonsku
vlast 217. godine, provale Dardan:aca u Makedoniju vrene sa severoza"
pada, preko kievske oblasti.
Nije ovde mesto da govorimo o tome zato je i kako Persej prevario svog saveznika Gencija, niti o tome zato su bastarnski najamnici,
koje je 169, na njegov poziv, Kloudik doveo do makedonske granice, oti"
li praznih mku,132 Nri po emu se ne bi moglo rei da je Persej imao na"
meru da Bastarne poalje u Dardaniju, kao to je to bio uinio njegov
otac.133 Istina, njihovo uece u ratu moglo je, moda, da odgodi za izve"
129 O ratu s Penestima iscrpno raspravlja Vuli, Ratovanje makedonskog
kralja Perseja, Glas, 1934, 28-39. Za lokalizovanje glavnog grada Penesta
Uskane v. dalje nap. 197.
130 P o l. XXVIII, 8 (D 47). Skoro doslovce ~sto stoji i u Livija: Oni preu greben planine Skorda i preko ilirskih pustinja, koje su Makedonci namerno opustoili da Dardancima ne bude lako prei u Iliriju ili Makedoniju,
stignu najzad u Skadar s velikom mukom. Li v. XLIII, 20, l (D 49).
131 V uli, n. m., 38.
132 Usp. Niese, III, 140 sqq.; Geyer, Perseus, l 015; Stiihlin, RE VII (1910),
l 200, s. v. Genthius; Melani, 326 sqq., 329 sqq.; Patsch, 'Beitrage, 16 i d. Bastarni - lO 000 konjanika i isto toliko parabata tj. peaka koji su pomagali konjanicima i zamenjivali one koji bi poginuli - doli su do mesta
Desudabe u Medici. Tu se zaustave u oekivanju da im se isplati obeana
svota. Persej ih pozove da dou u Bilazoru, ali oni odbiju da se maknu s me"
sta dok ne dobiju ugovoreno zlato. Persej tada rei da bi rnu dosta bilo i
5 000 ljudi i poalje novu poruku Bastarnima u tom smislu, opet bez novca.
Ovi se tada okrenu i vrate na Dunav. - Veina modernih naunika prihvata
antiku tradiciju o tvrdiluku kao razlogu to je Persej izgubio podrku i
Gencija i Bastarna. Ima, meutim, pokuaja da se drugim motivima objasni
njegovo ponaanje; v. Melani, 332 i d.
133 Plutarhova vest (P l u t. A em. Paul. IX, 7) da je Persej eleo da iskoristi Bastarne za napad na Italiju predstavlja, svakako, pogreno prenoenje
planova njegova oca na njega; usp. Melani, 334, nap. 2.

130

sno vreme pad makedonske drave ,j da se odrazi 'i na sudbinu Dardanaca. inj enica, meutdm, da su se oni vratili a da nisu ni stupili na makedonsko ili dardansko tle oduzima ovoj epizodi svaki znaaj za da,r dansku istoriju. Zanimljivo bi za nas bilo u ovom sluaj u kada bismo mogli
da saznamo neto o odnos;i_ma Dardanaca i Gencija. U pvom i drugom
rimsko-makedonskom ratu Iliri i Dardanci su bili n a strani Rimljana.
Ve po tome mogli bism o pretpostaviti da su njihovi meusobni odnosi
bili dobri. I doista, b~lo je jedno vreme kada su se ove zemlje tako pribliile jedna drugoj da je dolo do sklapanja dinastikog braka izmeu
il.i~skog kralja i jedne dardanske princeze. Prema Polibiju i Liviju, Gencijev brat Plator imao je nameru da se oeni kerkom dardanskog poglaWice Monunija, Etutom, ali je po Gencijevom nalogu ubijen, jer se ovaj
plaio da e veza sa dardanskim dvorom ojaati poloaj njegovog brata.
Ista sudbina snala je i Platorove prijatelje, to pokazuj,e postojanje
razdora na ilirskom dvoru. Genoije se sam oenio Etutom.13t Polibije
(i, po njemu, Uvije) govori o ovom dogaaju u okviru 169. godine.
Meutim, mogue je da je podatak o Gencijevoj enidbi i ubistvu Piatora neka vrsta ekskurza o karakteru i porodinim odnosima ilirskog
k,ra:lja, umetnutog na onom mestu izlaganja gde je interesovanje za njegovu linost najj ae . Drugim redma, nismo u stanju da utvrdimo kada je
GenCtij e sklapanjem braka pokuao da osigura sebi podrku Dardanaca.
Ako pretpostavimo da se to dogodilo oko 169, a ne n a poetku njegove
vlade, onda se postavlja pitanje odnosa Darda naca [ Rimljana. Je r, i Gencije je isprva, kao i njegovi prethodnici, vaio za rimskog savezruka i prvi
znaci njegova koleban ja u stavu prema Rimljanima pojavljuju se tek oko
171. mada on 170. jo uvek stavlja Rimu na raspolaganje jedan kontingent svoje flote. Datovanje Gencijeve enidbe Etutom u 169. godinu pokree taJkoe i pitanje odnosa Dm-danaca i Makedonaca. Da li bi se Persej
hvalisao Genciju svojim ratnim pohodom protiv Dardanaca 169. godine
da se te godine ili n eposredno pre toga Gencije bio oenio Dardankom?
Uzimajuci u obzir ono malo to znamo o odnosima tri suseda - Ilira,
Dardanaca i Makedonaca- ini mi se da se Gencijev brak bolje uklapa u
vreme pre nego to je raskinuo s Rimljanima ;i. preao na stranu Perseja
nego posle.
Zanimljivo j e u vezi s tim istai da nije zabeleen nijedan pokuaj
makedonskih kraljeva da prr~dobiju Dardance kao saveznike ili bar da
izdejstvuju njihovu neutralnost. Nije zabeleen nijedan pokuaj pribliavanja meu njima. Dok su odnosi Makedonije s Hirima bili promenljivi
(i ranije, pod Agronom, dolazilo je do saveza i.zmeu njiih, kao i sada pod
Gencijem) , sa Dardancima- ako ostavimo po stlrani ponudu pomoi za
rat p~otiv Kelta koju je Ptolemej Keraun tako prezrivo odbio - odnosi
su brili uvek samo neprijateljski. Mrnja koju su Dardanci gajiti prema
Makedoncima bila je d oista, kako to ,i zvori kau, nepomirljiva, immortalis.
Neprijateljstvo Dardanaca prema Makedoniji moe se delimino
objasniti razlikom u stepenu drutveno-ekonomskog razvitka ova dva suseda. Povremene provale dardansl{Jih eta na m akedonsku teritoriju imale su za cilj pljaku raznorodnih b ogatstava. Dardanci su se nalaziH na
134 Pol. XXIX, 13, 5 (D 50);
Liv. XLIV, 30, 4 (D 51). Za ime Etutll
v. dalje str. 169.

9*

131

onom stupnju razvitka kada pljakaki pohodi predstavljaju u izvesnom

smislu nonnalnu privrednu granu, a Makedonija, kao zemlj3. koja je
jedno vreme dominirala svetom, obilovala je svako\Crsnim blagom, koje
je .izazivalo pohlepu siromanih suseda. Ali to ne moe biti jedmo objanjenje. Oskudni izvori sa kojima smo se upoznali daju da se nasluti da
je agresivnost Dardanaca u doba Antigonida bila vezana za izvesne ekspanzionistike tendencije. To je vreme kada Dardanija doivljava svoje
najvee uzdizanje i kada, u naponu snaga, pokuava da se rairi i nametne svoju vlast susedima. Po svoj prilici, tada su traka plemena u Pomoravlju postala deo Dardanije. Tada je i jedan deo Pe0111ije prisajedinjen
Dardaniji. I upravo oko Peonije sukobljavaju ~se interesi Dardanaca i
makedonske kraljevine. Borba oko Bilazore nije bila samo borba za prolaze koji vode u Makedoniju ve i borba za Peoniju. To se jasno v'i di po
zahtevima sa kojima su Dardanci istupili posle sloma Makedonije.
Na saboru predstavnika makedonskih optina okupljenih u Amfipolju 167. godine, Emilije Paul, pobednik poslednjeg makedonskog kralja
Perseja, obnarodovao je odluke rimskog naroda i senata o ureenju pokorenih zemalja. Izlaui podrobno uslove mi["a, Livije izmeu ostalog
kae: Dardancima, koji su traili Peoniju, tvrdei da je ona i ranije
bila njihova, i da se neposredno granii s njihovom te~i.torijom, saoptio
je (Emilije Paul) da e se dati sloboda svima onima koji su bili pod
Persejevom vlau. Poto nisu dobili Peoniju, dao im je pravo da trguju
solju. Naredio je Treoj oblasti da so dovozi u peonski grad Stobe i utvrdio joj cenu ... 13:; Dardanci su, prema tome, smatrali da imaju prava
na Peoniju. Dardansko-makedonski sukobi postaju jasniji kad se ima u
vidu ovo ukrtavanje polWkih interesa. Da nije bilo bastarnske nevolje, koja je, oigl edno, paralisala njene snage za dui vremenski period,
Dardanija bi, verovatno, odigrala mnogo vidniju ulogu u poslednjem razraunavanju Rima i Makedonije i ponovila bi svoje udarce s lea, koji
su, u svakom sluaju, doprineli slomu makedonske monarhije.
Padom Makedonije i Ilirije pod rimski protektorat 168. godine Dardanija je dobila kao nove susede na jugu i jugoistoku, dve samo prividno samostalne drave. U stvari, njena juna granica nalazila se od tog
vremena pod pl'i,s motrom Rimljana i to je iz osnove promenilo i njen
poloaj i njenu, ako se tako moe rei, spoljnu politiku. Pomaui Rimljanima da pobede Makedoniju, Dardanci su sarni sebi zatvorili izvor plena
koJim 'SU se vekovima koristili. Po odobrenju Rimljana, one makedonske
oblasti ( merides) koje su graniile s varvarima, a takve su bile sve sem
tree, mogle su da dre naoruane posade na granici.t36 Prema tome,
granica prema Dardanij1i bila je zatiena, i to ne toliko makedonskim
posadama, koliko rimskim autovitetom, koji je iza nj,ih stajao. Dardanci
1 3 5 L i v. XLV, 29, 12-13 (D 52).- Posle pobede Emilija Paula nad Persej em kod Pidne (168), odlukom rimskog senata Makedonija je podeljena u e
tiri oblasti (merides), koje su bile organizovane kao samostalne drave pod
rimskim protektoratom, bez prava da meusobno odravaju bilo kakve politike ili ekonomske veze. Trea merida obuhvatala je centralni deo Makedonije izmeu donjeg toka Vardara i Bistrice i nije imala direktne granice s Dardanijom. Ova je graniila sa etvrtom meridom, iji je administrativni cen
tar bio u Pelagoniji. V. o tome opirnije: Papazoglu, Makedonski gradovi,

58 i d .
136

132

Liv. XLV, 29; 13 (D 52).

su pokuali da dobiju Peoniju, oko koje su se borili s Makedoncima

tokom jednog veka, ali Rimljani nisu vie imali ,r azloga da im izlaze u
susret. Od onog trenutka kada su se usidrili u .Makedoniji, Rimljanima
Dardanci nisu vie bili potrebni kao saveznici. Oni su od nj[h traili poslunost. Kada, dvadeset godina docnije, Makedon(a bude pretvorena u
r~imsku provinciju (148), makedonske strae b[e zamenjene rimskim
leglijama.
Nije sasvim jasno u emu se sastojalo pravo trgovine solju (s alis
commercium), koje je Emilije Paul 168. dao Dardancima kao neku naknadu za neustupljenu Peoniju.137 Po tome to Livije kae da je Treoj
makedonskoj meridi bilo nareeno da so dovozi u Stobe i da je Paul
utvrdio cenu soE, moglo bi se zakljuiti da su Dardanci biH upueni na
uvoz soli iz Makedonije. Snabdevanje Dardanije ovim vanim artiklom
vrilo se, verovatno i ranije preko Peonije, pa je sada, kada je Peonija
organizovana kao s<l!stavni deo slobodne Makedonije, utvreno odlukom senata na koji se nain i po kojoj ceni moe dorzvohlti i prodavati
Darrdancima so. teta je da o tome ne znamo vie. Moda je potreba za
solju bila jedan od razloga dardans.Jdh upada u Makedoniju, kao to su,
prema tradiciji, slani izvoli biH predmet dugotrajnih, ponovljenih sukoba izmeu Autarijaia !i Ardijejaca.
Rimsko-dardanski odnosi, iako. nam izvori o tome ne govore, morali
su se izmen.iti onog momenta kada su Rimljani zagospodarili Makedonijom. Indirektna potvrda za ovu pretpostavku sadrana je u vesti da je
jedan od samozvanaca 148. godine, Aleksandar, koji se tisto kao i poznatiji. ~dri~k izda:--ao za Persejevo~ _sina, pobegao u ~ardaniju. ?n j~, ~ak~
plVSI VOJsku, b1o zavladao oblascu oko Meste, ah se pred nmsk1m : VOJskovoom Metelom dao u begstvo 'i ovaj ga je gonio sve do Dardanije .138 Ako se ima u vidu da se oblast Mes.te ne nalarrzi u neposrednom susedstvu Dardanije, izbor ove zemlje kao utoita pokazuje, moda, da je
begunac smatrao da e tamo biti najsigurniji i da Rimljani nee moi da
izdejstvuju kod Dardanaca njegovu predaju. Razume se, ovaj podatak,
sauvan u jednom poznam izvodu, .ne doputa neke ire i sigurnije zakljuke, ali se on ipak moe uzeti kao indicija da je od uspostavljanja
r.imske vlasti u Makedonij[ nepoverenje moralo potkopati odnose Dardanaca i njihovih noVIih suseda.
DARDANSKO-RIMSKO SUSEDSTVO
Vie od pola veka posle pretvaranja Makedonije u r imsku provinciju ne ujemo nita o Dardancima.. Svakako, ne treba pripisati sluaju
to se oni ne pojavljuju meu plemenima koja su poslednj>il1 decenija
II veka uznemiravala Makedoniju. Niti se moe pretpostavtiti da su Dardanoi promenili ud niti se kao razlog nj,i hovom mimv anju moe navesti
1a1 U okviru ogranienja trgovakih veza izmeu makedonskih merida
zabranjena je bila i trgovina solju, L i v. XLV, 29, ll: et sale invecta uti vetuit
(re invecta je, meutim, konjektura; rukopis ima INNUCETO, cf. Melani,
429, pr. 2). O nejasnoi ove odredbe v. Niese, III, 181, pr. 2, Rostavtzeff, Social
and Economic History II, p. 758, Melani, n. m.; Benecke, CAH, VIII, 274; Gaebler, RE, s. v. Makedonia, 763.
1as Z o n. IX, 28, 8 (D 53).

13.3

strah od Rimljana, jer je to bilo vreme kada su rrimski konzuli i njihove

legije trpeli poraz za porazom od Skordiska i trakih plemena. Isto tako
je malo verovatno da su ih obaveze prema Rimljanima spreavale da se
pridrue drugim narod~ma u pljakanju proVIincije: kao to smo videli,
oni su s Rimljanima saraiv.ali kacl je trebalo unit<iti makedonsku dravu, ali su se posle 168. mor ali prilino razoarati u njima. Razlog to se
o njima ne uje u to vreme treba tra...iti na drugoj strani.
Pre svega, sredina II veka je doba najvee moi ratobornih i sirovih Skordiska. Videli smo kako su oni pomaga:li Bastarne koji su na Filipov poziv doLi u Da.r daniju. To je vreme kada su, prema S.trabonovim
reima, Skordisci raJrili svoju vlast do ilirskih,
peonskih i trak.ih
gora. Neemo pogreiti stoga ako pretpostavimo da su i Dardanci osetili na sebi jaram keltskih suseda. Ne vidim drugog naina da objasnim
mirovanje Dardanaca u Vr eme kada Skordi:sc.i are i pafe. Ne verujem
da je u pitanju pravo politiko pokoravanje i pDisajedinjavanje dardanske teritordje skordikoj, ve e pre biti da su Skordisoi svojim ponovljenim napadima zauzdali i oslabili dardansku zajednicu. Ovakvo stanje
potinjenosti trajalo je, verovatno, do pohoda Minucija Rufa 110/ 9, kada
je sloml~ena mo Skordiska, a, moda, i nekoLiko godina posle toga.m
Za kraj II i poetak I veka postoji jo jedan nain da se objasni
zato su vesrt ri o Dardancima tako retke. Poznato je da od dzvora koji su
govorili o varvarskim najezdama na Makedoniju u to vreme po1s toje
samo bedni ostaoi. Nije iskljueno, dakle, da se pod optim nazivom
>>Traani, kojim eptitomatori obeleavaju ove varvare, kriju ponekad i
Dardancri. To postaje utoliko verovatnije to su Dardanci bili susedi
Meda, koji su u ovo vJ1eme pruali najei otpor Rimljanrima. Medi su
i ranije, zajedno sa Skordiscima, preduzimali pohode na Makedoniju.
Pod kraj II veka, meutim , izgleda da je teite ratova sa varvarskim
susedima Makedonije prebaeno u oblast Rodopa i reke Strimona i Medi
su postali glavni neprijatelj rimske provinoije, a njihova zemlja poprite kaznenih ekspedicija.l4n Zajednike akcije protiv Makedonije ~ otpor
nadiranju rimskih legija doprineH su, svakako, razvoju prijateljskih, saveznilcih odnosa izmeu Meda i Dm-danaca.
Prva kratka vest o rimsko-dardanskim sukobima zab eleena je kod
Julija Opsekvensa p od 97. godinom: Za konzulovanja Gneja Kornelija
Lentula i Publija Licinija pokoJ:eni su Keltiberi, Medd i Dardanci.141
Oipel je ovaj pohod doveo u vezu s Florovim podatkom o rimskom vojskovoi Vulzonu, koji je prodro do Rodopa i Hema. Flor pominje
Vulzonovo ratorv;anje posle Minucijevog (110/9), a pre Kmionovog
(73/ 3 ).142 U tom vremenskom razmalm nije posvedoena politika linost
tog rimena, a1i C:ipel s pravom primeuje da je rodopslm-bal>kanska oblast
morala biti pokorena u vreme Lukutlova pohoda na Pont 72. godine, a to
ini nemoguim identifikovanje Florovog Vulzona s istoimenim namesnim V. odeljak Skordiscima, str. 218.
HIDI

140 Pregled osnovnih dogaaj a medske istorije daje f epoa, llpoy<mal, 168-174.
141 I ul. Ob s. e. 48 (108) (D 54).
142 Flor. I, 39 (S 18); Zippel, 157 i d. I kod Hieronima je zabeleena u

97. godini pobeda Rimljana nad

134

Traanima.

kom Makedoni,je 64/3.143 Treba dodati da se i posle 97. vode ratovi u

Medici i s Medima, ali imena rimskih vojskovoa iz t,ih ratova su nam
uglavnom poznata. Ako se prihvati Cipelova pretpostavka, onda je Vulzon
ratovao i sa Dar dancima.
Nekoliko godina docnije, dok je Gaj Sencije Saturnin bio namesnik
u Makedoniji, dolo je do opte pobune varvara ( omnium barbarorum
def ec tio), u kojoj su opet Medi imali glavnu re. l44 Nain na koji izvori
govore o ovom pokretu varvma kao o odmetanju, pokazuje da se rimski
uticaj b jo rairio dosta daleko na sever. Mogue je da su se Dardanci
pridruili svojim sta11im saveznicima Medima, jer se i nad njihovom zemljom u to vreme ve bio nadvio prete i oblak J'imskog gospodstva.
Iako mu je ratovanje bilo nesreno ( infeliciter pugnavit, stoji u Livij evoj ep i tomi), Saturnin je na kraju uspeo da izbaoi iz provincije agresore. Sledeih godina, me utim, napa di su se ponovHi.H5 Pokreti srednjobalkanskih plemena dobili su mnogo vei znaaj i vei domet kada
je izbio sukob izmeu Rima i pontskog kralja Mitridata. Dardanci nisu
ostali po strani. Ne znamo, dodue, da li su ues tvovali u invaziji koju
je, kako izvori kau, inspirisao Mit:ridat i koja je kao svoju glavnu metu
izabrala drevno Zevsovo proro6ite u Dodoni,Hc, ali su i oni, svakako, bili
obuhvaeni megalomanskim planov,i ma silnog p on t skog despota, koji je
eleo da baci na Rim ceo Istok.147 Da su Dardanci, uz Mee, zadavali najvie nevolja makedonskim namesnicima, vidi se po akcijama koje su sle
deih godina preduzete protiv njih.
Naravno, ako se uporedi s opasnou koju je Mitridatova delatnost
u Maloj Aziji i Grkoj predstavljala za Rimljane, vrljanje varvara po
Makedoniji i Epiru bilo je od drugora:orednog znaaja. Ono se u izvesnoj
meri objanjava zauz eto u rimskih snaga na dmgoj strani. Na putu
ka Maloj Aziji, gde je trebalo da se sastane s Mi tridatom, Sula se zadrao
jedno vreme u Makedonij'i i ratovao je i sam sa severnim susedima provincije. Ah nije imao vremena da ovom problemu posveti punu panju
i neredi na ovoj granioi provincije n astavili su se i dalje. O njegovim operacijama protiv balkanskih varvara sauvana su sledea svedoanstva:
Apijan kae da je Sula iskoristio predah dok je ekao Mitridatov
odgovor na postavljene uslove za mir i zaratio na Enete, Dardance i
Sinte, makedonske susede koji su stalno upadali u Makedoniju, i pokorio ih.Hs Prema Graniju Licinijanu, za vreme dok su se vodili pregovori sa Mitl11datom, legat Hortenzije je razbio Mee i Dardance, koji su
ua Zumpt, Comm. epigr. Il, 113, smatrao je da je kod Flora re o L.
Manliju Torkvatu, konzulu 65. i namesniku Makedonije 64/3 . godine. - Isto
je tako nemogue misliti na prokonzula Gneja Manlija Vulzona, koji je 188. godine vraajui se iz Male Azije preko Trakije bio izloen napadima trakih
plemena.
" 4 Cic. in Pis. 35 84;
Liv. per. 70; Or os,, V, 18, 30; Iul. Obs.
e. 53 ( 113) ; v. o del jak o Skordiscima, prim. 118. Vredno je za beleiti da su se
u ovim nemirnim vremenima pobunili i sami Makedonci, i da se naao pretendent na presto koji se pnoglasio makedonskim kraljem, D i o d. XXXVII, Sa.
cd. Dindorf. To je poslednji pokuaj Makedonaca da se oslobode rimske vlasti.
145 L i v. per. 75, 76,. 81; v. odeljak o Skordisdma, nap. 119.
116 Cass D i o. fr. 101, 2 ibid., nap. 120.
w I u s t. XXXVII, 3, 6: omnemque Orient em adversus Romanos annat.
Up. A t h e n. V, 50, p. 213 e: lho x xi repa c; T~ 'l 0p(LX1J'I xoli T~v MctxE8ovia v fL EYtXAa
rrEfJ.rcnaL crTp<XT07tE8a , xa i Ta
14A

T~c;

E cpcim1)c; &.rravT<X (.u\p1) &.6p6a dc; ctilTov

fLET<X ~E~ A1)TIXL.

A p p. Mithr. 55 (D 55).

135

uznemiravali saveznike. Sula je i sam poveo vojsku u Mediku, pre nego

to je preao u Aziju na sastanak (s Mitridatom). Tom prilikom primio
je izraze pokomosti Dardanaca i Denteleta i ostalih naroda koji su napadali MakedonJju.t41l U sadraju 88. Livijeve knjige stoji samo da je
Sula u mnogim bitkama pobedio Traane, a Entropije gavoDi o Dardancima, Skordiscima, Dalmatima i Medima, koje je on iJi pobedio ili bez
borbe potinio.15o Najzad, anonimni spis de viris illustribus belei da je
Sula razbio Mitridatovu voj<sku kod Orhomena i Hel'oneje, pobedio njegovog generala Arhelaja u Atini, osvojio pirejsku luku i savladao na
putu (u Aziju) Mee i Da:rdance.151
Kao to se v;idi, Granije Lioinijan, pominje dva pohoda protiv balkanskih plemena: prvi je poveo lino Sula, pre nego to e poi u Aziju,
dok je ekao da se Arhelaj vrati iz Azije sa Mitridatovim odgovorom;
drugi je vodio, neto docnije, za vreme dok je Sula pregovarao s MJtridatom u Dardanu, njegov oficir Lucije Hortenzije. Za Sulu Licinijan kae
da je rat ovao u Medici; za Hortenzija - da je zaratio na Mee i Dardance i neprijatelje razbio. U stvari, iako drugi izvori ne sadre ove pojedinosti, ne postoji protivureonost izmeu onoga to oni kau i Granija Licinijana te ne vidim razloga da se posumnja u tanost njegovih podataka.152 U prvom Sulinom pohodu u Mediku- Piutarh govori u Sulinoj
biografiji samo o ovoj oblas,ti153 - dolo je, prema Licinijanu, do svojevoljnog potinjavanja ostalih susednih plemena, meu kojima i Dardanaca. Meutim, kad se veliki vojskovoa udaljio iz Makedonije, dolo
je do novog napada varvara, kome se suprotstavio legat Hortenzije. Sasvim je prirodno to izvori koji se sa nekoliko rei osvru na ove dogaaje ne pominju Hortenzija. To je utoliko razumljivije to je on vodio
r at pod Sulinim auspicijama. Oba r atovanja, i Sulino i Hortenzijevo,
treba datovati u letnje mesece 85. godine, pre avgusta, kada je sklopljen
mir u Dardanu.
Izraz in fidem accepit, in deditionem recepit kod Entropija i
Granija Ucinijana, verno odraavaju rezultate ovih na brzu ruku izvedenih akcija, koje su, kako k ae Apijan, imale za cilj ne samo da obuzdaju nemime susede ve ujedno da sauvaju borbenu kondiciju vojske
i donesu rimskom voj s kovoi i m aterijalne koristi. Dardanci nisu u pravom smisLu rei bili upokoreni. On i su samo primorani da obustave svoje upade u Makedoniju, i to ne zadugo. Jer, samo to su se rimske legije
udaljile iz provincije, dolo je do nove i jo tee invazije varvara. Ovoga
puta kao da su Skordisci bili vodea snaga. Apijan, koji nam o tome govori neto opirnije, kae da su Sa Skordiscima krenuli Medi i Dardanci, n apal>i Makedoniju i Grku, opljakali mnoga svetildta, pa i delfijsko,

t
15o
151
152

G r a n. Lie. X XXV,. p . 27 (D 56).

Liv. per. 82 i 83 (D 57), Eu t r . V, 7, l (D 58).
D e v ir. i ll. 75, 7 (D 60).
H. A. Ormerod, CAH IX (1932), 257, nap. l, smatra da je u vreme

Arhelaj eve misije kod Mitridata, neposredno pred odlazak Sulin u Malu Aziju,
diplomatska situacija bila takva da se jedva moe pretpostaviti da bi Sula
napustio Makedoniju. Zato on stavlja Swine r atove s varvarima r anije, u vreme kada su njegovi poslanici boravili kod Mitridata, a Arhelaj bio u njegovom
tabu kao gost. Meutim, i prema Plutarhu, v. sled. nap., ove operacije padaju za vreme Arhelajeve misije, a posle povratka poslanika.
m P l u t. Sulla, 23 (D 59).

136

aU su tom iwilikom pretrpeli veiike gubitke.154 Varvarima se suprotstavio Kornelije Scipion i uspeo da ih istera tiz Grke i Makedonije. tavie,
on je prognao Skordiske sve do njihove zemlje i naneo jm teke poraze,
koji su zauvek uinili kraj njihovoj hegemoniji u zemljama juno od
Save i Dunava. S Medima li Dardancima pos.tupio je Scipion drukije.
Ako je verovati Apijanu, orni u ga _podmitili svetJim blagom i on je
s njima skloptio sporazum.155 Svaki pohod bio je za varvarska plemena
izvor prihoda. Moe se tek zamisliti kakve je koliine zlatntih i srebrnih
predmeta donela pljaka yelikih svetilita kao to je bilo dodonejsko ili
delfijsko, gde su vekovima na:gomilavana ogromna bogatstva. Ako je hiJo
dovoljno svetog blaga da se podmiti jedan rimsld konzul, moralo je
ostati jo mnogo -t og bogatstva u posedu samih varvara, i to se neizbena
moralo odraziti na privrednom ti kulturnom ivotu zemlje. Arheolozi b:i
morali da raunaju sa tak~im pljakama kada opredeljuju poreklo raznih
>>importovantill predmeta, naroito arhajskih. Prodor Dardanaca i njihovih saveznika do Delfa i ofanz!va Lucija Kornelija Scipiona datuju se
sa najvie verovatnoe u 84. godinu.15fi
BELLUM DARDANICUM SKRIBONIJA KURIONA
Dok su u prethodnim ratovima, koliko se iz sauvanih izvora moe
videti, Dardanci imal,i sporedno mesto, za vreme Gaja Skribonija Kuniona, konzula 76. i namesnika Makedonije od 75. do 73. godine, oni postaju glavna meta rimskog oruja. Ve za Apija Klaudija Pulhera, koji je
pre Kurtiona upravljao makedonskom provincijom, Rimljani su napustili svoj do tog vremena uglavnom defanzivni stav i preli na sistematsko podjarmljivanje severnih suseda. Apije Klaudije ratovao je 77-76.
godine, najvie sa Medima.157 Ali su i Dardanci imali posla s njima, kako
se vidi iz jednog podatka u kome se pominju dabine koje im je on nametnuo.t5s Nije iskljuoono da su Dardanci pohitali u pomo napadnutim
Medima, sa koj.ima ih je vezivalo staro i isprobano saveznitvo, ti da je
to bio povod za rimsku intervenciju na njihovoj teritoriji. Rat s Medima
stajao je Rimljane mnogo rtava a nije doneo trajne rezultate.
Klaudije je umro od bolesti, u provinciji, i Kurion je odmah poslat da preuzme komandu. U jednom Salustijevom fragmentu itamo
da je >>te godine, u Makedonij1i, Gaj Kunon krenuo u rano prolee sa
svom voj,s kom u -Dardaniju i, od koga je god mogao, sakupio danak
koji je Apije bio nametnuo.tsn Maurenbreher, izdava ostataka Salustijevog dela Historiae, primel:!io je s pravom da je, prema navedenom
fragmentu, Kurion preduzeo svoj prvi pohod u Dardaniju ve u rano
prolee, to znai da je to bilo ne one godine kada je Apije Klaudije
i 54
155
156

(D 62).

App. Ill. S (D 61).

O ovom pohodu vidi opirno u odeljku o Skordiscima, str. 241-251.
Usp. i podatak Hijeronimove hronike o spaljivanju delfijskog hrama
-

O Apiju Klaudiju v. Mommsen, Rom. Gesch. III, 41; Zippel, 162 i d.;
Munzer, RE III (1897), 2 849; Lenk, VI A (1936), 411. Za njegove ratove vezuje
se pmnen makedonskih gradova Lete i Stoba u fragmentima Salustijevih Historija I fr. 133 M, 134 M, i II, fr. 36 M.
158 Usp. izvor naveden u sled. nap.
1 5 9 S a ll. II, fr. 80 M (D 63).
..

157

137

umro i kada je Kurion preao u Makedoniju, ve sledee, 75.160 Kurion je

doao u Makedoniju kao konzul, 76,161 ali te godine on, oev,idno, nije
ratovao s Dardancima, ve je ostatak godine upotrebio za dovravanje
rata u Medioi i tek sledeeg prolea krenuo u Dardaniju.162 Maurenbreherova teza potvrena je injenicom da se u F:rontina, gde se govori o njegovom prelazu iz Italije u Makedoniju, Kurion naziva k01I1zulom.t63 Izvesnu smetnju ovom shvatanju ini Eutropijev podatak da je Za naslednika Apija Klaudija poslan Gaj Skribonije Kurion post consulatum.164
Meutim, Eutropije nije tako precizan u skraivanju izvornika i u formulisanju misli da se ova reenica ne bi mogla shvatiti kao nespretno
saimanje dva uzastopna dogaaja, Kurionova dolaska u Makedoniju posle Klaudijeve smrti i njegovog zadravanja tamo, po isteku konzulske
godine, u svojstvu prokonzula, kao Klaudijevog naslednika.t65
O ozbiljnosti i te.Jini poduhvata na koji se Kurion spre.IJlao govori.
pored ostalog, i broj legija sa kojima je doao u provinciju. Prema Frontinovoj strategemi, on se iskrcao u Diralllij sa pet legija. Tamo se jedna
od tih legija pobunila, odrekla poslunost i odbila da poe sa nepromiljenim vojskovoom u teak i pun opasnosti pohod<<.166 Buntovnika jedinica je kratkim postupkom razoruana, rasformkana i njeni vojnici
rasporeeni u ostale etiri legije. U Kurionovoj vojsci bilo je, prema
tome, oko 30 000 vojnika. Da bi postalo jas.no kakvu snagu je ta vojska u
ono vreme predstavljala, dovoljno e biti da se setimo da je, dve godine
docnije, sa takvom vojskom Licinije Lukul krenuo na Mitridata. Ovo poreenje predoava teinu napora koje su Rimljani morali da uloe da bi
1 ~ Maurenbrecher, C. SaUusti Crisp! h!istoria1
rum reliquiae, Prolegomen.!.
fasc. l, Lipsiae, 1891, str. 70, i komentar uz Il fr. 80. O linosti i karijeri Gaja
Skribonija Kuriona, istaknutog besednika i dravnika, oca jo poznatijeg istoimenog govornika, prijatelja Ciceronovog i Cezarovog saradnika, v. Milnzer,
RE, II A (1921), 862 sl. U pogledu hronologije Kur:onovih balkanskih ratova,
Mincer se oslanja na Maurenbrehera.
161 Tako Broughton, ll, 93: pmceeded befor the end of the year to Macedone as successor of the deceaded proconsul Appius Claudius Miinzer,
n. m., 864, takoe stavlja dolazak Kurionov na Balkan u leto 76.
162 Oros. V. 23 , 20 (D 67), .k ae da je Skribonije poslat za naslednika
Apija Klaudija i da je Otklonivi plemena koja su napadala u prethodnom
ratu, upravio oruje protiv Dardanije<< ( adtemptatarum superiore bello gentium vim declinans, irt Dardaniam anna convertit). To isto stoji i u Landolfovom prevodu Eutropijeva brevijara (D 65).
163 Fr o n t i n. IV, l, 43 (D 69): C. Curio consul bello Dardanico circa
Dyrrachium . ..
t64 E u trop. VI, 2 (D 65).
165 Maurenbrecher, n. m ., ukazuje na protivurenost u koju pada Eutropije kada, s jedne strane, kae da je Kurion doao u Makedoniju post consulatum i tamo ratovao tri godine (intra triennium bello finem dedi t), s druge,
pak, da je Marko Lukul, koji je smenio Kuriona na poloaju namesnika Makedonije, zapoeo .traki rat one godine kada je u Rimu izbio robovski ustamilk E u tr. VI, 7). Ako bi se Kurionov boravak u Makedoniji datovao prem':l
Eutropiju, on je u Makedoniji proveo vreme od 75. do 72, a robovski ustanak
je, kao to je poznato, izbio 73. Stoga Maurenbreher predlae da se Kurionovo zadravanje u Makedoniji stavi izmeu druge polovine 76. i kraja 74. Meu
tim, Lukul nije doao u Makedoniju 73, kako bi ispalo prema Eutropiju, ve
je te godine bio u Rimu, a tek sledee dobio makedonsko namesnitvo; v. Brougtlzon, II, 118, tako da se mora pretpostaviti da je Kurion ostao u Makedoniji do 72.
166 Fr o n t i n. IV, 1,, 43 (D 69).

138

slomili otpor Dardanaca. (Jedna stvar nij.e :asna u vezi s Kurionovom

vojskom. Poto se njegovih pet legija pominju u Dirahiju, normalno je
zakljuiti da je to vojska koju je doveo sa sobom iz Italije. Ne ujemo
nita o Klaudijevoj vojsci. Ona je bila razb(ena, desetkovana, ali, svakako, ne i sasvim unitena. Da li je vraena u Rim? To se moglo uiniti
samo poto je prispeo Kurion sa' sveim snagama. Ili je poveala i onako
jake KuPionove odrede?) Strah vojnika i njihovo odbijanje da pou
u rat protiv Dardanaca reito govore o traginim iskustvima Apija Klaudija i odjeku kojri je njegov poraz imao u vojnim krugovima. Nain pak
na koji je !<Judon preduzoo i do kraja sproveo svoj pohod pokazuje da
su Rimljani ovog puta ozbiljno rei1i da likvidiraju opasnog neprijatelja.
Kurion se krvavo obraunao sa pobeenim neprijateljem. Mnogo
vekova docnije, govorei o kazni desetkovanja kojom je car Valentinijan kaznio svoje vojnike, Amijan Ma:rcelin kae da se on nadmetao sa
KuPionom, onim surovim vojskovoom, koji je takvom kaznom slomio
obest Dardanaca, koja je slino lernejskoj hidri mnogo puta oivljavala. Zlonamerni kuditelji cara Valentinijana hvaliLi su davnanje delo
Kurionovo, ali im se carev postupak inio ruan i krajnje surov. Jer su
Dardanci bili pogubni neprijatelji i zaslueno ih je snalo ono to su
pretrpeli<<, dok je prema sopstvenim vojnicima koj1i su se jednom agreiJi trebalo primeniti blau kaznu.t67 Da su Rimljani kanjavali bez milosti neprijatelje koji su pruali otpor i od kojih nisu vie oekivali neku
korist, to smo znali i bez ovog svedoanstva. Ekspedicije koje su imale
za cilj zastraivanje neprrijatelja, kao i ekspedicije koje su preduzimane
radi konanog podjarmljivanja nepokorenih naroda, praene su redovno pokoljima i paljevinama. Meutim, Kurionov dardanski rat morao je
predstavljati neto izuzetno u tom pogledu im se predanje o njemu sauvalo tokom nekoliko vekova. Na kraju odeljka o rimskim ratovima u
Trakiji Flor ovako opisuje metode koje su Rimljani p11imenjivali za pokoravanje varvara: najsuvoviji meu tim neprijateljima ukroeni su
onim istim sredstvima koje su sami upotrebljavaii. ak se i nad zarobljenicima orgijalo maem d ognjem. Ali varvarima se nita nije uinilo
groznije nego to su ivima odsecane ruke i to su tako ostavljani da
nadive s.v oju kaznu.t68 Nema sumnje, i Rimljani su se mogli ponee
mu >>nauiti od raznih naroda sa kojima su ratovali.
U svakom sluaju, kako Florov podatak, koji se moe odnositi ko~
liko na trake Mede i Bese, toliko i na Dardance, tako i kazna desetkovanja koju je zabeleio Amijan Marcelin nedvosmisleno pokazuju da je
KuPionov bellum Dardanicum bio pravi rat za potinjavanje Dardanije.
Dardanci se i posle toga, tu i tamo, pojavl juju kao rimski neprijatelji,
ali se za Kurionov pohod moe smatrati da se zavriio nametanjem rimske vlasti Dardaniji. O njenom pris.ajectinjenju rimskoj imperij[ moe se govoriti samo ukoliko se smatra da su grallJice rimske provincije u
to vreme dopimle dotle dokle je dopiralo rimsko omje. U stvari pravog
prisajedinjenja nije bilo, ve je Dardanirja tada postala - da upotrebimo
izraz koji nalazimo kod Diona- !';vcmovoor; X<i-pa.t69 Naravno, naziv ne
t67Amm. Marc. XXIX,5,22 (D70).
tns Flor. I, 39 (D 71).
169 V. dalje. prim. 174; i tekst uz nju.

139

treba da nas zavede. Ukoiiko je uopte sklopljen kakav ugovor izmeu

Rima i Dardanije, to je mogao biti samo foedus iniquum, koji je utvri
vao sve obaveze pobeenog naroda, a ostavljao slobodne ruke Rimljanima. U tim ugovorima, koji su formalno garantova1i nezavisnost pokorenib naroda, postojala je obip:o znamenita klauzula o velianstvu rimskog
naroda, kojom se svaki neravnopravni saveznik rimski zaklinjao na vernost i potovanje interesa gospodara orbis terrarum. Jednom reju, to
je bila uslovna nezavisnos t diktirana pravom jaega. Ne znamo da li
su pri tome Dardanci bili obavezni da plaaju redovne dahine ili su
nameti odreivani prema potrebi i po volji namesnika.
Kurion je, oigledno, prokrstario celom Dardanijom i, poto je savladao Dardance, nastavio dalje preko Mezije do Dunava.11o Prema tradiciji, on je bio prvi rimski vojskovoa koji je izbio na Dunav. Njegovo
trogodinje ratovanje ovenano je uspehom i on je proslavio trijumf,
verovatno 72. godine.t71
RAZUZDANOST RIMSKIH NAMESNIKA I POSLEDNJI TRZAJI
POLUZAVISNE DARDANIJE
Dogaaji sledeih decenija pokazuju kako su se teko Dardanci
mirili s rimskom dominacijom i u kojoj je meri njihovo pokoravanje
bilo nepotpuno. Neograniena vlast koju su rimski namesnici uivali u
provincijama pogoravala je esto ionako nestabilne odnose s podjarmljenim narodima. Samovolja, lakomislenost, gramzivost i nadmenost poj edinih n amesnika podsticale su na pobunu i osvetu ak i ona plemena
koja su bez borbe prila Rimljanima. Klasian primer za to je nesrea
koju je famozni Kalpurnije Pizon navukao na Makedoniju svojim neodgovornim i veroiomnim postupcima prema Denteletima, tom rimskoj
vlasti uvek pokornom plemenu. Ali, i pre njega, prouo se svojim grabljivim i uje dno kukavikim dranjem prokonzul Gaj Antonije Hibrida.
Kolega Ciceronov u konzulatu, Hibrida je dve godine bio na elu
rimskih vojnih snaga n a Balkanu.l72 U sadraju 103. Livijeve knjige stoji, prHino eufemistiki reeno, da je poslove u Trakiji vodio ne b a
uspeno (in Thracia parum p rospere rem gessit).t73 U Dion a Kasija
itamo pak da je kao namesnik naneo stanovnitvu provincije (ro tl:rr~
Koov ro EV tfj MaxEooviq.) i plemenima koja su bila u savezu s Rimom
('n) EV(J:rrovoov) mnogo tekih zala. Upao je u Dardaniju i susedne ob170 Ru f. Fes t. 7, 5 (D 66); Jord. Rom. 216 (D 68); v. odeljak o Mez'ma str. 312. O Kurionovim ratovima govorio je Livije u 92. i 95. knjizi svoje
Istorije. Kratke beleke perioha (D 64) interesantne su samo po tome to rat
s Dardancima stavljaju u Trakiju: in Thracia .. . adversus Dardanos, Dardanos
m Thracia domuit.
171 Kurionov trijumf pominje Eutropije, sem na napred navedenom
mestu, jo i u VI, 5, 2: ita uno tempore multi simul triumphi fue runt, Metelli
ex Hispania, Pompei secundus ex Hispania, Curionis ex Macedonia, Servili ex
I sauria. Usp. i e i e. in Pis. 44: unde his paucis annis Cn. Dolabellae, C. Curionis, M. Luculli iustissimos triumphos vidimus, i ibid., 58. Brougtlwn, II, 118,
smatra da je Lukul bio u Makedoniji i 72. i da se te godine vratio u Rim i proslavio trijumf.
172 Za Hibridu v. Broughton, II, 175, 180; Klebs, RE I (1894) , 2 577, sq.,
s. v. e. Antonius Hybrida Nr. 19.
1 1a L i v. per. 103 (D 72).

140

lasti i opljakao ih, a kad su ga V'arvari napali, nije imao smelosti da

prihvati borbu, ve je, pretvarajui se da se povlai na drugo mesto , pobegao sa konjanicima, tako da su oni savladali peake, izbacilii ih silom iz
zemlje i oduzeli im plen.J74 S ovim se slae i ono to kae Opsekvens:
Pobedivi Katilinu kod Pistorije, Gaj Antonije je svoje lovorovlm venoima okiene fasces preneo u prOvinciju. Tamo je, pritisnut od Dardanaca,
izgubio vojsku i pobegao; kao da je nepnijatelju doneo svoje pobednike
vence, umesto da ih po:!o,i na Kapitolu.175 Na slian nain, razuzdano i
kukaVIilci. postupio je Hibrida i sa >>saveznicima u Meziji.176 Zbog svojih
nedela on je mocao da odgovara u Rimu .j bio je osuen na izgnanstvo.
Revolt >>pravdoljuhivih Rimljana izazvale su n e toliko nepravde nanete
}.-saveznicima i verolomstv:o koliko njegova nesposobnost da svoju volju
nametne do kraja i sramota kojom je okaljao ast rimskog oruja preputajui neprijatelju pien ti bojne znake. Neodgovorno upravljanje provincijama - iako, naravno, nisu svi namesnici bili tako neskrupulozni
kao Hibrida - je jedan od znakova krize republikanskog sistema. Ono
se moralo odraziti na odnose R!ima i onih naroda koji su, iako potinjeni,
ostali izvan granica imper ije, kao to su bili Dardanci.
Do krajnjeg rasula u provinciji i potpunog bezakonja u njenim
odnosama sa susedima dolo je za namesnitva Luaija Kalpurnija Pizona
57-55. godine.177 Ciceron, koji Je u to vreme proveo jednu goddnu u
Tesaloniki i Dirahiju i izblRa video ta se tamo dogaa, napada Pizona na najei nain optuujui ga za beslf'amno pljakanje provincijalaca, iznuivanje novca od susednih plemena i naputanje provincije u
najgorem stanju.ns Ciceron je imao linih razloga da iskaljuje svoju mr
nju na Pizona i nemogue je svesti n a pravu meru pojedine njegove optube, ali on nije mogao, u javnim govorima, da .i zmilja stvari. U besedi
koju je odmah po povratku iz Makedonije odrao u odbranu Publ.ija
Sestija, on kae da je Pizon >>prodao Traanima i Dardancima mir za
ogromne pare i da im je zatim, da bi im omoguio da dou do novca,
prepustio Make doniju da je pustoe 1i pljakaju. 171.1 Na drugom mestu,
u govoru protiv Pizona, Cioeron govori samo o Denteletima, protiv kojih
je ovaj poveo n epravedan i surov rat i, umesto da u njima ima verne
saveznike, postupio s n jima kao s najljuim neprijateljima. Njegovo dranje, kae Ciceron, uinilo je od ovih vernih zatitnika Makedonije napadae i pljakae. >>Oni su uneli zbrku u nae poreske prihode, osvojili
gradove, opustoili polja, porobili nae saveznri.ke, oteli nae robove, odvukLi stoku, a graane Tesalonike primorali da grade zidine u strahu da
nee moi da odbrane grad.1so Iako se ove rei odnose samo na DenteCass, Di o . XXXVIII, 10, 1-2 (D 74).
vs l ul. Ob s. p. 175, 22 (D 73).
176 V. dalje odeljak o Mezima, str. 315, pr. 74 i d.
1 77 Brougthon, II, 202, 210, 218.
178 Cf. E. Groag, RE III (1893), 1388-9, s. v. L. Calpurnius Piso Caesoninus Piso, Nr. 90.
t79 C i e. pro Sest. 43, 93 (D 75).
174

1so Ci e. in Pis., 34, 84: Denseletis . . . nefarium bellum et crudele intulisti,

eisque cum fidelissimis sociis uti passes, hostibus uti acerrimis maluisti. Ita
perpetuos defensores Macedoniae vexatores ac praedatores effecisti; vectigalia nostra pertubarunt, urb es ceperunt, vas t arun t agros, socia s nostros . in _
servitutem abduxerant, familias abripuerunt, pecus abegerunt, Thessal~rtiJ:rr,,\;,.
censes, cum oppido desperassent, muni re arcem coegerunt.
.;~'<' E-" ''\.

:( ~

't~

.~..g ,i f ;!, :
~",
#l't!l ~
~~l'nt~~
~~;.....-'

lete, treba:lo ih je navesti, jer je sigurno da su Denteleti, izazvani Pizonovim nede1ima, uinili ono to su redovno inila sva ostala varvarska plemena, pa~ Dardanci, prilikom svojih najezda na Makedoniju. Pustoenje
polja, pljakanje gradova, odvoenje ljudi j stoke - to je bila odmazda
varvara. Kakvu su snagu Il).Ogle imati ove invazije, slikovi,t o pokazuje
okolnost da se grad kao to je bila Tesalonika morao utvrivati da bi se
zatitio od napadaa.
Na poloaj Dardanaca sredinom I veka baca neto svetlosti ,j podatak iz Cezarovog Graans kog rata o Pompejevoj vojsci u bici kod Farsala (48. godine). Meu ostalim etama pominju se i Dardanci. Cezar
kae da je njegov protivnik imao ukupno 7 000 konjanika, zat,i m navodi
najznaajnije konjanike kontingente poimence i sa oznakom broja vojn~ka, pa nastavrlja: Tome je dodao jo Dardance i Bese, koji su bili delom najamnici, detom mobilisani silom i'li dobijeni na osnovi prija.teljstva

( Dardanos, B es sos partim mercenarios, par tim im perio aut gratia comparatos), zatim Makedonce, Tesalce i trupe ostalih plemena i gradova,
tako da je dostigao 'broj koji smo napred pomenuli.lSl U kom svojstvu
su dardanski konjanici sluili u Pompejevoj vojsci? Da Iri se objanjenje
partim mercenarios partim imperio aut gratia comparatos odnosi i na
njih ili samo na Bese? Gramatiki ,i zgleda kao da je ovo drugo pravilnije,
mada ni prvo tumaenje, ini mi se, nije iskljueno. U svakom sluaju,
Cezarov tekst nas ostavlja u nedoumici. Dardanci su mogli biti obavezni
da daju vojsku, ali je isto tako mogue da su, iskoristivi neredoYno stanje izazvano graanslcim ratom, odrekli poslunost. Zato ne bi bilo ud
no da su se i oni pojavili u rims:kJoj vojsci kao najamnici ili kao gratia
com parati.
Desetak godina docnije sa Dardancima ratuje trijumvir Marko Antonije. Antonije je hteo, kae na jedini izvor Apijan, da zaposli vojsku
pa je >>jedne poslao na Partine, ilirsko pleme u susedstvu Epidamna koj e
je ispoljavalo veliku pvivrenost Brutu, a druge na Dardance ,drugo ilirsko pleme, koje je oduvek vrilo napade na Makedonijw<.l82 Iz primedbe
da su Dardanci uvek napadali Makedoniju ne moramo, naravno, zakljuiti da su oni i ovog puta svojim upadima izazvali protiv seb e Antonija,
ali uzet u celini, podatak pokazuje da ni u to vreme Dardanija nije bila
potpuno pokorena.
Da je dosta dobar deo Dm-danije sve do Avgustova vremena bio izvan podru(a neposredno potinjenog Rimljanima, vidi se i iz sledeeg
svedoanstva Diona Kasija uzetog i z njegOI\'og ~zvetaja o mezri jskom
ratu Marka Krasa 29. godine. >>Bastarni, kae Dion, preavi i tada preko
Dunava, osvojJe Meziju prekoputa njihove zemlje, a zatim Tribale,
koji su njeni susedi, i Dardance koj,j su iveli u zemlji ovih (tj. Tribala ).
Sve dotle dok su to inili, nisu imali nikakva posla s Rimljanima; ali,
181 C a e s. bell. civ. III, 4, 6 (D 76). Kromayer, Antike Schlachtfelder II,
439-441, raspravlja o verodostojnosti Cezarovih podataka. On insistira na i
njenici da brojke onih kontingenata koje je Cezar poimence naveo daju ukupan zbir od 3 600, a ne 7 000 konijanika. O onome to nas moe interesirati ne
govori se niti kod Kromajera niti, koliko sam mogla da vidim, kod ostalih
naunika koji su se ovim pitanjem pozabavili.
182 A p p. Emph. V, 75, 320) (D 77). Posle sklapanja brindizijskog sporazuma 40. godine, istoni deo carstva (istono od Skodre) pripao je Marku Antoniju. Dardanija je, prema tome, takoe ulazila u njegovo podruje.

142

kad preoe planinu Rem .. ,ts3 Prema ovome, Dardanci koj-i su iveli
na tribalskoj teri.tmiji bili su izvan sfere rimskih interesa tako da napad
Bastarna na njih nije izazvao reakciju Rimljana. Tek kad su Bastarni
preli preko balkanskih gora i udarili na Dentelete, koji su bili rimski
~aveznioi, namesnik prov:inoij.e Marko Kras odluio je da krene u pohod.
Tribalska teritorija na kojoj su iveli Dardanci moe biti samo oblast
oko June Morave i donjeg toka Niave, koja je u carsko doba bila deo
Dardanije.
Podatak o napadu Bastarna 30129. godine je poslednja istorijska
vest o Dardanoima. Nedostaju nam svedoanstva o prisajedinjenju Dardanije rimskoj dravi, o nj enom pretvaranju u provinciju. U poluzavisnom poloaju Dardanija je provela oko pola veka- od K!urionova do
Krasova pohoda. Posle zavretka mezijskog rata (28 . godine), njena sc
sudbina nerazdvojno vezuje za zapad.nomez.ijske oblasti, sa kojima e
tokom ranocarskog penioda sainjavati jednu provinciju, Gornju Meziju.
O tome kada su rimske legije p~ele iz MakedoniJe u Dardaniju i dalje
na sever prema Dunavu ne moe se nita pouzdano rei, jer nedostaju
potrebni elementi za reenje tog pitanja. Isto tako je nesigurna i godina
kada je MeZJija organizovana kao provincija. Meutim, s obzirom na to
da se u srednjem delu Balkanskog poluostrva ne pominju vie nikakvi
osvajaki ratovi, neemo pogreiti, ini mi se, ako 28. godinu uzmemo
kao kraj dardanske samostalnosti.

II. TERITORIJA
O teritoriji Dardanaca pre njihovog ukljuivanja u rimsku dravu
imamo prilino malo podataka, i to skoro iskljuivo podataka koji se
odnose na njenu junu granicu, s obzir om na to da potiu iz izvetaja
o dardansko-makedonskim sukobima. Stoga smo primorani da za utvrivanje ove teritorije upotrebimo i materijal iz rimske epohe. Kombinirajui podatke U:Zete iz izvora koji su udaljeni i po nekoliko vekova
jedni od drugih, ne smemo, meutim, izgubii'i. iz vida promene koje su
u takvim vremensk,im razmacima mogle nastupiti. Kod plemena na niskom stupnju razvitka kao to su bili Dardanci pre pada pod rimsku
vlast morali b~smo da raunamo sa mogunou etnikih pomeranja ak
i kada ne bi bilo nikakvih indicija za to u izvorima. Meutim, kao to
smo videli, antiki pisoi sauvali su tradiciju o velikim etnikim perturbacijama u srednjobalkanskom prostoru pre rimskog osvajanja. Dardan
ska teritorija je pretrpela velike promene tokom III i II veka, kada su
Dardanci poLitiki ojaali i pot.i sli svoje susede. Vrlo je verovatno da su
tada zmatni slojevi trakog stanovnitva bili obuhvaeni granicama Dardanije. Naroito pak treba imati na umu, kada se govori o teritoriji
Dardana ca, da se granice rimske provincije Dardanije nisu morale u svemu poklapati sa teritorijom dardanske zajednice u vreme njene samostalnosti.
183 Cass. D i o n. Ll, 23, 2 sq. (D 78, 79). V
str. 319 (M 32) .

takoe

odeljak o Mezima,

143

Ar CJ:nrwa

Sotjn;
Dobr~ Dol

o $opi$ 1r!
Dr~~Yo

o
Mo rani
o

MarkoY man

l
2
3
4
5
6
7

144

Sl. 2.
Granice rimske provincije Dardanije
Granice provincije Makedonije
Etnika granica Makedonije prema Iliriji
Antiki gradovi posvedoeni u predrimsko doba
Antika plemena posvedoena u predrimslro doba
Savremeni gradovi i vavoice
Arheoloka nalazita

Iz optih, vremenski neopredeljnih i ne uvek jasnih Strabanovih

fragmenata, u kojima se Peonija javlja kao juni sused Dardanije, ne
moemo mnogo ta izvui. Na j.ednom mestu Strabon kae da se Dardanija graniila na jugu s makedonskim i peonskim plemenima, dok na
drugima Dardaniju pomije u vezi s poloajem Peonije i kae: severno
od Peonije nalazile su se ilirske zemlje, zemlja Autarijata i Dardanija,
odnosno: Peonija se nalazila juno od Autarijata, Dardanaca i Ardijejaca. Najzad, govorei o tra kom plemenu Besa, koje je zauzimalo najvei deo planin:e H ema, Strabon dodaje da se ovaj narod graniio s Rodopima i Peoncima, a od Ilira, s Autarijat,ima i Dardandma .1S4 Kao to
se vidi, pored Peonaca i Makedonaca, kao susedi Dardanaca po javrljuju
se takoe Autar.ijati i Ardijejci, pri emu, ako se pretpostavi da postoji
odreen geografski redosled nabrajanja, Autarijati se navode as na istoj
strani na kojoj i Iliri (odnosno Ardijejci), as na suprotnoj strani.tS5 Svi
ovi podaci potiu, po svoj prilici, iz starijih izvora i odnose se na vreme
dardanske i peonske samostalnosti.
Plinije t akoe nema jasnu predstavu o poloaju Dardanaca premo
njihovim susedima. Ako ostaVimo po strani njegovu b eleku o rimskoj
provinciji Meziji, meu ijim stanovnicima se pojaviljuju i Dardanci,tsn
Plinije je iz izvora koji odraavaju razne epohe ispisao nekol:iko podataka o Dardancima koje nije lako protumaiti. Na jednom mestu on kae
da se U zaleu Epiraca prua slo bodno pleme Dasareta, a za n jima divlj:i Da:t'danci. Dardancima s leve strane prostiru se Tribali i mezijski
narodi, a sa ela Medi i Denteleti, na koj e se nadovezuju Traani, koji
dopiru do Ponta. Na drugom mestu i tamo da je Makedonija Uznemiravana napadima Dardanaca, a da su Peonija i Pelagonija titile njen
severni deo od Tribala. Najzad, u odeJjak u kome se opisuje provincija
lV[akedonija i nabrajaju njene gradske optine u unutranjostj umetnuta
je reenica: na toj granici susedi Makedonije su Dardanci, Treri i Pijeri.l87
Pada u oi da se kod Plinija kao susedi Dardanaca pojavljuju Trib ali, koji se u tom svojstvu n e pominju kod Strabona. Ne vidim drugo
objanjcmje za to sem fragmentarnosti i nepotpunosti ovih podataka.
Tribali su u starije v,r eme morali biti istoni, a docnije severoistoni susedi Dardanaca. Ovaj stariji per iod odraen je u Plinijevoj beleci o
tome da su Peonija i Pelagonija titile Makedoniju od tribalskih n apada.
U to vreme Dardanija se nalazila severozapadno o d Makedonije, odnosno od Peor..ij:e i Pelagonije, koje su bile p~isajedinjene Makedoniji. Poznije stanje o draava podatak koji stavlja Dardance izmeu Dasareta
na jugozapadu i Tribala na severoistoku. Njihovi jugoistoni susedi su
sada Medi. N~j e sasvim jasan podatak o Trerima. T1reri su trako ili Traanima 'srodno pleme ]mje Tulcidid pominje na zapadnoj granici odriske
184

S tr. VII, 5, 7 (D 81); VII, S, l (D 83); VII, fr. 4 (D 85); VII, 5, 12

(D 84).

Usp. i odeljak o Autarijatima str. 77-78.

P l i n. I II,, 149 (D 86) .
187 Plin. IV, 3 (D 87) ; IV, 33 (D 88); IV, 34 (D 90) . Isti poda tak i kod
Solina (D 89).
18 5

1se

10 Djela XXX

145

kraljevine prema Tribalima. Oni su uestvovali u trako-kimerijskoj seobi pa ih nalazimo i u Maloj Aziji.tss Pozniji pomeni Trera na Balkanskom
poluostrvu ne mogu se blie opredeliti teritorijalno. Moda su oni jedan
od onih trakih elemenata koj,i su uli docnije u sastav Dardanije.
Prema tome, jedini k011kretan zakljuak koji se moe izvui iz Strabanovih i Plinijevih beleaka o dardansk,im susedima je slede6i: u ranije, predrimsko doba Dardanija se na jugu graniila s Peonijom i MakedoniJom, a na zapadu od nje prostirale su se zemlje Autarijata i Ardijejaca, dve velike skupine plemena, oiji etnikoni o( Auraptc!:cm i o( 'Ap8tat:m
ne mogu imati, kako smo to vie puta naglasili, odreen politiki sadraj. Drugi izvori e nam pomoi da ove granice preciziramo.
Na junoj granici Dardanije jedna taka se moe prilino sigurno
utvrditi. Iz PoUbijevog izvetaja o ratovima Filipa V s Dardancima saznajemo da je Bilazora, veliki peonski grad koji se obino 1okalizuje kod.
dananjeg Velesa, dominirala prolazima koji su iz Dardanije vodili u
Makedoniju.J 89 S druge strane, znamo da je granica ~izmeu rimske pro
vincije Makedonije, Imja je zahvatala i staru Peoniju, i provincije Gornje
Mezije, u iji sastav je ulazila Dardanija, prolazila na desetak kilometara severno od Velesa.t90 Tuda je otprilike ila granina linija grke i latinske jezike sfere, koja je odvajala heleniziranu Peoniju od Dardanije,
koja je, ostavi izvan dometa helensldh uticaja, u rimsko doba podlegla
romanizaciji. Stoga moemo smatrati da se i u predrimsko doba granica izmeu dard.anske i peonske teritorije kretala pomenutom linijom.
Pomeranje dardansko-peonske granice dalje na sever i ukljuivanje
skopsko-kumanovske oblasti u Peoniju, koje je predloio Mak, ini mi se
neosnovano.191 Glavni Makov argumenat ine nalazi damastionskog novca, koji su u pomenutoj oblasti, izgleda, brojnij~i nego drugde.192 Biiskost
damastionskog novca s peonskim je neosporna, ali je dan1astionski novac
naen u velikom broju i u kosovsko-metohijskoj oblast>i, kao i u
dolini June Morave (Vranje, Kutina kod Leskovca),193 a lokali:wvanje
Damastiona tako daleko na severu ne samo da protivu:rei Strabonovom
sveanostvu o poloaju damastionskih rudnika srebra ve pokree i problem grkog uticaja u tim krajevima u IV veku, kada pada aktivnost
damast1onske kovnice. Peonija je u to vreme bila poluhelenizovana
zemlja i kad bi skopsko-kumanovski bazen bio njeno sredite, kako tvrdi Mak,t94 to bi moralo ostaviti jae tragove u njegovoj kulturi kako toga
vremena, tako i kasnijoj. Meutim, arheoloki ostaci pokazuju da se ovo
podruje razlikovalo po svojoj kulturi od susednih peonsko-pelagonskih
krajeva, a onomastika rimsikog doba otkcrlva nam postojanje jakog tra
kog supstrata u celoj dolini June Morave, ukljuujui i skopsku oblast,
to takoe govori protiv teze o proirenju peonske teritorije severno od
Cf. Tomaschek, I, 53 sqq.
P o l. V, 97 (D 19). O 1okaliznvanju Bilazore kod Velesa, v. Papazoglu,
Makedonski gradovi, 232.
19o Papazoglu, Makedonski gradovi, 81 i d.
1 9 1 Mack, 149. Mak se poziva na Strabonov fragmenat VII, fr. 36, u kome
stoji da reke Strimon i Aksios izviru u Peoniji. Bez obzira na to da Ii e se
skopska oblast pripisati Peoriiji ili Dardaniji, izvori Vardara su se nalazili na
peonskoj teritoriji.
188
18 9

192

193
194

146

Mack, 159.

Usp. J. M. F. May, The Coinage of Damastion, Oxford, 1939" 7-12, 20.

Mack, 162: das Kernstiick des Paionen-Gebietes.

granine linije kod Velesa o kojoj smo govor:Hi. Peonija je jedno vreme
pala pod vlast Dardanaca i time se mogu objasniti dardanske pretenzije
na ovu oblast posle rimske p obede nad Makedonijom.J95 U tom, ne znamo koliko dugom, saivljavanju Dardanaca i Peonaca lee, svakako, korellli analogija koje se mogu zapaziti u o nomastici june Dar<danije :i severne Makedonije (nekadanje Peonije) u rimslw doba.196
Nije sasvim jasno kako je izgledala dardanska granica prema gornjomakedonskim plemenima Linkesta, Deuriopa i Pelagonaca. Severno
od Linkesta, oko Kieva, ivelo je ilirsko pleme Penesta, koje je povremeno ulazilo u sastav ilirske drave.197 Ima vie indicija na osnovi kojih
se moe zakljuiti da je Pelagonija bila pogranina makedonska oblast
prema Dardaniji. Kod Livija itamo da je Filip V, vraajui se iz Ilirije
211. godine, doao u Pelagoniju i odatle osvojio jedan dardansld grad
preko koga su Dardanai mogli lako da upadnu u Makedoniju.I9S U drugom makedonskom ratu Fili p je zaposeo pelagonsk.i klanac da bi onemoguio prodi.r anje Dardanaca i Ilira u Makedoniju.1911 Ovi podaci pokazuj,u ne samo da je Dardanija graniila s Pelagonijom ve nam potvruju i susedstva Dardanaca i Ilira. Ostaje nejasno da li je oblast Penesta
bila ona najjunija ilirska oblast koja se dodirivala s Pelagonijom i
Dardanijom.
Za prostiranj.e dardanske teritorije na jugozapadu moe se iskoristiti podatak o poznijoj tromei proViincija Makedonije. Mezije i Dalmacije, koja se, po svoj prilici, podudarala sa makedonsko-dardansko-ilirskom tromeom u predrimsko doba. Prema Ptolemeju, tromeu triju

m V. dalje str. 132.

V. daLje 1str. 187.
197 Vuli, Sevema granica, 245 i d.; Papazoglu, Makedonski gradovi,, 81.
Za lokalizovanje glavnog grada Penestina, Uskane, predloena su dva mesta,
Debar i Kievo. Cipel je najpre pomislio na Debar. Nizeu se uinilo da je odstojanje izmeu epigova (Stubere) i Debre isuvie veliko da bi se moglo
prevaliti za tri dana hoda, i pretpostavio je Kievo. Kromajer se vratio na
Debar, podvlaei veliinu Uskane (lO 000 graana): takav grad mogao se razviti samo u ravnici kao to je ravnica u kojoj se nalazi Debar. Kromajer je
uz to izraunao da se put od epigova do Debra moe prei za tri dana dobrog
mara. Vuli je pak pokazao da se podatak o izaslanstvu koje, idui Od Stubere u Skadar, prelazi preko planine Skodre, ne moe shvatiti ako se Uskana
lokalizuje kod Debra. Jer put Debar- Skadar vodi dolinom Drima, a ne preko
are, i on je mnogo laki nego put kojim su ili makedonski poslanici; usp.
napred prim. 129. i 130. Melani, 275. i nap. 3, dri se Kromajera, iako mu je
Vulieva rasprava o ratovanju makedonskog kralja Perseja s Rimljanima u
naoj zemlji, u Glasu, 160, 1934, poznala. Potpuno je neubedljiv pokuaj T.
Tomovskog, Auf den Spuren der illyrischen Siedlung Uscana, A 12 (1963),
339 i d., da Peneste Lokalizuje u oblasti Debrca u neposrednoj blizini Ohrida.
Protiv toga govori mnogo tota; skuenost teritorije koju on daje ovome po
svemu sudei velikom plemenu; isuvie malo odstojanje izmeu Lihnida i
mesta gde, po njegovom miljenju, treba traiti glavni penestinski grad Uskanu (kako shvatiti da je rimski lega t Klaudije krenuo s vojskom iz Lihnida u
pravcu Uskane i da je podigao logor na 12 milja od ovog mesta ako je celo
odstojanje iznosilo oko 15 milja?!); za utvrenje Oenaeum, koje Tomovski
stavlja na nekoliko kilometara od Uskane, na rubu iste ohridske ravnice, ne
bi se moglo rei da je bilo na putu u zemlju Labeata (transitus ea est in Labeates). Nova terenska ispitivanja e, moda, naii na tragove Uskane, koja
je morala biti veliko naselje i prema tome se nalaziti u oblasti koja je obezbeivala ekonomsku bazu njenog znaaja.
19s L i v. XXVI, 25, 3 (D 20).
199 L i v. XXXI, 33, 3; XXXI, 34, 6 (D 29, 30). V. napred str. 120 i d.
196

lO

147

provincija inila je planina Skard.~oo Antiki Skard ne moe se prosto

identifikovati s naom ar-planinom, jer je ooigledno da Makedonija
nikad nije dopirala tako daleko na sever. Identifikovanje Skarda stavlja
nas pred tekou slinu onoj koju ini ubiciranje Orbela, velike pianine
na istonoj granici Makedonije. Antiki pisci nisu uvek obeleavali istim
imenom istu planinu. Predstava o tim graninim plarunama menjala se
sa pomeranjem same granice. Zato je najverovatnije da je imenom Skarda bio obuhvaen ceo jedan kompleks planina, izmeu ostalog i juni
ogranci are sa Korabom ,j drugim velikim masivima koji se na njih
nadovezuju u pravcu Debra i Kieva .2o1
O tome da su Dardanci bili susedi ilirske drave, govori nam Polibijeva b eleka prema kojoj je 230. godine kraljka Teuta morala da opozove svoju vojsku iz Epira zbog toga to su se neki Iliri odmetnuli i preli Dardancima.2o2 Oblast u kojoj su se ove dve zemlje graniile treba,
svakako, traiti oko srednjeg toka Drima. Prema Strabonu, reka Drim
je bila plovna od ua uzvodno do Dardan ije,203 a prema Ptolemeju, Drim
su sainjavale dve reke, od kojih jedna izv:ire iz planine Skarda, a druga iz neke druge planine koja se prua uz srednji deo Gornje Mezije,
odakle izvire i druga reka, po imenu Drina , koja se uliva u Savu zapadno
od Taurunuma. Poloaj planina u tvren je koordinatama: Skard se nalazi na 470 geografske dui ne i 410 40' irine, a druga<< planina, severoza padno od njega, na 45040' duine i 42040' irine.2!M Prema tome, planina
Skard moe biti samo izvorite Crnog Drima, a to potvruj.e ranije navedeno m iljenje da su limenom Skar da obuhvatani i juni ogranci Koraba i drugi obLinji mashni. Naroito je dragocen podatak o Belom Drimu,
iz koga saznaj emo da se izvor ove r eke nalazi na nekoj planini koja se pruala na samoj granici Gornje Mezije, i to u njenom srednjem delu. Ne
uputaj ui se u nepotrebn o identifikovanje ove planine, moemo, ini
mi se, smatrati, s obzirom na to da Beli Drim tee sa severoz<~Jpada, da je
na karti koju je Ptolemej imao pred sobom ova r eka ulazlila u sastav
provincije Gornje Mezije.2os Jer Ptolemej kae da se planina sa koje je
P t o. II, 16, l; III, 9, l (D 91, 92). Cf. III 9, 2 (D 93).
Usp. Vuli, Severna granica, 245. i d.; Papazoglu, Makedonski gradovi,
81, v. napred str.
202 p o l. II, 6, 4 (D 14) .
2oa S tr. VII, S, 7 (D 81): xcd f1pif.wv rro-rrxt.Lo<;; a v&:rrJ..ouv ~xwv rrpoc; lOw fL BXPL
2oo
20 1

-r~c;

f1apSrxvtx'is ...

2 0 4 P t o l. II, 16,, 4 (D 95) : 'Pe:i Se 6 t1pif.wv rro-rrx[Loc; cirro -re: -roil ~x&:pSou ilpou<;;
xai cirro -roil 8-rpou ilpouc;; -roil xe:L[LSvou rrrxpa [LSCJ"I}V -r1}v iJ.vw Mucriav. 'Aql' oi5 xrxl IOnpoe; rro-rrx[LO<;; f1pe:ivoc; ovo[La live:x8e:ic; E [L~&:noL dc; -:ov ~&:ouov rro-rrx[LDV c(rro SucrfLWV
Taupouvou rr6J..e:wc;;. Izraz rrapa f.LSCJ"I}V -r1}v dvw Mucrirxv je teko prevesti na na jezik.

Znai UZ samu Gornju Meziju u njenom srednjem delu, p.o:red srednje Gornje Mezije Mi.iller prevodi: >>ex altero quodam monte iuxta mediam Moesiam
Superiorem sito. - O poloaju Skarda v. tekst uz nap. 200.
205 C. Muller, ad Ptol. l. e., misli da je Ptolemej imao pred oima kartu na kojoj nije bilo zabeleena ime >>druge<< planine, iz koje izvire severni
krak Drima. On pominje i emendaciju koju je predloio Grashof: cirro -rou 'A~piou, umesto cirro -rou 8-repou. Ne vidim kako bi se za planinu >>Adrian<<, koju
prema Str. VII, 5, 7, treba identifikovati sa dinarskim planinskim sistemom,
moglo rei da se nalazi rrrxpa [LBcr"l}v -r1]v iJ.vw Mucrirxv. S druge strane, upotreba
lanka u izrazu cirro -roil 1\-repou opouc; ima svog razloga samo ako se o toj >>drugoj<< planini ranije govorilo. Poto to nije sluaj, mislim da je !\-rpou iskvarena, ali nemamo naina da ga ispravimo i ime planine ostaje nepoznato. Po-

148

Beli Drim tekao nalazila UZ samu Gorniu Meziju rrapl'r. p.f:crrpr TllV tV(Ll
a to znai, s obzirom na poloaj ove planine u odnosu prema
Skardu, da se tok r eke nalaz,i o is-tono, a n e zapadno od nje, pa je prema
tome pri padao Gornjoj Meziji, a ne Dalmaciji. Ne treba da nas zavede i
njenica da Ptolemej govori o Drimu i njegova dva kraka u okviru provincije DaJmacije, jer se ovo njegovo izlaganje nadovezuje na pomen ua
Dnima, kojim se zavrava opis dalmatskog primorja. Domaevski, ne~um
njivo, grei kada na osnovi ovog Ptolemejevog podatka stavlja tok Belog
Drima u provinc:iju Dalmaoiju.206
O zapadnoj granici Dardanije nismo u mogunosti da sudimo drukije nego na osnovi onoga to znamo o rimskoj provinciji. Vrlo je verovatno da se ova granica podudarala sa zapadnom granicom Gornje Mezije, u njenom junom delu. O tome kako se kretala zapadna granica Gornje Mezije pisano je dosta. Naroito su znaajni za to pitanje radovi
Domaevskog i Vulia.207 Domaevski je, nasuprot starijem shvatanju
da je granica ila Drinom, prvi utvrdio na osnovi epigrafskog materijala injenicu da je dobar deo zapadne Srbije ulazio u Dalmaciju. Po njegovom miljenju, i na jugu Dalmacija je ila na istok dalje nego to se
ranije smatralo. On stavlja u Dalmaciju dolinu Ibra sa Kosovskom Mitrovioom i ce1u Metohiju, sem Prizrena, koji je zbog natpisa na kome se
pominje Jedan beneficij&rij mezijske legije V II Claudia morao da stavi u Gornju Me21iju. Na taj nain njegova granica je dobila jako iskrivljenu, neprirodnu l.iniju.zos Dva slina spomenika iz Kosovske Mitrovice
(sa beneficijarijima IV Flavijeve legije, koja je takoe bila stacionirana u Gornjoj Meziji) navela su Vulia da ispravi Domaevskog i da Kosovsku Mitrovicu takoe stavi u Gornju Meziju. Meutim, jedan natpis
iz Prokuplja, o kome e jo biti rei, doveo je Vulia do neobinog i neprihvatljivog zakljuka da je na tom mestu granica izmeu Mezije i
Dalmacije ila b1izu Kuruml.ije, ostavljajui prokupaki kraj Dalmaciji.
Novi epigrafski materijal dopunjuje i i>spravlja rezultate do kojih
su doli Domaevski i Vuli. J a sam jo 1957. ukazala na nedavno objavljen spomenik jednog konzularnog benefioijarija VII Klaudijeve legije
iz Novog Pazara i na nalaz jednog bakarnog novca s natpisom DARDANICI u blizini Trepe (sev. od Kosovske Mitrovice), kao na dokaz da je
dolina Ibra pripadala Dardaniji, odnosno provinciji Gornjoj Meziji.209 Ako sakupimo sav materijal te vrste, dobiemo sledea m esta u
spornoj zoni za koja moemo tvrditi da su bila s ove strane dalmatskomezijske granice:
l\!Iucriav,

loaj Mokre gore, iz koje izvire Beli Drim, potpuno odgovara onom to Ptolemej kae za drugu planinu. Ona se doista nalazi blizu srednj eg dela
Gornje Mezije.
206 Domaszevski, Die Grenze von Moesia Superior, 130. Domaevski uzima kao granicu izmeu Dalmacije i Mezije planinski venac koji razdvaja visoravan Pei (Metohiju?) od Kosova polja. - I Alfoldy, Dalmatien, 32,. nap. 51,
smatra da je Ptolemej pogreno stavio tok Drima u unutranjost Dalmacije.
20 7 Domaszewski, n. d.; Vuli, Zapadna granica, 56-57.
208 Domaszewski, n. d., 152 i karta na str. 154.
""" Papazoglou, Le municipium Malvesatium et son territoire, A 7,
1957, 122 (note additionnelle ).

149

Pnizren:
Spom. 71, btl'. 321 - P. Aelius Ingenuus, konzularni beneficijarij
legije VII Claudia.
Ibid., br. 325 - Julius Firmus, beneficijarij legije IV Flavia.
Orehovac:
Spom. 71, br. 253, Retimnja kod Orehovca - .. . , kornikularij kohorte pri(mae) Dar(danorum). Kohcrte I i II Aureliae Dardanorum bile su ne samo sastavljene od Dardanaca ve i upotrebljene uglavnom za o dravanje reda u samoj provinciji; usp. Premerstein-Vu1i, Jahreshefte 4, 1901, Bbl., 138.

akovica:

S pom. 71, br. 117 legionis quartae).

Aelius Paetus, vojnik

etvrte

legije (militi

Vui tm

:
Spom. 71, br. 96 - M. Aurelius Marcianus, konzularni beneficijarij
leg.ije VII Claudia.

Kosovska Mitrovica:
Spom. 61, br. 210 i 211 - C. Valerius Vale/ls i Ulpius Ma rtialis, oba
benefiaijariji legije IV Flavia.
Soanica:

Spom. 98, br. 223, Slatina blizu Soanice- posveta Cenio stat(ionis ) M. Dard. , podigao je Septimius Vitalis , beneficijarij legije
T/Il Claudia.
Kurumlija Banja:
Spom. 98, br. 221- ara sa p osvetom Dard(aniae ) sac( rum ).
Novopazar.ska banja:
Starinar 5-6, 1954/ 55, 357 Claudia.

M. Ucenteus, beneficijarij legije VII

Ako su P:dzren, Orehovac i akovica ulazili u sastav Gornje Mezije, vrlo je verovatno, iako zasada nemamo dokaza za to, da je i Pe
s okolinom pripadala ovoj provinciji, j er ona ini jednu geomorfoloku
celinu sa napred pomenutim m estima. Po svemu sudei, granica izmeu
Mezije i Dalmaoije podudarala se na ovom delu s dananjom granicom
izmeu SR Srbije, s jedne, Alban ije i Crne Gore, s druge strane. To je
uostalom prirodna granica, jer je Metohija, oiviena na zapadu vtisokim
planinama, okenuta sva prema istoku. To se potpuno slae sa ranije
izloenim zapaanjem da je u doba nezawsnosti Dardanija zahvatala ceo
tok Belog Drima i da je zapadno od njega graniila s ilirskom kraljevinom. Izgleda mi skoro sigurno da se na ovom delu teritorija Dardan.ije nije menjala u rimsko dob a i da, prema tome, granicu Gornje Mezije
moemo smattl'ati i granicom pre drimske Dwrdanije.
Od Mokre gore koja sa severozapada dominira m etohij skom v.isoravni, granica se k.r etala na sever prema Goliji, t ako da je gornji i srednji tok Ibra sa Kosovskom Mitrovicom i Novim Pazarom pripadao

150

Meziji. Sem natpisa beneficijarija mezijskih legija, pripadnost doline

I bra Dardaniji potvruje i naziv andarmerijske stanice s tatio M. Dard.,
odnosno rudarskog revira metalia Dmdanica. kao i nalaz novca s natpisom Dardanici.2(ffla
Dokle su na severu dopirali Dar danci, nemogue je utvrditi. U ranocarsko doba Dardanija je ulazila u sklop provincije Gornje Mezije
bez posebnih administrativnih granica. Kada je pak pod Dioklecijanom
obrazovana odvojena provincija Dardanija, ona nije obuhvatala sve dardanske zemlje, ve je jedan deo stare Dardanije, severoistoni, kratko
vreme pre toga bio pripojen novoobrazovanoj provinciji Dakiji Sredozemnoj.2tO Sve to oteava utvrivanje etnikih granica Dardanije na scveru njene teritorije.
Prema erkovu, Municipium D. D., 183 i d., rimsko naselje kod
nastalo je kao baza za eksploataciju bogatih rudnika na Kopaoniku
i Rogozni. Utvrivanje statusa i imena ovog grada izgleda da je sa raspoloi
vim materija~om nemogue . Alfildy, Dalmatien,, 28 nap. 53, ukazuje na pr lian
broj Ulpija u zapadnom delu Dardanije, za razliku od potpunog njihovog
odsustva u istonoj Dalmaciji, to takoe govori u prilog pripadnosti ovih
krajeva Gornjoj Meziji. I erkov i Alfeldi prihvataju pomeranje zapadne
granice Dardanije do razvoa slivova Ibra i Drine.
210 O provinciji Dardaniji, vremenu njenog postanka i opsegu njene teritorije postoje prilino pogrene predstave u nauci. Od A. Evansa (Antiquarian Researches in Illyricum, IV, 134 i d.), ko ji je, raspravljajui o Justinijavnom poreklu, eleo da dokae istovetnost Prokopijeve (de aedif. IV, L
17 sq.) Dardanije i Justinijanove (Nov. XI) Dakije Mediteraneje. prodrlo je
u nauku miljenje da je Aurelijan 271. godine, pored provincij e Dacia Ripensis, obrazovao i drugu provinciju u unutranjosti, koja je zahvatala i s tonu
Trakiju i celu junu polovinu Gornje Mezije, i koja se zvala Dacia Medi.
terranea, ili Dardania. Ova dva imena zadrala je toboe ova velika provincija sve do pred kraj IV veka, kacla je podeljena u dve manje provincije, od
kojih je jedna, zapadna, nazvana Dardania, dok je istona zadrala ime Dacia
Mediterranea. Ovo shvatanje pojavljuje se i na kartama u tajn"ovoj Geschichte des spatromischen Reiches: na p r\noj karti, koja daje stanje 280. godine, Dacia Mediterranea obuhvata juni deo ranije Gornje Mezije (gr <~
nice Mezije Superior pomerene su, ve te godine, to znai pre Dioklecijana,
tako da obuhvataju docniju Prevalitanu, a na severu idu Drinorn); na drugoj
karti, 309. godine, ista provincija obeleena je kao Dardania, i tek na t reoj,
390. godine, pojavljuje se odvojeno Dardania, zapadno od June Morave, i
Dacia Mediterranea sa Naisom i Serdikom. Na tajna se, svakako, oslanjao,
iako u poneemu od njega odstupa, i H. Vetters, Dacia Ripensis, Wien , 1950.
I kod njega Dacia Mediterranea koju je obra:wvao Aurelijan obuhvatala je
oblasti Naisa, Serdike, Pautalije, Skupa i Ulpijane (str. 7 i d. i karta na kraju
knjige). Ova provincija je pod Dioklecijanom neto proirena i prekrtena u
Dardaniju (str. 20; Vetters se ovde poziva na tajnovo delo, str. 102, prim. 3,
gde se, meutim, govori o Dioklecijanovim reformama, ali nema nijedne rei
o Dakiji i Dardaniji). U Konstantinova vreme (str. 24, prim. 233) ponovo se
vraa stari naziv Dacia Mediterranea, a naziv Dardania daje se novoobrazo
zanoj provinciji zapadno od Marga. ta je upravo obuhvatala ta Dardanija,
nije jasno, poto Vetters, str. 20, pr. 196. uzima, prema Not. rlign. or. 9, 39.
i d., da su posadu Sredozemne Dakije inile trupe Timacenses, Scupenses i
Ulpianens es .
. Vuli, Justiniana Prima,, Glas SAN 155, 1933, 55-58, pokazao je neodrivost Evansove kombinacije. Laterculus Venonenss, na najstariji izvor o
Dioklecijanovoj reorganizaciji pmvincija zna za provincije Dacia i Dardania.
Polemius Silvius (oko 386. godine) isto tako. Povod za zbrku dao je Rufius
Festus (369. godine), koji kae da je Aurelijan stvorio dve Dakije u oblasti
Mezije i Dardanije ( duae Daciae in regionibus Moesia.e ac Dardaniae faciae
sunt), a u popisu provincija u Hi r iku ne pominje Dardaniju. Na osnovu toga
se zakljuilo da je jedna od Dakija u stvari zamenila Dardaniju. Vuli s pra2o9a
Soanice

151

U oblasti zapadno od June Morave najsevernije utvrene take

su Novi Pazar i Kurumlija. Natpis iz Ba nje Kurumlije nedvosmisleno
pokazuje da je oblast Kurumlije ulazila u Dardaniju. Kod Kurumlije
se lokaJizuje stanica ad Fines, koju Tabula Peut ingeriana belei na 40
milja od Na;isusa, na putu. Naissus-Lissos.m O tome koju je granicu
oznaavala ova stanica postoje razliita miljenja. Miler i Domaevski
pomiljali su na to da je na ovom mestu bio prelaz iz Mezije u uem
vom pretpostavlja, ukazujui na Jordanisa, koji se, oigledno, slui istim izvor om kojim i Fest, da je tekst Festa iskvaren. On donosi jo jedan vrlo znaa
jan dokaz da je Dardanija postojala uporedo sa dvema Dakijama : U pismu
koje je Sinod okupljen u Serdici 343/4. godine uputio Aleksandrij skoj crkvi
stoji da su na tom sinodu bile zastupljene, pored ostalih, i p rovincije Dacia,
Dardania, altera Dacia (Vuli, Justinij ana Prima, 57).
Kad Rufius Festus kae da je Aurelijan stvorio dve Dakije u oblasti Me
zije i Dardanije, to ne znai da su Mezija i Dardanija prestale da postoje kao
odvojene provincije. Naprotiv. Nimalu nije verovatno da bi Aurelijan pripojio Dakiji Mediteraneji ceo juni deo Mezij e Superior, a jo manje vero_.
vatno da je ve onda pomerena zapadna granica ove provincije sve do Drine
i do iza Boke Kotorske . Isto tako je potpuno proizvoljna i neprihvatljiva pretpostavka da se jedna te ista provincija zvala as Dakija as Dardanija. Nikad
nije Dardanija obuhvatala Serdiku i Pautaliju, kao to se ni Dakija nije protezala na Skupe i Ulpijanu. Ne mamo da li je Aurelijan od samog poetka obr azovao dve dake provincije na Balkanu ili je najpre stvorena jedna, a docnije .
ova podeljena na dve. (.4. Alfoldi, CAH XII, 153, uzima dve Dakije od poet
ka; glavni grad Sredozemne Dakije bila je Serdika, koja je 271. dobila carsku
kovnicu. H. lvlattingly, ibid. 301, govori o jednoj provinciji Dakiji, koja je
zahvatala delove Mezije. Trakije i Dardanije i iji je glavni grad b ila Serdika.
E. Kornemann, Weltgeschichte des Mittelmeerraumes, Mtinchen, 1949, 234, zaobilazi tekou na taj nain to g~ovori o jednoj zweigeteilten Kleinprovinz
auf der Grenze von Ober- und Untermosien unter dem alten Namen Dada
(Dacia Ripensis an der Donau, Dada Mediterranea im "B innenland m ' t Serdica= Sofia als Hauptstadt.. Ali je sigurno da ta Dakija nije nikada obuhvatala celu Dardaniju, ve samo njen severoistioni deo. Is.to tako je sigurno
da od Dioklecijanova vremena, pored Mezije Superior Margensis, postoji i
provincija Dardania. Ali ova p rovincija nije o buhvatala oblast Naisa. U Itiner.
Burcl. 565, 6-8, zabeleena je granica izmeu Mezije i Dakije iza Horreum
Margi: mansio Oromago finis Mysiae et Asiae (itaj Daciae ) - mil. XII mutatio Sarmatorum. Ovaj itinerar, kao to je poznato, potie iz 333. godine.
Poetkom 340, kada je dolo do sukoba izmeu Konstansa i Konstancija, Kon
stan s se, p rema Zonari, XIII, 5, p. ll D, nalazio u Dakiji. Meutim, dva edikta
iz prvih meseci te godine izdata su u Naisu (cod. Theod. XII, l, 29; X, 10, 5).
Ovaj drugi podatak navodi Fluss, RE XVI, 1935, s. v. Naissus, 1594, iako malo
pre toga, str. 1593, sa Premertajnom i VuJiem, Jahresh., IV, 1901, Beibl.,
138, kae pogreno: Seit Diooletian gehorte dieses Gebiet (tj. terirorija Naisa)
gri:isstenteils d er n eugebildeten ,P rovinz Dardanien<< . Isto je tako pogreno,
iako je Naisus pripadao Dar daniji u geografsko"etnikom pogledu (v. dalje)
rei sa l . Jung"om (Die romanischen Landschaften des romischen Reiches, str.
373) : in dem von Illyrern bewohnten Dardanien war Naissus Hauptst adt<<
211 T a b . P e u t. VII. Preciznije lociranje naselja Ad Fines na osnovi
terenskih istraivanja koje predlae Dj. Strievi, Ranovizantiska crkva kod
Kurumlije, Zbornik radova Viz. inst. SAN, 2 (1953), 191-192, a prihvata
Cerkov, Komunikacije i naselja,, str. 67, i Rimski put Naissus-Scupi i stanica
T'iciano, GMKiM 6 (1961), 127, nije od veeg znaaj a za nau temu poto se
radi o razlici 2-3 km. Napomenimo uzgred da se topo gr afska izlaganja takve
vrste teko mogu pratiti bez detaljne karte (po Strieviu, lokalitet se nalazi
na levoj ob ali Toplice nizvodno od Ku rumlije; po erkovu, on je 3 km jugozapadno od Kurumlije; po Strieviu, Kosanica je prito ka Toplice, po cr
kovu, ona se uliva u Banjsku!). Uostalom, stanica n azvana 1ld Fines morala
se nalaziti u blizini nekog veeg naselja, a ne kod samog naselja.

152

smislu u Dardaniju.212 Kad bi to bilo tano , im ali bismo u stanici ad

Fines jednu taku na etnikoj granici Dm-danije, budui da izmeu Dardanije i Mezije nije bilo administrativnih granica u okviru gornjom ezijske provincije. Meutim , to je samo po sebi m alo verovatno . Sem toga,
treba rei da su Miler i Dom aevski imali supro tne predstave o tome
ta je Dardan ija, a ta Mezija. Dok je Miler mislio da je Naisus u Mezij i

X/f ~TRS/ENIK
-xLAAK

\ l t'VANJ~CAl

. : ' n 1=
.. N~
~NO.VI
-,~ ~
l : r-o' ~ .... .o
\

...,
PROKUf'LJE"--1iE:LA PALANKA

,\

o PoouJEvo

.l

o PRITINA

ll

'.:. /~ :11 VUITRN

1\
:.\

:;:o'~

KURSUMLIJA

Iros ,..,;-r;;-v,--c~-~-=l

~//b-PIROT

PAZAR

\_'
PEC
)

/:::

},1

~\ A~OVICA
~:-- ~oPRI ZREN

tf

~ j) ~

~ _:

l/

.,

.0-;;

\;

~. .:~ TOVO

\\t~. o

. . . --0...

. l' .."

'

\ " " o'

'

0--

- o -~

. . . . . .... ...

. (

SOFI JA o

__,j

CUST~NDIL

\.

/.

, ,~ o ,
,;:

IEVO

GRANICE DARDANIJE
orema

.-11 -

'

KUMANO V<),.>

o SKOPJ;r

~- - :

'

o/o

'/ /
o VRAN.JE

.::::

H . Kiepert -u
A v Domaszews ki
N .Vu t icu

A. Moczy - u
G.Aifiil dy-u
F. Pap azog lt:J

Sl. 3

-- uprkos P tolemeju, koj~ k ae da j e to dard an ski grad - i da se Da rdanija prot ee jugozapadno od stanice ad Fines, Domaevski je, naprotiv, pretpostavljao upravo suprotan pravac i smatrao da je Naisus dardanski, a da se u Meziju ulazilo posle stanice ad Fines. On se uglavnom
21 2

C. Muller, ad Ptol. III, 9, 4; Domaszewski, n. d., str. 151 i pr. 105.

153

oslanjao na Ptolemeja, koji je gradove 0l.H::voEv1c: i Ot'JEX!.avic: stavio u

Gornju Meziju, ali ne i u Dardaniju.21a Meutim, danas je prili-no sigurno da su kako Naissus, tako i Vindenis i Viciano bili na dm-danskoj teritorij,i.214
Isto tako nemogue je prihvatiti pretpostavku koju je u svom radu
o zapadnoj granici Gornje Mezije izloio Vuli. Uveren da je Prokuplje
pripadalo Dalmaciji (v. dalje), Vuli je zakljuio da je stanica ad Fines
kod Kurumlije obeleavala granicu izmeu Mezije i Dalmacije.215 Nije
Popte jasno kako na jednom putu koji dolaZ)i iz Nai,s a - a Naisus je,
po Vulievom miljenju, bio dardanski - stanica ad Fines moe obelezavati kraj dardanske i poetak dalmatske teritorije ako se na tom istom
putu sledee stanice, Vindenis i Viciano, takoe nalaze na dardanskoj
teritoriji. Vuli je, meutim, sam lokalizovao Viciano kod Vuitrna (jugp[stono od Kosovske Mitrovice),216 a Kosovsku Mitrovicu, kao to smo
videli, stavio u Gornju Meziju.
21 'l P t o L III, 9, 4 (D 94) . injenica da su O svilsvi<;; i Oi>eUcxvl<;; van Dardanije ini Ptolemejev tekst prilino nesigurnim. Moglo bi se pomisliti da je
redosled iskvaren, ali i to ne pomae, jer Ptolemej kae da zna etiri grada u
Dardaniji, (Ncxicrcr6<;;, 'Appt~civnov, Oil/,mcxv6v, L:xoii1tm), a s Ouevilevtc;; i OueAAOtvi<;;
bilo bi ih ukupno est.
214 Oi>evilsvt<;; je, svakako, identino sa stanicom Vindenis u Tabuli Pojtingerijani, koja se lokalizuje kod Podujeva (erkov, Komunikacije i naselja,
68, ustanovio je postojanje veeg antikog naselja kod sela Glavnik, 5 km
juno od Podujeva, koje bi moglo biti Vindenis). Pada u oi da je u Tabuli
nastavak -is ablativ plurala, dok je kod Ptolemeja -is nominativ enskog roda,
iz ega bi se, moda, . smelo zakljuiti da je Ptolemeju posluila kao izvor
neka karta s karakterom itinerara. Za Oi,sf.i.Otvtc;; se misli da bi mogLo biti identino sa stanicom Viciano u Tabuli, naroito stoga to se kod Geografa Ravenskog pojavljuje oblik Beclano. Meutim, oko identifikovanja i lokalizovanja
stanice Viciano postoje jo uvek velika razmimoilaenja. Odavno je izraeno
miljenje da je Viciano iskvareno ime Ulpijane (Ulpiano, cf. neutrum
007ti.~cxv6'J kod Ptolemeja). Epigrafski posvedoena carinska stanica Vizianus
unela je neto zabune u ovo pitanje, jer se smatralo da to mora biti isto to
i Viciana, a kako je zabeleena u natpisu i statio Ulp(ianensis) , identifikovanje Viciano s Ulpijanom je postalo neodrivo. Doista, ako je Viciano isto to
i Vizianus, onda se ta stanica morala nalaziti podalje od Ulpijane, koja je i
sama bila carinska stanica. Meutim, razlika u pisanju Viciano i Vizianus nije
za nipodotavanje. Meni izgleda najverovatnije da se u Viciano krije Ulpiana,
a da carinsku stanicu Vizianus treba_ traiti na drugom mestu. Inae ostaje
neobjanjeno da najznaaj nije naselje cele oblasti, Ulpiana, nije zabeleeno
kao stanica na putovima Naissus-Lissos i Naissus-Scupi. Sloenim pitanjima
koja postavlja rekonstrukcija ova dva puta pozabavili su se u najnovije vreme M. Mirkovi, Rimski put Naissus-Scupi i stanice ad Fines, A (10 (1950),
249 i d., i E. Cerkov, n d., i Rimski put Naissus-Scupi i stanica Viciano,
GMKiM 6 (1961), i 123 i d. Dok Mirkovieva brani 1okalizovanje Viciana kod
Vuitrna, erkov ukazuje na terenske tekoe na koje bi izgradnja puta od
Podujeva ka Vuitrnu morala da naie i zastupa miljenje da je V iciano bila
mala stanica nedaleko od Ulpijane. Obe ko mbinacije imaju svojih prednosti,
a zajednika im je slaba strana to to ostavljaju Ulpijanu po strani glavnog
puta. Ne izgleda mi ubedljivo da bi put Naissus-Lissos i Naissus-Scupi pmlazio
na 4-5 km od Ulpijan~. Nije li ovo naselje izraslo u glavni grad cele oblasti
upravo zbog toga to je bilo sapbraajni vor ? Naravno, ako se identifikuje
Viciano s Ulpianom, ostaje otvoreno pitanje Ptolemejeve OoE),f.cxvi<;; i Beclano
Geografa Ravenskog, za ije reenje nemamo dovoljno elemenata.
215 Vuli, Zapadna granica, 56.
216 Ibid.; usp. i J ahreshefte 6 (1903), Bbl. 39, Istu identifikaciju predlae i Domaszewski, Die Grenze von Moesia Superior, 146-7.

154

Moglo bi se pomisliti, najzad, da je stanica ad Fines bila iz poznijeg perioda i da je oznaavala granicu izmeu Dakije Mediteraneje i Dardanije u vreme kada su formirane ove proVincije i kada je severoistoni
deo Dardanije sa Naisom bio pripojen Sredozemnoj Dak:iji. Ali Domaevs~i je ve ukazao na to da vreme nastanka uzora Tabule Pojtingerijanc
ne doputa da se prihvat,i over pretpostavka.217 Stoga, oigledno, stanicu
ad Fines ne treba smatrati kao granicu provincija, ve kao granino mesto dveju gradskih teritorija. Najverovatnije ostaje, dakle, mil ~ enje koje
su pre nekoliko decenija izloili Premertajn i Vuli i prema kome bi
ad Fines obeleavao grandcu izmeu teritorija Ulpijane i Naisa.21s Isto
miljenje zastupaju u zadnje vreme E. erkov i Mii11oslava Mirkovi,210
Prihvatajui ga, mi u stvari oduzimamo ovoj stanici svaki znaaj za utvrivanje etnike granice Dardanaca.
Vulieva pretpostavka da je Pll.'ok.uplje pripadalo Dalmaciji, sama
po sebi maJo verovatna, postaje nemogua posle nalaza natpisa iz Banje
Kurumlije. Prokuplje se nalazi neto malo severnije od Kurumlije
na putu ka Niu pa je oigledno da je, ako su dve krajnje take tog puta
ulazile u Da:rdaniju, i Prokuplj,e mmalo takoe pripadati Dardaniji.
Ostaje, meutim, otvoreno pitanje kako da se objasni pojava natpisa
~oja j,e Vulia navela na pogrean zakljuak da je ovaj kraj ulaz.i o u
prov,i nciju Dalmaaiju.220 Vuli je u pravu kad kae da beneficija.r ij jedne panonske legije, kao to je bila I Adiutrix, nije mogao biti sa slubom
u Gornjoj Meziji, poto je ova pwvincija imala .svoju vojnu posadu i njoj
nisu bi1i potrebni beneficijariji iz susednih provincija. Ali, niti je sigurno
da je dec1ikant prokupake votivne are bio benfidjarij221 nit.i ako je i
bio benficijarij iz toga nuno sledi da je na tom mestu pos,tojala bcnef,icijaTna stanica.' Dedikant je mogao biti na prolazu kroz to mesto.
Natpis je dz 234. godine, kada su se mnogi odredi dunavske vojske vraali s Istoka, gde su ratovaH protiv Pwra11a.222 Moda pokupaki natpis
potie od nekog od uesnika u tim ratovima.
Samo novi epigrafski nalazi mogu pokazaH da J;i se teritorija Darda
naca prostirala dalje na sever o d linije Novi Pazar- Kurumlija- Pro
kuplje [ da li je dopirala do Zapadne Morave. Srezovi upski, kopaoni
ld, trstenikd , rasinski, iki i studeniki su krajnje siromani u pogledu
ostataka iz rimskog vremena.22s Na njihovoj teritoriji nije dosada
naen skoro nijedan antiki natpits . I u preistorijskom pogledu ove obla217

Ibid., 151, nap. 106.

218

Preme rstein-Vuli, Jahreshefte 3 (1900), 'Bbl. 139,, i

erlcov, Komunikacije i naselja, 81; Mirkovi, A

219
220

4 (1901), Bbl. 128.

10 (1960), 256.
To je natpis objavljen u Jahreshefte, 4 (1901) , Beibl. 141: !(ovi)

o (ptimo) m(aximo) ceterisque diis deabusque omni bus M . Aur ( elius ) M arcian(us) b(ene)f(iciarius) co(n )s (ularis) l eg(ionis) J Sev erianae Alexandrianae p( i ae) v(indicis) Maxima et Urbano co(n )s(ulibus) (godina 234) . Cf. Vuli,

Zapadna granica, 57- 58.

221 Kako se vidi iz faksimila otiska koji Vuli donosi u Jahreshefte, n. m.,
u 6. redu, ispred COS LEG I SE ima mesta samo za jedno, a ne za dva slova,
kao to pretpostavlja Vulieva dopuna. Moda treba dopuniti s(trator J
co(n)s(ularis)?
222 Usp. Ritterling , s. v. Legio.. RE XIII (1924), 1333 i 1399.
22a Usp. M. i D . Garaanin, Arheok,ki nalazi u Srbiji, Beograd, 1951; str.
(iki) ,
(trsteniki

139

140 (upski) , 150

srez).

(kopaoniki),

201 (rasinski) 203

( studeniki),

208

155

st.i su vrlo malo ispitane .i vdo malo su dosada dale.224 Zbog toga je nedoneti bilo kakav sud o njihovom poloaju u antiko doba.
Istono od June Morave, najseverniju oblast Dardanije inio je
grad Naissus sa svojom teritorijom. Kod Ptolemeja Naisus je zabeleen
kao jedan od etiri grada Dardanije. U komentaru uz Plotemejev tekst
Muller je posumnjao u tanost ovog podatka, smatrajui da je Ptolemej
stavio Naisus u Dardaniju samo zato to se prema njegovim (pogrenim)
koordinatama ovaj grad nalazio na istoj geografskoj irini s Ulpijanom
i Skupima.225 Iako Ptolemejev tekst, kao to smo Vlideli, moe izazvati
sumnju, Milerov zakljuak nee hiti taan. Izvesnu potvrdu da je Ptolemej bio u pravu kada je Naisus ubrojio meu dardanske gradove imali
bismo u Plinijevom podatku prema kome >>poznate reke Margus, Tima
chus i Pingus teku iz Dardanije.22G Istina, ma kako rastezali pojam Dardanije, rizvor Peka ( Pingus) ostae uvek izvan njenih granica. Meutim,
da teritorija Dardanije nije na severoistoku ila dalje od Naisa, ne bismo mogli objasniti otkuda to da Plinije kae ne samo za Mora vu (Margus) ve i za Timok i Pek da teku iz zemlje Dardanaca. Najzad, i jedan
epigrafski fragmenat iz Rima CIL VI, 32 937) kao da potkrepljuje Plinijevo i Ptolemejevo svedoanstvo. U tom natpisu pominje se neki militiae petitor ... Naisso Dardaniae. Uzet za sebe, svaki od ova tri podatka
izgleda nesiguran, ali, svi zajedno, oni pruaju dovoljno osnove da se
zaklju6i da je u ranocarsko doba teritorija Naisa smatrana dardanskom.
U prilog ovog zakljuka trebalo bi, moda, navesti i to da je jedna
od dveju dardanskih kohorti koje je Marko Aurdije obrazovao kao teritorijalnu miliciju u doba markomanskih ratova, cohors II Aurelia Dardanorum, imala svoj centar upravo na teritoriji Naisa.227 Epigrafska svedoanstva o ovoj kohorti nalaena su najvie u utvrenjima Praesidium
Pompei (blizu Aleksinca), i Timacum minus (kod Ravne).228 Praesidium
Pompei je, verovatno, ulazHo u naisku teritoriju. Ne znam da Ii se to
isto srne rei i za Timacunz minus, jer je kohorta mogla biti na dunosti
van Dardanije u uem smislu. Meutim, da je oblast u kojoj se pojavljuju spomenici kohorte II Aurelia Dardanorum bila vezana u kulturnom
pogledu za Dardaniju, to se moe zakljuiti i na osnovi njenih nadgrobnih spomenika; od Pei i akovice, preko Mitrovice i Vuitrna, do Nia.
RaVlile i Aleksinca, nadgrobni spomenici, po pravilu, pokazuju jedan oblik,
koji bismo mogli nazvati dardanskim:229 v.iestruko profiJirano udubljena
natpisano polje sa svih strana je uokvireno t~rakom sa lozom i brljenomogue

224 Usp. ibid., str. 34, 49, 57, 59 i 62. Materijal je uglavnom iz raznih preistorijskih epoha.
225 Miiller, ad Ptol. III, 9, 4; usp. kritiku Domaevskog, Grenze, 151,
pr. 105.
226 Plin. III, 149 (D 86): Flumina clara e Dardanis Margus, Pingus, Timachus.
2 2 7 Usp. Premerstein-Vuli, Jahreshefte 4 (1901) Bbl. 138 i d. i 144. U
Niu je naena i nadgrobna ploa jednog vojnika kohorte I Amelia Dardanorum (CIL, III, 8251). Ova kohorta, meutim, posvedoena je i u zapadnom
delu Dmdanije, kcod Orehovca, Spom. 71, br. 253; v. napred str. 150.
228 Usp. Jahreshefte 4 (1901) Bbl. 134 i 144; Spom. 71(1931), br. 186; 75
(1933), br. 14; 98 (1948), br. 171, 172, 174, 179, 182.
229 Sistematska studija nadgrobnih spomenika sa teritorije Dardanije
dovela bi, uverena sam, do vrlo interesantnih rezultata. Iz velikog kompleksa
imji ide od Pei do Knjaevca moi e se izdvojiti razne lokalne varijante dar

156

Sl. 4.
Gornji delovi dveju darda n skih nadgro bnih st ela iz P e i " cf. Spomenik 7l
( 1931), br. 276. i 28'0. Reali stiki likovi pokojnika sa izrazitim autohtonim crtama prikazuju nam Dardance posle dva veka ivota pod rimskom vlau. Up.
tekst na str. 158. Fotografije skopskog Arheolokog muzeja, dob 'jene ljubaznou drugarice Borke Josifiovske.

157

vim lioem koje obino izlaz.i iz jedne velike amfore predstavljene ispod
natpisnog polja; i,znad natpisnog polja edikula, obiono zaobljena gore, ili
pod svodom na stubriima, takoe uokvirena lozom i brljenovim liem,
a u edikuli poprsja pokojnika u visokom reljefu. Najlepe primerke ovakvih stela dale su upravo kqtjnje take dardanske teritorije, Pe i Ravna.230 Interesantno je da se u Skupima ovaj oblik javlja izuzetno, dok
je veoina nadgrobnih stela ovog kraja posebnog oblika (natpisna polje
esto podeljeno po sredini vertikalnom linijom; gornji deo se zavrava
pod zabatom ili svodom sa ,rozetom ili drugim ukrasom u plitkom reljefu; okviri su glatki bez ikakvih ukrasa), koji su, moda, kolonisti doneli sa sobom.231
Dardanski tip nadgrobne stele se jasno razlikuje od spomenika su
sednih oblasti: u severnoj Makedoniji (V eles, Kavadarci, Prilep) osnovnu odliku nadgrobnih stela ine jedno ili vie polja s reljefima koji predstavljaju po nekoliko figura u stojeem stavu.zaz Na severu, u Poarevcu, Beogradu, Sopotu, susreemo drukoij'i tip spomenika: natpisna polje
se nalazi izmeu dva stuba; gornji ukrasni deo spomenika postaje mnogo
sloeniji, pored glavnog reljefnog polja. spomenik ima esto i ue trake
s reljefnim predstavama i kalkoo takoe ukraen reljefima. Ukrasni elementi su drukij [ nego na dardanskim stelama.za~ Na zapadu, u Kosjeridanskog tipa nadgrobne stele i hronoloki pratiti razvitak pojedinih vrsta.
Ovde izlaemo zapaanja koja se nameu i pri najpovrnijem pregledu spomenika, ograniavajui se na one spomenike koje je Vuli objavio.
Pe: Spom. 71, br. 273, 275, 276, 280; 77, br. 47; 98, 6p. 272-274.
Orehovac: Spom. 71, br. 252, 253; 98, br. 266.
Djakovica: Spom. 71, br. 116, 117.
K. Mitrovica: Spom. 77, br. 34;
Pritina: Spom. 71, 514, 520;
Janjeva: Spom. 71, 129.
Vuitrn: Spom. 71, br. 99.
Ni: Spom. 71 , 243, 247; 98, br. 255.
Ovsinjinac: Spom. 98, br. 262.
Aleksinac: Jahreshefte 4 (1901), str. 162 i d., sl. 16 d 17.
Ravna: Spom. 75, br. 141, 149; 98, br. 177 ..
230 Usp., na primer, stelu Spom. 98, br. 117 iz Ravne, sa stelama Spom.
71, br. 276 i 280 iz Pei. Originalnost peskih stela ine poprsja koja skoro redovno imaju portretne crte. U predstavama na peskim stelama ima svoje
najblie analogije i nedavno pmnaena mermerna bista ene iz Klokota kod
Gnjilana, koja je takoe, oigledno, deo nadgrobnog spomenika (E. Cerkov,
Antika bista ene iz Klokota, Glasnik KiM, 3 (1958), 187, i d.) . Njena nonja
- velika marama prebaena preko glave i masivna ogrlica sa tri medaljona
- je karakteristina za ovu oblast.
231 Spom. 71, br. 558 (dardanskog tipa); drukije su stele Spom. 98, br.
418, 421, 422, 428-432, 434, 435, 440-442, 447. Nadgrobni spomenik iz Prizrena,
Spom. 71, br. 324, predstavlja izvesnu kombinaciju dardanskog tipa sa skupskim (amfora i biljni omamenat oko natpisnog polja i edikule; u edikuli
rozeta, a ne poprsja). Spomenik meovitog tipa, koji na prvi pogled podsea
na skupske stele iako se od njih razlikuje pojedinim elementima, nalazimo u
Singidunumu, Spom. 98, br. 12.
232 Usp., na primer, Spom. 98, br. 27-32 (Veles);
ibid., br. 131, 140,
142-144 (Kavadarci); ibid., br. 341, 342, 343, 350, 357 i dr. (prilepska oblast).
Sasvim su drukijeg tipa nadgrobne stele u srednjoj i junoj Makedoniji.
233 Usp., npr., Spom. 71, br. 311; ibid., 98, br. 315; Jahreshefte IV, 1901,
Beibl. 112, sl. 8, i 124, sl. 14 (viminacijska oblast). Spom. 75, br. l i 2 (Beo"
grad) . Spom. 71, br. 584, 586 (Sopot). Kao ornamenti pojavljuju se ovnujske
glave, koute, delfini,, pantere, zatim u glavnim reljefnim poljima mitoloke
scene.
158

ima

:i Ivanjici, nailazimo na dve nadgrobne ploe, koje se iako imaju

pojedine elemente sline dardanskim kao celina ipak razlikuju od
ovih.234 Razlika je vea to se ide dalje prema zapadu: U LjuboviJi mi
Drini i Plevljima sreemo nadg,r obne spomenike u vidu velikih kocki.2~fi
Plevlja su ipak, izgleda, bila jae povezana sa Da rdanijom nego Ljubovi
ja: njihove nadgrobne s tele imaju ponekad natpisno polje oivieno lo-

Sl. 5.
Mermerna bista ene iz sela Klolrota kod Gnjilana, sada u Muzeju u Pritini.
Vis. 75, "r. 55, debljina 15 cm. ena je odevena u stolu i ogrta. Preko glave
ima dugu maramu, iji krajevi pokrivaju ramena. Oko vrata masivnu ogrlicu
sa veim ovalnim medaljonom u sredini i dva manja, okrugla, na liniji ramena. Na uima nosi grozdolike naunice. Jedan od naj lepih primeraka pune
plastike sa izrazitim autohtonim crtama (E. Cerkov, GMKiM 3, 1958, 187.
i d.). Datuje se u IIjiii v.n.e. Crte prema fotografije u pomenutoj publikaciji,
str. 188.
Usp. Spom. 71 , br. 97 (Kosjeri); ibid., 98, br. 103 (Ivanjica ).
Spom. 71, br. 203; 75, br. 159 (Ljubovija) . Uspor. sline spomenike u
obliku paralelopipednih blokova u poekoj oblasti, Spomenik, 98, br. 324326, 328. Zatim, u Plj evljima, Spom. 98, br. 294, 303, 307, 308, 309.
234

235

159

zorn i brljenovim liem i editkulu sa poprsjima, ali se optim svojim

izgledom ipak jasno razlikuju od dardanskih.236
Sudei dakle po nadgrobnim spomenicima, teritorija severno od
Nia, sve do Aleksinca (na putu Naissus-1/iminacium) i Ravne (dolinom
Timoka), predstavljala je jednu lmlturnu celinu, vezanu za Dardaniju.
Pitanje je, meutim, da li se na osnovi arheolokih spomenika mogu izvesti bilo kakvi zakljuci o etnikom sastavu stanovnitva ovog kraja.
Pitanj-e se postavlja i za sam Naisus, koji je, kao sto smo rekli, u ranocarsko doba smatran dardanskim. Jer analiza onomas.tikog materijala
pokazuje (v. dalje) da je stanovnitvo tog grada bilo preteno trako.
Slino je i sa Skupima pa, verovatno, i sa celom istonom Dardanijom
izmeu ova dva grada. Izvori nam ne pruaju mogunosti da sa sigurnoou reimo pitanje da li su Naisus i Skupi biLi prvobitno traka naselja
koja su tek docnije (bilo za vreme irenja dm-danske drave u III i II
veku pre n. e., bilo posle rimskog osvajanja) ukljuena u Dardaniju, ili je
pak proces bio obrnut, pa su u prvobitno dardansku teritoriju prodi,r ali
Traani i pos.t epeno preovladali. Problem postaje sloeniji kad uzmemo
u obzir injenicu da su u rano doba oko sastava dveju Morava iveli Tribali. Kod Diona Kasija ima podatak koji nam pnilino jasno govori o
irenju Dardanaca na raun Tdbala. To je ono mesto u kome se za Basiame kae da su pokorili Meziju, susedne Tribale i Dardance koji ive
u zemlji ovih<c.237 Kad bismo znali da su Tribali bili Traani, onda bi bilo
najprirodnije sve trake ostatke u podruju June Morave vezati uz
njih. Takvoj pretpostavci, meutim, smeta, s jedne strane, okolnost da
su Tribali, oigledno, rano bili istrebljeni i potisnuti iz tog kraja, s druge, nemogunost da se tJipino traka onomastika koja se nalazi na natpisima rimskog vremena u toj oblasti smatra za tribalsku. Moralo je biti
drugih trakih plemena koja su ivela u susedstvu Tribala i koja su zauzela njihovo mesto kada su se ovi povukli prema severu. Mnogo toga
ostaje nejasno.
U vezi s istonom granicom Dardanije imamo Strabonov podatak
o dardanslcim plemenima Galabrijima i Thunat,i ma. Za Galabrije kae
Strabon da su imali neki stani grad (ime nam, na alost, nije sauvano),
a za Thunate da su se na i.s toku graniili s trak,im plemenom Meda.23R
Ako su Thunati bili trako pleme, kako izgleda po njihovom imenu, onda
bi ovo sv,edoanstvo bilo potvrda da je Dardanija u svom istonom delu
obuhvatala i trake elemente. Na alost, nemogue je rei na koje se
vreme odnosi Strabon:ov podatak pa prema tome ostaje problematian
i poloaj Thunata u okv,i ru Dardanije. Posle rimskih osvajanja pojam
Dardanije nije bio samo etniki ve i administrativno-geografski - Meu
tim, ako je Straborn uzeo svoj podatak iz nekog starijeg istorijskog izvora, to bi znailo da je plemenski savez Dardanaca obuhvatao i traka
plemena.
2 3 6 Spom. 98, br. 285, br. 285,, 286. Za veze Pljevalja sa peskom oblau
v. dalje poglavlje o onomastici, str. 188. Zanimljivo je da je u Beranu (Ivangrad), kraju vrlo bliskom Metohiji, ali odvojenom od nje .visokim planinama,
naen jedan grub i primitivan nadgrobni spomenik, vrlo slian dardanskim,
Spom. 71, br. 12.
237 Cass. D i o. LI, 23, 3-4 (D 78).
238 s tr. VII, s. 7 (D 81): TWV Se 6cxpSetVL<XTWV dcri xcxi rcxA&~pLOL, 7tcxp' o!c; ...

7tOALc; <pxcxicx ot 0ouv&-rcxL, [oi'] McxiSoLc; e8vEL 0p<;t xi <p 7tpoc; EW crUVtX7tTOUCHV.

160

Med1 su, po optem uverenju, iveli na gornjem toku Bregalnice

i u koansko-kratovskom kraju.239 Severno od njih, u oblasti Pautalije
( ustendil) bi1i su Denteleti. U ovom kra~ru treba traiti, verovatno, ,j Tre"
re. Granica ovih plemena prema Dardaniji ne moe biti utvrena s obzirom na to da je istoni deo Dardanije bio takoe traki . Pinja je u svom
donjem toku odvajala peonsko-makedonsku teritoriju od dardanske.
Moda je gornjim njenim tokom ila granica izmeu Trakije i Dardanije.
III.

ETNiKA

PRIPADNOST

Problem etnike pripadnosti Dardanaca spada, svakako, meu na}

zanimlj;ivija pitanja ove vrste. Centralni poloaj koji su Dardanci zauzimali izmeu ilirske i trake etnike skupine, kao i neke specifine crte
njihovog etnikog karaktera, ini da je ovaj problem od posebne vanosti u ispitivanju celog kompleksa pitanja u vezi s odnosima sta;rijeg i
mlaeg sloja stanovnitva srednjeg Balkana.
Reavanje ovog pitanja teko je ne samo zbog oskudnosti grae
ve i stoga to pojmov,i pomou kojih se mora definisati etnika pripadnost Dardanaca nisu sami potpuno jasni i opredeljeni. Kao to se zna,
lingvistika i arheologija bore se ponekad sa nerazmrsivim tekoama
kada ele da razgranie jezika, odnosno kulturna podruja. U prelaznim
pojasovima,-kao to je oblast koju su naseljavali Dardanci, takve tekoe su naroito este. Da li e se jedno ime ili jedan toponim opredeliti
ka;o i1irski; to poneka;d zavisi samo od toga da li se oblast u koj oj se oni
javljaju smatr a ilirskom. A karakter ilirskog se utvruje na osnovi
takvih odvojenih sluajeva, to ini da se metodski probleni meusobne
zavisnosti opteg i poj edinanog, koji postoji u svim istraivanjima, ovde
naroito otro osea s obzirom na nedostatak izvornog materijala. To
objanjava zato je moglo doi dotle da su iznete i hranjene tri teze o
etnikoj prJpadnosti Dardanaca, tr,i teze koje zastupaju sve tri pos tojee
mogunosti: dok su se jedni naunici opredelili za ilirsko poreklo Dardanaca, drugi smatraju da su Dardanci bili Traa11i, a trei, najzad, vide
u njima balkanske star ince, ostatke supstrata na koji su Iliri i Traani
naili prilikom svog doseljavanja na jug:
Pored svedoanstva antikih pisaca, od kojih se prirodno polazi, za
reavanje p mb lema etnike pripadnosti Dardanaca od izvanredne je va-
nosti njihova jezika zaostavtina. Ona se sastoji od dve-tri prilino beznaajne glose, onomastike i toponomastike: Od koristi moe biti i arheoc
loiki materijal, naroito kada se rezultati njegovog ispitivanja konfrontiraju sa zakljucima do kojih se dolazi na osnovi ostale grae.
ANTiKI

PISCI O

ETNiKOJ

PRIPADNOSTI DARDANACA

Trad,idonalno miljenje da su Dardanci b.ili ilirsko pleme, koje i

danas preovlauje, poniklo je, moglo bi se rei, na temelju iskaza dva
pisca - Strabona i Apijana. Dok se u ostalim pisanim izvorima ne opre
230 Usp., Papazoglu, Makedonski gradovi, 83 i d. Litcrami izvori o Medima sakupljeni su kod Mill/era, ad Ptol. III, 11, 6, p. 478.

ll Djela XXX

161

deljuje etnika pvipadnost Dardanaca, Strabon i Apijan ubrajuju njih

meu ILire.

U kagmentu koji smo esto imali prilike da citiramo, gde govori

o plemenima koja su nekada bila najmon;ja, a najvie su nastradala u
meusobnim ratovima, St,r abon kae da je to bio sluaj i "s iLrsklim
plemenima Autarijata, Avdijejaca i Dardanaca".240 Dardanci su, dakle,
ovde uvreni zajedno s Autarijatima i Ardijejcima meu najpoznatija
ilirska plemena. Na drugom mestu Strabon kae da se velil:lw trako
pleme Besa prostiralo "do Peonaca i do ilirskih Autarijata i Dardanaca".241 I ovde su Davdanci, sliano Autarijatima, obeleeni kao Iliri.
Postoji, meutim, jedan drugi podatak u kome, reklo bi se, Strabon
odvaja Dardance od Ilira. Govorei o poloaju Peonije, na geograf kae
ela se Peonija na severu graniila s ilirsk.im zemljama (ra 'IA.A.up:.Kci) ,
Autarijatima i Darelancima.242 Dardanci ovde nisu obuhvaeni pod pojmom rcr. 'IAA.l:ptKr., ali to ne mora da znai da oni nisu bili Iliri. Autarijati, koji se pominju uz njih, takoe nisu ulaLili u <ct ' IAA.up ~K!., pa ipal-;
niko ne dovodi u sumnju njihovu il.irsku pripadnost. Strabonu je bio dobro poznat >>rimski pojam Ilirije, koji je obuhvatao sve narode od Vojue na jugu do Istre i Dunava na severu. U tom smislu on upotrebljava
izraz rcr. 'DJ,uo:K !. kada govori o ilirskom primorju ili o ilirskim planinama, koje sa 'peonskim i trakim ine, tako rei, jednu liniju od Jadranskog do Crnog mora. Prema ovoj uproenoj i ne sasvim jasnoj predstavi, Peonija se nalazila u sredini, izmedu ilirskih i trakih zemalja.243
Ali ovaj iri pojam >>Ilirije nije mogao biti upotrebljen u gore pomenutom podatku o granicama Peonije. injenica da se u njemu govori o
Autarijatima, kojima se gubi trag pre poetka rimske intervencije na
Balkanu, pokazuje da je on uzet iz nekog starijeg izvora i da ne odraava ni stanje ni poglede Strabonova vremena. O granicama Peonije
Strabon govori na jo jednom mestu. Ako se usporede ova elva mesta,
znaenje izraza r(r. 'I :AJxp ~ Kl'r.
objasnie se samo od sebe. Dok u e. 313.
stoji, kao to smo videli, da je Peonija graniila s ilirskim zemljama
(n\ 'llh:ptK<i), Autarijatima i Dardancima, u fr. 4 (e. 329) St,rabon kae
da je ona graniila s Autarijatima, Dardancima i Ardijejcima.21-1 Prema tome, ra 'lDYptK<i na prvom mestu oznaavaju iLirske zemlje u uem
smislu, koje se identifikuju s Ardijom, zemljom Ardijejaca. Oba podatka
uzeta su iz nekog starijeg izvora. Geograf Avgustova vremena koji bi
eleo da prikae njemu savremeno stanje ne bi na taj nain govorio o
granicama Peonije. Gde je u njegovo vreme bila ~ rwv Atirapw:rU:.-v X<ipu.
i ta su tada predstavljali Ardijejci? Autarijati su ve odavno bili iez
li, a Ardijejaca je bilo jo veoma malo, daleko od granice Peonije. Uostalom, ni Peonija nije u to vreme postojala kao geografski pojam.245
Prema tome, ja ne vidim kont-radikciju u Strabonovim podacima o
Dardancima. Stxabon, neosporno, smatra Dardance Ilirima, ali ne na
osnovi sopstvenih istraivanja, ve zato to je to naao zaptisano u svoj~m
24o
241
242

~43
241
245

162

S tr. VII, 5,
S tr. VII, 5,
St r. VII. 5,
O svemu to

6 (D 82).
12 (D 84).
l (D 83).

sledi v. Papazoglu, Ardijejci,, 78 i d.

S tr. VII, fr. 4 (D 85) .
Papazoglu, Makedonski gradovi, 63, 200, 231.

izvorima. Zato se i ne moe rei da je Strabon prvi antiki pisac koji

Dardance ubraja meu Ilire.216
Do slinog zakljuka dovee nas analiza Apijanovih podataka o
Dardanoima. Njih nema mnogo. Posebno mesto meu njima zauzima
genealogija heroja eponima ilirskih plemena, koju Apijan donosi na poetku svoje knjige o Ili>rima. Prema tradiciji koju je Apijan izabrao kao
najbolju, imajui pred sobom vie verzija, ta genealogija je bila zamiljena ovako: Iliri su dobili ime po Iliru, sinu Kiklopa Polifem:;t i Galatije ... . Sinovi Ilira bili su Enhelej, Autarijej, Dardan, Med, Taulant i
Pereb, a keri Parta, Daorto, Dasaro i druge i od njih potiu Taulanti,
Perebi, Enheleji, Autarijati, Dardani, Partini, Dasareti i Daorsriji. Auta,rijej je ~mao sina Panonija, ili Pajona, a Pajon sinove Skiordiska i Tribala,
po kojima su takoe odgovarajui narodi dobili imena_,,247
Nekoliko stvari pada u oi kada se paljivo proui ovo rodoslovlje.
Pre svega, Panonije, Skordisk i Tribal navedeni su kao drugo, odnosno
tree koleno Ilira, .to, ini mi se, ukazuje na izvesno odvajanje plemena
Tribala, Skordiska i Panonaca od ostalih ilirskih plemena u uem smislu.21S Plemena koja su dobila ime po prvoj generaciji Ilirovih potomaka
spadaju veinom u grupu tzv. junoilirskih plemena: Taulanti; Partini,
Enheleji, Dasareti. U isti red s njima stavljeni su, iako su iveli dublje
u unutranjosti i manje su bili u dodiru s Grcima, Autarijati i Dardanci.
Iznenauje nas da vidimo meu Hirovim sinovima Meda, jer se Medi
(njihovo ime je izostalo u spisku) smatraju trakim plemenom.24i9 I pleme Pereba, na granici Makedonije i Tesalije, kao da ne spada meu ilirska plemena. Nije iskljueno, meutim, da su stani pisci poznavali neko
predanje o nj:ihovom preseljenju na jug.
U Apijanovom genealokom spisku nema nijednog od velikih zapadnoi11rskrih plemena, Ardijejaca, Liburna, Dalmata, Desitijata itd.2M S druge strane, pominju se Enheleji i Autarijati, plemena ija mo pada nekolikio vekova pre dolaska Rimljana na Balkan.251 Ova konstatacija namee
zakljuak da Apijanova genealogija ne odmava stanje posle rimskog
osvajanja, ve da potie od nekog daleko starijeg pisca. Uostalom, ApiNovak, Nazionalita, 74.
App. Ill. 2 (D 97). Potpun tekst v. (S 47).
2 48 Imena IIcxiovzc; i Hcxw6vw! upotrebljavaju se u doba carstva podjednako za obeleavanje Panonaca, jer se Peoncima u to doba ve potpuno izgubio trag. Stoga je Apijan mogao da kae (Ill. 4) da su Grci zvali Panonce
Ilcxiovzc;, a da je Ilcxw6v!o! latinski naziv. U genealogiji, meutim, lako je mogue da je re o Peoncima, a ne o Panoncima, jer se Peon javlja kao otac
Skordiska i Tribala, a Panonci su vrlo dockan uli u horizont grkih geografa,
tek posle rimskog nadiranja (sa severozapada a ne sa juga) u njihovu zemlju.
Apijan sam kae da su tek Rimljani ubrojili Panonce meu Ilire (Ill. 14:
cruvcxp!%[LODfLEVm 38 urro 'Pwvcxiwv -r'i] ' D."Aupi~L).
249 Medi su bili neposredllli susedi Dardanaca, v. napred S tr. VII, 5, 7
(D 81}.
250 Pleme Darsija
(L'l&pmo!) zabeleeno je samo kod Stefana Vizantijskog, prema Hekateju, kao trako pleme. Rukopisi daju lekcije L'l&pcro! i Darsii,
L'l&pcrw! je ispravio Schweighiiuser. Prema imenu keri Ilirove L'lcxop8w oekivali
bismo pleme L'lx6pcrw!, ali su Daorsi (L'la6p!~o! kod Strabona, L'lcxoupmOL kod
Ptolemeja, Daorsei kod Livija) iveli dalek:o od ostalih plemena pomenutih
kod Apijana, oko ua Neretve, i prvi put za njih ujemo tek u II veku
pre n. e.
231 O ovim plemenima raspravljam opirnije u radu o politikoj organizaciji Ilira u vreme njihove samostalnosti, usp. Simpozijum II, ll i d.
246

2 47

ll*

163

jan pooinje izlaganje rodoslovlja recJU <pa a i, govore, >>pnca se. Nije
ustanoviti kojim se piscem on posluio. Moda je to bio Timagen, koji je prikupio razne verzije o mitskim poecima Hira.2s2 Uostalom, ovo pitanje i nije tako bitno za na problem, jer genealogija ilirskih
heroja eponima po svojoj strukturi pokazuje i sama da je morala nastati
u vrlo davna vremena, kada je pojam Ilirije bio ogranien na najblie
susede Grka i Makedonaca. Poto Dardanci imaju u njoj svoje mesto
pored junoilirskih plemena i Autarijata, moemo smatrati da njiho!Vo
ubrajanje meu ilirska plemena nije bilo rezultat i,r enja pojma Ilirije
posle rimskih osvajanja.
U Apijanovoj Illyrike Dardanci se pominju jo samo na jednom
mestu, u vezi s pohodom Kelta na Makedoniju i Grku. [ tu su oni nazvani Ilirima, ali taj podatak nema nikakve teine, tim pre to su u njemu
kao Iliri obeleeni Skordisci i Medi (rwv ' l),),uptwv oi L:x:opo(crx:ot p.t
J.tcrra KUt Maioat x:ut 6.tpoavot). 253 Najzad, u knjizi o Graanskim ratovima Apijan kae za Dardance 'IAAUptwv r::::vo~. 254 I tome podatku ja ne
bih pripisala naroiti znaaj, ali on, u svakom sluaju, dopunjuje nau
dokumentaciju o Dardancima kao Hirima.
Rezimiraju6i ono to smo rekli o Strabonovim i Apijanovim podacima, podvui emo jo jednom da se iz tih podataka vidi da su ne samo
u vreme Strabona i Apijana ve i mnogo ranije, u vreme kada su pisali
njihovi izvd'I1i, Dardanci vaili kao Iliri. Ima li podataka kod antikih
pisaca koji protivuree ovoj konstataciji?
G. Novak je u jednoj zapaenoj raspravi, koja problem etnike pripadnosti Dardanaca osvetljava sa razliitih strana, pokuao da dokae
da stariji pisci do Strabonova v,r emena nisu Dardance smatrali za Ilke
i da se p r ema tome svedoanstva antikih pisaca ne m ogu lwrist,i ti kao
potvrda teze o ilirskom poreklu Dardanaca.2ss Treba rei da Novak obuhvata pod pojmom Ilira samo ona plemena koja su Grci u IV veku pre
n.e. zvali Ilirima i da on odvaja od njih ne samo Dardance ve i sva sever ozapadna ,i lirska plemena koja su bila nosioci haltatske lmlture u Bosni i susednim krajevima. Odnos junoilkskih plemena n a koja je isprva
prim enjivano ime Ilira .i haltatovaca je problem za sebe. Ovde emo se
za drati na svedoan s.tvima antikih pisaca koja je Novak suprotstavio
Strabonu i Apijanu, tvrdei da oni n e smatraju da su Dardanoi bili
Iliri. Radi bolje preglednosti pode1iemo ova svedoanstva u dve grupe:
prvu ine istoriari koji govore o dogaajima iz prolosti i Da;rdance
pominju uz Ilke kao poseban narod; u drugu ulaze oni pisci kod kojih,
mogue

252 Dobia, 13 i d. (rezime : 242 i d.), misli da je prvi izvor bio Time j,
ali se Apijan nije njime direktno koristio, ve je upotrebio Timagena (l vek
n. e.). Timagena p ominje izriito kao svoj izvor za genealogiju Gala Amijan
Mar celin, pri emu n agla ava da je Timagen prikupio iz r aznih knjiga razna
m iljenj a o p oreklu Gala (sed post ea Tim agenes . .. haec, quae diu sunt ignota, collegit ex m.ultiplicibus libris ... ). Vrlo je verovatno da je Apijan imao
pred sobom jedno takvo delo u kome su bile sakupljene razne verzije o poreklu Ilira i da je to delo bilo upravo Timagenovo. Da je Timagen pisao o mitsk5m poecima Ilira, moe posluiti kao dokaz za to Pompej Trog, ~oji je
u VII knjizi govorio o "Jl[ yriorum et Paeonum origines.
253 A p p.
Ill .. 5 (D 61).
254 A p p. E mph., V, 75, 320 (D 77).
2r.5 Novak, Nazionalita, 72 i d .

164

prema Novakovom tumaenju, geografsko-etnografski pojam Ilirije nij e

mogao da obuhvata i teritoriju na kojoj su iveli Dardanci.
Kod Polibija i Livi ja ima nekoliko pomena Darclanca u kontekstu
koji dozvoljava da se nrisli da su oni neto drugo nego Iliri. Tako, govo
rei o prvom r.i msko-makedonskom ratu, Polibije kae da su neki Iliri
preli na stranu Dardanaca (nvr.~ rwv 'IA:Auptwv c'r.rp<'G'TflKEVat npo;
ro u~ llapoa. v et~ ). Na drugom mestu, u vezi sa poslanstvom koje je m akedonski kralj Persej poslao ilirskom kralju Genciju, stoji da je put iz Makedonije u Iliriju vodio preko planine Skarda i tzv. ilirske pustinje, oblast
koju su Makedonci bili opustoili nedavno da bi oteali Dardancima
upade u Iliriju i Makedoniju (cl~ TO oucrt- py o u~ JtOl~Ciat TO!~ tla.poaVGUGL
Ter.~ Ei~ TiJv 'lA),upioa KCr.l MaKEOoviav ci cr~o :A6.~). 256 O istoj stvari govori
i Livije: per Illyrici solitudines, quos de indus tria populando i\!lacedones
fecerant, ne transitus faciles Dardanis in Illyricum aut Macedoniam
essent.'257
U svim navedenim mestima govori se o Dardancima i Ilirima kao
o dva odvojena naroda. Da li to znai, meutim, da Polibije, odnosno
Livije, koji ga ponekad tekstuelno prevodi, ne smatra Dardance Ilirima,
kao to tvrdi Novak? Vec je Vuli odbacio takvo tumaenje kao nepravilno. Polibije ne ulazi u pitanje etnike pripadnost,i Dardanaca. Imena
Dardanci<<, >>Ilir,i<< nisu kod njega upotrebljena u etnografskom, ve u
politikom smislu, s odreenim politikim znaenjem.zss U toku nekoliko
stoJea Iliri i Dardanci imali su posebne drave i istupali u svoJim odnosima sa Makedonijom, i kasnije sa Rimom, kao odvojene politike sile.25!J
Stoga, navedeni podaci kod Polibija i Livija ne mogu da poslue za utvrivanje porekla Dardanaca. Prema tim izvor ima, Dardanci nisu morali
biti Ilill"i, ali se u njima ta mogunost ne iskljuuje.
Sem Polibija i Livija, na koje se poziva Novak da hi potkrepio svoju tezu da antiki pisci pre Strabona nisu Dardance smatrali Ilirima,2uO
moe se navesti jo nekoliko mesta iz izvora u koj,i ma se Dardanci pominju uporedo s Ilirima kao dva odvojena naroda. Iako su to pozniji
pis ci, o pitanju koje nas zanima oni verno ispisuju st:wije uzore i ne donose svoje poglede ni savremena shvatanja. Tako kod Justina itamo cl:1
su se prijatelji Filipa II posle njegove smrti bojali, izmeu ostalog, da
se ne pobune Hir.i, Traani i Dardanci i druga varvarska plemena<<, a
kod Pompeja Troga da je Filip V ratovao 219/ 8. godine s Ilirima i Dardancima<<.2.61 Moda je jo reitije izdvajanje Dardanaca i Ilira kod Diona
Kasija (odnosno Zonare, koji ga je ekscerpirao) kada kae da su 200. godine, za vreme r.i mskog napada na Makedoniju, Dardanci pwstoili susedne oblasti Makedonije - a oni ive severno od Ilira i MakedoP o l. II, 6 (D 14); XXVIII , 8 (D -47).
L i v. XLIII, 20, l (D 49). Usp. i XXVI, 25, 3 (D 20), gde se takoe razlikuje Illyricum i Dardania.
258 vuli, Dardanci, 73, s izvesnom rezervom: ,,AJi moe biti i neto drugo. Naime, da Polibije manje upotrebljava ova imena u etnografskom, a vie
u politikom smislu.
259 O politikom sadraju pojma Iliri, v. Papazoglu, Etat illyrien.
260 Novak se jo poziva na Ci e. pro Ses. , 43 (93) i C a e s. bell. ci v. IV,
4, 6 (D 75, 76). U oba mesta ime Dardanci upotrebljeno je s odreenim i ja
snim politikim znaenjem .
261 Iust. XI,1,6(D5); Pomp. Trog. prol.29(Dl7).
256

207

165

naca ...262 Vizant!ijski komentator Likofrona Ceces takoe je naao u

svojim antikim izvorima da je narod Dardanaca iveo >>Severno od Ilira
i Makedonaca .263
Iz navedenih mesta proistie, doista, kao to je zapazio G. Novak,
da se Da,r danci od naj,s tar.ijih vremena, tj . od IV veka pre n.e., kada se
prvi put pominju u naim izvorima, odvajaju o d Ibra kao poseban narod. Meutim, to odvajanje nema etniko obeleje i stoga nije u kontradikciji sa Strabonovim i Apijanovim podacima. Dardanci su mogli biti
ilirskog porekla a da se ipak o njima govori kao o posebnom narodu.
Postojanje ilirske kraljevine na severozapadnoj granici Makedonije tokom nekoliko vekova dalo Je imenu Il:ira konkretno politiko znaenje.
U odnosu prema tim Ilirima Dardanci su bHi narod za sebe.
Drugu grupu izvora na koju se poziva Novak, ine stariji pisci
kod kojih je geografski pojam Ilirije ui nego kod Strabona i ne obuhvata oblast Dardanije. Na osnovi njih Novak tvrdi da u V i IV veku
pre n.e. dardanska teritorija nije ulazila u Iliriju.
Pitanje irenja pojma Ilir ije izlazi iz okvtra nae rasprave.2G4 Novak je, nesumnjivo, u pravu kada tvrdi da je naziv Ilira u poetku bio
ogranrien na najblie susede Grka i da je postepeno prenoen i na druga
susedna plemena, da pod Avgustom obuhvati sve zemlje severno od Epira i Makedonije do Dunava. Ne samo da kod Pseudo-Skilaksa Ilirija poinje juno od Liburna ve i Livije, govorei o
dogaajima s kraja
IV veka, nabraja >>Istre, Liburne i Ilire265 kao tri odvojena na:mda. Bez
obzira na to da li je i u kojoj meri postojala srodnost izmet1u ova tri
naroda i da li su antiki pisci biH svesni te srodnos ti kada su ih docnije
obuhvatili zajednikim imenom Ilira, ovo svedoanstvo preds.tavlja najbliu analogiju za pominjanje Dal'dan aca uporedo s Ilirima u gorenavedenim izvorima.
U pogledu Dardanaca Pseudo-Skilaks nema ono znaenje koje mu
pripisuje Novak. to se k od njega ne pominju Dardanci, to 6e moe objasniti time da on daje opis primorja, a Dardanci su iveli duboko u unutranjosti ilirskih zemalja. Isto tako ne moemo nita zakljuaiti po tome
to Tukidid navodi kao ilirsko pleme samo Taulante. On uostalom zna i
za Ilire na severozapadnoj granici Makedonije, a Dardanci su u nj egovo
vreme jo n epoznati grkim piscima tako da se n e mo~e rei da li je, po
njegovoj predstavi, Ilirija obuhvatala na severu i njihovu zemlju ili nije.
Naprotiv, Pseudo-Aristotelova svedoanstvo o Ardijejcima kao ilirskom
plemenu, na koje se Novak poziva kao na jo jedan dokaz za ogranie
nost pojma Hinije u IV veku, znaajno je jer se iz njega vidi da su Ard ijejci, a po svoj prilici i Autarijati, koji se s njima pominju vaili kao Hiri, a ta dva plemena su bila, kao to smo videli, neposredni susedi Dardanaca.266 Novak navodi ,i H erodotov pqdataik o >>ilrrrskim Enetima ,
ukazujui 'S p ravom na to da se tu ne misli na Venete, ve na inae malo
poznato pleme u susedstvu Makedonije. Ovo svedoanstvo nije b ez vr edZ on. IX, 15, 4 (D 35 ).
T z e t z. ad Lycophr. Alex. 1128 (D 96) .
264 O tome v. Sui, I stona j adranska obala u Pseudo Skilakovu Perip
lu, Rad JAZIU 306, Zagreb, 1955.
265 Li v. X, 2,1 5.
262

263

266

166

Usp. Novak, Nazionalita, 78.

nosti za na problem, jer ci ono potvruje da su sredinom V veka, zemlje

severno od Makedonije smatrane ilirskim. Ima, meutim, kod Herodota
jedan drugi podatak, na kome je naroito insistirao N. Vuli kao na sigurnom dokazu da je u Herodotovo vreme teritorija Dardanije vaila
kao ilirska. To je ono mesto iz poznatog odeljka o pritokama Dunava u
kome Herodot kae da reka Angro tee iz zemlje Ilira:: .Z67 Kako Angro
moe biti ili Juna Morava ili Ibar, a obe ove reke svojim gornjim tokom protiu kroz Dardaniju, Vuliev zakljuak izgleda prilino opravdan.
Prema svemu to je napred reeno, svedoanstva antikih pisaca o
etnikom poreklu Dardanaca su prilino saglasna i njihova interpretacija ne oini naroitih tekoa.
Tradicija prema kojoj su Dardanci, isto kao i nj ihovi susedi Autarjjati i Ardij ejci, bili Iliri sauvana nam je kod Strabona i Apijana. Ona
mora biti stara, iz vremena kada je susedstva pomenuta tri n aroda postojalo. Kod istoriara starijih od Strabona (Polibije, Livije) i istoriara
koji su ispisivali starije izvore (Justin, Pompej Trog) nema nita to bi
protivureilo tom predanju. Navoenje Dardanaca uporedo s Ilirima pokazuje samo da je ime Ililra, pored ireg etniokog znaenja, vrlo rano
dobilo i ui poli.tiki sadraj. Prema Herodotu pak, kod koga je ime Ilira moglo imat,i samo svoje opte znaenje, zemlje severno od Makedonije, oko izvodta June Morave i Ibra, bile su naseljene Ilirima. Ovaj
podatak potvruje da je antika tradkija smatrala Dardance Ilirima.
JEZiKI

MATERIJAL

a) Glose
Od dardanskog jezika sauvana su nam samo imena triju biljaka.
Dva je zabeleio Pedanije Dioskurid iz Anabarze, znameniti lekar i farmakolog Neronova vremena, u delu o lekovitom bilju (rrEpt u)ci]; tarptKijc;),
u kome je pored grkih imena biljaka zapisao i odgovarajue izraze iz
-jezika drugih naroda. Od njega saznajemo da su Dardanci nazivali
:>!'(Ofru; biljku gentiana (gorica, lincura), dok se cip:_c;TC )_oxia }WKpa. ili
~Arwarin~ (pelin, apsint) zvala na dardanskom crcrrrin ~. Trei dardanski
fitonim cacalia zabeleen je u Pseudo-Apulejevom spisu De m edicaminibus herbarum.zss Ime KcrKaAia nalazimo i kod Dioskurida, ali ovaj ne kae
za njega da je dardanski naJZiv. Zanimljivo je napomenuti uz ovaj posled11.ji apelatdv da se lino ime Cacalia javlja u Justiruj anovom Kodeksu, u
jednom reskriptu izdatom 294. u Viminaciju (ood . lust. V, 16, 21).2611
H e r. I, 196: 'I:A/,up~wv 'Eve:rouc;. IV, 49: e~ 'IA:Aup~wv ile pswv rrpoc; ~opbJv
"Ayypoc; rro-rrxfL6c; . .. usp. Vuli, Dardanci, 75 sq.
Wl Diosc. IH~ 3; Hl, 4; IV. 21 (D 106). Apu t. 8 (D 107). Cf. Toma
schek II, 26 i 30. P l i n. nat. hist. XXV, 135: cacalia s ve leontice vocatur.
209 Tomaschek, I , 25, govori samo o dva dardanska fitonima. Meutim ,
u svom reniku akih fitonima navodi, pored aloitis i sopitis (II, 26), i cacalia (II, 30). Mayer, s. v. Dardani, upuujui na Tomaeka (I 25 i II, 26), takoe kae da su poznata samo dva dardanska fitonima. U njegovom reniku
meutim ne nalazimo ni sopitis n aloitis, ve samo kakalia (str. 176: dardanischer Name einer Bergpflanze). Budimir, Dardanci, 23,. govori samo o dardanskom botanikom apelativu - sopitis.
2s1

fve:fLov

167

Korist od ovih glosa je vrlo malena. Ako sudimo po tome to ih

nije uvrstio u svoj ren~k, oWJti:lt~ i cilo'tn~, prema Majeru, ne bi bile
ilirske rei. Budimir pak, raspravljajui samo o rei crw~dnc:, vezuje ovaj
izraz kako za ilirsko sabaia, pivo, tako i za dako seba. >~zova.210 Prema tome za sopitis moe1~1o bez kolebanja tvrditi da je indoevropska, a
ne preindoevropska re. Dmcidanov je KaKcxlia izveo od ie.* keuk-, savi
j ati<<,'' kauk-al-, s prelazom au>a ispred konsonanta, karakteristinim za
ilirski.m Meutim, bez obzira na to da li e se prihvatiti ili ne, ove etimologije ne mogu posluziti kao dokaz da je dardanski jezik bio indoevropski, odnosno ilirski. J er u svalmm jeziku ima tuica pa se na osnovi
jedne ili dve rei takve vrste ne moe opredeliti njegov karakter.
b) Onomastika
Meu izvorima kojima raspolaemo za reavanje sloenog pitanja
dardanske etnike pripadnosti onomastika zauzima, bez ?umnje, vrlo znaajno mesto. Ona u stvari prua najvie mogunosti za rasvetljavanje
ovog problema zato to je srazmerno bogata. Meutim dosadanja istraivanja na ovom polju vrena su uglavnom na osnovi pojedinanih, izdvojenih pnimera, a ne na celokupnom materijalu, pa su stoga dovela do
kontradiktornih zakljuaka.272
Pobornik teze o trakoj pripadnosti Dardanaca G. Mateesku, tragajui za trakim imenima u Dardaniji, naao je takvih imena u oblasti
Skupa, Naisa i Remezijane u tolikom broju da je smat1rao da moe
govoribi o trakom karakteru stanovnitva Dardanije uopte273. Zasnovan
iskljuivo na materijalu iz pomenuta tri grada, njegov zakljuak ne
moe biti taan. Preovlaivanje trakog elementa u pomenutim oblastima uticalo je i na poglede onih naunika koji, oslanjajui se na druge
izvore, smatraj u da su Dardanci bili ili1rskog porekla. Tako R. Vulpe
govori o odravanju ilirskih elemenata meu trakiziranim<< Dardancima
rimske epohe. On smatra da je u to vreme etnikon DmdanaC<< izgubio
svoju et1liku sadrinu i da su se Dardancima mogli zvati podjednako i
Traani i Iliri.2H
Vuli je ustao protiv nliljenja da su Dardanci bili Traani, ali
on nije video da zakljuak do kojeg je doao Mateesku mora biti netaan zbog toga to je zasnovan na materijalu koji potie samo iz jednog
dela Dardanije, ve je nastojao da opovrgne dokaznu mo samog tog
onomastikog materijala.275 Ipak vel,i ki trud koji je dosada uloen sa raz27 0 Budimir, ll. d., 23; reopzuea, E'hArapcKa e niMOAOfHH, 91, od *swap-ilat. sopio, sopire, uspavljujem<<.
271 I. Duridanov, Illyrische Flussnamen in Serbia, LB VI, 1963, 110.
27 2 Dardansku onomastiku obradila sam u posebnoj studiji objavljenoj
u Zborniku Filozofskog fakulteta VIII-l, Beograd, 1964, 49~75 . Prenosim iz
tog rada sve to je bitno, izostavljajui pojedinosti manjeg znaaja. Nekoliko
natpisa objavljenih u meuvremenu poveali su onomastiku gntu, ne menjajui, kao to emo videti, osnovne rezultate do kojih smo ranije doli.
273 G. Mateescu, I Traci neHe epigrafi di Roma, Eph. Darcotom. I (1923).
57 i d., naroito 92-94.
27 1 R. Vulpe, Gli Iliri dell'Italia imperiale Romana, Eph. Dacorom. 3

ti

0925), 162.
275 N.

168

Vuli,

Dardanci, Glas, CLV (1933), 63-76.

nih strana u prouavanju dardanske onornastike nije os.t ao besplodan.

Ma koliko zbunjtivalti na prvi pogled probivreni zakljuci do kojih su
pojedini naunici doli, nesumnjivo je da se sada mo~ mnogo jasnije
sagledati ceo problem i da smo se znatno prribliili njegovom konanom
reenju.276
.
Onomastik!.i materijal se moe podeliti u dve grupe: a) imena istorijskih linosti s kraja III i iz II veka pre n.e., zabeleena kod antikih
pisaca; b) os tala epihorska imena poznata iz natpisa naenih na teritoriji rimske provincije Dardanije, kao i imena Dardanaca zabeleena n a
natpisima naenim izvan Dardanije. U ovoj poslednjoj grupi izdvajaju
se .dva,tri imena Dardanaca zabeleena van Dardanije u prredrimsko
doba.
a) Tr i dardanska vladara poznata su nam po imenu: Longarus, njegov sin Bato i Monunios, ijom se kerkom Etutom oenio Hirski kralj
Gencij.e. Sa ensk!im imenom Etuta imamo u svemu etiri vladarska dardanska imena.277
Za 1ime Longarus misli se da je identino s imenom Atyya:po~, koje
nosi kralj Agrijana, savremenik Aleksandra Velikog, i da je :ilirsko.m
Nesumnjivo je ilirsko ~me Longarova s:ina Batona.279 I me Monunios nosi
takoe jedan ilirski kralj poetkom III veka, a ono je posvedoeno i
na nadgrobnom spomeniku iz Apolonije. Ono je, svakako, ilirsko.2so Ime
Etuta ilirolozi takoe ubrajaju meu ilirska.2s1
U veini sluajeva etimologija ovih imena nam nije poznata i njihovo opredeljivanje kao ilirskih imena zasniva se ne toliko. na j ezikim
koLiko na geografsko-istor.ijskim momentima. Tako, na primer, Tomaek
navodi kao jedan od argumenata za il,irsko poreklo Agrijana ime nj.i hovog kralja Langara, koje je echt-iHyrisch zato to je slino imenu Lon~ 76 R. Katii, iji su radovi lllyrische Personennamen in ihrem si.idostlichen Verbreitungsgebiete, A 12 (1962), 95 i d., i Das mitteldalmatische Namengebiet, ibid., 255 i d., dali upravo nov pravac istraivanju hlirske onomastike uopte, iskoristio je u referatu Suvremena istraivanja o jeziku starosjedilaca ilirskih provincija, odranom na Simpozijumu o teritorijalnom i hronolokom razgranienju Ilira u praistorijsko doba, Sarajevo, !964, str. 21-23,
materijal i rezultate mog pomenutog rada da jo jednom preispita poloaj
dardanske on.omastike u okviru ilirske.
~ 77 L i v. XXXI, 28, 1-2: et ex Dardanis Bato Long ari filius (D 28) ; L i v.
XLIV, 30, 4: Monuni, Dardanorum principis, filiam Etutam (D 51 ; cf. P o L
XXIX, 13 (:D 50).
278 Ar r. I, 5, 2-5. Ime Longarus se obino dovodi u vezu s lat. longus
i tumai kao >>Dugaki; v. Krahe, Die Sprache der Illyr er I; Die Quellen, 67;
Budimir, Dardanci, 23 (pre indoevropskog, tj. ilirskog, nego mediteranskog
porekla) . I . Russu, Etudes illyr-ennes II, Studia in hoiJJorem D. Deev , Sofija,
1950, 112, smatra ovu etimologiju pogrenom i predlae znac~enj e >>Laki, Gipki,, od korena leng"h-. Usp. i Limba traoo-dacilor, 70.
279 O etimologiji ovog poznatog ilirskog imena v. Budimir, n. d ., 12-15
i 23 (= Celer, Brzi ); A. Mayer, lllyr. BATO, Giotta, 32, 1952/ 53, 302 sq . prhvata Kraeovu etimologiju u vezi s lat. battuere, Bato= Ratnik, >>Borac, sa
semantikim prelazom u Brzi .
_ 280 Zbog istovetnosti njegova imena s imenom dardanskog vladara s poetka II .v eka proglasili su moderni naunici i ovog Monunija Dardancem;
v. Papazoglu, Dardanska onomastika, 52, nap. 12, i Etat illyrien, 163 sqq.
281 Krahe, PN, 49; Die Sprache der IUyrier, 55; Mayer, s. v. Prvi deo sloenog imena E t-ula javlja se i u ilirskim imenima Et-leva, E(tritus, E t-t is
(Krahe, l. e.). Mayer smatra oblik E tuta kao hipokoristikon od Etieva, jer
se prema L i v. XLIV, 32, 3 Gencijeva ena zvala Etleva.

169

gara, dardanskog kralja, a Dardanci su, po njegovom miljenju, bili Iliri.282 U takvom postupku postoji donekle zatvoren krug. I ime Etuta se
smatra ilirskim uglavnom zbog toga to je to ime nosila jedna dardanska
. princeza. Ali ta tekoa otpada ako se ispostavi da su sva etiri poznata
istorij,ska imena dardanska na ovaj ili onaj nain vezana za ilirsku onomastiku. Ostaje jedna druga tekoa : navedena imena nisu morala biti
dardanska u uem smislu, poto se, kao to je poznato, lina imena lako
prenose, naroito putem branih veza izmeu pripadnika dva susedna
plemena. Jedan negativan zakljuak se ipak moe izvesti. Ova imena ne
pokazuju nikakvog traga neeg trakog u sebi. Ako se ima u vidu da su
to imena vladara ,j lanova porodka i da potiu iz vremena dardanske nezavisnosti, ovaj zakljuak dobija velik znaaj u reavanju problema
etnike pripadnosti Dardanaca. b) Ostala dardanska lin a imena potiu
iz rimskog vremena, uglavnom iz II i III veka n .e., i udaljena su prema
tome etiri do pet vekova od napred pomenutih istorijsk ih imena.
Iz helenistikog vremena nemamo nijedno epigrafski sigurno posvedoeno dardansko ime. Jedna Dardanka koja je kao robinja stigla
u Delfe i tamo bila osloboena izmeu 140. i 100. godine nosila je umesto
linog imena svoj etnikon: awp.n yvvutKFiov U.l ovop.a .:lnpR<iva TO y?>vo;
.:lapo<ivav. 283 To je bio sluaj sa veinom dardanskih robova, kao uostalom i s ostal-im robovima, koj-i su nazivani ili svojim narodnim imenom
ili su dobijali ime od roba-vlasnika. Takav je, na primer, n cat:Kia( TO
r~vo; .:lcipoavo;, koji se pominje takoe u delfskim spiskovima osloboenika.284

U Atici je naeno v-ie nadgrobnih ploa, uglavnom iz poznorepublikanskog perioda,_na kojima se pokojnik obeleava kao .:lcxpou.veu;, L:la:pdavi;, .:lap'la.vtcrcra.285 U Nm Dardancima ne treba, ini mi se, videti pripadmke b alknskog plemena, ve maioazijske Dardan-e. Uostal-om, svi sem
jednog, nose grka imena i sa tog stanovita nisu za nas interesantni.
Izuzetak ini epitaf s imenom l\Jan+Jn 'Caom e 6vytr11p flapoavi;, koji
izP,ava J. Kirchner datuje u II vek pre n.e. Raspravlj ajui o imenu Mart;
u jednom natpi-su iz Sarda, L. Robert je skrenuo panju na ovaj spomenik, smatrajui ga kao retko svedoanstvo autentinih imena Dardanaca, u relativno rimo doba.286 On je pokazao da su imena s osnovom
Mar- rasprost.ranjena u raznim oblastima antikog sveta. U Maloj Aziji
ona su poznata u. Kariji, Pisi diji, Likaoniji, Frigiji. Posebno podruje u
kome se ova imena javljaju kao epihorska nezavisno od maloazijskog
ini Trakija. ensko ime M ma posvedoeno je u jednom natpisu iz okoline Drame, a Mar[.)n je ime 'edne Traanke sahranjene u E retriji.287
Robert vezuje za traku grupu i Mmeta s atikog epitafa , tim pre to on
2g2

zsa
2s'1

285

Tomaschek, I, 23.
SGDI, 2194.
Fouilles de Delphes III, 3, 27.
IG IIJIII2, 8471-8476:
BL6--rIJ

'H potx'Asw~oc;

~apl>ot~Eic;

~apM~Lo-o-ot

(rimsko doba),

~&pcav )c;

'Acppoi>Lo-lou ~otpl>a~eilc; (I vek pre n. e.), 'E rrotq:0so-mc; NLx1'1--rou ~otpl>ot~Ei: c; (Il/ I vek pre n. e),

~ mp:'>Beoc;

pocl--ra ~otpi>'X;lc; (l vek n. e.),

Mot--rs [l a 'Oal>cxuou 8uy&qp ~otpl>ot~lc; (ll

vek pre n. e.).

L. Robert, The Inscription od the Sepulchral Stele from Sardis, AJA,
64 (1960), 53 i d., usp. i Noms indigenes dans l'Asie Mineure greco-romaine,
Par s, 1963, 341 sqq. U napomeni br. 6 Robert se poziva na W. Peek-a, koji je
u natpisu proitao Mot--reLa.
28 7 Usp. Detschew, s. v.
286

170

smatra da se njen patronimik 'Oaoaou, svojim drugim delom, moe uporediti s akim imenom tla{ o~ Kao to emo videti, traka imena u Dardani ji nisu retka, i sa tog stanovita bi ovo bilo sasvim prihvatljivo. Ako
se ipak kolebam da ime ove Ma-Ftcx uvedem u dardansku onomastiku,
razlozi su tome ovi: l. obele~je llapoctvf<;', koliko se moe sudit,i po nedovoljnom materijalu iz tog vremena, ukazuje pre na Troadu nego na balkansku Dardaniju; 2. izgleda mi nemogue da je u II veku pre n.e. neka
Dm-danka kao slobodna ena dola u Atinu i tamo umrla, jer odnosi
Dardanije s grkim svetom, posebno s Atinom, u to vreme nisu bili takvi
da bi se to moglo pretpostaviti. Stoga mislim ela i Troadu treba uvrstiti
u one maloazijske oblasti gde je onomastika grupa Men- posvedoena,
iako pr,iznajem da patronimik 'Oaoaou ini izvesne tekoe.
Ne moe biti sumnje, s druge strane, ela je sviraica flapc'\a v\<;' koju
pomin je Ar1stofan u Osam ::t (V esp. 1381 sq.: cr.lhfl :rro(1' crri cr oi y't1 flape) avi<;' ... 01\X opq.<;' pc;r:'(j1.'0 VflV; schol., 1371: P:rtFi c't.:rl<\ flapoo.via; cp/'pOV'l(XI,
a{ atllcflrpios<;') iz Male Azije, a ne sa BaJkana.2ss U V veku nai Darclanci
nisu bHi poznati Grcima. Dvoumljenje moe izazvati naslov MenandJ10ve
komedije flcipoavo<;', koji je, svakako, oznaavao mba Darclanca,289 jer
su u to vreme, posle Filipovih ratova sa severnim susedima Makedonije,
dardanski robovi ve mogli pristizati u Grku.
U poznije vreme, kada je Dardanija potpala pod rimsku vlast, postaje skoro sigurno ela su dardanski robovi ili osloboenici koji se pominju kod pojedinih pisaca ili u natpisima bili poreklom sa Balkana. Na
primer, osloboenik Gaja Furnija Dardanus, o kome govori Ciceron u
jednom pismu iz 43. goc1ine,290 ili telohranitelj Junija Bruta llcipc)avo;,
koga pominje Plutarh.2i91 Ne smerno meutim zaboraviti da su ime
llcipoavo<;' nosili i slobodni ljudi, Grci,292 i ela je i u ,rimsko doba postojao
grad Dal'dan (c1 of)ro; c'1 llapoav{,wvl, te ela ovaj etnikon ne mora uvek obeleavati pripadnika naeg balkanskog plernena.293
Natpisi sa terHorije rimske Darclanije sadre velik broj imena, ali
su ta imena daleko ee rimska nego domaa. To dolazi otud to su
glavna epigrafska nalazita upravo gradska naselja, u kojima je romani:mcija vrlo rano dovela do naputanja domae i prisvajanja rimske nomenklature. Podizanje kamenih spomenika je obiaj koji prodire sa prihv:atan em latinskog jezika i r~mske kulture, to znai da su takve spomenike podizali uglavnom upravo romanizovani krugovi. Sem toga, Dardanija je jo i sada malo itSpitana oblast. Od njena tri vea oentra Skupi, Naisus, Ulpijana - jedino su Skupi dosada pruili dosta obilan
epigrafski materijal.
288 C. Copatle, De servorum Graecorum nominibus, Marburg, 1908, 32, i
M. Lambertz, Die griechischen Sklavennamen I (Program Wien, 1907), 12, ne
govore nita o tome.
289 Comm. att. fragm., ed. Kock, III, 32. Isti nas,lov Dardanus nalazi se
i meu delima rimskog komecliografa Cecelija Statija. Copalle, n. d., 32: >>servum ut videtur significans.
29o Ci e. ad fam. X, 25, 3: Dardanus, libertus tuus.
291 P l u t. Brut. Ll, 2; Lli, 1: ~&p!hvoc; o urr<Xcrmcr-rtjc;
292 Robert, Notns indigenes, 342, nap. l, ubraja ime ~&pll()(voc;
u quasiteoforna imena, tj. imena izvedena od imena heroja, i nagovetava da e o
tome govoriti na drugom mestu.
293 IGRR IV, 190 (natpis iz Abidosa). Usp. i IGRR I, 852 (=CIL III, 715)
iz Samotrake, ee:wpot ~()(p/)()(VBWV [LllcrT()(~ e:ucre:~si~ (sve grka imena). Usp. i dalje.

171

Poto je unapred jasno da u Dardaniji mora hiti i trakih i ilirskih

elemenata, a , po svoj prilici, i ostataka starosedelaca, od bitne je vanosti teritorijalno razgranienj e pojedinih imena da bi se videlo da li se
neko ime javlja na celoj nj enoj teritor iji ili samo u nekim njenim delovima.
Na teritoriji rimske Dardanije mogu se izdvojiti sledee etir.i
oblasti:
l. oblast Prizren-akovica-Orehovac-Pe; uz ovu oblast trebalo
bi da budu obuhvaene tetovska oblast na jugu i novopaza rska na seve ru, koje su ulazile u sastav Gornje Mezije i , vrlo verovatno, pripadale
Da rdani ji; meutim, krajnje siromani u epigrafskim nalazima, ovd krajevi nisu dosada dali nijedno epihorsko ime;
2. oblast Pritina-Mit rovica; zbog nedostatka m a terijala nisu obuhvaene oblasti Vuitrn, Kurumlija, Prokuplje, koje su, svakako, pripadale Dardaniji;
3. oblast Skoplje-Kumanovo; dolina Mor ave (Vranje, Leskovac)
isto tako nije dola do izraaja zbog nedostatka materijala;
4. oblast Ni-Bela Palanka-Knjaevac; to je oblast koja, verovatno, n ije od sta.r ine bi.Ia dardanska, ali je u rimsko d ob a pripadala Dardaniji; posebno je nesigurna pripadnost timoke oblasti Da rdaniji; u
bogatom epigrafskom materijalu iz Ravne epihorska imena su dosta
retka.
Evo najpre popisa epihorskih dardanskih imena u
dosledu:294
l. Ambia
Spom. 71 ,566

azbu nom

re-

Mir kovci (Skoplje )

294 Starija graa uzeta je uglavnom iz Vulievih publikacija antikih

spomenika Srbije i Makedonije u Jahreshefte des Oesterreichischen archaologischen Instituts (= Jh.) i u Spomenicima Srpske akademije nauka ( = Spom.)
71(1931) , 75(1933)., 77(1934) i 98(1948). U napred pomenutom radu, v. napred
nap. 272, navela sam imena u potpunom vidu (s eventualnim gentil cijem i patronimikom) i uz njih imena lanova porodice,, jer se na taj nain dobija vernija slika o etnikoj pripadnosti cele porodice i pojedinca. U elji da izbegnem
nepotrebna ponavljanja, izostavila sam ovde ove podatke, a isto tako i sva
objanjenja iz napomena kJOje nisam smatrala neophodnim za sagledavanje
celine. Punu dokumentaciju doiiDsim samo uz nova imena. Obogaenj e je proizalo uglavnom zahvaljujui na tpisu iz Sopita koji je objavila Borka Josifovs ka-Dragojevi, Jedan neobjavljeni epigrafski spomenik iz Sopita, Zbornik
Filozofskog fakulteta u Skoplju, knj. 16 (1964) ,, 139. i d. On nam predoava porodicu domorodaca koja je u tri pokoljenja sauvala verno epihorska imena:
Mesta Didae Site f. vixit anni( s) XX h.s.e. Lucius Dicconis f. coniunx et Dida
Site pater et Mescena mater et Sita Mesti avius et Mania avia p(ie) f(aciendum c(uraverunt ). Znaajan je po broju epihorskih imena, mada veinom ve
poznatih, i neobjavljeni nadgrobni spomenik iz Pritine koji c'tira E. e rkov,
Municipium D. D. kod Soanice, Pritina 1965 (do ktorska d'sertacija u rukopisu) str. 49. i nap. 115 (str. XIII): D(is) M(anibus) S eptimius Dassius vetera(nus ) co(h)ortis primae Montanorum et Aelia Nanea coniux eius et Ael(iae )
Celsinae que vixit [an] nis XXX et Aeliae Romnae que vixit annis XXV [iliabus pientissimis et sibi vivi fa ciendum curaverunt et Annio Timent i ac/fini
nostro. U erkovljev:oj disertaciji pojavljuje se i druga epigrafska graa iz
Kosova i Metohije koja bi mogla biti od interesa za dardansku onomastiku.
Meutim u veini sluajeva to su nepotpuno sauvana imena, koja je bolj e
zasada ne uzimati u o bzir, u oekivanju da e natpisi biti propisno publika-

172

2. Amma

CIL XI, 705 (Bononia)

Za Ambia ne znam analogija. Ime Amma posvedoeno je nekoliko
puta u natpiS'ima Panonije i Norika. :Eerae i Majer ubrajaju ga
meu ihrska imena. Moi i Holder smatraju ga keltskim. U na tpisu
iz Bononije stoji uz ime Ainrne nationis utrisque Dardaniae. Nije
jasno da 1i to treba da znai da su oba roditelja njena bili Dardanci
iti da joj je i mu Dardanac. Ovo je ime, moda, u vezi s imenom
Anzmia, koje nije retko u Makedoniji. Robinja 'Ap.p.irx, ro yE.voc;'
'lf...),upa, posvedoena je u Delfima , SGDI, 1854 (iz prve polovine
II veka pre n.e.)
3. Andia

a
b
e
d

Spom. 71, br. 325

Spom. 71, 278
Jahresh. 6(1903)40, br. 46
Spom. 71, 651

Prizren
Pe

Ristorvac (Kumanovo)
Ovsenica (Ni)

4. Andio
J ahresh. 4 (1901), 90 ,r.31.

Remezijana

5. Andinus
Spom. 71, 182

Kaanik

Imena Andia i Andio posvedoena su dosada samo na teritoriji Dardanije, i to u raznim njenim krajevima. Porekla su, svakako, ilirskog .i u vezi s imenom Andes, -ntis, zabeleenim u Dalmaciji.
R. Katii, Das mitteldalmatlische Namengebiet, 261 i d., dovodi
takoe Andia u veZJu s Andes i smatra da oba imena pripadaju srednjodalmatskom onomastikom krugu: Od istog je korena, svakako,
i ime Andinus u natpisu iz Kaanika. Sve to pokazuje da je i boanstvo Andinus, u posveti iz Kaanika, CIL III, 8184, domae,
dardansko.
6. Anna (robinja) CIL III, 8240

Prizren

7. Annus

a Spom. 75, 166

b Spom. 75, 167
8. Atta
a CIL III, 8249
b CIL 8144

Ovsen~ca

(Ni)

Ov s enica
Ni
Lipljan

Anna nekoliko puta posvedoeno u Dalmaci). Sa jednim n- kod

Araviska u Panoniji. Usp. SGDI, 2 014, 188. pre n.e.: "Avrx -ro y E.voc;'
vani. Ime Ael. Cosimus, koje erkov, n. d.,, nap. 85, naV1odi kao sigurno objavio je Vuli, Spom. 7t1, br. 204, s napomenom prema jednom pismu<< i ogradom Ael. Co(? )simus. Sumnjiva mi izgleda i dopuna publiko;vanog natpisa
iz doline BeLog Drima , n. d., nap. 92: Aur. Cas( simus). U nap. 155. i 186. er
kovljeve teze pojavljuje se ime Ania; meutim i kod Evansa i u CIL III, 8240,
na koje se erkov poziva, stoji jasno Anna. Nisam mogla da opredelim pripadnost imena Ligris, sa fragmentovane stele iz S6anice: D. M. Titiae Ligridis
vix. ann. XXXV S empronii. Rimska genti-1icija indiciraju, najverovatnije, doseljeniku porod:cu.
173

'IU.upci. Annus nije ulo mi u K,raeov mi u Majerov renik, iako je

sigurno posvedoeno u dva natpisa iz Ovsenice.
Ni ime Atta, posvedoeno u natpisima iz Lipljana i Nia, nije ulo
u renike Kraea i Majera. M6scy, Bevolkerung, 165, smatra da su
pre Marka AureLija svi nosioci ovog imena bili Kelti. Meutim, primeri iz Panonije koje on navodi ne potvruju njegovo miljenje.
Jedan Atta (M6csy, br. 163/ 1) je Azal, a trojica (br. 205/39, 186; 51
i 181/ 1) su sa teritorije Era viska. Za Azale Moi sam kae da im je
onomastika ilirska (str. 55), a kod Era viska je takoe bilo ilirsk1ih
imena (str. 59). Na ranohrianskom natpisu iz Mediolanuma, CIL
V, 6 183 ( = E . Diehl, Inscr. Lat. christ. vet. 2 546 A adn.), ta:koe se
pojavljuje ime Atta. Zanimljivo je bilo na OV'O ukazati zbog toga
to u naem natpisu iz Lipljana ostala o nomastika kao da indicira
vezu sa sevemom Italijom. Moda je re o jednoj porodici doseljenika, usp. nie pod Gaurus.
9.

A0ACL1 JT C pt~

10. Auluzon

Spom. 98, 280, r. 7.

Vel. Suvodol (Ni)

Jahres. 4 (1901), 90, r. 37.

Remes.iana

ll. Bithus

a Jahresh. 4 (1901 ), 90, r. 19.

b Spom. 98, 280, r. 5.
e A 12 (1963), 377.

Auluporis, Auluzon i Bithus su poznata

traka imena.

Sc upis
Vel. Suvodol
Ravna
veoma rasprostranjena

12. Blicities

A 6 (1956), 284. i d.

Draevo

13. Bulbita

Spom. 71, 564

Mit,r ovica

14. Catulla

Spom. 71, 252

Orehovac

(Skoplje)

Blicities bez analogija. Bulbita, p rema Deevu, traka, prema Rusu,

Dacia, 1958, 522, lavtinsko-rimsko. Catulla u natpisu iz Orehovca treba, moda, dovesti u vezu s imenom Cato, -onis iz pljevaljskih natpisa.
15. Celsus
a Jh. 8 (1905), 5, br. ll
b CIL VI, 32624,d. 6

Ravna
Sc upis

16. Celsina
erkov,

Municipium D, D., nap. 115,

Prit:ina

v. napred pr. 294: Ael(ia) Celsina, otac Septimius Dassius, majka

Aelia Nanea, sestra Aelia Ronma.
.
Ime je izvedeno od Celsus, sa latinskim nastavkom, kao i sledee:
17.

Celsint~s

Spom. 75, 161

Podgrae

(Mitrovica)

Celsus moe biti i trako i ilirsko ime. Mateescu, Eph. Dacor., l

(1923), 93, 117. i d. , identifikuje Celsus, Ksf..cro~ sa Kepo~. Cerzus,
i navodi mnoge primere iz Trakije: LlUOfJ~ Kef..crou, LcXAIXs Kef..crou,
T~pfl~ KeJ..crc u, LKSAfJ~ Ksf..crou, Ks AG'IX~ LliXAIJn6pw~, Kef..cro~ Mou174

KCt.Jt(JpEo(i dr. (Pizos na Marici, Pautalija). Usp. i Dines Celsi, Jh. 13,
1910, 224, br. 39 (Babe u kosmajskoj oblasti) i AtJp. Ksf.crtvc '(, AEM
XVII, 1893, 219, br. 121 (sofijska oblast). Deev meutim nije uneo
ovo ime u svoj renik. Vlahov, Nachtrage, 275: najverovatnije
trako. VuLi, Dardanci, Glas 155 (1933 ), 69, ne vidi razloga da
se Celsus smatra za i s kljuivo trako ime. Ni Majer ni Krae nemaju meutim to ime. Ipak u srednjodalmatskom podruju ima Celso
S tatica Bubantis liberta (Danilo); cf. A. i J .. ael, Inscriptiones,
br. 181; u 'unom Norikumu (nedaleko od Zidanog Mosta): Celsilla
Maximi, Hoffiller-Saria, Antike Inschriften aus Jugoslavien, I, 1938,
br. 28.

18. Cin na

Spom. 71, 116

D akovica

19. Cittu, -unis

Spom. 98, 266

Drsnik (Orehovac)

20. Co caius

CIL III, 155

Ni

21. Daizo

Jahresh. 4 (1901), 86, r. 46. Scupis

Cinna, moda, treba dovesti u vezu s ilinskimimenom KuvvCt., odn.

Km tvo: , kako se zvala k6i Filipa II i Ilirkinje Audate. Cittuni (dat.)
s nastavkom karakteristinim za enska imena u pljevaljskom kraju, smatra Katii, Suvremena istraivanja 23, verovatno keltskim.
Cocaius, prema Deevu, pro?>ireno od Coca, koje se javlja i kod Traana i lmd Kelta. Daizo trako, prema Deevu i Mateesku; ilirsko,
prema Majeru.
22. Darda:nus
a CIL III, 8197

Mirkovci (Skoplje)

Dardanus se pojavljuje u ovom natpisu kao cognomen: Julius Dar,

danus bio je sin vetemna Gaja Julija Longina. To je jedino svedoanstvo iz Da:vdanije za ime Dardanus i jedino sigurno da nije u pitanju rob ili

osloboenik.

b lG Il/liP, ll 042 (iz rimskog vremena): b.)cipoCt.vo( ... toe;'. Poto

je natpis oteen, nije jasno da li je re o robu ili slobodnom o
veku.
e CIL VI, 32 559: M. Aurelius Dardanus (domu) Ul pia Serdica. Moda osloboenik.
d Vjesn:ik dalm., 55 (1953), 262, br. 12: P. Terentius Dardanus, osloboenik sevir.
e Dimica, 'H MCt.KfooviCt. 8v J..h'rot( cpJcyyop.s vot(, Solun, 1896,
br. 124 i 125 (iz Arseni u Makedonij,i ) = Ph. Petsas, BCH, 81 (1957),
389: Kf.[w)8:)ot Z~vw[v K)CI.~ b.cipoCt.vo; cruv w( ioiot( EtmJXiCt., 'Evooiw, K6JTtot. 295
295 Dopuna se ne moe smatrati sigurnom. Fotografija koju prilae
Pecas pokazuje da ima dovoljno mesta i za Z ~ v w (v b x)cd ll&p~<Xvoc; , to bi bolje
odgovaralo daljem tekstu cnlv Tot<;; t~[mc; itd. Jer EilTUXL<X, 'Evw~wc; i KoTLc;
mogu biti deca, odnosno ena i deca jednog 6oveka, a ne dvojice. I K[l-a\;oL]oL
je nesigurno jer je lakuna neto vea. Prema tome Zenon bi mogao biti Dardanac osloboenik koji je dobio grko ime, ali nosi i plemenski nadimak.

175

Imena izvedena od Dardanus nalaze se u vie mahova u ranohrinatpisima: [Llap]oavk 'Po8o [KAfou~] ( ustendil , kraj IV
veka); Dardania (Rim, dva puta); Dardanius (oblast Trevera); Dardanius (sev. Afrika). Pitanje je da li su nosioc,i ovih imena u poznoj
anticd imali kakve veze s Dardanijom. Usp. i August. epist. 18: Claudius Postumus Dardmus, praefectus praetorio Galliarum.
ansJ.<.im

23. Dasius
a Spom. 81, 254
b Ibid.
e Spom. 71, 511
d Spom. 75, 166

Orehovac
Orehovac
Graanica

(Pristina)
Ovsenica (Ni)

Dassius
e Spom. 71, 278
Pe
f Ibid.
Pe
g erkov, Municipium D. D., nap. 115. V. napred pr. 294.
Pritina
Septimius Dassius, veteran lmhorte l Montanorwn, ena A.elia
Nanea, k&i Celsina i Romna.
h Jh 4 (1901), 86, r. 36.
Scupis
i Ibid. 90, r. 14.
Sc upis
j Ibid. 90, r. 29.
Remesiana
k Sporo. 71, 192
Ravna
Dasius, Dassius spada meu najobinija irlirska imena.
24. Delus

Spom. 71, 557

Gomja Solnja (Skoplje)

25. Dicco, -anis

Sopite (Skoplje)
Josifovska, Zbomik Fil. fak. Skopje, 16 (1964) 140: Lucius Dicconis
f., mu Mesta Didae Site f.
26. Dida
Josifovska, ibid.: Dida Site f., otac Sita Mesti, majka Mania, ena
Mescena, ki Mesta.
Za Delus i Dicco njsam nala potvrde. Ime Dida nosi jedan ugledan Peonac, Li v. XL, 21, 22, 24; XLII, 51,52 (ex praetoribus regiis
unus).
27. Dinentilla

Jahresh. 6 (1903), 51, br. 60

Ravna

ensko line Dinentilla sa latinskjm sufiksom izvedeno je od poznatog N'akog imena Dines, -ntis, posvedoenog i u Gornjoj Meziji;
cf. Detschew, s. v.
28. Dizo, -anis

CIL VI, 32937

Naisso
Spom. 98, br. 280, r. 4.
Vel. Smnodol (Ni)
~ '~s Ibid., r. 2.
Dizo i Dizas su traka imena, Detsch ew, s. vv. Krahe, PN, 44, stavlja Dizo pod znak pitanja. Mayer, s. vv., smatra ova imen a ilirskim,
svakako pogreno.

176

29. Do lens

Jh. 4 (1901),86, r. 44.

Remesiana

30. Dru tie

Starinnr 7-8 (1956-7),

291. i d.

Dobni Dol (Skoplje)

Spom. 71, 324

Prizren

31. Dunnus

Do lens (Dol es) je vrlo rasprostranjeno tra ko ime. Drutie, sa gr

kim nominativnim nastavkom, treba pribliiti imenu Druti (u gen.),
CIL III, 11304 (oblast Vindobone), koje se javlja za5edno s keltskim imenima Utto i Reusao; cf. Holder, II, 1180.
32. Epicadus

CIL VI, 32 605 ( =2 845)

ex Dardania ex
vica Perdica, et
ex vica Titis

Poznato ilirsko ime.

33. Epicaris

CIL III, 8296

Nov:i Pazar

Voconia [Epi]caris, mu Eros Mae[i] (dopune Momzenove). Ime

Epicaris nije inae posvedoeno. Podsea na ilirski toponim 'EmKocpicx. na putu Lissus-Ulpiana, P t o 1., II, 16, 7 ( = ad Picaria, Tab.
Peut.). Stari rimski gentilicij Voconia otkriva nam, moda, osloboenicu. Mu Eros Maei (metronimik?), verovatno, doseljenik
s Istoka.
34. 'ErtTCX.lKEV9I]t;'
a Spom. 98, 280, r.l.
b ibid, r. 3.

Suvodol kod Nia

35. Ettela

CIL VI, 32 624, e. 29.

Scupis

36. Gaurus

CIL III, 8 174, v. Atta b

Lipljan

Eptaikenthos je obino trako ime. Ettela, po Detschewu, 168, 1isto

to i Eptela (dokumentovano u Serdici) i Eptala (u Panoniji), u
vezi s korenom epta-. Jedina analogija koju mogu navesti za Gaurus
je ensko ime Gaura zabeleeno u okoHni Ca:rnuntuma (M6csy,
BevOlkerung, 175 i 229). Imena lanova porodice Gaurusa ukazuju, moda, na to da je re o doseljenicima.
37. Maema
Dobri Dol (Skopje)
Starinar 7-8 (1956-7), 291. i sl. Bez analogija.
38. Mama

Spom. 75, 212

Dobri dol (Skopje)

Sree

se u Traki}i 1i Dakiiji, ali i u drugim provincijama (Grkoj,

M. Aziji, Italiji). U naem sluaju moda je u pitanju grko ime
s obzirom na ime mua Aphroditus; cf. Detschew, s. v.
39. Mania
Sopite (Skopje)
Josifovska, Zbornik Fil. fak. Skopje, 16 (1964), 139. i d.

Mu Sita Mesti, sin Dida; za ostale lanove porodice v. pod Dida.

ensko ,ime Mcx.vicx. posvedooeno je samo kod X e n. Hell. III, l, 10:
Mavia ll roli Zi]VLO<;' yuv~, ~apoavk Kat atJT~ (1isto i P o l y a e n.
VIII, 54). Ova podudaornost je veoma zanimljiva jer potvruje ge12 Djela XXX

177

netiku vezu maloazijskih i balkans.kJih Davdanaca i ouvanost starih elemenata i tradicija. Mulm ime Mantus nosi jedan Denteleta,
CIL XIII, 7 050. Od istog korenaMav11;, Mo:vtt;'U Trakiji; cf. Detschew,
i, Likaoniji. Na frip . 285. Ime je raireno i u Frigiji, Paflagonij>
glijskom p.avia- KUA~ i p.avtOt;'' Aap.rrp6t;', 9aup.acr1"6t;' (glose, prema Detschew, l. e.). Up. i L. Robert, Noms indigenes dan:s l'Asie
milneure greco-romaine, Paris 1963, 220 i 365.

40. Mescena

Skopje
Josifuvska, Zborruik Fil. fak. Skoplje, 16 (1964 ), 139 sl.
Mu Dida Site,
Bez analogija.

ki

Mesta, v. nap.r ed nap. 294.

41. Messia

CIL VI, 6 343: Dardana quasillaria,.

42. Messius

Spom. 98, 393

Pritina

M. Messius; s njim se pominje Tata [Maxi]ma.

Ime robinje Messia pokazuje da ni Messius ne treba shvatiti kao
gentilno ime, iako se u natpisu iz Pritine javlja u tom obliku
(M. Messius ). Ime Messius nalazimo u Dalmacij~ i Panoniji; Krahe,
PN, s. v. Mayer, s. v.
43. Mesta
Skopje ( Sopite)
Josifovska, Zbornik Hl, fak. Skoplje, 16 (1964 ), 139. i d.
Mesta Didae, Site f. , mu Lucius Dicconis f.; za ostale lanove povodice v. napred nap. 294.
Srodno s imenima Mestus, Mestulas, v. dalje.
44. Mestrius
a Spom. 71, 563
b Jh. 4 (1901), 86, r. 12.
e Ihid., 90, r. 42.
d CIL III, l 682.

Skopje (Markov Manast!k)

Scupis
Sc upis
Ni

45. Mestrianus
a Spom. 71, 563
b Spom. 98, 435

Skopje (Markov Manastir)

Skopje (Zlokuane)

Pored gentilnog imena Mestrius, koje nalazimo u Makedoniji i koje

bi moglo hitri rimsko, ime Mtcrrp:Ot;' zabelee.n o je u istoj provinciji
i kao cogrwmen i kao obino ime, to, svakako, ukazuje na njegovo
domae poreklo. Isto tako mi se ini da i Mestrianus moe bitJi
latini:z.irano domae ime. Na indigeni karakter ovih imena uka:wje
i inj enica da su njihovi nosioci vojnicidomoroci, koji su rimsko
graanstvo dobilii u vojsci.
46. Mestulas
a Spom. 98, 448
b Starinar 7-8 (1956-7) , 291.
e Jh. 4(1901), 86, r. 26.
Spom. 71, 557
178

SkJOpje (Srednje
Kojnare)
Skopje (Dobri Dol)
Scupis
Skopje (Gornja
Solnja)

47. Mestus

Josifovska, Zbornik Fil. fak. Skopje,

16 (1964), 139. i d.
Skorpje (Sopi.t e)

Sita Mesti, avius; unuk Dida, praunuka Mesta, usp. napred nap. 294.
Imena Mestylos, Mestylas posvedoena su iskljuivo u Makedoniji
u oblastima Kavadarci; Pnilep, Veles. Deev ubra: a ova imena meu
traka. Ime Mestus, M8cr-ro;, M8cr-rac;- je mnogo rasprostranjenije;
cf. Detsehev, s. v. M8crro:.c;.
48. Momonia

Spom. 98, 448

Skopje (Srednje Kojnare)

Ime glasi Momonia, ili Mmnonio. VeTovatno je u vezi sa M wp.(~',

Mwp.coc;', koje nalazimo u trakom delu Makedonije (oblast Strimona i u Solunu; cf. Detsehev, 325).
49. Moca

a CIL V, 898 Aquileia)

b Spom. 98, 280, r. 4-5.
e Ibid., r. 5-6.
d Jh. 4 (1901), 90, r. 5.
50. Mucatral(is) Jh. 4 (1901), 90,
51. Mucatus

Spom. 71, 557

natus in Dardania, vica Zatidis

Suvodol (kod Nia)
Isto
R ( emesiana)
T.

19.

R( emesiana )
Skorpje

Sloena imena sa Muca- spadaju meu naj.rasprostranjenija

imena. esto je takoe i prosto ime Muca, ili Moca.

traka

52. Nanea

a Spom. 71, 116

D akovica
b Jh. 6 (1903), 33, br. 40
Lipljan
Soanica (Mitr.)
e Spom. 71 , 219
d) erkov, Municipium D.D. prim. 115. Sooanica

Aelia Nallea, mu S eptimius Dassius, keri Celsina i Romna; v.

napred nap. 294.
Nanea se pojavljuje dosada iskljuivo u natpisima iz Dardanije.
Prema Vlahov, Nachtr age, 254, Nava, Na ve:a, No:.von:;, Navac;- mogu
biti ma1oa:z:ijska imena.
53. Ninis

Lipljan
NeobjavUeni natpis, prema fotografiji Miroslave

54. Pasades

Spom. 71, 276

Pe

55. Pitta

Spom. 71, 324

Prizren

Mirkovn.

Za Ninis, Pasades i Pitta nemamo nikakv.ih analogija. Verovatno

su ep!ihol'ska imena.
56. Plannius

Spom. 75, 167

Ni

S jednim ll ime Planius je posvedoeno kod akih Pirusta i u

Nauportu, cf. Mayer, s. v. U vezi je s ilirskim limenom Plana, Planus, koje se javlja u srednjodalmatskoj onomastikoj oblasti, Katii, A 12 (1963), 273.
12*

.
179

57. Posis

Spom, 71, 557

Skopje (Gornja Solnja)

Detschew, 376, dri da je ime Posis, koje je Tomaek smatrao

trakim, a Bechtel grkim, bilo zajedniko i grkom i trakom.
Patmnim naeg Posisa, Mestylu, ukazuje na Makedoniju kao najverovatllli!je mesto porekla. p,r ema Russu, Dacia, 2,1958,530 sq.,
grko.

S8. Romna
erkov,

Municipium D. D., prim. 115.

S oanica

Aelia Romna, otac Septimius Dassius, mati Aelia Nanea, sestra

Aelia Celsina; v. napred nap. 294.
Bez analogija. Moda u velJi s traikim imenima sa 'Potp.f)-, 'Poq.ta,
Rome- itd., cf. Detschew 400. i d.?
59. SatKz"A(?)e~ouc;'

Spom. 98, 280

V el. Suvodol (Ni)

Usp. sa La.tKt9f)c;', G. Mihailov, Inscriptiones Graecae II, 765. Detschew, 441, smatra da je LatKt9f)c;' postalo od Zu.tKE-, cf. ZoctKd)ev9f)c;',
Zecapor. Nain na koji je u naem natpisu napisano Su.tKEAE~ODc;' ,
pokazuje da poetni glas ovog imena nije potpuno odgovarao ni
srigrni ni zeti.
60. Sausa

Jh. 4 (1901) , 86, r. 43.

Sc( upis)

Bez analogija. Moe li imati kakve veze s imenom naeg vojnika

iz Skupa ensko ime Sausa na jednoj nadgrobnoj ploi u katakomb ama Hadrumetuma (Afrika), Diehl, Inscr. Lat. christ. vet. 3 998

adn.?
6l. Scerulaedus

Spom. 71, 254

Orehovae

62. Sita
a Spo m . 71, 254
Orehovae
b Spom. 71, 252
Orehovae
e Josifovska, Zbornik Fil. fak. Skopje, 16 (1964), 139 rid.
Skopje (Sopite)

Sita, Mesti, avius, ena Mania, sin Dida, unuka Mesta; v. napred
prim. 294.
Ime Sita (gr. LtTd.c;') je poznato trak!o ime posvedoeno i u severno~ Makedoniji. Postoji meutlim potpuno identino keltsko ime
Sita, Sitas; Holder, II, 1589-90.
63. Surus
a Spom. 71, 232
b Spom. 71, 528
e Jh. 4(1901), 90, r. 34.

Prizren
Sk!opje

(Arainovo)

R ( emesiana)

Rasprostranjeno u skoro svim balkanskim zemljama; moe se

s p odjednakim pravom smatrati i trakim ,j ilirskim, a i keltskim.
64. Tata
180

Spom. 98, 393

Pritina

65. Tafta

erkov,

Municipium D. D., 49.

Graanica

Neobjavljen natpis: Tatta Silvani f.

ensko ime Tata posvedoeno je u pljevaljskom kraju i drugim
delovima provincije Dalmacije, kao i u Panoniji, cf. Mayer, 329.
Tatta posvedoeno u Nevesinju, Stocu , kod Bilea, u Karanu kod
Poege. Mayer, 330.
66. Teres

a Spom. 71, 534

b Spom. 71, 535
e Spom. 98, 280, r 4.

Skopje (Bardovoi)
Skopje (Bardovci J
Vel. Suvodoi (Ni )

Veoma rasprostr anj eno trako .i me, De tschew, 500-3. Slino ilirsko ime javlja se u srednjodalmatskom onomastikom podruju
Terent-, cf. Katii, A 12 (1963), 277.
67. Times, -ntis
a Spom. 77, 268

erkov ,

Pe

Munidpium D. D., pr. 115;

Pritina

n eobjavljeni natpis : Annio Timenti adfini nos tro, v. n apred nap .

294.

e Spom. 77, 31

Kumanovo

Novi natpis iz Pritine donosi nam jo j ednu potvrdu ovog inae

nepozna tog imena. I ovde, kao i u na tpisu iz S oanice, S pom. 71,
220: C. Annius C. l. V rsio, ena Atm ia Fortunata, ime Annius je
gentil, svakako r imskli.
68. Torcula

CIL Vl, 32 536 d, II, 8.

S eu po

Sauvano

[Tor] cula. Dopunu izvr1o Mateescu, I Traci nelle epigrafi di Roma, Eph. Dacor. I (1923) , 82, nap. 2. i 93, nap. 2.
Prema Detschewu, 514, T mcula je demin utiv od Torkos i p osvedoen je samo u n a tpisima iz sever oistone Maked oni je (Sere s).
69. Turannis

Spom . 98, 442

Skopje (Moran e )

70. Turellius

a Spom. 98, 273

b Ibid. Unuk prethodnog: Turellius.

Kos. Mitrovica (Klina )

I sto

Imena Turannis, Tu relius, T u rellius izveden a su, svakako, od iUrskih imen a Turo , Turus, cf. Mayer, 345- 7. Turellius m oe b iti i
la tin sko ime, ali j e verovatnije da j e u naem s luaju la tinizir ano
ep ihorsko ime. Tu relius n alazimo u Dalmaciji, Panonij i, Venetiji;
cf. Mayer, s. v. Ime Turannis, koltiko mi je poznato, nije inae
posvedoeno .

71. Tuta

A 6 (1 956 ), 279 i d.

Skopje

(D raevo)

Detsch ew , 516 i 507, idcnt ifikuj e Tc LlTo: iz jednog n atpisa iz Varne

(zaj edno sa drugim gr kim imenima ) s imenom Ttouro: koje se n a181

lazi u nekoliko natpisa iz Trakije. Ime Tutius posvedoeno je kako

kod Traana (Detschew, 516), tako i kod Kelta (Holder, II, 2 023),
a Tuti-a u Panoniji (Krahe, PN 121) smatra ga ilirskim. Usp. ,i Tutula Breuci filia Azala, M6csy, Bevolkerung 246, hr. 20, koje moe
biti pre iliirsko n eg? keltsko.
72. Tzitzis

CIL III, l 682.

Bez analogija.

Ni

73. Vanna
a Sporu. 71, 511
b Starinar 7-8 (1956- 7), 290.

Skopje (Dobri. Dol)

Graanica

U ovom obii1ku ime Vanna nije posvedoeno. Mayer ga nije uneo

u svoj renik, pored V annius, V ana (Mayer 352), s ko)m ga, svakako treba dovesti u vezu. Katii, Suvremena istraivanja, 28,
moda keltsko.

74. Varanus
a Jh. 6 (1903), 33, br. 40
b CIL, III, 8251
e Jh. 6 (1903), 26, br. 33

Lipljan
Ni
Lipljan

Cognomen Varanus nosi u ovom natpisu ugledni Rimljanin M.

Pantius M. f. Pup(inia) Varanus Sabinus v( ir) c(larissimus). Ime
Varanus, koliko mi je poznato, nije posvedoeno van Dard~mije.
Zanimljivo je da se u natpisu iz Lipljana pod a) Varanus pojavljuje
zajedno s imenom Nanea, koje takoe n e nalazimo izvan Dardanije. Nosilac imena Varanus iz Nia bio je otac jednog vojnika
dardanske kohorte. Varanus nije ulo u renike Kraea i Majera.
Ne ma ga ni kod uica, Zur Geschichte der latein. Ei:gennamen,
gde, na str. 248, ima italsk.i cognomen Varenus, posvedoen i u
Skopju, CIL III, 8 219.
75. Varanilla
erkov,

Munici.pium D. D., nap. 155.

Upljan

Natpis CIL III, 8 169 = Jh. 6 ( 1903) 28, br. 35: F[ur]iae Ti ...
Va[ra]ni c(larissimae) [f(eminae)], ispravlja erkov na. osnovi
revizije natpisa u: Fla[v]iae T. f. Faranillae e. f.
Ime je izvedeno od Varanus, v. prethodno.
76. Varidius

Sporu. 71, 562

Skopje (Ljuboten)

Ovo ime stoji potpuno usamljeno; cf. Mayer, s. v.

77. Utinadius

Lipljan

Neobjavlj en n atpis, prema fotografiji Miros.Jave

pred pod Ninis.
Ne znam analogija.
182

Mirko;vi;

usp. na-

Ako sakupljeni onomastiki materijal rasporedimo po oblastima, onako

kako smo ih napred utvrdili, dobiemo sledeu ta~belu''':
--------------

L_ ~

~~~~---

~-b las~-- J~!!_ oblast

III oblast

--~~~-~-~~~~

Ambia

o'

1.

2.
3.

Amma

o+ Andia
o+ Andio

o+ Andia

o+ Andia (2)

4.

o+ Andinus

5.

+ Anna

6.

o+ Annus (2)

7.
8.

Atta
- Auluporis
- Auluzon
- Bithus (2)

Atta

9.
10.
ll.

Bithus
Blicities

Celsus

12.
13.

Bulbita

o+ Catulla

14.
15.
16.

o+ Cmna
19. o+ Citta

20.

l
l

18.

21.

o- Cocaius

+
+

23.

Daizo
Dardanus

+ Dasius
+ Dassius + Dassius

Dasius (2)
Da><iuo (2)~

(2)

Delus
Dicco
-Dida

26.1

27.

o- Di11entilla

28.

- Dizas
-Dizo (2)
- Dolens

29.

30.

l 31.

Dru tie

Dun n us

42.

o+ Epicaris

33.1
i

(2)

Dardanus ( 4)

+ Dasius
+ Dassius

24.
i 25.

Celsus

Celsinus

22.

o- Celsina

17.

Neodreeno

IV oblast

34.

Epicadus

il - Eptaikenthes (2)
__!~--~----~'----

Krstiem

( +) su obeleena ilirska imena, crticom (-) traka, a kruiem (o) imena koja nisu posvedoena van Dardanije. Brojevi u zagradi pokazuju koliko je puta posvedoeno ime o kome je re.

183

Il oblast

I oblast

Gau rus

o
-

Maema
Mama
Mania
M es cena

+ Messia
+ Messius
Mesta
Mestrius (3)
Mestrianus (2)
Mestulas ( 4)
Mestus
o- Momonia

lo

S6 ..
57.
S8.
S9.
60.
61.
62.
63.

Nanea

o
o

Pas ades
Pitt a

Mestrius

Mucco (3)
Mucatralis

Mucatus

Nanea (3)
Nin is

+ Plannius
Posis
Rom na
-

Som(EAEtjout;

Sa usa

o+ Scerulaedus
Sita
S urus

Sita (2)
S urus

+ Tata
+ T atta
o+ Times

o+ Times

Turelius (2)

-Teres (2)
Torcula

o+ Vanna
o+ Vanna
o+ Varanus (2)
o+ Varanilla
o+ Varidius
o Utinadius
------

-Teres

o+ Turannis
Tuta

73.
74.
7S.
76.
77.

S urus

o+ Times
-

72.

184

o
o

64.
6S.
66.
67.
68.
69.
70.
71.

so.

ss.

l Neodreeno

o- Ettela

3S.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
43.
44.
4S.
46.
47.
48.
49.
Sl.
S2.
S3.
S4.

IV oblast

III oblast

o- Tzitzis
o+ Varanus

-- - - - -- - -- - -- --

-Moca

Uporeena sa tabelom koju sam sastavila pre tri godine, ova tabela
sadri 12 novih imena:296 Celsina, Celsinus, Dicco, Dida, Epicaris, Mania,
Mescena, Mesta, Mestus, Romna, Tatta, Varanilla, i po j ednu ill vie novih potvrda za imena Dassius, Nanea, Sita, Times, Varanus. Poveanje je
za ovako kratko vreme doista znatno i daje nade da e uskoro, s novim
epigrafskim nalazima, postat'i jo vee. Ova graa nije donela nikakvo
iznenaenje, a1i -i pak omoguuje izvesna preciziranja i nijansiranja u ranijim zakljucima.
Analizirajui materijal izloen u tabelarnom pregledu, moemo zapaziti sledee:
l. U III i IV oblasti broj trakih imena je vrlo velik. Pored imena
o ijem karakteru ne postoji saglasnost, susreu se i poznata optetra
ka imena kao Auluporis, Auluzon, Bit!zus, Daizo, Dizus, Eptaikenthes,
Mucco, Mucatralis, Teres. U Remezijani nas ova imena nee iznenaditi
jer je to, oigledno, bila oblast naseljena trakim stanovnitvom. Meu
tim, i u Skupima traka imena se javljaju u takvom broju da se ne srne
porei da je i stanovnitvo ovog grada domorodako, naravno delimino, ako ne i preteno, bilo trako. Nedavno pronaeni natp~s iz
Sopita otkrio nam Je jednu brojnu porodicu u kojoj skoro svi nose tra
ka imena.
2. U I i II oblasti onomastika je, naprotiv, ilirska . To su il.i imena
opteiLirskog. karaktera, iH lokalna imena koja se ne susreu van Dardanije, ali su pre ilirskog nego trakog karaktera. Ipak ne moemo vie tvrditi da je onomastika ovog zapadnog dela Dardanije iskljuivo ilirska,
kao to smo ranije inili. Nova graa otkl'ila nam je u ovoj oblasti nekoliko iilirskih imena (Epicaris, Ta.tta, Times, Varanilla), ali i neka koja
mogu biti traka (Cel.>ina, Celsinus) . Za ime Sita, koje je poznato u Trakiji, rekli smo da se u Orehovcu javlja u jednoj ilirskoj porodici (otac
Dassius, sin Scerulaedus). Sada, medutim, to ime nalazimo u natpisu iz
Sopita (Skoplje) u porodici s trakim jmenima.
3. Znatan broj ,i mena u prednjoj tabeli nije posvedoen van Dardanije. Neka od tih imena izvedena su od poznatih ilirskih korena, ali
imaju oblik koji je, izgleda, bio t,ipino dardanski ( Andia, Andio, Annus,
Catulla, Cinna, Turannis); druga, naprotiv, oblikom podseaju na imena
iz susednih ilirskih oblasti (Citta, -unis, Scerulaedus, Dicco, -anis); neka,
opet, manje brojna, imaju svoj,ih analogija u trakom (Celsina, Cocaius,
Momonia, Mucatus). Izvestan broj imena stoji, meutim, potpuno usam296 U prednji popis dardanskih imena nisu ula neka imena iz natpisa
iz Dardanije koja se u literaturi ponekad navode kao indigena. U raspravi
Dardanska onomastika, 65. i d., navela sam razloge zbog kojih sam izostavila
imena Arzrzius, Catius, Vesidia, Masclus Licconis i dr. S dr uge stran e, u ovai
spisak su ula neka imena koja e novi nalazi, moda, pokazati kao nedardanska. Imam u vidu na prvom mestu imena Atta i Gaurus, koja, sigurno,
ukazuju na veze sa severa-zapadnim oblastima, s Norikom i Pa nonijom . to
sam ih ipak unela u spisak, razlog je,. izmeu ostalog, i taj to kod imena kao
to su Dunnus i Drutie, ije jedine meni poznate analogije takoe potiu
iz tih severnih krajeva, svedoanstva iz Dardanije su takve vr ste da je teko
pretpostaviti da je re o doseljenicima. Ime Nanea, koje je iskljuivo posvedoeno u oblasti Kosova i Metohije, i to eti ri puta, svakako je domorodako.
Meutim, u jednom sluaju ono se javlja s patronimorn Galli. Problem keltskog elementa u Dardaniji ostaje dakle otvoren.

185

ljen, bez ikakvih analogija ( Blicities, An1bia, Nanea, Ninis, Pasades,

Pitta, Rom na, Times, Varanus, llaridius, Utinadius ).
4. Jedino ime koje se javlja u sve etiri oblasti je ilirsko ime
Dasius. Ono i po broju svedoanstva stoji daleko ispred svih ostalih (posvedoeno je ll puta). Po~vrde za ovo ime su sve takve pr1rode da ne
moe biti sumnje da su u svim sluajevima nosiooi tog imena domoroci,
a ne doseljenici. To je naroito potrebno naglasiti za lica iz III i IV oblasti: dva Dasrija iz Skupa i jedan iz Remes,i jane su domoroci koji su s~lu
iii u rimskoj vojsci u II veku n.e. i u vojsci dobili rimsko graansko
pravo. I za ime Andia se moe rei da je bilo ra.: ;prostranjeno u celoj
Dardaniji: ono je posvedoeno u I, III i IV oblasti; svakako se ima pripisati sluaju to nam nije sauvano i u II oblasti. I ovo ime, i njemu srodna muka imena Andius, Andinus, takoe su ilirskog karaktera,
ali se ona ne pojavljuju ti ovom obLi1ku ,izvan Dardanije, pa se ima utisak da su to domaa dardanska imena. Na to ukazuje i ime boanstva
Andinus, kome je podignut rtvenik u Kaaniku.
5. I veina ostalih imena koja se javljaju i u zapadnom (I i II) i u
istonom delu (III i IV) Dardanije su, oigledno, ilirskog porekla: AnnaAnnus, Atta (?), Times, Turelius-Turannis, Vanna, Var anus. Ilirska imena u III i IV oblasti su kako opteilirska (Dasi us), tako i ilirska imena
lokalnog karaktera ( Andia, Andio, Andinus, Annus, Dico, Atta, Plannius,
Times, Turarznis, Vanna, Varanus, llaridius). Iz III oblasti je, po svoj
priLici, bio poreklom i vojnik Epicadus, ije se rodno mesto zvalo Perclica. Njegovo ime, dodue, upuuje pre na jugozapadne predele Dardanije,
ali imajui u vidu, s jedne strane, da je oblast Skupa bila domovina velikog broja rimskih vojnika, a s druge, da su opteilirska imena kao Dasius
posvedoena u toj oblasti upravo meu vojnicima, moemo pretpostaviti
da se selo Perdica nalazilo negde na granici skupske oblasti i Makedonije.
6. Ilirsko ime Messia nosi jedna robinja Dardanka. Robovi su naj ee dobijali ime od svojih gospodara i ta imena nisu morala imati nikakve veze s njihovim poreklom: lacinthus unctor Dardanus (CIL VI,
6 343) nosi grko ime; osloboenik Aurelius Timavius Dardania genitus
(CIL XIII, 8 371) ima severoitalsko ~me, koje je, svakako, dobio kao
rob od svog gazde. Ime Messius je meutim posvedoeno u Dardaniji
kao ime slobodnog 6oveka. Ova okolnost ini verovatnom pretpostavku
da je ovo ime epihorsko, ilirsko, i da je to ime robinja Dardanka panela
od kue.
7. Posebnu grupu imena ine Dida, Mesta, Mestus, Mestrius, A1estrianus jer ona vezuju oblasrt Skupa s Makedonijom, odnosno starom Peonijom. Teko je rei da li ih treba pripisati trakoj ili ilirskoj onomastici.
Na osnovi prednjih zapaanja moemo izvesti sledei opti zakljuak:

Istoni deo Dardanije, od Skupa do Naisa i Remezijane, bio je u

rimsko doba naseljen preteno trakim stanovnitvom. To je injenica
koja jasno proizlazi iz analize onomastikog materijala. Pokuaji da se
na ovaj ili onaj nain ospori dokazna mo ovog materijala ne mogu
se smat,rati uspe1im. Vuli je insistirao na tome da imena ne kazuju
uvek narodnost, da se mnoga strana 1imena u jednoj oblasti mogu obja-

186

miti pozajml}ivanjem od suseda i sl. U principu, ove Vulleve primedbe

su tane. Tako se, na primer, za imena i"vlestylus, Mestrius, Mestrianus
moe smatrati da nisu dardanska jer su mogla biti pozajmljena iz susedne Makedonije, gde su takoe zabeleena. Meu1Jim, kada je re ne o jednom ili dva imena, nego o veini imena u j~ednom kraju -- kao to je
sluaj sa trakim imenima u oblasti Skupa, Naisa i Remezijane - onda
je pr<irodnije pretpostaviti da su ta imena indigena nego da su sva prodrla sa strane. Nemogue je da su sva ona brojna lica iz natpisa iz ovih
krajeva koja nose traka imena bila u stvari ne-Traani. Rasprostranjenost trake onomastike u istonoj Dardaniji namee zakljuak da je
postojalo trako stanovnitvo u njoj.
O postojanju trakog stanovnitva u Skupima i njegovoj oblasti
govore ,j dva spomenika posveena trakom bogu Zbeltiurda, od kojih
je jedan naen u Kaaniku, a drugi u Ljubencu kod Skopja. I u ovom
sluaju, ini mi se, Vuli nije bio u pravu kada je potcenjivao dokaznu
mo ovih spomenika i ukazivao na lako irenje stranih kultova. Posvete
Zbeltiurdu ne stoje usamljene u ovom kraju, ve dopunjuju ono to
nam otiDrirva onomastika, te stoga i u njima treba videti svedoke trake
pripadnost'i veine stanovnitva ovog podruja.
Uostalom, Vuli je i sam uvideo da su svedoanstva o trakom elementu u Da,rdaniji isuvie brojna da bi se mogla sva objasniti pozajmljivanjem i1i stranim uticajem, pa je dopustio da je u pograninoj oblasti
pored Hira moglo biti i Traana, pa ak >>da je jedan deo Dardanije po
jeziku bio sasvim traki. Na taj nain on je doao do jedinog pravilnog
zakljuka koj'i namee onomastiki materijal.
Preovlaivanje trakog ivlja u istonom delu Dardanije je neosporna injenica. Iz toga, meutim, nikako ne sledi da su Dardanci bili Traani, ili pre Traani nego Iliri, niti da su nekada ilirski Dardanci u
rimsko doba do te mere tracizirani da je u carsko doba traki elemenat
u Dardaniji preovlaivao nad ilirskim. Naprotiv. Etnikon Dardanus nije,
kako misle mnogi naunici, izgubio svoju sadrinu. Pod imenom Dardanca nije se mogao kriti podjednalm Ilir kao i Traanin.
VeLiki znaaj pripisao je Mateesku, u dokazivanju trakog karaktera Dardanaca, natpisu na kome beneficijauij T. Aur. Gaius, Fl( avia)
Scupis kae za sebe da je bin nat(ione) Bessus. Mateesku vidi u ovom
epigrafskom svedoanstvu odluujui dokaz da su Dardanci bili Traani:
jedan vojnik ,jz Skupa obeleava sebe kao Besa, a Bes ovde ne znai nita
drugo do T["aanin; prema tome stanovnitvo Skupa je bilo trako. Zakljuak ne izgleda nimalo ubedljiv. Ako se i prihvati ire znaenje etnikona Bessus koje pretpostavlja Mateesku- a moe se pomisliti i na to
da je u pitanju doseljenik ili potomak doseljenog Besa - ovaj natpis
ne dokazuje nita v~ie nego da je u oblasti Skupa bilo Traana, u ta,
kao to smo rekli ne moe biti sumnje.
Meutim, svedoanstvo o Besu Titu Aureliju Gaju u Skupima dobija sasvim drugi znaaj ako mu se suprotstave druga svedoanstva, u
kojima se pojedinci poreklom iz Dardanije obeleavaju kao DardancL
lacinthus unctor Dardanus (CIL VI, 6 343), Messia Dardana quasillaria
(CIL VI, 6 343), Darda(nus) Aurelius Paetinia(nus) (CIL VI, 32 559),
M. Aur. Paulo na.t(ione) Dardanus (CIL VI, 32 800). Ova etiri primera

187

pokazuju da naziv Dardanus nije bio geografsko, ve etniko obeleje.

Prema tome, ako neko poreklom iz Dardanije kae za sebe da je na tiane
Bessus, on time jasno podvlai da nije Dardanac. Drugim reima, natpis
u kome je Mateesku video potvrdu trakog karaktera Dmdanaca dokazuje, po mom miljenju, upravo suprotno: da su Bessus (Traanin) i Dardanus dva pojma koji se meusobno iskljuuju.
Na pitanje otkada je i zato ova traka teritorija poela da se smatra delom Dardanije nije lako odgovoriti. Vulieva pretpostavka da je do
jaanja trakog elementa u pograninim oblastima Dardanije moglo doi
pod kraj III veka n.e., posle preseljenja Daana na ovu stranu Dunava
i osnivanja provancija Dakije Ripensis i Dakije Mediterranea, mora se
odbaci,ti jer je epigrafski materijal sa trakom onomastikom iz rani}ih
vremena. Imena otputenih vojnika sa viminacijskog spiska iz 195. godine pokazuju da su sredinom II veka n.e. veina mladia koji su vrbovani
u vojslm u Skupima, Naisu i Remezijani bili Traani. Kako smo ranije
rekli, vrlo je verovatno da je dolina June Morave u poetku pripadala
Tribalima i da su je negde u III veku pre n.e. Dardanci osvojili i prisajedinili svojoj te~itoriji. Ali ova pretpostavka ne reava sve tekoe. Jer,
vezivanje tipino trakih imena, u tako velikom broju, uz Tlibale implicira s j edne strane, traku pripadnost Tribala, a s druge, njihovo odravanje u ovom podruju i u poznohelen.istiko i carsko doba. Meutim,
kao to smo videli, nit,i moemo Tribale jednostavno ubrojiti u Traane,
ma koliko bili bliski njima, niti nam ono to znamo o njima dozvoljava
pretpostavku da su se oni odrali u masama tako daleko na jugu. Zato,
moda, treba raunati sa ,i renjem nekih trakih plemena (Meda, Trera?.
Denteleta?) prema zapadu u vreme kada su se Tribali povlaili, ili neto
docnije u doba rimskog nadiranja. Blia istraivanja trake onomastike
moi e, moda, uneti n eto vie svetlosti u ovo pitanje.
Da Dardanci nisu bili Traani, jasno proistie i iz injenice da skoro
i nema trakih imena u dvema zapadnim oblastima Dardanije, PritinaMitrovica, Prizren-Pe. Pogrena predstava o preovlaivanju trakog
elementa u Dardaniji i identifikovanje tog elementa s Dardanc.ima posledica je propusta da se u prouavanju etnikog pitanja uzme u razmatranje materijal sa cele teritorije Dardanije, a ne samo iz njenih istonih
krajeva. Slika koju nam pruaju !Sistematski sakupljen i po oblastima
raspros.tranjen materijal sasvim je drukija. injenica da i u istonim
delovima Dardanije, gde preovladava t1raki elemenat, ima kod domorodaca ilirskih imena je od velikog znaaja. Darda:nci su po svom poreklu, svakako, vezani uz ilirsku etniku grupu, a ne uz traku.
Zanimljivo je u tom pogledu zapaanje R. Katiia: dardanska ilirska onomas.tika pokazuje veze kako sa jugoistonim, tako i sa srednjodalmatskim onomastikim podrujem . Imena lanova stare dardanske
vladalake kue Longarus, Bato, Monunios, Etuta, a isto ta ko ,j poznije
zabeleena imena Epicadus, Scerulacdus, Tuta, Times i Cinna pripadaju, po njegovom miljenju, jugoistonoj ilirskoj onomastici, dok sc,
s dmge strane, Andia, Andius, Andinus, Anna, Annus, Dasius, Plannius
vezuju uz srednjodalmatsku. Katii primeuje da su imena srednjodalmatskog tipa ona imena koja su najea u dardanskoj onomastici i
koja 'SU potvrena i u istonom deLu Dardanije. On misli da se to moe
188

objasniti na taj nain to e se pretpostaviti da je onomasttika zapadne

Dardanije i dardanske vladarske kue bila prvobitno jugoistonog tipa,
a da je jo pre rimskog osvajanja dolo do jakog uticaja srednjodalmatske onomastike, verovatno u vezi sa pomeranjima stanovnitva, i da je
taj uticaj zahvatio i istonu D_a rdaniju.
Iako se veze dardanske onomastike sa jugoistonom i srednjodalmatskom ne mogu osporiti, nemogue je, ini mi se, ipak svesti ilirsku,
ili tanije, netraku antroponimiju u Dardaniji na ove dve komponente.
Pre svega, kako sam ve ranije podvukla, postoje imena koja, mada izvedena od poznatih ilirskih korena, imaju u Dardaniji p oseban oblik, koji je
sude6i po dosada poznatom materijalu, ogranien samo na nju. Sem toga,
dosta su brojna i imena koj a nemaju svojih analogija van Dardanije. To
vai i za neka imena koja b ismo radije okarakterisali kao traka nego
kao ilirska. Zatim, ima u dardanskoj onomas-tici i oigledno keltskih
elemenata. Zasada nije mogue presuditi da li je 1re o porodicama doseljenim u rimsko doba ili se pak radi o nekim sirvivalima u onomastici
koji ne moraju indicirati prisustvo keltskog stanovnitva. Najzad, postoji i pdlian broj imena iji se karakter ne da opredeliti. Treba li pretpostaviti da su to tragovi starosedelaca? Iz svih tih razloga zmatram da
Dardanija ini posebno onomastika podruje .
e) Toponomastika
Toponomastika nas stavlja pred drukije probleme i zahteva posebno istraivanje. Jezika pripadnost imena jednog m esta ne odreuje
automatski i jeziku pripadnost njegovih stanovnika. Imena m esta e
sto nadivljuju etnike promene i s toga su esto vremenski n eopredeljiva. Da bi se utvrdio nj,ihov odnos, potrebni su drugi elementi i druga
svedoanstva.

U Dardaniji, odnos ilirskog i trakog postavlja se i u toponomastici kao bitan, ali nedostatak analogija esto ini opredeljivanje jezike
pripadnosti pojedinih toponima jo nesigurnijim nego to je to sluaj
s linim imenima. U mnogim sluajevima teritor ijalni princip ocLluuje .
Maj er i Deev ukljuili su odreena geogtfafska imena u svoje renike
ponekad samo zato to su bili u vereni da pripadaju trakoj, odnosno
ilirskoj teritoriji. Ipak, uprlms ovim tekoama i slabostima, mogue je,
ini mi se, ako se sakupi i sredi celokupna toponomastika i sve to je o
njoj reeno , doi do izvesnih zapaanja od interesa za problem etnikog
porekla Da!'danaca.
I o toponomastici dardanskoj , isto kao i o onomastici, raspravljalo
se dosada parcijalno. Ovde je prvi put uinjen p okuaj da se izdvoji sve
to se na nju odnosi i s]stematsk.i pretrese . Veliki broj dardanskih toponima poznajemo samo iz spiskova tvrava, podignutih ili obnovljenih
za Justinijanove vlade, koje nam daje Prokopije u d e aedificiis. Smatrala sam da bi meto dski bilo nepravilno, jer e svojim brojem iskr iviti
optu stiku, da ove pozno zabeleene toponime, od kojih se veina ne
mogu identifikovati ni blie lokalizova ti, pomeam s toponimima po!Znatim iz drugih izvora. O njima e biti posebno rei .

189

Evo, sada, u alfabetskom redu, ostalih toponima, sa nunim objanjenjima o njihovoj jezikoj pripadnosti i loka1izaciji'!ll7:

l. Anausaro
M. K.
Tab. Peut.; R av. IV, 15 (205, 5): Nausaro. Pogreno zabeleleen kao stanica na putu Skupi-Stobi. Smatrajui da je put
Naisus-Skupi iao dolinom Morave, raniji istraivai (Hahn, Miller, Vuli) t1raiH su A. severno od Skupa, negde kod v ,r anja.
M. Mirkovi, Rimski put Naissus-Scupi i stanica ad Fines, A 10
(1960 ), 249. i d., stavlja A. na put koji se kod Vuitrna odvajao od
puta Lisos-Naisus u pravcu Skupa. - Mayer, 43 : an-au-, '~ser-.
Krahe, 58, 79, 82: An-aus-aro, kao An-derva, An-asamo, Mus-aro.
2.

'Appt~ocvnov

M. K.
P t o l. III, 9, 4. Pored Skupa, Naisa: i U:lpijane, to je jedini grad
u Dardaniji koji se pominje 1kod Ptolemeja; usp. naJpred str. 154,
pr. 213. Po tome bi se moglo zakljuiti da je A. bio znatno naselje.
Njegov poloaj nam je nepoznat. - Mayer, 60: ar-, bantia; Krahe,
53 (element -nt-), 82 i 112: bant-, kao Bavda, Scar(a)bantia; Lj.
Crepajac, Zeitschr. f . Balkanologie, 1966, 20 sq.: 'Appt - ~tvnov,
s osnovnim elementom bant-, koji se esto javlja u isto ilirskim
oblastima.

3. Margus, Bp6yyo~, Bocpyo~

T. D. M.
H er. IV, 97: Bp6yyo~. S tr. VII, 5, 12: M&pyo~ i B &pyo~. P l i n.
III, 149: Margus. T a b. P e u t.: Margum fl. Tomaschek, II,
2, 94: Margus kelt., Btpyo~ - prclazni oblik izmeu Bp6yyo~ i
Margus. Detschew, 90: nije keltsko; cf. Bm-gus, pritoka R ebra.
Mayer, 219, ukljuuje ovo ime u svoj renik, aili, II, 74, misli da je
pre tako nego ilirsko. V. napred str. 189. C. Poghirc, LB, 6, 1963.
97 sq., izvodi Mtpyo~-Br.pyo~- Morava od i.e. *meregh- kvasiti,
orositi, ubodti. feopr:neB, E'bArapcKa eniMOAOrHJI, 39, dako?,
keltsko?; idem LB, I , 13- (dako) mezij:sko ili Hirsko; cf. V lahov ,
Nachtrage, 252.
'
4. Cavadinus

-Vicus Cavadinus, toponim zabeleen u nadgrobnom na tpisu nedavno otkrivenom kod mesta Kavgalija kod Skoplja; B. Josifo vska, A 16, 1966, 266 sq. Izdava ukazuje na mogu6nost da se ovo
ime izvede od kmena Cav-, koji postoji u imenu ilirskog plemena
Cavii (L i v. 44, 30; P l i n. III, 143 ), i sufiksa -ad, inus; ili da se u
njemu vidi sloenica s istim radikalom u prvom redu rei i korenom Din- u drugom; cf. dardanski !kastel Dinion, str. 195.
5. Creveni M. K.
T a b. P e u t.; R a v., IV, 15 (206, 7): Grebenis. Stranica na putu
Lissos-Ulpiana, p~ema Hahn-u, Alb. Studien, 96, na Drimu, na
mestu gde se put iz Skadra rava prema akovici i Prizrenu. Krahe, GN 19, usporeuje ga sa dasaretskim m estom Kpe:wvtov. Mayer,

297 T.
Tomaschek, Die alten Thraker Il, 2; D. = Detschew, Die thrakichen Sprachreste ; M= Mayer, Die Sprache der alten Illyrier, I , II; K .= Krahe,
Die a lten balkanillyrischen geographischen Namen.

190

198 , prihvata mogunost prelaza v e>vo (kao Doarsi: Daversi) , ali

isti e

geografsku udaljenost Kreoniona od Dardanije.

6. Dasminwn

7.

8.

9.

10.

l l.

12.

M.

T a b. P e u t.: presidio Dasmzini, na putu Naissus-Viminacium;

R a v. IV, 7 (192, 2): Dasmiani. Pominje se i na natpisu iz Pei,
S pom. 7, blr. 52: Fl. Ka pitani liberta qui casu Viminacium (per gens)
Dasmini a latronibus atrocissima( rn) mortern (per) pessus est.
Mayer, 114: od kor.* das-, kao Dasmenus, Dastidius; identino sa
LlOL'Ci p.avcc;, Pr o e. IV, 4 (122, 47), v. dalje s tr. 197. Isto Russu,
Dacia, 2 (158), 530 sq.
Draudacwn
M. K.
L i v. XLIII, 19, 4: castellum, na putu kojim se kretalo poslanstvo
koje je Persej iz Stuberre uputio Genciju u Skadar. Vuli, Glas,
160, 1934, 28 sq., lokalizuje D. kod Gostivara. Mayer, 128; II, 39:
od korena '''derv-, drvo, uma. Krahe, GN, 23, 72, 87: Draud-ac-um
(ili Drau-dac-um? ).
Gabulium
M. K.
Tab. Peut.: Gabuleo. Rav. IV, 15 (206,6): Gebulion. Stanica na putu Lissus-Naissus. Patsch, RE VII (1910), 433, lokali;z uje
ga kod ak ovice, Miller, Itin. Rom., 557, izmeu akovice i Prizrena. Mayer, 147, i II , 60 sq. od kor. ''kebala, glava (kao Cibalae).
Krahe, GN 24, 61, 76, 84: Ga-b ul-eo, kao Tri-bul-ium, mada ga- izgleda neobino.
Gavisa
M.
M ar e e ll. chron. ad. 518, MG, Chron, min. II, 100. Oblast Dardanije gde se nalazio kastel Sarnunto. Mayer, 148.
Gramrianae
M.
T a b. P e u t.: Gramrianis, R a v., VI, 7 ( 191, 17) Crambianis.
Stanic3 na putu Naissus-Viminacium, lokalizuje se kod Aleksinca.
Hammeum
M.
Tab. P e ut .: Hammeo, Rav. IV, 15 (206, 1): Acmeon. Druga
stanica na putu Naissus-Lissos, koja se lokaHzuje kod Prokuplja.
Mayer, 153.
LamudM.
Spom. 75 , br. 155 : ser(vus) sc(rutator) stat(ionis) Lamud ( .. . );
ibid., p. 48 (Spom. 71, br. 200): ser(vus) (contra)sc(riptor) stat(ionis) Lamud( . . . ), Mayer, 204.

13. MI]piwv
H i er. Synecd., 656, l. Not. dign., or. IX, 45 , p. 29, ed. Seeck: lvlerenses. Seeck, l. e. = Bsp)18(wv, Pr o e., IV, 4 (120, 47)?
14. Mediana
Amm. Marc. XXVI, 5, l. Msolava Proe. IV, 4 (123 , 2). Predgrae Naisa. Mayer, 224.
15. Naissus
T. D. M.
Ptol.: III, 9, 4: N1X.ieiei6t;'. CIL III, 461: Naisso (abi.) . Ammian.
M ar e. XXI, 10: Naessus (ostala svedoanstva v. Detschew, 326
sq.). Consentii Ars, ed. Kerl, Gramm. Lat. V, 346, 6: in nominibus

quoque urbium idem hoc evenit ut pleraque incerti generis sint,

191

... vel inter femininum et neuirum, ut hoc Navissurn et haec Navissus. Oblik Navissus smatra Tomaschek, II, 2, 95, keltskim i dovodi u vezu s drugim toponimima u toj oblasti ( Remesiana; v. dalje, Meldis, stanica izmeu Remezijane i Sardike), koji svedoe o
prisustvu Kelta. Deev, l. e. smatra da je N. traka, a ne keltska,
rei objanjava jepomo6u i.e. ''snau-, tei (Navissus je bilo pcvobitno ime Niave, a grad je po njemu dobio ime). Istu etimologiju
prihvata Russu, Limba traco-dacilor, 72, Mayer, 238, bez etimologije. Georgiev, EnmapcKa CTIIMoJionur, 35, smatra etimologiju sigurnom, a ime tral>!im ili dakomezijskim.
16. Perdica
M.
CIL VI, 32 605: miles ex Dardania ex vica Perdica; Mayer, 264.
T. D.
17. Remesiana
Itin. Anton., 135,1: Remisiana. It:i,n. Hier., 566, b: mansi'o
Romansiana. T a b. P e u t.: Romesiana. H i er. Synecd., 654, 7:
'Psp.scncxva. Pr o e. IV, 4 (123, 3): f:v xci:pq. 'Psp.tcrtavtcriq.. Tumaschek, II, 2, 69, dovodi u vezu R. s imenom keltskog plemena 'P1]p.ot.
Detschew, 391, odbija ovo tumaenje i smatra da. je toponim traki
i izveden od linog imena *Remesis, *Romesis (kao Turesis, ime
voe trakih pobunjenika; T a: e. Ann. IV, 50).
18. Sarnuntum
M. K.
M a r e e ll. e o m. ch ron. ad 518 ( Chron, min. II, 200); castellum
regionis Gavide, quod Sarnunto dici tur. Grrad L:cxpvouc;-, S t e p h.
Byz., 2:cxpvoucrtot, P o l i a e n. IV, 2, 12, morao se nalaziti blizu makedonske granice. Moda je identiino i Carnuntem muniJtam urbem,
L i v. 43, l, 2. Krahe, GN, 53 sq. 97, 112, navodi kao analogije: Sarnacle, 2:cxpvoi.rsc;-, Sarn-us. Mayer, 205, od kor. *ser-, kao Sarnacla,
Sarniensis, 2:cxpvodTEc;'.
19. Scardus
M. K.
L:Ktpoov 6poc;-. P o L XXVIII, 8, 3. Scordus mons, L i v. XLIII,
20, i XLIV, 31. L:K<ipoov, P t o l. II, 16. Mayer, 311 sq., i II, 107, od
korena ;,skerd-, ''skard-, otar, strm (kao Scmdona, Scerdilaedus). Krahe, 35, 77, 99 (isto).

20. LKoiJnot, Scupi

D. M.
P t o l. III, 9, 4: LKOUJtOt (ostala svedoanstva v. Detschew, 61
sq.). Prema Deevu, I. e., od indoevr. korena *sqeup-, *sqeub(h)-:
squp-, squb-, od koga su u raznim germanskim jezicima izvedene
rei sa znaenjem nastreica, zaklon, tala. Mayer, 316 sq. bez
etimologije. Georgijev (cf. V lahav, Nachtdige, III): frigijs.ki.
21. Sintia
D. M.
L i v. XXVI, 25, 3: Dardarwrum urbem Sintiam, in Macedoniam
transitum Dardm1.is facturam. Mayer, 306, prema trakom plemenu
Sinta. Detschew, 447, ukazuje na ovaj toponim u vezi s plemenom
Sinta, navodei Tomaekovo miljenje (I, 61) da u Liv:ijevom tekstu treba itati finitiman, umesto Sintiam. Usp. napred str.
22. Theranda
M.
T a b. P eu t., R a v. IV, 15 (206), 5). Stanica na putu Lissos-Naissus, 30 milja iza Gabuliuma, 25 ispred Ulciana (Ulpianum). Ju192

no od akovice: Miller, Itin. Rom., 557, kod mest a Dulje; Vuli, Glasnik Skopskog naunog drutva 19 (1938), ll, neto zapadnije kod
Suve reke. Mayer, 336.
D. M.
23. 8Epp.[oo:ua
P t o l. II, 16, 7. Grad u unutranjosti Dalmacije, naveden izmeu
Skodre i Siparuntuma.' Domaszewski, AEM, 13, 1890, 151, i Jeli,
WM 7, 204, misle da je0)c:pp.looml)( is:kvareno Gc:pavol)( (-AN->-MI-, a
Ba produeno u ocn;o:, prema tralwm -dava, grad). Mayer, 337,
ne prihvata. Patsch, Jahreshefte 10, 1907, 169 i d., video je u Termidavi ostatak ranijeg trakog stanovnitva. Detschew, 202, objanjava ime kao hibridnu tvorevinu od gr. GEp).l<'JI;' i tra. c'lu.(o:. Georgiev,
Borrpocii Ha 5bnrapCKaTa eTIIMonorii5I, Sofija,, 1958 (cf. Vlahov,
Nach trage, 248): "Graezisierte Form s ta tt (*I'c:pp.foi)(UIJ( > *Dzermidava>) "'Zermidava (i.e. gwh>dakomos. g, spaterer dz>z oder )<<.

24. Titis
M.
CIL VI, 32 605 : miles ex Dardania ex vica Titis. Mayer, 339, dovodi
u vezu s ovim toponimom lino ime Titus.
25. Ot'lEAAIJ(Vi!;'
M.
Ptol. III, 9, 4. Rav. IV, 15 (206, 3): Beclano. Grad u Gornjoj
Mezij[ pomenut zajedno sa Horreum Margi, Timacum i Ot:Jc:voc:vis.
Izreena je pretpostavka da j,e iden~ian sa stanicom Viciano u
T a b. P e u t., u kom sluaju bi se nalazio na tenitoriji Dardanije.
Mayer, 355. V. napred str. , nap. 214.
M.
26. OtJEVOEV(!;'
P t o l. III, 9, 4. Vindenis, T a b. P e u t . Vindinis, R a v. IV, 15
(206, 2). Stanica na putu Lissos-Naissus, iza Therande i Vicijana
(v. dalje), ispred Ad fines i Hammeum. Lokalizuje se kod Podujeva; erkov, Komunikacije i naselja, 68. Mayer, 356, od korena
"'vend- (kao Iiona imena Vendes, Vendo). Russu, Limba traco-dacilor, 80, smatra ovaj toponim trakodakim.
27. OtJArrtO:VOV
M. K.
P t o l. III, 9. 4. Pr o e. bell. goth. IV. 25: Olli.Jt[IJ(VIJ(, H i er.
Synecd., 656, 2: Ot\lsnavcx. Ve:mvatno, identino sa stanicom Viciano u T a b. P e u t. Krahe, GN, 81, 101 i 112, i Mayer, 349, pomiljaju na mogunost da je originalni ilirski oblik glasio Ulcianum,
pni emu Krae rauna sa promenom k> p, kao kod i\(JKKEtO!;',
i\t1JtJtEtOs, a Majer sa promenom imena izvrenom u ast cara
Traj ana.
28. Vizianus
M.
Spom. 75. 155 (iz Kumanova): co(ntra)sc(riptor) stat(ionis)
Vizi( ani) i monogram Vizianus. Iako slino sa Ficiano, njihovo
identifikovanje nije verovatno. Fuli, Glas, 160, 1934, 54, lokalizuje
ga kod Vuitrna, identifikujui ga sa Viciano. Isto M. Mirkovi,
A 10, 1960, 249 :i d . ."v!ayer, 361: Fizianum = Ulzianum = Ulpianum.
V. napred str. 154, naporu. 214.
M.
29. Zatidis
CIL V, 898 (iz Akv.iJleje): sign~fer ... natus in Dardania, vica Zatidis.
Mayer, 363, s primedbom: >>Nominativ Zatis oder Zatidis?"
13 Djela XXX

193

Ako ostavimo po strani ime Sintia, ija autentinost je vise nego

nesigurna,29S i Thermidava, koje takoue ne uliva poverenje, ne samo
zbog slinosti sa Theranda ve i zbog elementa dava u jednoj nesumnJivo ilirskoj sredini, ostaje nam u prednjem popisu ukupno 27 toponima. Od toga samo su 4 nala svoje mesto u Deevljevom reniku:
Naissus, Remesiana, Skit pai i Bp6yyo<;' -Margus, dak,le, imena tri poznata
grada u istonom delu Dardanije, - ije je stanovnitvo, kako nam je
onomastika pokazala, bilo dobrim delom, ako ne i preteno, trako, - i
ime reke Morrave. Majer je, sa svoje strane, uvrstio u svoju zhi:rku gotovo sve dardanske toponime (nedostaju samo Margus i Merion), u
uverenju da su Dardanci bili Iliri. Drukije je postupio Krae, koji Dardaniju ne ubraja u ilirsku oblast u uem smislu. On je obeleio kao
ilirske 8 toponima: Anausaro, Arribantion, Draudacum, Gabuleum, Creveni, Scardus, Sarnuntum i Ulcinium. Njegov izbor je prilino ubedljiv,
jer je on za sve ove rei, odnosno za njihove radikalne i sufiksalne elemente, naveo analogije koje potkrepljuju njegovo miljenje. Prema
tome, na eti~i sigurno traka ima najmanje osam sigurno ilirrskih
imena.299 Dakle odnos kakav bismo mogli da oekujemo na osnovi rezultata do koj,ih smo doli ispitujui onomastiku. I u ovom sluaju,
traka imena su ograniena iskljuivo na istoni deo Dardanije (dolina
June Morave), dok se ilirska nalaze uglavnom u zapadnoj polovini, ali
ne samo u njoj. Novi toponim Cavadinum (vicus), o kome e lingvisti.
imati da kau svoju re, ini mi se zanimljiv i sa stanovita etnikog
problema. Poto radikal Cava- nije posvedoen ni u trakom ni u ilirskom, a Cavadinus ( vicus) je, najverovatnije, adjektivni oblik, mogue
je da ovo ime treba ralaniti u Cav-adinus i radikalni deo Cav- dovesti
u vezu s imenom ilirskog plemena Cavii (Li v. XLIV, 30; P li n. III, 143 ).
Da li je prridev Cavadinus izveden od linog ili porodinog imena, ili pak
od nekog toponima, teko je rei. Kod Filipopolja u Trakiji zabeleen
je vicus Carbrinus, i Deev misli da je Carbrinus adjektivni oblik od
linog imena Car-bris (up. Bto-~pt<;', Kcxp-8e:vJtls).299a Ako bismo za Cavadinus pretpostavili osnovu Cavadis, mogli bismo ga po nastavku usporediti s dardanskim imenima Ninis, Posis, Turannis. Meutim, izgleda
mi verorvatnije da je osnova glasila Cavadius (usp., na primer, ime Utinadius), odnosno u mnoini Cavadii, ,j da je Cavadis, kao Zatidis, Tit7,
298 V. napred tekst uz nap. 71. U Brambahovoj zbirci natpisa iz rajnske oblasti nalazi se i natpis iz Mongotiacum-a ( Brambach, Inscr. rhen. 1077),
u kome se pominje vojnik VII legije roen u dardanskoj oblasti Scrina: 1Wtus provincia M[oe]sia superiore reg[io]ne Scrina: Da[r]dana me ge.nuit, tenuit .. " Nisam nala da iko govori o ovom toponimu. S obzirom na to da je
re o oblasti a ne o nekom selu, mogue je da je posredi pogreno itanje
SCRINA umesto SCUPINA (sa event. ligaturom UP). Poto nisam mogla da
proverim Brambahovo itanje, ostavljam ovo pitanje otvoreno.
299 Ni Deev ni Krae nisu se izjasnili o imenima: Dasmini, Gavisa, Hammeum, Theranda, Mediana, Perdica, Titis, Vellanis, Vendenis, Vizianum, Zatidis. U kojoj su meri ona ilirska ili traka, nije na meni da sudim. Svakako,
treba raunati i sa treim elementom, lokalnim (predindoevropskim?).
299a Detschew, 228, s. v. Carbrinus. U istom natpisu, CIL, VI, 32543, zabeleeno je jo nekoliko sela iz okoline Filipopolja iji su nazivi, verovatno,
izvedeni od linih imena: vicus Tiutiamenus, vicus Vevocasenus, vicus Ardicenus; usp. Vlahov, Nachtrage, renik obrnutih rei ( RiickworterbucJz), pod
nastavcima -inus, -enus.

194

ablativni oblik toponima koH je u stvari jedno rodovsko obeleje.299b

p,rema tome, imali bismo sela nazvana Zatidii (posvedoeno je ex vica
Zatidis), Titii (ex vica Ti tis), Cavadii, odnosno latinizirano vicus Cavadinus, i imena, lina i porodina, Zatidius, Titius, Cavadius. Ako je nae
tumaenje tano, onda toponim Cavadinus, odnosno ime od koga je izveden, spada u lokalna dardanska imena ilirskog karaktera. injenica
da je on zabeleen u skopskoj oblasti daje tome poseban znaaj.
P!I"eimo sada na toponime iz Prokopijeva spisa de aedificiis. Uzimam spiskove triju oblasti: Dardanije, Na:isa i Remezijane. Ostale delove Dakije Mediteraneje (Germane, Pautalija i neke iji nam poloaj
nije poznat) nisam smatrala za potrebno da obradim. Preglednosti radi
ra:spmedila sam imena po alfabetskom redu, zadravajui podelu po
oblastima, koja moe da bude, kao to emo videti, vrlo reita, i izostavljajrui kako oigledno latinske toponime, tako i toponime o kojima se
lingvisti nisu izjasnili.soo

l. "A~e:-r<X (120,15)
2. "Apcr<X (120,43)

3.

Bep~<Xv<X

(120,41)

4. Be:p[J.e~wv (120,47)
5. Be:crl<Xv<X (119,54)
6. Be:crcr<Xt'i<X (120,42)
7. me:~w (120,44)
8. I'ev~<Xv<X (120,2)
9. I'epfL<X't"~<X (120,13)
10. M~<X'IO~ (120,11)
ll. ~<Xp3cbmp<X (120,27)

12.
13.

~[vwv

(120,33)
( 119 ,48)

~pouAJ.o~

DARDANIJI:

T.

D.

M.

M.

T. D. M.
D.
D.
D.

Cf. Azelium u Apuliji, M.

Srp. Rasa? T. Cf. "Apcr<X~<X i "Apcre:v<X.
Od istog korena od koga i ime Arsaius, koje suprotno Kr a h e-u, PN 10,
nije ilirsko; cf. kelt. Arsacius, Arsacus, D. Kor. *ars-, kao Arsaius,
Arsa, i hidronim Arsia (Raa); odgovata srp. Ras, M.
Ilir.? T. Od i~tog korena od koga i Bersovia, D.
Moda u vezi sa Be:crcrol, B'Y)crcrol.
Isto.

T.

B:Ah~o~,

M.
D.

T. D.
T. D. M.

T. D.
T. D.

M.

T.

Prema biljci ge ntiana, M .

I'e:p[L- kao u I'e:pfL<Xvl<X, D. Isto, Rus s u
Limba traco-dacilor, 69.
"Dardanermarkt, Birnbaummarkt", T.
"Marktsiedlung des Dardas", cf. H es ye h., 3&p3<X fLEALcrcr<X, 1 grki koren
3e:Lp<X3-, D. Od ilir. kor. *darda- , oblik traki, nalazi se u graninoj ilirsko-trakoj oblasti, u kraju koji su
Dardanci ispraznili prilikom seobe u
Malu Aziju i j. Italiju, M. ~<Xp3<X7t<Xp<X, "Kruova bara", od ie. *g' herda; cf. alb. dardhi!, "kruka", i i e.
*bora, "bara, potok", reoprn:eB,
l13B. Ha l'IHCT. 3a 5'hJIT. e3HK, 9,
1962,17.
Od h. im. Dinus, ~e:wt~, D .
Pre ma Holderu, keltsko, D .

Moda i Vellanis, V endenis?

Usp. i Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, Posebna izdanja Vizantolokog instituta SAN, t. I,, Beograd, 1955, 60 sqq. (Fr. Barii).
2 9 9b

300

13*

195

14. "EfLO:<HO~ (120,35)

15. Zucr~&e:~ (120,1)
16. K&Ho:po~ (120,7)
17. Ko:n-o:p'l)x6<; (120,8)
18. Ko:Ho:<phe:po<; (120,10)
19.

Koucr~ve:<;

Cf. Be:fLrXO'T'IJ , T.; od korena *man-, M.

T. D. M.
T. D .
M. K. Kao Decaderon, ~e:x&Te:po:, M. K.
M.
Isto.
M.
K&TTo:po<; ~Te:po<;, H a ur y, M.

(120,18)

20. Komvw (120,40)

21. Ko~e:vyx).ie:<; (120,50)
22. Mo:crxii<; (119,55)
23. Ile:Tpl~-~v (120,3)
24. IIp~O'XOU7tEpo: ( 120,25)

D.

I:oup~xov

Te:~OUA'IJ

(120,17)
(119,52)

Koren kao u li. im. Cusaia, Cusides

(Pann. inf.) i Koucrlo:~ (Histna), D.
Cf. Cusum u Pann. inf., M.

M.
T.

T.

D.
D.

Deev,

s. v. Mo:crxr.o~plo:; cf. Mascavicus

i li. ;m, Mascaiu s, Maslwrus, Mascius, Holder, II, 450 sq., D.

D.
D.

M.

25. 'Po:~e:crT6v (119,44)

26. I:epe:TO(; (120,38)
27.
28.

M.

D.
D.

Prema Georg i j e v u, I13B. na MncT.

3a 5nrrr. e3HK 9, 1962, 22,- 7te:po: =
1to:po: (Druzupara, ~P~~u-7te:po:, ~P~~~7tEpo:), a prvi deo rei IIplcrxou moe
biti srodan s nem. frisch "presan,
sve". od i e. *pri- s-lw-, ili lino 1me.

M. K. Od ilir. kor. ser-, Seretes, I:e:p<i:nov,

M. K.
Od li. im. Surus, I:oup~~. D.
M.

Ostalo je jo dosta imena u ovoj oblasti koje nai ugledni trawolozi i

ilirolozi nisu uneli u svoje onomastiko-toponomastike renike. Neka od njih
su, oigledno, latinska, druga l'e na latinska illi imaju klasini prizvuk. Meu
imenima na -iana, woja su, najvemvatnije, oznaavala vile i majure, veina je
izvedena od rimsko-grkih linih imena KEne:p~o:v&, EuTux~o:v&, B~xTwp~o:v&,
Bo:).).e:~cr~o:v&, BEp~vr.o:v&, Mo:pxEA'A~o:v&, IIp~fLOV~o:v&, istog su karaktera, iako drugog
oblika, B~xTwplo:<;, KulVTov) ali ih ima i takvih koja su izvedena od linih imena
ija pripadnost autohtonom elementu je oigledna ili bar vrlo verovatna To-uTT~o:v&, Mo:wxv&, ~oup~ou).~o:v&, Ke:cr~o:v&, Oucrio:v& te nije jasno zato n;su
ubroojena meu lokalne toponime. U grupu grko-latinskih toponima moda bi
trebalo uraunati i: Ao:~tpLOv, K&crTLf.!OV, Mouhw, B~).).o:, IlTcoxdov, Ko:cr,e:).).wvo:,
Ko:crTtA/.~9v, dok su ostali svi verovatno, indigenog porekla: 'AxpEvT~o:, TEp~&~,
AlcrT'IJ, BE).a<;, IlEvT~o:, Kou~tVo<;, Ko:p<i:).o:TE<;, Ko:crue:).).o:, M~AE'I'~<;, KEcrouvo:, A&cr~o:po<;,
'EilET~iw, Kexw).o:, Ko:7t6!J.o:).~o:. A&~ou~o:, Ko:Tp&crEfLO:, 'PoTouv, Ilo:fL[).~vo<;, Aplo:. Nekima od ovih noponima nalaene su ana1og'je u trakom. Tako Mateesku
pribliava Ko:Tpe:).&Te:<;, s jedne strane, i ~e:p~EAtXT'IJ~, s druge, isto kao i KaTp&cre:fLo: i Ke:Tpl7top~~. Cetrila, Ke:Tp~cre:~~. a Ko:cr)e:).).o: i Ko:criyvo:xe:<;, Ko:cre~po: itd.301 Drugi
toponimi dovode 's e u vezu s toponimima na ilirskom prostoru: (Ko:7t6!J.o:).~o:
Capedunum i municipium Malv( esatium) kod sela Visibabe, u okolini U zike
Poege), dok su ostali potpuniO bez analogija.ao2
3 1 G. Mateescu, Granita de apus a Tracilor, Anuarul Institului de Istoria Nationale, Cluj, 1925 (prema N. Vuli, L'origine ethnique de l'empereur
Justinien, Actes du IVe congres internatinnal des :Etudes byzantines., Sofia,
1935, p. 404). lanak Mateeskua mi nije bio dostupan.
302 Usp. Barisi, Vizantijski izvori I, 60, pr. 131a.

)96

U
1. "A).I>o:vs<; ( 122,31)
"Apcro:~o:

OKOLIN l

G R AD A

N A I S A:

T. D .

(122,41)

T.

D.

V. napred uz "ApcrG<.

3. "Apcrsvo: (122,34)

T.

D.

Isto.

2.

4. Bspx&l>wv (122,37)

T. D .

5. Do'>pl>wrrs<; ( 123,8)

T.

D.

6. Bp&pxsl>ov (122,35)

T.

< braer "brat" , T.

D . M . K . Moda od kor. " brali-", kao B r allia
(Bra); kod Co n s t. P o rp h . Bp&-r~'f)s; R a v.: B r azia, K.
D.
D . M.
Usp. Gurbita, sev. od Stoba; Tab.
Peut. , T .
D.
D.
D.
a ip~EpGi, l}fl~pE pGi , uz M~p'f), kastel u
Hem1montu; Pr o e. 147, 34, T .

Bp&-r~tcr-ro:

( 122,48)

T.

8. l'&pxs<; (122,45)
9. roup~tX.OV (122,54)

T.
T.

10. r pcl'II)E't'OV (122,5 1)

11. rp6cpcpss ( 112,44)
12. l}fll>~spo: (123,11)

T.
T.
T.

13 . i}ou'Alo:ps<; (123,1)

T. D .

14. aoucr[LO:VE<; (122,47)

T.

15. K&vl>t'Ao:p (122,40)

T.

16. Msl>lG<vG< (123,2)

17. Mt'A'A&pEXGi (123,10)

T . D.

18. Nwys-ro ( 122,53)

T.

19. 'Ot.6ooptc; ( 122.49)

20. Oup~plo:vG< (122,52)

T . D.
T. D .

21. Illcr-rsc; ( 122,46)

T . D.

7.

22 .

LIX['tvfpt~E<;

23 .

L:-rpG<v~&cr-rG<

( 122,38)
(122,30)

24. T t[LliXVO: ( 122,39)

Boupl>-wrrsc;, 6p, ap, "voda, potok" , T.

D.

D.

Bp&p-xsl>ov, brar

Od kor. *du/-, kao Dules, Dula, D .

M.

Usp. pers. du sma'l, samkr. du rma nas,

gr . l>ucr[Lsv~c;, T. Identino ~a Dasminum, Tab. Peut.; M. Ru ssu,
D acia, 2 (1958), 530 ~q . : ili rsko.
Cf. KG<vl>()(po:l tvrava na gornjem Strimonu, u oblasti Germane, Pr o e.
122,10; maked. x&vi>G<poc; &v6po:~ i KG<voo:'Loc; = Ares, na ilirsko-peonskom,
T . Deev stavlja krst pred K&vl>t'Ao:p,
uz objanjenje da je to, sigurno, isto
to i lat. cande laber.

M.
D.

R u s s u, Limba t raco-daeilor, 46, lat.

Nucetum.
Od li . im . Oup~ plG<c;
pamfil. 0(\poc;)? D.

T. D .
D.

25. 1\ouyxwvo: (123,3)

T.

26. Xscrl>ourrotpG< (123, 12)

T. D

k el t. Urus ,

K . Cf. IHcr-rou cppoupwv, i zmeu Mareijanopolja i Zalaape; T h e o p h. S1m . p .

273, T .
L:o:~tvt~plsc; T.
L't' pGi~clVotO'T(p )o:

T . D
T.

(u~p .

M.

Tt[L(~)lotvo:

T.

T . Moda od
Tt[Llw;, Tl[Lo<;, D .
TtOUVXO:VIX, TtoJVX.WVIX T.

gr .

imena

Grko-latinski trebalo bi da budu u ovoj oblasti toponimi: Ko:'A~s-rlot, 'EpG<plo:,

Btxo)),so:, Ko:cr-re),'Awv, Ko:crcrlo:, Ko:cr-re'A'Awv, "Epxou),o:, l\1ouv-r~ tG<vtx&cr-rs'A'Aov , kojima
treba pribrojiti 1 jasno L:&pfLG<TE<;. Ostaju bez analogija <Do:p&vopsc;, Bo:pcxx-ricr-rsc;, AG<u-r~ovsc;, K&'At<;.

197

U
l.

AtM~I)(

REMES I J A NS KOJ

(123,26)

T.

OBLASTI:

'Ae-lla~l)( izmeu Augustae i Oescus, Pr o e. p. 130 H . l. D ur i d a-

D.

cf.

n o v. I13B. Ha l1HCT. 3a 5'bnr. e3MK,

XVI, 1968,65, od ie. kor. *au(a)- "orositi, nakvasiti, tei" 1 dakog dava
(deva).
2. Boupil6[LWI)( (123,40)
3. Bplrrl)(po (123,3S)

T.
T.

D.
D.

4. Bplnoupl)( (123,14)
S. rpi)(LX.O~ (123,42)

T.
T.

D.
D.

6. rp~yx~&rri)(VIJ( (123,41)
7. lll)(pMrrl)(pl)( (123,39)

T.
T.

D.
D.

8.

fl~6pr.l)(~

(123,30)

9. llerrrp~~l)( (123,27)
10. flpM[[-ll)(pX.I)( (123,43)
ll. Ko61)(~ (123,24)

T.
T.
T.

D.
D.
D.

(123,29)

T.

D.

(123,31)
(123,38)
'P~rr6pll~v~~ (123,32)
~X.OU[L~po (123,34)

T.
T.
T.
T.

D.
D.
D.

T.

D.

12.

Kou[J.o6il~~l)(

13.
14.
15.
16.

Ao6-r~oP.o

IIp~-r~oupl~~

17. ~o{J~IJ(pl)(~ (123,1S)

198

T.

Isitomem ka~tel i u oblasti Sardike,

Proe ., 121. s. reoprMeB, l13B. Ha
l1HCT. 3a 5nnr. e3HK. 11(1962),16, navodi sa rezervom tumaenja Bpl-rrl)(pov
-"Gradska bara", od ~p[l)( "grad", i
rr&pl)(, bara, potok". R u s ~ u, Dacia
2(1958),S30 sq., m1sli da treba ispraviti Briltaro.
"Sicher keltisch", D.
M i h a i l o v, verovatno grko, cf. V l ah o v, Nach trage, 243.
M.

Verovatno istovetno s istoimenim kastelom u Dardaniji; P r o e. 120, 7.

K. 11~6p~l)(~, usp. jerm. diur "ravan, lak,
prikladan"; ilirski .tlEUplorr~~. moda
"zanatlije", lat. fabri, T. Od korena
*deur-, ''derr-, kao Deuri, llepp~o~ ,
ll~uplorr~~. K.

Koul)(~,

T.; Russu, Dacia 2(19S8),S30

sq., ne moe biti trako; ili lat. 11i
koruptela.
Kom[J.ell~~l)(: \ r o e. I,V,} ,3~: rr6/,~x~~l)(
/)e TOUT (i) J il't) f-l~TI)(i;U ~1)~~[-li)(TQ Tp~!)(,
Kpl)(-r[crx.l)(p& -r~ x.d Kou~f-lEill)(~l)( X.I)(L
'Pou[J.~crll)(vl)(. Jedva da su u pravu
Tomaek i Jokl, koji ovaj toponim
dovode u vezu s lat. quies, quietus;
neodriva je pretpostavka Hauryeva
da je Kou~[J.Eill)(~l)( = Cui me dabam?, D.
llou-r~oP.o~ ,

T.

Rus s u, Dacia 2,19S8,530 sq., lat.- rom.

'P~rro-llepv~~, koren: *reip-, "upati", T.
Cf. ~x.6fL~po~ T., D.
M. K. Za prvi deo sloeni ce usp. ~oul)(- (~ou&
~I)(O'TI)(~, Sua-vithus, etc.). Od iste rei
i ~6~~po~, grad u Iliriji, i ~O~I)(p~~,
reka i grad u Brutiji. Pre trakog nego ilirskog porekla, ove rei pokazuju
da su Traani naseljavali i zapadni deo
Balkanskog poluos;rva i preli s Ilirima u junu Italiju, D. Od kor. *syb-,
sa sufiksalnim -er-: ~6~~po~, Suberadona? ~6~ep~~. K. Lat. sub aras?
B e e v l i e v, Izv. BAl 19(19SS),Il,
301. ~oO~I)(pl)(~, kao Zoup6~1)(pl)( (P t o!.,
III, 2,4, kod Temivara), od ie. *bora,

J 8. ~-rp6yyz~ (123, J 7)
J 9. T~zp-re~vou-r~o:~ (123,24)
20. 'fO[LE~ (123,22)
21. 'f6rcepo: (J 23,23)

T. D.
T. .D.
T. D.
T. D.

"potok, bara", ~u~o:p~~. "Zusammenfluss" (ilirsko ~~po: = trako para),

l. D u r i d a n o v, Jllyrische Flussnamen in Serbien, LB,6, 1963, l O.
Russ u, DacJa 2, 1958,530 ~q., lat.-rom.
Cf. T6t.Lo. na getskom primolju, T. D .
Cf. T6rtzLpo:, T . D.

Izostali su Iz ovoga spiska kao grko-latinski toponimi: Ao:[.trtwvlo:vo:, IIpL[.tlO:'JO:,

<I>pzppo:plo:, ~TEVE~, ~rteA6yxo: , Aoyy lo:vo:, AourcoqJov-r~vx, b.~),[LO:TE~. Nejasan je prvi deo
sloemce 'fouAx6~oupyo.

Kao to se vidi iz prednjega, ogromna veina kastela novopodignutih i obnovljenih za v.r eme Justinijana, prema Prokopijevim s.piskovima,
nosi, po oceni strunjaka, traka imena. To naroito vai za oblasti Naisa
i Remezijane, koje se vidno razlikuju od Dardan~je u uem smislu.
U remezijanskoj obla5ti ima samo jedno neopredeljeno ime; os tala
su skoro sva (ne raunajui 8 latinskih) traka . U Tomaekovom reni
ku nalaze se svi, dok je Deev izostavio, sem sumnjivog J\ou'r~oA.o, koje
Tomaek pie L'l our~o/co~, jo i L'ls(,pta<;, smatrajui da je verovatno ilirsko. Rusu je izdvojio kao latinsko~romanske jo i toponime llpn~o up' E~,
T);cpr);cvo0T );m;, a moda i Ko(, a~, dok Mihailov :smatra kao verovatno
grki toponim I'paiKo<;. L'lsupia<; je, svakako, sluajno izostao iz Majerava renika, dok ." e L'lapourapu:, b ez obzira na etimologiju prvog dela sloenice, neosporno traki toponim. Za :Lot-~ap m; Deev ne prihvata Kraeovo miljenje. Nova, ubedljiva etimologija koju je nedavno izneo Duridanov tumai ovo ime kao ilirsko.
U okolini grada Naisa ima 4 imena bez analogija i 9 grko-latinskih
(raunajui i potpuno jasno :Lapp.ar:o;). Od preostalih 26, Tomaek uzima
25, Deev 24 (smatrajui K6.vOtA(Xp kao sigurno latinsko). Rusu svodi m
23 broj trakih imena, time to jeN(i-r:oro objasnio kao latinsku re. Broj
toponima koji mogu biti iliDski je u ovoj oblasti neto vei nego u remezijanskoj . Kod Kraea su zabeleena samo dva imena (Bp crt crt"o. i mens;),
ali Majer, izostavljajui llir s;, unosi druga 4 u svoj renik. L'loup. avF<;
je, i prema Rusuu, ilirski toponim.
Ako pak pogle damo spisak kastela u Da rdaniji, zapaziemo da je
na njoj oznaka M. skorr o isto tako esta kao i oznaka >>T. i D.. Od
28 imena, ll ih je zabeleeno kod Tomaeka, 19 kod Deeva i 1.5 kod Majera. Istina, Krae ima samo dva (L~pcr c<; i Knrapo~), ali taj bi se broj
lako mogao poveati dodavanjem toponima Ka rrapllKO<;' j Karracps rFpo<;,
koji, oigledno, idu uz KO: napo~, zatim ime "Apct, s obzirom na moguu
vezu s linim imenom Arsaius, koje Krae smatr a ilirskim, p a Bf- pava, za
koje i Tomaek doputa mogunost da je ilirsko,rf-vava, ij a je veza sa
gentiana ubedljiva. li sva~om sluaju, uoljivo je da su trakolozi ru sluaju toponima ove oblasti bili mnogo uzdrlj.iviji i od ukupno 62 imena,
odnosno 46 (ako se ne raunaju grko-latinska) , samo 20 okarakterisali
kao traka . Ovome broju bi se, dodue, mogla dodati i neka od imena na
-iana (Tourr iavu., Mcr.vio.va, L'l c up~m:A.(ava, j ezika pripadnost KEcriava i
()t", iu:vu. nije jasna), i imona K rnpc A. ns;, Ka:rptdEJW i Kacn)EA.),a, koje
Mateesku smatra tra kim, tako da bi ih ukupno bilo 26 prema 15 ilirskih.
Dosta je velik i broj neopredeljivih imena u ovoj oblasti.
199

Ima jo dva dardanska toponima kod Prokopija koja treba ovde

pomenuti, iako se ne nalaze u gorenavedenim s piskovima. To su BcoE.piava
i Taup ~ cnov. Prema de aedif. IV, l, 17, oba su se mesta nalazila u Dardaniji, jedno blizu drugog. Bso2piavo: je bio kastel, a T cwpidwv selo u kome
se rodio Justinijan i koje je docnije izgraeno u velelepni grad Justinijanu Primu. Bsocpiqva se pominje i u Hist.arc., VI, 2, kao Justinovo rodno mesto, a .i sto tako i kod Malale (ed. Bonn. p. 410, 425), Agatije (ed.
Bonn., p . 324) i Jovana Antiohijskog (FHG V, p. 31), koji ga stavlja nedaleko od Nia.so3 Poznato je da Justinrijan, u svojoj Noveli o uspostavljanju arhiepiskopije Justinijane Prime, kae da je poreklom iz provincije
Dakije Mediteraneje.s04 Ali to u ovom sluaju nije vano, jer je ova provincija obuhvatala dardansku teritoi'iju. Nije m i poznato da je obelodanjeno bilo kakvo miljenje o jezikoj pripadnosti imena Bs os pi:ava. Izvedeno je nastavkom iana, kao i mnoga druga imena kastela, ali je radikalni elemenat Beder-, izgleda, nepoznat. TaupiCHov Majer dovodi u vezu
sa Taurunum, Taurisci, od korena *-tauro-.305
Ograniila sam se na ispitivanje odnosa ilirskog i tTakog u Prokopijevoj toponomastici, jerr je on bitan za pitanje etnikog porekla Dardanaca. Jasno je da u ovoj toponomastici postoje tragovi i drugih etnikih
elemenata koji su u p:os1ednjim vekovima antike prodr li na Balkan (Goti,
H uni i dr.; up. :Lcipp.arss, ~aAp.ars;, Tou },K6~ouro ), ali njihovo svestrano
istraivanje moe izvriti samo lingvista.30f;
Ako se prednja anali.za uporedi s rezultatima do kojtih nas je dovelo prouavanje starije toponomastike u Dardaniji, pr.imetie se izvesno preovlaivanje trakih imena kod Prokop~j a. Mogue je da to odraava stvarno stanje i da je d oista tokom poznorimskog p erioda dolo do
jaanja trakog elementa n a raun ilirskog. Ali, raunaj ui s tom mogu
nou, ne smemo zaborav.iti d a nismo u stanju n i vremenski ni teritorijalno da opredelimo toponime posvedoene kod Prokopija. Koliko je
meu njima bilo starih imena? Koliko iz zapadnog, koliko riz istonog
dela Dardanije? lako je pretresanje ovog materijala, bi1o neophodno, mo303 Usp. Barii, Vizantij ski izvori I, 53 i 55 nap. 118; Vuli, 'L'origine
etlmique de l'empereur Justinien,, 400 i d.
304 O ubiciranju Justinij ane Prime (i samim tim Taurisiuma i Bederijane), v. Barii, n. m. i Dosadanji pokuaji ubikacije grada Justinijana Prima, Zbomik Filozofskog fakulteta (Beograd), VII, l, 1963, 127-141.
3oo Mayer, 332.
306 Uzgred moemo pomenuti, iako to za nau temu nije od interesa,
da su neki Prokopijevi toponimi tumaeni kao slovenski. Tako je L. Nicderle
BspL~avoc doveo u vezu s imenom makedonskog slovenskog plemena
Bzp~~-roc
(Verziti), kao i s linim slovenskim imenom Berzana ( =Br-;.ana?); A&~ou-r~oc
je identifikovao sa slovenskim nazivima Labuda, Labudnica; Bp&-r~Lcr-ra je doveo u vezu s toponimom Vraca u Bugarskoj i Vrace u Hrvatskoj, a M,n&pzxoc
tretirao kao isto slovenski toponim. Usp. Barii, Vizantijski izvori I, 61 i d.,
pr. 132, 135, 142. i 135. Barii smatra ela je to nesigurno i naglaava da je teko pretpostaviti da bi neki Justinijanovi kasteli u Iliriku mogli nositi slovenska imena. Teopzuee, BnnpocH Ha 6nArapcKaTa eTHMOAOfHH, Coc}lw1, 1958,
ide jo dalje i obeleava kao slovenska ili verovatno slovenska itavih dvade
setak toponima na podruju koji nas interesuje, i to: "AJ.Ilavz.:;, B p~avoc, Bzdocvoc, Be:px&llwv, Boup36[Le:voc, BoilpllwrrEC:, Bplrrocpov, 6&~avac;, 6 e3(3e: pe~., 6 ou/.lcxpzc;, Zucr~&e:c; , Ko ~yxLAe:c;. ML/.),ripzxcx, N<'uyzro, Oi.p(3plotve<, Illcr-re:c;, Il pe:-r~ouple:c;, ~o(> ~otpcxc;,
~-rpr<v~&cr-re~., ~-rp<'>yye:c;, T~e:p-r~svoi>T~cxc;, Tq..tlcxvcx. Up. Vlahov, Nachtrage III (bez
zauzimanja stava). I storiar se ne moe sloiti s tim ela je u Justinijauovo vre
ne samo novih ve i starih, obnovljenih kastela sa slovenskim nazivima.

200

ramo priznati da za problem koji nas interesuje on ne prua nikakve

n ove elemente. itav jedan milenij razdvaja Prokop1ja od vremena kada
se Dardanci pojavljuju na istorijskoj pozornici, a to je isuvie velik razmak da bi sc njegovo svedoanstvo moglo iskoristiti za reavanje pitan j a njihovog porckla. U svakom sluaju, gornja zapaanja ne protivuree zakljucima do kojih smo doli na osnoVIi ostalog materijala.
d) Ethnika
Etnika u prvobitnom znaenju rec1, a ne u znaenju koje su ona
dobila u rimsko-grkom svetu, zauzimaju posebno mesto u onomastici
jednog naroda. Kod Dardanaca poznata su nam tri takva imena: pored
slmpnog imena samog naroda, i imena dva njegova plemena, Galabrija i
Th unata.
Ime Dardanaca zapisano je u nekoliko oblika: b.a:poa:vF'C: (Polibije,
Agatarhid, Nikola iz Damaska, Plutarh, Apijan, Antologija palatinska,
paradoksografi, natpis iz Olevena?), lwp8civ1m (Poiibije, Strabon, Kasije Dion, Ceces, natpis iz Linda?), b.apoavul.na (Strabon), b.cipoccvm (Diodor, Ptolemej, Apijan, Kasije Dion, Zonara, prevodilac Eutropija) i, kod
Rimljana, Dardani (Salustije, Ciceron, Cezar, Livije, Pompej Trog, Justin i dr.). Oblik b.o:p<)ccvul.rat posvedoen je samo na jednom mestu kod
Strabona, u tekstu u kome se javlja i b.Gpc)(vtO, tako da se moe smatrati kao prepisivaeva greka nastala pod uticajem imena A1'1w.ptdrt>.!,koje
se pominje neposredno ispred toga.307 to se pak tie oblika b.r.pc)cwot,
b.GpocNo{ (akcenat varira kod istih pisaca), oigledno je da su ga Grci
preuzeli od Rimljana, jer se on javlja samo kod poznijih pisaca. Ostaju
dakle, kao autentini, grki nazivi b.u.ponv:o!s i b.np8civw~ i latinski Dardani.
Ako ove nazive uporedimo s imenom troadskih Dardanaca, zapaziemo da se za ove upotrebljavaju oblici b.l'(p<)nvot odn. b.npll<ivtr t,:loR a
da etnikon b.o:p8nv:o0s, b.ccpc)nvis, obeleava samo graane grada b.l'cpon.vos: 6 8fJJWs e) b.a:p8a:vtwv (IGRR IV, hr.190), 8swpot b.npoavtwv (IGRR
J, br. 852) .30P Ljudi koji se u helenisti1kim i rimskim natpisima na1zivaj u
b.o:poccve1'1s ili b.ap8a:vis bHi su graani troadskog Dardana. Nemamo zasada nijedno sigurno svedoanstvo o upotrebi ovih oblika za balkanske
Dardance, kao pojedince. Nai najstariji natpisi s pomenom Dardanaca
potiu, dodue, tek s kraja II veka pre n.e., tj. iz vremena kada su Rimljani ve gospodarili Grkom, i moda se time objanjava da su u njima
pripadnici naeg plemena obeleeni kao b.l'zpc)avcs, odn. b.o:pfcivcc, iako,
kao to smo rekli, stariji p isci narod kao celinu zovu b.o:p<'lu.v:o1s ili b.nporivtat. Oblik u6p8o.vot odoma'o se tek u rimsko doba, jer su Rimljani
upotrebljavali isto ime Dardani i za maloazijske i za ba,rkanske Dardance.
Ime Dardanaca objanjava se obino pomou albanske rei rlardhe,
kruka<<, od ie. g'horda, ili g'herda, gr. <'ixFp8os, divlja kruka, odno307

Usp. S tr. VII, 5. 7 (D 81). KJod

j.cxp3()(vdc;, j.()(p3()(VUXT()(~ i

Deeva,

118,, zabeleeni su samo oblici

j.&;p3()(VO~.

Vidi Biirchner, RE IV (1901) , 2157 sq., s. v. Dardania.

V. napred str. 101 i d. Za razlikovanje maloazijskih i balkansk h Dardanaca v. L. Robert, Noms indigcnes de !'Asie M.ineure grco-romaine, Paris
1963; 341, nap. 7, i REG Bull. epigr. 1961, p. 265.
:Jos

309

201

sno dardhdn, odgaj.iva kruaka, zemljorradnik, tako d a bi .Cwp <~o.via

trebalo da znai zemlja u kojoj rastu kruke ili se gaje kruke, ili
,,zemlja teaka.310 Nedavno je, meuttim , predloena nova etimologija
o;,og iimena, koja ga vezuje za ie. -dhcr-, vezati, drati zajedno, pa bi
Dardania, prema tome, znaila zajednica, grupa plemena.s11 Ni za jednu
od ovih eHmologija ne rrtoe se rei da je sigurna. Poslednja izgleda prihvatljivija po smislu, ali ne znam koliko je lingvistiki pouzdana. Moda
je od istog korena makedonsko ~ime S s pou.;,st2 a svakako je u vezi s imenom Dardanaca toponim napoci:rru.pa.
Jezika pripadnost e tni kona ne mora biti presudna za etniko poreklo naroda, jer je poznato da se ime m oe preuzeti od zemlje u koju
se jedno pleme doselilo ili od pokorenog naroda. Znaajnija je za oprede~
ljenje etnikog karaktera Dardamica injenica da se meu plemenima
u Apuliji, gde je moglo hiti ilirskih, ali ne i trakih elemenata, javlja
neko pleme Dardi P l i n. III, 104), ije se .ime mora dovesti u vezu s imenom Dardanaca. Utoliko pre to je susedna oblast Kalabrija dobila ime
po plemenu Calabri, koji su, verovatno, smdni s daJrdanskim Galabrijima.
GalabrJjl se pominju, zajedno sa Thunatima, kod Strabona: r wv
O~ n apoav tU.HDV i:t<Jt KU.t oi f'a'Aci}3ptc t, nap 'oi; . . . JtOAl~ u.pxaio., K Clt
oi 8o uvtrm, [o'i] Mo:iom~ Eev Et 8pt!.Kicp :rrpo; ~~w uvci:rrrovcrt v.313 Nain
na koji se o njima govori pokazuje da su to morala biti vea, po~znatija
plemena. Dok Galabrije svi smatraju Ilirima, upravo zbog italskih Kalabra, pristalice teze o trakoj pripadnosti Dardanaca istiu vezu imena
Thunata s imenom trakih 8uvoi, Bt6uvoi. Traka pareklo Thunata nas
nee imenaditi ako imamo u vidu n:-~a ranija zapaanja o trakom elementuu istonom delu DaJrdani je. Iz toga, meutim, nikako ne sledi da
su Dardanci prvobitno bilti Traani.3 H Potpunosti radi treba navesti i
mogunost da se ime Thunata povee s etnikonom Daunii, koji je posvedoen u junoj Italiji, zaj~edno s et.n:ikonima Calabri i Dardi.st5
ARHEOLOKI MATERIJAL
Ostaje nam da vidimo da li arheologija moe togod
Dardanaca i njihovoj etnikoj pripadnosti.

rei

o poreklu

3 10 Tomaschek l,, 25; P. K retschmer, Einleitung in die Gesch'chte der

griech:schen Sprache, 245 sq.; Bibchner, L e.; Mayer, Il, 33. Krahe nema ime
Dardanaca u svom leksikonu ilirskih geografskih imena.
311 / . I. Russu, Studi illirice Il, Omagiu Lui Constantin Dacoviciu, Bukuret, 1960, sq. Detsche-.v, 118, smatra takoe kao veruvatnije da tlocpoavoc;
ima isti koren kao i ime trakog boanstva llap~a:Ae<c; i objanjava ga putem i. e.
*dheregh-, drati. f eopzue8, E'hArapcKa eTIIMOAOriDI, 94, prihvata staru etimologiju kao vrlo verovatnu.
3 1 2 Ovo je ime po svedoeno i u Epiru; cf. Krahe PN 41.
313 S tr. VII, 5. 7 (D 81). Galabrije ima u sVJOm reniku Mayer , str. 147.
I Krahe, koji Dardaniju ne smatra ilirskom oblau, Galabrije dovodi u vezu
s italskim Kalabrima i njihovo ime ubraja u ilirske etnikone; cf. Krahe, GN
103. i 112. Kod Deeva, naprotiv, Galabriji nedostaju, iako je skoro sav dardanski materijal uzet u obzir kao dm-danski.
3 14 Detschew, 203: Die dardanischen, 0ouvoc-raL
sind kaum von den thrakischen 0uvo! zu trennen. Mann kann daraus folgen, dass die Dardaner urspriinglich Thraker waren.
315 P l i n. III, 103.

202

Mogunosti

arheologije u reavanju etnikih problema su prilino

Ona utvruje podruja materijalne kulture i njihove meu
sobne veze i uticaje, ali kulturna podruja ne moraju se podudarati s etnikim, jer se predmeti svakodnevne upotrebe, koji ine veinu arheolokog materijala (posue, alat, nakit, i dr.), lako prenose od jednog naroda drugome, mnogo lake nego imena. Elementi materijalne kulture
koji se mogu smatrati kolilko-toliko pouzdanim obelejem odreene et
nike skupine su vrlo malobrojni i nije ih uvek lako odvojiti od drugih.
Ipak, u pCJriodima za koje raspolaemo pisanim izvorima arheoloka dokumentacija je neophodna kao dopuna i kao sredstvo za proveravanje
tanosti odreenih postavki.
Na alost, teritorija DaJrdanije je u arheolokom pogledu jo uvek
malo istraena. To naro6ito vai za poznije preistorijske epohe, koje su
za na problem od interesa. Podruje Kosova i Metohije tek je poslednjih godina poelo da otkriva svoja blaga.316 Pomoravlje takoe. I najseverniji deo dananje Makedonije, koji je ulazio u sastav antike Dardanije, dao je dosada vrlo malo materijala iz I milenija pre n .e. Na celoj
teritoriji Dardanije 'i ma svega nekoliko lokaliteta gde su vrena sistematska ispitivanja. Inae ma terijal potie uglavnom od sluajnih nalaza
koj;i se teko mogu isko~istiti za pitanje koje nas interesuje. Naroito
se osea nedostatak materijala s kraja II i poetka I milenija, iz prelaza
iz bronzanog u gvozdeno doba, kada je, kako se misli, dolo do migracija, koje su doprinele formiranju onih plemena u sredinjem delu Balkanskog poluostrva sa kojima se sus.reemo u istorijsko doba.
Hronoloka razvrstavanje tako oskudnog mater.i jala nije b ilo mogue izvriti sa sigurnou. Ima praznina u materijalnom razvitku Dardanije koje se proteu na celu jednu epohu i za koje je teko nai objanjenje. Nema lokaliteta n a kome bi se mogao pratiti razvoj od bronze,
preko haltata, do !atena, iako sve govori u prilog kulturnom kontinuitetu u tom wemenu. Koliko mi je poznato, na teritoriji Dardanije zabeIeeno je dosada samo jedno nalazite - iroko kod Prizrena -- koje je
da1o materijala kako iz bronzanog, tako i iz dva gvozdena doba.317 Meu
tim, materijal s ovog nalazita, sluajno otkopan, dospeo je u m uzej b ez
neophodnih podataka o uslovima nalaza koji bi omoguili donoenje
zakljuaka o hrronolokom odnosu predmeta iz raznih epoha. Tako je tipoloko i hronoloka razvr stavanje arheolokog materijala Dardanije
izvreno uglavnom na osnovi spoljnih analogija.
Oskudnost materijala je, svakako, razlog to dosada nije dat sintetiki pregled materijalne kulture Dardanije u doba haltatskog perioda
i latena.3ts To jako oteava zadatak istoriara, koji se ne moe lako snai
ograniene.

316 Istraivanje Kosova i Metohije, koje je u stvari zapoelo tek posle

drugog svetskog rata, naroito se intenzivno sprovodi u pos.Iednje vreme u
okviru plana za kolektivno prouavanje prolosti autonomne pokraj ine.
311 Usp. R. Galovi, Praistorija Kosova i Metohije, GMKM, l (1956) , 214,.
i E. erkov, Arheoloka zbirka Muzeja Kosova i Metohije, ibid.,, 371. Dai,
Preistorijsko naselje na irokom, GMKiM 2 (1957) , 249.
318 Nedostaje sintetiki pregled za haltat slian onome koji je M. Garaanin dao za neortik i bronzano doba u Srbiji i Makedoniji (Neolithikum
und Bronzczeit in Serbien und Makedonien, 39. Bericht der Romisch-Germanischen Kommission, 1958, l i d.). Usp. i njegovo: Stand, Probleme u. Aufgaben der Vorgeschichtsforschung im serbischen Morava Gebiet,. Actes du Ille
Congres des sciences pn:!historiques et pronohistoriques 1950. - Hronoloki

203

u mnotvu pojedinanih publikacija. Ipak je neophodno, ini mi se, da

iznosei miljenja arheologa o etnikom poreklu Dardanaca u osnovnim
crtama pretresemo ono to se zna o njihovoj matei'ijalnoj kulturi i da
formuliemo nekoliko pitanja na koja istoriari oekuju odgovore od
arheologa.
Od .istorijs,k i posvedoenih Dardanaca - od kraja IV veka do poetka nae ere ima neobino malo nalaza. Sem nekoliko importovanih predmeta (helenistika keramikz-1 u Joanikoj Banji i Oraovici,
a tika keramika na Velikoj humskoj uki kod Nia i u Donjim Nerezima
kod Skoplja),319 ima neto latenskih nalaza (keramika, maevi i koplja
iz irokog kod Prizrena, koji su dospe1r u muzej zajedno s haltatskim i
hronzanim materijalom, fibula Laten- II i.z okoline Skoplja, !atenska keramika II- III iz Gradca kod Zlokuana, keltska fibula iz Bele Palanke,
nesigurni iJ,; nedovoljno tipini !atenski ostaci iz Hisara kod Leskovca i
Brod.a kod Nia), i, u Pomoravlju, tipino dako-getski materijal (Stol
kod Nia, Veliko T.rnjane kod Leskovca i Pirot).320 Da li je mogue da
je to sve ime raspolaemo, u pogledu arheolokog materijala, za tni veka
dardanske istorije? ta u stvari predstavljaju ovi !atenski nalazi? Da li
u njima treba videti osta tke dardanske materij,a lne kulture, ili su to objekti koji su doprli u Dardanij.u s Keltima? Najzanimlji,v iji je, n esumnjivo, nalaz iz irokog, u vezi s kojim je reeno: na !atenskoj keramici se
osea uticaj sa strane, poglavito grki, dok je prisustvo Kelta u naselju
nesumnjivo.321 Moe li se rrazlikovaN ono to je keltsko od onog to je
dardansko u to vreme? U Pomoravlju, Garaanin je skrenuo panju na
sve ee nalaze dako-getskog karaktera iz poznolatenskog doba, u kojima, po njegovom miljenju, treba videti ostatke a utohtone kulture .322
sistemi za gvozdeno doba u Makedoniji i Srbiji izraeni su tek nedavno; v.
Garaanin, L'age du fer en Macedoine, 173 i d., i Istona granica Ilira, Simpozijum, I str. 140. i nap. 36. -Treba dodati da je upotreba rezultata arheolokih istraivanja oteana time to se arheolozi u svojim radovima dre savremenih granica i oblast Skoplje-Kumanovo obrauju u okviru Makedonije.
3 l 9 D. Vukovi-Todorovi, Helen'stika keramika iz Joanike Banje,
Starinar 12 (1961), 123. i d. Dva fragmenta helenistike keramike iz Joanike
Banje kod Novog Pazara, jedan stariji firniSiovan s kraja IV ili iz II veka i
jedan deo megarske vaze s kraja lli ili prve polovine II veka, naeni su u
unutranjosti jednog suhog zida ilirske gradine. Prema er.kovu, Municipium D. D. kod Soanice (Pritina, 1965), 6 i nap. 29, helenistiki materijal je
naen i na Suvoj Reci, kao i u dolini Laba i u ostacima naselja pored rudarskih jama kod Novog Brda. Ovakvi nalazi ulivaju nade da e jednog dana postati jasnije veze Dardanije sa helenistikim svetom.
3 20 Usp. Garaanin, Iz istorije Kelta, 10 i d. Isti, Contributions a Ja c:)iinaissance des Dardaniens a l'epoque de la Tene, A 8 (1958) 124.
321 E . erskov, Arheoloka zbir.k a Muzeja Kosova i Metohij e, GMKiM
l (1956), 371 ; isti, Komunikacije i naselj a, GMKil\1 2 (1957), 80. Materijal iz
ovih prvih nalaza uglavnom je uniten. Novija istraivanja, Arheoloki pre~
gled, 1963, 47- 48, jo nisu obraena i publikovana.
322 Garaanin, n. m. Usp. i isti, Istona granica Ilira, Simpozijum I, 147:
... u dardanskom podruju, oblasti sigurno ilirskoj , prema podacima pisanih izvora, i u kojoj keltski Skordisc! ruisu izgleda uhvatili dubljeg korena,
postoji znatan aki uticaj, koji se manifestuje u trako-dakim elementima
materijalne kulture .. . Pojava ovih elemenata ne moe, prema pisanim izvorima, biti povezana sa bilo kakvim promenama u etnikom sastavu, ak ni
sa eventualnom dominacijom Boirebiste. . . Otuda izgleda da u ovoj fazi materijalna kultura politiki j aeg elementa prelazi njegove etnike granice i n e
moe biti dovedena u vezu sa dubljim promenama u etnikom sastaVU<<.

204

Nema sumnje da :takvi tragovi mogu poticati i od ilirskog staf!lovnitva

ovog kraja, ali ostaje 6injenica da arheoloki nalazi u ovom sluaju potkrepljuju za kljuak izveden na osnovi ostalih izvora da je u dolini June Morave t.raki elemenat bio jae izraen nego ilirski. Ostaje, meu
tim, nejasno koje materijalne ostatke treba vezati za Dardance helenis tikog vrem ena.

Ako se ide u natrag, u IV i V vek, kons-tatovae se potpuni n edos tatak bilo kakvog arheolokog materijala.323 Treba doi do 500. godine da
bismo naili na jedini skupni nalaz ,iz halta ta D, znamenitu ostavu iz
Novog Pazara, u kojoj pored gr kih p redmeta ima i mnogo obj ekata
domaeg porekla. U ovaj period spadaj u i Trkaica iz Pr izrena, Menad a
iz Tetova, kao i drka ogledala sa Kosova. Uvoz luks uznih predmeta predstavlj a optu pojavu u doba haltata D i objanjava se procvatom plemenske aristokratij.e.324 M eutim, u vezi s tim postavlja se pitanje zato
nije uticaj grke kulture, ako su tako rano poele njene veze s Dardan ijom, ostavio vidnije tragove u poznijim vekovima dardanske istorije.
Od mlaih p reistorijsk,i h epoha najbolje je zastupljen u Dardaniji
h -,utat e, koj i ovde poinje oko 700. godine i traje do sredine VI veka.
Halta tu e prip adaju znaajne ostave iz Janjeva i Kumanova, kao i nalaz
iz Konopnice kod Vlasotinaca, za ije je datovanje uzet ka o terminus post
quem VIII vek, zbog toga to votivne ostave sa slinim predmetima, naene ispod nek,ih grkih hramova, ne mogu biti starije od VIII veka.325
Nakit iz Janjeva ima ornamentiku istovetnu s ornamentikom koja se
pojavljuje na materijalu iz Gu eva , Barajeva, Brajkovia (kod Kosjeria) i drugih r anohaltatskih nalazita iz Srbije i koja se moe smatrati
degenerisanim izdankom geometrijske ornamentike dubovako-utobrd
ske keramike iz vremena bronza B-halta t A.326 Materijal iz pomenutih
ostava pokazuje, dakle, analogije s iHrskim zemljam a i veze s Grkom.
Na Kosovu i Metohij,i zabeleen je veliki broj gradina koje su sline
gradinama glasinakog tipa. Gradine su se, izgleda, ovde pojavile ve u
neolitu, o d rale se kroz celo bronzano doba i u haltatu postale domi323 Usp. Garaanin, n. d .., 148. Nisam nala u strunoj literaturi koja mi
je poznata nijedan predmet koji bi se daiovao u ovo vreme.
'12 '1 M. Garaanin, Ilirsko-grki lem iz Raana, Vesnil< Vojnog muzeja
JNA, 4 (1957) , 46 i d., konstatuje jaanje veza s Grkom tokom haltata D ne
samo u ilirskim zemljama ve i u Trakiji (Duvanli, Kazanlik), i kod drugih
varvarskih naroda (Vix, Heuneburg). Bilo je vie puteva prodiranje grkih
uticaja u ilirske zemlje. Zanimljivo je da u slivu Morave zasada nedostaju
tragovi takvog uticaja.
325 D. Gara.5anin, Studije iz metalnog doba Srbije, IV. Ostava iz Janjeva
na Kosovu, Starinar 9-10 ( 1958/ 9) , 37. i d. O ostavi iz Kumanova i Konopnice v. M. Garaanin, Razmatranja o makedonskom Halta tu, Starinar 5- 6

(1956),, 29 i d .

326 Kljuno mesto u istraivanju gvozdenog doba u Srbiji zauzima n jegova veza sa dubovako"utobrdskom kulturom u Panoniji. Ova se obino datuje u kraj II mirlenija, kraj bmnzanog doba (bronza 'B ), pa se u zavisnosti od
nje i neke ostave iz ranogvozdenog doba datuju u haltat A-B, zato to pokazuju sr odnost u ornamentici. Smatra se da postoji neposredna veza izmeu dubovako-utobrdske kulture i Grke , iako zasada nisu utvreni tragovi
koji bi ukazivali na puteve kojima su se kretali nosioci ove kulture u jednom
ili drugom pravcu. Usp. o tome, pored lanka D. Garaanin, navedenog u prethodnoj napomeni, i M. Garaanin, Rad Vojvoanskih muzeja, 2 (1953), 67. i cl.

205

nantni oblik naselja.s21 Bilo da su nedovoljno istraene, ili da ne daju

dovoljno materijala za hronoloku kategorizaciju, gradine svedoe o postojanju ilirskih elemenata u zapadnom delu Dardanije, ali ne pruaju
i odgovor na pitanje vremena kada je dolo do prod1ranja tog elementa.
U Vujem Dolu kod Skopja naeni su grobovi od kamena i pokriveni kamenjem koji, prema miljenju strunjaka, imaju analogije u
makedonskiim nalazitima Bohemice, auice, Ost,rova, Langade i Raa
nja kod tipa. Nakit iz ovjh grobova Silian je nakitu iz Raanje, Kumanova i Konopnice kod Leskovca, on ukazuje, dakle, na veze s Makedonijom i Pomoravljem.s2s
Jedino sistematski istraeno i, svakako, najznaajnije nalazite razvijenog haltata u Dardaniji je nekropola u Donjoj Brnjici kod Pritine.329 Ona p11~pada tipu ravnih polja s urnama. Dosada su otkrivene tri
grupe grobova, veinom pojedinanih, ali ima i nekoliko dvojnih i jedan
porodini. Slione nekropole konstatovane su i na nekim drugim lokalitetima. Istraiva donjobrnJ1ke nekropole smatra da je teko na osnovi mateliijala iskopanog u Donjoj Brnjici izvui bilo kakav zakljuak
o poreklu Dardanaca poto on pokazuje jednu ve formiranu kulturu. On
vezuje ovu nek,ropolu, s jedne strane, uz starije srednjoevropske i panonske kulturne grupe Stillfnied - Val - Dalj - Batina i vidi u njoj
zakasnel1i izdanak Urnenfe1der-kulture, koji stavlja u haltat B2jC. S druge strane, izvesna srodnost u oblicima vezuje, po njegovom miljenju,
brnjiki materijal uz Troadu i severnu Egeju, gde se ti elementi pojavljuju na prelazu iz drugog u prV1i milenij, dakle, ranije nego u Dardaniji.
To bi bilo u kontradikcij,i s antikom tradicijom o balkanskom poreklu maloazijskih Dm-dana. Meutim, o odnosu polja s urnama i haltata
A/ B prema egejskom svetu u doba protogeometr.i jskog i geometrijskog
stila nije dat definitivan sud. Zanimljivo je da istraiva donjobrnjike
nekropole doputa, pored tradicionalnog miljenja o srednjoevropskom
poreklu nekih elemenata ove kulture, i suprotan pravac dejstvovanja, to
dovodi do jak,og snienja apsolutne hronologije podunavske ( dubovako
utobvdske), pa i dardansko-haltatske kulture.sso Donjobrnjiki materijal pokazuje, meutim, i vrlo jaku lokalnu komponentu, izraslu na bronzanodopskiim tradicijama, to je od posebnog znaaja. Treba li ovu da
tako kaemo autohtonu kulturu vezati uz Ilire, Hi su pak Iliri bili nosioci kulturnih elemenata koji su na kraju drugog ,j poetku prvog milenija
stigli sa severozaspada?
Arheolooi istiu kao jedan od optih zakljuaka koji se sa prilino
sigurnosti moe izvui iz celokupnog dosada poznatog materijala pripadnost dardanske teritorije u uem smislu (bez Pomoravlja) jedinstvenom
bosansko-makedonskom podruju, illi Hirskoj materijalnoj kultu11i u vre327

pisu) .

E.

erkov,

Munidpium D. D. kod

Soanice,

Pritina, 1965,, 3 (u ruko-

328 . Truhelka, Grobnica iz Haltatskog doba u Vujem Dolu, GSND 5

(1929), 63. M. Garaanin, Razmatranja o makedonskom Haltatu, Starinar
5--c-6 (1956), 29.
329 D. S re jovi, Nekropola u Donjoj Brnjici, GMKiM 4-5 ( 1959/60),
83-137. Sondana ispitivanja izvrena pod rukovodstvom J. Gliia 1957. dala
su izvanredne rezultate. Iskopavanjima u 1958. godini rukovodio je D. Srejovi.
330 Usp. pored rada navedenog u prethodnoj napomeni i: D. Srejovi,
Tri praistorijske ostave iz Istone Srbije, Starinar ll ( 1960), 47. i d.

206

m e haltata.331 Izdvajajui kao centralno i:Lirsko podruje teritoriju u

kojoj se lUr i, kao pleme ili grupa plemena, pominju u najstarijim izvo:ri ma i krajeve na koje su se u toku pomenutog procesa nazivi >>Iliri,
,,ilirski<<, Ilirida najprije proirili, B. ovi je ukljuio u to centralno
podruje i jugozapadnu Srbiju, iako se, kako kae, na nju ne moe
ovaj kriterij sasvim pouzdano primeniti, zbog toga to sam arheoloki
materijal prua dovoljno indicija za to. 332 Na kartama koje prilae svome
lanku~ ovi je obuhvatio granicama tog centralnog ilirskog podruja
i oblasti Novog Pazara i irokog kod Prizrena, tj. najzapadniji deo DMdanije. U ovom sluaju nije bitno da li je pravilno vezati naziv ilirski
u uem smislu uz kulturno podruje Bosne i Dalmacije, s obzirom na to
da najis tariji izvori daju ovo j]irsko ime plemenima koja su ivela mnogo
junije, u neposrednom susedstvu Makedonije (antike Makedonije, naravno; esto se zaboravlja na to da je antika Makedonija obuhvatala
samo relativno mali deo nae dananje Makedonije!). Problem je u tome
ela li treba smatrati ela je kultura, ije je osnovna obeleja tako dobro
izdvojio ov;i, stigla u Dardaniju s Dardancima, ili Dardance, tj.
prvobitne nosioce tog imena i srodnike maloazijskih Dardana, treba vezati uz stariji kulturni sloj, uz ono stanovnitvo od koga su nam ostala
polja s urnama donjobrnjikog tipa. Drugim reima , da li su Dardanci starinci na koje su nos1oci haltatske kulture bosanskog tipa naili
p:ri1ikom doseljavanja, ili Darclance treba identi~ikovati sa hailtatovcima?
Poznato je da je ve odavno G. Novak istupio protiv identifikovanja
nos11aca haltat ske kulture glasinakog tipa s Ilirima, tj. s onim plemenima koje su Grci u IV veku nazivali Ilirima. S druge stlrane, polazei
od veza troadskih i balkanskih Dardanaca, on je i Dardance odvojio od
nosilaca haltat ske kulture i smatrao ih starinskim, mediteranskim stanovnitvom do koga je stigao samo slab talas haltatske invazije)l3:l U
osnovi ova teza je, moda, tana, samo to ona ne vodi rauna o injeni
ci da su se tokom vremena Dardanci jako pribliili Ilirima, kako pokazuju antika svedoanstva i sauvana onomastika.
Na arheolozima je da ree hronoloke odnose i meusobne veze
prethaltatskih i haltatsk,i h slojeva u Dardaniji i susednim zemljama.
Kulturna strujanja izmeu Podunavlja i Egeje ila su upravo preko zapadnog dela Dardanije (a ne dolinom Mor ave, kako se ranije mislilo)3H
pa se moemo nadati da e nova istraivanja na teritoriJi Kosova :i Metolilje osvetl-it,i veze Dardanije sa Troadom, s egejskim svetom i sa junoilirskim podrujem i tako, sa svoje strane, doprineti reenju problema
porekla DaJrdanaca.
Isrona granica Ilira, Simpozijum I, 147.
B. ovi, Osnovne karakteristike materijalne kulture Ilira na njihovom centralnom podruju, Simpozijum, I, 95 i d.
333 G. Novak, Nazionalta, 82 i 88.
334 Garaanin, n. d., 145: U velikoj egejskoj seobi, u njenom delu orijentisanom u .pravcu juga, vidnu ulogu igrao je zapadni Balkan, preko oblasti
dananjeg Kosova. Otuda se i moe smatrati da je, bar hipotetino, dobar deo
tipinih keramikih oblika, kasnije karakteristinih za Peonce, zajedno s odreenim metalnim oblicima, preko Kosova prodro u pravcu juga, ostavljajui,
verovatno, po strani moravski put.
331

M.. Garaanin,

332

207

Ako na kraju ovog dugog izlaganja pokuamo da izvedemo opti

iz svega to je napred reeno o etnikoj pripadnosti Dardanaca, on bi se mogao forll_lui<isati ovako:
Antiki pisci ubrajali su Dardance u Ilire. Sudei po jezikim ostacima, ilirskom elementu pripada dois,t a presudna uloga u formiranju
dardanskog etnosa. Znatne mase trakog stanovnitva ukljuene su u
dm-dansku zajednicu tako da je u istorijsko doba istoni deo Dardanije
imao izrazito traki karakter. Politiki razvitak dopdneo je izdvajanju
Dardanaca kao posebnog naroda.
zakljuak

SKORDISCI
279. godine razuzdane horde galskih ratnika predvoene Brenom
su se kao lavina iz Podunavlja preko Balkanskog poluostrva do
srednje Grke, vukui za sobom porodice i mase pobeenih. Dugo i dugo
posle toga prialo se o pustoi i uasu koj,i su oko sebe irili. Nisu prezali
ni pred kakvom svetinjom, klali su i zlostavljali ene i decu, otvarali
grobove, obesveivali hramove, pljakali, paLili. Nita nije moglo da stane
na put toj neustraivoj navali konjanika i peaka koji su, s maem u
ruci, s pesmama koje su Liile na diVilje urlikanje i bo~nim poklicima jurm besomuno napred. Strah od Gala (6 coro 1a1.mwv cpo~o~) ostae
tokom vekova kao trauma u dui naroda koj1i su osetili njlihov bes.
Samo bogovi su mogli da spasu grki svet od ove opasnosti. I doista, pred Apolonovim hramom u Delfima Brenove ete doivele su katastrofu koja je odjeknula irom cele Grke. Predanje kae da su oni bili
poraeni i desetkovani vie silom bogova nego ljudi (bello adversus Delphos infeliciter gesto, in quo maiorem vim numinis quam hostium sense
rant).1 Na dugom i tegobnom putu povlaenja kroz krajeve koji su nosili jo svee tragove nj,i hova nedavna pustoenja keltske horde istrebljene su u masama. Mali b roj njih je ipak u speo da se spase. Istim putom vratili su se natrag u Podunavlje i naseliLi se trajno oko ua Save
u unav: ti Ke lti su nazvani Skordiscima.
Skordisci pokazuju istu nemirnu, agresivnu prirodu. Tokom skoro
dva veka oni su stalno u pokretu, gaze i pokoravaju svoje susede, uznemiravaju pljakakim pohodima daleke bogate krajeve. To tako t raje
sve dotle dok nisu najzad, istroeni stalnim naporima, i sami postali
pien nadmonijeg neprijatelja. Strabon usporeuje sudbinu Skordiska
sa sudbinom Tribala, Auta:nijata i drugih vel,i kih balkanskih naroda. Svi
su oni imali svo}e doba prevlasti i svi su, oslabljeni meusobnim ratoYima, na kraju podlegLi udarcima Makedonaca i Rimljana.2 Poreenje
Skordiska sa Tribalima ,j AUJtarijatima otkriva nam mo ri znaaj koji
su malobrojni keltski doljaci uspeli da steknu u politikom ivotu srednjeg Balkana u III i II veku pre n.e. Da to poreenje nije neopravdano,
moemo se i sami uver,i ti. Jer, dok nam izvori vie nagovetavaju nego
sroile

lu st. XXXII, 3, 6 (S 2) .

S tr. VII, 5, 6 (S 1).

14 Djela XXX

209

to pokazuju snagu Tribala i Autarijata, s obzirom na to da ova plemena

stupaju na istorijsku pozornicu u vreme kada upravo poinje njihovo
opadanje, pojava Skordiska pada u puno istm<ijsko vreme i mi srno u
mogunosti da pratimo nj<ihovu aktivnost tokom skoro tri veka njihove
samostalnosti.
I.

POLITiKA

ISTORIJA

VELIKA NAJEZDA KELTA I NASELJAVANJE SKORDISKA

OKO. UA SAVE
Ve od kraja IV veka, u vezi s Aleksandrovim pohodom protiv Tribala i sa irenjem makedonske vlasti nad plemenima srednjeg Balkana,
interesovanje anti!<Jih pisaca za podunavske oblasti znatno se poveava.
Iz tog vremena potie prva sigurna vest o Keltima u Podunavlju: 335. godine, kada se Aleksandar nalazio na Dunavu, Kelti sa obala Jadrana<<
(wix; :rtEpt rov ,Aopiuv Ks:Aro6~, 7tap0. Ks:Arciv TWV f:TC t np 'loviCf] KOA:rtC[l
(~l Kta)lE: vwv)a poalju mu poslanstvo da sklope s nijm prijateljstvo. Dvadesetak godina kasnije sreemo se s Keltima u unutranjosti Balkanskog
poluostrva. Oko 310. godine Kas:nda:r se sa njima sukobio na pilanini
Hemu .. I Pauzanije pominje provalu Kelta u Trakiju koja je prethodi,l a
velikoj keltskoj najezdi.4 U meuvremenu keltske horde su bile zaposele
Panoniju. Prema Justinu, Kelti koji su se naselili u PanQiliji bili su deo
onih tni stotine hiljada Kelta koj,i su krajem V veka napustili svoju domovinu ,i preli preko Alpa. Jedan ogranak tih Kelta spustio se u Italiju
i 387. godine dopro do Rima. Ostali inei pokolj u zemljama kroz koje
su prolazili (per strages barbarorurn), prodree do ilirske obale i nastanie se u Panoniji. Bee to surovo, smelo i ratoborno pleme, prvi ljudi
koj.! su posle Herkula. . . savladali nesavlaclive prevoje Alpa i njihove
neizdrive mrazeve. Poto su pokorili Panonce, oni su tamo tokom mnogo godina (per multos anno s) ratovali sa susedima.>
Nije ovde mesto da se pozabavimo problemom vremena kada su
Kelti doli u Panoniju i interpretacijom Justinovih rei o njihovom dugogodinjem ratovanju sa susedima.6 Niti smo pozvani da reimo pita-

Str. VII,3,8 (c.301); Arr.I,4,6.

P l i n. XXXI, 5(30); T h e o p hr. ap. S e n e e. nat. quaest. III, ll, 3;
P a u s, X, 19, 5; v. napred odeljak o Autarijatima 1str. 90, nap. 74. i 75.
5 J u s t. XXIV, 4: Namque Galli abundante multitudine, cum eas non
caperent terrae, quae genuerant, CCC milia hominum ad sedes novas quaerendas velut ver sacrum miserunt. Ex his portio in Italia consedit, quae et
urbem Romam captam incendit, et portio Illyricos sinus ducibus avibus ...
per strages barbarorum penetravit et in Pannonia consedit. Gens aspera,
audax, bellicosa, quae prima post Herculem ... Alpium invicta iuga et frigora
intractabilia locum transcendit. !bi dom itis Pannoniis per multos annos cum
finitimis varia bella gesserunt. O ovoj seobi govorio je Trog Pompej u 24.
knjizi svoje Istorije ( prol. 24: repetitae inde Gallorum origines, qui Illyricum
occuparunt).
6 Vuli, Kelti, 74. i d., stavlja dolazak Kelta u Podunavlje pred kraj V
i na poetak IV veka. Gavela, idovar, 49. i d., zalae se za poznlje datovanje
ovog dogaaja. On sma lra da su se Kelti drali jadranske obale iz straha
od Aleksandra i da su tek posle njego"e smrti krenuli ka Grkoj. Prema Jullian, Histoire de la Gaule l, 299, >>strah ili potovanje<< prema makedonskom
vladaru zadrali su keltske mase na obalama Dunava. O Keltima na jadranskoj obali v. dalje.
a

210

nje da li su oni doli u Panonliju iz zapadnoilirskih oblasti, ili pak iz Norika, odnosno srednje Evrope, dolinom Dunava. Neophodno je, meu
tim, da se zadrimo na podatku o keltskom p osla nstvu A1eksandru. Izrazi
Ks!..rot o[ ncpt rc) v 'Aopiccv, Kc:A:-rot o[ !:rrt -rrp 'lovi (j) Kl)cJt(j.J (~KWJ1EVOl ne
treba shvatiti tako kao da su se Kelti bili .r airili du jadranske obale. Poznato je da su se Kelti' bojali mora i da su izbegavali primorske
oblasti. Na Jadransko more oni su izbili na samom njegovom vrhu i tu
ih poznaje i Pseudo-Skilaks. Odatle, iz severne Italije, ra:irJli su se u unutranjost i1irskih zemalja , u oblast Japoda. to se tie dalmatsko-ardijejske zemlje, uprkos Teopompovom podatku o sukobu Ardijejaca i Kelta,
nedostatak znatnijdh keltskih tragova govori protiv pretposrtavke da su
se Kelti tamo trajno zadrali.7 P!'em a t ome, ako bismo izraz jadranski
Kelti uzeli u bukvalnom smislu, o nda bismo m orali zaklju'it:i da u vreme Aleksandra jo nije bilo Kelt a u Podunavlju. Nije, meutim , iskljuena i drukija interpretacija. Pojmu >>jadranski Kelti<< moe se dati
mnogo ire znaenje . Obeleiv.i Lim imenom Kelte za koje su uli preko
J adranskog mora, grki pi sci IV veka mogli su da obuhvate pod nazivom jadranskih Kelta sve Kelte na severozapadu Balkanskog poiuostrva i u Po dunavlju da b i ih r azlikovali od njiho\nih saplemenika u Galiji
i na Apeninskom poluost<
r vu. Prema tome, pretpostavka da s u KeLti u
Aleksandrova vreme ve bili stigli u Podunavlje nije nemogua. Ona ak
postaje verovatna ako se ima u Vi du da su Kelti za traili prijateljstvo
m akedonskog kralja, jer ih je na ovaj korak morao navesti s1trah od makedonske opasnosti, to znai da oni u to vreme nisu mogli biti daleko
od zemlje Tribala, gde se Aleksandar nalazio. Naravno, ne 1lreba posebno
dokazJvati da pomen Panonije i Panom1ca u vezi s pojavom Kelta u Podunavlju predstavlja obinu anticipaciju: Panonci nisu b ili poznati Grcima
pre II veka. Pompej Trog, koga Justrin ekscerpira, ili, jo verovatnije, sam
Trogov ,i zvor, imao je pred oima Panoniju svoga vremena. Pisac koji je
prvi pisao o kdtskoj najezdi nije mogao pominjati Panoniju.s
219. godine Panonij a je postaJa polazna taka velike keltske invazije. Trakija, Peonija, Tribalija, Dardanija, Ilirija, Makedonija i Grka bile
su preplavljene etama su rovih ratnika, opustoene i opljakane. A kada
se kod Delfa dogodilo udo , kada su oluje i provale oblaka vle nego
snaga grkih h oplita demor al.i sale sujeverne varvare, koji su se samo jed7 Garaanin, Pisani i arheoloki izvori o Keltima, 19. Nije mi jasno
zato M6csy, Pannonia, 527, zove ove Kelte podunavskim iako smatra da
se nisu naselili u Panoniji ( >,die bei Theopompos fr. 41, Str. VII, 3, 8, bezeugten
donau!andischen Kelten haben sich ober nicht in Pannonien niedergelassen) .
8 Nai osnovni izvori o velikoj keltskoj najezdi su Justin XXIV, 4, i
Pauzanija, X, 19. Njihova izlaganja u mnogo emu se ne slau, v. Vuli, Kelti,
77 si. Obino se uzima da je Timagen bio izvor Pompeja Troga za keltsku
istoriju; v. napred str. 94, nap. 89. i 90. i dalje str. 267. Time, meutim ,
nije reeno pitanje prvog izvora. Ukazivano je na Timeja, Hijeronima iz
Kardije, Agatarhida iz Knida i druge pisce, up. Jullian, Histoire de la Gaule
l, 301, nap. 6 .Atenejev neposredni izvor bio je, moda, Posejdonije, !roga on
pominje u podatku koji neposredno prethodi svedoanstvu o naseljenju Skordiska (v. dalje nap. 13). Prema M. Segre, La pili antica tradizione sull'invasione
Gallica in Macedonia e in Grecia (280}79 a. Cr.), Historia I (1927), 18 sqq.,
Pauzanija nam je sauvao najstariju tradiciju o keltskom pohodu na Grku
i Delfe (prema Hijeronimu). Diodor i Justin zavise, u nekim podacima, od
neto poznije verzije koju je zabeleio Timej.

14*

211

ne stvari bojali na svetu, da nebo ne padne na nj:ilw ,9 Bren je pretpostavio slobodnu smrt ropstvu. Njegove obezglavljene i razbijene ete k,renue natrag putevima koj-ima su dole.
Justin, koji nam o tome pria, nastavlja ovim reima: >>!'\isu bili
bolje sree ni oni koj~ <su beali, jer od straha nisu mogli da provedu
nijednu no pod krovom, nijedan dan bez napora i opasnosti. Stalne kie
i mrazevi, glad i zamor i, iznad svega, najvee od svih zala, nono bdenje satrli su one malobrojne bednike k oji su preiveli zlokobni rat. Narodi kroz ije zemlje su prolazili otimali su se oko njih kada bi naili
na njih kako lutaju po poljima, kao oko plena. Tako se desilo da od tolike vojske, koja je jo nedavno, uzdajui se u svoje snage, prkosila i bogovima, nije niko pre.i veo ela sauva seanje na ovu katastrofu. 1 o
Dioclor takoe kae da su Brenovi Kelti prilikom povlaenja kroz
Grku d Makedoniju bili izloeni takvim napadima i takvoj nestaici hrane ela su mnogi izginuli, a preostali su istrebljeni u Dardanij.i, tako ela
nije ostao niko ko bi se vratio kui (Ka: t o00Ft~ (lrtE)cc:irp0f1 c!.rre"A0c:\v o1Kov). 11
Dobro je poznato ela je Kelta bilo posle delfijskog poraza n e samo u Trakij.i i Maloj Aziji ve i na srednjem Balkanu. J edan deo te razbij ene vojske bili 5U upravo i nai Skordisci. Stoga, ne moe se primiti kao bukvalno tano tvrenje da su svi Kelti do jednoga uniteni p osle delfijskog
poraza. To je preterivanje kojim treba da se pojaa opt,i utisak o strahovitoj katastrofi koja je zadesila one koji su bili uzronici tolikih za:la
i o neoekivano srenom ishodu naj vee opasnosti koja j e Grke ikada
snala od varvara.l2

Na drugom me5tu Justin drukije govori o povlaenju Kelta iz

Grke : Posle nesrenog rata p rotiv Delfa, u kome su v.i e osetili silu
boga (Apolona) nego mo nepnijatelja, Gali su, ostavi bez voe Brena,
pobegli traei spasa jedni u Aziju, drugi u Trakiju. Odatle su putevima
kojim su bili doli krenuli natrag u staru domovinu. Neki od nj.ih (manus quaedam) nastane se kod sastava Dunava i Save i nazovu se Skordiscima. Tradicija o pojavi Skordiska u Podunavlju sauvana n am je i
kod Ateneja. Po njegovim reima, Skordisci su >>ostatak onih Gala koji
su sa Brenom izvrili ilapad n a delfijsko proroite (A.Fhjm.vov n i-v p.Er c~. BpE: vvou Gt pccrECCiff.p.E: vwv Ertt n) LlFAC()lKOV fiO:VTEtOV I'uJ.miN ). Njih
je poveo i naselio u oblasti oko Dun<:N a neki Bathanat. Po ovome se i put
kojim su se vratili zove Ba thaJnatov put, a :i njegovi potomci se ,j danas
9 Strabon VII, 3 8 (prema Ptolomeju) , kae da su keltski izaslanici,
kad ih je Aleksandar upitao ega se najvie plae, oekujui da e mu rei
da se njega plae, odgovorili: oui>E:v rrP.'i]v d [L'i] o O'~po:vo~ o:u.-ro~~ mrr,Scro~.
10 l u s t . XXIV, 8, 13- 16: S ed fugientibus fortuna commodior fuit, siquidem pavidis nulla tectis acta nox nullus sine labore et periculo dies;
adsidui imbres et gelu nix concreta et fam es et lassitudo et super haec maximum pervigiliae m alum miseras infelicis belli reliquias obterebant. Gerztes
quoque nationesques, per quas i t ~r habebant, palantes velut praedam sectabantur. Quo pacta evenit, u t nemo ex tanto exercitu, qui paulo ante fiducia
viriwn etiam deos contemnebant, velut ad memoriam tantae cladis superesset.
11 D i o d . XXII, p. 302, ed. Wesseling; v. odelj ak o Dardancima, str. 110

(D ll).
12 Jullian, Histoire de la Gaule I , 301, smatra da je u pitanju zavrna
formula koja je redovna u epskom prikazivanju velikih katastrofa i ukazuje na
slinu reenicu kod Tita Livija : ne nuntius quidem cladis relictus (V, 49).

212

zovu Bathanati.,, l3 Atenej i Justin su jedin i pisci koji pominju ovaj dogaaj. Iako su, moda, grau orp eli iz raznih izvora, ime se mogu obj<:lsniti razlike u pojedinostima, u osnovnom se oni u glavnom slau: Skordisci
s u bili deo Gala koji su preiveli delfijsku katastrofu.
O tome koliki j e m ogao biti broj tih Kelta nemogue je praviti
ikak ve kombinacij e. Justinove ' rei man us quaedam ne treba uzeti doslovce. aka ljudi bili su Skor disci u poreenju sa nebrojenim mnotvom koje j e godinu dana pre toga k'renulo iz Panonije na jug. Ali ta
aka ljudi morala je biti dovoljno jaka i dovoljno brojna da bi se mogla
odrati u tuoj sredini i da bi, relativno brzo, zapoela irenje i nametanje svoje vlasti susednim narodima. Da li ih je bilo nekoliko desetina
h iljada ljudi - boraca, slugu, ene i dece? Izvori nam ne pruaju nikak
ve brojeve, niti je tih b rojeva moglo biti poto su u p it anju ostaci jedne
razbijene vojske.
U navedenim podacima Justina i Ateneja ima jo dve stvari na kojima se vredi zadrati. Justin kae: Scordiscosque se appellari t>olui t (tj.
~na manus keltskih ratnika koja se naselila oko ua Save). Ova ree
Iliica pokazuje , s jedne s trane, da ime Skor diska nije r a nij e posto jalo,
s druge, pak, da S kordisci nisu bili jed instveno kel tsko pleme, ve preivele grupe raznih rodova koje su se sjedinile u novoj postojbin.i i tu
dobile m same uzele zajedniko ime Skordisci.14 Vrativi se u Podunav13 lust. XXXII, 3, 6-8 (S 2); A then., Vl, 25, e. 234b (S 3) . Jullian,
n.cl., 302, nap. 2, s pravom odbacuje hipotezu Zcussa i Contzena da je drava
Skordiska prethodila pohodu u Delfe i bila n jegova polazna baza . (Izraz drava na francuskom, u delu jednog starog pisca, ne zv u i tako udno kao,
na primer, kod Cerova, llpoytiBaHRH II, 33: plemenski savez i drava (sic!)
Skordiska).
14 Sasvim j e neto dr ugo pojam >>Mischvolk , koja se ponekad pogreno
prim enjuje i na Skordiske, kao na narod koji je toboe postao m eanjem
keltskih i domorodakih,, il' r skih i trakih elemenata. - Hubert, Celtes, 51,
takoe smatra da su Skordisci bili sastavljeni od raznovrsnih keltskih eta
(des bandes composites) . To ne vai samo za Skordiske. Na str. 79. on
istie d a, za razliku od Kelta koji su prodrli u Italij u, Kelti koji su se bacili
na Makedoniju i Grku nisu bili organizovani po plemenima, ve(: su to bile
ete pokupljene odasvuda, bez politi kog jedinstva. Ulogu predvoditelja imali
su, po miljenju Ibera, pripadnici plemena Belga, kojih Je bilo i meu maloazij skim Galatima i kod podunavskih Kelta. Iber navodi sledee dokaze u
prilog ovog miljenja: ime Bolgius nosi jedan od voa u pohodu 281. godine;
civitas Belgites zabeleena j e u Panoniji kod Plinija, III, 148; na nekoliko
spomenika predstavljeni su Gali iz podunavskih trupa u dugakim, irokim
ak irama kakve su nosili severni Gali, posebno Belgi; prema svedoanstvu
sv. Jeronima, maloazijski Galati govorili su jo u njegovo vreme jezikom
slini m je1iku T!evera, koji su u stvari Belgi. Jullian, Histoire de la Gaule I ,
300, nap. 2, takoe je uveren da je u Brcnovim bandama sem podunavskih
Kelta bilo i Belga. On ukazuje na inj enicu da poetak seobe odgovara otprilike vremenu invazije Beiga na Galiju. Meu Skordisc ma je takode moglo
hiti Belga. Nemamo za sada, meutim, nikakvih direktnih potvrda za to.
Ima jo jedno galsko pleme za koj e se smatra da je jednim delom ulo u
sastav Skordiska. To su Tektosagi. Pink, Die Mi.inzpragung der Ostkelten, 87,
nalazi analogija za neke clemenk na jednoj istonokelt s koj moneti kod Tektosaga i primeuj e da se pripadnici ovog plemena sreu u Slovakoj i u Panoniji, i da su s ainjavali jedan deo Skordiska. l. Cremunik, v. dalje nap.
351. i 352, takoe konst atuje da sc za pojave keltskog karaktera na spomenicima u naoj zemlji najvie analogija moe nai kod Belga i Tektosaga (GZM
ll , 1956, 122). Strabon,, IV, l , 13, navodi Tektosagc meu keltskim plemenima
koj a su uestvoval a u napadu na Delfe, a .Tusfn , XXXII, 38, 9, sauvao nam
je m alo verodostojnu tradicij u prema kojoj su se Tek tosagi s opljakanim

213

Ije, uesnici ddfij,s lmg pohoda narili su tamo na one svoje saplemenike
koje je Bren bio ostavio da uvaju njihovu zemlju. Justin kae da su ti
Gali da ne bi izgledalo kako samo oni sede dokoni, naoruali petnaest
hiljada peaka i tri hiljade konjanika i poto su ,razbili getske i tribalske
vojske, zapretie i samoj Makedoniji.t5 Njihov pohod zavrio se potpunim porazom, ali, dodaje Justin, U to vreme Gali su imali tako brojnu
omladinu da je ona kao roj napunila i Aziju<<.lG Nije nimalo verovatno
da su svi Gali koje je Bren ostavio u Panoniji, kada Je krenuo u Grku,
uestvovali u ovom pljakakom pohodu. Mnogi su, svakalm, ostali u Podt.mavlju, gde je ve nekoliko decenija bila njihova nova postojbina. I
ovi Kelti uli su u novu zajednicu, koja je pod imenom Skordiska obrazovana posle dolaska Ostataka Brenove vojske .11
Atenej pominje Bathanata, vou koji je doveo Kelte iz Grke u Podunavlje i po kome je put kojim su se vmtili nazvan Bathanatovim, i
dodaje: a i njegove potomke jo dan-danas nazivaju Bathanatima. Ovaj
podatak, oigledno, ne moe da se odnosi na Atenejevo vreme (II vek
n.e.) . Atenej ponavlja rei koje je naao u svom izvoru (Posejdoniju?),
koji je pisao u vreme kada su Skordisci bili jo nezavisni i imali svoje
voe. Iz daljeg izlaganja politike istorije Skordiska videe se da n am
nije sauvano ime nijednog njihovog vladara, niti je ijednom pomenut
neki njihov kralj. Postoji miljenje da Bat!zanatos i nije bilo ime odreenog voe, ve titula kojom su Skordisci obeleaval.i svoje poglavtice.ts
Koji se put zvao Bathanatovim? Da li je to bio put dolinom Morave?
Teko j e ita o tome ,rei . Prema Justinu, Kelti su posle Bre nova samoubistva pobegli jedni u Trakiju drugi u Malu Aziju; odatle ( inde) krenuli su natrag u staru domovinu ist:im putevima kojima su bili doli.19
Kad znamo da su se Kelti zadrali i u Trakiji i u Maloj Aziji, nije jasno
koje Kelte i koje puteve ima u vidu Justin. tavie, ako se setimo da su,
prema Diodoru, Kelti koji su proli kroz Dardaniju bili formalno istrebljeni, moraemo zakljuiti da se nije moglo uvek i6i najkraim putom i
da nije postojao samo j edan put povratka: lutajui po Makedoniji, Trasvetim blagom vratili u svoju zemlju, pokopali blago u Tolozansko jezero, a
da su docnije, progonjeni morom, ponovo napustiti domovinu i doli da se
nasele u Iliriju. Usp. i I u s t. XXXII, 3, 12-15: ex gent e Tectosagorum non
mediocris populus praedae dulcedine Illyricum repetivit spoliatisque Histris
in Pannonia consedit.
15 lu s t. XXV, l, 2 (S 4).
16 I u s t. XXV, 2,.8: quamquam Gallorum ea tempestate tantae fecunditatis iuventus fuit, ut Asiam omnem velut examen aliquod irnplerent.
17 Gavela, Iliri i Kelti, 23, smatra da su Taurisci bili, najverovatnije,
oni Kelti koji su rat10vali protiv Tribala i Geta (v. Justin XXV, l) i koji su
bili najraniji keltski stanovnici Singidunuma. Kritiku njegovih argumena ta
dala sam u lanku Prilozi istoriji Singidunuma, 313. i d. Miljenje da su Boji
i Taurisci iveli u naem delu Podunavlja zastupa i Graf, Geographic von
Pannonien, 19-20, ali on, primdno, rauna sa njihovim dolaskom u ove krajeve mnogo posle Skorcliska. Tek u II veku Taurisci, a za njima Boji, pod
pritiskom Rimljana kreu sa zapada prema Dunavu, gde se sukobljavaju sa
Daanima. Graf smatra da je Taurunum najistonija taka do koje su doli
Tauri,sci. V. o tom jo na str. 279 i 283.
18 Tako ve Perdrizet, Inscriptions de Delphes, 485 sl., nap. 4; Reinach,
Delphes, 329. V. o tome napred str. 94, nap. 90, i str. 339--340.
t 9 Usp. Vuli, Kelti, 81.
214

kiji, Peoniji, Dardaniji, krijui se i beei od osvete ozlojeenog 1 napa,:enog stanovnitva, Kelti su se raznim putevima povlaili prema severu,
dok se jedna njihova grupa nije okupila oko ua Save u Dunav i tamo
trajno nastanila.
'H KATO I'AAATIA- SKORDISCI U PLANOVIMA FILIPA V
PROTIV RIMA

Teritorija na koju su Skordisci doli da se nastane poetkom III

veka bila je naseljena il.irskim i trakim ivljem. Borbe sa starosedeocima, koje su, svaka ko, ispunile prvo vreme njihova boravka u novoj
postojbini, nisu posebno zabeleene u delima antikih istoriara jer su
se nalazile izvan domaaja i interesa Makedonaca. Ipak, dve-tri vesti
omoguuju nam da neto konkretno kaemo o ratovima za podjar mljivanje suseda koje su Skordisci vodili u prvoj polov.ini III veka. Ve smo
pomenuli da su, jo u vreme velike seobe, Kelti koje je Bren ostavio u
Panoniji da uvaju zemlju napali Gete i Tribale.2o Od Strabona pak saznajemo da su i Autarijati iskusili njihovu snagu: Poto su pokorili Tribale i zavladali i drugim trakim i ilirskim plemenima, oni (tj. Autarijati)
su i sami podlegli najpre Skordi:scima. a zatim Rimljanima.21 Apijan
zna takoe za meusobno istrebljivanje ovih plemena. Razna plemena,
kae on "ivela su na terr.irtoriji koju su nekad nastanjivali Skordisci i
Tribali; jer ova dva na.roda, u stalnim ratovima, tako su jedni druge
upropastili da su Tribali, ukoliko je neto od njih ostalo, prebegli ptreko
Istra kod Geta ... , a S!<Jordisci, i sami jako oslabljeni, doiveli docnije
istu sudbinu od strane Rimljana . . . 22 Prema tome, Geti, Autarijati, Trib ali su narodi sa kojima su Skordisci imali da se bore da bi se odrali
u oblasti koju su izabrali kao novu domovinu. Naravno, kada se raspolae sa tako turim vestima, mnogo tota ostaje nejasno. Ne moemo
znati, na pr1mer, koji Geti su u pitanju, da li se misli na Gete s one strane I stra ili se pod tim imenom podrazumevaju plemena juno od Dunava?23 S druge strane, prema Strabonu, Autarijati su ve bili pokorili Tribale kada su se pojavili Kelti, dok su, prema Apijanu, Tribali b il.i jedan
od glavnih neprijatelja novodolih Skordiska. Ovo neslaganje je, svakako, posledica uproavanja nedovoljno poznatih sloenih procesa. Jasno
je da pojam istrebljivanja ne treba uzeti doslovce; Tribali nisu nestali
s au tarijatskom najezdom. Ali pojava Skordiska povlai za sobom n estanak i Autarijata i Tribala sa politic:ke pozornice. Ova dva nekada tako
mona naroda gube ubudue svaki politiki znaaj . tavie, Autarijatima
se u to vreme gubi svaki trag, dok Tribali, oslabljeni, postepeno se povlae iz zemlje na kojoj su se naselHi Skordisci prema isto ku dok nije na
kraju njihovo ime ostalo vezan o samo za jednu sasvim malu oblast
oko Iskera. To, meutim, ne znai da je i ilirski i traki ivalj nestao sa
teritorije kojom su zavladali Skordisci. Naprotiv, dva veka posle njihova
I u s t. XXV, l, 2: fugatisque Getarum Triballorumque c:opiis (S 4).
S tr. VII, S, ll (S 5).
''" A p p. Ill.,, 2 (S 6).
2' 1 Potpuno je nczasnovano Renakovo miljenje, Delphes, 262, da bi to
20

21

bio jedan od najstarijih pomena Bastarna.

215

naseljavanja, govo11i se o Skordiscima jo uvek kao o Keltima koji ive

)>izmeani s Hirima i Traanima. Ne treba smetnuti s uma, prvo, da na
onom stupnju drutveno-ekonomskog razvitka na kome su se nala7,ila
ova plemena pokoravanje znai esto nametanje vlasti koja ne zadire
duboko u ivot potinjenih; a zatim, da su imena Autarijati<<, >>Tribali
- a to vai, verovatno, i za ime >>Geti - bila, po svoj prilici, skupna
imena sa prilino neodveenom etnikom ri politikom sadrinom. Tako
se samo moe razumeti injenica da je, uprkos nestanku >>Autarijata i
>>Tnibala, na teritoriji na kojoj su iveli Skordisci bilo i docnije Ilira
i Traana .24
Poto su se uvrstili u Podunavlju, Skordisci su doli u kontakt
s Dardancima, a putem ov.i h s Makedonijom. Dardanci su i sami posle
keltske najezde tako ojaali da je Makedonija morala da rauna s njima.
Krajem III veka i poetkom II, u vreme rimskog nadiranja, Skordisci su
uvueni u ratne kombinacije makedonskog kralja Filipa V. Dok Dardanci, kao ve~ti nepr.i jatelji Makedonaca, postaju rimski saveznici, Skordisoi, ijoj je daljoj ekspanziji mona Dardanija stajala na putu, prihvataju FilipO'V poziv da mu pomognu u ratu protiv Rimljana.
Posle poraza kod Kinoskefala (197), ne gubei nadu da moe slomiti svog rimskog protrirvnika, Filip je poeo kovati planove o proirenju
rata u Italij;L Kao orue tvebalo je da mu poslui ratobomo pleme Bastarna, koje se negde u to vrreme bilo naselilo oko ua Dunava i koje
je bilo spremno da za novac stupi u njegovu slubu. Filip je pri tome
imao jo jedan cilj. On je hteo da upotrebi Bastarne za unitavanje Dardanaca, kojri su svojim upadima, u naJkritinij~m trenucima, sputarvali
makedonske kraljeve u sprovoenju bilo kakvih zamanijih politikih
planova. Trebalo je, prema Filipovom planu, da Bastan1i istrebe ove
omrznute susede i da se, umesto nj,ih, na:sele u Dardaniji.25 Tamo bi
ostavili svoje ene i decu i onda krenuli u Italiju. Meutim, >>put ka
Jadranskom moru i Itailijri, kako kae Livije, >>vodio je kroz zemlju Skordiska, drugim putom se vojska nije mogla prebaciti, pa je Filip i Skordiske uzeo u kombinaciju u svojim planovima za invaziju Italije. On je
raunao da e >>Skordisci lako pustiti Bastarne da prou, jer im ovi nisu
tui ni po jeziku ni po obiajima, a da e se i sami njima pridruiti
24 M6csy, Pannonia, 535, izlae miljenje koje je blisko mome, iako ne
sasvim identino. On smatra da podaci antikih pisaca postaju upotrebljivi
i shvatljivi samo ako imena naroda i plemena ne shvatimo kao nazive zatvorenih etnik; h grupa, ve kao obeleja za podruje prevlasti (die Machtsphare) datog naroda. Primer kojim Moi ilustruje svoju misao, ini mi se,
meutim, neobian. '>Tako<<, kae on, postaje razumljivo da se ponekad
Skordisci pojavljuju u Makedoniji a da nismo nita uli o nekoj njihovoj
seobi. Nije jasno ta on ima u vidu. Skordisci se esto pojavljuju u Makedoniji, ali uvek u obinim pljakakim pohodima, tako da nije ni potrebno
da se misli na neku seobu. U Makedornij,i su posvedoeni i drugi Kelti (L i v.
XLV, 30, 5: Callas . .. impigros cultores). To su, meutim, ili ostaci keltskih
eta iz vremena velike najezde ili, to je verovatnije, keltski najamnici koje
su makedonski kraljevi pretvorili u ratare. Oni ne mogu imati nikakve veze
sa podrujem prevlasti Skordiska. to se tie samog podruja prevlasti<<,
mislim da ono ne mora biti identino sa teritorijom koju su antiki pisci
obuhvatali skupnim imenom jednog naroda, ne znajui nita blie ni o njegovom sastavu ni o njegovom prostiranju.
25 V. napred odeljak o Dardancima, str. 124 i d.

216

kada shvate da se ide u pljaku na najbogatiji narod.2G Livije .1e govo,ri

direktno o savezu izmeu Filipa i Skordiska. Kod Justina, meutim , stoji
da je Filip >>sklonio Gale Skordiske na ratno savezmutvo. . . i da hi bio
naneo teak rat Rimljanima da nije umrro.27 Smrt je doista spreila Filipa da preduzme pohod preko Balkana u Itaiij.u, kojim se zanosio u
poslednjim godinama svog ivota. Kada su 179. godine Bastarni stigli u
Dardaniju, on je ve bio umro. Njegova predvianja da e Skordisci pomoi Bastarnima pokazala su se tana. Oko tr! godine zadrali su se Bastarni, borei se s Dardancima i pokuavajui da ih podjarme. Skordisci su bili na strani napadaa, ne toliko zbog saveza s Filipom (jer ako
je .i dolo do formalnog sklapanja saveza, Filipovom smru on je gubio
snagu), koliko zbog sopstvenih interesa.zs Preko zime, n}ihove ete su se
povlaile u zemlju, kao i ete drugih trakih suseda, koji su takoe
pomagali Bastarnima. Dugotrajna borba zavrila se, uprkos tolikom
broju neprijatelja, pobedom Dardanaca i isterivanjem Bastarna. Dardanci su ostaH i dalje juni susedi Skmdiska.
Ekspanzivna mo Skordiska toliko raste u prrvoj polovini II veka
da su oni jedini narod u Podunavlju koji izvori u to vreme poznaju. Kod
Plutarha itamo da se Persej takoe zanosio milju da Bastarne prebaci
u It,aliju, preko donje Galatije -- r'lux 1fj~ Ktrco f'a),cniw;. Podatak verovatno, nije taan, ve predstavlja odjek planova Persejeva oca.2:9 Ali
to u ovom sluaju nij.e vano. Vaan je izraz f] Ktrw 1a)_arkc, koji pokazuj:e zm:Iaj koji su Skordisci imali u to vreme. Pogreno bi bilo ipak na
osnovi ovog zakljuiti da su Skordisci rairili svoju vlast nad celom savskom dolinom sve do J adranskog mora, ili da se Panonci zbog toga ne
pominju to su priznaval.i njihovu vlast.ao Kada Livije kae da je put ka
Jadranskom moru i. Italriji vodio per S cordiscos, on, svakako, ne misli d:1
je ceo put iao kroz zemlju Skordiska. To isto vai i za Plutarha kada
kae da je Persej nameravao da poalje Bastarne u ItaHju 8~(J. tfj~ Knw
f'a).crriw;. Panonci su u to vreme jo nepoznati, a Skordisci su bili n ajznaajnij,i narod u Podunavlju, pa se time i objanjavaju pomenuti izrazi.31
26 L i v. XL, 57, 7 (S 7) . Antiki pisci smatrali su da su Bas tarni Kelti.
Zbog toga Livije kae da su Bastarni bili bliski Skordiscima po jeL.iku i obiajima. Danas veina naunika ubraja Bastarne u gennansl,a plemena.
27 I u s t. XXXII, 3, S (S 8). Melani, 88.: pr. 3, suprotstavlja ovom J?Odatku prol. XXXII: concitatique ab eo Bastarnae transire conati in ltalzam, i
smatra da nije verovatno da je Justin pogreio i umesto Bastarna stavio
Skordiske, ve se on sluio drugim izvorom, koji je van polibijevske tradicije.
I ,Walbank, 284, nap. 7, navodi ovaj primer kao dokaz da je Justinovo delo,
u poreenju sa Diodorovim, >>dalje od Polibija i manje briljivo. Ja ne vidim
naroitog neslaganja izmeu Justina i Prologa; razlika se moe objasniti
razliitim skraivanjem istog teksta. Oba podatka odnose se na kraj Filipove
vlade i poetak Persejeve. Kad je Filip umm, Persej je pr~uzeo sve narode
koje je njegov otac bio organizovao protiv Rima.
2s L i v.
XLI. 19, 7-8 (S 9). Perdrizet, Inscriptions de Delphes,, 490, i
Reinach, Delphes, 271, pr. l, smatraju da Skordisci nisu napadali 1\llakedoniju
pre 148. godine zbog ugovora koji su sklopili s Filipom.
29 P l u t. Aem . Paul., 9 (S 10).
30 Tako M6csy, Pannonia, 353 : Put za Jadransko more per Scordiscos,
L i v. XL, 57, 7, vodio je i kroz teritoriju Panonaca, ali kao gospodari ove
oblasti, pominju se samo Skordisci.
3'1 Identifikovanje Skordiska s Galatima koji su izvrili napade na crnomorsku Olbiju, bez obzira na vreme u koje <:e se L!atovati psehzma u Proto

217

Izmeu Skordiska i Dardanaca moralo je biti ratova i pre pojave

Bastarna, kao to ih je bilo i posle njihova povlaenja. Moda u jaanju
Skordiska i njihovom irenju na jug treba videti jedan od uzroka to se
od sredine II veka ne uje vie o dardanskim napadima na Makedoniju.
Jer, iako su Dardanci bili na strani Rimljana kada je trebalo oboriti
omrznutu makedonsku monarhiju, oni nisu mogli biti zadovoljni svojim
novim susedima na jugu. Strah od rimskih legija mogao je izvesno vreme da sprei njihove uobiajene upade u Makedoniju, ali se teko moe
objasniti zato se oni ne pridruuju Skordiscima .i drugim trakim plemenima kada ovi zajedniki napadaju 1imsku provinciju ako se ne pretpostavi da su oni i sami trpeli pritisak od strane Sko,r diska. Neki nau
nici ak misle da su Dm-danci u to vreme bili potinj eni Skordiscima i da
je to razlog to se oni ne pominju.32 U izvorima nema direktnih indicija koje bi ukazivale na podvlaeni poloaj Dardanaca u odnosu prema
Skordiso1ma, ali pritisak severnih suseda, bez obzi,ra kakav je vid uzeo,
je jedini razlog koji vidimo za mirovanje Dardanaca tokom nekoliko
decenija.
Rimska pobeda n a d Makedonijom 168. i obrazovanje rimske provincije Makedonije, dvadeset godina docnije, pnibliili su Skordiske
Rimljanima. Samim tim raste i broj dogaaja iz istorije ovog plemena
koji su spaseni od zaborava. Ma koliko ove beleke bile suvoparne i tur e, doba ratova Skordiska s Rimljanima je najbolje osvetljen period
skord.ike istorije.

PRVI SUKOBI S RIMLJANIMA

La pidarni zapis Julija Opsekvensa o tome da su za kon:zulovanja

Lucija Len tula i Gaja Marcija ( 156) Savladani Dalmati i Skordisci<<
( Dalmatae Scordisci superati)3> je }edini trag prvog d odira Skordiska
i R~imljana koji nam je poznat. Dok smo o rimsko-dalmatskom ratu
156/ 5. godine manje-vie dobro obaveteni,34 o sukobu Skordiska s Rimljanima iste godine moemo praviti samo pretpostavke. Ob :no se smatra da su Skordisci pritekli tom prilikom u pomo Dalmatima i da su se
s &imljanima suda,r ili kao saveznici Dalmata. Uzeta je takoe u kombinagenovu ast, u kojoj se g ovori o tim napadima (v. str. 91) , i uprkos injenici
to je prihvaeno od strane naunika kao t10 su Bockh, Dittenberger, Latyev,
Perdriz.et, Zippel, spada u sferu fantazij e. Ma kolika bila pokretljivost i prodm-nost Skordiska, ma kako velik bio radijus njihovih ekspedicija, do crnomor skih obala oni nisu stigli, a jo manje do Olbije. Ne vidim kako bi se
mogla prihvatiti Cipelova kombinacija, prema kojoj je do prodora Skordiska
ka Crnom moru dolo pred kraj II veka u vezi s najezdom Kimbara (Zippel,
154, ovako rekonstruie zbivanja: pod pritiskom Kimbara Skordisci bee n a
jug, povlaei za sobom i neke grupe Kimbara, udaraju n a Autarijate, pokor avaju ih i, zajedno s nekima od njih, kreu dalje na Tribale, pokoravaju i
ove i povedu sa sobom i jedan deo njih; dolaze do R ebra, gde ih napada i
primorava na bekstvo Minucije Ruf; neki od njih bee preko Dunava). O pohodu Minucija Rufa v. str. 230 i d .
3e A lfol dy, Scordisques, 112.
a3 I ul. Obs. c. 16(Sll).
24 O ovom ratu govore Polibije i Apijan; p ommJu ga takoe Livije,
Strahan, Flor i Zonara; usp. Zippel, 130. i d . Rat je zapoeo 156. godine konzul
Gaj Marcije, a nastavio ga je i zavrio idue godine Kornelije Scipion Nasika .

218

ciju i mogunost da su Skoa--disci izv.r ili napad na rimsku I1i1riju i ela su

time izazvali protivakciju Rima. P redloen:1 je, n <c)jzacl, i trea pretpostavka, prema kojoj je do slmrdisko-rimskog sukoba dolo u vezi s prvim
panonskim ratom, kojri se, kombinacijom raznih firagmentarnih vesti,
takoe da tuje u 156. godinu.35 Na sva ova reenja mogu se staviti primedbe. Saveznitvo Dalmata i Skordiska iznenauje sam:o po sebi zato to
su terivor.i je ova dva plemena prilino udaljene jedna od druge i to su
skordiki pokreti obino bili upravljeni u drugom pravcu, ka jugu ili
jugoistoku, a ne prema zapadu. Ista zamerka se moe staviti i drugoj
pretpostavci: Ilirija je takoe leala zapadnije od uobi ajenog puta ko jim su se Nretale naj ezde Skordiska. Sem toga, 156. godine Rimljani nisu
imali pravih poseda na Balkanskom poluoMrvu pa ni stalne vojske. Makedoncima su 168. godine dozvolili da na granicama dre vojne posade
radi zatite zemlje od varva,r skih suseda.36 Slino su, verovatno, postupili
i sa Gencijev:im Hirima: poto su ih proglasili slobodnim i povukli svoje
trupe, oni su im morali odobriti dranje odreda neophodnih za odbranu
od spoljnih neprijatelja. Prema tome, 156. nije postajala rimska teritorija koju bi Skordisci mogli da ugroze, mada nije iskljueno da b i
eventualni upad varvara u Iliriju mogao da izazove rimsku lintervenciju.'l7
Trea pretpostavka, prema kojoj su Skordisci doli u sukob s Rimljanima u toku panonskog rata, izgleda po svemu najpriroclnija. Skordisci su bili najblii susedi Panonaca i mogli su lako da budu umeani
u bilo koji rimsko-panonski sukob. Ovom reenju smeta jedino to to
rimsko-panonski rat 156. godine nije sigurno posvedoen i to izvori
koji govore o prvom prodoru Rimljana u Panoniju ne pominju Skorcliske. Ne vidimo odakle je Opsekvens uzeo svoj podatak i zato je, ako
je u izvoru naao da se govori o Panoncima i Skordiscima, dao ovim
1

35 Usp. Zippel, 132;

Giibler, Makedonien als romische Provinz, 160;
M6csy, Pannonia, 527. - Poto je Polibije govorio o nekom panonskom ratu
(fr. 64), a kod Livija ne nalazimo nita o tome, zak lj uuje se da se ovaj prvi
rimsko-panonski sukiob morao odigrati pre 146, a posle 167. godine. A p p. Ill.
14, pominje, s druge strane, pohod nekog Kornelija na Panonce, u kome su
Rimljani pretrpeii takav neuspeh da su se posle toga rimske vojskovoe
dugo kolebale kad je trebalo da preduzmu neku akciju protiv ovog naroda.
Na drugom mestu Apijan kae da su Rimljani pre Oktavijanovog ilirskog
rata dva puta upali u teri'.oriju Segestike (Siscije). Poto nam je poznat
samo napad na Sisciju 119. godine, prvi prodor se morao odigrati jo ranije.
Sve ovo ukazuje na to da je 156. godine moglo doi do rimsko-panonskog
sukoba. Kornelije o kome govori Apijan mogao bi biti konzul 156. godine
G. Kornelije Lentu! Lup, o ijoj delatnosti inae nismo obaveteni. Dok je
njegov kolega Gaj Marcije ratovao s Dalmatima, on je mogao povesti rimsku
vojsku protiv Panonaca .. O svemu torne v. Z1ppel, 133. i d.
36 Cf. L ~ v. XLV, 29, 14 ('o Makedoniji) : regionibus, quae adfines barharis essent ... permisit (sc. Aemilius Paulus), ut praesidia armata in finibus
extremis haberent. L i v. XLV" 26, 12 (o Ilirima): praesidia (tj . r -mske garnizone) ex omnibus oppidis, arcibus, casrellis sese deducturum (sc. L. Anidum) .
37 Zippel, 128, skrenuo je panju na izraz pro agro Illyrio esse<< , koji je
kao tehniki termin bio upotrebljen u 5. knjizi Ka ton:ovih Origines ( A u l.
G e ll. noe t. At t . Xl, 3, 3), verovatno u vezi sa d .s kusijom u senatu o podjarmljivanju Roda. Ovaj izraz dozvoljava da se zak ljui da su Iliri , iako u to vreme
nisu bili pod neposredrwm rimskom upravom, predstavljali sasvim zavisnu
oblast.

219

veu vanost i pomenuo samo njih. I ova pretpostavka je, dakle, vrlo
krhka. Uz ovakvo stanje izvora svako dalje kombiniranje postaje nemogue . Miljenje da su sc Panonci u toku ovog rata nalazi>li pod vlau
Skor diska3s nije niim zasnovano, jer da su Skordisci bili glavni neprija telji Rimljana, Polibije i Apijan ne bi imali razloga da umesto njih pominju Panonce. Apijan jasno kae da su Panonci ulili strah Italicima. ~1 ~
Skordisci su mogli biti samo saveznici Pano naca.
148. Makedonija je pretvorena u rimsku provinciju sa prokonzularnim namesnikom na elu i s talnom vojnom posadom, a ve u 141. zabeleen je poraz koji su Skordisci naneli Rimljanima. To nije morao biti
prvi upad Skordiska u r imsku teritoriju. Naa dokumentacija o ovom
periodu je tako oskudan da moramo raunati sa dosta praznina. Zapaeno je da Skordisci nisu ozbiljno ugroavali Makedoniju pre nego to
je postala .pmvincij.a, pa je aJk kao objanjenje naveden njihov dogovor
sa Filipom.4o ini mi se da nemamo razloga da smatramo da su se Skord i.sci uzdravali od napada na Makedoniju iz nekih saveznikih ili prijateljs<k ih oseanja. Njihove obaveze, da ih je bilo, prestajale su uostalom
sa padom malmdonske dinastije, a to se dogodilo ne 148, ve dvadese t
godi na ranije. Ako nije bilo napada na Makedoniju pre sredine II v:::ka,
razlog su mogle biti samo borbe sa Dardancima . Meutim, n:lm ko ne
moemo biti uvereni da su nam sve njihove najezde poznate. Z:.t sukob
koji se odigrao 141. saznali smo zahvaljujui otkriu Oksirinkog papirusa sa sadrajima ( periochae) oko desetak Livijevih knjiga.41 U periohi
53. i 54. knjige itamo : Za konzulovanja Gneja Cepiona i Kvint ::~ Pompeja, Kvint Fabije Maksim, razbivi Luzitance, natera u b ekstvo Virijata.
Konzul Pompej poraen je od Numantinaca. Kod Skordiska - pretrplj en poraz.<< Izdavai p apirusa, Grenfel i Hant, misle da bi poraeni vojskovoa o kome je ovde re mogao biti konzul Cepion.42 Ta p retpostavka, meutim, nije ni na emu zasnovana. Verovatnije je da se sa
Skordiscima sukobio makedonski pretor Z 3 142/1. godinu, D. Iunius
Silanus Manlianus.43 Jer, kao to emo videti, tek se docnije pojavljuje
potreba da se u Makedoniju alju konzularne vojs ke radi spreavanj a i
savlaivanja varvarskih najezda.
Sledei sukob izmeu Skordjska i Rimljana odigrao se, bar koliko
je nama poznato, 135. godine. Prema kratkoj beleci u sadraju 56. Livijeve knjige, pretor Marko Koskonije r atovao je sa Skordiscima u Trak:iji<<.44 Uvije stavlja ovaj dogaaj u godinu u kojoj joe lkoruz.ul Fulvius
38 Prema M6csy, Panno nia, 528, ili su Sko rdisci bili saveznici Panonaca
ili se njihova vlast protezala nad panonskom teritorijom sve do Siscije. Druga
moguno s t izgleda M oiju verovatnija zbog t::>ga to je, po Liviju, iter ad
mare Adriaticum vodio kroz skordiku zemlju (v. o tome s.tr. 216) . Meutim,
iz S tr. VII, 5, 12, ne proisti e, kako misli Moi, da je teritorij a Skorcliska
dopirala na zapadu do Segestike.
3 9 A p p. Ill. 14: x~xwc; &:1t~A:A&i;~c; fLEY~ aeoc; rr~~6vwv ' h~f.o~c; ivmo['IJcre: (sc.
Kopv~f.LOc;); usp. napred nap. 35.
40 Perdrizet, Inscriptions de Delphes V, 490; R einach, Delphes et les
Bastarnes., 271, pr . l.
41 B . P. Grenfell and A. S . Hunt, Epitome of Livy, XXXVII- XL and
XLVIII- LV, The Oxyrhunchus Papyri, IV, London, 1904, 90 sqq.., Nr. 668.
42 Ibid., str. 100, red. 170- 175 (S 12); str. 113.
43 Usp. Geyer, Makedonia, 764.
44 L i v. per. LVI (S 13) .

220

Flacous pokorio Ardijejce, tj . u 135. O tome gele je dolo do sukoba izmeSkordiska i Koskonijevih legija ne bi se moglo nita odreeno ["ei.
Skordisci su, moda, doprli i do Trakije u uem smisLu, al.i rat se mogao
odigrati i u zapadnijim oblastima, u dolini Morave, na primer, pa da se
opet za njega kae da j e bio u :rrakiji.45 Vrlo je verovatno da su izazivai
rata bili Skordisci i da je Koskonije uspeo da izbaci njihove ete izvan
granica rimske provincije.
To su prvi nagovetaji one opasnosti koja e se uskoro nadviti nad
rimskom Makedonijom kao prava mo.ra. Oni pokazuju da se na ovo vreme, na sredinu II veka, odnose Strabonove rei o jaanju Skordiska i
njihovom irenju do ilirskih, pconskih i trakih planina (l'::rr\. <ocrofm)V
0' llllt'J 8tl0'n\r, fll0'i~ KCI.t J-U'\:Pl TCD V 'DJ. WlK(D V KO.t TW V rJo.tOVlKUJV KCI.t
(:<)pc!.Kiwv :rrporj1.8ov <'> pwv).~ 6 Poto su obuzdali svoje neposredne susede
Dmdance, Agrijane i drug:.:. nepoznata plemena i poto su opustoili
njihove zemlje tako da su se pretvorile u prostor pokriven neprohodnim umama na odstojanju od po nekoliko dana hoda,47 Skmdisci su
otvo.rili sebi put u bogatu i oivilizovanu Makedoniju. Oko 120. godine
poinju njihovi uestali i veoma opasni naleti na rimsku provinciju.
Talas ovih najezdi sruio se sa takvom snagom i takvom redovitou na
Makedoniju da je ozbiljno zahri nuo i zaokupio rimske vlastodrce. Koliki je znaaj Rim u to vreme pridavao makedonskom ratitu, pokazuje
injenica da se u periodu izmeu 119. i 108. godine, u operacijama protiv
Skordiska, umesto provincijski h namesnika, pojavljuju konzuli sa redovnom konzularnom vo~skom .4s Porazi rimskih legija, pust oenja i
pljakanja koja su zahvatila ne samo pogranine oblasti ve i unutranjost Makedonije zadali su takav strah rimskim okupatorima i stanovnitvu provincije da se o divljatvu i surovim obiajima ovog keltskog
naroda pnialo mnogo stolea docnije kao o neem neuvenom i neponovljenom.49
u

KIMBRI I SKORDISCl
Poetak ovog niza ponovljenih naleta Skordiska u p ravcu juga podudara se vrem enski sa pojavom Kirnbar a u srednjem Po dunaYlju. To
je navelo na pomisao da moe postojruti uzrona veza izmeu ovih dveju
pojava. Cipel i Gebler smatrali su , na primer, da je upad Kimbara primorao Skordiske da bee prema ju@u i da preu Dimsku granicu.so Meutim, u izvorrima nema direktnih podataka o tome da li su se Kimhri
zadrali u zemlJi Skordiska, da li je dolo do bor bi izmeu njih, koliko
je vremena proteklo od njihovog dolruska u Podunavlje do znamenite
bitke kod Nmeje, 113. godine, kada su germanske horde nanele prvi
1s
46

Zippel, 139; usp. i

Vuli,

Str. VII, 11-12 (S 5) .

Ratovi rimski, 80. i d.

47 Ibid. U reenici [Lz-rcx~u ll -rou-rwv -rE xcxl -rwv 'Apll ~cxtwv o[ ~cxcrcrcxp~-r~o~
dat xcxt 'Ayp ~iXvE<; xcxt &ncx &crYJ[L<Y. E!Ov"Y) , & bt6p6ouv o[ ~xopllicrxo~ iznenauj e pomen
Dasareta. Zamenica -ro\nwv odnosi se pre na Bese, o kojima je re u prethod-

nim reenicama, nego na Dardance, koji se pominju neposredno ispred ove

zameni ce.
48 Giibler, Makedonien als rom. Provinz, 167.
4 9 A m m. M ar e. XXVII, 4, 4 (v. dalje nap. 76).
221

teak poraz rimskim legijama.51 Ne znajui sve to, teko moemo stvoriti jasnu predstavu o odnosima izmedu ova dva plemena. U stva,ri,
jedino to znamo pouzdano o tome sadrano je u sledeoj Strabonovoj
reenici, napisanoj na osnovi Posejdonija: Kau da su Boji ranije iveli
na Herhnskoj gori. Kad su Kimbri udarilj na ovu oblast, Boji su ih od
bili i oni su se spustili na !star i Galate Skordiske, a zatim na Teuriste i
Tauriske, koji su takoe Galati, pa onda na Helveane ... 52 Sve ostalo
je kombinacija i pretpostavka.
Samo po sebi ne izgleda nemogue da su Kimbr.i izazvali Skordiske
da preduzmu pohode na rimsku teritoriju. Meutim, koliko se iz izvora
moe videti, ovi pohodi nemaju karakter seobe, ve su to obine plja
kake ekspedicije, koje polaze u prolee i ptred zimu se vraaju u svoje
baze.sz Otuda se ne moe govoriti o potiskivanju Skotrdiska od strane
Kimbara, ve pre, moda, o impulsu koji su oni dobili gledajui kako
Kimbri krstare po tuim zemljama. Postoji i suprotno miljenje koje
ratove Skordiska sa Rimljanima stavlja ispred najezde Kimbara. Prema tom miljenju, oslabljeni ratovima s Rimljanima, Skordtisoi nisu
bili u stanju da odbrane svoju severnru granicu od prodora Germana.
Tako Momzen govori o nepredvienim posledicama koje su rimske pobede nad Skordiscima imale po rimsku dravu, jer, su, oslabivi njihovu mo, olakale invaziju Kimbara.54 Meutim, ova pretpostavka, kao i
druga, njoj slina, prema kojoj su Skordisci sami pozvali u pomo Kimbre zbog ratova s Rimljanima, ne moe se dovesti u sklad sa hronologijom
dogaaja: u vreme kada se Kimbri pojavljuju u Podunavlju, Skordisci
nisu bili pritenjeni od Rimljana, ve su, naprotiv, sami doveli Rimljane
u vrlo teak poloaj. Tek 108. godine nj1ihovo nadiranje na jug je bilo
privremeno zaustavljeno. Izgleda prilino sigurno da su uzronici sukoba s Rimljanima bili Skordisci. Njihova teritorija se nalazila daleko od
rimske prov,i ncije, i, kJrajem II veka, oni ne bi bi1i zahvaeni rimskom
osvajakom politikom da nisu sami, veito nemirni ,j primamljeni bogatstvima civilizovanih junih zemalja, preduzimali ekspedicije koje su u
toku mnogo godina vezivale rimske vojne snage na Balkanu.
Postoji, najzad, i trea pretpostavka, prema kojoj su Kimbri, kada
su 114. upali u zemlju Sko!'duska, naili tamo na jak otpor i bili poraeni. Protiv nje go:vori injenica da su iste godine Skordisci naneli teke
gubitke rimskoj vojsci. Teko je verovati da je njihova mo bila takva
da su se oni uspeno mogli boriti na dva fronta. Pri,r odnije bi bilo pretpostavi!ti da oni ne bi bil,i krenuli protiv Makedonije da su i h napali
Kimbvi.
Postoji u kretanju Kimbra jedna neobjanjiva okolnost koja je
dala povoda da se govori o njihovim ratovima sa Skord1scima. SputaZippel, 140 sq.; Gabler, Makedonien als rom. Provinz, 162.
Cipel uzima letajski natpis (v. dalje) kao terminus ante quem za
upad Kimbara u zemlju Skordiska. To bi znailo da su se Kimbri zadrali
u ovom delu Podunavlja najmanje 6 do 7 godina, poto je natpis iz 119. godine (v. nap. 62) . a bitka kod Noreje se odigrala 113.
52 S tr. VII, 2, 2, e. 293 (S 14).
53 Napad iz 119. godine, za koji Cipel smatra da je bio neposredno izazvan najezdom Kimbara, bio je, kako se lepo vidi iz letajskog natpisa, obina
ratna ekspedioija, a ne seoba.
54 Mommsen, Rom. Gesch. Irs, 174.
50
51

222

j ui

se sa severa dolinom Dunava do Panonije, Kimbri nisu nastavili,

kako bi se moglo oekivati, prema jugu, ka Grkoj, koja je svojim bogatstvima privla-ila sve va,rvare, ve su preko zemlje Tauriska krenuli na
zapad i, to je jo udnovatije, umesto da posle pobede kod Noreje
prodru u Italiju, oni su poli dalje na zapad. Milenhof je smatrao da su
Skordisci prepreili put Kirilbrima i da su tako spasli Balkan od nove
najezde varvarske. >>Time su - kae on -- nekoliko godina p re svoje
propasti Skordisci otkupili stare grehe.":; Komeman je takoe mislio
ela je Balkansko poluostrvo moralo biti prvobitni cilj K:imbara i da
ga je otpor dunavskih Kelta spasao od te invazije.56 Na alost, ova na
prvi pogled vrlo privlana ideja ne moe se potkrepiti izvornim podacima. Namere Kimbara os taju nam nepoznate, a isto tako i dejs.tvo koje je
n jihov prolaz kroz zemlju Skoridska mogao da ima na njihovo kretanje.
Posejdonijevi m svedoanstvom o Kimbr ima koristi se Moi za svoju tezu o vladajuem poloaju Skordiska u Panoniji.57 Osnovni argumenat koji Moi navodi u prilog svoje pretpostavke jeste nepominjanje Panonaca meu narodima k,r oz ije su zemlje Kimbri proli. Prema Posejdoniju, kao to smo videli, Kimbri, odbijenj od Boja, upadaju u zemlju
Skor diska, a odatle u zemlju Tauriska. Zakljuak koji Moi izvodi iz ovoga ne ini mj se da je nuno taan: Mi ne znamo dokle su se na jug spustili Kimhri, ni kojim su se putom upravo kretali. Moda su dodirnuli
samo severne delove skordike teritorije pa nisu ni mor ali proi kroz
panonske zemlje. Ne treba zaboraviti da, sem Andizeta1, sva ostala panonska plem ena koja se p ominju u Strabona ive oko Save ili juno od
nje. Pojam Panonije u to vr eme je valo nej asan:;s
Potpuno nezasnovan ini mi se dalekoseni Moij ev zaklj ua k da su
Skordisci zadr ali svoje pozicije vlasti u Dalmaciji i u vreme kada se
orijentiu prema Makedoniji.59 Nije mi : asno na osnovi ega on twdi
da su 119. godine, kada su Rimljani po drugi put napali Sisc.iju, Skordisci bili, kao i 156, njihovi n epr-ijatelji. Videli smo kako stvar stoji s pohodom 156. U tom mtu Polibije pominje Panonce pa, prema tome, Skordisci nisu mogli da budu njihovi gospodari. O napadu pak na Sisciju
119. :ima sam o kratka beleka kod Apijana, u kojoj se ne pominje ni jedno ni drugo pleme.no Ne vidim na osnovi ega se moe tv,r diti da su paMiihlenhoff, II, 291.
E. Kornemann, Weltgeschichte des Mittelmeerraumes, Mi.inchen,
1948, 376.
55

56

M6csy , Pannonia, 528-530.

M6csy, n. m., navodi kao potvrdu za to da su u Panoniji poznata
samo tri plemena, Boji, Taurisci i Skordisci, Strabonovo mesto, VII, 3, 2
(S 48), uz napomenu da se u njemu ovi narodi lokalizuju s one strane Istra,
57

58

ini mi se da to ne proistie iz tog teksta. Strabon, naime,

kae da su skitska plemena i u nj egovo vreme ivela izmeana sa Traa
nima, a isto tako i bastarnska plemena, uglavnom sa Traanima s one strane
Istra, ali i s ovostranim. Sa ovima (tj. ovostranim) ive izmeani i keltski
narodi Boji, Skordisci i Taurisci ...<< Ne moze biti dvoumljenja da Strabon
zna za ove narode samo s ove strane Dunava.
5 " M6csy, n. d., 528: >>D.e Skordisker haben ihre dalmatinische Machtposition auch wahrend ihrer makedonischen Orientierung behalten.

rrs pcx'J "Icr't'pou.

" 0 A p p. Ill., 10: xcxt solxcxcrLv o[ 'Mrroik~ ahoi:~ urrcxxoucrcxL, solxcxm 3E: xcxt
l.:qE<ncxvot Aoux ly> K6nCf xd ME'l'EAA!.p, &[.L<p6'l'EpoL 3'ou rro),u vcr't'Epov &rrocr,fjvcxL.

223

nonska plemena sve do Sisoije bila potinjena Skordiscima. Nesumnjivo, sredinom II veka, Skordisci su razvili veliku ekspanzivnu mo, ali
nita nam ne daje pravo da u njima vidimo vlastodrce nad ogromnim
prost,ranstvima, od Siscije i Dalmacije, na zapadu, do Rebra i maltene
do Ponta, na istoku!
LETAJSKI NATPIS
Prvi u nizu napada kojima su Skordisci krajem II veka ugrozili
bezbednost rimske Makedonije posvedoen nam je u velikom natpisu
iz 119. godine, naenom u :selu Ajvati (12 km severno od Soluna).Ol Ovaj
jedinstveni po znaaju makedonski spomenik sadri odluku grada Lete
da se kvestoru Marku Aniju ukau razne poasti, za njegove mnogobrojne zasluge, a namito za pobedu koju je izvojevao nad varvarima. Natpis
je datovan 29. godinom makedonske prov,i ncijske ere.n2 Evo njegove
sadrine:
Marko Anije, Publijev sin, brinuo se i ranije o optim interesima
Makedonaca i pokazivao posebnu blagonaklonost prema gradu Leti.
Sada pak, kada su Gali nagrnuli u veLikom mnotvu i utaborili se oko
mesta Arga, poto je protiv njih krenuo pretor Sekst Pompej sa svojom
vojskom i zametnuo boj, ali je sudbina htela te je on poginuo u bici, pa
su vojnici jako klonuli duhom zbog toga, istupi kvestor Marko sa eta
ma koje su mu bile podreene, natera protivnika u bekstvo, domogne
se lea (poginulog pretora) i mnoge od njih pobi; mnogo je konja i oruja palo u njegove ruke. Da bi spasao strae u istUJrenim poloajima, pozvao ih je da se povuku u utvrenje. Kada se, nekoliko dana docnije, galski konjanici okupie u jo veem broju, a s njima doe i Tipa, poglavica
Meda, sa velikim mnotvom, (Marko) izdra snanu navalu varvara i
ne nae za potrebno da od Makedonaca zatrai da dignu na oruje nove
vojnike; jer nije hteo da gradove optereti izdacima za izdravanje trupa,
ve je radije ostav,i o narod da obavlja svoj posao, a sam krenu s vojnicima koje je imao u tvravi, ne prezajui ni pred kakvim opasnostima
i napor~ma, postroji vojsku i s pomou bogova pobedi neprijatelja:
mnoge je od njih pobio u borbi prsa u prsa, druge je zarobio, a zaplenio
je i mnogo konja i oruja. Na taj nain Marko Anije je uklonio opasnos,t i sredio p11ilike u provinciji. Zbog svega toga, vee i narod grada
Lete odluHi su da kvestora Marka Anija ovenaju maslinovim vcncem i
da u njegovu ast uvedu takmienja koja e se slaviti svake godine u
mesecu Dajsiju, kada se odravaju igre posveene dobrotvorima, i da mu
upute delegaciju da ga pozdravi i da mu estita, njemu i njegovoj vojsci.
Ova odluka i venac treba da budu istaknuti javno na tirgu, o emu treba
da se pobrinu politarsi i gradski blagajnici.<<
Velika je, dakle, i vll'lo ozbiljna bila opasnost od koje je Marko
Anije spasao Makedoniju. Situacija je bila tako teka da se oekivalo
61 Natpis je prvi objaviJO Duchesne, Revue archeologique, 1875, 6. i d.

Sada Ditt. S y 11.3 , 700 (S 15).

62 Raunanje
provincijske ere od 146. godine pokazalo se netanim
( Kubitschek, Jahrzahlung und Jahranfang im ri.imischen Makedonien, AEM,
13 (1890), 120 i d.), te i datovanje letajskog natpisa u 117. godini pre n.e. treba
odbaciti kao zastarelo.

224

da e l-imske vlasti m ob ilisati i Makedonce. Aniju se p r ipisuje u posebnu

zaslu gu to to nije ura dio . Natpis pominjc dve bitk e. Prva se odigrala u
o bla sti Arga,G:l juno od Stoba. U njoj je p ogi n uo namesnik provincije,
p retor Sekst Pompej. Na njegovo mesto stao je kves tor Marko Anije,
sa svojom voj skom, i nagnao neprijatelja u b ekstvo. Posle nekoliko elana
do e do novog sukoba - nije reeno da li n a istom mestu ili drugde -i u njemu je Anije ponovo pobedio, iako je sada imao p r otiv sebe ne
samo Gale, koj i su se okupili u jo veem broju, ve i t ra k e Me e , koje
je predvodio njihov p oglavica Tipa. Mogu e je da su posle prve bitke varvari prodrli dub lje u unutranjost Makedonije dolinorn Vardara, i da su
se p r ibliili gradu Leti, ime bi se objasnilo odu evljenje i olakanje
s kojim je njegovo stan ovnitvo primilo vest o n j.ihovom porazu.
Natpis nam n e daje ime galskog plemena koje je izvrilo prodor
u Makedoniju. Vrlo primamljiva bila je ideja da se Gali iz letajskog natp isa iclentifikuju sa Kimbrirna, s ob zirom n a to da, kao to j e poznato,
a nt i ki pisci, sve d o Ceza.rova vremena, nisu r azlikovali Germane od
Gal a pa su i Kimbre redovno sm atrali i nazivali Galima . Ipak ova p r etpostavka se mora odbaciti. Ne samo zbog toga to Kimbri n isu ratovali
n a konjima - u n atpisu se, meutim, i zri it o govori o k onjani kim odredim a - ve i zato to bi bilo udno da antika tradicija nije sauvala
seanje n a sukob Rimljana sa do tog vremena nepoznatim varvarsk im
n arodom. Bit ka kod Noreje vaila je uvek kao prvi d odir Rimljana sa
Kimbrima.M Stoga je ve odavna prihvaeno miljenje da se pod imen om Galata u letajskom natpisu kriju Skordisci. injenica da se govori
jednostavno o Galatima, bez blieg opredeljenja, kao o jednom odree
nom, poznatom galskom plemenu (u\ rwv f'u.J..c:ncJ:w i'Gvo;) upuuj e na zak lj uak da je to bilo ono galsko p leme koje je bilo najblie Makedoncima, dakle Skordisci.fi5 Savez s lVledima tak oe govori u tom smislu. Kao
to emo vide ti, Medi se i docnije vrlo esto pojavljuju k ao saveznici
Skordiska u n}ihovirn pohodima protiv Makedonaca.
Letajski natpis je od posebnog znaaja jer nam otkriva karakter
tih p ohoda. Skordisci su prikazani kao konjanici i opr avd ano j e na osnovi toga zakljuiti da su oni veinom ra tovali na konj im a. U j ednom Justinovom podatku, o kome je ve bilo r e i i koji s e odnosi na poetak
Ill vek a, govor i se o petnaest hiljada peak a i tri h iljade konjanika ko je
su panonski Gali naoruali i po slali n a Makedoniju. N e verujem da je
u pitanju razlika u na6inu ratovanja . Pre e biti da razlika lei u karakteru samih pohoda. Galski pokreti na jug, poetkom III veka, imali su
63 Ve !Vlommsen, Rom . Gesch . Irs, 170, i pr. l , pravilno lokalizuje Arg
nedaleko od Stoba . Cipel je (str. 145), na osnovi toga to su Medi mogli za
nekoliko dana da priteknu u pomo Skordiscima, izloio pretpostavku da se
Arg morao nalaziti nedaleko od teritorije Meda, moda u oblasti Str umice.
V uli, Ratovi rimski 82, kritikuje ovo shvatanje. Nalazi natpisa u oblasti
juno od Stoba omoguuju sada sigurno lokalizovanje Arga; usp. Papazoglu,
Makedonski gradovi, 232-234; B . losifovska, Prilog lokalizovanju grada Argosa u Peoniji., A 15, 1965, 117- 135.
<H Usp . Tac. Germ. 37: p rimum Cimbrorurn audita sunt arma Caeciiio
Metello et Pa pirio Carbone consulibus.
1; 5 Objavljujui letajski natpis Duchesne je s pravom zakljuio da je rc
o Skor discim a, poto u blizini Makedonij e nije u to vreme bilo drugog galskog plemena. Usp. takoe Zippel, 145; Gi:ibler, n. d ., 165 sq.; Geyer, Makedonia, 766; V uli , Rimski r atovi, 82.

15 Djela XXX

225

karakter seobe i zbog toga je i broj peaka u njima bio velik. Pohod
119. godine, kao i sv.i pohodi koji mu slede, krajem II i poetkom I veka,
bio je pljakaka ekspedicija, koja nije imala za cilj zaposedanje novih
zemalja, ve pvisvajanje pokretnih blaga. Iz svojih sedita oko ua
Save u Dunav galski konjanici mogli su za tren oka da se stvori u Makedoniji ili u T1rakiji. Ovi naleti, koji se ponekad ponavljaju iz godine u
godinu, zahtevaju veliku pokretljivost i brzinu, jer to nisu bili pograni
ni upadi, ve pohodi u daleke zemlje. Zahvaljujui letajskom natpisu mi
znamo da je osnovna udarna snaga Skordiska bila konjica.
Letajski natpis uvodi nas, sem toga, neposredno u ono stanje nesigurnosti i s1Jraha koje je pribhavanje varvarskih odreda izazivalo
kod stanovnitva pojedinih makedonskih gradova. Snaga ovih najezda
bila je takva da i redovna rimska vojska nije mogla lako da izae na
kraj s njima. Bila su potrebna tri ol\!raja pre nego to je neprijatelj
savladan 119. godine. Leta, svakako, nije bila jedini mal\!edonski grad
ij!a je bezbednost tako ozbiljno bila ugroena upadom Skordiska te
godine. Puka je sluajnost to nam je sauvana psefizma koju su njeni
organi izglasali tim povodom svome spasiocu. Konjaniki odredi sejali
su smrt i pusto kroz polja i sela. U ovoj jedinoj u to Vlreme rimskoj
provinciji na Balkanskom poluos.t rvu rimske vlasti su imale t eak zadatak da tite i stanovnitvo i svoje pozicije od ratobornih severnih sruseda,
Skordisci su bili, izgleda, neprijatelj broj jedan, jer, iako najudaljeniji,
oni su u to vreme bili glavni pokretai pohoda na Makedoniju. Ozbiljnost
situacije otkriva nam, kao to smo ve rekli, odluka Rimljana da u Makedoniju alju konzularne vojske. Poev od 119. godine, tokom jedne
decenije i vise, operacijama protiv Skordiska rukovode konzuli i prokonzuli. Makedonija doivljava u to doba jedan veoma n esrean period svoje istorije. Poto je .i zgubila politiku slobodu, ona je postala baza rimske ekspanzije na Balkanu i meta pljakak.ih pohoda svih srednjobalkanskih naroda. Tek e joj Carstvo, kao i drugim unutranjim provincijama, obezbediti mir i blagostanje.
SKORDISCI NE DAJU MIRA MAKEDONIJI

Posle bitaka o koj1ima nam govori letajski natpis, dve-tri godine ne

nita o Skordiscima. A onda poinju upadi u Makedoniju koji su
se ponavljali, tako rei , iz godine u godinu. Za rel\!onstrukciju ovog tako
zanimljivog odeljka iz istovije Skordiska i nimske Makedonije imamo,
na alost, uglavnom mrave izvode iz dela koja su o tome bil a napisana.
Gubitak odgovarajuih Livijevih knjiga upravo je nenadoknadiv u ovom
sluaju. Sauvani sadraji tih knjiga ( periochae) i veoma kratki pregledi ( epitomae) koje su na osnovi Livi jeve Istorije sastavili Eutropije,
Flor, Fest, a, prema njima, jo pozniji pisci Orozije i Jordan:is, sadre,
u najboljem sluaju, pomene dogaaja iz ovog nemirnog vremena, ali
bez ikakvih pojedinosti. Jednolinost ovih hroniarskih zapisa prek~da
jedino tr adicija o divljakoj svireposti Skordiska, koju, sa vie Hi manje
retorskih primesa, prenose svi epitomatori. Amijan Marcelin, koj.i je
takoe pomenuo skordiko-n1mske ratove, ne razlikuje se u ovoj materoiji ni po emu od ostalih pisaca. Za utvrrivanje redosleda dogaaja od
ujemo

226

koristi su takoe beleke o nimskim pobedama nad Skordiscima u trijumfalnim aktima. Najzad, postoje iz tog vremena i dva natpisa posveena Municiju Rufu, koja su znaajna kao dokumentarno svedoanstvo,
ali i ona ne sadre nekih posebnih, zanimljivih podataka.
Uz ovakvo stanje izvora, ne moemo biti sigurni da nam neki od
mnogobrojnih sukoba izmeu Skordiska i Rimljana krajem II i poet
kom I veka nije ostao nepoznat. S druge strane, od takvih ,izvora ne
moe se izvui vie nego to oni daju: hronika ratnih dogaaja koju dalje
donosimo ostaje nuno i suvoparna i nepotpuna. Ipak ona ubedljivo ilustruje znaaj111o mesto koje je borba sa Skordiscima zauzimala u nastojanjima Rimljana da uvrste svoju vlast u sredinjim oblastima Balkanskog poluostrva. Upornost pak sa kojom su Skord isci svake godine ponovo roretali na jug otkriva nam ne samo ratobornos,t ve i ilavost ovog
galskog plemena. Rimljani su se, dodue, hvalili kako se nijedan konzul
nije vratio iz Makedonije a da nije trijumfovao.6GAH, kao to emo videti, mnogi meu njim21 su skupo platili svoje trrijumfe. Nije, svakako, sluajno to se upravo seanje na divljatvo Skordiska tako dugo sauvalo.
rtve na rimskoj strani morale 1su biti teke. I, to je jo vanije, ak
i kada se ratovalo izvan pr ovincijskih granica, ovi ratovi bili su nametnuti Rimljanima. Tek pred kra j ovog per ioda poinje pokmavanje srednjobalkanskih plemena u pravom smislu te rei i prisajedinjenje njihovih
teritovija provinciji Makedoniji.
Za konzula 116. godine, Kvinta Fabija Maksima Eburna, misli se
da je ratovao u Makedoniji, i kao konzul i sledee godine, kao prokonzul.67 Ako je ova p r etpostavka, koj a se zasniva is kljuivo na interpretacij,i jednog fragmentarnog grkog natpisa, tana, onda je Fabije, po svoj
priiici, ratovao sa Skordiscima, je r se oni javljaju kao glavni neprijatelji Makedonije i sledeih godina. injenica da se njegovo ime ne nalazi
u trijumfalnim aktima daje nam pravo da zakljuimo da je Fabijev pohod - ukoliko je postojao - bio isto tako neuspean68 kao i pohod njegovog nasledni.k a na p oloa ju komandanta rimskih vojnih snaga u Makedoniji, Katona.
6 e Cic. in Pis., 16 (38): Quis unquam provinciam cum exercitu optinuit,
qui nullas ad scnatum litteras miserit? Tantam vero provi;zciam cum tallto
exercitu, Macedoniam prae<>ertim, quam tantae barbarorum gentes attmgunt,
ut semper Macedonicis imperatoribus idem fines provinciac fuerint qui gladiorum atque pilorum; ex qua aliquot praetorio imperio, consulari quidem
nemo rediit, qui incolumis fuerit, quin triwnpharet J
~ 7 Ovu pretpostavku izloio je A. W. Zumpt De Macedoniae Romanorum
pmvinciae praesidibus, Commentationum epigraphicarum vol. II, Berlin, 1854,
167- 171, na :osnovi natpisa CIG, 1543 ( = Syll.3 , 684) , iz ahajskog grada Dyme,
na kome se pominje kao namesnik Ahaje (pa, prema tome, i Makedonije)
neki Fabije. Mommsen, Rom. Gesch. l P, 170, pr. 2, ukazuje na ovu mogunost .
Gaebler, Makedonien als romische Pmvinz, 167, a prema nj emu i Geyer, Makedonia, 764, ubrajaju Fabija Maksima Eburna u namesnike Makedonije.
Milnzer, s. v. Fabius. Nr. 111, RE VI (1907), 1796-8, ne pom' nje uopte Cumptovu kombinaciju. Ni Broughton , I, 532, nema nita o toine, ali u dodatke uz
II t10m, p. 664, on ukljuuje Fabija Maksima kao namesnika Makedonije za
115. i 114. godinu.
68 Tako ve Mommsen, n .m., ukazujui na Ciceronovo tvrenj e da se
nijedan konzul nije vratio iz Makedonije a da nije trijumf'ovao. Gaebler, n. m .,
takoe kae da je Fabije podlegao u ratu sa Skordiscima. Zumpt, naprotiv,
raunao je s uspehom Fabijeva pohoda. Objanjenje koje on daje, n.d., 172
- 173, za odsustvo Fabija iz trijumfalnih akata n ije prihvatlj ivo.

IS*

227

Gaj Porcije Katon ratovao je sa Skorcliscima 114/113. godine isto

tako u svojstvu konzula i prokonzula. Livije i Eutropije kau da je ratovao ravo, sramotno (male pugnavit, ignominiose pugnavit), a prema
Floru, >>Vojska koju je poveo Katon bila je ne samo r azbijena od Skordiska ve - to lii na ?Jlamenje - potpuno unitena. I Dion Kasije
pominje teku nesreU<< Katonovu (n'1v Ka;r(l)vo~ crup.cpopav ), a . Ami jan
Marcelin je tako shvatio svoj izvor da je mislio da je propala ne samo
vojska ve i njen komandant. Katon nije poginuo u ovom ratu, ali je,
u svakom sluaju, jedva izvukao itavu glavu.69
Sledee 1131112. godine ~onzul Gaj Cecilije Metel Kaprarije imao
je vie sree i proslavio trijumf. Ovaj trijumf je docnije pominjan zbog
toga to je istog dana trijumfovao, za svoje pobede u Sardiniji, i brat
Gajev, Marko Cecilije MeteJ.7o U toku sledee dve godine, 112. i 111. boravio je u Makedoniji, najpre kao konzul, a onda kao prokonzul, Marrko
Livije Druz, pozncuti protJiv nik Gaja Graha iz 122. godine ~ otac jo znamenitijeg tribuna iz 91. godine. Njegovo ratovanje sa Skordiscima bilo je
sreno (feliciter pugnavit) i zavriilo :s e takoe trijumfom.n Fest i MarceHu kau da je Druz zadrao neprijatelja u njegovim sopstvenim gra
nicama<<, a Jordanis- da ih je satro na njihovim planinama. Kod Flora
itamo ak da ih je oterao d alje i zabranio im da prelaze Dunav.<<72 Ovo
poslednje je, svakako, netano jer e Rimljani, kao to emo videti, tek
posle nekoli~o decenija izbiti na Dunav.73 Uspesi Marka Druza izgledali
su u poreenju sa Katonovom nesreom mnogo vei nego to su bili u
stvarnosti i slava koju su mu doneli prevazilazila je njegova dela.7i U
trijumfalnim aktima pominje se sem pobede nad Skorcliscima i pobeda
nad Makedoncima.75 Pobuna Makedonaca, pokorenih pre skoro etr
deset godina, bila je, po svoj prilici, izazvana spoljnom :invazijom. Zato
neemo pogreiti ako pretpostavimo da su i ovom prilikom Skordisci
prodrli u Makedoniju i da je Marko Kms, tek poto ih je izbacio iz
provincije, nastavio ratovanje na njihovoj teritoriji.
Kao poprite ovih sukoba sa Skordiscima navodi se Trakija.7u Livije kae i za Katona kao i za Druza da su ratovali U Trakiji<< ( adversus
69 Liv. per.63(S16), Eutr. IV,24(S17), Flor. 1,39 (SlS) , Dio.
Cass. fr. 88 (S 27), Amm. Marc. XXVII, 4, 4 (S 21); v. i dalje prim. 76.
O Katonovoj sudbini usp. Miltner, s. v. Porcius, Nr. 5, RE XII (1953), 105. Ovaj
unuk Katona Cenzora i Emilija Paula bio je osuen na teku globu zbog mal
verzacija u provincijama i zavrio je ivot u izgnanstvu.
7 Fasti triumph. 111 (S 23). Metel je b~o konzul 113, a trijumfiovao je
Ill. godine; v. Munz er, s. v. Caecilius, Nr. 84, RE III (1897) , 1208. V e ll. II,
8, 2: circa eadem tempora duo Metelli fratres uno die triumphaverunt. E u tr.,
IV, 25: Gaia Caecilio Metello et Gnaeo Carbone consulibus Metelli fratres
eodem die alterum ex Thracia alterum ex Sardinia triumphum egerunt. Eutro
pije pogreno stavlj a trijumf u godinu konzulovanja, umesto u 111.
~ 1 Liv. per. 63 (S 16); Fasti triumph. a .llO (S 23); usp Miinzer, s. v. Livius, Nr. 17 RE XIII (1926) 856 sq.
72 Fest. (S 19); Amm. Marc. XVII, 4,10 (S 20); lord. 219 (S 22);
Flor. I, 39 (S 18), v. dalje prim. 76.
73 V. dalje ~Str. 250, i naroito str. 312- 314.
7 4 Usp. Cass. Dio. fr. 88 (S 27).
75 Fasti triumph. a. 110 (S 23): [ .. . de Scordist ]eis Macedonibusq.
76 Usp. (S 16, S 17, S 18, S 19, S 20, S 21, S 22) . Izvore koji se odnose
na ratove izmeu 116. i 100. godine nisam rasparala po pojedinim pohodima,
ve sam ih donela u celini, jedan iza drugog, da bi se bolje uoio njihov

228

Scordiscos in Tlzracia 1nale, odn. felicite r pugnal'it), a kod Eutropij a je

zabeleeno da je j edan od brae Metela trijumfovao ex Thracia. U Fiorovoj Epit ome ratovi sa Skorclisci ma stavljeni su p od p oglavlje Bellwn
Tlzracicwn . Fest, koji je vrlo blizak H oru, iako za ovu partiju nije mogao
iz n jega da crpe podatke, i Jordanis p oi nj u svoj e izlaganje o Trakiji nap omenom da je prelaz Rimljana u Trakiju bio u vezi. s makedonskim
ratoV'ima. Ali dok F lor kae da su se Traani , koji su nekad priznavali
make donsku vlast, digli na oruje i napali kako susedne, tako i udaljen ije krajeve i t ime izazvali intervenciju Rimljana, kod Festa i Jordanisa
t o n ij e tako jasno re eno. I oni, dodue, kau da su Traani (a meu
njima Fes t, kao i Flor , poimence pominje samo Skordiske, dok Jordanis
mec1usobni odnos i zavi snost. Kontinu irani prevodi tih odeljaka olakae praenj e dalj eg izlaganja.
Fl or. I, 39: Traki rat: Posle Makedonaca - t ako su bogovi hteli pobunie se Traani koji su n ekada bili potinjeni Makedoncima. Nije im
b ilo dosta to su upadali u susedne oblasti, ve su doli i do Tesalije i Dalmacije, pa ak i do Jadr anskog mora. Zaustavljeni tamo poto im je priroda
stala na put, oni su prelomljena koplja bacali u samo more. Za sve ovo vreme
nije bilo nijednog vida svireposti kojim oni nisu iskalili svoj bes nad zarobljenicima: rtvovali su bogovima ljudsku krv, pili je iz lobanja, skrnavili su
smr t rugajui joj se svakojako,, i vatrom i dimom, i ak su p1odove trudnih
ena up ali iz utrobe kopljima. Od svih Traana najsvirepiji bili su Skordisci,
kod kojih se prepredenost pridruila snazi: planinski i poumljeni teren odgovarao je njihovoj udi. Tako se desilo da je ne samo razbijena i naterana
u bekstvo ve - to lii n a znamenje - potpuno unitena vojska koju je bio
poveo Katon . Didij e je odagnao nazad u Trakiju ovo pleme, koje se skitalo
u slobodnim, n eorganizovanim bandama. Druz ih je otcrao jo dalje i zabranio im da p reu Dunav. Minucije ih je isterao iz cele oblasti Hebra, izgubivi,
istina, mnogo ljudi kada je na konj im a prelazio preko podmuklo zamrznute reke.
Fes t . IX : U Trakiju se prelo u vezi s makedonskim ratom. T raani
su bil i najsuroviji od svih nar oda. U predelima Trakije iveli su Skordisci,
isto tako svirepi i lukavi. O surovosti ovih naroda pria se mnogo neuvenog ;
na primer, da su nekad svoj im bogovima na rtvu prinosili zarobljenike, da
su imali ob iaj d a iz lobanja pij u ljudsku krv. Rimska vojska je esto nastradala od njih. Marko Didije je obuzdao Tra ane koji su tumanli, Marko
Druz ih je prisilio da ostanu u svojim granicama, Minucij e ih je satrao na
z ale enoj reci Hebru. Prokonzul Apije Klaudije pobedio je one koji su iveli
u (p rovinciji) Rodopi .
A m m . M ar e. XVII, 4, 4: Jedan deo Trakija naseljavali su Skordisci,
kojih ve odavno nema u tim oblastima . To su bili, kako nas u e stari pisci,
surovi i divlji ljudi, koji su svoje zarobljenike pr inosili na rtvu Beloni i
Marsu i p ohlepno pili ljudsku krv iz ispranjenih lobanja. est o uznemiravani njihovim divljatvom, Rimljani su, posle mnogih ratnih neuspeha, izgubili napos'l etku ak i celu vo jsku sa komandantom. I bid., XVII, 4. 10. Dodu e
kada je oja ala r imska drava, dok su jo bili na vlasti konzuli, Marko Didije
je zaustavio s ogm mnim naporom ova plemena, koja su dotle bila nepokorna
i lutala ne zna j ui za zakone i ureen ivot.. Druz ih je vratio u njihovu
zemlju, a Minucije pobedio u bici na r eci Hebru, koja tee sa visokih odriskih
planina, i satra:o. Posle nj ih Apije Klaudije je prcduzeo ekspediciju i unitio
preostale.
Oros . V, 23,. 17. (Od svih vojskovoa koji su ratovali sa trakim plemen ima krajem II i poetkom I veka Orozije pominje samo Apija Klaudija,
koji, kako nam je poznato, nije ratovao sa Skordiscima. Inae se njegov tekst
podudara s o stalim) : U me uvremenu Klaudi ju je poveren rat u Makedoniji.
On je razna plemena koj a su ivela r asturena na Rodopskim planinama i
koja su tada na n ajsvirepiji na in pustoila Makedoniju - izme u ostalih
zlo ina koje su vrili nad zarobljenicima (grozno je govoriti i sluati o tome)
oni su, kad im je bila potrebna aa, uzimali lj udske lobanje jo k rvave

229

navodi i Hemimontije i As tike) esto razbijali rimske vojske, ali se

samo iz opteg nj,i hovog izlaganja vidi da su ova plemena upadala u rimsku provinciju. Skmdi1sc.i su, oigledno, bili dua ovih pokreta. Ali oni
nisu bili sami, niti se svi pohocti koji se pominju kod epitomatora mmaju vezati za njih. Saglasnos;t svih izvora u stavljanju ratova sa Skordisoima u Trakiju pokazuje 'da je re o autentinoj tli'adiciji. Ova tradicija
se moe lako objasniti a da se ne mora pribei pretpostavci da su ovi
ratov,i voeni u Trakiji u u em smislu. Letajski natpis otkrio nam je
pravac nadiranja Skordiska u Makedoniju: A!rgos i Lete nalaze se u dolini Varda:ra, kuda je put iz zemlje Skordiska voctio samo dolti nom Morave.
Tim putom su se, veJ1ovatno, kretali Skorctisci i prilikom drugih svojih
pohoda na Makedoniju. Prema tome, umesto da Skordiske traimo tamo
gde ih, oigledno, nije bilo, moramo na osnovi ovih izvora zakljuiti da
je pojam Trakije bio u doba pozne republike iri i da je obuhvatao i
zemlje oko June Morave,77 Uostalom te zemlje su i docnije bile naseljene preteno trakim stanovnitvom, tako da u tome nema nieg neobinog. S druge strane, saveznitvo Skmdiska sa trakim plemenima
Meda, Besa i drugim moglo je takoe doprineti da se njihovi ratovi
s Rimljanima posmatraju k r:o deo ratova za pokoravanje Trakije.
Kao i njegov prethodnik Marko Druz, i Marko Minucije Ruf doao
je u Makedoniju kao konzul 110. j ostao da upravlja njome i sledee, 109.
godine. U Rim se vratio tek 106, kada je i trijumfovao.7S O ratovanju Minacija Rufa sa Skordiscima ostalo nam je neto V1ie svedoanstava pa
su i karakter i znaaj ovog rata jasn:ijti. Pre svega sauvana su dva natpisa koja slave njegove pobede. Jedan od tih n atpisa bio je uklesan u postolje konjanike statue koju su Delfi podigli u ast rimskog prokonzula.79 Drugi potie iz makedonskog grada Europosa.s~ Sadrina im je :skoi pokrivene kosom, ije su unutranje upljine jo bile oblivene ravo istresenim mozgom, i iz njih su pili, pohlepno i bez odvratnosti, kao iz pravih
aa : od tih naroda najkrvoedniji i najsvirepiji bili su Skordisci njih je,
dakle, kao to sam rekao, Klaudije pokuao da izbaci iz makedonskih granica i navukao na sebe velike nevolje.
I or d. 219: >>Nije bilo drugog povoda da se pree u Tra:kiju do makedonski rat. Traani su, naime, strani ljudi i od svih naroda najdivljiji, a
isto tako su surovi i Skordisci i Hemimcntiji i Astici, o ijoj neovenosti su
Rimljani pripovedali mnoge strane stvari. U estim sukobima (s njima)
rimska vojska je razbijena. Najzad, Marko Didije pokorio ih je i njihove
zemlje, pretvorene u provinciju, prihvatile su rimski jaram. Jer Marko Druz
ih je saterao u njihove planine, a Minuci je mnoge od njih pobio na reci
Rebru i pobedio. Stanovnike Rodope pobedio je Apije Klaudije ...
11 V. o tome i dalje str. 268.
78 Usp. Miinzerov lanak u RE XV (1932), 1962.
79 Ditt. Syll. 3 710 (S 24). Natpis se sastoji iz tri fragmenta koji nisu
naeni istovremeno, tako da je i njegova rekonstrukcija vrena u nekoliko
navrata; v. Perdrizet, Inscriptions de Delphes (1896), 484. i d.; Pomtow, Berl.
Phil. Woch., 1909, 796; Reinach, Delphes et les Bastarnes, 1910, 305, i pr. l, i
add. 327. i d. U Delfima je naena i votivna ploa koju je Apolonu posvetio
brat naeg Rufa, Kvint Minucije Ruf, Ditt. SylJ.3, 710 D. On je kao legat pratio
svoga brata u njegiovim pohodima na Balkanu; cf. Frontin., II 4, 3 (S 28).
O delfijskom spomeniku Marku Minuciju v. F. Schober, RE, Supp!. V (1931),
78 sq. i Hiller v. Gaertringen, s. v. Delphoi, RE IV (1901), 2576.
8o L:. B. Kouy1)(~, Nlx'l) 'Pwf-tl)(lou cr-rpwr'l)you TLf.l.Wf-tevou urro Ml)(xe:3ovLXIi~ rr6f.ew~, .'.En'l)vLxoc 5 (1932), 5-16 (S 25). O natpisu iz Demetrijade, IG IX-2, 1135,
za kOJI su J. i L. Robert, Bull. epigr. 1954, n. 152, i 1955, n. 136 a, pomiljali
da bi se mogao odnositi na M. Minucija Rufa, v. dalje str. 251 i d.

230

ro identina, s tom raziikom da delfijski natpis sadri pored grkog teksta i latinski prevod, a isto ta ko i zapis s imenima dvojice umetnikaBeoana Menekrata i Sopatra koji su izradili spomenik.St Iz natpisa
saznajemo da su Delfi (&. rc6At~ rfiv fle.)ccpwv) odnosno Europos (Eup(l)nai(l)v 11 :rn) )ct~), ovekoveili {!vim :spomenikom, zbog njegovih zasluga i
dobrodnsta'Va, >>Marka Minucija, Kvintova sina, Rufa, prokonzula rimskog, koji je pobedio u ratu protiv Gala Skordiska i protiv Besa i ostalih Traana. Ni jedan ni drugi natpis ne sadre hronoloke indicije, ali
je prirodno pretpostaviti da su oba podignuta oko 106. godine, kada je
Minucije trijumfovao.s?
Iako su oba spomenika oteena, rekonstrukcija natpisa je pouzdana jer se primerci meusobno dopunj uju. Od posebnog je interesa za
naJs mesto u kome se navode Rufovi neprijatelji. Delfijski primerak se
razlikuje od europskog po tome to stavlja ispred imena Besa lan i
predlog: T<'lv np<'J~ raMaa~ LKopoic>Tac;' Kat r<'Jv npo~ BEdcrou~ Kat TOl'c;'
AOUtOLlc;' (-)pG.tKa~ :rt6AE)10V (u natpisu iz Europosa stoji: TOV n po~ rct.AtTCX~ :::::Kopoicrr ac; Kal B e.crcroi.1~ Kal TOLJ~ )cotno uc; 8pl{.Kac; n6P.ep.ov) i time
pokazuje da je re ne o jednom ratu, ve o dvema odvojenim akcijama:
jednoj protiv Skordiska, drugoj protiv Besa i ostalih Traana.sa I trijumfalni akti po kazuju da je Minucije vodio dva rata. Jer, mada nisu u njima
sauvana imena naroda nad kojima je on trijumfovao, veliina lakune
pokazuje da su morala stajati dva imena - de Scordisteis et Thraecibus.S4 Konstatacija da je Minucije vodio, pored rata sa Skordiscima, i
poseban rat sa Traanima od velike je vanosti, kao to emo odmah
videti, u raspravljanju o mestu Minucij evog sukoba sa Skordisc.ima.
Sem natpisa i trijumfalnih akata, ratovanje Minucija Rufa pominju
i svi nama ve poznati epitomatori i Amijan Marcelin, a isto tako i Front~n u svojoj zbirci "Strategemata". Dok peDioha 65. Livijeve knjige belei
samo da je Minucije uspeno ratovao protiv Traana, Entropije kae
da je pobedio >>u Makedoniji Skorrdiske i Tribale. Kod Frontina pak kao
brojno nadmoni neprijatelji p rotiv kojih je Minucije upotrebio ratno
lukavstvo navedeni s u >>Skordisci i Daani .M Flor, Fest, Jordanis i Amijan Marcel.in zabeleili su samo po b edu koju j,e Ruf odneo na Teci Rebru.
Usp. G. Klaffenbach, Klio, 20 (1926), 88.
Pasti triumph., a. 106 (S 23). Marko i Kvint posetili su Delfe 107. godine i tim povodom je, verovatno, grad izglasao odluku o podizanju spomenika; v. Sclzober, n. d.
83 Degrassi, ILLRP-1, 337, odvaja zapetom Galleis, Scordisteis ne dajui nikakvo objanjenje za ovo odstupanje od ostalih izdanja. Meutim , upotreba lana i sveza u grkim tekstovima delfijskog i europskog natpisa, ali
i u latinskom, pokazuje da rat.&-rac; ima atributivno znaenje i da se nikako
ne moe shvatiti kao ime nekog posebnog plemena. Inae bi moralo stajati
TOV rtpo<; rat.&-ra<; xa t L:xop8[cr-cac; etc., umesto -rov npoc; rat.thcxc; L:xopiltcr-rcxc; xcxi TOV
npoc; Becrcrouc;, odnosno Galleis et Scordisteis et Besseis reliqueisque .. ., umesto Galleis Scordisteis etc. Isto tako, kao to su to primetili i J. i L. Robert,
BulL epigr. 1959, n. 2, nema nikakvog smisla nl taka koju Degrasi stavlja u
r. 6. ispred 'An61.Ac.M
84 Stmija izdanja imaju de Sr;ordisteis et Triballeis, prema Eutropiju,
koji kae da je Minucije pobedio Skordiske i Tribale, v. dalj e tekst uz sledeu
primedbu. Epigrafski spomenici ine verovatnijom dopunu de S cordisteis et
Thraecibus, koji nalazimo i kod Degrasij a (ln scr. ItaL XIli, l , 561) , Fasti Capitolini p. 107).
85 Liv. per.63(Sl6); Eutr. IV,27, (S17); Front in. II,4, 3(S28).
81

82

231

Rat je voen zimi, ,r eka je bila zaleena i Rimljani su izgubili mnogo vojnika kada su sa konjicom prelazili preko reke.
Bitka na Rebru, jedini nama poznati dogaaj iz dvogodinjeg ratovanja Minucija Rufa, dala je povoda da se uine razne pretpostavke
o Skordiscima. Smatrajuci da su glavni neprijatelji Rufovi bili Skordisci, a da su ostala traka plemena bila samo njihovi saveznici, naunici
koji su se ovim pitanjem bavili doveli su i bitku na Hebru u vezu sa
Skordiscima. To je pak pokrenulo pitanje: otkud Skordisci tako daleko
na istoku, u srcu trakih zemalja? Momzen, koji je sasvim pravilno smatrao da je dolina Morave onaj prirodni put kojim su se morale kretati
najezde Skordiska na Makedoniju, pomiljao je na mogunost da je
Flor pogreio i napisao Hebrus umesto Margus, i da je od Flora, onda,
greka prela u ostale epitome.sG Cipel je pokuao da zadri tekst epitomatora neizmenjen. Po njegovom miljenju, pojava Skordiska na 'reci
Hebl1U mogla bi se objasniti pretpostavkom da se jedan deo ovog plemena, pod pritiskom Kimbara, iselio iz Podunavlja i naselio u Trakiji.S7
Vuli je odbacio oba objanjen'a i smatra da su Skordisci mogli dopreti
do R ebra u jednom obinom ratnikom pohodu, kakve su esto preduzimali, ali je on raunao i s mogunou da se teritorija ovog plemena
prostirala na zapad do gornjeg toka Hebra.s8
Meutim, delfijski i eumpsk,i natpis su pokazali da su ova objanjenja i proizvoljna i potpuno nepotrebna. Jer nigde u izvOTima ne stoji
da je Ruf na Rebru porazio Skordiske. U poglavljima gde se nalazi podatak o bici na Hebru, Flor, Fest, Jordanis i Marcelin govore o ratovima protiv Traana uopte, a ne samo o ratovima protiv Skor diska.sg
Kod Flora to, moda, i nije t ako jasno jer se rei itaque non fusus
modo ab his... , kojima poinje nabrajanje pojedinanih pohoda, mogu
gramatiki da veu uz Skor diske, o kojima je re neposredno pre toga.
Meutim, kod ostalih epitomatora ne moe biti dvoumljenja. Festove
rei multa de saevitia praedictorum fabulosa memorantur i >>Saepe
per eos Romanus est caesus exercitus odnose se, oigledno, na sve Traane, a n e samo na Skordiske. Isto tako kod Jordanisa Ob quorum inmanitatem Romani multa et gravia pertulerunt stoj.i n e samo za Skordiske ve i za Hemimontije i Astike i o~tale Traane. I Arnijan Marcelin,
kad kae has gentes ... Marcus Didius ingenti dcstinatione pressit, Dru-

sus intra fines continuit proprios, Minucius prope amnem Hebrum ...
superatos proelio stravit, ne moe da ima na umu samo Skordiske ve
sve Traane, o koj ima je govorio u prethodnom odeljku. I sledea !l"ee
nica u kojoj se kae da je Apije Kiaudije unitio preostale (post quos
residui ab Appio Claudio... deleri) ima smisla samo ako se podrazumevaju preostali Traani, a n e preostali Skordisci<<, tim pre to znamo
da je ovaj vojskovoa ratovao u oblasti Rodopa.
86 Mommsen, Rom. Gesch. Il 8 , 171, pr. 1: Da nach Frontinus (2, 4, 3),
Velleius tmd Eutrop die von Minucius besiegte Volkerschaft d'e Skordisker
waren, so kann es nur ein Fehler v;on Horus sein, dass er statt des Margos
(Morawa) den Heboos (die Maritsa) nennt.

87

Zippel, 149. i d.

Ratovi r imski, 81. i d.

Za sve tJO sledi usp. tekstove S 18, 19, 20, 21 i 22 i njihove prevode,

88 Vuli,
89

pr. 76.

232

Prema tome, ako izvori ne kau da je Minucije Ruf na Rebru potukao Skor diske i ako, s druge strane, poasni natpisi i trijumfalni akti
govore o dva njegova rata, a ne o jednom, n emamo razloga da Skordiske traimo oko Rebr2.:, niti da I-lebrus menjamo u Margus.9o Bitka na
Rebru, oigledno, ne spada u rat sa Skordiscima. Borbe na Rebru vodene su ili protiv Besa ili protiv nekog drugog trakog plemena. Rat sa
Skordiscima morao se odiigrati, kao uvek, bilo u samoj Makedoniji . Europos se nalani u dolini Vardara isto kao i Argos i Lete- bilo severno
od nje, u dolini Morave.
Kao neprijatelji rimski u ovim ratovima pominju se jo, kao to
smo videli, pored Besa i Tribala (Eutropijc) i Daani (Frontin). Iz kratke Eutropijeve beleke ne moe se, naravno, nita dalje izvui. Medutim,
u Fmntinovoj prii o luk<Jvstvu koje je upotrebio Ruf da bi rasterao
nadmonijeg neprijatelja, Daani i Skordisci istupaju zajedno (cum a
Scordiscis Dacisque premeretu.r .. . ),!H iz ega bi se dalo zakljuiti ela su
se Daani pridruili Skordiscima u njihovom pohodu na jug. To bi bio
u stvari najranij-i pomen Daana.n Istorinost ovog podatka potvruje se
injenicom da koncem II veka poinje u istonom Banatu, u oblasti
Daana, kovanje imitacija Filipovih tetradrahma, to je moralo biti u
vezi s nekakvim prodorom Daana na jug.9:3
Delfijski i europski natpisi su kratki poasni spomenici. U njima
nema, kao u letajskom, pojedinosti koje ocrtavaju teku atmosferu :straha i patnji koje je izazvala najezda varvara. ALi, ve sama injenica da
su Delfi nali za potrebno da i~raze svoju blagodarnost rimskom prokonzulu za pobede izvojcvane nad Skordiscima i Traanima pokazuje koliko
su se ne samo Makedonci ve i Grci bojali varvarskih plemena sa severa.
Delfijsko svetilite nije moglo da zaboravi uase Brenovog pohoda. A da
strah od n ovih prodara do nje govih riznica nije bio neopravdan, pokazae skora budunost.
Uspeh M:inucija Rufa imao je velik odjek. Oko sto i pedeset godina posle toga Velej Paterkul kae da je Municije slavno trijumfovao nad
Skordiscima.94 Koliko se moe suditi po naim oskudnim izvorim a, izgleda da su tada postignuti prvi pozitivni rezultati u ratu Rimljana sa severnim susedima Makedoni je. Jer, posle Minucijeva pohoda nastupa zatije u odnos ima sa Skordiscima, koje traje skoro dve decenije.
90 Momzen i Cipel nisu mogli da znaju da je Minucije vodio dva odvojena rata. Karakteristino je, meutim, da se i posle objavljivanja delfijskog
natpisa njihova miljenja prenose od jednog do drugog naunika. Tako Tlu.ss,
RE II A (1921), 834, govori, prema Cipelu, o nastanjivanju Skordiska na Hebru
posle njihov.og povlaenja iz Grke, gde su, toboe, zajedno sa Kimbrima izvrili napad na Delfe; Munzer, RE, XV (1932), 1962, kae: Der Hauptschlag war
also jedenfalls der am Hebros gegen die Skordisker geflihrte. U najnovije
vreme AlfOldy, Scordisques, 113, takoe govori o porazu Skordiska na Hebru.
1 F r o n t i n. II, 4, 3 (S 28).
92 Ukoliko se ne eli pretpostaviti da Frontin naziva Daanima ovostrane Gete. Da su se pod imenom Daana mogli kriti Bastarni, kako misli
Reinach, Delphes et les Bastarnes, 304, ista je fantazija.
93 Pink, Mlinzpdigung der Ostkelten, 41 i 124.
94 V e ll. P a t . II, 8, 3 (S 26): . . . ela rus . . . ex Scordiscis triumphus fuit.
Od ratnog plena Minucije je izgradio u Rimu znamenit trem porticus Minucia.

233

DOBA ZATiJA

Oko dve decenije posle Minucijeve ekspedicije Skordisci se ne pojavljuju u na<im izvorima. Istina, ratovi u Ttr akij,i traju i dalje pa se
moramo pit::'Jti nisu li u n ykom od pohoda iz tog vremena koje su izvori
zabeleili pod zajednikim imenom Traana, uzeli uea i Skordisci.
Od odgovora na ovo pitanje zavis i umnogome i ocena znaaja Rufova ratovanja.
injenica da se Skordisci ne pominju nijednom sve do Sulina vremena ~ da se, s druge strane, Dardanci, o kojima se dugo nij e nita ulo,
sada pojavljuju meu varvarima koji uznemiruju rimsku provinciju,
pokazuje da je, posle Minucijeva pohoda, dolo do promena u odnosima
snaga na severnoj granici Makedonije. Skordisci su morali da napuste
svoje gospodaree poloaje i da se povuku u svoju zemlju. Daleko od
granica rimske provincije, oni nisu mogli u to vreme da budu zahvaeni
rimskom ekspanzij om, ukol.iko nisu sami svojim upadima izazivali rimske legije protiv sebe. Stoga mi se ini da u periodu koji nastupa posle
Rufove po bede Rimljani imaju posla uglavnom s Traanima u uem smislu i da je i najznaajnij~ od pohoda ovog vremena, pohod Tita Didija, bio
upravljen protiv njih, a ne protiv Skordiska, kako se obino smatra.
Ratovanje Tita Didija vezuje se uz Skordiske iz is t'ih razloga iz
kojih je i bitka na Rebru dovedena u vezu s ovim plemenom. Flor, Fest,
Arnijan i Jordanis pominju Didija meu vojskovoama koji su obuzdali
traka plemena.95 Mada oni, oevidno, i Skordiske ubrajaju meu Traane, nemamo razloga, kao to smo ve rekli, da smatramo da su svi
ratovi koje oni pominju voeni protiv Skordiska. Poto se, meutim,
takvo uverenje ukorenilo u nauci, potrebno je da u svim pojedinostima
pret,resemo i sluaj Didija.
Ciceron pominje Tita Didija kao jednu od poznatijih linosti koje
su na povratku iz Makedonije proslavile trijumf.96 Didije je bio konzul
98. godine, trijumfovao je po drugi put 93. godine ex Hispanis.97 Bio je
to homo novus, koji je svoje t,r ijumfe zasluio uspen:im ispunjavanjem
zadataka koje mu je nametala poverena magistratura.9s Poto se njegovo
ime ne nalazi u sauvanim fragmentima trijumfalnih akata do 104, njegova pretura u Makedonij,i i njegov prvi trijumf moraLi su biti u vremenu ;izmeu 104. i 98. Didijevo ratovanje u Makedoniji dovedeno je u vezu
s podatkom iz Erusebijeve hronike, prema kome su 100. godine Rimljani
odneli pobedu nad Traanima,99 i na osnovi toga je zakljueno da je
V. (S 18, 19, 20, 21 i 22) i prevod, napred, pr. 76.
e i e. in Pis. 25, 61 (S 29) .
97 Za namjeru T. Didija usp. Broughton 1, 571 i 574, pr. l; Miinzer, RE V
(1903), 407 sq. s. v. Didius, Nr. 5.
98 e i e. pro Plancio, 25, 61: Profers triumphos T . Didii et C. Marii, et
quaeris, quid simile in Plancio. Quasi vero isti, quos commemoras, propterea magistratus ceperint, quod triumpharint, et non, quia commissi sunt iis
magistratus, in quibus re bene gesta triunzpharellt, propterea trium pharint.
e i e. p ro Mur. 17: Quamquam ego iam putabam, iudices, multis viris tortibus ne ignobilitas generis obiceretur, meo labore esse perfectum, qui non
modo Curiis, Catonibus, Pompeiis, antiquis illis fortissimis viris navis haminibus, sed his recentibus, Mariis et Didiis et Caeliis commemorandis iacebant.
9 9 H i er., p. 133 f, SehOne (S 30).
95

96

234

Didije mogao upravljati Makedonijom 101. godine, poto je, s obzirom

na to da 5e konzul bio 98, ovo najnii termin koji doputa lex Villia
annalis.too Meutim, u Opsekvensa nalazimo za 104. godinu slian podatak o pobedi rimskoj nad TraanimatOJ pa bi i ova godina mogla doi u
obzir za Didijevu preturu, jer bi u tom sluaju njegov trijumf pao u
103. ili 102. godinu, dakle, u vreme za koje nam akta nisu sauvana.
Datovanje Didi jeva namesnitva u Makedoniji bilo u 101. ili u 104.
godinu kao da je u suprotnosti s tekstom epitomatora. Kod Flora i ostalih pisaca koji zavise od njega ili njegovog izvora podatak o D1diju nalazi se odmah iza podatka o Katonu, a ispred pomena Druza i Minucija.
Sem toga, Fest, Amijan i Jordanis daju Didiju ime Marcus (kod Flou:-a
nema praenomena), dok se kod Cicerona, kao to smo videli, Didije zove
Titus, a isti je sluaj i s trijumfalnim aktima za 93. godinu. To je dalo
povoda da se pretpostavi da su bila dva namesnika u Makedoniji iz porodice Didija, jedan po imenu Marko, ko,ji je 113. godine ratovao bez
trijumfa (poto ga nema u trijumfalnim aktima), i drugi Tit, koji jeratovao 101. ili 104. i trijumfiovao.toz Meutim kako je napred reeno, snagama rimsklim u Makedoniji komandovao je 113. godine konzul Cecilije
Metel, tako da izmeu Katona i Druza nema mesta za namesnitvo nekog
Marka Didtija. Izgleda mi prilino verovatno da je praenomen ,\1arcus
omaka nekog od epi tomatma (ostaiJi su ga preuzeli od njega), utoliko
verovatnij,e to ;s e i Druz zvao Manko. to se pak tie redosleda kojim
su rimske vojskovoe navedene u kratkim pregledima epitomatora, on
se moe, ini mi se, lako objasniti ako se obrati panja na Jordanisov
tekst. Ovaj hroniar, isto kao i Flor, Fest i Amijan, pominje Didija ispred
Druza i Minucija, ali se vidi da on smatra Didijev pohod kao zavrnu
operaciju, kojom je, posle mnogih nevolja i poraza, najzad (ad posti emum) nametnut rimski jaram stranom neprijatelju.103 Ratovi Druza i
MinJUcija navedeni su iza toga (sa svezom nam, koja objanjava prethodnu reenicu) kao dva najznaajnija i najpoznatija od mnogobrojnijih
ranijih sukoba.104 Stoga mislim da treba Marka Didija definitivno izbrisati i,z naih kombinacija kao nepostojeu linost i da za godinu Titova
namesnitva treba birati ili 104. iM 101.
Datovanje Didijeve preture u poslednje godine II veka pre n.e. nalazi potvrde i u tzv. Zakonu o gusarima, grkom prevodu jednog rim1

100 Gaebler, Makedon'en als ri:imische Protinz,, 169; Miinzer, RE V (1903),

408, s. v. Didius, Nr. 5.
' 01 l u l. O b s. e. 43 (S 31); Thraces a Romanis sub ac ti sunt.
1 0 2 Zippel, 147 sq. i 158; Vuli, Ratovi rimski, 86. i d. Mommsen,
Rom. Gesch. Il 8 ,, 170, stavlja Didija odmah iza Katona (Milhsam schirmte
der Praetor M. D'dius die ri:imische Grenze<<.
10 3 J or d. 219 (S 20): Ad postremum a Marco Didio et ipsi subacti et
laca eorum in provinciam redacta, iugum excepit Romanum. Nam Marcus
Drusus intus . ..
104 Miinzer, RE V (1903)" 408, objanjava redosled kod Flora na drugi
nain. On smatra da rimske vojskovoe nisu navedeni hronoloki, ve prema
tome koliko je koji od njih duboko prodro u neprijateljske zemlje. Meutim,
podaci Flora i drugih izvora su tako neprecizni i nesigurni u tom pogledu
(Flor, na primer, kae za Didija intra suam repulit Thraciam , a Jordanis
Marcus Didius intus eas in montibus eorum contrivit, dok kod Amijana
i Festa ima to isto za Druza: Drusus intra fines continuit proprios<<, d!/.arcus
Drusus intra fines proprios continuit) da se nita ne moe po njima zakljuiti u tom smislu. Usp. Vuli, Ratovi rimski, 86. i d.

235

skog zakona, koji je naen u Delfima i u kome se pominje i Tit Didije.tos

suprotno miljenju uglednih istraivaa koji su prouavali ovaj
spomenik, meni se ne ini da se podatak o Didiju moe iskoristiti za
blie utvrivanje datuma kada je izdat Zakon, niti, se, obrnuto, na osnovi
ovog Zakona moe reit~ dilema o godini Didijeva namesnitva.JOu
Delfijski natpis, jedan od najinteresantnijih epigrafskih spomenika na grkom jeziku za rimsku istoriju, govori o raznim merama koje
treba da preduzmu rimski namesnici u dvema u to vreme jedinim rimskim provincijama na Istoku, Aziji i Makedoniji, u cilju ograniavanja
gusarstva i obezbeenja slobodne plovidbe, kao i radi redovnog priticanja propisanih dabina. Na alost, natpis je tako oteen da se ne
mogu sigurno utv:rditi ni intencije zakonodavca. U jednom veem odlomku govori se o gusarstvu - zbog toga je i ceo dokumenat nazvan Lex
Delphica de piratis persequendis - ali to je, svakako, u vezi s organizacijom nimske vlasti u nedavno pokorenim maloazijskim oblastima KilikrUi, Pamfiliji, Likiji i Ukaoniji, ija se imena mogu deifrovati na poetku natpisa. Meutim, kakio je s pravom naglaeno, uguivanje gusarstva nije bio jedini predmet donetih zakonskih mera.t07 Odlomak koji
se odnosi na Makedoniju, od koga je sauvan samo mali deo, nije mogao
da ima veze s gusarstvom. Ve sam pomen Tita Didija i njegovih osvajanja pokazuje da je panja zakonodavca u ovom sluaju bila upravljena u drugom pravcu. Moemo samo a11ti to lakune koje sadri ovaj odlomak ine svaku njegovu rekonstrukciju nesigurnom, inae bismo u
njemu imali jedno zruista jedins,t veno svedoanstvo o rimskoj politici
prema pokorenim narodima na severu Makedonije na prelazu iz II u
l vek pre n.e. Ali, i ovakva kakva je, reenica u kojoj se pominje Tit
Didije dopunjava nae znanje o ovom makedonskom namesniku.
Prema rekonstrukcija koju je predloio glavni izdava delfijskog
natpisa Kolen (G. Colin) ,j koja je s nekim manjim varijantama opteprihvaena, ova reenica u prevodu glasi: Neka isto tako namesnik
konzul ili prokonzul, k/oji shodno ovom zakonu, bio to plebiscit ili zakon,
dobije kao pl'ovinciju sledeih godina Makedoniju, odmah po stupanju
na dunost krene u Trak1ju, koju je T:it Didije za vreme svog namesnitva pokol'io.tos Kraj reenice, koji je za nas najinteresantniji, je najvie
oreen, ali njegova rekonstrukcija izgleda prilino ubedljiva:
EU(6tl<;,
cn:av Et<; apx~v Eicrs AelJ, Ei<; Elpa]tKllv, l1<; Tiro<; ilEioLO<; ~y01)p.Evo[<;]
MeUitim,

105 Natpis je uklesan na stubu Paula Emilija. Fragmenti natpisa naeni

su ve krajem XIX veka, ali, mada se o njemu pisalo i ranije, tek je dvadesetih godina ovog veka ovaj znaajni epigrafski spomenik postao predmet naroite panje naunika. Bibliografiju publikacija i lanaka koji su mu u to vreme posveeni donosi G. Colin, Fouilles de Delphes III, 4 (1930), 34. Poslednje
kritiko izdanje daje isti pisac, ibid., 35. i d., sa prevodom (str. 41. i d.) i ko"
mentarom (str. 47. i d.). Tekst natpisa moe se nai i u poznatoj zbirci Riccobono, Fontes Iuris Romani Anteiustiniani, I (1940), 121. i d.
106 V. dalje.
107 Usp .., pored navedenog Kolenovog dela, str. 50, i J. Carcopino, Sur la
loi romaine du Monument de Paul-Emile a Delphes, Melanges Glotz I (1932),

114-120.

1" 8 Fouilles de Delphes, Ill, 4 (1930), 37, col. B. ll. 27-29 (S 32). N31stavak je jo vie oteen tako da se ne moe rekonstruisati. Vidi se samo toliko da je re o sprovoenju mera u provinciji, uterivanju prihoda i sl.

236

EKprin1c;sv, nopsu6t'JTW. lako osporavana,1 09 dopuna [si~ f)pt.]tKtlv ini mi

se jedino mogua. I imperativ nopsu6t1rw i umetnuta reenica fJ~ Tiroc;
tlsiOLOr . . . EKpnt]CiEV ukazuju na to da je na ovom mestu moralo
stajati~ ime neke zemlje, a to moe biti, kako po sauvanom kraju rei
. .. lKllv, tako i po onome to ina~ znamo o ratovanju Tita Didija, samo
Trakija.
Citirani odlomak delfijskog natpisa otkriva nam u vezi s Didijem
jednu znaajnu stvar: da je on pokorio deo Trakij-e i nametnuo mu trajno rimsk u vlast. Istina, i Jord anis kae da je najzad Marko (itaj: Et)
Didije njih (sc. T-raane) pokorio :i zemlju njihovu pretvorio. ~ pro:rin~
ciju i nametnuo joj jaram rimski " (ad postren1.um a Marco Dtd to et t pst
subacli et laca eorum in provinciam redacta, iugum excepit Romanum),
ali autoritet poznog hroniara suvie je malen da bismo samo na osnovi
njegovog iskaza tvrdili da je pod Titom Didijem dolo do proirenja
teritorije potinjene rimskom namesniku u Makedoniji. Iz natpisa se,
meutim, vidi da je doista tako bilo, jer se buduim namesnicima Makedonije stavlja u dunost da po dolasku u provinciju odmah krenu u n.ovoosvojenu oblUJst. To daj e naroiti znaaj Didijevom uspehu 'i objanjava ugled koji je Stt ekao u ovom ratu.
Kada je donet Zakon o gusarima, Didijev pohod je ve bio zavren.
Kako se moe iskoristiti ova hronoloka indikacija? Terminus post
quem za donoenje Zakona daje nam pomen ekspedicije protiv kilikijskih gusara pretora M. Antonija (102) i pomen konzulskog para za 100.
godinu, G. Marija i L. Valerija.uo Prema tome, natpis je mogao biti don et najranije novembra 101, kada je izvreno designiranje konzula. Kad
bismo znali da je Didije upravljao Makedonijom 101, ima li bismo samim
tim jo jedan, nii, terminus post quem. Zakon bi u tom sluaju bio iz
100. godine. Tako se obino i smatra.111 Karkopino, tavie, tumai izraz
rno CJ)J.fVOc; i:xptTIJdEv tako da na osnovi njega zakljuuje da je Didije u
vreme donoenja Zakona jo na po loaju n c..mesn.ika.112 Meutim, nepravilno je odvojiti t\ yo0p.svo; od i:xpcirtlcrsv. Particip ~yo0]1EVO~ pokazuje
samo da je Didije polmrio Trakiju za svoga names.nitva. To je moglo
biti i 104. godine pa da se opet o ovom dogaaju govori kao o neem
sasvim bliskom. Kao to smo ve rekli, n ema mogunosti da se sa sigurnou rei pitanje godine Didijeva namesnitva.
to9 Colin, n. d., 44, pr. 3. Dopuna v[x'Y)v, koju je predloio Pomtov, Klio,
17 (1922), 172, ini mi se neprihvatljiva.
uo Usp. Colin, n. d ., IV, 47, i Carcopino, n. d., 118.
111 I s traivai deifij skog Zakona
Smatrajui da treba da biraju izmeu

nisu uopte uzimali u obzir 104. godinu.

113. i 101, oni su, naravno, u Zakonu v ideli nov dokaz da treba odbac iti prvu godinu. Tako im je 101. godina, kao godina Didijeve preture,. postala jedan od elemenata za datovanje sa mog Zakona. Usp. Colin, n . d ., IV, 44, pr. 4, i IV, 49; Carcopino, n. d .,, 119.
112 Carcopino, n. d., 119: Ako se ima u vidu da delfijski Zakon govori
o ishodu Didijevog rata u prolom vremenu (~xpch'Y)crev) a da obeleava sadanjim vremenom komandujui poloaj koji je Titu Didiju omoguio QVU pobedu (~yo6fLe vo<;) morae se zakljuiti da je glas o njegovom uspehu bio jo
sasvim nov i da se on sam, imajui jo uvek imperium, nije bio vratio u Rim
da trijumfuje (u vreme donoenja Zakona) . Broughton, II, 3, i pr. 11, belei
T. Didija i pod 99. godinom kao pmmagistrata, uz napomenu da su Degrassi
(Inscr. Ital., XVII, p. 562) i Passerini (Athenaeum 12 (1934), 134 sq.) skloni da
Didijev odlazak iz Makedonije i njegov povratak u Rim stave u 100. godinu.
237

Ratovanje Tita Didija predstavlja preokret u odnosima Rima i varvarsk,i h nanada na g.r anici Makedonije. Dok su napori njegovih prethodnika bili upravljeni na odbijanje najezda i razbijanje pljakakih hordi,
Didije je prvi trajno potinio rimskoj vlasti neke trake oblasti. To je
u stvari prvo proirenjt: prema severu provincije Makedonije, poetak
onog procesa kod:i e granice ove provincije pomeriti do samog Dunava.
Nain na koji je organizovana vlast u novoosvojenoj oblasti ostaje
nam nepozna"ta. Pozniji tok dogaaja pokazuje da nije dolo do pravog
prisajedinjavanja ove oblasti provinciji Ma~edoniji, ve je, po svoj plilici, u njoj uvedena neka vrsta vojne uprave koja je obezbeivala priznavanje rimskog suvereniteta od strane pokorenih plemena. Odluka da se
makedonski namesnici po dolasku u provinciju odmah upute u ovu pograninu zonu bila je, svakako, diktirana nestabilnou tamonje sHuacij~ . Da li se iza svega toga krila i namera da se pripremi te.ren za jednu
akciju irokih razmera protiv Mit,ridata, kako misle neki naunici, tesko je rei.113
Da se vratimo sada na pitanje koje je za nas od bitne vanosti:
ima li razloga da se smatra, kao to se obino ini,l14 da su Skordisci
bili ono traka pleme protiv kojeg je Did:ije ratovao i koje je pokor io?
Videli smo, u sluaju Minucija Rufa i bitke kod Hebra, ta u stvari moe
da lei u osnoVIi ovog uverenja: ravo interpretiran tekst epitomatonl,
koji, istiui Skordiske kao najsvirepije meu Traanima, ne nabrajaju
samo pohode koje su razne rimske vojskovoe preduzimali protiv njih
ve i ratove s ostalim Traanima. Kao to smo pokazali, Minucijeva pobeda na Hebru nema veze sa Skordiscima. U poglavlju u kome Flor i drugi epitoma;tor.i govorre o tome moemo nai nekoliko rimskih vojskovoa
~oji su ratova1i u Trakij:i. Tu su Voison, Apdje K'l audije , Kurion, LukuJ.115
Tako misle Colin, n. d., IV, 51. i d.; Carcopino, n. d.,, 130. i d.
je nabrojati sva dela u kojima se Didije pominje kao pobednik nad Skordiscima. Da navedemo samo nekoliko: Gaebler, Makedonien
als r:imische Provinz, 169; Miinzer, RE V (1903) , 408, s. v. Didius, Nr. 5 (smatra da je Didi je zavrio ratove sa Skordiscima); J. Carcopino, n. d., 119 (njegovo ubeenj e da je Didije ratovao sa Skordiscima je takvo da Karkopino,
pozivajui se na Ci e. in Pis., 25, 61, i pro Plancio, 25, 61, kae da smo ve,
po Ciceronu, znali da je .Didije trijumfovao nad Skordiscima; meutim, kod
Cicerona (v. napred pr. 96. i 98), ne pominju se ni Skordisci niti neko drugo
pleme; B roughton, I, 571 (he defeated the Scordisci in Thrace, and returned . .. to celebrate a iriumph, Cic. Pis. 61, dakle, u sutini isto to i Karkopino). Zanimljivo e biti da se navedu i rei koje ovome posveuje E. Komemann u svojoj popularnoj Rimskoj istoriji (R:imische Geschichte, Stuttgart,
1938, 481) : Von allen Feldherren, die dort gekampft haben, war keiner so erfolgreich wie der eben erwahnte T. Didius, der die immer unrtihigen Skordisker wahrend seiner Pratur (101) geschlagen und dafiir bereits einen wohlverdienten ersten Tri,umph gefeiert hatte. Er hat auch Teile von Thrakien gewonnen und zur Provinz geschlagen. Poslednja reenica predstavlja nesvestan
Kornemanov ustupak: zemlja koju je Didije pripojio provinciji nije mogla
biti zemlja Skordiska, ve deo Trakije. Jedini, koliko znam, koji ne deli ovo
uverenje je Cipel. On smatra (str. 158) da je Didije mogao da pokori delove
odriske teritorije ili njihove susede, s obzirom na to da je ova traka oblast
bila pod rFmskom vlau u vreme Lukulovog pohoda, a o njenom osvajanju
nije sauvana nikakva direktna vest. Tradicionalno miljenje o Didijevoj pobedi nad Skordiscima nalazi se i u najnovijim sintezama iz rimske istorije:
H. H. Scullard, From the Gracchi to Nero, A His1lory of Rome 133 B. C. to
A. D. 68, London 1965, i H. B engtson, Grundriss der r:imischen Geschichte mit
Quellenkunde, Mi.inchen 1967.
113

11 4

238

Nemogue

Vrlo je reit nacm na koji Orozije, govorei o Klaudijevom ratovanju,

ubacuje u svoje izlaganje primedbu o divljakim obiaj<ima Traana koja
se zavrava poznatim reima da su od svdh njih najsvirepiji, najneove
niji bili SkordiscillG- mada u Vireme Klaudijeva pohoda (78-76) Skorcl~sci nisu vie predstavljali nikakvu opasnost za rimsku provinciju. Prema tome, injenica da se kod hroniara Diclije pominje uz Katona,Dr.uza
i Minucija Rufa ne daje nam pravo da zakljuujemo da je i on ratovao
sa Skordiscima. Ako pak uzmemo u obzir karakter i rezultate njegovog
rata, moi emo sa mnogo sigurnosti zakljuiti da Trakija koju je on
pokorio nije mogla b~ti zemlja Skordiska. Skordisci su iveli ipuvie daleko od granica rin1ske Makedonije da bismo pretpostavili da su oni prvi
srednjobalkanski narod koji je priznao vrhovnu vlast Rima. Poraeni od
Minuoija Rufa, oni su se povukli u svoju zemlju, gde su, bar za izvesno
vreme, bili izvan dohvata rimskih legija.
Prvi put posle sukoba s Minucijem, SkordisC!i se spominju izriito
tek u Sulino doba. U meuvremenu ratovi na severnoj granici rimske
provincije nisu pres,t ajali. 97. godine zabeleene su borbe s Medima i
Dardancima,117 a nekoliko godina docnije, za vreme namesnitva Gaja
Sentija Saturnina, sruila se na Makedoniju prava lr.JVina neprijateljskih hordi. Ciceron govori o odmetanju svih varvara<<. O kojim se plemenima upravo radi, izvori ne kau. Poimence se pominju samo Medi,
koji su, mo:Jda, imali glavnu ulogu u ovoj najezdi. Jedini su ostali verni, kao i uvek, Denteleti i oni su pomogli Saturninu ela odbrani Makedoniju.lls Pustoenja su morala biti strana: cruente vastavit - stoji u
Opsekvensa, cunctos Macedoniae fines depopulatus est - kae Orozije za trakog vou Satima. Varvar.i su tada prodrli i u Grku i oplja
kali svetilite u Dodon:i. Pomen Denteleta, koji su :Jiveli oko gornje Strume, i izwaz odmetanje<< (def ec tio), koji upotrebljava Cicm,on za obeleavanje ovog pokreta varvara, pokazuju da je mo rimskog oruja bila
doprla, na prelazu iz II u I vek, daleko na sever i da su Rimljani polagali pravo suvereniteta) nad ovim zemljama.
Traki napadi nastavljaju se osamdesetih godina I veka tako rei
bez prekida iz godine u godinu. U sadrajima izgubljenih Livijevih knjiga u kojima je bio obraen ovaj period ponavlja se kao refren reenica: >>sem toga sadri (ova knj,i ga )upade Traana u Makedoniju<<.119
115 O Vulzonu se ne zna skoro nita; usp. Zippel, 158. Ali za Apija Klaudija niko i ne pomilja da bi mogao imati veze sa Skordiscima. Fest za njega
kae: per Appium ezaudium proconsulem hi, qui Rhodopem incolebant, victi
sunt; Jordanis: Rhodopeni per Appium ezaudium devicti sunt. Isto tako dobro
je poznata i oblast .gde su ratov3'1i Kurion i Luku!, v. 312 i d.
1 16 Oros. V, 23, 17 (S 21), v. nap. 76.
117 I u l. O b s. e. 48: e eltiberi, Medi, Dmdani subacti.
H B e i e. in P is. 35 84: Denseletis, quae natio semper oboediens huic imperio etiam in illa omnium barbarorum defectione Macedoniam e. Sentio praetore tutata est .. . Usp. i L i v. per. 70: e. Sentius praetor adversus Thracas
infeliciter pugnavit. I u l. O b s., e. 53: Medorum in Macedonia gens provinciam cruente vastavit. Or o s. V, 18: rex Sothimus cum magnis Thracwn
auxiliis Graeciam ingressus cunctos Macedoniae fines depopulatus est: tandemque a e. S entio praetore superatus redire in regnum coactus.
119 L i v. per. 75 (89. godine): Praeterea incursiones Thracum in Macedoniam populationesque con tine t; per. 76 ( 88. godine): praeterea incursiones
Thracum in Macedoniam populationesque continet; per. 81 (86. godine): praeterea excursiones Thracum in Macedoniam continet; per. 82. (85. godine):

239

Da li su u ovim pohodima uestvovali i Skordisci? Nije iskljueno, narone za poslednje godine ovog dvadesetogodinjeg razdoblja u kome
se Skordisci ne pominju. Jer, osamdesetih godina, iza organizovanih, e
stih zajednikih napada vanara na Makedoniju stoji veta ruka pontskog kralja Mitridata, koji je u svojoj ekspanziji na Balkansko poluostrvo i u sukobu s Rimljanima umeo da stavi u pokret sve neprijatelje
Rima.12o Na alost, nije nam sauvano mnogo podataka o njegovim odnosima s plemenima k:coja nas interesuju. Ali ima razloga da se misli da
je u Keltima imao verne i aktivne saveznike, i to kako u Bastarnima,
koje su antiki pisci takoe smatrali Keltima i ije nam je saveznitvo
dilrektno posvedoeno, tako i u Skordiscima. Mogue je da se upravo
na Skordiske odnosi Apijanov podatak prema kome je Mitridat, pod
kraj ivota, kada je uprkos starosti i potpunoj izolovanosN kovao planove o jednom napadu ve,ih 'r azmera na Rim, pomiljao da pree Keltima, koji su mu odavna bili i ostali prijatelji, i da zajedno s njima upadne u ItalijU<<.121 Dodue, bilo bi isto tako opravdano videti u ovim Keltima Bastarne, tim pre to su Skordisci, sedamdesetih godina, kada je
zalazila Mitridatova zvezda, i sami bili znatno oslabljeni rimskim nadiranjem prema Dunavu. U svakom sluaju, teko je verovati da su Skordisci ostali po strani kada je poetkom osamdesetih godina Mitridart podbunio :s~rednjobalkanska plemena protiv rimske Makedonije i da se nisu
njemu pridruili kada je 87. i 86. okupirao T'r akiju i dobar deo Makedonije.1Z2 Njihovo uee u ovim ratovima postaje utoliko verovatnije to
se oni pominju, is,t ina samo kod jednog pisca, meu plemenima koja je
Sula pobedio 85. godine.
U pmlee 85, dok je ekao da se iz A:oije vrati Arhelaj sa Mitridatovim odgovmom na uslove za sklapanje mira koje je predloio, Sula je
ito

incursiones Thracum in Macedoniam referuntur; per. 83 (85. godine): Syllas

compluribus proeliis Thracas cecidit. - Za sve ovo vreme nalazi se na
elu rimskih snaga u Makedoniji Gaj Sentije Saturnin, u svojstvu propretora;
of Miinzer, s. v. Sentius, Nr. 3. RE II A (1923), 1509-10. Po Minceru, on je
bio u Makedoniji od 92. do 88. Po Brautonu (II, 15), od 93. do 87. Njegovo
dugo namesnitvo objanjava se prilikama u Italiji (savezniki rat) i provinciji (traki napadi podstaknuti od Mitridat<.). On je zaustavio nadiranje Mitridatovih snaga iz Trakije u Makedoniju, a njegov legat Bretije Sura zadrao je Arhelaj a kod Heroneje, P l u t ., Sulla, ll, 4: &v-rauEla "(cXP aunjl (Arhelaja,
Mitridatovog vojskovou) Bpnw~ I:ouppa~ rht~vrf)cre n-pecr~eu-.~~ [.LZV wv I:ev-.lou,
-.ou cr-.prx-.'Y)you -.~~ Maxe3ov[a~ Datovanje onih dogaaja ne moe se izvriti sa
potpunom tanou i sigurnou, ali oni, svakako, ulaze u 88. i poetak 87.
godine. (Prihvatajui Sentija kao namesnika Makedonije 88. godine, Mincer
protivurei onome to je rekao o Scipionu Azijagenu, RE IV (1900) 1 1484: lm
J. 666 = 88 wurde Scipio Augur. In demselben Jahre verwaltete er als Praetor
Makedonien und Achaia, besiegte die Skordisker, die im Bunde mit den
Maidern und Dardanen1 in Griechenland einbrochen waren und beendigte
die Kampfe mit ihnen, indem er sie bis ilber die Donau zuri.icktrieb.)
120 Th. Reinach, Mithradates Eupator, Konig von Pontos, Leipzig, 1895,
65. i d. Usp . e a s s. D i O, fr. 101, 2, ed. Dindorf: lln ol 0p~xe~ &varre~cr&tV'tE~ \mo
-.ou M~&p~lloc-.ou -.~v n "Hrre~pov xal -.'&A.Aa -.a: tJ.exp~ -.~~ Aw3wv1)~ xa-.e3prxtJ.ov, &cr-.e
xat -.o -.ou A~o~ lepov cruAijcra~.
121 A p p, Mit hr. 109: , . , &A.A'i~ Ke:A'tou~, ix rroi..Aou <plAou~ &rrl -.ij}lle o! ye:yov6-.a~ , l:rrev6e~ a~eAEl&lv t~ 't~V 'h<XAL<XV cruv ixdvo~~ E[.L~<XAELV,
122 A p p. Mit hr. 55: x<Xt I:ui..Aa~ 't~V iv -.ocrij}3e &py[av a~a-.~ElZ[.LEVO~, 'Eve-.ou~
xat Aapllavza~ xat I: ~v-.oo~, n-ep[o~xa Maxell6vwv ~Elv1), cruve:xw~ &~ Maxellovlav I:[.L~<XA
A.6v-.a, E:m&lv l:rr6p8e~, xat 'tov cr'tpa-.ov l:yu[.LV<X~e, xal ixp'Y)[.L<X'tl~e'to O[.LOU.
240

iskoristio predah i zaratio protiv plemena koja su stalno uznemiravala

Makedoniju. Kako Apijan kae, on je od tog rata imao trostruku korist:
.edno to je plemena pokorio, drugo to j e vojsku uvcbao i tree novca sebi stekao. Apij an pominje kao neprijatelje samo Datdance, Enete i Sinte, dok Plutarh kae da je Sula upao u Mediku i tamo osvajao.m
Kod Eutropija pak itamo da j e U to vreme Sula to pobedio to primio
na veru Dardance, Skordiske, Deimate i Mede.124 Pomen Skordiska kod
Entropija daje, moda, za pravo onima koji predlau da se ime ovog
plemena proita i u fragmentu Gran:ija Licinijana u kome se govori
o ovom Sulinom pohodu. >>Dok se pregovaralo o uslovima za mir - stoji
kod Licinija na - legat Hortenzije razbio je Mee i Dar dance, koji su
uznemiravali saveznike, a Suia sam povede vojsku u Mediku, pre nego
to e prei u Aziju na sastanak s Mitridatom. Quo Dardanos et Denseletas caesis hostibus, qui Macedoniam vexabant, in deditionem recepit.t25
Emendacija poslednje, oigledno iskvarene, reenice koju je dao Momzen - Dmdanos quoque et Denseletas ceterosque, qui Macedoniam vexabant. . . - potpuno je ubedljjva, ali s obzirom na Entropija i isp11avka
>>Scordiscosque umesto ceterosqtte je talwe prihvatljivaJ2(j Prema
tome, slino Apijanu, i Li.cin.ijan izdvaja pohod u Mediku kao neto
posebno, a od plemena kojima je Sula nametnuo r imski suverenitet n abraja Darda nce i Dentelete, i, moda, Skordiske.

POHOD KORNELIJA SCIPIONA AZIJAGENA

Da su Skordisci uestvovali u svim ili u ve6ni pohoda koje su varvaDi preduzeli protiv Makedonije osamdesetih godina I veka, moemo
zaklj uiti i p o to m e to su, iako su bili dalje od Makedonije nego Medi,
Dardanci i Denteleti, pre o'V:i.h izazvali protiv sebe silu rimskog oruja.
U vreme ratova s Mitridatom i graanskog rata u Rimu dolo je do novog
upada Skordiska, Meda i Dardanaca u Makedoniju i Grku. Ovo g puta
dogodilo se ono od ega su Delfi odavna strepili: varvari su prod r li do
njihovog svetmta, o:pljakal,i ga i spalili. Dogaaj, koji je odjeknuo irom
grko-rimskog sveta, postao je sudbonosan za Skordiske, j er je vojskovoa Lucije Kornelije Scipion b acio na n jih sve svoje snage i, ako ne
unitio, kako to izvori kau, ono, svakako, za dugo vremena slomio njihovu mo.
O ratu Skordiska ;s Kornelijem Scipionom govol'i nam neto opirnije samo Apija n. Nj egovo j e izlaganj e, meutim , takvo da nam stvara
razne tekoe i doputa razliite i nterpretacije. Otuda i velika razmimoilaenja meu naunioima u pogledu kako datovanja ovog pohoda, tako
12s P l u t. Sulla 23 : brl -rou'!otc; ex.n~f.LtJ!ac; txElvov (sc . '!Ov 'Apzuaov) whoc; dc;
x.al -rli 1t0t,M 3 tarrop6~crac; rr&Atv &v ~cr-rpe:~e:v dc; Max.e:aov la\1 . ' .

'!~V Ma taLK~V ev~~aAE,

124 E u tr. V, 7 (S 34). Dalmati su, svakako, pogreno navedeni umesto

manje poznatih Denteleta. L i v. per. 83 (S 35), govo['i samo uopteno o Traa
nima.
tzs Grani Li c ini ani XXXV, p. 27, ed. Elemisch (S 33).
126 Usp. kritiki aparat u izdanju Flemia (v. pret. prim.). O ovom ratu
govorim opirnije u odeljku o Dardancima.

16 Djela XXX

241

i njegovog ishoda.127 Apijan najpre pominje Skordiske kao jedno od nekada najmonijih ilirskih plemena i kae da su zbog 'r atova sa 5usedima
i sa Rimljanima skoro potpuno istrebljeni. Zauim ubacuje priu o pohodu Kelta (ko1e on brka sa Kimbrima) i ilkskih Autarijata na Delfe i
o kazni koju im je Apolon. poslao zbog skrnavlje nja njegovog svetilita,12s
te nastavlja:
Takav je, dakle, kraj be zbotvu Ilira ,i Kelta uinio bog. Ali se oni
i posle toga nisu libili da sk.r nave svetinje, ve su ponovo, od Iliraca
najvie Skordisci, ali i Medi i Dardanci, zajedno s Keltima, upali u Makedonijru i Grku i mnoga su svetilita opljakali, m..eu kojima i delfijsko, pretrpevi i tom p niEkom mnogo rtava. Rimljani pak, poto je to
bila ve trideset i druga godina od njihovog prvog sukoba s Keltima
i poto su otada s vremena n a vreme ;r atov2li s njima, zarate na Iliire
zbog ovog svetogra pod voistvom Lucija Scipio na- jer su u to vreme
oni ve upravljali Grkom i Makedonijom. I kau da se susedi nisu pridruili bezbonim napadaima, ve su 'i h namerno prepustili Scipionu,
bez pomoi, imajui na umu nevolje koje su sve Ilire snale zbog Autar~jata. Scipion je Skordiske unitio i, ukoliko je neto ti preostalo od
njih, pobegli su i naselili se oko Dunava i na n: egovim ostrvima. S Medima pak i Dardancima sporazumeo se, jer su ga oni podmitili svetim
zlatom. A neko je rekao, od italslcih pisaca, da su zbog toga graanski
ratm11i kod Rimljani uzeli maha posle Lucija i doveli do samovlade.129
Osnovnu tekou prilikom upotrebe ovog teksta p r edstavlja identif,i kovanje vojskovoe Lucija Scipiona i datovanje njegovog pohoda. Apijan kae da se rat odirao trideset i druge godine posle prvog sukoba
koj.i su Rimljanima imali s KeUima ( !"xovT f~ ~ OIJ 8c.IJTFpov Kat rptaKO<:>Tov
E TO~ a:rto 1'~~ :rt p :i'r l)~ E ~ Kc. ATOU~ :rrc.[pw;) ,j da su se Grci i Makedonci tada
nalazili pod rimskJOm vlau (i'J Oll ruN Tc 'E1.1.~vruv Ka t Maxc86vwv :rtpocrruro [JVH'~ o[ 'Pw11a'o:). Ove dve stvari se, oigledno, ne mogu dovesti
u skilad ako se pod Keltima podrazumevaju Gali i ako se tddeset druga
godina rauna od 390, ili 387) 6. godine, kada su oni izvrHi svoj prvi,
znameni:ti napad na Rim. Posto'e dva izbza: ili se pod Keltima misli na
drugi narod - Kimbre, Skordiske - i prema tome i datum od koga se
raounaju trideset dve godine je drugi, ili je broj godina pogrean. I jedna
i druga mogunost i skmiene su u nauci i dale su razne kombinacije.
Predloeno je da se umesto Oc(l't'cpov Ka i Tpta Ko crTov ita ota KocrtO<:>Tov w ; i da se tako, raunajui od 390. godine, dobije 190.1 30 Te
godine je Lucije Kornelije Scipion, brat velikog Afrikanca, vraajui se
iz Male Azije s vojskom kroz Trakiju i Makedoniju na svom putu bio
napadnut od nekih trakih plemena. Nije li to Apijanov Lucije Scipion?
. Iako su to pretpostavili ugled111i naunici, kao Drojzen, za svakoga ko
1 27 Vrlo iscrpnu analizu i kritiku Apijanova teksta, uz pretresanje svih
problema koje on postavlja. daje J. Dobia u V glavi svojih Studie k Appianove knize Illyrske, str. 47-67: Tieti vypleneni Delf a ponika Skord'sku. Na
njega upuujem za sve pojedinosti koje nisu u neposrednoj vezi s naim predmetom istraivanja.
12s O tome v. u odeljku o Autarijatima, str. 90 i d.
129 App. Ill. 5 (S 36).
130 Tako, npr. , Droysen, Dard. Fiirstentum, 90. Ovu ispravku prihvatio je
i izdava Apijana Schweighauser, v. krit. apar. u izd. Mendelssohna. Usp. i
Lenk, s. v. Maidoi, RE XIV (1928), 541.

242

malo bolje poznaje istoriju Skordiska ova je kombinacija nemogua .

Uostalom, ona je u protivurenosti s Apijanovim iskazom da su se Grci i
Makedonci u vreme Scipionova pohoda nalaziLi pod rimskom vlau .
Iz istih razloga mora sc odbaciti i emendacja r'icll tcpov Kat rptrcKOCl'Tov K<Xt otaKocrtoMov,tst jer ona daje, a.ko se poe od iste, 390. godine,
godinu, koja takoe prethodi pokoravanju Makedonije i Grke. Ne vidim kako se ova godina uopte mogla ozbiljno uzeti u obzir za pohod
Scipiona protiv Skordiska. Te godine je L. Kornelije Scipion Nazika ratovao sa Dalmatirna i trijumfovao nad njima, ali to ne moe imati nikakve veze s dogaajima o kojima govori Apijan u citiranom odlomku.
Od iste polazne take, galskog napada na Rim 390, dolazi se, ako se
broj godina ispravi u OeUl'epov KC!.l rptmcocr(tad) rov Gro;, u Sulino doba,
88. godinu.m Ovu emendaciju prihvata, pored ostalih, i odlini poznavalac Apijanove Ili1rske knjige Dobija. Ali on smatra da se i kod Apijana
moe uzeti kao godina galskog napada na Rim 387/6,m pa bi se oduzimanjem tri stotine i dve godine od ovog datuma dobila 84. godina, koja
je, kao to emo videti, po njegovom miljenju, i iz drugih razloga najverovatnija.
Meutim, nije nimalo sigurno da je Apijan, govorei o prvom sukobu Rimljana s Keltima, mislio na galski napad na Rim. KJOnstrukcija
umetnute reenice 'Pwp.<X10l 8' sxovrE~ I'jOI] OEllTEpov K<Xt cptaKOCiTOV Gro~
ano rij; npCt ) fi]~ E~ KE)cTOUc;' Jteipa;, l' EKEivou :TtOAE]J.OUVTcc;' <XlJT01t; EK
<)tcr.Cil'I]]J.arwv, E:TtlcrrparEuoucrt . . . ne dozvoljava da se misli na dogaaj koji je bio nekoliko vekova udaljen od onoga o kome je tle i koji
nije bio u neposrednoj vezi s predmetom izlaganja. Rei f'xovret; 1)81], koje
treba prevesti sa poto je ve bila ... , ukazuju na jedan period estih
sukoba s istim plemenom. Stoga se pretpostavka da je u Apijanovom
tekstu godina pogreno data mora primiti sa rezervom.
Apijan ne zove Keltima samo Gale. On upotrebljava isti naziv u pasusu koj,i prethodi ovom - i za Kimbre.134 S druge strane, kad kae
da su Skordisci, Medi i Dardanci izvrili napad na Makedoniju zajedno
s Keltima &)la roi; KEhoi:~, jedva da je mogao da misrLi na Kimbre.
Jer, prvi sukob Rimljana s Kimbrima bio je 113. godine :i trideset dve
godine posle toga ne uje se nita vie o ovom germanskom plemenu.
Uostalom, Kimbri .nisu nikad ni doli do Delfa. Apijanove rei 6)1cr. ;oi:~
KEATO-s ne mogu se odnositi na njih. Ostaje samo jedno reenje: ako narod koji Apijan na ovom mestu zove Keltima nisu ni Gali ni Kimbri, to
onda mogu biti S2jmo Skordisci. Istina, on izriito na:uiva Skordiske Ilirima, i ovde i ranije,t35 ali to je upravo i razlog to je dolo do zabune.
Jer su Skordisci u vreme svojih najezda na Makedoniju smatrani Kelti131 Usp. Dobia, 48, gde su navedena imena pisaca koji su se opredelili
za ovu emendaciju.
132 Ovu ispravku predloio je prvi H. Pomtow, Die drei Brande des Tcmples zu Delphi, Rhein. Mus. f. Phil.,, 51 (1896), 369. i d.
133 Dobia, 54 i d. Apijan datuje prvi prodor Gala do Rima reima bl.uiJ.m6:3wv To i:~ "EAf-YJcrLv l:rr't'ck x!Xl svzv~xov't'IX "(E"(EVYJiJ.svwv ( Kelt. 2, 1 ). One se mogu
shvatiti tako da se to dogodilo u toku 97. olimpijade, tj. izmeu 392/ 1. i 38918.
godine, ali je vemvatnije, kako je Ed. Meyer, Geschichte des Altertums V,
1902, 152, pretpostavio, da znae po isteku 97. olimpijade<<, tj. na poetku 93.
olimpijade.
134 A rp p . Ill. 3-4; v. o tome opirnije str. 90~91.
135 V. dalje str. 265, 267.

16''

243

ma i izvori kojima se korils.ti Apijan govorili su esto o upadima Skordiska ne navodei njihovog posebnog im ena. Smatrajui Skordiske Ilirima,
Apijan je pomenuo Kelte kao da se radi o drugom narodu. Tako se jedino moe objasniti neobino Dp.a. TO i~ K 2 AT0\~ . 136 Ovu objanjenje ne
iskljuuje mogunost da se u drugoj reenici Apijanovog izveta a o pohodu Skordiska, Meda i "Dardanaca u Makedoniju :i Grku, u kojoj se odreuje godina Scipionovog rata, pod prvim sukobom Rimljana sa Keltim ~.; misli upravo na njihov sukob s Kimb~ima. U tom sluaju dobija se,
ako se od 113. godine oduzmu trideset dve, 82/ 1. godina kao godina Scipionova pohoda.137
Ako se pak uzme da je Apijan, odnosno njegov izvor, imao u vidu
prvi sukob Rimljana sa Skorcliscima, godina Soipionovog rata znatno bi
se pomerila unazad, jer se prvi sukob Rimljana sa Skordisoima koji
nam je poznat dogodio ve 141. godine, a 1nogue je ela to i nije bio
prv:i.tss Mogla bi se, dodue ne bez natezanja, uzeti kao polazna taka za
i z raunavanje traene godine velika najezda Skordiska i Meda koju pominje letajski natpis iz 119. godine.1 sa Ovaj je dogaaj, sudei po trago-
13 6 Zippel, 141 " 147. i 160, razlikuje dva pohoda Skordiska na Delfe, jedan
posle 114. u zajednici s Kimbrima, drugi 83-ih godina. Ali on ne daje analizu
Apijanovog teksta iz koje bi se videla opravdanost ovog zakljuka. Apijan doista govori o dva pohoda na Delfe, ali prvi, onaj zbog koga je Kelte (odnosno
Kimbre, kako Apijan kae) i Autarijate snala Apolonova kazna, svakako je
identian s poznatim pohodom na Delfe 279. godine . Drugi pak pohod, o kome
je re u navedenom odeljku, predstavlja neposredni povod za odmazdu Scipionovu. Za nekakav pohod 114. sa Kimbrima ili u vezi s njihovom najezdom
nema mesta.
137 Ovo miljenje zastupa u jednom svom ranijem lanku H. Pomtow,
Philologus, 54 (1895), 368, a njega uzima ka10 mogue i A. Reinach, Delphes
et les Bastarnes, 320; cf. Dob 'a, 49. i d. Izmeu ostalih i Niese, Rom. Gesch.,
1923 5 , 214, pr. 5, uzima 81. godinu kao godinu Scipionova pohoda protiv Skordiska.
1" 8 Mommsen, Rom . Gesch. II 8 , 171 , pr. 2, smatra da se ne moe tano
utvrditi godina Scipionova pohoda poto nam nije poznato kada se odigrao
prvi sukob Rimljana sa Skordiscima. Po njegovom miljenju, to se moralo
desiti uskoro posle 146. Meutim, ako se poe od 146. kao najranije mogue
godine, dobija se 114. godina, kada je Porcije Katon bio poraen od Skorcliska. Daux, Delphes 394,. pr. 3, ukazuje na to ela je verovatno, takvim raw1a
njem Hugh Last, CAH , IX (1932), 108, mogao doi do zakljuka da je poraz
koji su Skorclisci naneli konzulu Katonu bio tako potpun ela je neprijatelj
bio u stanju ela prodre u Grku sve do Delfa . Momzen nije, svakako, ovo pi
tanje preistio, jer on uzima kao terrni11us ante quem savezniki rat (91), ne
\'odei rauna o tome ta Apijan kae o zavoenju samovlacle. S druge strane,
kae da se pohod mogao dogoditi u vremenu izmeu 104. i 98 (ukoliko se zavrio trijumfom), to, opet, ostavlja u vazduhu razmak od trideset dve godine
koji daje Apijan.
139 Zippel, 176. i cl., smatra da se kao prvi sukob s Keltirna moe uzeti
rat za koji smo saznali iz letajskog natpisa. Datujui po staroj hronologiii
ov?.j natpis u 117. godinu, on stavlja Kornelijevo namesnitvo u 85 .. Ovu godinu prihvata i N. Vuli, Izgnanje Skordiska, 36. Na dru~om mestu, Ratovi rimski, 92. i cl., Vuli naglaava ela nemamo prava da poemo od 118. godine, jer
je pohod te godine bio, moda, samo prvi poznati pohod u nizu ratova koji
ispunjavaju poslednje decenije II veka i poetak I veka pre n.e., ali ne i prvi
uopte. Kritikujui ubedljivo Momzenovo, Cipelovo i Mincerovo (RE IV
(1900), 1483, s. v. Cornelius) miljenje o ovom pitanju, Vuli ne dolazi do
odreenog rezultata. Izgleda kao da mu nisu bile poznate emenclacije brojke u
Apijanovum tekstu, jer je verovatniie ela je Mincer 88. godinu dobio na tai
nain to je od 390, odbio 302 nego ela je pogreio u raunu i od 118. odbivi
32, dobio 88, umesto 86, kako pie Vuli. Broughton, II, 58. i pr. 2, opredelju-

244

vima koji su do nas doii, duboko potresao grki svet i moda je kod
grkih pisaca i bio zabeleen kao prvi sukob sa Skordiscima. Ako se to
prihvati, onda dobijamo 88. godinu kao godinu Scipionova pohoda.
Treba, najzad, rei da je i 114. godina, godina nesrenog rata M.
Porcija Katona sa Skordiscima, uzimana kao godina prvog sukoba Rimljana sa Keltima. Sada, kada znamo za rat iz 119, ova kombinacija nam
izgleda najmanje opravdana.
Kao to se vidi, polazna taka od koje treba izraunati godinu Scipionovog pohoda protiv Skordiska ne moe biti sigurno utvrena. Ipak,
ako ostavimo na stranu reenja koja nisu vodila rauna o tome da je
146. godina terminus ante quem non, sva ostala uglavnom nas vode u
osamdesete godine I veka: u 88. godinu ako od 390. odbijemo 302 godine
il:i ako od 120/ 119. odbijemo 32; 84. godinu ako od 387/ 6. odbijemo 302;
najzad, 81. godinu nko od 113. odbijemo 32. Na ,i stu epohu ukazuje 'i podatak koji je zabeleen na kraju Apijanovog odlomka, prema kome j e podmiivanje Lucija Scipiona ukradenim svetim zlatom imalo za posledicu,
po miljenju nekog italskog istoriara, rasplamsavanje graanskog rata
u Rimu i uspostavljanje samovlade (povapxia). Izrazom povapxia mogla
je da se obelei samo Sulina diktatura.l40 Potpuno su u skladu s tim i
dva dmga svedoanstva o spaljivanju delfijskog svetilita. Plutarh kae
da su hram u Delfima spalili Medi za vreme Mitridatovih ratova i graanskog rata u Rimu,t41 a kod Hijeronima je u okviru 84/ 3. godine zabeleeno da je >>po trei put spaljen delfijski hram od Traana i u Rimu
Kapitolij<<.l42 Osamdesetih godina postoji i linost koju moemo identifikovati sa Lucijem Scipionom Apijanovim: to je L. Kornelije Scipion
AZJijagen, konzul 83. godine. Da vidimo da li se, imajui u vidu optu si
jui se za 85 . godinu, kae da se ta godina moe dobiti kada se od 387. odbije
302, ili od 117. godine trijumfa Metela Delmatika, 32 godine (otherwise it
may refer to the triumph of Metellus Delmaticus 32 years before in 117). Tri-

jumf Metele Delmatika ne moe imati nikakve veze s dogaajima u Makedoniji, a 117. godina je, kao to smo videli, uzimana u obzir kao polazna taka
za raunanje godine Scipionova pohoda zbog toga to se po starom raunanju
smatralo da je letajski natpis iz te godine. (Brautonu je na istom mestu promakla jo jedna omaka: lanak o Makedoniji u Pauly-Wissowa je iz Gajerovog, a ne Geblerovog, pera.)
140 Dobia, 59. i d., s pravom odbija pomisao Renaka, Delphes et les Bastarnes, 314, pr. 2, da bi prevrat o kome g~ovori Apijan mogao biti pad republike i uspostavljanje monarhije pod Avgustom. Dobija navodi mesta iz Apijanove knjige o graanskim ratovima (Emph. l, 82, i I, 3, 9), u lmjima se za
Sulu upotrebljava isti izraz: iJ.OV()(pxov E:()(u-rov &nzqrl)ve. I za razbuktavanje grac1anskog rata iJ.e:-rci Ae:ux.wv, kako stoji u odlomku iz Ilirske knjige koji prou a
vamo, Dobija nalazi analogiju u Emph. I, 95, 441, gde Sula objavljuje u komicijama da e kazniti sve one koji su saraivali s neprijateljem posle onog
dana kada je konzul Scipion prekrio nijhov sporazum.
141 P l u t. N uma, 9: ii:v tl.e::Acpo~~ 38 -rou wou X()(T()(7tp1Ja6no~ uno M~3c.uv rtepl

3 Ta l\IILpLO()(TLXa X()(l TOV EiJ.(jlUALOV ' Pc.uiJ.dC.U\1 1tOAE:iJ.OV &iJ-O( -rif> ~WiJ-0 TO nup ~(jl()(Vlu81].
Oigledno je da M~oc.uv stoji umesto l\1()(loc.uv (neki stariji pisci dovodili su ovo

mesto u vezu s persijskim ratovima, v. Dobia, 51 ).

142 E u s. Chron., ed. R. Heim., p. 151 : Templum tertio apud Delfos a
7 hracibus incensum et Romae Capitolium. - Poslednji pretresa sve pmbieme
koje postavlja pljakanje i spaljivanje delfiiskog hrama od strane Meda i
njihovih saveznika G. Daux, Delphes aux Ue et au Je siecles, 1936, 392-397.
Odbacujui datovanje u kraj II veka, Do istie da bi u to vreme i Delfi i Atina
nali sredstava da obnove poru~eno svetilite. 80-ih godina je to ve bilo
nemogue pa se moralo ekati na obnovu do vremena carstva.
245

tuaciju u Rimu i u provinCIJ.l 1 njegovu linu karijeru, moe blie

utvrditi godina kada je ratovao sa Skordiscima.
Kao konzul Lucije Scipion je 83. bio na elu otpora koji je senat
pruio Suli i .izvrilz.1c njegovog consultum ultimum. Posle Suline pobede
bio je proskribovan i pobegao je u Masahju, gde je uskoro i umro.w
Prema tome, posle 83. on nije mogao biti na poloaju niti rukovoditi
kakvom akcijom. Time se vremenski razmak u koji se moe datovati njegovo ratovanje sa Skordiscima suava na godine 88-84. Pretpostavke
koje njegov pohod St avljaju u 81. godinu moraju se odbaciti kao nemogue. S druge strane, poto se zna da je Sula 85. ratovao s istim pleme
nima sa kojima i Scipion, postavlja se pitanje da li je Scipion bio u Makedoniji i ratovao sa Slmrdiscima pre ili posle Sule. Miljenja o ovom
pitanju su upravo podeljena: jedni datuju Soipionov pohod 88. godinom
i smatraju da je od 88. do 86. Azijagen upravljao Makedonijom kao pretor; drugi, naprotiv, stavljaju njegov pohod posle Sulina odlaska iz Makedonije i datuju ga u 84. godinu.t44
Nekoliko momenata se moraju .imati u vidu kada se raspravlja o
ovom pitanju. Poznato je da je Sula 86. godine, da bi se izvukao iz finansijskih t~ekoa u koje je bio zapao, ispraznio riznice delfijskog, epidaurskog i olimpijskog hrama.145 Da li bi za njega ostalo togod da su varvari godinu-dve dana pre toga opljakali i spalili delfijsko svetil:ite?146
Mnogo je vevovatnije, samo po sebi, da je Sutina akcija prethodila varvarskom napadu. Ni iz ega se ne vidi da je Sula postigao neke trajnije
rezultate. Vie je harao i zastraivao susede koji su uznemiravali Makedoniju nego to ih je pokorio. Nema nieg neobinog u tome to su plemena koja su mu izrazila pokornost iskoristila njegov odlazak iz Makedonije da bi se osvetila za nedela rimskih legionara i to su nala
dovoljno snage da prodru ak do Delfa.J47 Da je zaista tako bilo i da je
Miinzer, Cornelius,. 1484.
Pre Sulinog boravka u Makedoniji i njegovog ratovanja sa varvarima koji su uznem;ravali provinciju datuju Scipionov pohod: Gaebler, Makedonien als romische Provinz, 170; Geyer, Makedonia, 766; Vuli, Ratovi rimski, 36; Mii.nzer, Cornelius, 1484; Perdrizet, Inscripti:ons de Delphes, 494. Usp.
i M6csy, Pannonia, 530; Alfoldy, Scord'sques, 113. Posle Sule: Pomtow, Die
drei Brande des Tempels zu Delphi, Rhen. Mus., Sl (1896), i d.; Hiller v.
Gaertringen, s. v. Delphi, RE IV (1900), 2577; Reinach, Delphes et les Bastarnes, 315. i d.; Dobia, 57. i d.; Daux, Delphes, 395. Usp. i E.TepoB, IlpoyqBaHH51
I, 21.
145 P l u t. Sulla, 12: 'Errd 3E: xe<l XP1iiJ.cX:rwv ~3et rrof.Awv rrpo~ -rov rr6AEIJ.OV, &xl143

t 44

VEL -r.X T~~ 'Et-Ati3o~ J.crUAC<, TOUTO iJ.EoV E~ 'Em3w.\pou, TOUTO 3e s~ '0AU!J.7tl<X~ -r.X XC<AAL<JTC< xe<t rro),u-reA.:cr-re<-re< -rw v &ve<81)1J.OC-rwv IJ.ETC<7tE!J.7r6iJ.EVO~. "Eypw~s Ile xcxt -roi~ 'A~J.
cp~x-r6ocrt~ d~ ~eAcpo6~, ll-rL -r~, XP~IJ.e<,'e< -rou ~eou (3s~nov, e'i1) xo,IJ.tcryti~e<t rrpo~ e<u:6v ~
ye<p cpuAe<~et\1 e<crcpe<AE:cr-repov 1) xe<L e<rrozp1)ae<!J.evo~ e<rro3waeLv oux EAe<-r-rw . . . D 1 o d.
XXXVIII i XXXIX, 7: '0 L:uf.Ae<~ XP1)1J.OC-rwv &rropo6~J.evo~ srrs(3e<As -r.X~ zdpe<~ -rpLalv
!epoi~ EV ol~ &ve<81)1J.OCTWV &pyupwv TE xe<t zpuawv 7tA~8o~ ~v, EV !J.I:v ~EA'flOl~ ... EV
'Emlle<upcp . . Ev '01-u!J.rrlqc ... IIAda-re< 3e ~Ae<(3ev E~ 'O?,u!J.rrle<~ 3.X -ro IJ.EIJ.EV"f)xsve<L -ro
!epov -rou-ro J.auAov E~ cxtwvo~ -rwv y.Xp Ev ~eAcpor~ XP1i!J.&-rwv cllw){d~ -roc rrl-eia-re< 3tecp6p1)ae<v EV -r0 !ep0 XA1)8sv-rL rroM!J.cp.
146 Ovaj argumenat prvi je izneo Pomtow, Die drei Brande, 372, i d. Prihvatili su ga Reinach, Delphes et les Bastarnes, 317, i Dobia, 53 (ovaj poslednji s rezervom).
147 Perdrizet, Inscript~ons de Delphes, 494, naveo je kao osnovni razlog
za datovanje Scipionova pohoda pre 85. to da bi bilo teko objasniti jedan takav pohod poS<le uspenih Sulinih ratova. Daux, Delphes, 395, pr. 4, s pravom
odbacuje Perdrizeovu primedbu.

246

delfijski hram spaljen posle 86, pokazuje i injenica da Diodor i Plutarh,

govorei o Su!li:n om rekviriranju delfijskih bogatstava, ne pominju ovaj
dogaaj. Prema Diodoru, Sula je najvie dobio u Olimpiji, jer je tamonji hram bio netaknut od pamtiveka, dok su delfijska blaga najveim
delom bili odneli Fokiani u takozvanom svetom ratU<<. Da li se moe
dopustiti da bi u ovakvom kontekstu bila preutana pljaka koja se dogodila godinu ili dve pre toga?Hs Plutarh takoe, navodei cinino Sulino izgovaranje da e >>ako ga treba uvati, u njegovim rukama blago biti
najsigurni.je,t49 ne bi propustio da pomene da je svetilite nedavno nastradalo od v<Vrvara da je to doista bio sluaj. Najzad, i sam Sula, ma
kako okoreo bio, jedva da bi imao smelosti da stavi ruku na jedan opustoen, opljakan i razoren hram. t5ij
Jo jedna okolnost govori u pr ilog datovanju Scipionova pohoda
posle 85. Poraz koji je Scipion naneo Skordiscima bio je tako teak,
kau nam izvori, da su ovi morali da se povuku na dunavska ostrva i
levu obalu Dunava. Da se to dogodilo 88, da Ii bi se oni pominja1i meu
susedima koji uznemiravaju Makedoniju 85? Sve to znamo o upadima
Skordiska u Makedoniju krajem II i poetkom I veka govori u prilog
tome da je njihov sukob sa Scipionom Azijagenom bio poslednji u nizu
sukoba sa rimskim snagama, da se nj,i me zavrava jedno poglavlje nji
hove istorije. Kao takav, ovaj rat se morao odigrati posle Suline akcije 85.
Protiv datovanja Scipionova pohoda u 88. godinu govori najzad i
injenica da se 88, a moda i 87. godine, na poloaju namesnika Makedonije nalazio jo uvek pretor Gaj Sentije Satum~n.151 Kao Su1in protivnik,
Scipion Azijagen Je mogao da dobije namesnitvo u Makedoniji u vremenu kada je u Rimu uzde vlasti drao Cina ( 86-84). Mogue je is to
tako da je na Balkan preao sa predstavnicima antisulanske stranke,
koji su, na elu sa konzulom L. Valerijem Flakom, krenuli s vojskom
da se obraunaju sa Su:lom. U svakom sluaju, krajem 85, Sula je napustio Makedoniju i upuHo se u Malu Aziju, i otada nije imao vie upliva
na dogaaje na granioi makedonske provincije. Scipion je mogoo u to
va:-eme da ratuje sa Skordiscima a da s njegove strane ne bude niim ometan. Na putu u Rim, godinu dana docnije, Sula je, moda, proao kroz
Makedoniju, kreui se via Egnaoijom od Tesalonike do Dirahija, ali je
on tada bio zaokupljen mnogo hitnijim i vanijim poslovima da bi ratovanje jednog stranakog protivnika sa spoljnim neprijateljima moglo da
zadri njegovu panju. Uostalom, u to vreme Scipion je mogao biti ve
u Rimu, gde mu je predstojala kandidatura za konzulski poloaj za sledeu godinu. Uspeno zavrena ekspedicija protiv Skordiska mogla je
samo da doprinese njegovom izboru, s obzirom na ratne okraje koji su
se oekivaH u 83. godini.152
Dobia, 53, smatra ovaj argumenat odluujuim.
P l u t. Sulla, 12: ~ yocp rpuA&~o:Lv &:crrp:xMcrnpov, v. napred pr. 145.
100 Plihvatajui sv<; ranije navedene argumente u korist datovanja Scipionova pohoda posle Sulmog rata, Daux, Delphes, 395, pr. 4, je prvi skrenuo
panju i na ovu okolnost.
151 V. napred nap. 119.
152 O karijeri Kornelija Scipiona v. Milnzer, RE IV (1901), 1483. i d. Seipion J\ziagen je bio lan kolegija tresviri monetales izmeu 104. i 90. godine.
Meutim, prema E. Babelon, Monnaies de la Republique romaine I, 399 sq.,
148

149

247

Tako, 84. godina ima nayv1se izgleda da bude godina Scipionova

pohoda, iako moramo priznati da se sa potpunom sigurno6u ovaj hronoloki problem ne moe reiti. Jer, s jedne strane, prnotiv 84. godine kao
da govori p:rilino kratak vremenski razmak u koji se motraju staviti
Scipionov dolazak u Makedoniju, pohod Meda i Skordiska na Delfe i odmazda Scipionova: S druge strane, ako elimo da na neki nain uvaimo
hronoloku indiciju koju nam daje Apijan, moramo, da bismo dobili
84. godinu, uzeti kao polaznu taku curo r~c; :rtpCLllls Es KEATOU~ :rtEipac;,

Sl. 6.
Denar sa iseckanom ivicom Lucija Scipiona Aziagena. Na prednjoj strani
ovenana Saturnova glava okrenuta u Levo; na nahju, Jup iter na kvadrigi
s munjom i ezlom, ispod toga natpis L. SCIP. ASIAG. (prema E. Babelon,
Monnaies de la Republique l'omaine I, 339). Jedan primerak tog novca naen
je u vinogradima na putu Kurumlija-Prokuplje, cf. Jahreshefte IV (1901) ,
Bbl. 117.
galski napad na Rim 387/ 6, i raunati s ispravkom datog broja proteklih godina(8t:t'm~ pov KCd TptaKocr<wcr) r ov s roc;). Ipak, poto se 88. i 81. godina moraju odbacit i, ova kombinacija ostaje najbolja. Njoj u prilog
govmi i to to je Scipionov pohod, kao poslednji, odluujui sukob Rimljana sa Skordisoima, morao biti posle Suline ekspedicije; a svakako je
prethodio rasplamsavanju graanskog rata u Rimu i u spostavljanju diktature.
Mnogo v1se nego sama godina kada se pohod odigrao za istoriju
Skordiska j e znaajan ishod Scipionova rata. Apijan, u navedenom odlomku, govori o unitenju Skorchlska i njihovom povlaenju prema Dunavu i njegovim ostrvima.153 Na drugom mestu kae da su se "Skordisci
i Tribali meusobnim ,r atovima tako unitili da su Tribali, ukoliko je
neto od njih i preostalo, prebegli preko Istra k Getima, . . . a Skordisoi, i sami time oslabljeni, doiveli su docnije istu sudbinu od strane
Rimljana i p ob egli na ostrva iste reke. Kroz izvesno vreme, meutim,
neki su se od njih vratili i nastanili u pograninim oblastima Panonije;
denar sa Saturnovom glavom na prednjoj strani i izreckanim ivicama kovao
je kao kvestor, po ovlaenju senata, u nekoj provincijskoj kovnici .. Jedan primerak takvog denara naen je u Kurumlij skoj oblasti, dakle, u kraju, kuda
su verovatno prole njegove legije za vreme njegovog pohoda protiv Skordiska (sl. 6) .
153 A p p. Ill. 5 (s 36) : ~x mlwv<X oE: Lwpo lcrxou~ (J.ZV OL<XtpEldp<XL, x<Xt e:'i 'n
rtov <XIJ'rwv ~v, ~~ -rov "Icr-rpov x<Xt -rd:~ vf]crou~ -rau rto-r<X[J.OU tJ.e:-roLx1jcr<XL cpuy6v-r<X~ .

248

AOL

otuda' i danas (tj. u Apijanovo vr eme) pleme Skordiska meu Panonoima.154

Ovi Apijanovi podaci dali su povoda da se stvori preds,t ava o izgnanju Skordiska iz Gornje Mezije, o njihovom preseljavanju iz oblasti juno od Save u Panoniju. Cipel je prv1i formulisao miljenje da su Skordisci posle Scipionovog pohoda bili ogranieni na levu obalu Save.t55 Od
toga je samo korak dalje do tvrdnje da su Skordisci najpre iveli na teritoriji docnije Gornje Mezije, izmeu donjeg toka Save i Morave, i da su
se pod prWskom Rimljana preselili iz Mezije u Panoniju.156 Time je silika
pravog zbivanja potpuno iskrivljena.
Apijan kae da je poraz koji je Scipion Azijagen naneo Skordiscima bio prava katastrofa za ovo pleme. Nemamo razloga da to ne primimo kao tano, ali ipak re otucp,'l c!put ne treba uzeti dos lovce i govor.i ti o istrebljavanju S:Nordiska. Fiziko istrebljenje jednog naroda je
moe se postii jednim pohodom, ma kako ovaj bio straan. A da je
Skordiska bilo i posle Scipiona, o tome imamo vie svedoanstava, a i
sam Apijan kae da s1u se oni odrali sve do njegovog vremena.
Postavlja se, dakle, jedino pitanje da li su Skordisci pod priti skom
Rimljana promenili stanita i kako treba shvatiti Apijanove rei KUt Et
rt f..ot:rtov UllTWV IJV, E
' <; TOV "lcrrpov KUt n\ c; Vt1uouc; wo :rtOTUJ10D )1ETotKfjcrat cpuyovw:;.

U izvorima nema ni rei o nekom preseljenju Skordiska preko

Save.157 tavie ova se reka uopte i. ne pominje u ovoj vezi. Apijan na
oba mesta govori o povlaenju Skordiska prema Dunavu i njegovim ostrvima. To samo znai da su se oni, beei ispred Rimljana, skoncentr:i,saU
u Podunavlju, to opet ne znai da ih i pre toga nije u Nm oblastima
bilo. Materijalni ostaci iz Srema nedvosmisleno pokazuju da su Kelti
zaposeLi oblast izmeu Dunava i Save odmah po svom doseljenju na severni Balkan. Panonija je bila oblast odakle su krenuli njihovi pohodi
na jug, u Grku , Makedoniju i T,rakiju. Panonija je bila oblast u kojoj su
se okupili razbijeni ostaci njihovih hordi. Izmeu Skordiska i Tauriska
nema drugog keltskog plemena koje hi ive1o du Dunava u dananjem
Sremu, pa j e normalno sve nalaze !atenskog karaktera iz te oblasti vezati
za Skordiske. Uostalom, i Apijanove rei da su se neki Skordisci Vratili<< u Panoniju dokazuju da su oni i pre toga iveli u oblasti severno od
Save. Prema tome, nepravti:lno je govoriti o preseljenju Skordiska iz Mezije u Panoniju. Scipionov pohod imao je za posledicu njihovo beanje
ispred nadmonijeg neprijatelja i povlaenje prema severu. Juno Pomoravlje, koje je bilo najvie ugroeno r imsk,i m nadiranjem, svakako je
najranije delimino ili potpuno evakuisano. Novija is,traivanja su, meutim, pokazala da se keltski elemenat odrao uz Dunav i u rimsko vre154 A p p. Ill. 3 (S 6): . .. ~xoplllcrxouc; ll s &.crBsvscrT<houc; &.rro Tou/ls ysvofJ.vouc; \mo 'PwfJ.<XLwv ucrTspov llfl.OL<X rra6dv xal ic; TiYc; v~crouc; TOU auTou rroT<XfJ.ou cpurdv,
crvv xp6v<p IlE: TLV<X<; E7t<XVsA6si~ xal IlaL6vwv ErJX<XTL<XL<; rrapoLx-~cr<XL ' ll6sv ~GTL xd vuv
:Exoplllcrxwv yzvoc; iv l1alocrw,

155

Zippel, 177.

15 6

Vuli

disci 832.
157

antiko

'

IzPnan je Skordis'ka 26, i d.; isti, Ratovi rimski; Fluss, Scorb

'

Usp. Papazoglu, Prilozi istoriji Singidunuma i Srednjeg Podunavlja u

doba, III. O seditima Tamiska i Skordiska, Istorijski asopis 7

(1957), 313. i d.

249

me, i, ma kohko da Je materijal na kome se zasniva ova konstatacija

oskudan, moramo s njom raunati.15S S druge strane, i vesti iz vremena
dake hegemonije u ovim oblastima, o koj1
i ma e biti rei u sledeem poglavlju, ukazuju na postojanje Skordiska u oblasti docnije provincije
Gornje Mezije i posle Sci!pionova pohoda.
Nedavno je G. Alfeldi obelodanio tezu da su samo tzv. Mali Skordisci,kojli su iveli istono od Morave, bili primorani Scipionovom ekspedicijom da promene stanita i da su tada preli na levu obalu Dunava,
a da su se Veliki Skordisoi, uprlms gubicima, odrali na terHoriji koju
su i ranije zauzimali.159 O problemima koje pokree ova teza bie govora
u poglavlju o tenitoriji Skordiska.160 Ovde e biti dovoljno da se osvrnemo na prvi od argumenata na kojima se ona zasniva. Alfeldi primeuje
da konzul Skribonije Kur.ion, koji je 75/ 3. kao prvi od rimskih vojskovoa izbio na Dunav, nije naiao na svom putu na Skordiske. Poto se on
kretao doLinom Timoka, gde su iveli Mali Skordisci, moramo pretpo
staviti, kae Alfeldi, da ih u njegovo weme tamo nije bilo~ odnosno da
su se pre toga morali iseliti preko Dunava. Ovaj zakljuak bi bio taan
kad bismo znali da su ok,o Timoka doista iveH Skordisci. Meutim , to je
oblast u kojoj nalazimo Meze, koji se pominju prvi put upravo u vezi
s pohodom Skribonij [:i Kur iona. Na osnovi ovoga podatka u stvari i odreujemo pravac kretanja ovog vojskovoe, jer znamo da je on pobedivi
Dardance i Meze izbio na Dunav, a prirodan put ,]z Dardanije preko zeml_'e Meza na Dunav vodio je, svakako, doHnom Timoka. Kojim je pak
putem nadirala rimska vojska pod Scipionom A2!ijagenom, ostaJe nam
nepoznato. Moemo samo pretpostaviti da je to bila dolina Morave.
Poseban problem predstavljaju ostrva na Dunavu, na koja su se, po
Apijanovim reima, Skordisci sklonili ispred neprijatelja. Ostavlj ajui
po strani sasvim nezasnovanu i neverovatnu pretpostavku da su se Skordisci p ovukli na ostrvo Peuke, na uu Dunava,161 pomenuemo Cipelovo
miljenje da se pod ostrvima podrazumeva oblast izmeu Drave, Dunava
i Save, koju su docnlije naseljavali Skordisci.162 Nije teko uoiti slabe
strane ove teze. Apijan govori, kao to smo videli, o Dunavu prema kome
bee Skordisci, a ne o Savi; on pominje povratak Skordiska u Panoniju, gde ih i docnije nalazimo.16:l Najzad, on govori o ostrvima, u mnoini, a ne o j.e dnom ostrvu.164 Dunav ima u svom srednjem toku mnoge
velike ade, koje su mogle da poslue kao pribeite i privremeno utoi
te progonjenim Skordiscima.165 Naravno, pleme koje je n ekada gospo158

V. Miroslava

str. 130. i d.

Mirkovi,

Rimski gradovi na gornjomezijskom limesu

Alfoldy, Scordisques, 116- 121.

V. dalje str. 277.
1 6 1 Tako R einach, Delphes et les Bastarnes, 321.
162 Zippel, n. m.
163 Cipel smatra da je Apijan izmislio podatak o vraanju Skordiska
da bi objasnio postojanje ovog plemena u donjoj Panoniji, koju on nije mogao da smatra ostrvom.
1 64 Postoji i pretpostavka da se imenom Ostrva< obeleavaju oblasti
severno od Dunava, na primer, deo Banata izmeu Tise i Tamia, v. dalje
str. 282.
16" Miljenje da se pod >>ostrvima" misli na prava rena ostrva zastupa
i Dobit:t, 58. i d. On podsea na Plinijev podatak insula in Sao Metubarbis,
1so

t~o

250

dar ilo prostranom teritorijom od Dunava na severu do ilirskih, peonskih

i trakih planina na jugu nije moglo da se smesti na renim ostrvima,
ma koliko velika i brojna ona bila. Ali, pre svega, u pitanju su ostaci
ovog nekada monog plemena, koje se u toku poslednjil1 d ecenija iscrp elo stalnim ratovima i pretprpelo vie poraza pre nego to e biti desetkovana od Soipiona. A sem toga, beanje na ostrva imalo je karakter privremenog sklanjanja, jer su se, ka da je prola opasnost od Rimljana,
Skordisci vratili na desnu obalu Dunava, gde su i ranije iveli. Mogue
je, naravno, da su pojedine grupe ovog keltskog plemena prele i na levu
obalu Dunava i tamo se trajnJ nastanile, iako nam to nije direktno posvedoeno.166

Uspene operaoije Scipio n a Azijagena nisu dovele do okupacije

zemlje Skordiska od strane Rimljana. Desetak godina docnije Gaj Skribanije Kurion bie prvi rimski vojskovoa koji e izbiti na Dunav. Azijagenova ratovanje predstavlja prekretnicu u odnosima Skordiska i Rimljana u tom smislu to je tada zanavek slomljena ofanzivna mo ovog
izrazito r atobornog plemena. Povukav;i se to dalje od rimskih granica
oni se dugo vr em ena nee vie u suditi da napadnu rimsku provinciju.167
Pre nego to zaklju6imo OV'U glavu, pot rebno je da se osvn1emo na
jp jedan dokumenat koj.i, moda, ima veze s pohodom Kornelija Scipiona. To je jedan veoma oteeni epigram iz tesalske Demetrijade, u kome
se govori o n ekoj pobedi nad Galatima.168 Na tpis j e pnri put objavljen
1882. godine i uskoro posle t oga je nestao.t6i!l Meutim, zahvaljujui otisku koji je nainio njegov izdava Loling, p ostoji d anas, sem vrlo nepotpune Lolingove publikacije, nekoliko poznijih itanja koja omoguuju
bar delimino ra:zmmevanje njegove sad rine. Sauvani de1ovi natpisa
sadre vie inte.resantnih podataka koji otkrivaju znaaj ovog spomenika, ali su lakune u tekstu takve da se veina izdavaa uzdrava o d nj egove rekonstrukcije.
Pre desetak godina K. Korbato je izvukao iz zaborava ovaj dokumenat i dovodei ga u vezu s odreenim dogaajtima i linostima pokuamnicarum maxima (III, 148) i na injenicu da je Marlw Aurelije 180. zabranio Jazigima, koji su iveli izmeu Dunava i Tise, da se pribliavaju dunav~k~m ostrvima (D i o. e a s s . LXXI, 19. 2: TOU TWV v~crwv TWV l:v T<{> "IcrTpCJ)
aiTEXEcrlftxL.
166 Mommsen, Rom. Gesch. Irs, 171, pr. 2, misli da Skordisci p osle toga
nestaju na teritoriji dananje Srbij e. Tomaschek, I , 62, i Fluss, Scordisoi, 835,
govore takoe o povlaenju Skor diska preko Dunava.
167 Broughton, II, 89, i II, 94,. kae da je Apije Klaudije, namesnik Makedonije 77- 76. godine, usp eno ratovao protiv Skordiska. To je oigledna
omaka, jer niti izvori pominju Skordiske u to vreme niti je oblast u kojoj je
ratovao Klaudije imala neke veze sa Skordiscima v. str. 137. Ne zn am na koga
se Lukula i na koju Herakleju odnosi sledea Frontinova strategema: >>Kada
je Luku! bio postavljen za komandanta posade dvaju ode!jenja ( ?) u Herakleji, konjanici Skordisci pretvrajui se da odvode stoku izazovu ispa d: zatim
pretvarajui se da bee navuku Lukula u zasedu i pobiju zajedno s njim jo
osam stotina vojnika, (Fro n t. III, 10, 7, v. (S 39).
los IG IX, 2. n. 1135 (0. Kem) (S 38) .
m Lolling, Mitteilungen aus Thessalien , Ath en. Mitt.,, 1882, p. 234, n. 5.
A. Wilhelm ga nije vie naao 1889. godine, cf. Athen. Mitt., 1890, p . 340, niti
ga je video Kem kada je priprem ao tesalsk e n atpise za l G. H'. Peek (v. n ap.
171) je 1960. godine takoe b ez uspeha pokuao da ue u trag ovom spomeniku.

251

ao da ga istonijski interpretira.t70 On se oslon1o na ranija izdanja i neke

sugestije za itanje koje mu je poslao V. Pek na osnovu provere Lolingova otiska. Meutim, nedavno je sam Pek istupio s novim izdanjem i
predloio potpunu rekonstrukciju teksta sa pretencioznou koju ne
moe da ubla.i njegovo zav-rno ograivanje da se ova rekonstrukcija
ima smatrati samo kao neobavezni pokuaj.l71
Epigram se sastojao od etiri distiiha. U njemu su veliani vojni
uspesi (st. 7: i'pya cpiicon),a) nekog rimskog vojskovoe, koji je bio, ili
postao, posle ratnog pohoda o kome je re u epigramu, konzul (st. 8:
KOtpaviav [1narov)Y 2 Najznaajniji elementi sadrani su u drugom distihu. U n ." emu se pominje neko ko je video granice Istra (st. 3: 8E8 opK6rcx
r f- prova~ "l cnpou) i navodi podvig vojskovoe, apostrofiranog sa cr,, 8Ena poetku diistiha: >>ti s.i ... . izbacio Galata (st. 4: :Of~aAE~ f'a"Auav).
Siedei distih sadri, u sauvanim zav rnim delovima stihova, dve ree
nice s participom: cruvayE]ipa~ c'r.)lcpt crE, icao u~ (sakupivi oko sebe narode) irr E- rNm~arrapyp.a ~ti (poslavi Zevsu rtvene darove<<).173 Najzad, doprme 'Pur[Il] i Il ]pEv [ret KAEtvav] koje je predloio Pek za kraj 1.
i poetak 2. stiha, daju vrlo ubedljiv smisao: . . . Rim (te) uzdigao na
slavno sedite (komandanta) nad bezbroj (doslovce, deset hiljada) naoruanih ljudi.174 Ostale dopune .i J.wnjek!ture su potpuno nesigurne, tako
da kompozicija epigrama u celini ostaje nejasna.175
17o C. Corbato, Un iscrizione di Demetriade, Rivista di Filologia, 31
(1952), 132-142.
171 W. Peek, Ein unbekannter 'Besieger der Galater, Klio, Beitdige zur
alten Geschichte, 42 (1964 ), 319-327.
172 Korbato (str. 134) stavlja interpunl<.ciju ispred ~pyc.: cpl!.orr/.c.: i prihvata, uz beznaajnu izmenu [fLe:yck!.c.:]v umesto x[!.e:Lvck]v, Pekovo itanje poslednjeg reda: [~]x'e rrl -rd:v [fLe:yck!.c.:]v xoLpc.:v[c.:v \Srrc.:-rov on prevodi, uz napomenu da bi, moda, na poetku reda trebalo dodati elidirani oblik akuzativa li
ne zamenice drugog lica cr': le imprese amiche dell'armi (ti) elevarono alla
(grande) potesta consolare (o proconsolare) <<, tj. ratniki podvizi podigli su
te do (velike) konzulske (ili prokonzulske) vlasti<< . Nije mi jasna upotreba
glagola 'l)xw kao prelaznog glagola; i ~xw ne znai podiem<<, ve >>dolazim,
"sledim neto<< , zavisim od neega<<. Ako se prihvati Pekovo itanje (u Klio,
327, on ima xAEL-rckv umesto xAELvckv), trebalo bi prevesti: ratniki poduhvati
usledili su posle slavnog konzulskog poloaja (odgovarali su slavnom konzulskom poloaju)<<. Ipak dopuna 'l)xw nije sigurna (iako Pek uzima slovo x kao
itljivo, na slici otiska koji donosi ono se ne moe razabrati).
173 cruvc.:ydp]c.:<; IG; ITEfL]\)Ic.:<;, IG, Peek.
174 Iskonstruisana sloenica
fLupw-rEuxz<; poznata je samo jo po Evripidovoj lphig. Taur., v. 141. Wilamowitz, ije je razne knnjekture iskoristio
Kern u svom izdanju, mislio je da se ovaj izraz u naem epigramu odnosi na
trofej. Korbato i Pek vezuju ga sa vie prava uz brojne vojne snage koje su
stajale na raspolaganju rimskom komandantu.

[Ko8]p<
h ov, Wilamowitz; rr]piX-rov, IG, Corbato- po. r. l; rrupcr[oxofLwv]?
r. 5; t.Ll [Kc.:][crc.:pL yvw[-rov], Wilamowitz, Kern - r. 6-7; 8E]l<; &plyvw[-rov]? Corbato- r. 7; ~y~]Twp, whoxpck]-rwp? Corbato, i.L~cr]-rwp, lG, Peek, yEvE)-rwf>,
1 75

Corbato -

IG- sred. r. 7. Pekova vie nego smela rekonstrukcija izgleda ovako:

[rl]vc.:-ro fL[v Ilt]8L6c; crE, oc.:'i[x]p<ivTELpc.: oi: Pw[.L[ti]
[~]pEv E:rr[l XAEwov fL]upw-rwxE:<; ~oo<;,
[r]c.: tE, cru o'E[upd-rc.:o O]E8opx6-rc.: TEpfLOVC.:<; "lcr-rpo[u]
[Ao]Lyuv Ilc.:w[vic.:<; EE;E]~c.:AEC: rc.:J.<i-rc.:v
[xc.:l] rrup[crou<; &\)lc.:<; x&y l]pc.:<; &fLcpl cr: /.c.:ouc;
-r]o ~WfL ' u\)licrnp ITEfL]\)Ic.:<; &rrc.:pwc.: t.Ll

252

Spominjanje Galata i Dunava, s jedne strane, rimskog konzula ili

prokonzula, s druge, prua indikacije na osnovu kojih se moe pokuati
istorijska interpretacija ovog spomenika. Prem2,; Kernu, oblik slova kojima je natpis ispisan pripada I veku p;re n.e.176 Pek se izjasnio, naprotiv,
za I vek n.e., ali, iako se :i on poziva na oblik pisma, na ovakvo pozno daJ.tOvanje naveli su ga, kao to emo videti, drugi razlozi.177 Fotografija otiska koju prilae svome lanku goV'ori pre u prilog Kernovom miljenju:
ukazau posebno na omege i omikrone, neto manje od ostaLih slova, na
karakter1stian oblik kappe i sign-ze, koJi Vlie odgovaraju poznorepublikanskom nego carskom dobu.
Korbato je pomenuo dve linosti na koje bi se mogao odnositi epigram: Sulu i Marka Lukula.17S On ima pre svega u vidu slavu o vih vojskovoa, to objanjava uzvieni i pohv::. ~ni ton poslednjeg distiha, i domaaj njihovih vojnih operacija, koji opravdava epitet p.c:pCOTEUXts~. Sula je
umeo da okupi oko sebe navode koji su ostali verrJJi rimskoj stvari, a i
Lukul je sklopio saveznike sporazwne sa nekim crnomorskim gradovima. Stoga obojici pristaju rei auvayEipci; c'r.p.cpi at J..cwu;. to se tie
Istra i izgnanja Galata, Ko rba,to ih obja njava ovako: ako pretpostav imo da je Sula u pitanju, onda bi Istros bio pomenut kao oblast odakle
je pretila ekspanzija Mitridatovih saveznika, a pobeda nad Galatima mogla je da se odnosi bilo na pobedu nad raznolikom Mitridatovom vojskom u Grkoj, u kojoj je bilo i Galata, bilo na pobedu nad balkanskim
saveznicima pontskog kralja. Ukolri ko pak uzmemo da je >re o Lukulu,
kae Korbato, znamo da je ovaj izbio i sam na Dunav, a to se tie Galata, on je ratovao u oblasti Hema sa raznim trak!im plemenima, meu
kojima je bilo i ostataka galskih, tako da je oslobaajui provinciju pritiska OV'ih naroda On doista ro f'~C)do V J'af..HG.V.
Korbatu treba odati priznanje to je ukazao na mogunost da se
ovaj interesantan natpis iskoristi kao :i storijsNi izvor. Meutim, nain
na koji on objanjava rei E f~af..c; I'aHrav malo e koga zadovoljiti,
one su ipak najkonkr etniji podatak u natpisu i od nj,ih mora poi svaka
interpretacija. Za nas koji se bavimo istorijom najznaajnijeg keltskog
plemena na Balkanu ne moe biti sumnje da se ime Galata nije moglo
pPimeniti ni na raznorodnu Mitridatovu vojsku ni na trake narode s koK]cdcrOtp~ yvwT[oc; OtL fi.~]crTwp x.AuT6~, ~pyOt rp[:Ao7tAOt
[~]x.'E7tL T<Xv X[AE~ T<X j v X. O~pw,[Otv umXTOV.

Ne smatram za nuno da u pojedinostima analizirmn njegove dopune. Primetiu samo da o dopuni r. 7: [KOt)lcrOtp~ yvwT6~, koja moe biti presudna za datiranje natpisa, nema nijedne rei objanjenja u Pekovim komentarima. U
r 64. T]o ~wfi. je nemogue, jer se na fotografiji otiska koju donosi Pek jasno
vidi da je uspravna crta ispred omikrona tako blizu ovog slova da nije mogla
pripadati slovu tau. U r. 4. IIOt~ov[Ot treba da stoji umesto MOtx.zi)ovlOt. Takva zamena, koliko mi je poznato, nije posvedoena.
176 " _ primo a. Chr. n. saeculo neque anteriores nec posteriores esse
viden tur.<<
177 Peek, n. d., 326: Die Inschrift gehort nach den Schrift am ehesten
in das I. Jh. v. Chr.<< To je sve to Pek kae o datovanju natpisa i on i ne pokuava da objasni svoje razmimoilaenje s Kernovim datovanjem.
178 Corbato, n. d., 137. i d. Ibid. 138: potrebbe referirsi alle vittorie di
Silla in Greda sul multiformo esercito mitridatico, in cui. .. . figuravano anche
i Galati<< (upuuje na App. Mithr., 41, gde se, meutim, govori o maloazijskim
Galatima); ... alle popolazione balcaniche legati a Mitridato<<. Za Lukula
v. ibid., 140.

253

}ima je ratovao Lukul. Ve su J . i L. Robert, beleei u svom epigrafskom

biltenu Korbatov lan ak , istakli, ovaj nedostatak njegove interpretacije.
Po njihovom miljenju, rimski vojskovoa u iju je ast podignut spom enik u Demet~lijadi mogao hi hiti M. Minucije Ruf. Kako pokazuju natpisi iz Delfa i Europa, Mjnucije Ruf je do~sta pobedio Galate Skordiske
i ne bi bilo nimalo udno da mu i jedan tesahjski grad ukae poast koju
su mu ukazali Delfi i makedonski Europos.179
Ima dva razloga zbog kojih mi se uinilo da bi jedna druga linost
mogla biti vojskovoa koga slavi na epigram: spomen Istra, za koji ne
vidim objanjenje u vreme pohoda Minucija Rufa, i zavrne rei [iJ]K'
iort1 rcr.v K[ld:-tvu.v] Kotpavi av Lrrmov, koje, ini mi se, treba da izraze
ovo: da je pobednik Galata posl e svojih vojnih uspeha dobio konzu!lsku
vlast. Od svih rimskih vojskovoa koji su ratovali sa Skordiscima - ne
treba naroito 1nsistirati na tome da re moe biti samo o Simrrdiscima
- samo Kornelije Scipion je odmah po povratku u Rim bio izabran za
konzula. Istina, ni on nije dopro do samog Dunava (tradicija je ovaj podvig vezala za ime Skrribonija Kuriona), ali su ete Skordiska, beei
ispred njegovih trupa, bile saterane na dunavske ade i primmane da
prelaze na levu obalu reke. Najzad, za Scipiona se moe ;rei, pre nego
za bilo koga drugog voj>skovou r imskog, da je izbacio Gatl ate, jer je
njegovom ratu prethodio jedan od najstranijih prodora varvara u Makedoniju i Groku, Ikoji se mogao osetiti i u Demetrijadi.
Ne vodei rauna o istorijskim okolnostima u kojima je mogao da
ponikne na epigram, V. Pek je doao do iznenaujueg zakljuka: da
je natpis iz I veka n. e. Istina, nije mu polo za vukom da identifikuje
prokonzula Makedonije u iju je ast spomenik podignut i prepustio je
bol}im poznavaocima rimske prosopografije I veka carstva da pronau
linost koja je pmterala Galate.lso Pek se nije pitao o kakv:im bi to
Galatima moglo biti rei u to vreme, niti da li bi makedonski namesnik
ratovao na Dunavu u vreme kada su legije iz Makedonije bile prebaene
u Meziju. Nije se pitao koji bi to varvari mogli da ugroze Makedoniju u
I veku n.e. da bi Demetrijada odluila da jednim spomenikom ovekovei
svoju zahvalnost pobedniku i spasiocu. Oigledno, filoloki i istor.i jski
posao ne smeju ii u raskmak.
Kao to e se videti iz daljeg izlaganja, posle invazije u Grku
84. godine, koja je izazvala protivakciju Kornelija Scipiona, Skordisci se
ne spominju u naim izvorima kao napadai sve do 16. godine pre n.e.,
kada su, u zajednici s Denteletima, jo jednom - poslednji put - opustoili Makedoniju. Ovaj dogaaj mogao je takoe biti povod za podizanje demetrijadskog spomenika. U to vreme jo nije bila organizovana
mezijska vojna komanda i proterivanje varvara je, svakako, bilo delo
1 79 REG, Bull. pigr., 1954, n. 152: Corbato n'explique pas rigoureusement dans l'un et l'autre sens, les mots e~e~<XA<:<;; r&t-ot'r<XV.<< Ibid., 1955, n. 136
a: (uz ukazivanje na postojanje poasnih natpisa Minuciju Rufu u Delfima i
Europosu): un monument a Demctriets ne serait pas deplac.
18 0 Peek, n. d., 326. Kao mogueg kandidata Pek navodi namesnika Makedonije iz vremena Flavijevaca C. Salvius Liberalis Nonnus Bassus (RE IA,
1920, 2 029, s. v. Salvius, Nr. 15) .. Ne vidim, sem prenomena Caius - Pek dopunjuje na poetku 3. reda r<XI<:, au i3L. to je za svu njegovu rekonstrukciju
presudno - ta se moe navesti u prilog ove pretpostavke.

254

makedonskog namesnika.181 Ipak, s obzirom na tradiciju koja je sau

vana o Scipionovom pohodu i, moda, na izgled pisma, zbog koga hismo natpisi stavili pre u poetak I veka nego u Avgustovo doba, meni
izgleda verovatnije ve~ivanje spomenika iz Demetrijade uz prodor Skordiska 84. godine pre n.e.
SKORDISCI I BOIREBISTA
60-ih godina I veka, posle Mitridatove smrti i sloma njegovih isuvie zamanih planova, jedna nova slila se pojavljuje na severu Balkanskog
poluostrva. Pod vodstvom vetog i energinog Boirebiste dako-getska piemena ujedinila su se u jednn ogvomnu kraljevinu i, podvrgnuta sistematskim naporima i vojnoj disciplini, razvila za kratko vreme neobinu
ekspanzivnu mo. Na zapadu Boibebista prelazi preko Tise i iri svoju
vlast nad keltskim plemenima Boja i Tauriska. Na istoku, poto je opasne i ratoborne Bastarne pridobio za saveznike, potinjava sve zapadnopontijske gradove od Apolonije do Olbije. Na jugu, njegova se kraljevina prostirala do planine Balkana, obuhvatajui i getska plemena izmeu ove planine i Dunava. I Skordisci, ija je teritorija graniila sa a
kim zemljama, nisu ostal,i poteeni srile velikog akog kra:lja.183
O odnosima Skordiska i Boirebiste postoje samo dva kratka podatka kod Strabona. Govorei o uzdizanju dake drave, Strabon kae da
j e BoirebistaJ ve bio straan :i za Rimljane, jer je slobodno prelazio
preko Dunava, pustoio Trakiju :sve do Makedonije i Ilirije i pokorio
Kelte koji ive izmeani s Traanima i Ilirima; Boje pak, koje je predvodio Kritasri r, i Tauriske sasvim je rmitio.184 Kelti koji ive pomeani s Traanima i Ilirima mogu biti samo Skordisci i ovaj podatak,
pored ostalog, nedvosmisleno pokazuje da su za Boirebistine vlade Skordisci iveli s ove strane Dunava, vewvatno ne samo u Panoniji ve i u
oblasti poznije provincije Gornje Mezije.185 .
181 Kada bi dopuna [Krx]lmxpL na poetku 7. reda bila sigurna, morala bi
se ova mogunost uzeti u kombinaciju. Na fotografiji otiska koju donosi Pek
ne moe se razaznati trag slova koje je prethodilo ioti. Dok je Kern itao
Krx]lcrrxpL, Pek uzima alpha kao vidljivo i o tome, kao to sam rekla, ne daje
nikakvo objanjenje u komentarima. Stoga je, najblae reeno, neshvatljivo
to on na str. 319, pr. 2,, odbija kandidate Korbata i Roberovih s jednostavnom napomenom da njih "der Schriftcharakter (o tome v. napred nap. 177)
und Krx[crrxpL absolut unmiglich macht.
183 O Boirebisti v.: Parvan, Getica, 78-84;
Brandis, s. v. Dacia, RE
IV (1901), 1958. i d.; Patsch, Beitrage,, 42-51; i novije radove: T. 3JZaTJC06CIW>t,
TIAeMeHHotl coro3 reTOB IIOA pyKOBOACTBOM EHpe6HCTbi, BAH, 1955, 2, 73. i d.;
M. MaKpR, Eype6HcTa H KeAbTbi Ha cpeAHeM AyHae, Dacia, 2 (1958), 143. i d.;
R. Vulpe, Les Getes de la rive gauche du Bas-Danube et les Romains, Dacia
4 (1960) , 309. i d.
184 S tr. VII, 3, ll (e. 304) (S 40).- Ime keltskog voe Kritasiira nalazimo na jednoj srebrnoj moneti koja se pripisuje njegovom sinu: Gesatorix rex
Ecritusiri regis filius<<; usp. Kubitschek, J ahreshefte 9 (1906), 70. i d. Ovaj novac je, meutim, po mnogo emu iza,z vao sumnju strunjaka; v. Pink. Wiener
Prah. Zeitschr. 1937, 74. i d. M6csy, Pannonia, 691.
185 Na ovaj podatak, kao dokaz da je i posle Scipionova pohoda bilo
Skordiska juno od Dunava, ukazuje i M. Garaanin, Iz istorije Kelta, 6; isti,
Archeologie et histoire des Scordisques, 175. Isto talm i Alfoldy, Saordisques, 117.

255

I na drugom mestu Strabon govori o ratovima Daana s Bojima

i Tauriscima i pominje Skordiske. "Jedan deo ove zemlje, kae on, opustoili su Daani ratujui s Bojima i Tauriscima, keltskiim plemenima pod
vlau Kritas;ira, tv:rdei da je ovo njihova zemlja, iako je Tazdvaja Patisos, koji sa planina tee i uliva se u Istar u oblasti Gala koji se zovu
Skordisci; ovi ive izmeani sa Traanima i Ilirima. Daani su one (Boje
i Tauriske) unitili, dok su im ovi (Skordisci) esto bili saveznici.<<ts6
Kao to se vidi, Skordisoi se ovde pojavljuju ne kao neprijatelji, ve kao
saveznici Daana. Tanije, Strabonov tekst nam predoava da oni nisu
uvek bili neprijatelji Daana, ve da su im n o1.1.aKt~ (vLie puta) bili i saveznici. Ve smo imali prilike da govorimo o zajednikom ratu ova dva
suseda protiv Mmuc:ija Rufa pred sam kraj II veka187 i vdo je verovatno
da su se savezniki odnosi odrali sve dok se Skordisci nisu nali na
putu ekspanzionistikim p[1ohtevima velikog akog kralja.
Da li su Skordisci pomagali Boirebistu u ratu protiv Boja i Tauriska? I kada su oni pokoreni?
Sasvim mi izgleda neprihvatljivo miljenje da su Skord:isci, tek poto su pobeeni, postali daki saveznici.1ss S takVIim shvatanjem kosi se
sam izraz saveznici<<, koji pretpostavlja koliko-toliko slobodan odnos izmeu dva naroda. Sve dotle dok su smatrani save:zmioima, Skordisci nisu
biLi potinjeni Boirehisti. Protiv koga je bio upravljen njihov savez
s Daanima? Strabon ga pominje, kao to smo videli, kada govori o a
kim ratovima s Kritasirom, ali ga izrii,to ne dovodi u vezu s tim ratovima. Stoga neki naunici smatraju da Skordisci nisu uestvovali u pokoravanju svojih saplemenitka na Dunavu, ve su se Daanima pridruivali
u njihovim pohodima na jug Balkanskog poluostrva.1so Ako bi se prihvat ilo ovo miljenje, onda hi veze Skordiska s Boirehistom bile svedene na kratko Vlreme pred kraj njegove vlade, jer Strabonov podatak
u kome se kae da je aki kiralj postao opasan ,i za Rimljane pa se kao
objanje nje navodi prelaenje preko Dunava, pustoenje Trakije ,j pokoravanje Kelta koji ive izmeani sa Traanima i Hirima<< jasno pokazuje
da su ovi dogaaJi morali biti vremenski najbliii nameravanoj rimskoj
odmazdi.
Hronologija Boirebistirnh osvajanja v:rlo je nesigurna. Redosled
pohoda za koji emo se odluiti zavisi donekle od toga da li emo Boirebistu smatrati Getom ili Daaninom, odnosno da li emo matinom oblau njegove kraljevine smatrati Transilvaniju ili Vlaku.190 Ako je polaStr. VII, S, 2 (e. 313) (S 41).
V. na~pred str. 233.
Tako M6csy, Pannoll!ia, 530- 531.
189 Patsch, Beitrage, 44, pr. 6, misli da Skordisci nisu pomagadi Daane
u svim ratovima protiv Boja i Tauriska, ve da su s njima kao i ranije preduzimali plj akake pohode na jug Balkanskog poluostrva.
190 Meu rumunskim naunicima koji se bave istorijom ake drave
jo uvek postoje dva oprena miljenja o uoj Boirebistinoj postojbini. Nedavno je M. Makrea, Dacia 2 (1958), 145, izuavajui Boirebistine odnose sa
podunavskim Keltima, zastupao gledite da je Boirebista bio prvobitno poglavica nekog akog plemena na srednjem Mureu u jugozapadnoj Dakiji. Talw
je mislio pre njega i Parvan, Getica, 81, koji je Boirebistinu kraljevinu okarakterisao kao podunavsku dravu i smatrao da se njena prestonica Argedava
nalazila na mestu poznije Arcidave (P t o l., Ill, 8, 3 i T a b. P e u t.) u severoisoonom Banatu. Usp. i Patsch, Beitrage, 43 (Teilfi.irst in slidwestlicher Dacia<<) i 46, pr. l (Argedava = Arcidava ). Meutim, R. Vulpe, Dada 4 (1960),
1so
1s1
1ss

256

zna taka b:ila Transilvanija, onda je prirodno pretpostaviti da je Boirebista najpre hteo da oslobodi zapadnodake oblasti od keltske prevlasti
i da se tek onda okrenuo zapadnopontijskim gradovima.tm Ako se pak,
naprotiv, uzme da je centar njegove drave bio blie uu Dunava, onda
je i irenje prema Pontu moralo biti prva etapa njegove ekspanzionisti
ke po1itike.w2 Oba ova miljenja postoje u nauci i v.rlo je teko opredeliti se. U prilog akom Boirebistinom poreklu govori, ini mi se, inje
nica da se sredite dake kraljevine docnije, za vreme Decebala i u rimskoj provinciji Dakiji, nalazilo na zapadu, u brdov.i toj Oretiji. l jedan
od prethodnika Boirebistinih, Rubobostes, za ije je ime vezan najstariji
pomen Daana,m bio je, po svoj prilki, vladar u TransilvanijL S druge
strane, okolnosti o kojima govori poznata psef.izm~ iz Dionisopolja u
Akomionovu ast194 kao da daje za pravo onJma koji prestonicu Boirebistinog oca, Argedavu, trae u dolini Argea, kod mesta Popeti-Novaci. MisH se, naime, da je Akornionov odl~!zak u Argedavu na dvm Boitrebistinog oca i mao za cilj pridobijanje akog vladara za borbu protiv Rimljana, koji su 61. godine, s Antonijem Hibvidom na elu, okupirali Dionisopolj i naneli mnoga zla i ov om i dru~im zapadnopontijskim gradovima. Malo je verovaJtno da bi, u sluaju da se Argedava nalaz,ila u Banatu, k ako se ranije mislilo, a ri danas jo mnogi misle, Akornion potegao iz
Dionisopolja da od Boirebist:inog oca trai pomo. Moda se oba miljenja mogu pomiriti na taj nain to e se, ne naputajui tezu o akom
poreklu dina,sti je, pretpostaviti da je ve Boirebistin otac izvrio uje dinjenje dako-getskih plemena i :imao jednu od svojih rezidencija u Argeda311, pr. 10, kae da se Makrejevo miljenje da je Boirebista bio poreklom
iz Transilvanije ne zasniva ni na emu. On smatra da je Boirebista bio Get,
da je njegova drava gravitirala prema Pontu i da se Argedava nalazila u
dolini reke Argea, kod mesta Popeti, blizu Bukureta, gde je iskopan jedan
oppidum s bogatim materijalom iz II-I veka pre n.e., koji ukazuje na postojanje na ovom mestu znaajnog ekonomskog i politikog centra. Cf. R . Vulpe,
Argedava, Omagiu lui Const. Daicoviciu, Bukuret, 1960, 557-566. - O imenima >>Get<< i >>Daanin<< usp. T. 31laTIW6Cit:a~t, BAH, 1955 2, 74-75; M. Mm~pR,
Dacia 2 (1958), 143. i d .; e. Daicoviciu, Istoria Rominiei I (1960),, 257. i d.
101 Tako Macrea, n. d. On stavlja rat s Bojima i Tauriscima na poetak
Boirebistine vlade, oko 60. godine, a osvajanje pontijskih gradova izmeu 55.
i 48. godine.
102 Usp. Vulpe, n. d.
193 Kao najstariji pomen Daana ako se izuzmu imena robova Daas
i Davus kod Menandra i Terencija - uzima se obino mesto kod Cezara,
de bell. Gall., VI, 25, 2. Meutim , kod Frontina se pominje, kao to smo videli
(napred, str. 050), savez Skordiska i Daana protiv Minucija Rufa. Na jo
ranije vreme, poetak ili sredinu II veka, odnosi se podatak iz prologa Pornpeja Troga da se u 32. knjizi njegove Istorije govorilo o increm enta Dacorum
per Rubobosten regem<<. Ne treba naroito insistirati na injenici da je emendiranje imena ovog inae nepoznatog akog vladara u ime poznatog Boirebiste, na koje se ee pomiljalo, nemogue s obzirom na vremenski razmak
izmeu epohe o kojoj je re kod Pompeja Troga i Boirebistinog vremena;
v. Izvoare privind istoria Romin' ei I , Bukuret, 1964, 361, pr. 46, i e. Daicoviciu,
Istoria Rominiei. U Justinovom odgovarajuem tekstu iste knjige Rubobostes
sc ne spominje, ali se govori o Daanima kao potomcima Geta (I u s t.,
XXXII,, 3, 10: Daci quoque suboles Getarum). Ovi krti podaci doputaju da
se zakljui da su tokJOm II veka zapadnodaka plemena toliko ojaala da su
preuzela vostvo u dako-getslwj zemlji
194 Di tt. SylJ.3, 726 ( = IGRR I, 662).
17 Djela XXX

257

vi- Popeti.195 Ovo srednje<< 'reenje je najverovatnije, ali nas ono liava jednog od elemenata za odgovor na pitanje da li su ratovi sa keltsk,i m
plemenima na Dunavu prethodili ratovima na Pontu ili ne, to je za nas
od bitne vanosti.
Za reenje ovog pitanja ostaje nam jo jedan momenat, koji se, na
aLost, isto tako ne moe sigurno utvrditi, a to je: vreme kada su Boji
doli u Panoniju i kada su preko Dunava poeli da nadiru u dake zemlje. Ako su se, kako misle neki strunjaci ,196 tek oko 60. godine spustili
iz stare postojbine na jug , u oblast zapadne S~ovake na srednjem Dunavu, i, poto su se kratko vreme tamo zaddali, tek 50-ih godina krenuli
zajedno s Tauriscima n a istok u potrazi za novim stanitima, njihov sukob s Boirebistom ne bi nikako mogao da se datuje oko 60. godine. Kraj
50~ih godina je, moda, najverovatniji termin za datovanje dako-kelt
skih ratova, koji su se zavrili unitenjem oba keltska plemena i proirenjem dake kraljevine na sevemzapadu do velike okuke Dunava kod
Budimpete.t97 U to vreme j.e Boitrebista, po svoj prilici, ve bio zagospodario zapadnopontijskim gradovima.tna
Slede u etapu u irenju dake drave predstavlja pustoenje Trakije i pokoravanj,e Skmdiska. Strabon, kao to smo videli, pominje ove
dogaaje kao objanjenje za strah koji je Boirebistina mo ulila Rimljanima. Po tome smo i zakljuiii da se oni moraju datovati u kraj Boirebistine vlade. Ovom naem zakljuku ne smeta to na istom mestu Strabon podsea i na unitenje Boja i Tauriska. Ova plemena ivela su u
oblasti koja se u to vreme nalazila izvan sfere neposrednih rimskih inter esa i ratovi Daana s njima nisu morali da izazovu nespokojstvo
Rima:J.99 Oigledno je da je Strabon dodao podatak o unitenju Boja i
Tauriska ne kao dogaaj istoV!remen sa pokorenjem Skordiska, ve po
drugoj asocijaoiji. Bojii i Taurisci su bili keltski narod kao i Skordisci i
195 Da se uticaj Boirebistinog oca prostirao i na istona , getska, plemena, mora se zakljuiti i ako se ostane pri lokalizovanju Akornionove Argedave u Banat, v. 3//.arv:oeczw.St, n. d ., 84.
196 Pink, Die Miinzpragung der Ostkelten, 114-115.
.
t9i Ibid. 115: Beide Volker gehen zugrunde, etwa um dieselbe Zeit, als
Gallien seine Freiheit an die R omer verr ert. - Da S trabonove rei o po tpunom unitenju Boja i Tauriska, iako su dva puta podvuene (usp. pored n apred navedenih citata i S tr. V, l, 6: &rrwf.ov-ro mxve6vd) ne treba shvatiti doslovce, dokazuje pored ostalog i postojanje jedne civitas Boiorum u carsko
doba, cf. M6czy, Pannonia, 533.
198 Treba rei da ne postoji saglasnost ni u pogledu godina Boirebistine
vladavine. Starije, svakako pogreno, miljenje da je Boirebista ve bio n a
vlasti u doba Sule (l or d . Get., XI, 67) danas je potpuno napu teno. Veina
naunika stavlja poetak Boirebistine vlade posle pohoda Antonija Hibr ida
62- 1. godine, s obz"rom na to da se u dionisopoljskom n a tpisu u to vreme
pominje Borebistin otac. Meutim, C. Daicoviciu, I storia Rominiei, p. 286,
parnera ovaj poetak u 70. godinu. to se tie godine smrti velikog akog
kra;lja, tradicionalno miljenje, zasnovano na Stra bonu (VII, 3, 5), prem a
kome je Boirebista ubijen otprilike u isto vreme kada i Cezar, pokuali su
da pob'ju A. Alfoldi, Zur Geschichte des Karpathenbeckens, 1942, i R. Paulsen,
Die Miinzpragung der Boier , 1933. Oni su za to da se rat s B ojim a datuj e
oko 40. godine. Njih ova teza n ' je naila na o dobravanje; usp. M6csy, Pannonia, 531, i Macrea, n . d ., Dacia , 2 (1958), 150- 154, gde su n avedeni i opovrgnuti
argumenti na osnovi kojih su Alfeld ; i Paulsen stavili ka snije datum Boirebistine smrti i njegov r a t s Bojima i Tauriscima.
199 Rimljanima j e smetalo irenje Daana prema Pontu i u Trakiji; usp.
S u e t. Caes., 44: Dacos qui se in Pontum et Thraciam effuderant coercere.

258

doiveli su pribLino istu sudbinu budui da su postali rtve ekspanzije

Daana. Drugi odeljak Strabonov koji se odnosi na iste dogaaje objanjava asocijaciju jo bolje: na tom mestu Strabon ne kae diJektno da
su Skordisci pokoreni; on daje da se to nasluti time to napominje da
su Daani unitili Boje i Tauriske, a Skordisci su im ne jednom bili saveznici. ini mi se da konfrontiranje ova dva St.rabo!l11ova pasusa potkrepljuje pretpostavku da su Skordisci bili saveznki Boirebistini upravo u
njegovom ratu s Bojtima i Tauriscima. U prHog ovoj pretpostavci govom
i injenica da se tako laike moe objasniti i obrt u odnosima dva suseda: kada je, postigavi maksimalno pmirenje svojih grani.ca prema istoku i zapadu, Boireb:ista poeo da vr!i napade na Trakiju, Skordisci su
mu bili prvri na udaru. Oni mu vie nisu bili potrebni kao saveznici pa su
morali da priznaju njegovu vlast.
Poraz koji im je naneo Scipion Azijagen, pritisak sve monijih Daana, savezll'itvo s njima u ratovima protiv Boja i Tauriska i, najzad,
priznavanje dake vlasti objanjavaju zato se Skordisci tokom nekoliko decenija ne pominju meu narodima s kojima su Rimljani ratovali.
Boireb:istinom smru slomljena je i mo dake kraljevine ~ Skordisci su ponovo Stek1i nezavisnost. Daka okupacija njihove zemlje trajala je isuvie malo da bi mogla da ostavi trajnije tJragove. Materijalni
ostaci akog karaktera kanstatovallli na desnoj obali Dunava u Sremu
i Srbiji200 morali bi se objasniti pre kulturnim uticajima u toku jednog
dueg vl'emenskog pedoda nego politikom zavisnou.
Oktavijanov <ilirski rat ( 35-33) pribliio je Rimljane Skordisoima
i sa druge strane, sa severozapada. Osvajajui Sisciju, Oktavijan je imao
nameru da od nje stvori bazu za rat protiv Daana.201 Tako nam bar izvol'i kau, iako je razvoj opte si.1tuacije i njegpvih odnosa s Markom Antonijem u toku sledeih godina primorao Oktavijana da odustane od
ostvarenja pohoda koji je jo Cezar planirao. Uspostav}jtanje dipLomatskih i prijateljskih odnosa s jednim od Boirebistinih naslednika, .o kome
nam svedoi podatak uzet iz memoara Marka Antornja,2o2 ulazilo je, svakako, u okvir o!VIih planova.
Skordisoi se direktno ne pominju u izvorima za ovo vreme, ali ima
jedan podatak koji bi se, moda, mogao n a njih odnositi. Govorei o
borbi za S:isoiju i opisujui poloaj ovog grada, koji je sa tri strane zastien Savom i Kupom, Dion Kasije kae da je Avgust uzeo lae koje
su mu izradi;l,i tamonji sZ<veznioi (rc'Aoia. rcapo. r wv rwkn aup.p.axwv rcotfJ.(}svra.) i Dunavom ih pre\'eo u Savu, a Sa\'om .u Kupu i tako napao Sli sciju istovremeno i peadijom ,j laama. o tome ko su o( raurn aup.p.a.V. dalje str. 294.
To kae A p p. Ill. 22. - Nije ovde mesto da izloimo problem o opsegu Oktavijanovih osvajanja u toku ratova 35-33. godine, o kome se toliko
diskutovalo; usp. M6csy, Pannonia, 538. i d., gde je navedena najvanija inostrana literatura. Kod nas su pak Vuli, u vie navrata, i S . Josifovi, Oktavijanovo ratovanje u Iliriku, A 6 (1956), 138. i d. (gde su navedeni i Vulievi
radovi), zastupali miljenje da je Oktavijan tada osvojio celu Bosnu i . zapadnu Srbiju. Meni izgleda iskljueno da je donji tok Save ve 35- 33. godine
doao pod rimsku vlast.

202 S u e t. Aug. 63: M. Antonius scribit primum eum (tj. Oktavijan)

Antonio filio suo despondisse Iuliam, dein Cotisoni Getarum regi, quo tempore sibi quoque in vicem filiam regis in matrimonium petisse. Usp. Patsch,
Beitriige, 59. i d.
200

201

17*

259

xot postoje razliita mil~enja.203 Fajt je pokazao neodrivost Cipelove

pretpostavke da su lae dopremljene Oktavijanu ie: Norika, Dunavom i
Savom.204 On smatra da su lae mogle biti izgraene kod Nauporta i Savom prevezene do Siscije. Ovim reenjem, koje samo po sebi izgleda najpJ:Throdnije, dovodi se, meutim, u sumnju tanost Dionova podatka da
su lae ile najpre Dunavom, pa Savom. Stoga je Pa pred1o~o da se Daani smatraju kao saveznic~ koj1
i su Avgustu poslaH lae; tanije, jedan
od akih kraljeva, Kotizon, s kojim je Avgust imao prijateljske veze.2os
Ova interpretacija je, svakako, najbolja, pod uslovom da se primi kao
tano ono to Marko Antonije kae o odnosi ma Oktavijana 'i K:otizona i
da se pretpostaV'i da joe ovaj poslednji, radi reenja unutranjih tekoa,
traio osionac u Rimljanima.
Postoji, meutim, i druga mogunost. Izmeu Daana i Panonaca,
s kojima je ratovao Oktavijan, bili su Skord:isci d. nj,i hova teritorija na
zapadu, oko ua Drave u Dunav, nije bd.la tako daleko od ratnog poprita da ne bi bili zainteresovani za ishod rata. Pod njihovom vlau se,
verovatno, jo uvek nalazio jedan deo panonskih plemena206 i nije iskljueno da su oni pristali da pomognu Rimljane u osvajanju panonskog
upoll",i ta - Stiscije.207 Moda su Rimljani traili savez Skor diska i zbog
predstojeeg sukoba s Daanima . Skordisci, ko}i su se i sami nedavno
bi,Li oslobodili dake prevlasti, mogli su biti skloni takvom savezu. Naravno, sve to ostaje samo obina pretpostavka, ni gora nri bolja od onih
koje su drugi izneli. Njoj u prilog, moda, govori i to da Djon Kasije ne
imenuje saveznike. Da su Daani u pitanju, oekd.vali bismo da on to
kae, umesto da govori neodreeno o tamonjim saveznicima. Pa; i opredeljenje "taun,J" bolje odgovara Skord:iscima, koj1i su blie Sisciji, nego
Daanima.

D i o. Cass. XLIX, 37, 5 (S 42).

Zippel, 230 sq.; G. Veith, Die Feldztige des C. Iulius Caesar Octavianus in Illyrien, Wien, 1914, 56.
2o5 Patsch, Beitrage, 59. i d.
206 Nemamo razloga da mislimo da je posle sloma dake prevlasti dolo
do irenja Panonaca na raun Skordiska, kako to ini M6csy, Pannonia, 530.
i 534-6, koji smatra da su se Panonci oslobodili vlasti Skor diska posle pohoda Scipiona Azijagena i da su u doba Mitridata predstavljali jedini faktor
na Savi, a posle povlaenja Daana se rairili do Dunava. Origines Pannioniorum, koje se u prol. XXXII Pompeja Troga p:ominju uporedo s increnzenta Dacorum ne mogu s tim imati nikakve veze poto se odnose na
ll vek pre n.e. (v. napred pr. 193). Da su Panonci predstavljali kakvu silu,
o njima bi se ulo za vreme Boirebiste. Meutim, unutar panonskih plemena
nisu zabeleene vee politike organizacije koje bi bile u stanju da se nametnu
i okolnim narodima. Apijan (IlL, 22) direktno govori o &vcxpxliX kod njih.
Po tome pak to Strabon, VII, 5, 2 (S 41), kae da su oni zauzimali ostale
zemlje do Segestike i Dunava na severu i istoku<< ne smerno zakljuiti, kako
to ini Moi , da su oni jedno vreme podjarmili Skordiske, jer se u istom
odeljku Skordisci pominju oko ua Tise u Dunav. Odredba na severu i
istoku do Dunava i Segestike<< ne moe se interpretirati na Moijev nain,
poto se Segestika ne nalazi ni na severu ni na istoku panonske teritorije,
ve na zapadu. Prema tome, Dunav je bio severna i istona granica Panonaca
uzvodno od Podunavlja u kome su iveli Skordisci. Usp. S tr. VIII, 5, 10
(S 50), gde stoji da se Panonci pruaju na severu do Dunava, na istoku do
Skordiska.
20 7 I dvadesetak godina docnije Skordisci pomau Tiberiju u pokoravanju Panonaca; v. dalj e str. 262- 263.
2oa

204

260

O Skordisoima ne ujemo nita ni u vezi s ekspedicijom Marka Krasa 29. godine, koja se zavrila pol6injavanjem Meza. Mogue je da njihova zemlja uopte ti nije bila zahvaena ov,i m p ohodom, koji, verovatno,
nije iao dalje na zapad od Timoka.
POKORAVANJE SKORDISKA
16. godine pre n.e. Skordisci su jo jednom, zajedno sa Denteletima,
opustoili Maked0111iju.2os Kmtka Dionovai beleka ne sadri nilkakve dalje
podatke o ovom dogaaju. itavih sedam decenija je bilo prolo od njihovog poslednjeg upada u rimsku provinciju. Moda nije sluajna podudarnost to su te iste, 16, godine Panonci i NoPioi pmdrli ak u Istru.209
Kao da su se svU. varvarski narodi na severnoj granici Italije i Makedonije uskomeali i osmeliLi da dignu oruje pmtiv Rima. Protivudarci nisu
izostali, ni no~ ustanci sledeih godina, sve dok nisu alpske i podunavske oblasti definitivno pokorene.
Tok dogaaja u Panonij,i se moe bolje pratiti nego odnosi Skordi
ska i Rimljana. Nedostatak konkretnih podataka primorava nas da u
pogledu Skordiska pravimo pretpostavke i kombinacije. Upad Skordiska u Makedoniju 16. godine morao je izazvati reakciju Rima. Moda je
on bio povod to su u to vreme preduzete mere za stabilizaciju vojne
vlasti u prostranoj rimskoj provinoij;i Makedoniji, koja je tokom I veka
toliko narasla da je obuhvatala ceo centralni deo Balkanskog poluostrva.
U Eusebi1jevoj Hronici zapisano je da je 15. godine pre n.e. Tiberije pokorio Vindeli ke i ostale narode koji su susedi Trakije .~1 o Podatak ovakve vrste ne spada u najpouzdanije, adi se on ne moe prenebrei. U njemu je, moda, poslednji s labi o draz uvrenja rimske vlasti u Mezij.i, jer
se neodreeni i nraz susedi Trrakije, oi AOl1tot ltapa:Kcip.svot rfj Elpc}Kt),
qui Thraciarum confines erant, najbolje moe primeniti na ona plemena
zapadno od trake kraljevine - Dentelete, Mee, Dardanoe, Tlibale i
Meze- koja se jo nisu nailazila pod dillrektnom rimskom vlau, ia:ko su
ve ranije bila vojniki pokorena.211 Mogue je da je u to vreme ova
oblast izdvojena iz provincije makedonskog n amesnika i formirana kao
posebna vojno-administrativna j edinica.z12
Kako se vidi iz podatka o kome emo odmah govoriti, Skordisci
nisu bj1i obuhvaeni ovim merama, iako su ih, moda, sami izazvali.

Dio. Cass. LIV, 20, 3 (S 43).

D i o. Cass. LIV, 20 2.
210 E u s e b. chron. p. 393, ed. R. Heim: T~~epw~ Ka'i:crap O{nvS~xou~ xal Tou~
).o~rrou~ rrapaxe:~fLevou<; '~"TI 0p~x!J \mha~e:v ( = Synkell. 593, 15) ; versio Armenia:
Caesar Tib erius Vindicenses et omnes qui circa Thraciam erant, subegit;
H i er. p. 166, H e l m: Tiberius Vindelicos et eas qui Thraciarum confines
erant Romanas provincias facit (S 44).
211 Usp. Zippel, 246, koji pravilno povezuje ovaj podatak uz Meziju. Iako
izgleda udno da je Tiberije iste godine ratovao protiv Vindelika i sa susedima Trakije, ne moe se pretpostaviti da u tekstu hroniara stoji pogreno
Thraecia, umesto Raecia, jer je osnovni tekst bio grki, a na grkom je razlika izmeu 0p<:fx1J i 'Pa~T[a isuvie velika da bi moglo doi do sauajne
zamene ova dva naziva (Zippel, n.m.).
212 O tome kada su premetene legije iz Makedonije na sever, u Meziju,
i kada je ob raw vana posebna vojna komanda u Meziji, v. M. Mirkovi, Rimski gradovi na gornjomezijskom limesu, str. 21. id.
2os
2oo

261

Oni su sauvali svoju nezavisnost, ali su bili primorani na poslunost i

saveznitvo. Govorei o pokoravanju Panonaca 13-12. godine, Dion Kasije kae: >>Nj,i h je pokorio Tiberije, zauzevi mnogo zemalja i nanevi
mnogo zala ljudima; n tome su mu od velike koristi kao saveznici bili
Skordisci, koji su susedi Panonaca i naoruani na isti nain . 21~ Ovaj podatak je tako jasan i izriit da ne doputa nikakvu sumnju u to da se
12. godine, kada je Tiberije ratovao protiv Panonaca, Skordillsci nisu
nalazili pod neposrednom r~mskom vlau. Inae se za njih ne bi moglo
rei da su >>saveznici .214 Neshvatljivo je kako je upravo na osnovi ovog
podatka izveden suprotan zakljuak: da su Skordisci moralii b1ti pokoreni pre 12. godine.215 R. Sajm je for mulisao ovakvu alternativu: poto
su Skordisc~ 16. godine izvrili napad na Makedoniju, a 12. godine su
na strani Rimljana protiv Panonaca, oni su u meuvremenu morali biti
nekako urazumljeni ili pokoreni.216 Meutim, tu i nema alten1ative. Oni
su morali biti urazumljeni, ali nisu mogli biti pokoreni pre 12. godine.
Jedini direktan podatak o prisajedinjenju Skordiska rimskoj dravi
sauvan nam .e kod Veleja Pa:terkula. Daju6i kratak pregled teritorijalnog razvitka rimskog ca11stva od punskih ratova do svog vremena, Velej
kae da je Tiberije Cezar iznudio Hirima i Dalmatima konano priznanje pokor nosti, kao to ga je njegov otac iznudio Hispancima. Reciju pak
i Vindelike, Norrike, Panoniju i Skordiske prikljuio je kao nove provincij,e naem carstvu. Kao to je ove orujem, tako je Kapadokiju ugledom
svojim prisilio na plaanje dabina rimskom n<l!rodu.<<217 Ovo izvanredno
:maajno svedoa:nstvo ne sadru nikakvih hronolokih indicija . Bilo bi
pogreno na osnovi njega zakljuiti da su Skordisci pokoreni u isto vreme kad i Panonci, ili da su Skordisci priznali rimsku vlas't 15. godine,
kada i Recija i Vindelici.218 Panonski rat 13- 12. godine Velej, na alost,
D i o. e a s s. LIV, 31, 3 (S 45).
Ve je Vuli, Oktavijanov ilirski rat, 32, skrenuo panju na to da
Skordisci nisu bili pokoreni 12. godine ako se zovu saveznicima.
21s 12. godinu uzimaju kao terminus ante quem za pokoravanje Skordiska, Zippel, 303; Premerste:n, Anfange, 159; Fluss, Scordisci, 835; Patsch.
Beitrage, 84; R. Syme, v. sled. nap.; M6csy, Pannonia, 540 ( >>Da die Skordisker
wahrend der Eroberung Pannoniens Verbtindete des Tiberius waren (e a s s.
D i o. LIV, 31, 3), muss ihre Unterwerfung frtiher erfolgt sein).
216 R. Syme, Lentulus and the Origine of Moesia, JRS, 24 (1934), 117:
In 16 B. e. the Scordisci ... attacked and devastated Macedonia. In 12 B. e.,
however" the Soordisci appear as all' es of Rome and help Tiberius tlo reduce
Pannonian Breuci. It would therefore appear that the Soordisci had somehow
been brought to reason or subjugated in the meantime..
2F V e ll. P a t. II, 39, 3 (S 46) .
218 Prem erstein, Anfange, 158. i d. je prvi doveo u vezu ovaj podatak
Velejev s Eusebijevnm veu da je Tiberije 15. godine pokorio >>one koji ive
u susedstvu Trakije i na osnovi toga zakljuio da je Tiberije u svojstvu pro!<Jonzula Makedonije te godine pokorio Skordiske. Patsch, Beitrage, 84. i d .,
govori o kaznenoj ekspediciji koju je Tiberije 15. godine poveo protiv Skordiska iz Panonije, kojom je prilikom sproveo i vojnu reorganizaciju u Meziji.
Syme, Lentulus, 118, je ukazao na nemogunost jedne akcije iz Panonije
protiv Skordiska pre pokoravanja Panonaca i vraa se Premertajnovom mi
ljenju da je rat u kome su Skordisci pobeeni organizovan sa juga, iz Makedonije. 15. godinu kao godinu pokoravanja Skordiska uzima i M6csy, Parmonia, 540. Sasvim je pogreno tvrenj e A. tajna (Legaten, 12) da su kod Veleja
Skordisci navedeni zajedno s Retima, Videlicima, Noricima i Panoncima,
meu narodima koje je Tiberije pobedio 15. godine. Panonci su pokoreni
12. godine. Redosled kojim su navedeni narodi koje je Tiberije prisajedinio
21a

?.14

262

samo porr1L.'1Je u daljem izlaganju glavnih dogaaja rimske istorije, jer

je, kako kae, imao nameru da o tom velikom .i stranom ratu (magnum
at roxque b ellum) napje posebno delo, u kome bi opisao zemlju i narod i
iz;loio brojne i sjajne Tiberijeve p ob ede .2r9 Za nae je pita nje, meu
tim, vano da Velej n a ovom m estu n av;odi kao .r imske n eprijatelje Panonce i Dalmate, di n e i Skordiske, to je u skladu sa Dionovim podatkom da su Skordi:sci pomogla Tiberiju u saviaivanju Panonaca.
Pokor avanje Skordiska pre Panonaca - mnogi naunici, kao to
smo videli, stavljaju ovaj dogaaj u 15. godinru pre n.e. - malo je verovatno ve d. zbog geografskog poloaj a Skordiska. Zaratiti sa severozapada na SkoDdiske a da se ne dira u Panon ce, pmsto je nemogue .22o Tek
savlaivanjem plem ena B reuka 12. godine Rimljani su dobili k ontrolu
n ad kopnenim putom koji je dolinom Save vezivao Italiju sa srednjim
Balkanom.221 Pre 12. godine poko ravanje Skordiska je moglo da se izvede samo sa juga, iz Makedonije. Vrlo je verovatno, kao to smo rekli, da
su nekakve akcije preduzete protiv Skordiska posle njihovog upada 16.
godine, ali se one (kako to pokazuje podatak o saveznitvu Skordiska i
Tiberija 12. godine) nisu zavrile prisajedinjenjem zemlje Skordiska rimskoj dravi, moda zbog njenog isuvie istu renog poloaja, budui da je
glavnina ovog plemena u to Vireme bila skoncentr isana u dananjem
S rernu.
Ako bismo posle 12. godine traili priliku koja se Rimljanima mogla uin1ti pogodnom da definitivno priveu Skordiske uz rimsko carstvo,
nee nam hiti teko da je naemo. Upl'kos sjajnim pobedama koje je 12.
godine Tiberije izvojevao, novoosvojene zemlje se nisu la ko p redavale.
l l. ~odine T.i be.rije je ponovo m orao da savlada otpor Dalmata i Panonaca, kojti su se digli na oruje . Tom prilikom je organizovana nova provinci ja Illyricum, koja je obuhvatala sve zemlje izmeu J adranskog mma
i Dunava.222 10. godine Daani su preli preko zaleenog Dunava i opurimskoj dravi od zapada prem a istoku podudara se s hronologijom njihovog
podjarmljivanja: Reti, Vindelici i Norici pokoreni su 15, Panonci 12, a Skordisci
posle 12. godine. Ne treba gubiti iz vida, ukoliko se koristimo ovim Velejevim
podatkom, karakter odlomka u kome se nalazi. To je, kao to sam rekla,
pregled teritorijalnog irenja rimske drave, u kome se navodi ijim je zaslugama koja pmvincij a steena .
2 19 V e ll. Il, 96, 2- 3: Subinde bellum Pannonicum, quod inchoatum ab
Agrippa Marcoque Vinicio, .. , consulari, magnum atroxque et quam vicinum
imminebat Italiae, per Neronem gestum est. Gentes Pannoniorum Delmatarumque nationes, situmque regionum ac fluminum numerumque et modum
virium, excelsimasque et multiplicis eo bello victorias tanti imperatoris alio
loco explicabimus. - Izgleda da ovaj spis nije ni ugledao sveta.
220 Tako ve R . Syme, n m .; usp. i njegov lanak Bellum Pannonicum,
JRS 23 (1933), 70-1. M6csy, Pannonia, 540, taime kae da se Tiberijev pohod
15. godine protiv Skordiska n e moe zamisliti ako se najvei deo doline Save
u to vreme nije nalazio u rimskim rukama . Meutim, on ostaje pri tome da
je ovaj pohod izveden iz Panonije, iako se na karti koju daje na str. 531. lepo
vidi kako Breuci i Amantini zatvaraju put Skordiscima sa zapada, a ova su
plemena pokorena tek 12. godine, v. sled. prim.
221 S u e t . Tib., 9: exin Raeticum Vindelicumque bellum, inde Pannonicum, inde Germanicwn gessit. Raetico atque Vindelico gen/es Alpinas, Pannonico Breucos et Dalmatas subegit. Usp. i Ruf. Fes t . 7, 8,. kod koga se
pominje pokoravanje Amantina . Medutim, s obzirom na to da se govori o
panonskom kralju Batonu, nije sigurno da Fest ne mea, moda, panonski
rat s panonskim ustankom.
2 22 D i o. Cass. LIV, 34.
263

stoili Panoniju. Tiberije je pozvan iz Galije da preduzme komandu, a

Avgust je, kao i 12. godine, doao u Akvileju da bude blae frontu. Ove
mere pokazuju koliko je ozbiljan morao biti ovaj rat, iako o njemu ima
samo kratka beleka kod ,Diona.m I sledeih godina, 9. i 8. dolazilo je
do ustanaka Panonaca i Dalmata, i tek se posle toga stanje za izvesno
vreme smkilo.224
U tom nemirnom vremenu izvreno je i pripajanje teritorije Skordiska rimskoj dravi. U nedostatku bilo kakvih pomena Skordiska
u ovo vreme, nismo u mogunosti da kaemo da li se to desilo ll.
godine, kada je obrazovana provincija Ilirik, ili 10, prilikom borbi s Daanima. Ove dve godine pretpostavljam sledeim dvema (9. i 8), mada
se ni one ne mogu iskljuiti. To je sve to se moe rei o godhui kada su
Skordi1soi poko11eni.
U doba carstva Skordisci ulaze u sastav pmvincije Panonije. Meu
tim, kao to smo videli, Velej pominje posebno Panonce i Skordiske

(Raetiam autern et Vindelicos ac Noricos Pannoniamque et Scordiscos

rwvas imperio nostro subiunxit provincias). Treba li iz toga zakljuiti da
su oni prvobitno sainjavali posebnu administrativnu jedinicu? Teko
je rei. Skordisci imaju prema Panoniji isti odnos kakav i Vindelici
prema Reoiji. I Vindelici su bili pobeeni u posebnom ratu a docnije
spojeni sa Retima u jednu provtinciju. Re provincia ima kod Veleja svoje osnovno ZJnaenje oblasti koja pripada rimskom narodu i kojom se
upravlja putem namesnika. Tako su, na primer, Norik i Kapadokija, iako
su za Avgustove vlade bile kraljevine, smatrane il1imskim provincijama
jer su u njima zasedavali carski prokuratori. Na koji je nain reeno pitanje upravljanja tek osvojenim oblastima Panonaca, a Z?.1tim Skordiska, ne
moemo rei. Panonija taJkoe nije u poetku predstavljala zasebnu provinciju, ve je ll. godine ula u sastav Ilirika i tek je za vreme dalrnatsko:Panonslmg ustanka 6-9. gocline n.e. izdvojena iz Dalmacije najpre
kao Illyricum Superius, a onda kao Pannonia. Vr,l o je verovatno da je i
twitorija Skordiska ula odmah po osvajanju u sastav provincije Ilirik
i da je docnije bila stalno uz Panoniju. injenica da Velej pominje Skoirdiske i Panonce posebno pokazuje da su Skordiski u vreme kada su
priznali rimsku vlast jo uvek biH dovoljno znaajno i prostrano pleme.
I to to on kae da ih :e Ti berije orujem ( armis) pokodo pokazuje da
su bili u stanju da mu prue otpor. Nj,ihovo prisajedinjenje nije, dakle,
izvreno mirnim putom, iako su oni bili saveznici Rimljana.
U rimsko doba ime Skordiska vezano je samo za jugoistoni vtrh
donje Panonije.22~ Rimsko osvajanje i administratrivno preureenje koje
je ono sobom donelo imali su kao posledicu, s jedne strane, raspad dotadanje zajednice Skordiska na manje jedinice, s druge, oslobaanje ilirskih starosedelaca i njihovo organizovanje u posebne plemenske ili kvazi-municipalne civitates.226 Tako se moe objasniti da se pod rimskom
okupacijom pojavljuju na teritoriji na kojoj su se dotle pominjali samo
Skordisci: Andizctes na donjem toku Drave, Cornacates u istonoj Sla223
224

nia, 541.

D i o. C a s s. Ll V, 36, 2.
O svim ovim ratovima usp. Patsch, Beitdige, 98. i d .; Mocsy, Panno-

P to I. II, 15, 2 (S 52).

O raspadu plemenskih saveza i rasparavanju plemenskih teritorija
pod Rimljanima u Panoniji v. Mocsy, Pannonia, 606 i d.
zz5

226

264

voniji (Podunavlje, ot>in), Amantini u sremskoj Posavini i Tricornenses

u severozapadnom delu Gornje Mezije (Sopot-Ritopek).227 Dok su Kornakati i Trikornenzi bili moda delovi Skordiska, nazvani po utvrenji
ma Corna.cum, odn. Tricornium (usp. Picenses od Pincwn) , dotle su
Andizeti i Amantini biH Uirska.plem en a zabeleena jo u predrimsko doba. Civitas Scordiscorum nije direktno posvedoena, ali na jednom nedavno objavljenom natpisu iz Slankamena, s kraja I ili poetka II veka
n.e., pominje se princeps praefectus Scordiscorum, i,z ega se zakljuuje
da je jedan deo Skordiska, u oblasti gde su oduvek bili najgue naseljeni, sauvao svoje ime i samoupravru.22s Malobrojni natpisi kojima raspolaemo pokazuju da je ilirizacija u svim delovima nekadanj e teritorije
Skordiska uzela velikog maha u d oba cars tva, iako keltska imena, koja
tu i tamo nose ponekli pripadnici Kornaka ta i Trikornenza, odaju keltsko
poreklo t:ih zajednica.229
II.

ETNiKA

PRIPADNOST I IME

Razlirita miljenja o etnikoj p ripadnosti Skordiska zasnovana su,

s jedne strane, na neslaganju antikih pisaca, 's druge strane, n a postojanju dveju varijanata imena: L:Kopofc<KOt i LKopoicrrat. Kod Justina i
Ateneja sauvana je tradicija d~ su Skordisci bili ostatak onih Gala koji
su sa Brenom izvrili napad na delfisko svetilite.2so Strabon takoe zove Skordiske Galatima (wt"S LKOpofcrKOUS l'a!cmxs, rc~... KEATtKI., o'ire
B{>\ot Ka.i L:KopoicrKot Kai TaupicrKot, .. . Klxru. rous LJ<:opoicrKous Ka)coup.svou ; 1a!cams, . . . 1aicaTwv p.f: v Bo:o t Keti LKop5icrrm2:ll, a Livije kae
za njih da su pleme koje vodi p or ek1lo od Gala<< (gens a Gallis oriunda ).232 Meutim, Apij an ubraj a Skordiske u Ilire. U genealo19iji ilirskih
plemena hemj-e:ponim Skordisk je, kao i Tribal, sin Panonija, a ovaj sin
Autarijata.233 Kod Flora, pak, nalazimo, sasvim neoekivano, treu verziju, p rema lmjoj su Skordisci b iti Traani ( saevissrlmi omnium Th racum

Scordisci fuer e ) .234

227 Andizete stavlja Moi u oblast docnije Murse, M6csy, BevOlkerung,
74. - Za Kornakate i Amantinc v. ibid., i 76. - Za Trikornenze v. dalje
str. 290.
228 M6csy, Geschichte der peregrinen Gemeinden in Pannonien, Historia,
6 (1957), 488. i d. (S 53) . Teritorijalni odnos Amantina i Kornakata, s jedne

strane, i Skordiska, s druge, nije sasvim jasan.

229 Kornakat s ilirskim imenom Dasentis Dasmeni f. (CIL XVI, 2) im<:~
ker koja se wve Turuna, M6csy, Bevolkerung, 237/ 1. Za Trikornenze s kelt
skim imenima v. dalje str. 283. Jedini Skordisk koji nam je poimence poznat
nosi ilirsko ime Terso Precionis t., u:p. nap. 250.
230 I u s t i n. XXXII, 3, 6-8 (S 2); A t h e n. IV, 25 (e. 234. b) , (S 3) i v.
str. 212- 213.
2 3 1 S tr. VII, e. 293, 296, 313. i 316. (S 14, S 48, S 41, S 1).
232

L i v. per. 63 (S 16).

A p p. Ill. 2 (s 47): AtrcapLe:i ()E; au-ri)> IIavv6vwv ~youv-raL 7taLOCX ~ ff a lova

ysvzcrOaL, xai ~xopolcrxov IIalovL xat TpL~aA:A6v, ([Jv O[J.olroc; -r~X ~Ov'l] 7tapwvu[J.a dnL
U Apijanovo vreme ueni grki pisci esto su upotreblj avali ime IIawvla kao
sinonim za naziv IIa vvovla. I podatak F l e g o n t a, savremenika cara Hard'
jana , sa uvan kod Stefana Vizantijskog prema kome su Skordisci bili Svoc;
~aw~ lac; (S 53), mora se samo tako shvatiti. Ovaj podatak, po svoj prrilici, po2'l 3

tre ' Z

neke FJegontove beleke o boravku cara Hadrijana u Panoniji.

F l or. I, 39 (S 18).

2 34

265

Postojanje ovako kontradiktornih vesti otkriva neupuenost veine

pisaca u pitanja etnike pripadnosti srednjobalskanskih plemena: pojam Hira i Traana bio je i ostao, kad god je bila re o graninim
oblastima ove dve ve1ike etnike grupe, nejasan i neodreen. U ovom sluaju nije teko, meutim, presuditi koji je od pisaca u pravu. Zato nee
biN potrebno da one koji i zlau d,rukije podatke pi10gla&imo. manje pouzdanim. Neslaganje se moe objasniti na drugi nain.
Ono to nam Jus.t,in i Atenej kau o dolasku Skordiska u Podunavlje posle delfijskog poraza ne doputa sumnju u to da je osnovno jezgro
Skordiska, njihov gospodarr-ei sloj, bilo keltsko. Tih keltskih ratnika nije
moralo biti veliko mnotvo, jer oni, zavladavi relativno prostranom teritorijom, nisu istrehili st..arosedeoce, ve su iveli pored nJih, izmeani
s njima. To izrii to kae Strabon: Galat.i, zvani Skordisci, koji ive izmeani s Hi.rima i Traanima<< .2:;5 Ovo meanje ipak ne treba zamisliti tako
kao da su Skordisci izgubili svoje etniko obeleje i da su predstavljali
meavinu ,r aznih etnikih elemenata te da bi se za njih moglo rei podjednako da su bilo Iliri, bilo Traani.2:Jn Naprotiv, oni su to obeleje sauvali netaknuto i dva veka posle svog doseljavanja, kako se vidi iz jednog drugog mesta kod Strabona gde stoji da je Boirebista pokorio Kelte, koji ive izmeani sa Traanima i Ilirima<< .237 Da to ne treba shvatiti
samo kao jedan Strabonov nain izraaja, pokazuje karakteristika Japoantikih

235
tr. VII, 5, 2 (e. 313): X()( Td: TOU~ L:xop3 [crxou~ X()(AOUflevou~ r()(A(XT()(~' X()(L
yap o\iTOt TO~~ 'D.:AupLxoi~ E:IJve:m xd Toic; 0pq::xlot<; av()(flL~ <1}x'l)cr()(v (S 41). - JH.

Pavan, La pmvinzia mmana della Pannonia Superior, Roma, 1955, 376,, pr.
L:xop3[crxouc; TOU<; xcc),ouflEVOU<; r()(A(XT()(~, Skordiske koji se
zovu Galati, i na osnovi tako iskrivljenog teksta zakljuuje da je Strabon,
moda, razlikovao keltske Skordiske od junih Skordiska, koji su prvobitno hili Iliri pa su keltizirani u dodiru s Tauriscima i Bojima. Nita
o tome nema kod Strabona. U istom delu mogu se nai i ove greke:
na str. 376. stoji da je Skordiska bilo i izvan Panonije, >>juno od Moria, u
Trakiji (a sud di Maros, neBa Tracia), a na str. 375: da su na jugu Panonije
Superior, iveli Agri jani (pozivajui se na A p p . Ill. 14, gde se pominju Agrijani T'i)<; x&.w II()(LOvloc~ kao moan narod u doba Fil' pa II,, i na V e ll. P a t ., II,
115, .gde o Agrijanima nema ni pomena! Isto lako je netaan navod da se
Skordisci nazivaju Keltima kod Arijana. Mesto koje citira Pavan , Anab. I, 4,
6, odnosi se na keltsko poslanstvo Aleksandru 3'35, kada Skordisci nisu ni
postojali. Vrlo je neodreeno, i nepotpuno takoe, teritorijalno opredeljenje
Skord'ska, prema kome su oni izvan panons.ke oblasti ostavih tragove >>juno
od Maroa. u Tra,kijk
2 3 6 Slino Fluss, Scordisci , 832, >>ein Mischwolk, i M6csy, Pannon'a, 528:
s vladavinom nad Ilirima i Traanima poelo je iliriziranje i trakiziranje
Slwrdiska, Str. VII, 5, 2. Kao Traane obeleava ih Flor. III, 4, kao Kelte
pomeane s Hirima i Traanima Str. VII,_ 3, ll, kao Ilire Str. VII, 3, 21 Appian. Illyr. 3. Kao to se vidi iz teksta koji sam navela u napomeni 235,
Strabon, VII, 5, 2, ne govori ni o iliriziranju ni o trakiziranju Kelta, ve o
tome da keltski Skordisci ive izmeani s Ilirima i Traanima . Ako je u ovom
sluaju re o nepravilnoj interpretaciji, tvrenje da Strabon VII, 3, 2, obeleava Skordiske kao Ilire je oigledna omaka. Tamo stoji jasno da kao to
se skitska plemena i Bastarni meaju s Traanima s one i s ove strane Dunava, tako se s ovima (Traanima) meaju i keltska plemena, Boji, Skordisci
i Tauro' sci. ..<< ; v. (S 48).
2 s.7 S tr. VII, 3, ll (e. 304) (S 40): m)<;; Te; Ke::f.To,)c; Tou~ &.vocflefl~Y!J.Zvou<; Toic;
TE 0pq::~ t X()(L TOi~ 'IH1JflLOi<; e~e:rc6p61)GE. Uos talom i ranije pomenuti podatak
Strabonov (napred pr. 235) takoe se odnosi na irenje dake drave pod
Boirebistom, ali je u njemu reenica o tome da Skordisci ive izmeani s Ilirima i Traanima umetnuta, tairo da se vremenski ne mora vezati za Bo: reb istino doba.

5, pogreno citira

266

da kodru daje isti pisac kao >>plemena istovremeno keltskog i ilirskog.2s~

Japodi su, prema tome, bili jedno keltsko-ilirsko pleme, pleme u kome
je bilo dolo do stapanja dva etnika elementa, to se ne moe rei i za
Skordiske, koji su, po Strabonu, bili Kelti, ali iveli na teritoriji na kojoj
je bHo i Hir a i Traana.
Prema tome, Strabon je, kao Atenej i Justin, takoe smatrao da
su Skordisci Kelti. Kako objasniti da Apijan i Flor za njih kau da su
Ilir~, odnosno Traani?
Uzimajui keltsko pmeklo Skordiska kao nepobitnu injenicu, Cipel je odbaoi:o Apijanovu genealogiju kao potpuno bezvrednu, podvlaei
pri tome i druge momente koji protivuree pouzdanim svedoanstvima,
kao to je, na primer, ubrajanje trakih Tribala ,i Meda meu Ilir-e. Prema Cipelovom miljenJu, >>Apijanova genealogija nije zasnovana, oigled
no, na zapaanjima o jeziku i obiajima dotinih naroda, nit,i na nekom
nao1onalnom predanju, ve duguje svoj postanak, verovatno, mati nekog beznaajnog grkog mnogoznaka.23,9 Dobija takoe porie svaku
vrednost Apijanovoj genealogiji kao istorijskom izvoru.240 Al.i time nije
sve reeno. I zablude imaju svoje razloge, i za njih treba nai objanjenje. Svaka mata ima u sebi poneeg realnog. U Apijanovoj genealogiji
pada u oi da se Skordisk ne nalazi u prvoj generaoiji Uirovih sinova, ve
je Autarijev unuk i Panonijev sin, kao i Tribal. Iz toga se, ini mi se, moe zakljuiti da su Panonci (koje su grki pisci upoznali tek sredinom
II veka pre n.e.), Skordisci i Tribali naknadno uneti u genealogiju ilir
skih plemena. Svakako, ne treba misliti da je Apijan bio tvoirac, odnosno
preraiva genealogije. Apijan pri,z naje i sam da vrlo malo zna o prolosti Ilira i njegovo izlaganje rodoslovlja ilirskih plemena poinje reju
<piXot, koja jasno pokazuje da on prenosi tua miljenja. injenica da se
Illyrios, Keltos i Galas pominju kao sinovi kiklopa Polifema i Galatije
navela je Dobijaa na zakljuak da genealogija potie od Timeja i da je
neposredni Apijanov izvor bio Timagen, kojim se i Pompej Trog konstio za staru ilirsku istoriju. Ako se ovo prihvati, onda bismo Timagenu
mogli pripisati uvrtavanje Panonaca i Skordiska meu ilirske narode, s obzirom na to da je on pisao u vr eme kada su Panonci i Skordisci
ve odavna bili uli u vidokrug Grka i Rti:mljana.241
Na Apijanov raun, napirotiv, treba staviti obeleavanje Skor diska
kao Ilira u izvetaju o njihovom pohodu protiv Delfa osamdesetih godina
l veka n.e.: 'D..1.upt<:Ov oi LKopoidKot J.1ci1.tdra Kat Ma!oot Kat Llapoavo t
rr1v MaKcooviav E.:rrs opaJ.lov OJ-100 Kat r i1v 'E1.1.a oa. Apijan tu prosto
prenosi ono to je naao u genealogiji, a to je mogao da uini utol.Lko bke to sam nije znao za tradiciju koja je pojavu Skordiska u Podunavljru
vezivala uz k eltsku najezdu na Grku242 i to je u njegovo doba teritorija
23 8

xou

S tr. VII, 5, 2 (e. 313):vexpL -r&v '1Ctrt6ilwv, Ke:"Anxou &!J.Ot -re: M L 'IHupL-

~Ovouc;.

Zippel, 113.
Dobia, 13. i d .
241 Dobia, n. m. O Timagenu v. R. Laqueur,

RE Zw. R. VI (1936),
1063. i d., i n apred str. 2H.
242 Kao to smo videli ( str. 91), Apij an m ea veliku keltsku n aj ez_du sa
provalom Kimbara.
23 9

240

267

na kojoj su ranije iveli Skordisci bila obuhvaena pojmom Ilirije.243

Tako bi to, s jedne st rane, bilo teritorijalno opredeljenje pripadnosti
Skordiska, s druge pak ubrajanje Skordiska u !Hrska plemenat zbog njihove veze s Panoncima, u vreme kada su Panonci postali poznati grko
rimskom svetu.
Drukije stojti stvar s Florr-om. Ovaj retor iz II veka n.e. ekscerpirao je razne starije pisce, meu kojima i Livija. Mogue je da mu je
Uvije bio izvor za poglavlje u kome govmi o Skordiscima. To se, na alost, ne moe sa sigurnou tvrditi jer nisu sauvane one knjtige Livijeve
istorije u koj,i ma su bili obraeni ratovi Rimljana sa Skordtiscima. Ima,
meutim, neto to ukazuje na zavisnost Flora od Livija. Pomenuto poglavlje u kome se govori o Skordiscima nosi kod Flora na:slov >>Bellum
Thracicum. Iz sadraja pak odgovarajuih Livijevih knj~ga vidi se da
se ti ratovi uvek stavljaju u Tnukiju: M. Cosconius prafNor in Thracia cum Scordiscis pugnavit (per. 56); Livius Drusus consul adversus
Scordiscos, gentem a Gallis oriundam, in Thracia feliciter pugnavit (per.
68). Ratovi Rimljana sa Skordiscima ine deo rimskog nadriranja iz Makedonije prema Dunavru. Meutim, zemlje severno i severoistono od Makedonije smatrane su trakim (usp. npr. Li v. per. 92: res ab Curione
proconsule in Thracia gest as adversus Dardanos continet )244, a Skordisci
su sem toga skoro redovno preduzimali svoje napade protiv rimske provincije Makedonije u zajednici sa trakim plemenima Meda, Denteleta
i drugima. Zbog toga je kod epitomatora mogla nasta,ti pogrena predsmva o Skordiscima kao trakom plemenu.
O ratovima Rimljana u Trakiji i sa Skorrdiscima, o kojima nam
govo['i Flo[' u gorenavedenom poglavlju, raspolaemo sa jo nekoliko
kratkih pregieda, od k!ojih je za nae pitanje naroito interesantan Brev.i arium Festa (IV veka n.e.), jeu:" i on u krajnjoj Liniji potie od Livtija.
U njemu ne stoji da su Skordisci Traani, najsuroviji meu Traanima,
kako kae Flor, ve da su U oblastima Tra:kije ~iveli i Skordli:soi, koji
su hili isto tako svi.r epi i lukavi (kao i Traani) - in Thraeciae regionibus etiam Scordisci habitarunt, pariter crudeles et callidi. Sa Festovim
tekstom slau se skoro doslovce i Ami jan Marcelin (et partium earum
habitavere Scordisci, lange nu.c a.b iisdern provinciis disparati) i Jordanis (diri namqu.e homines omniumque gentium ferocissimi sunt Th.races, quorum saevitiam pariter habent et Scordisci et Emimontii .. .).245
Oigledno je dakle da se u izvurniku ovih sumaDnih izvoda govorilo o ratovima u Traktiji, koji su !izbiH kao prirodna posledica rimskog pokora24 3 A p p. Ill. 1: Grci smatraju Ilirima sve one narode koji ive s one
strane Makedonije i Trakije, od Haonaca i Tesprota (na jugu) do reke Istra
(na severu). To je naime duina ove zemlje, a u irinu (ona se prua) od
Makedonaca i Traana brana do Peonaca, Jonskog mora i podnoja Alpa.<<
- Peonija<< i ovde, naravno, znai Panonija<<. Usp. Illyr" 6 i 14, gde Apijan
kae da su Rimljani ubrajali Panonce u Iliriju, isto kao i Meze, o kojima
Apijan takoe nalazi za potrebno da govori u Ilirskoj knjizi.
244 Zanimljivo je da je Vuli jedini, koliko mi je poznato, ukazao na
ovu reenicu da bi na osnovi nje zakljuio da je Livije zapadnu granicu
Trakije pomakao dalje na zapad (Ratovi rimski, 80). Ali on u tome vidi
Livijevu osobenost i ne uoptava zakljuak. Florov iskaz da su Skordisci bili
Traani smatra obinom grekom (Kelti, 83).
245 Ruf. Fest.
IX (S 19); Amm. Marc. XVII, 44 (S 20); lord.

219 (S 22).

268

vanja Makedonije, i o svireposti i divljatvu trakih plemena, a kako su

borbe sa Skorrdiscima, bilo da s u oni napadali, ili da je rimska vojska
pnodirala na njlihovu t erutor1ju, sainjavale deo ovih pohoda, to se i o
njima govorilo na istom m estu. Tako je moglo doei do Florovog podatka
da su Skordrisci Traani .246
Da je Livije, odnosno njegov stariji izvor, razlJkovao Skordiske od
Traana, wdi se po knj. XLI, 19, 20, gde se kao susedi Dardanaca pominju Traani i Skordisci. Ovo mesto sauvano u originalnom tekstu pomae nam da tano iinterpretiramo podatak iz sadraja izgubljene LXIII
knj;i ge: Scordiscos, gentem a Gallis oriundam. Ne ver ujem da se ovom
reenicom hoe naglasiti da Skord:isci nisu vie GaJi,247 ve se njome pravi aluzija n a poznatu tradiciju da su Skordisoi biti ostatak Brenovih
Gal a.
Najjai dokaz da su Skordisci bili Kelti, ne samo u vreme njihovog
prvog pomena kod ua Save, ve i krajem II veka pre n.e., kada su bili
u stalnim ratovima s Rimljanima, pruaju nam dva natpisa podignuta
u ast pobede koju je 109. godine p r e n.e. M. Minucije Ruf odneo nad
Sko rdiscima i n ekim trakim plemenima. U oba n a tpisa Skordisci se
izriito n azivaju Galima i odvajaju se od ostalih trakih plemen a :
.. .Galleis Scordisteis et Bess,<s reliqueisque Thraecibus devic teis . .. ;
VlKll Ci<XVta rov :rrpc'lr; f'a}.crar; 2:Kopoidrat; K<Xt r ov :rrpor; Bf:'ddm:r; K<Xt

rou; Aat:rto u~ 8p afKa~ :rt6Acf1.0V ( koj.i je pobedio Gale Skordiske i Bese i

osta le Traane) .248
Ova svedoanstva zvarnnog karaktera pokazuju, ako nita drugo,
da su Rimlj a ni, u vreme kad su sa Skordiscima do lazili u najblii dodir,
smatrali ove Keltima.249 U kojoj m eri su oni sauvali etniku istotu,
24" Samo delimino je tano zapaanje Alfeldija, Scordisques, 112. i pr.
13, da Skordiske zovu Traanima zbog toga to su oni vrili napade prema
zapadnoj Trakiji, dolinama Strimona i Hebra. Fest i Amijan Marcelin, na
koje se Alfeldi poziva, ne nazivaju Skordiske Traanima (kao to to ini
Flor), ve kau da su oni iveli u oblastima Trakije, to nije sasvim isto.
247 Gavela, Skordisci, 276, na osnovi ove reenice zakljuuj e da U Livijevo vreme Skordisci nisu bili toliko etniki isti i strogo odvojeni od autohtonih da bi se za njih moglo rei da su samo Gali. - Livije nje govorio o
Skordiscima u svoje vreme; on je jednostavno preuzimao ono to su njegovi
izvori govorili o pojavi Skordiska u Podunavlju.
248 Cf. delf ij ski natpis, D i t t. Syll.3, 710 (S 24) , i natpis iz makedonskog
grada Europosa, I:. B. KouyEw;, 'EAbJvLx& 5 (1932), 5 (S 25). Grki tekstov; ova
dva natpisa se meusobno dopunjuju tako da je rekonstrukcija oteenih
mesta potpuno sigurna. Nije potrebno naroito dokazivati da je nepravilno
odvajanje Galata od Skordiska kao posebnog plemena (tako na primer A.
Degrassi, ILLRP I , br. 337: . .. Galleis, Scordisteis et Besseis reliqueisque
Thraecibus devicteis; VLY.~crctyra. TOV rrpoc; ra.M-r<X~, I:xoplllcr-ra.~ Y.<XL -rov rrpo~ BEcrcrou~ xa.l -rou~ ).omou~ 0piXLx<Xc; rr6Atq.LOv). Sveze i lanovi u grkom tekstu jasno
pokazuju da re ra.A&-ra.c; ima atributivno mesto uz I:xoplllcr-ra.~.
249 Ne vidim kako se svedoanstvu ovakve dokazne moi kao to su
dva savremena natpisa mogu suprotstaviti na nekoliko vekova pozniji i iskrivljeni podaci jednog Flora ili Apijana; usp. A. Graf, Geographic von Pannonien, 18, pr. 3. Graf smatra da su Skord;sci bili ilirsko pleme koje se keltiziralo u dodiru sa Tauriscima, kod kojih je, opet, proces bio obrnut: oni su
bili Kelti liioji su se ilirizirali. - Vredno je pomena i miljenje odlinog poznavaoca keltske numizmatike K. Pinka, Miinzpdigung der Kelten, 128: Die
Alten hielten sie (sc. die Skorrdisker) fiir Kelten und wir konnen uns schon auf
Grund unsererr Forschungsergebnisse dieser Ansicht anschlissen. Es ist moglioh, dass d er Name ein Sammelname verschiedener Volker wurde<< . Nije

269

nee

se nikad moi utvrditi. Samo po sebi se razume da se pO<\ . tjihovom

nalazilo brojno domorodako stanovnitvo i da je do izvesnog meanja meu njima moralo doi.250 Ali ratnici koji su zadal1i toliko muka
Rimljanima ,i ija je svirepost postala skoro poslovina biti su, neosporno, Kelti.
.
Najzad, ima jo jedan momenat koji govori u prulog keltskom karakteru Skordiska: to su imena njihovih >>gradova. Ne mislimo tu na
brojne keltske topornime na Dunavu i uzvodno i nizvodno od ua Save,
ve na imena dva grada koja su nam kod Strabonova zabeleena kao naselja Skordiska: Heorta i Kapedunum.251 Ako o prvom nismo u moguno
sti da sa sigurnou utvrdimo da je keltsko, a ne domae ilirsko, ime,
u sluaju drugog je barem to sigurno.252 Pleme iji se jedan od glavnih
gradova zvao Kapedunum moralo je biti keltsko.
vlau

Ovaj zakljuak, naravno, ne reava pitanje samog imena Skordiska. Ono moe biti iHI1s.ko, kako veina naunika to danas smatra.253
Sufiksalni elemenat -isko, koji neki lingvisti smatraju tipino keltskim, ne moe u ovom sluaju da p oslui kao dokaz da ime Skordiska
nije i:lirsko254 jer nam je njihovo ime posvedoooo i sa drugim, tipino
ilirskim, sufiksom -istai. Obli.k LKopoircn nalazimo kod Ateneja verovatno prema Posejdoniju, i na dva mesta kod Strabona, po svoj prilici
takoe prema Posejdoniju, dok na ostalim mestima Strabon upotrebljava oblik LKopotKot.255 Znaajno je da se i kod Ateneja i kod Strabona
jasno da li misli da su imenom Skordiska bila obuhvaena razna keltska plemena ili da se to ime protezalo i na nekeltsko stanovnitvo, u kom sluaju
bi se za Skordiske moglo doista rei da su Mischvolk. Meutim, u svom
delu, na koje emo imati jo prilike da se osvrnemo, Pink tretira Skordiske
iskljuivo kao Kelte.
250 Mvcsy, Pannonia, 528, navodi kao dokaz da su se Skordisci ilirizirali
unomastiku rimskog vremena koja je bila potpuno ilirska; usp. ibid., 536,
gde se kae da su Skordisci esto oznaavan! kao Kelti iako su njihova lina
imena ilirska. Na osnovi jednog jedinog natpisa s indigenim imenima (CIL
III, 3 400: Terso Precionis f. Scordiscus, usp. M6csy, Die Bevolkerung, 78. i
255, br. 189/ 2) ne bi se smeo izvlaiti ovakav kategoriki opti zakljuak .
Meutim, ak i kad bi to bilo tano za epohu rimskog carstva, to nas ne
ovlauje da smatramo keltsko-ilirskom meavinom Skordiske u III i II veku
pre n.e.
251 S tr. VII, 5, 12 (e. 318) (S 5) .
252 Mayer, I, 137, uvrstio je ime 'E6p'!CJ( u svoj ilirski renik i doveo ga
u vezu s imenom Eop'!CJ(Los, zabeleenim na jednom novcu iz Draa, koje
je, verovatno, samo varijanta makedonskog plemenskog imena 'Eop/l()(io<;.
Krahe, BGN, nema ni toponim Eorta niti drugo kakvo ime slinog korena.
Vuli, Eorta, Glas, 114 (1925), 84, pogreno smatra da je Heorta identina sa
Hijeroklovom Eordejom, v. dalje.
253 Krahe, BGN, str. 7, 70. i 99; M. Budimir, Ilirski problem i leksika
grupa teutii, Vjesnik dalm. LV (1953), 33; Mayer, I, 316, s. v. '2:xoplllcrxoL.
254 Usp. Budimir, n. m., Budimir naglaava veliku rasprostranjenost sufiksa -isko, koji se, po njegovom miljenju, moe smatrati opteindoevropski.
255 S tr. VII, e. 296 i e. 315 (S 48, S 1). Naroito je zanimljivo prvo mesto, koje potie iz jednog odlomka zasnovanog na Posejdoniju. U njemu Strabon nabraja keltska plemena Boje, Slmrdiske i Tauriske i dodaje da neki
Skordiske wvu Skordistima, a Tauriske Tauristima i Teurisoima. Nije j asno
da li pod nekima Strabon misli na Posejdonija, kod koga je naao oblik koji
se razlikuje od onog koji bio uobiaj en u njegovo vreme.
270

kae da su ti Skordist1i Kelti. Osim toga oblik :Lxopi)[cnm zabeleen je.

kao to smo videli, i u natpisima iz Delfa i Eu:roposa: Galleis Scordisteis,
I'a1.6.m~ .l:KopoiO'ra~. Izgleda kao da je oblik LKopoidrw stariji, a 2:Kop8iO'KOt mlai.256 Flegont, ikoji nam je ostawo poslednji savremeni pomen
Skordiska, iz vre mooa Hadrijanova putovanja po Panoniji, ima ta:koe
oblik LKopolcrKot, iako mu je i 'd rugi bio poznat.257 Na osnovi ovoga bi se,
moda, smelo zakljuiti da je kod samih Skordiska bio u upotrebi oblik
Scordisci, i da je to keltizirani oblik prvobitno ilirskog imena.
to se tie korena imena Scordiska, koji je u izvesnom smisliti vaniji od sufiksalnih formansa, njega lingvisti obino dovode u vezu s antikim imenom ar-planine 2:J<tpoov C\po: (P t o l. III, 9, l), lat. Scordus
mons (L i v. XLIII, 20; XLIV, 31) i smatraju ga tCJkoe Hirskim.258 Radikalni elemenat Scord-, Scard- je rasprostranjen na ilirskoj teritoriji, ali
on ne mora biti ilirsk.i; moe biti i starobalkanski. U prilog ilkskog govorila bi njegova eventualna veza s ililrskim imenom 2:KEp8t1.a:fom;, Scercli-

laedus,
Uspostaviti neku direktnu vezu izmeu imena Skordiska, koji su
nastanjeni oko ua Save, i planine Skardos, kioja se nalazi daleko na
jugu, izvan njihove teritorije, ini mi se i neopravdano i nepotrebno.250
Vrlo je mogue da su keltski ratnici koji su se nastanili u oblasti oko
ua Save, s obzhl"om na to da su hi1i ostaci jedne razbijene vojske i da
256 Tako Krahe, BGN" 7 i 70. R. Mari, Skordisci i antiko ime Rudnika
i Kosmaja, Starinar 3-4 (1952-53) , 39, misli da je oblik :Exop(Hcr-TrtL grki,
a :ExopiHcrxoL latinski. Mogue je da je grkim piscima bio prisniji prvi, a
rimskim drugi oblik, ali se ne srne prevideti injenica da obe varijante imena
nalazimo i kod Tauriska, koji su kao i Skordisci keltsko pleme na ilirskoj
teritoriji. Zato je Kraeovo miljenje verovatnije. Postoje mnogi drugi etnikoni na -istai, -estai ( Lyncestae, Penestae, Orestae itd.) uz koje nije zabeleen
drugi oblik.
257 Flegontova zabeleka sauvana je kod Stefana Vizantijskog, s. v.
:Exop3[crxOL XrtL :Ex[pnoL, iHJv"Y) llrtwv[rtc;, W~ cl>P.E:ywv tv 'QP.u[Lm&&wv Le:'. U lanku
Steph. Byz_: :ExopolcrxoL Ml .:ExlpnoL, objavljenom u Zborniku filozofskog fakulteta u Beogradu, IX-l, 1967, 61. i d., pokazala sam da re :l:xlp-rLoL ne moe
biti ime nekog panonskog plemena, kako se obino mislilo, ve je to iskvarena
skraenica druge varijante skordiskog imena :Exop&lcr-rrtL. Zato se oba imena
nalaze kod leksikografa pod istom lemom.
258 Krahe, BGN, 7, kae samo da je po korenu srodan s imenom planine Scordus; Mayer, 311, s. v. ~:Ex&p&ov i 316, s. v. :Exop&lcrxoL, misli da su Skordisci nazvani po ovoj planini. Kod njega nalazimo netano tvrenje, koje se
moe sresti i kod nekih drugih naunika (usp. npr. Fluss, Scordisci, 832;
Mari, Starinar 3--4 (1953), 39), da je toboe ve Ptolemej, V, 6, 8, doveo
u vezu ime planine Skarda s imenom keltskih Skordiska; usp .. njegov la
nak u Serta Hoffilleriana (1940), 190: a Scardo monte... eos cognomen cepisse Ptolemaeus testatur V 6, 8<<. To je jedna od onih omaki koje se prenose od jednog do drugog a da se i ne proveri izvor. Na pomenutom mestu,
tanije V, 6, 7, Ptolemej pominje, meu planinama prednjoazijskim, i planinu Skordiskos o :Exop&lcrxoc; -ro i5po~, ali niti ona moe ima ti kakve veze s na'm Skordiscima niti to Ptolemej igde kae. Uostalom, izdava Muller (Claudii
Ptolemaei Geographica. ree. C. Mtillerus, ~ol. I pars I,, Parisiis, 1883, p. 870 sq.)
misli da je naziv planine iskvaren i da bi trebalo itati :ExoL&lcrxo~ ili .:ExoL3 Lcrcr6~.
259 Pretpostavka da su se Skordisci, pre nastanjivanja u Podunavlju,
zadravali due vremena na jugu, oko Skarda (Gavela, Skordisci, 275), ili da su
zaposeli zemlje od Skarda do Dunava, (H. Hubert, Les Celtes, Sl), zasniva se,
s jedne strane, na zabludi u vezi s Ptolemejem o kojoj sam govorila u prethodnoj primedbi, s druge strane, na isto tako pogrenom tumaenju izraza
Wvo~ llrtwvlrt~ kod Flegonta; v. napred pr. 233.

271

je meu nj:i ma bilo pripadnika raznih plemena, uzeH u novoj postojbini

novo ime. Na to ukazuje i Justinova reenica: Scordiscos se appellari
voluit. Ali to ime nije moralo biti niti ime nelwg pobeenog ilirskog plemena2GO niti pak ime konstruisano po nekoj lokalnoj toponimiji,261 ve
je to moglo hit'i potpuno novo ime koje su domoroci dali osvajaima, jedan apelativ koj:im su oni obeleili strance, koji su se razlikovali od njih
i svojim f>izikim izgledom i svojim naoruanjem. T~ime bi se objasnio
ilirski k,oven imena (ukoliko je ilirski), a isto tako i ilirski, odnosno
keltski, sufiks (-istai, ,skoi) kojim je ime obrazovano.
III. TERITORIJA
Kao to pokazuje pregled pol,itike istorije Skordiska, teritodja
koju je ovo pleme dralo u toku svog skoro trovekovnog samostalnog
postojanja bila je podlona dosta estim i prilino jakim promenama.
Zbog toga se i ne moe govoriti o teritoriji Skordiska uopte, ve samo
o njihovoj teritoriji u odreenim etapama n}ihove istorije. Sem toga,
kada govo:cimo o teritoriji Skordiska, moramo, koliko je to mogue, razlilmvati tenitoriju u uem smis,l u, tj. oblast u kojoj je ovo keltsko pleme
bilo nastanjeno izmeano s Ilirima i Keltima, od teritorije u irem smislu: onih zemalja kojima su Skordisci za due ili krae vreme nametnuli
svoju vlast.
Da ponemo najpre od ove druge, ire teritorije. Kad St:r abon kae:
Ertl TOcroDrov 8'rp'lM9IJd<Xv c0dn~ Kal p.EXPt ni;v 'DJ~.c:ptKciJv K<Xt rwv Oatov tKciJv K<Xt 8pt,lKtWV rtpoq.. eov op6Jv 262 mi moemo re6i Ertl rodouwv
o'I]t'JM9tldav prevesti sa >>toliko su se umnoili da ... i iz toga zakljuiti
da su se Skordisci etn:iki rai11ili na celo podruje od Dunava do ilirskih, peonskih i tlfakih gora, ali je mnogo verovatn:ije da glagol IJU~~
.'JI]cra;v ima :ona:enje >>osili1i su se i reenica kazuje da su Skordisci zavladali svim zemljama severno od Makedonije. Realni istorijski odnosi
govore, svakako, u prilog ovom drugom tuma enju. Jer, da je dolo do
proirenja keltskog elementa na celo ovo podruje, tragovi keltiziranja
bili bi mnogo vidniji, pa i p['oterivanje Skordiska ,i,z tih krajeva ne bi
moglo da se i<Zvede tako lako i korenito kako je to stvarno bilo. U istom
poglavlju, neto dalje, Strabon kae da su >>izmeu Besa ( ?) i Ardijejaca iveli Dasareti, Aglcijani i druga manje znaajna plemena koja su
26 Kao da to ima u vidu M. Budimir, n. v., Vjesnik dalm. LV (1953) ,, 33,
kad kae: na ilirsko poreklo Skordiska, koji su, razume se, izvesno vreme
mogli da budu pod keltskim rukovodstvom, ukazuje i dubleta ~xopillcr 'l'Q(L.
Graf, Geographic von Pannonien, 18. i d., pr. 3, takoe smatra, kao to smo
ve reMi, da su Skordisci prvob'tno bili ilirsko pleme i da su keltizirani. On
se vraa Katanievom miljenju (Istri Adoolae, I, 1798, 100) da su Skordisci
bili >>indigenae i da Scordiscis Celtarum 11omen adhaesit, quod ii potissimum
adessent Gallis.
261 R. Mari, n. d., Starinar 3-4 (1952-53), 39, pretpostavlja da su Skordisci dobili ime po nekoj od veih planina na njihovoj teritoriji, Rudniku ili
Kosmaju. Ta planina se u antici morala zvati *~xopoLc; . Nije jasno ta hoe
da kae Mayer, 312 s. v. ~x&:pilov, kad, nasuprot l/uliu (Kelti 82) ,koji se izjasnio protiv povezivanja imena Skordiska s imenom Skarda, pomilja na mogunost >>da se ime Skarda u antici prostiralo mnogo dalje na sever, poto
je i put iz Dardanije prema Jadranu i Italiji vodio preko Skordiska ... "
2 62 S tr.
VII, 5, 12 e. 318 (S 5).

272

Skordisoi napadali dok nisu opustoili ove krajeve tako

dati danima a da se nailazi samo na neprohodne ume.
o istom dobu i istom procesu nametanja politike vlasti
su ivela severno od Makedonije, izmeu velikih naroda

da se moglo hoje, svakako,

plemenima koja
Meda i Besa, na

Re

Sl. 7.
Poloaj Skordiska prema Moi ju. Na p rvoj s.kici, A. M6csy, Die Vorgeschichte
Obermosiens im hellenistisch-romischen Zeitalter. Acta antiqua 14, 1966, 88
(odseak) , Slrordisci se pruaju sobe strane Morave,, juno od Save i Dunava.
Na drugoj, id., Pannonia, RE Supp!. IX, 1962, 531 (Podunavlje u I veku pre
n.e. ), Skordisci se ire i severno od Dunava, zahvatajui mali deo istonog
Srema.
18 Djela XXX

273

istoku, i i1irs,kih Ardijej.aca, na zapadu.2u3 Manje 1znacaJ.na plemena,

kroz iju su zemlju Skordisci otvorili sebi put ka Makedoniji. bila su,
verovatno - s obzi1rom na to da je prirodan put vodio dol-inom Morave
- delovi razbijenih Tribala i Autarijata, a, svakako, i delovi Dardanaca.
Nije iskljueno, kao to smo videli, da je i Dardanija u celini pniznavala
jedno vreme vlast Skoi1:"dis ka.264
Na :isti nain moglo hi se postaviti i pitanje prevlasti Skordiska nad
Panoncima.265 Teritorija na kojoj su se prvobitno nastanili Skordisci
bila je panonska. Kako je tekla njihova granica prema slobodnim Panoncima? Moi je u poslednje vreme istupio sa p r etpostavkom da su Skordisci u II veku b:ili gospodari veeg dela Panonije .266 On zasn iva svoje
miljenje na sledeim podacima: l. U vezi s namerom Filipa V da Bastarne poalje na Rim, Livije kae da je j edini put k ojim se m ogla vojska prebaciti u Italiju i na Jadransko more vodio preko zemlje Skoa:-diska, (per Scordiscos it er esse ad mare Adriaticum Jtaliamque; alia via
traduci exercitum non posse ).267 2. PI'ema Strabonu, tzv. Veliki Skordisci
(v. o tome dalje) prostirali su se izmeu reka Noara, koji pronie kraj
Segestike (rov rs Noapou rau rrapc\ thv L:syscrHKtlv pf.ovro;), i Marga;268
Moi uzima ovaj podatak kao po tvrdu da su se Skordisci prostirali do
Segest,i ke (Sisak) . 3. Govorei o najezdi Kimbra, Posejdon:ije je naveo
samo t ri naroda u Podunavlju: Boje, Tauriske i Skord iske.21;9 Iako je re
o panom;koj zemlji, i ovde se Panonci ne pominju, kao ni u Livijevom
podatku, i na osnovi toga Moi zakljuuje da su se Panonci tada nalazili pod vlau Skordiska. N iJjedan od ovih argumenata, kao to u pokuati da pokaem, nije ubedljiv. Ako se kae da je put vodio kroz zemlju
Skordiska, tim e nije reeno d a on nije prolazio i kroz teritoriju drugih
plemena. Uostalom u vreme Filipa V, n a koje se odnosi ovaj podatak,
poznavanje podunavskih zemalja bilo je jo tako slabo da je pitanje d a
li se tada u opte znalo za Panonce. I docnije, pred kraj II stolea, kako
se vidi iz Strabona, predstava o putu koji je iz Tergeste dolinom Save
vodio na Dunav bila je srusvim pogrena.210 Njena duina, prema strurijem
263 Ibid.: [.LE:T<X~u SE: -rou-rwv x<Xt -rwv 'ApS\<X(wv ot ~<Xcr<Xp~TLOo dat x<Xt 'Aypiix<Xt IXA"A<X &cr1)[.L<X 1tElv1), & bt6p6ouv ot :Exop8(crxoo [.LSXPL -~p~[LWO"<X'/ ..-ljv xwp<Xv X<Xt
SpU[.LWV &~&-rwv erp '~ [.L8 pw:; rt:Adou~ en;0[1)cr<Xv [.Le:cr'!~V .
Cela reenica formulisana je tako da ne moemo biti sigurni u ta
nost prevoda. Da li se zamenica -rou-rwv odnosi na ~<Xp8<Xv[oL~, kojima se zavrava prethodna reenica, ili na Bese, koji su glavni podmet u toj reenici?
Da li se zamenica & odnosi samo na x<Xt &t..A<X acr'I)[.L<X 1t6v1), ili i na Dasarete i
Agrijane? Pomen Dasareta ionako zbunjuje na ovom mest u, jer su oni iveli
prilino daleko na jugu.
264 V. napred, str. 134.
265 Mnoga pitanja u vezi sa teritorijom Skordiska, izmeu ostalog i znaenj e koje treba dati pojmu Panonija u antikim izvorima, pretresla sam u
raspravi Pr ilozi istoriji Singidunuma, 313. i d., poglavlje: O seditima Tauriska i Skordiska.
266 M6csy, Pannonia, 527. i d.
2s1 L i v. XL, 57,, 7 (S 7) .
26;'3 S tr. VII , 2, 2 (S 14) , v. i str. 276-279.
269 S tr. VII, 5, 12 (S 5).
2 70 s tr. VII, 2, 2: 68o~ 8'&n;o Te:pyscr-re: en;( '!OV ~<XVOULOV cr-r<X8lwv ocrov XLA(wv
xod 8L<XXOcr[wv. eyyu~ SE: -r'lj~ :Ee:ye:crnx'lj~ ecr-rt X<Xi ~ :Eocrxl<X rppoupwv xat :Elp[.LLO'I E'/
68i}> xd[.Le:v<XL -r'ij d~ 'h<XAl<Xv. Usp. U. Kahrstedt, Studien zur politischen und
Wirtschafts-Geschichte der Ost- und Zentr alalpen vor Augustus, Nachrichten
der Gesellschaft der Wissensch aften zu Gottingen, 1927, 2. i pr. l.

ve~

274

izvoru kojim se koristi na ovom mestu Strabon, iznosila je svega l 200

stadija, tj. 200 km, umesto s~tv<Urnih 600. A da ni Strabonu samom nisu
bila jasna odstojanja na ovom putu, vidi se po tome to on dodaje da se
U blizini Segestike nalazi tvrava Siscija i Sirmijum. Jasno je, prema
tome, da nam Livijeva reenica 9 putu koji preko zemlje Skordiska vodi
na Jadr<:nsko more ne daje pifavo da ita zakljuimo o samostalnosti ili
nesamostalnosti Panonaca. Livija (odnosno, njegov izvor- Polibija) interesirali su prvens~tveno Skordisci, zato to je to bio narod od koga je
Filip oekivao pomo za ostvarenje svoje zamisli. To moe biti razlog
to su oni pomenuli samo Skordiske.
Ni injenica da se o Panoncima ne govori u Vlreme najezde Kimbara ne dokazuje, po mom miljenju, njihovu potinjenost Skordisoima.
Ka'ko smo ve ram.ije podvukli (str. 223), ime Panonaca bilo je prvobitno
vezano uz plemena oko Save i juno od Save, pa je mogue da to podru
je Kimbri nisu ni dodirnuli. Meutim, Polibijev fragment u kome se pominju ratovi Rimljana s Panoncima271 dokazuje, nasuprot tome, da su
Panonci postojali kao samostalan narod sredinom II veka, posle vlade
Filipa V (na koje vreme se odnosi prvi Moijev argumenat), a pre kimbarske najezde (za koju je vezan dlfUgi). Nimalo nije verovatno da su se
u tom meuvremenu Panonci bili oslobodili, da uskoro posle toga ponovo podlegnu Skordiscima!
to se tie Strabonova podatka o reci Noaros, koja protie kraj Segestike, ne vidim zato bi iz njega proisticalo da su se Skordisci prostirali do ovog g!fada. O ovom podatku e jo biti rei dalje. Zasada moemo da zakljuimo da u izvorima nemamo indicija koje bi ukazivale na
neku hegemoniju Slmrdiska nad Panoncima. Znai li to da te hegemonije
doista nije bilo ili je pak rava obavetenost antik!ih pisaca o Podunavlju u II veku razlog to o poloaju Panonaca ne znmno vie, teko je rei.
Izgleda ipak da je ekspanzija Skordiska bila uglavnom upravljena na
drugu stranu, prema jugu, prema Makedoniji.272
Ako sada preemo na utvrivanje teritorije Skordiska u uem smislu, osnovni izvor e nam biti Strabon. Govorei o Autarijatima Strabon
kae da su njih unitili najpre Skordisci, a onda Rimljani, koji su pokorili i same Slmrdiske, pa nastavlja: Skordisci su iveli kraj Istra, podeljeni u dva dela; jedni su se zvali Veliki Skordisoi, a drugi Mali. Prvi su
iveli izmeu dve reke koje se uUvaju u Istar, Noara, koji tee kraj Segetike, i Marga -neki je zovu i Ba,rgos - dok su Mali Skordisci iveli
s one strane ove reke, graniei 1s e sa Tribalima i Mezima. Skordisci su
drali i neka ostrva. A toliko su sc osilili da su prodrli i do ilirskih, peonskih i trakih gora. D:rali su (kao to smo rek1i) .i veinu ostrva n ai Istru,
a imali su i gradove Heortu i Kapedunon. Posle zemlje Skordiska prua
se du Istra zemlja Tribala i Meza ... "273
Kao to vidimo, Strabon razlikuje zemlju maticu Skmdiska od prostrane teritorije zahvaene njihovom docnijorn eks.pan:l)ijom. Kao Atenej,
koj1i stavlja prvobitnu teritoriju Skordiska u Podunavlje (si~ rol'~ n: e pi
rov "lrpov r6n:ou~),274 i Justin, koji j e stavlja oko ua Save u Dunav
~71
212
21a
2 74

!8

V. napred str. 219 i d.

V. napred str. 221.
S tr. VII, 5, 12 (S 5)
A then, VI, 25 (S 3).

275

(in confluente Danuvii et Savi),275 i Strabon govore o njoj kao o zemlji

:rrspt rov ''lo'rpov, zemljii koja se pruala uz Dunav s jedne i druge strane
Marga (Morave) .. Velriki Skordisci bili m nast:_njeni zapadno od Morave
i prostirati su se uz Dunav do ua njegove pi'itoke Noara. Mali Skordisci
iveli su isrtono od Morave i bili su susedi Tribala i Meza.
Osnovnu tekou prilikom interpretiranja ovog Strabonovog teksta
predstavlja identifikovanje reke Noara. Noaros se pominje samo na jo
jednom mestu kod Strabona, i nigde vie. >>Reka Korkora, kae Strabon,
uliva se u Savu, ova u Dunav, a ova opet u Noaros kod Seges,t ike. Odavde ve Noaros raste primivi u sebe ,r eku Kolapis, koja sa Albijske gore
tee preko zemlje Japoda i uliva se u Dunav u oblasti Skordiska.276
OtroumnJi pokuaj'i da se uini razumljivom veza izmeu pojedinih reka
(Save, Drave, Noara) koje Strabon pominje na ovom mestu i da se ovaj,
oigledno, iskvaren tekst dovede u sklad sa stvarnou nisu doveli do
ubedljivog rezultata. Obelodanjeno je nekoliko miljenja. Po jednom,
reka Noams bila bi dananji Rab, antiki Arabo, koji se kod Ptolemeja
zove Napa~cbv. Zbrka kod Strabona objasnila bi se meanjem dva puta,
kopnenog puta Akvileja-Dunav, koji je iao preko Save, Drave i Raba,
i vodenog puta iz Akvileje do ua Save u Dunav. Pisac kojim se na ovom
mestu koristio Strabon morao je imati pred sobom neku kartu na kojoj
su bila ucrtana ova dva puta i sa nje je pogreno ispisao svoje podatke.
Ovo duhovito Teenje, koje predlae Polaek,277 zasniva se na slinosti
imena N6apo~ i Napa~ciJV, ali ono ne vodi rauna o tome da je, po Strabonu, Noaros prolazio kroz Segestiku, niti, to je naroito vano, objanjava odnos Noara i Skordiska Cer je, naravno, nemogue pretpostaviti
da se teritorija Skotrdiska prost~~ral a na severu do ua Raba u Dunav) .
Ako se pc.k ptrjJ}vati da je Strabon piui Noaros imao u vidu Savu,
bez obzira kako e se objasnit[ nastanak greke, dolazi se u stvari do miljenja koje je najrasprost,r anjenije o ovom pitanju, a prema kome je
Noaros identian sa donjim tokom Save. Ovo identifikovanje namee se
samo po sebi ako se ima u vidu Strabonov podatak da je Noaros proticao kraj Segestike i ulivao se u Dunav u oblasti Skordtiska.27S Ali i ovo
I u s t i n. XXXII, 3, 8 (S 2).
S tr. VII, S, 2 e. 314 (S 49).
Polaschek, Noaros, RE XVII (1936), 783. i d.
278 Poslednji je ovo miljenje branio R. Mari, Skordisci i antiko ime
Rudnika i Kosmaj a, Starinar 3-4 ( 19S2-S3), 40. i d. On smatra da su se kod
Strabona pomeala tri sloja: najstariji pisci kojima se on koristio nazivali
su "lcr't'poc; ne samo Dunav ve i Savu, tako da kada (Strabon) kae da Skordisci ive pored Istra, on, oevidno, tu misli i na Posavlje, a ne samo na Podunavlje<<; neto mlai pisci nazivaju donji tok Save od Siska do ua N6otpoc;,
a trei, najmlai, izvor Strabonov >>zna da i donji tok Save ima to ime. Prema Mariu, podatak dit Veliki Skordisci stanuju izmeu Noara i Marga moe
se shvatiti samo ako se pod Margom podrazumevaju Zapadna i Velika Morava zajedno, tako da je sa juga i istoka njihova teritorija bila ograniena ovim
dvema rekama,, a sa severa Noarom, tj. Savom i Dunavom. Van svake je sumnje da se Strabon koristio i starijim i mlaim izvorima. Ipak je malo ud
no da se u istoj reenici donji tok Save pojavljuje i kao Istros i kao Noaros
(Skordisci su stanovali pored Istra - po Mariu, Save-Dunava - i izmeu
pritoke Istra - ovde, oigledno, samo Dunav! - Noara (Save!) i Marga!)
Identifikovanje Noara s donjim tokom Save od Siscije do ua prihvata kao
najverovatnije i W. Aly, Strabon von Amaseia,, Bonn, 19S7, 297. i d., ialm priznaje da je interpretacija Sirabonove reenice VII, S, 2 (v. prethodnu primedbu) skoro nemogua. On misli da bi trebalo itati oi'i"o~ fLev oi'iv dc; "ln
2,15

21s
277

276

reenje postaje prilino nesigurno kad se uzme u obzir drugo Strabonovo mesto prema kome su Veliki Skordisci i;veli izmeu ove reke (Noara-Save) i Ma~rga (Morave). Ograniavanje prvo bitne teritorije Skordiska na zemlje juno od Save nije u skladu sa 6injenicom da su materijalni ostaoi !atenskog karaktera .daleko bro1nij,i u Sremu nego juno od
Save. I toponomastika u Sremu, naroito du Dunava od Murse do Singidunuma, pokazuje dosta jasne keltske tragove. Ni jedno ni drugo se ne
bi moglo objasniti pretpostavkom o preseljenju Skordiska osamdesetih
godina I veka iz oblasti juno od Save u dananji Srem, jer su materijalni ostaci, bez sumnje, starijeg datuma, a keltska toponomastika takode ukazuje na dui boravak Skordiska seve~rno od Save. Uostalom, kako
smo ve pokazali raspravljajui o pohodu Scipiona Azijagena,279 izvori ne
govore ni o kakvom preseljenju Skordiska, ve samo o njihovom povlaenju ka Dunavu i njegovim ost,r vima. Pretpostavka o seobi Skordiska
nastala je, kao to smo rekli, zbog toga to se interpretacijom pomenutog Strabonovog podatka o Velikim Skordiscima dolo do uverenja da
su oni prvobitno iveli samo juno od Save (izmeu Noara i Marga).
Meutim, potvrde da je Skordiska bilo i severno od Save, mogli bismo
nai i kod samog Strabona. On kae, na primer, za reku Patisos (Tisu)
da se uliva u Dunav u oblasti Skordiska2so. I podatak o Kimbrima, koji
su sputajui se dolinom Dunava doli do Skordiska i odatle pcreH u
zemlju Tauriska, takoe ukazuje na to da je Skordiska bilo severno od
Save i da su se oni uz Dunav irili na zapad do Slavonije, gde su se dodirivali sa Taur~iscima .28 1
Nedavno je uinjena i trea pretpostavka: Noaros bi bila reka Dnina.2S2 P~rema toj hipotezi, Strabon je mislio da je donji tok Save od ua
Drine produenje reke Drine i zato je rekao da se Sava uliva u Noaros.
Ovo reenje predstavlja u stvari samo varijantu drugog, jer nas u sutini
ostavlja pred istom tekoom: i ono ograniava teritoriju Skordiska na
zemlje juno od Save. Ne shvatam kako je Alfeldi, koji je izloio ovu
pretpostavku, mogao da zakljui svoje is,t raivanje o Strabonovim Skordiscima konstatacijom da je njihova teritorija obuhvatala zapadne delove Srbije izmeu donjeg toka Drine i donjeg toka Morave, i sem toga
Srern, koji Strabon zbog greaka u vezi sa renom mreom nije umeo da
ogranii, zatim severoistonu Srbiju, istono oci Morave bar do reke
Timoka, 'i, najzad, levu obalu Dunava prekoputa Beog,rada.283 Alfeldi je
I:Ct.uov E:fL ~&"AAsL E:v-rsusv 1r~s"IJ o ( I:Ct.uo~ XCt.Ad-rCt.L) N6Ct.po~, (8~) l'tA~sL 7tpocrACt.~wv
-rov 3La 't"WV 'ICt.7t63wv psov-riX E:x -roG 'AA~lou opou~ GUfL~tXAAEL -r0 i'l.Ct.vou~[cp XCt.-ra I:xop3lcrxou~ , pri emu bi E:xdvo~ 3'd~ -rov l'lp&~ov, 63'd~ -rov N6Ct.pov xCt.-ra I:syscr-rLx~v
bilo marginalni dodatak. Najvie smeta pomen reke l'lp&~o~, koju bi, moda,
trebalo identifilmvati s Dravom, mada bismo oekivali da stoji i'l.pCt.uo~. Najzad, i kraj teksta kako ga rekonstruie Ali nije ispravan jer sadri dva glagJola u slinom glagolskom obliku (7tA~-&sL, crufL~aAAEL} koja nisu povezana veznikom.
2 7n V. napred str. 249.
280 S tr. VII, S. 2 (e. 313): xd7tsp 7tO't"Ct.fLOU 3Ldpyono~ -roG IlCt.p[crou,
psov-ro~
(mo -rwv opwv El'tL 'rOV "lcr-rpov xa-ra 't"OU~ I:xop&lcrxou~ X(f.),OUfLSVOU~ r(f.AtX't"IX~, v. (s 41).
2 B1 S tr. VII, 2, 2 (e. 293): &7toxpoucrsv-rCt.~ tmo -rwv Bolwv E1tL -rov "lcr-rpov xd
't"OU~ LXop8[crxou~ riXAtX't"IX~ XIX't"IX~'ijVIXL , sh'E7tL TEuplcr-rCt.~ xd T1Xuplcrxou~ XIXL 't"OU't"OU~
rCt.Aa-rCt.~ , v. (S 14).
2B2 Alfoldy, Scordisques, 110-111.
283

I bid., 111.

277

ukljuio,

uostalom dos.t a nespretno, Srem u zemlje Skordiska zbog toga

to je, s pravom, verovao da je Skordiska bilo i severno od Save. Meu
tim, kada je u svome lanku o teritoriji Skordiska nastojao da dokae
da je Skordiska ostalo juno od Save i posle njihovog potiskivanja 80-ih
godina I veka, on kao d(! ne dovodi u sumnju postojanje Skordiska se
verno od Save i pre tog vremena. Meutim, identifikovanje Noara sa Drinom, koje on predlae, nije u skladu s ovim shvatanjem. Jer u celom
ovom pitanju bitno je samo jedno: da 1i reku Noaros treba uzeti kao
severnu granicu prvobitne teritorije Skoo:diska, drugim reima, da li je
Skordiska bilo samo juno od Save ili i severno od nje. Ako teritoriju
Skordiska ograniimo Savom, onda je identifikovanje Noara s donjim
tokom Save, koje prihvataju Mari i Ali, mnogo bolje od njenog identifikovanja sa Dcrinom, koje ne vodi rauna o tome da Noaros protie
kroz Segestiku i tee moe objasniti umetanje Drave izmeu Save i
No ara.
Noaros ostaje jedna nerazreiva zagonetka. Ne znam koliko je korisno izloiti jo jednu pretpostavku, ali mi se ini da bi ue reke Drave
ponajpre moglo da se :smatra severnom granicom teritorije Skordiska .2R4
Ostaci materijalne kulture nedvosm~sleno pokazuju da je oblast Srema
bila naseljena keltskim elementom u jednom duem vr emenskom periodu pre rimskog osvajanja. Ako odbacimo nezasnovanu hipotezu o prese-
ljenju Skordiska iz Gornje Mezije u Panoniju2S5 i vratimo se onome to
nam izvori kau, da je naime oblast u kojoj su se oni prvobitno naselili bila deo Panonije, a ne Mezije, onda emo morati traiti drukije re~enje i zbrkanom Strabonovom tekstu. Tekoe su, istina, i u ovom sluaju nepremostive. Mislim da Polaekova pretpostavka da je dolo do
meanja dva puta, Akvileja - Dunav .j Tergeste - u e Save, mora biti
tana. I splet reka u toj oblasti, Drave i Mure, s jedne strane, i Save s njenim prvim pr:itokama, s druge, morao je biti tako uc:t'tan na karti kojom
se sluio Strabonov izvor da je dolo do pogrene predstave o spajanju
ova dva sliva kod Segestike. Pada u oi da se ne pominje nijedna od velikih pritoka Save posle Kupe (Kolapis), koja se u nju uiiva upravo kod
Segestike. Kad bi Noruros bio donji tok Save, bilo bi dosta udno da se
za nju k ae da nadola zi primaju6i vode Kolapisa i uliva se u Dunav.
Moda se treba vratiti Cipelovom miljenju da se u N6apos; krije ime
284 I Zippel, 116, je takoe raunao sa donjim tolmm Drave kao severnom granicom Skordiska. - Nemamo nikakvo direktno svedoanstvo da je
kolonija Mursa podignuta na teritoriji Skordiska, kako kae Fluss, Scordisci,
835, pozivajui se na lanak P. v. Bienkowski, Uber eine Kaiserstatue in Pola,
Wiener Studien, 34 (1912), 272- 281. U stvari to je zakljuio W. Weber, Untersuchungen zu Geschichte des Kaisers Hadr'an, Leipzig, 1903, 73 sq., na osnovi toga to se zna da je o Skordiscima govorio istoriar i pratilac Hadrijanov
Fle.gont; v. napred str. 265 i pr. 257. Preme Veberu, Hadrij an je u toku sarmatskog rata doao u dodir sa Skordiscima i 118. godine podigao na njihovoj teritoriji, na uu Drave, koloniju Aelia lvlursa. Bijenkovski je uglavnom oslanjajui se na Vebera zaklj uio da je zarobljeni varvarin, predstavljen na jednom fragmentu carske statue, Skordisk i da je ovaj okovani Skordisk simbolizirao Hadrijanovu pobedu u sarmatskom ratu. Skorclisd su vie od jednog veka bili podanici rimskog carstva. Zato bi se sada jedan njihov predstavnik pojavio u ulozi pobeenog neprijatelja?
285 v. napred. str. 249 i d.

278

Mu:re,2S6 s tim to hi se i donji tok Drave, posle njenog sas.tava s Murom, smaJtrao produetkom Mure i, prema tome, takoe zvao Noaros.
flpti~o~ bi, onda, bio gornji tok Drave do ua Mwre. Kako se Sava (recimo, Savinja) uliva u Dravu, a ova u Noaru, i to kod Segestike, to ostaje
naravno, zagonetka oko koje moemo uzalud lomiti glave.
Zakljuujui raspravu o Noar u, moemo u najmanju ruku rei da
je St:rabonov podatak takve vrste da ne protivrei uverenju koje se stie
na osnovi ostalih izvora da se teritorija Skordiska prostirala i preko
Save, u sremskom Podunavlju. Ue Drave u Dunav moglo bi biti najzapadnija taka na toj teritorriji.
Ima jo neto to ukazuje, ini mi se, na to da su Skordisci uz Dunav dop~rali dalje na zapad nego to se obino misli, da su, sem Srema,
zahvatali i deo Slavonije. To je poznati Plinijev podatak: mons Clau.clius,
cu.iu.s in fronte Scordisci, in tergo Taurisci.2B7 Opte je uverenje da je
mons Clauclius planina ije je ime, po svoj prilici, vezano za neku Tiberijevru pobedu u panonskom ratu, neka od slavonskiih gora.2ss Pitamo se,
dakle, da li bi se moglo re6i za Skordiske da ive s ove strane ove planine kad bi njihova teritorija bila ograniena na istoni STem?
I matei'ijalni ostaci, kao to emo malo dalJe videti, pokazuju da je
na desnoj obali Dunava od oblacSti oko ua Drave pa do ua Save i
dalje na i.s tok, sve do velike okuke Dunava kod Djerdapa, postojao jedan
homogen keltski elemenat, a to mogu biti samo Skordisci. Obelodanjeno
je, dodue, miljenje da su Taurisci u svom nadiranju od zapada prema
istoku zahvat.il.i i Srem i doprli ak do ua Save. Graf je izneo nekoliko
razloga zbog kojih misE da su keltski stanovnici Srema bili Taurisci.289
Pored imena Taurunum, koje on dovodi u vezu s ovim plemenom (v. dalje
str. 282), glaWli mu je oslonac j-edno iffies.to kod Strabona, gde stoji da je
zemlja koju su Boji i Taunisci morali da napuste posle katastrofe koja
ih je zadesila u sukobu s Daanima pripadala Iliriji. .. urci 11.ovro rcavc-3"VEi. T~V oi:. Xci.'pav OOO'av "t'fj~ ''11.1.upioo~ )1flAO~OTOV TOt~ rceptOLKOUO't
286 Zippel, 115-116. Cipel primeuje : es folgt daher aus Strabos Worten
keineswegs, dass die Skordisker bis an die Mur sich erstreckt h~itten; vielmehr ist unter dem Noaros h' er der untere Lauf der Drau oder der Save zn
verstehen.
287 P l in. III, 148. Mons Claudius pominje se jo samo kod Veleja Paterkula (II, 110, 5).
288 Usp. M6csy, Pannonien, 527. A. von Premerstein, Die AnHinge, 159,
dovodi ime u vezu s Tiberijevom pobedorn nad Skordiscima. R. Rau, Zur
Geschichte des pannonisch-dalmatinischen Krieges der Jahre 6-9, KJ.io, 19,
1925, 327, pr. 2, pomiljao je na to da bi irne Claudius moglo biti latinizirani
oblik nekog domaeg naziva. inj enica da Velej pominje ovu goru govori pre
u prilog prvoj pretpostavci. Graf, Geographic von Pannonien 17-19, navodi
razliita m:ljenja koja su izLoena o identifik.ovanju ove planine. Usp. i
E. Kostermann, Der pannonisch-dalmatinische Krieg 6-9 n. Chr., Hermes, 81,
1953, 360, id. Nita se sigurno, naravno, ne moe utvrditi, ali je jasno da se
samo za kompleks slavonskih gora moe rei da su se nalazile na granici teritorije Tauriska i Skordiska; usp. M6csy, Pannonien, 526 (U potpunoj protivurenosti s ovim je ODiO to je Moi ranije govorio o mons Claudius i teritoriji
Skordiska u vreme rimskog osvajanja; v. Historia, 6, 1957, 489). Fruka Gora
je isuvie odvojena od slavonskih gora da bi s njima mogla da bude obuhvaena kao jedan kompleks (takvo reenje predlae Graf, n. m.).
289 Graf, Geographic von Pannonien, 19-21.

279

KarE::Aurov ,290 Zakljuak koji Gnuf izvodi na osnovi ove reenice mJe nimaLo obavezan. Jer, iz celokupnog izlaganja Strabonovog vidi se da je on
Panonce smatrao Ili11ima, to ~e u njegovo ~reme uosta!lom biJo sasvim
normalno, a on izrii1to kae, govorei upravo o ratovima Daana sa
Bojima i Tauriscirpa, da su se Panonci prostirali na severu i irstolm do

scordlscl

(7)

Agria(li

Sl. 8.
Poloaj Skordiska, Tauriska, Boja i susedn'h plemena u Sremu i Slavoniji prema A. Graf, Ubersicht der antiken Geographie von Pannonien. 'Budapest 1936.
Taurisci i Boji se vezuju uz Taurunum, odnosno Bononiju, a Skordisci se stavljaju u zapadnu Slavoniju, blizu Siska.

ot

Dunava TO
),ourov EXOUt Tiavv6vtOt }lEXPt :LsysanKfj; Kat ''Icrrpou
:n: po; apKTOV Kat E ~JJ.29J Uostalom i da nije tak/o, teko bi se moglo prihvatiti da su Taurisci bili keltski stanovnici Srema. Tome se ne samo protivi
sve to o njima inae znamo:292 - rizmeu ostalog i podatak o mons
29o

S tr. V, l, 6, (e. 213)

yn,

v;q,

"
291. S tr.
S,? (S 41). U~p-} S tr.,
S1 l~ (S SO): bpon~3w: 3'tcr-rt -ra.u-ra. IX XIX't'BXOUO'L OL lJIXVVOVLOL, ... 7tp0~ a.pX't'OV 3~ ~m 't'OV Jcr-rpov 't'~A~U't'WV't'IX ...
292 Da su se Taurisci i Boji sukobili s Boirebistom u Sremu, ne bi Strabon govorio o Tisi, koja razdvaja njihovu teritoriju od dake. Graf navodi
pretpostavku R. Paulsena (Die Miinzpriigung. der Boier, 1933, l) da se sukob
odigrao oko ua Tise. Meutim, Strabon kae izriito da se Tisa uliva u
Dunav u oblasti Skordiska (S 41). M6csy, Pannonia, S29-530, s pravom smatra da se Segestika nalazila na istonoj granici Panonaca prema Tauriscima.
Ali on pada u drugu krajnost kada oblast koju su zahvatili Skordisci protee
na zapad do Segestike ( demnach gehorte zum pannonisch-skordisk; sehen
Gebiet das Saveta! von Siscia talabwarts<<). Pinkova karta, na koju se poziva,
pokazuje oblast Slavonije, gde se trai mons Claudius kao jedan prazan pro:
stor na kome nije bilo nalaza keltskog novca. Taj prostor razdvaja zapadno
podruje norikog novca od istonog, sremskog, koji se pripisuje Skordiscima (Pink, Die Miinzpragung des Ostkelten, Karta nalaza, na kraju knjige).

280

Claudius o kome smo upravo govorili - ve i injenica da bismo morali

sa v.rlo ~ratkim vremenom njihovog b oravka u Ov'Om kraju, najvie s nekoliko decenija, s obzi rom n ~~ to da su se mogli pojavii.i tek poetkom I veka, a ve 50ih godina ,i h je Boirebista satrao. Drugim reima,
oni bi morali doi u Srem otprilike u ono .isto doba kada su, prema rairenom mi,ljenju o kome smo m alo pre govorih, i Skordisci, beei ispred
Soipiona Azijagena, prebegli u tu oblast. Ako bi se prihvatile ove, oi
gledno, pogrene teze, ond81 bi se teko mogli objasniti i keltski toponimi
i mate11ijalni ostaci keltskog karaktera, koji kao to emo videti, nigde
nisu tako brojni kao upravo u Srenm.
Na istoku Skordisci su zahvatali deo istone Srbije uz Dunav, gde
su se, kako kae Strabon, dodirivali sa T'ribalima i Mezima (cruvt:rrrovrPt;
Tpt~a}J.oic; Ktr.l l\ifu c;oi'~). Na prvi pogled vrlo jednostavan i jasan, ovaj
podatak dovodi nas, u pokuaju da ga sagle damo u svetlosti realnih odnosa, u ne malu nezgodu. Pl'e svega, pomen Meza pri,m orava nas da se pitamo da h i ova reenka potie iz istog izvora odakle je Strabon uzeo rpodata1k o Velikim i Malim Skordiscima, ili je to dodatak samog Strabona.
Na sumnj u da je podatak o T11ibalima i Mezima kao susedima Skordiska pozniji navodi nas inj enica da se Mezi inae n e pominju u naim
izvorima pre sedamdesetih godina I veka, kada Rimljani prodiru u nji
bove krajeve.293 Na kraju odeljka koji analiziramo Strabon jo jednom
ponavlja istu misao, ovog puta u sadanjem vremenu, a ne vie u perfektu: p.E;-(r. <"i~ TllV TUlV LKOpoim-:wv XCL'pav :rrapa p.sv rov "ldrpov ll
rwv Tpt~a),),(j_v Kai lV!ucrc:Ov t crnv, uz napomenu da je o Mezima ve
govorio (cl: v l".p.vija6qv p.sv :rrp6rc:pov). Meutim, sve to je znao o nj.i ma
da nam kae odnosi se Hi na Homerove M u erot. ili na Meze njegovog doba.
Sem ovog vremenskog problema, podatak o susedstvu Skordiska,
Tribala i Meza postavlja i geografski problem. Da li su se Skordisci direktno dodirivaJ.i 1i sa Tribalima i sa Mezima, i1i samo s _jednim od ova
dva naroda? Po optem shvatanju, Mezi su iveli oko Timoka; za Tribale
je prema tome bilo IDes.t a sam o istono od njih. Meut:Jim, Strabon pominje Tribale, pa onda Meze. I Pllinije navodi ova plemena istim redom,
idui od zapada prema istoku: Tribali, pa Mezi.294 Teritorijalni odnos
ova dva naroda je krajnje zamren. O njemu raspravljam detaljno na
drugom mestu.295 Ovde u dodati samo jo ovo: u Strabonovoj reenici p.EHJ_ os '( ~V tciJV LKOpO[GKWV xciptw :rrapo. p.f:v n'lv ''lcrrpov ll
rci:v Tpt~ aAAwv 1mi Mudwv i:crnv odredbu :rrap&. rov ''lcrr pov ne treba
shvat,iti bukvalno i zakljuiti da su i Tribali i Mezi morali biti pored
samog Dunava. Oni su bili rrapcr. rov "lcrrpov u odnosu prem'l Agrijanim a, Dasaretima i drug,i m malo znaajnim plem entma koja su hida s u sedi
Skordiska na jugu, u unutranjosti. P.rema tome, mogli bismo zamisliti
poloaj Tribala i Meza tako dr( su Tribali bili juni, ili, bolj e, jugozapadni ,j jugoistoni su sedi Meza (izbijajui na Dunav oko ua Iskera). U
svakom sluaju, re moe biti samo o ostacima velikog naroda Triba-la,
koji se pod udarcima Autarijata :i Skmdiska raspao i delimino raselio,
delimino pret-opio u druge etnike elemente.
raunati

2 !1 3
294
295

V. odelj ak o Mezima str. 312.

P l i n . III, 149: Dardani, Celegeri, Triballi, Timachi, Moesi, Thraces.
V. str. 307.

281

Strabon pominje i neka ostrva koja su drali Skordisoi: s"ixov oi:,

Kcr.t <wv v~crwv nvu.; oi LKopoicrKot. Zan~mljtivo je da se i orvaj podatak,
slino onome o susedstvu s Trribalima i Mezima, ponavlja, neto izmenjen, jo jednom u sledeoj reenici: KetTE:crxov OllV Kcr.t <Ct.~ v~crou~ ru.~
v T)> ''lcrrpq.J rc\~ :rrA.siov<;r.<;, ~crcr.v o Kctt :rroA.st~ cr.uroi:~ 'E6pm Krd Kam':oouvov. Ima se utisak kao da su spojena, dosta neveto, d va izvora. Ostrva Skordiska pominje i Apijan u vezi s pohodom Sclp~ona Azijagena.
Skorilisci su, kae on, ukoliko su izbegli katastrofu, pobegli na Dunav
i njegova ostrva, a zatim su se vratili i nas.t anili u po granine oblasti
PailiOnije (E; r&.~ v~aou~ roiJ a0ro0 nom p.o0 cpuysiv, cruv xpovc.p o~. nver.~ E ncr.vsMs~v KUt Tim6vwv E.crxa;rw;i~ n cr.potKI1crcr.t).296 Pominjanje re
nih ada kao pribeita plemena ne mora da 1zazove sumnju. Nisu li se
i Tribali pred Aleksandrom povukLi na ostrvo Peu!ke<<? Nema razloga,
ini mi se, da se misli da se pod imenom Ostrva<< kriju oblasti severno
od Dunava - na~ primer, Baranja, Baka ili deo Banata izmeu Tamia
i Tise - a jo manje to moe da bude Srem, koj.i se nalazi s ove strane
Dunava. Nije iskljueno , naravno, da su Skordisci prela.z:iJli i na levu
obalu Dunava i da su se manje grupe ovog plemena tamo trajno nastaniJe. ALi di r ektnih podataka o tome nemamo.297
Posebno je teko ogdovor i.t i na pitanje koliko je irok bio pojas
uz Dunav koji su zauzimali Skordisci, ili, drug.iin reima, dokle su oni
dopirali na jugu, u unutranjosti Srbije. VideLi smo da su oni u doba
svoje najvee moi nametnuli vlast mnogim plemenima sve do makedonskih granica, ali je pitanje koji je cleo te pmsnrane oblasti bio naseljen
veim grupama ovog keltskog plemena tako da bi se mogao smatrati njegovom terito11ijom u uem sm~s lu. U antikih pisaca ne moemo nai odgovor na ovo pitanje. Toponomas.tika, onomastika iz rimskog vremena
- jer iz vremena samostalnosti Skordiska nije nam zabeleeno nijedno
ime- i arheoloki nalazi su jedina sredstva kojima raspolaemo za utvrivanje ra:sprostranjenost<i keltskog elementa u unutranjosti Srrbije.
Od Murse do RacijarJje bilo je mnogo toponima na Dunavu koji
se smatraju keltskim. Holder je u sv oju Rizniou starokeltsl~ih imena

Cornacum, Cuccium, Bononia, Malata, Cusum, Acumincum,

Rittion, Burgenae, Taurunum, Singidunum, Tricornium, Vinceia, Viminacium, Lederata, Pincus, Taliata, Egeta.29B Neka od ovih imena su, si gurno, keltska, druga to mogu h1ti. Na alost, nestrunjak ne moe o ovom
pitanju imati nikakvo odreeno miljenje, poto toponomastika ovog
wraja nije jo bila predmet speoijalnih istraivanja. Veinu navedenih toponima Majer je uveo u svoju zbirku iUrskih imena, ali i njegova zbirka,
kao i Holdemva, dri se pre terito:djalnog naela nego lingvistikog kad
su u pitanju perifemi krajevi sa meov<itm stanovnitvom, t ako da nas
ostavlja u potpunoj necloumici.29,9 Preputajui keltoloz:ima i iliroloZ!ima

ukljuio :

296

A p p. Ill. 3.

O svemu ovome v. n apred 250.

298 A. Holder, Alt-celtischer Sprachschatz, Leipzig, 1896-1914, s. vv.
299 Mayer, I, s. vv. Od nabmjanih toponima kod Majera se ne pojavljuju
Rononia i Singidunum, zatim Viminaciwn (prema P. Skoku, Zeitschrift fUr
Ortsnamenktmde 7, 1931, 35, nap. 2, latinski naziv) , Lederata, Egeta i Taliata,
koje su se nalazile na teritoriji koja je smatrana trakom . Do koje mere je
sve ovo nesigurno, pokazuju sledei primeri: dok je za Holdera Pincus keltski (II, l 004, gde se upuuje na ime Finci, -acus u GaJiji), za Majera, n. d.,
2n1

282

ZEMLJA SKORDISKA
()

bltslt1 opp1dum

bltsko

lie/Uk n't'kropol~ i ~rgrobovt

nasli

MURSA

:Jlflftk1 gradovi

0Sijt'k

.SIH'rt-mt-M niJZIVI mt!''SIS l Jokalilt!'t~

BREUCI

antika plemen
nmsk1 putt!'Yt

...

......

80NONIA[
0
(VItllfl)

RATIAR~_:.r
.'Ari:a')

TIMACUM MA/lJS

{ICnJWicl

Pr1;epolje

0 Pt"'-J

da presude u svakom pojedinom sluaju na ijoj je strani istina, zadose konstatacijom da su kelts~i elementi u topooomastioi ovog
dela Podunavlja dovoljni da b~smo zakljuili da je keltski ivalj imao
u njemu dugu istoriju.
Snagu keltskog ivlja u naseljima uz Dunav otkriva nam takoe i
injenica da je u tim gradovima bilo Kel.ta i u rimsko doba. Keltska imena pojavljuju se u natpisima de; Singidunuma ( Cutia, S oso, Nunnio, Ediuna),soo Tr1kornijuma (Strambus, Bo[nio?], Alia, Pusia, Gresa),:301 Viminacijuma (Cutius),302 Racija'l1ije (Cusia, Subre),sos i to veinom u poznije
vr eme, krajem II i u III veku nae ere, to se objanjava sporim u~ju
ivanjem domorodaca u ivot rimskiih municipija izraslih od Yojnikidh
kanaba.304 S izuzetkom Racijarije, koja je isuvie daleko od teritorije
Skordiska da b1smo u njenim Keltima videli pripadnike ovog plemena,
u ostalim mestima (Taurunum, Acumincum, Singidunum, Tricornium,
Fiminacium) moramo raunati s naseljem Skordiska ,jz vremena pre
rimskog osvajanja.
to se vie udaljavamo od Dunava, toponimi koji se dovode u vezu
s Keltima postaju sve rei. U donjem Sremu Holder je zabeleio kao
keltske stanice Budalia i Spaneta,3o5 u oblasti koja inae u rimsko doba
odaje pre ilirski nego keltski karakter. Majer oba ova toponima sma1Jra
ilirskim.306 Dublje u unutranjosti moemo pomenuti samo stanicu
voljiemo

269, i Kraea; BGN, 55, 95, je ilirski, a za Deeva, Die thrakischen Sprachreste,
368, traki. Isto tako, Egeta je, po Holderu, I, l 408, keltska, po Tomaeku, II,
2, 53, i Deevu, n. d." 164 - traka. Krahe, BGN, nema Taurunum, Cuswn,
Acumincum, Rittion, dok Budimir, Antiki stanovnici Vojvodine, I, Amantini,
Glasnik ist. dr. u Novom Sadu 2 (1929), 169. i d., smatra Cusum i .1cwnincum
ilirskim imenima; isto i Taurunum, usp. Budimir, Taurunum-Zemun, Glasnik
ist. dr. N. Sad 4 (1931), 190. i d. Toponimi Bononia (kod Banotora) i Tawunum (Zemun) slue Grafu, Geographic von Paii!Ilionien, 19-20, kao jedan od
dokaza da su plemena Boja i Tauriska prodrla na istok do ua Save. Meu
tim, sremska Bononia ne mora imati nikakve veze s istoimenim gradom u
severnoj Italiji, iako su obe keltskog porekla. Nizvodno na Dunavu bila je
jo jedna Bononia (Vidin), u oblasti gde nije moglo biti Boja. to se tie
Taurunuma, Graf navodi miljenje istaknutih lingvista Kremera i Kerenjija
da je to predindoevropski naziv. - I. Duridanov, LB Vl, 1963, 110 tumai
Cuccium kao ilirsku re (od istog korena od koga i dardanski fitonim cacalia).
3oo M. Mirkovi, Rimski
Singidunum u svetlosti epigrafskih izvora,
Zbornik Fil. fakulteta u Beogradu V-1, 1960, 341-344.
301 Strambu[s] . Tricorni[ensis] je posvedoen u natpisu iz Viminacija, Jahreshefte 4 (1901), Bbl. 117, br. 27; Bo[nio p(rae)p(ositus)] -na opeci
iz Ritopeka, Spomenik 75 (1933) , 30, br. 5; Ilia Atti filia i Cresa Dasantis u natpisu iz Sopota, Jahreshefte, 3(1900) , Bbl. 159, br. 55; Pusia - u natpsiu
iz Lisovia , Jahreshefte 15 (1912) Bbl. 238, br. 42. O oblasti Trikornenza v.
dalje str. 290.
302 CIL III, 8117; usp. M. Mirkovi, Rimski gradovi na gomjomezijskom
limesu, str. 130-1.
303 CIL, III, 14 507 (Spisak vojnika VII legije otputenih 196. godine, naen u Viminaciju): M. Aur. Cusia Rat(iaria); CIL III,, 6 129 e; usp. M . Mirkovi, n.d.
301 To su rezultati do kojih je dola Miroslava Mirkovi u svom napred
navedenom radu, na koji upuujemo za sve dalje potankosti.
305 Holder, I, 627, i II, l 623, prvo kao nesigurno, a drugo s ukazivanjem
na imena Spani-acus u Galiji i Spanilia. V. o ovim toponimima M. Mirkovi,
Sirmium u rimskim i vizantijskim izvorima (u rukopisu).
306 Mayer, I, s. vv.

283

Bao,307 koja je zabeleena u Tabuli Poj,o ogerijani negde blizu uprije,

ime poznatog grada Remesiana, koje je Tomaek mi,s lio da moe da dovede u vezu s imenom galskog plemena Remi.30S Za Navissus (Niava?)

Tomaek je takoe smatrao da je kel.t skog porekla i da je od njega nastaJo ime grada Naissus.sog Sve je to vr1o hiipotetino, mada u ovom kraju - olm sastava Niave i 'Mor-ave - gde i materijalni ostaci ukazuju na
keltske elemente, postojanje keltskih toponima ne hi moglo da nas iznenadi.
Za razli ku od sada navedenih toponima, ij i je poloaj poznat, ali
ne i poreklo, za mesta 'Eo pra i Karreoouvov znamo da su bila skordiki
gradovi,31o ali dos2.,danji pokuaji da se utvr di oblast u kojoj su se nalazili ne mogu se sma;trati uspelim. U sluaju Heorte ne postoje nikakvi
elementi za opredeljivanje njenog poloaja,su a lokalizovanje Kapedunuma kod Htova Uica, koje je predioi:io Pa, kr ajnj.e je nesigurno.s12
Pa je s imenom Kapedunum doveo u vezu skraenicu Cap ... , koja se
ka:o epitet Liberu pojavljuje u jednom natpisu iz Titova Uica,313 i na
osnovi toga zakljuio da je teritorija Skordiska morala da se prosti1re
mnogo dalje na jugozapad nego to se obino misli. U jednom svom
ran ijem ra:du pokazala sam zato epitet Cap . .. ne moe biti izveden od
imena rimskog naselja kod Uica.314 Isti epitet, u skraenom vidu, zabeleen je u jo jednoj posveti Liberu iz Titova Uica, aLi isto tako i u dva
natpisa posveena Jupiteru, naena izvan ue oblasti ovog grada.3t5
Cap . .. je, po svoj prilici, bio naziv nekog manjeg plemena. U istom
smislu kao da govori i pozno&ntiki toponim Karr6p.af.f3a zabeleen kod
Prokopija,,316 u kome su spojena ~mena nekadanjeg glavnog ~ada ove
307

sos

Holder, l, 343 (toponim Baon u junoj Galiji).

Holder, Il, l 11S; Tomaschek, l, 9{); II, 2, 69. D etschew, 391, smatra

ovaj toponim

trakim.

Tomaschek, I, 90; II, 9S.

a1o Str. VII S, 12 (S 5).
311 Patsch, Heorta, RE VIII (1912), 288, smatra da je poloaj Heorte de&oo

poloajem Kapedunuma (o kome v. dalje) . Vuli, Eorta,

Glas, 114 (192S), 84 , doveo je u vezu Heortu Skordiska s Eordejom, kojupominje Hijerokle. Meutim, Eordeja je poznati makedonski grad i u Hijeroklovom spisku nalazi se na svom mestu meu gradovima provincije Macedonia
Prima; v. Papazoglu, Makedonski gradovi, 127-128.
312 C. Patsch, D.' e Stadte Mal. . . und Cap... in Ostdalmatien, Jahreshefte S (1902), Bbl. 41--42.

313 CIL. III, 8 34S = Spomenik 98 (1948) , 248, br. 487. Domaevsld je (u
n. m. CIL) natpis pro' taD na sledei nain: L(aribus) p(ublicis) Cap. .. T.
Aur( elius) Provincialis ob honorenz JI viratus v. s. 1. m. To je dalo povoda da
se govori o municipiju Cap . . . Meutim, Hirfeld je u CIL, Suppl. b.,, p. 1486,
pravilno dopunio L( ibera) p( atri) Cap . . . itd., to je potvreno i docnije naenim natpisom Spomenik 71 (1931) , br. S98, koji sadri istu posvetu: Lib(ero)
limino utvren

p ( atri)

e...

F. Papazoglu, Le municipium Malvesatium et son territoire, A 7

(19S7), 114- 122.
315 O natpisima iz Titova Uica v. nap. 313. Posvete Jupiteru potiu jedna iz sela Gorobilja, jUigoistono od Visibabe, Spomenik 98 (1948), br. 321:
lo( vi) C. . . T. Aur(elius) Proculus 1. p., druga iz Radoinje, severno od Nove
Varoi, Spomenik 71 (1931), br. 2Sl: !(ovi) O(ptimo ) C... s(acrum) P. Ael(ius)
314

Oblast Uica ulazila je u teritoriju rimskog

grada municipium Malvesatium, ij i je centar bio kod sela Visibabe, blizu
Poege.
31 6 Pr o e. de aed. IV, 4, p. 120, 37, ed. Haury.

Pla[ tor.. . ]. m en[sor?] p(osuit). -

284

oblwsti, municipija Malvesatium, i plemena Cap . .. , koje je ivelo u n~e

govoj blizini. Naravno, i kao etnikon, Cap . . . bi se mogao dovesti u vezu
sa Strabonovim Kcms8ouvov da uiko-poeka oblast nije tako daleko
od podruja na kome su Slmrdisci posvedoeni. Jer je prirodno pretpostaviti da su do antikih pisaca dola imena upravo onih naselja Skor di,s ka koja su bila najznaajnija, a ta se naselja, svakako, nisu nalazila
na periferiji, ve u centr u njihove teritorije.

Sl. 10.
Poloaj Skordiska, Autarijata, Meza i Tribala prema karti K. Kiepert, Formae
orbis antiqui XVII. Skordisci su u jugoistonom u glu Donje Panonije, juno
od Save, a Malti Skordisci oko s astava dveju Morava. Poloaj Autarija:ta odreen je prema reci Tari. Mezi se natlaze u istonom delu gornjomezij ske provincije, a Tribali oko Iskera, u zapadno m delu Donje Mezije (prema
Ptolemeju).

Prctpostvka da su Skordisci iveli na donjem toku Drine i oko

izvorita Zapadne Morave, iako je u poetku izreena s izvesnom rezervom,st7 vremenom }e postala, tako rei, dokazana injenica, n.a kojoj su
se gradi,l e nove p r etpostavke i zasnivala nova proirenja skordike teritorije.s1s Tako Irma remonik, is1Jraujui keltske elemente u simbolici
31 7 Patsch, n . d., J ahreshefte 5 (1902) , Bbl. 42: >>Ist dies richtig (tj. da je
(Cap ...
Capedunum), so haben wir einen goographischen Anhaltspunkt
zur Bestimmung der Wohnsitze des Volkes. Darnach waren sie noch etwas
mehr nach Si.iden (bis in das Quellgebiet der Morawa) auszudehnen, als es
Kiepert FOA XVII, vgl. Beibl. 6 Anru. 69 gethan hat. Kipert je, kao to se
v'di iz priloene karte, granicu Panonije stavio dosta daleko na jug od
Save pa je, saglasno iZ\norima , i Skordiske smestio u jugoistoni deo Panonije.
318 Usp. Patsclz, WMBH, ll (1909), 158: Das Auftreten keltischer Namen im. Drinatale befremdet nicht, da am Unterlaufe des Flusses tmd bis in

285

i nosnJama na reljefnim predstavama nadgrobnih spomenika u nasoJ

zemljii, govori o Skmdiscima na Drini i oko pritoka Drine kao o neem
utvrenom i pr;ipisuje Skordiscima ak i oblast Prijepolja j Ustikoline.319
U tim radov:ima treba traiti korene teze sa kojom je nedavno istupio mladi maarski istoriar G. Alfeldi.:J20 Iako odbacuje lokalizovanje
Kapedunuma kod Titova U'ica,321 to je bilo, kao to smo videli, polazna
taka Paove pretpostavke, Alfeldi takoe smatra da su Skordisci zauzimali celu zapadnu Srbiju do Drine i Zapadne Morave, pa i p'r eko ovih
reka, i da su se tamo odrali i posle Scipinova pohoda, pa i p01sle kona
nog pada pod rimsku vlast. Po Alfeldijevom miljenju kada su Rimljani
osvojHi ove krajeve, pleme Skordiska se raspalo na tri dela: jedan njihov deo uao je u sastav provincije Dalmacije i pominje se docnije u
natpisima pod imenom Dindara; drugi su pripali Meziji, i to su bili Celegeri; i samo trea grupa, koja je ivela u donjoj Panoniji, zadrala je
staro ime, verovatno zato to s u bili najbrojniji.322
Pored nekoliko mesta iz literarnih izvora, ija je interpretacija prilino problematina,~23 Alfeldi navodi kao svoj osnovni argumenat podas Quellgebiet der serbischen Morava d'e Skordisker sassen. ln Uice, ostslidostlich von Skelani, scheint sich einer ihrer Hauptorte Capedunum, befinden zu haben.<<
319 Usp. I. remonik, Narodna simbolika na rimskim spomenicima
u na'm krajevima, GZM 12 (1957), str. 221 (na Drini kod Skordiska<<), str.
231 (na Drini oko Uica i pritoke Drine- Kelti), str. 224 (na prijepoljskim
spomenicima koje moemo pripisati Skordiscima na Drini,<). l. remonik
govori u ovom lanku o keltskoj simbolici u oblasti Skordiska na Drini, ali
jedini primer te simbolike koji navodi je predstava brljana izmeu dveju
bista na reljefu nadgrobnih spomenika iz Prijepolja. U drugom lanku, Panonska nonja na rimskim spomenicima u Bosni i u drugim naim krajevima,
GZM 13 (1958), 147, l. remonik ukazuje na keltsku nonju na jednom spomeniku iz Ustikoline na Drini, na kojoj se, meutim, po njenim reima, vidi
i uticaj grkog hitona. Delove keltske nonje ona nalazi i na dva spomenika
iz Sopota i na jednom iz Pei. Ako su elementi na koje ukazuje I. remonik
doista keltski, oni e se morati objasniti drukije nego povezivanjem uz Skordiske. O peskoj nadgrobnoj steli v. napred str. 158, nap. 230.
a2o Alfoldy, Scordisques, 117-127.
:l21 Ibid., 111, nap. 10.
222 Ibid., 126-127.
3 23 Strabon, VII, 5, 10 (S SO), kae da je zemlja koju su zauzimali Panonci planinska i da se na jugu prostirala do Dalmata i Ardijejaca, na severu
se zavravala Dunavom, a na istoku dodirivala sa Skordiscima<<. Alfoldy, Scordisques, 117, skrauje ovu reenicu (planinska oblast koju su naseljavali Panmlci. . . graniila je na istoku sa Skordiscima) i nastavlja: poto je, prema
predstavi Strabona i njegovih savremenika, teritorija koju su naseljavali Panonci dopirala daleko na jug u provinciju Dalmaciju, sve do linije Dinarskih
Alpa, planinska oblast o ko joj govori Strabon moe biti samo severna Dalmacija, koja ide skoro do Morave; prema tome, Panonci i Skonlisci dodirivali
su se juno od Save, negde oko donjeg toka Drine, to znai , dalje, da su
Skordisci, i u vreme Avgusta, koje ima u vidu Strabon, iveli izmeu Drine
i Zapadne Morave. - Lanac misli ne ini mi se naroito vrst. Navodei granice Panonije, Strabon nema u vidu samo njene planinske predele; inae ne
bi rekao da se na severu zavravala Dunavom. Njemu su, svakako, bolje poznate junopanonske oblasti, koje su planinske, ali to ne znai da govori samo
o njima. Meutim, ak ako dopustimo da je on mislio samo na juni deo Panonije, koji je iao daleko na jug od Save, otkud Drina kao granica izmeu
Panonaca i Skordiska kada, po Ptolemeju, ZllanlO d a je Panonija graniila sa
Mezijom kod ua Save? Da je Drina bila tako izrazita plemenska granica pre
rimskog osvajanja, ona bi to, verovatno, ostala i posle. Meutim, Strabon na
citiranom mestu ne kae nita drugo nego ono to znamo iz drugih izvora: da
286

stajanje keltskih ,imem:J u natpisima iz rimskog vremena u uiko-poe

koj oblas,t i i susednom Podrinju. Prikupio je 13 imena iz ovog podruja
i 3 iz kosmajske oblasti za koja misli da su keltska.324 Ukazivanje na
ova imena je, svakako, interesantno, samo to je, na alost, Alfeldi samo
ovla zahvatio u ovu grau: izdvoj~o je pojedina imena umesto da kompleksno istrai celokupnu onomastiku dotinog kraja, to jedino moe
dovesti do pouzdanih :rezultata. Mnoga od ovih imena nisu inae posvedoena325 pa i njihova pripadnost keltskoj onomastici, zasnovana na veoj iE manjoj rasprostranjenosti korena imena (esto jednoslonog)
u keltskim zemljama, ne moe biti siguma.326 Alfeldi konstatuje da su
su Skordisci b'Ii istoni susedi Panonaca, a to su oni mogli biti i u oblasti izDunava i Save, i juno od Save. Da li je i koliko njihova teritorija prelazila s ove strane Save, to se iz Strabona ne vidi.
Alfeldi nalazi i u Plinijevoj reenici mons Claudius, cuius in fronte Scordisci in tergo Taurisci (III, 148) potvrdu da su Sklordisci iveli i u rimsko vreme juno od Save, ak na Moravi. Planina koja se na ovom mestu pojavljuje
pod imenom koje je, oevidno, dobila po Tiberiju ne moe biti sigurno identifikovana, ali. niko ne sumnja da to mora biti neka planina u Slavoniji (v. napred pr. 288) Isto je tako izvesno da je pisac od koga je Plinije uzeo ovaj podatak posmatrao dogaaje o kojima je pisao sa juga, odnosno jugoistoka,
recimo iz Makedonije. Zbog toga je rekao da su Skordisci s ove strane, a
Taurisci S one strane planine Claudius. Ne vidim zato bi se na osnovi toga
moralo zakljuiti da su Skordisci iveli juno od Save, oko gornjeg toka Morave. Piscu koji pie u Makedoniji ili posmatra stvari odatle Skordisci su prosto blii nego Taurisci, i to je dovoljno da se objasni Plinijeva formulacija.
Najzad, trei podatak kojim Alfeldi potkrepljuje svoju tezu je Velejeva
reenica: Raetiam autem et Vindelicos ac Noricos Pannoniamque et Scordiscos novas imperio nostro iunxit provincias (II, 39, 3), o kojoj je ve bilo rei
u poglavlju o pokoravanju Skordiska (str. 264 ). A>lfeldi m'sli da Velei ima u
vidu Panoniju kao provinciju ,j da, po iome to Skordiske pominje odvojeno.
treba zakljuiti da je sem Skordiska koji su ulazili u sastav Panonije, Tiberije
pokorio i druge Skordiske, Skordiske juno od Save. Zakljuak je nategnut.
Tiberije je pokorio Panonce i Skordiske. Da li su Skordisci odmah uli u sa
stav provincije Panonije ili docnije, ro se iz ovog podatka ne vidi .. I Vindelici
ulaze u sklop provincije Recije, pa ipak su navedeni odvojeno. Alfeldi dalje
kae, pozivajui se na podatak iz Hijeronimove hronike (v. napred !Str 261),
prema kojoj je Tiberije pokorio susede Traana (eas qui Thraciarum con fines
erant), da su to mogli biti samo Skordisci iz Mezije. A ta je onda sa Skordiscima iz provincije Dalmacije? Da li se o njihovom pokoravanju govorilo
posebno?
3 24 Alfoldy, Soordisques, 124: Aur. Aioia, Aur. Baeta, Vlp. Ma[rci f.]
Bidn[a], Aur. Calv[us], Cl. Catta i Ulp. Ca[t]a, Aur. Dussona, Ulp. Enena, Autelia Jaca, Aurelia Madu[sa], Sept. Matisa, Aurelia Nindia, Sarnus(?), Totia
-- iz Podrinja i uiko-poeke oblasti; Aia Atti filia, Bella i Pusia - iz kosmajsloo-guberevake oblasti. U drugom radu, objavljenom iste godine, Die
Namengebung der Urbevolkerung in der romischen Prov:nz Dalmatia, Beitrage zur Namenforschung, 15 ( 1964), 55 sqq., Alfeldi je u svoj spisak keltskih
imena ukljuio imena Andetia, Seius i Pil!enta (s izvesnim kolebanjem), a izbacio Calvus; usp. i Bevolkerung und Gesellschaft der romischen Provinz
Dalmatien, Budapest, 1965, 54 sq.
a25 Npr. Dussona, Enena, Nindia, Aioia.
326 Alfeldi se uglavnom oslanja na Holderovu zbirku. Nije ovde mesto
da se upustim u detaljnu kritiku onomastikog materijala za koji sumnjam
da ima veze sa Skordiscima. Ima mnogo nesigurnog u njemu. Na primer, ime
Bidna rekonstruisano je u jednom veoma oteenom natpisu, Spomenik 75,
1933, br. 159, u kome stoji V LPMA ...BI DN.AFILIO .. Onomastika formula Vlp. Marci f. Bidna za enu, po mom oseanju, je nemogua. - Zato
je Aur. Calvus Kelt? Ime je, kae Alfeldi, naroito rasprostranjeno u keltskim
meu

287

imena koja je on izdvoj>io kao keltska iskljuivo enska imena i dodaje

da je to sluaj i s il>i.rsld.m imenima, mada tu ima izuzetaka.327 Drugim
reiima, on smatra da su mukarcima davana r imska imena, a devojkama domaa ilirska iLi keltska. Ve samo ovo zapaanje primmava nas da
budemo oprezni. Tano je da su mukarci, kao vojniai ili civ.ilna lica, bili
pre zahvaerui romanizaoijom nego ene. Ali teko moemo verovati da je
jedan romaniziirani Ilir ili Kelt svojim sinovima davao rimska imena,
a kerima domaa. Pada u oi da sva imena koja navodi Alfeldi imaju
rimski gentilicium. Kad bismo znali kako su se zvali muevi tih ena,
njihovi roditelj-i, njihova deca, mogli bismo bolje i sigurnije suditi o
njima. Ali ja ne verujem da ova imena - i pod pretpostavkom da su
keltska, ili bar neka od njih - mogu imati veze sa Skordisoima: u
svakom sluaju, ne onako kako to zamilja Alfeldi.328 Evo zato.
P,r e svega, da bismo pretpostavili da su Skordisci zauzimali celu
zapadnu Srbiju i Podrinje od III veka pre n.e. do III veka n.e., m01ral'i
bismo imati s1igurnih materijalnih tragova njihovog prebivanja. Jer, drukije se ne bi moglo objasnim njihovo odravanje posle vievekovnog ivota
u jednoj ilirsk10~ sredini nego samo pretpostavkom da su predstavljali
brojno jak sloj stanovnitva, a to bi se neminovno odraz!ilo i na materijalnoj kulturi, naroito prvih vekova posle njihovog dolaska u novu s'redinu. Meutim, u podruju o kome je re nisu zabeleeni, koliko mi je
poznato, nikakvi keltski (latenski) ostaci niti nalazi keltskog novca
(v. dalje) .3219
provincijama, severnoj Italiji, Galiji, paniji. Ako je doista Kelt, zar ne bi
mogao biti doseljenik?- Zato je Sarnus keltsko ime? Uostalom ovo ime nije
sigurno posvedoeno. Ako se pogleda Paovo izdanje, WMBH, ll, 1909, 161,
br. 32, videe se da se radi o majunom fragmentu na kome nema nita vie
sem ... arnus. Pa ga je dopunio kao ?S]arnus, to je, u najmanju ruku, problematino. Za ime Bella, iz natpisa iz Ivanjice, Alfeldi se poziva na Holdera
i Moija. Meutim, M6czy, Bevolkerung, 166, kae da to ime moe biti keltsko, ali skree panju i na mesto kod Livija XLIV, 31, 9, gde se jedan ilirski
prvak zove Bellus (ut oratores extemplo ad praetorem mitteret Gentius Teuticum et Bellum, principes gentis). - Ovaj odeljak je bio zavren kada mi je
dola do ruku rasprava R. Katiia, Zur Frage der keltischen und pannonischen Namengeb;ete im romischen Dalmatien, Godinjak Naunog drutva
Bosne i Hercegovine, III,. Centar za balkano~oka ispitivanja, knj. l, Sarajevo,
1965, 53. i d., u kome je, str. 64. i d., podvrgnut svestranoj oceni etniki karakter svakog pojedinog imena iz Alfeldijeva spiska. Na poznati strunjak za
ova pitanja dolazi do sledeeg zakljuka: Catta, laca i Totia su sigurno keltska; Aioia, Bidna, Matisa i Nindia mogu biti, ali nije najverovatnije da su
keltska; Sarnus i Seius mogu biti isto tol'ko keltska koliko i ilirska; ostala
imena nisu keltska.
327 Calvus i Sarnus (?) nisu enska imena. Pitanje je da li se radi o izuzecima. Onomastika graa iz ovog kraja nije tako brojna da bi se dva ili tri
sluaja obeleila kao izuzeci.
328 U napred navedenom radu, v. nap. 326, Katii dolazi do zakljuka
da onomastiki materijal nije ni po broju ni po karakteru takav da bi se na
osnovi njega moglo govoriti o keltskom onomastikom podruju u oblasti
Podrinja i Uica, pa je i pripisivanje ove oblasti Skordiscima nesigurno, utoliko pre to je i identifikovanje Noara s Drinom nesigurno. >>Keltska imena
izmeu Drine i provincijske granice mogla su pripadati i nekom delu stanovnitva doseljenom u doba Carstva (ibid. str., 68).
329 Alfoldy, Scordisques, 115, i sam uvia da je to jedini deo slrordike
teritorije, kako je on zamilja, gde tih nalaza nije bilo (>>il n'y a qu'une seul e
region d'ailleurs considerable du territoire scordisque delimite d'apres les documents ecrits qui ne coi:ncide pas avec les frappages monetaires: la collec-

288

Ime Skordiska vezano je u rimsko vreme za donjopanonsku oblast.

Tu ih pominju i antiki pisci, tu su oni potvreni i epigrafskim nalazima. Prema Alfeldijevoj tezi, to je bio samo jedan deo plemena Skorcliska,
jedini koji je sauvao staro ime verovatno zato to je bio brojniji.
Mec1utim, ako bacimo jedan pogled na kar tu koju Alfeldi prilae svome
radu, zapaziemo da je prosto:r koji on daje Dinclarima i Celeger>ima, u

MOESIA

SVPERIOR'
.

NAISSVS

Sl. ll.
G. Alfdldy, Les territoires occupes par les Scordisques, Acta antiqua, XII, 1964,
109 (odse.ak sa izostavljenim pojedinostima). Skordisci se pruaju na celom

prostoru izmeu Drine i Timoka, juno od Save i Dunava. Dinari i Celegeri su

ostaci Skordiska u rimsko vreme, a isto tako i civitas Scordiscorum u jugoistonom Sremu.
kojima vidi potomke Skordiska, nesrazmerno vei od male civitas Scordiscorum (koji iz nepoznatih razloga ognmiava samo na donji Srem).
A ako malo bolje pogledamo na

emu

se zasniva lokalizovanje Dindara

tion de Pink ne releve pas de pieces Bartkranzavers ni d'aucune autrc

monna'e celtique au sud de la Save et a l'est de la Morava, c'est-a-dire pres
de la Drina inferieure et a l'est de celle-ci. Usp. ibid., 120, gde se konstatuje
da i novac tzv. sremske grupe, koja se sigurno vezuje uz Skordiske, takoe
nedostaje u zapadnoj Srbiji. Objanjenje koje Alfeldi daje- nedovoljna istraenost terena- jedva da moe nekoga zadovoljiti kad se irna u vidu odsustvo
drugih materijalnih ostataka keltskog karaktera u ovoj oblasti.
19 Djela XXX

289

i Celegera u ovu oblast, videemo na kakve je slabe noge postavljena cela

hipoteza. Za Dindare se ranije smatralo da su iveli u zapadnoj Bosni,
sve dok nije pronaen jedan natpis u Skelanima na Drini, u kome se pominje princeps civitatis Dindariorumsso Objavljujui ovaj natpis, Pa je
podvukao da bismo, moda, u njemu imali indiciju za lokaLizovanje Dindara u istonoj Bosni, ukoliko se ne pretpostavi da je njihov princeps
iveo izvan svoje zajednice i umro daleko od nje. Na osnovi ovoga je
Alfeldi pripisao Dindarima dobar deo Podrinja i celu uiko-poeku
oblast, i proglasio ovo nesumnjivo ilirrsko pleme keltskim. Nita bolje
ne stoji stvar ni sa Celegerima. Celegere pominje samo Plinije u zapad
nom delu Gornje Mezije. Moda ima kakve veze s nji m mun(i'cipium)
Cel(. .. ), posvedoen u natpisu iz Jvanjice .331 Ali oblast lvanj:ice dala je
dosad vrlo malo epigrafskog ma,terijala tako da n am etniki sastav nj enog stanovnitva nije poznat. Da li je mogue, na osnovi jednog jedinog imena Bella, koje uz to ne mora biti keltsko, smatrati da su Celegeri
keltsko pleme potomci Skordiska?
Izmeu Dindarra i Celegera, kako ih je Alfeldi zamislio (v. kartu), i
donjopanonskih Skordiska ostaje prostor na kome nije :upisano nijedno
etniko i me. U tom prostoru se nalazi i kosmajska oblast, gde je zabeleeno nekoliko keltskih imena.ss2 Kome je ona pripadala? Nalazei se
blizu Dunava, mogla je sainjavati doo teritorije Skord~.ska. U rimsko
Vlreme, meutim, ovde se pominju Tricornenses,333 u ijem je imenu
s jedne strane, prefiks iri-, koji nalazimo i u imenu Tribala, a s druge
strane, koren corn-, ko~i susreemo i u toponium Cornacurn u Sremu.
Moda su Trikornenzi ostaci Skordiska, nazvani po imenu lo kaliteta Tricornium? Nije lako reiti ovo pitanje, jer je u ovom rudarskom kraju
u rimsko vreme bilo dosta doseljenika pa je mogue da su i Kelti bili
stranoi, a ne domoroci.334

MateT~ijalni

ostaci potvruju u svemu rezultate do kojih smo dosada doli u pogledu ue teritorije Skord iska.3:J5 Kelti su doneli u novu
postojbinu materijalnu kultur u koja se jasno r azlikovala od kulture domorodaca. Ve inj enica da svi keltski nalazi u Podunavlju i Sr biji priUsp. Patsch, WMBH ll (1909) 156-157.
Tu sam pretpostavku izlorila uzgred u svom radu Le municipium
Malvesatium et son territoire,, A 7 (1957), 114, pr. l.
332 Pored imena koja je naveo Alfeldi, Aia i Pusia, keltsko je, verovatno,
i ime Cresa (iz Sopota, Jahreshefte 3 (1900) , 159, br. 55) , v. napr ed nap. 301.
3 ~ 3 P t o l. III, 9 2 : xa-rsxoucrl IlE: -r'ijc; btapxlac; (sc. -r'ijc; &.vw Mucr[ac;) -r&. [LEv rrpoc;
33o
331

-r'ii

~()(A[La-r[q: Tplxopv~vcrwt .

Odavno se osea potreba da se ovo u mnogom pogledu interesantno

kompleksno ispita. Epigrafskih spomenika nema mnogo, ali i ono
to postoji rastureno je u raznim publikacijama tako da nema jasnog pregleda. Izmeu ostalog, i sloeno pitanje panonsko-dalmasko-mezijske granice
moda e svoje reenje nai upravo u materijalu iz tog kraja.
335 Poznavanje materijalnih ostataka Kelta u Podunavlju i Srbiji unapreeno je znatno u poslednje vreme kako novim sistematskim iskopavanjima latenskih lokaliteta, tako i sintetikim radovima kojima se prouava !atenska kultura ovog podruja u celini i istrauju pmblemi ko je postavljaju
odnosi Kelta i starocedelaca u ovoj oblasti. Istraivanjima na idovaru, B.
334

podruje

290

padaju fazi laten II-III336 u potpunom je skladu s onim to nam pisani

izvori govore o vremenu dolaska Kelta. I rasproSitranjenost lokaliteta
s latensl<lim materijalom u Srernu i Srb~ji podudara se s onim to iz pisanih izvora saznajemo o teri:toriji Skordiska. Iako se, naravno, svaki
latenski nalaz ne moe pripisati Skordisoima, jer predmeti svakodnevne
upotrebe ne znaju za etnike granice, ipak vei broj takv:ih nalaza na
jednom odreenom podruju, svakako, indicira postojanje keltskog
elementa.
Najguu mreu latenskih nalaza ima oblast izmeu donjeg toka
Save i Dunava. U Sremu i istonom delu Slavonije poznato je nekoliko
desetina lokaliteta, gde su naeni tragovi naselja, oruje (gvozdeni mae
vi, koplja, noev.i ), gvozdene i S["ebrne fibule, delovi pojasova i, vrlo retko, pokoji komad alata. Najveim delom, re je o sluajnim nalazima
koji potiu iz grobova sa spa,ljenim mrtvacima i za koje se smatra da
pripadaju !atenskoj kulturi.337 Naroito su znaajni lokalitet,i u kojima

Gavela (Keltski oppidum idovar, Beograd, 1952) oiveo je interesovanje za

ovu najpoznatiju fazu gvozdenog doba kod nas i pokrenuo niz pitanja koja
nisu jo dobila definitivno reenje. Iskopavanja na Lokalitetu Gomolavi kod
Hrtkovaca na obali Save ( R. Raajski, Gomolava kod Hrtkovaca, Rad Vojvoanskih muzeja 3, 1954, 187. i tL) otkrila su ostatke naselja koje je, izgleda,
trajalo od poetka III veka pre n.e. do II veka n.e., sa zgradama slinim
zgradama na idovaru, sa keramikom u kojoj je zastupljeno nekoliko vrsta i
s izvesnim elementima dako-getske kulture (dako ognjite) koji postavljaju
pitanje odnosa keltskih doljaka i domorodaca. Do vrlo interesantnih i znaajnih rezultata dovela su istraivanja nekropole na Rospi-upriji kod Beograda (J. Todorovi, Godinjak muzeja grada Beograda 3, 1956, 27. i d.). Ona
su potvrdila postojanje keltskog naselja u oblasti ua Save u vremenu od
dolaska Kelta do poetka rimske vladavine, a isto tako i postojanje autohtone etnike sredine ija se materijalna kultura razlikovala od kulture Skordiska. - Sintetikim istraivanjem !atenske kulture u Podunavlju i irem podruju Srbije bavio se, pored B. Gavele (v. osobito _njegov rad Iliri i Kelti u
Podunavlju i na Balkanu, Godinjak grada Beograda 7, 1960, 5.. i d.), naroito
M. Garaanin (Iz istorije Kelta u Srbiji, Istoriski glasnik 1953, 3-4, 3. i d.;
Ka problematici kasnog latena u donjem Podunavlju, Zbornik Matice srpske,
1957, 3. i d.; Ka imenu Singidunuma, Zbornik Filozofskog fakulteta Beograd,
VII-l, 1963, 45. i d.; Contr.butions a l'archeologie et a !'histoire des Soordisques, A Pedm Bosch-Gimpera (zbornik radova posveenih Bo-Gimperi),
A1exico, 1963, 173. i d.; usp. i Civilisation des Dardaniens, A 8 (1958),, 121. i d.
Najzad, ova plodna aktivnost nala je svoj prirodni ishod u jednoj doktorskoj
disertaciji. J. Todorovi je u tezi: Kelti u srednjem Podunavlju i na severnom Balkanu, Beograd, 1965 (u rulwpisu), sakupio je i obradio u celini arheoloki materijal koji se vezuje uz Kelte u srednjem Podunavlju. Todorovi je
sastavio i iscrpan katalog latenskih nalazita, obuhvativi pored Vojvodine,
istone Slavonije i Srbije, i susedne oblasti, severnu Bosnu, zapadnu Bugarsku
i Olteniju. U svakoj od tih oblasti odvojio je nalazita u kojima su kunstatovani tragovi naselja, zatim gradove i nekropole i pojedinane nalaze tako
da, zahvaljujui ovom radu, imamo jasan uvid u sve to je dosada raeno na
tom polju. Up. kartu sl. 12. - Zahvaljujem i ovom prilikom drugu J. Todoroviu to mi je ljubazno dozvolio da iz rukopisa preslikam ovu kartu.
3 a6 Garaanin, Iz istorije Kelta, 13, primeuje da je laten I izuzetno
konstatovan kod Kladova, ne dajui objanjenje za ovu pojavu. Re je u stvari o bmnzanoj statueti (D. Garaanin, Katalog metala, Preistorija I, 1954, 80,
tab. 1), koju R. Vasi, A 12 (1962), 165. i d., tumai kao predstavu sarmatslmg jahaa u oklopu od krljuti.
.
337 Prvi pregled latenskih nalaza u Sremu i istonoj Slavoniji dao je
V. Mirosavljevi, Materijalna kultura Skordiska, Zbornik Fil. fak. Sveuili
ta u Zagrebu I, 1955, 101. i d. Njegova lista sadri sledee lokalitete: Gardo
kod Zemuna, Novi Banovci, Karlovi, Kupinova, Surin, Surduk, Inija, Pla19*

291

su utvreni ostaci naselja, utvrenog ( oppidum) ili otvorenog naselja.

Njihov broj je znatno porastao poslednjih godina. Keltska naselja ni:l.u
se preteno uz Dunav i Savu. To su, idui od ua Save prema zapadu,
du Dw1ava: dva iLi tri lokaliteta lmd Zemuna, Stari i Novi Banovci,
Belegi, Slankamen, Kredin, Karlovci, Banotor i Susek u S1remu; zatim
Ilok, Stari Vukovar, Vuedol, Donja Bebrina, Dalj i vie lokaliteta kod
Osijeka, u ~stonoj Slavoniji; najzad, du Save i u donjem Sremu: Jakovo, Obre, Hrtkovci, Dobrinci, Mitrovica, Batrovci.338 Iako istraivai govore sa Tezervom o nekim od tih naselja, ostaje ipak injenica da je
broj latenskih lokaliteta u Sremu i istonoj Slavoniji neobino velik.
U nekim od pomenutih nalazita latensk,i predmeti naeni su uporedo sa poznohaltatskim, pa se postavilo pitanje da l'i su to ostaci dveju
sukcesivnih epoha ili dveju istovremenih kultura koje su ivele jedna
pored druge. Sistematska iskopavanja koja su posLednj ih godina izvrena u Slankamenu ri na lokalitetu Gomolava kod Hrtkovaca, na Savi,
pokazala su, s druge strane, pored isto !atenskog materijala, i elemente
dako-gets.ke materijalne kulture. Ne treba da nas iznenadi, ini mi se,
to na ovom podruju, koje je najdue bilo naseljeno Skorrdiscima, nala:z:imo uporedo s keltskim ostacima i materijal koji ukawje na odravanje drugog etnikog sloja. Poznato nam je da su u vreme :r imskog
osvajanja na jugu Srema iveli ilirski Amantini, a zapadno od njih drugo
veliko ilir!Sko pleme, Breuci. Vrlo je verovatno ak da je u nekom od
grobova sa !atenskim inventarom bio sahranjen Ilir, a; ne Kelt. Etniko
opredeljivanje na osnovli materija,I nih ostataka je vrlo nesigurno u takvim sluajevima meovitog stanovnitva. Na koji e se nain objasnirt
dako-getski element[, zavisi od toga ta e budua istraivanja pokazati:
ukoliko se uspostavi da to nisu bile usamljene pojave, mmae se rau
nati s :infiltracijom stanovnitva s one strane Dunava, ili s proirenjem
tieva (kod Rume), Petrovci, Mitrovica, Jarak i Kuzmin (kod Mitrovice) - u
donjem Sremu, Adaevci (kod ida); arengrad (kod Iloka), Sotin na Dunavu, Vinkovci, Novi Vinko'Vci, Novi Jankovci, Bogdanovci, Erdut (kod ua
Drave) i Dalj. Skoro sve ove nalaze objavio je J. Brunmid u Vjesniku Hrv.
arheo!. drutva, i oni se danas uvaju u Arheolokom mui:eju u Zagr~bu. Garaanin, Iz istorije Kelta, 13, napom. 44, podvlai da su neki od tih nalaza iz.
haltata (tako ih je uostalom klasificirao i Brun mid (N ovi Banovci, Surin;
Petrovci, Kuzmin, Adaevci, Vinkovci, Bogdanovci) i navodi novo latensko
nalazite Moravac kod Surina. Ksenija Vinski-Gasparini, Keltski ratniki
grob iz Batine, Arheoloki radovi i rasprave I, 1959, 281. i d., nabraja sve lokalitete gde su naeni keltski maevi. Pored Batine, to su Dalj, Sotin, Sremska Mitrovica, imanovci, Kupinovo, Popinci, Karlovi, Boljevci, Inija, Mikluevci, Novi Banovci, S remski Karlovci, arengrad, B eanija, Gardo. Izvan
slavonsko-sremskog podruja navedeni su Brestovik (v. dalje) , Odaci u Ba
koj i Vrac. Usp. i kartu lokaliteta s nalazima ukraenih korica keltskih maeva u Jugoslaviji, na tab. VII, na kojoj se jasno odvaja podunavska skupina
od>zapadnokeltske. Todorovieva lista obuhvata vei broj nalazita: Banotor,
Belegi, Stari Banovci, Batrovci, Erdevik, Dobrinci, Hrtkovci, Kruedol, Obre, Slankamen, Susek, Nikinci, Beoin, Progar, Prahova, Popinci, i Kredin,
gde su naene dve velike, neobjavljene, ostave keltskog novca iz II-I veka
pre n.e. Ovi, moda ne sasvim potpuni, podaci pokazuju koliko je poslednjih
godina arheologija uinila na upoznavanju materijalne kulture Skordiska.
338 Prema J. Todorovi, Kelti u srednjem
Podunavlju, Katalog, str.
213. i d.

?O 'l

..- ... ~

dakogetskog kulturnog kompleksa na stanovnike s ove strane reke; u suprotnom, govoriemo o obinim kulturnim uticajima.339
U Srbiji, !atenski nalani su takoe najei du Dunava. Nekoliko
loikaliteta kod Beograda (Gornji grad, Karaburma, Rospi-uprija, Gube
revac, Ada Ciganlija), zatim Vina, Ritopek, Brestovik, Grocka, Oreac,
kod Smedereva, Saraorci kod Smederevske Palanke Stojnik (Sopot), Miloevac kod Smedereva, Ostrvo (Poarevac), Veliko Gradite, Usje kod
Golupca, i, s one strane Djerdapa, Jabukovac (srez krajinski ) dali su
uglavnom, is,t o kao i ve6ina sremskih lokaliteta, oruje i nakit keltskog
karaktera i poneto keramike.340 Zapadno od Beograda, na Savi, Obrenovac je zabeleen kao latenski lokalitet. Neki od tih lokaliteta pokazuju i tragove naselja. Jeclino sistematski istraeno nalazite, nekropola
kod Rospi-uprije, potvrdHo je kontinuitet ,izmeu faza laten II i III i
uporedno postojanje keltslmg i autohtonog materijala, koje se moglo
konstatova.t:i i na drugim lokalitetima. Nosioci keltske komponente u
matel1ijalnoj kulturi ovih naselja na Dunavu bili su Skordisci.34t Oni nisu
nigde sasvim potisli s.tarosedeoce, ve su iveli Lizmdani s njima.
Poseban problem pokrenut je istraivanjem utvrenja kod idovara u Banatu.S42 Neslaganje koje postoji u pogledu karaktera arheolokog
materijala s ovog lokaliteta o teava nestrunjaku da se njime koristi u
reavanju istmijskih problema.343 Da li je idovar bio keltski il:i aki
oppidum? Dok se arheolozi ne sloe o ovom pitanju, istoria~ mora uzeti u obzir obe mogunosti. Ako je utvn1enje bilo dako, ono za na rad
nije od interesa. A ako je bilo keltsko, onda je od bitne vanosti utvrditi
da li se ono moe i mora vezati za Skordiske, drugim reima, da li ono
moe da poslui kao dokaz da je Skordiska bilo i na levoj obali Dunava.
Istraiva idovara, B. Gavela, smatra da su Skordisci pre;5li preko
Dunava krajem II veka pod pritiskom Rimljana i da su se tamo odrali
do 15. godine, kada ih je pokorio Tiberije. Pregled politike istorije Skor339 Garaanin, Kasni Laten u Donjem Podunavlju, 13, misli da bi se
dakogetski elementi u materijalnoj kulturi Srema !atenskog doba mogli objasniti na dva naina: ili njihovim dovoenjem u vezu sa Boirebistinim
osvajanjem (to bi znailo da su ti elementi iz poslednjih nekoliko decenija
pre rimskog osvajanja), ili pak meovitim karakterom samih Skordiska, koji
su iveli izmeani sa starosedeocima. U svakom sluaju, jasno je da, pored
keltske, mora postojati i druga komponenta u materijalnoj kulturi ove oblasti
u latensko doba, komponenta starosedelaca. Ne predstavljaju li dako-getski
nalazi treu komponentu, koja se vremenski najpoznije pojavljuje?
3 4 9 Prema Todoroviu, n .d.
341 Garaanin, Kasni Laten u Donjem Podunavlju, 7. i 17, istie kontinuitet izmeu grobova faza laten II-III kao jedan od dokaza da su se Skordisci odrali juno od Dunava i posle Scipionova pohoda.
342 B. Gavela, Keltski oppidum idovar, Beograd, 1952.
34 ~ Dok istraiva idovara, B. Gavela smatra da je poslednji sloj idovara isto keltski, M. Garaanin, naprotiv (usp. Garaanin, Kasni Laten u
Donjem Podunavlju, 15. i d .., i: Iz istorije Kelta, 7. i pr. 23), nalazi da idovarska kultura ima dako-getski karakter i smatra da idovar predstavlja
jedno dako utvrenje. Meutim, on ukazuje i na analogije koje idovarski
materijal nalazi u keramici sa lokaliteta na desnoj obali Dunava, na primer
u Saraorcima (Garaanin, Kasni Laten u Donjem Podunavlju, 8). Novija iskopavanja na idovaru, Arheoloki pregled 1964, 39-45, nisu dala, prema Gaveli,
nijedan elemenat koji bi dozvolio ili zahtevao eliminisanje Kelta, najverovatnije Skordiska, kao stanovnika !atenskog naselja. Ona su potkrepila njegovo uverenje da se Daani nisu prostirali u oblasti idovara.

294

diska koji smo gore dali pokazao je, ini mi se, dovoljno ubedljivo da
se pre pohoda Sc-ipiona Azijagena ne moe raunati s takV'im pritiskom
Rimljana koji bri naterao Skordiske da trae pribeite s one strane Dunava. Tek u vezi s ofanzivom Kornelija Scipiona dolo je do masovnog
povlaenja Skordiska na sever preko Dunava, a to znai 80-ih godina pre
n .e. U to vreme oni su mogli 'da ive u Banatu i Bakoj, i, verovatno, iz
tog vremena potiu i !atenski ostaci u tim krajevima. Meutim, vremenski razmak u koji treba datovat.i poslednji sloj zidovara time je jako
smanjen.3H Garaanin je, sem toga, primetio da je postojanje skordi
kog opiduma na akoj teritoriji u vremenu kada su Skordisci saveznici
D aana (kraj II i prva polovina I veka) ma,lo verovatno.345
Osnovno je pitanje, s istorijskog stanoV'ita, da li je neophodno da
se svi !atenski tragovi na s'r ednjem Podunuvlju - a njih ima na mnogo
veem prostoru nego to je teritorija na kojoj su nam posvedoeni Skord isci, i u predrimsko i u rimsko doba-- veu za Skordisk<:? U susednim
delovima Rumunije, u dolini Moria, u Olteniji ima ne manje keltskih
os-tataka nego u naem Podunavlju.34C Cini mi se da bi bilo u protivure
nosti s istorijskim izvorima kada bi se svi ovi nalazi smatrali skordi
kim. To isto vai i za nalaze u severnoj Bugarskoj i za nalaze u Bosni
i zapadnoj Slavoniji. U svakom sluaju, to je pl'oblem koji jo treba prouiti.3 17

Juno od Podunavlja najvea koncentracija keltskih nalaza zapaa

se u oblasti Nia. Na veem broju lokaliteta u nikoj oblasti (Go rn ja Truava, Jelasnica, Paripoljani, Babunica, Dranovac, Toponica) naeni su
pojedinani predmeti ili su konstaLovani ostaci naselja. Keltskih ostataka
ima i u okolini Pirata i Bele Palanke, a isto tako i kod Leskovca i ,1leksinca.34S Sva se ova mesta nalaze u dolini Morave, kojom su se kretali
prodor i Skordiska u p r avcu juga. U opredelj-ivanju porekla ovih nalaza
postoji veliko kolebanje meu strunjacima: Gradac kod Zlokuana spada u znaajnija nalazita zbog toga to je na njemu zabeleeno naselje, a
i zato to je naena nesumnjivo keltska keramika, dok ostali !atenski
nalazi mogu, po Garaaninu, pripadati i dako-getskoj kulturi (S tol, Bela
Palanka, Piro t, Brod, Hisar ).349 Pmblem 'i dentifikacije stanovnitva !atenskog utvrenja kod Graca postojJ od pre pola veka, kada je M. M.
Vasi n a njemu vrio isko pavanja.3iiO Smatrajui da je p o druje Zlokuana pripadalo teritoriJi Dardanaca, Va siC je pomiljao n a mogunost da
3 44 Alfoldy, Scordisques, 120, prihvataju; u osnovi gledita B. Gavele,
pomera poetak utvrivanja u 88. godini, tj. u godinu kada se, po njegovom
miljenju, odigrao Scipionov pohod.
'1 4 5 Garaanin, Kasni Laten u Donjem Podunavlju, 16.
346 Usp. naroito C. S. Nicolaescu-PloP$or, Antiquites celtiques en Oltenie, Dada 11~12 (1945- 47), 17. i d.; posebno kartu lokalieta na str. 32.
34 7 Todorovi, n. d., 153, naglaava da treba odvojiti keltske nalaze u
Transilvaniji od nalaza u junom Banatu, jer ne ine jednu celinu. Istie
takoe da u rumunskom delu Banata nedostaju keltski nalazi. On vezuje nalaze u Banatu uz keltske lokalitete u Srbiji, zapadno od Morave, pripisujui
ih Velikim Skorc!iscima.
:Ms Todo rovi, n.d.
3 1" Usp. Garaanin, Kasni Laten u Donjem Podunavlju, 8-11; Archeologie et histo're des ScordiJsques, 177, pr. 18.
350 M. iVI. Vasi, Gradac,
Glas LXXXVI , 1911, 97. i d. Cf Garaanin,
Kasni Laten u Donjem Podunavlju, 9. i d., 18; Civilisation des Dardan'ens, 124.

295

je keltski materijal s ovog nalaz.ita bio import iz oblasti Skordiska ili

pak domai proizvod sa jakim peatom skordikog uticaja. Garaanin
smatra da bi kasnolatenski nalazi sa Graca mogli stajati u vezi sa pralazorn Skordi.ska u nekom od njihovih pohoda ka jugu u toku I veka pre
n.e. Ali on doputa i mogunost da je utvrenje kod Graca bilo dardansko
i da su Darrdanci preuzeli od Kelta na6in obrade keramike koja je tipina
za poslednju fazu latena. Reenja koja predlau Vasi i Garaanin dikti
rana su njihov.i m uverenjem da je podruje Graca - i ostalih latenskih
lokaliteta u dolini Morave ,j Nia - pripadalo ten1toriji Dardanaca i da
tamo nije bilo trajno naseljenih Skordiska. Meutim, kako smo pokazali u prethodnim istraivanjima istorije Dardanaca i Skordiska, na etnike odnose u ovom kraj u treba drukije gledati. Osnovno stanovnitvo Pomoravlja bilo je u vreme kada su Rimljani pLrodi,r ali iz Makedonije prema severu- trako. Dardansk'i (ilirski) e lemenat iri se u tom
kraju, verovatno tokom III ,j II veka pre n.e., kada su Dardadanci bili na
vrhuncu svoje moi, a ve od sredine II veka dolazi do jaanja Skordiska i njihovog gospodarenja nacl svim zemljama od Dunava do Makedonije. Tada su, kao to smo rekli, Skordisci morali imati baza van svoje
ue tei;itorije. Moda je takvo jedno naselje bilo i utvrenje Gradac.
Sasvim drukije stoji stvar sa Podrinjem i uiko-poekim krajeVIima, za koje, kao to smo videli, neki naunici takoe smatraju da
su bili naseljeni Skordiscima. Latenskih nalaza u tim krajevima nije
zabeleeno dosad, koliko je meni poznato. Meutim , ukazano je na izvesne keltske elemente u materijalnoj kulturi ove oblasti u rimsko vreme
na osnovi kojih bi se moglo zakljuitri. da je postojalo keltsko stanovnitvo. Re je o specija.Jnoj likovnoj obradi figuralnih predstava na nadgrobnim spomeni.oima, o dranju ruku, delovima odea i raznim kultnim simbolima koji imaju nesumnjive analogije u spomenicima iz keltskih zemalj a. Irma remonik, kojoj pripada zasluga da je sklt'enula panju na relativnu rasprostranjenost ovih elemenata na telli.toriji Jugosl avije, dovodi ih u vezu sa Japodima i Skordiscima.351 Meutim, upravo
6njenica da spomenioi na kojima su zabeleeni keltski uticaji potiu iz
meusobno prilino udaljenih taaka ne dozvoljava da se oni pripiu pomenutim plemenima, t.i m pre to se sva mesta koja remonik pominje
u svojim radovima kao nalazita takvih spomenika nalaze izvan uih teritorija tih plemena: Glamo, Livno, Ljubuki, Zenica su isto tako da1eko
od Ja1p oda kao UstLkolina, Priboj, Pr ijepolje, Pe , alkovica, Skoplje , Yeles i Kavaclaroi od Skordiska.352 Da bi se pojave na koje je ukazala I. re351 Irma remonik, Reljef Silvana i Nimfa iz Za1oja (Biha), GZM ll
(1956), 111. i d.; ista, Narodna simbolika na rimskim spomenicima u naim
krajevima, GZM 12 (1957), 217. i d.; ista, Panonska nonja na rimskim spomenicima u Bosni i drugim naim krajevima, GZM 13 (1958), 147. i d.
352 I. remonik uzima kao injenicu ono to bi njeni spomenici morali

upravo dokazati. Ona pie: Poto su ovi reljefi naeni upravo u krajevima
koje su nekada drali Kelti i to u predjelima Japoda, Skordiska na Drini i
oko Uica, i u Makedoniji oko Velesa i Kavadara, to moramo za to pretpostaviti da su te pojave survivance-i osvajaa Kelta iz !atenskog doba, a ne
ostaci kasnijih doseljenih Kelta u rimsko doba. (Reljef Silvana i Nimfa,
120-121 ) . U pogledu Japoda ona ostavlja otvoreno pitanje da li bi se njima
mogli pripisati spomenici sa keltskim elementima iz Hercegovine i Bosne.
U pogledu Skordiska, meutim , kao da ne postoji sumnja da su oni iveli ne
samo oko Uica i u susednom Podrinju (u tome I. remonik se oslanja na

296

monik mogle dovesti u vezu sa Skordiscima i da bi se na osnovi toga

moglo zakljuiti da su Skordisci nekad:::j naseljavali i Podrinje, pa ak i
severnu Makedoniju (za nalaze iz Metohije se ne kae kome bi ih trebalo

Sl. 13.
Nalazi keltskog novca prema K. Pink, Die Mlinzpragung der Ostkelten und
ihrer Naohbarn, Bud3ipes.t 1939 (odseak bez natpisa). Pokazuje izrazitu kon
centraciju nalaza kt;ltskog novca na teritoriji Skor diska.

pripisati),353 potrebno j e pre svega da takve pojave ustanovimo u onoj

oblasti gde su SkorcLisci sigmno posvedoeni .j u predrimsko i u rimsko
doba. Ako toga nema, onda se mora nai drugo objanjenje. N e smemo
Paovu pretpostavku, v. napred nap. 319) ve i o ko gornjeg toka Drine (usp.
Narodna simbolika na r im skim spomenicima, GZM 12 (1957) , 224: na prijepoljskim spomenicima koje moemo p r ipisati Skordiscima oko Drine; za
Ustikolinu v. GZM 1958, 147, za Priboj - GZM 1956, 113).
353 Vrlo je ubedljivo povezivanje svojevrsnih spomenika iz kavadarskog
kraja, koji se po svemu razlikuju od spomenika ostale rimske Makedonije,
uz neke keltske doseljenike. I. remonik (GZM 1956, 122) ukazuje na Livijev
podatak o keltskim ko1onistima u Makedoniji, L i v. XLV. 30, 5: "T ertia regio
nobiiis urbes E dessam er B eroeam et Pellam habet et Vettiorum !Jellicosam
gentem, incolas quoque permulros Gallos et lllyrios, inpigros cultores. Meutim , ti kolonisti nisu iveli oko Edese, Pele i Beroje, ve u onom delu Peonije koji je b~o pripojen Treoj makedonskoj obla sti, 167. godine (usp. L i v.
XLV, 29, 8: T ertia pars facta, quam Axius ab oriente, Peneus amnis ab occasu cingunt; ad septentrionem Bora mons obicitur; adiecta huic parti regio
Paeoniae, qua ab occasu praeter Axium anznem porigitur; Edessa quoque et
Beroea eodem concesserun.t.), koji je obuhvat<IO upravo Povardarje juno
od Velesa, pa i oblast Kavadaraca (v. Papazogiu, Makedonski gradovi, 61-62) .
Oni ne mogu imati nikakve veze sa Skordiscima , jedino to i sami poti u od
onih Gala koji su 279. upali u Grku . Bilazora (Veles) ulazila je u sa stav
Makedonije i, prema tom e, ona nije m ogla biti skordiko naselje. Ga1ske e te
koje su pr itekle u pomo Perseju, a koje I. remonik pominje pozivajui se
na Nizea ( Niese, III, 153 ), u stvari su Ba s t arni, a ne Kelti.

297

gubiti iz v.ida da nadgrobne spomenike na koj,i ma se javljaju keltski simboli iLi keltska nonja, i1i keltska imena, razdvaja od vremena doseljenja
Kelta u unutranjost Balkanskog poluos trva oko pola m ilenija i da bi
trebalo raiunati sa vrlo brojnim grupama doseljenika da bismo pretpostavili da su se one mogle odrati u jednoj tuoj sredini, raztrkane na
jednoj tako prostranoj teiitoriji kroz tako d!llgo vreme.
Da je teritorija Skordiska bila ograniena uglavnom na Podunavlje,
dokazuju i nalazita keltskog novca. Prema Finku, Slwrdiscima se mogu
pripisati monete s takozvanim Bartkranzaversom, koje su kovane
krajem II 'i poetkom I veka pre n.e., i u poznije vreme monete takozvanog sremskog ti pa. Prva grupa irna mnogo veu oblast prostiranja, od
Maarske i Austrije na severu do Srbije na jugu, ali najveu koncent,r aciju dostiu nalazita tog novca u Sremu i susednim oblastima, isto kao
i nalazita novca Srremskog tipa<<, to jasno govori u prilog nj:ihovoj pripadnosti Skordiscima.
Zakljuak do koga nas dovodi istraivanje ue teri.torije Skordiska
moe biti samo sledei:
Skordisci su bili i ostali ratnici, sve do onoga trenutka kada su
podlegli Rimljanima i postal'i podanici r imskog carstva. Stalni ratni napori, i onda kada su Skordisci bili u ofanzivi i doivljaval.i uspehe, nisu
mogli pogodovati porastu stanovnitva. Stoga i ne treba misli.t i da su pobodri koji su ih uinili gospodarima prostrane teritorije od Dunava do
ilirskih, makedonskih i trakih granica bili praeni seobom neborakog
stanovnitva. Jaanje njihove moi manifestovalo se u name tanju volje
silom oruja, u pr-i grabljivanju pokretn;h dob ara, a n e u prisvajanju zemljita i njegovom trajnom naseljavanju. Tu i .t amo, na pojedinim klju
L im, strateki vanim takama bilo je, svakako, keltskih doseljenika, a~l
su oni, u svakom sluaju, bili tanak drutveni sloj, koji nije uticao na
etniku sliku date oblasti.
Jedino podruje u kome su Slmrdisci inili znatan procenat stanovnitva bilo je Podunavlje izmeu ua Dmve i velike okuke Dunava kod
Djerdapa. U tom podruju Sk.ordisci su se odrali i posle Sciprionova pohoda i posle rimskog osvajanja. Ali, sem moda u nekim delovima sremskog Podunavlja, oni nisu nigde predstavlj alci etni ki istu sredinu, ve
su svuda bili izmeani s ilirsk,i m, trakim ili akim starosedeocima.
U unutranjosti, jedina oblast u koj oj je bilo keltskog stanovnitva
u veem broju bil a je doli na Morave. Koliko je bio jak i koliko je duboko na jug Pomoravlja dopirao ovaj keltski sloj, pokazae dalja arheoloka istrraivanja. to se tie keltskog e lementa u Podrinju i uikom
kraju, o njemu je teko bilo ta rei pre nego to se svestrano proui
celokupna onomastika, 06vetli sastav pojedinih porodica, brojni odnos
keltskog i Hirskog elementa, it d., na osnovi ega hi se, onda, moglo rei-t'i pitanje da li je re o domorocima ili o doselj enicima. Po onome to
se dosada zna, mislim da e pre biti u ptitanju doseljenici.

298

MEZI
Ime Meza redovno budi u nama sl:iku nekog drevnog i velikog naroda. S jedne st.r ane, to je stoga Mo su Mez.i jedino pleme u unutranjosti
Balkanskog poluostrva koje se pominje kod Homera. S druge, znaaj
ovog naroda otkriva nam okolnost da je po njemu naiZvana prostrana
rimska pro\nindja koja je zahvatala sve zemlje na Dunavu od ua Save
d o Crnog mora.
Meutim, istorija nije bila naklonjena Mezima. Vekovima obavijeni
tamom, on~ izlaze na istorijsku pozornicu u trenutku kada se nad njima
ve nadvila r imska opasnost. U stvari, malobrojni izvorni podaci koji su
do nas doli osvetljavaj1u samo njihovu uzaludnu borbu za ouvanje nezavisnosti. Prva istodjska vest o Mezima odnosi se na poraz koj.i su im
Rimljani zadaH 70-ih godina I veka pre n.e., a ve 29. godine p.re n .e. oni
su pokoreni. u znamenitom pohodu Marka Krasa, i u skoro postali deo
rimske imperije. Prema tome, njihova istorija- ako se to moe nazvati istorijom - trajala je samo nelmliko decenija.
Pro1ost Meza suoava nas s jednim tekim problemom: kako objasniti da se ovo pleme ne pominje nijednom ni u klasino ni u helenish
ko doba? Znai Li to da su izvori u kojima je o njima bilo rei nestali
igrom sluaja, ili su Mezi doista bili, sve do pojave rimskih legija u Pomoravlju, izvan vidowruga antrikih pisaca? Stvar postaje jo udnija kad
se ima u vidu da su MeZJi pomenuti u jednom stihu Ilijade. Pogledajmo
najpre ta se zna o tim najstarijim Mezim:~.
I. EVROPSKI I AZIJSKI MYLOI

XIII pevanje Ilijade

poinje

ovim stihovimat:

Kada Hektora Div i Trojce dovede do laa,

on u besprekidnoj muci i bedi ostavri borce,
a sam blistave oi on obrne natrag i stane
motriti kraj, u kojem konjodrni Traani !ive,
Miani, borci izbliza, i ponosni jo Hipemolzi,
svi mlekopije, i jo Abiji pravedni vrlo;
a na Troju vie n e okrene oi_"u sjajnih ...
1

Il. XIII, 1- 9 (M 1). Prevod dra Miloa

Subotica, 1965.

uria,

izd. Matice srpske,

299

Ko su oV'i Miani, borci izbliza - Mucroi r' a yxs r. axot -koje

pesnik pominje zajedno s Traanima, Hipemolzima i Galaktofagima?
Da li su to maloazij ski Mizi, susedi Tmjanaca, dobro poznati kroz
celu antiku, ilJi pak Mezi koji su iveli u d alekoj zemlji kraj Istra?
O tome su sporili ve antiki pisci. U jednom poveem ekskurzu
lmji je umetnuo u svoj,e izlaganje o Getima Snrabon nam je sauvao
osn ovne elemente kontroverze koja je povodom pomenutog Homerovog
stiha izbili meu grkim uenjacima. Zan:imlj~iv kao primer antike istonijsko-filoloke kritike i eksegeze, ovaj ekskurz e nas najbolje uvesti
u sam problem.2
Poto je izJoio op,t e uverenje da su neka maloazijska plemena,
meu kojima i Mizi, poreklom iz Trakije- Grci su Gete smatrali Traanima; Geti su iveli na obe st,rane Istra kao i Mizi (Mu<1oi), koji su i
sami Traani, a dam:s se zovu Mezima (Motcrol); od ovih su se odvojili i
oni Mizi (Mucroi) koji danas ive izmeu Lidijaca, Frigijaca i Trojanaca.
Pa i sami Frrigijdi su Brigi, tra6ko pleme, kao i Migdonci i Bebriki, Maidobitini, Bitini i Tini, a, reho bih, i Marijandini. Ovi su se svi potpuno iselili iz Evrope, a Miz:i su delom ostalis - Strabon prelazi na Posejdonijevu interpretaciju HomeroV'ih stihova, koja ini osno;vu cele diskusije.
Cini mi se, pie Strabon, da je Posejdonije u pravu to smatra da
Homer ima u vidu evropske Mize (mislim na 1trake) kada kae a(m)t;
Of. 1ttXAlV rps:rrsv OO'Cic cpastvw, v6crcptv s cp'i:rr:rronoAOJV 8pl]KWV Ka9opcil. p.svoc; aiav Mucrwv r'ayxs r-axwv. Jer, kad bi se uzelo da je re o Mizima
u Aziji, izlaganje bi bilo bez veze. Ako bi, naime, neko reima >>okrenu
pogled od Troje prema trakoj zemlj-i<< obuhvatio zemlju Miza koji nisu
daleko od Troade, ve su njeni susedi i ive u njenom zaleu i s jedne
i s druge njene strane, a odvojeni su od Trakije irokim Helespontom,
to bi znai1lo da brka kontinente i da njegove rei nemaju smisla. Jer izrarz 1ttXAtv rpl': :rrsv znai upravo okirenu unatrag , a ako ko iz T1roje baca
pogled na one koji su u njenom zaleu ili na njenim stranama, on pogled
prenosi dalje, ali ne unatrag. A i ono to s1ledi (iza tih rei) dokazuje to
isto- to da je pesnik stavio zaj,e dno s Mizirrna i Hipemolge, Galaktofage
i Abije, koji nisu nita drugo do Skiti nomadi i Sarmati, jer i danas ovi
narodi ive Jzmeani s Traanima i Bastarnima, naroito s one strane
!,s tra, ali i s ove.
Posejdonije kae da se Mizi uzdravaju od ivotinjske hrane, pa i
od stoke, iz pobonosti. Hrane se medom, mlekom li sirom i ive u m:iru,
zbog ega ih nazivaju bogobojaljivim i zanesenjacima (6cocrs f3 si:c; rs Ka t
Ka7tvof3arac;). Neki Traani ive bez ena i njtih je peslllik nazvao "Af3tot,
tj. ljudima koji ne ive punim ivotom, jer je tivot neenje polovian.
Mize je pak nazvao borcima izbliza, elei time da kae da su nepobedivi
kao dobri ratnici. A trebalo bi (dodaje Posejdonije) da se u tninaes,t om
pevanju napie MotO' uN r' a.yxsp.axwv umesto Mucrwv r' ayxs r.<Xxwv.'' 4
Iako u sutini prihvata Posejdonijevo gledite da kod Homera nije
re o maloazijsk,i m, ve o balkanskim Miz1ma, St.rabo n se ne slae
2 Donosim u tekstuelnom prevodu pasuse koji se neposredno tiu Meza;
ostalo u m anje ili vie saetom izvodu.
3 S tr. 3, 2 (M 2) . O tr ak i m plemen ima Imja su se preselila u Malu
Aziju v. dalj e str. 304 i d.
4 Poseid. fr. 104J(M2).

300

s nj egovim predlogom da se izrneni grafija samog imena u epu. Dirati

u p isan je koje sc odomailo posle toLiko godina moda je nepotrebno,
jer je mnogo verovat;1ije da su se oni (tj . evropski Mezi) prvobitno zvali
J:l iuuoi a da su svoje sadanje ime dobili docnije. to se pak tie epiteta
<qltot, Strabon je miljenja da on bolje pristaje onima koji ive bez ognji~ ta, u kolim a , nego n eenjal11a. A poznato je ela su Tr aani neobuzdani u
mnogo emu, pa i u pogledu ena. Strabon navodi potvrde za to da su
Geti ima li p o deset i vie ena i da je kod n jri h smat.ran siromanim i
bednim onaj ko ih je imao samo nekoliko. Miljenje da oni koji ive bez
ena vae kao bogobojaljivi i zanesenjaci p rotivi se jak o uobiajenim
:,hvatan jima, jer svi smatraju da su ene tc koje muka rce navode na pobonost. ..
Zatim Str abon nastavlja:
0 svemu ovome moe se s pravom raspravljati u vezi s onim to
pesnik kae o Mizima i ponosnim Hipemolzima. Ali ono to je Apolodor
rekao u svom uvodu (r.pooip.tov) II pevanja o laama, to se n ikako ne
moe rei . Apolodor, koga St>rabon ovde uvodi u diskusiju , imao je sasvim drukije m iljenje o is.torijskoj v rednosti p omen utih Homero vih
stihova. On se pridruuje E r atostenu, koji je smatrao da su Hipemolzi,
Galaktofagi i Abiji izmilj eni narodi, slae se s njim u omalovaavan ju
geografskih znanja Homera i drugih starijih grki h pisaca. Strabon iznosi opirno sve p rimere neznanja o dalekim krajevima koje su Eratosten i Apolodor prebacili pesniku Ilijade, Heziodu, Hekateju i itavom
nizu drugih starih pisaca i zakljuuje: Ta no je da su poznij:i Grci imali
vea iskustvc; i bolje poznavali udalj ene kJ"ajeve nego stari, ali Apolodor
i Eratosten p rete11uju i, kad je u pitanju Homer, podmeu ovome stvari
zato to i sami ne znaju mnogo ta. O ton1e e jo biti rei n a odgovaraj uim mesti ma.''
Strabon prelazi sada na konfrontiranje ova dva gledita. Govorili
smo o Traanima i o >>Mudc:lv T' cr.yxsp.txwv Kl:t i:rrmliJ.ol,y Gv, yulaKTOcp6.ywv cf.j3 l(IN TE, OtKWO< r.nov av9p(~)Ji(l)V , elei ela usp oredimo ono to
smo ja i Posejdonije rekli s on im to kau oni (tj. Apolodor i E ratosten).<<
Kau da pes nik ne pominje Skite, ve izmilja neke nepostojee p ravedne ljude, ponosne H ipem olge i edne Galaktofage. Tvrdei tako neto,
Apolodor i Eratosten pokazuju svoje neznanj e. Zar nisu, kae Strabon,
narodi koji su iveli dalje na severu od Miza , Traana i Geta, bili hipcmolzi, galakto [agi i ahiji ?u Ta oni i danas postoje i zovu se c'tp.6~0tKOt 7
i nomadi, ive od sitne stoke, od m leka i sira, naroito kobiljeg, ne znaju
ni za sakupljanje b laga niti za trgovinu, sem u vidu razmene.<< Strabon
navodi primere iz kojih se vidi da je Homer doista imao u vidu Skite.
Tako Heziod direktno zove Skite hipemolzima . I drugi staJI1i pesnici i
istoriari znali su za jednostavan nain ivota ovog naroda, koji je u
svojoj jednostavnosti i siromatvu b io i veoma pravedan . Sve t o pokazuje da Homer nije izmislio ga laktofage i abije, ve da su svi starij i pis5 S t r . VII, 3,. 4-6 (M 2). Jedna od stvari koje Eratosen i Apolodor ne
znaju jeste postojanje balkanskih Meza, v. dalje.
6 hm~fLo/,yol, t j . odgajivai kon ja; yo:/,:xx.o<payo t ljudi koji su se hranili preteno mleni m pro"zvodima; &~ to t - ljudi bez pravog ivota, ij i
ivot nije ivot, sirom ani.
7 cXf.Lai;oLx.oL koji ive na kolima, nemaju svojih stalnih stanita .

301

ci smatraLi da nomadi koji ive daleko od ostalih ljudi vode takav jednostavan ivot i da njima pdstajru epiteti hipemolzi, galaktofagi i abiji.s
ZaiJJimljivo je i znaajno da Apolodoll', sude6i po Strabonovom izlaganju, nije bio zauzeo stav o pitanju Hc-merovih Miza. Galaktofage i
Hipemolge bilo je lako pJ"oglasi ti izmiljenim, nepostojeim narodima.
Ali .ta s Mizima?
to se tie Miza, nastavlja Strabon, Apolodoll' je duim da se izjasni o onome to stoji u epovima: da li smatra da su i Mizi izmiljeni
kada pesnik kae Mucr6v r'ayxcJ1tXWV KCtt ayauav lrrnrnwf...yci:v, ili
misli da je re o azijskim (Mizima)? Ako se odlui za azijske Mize, onda
kriv o tumai pesnika, kao to smo ve rekli, a ako kae da su izmiljeni i da u Trakiji nema Miza, govori suprotno stvarnosti. Jer, jo u
moje doba Elije Kat je preselio s one strane Istra pedeset hiljada ljudi,
od Geta koji govore istim jezikom kojrim i Traani, u Traki ju. Oni .i danas
tamo ive pod imenom Meza (Motcroi KetAOU)1EVOt ', bilo zato to ISU se .i
ranije tako zvali a u Aziji su pwmenili svoje ime i nazvani su Mizi (Ev 88
TI] 'Acriq. Mucrwv )1ETOV0)1etcr6vrwv) ili su se - to vie odgovara i istori_li i pesnikovom iskazu- i u Trakiji nekada zvali Mizima.
Ovim reima Strabon zavrava svoj dugi ekskurz, u kome je suprotstav.i o miljenje Emtostena i Apolodora, s jedne strane, miljenju Posejdonijevom i svome, s druge. Osnovni predmet Sm-abonove kritike su tvrdnje Eratostena i Apolodora da su Homer i stari Grci imali vrlo slabe
predstave o udaljenijim zemljama i da su Galaktogafi, Hipemolzi i Abiji,
koji se pominju u 5. i 6. st. XIII pevanja Ilijade, izmiLjeni narodi. U tom
okviru Mizi ine poseban sluaj.
Dok su imena Hipemolga, Galaktofaga i Abija, oigledno, izmiljena - bez obzira na to to se, kako je objasnio St.rabon, njima, svakako,
obeleav<l!ju postojea skitska plemena - ime Miza bilo je svrima dobro
porznato. Niko nije sumnjao u postojanje Miza, aLi su svi znali da oni ive
(i da su iveli) u susedstvu Troade. Ono to je inilo t ekou, to je bila
injenica da Homer pominje Mize zajedno s Traanima, Galaktofagima i
Hirpemolzima i da, prema tome, ti Mizi nikako nisu mogli biti maloazijski Mizi. Posejdonije je pravi lno shvatio i objasnio Hometrov stih: ako
Zevs s.kiree pogled sa Troje unatrag ptrema Ttraanima, Mizima, Hipemolzima itd., on ne moe tim pogledom da obuhvati maloazijske Mize, koji
su bili susedi Tr ojanaca. Zato je Posejdonije predloio da se u 13. pev2nju Ilijade napie Motcrdw umesto Mucrwv, jer samo na tom mestu Homer
govori o balkanskrim Mizima.ll Njegovom argumentu moemo dodati
S tr. 3, 7 (M 2).
U nabrajanju &.ycxuwv 'lmt1J[Lof.ywv yJ..()(xTo<p&ywv, 'A~lw" Te:, lltX()(WTcXTWv &.vflpbmwv teko je odvojiti epitete od kvazi-etnikona. Kolebanja su postojala i
u antici, naroito oko rei &~wL. U Lidell-Scottu itamo s.v. a~wt in Il. 13,
6, as epitheton of the 'Imt1JfLOAyol, simple in life and manners, 'Imt1J[LOf.ywv
yJ..()(xTo<p&ywv &.~lwv TE but probably
'A~(wv,
as a proper noun, is the true
reading; it c ertainly was so used in the time of Alexander v. Sohol. Ven.
Hentze u svom izdanju (Teubner, 1896) stavlja 'Imt1J[LOf.ywv yJ..()(xTo<p&ywv,
'A~twv Te:, lltx()(tOTcXTwv ... ,
a J. K. Voss prevodi und treffllicher Hippomolgen,
diirftig, von Milch genahrt, der gerechtes.ten Erdebewohner.
9 Usp. napred tekst uz. nap. 4. Jacoby, Komm. ad fr. 104, p. 205,, kae:
Das ungewohnliche Zitat mit Buchzahl erklart Thramer, Pergamos 307, damit, dass Poseidonios nur an dieser einen Stelle die Textanderung in Motcrol
eintreten lassen wollte, wahrend er an allen anderen, die asiatischen Myser
aner kann te.
s

302

ovo: kada pesnik kae da je otac bogova svoj pogled p:reneo od Troje
prema Trakiji .i drugim narocLima, on je time hteo da kae samo to da
su misli Zevsove odlutale daleko od grko-trojanskog bojita. Zevs nije
traio nita odreeno svojim pogledom: Mizi, Galaktofagi, Hipemolz.i i
Abiji navedeni su samo kao daleki, malo poznati narodi.
Ne moe, dakle, bitii sumnje da je Homer znao za balkanske Mize.
Kako to da jednom Eratostenu i jednom Apolodorru to nije bi,l o jasno? l zato je Posejdonije morao da dokazuje ono to je bilo oigledno,
a Strabon smatrao za nuno da kao dokaz za postojanje evropskih Miza
navede preseljavanje 50 000 Geta u Meziju pod Elijem Katom?to Ovo
izgleda utoliko udnije to je u antiko doba bila jo uvek iva tradicija
koja je govorila o balkanskom potreklu nekih maloazijs k.i h plemena. Frigijoi, Mizi, Bitini, Tini i Bebrikes vaili su kao doseljenici iz Trakije.tl
Prema verziji koju je zabeleio Strabon, ne navodei ime svog .i zvornika,
Fnigijci i Mizi pr1pada:li su starijem sloju imigranata. Njihova seoba prethodila je trojanskom ratu, a vreme posle ovog mta bilo je doba njihovog
najveeg procvata.12 Drugi talas kolonista doveo je sa Balkana u Malu
Aziju Bitine i Tine, koji se, potisnuvi Mize, nastanjuju u istoj oblasti.
Arijan je u svojoj I stori ji Bitinije takoe govo:nio o ovim plemenima i njihovom doseljenju iz Trakije.13 I prema tradiciji koju nam je on sauvao,
Fnigijci i Mizi su pll:"edstavljali stariji sloj imigranata, koje su docnije iz
Bitinije potisli drugi Traan,i.14 Interesantan je i podatak o tome da se
Bosporski moreuz prvobitno zvao Muow; B6crnopo; po Mizima, koji su
iveli >>preko puta Trakije<<, a docnije je nazvan Elp(jxw; B6crnopo;, po
1 Ibid.: ~Tt ycXp xC(t Eq>'rwwv A'tt-to~ K tho~ fl.ET<}>KYJcrEv Ex ...-~~ rrEpC([C(~ Tou
"IcrTpou miVTE fl.UpttillC(~ GWf1.1iT<.oV TCC(pcX TWV rETWV ... EL~ n)v Gp~X'Y)V XC(t vuv otxoucrtv
wh6!h Motcrot XC(AOUfl.EVot. Ovaj dogaaj nije sigurno datovan. Patsch, Beitrage,
113. i d., stavlja ga u 5 .godinu n.e. (Elije Kat je bio konzul 4. godine), ali R.
Syme, JRS, 24 (1934), 126-128, misli da je mogao biti i ranije i znatno docnije.
Usp. i Stein. Legaten, 17.
11 Usp. napred tekst uz nap. 3. V. i Plinije, V, 145 (M 9): Lma pisaca
koji tvrde da su Mezi, Brigi i Tini preli iz Evrope i da su po njima nazvarii
Mizi, Frigijci i Bitini. Dardanci su takoe jedan od nar oda koji su sa Balkana preli u Malu Aziju, iako se u ovim izvorima ne pominju; v. napred
str. 101 i d.
12 S tr. XII, 3,, 3 (e. 541): o[ fJ.EoV oi5v Bt8uvot llt6Tt rrp6Tepov Mu cro l ovTe~ fl.ETWVOf1.&cr87JcrC(v ou-rw~ &rro TWV Gpqcxwv TWV EITOLX'I}GtiVTwv, Bt8uvwv TS XC( t Guvwv, OflO.
:AoydTC(L 7tC(pcX Twv rr:Adcr-rwv, xd O"'Y)fl.ETC( Tl8EVTC(t TOU fl.EoV TWV Bt8uvwv ~8vou~ TO
fl. B XP~ vuv 8v T'{j Gp~x'YJ Myecr8otl T tVC(~ Bt8uvou~, Tou IlE: Twv Guvwv T~v Guvttilh &xT~v
T~v rrpoc; 'ArroA:Awvlq: XC(L I:C(Afl.Uil'l}crcrc;>. Kd o[ Bs~puxEt; IlE: o[ TOUTWv rrposrrotx~crC(VTs~
T~V MucrlC(v Gp~XE~, w~ dx&~w Eyw. Erfl'I}TC(L ll'IS..t XC(L w:nol o[ Mucrot Gpq:xwv &rcotxo[
dcrt Twv vuv AeyofJ.E:vwv Motcrwv. S tr. XII, 8, 4 (e. 572): Tti n rrepl Twv <I>puywv XC( L
Twv Mucrwv , /,sy6fl~VC( rrpEcr~UTspx TWv Tpwtxwv EcrTiv . .. Ibid. 4, 6 (e. 565): XC(L yLXp
<I>p0yE~ ErrExptiT'Y)O"C(V XC(l Mucrot fl.STcX T~v Tpo[C(~ &:Awcrtv, d8'ucrTEflOV .1\.ullol .. .
13 Fragmenti iz Arijanovog dela Bt8uvtxti koji se odnose na ovo pitanje
sauvani su u Eustatijevim komentarima uz Periegczu Dionisija Vizantijskog.
14 Ar ria n. Bithyn.
fr. 19 R. (E usta th. ad Dionys. 322 p. 274, 30: ''On
Gp~xE~ ou f1.6vov EupwrrC(Iot &/,:AcX XC( t 'AcrtC(vol, XC( Ta T~v 'ApptC(vou lcrToplC(v, :AsyovTo~
&crrrEp <I>puyC(~ xC(l Mucrou~ o (hw~ ll~ xd Gp~xC(~ E~ Eupwrr'YJ~ lltC(~~vC(t d~ 'Acr lC( v fl.ETLX
IIC(Ttipou TLVO~ ~YB fl.OVO~, lhs o[ Ktflfl.EptOL T~V 'AcrlC(V XC(TETPEXOV, ou~ Ex~C(AOVTE~ EX
BtE.luv[C(~ o[ Gp~xe~ <{)x'I}GC(V C(uTol. Usp. fr. ll R (M 7) : "OT t ou fJ.OVov EupwrrC(iOt Mucro t LXAALX XC(L 'AcrtC(vol. 'O IlE: 'A pptC(Vo~ Twv E>)pwrrC([wv Mucrwv &rrolxou~ :AzyEt TOU~
8v TTI 'Acrlq: 'OAUfl.ITI)vou~ Mucrou~ ...

303

Traanima.15 Ovaj podatak otk~riva nam pravac lmjim se kret::_:t la seoba

ovog plemena, a, moda, i njegovu rasprostranjenost u istonom delu
Ba:lkanskog poluostrva sve do Moreuza.
Herodot je smatrao Mize maloazijskim narodom, lidijskim kolonistima. Prema karskoj 1Jradiciji, on je zabeleio da su Lidijci, Karci i Mizi
bili bratska plemena.16 I' lidijski istoriar Ksantos smatrao je Mize potomcima Lidijaca i time objanjavao i njihovo ime - p.ucr~ na lidi jskom
znai bukva ,i njihov polulidijski-polufrigijsk,i jeZiik.17 P'r ema ovoj
tradiciji, prapostojbina Miza nalazila se oko planine Olimpa (otuda naziv
Mucria 'O:AuJL:Tti]vt1 i 'O:AuJLrriJvo( Mucroi.)1 8 Potisnuti od Frigijaca, oni su
se irili prema Lidiji i taiko su primili u sebe i lidijske elemente.
Herodot pominje nekakav velild pohod Miza ~i Teukra koji su, p["e
trojanskog rata, prelti. preko Bospora u Evropu i pokorili sve Traane,
spustili se na Jonsko more, a na jugu doprli do reke Peneja. Pod nj.i hovim pritiskom sru neka traka plemena sa obala Strimona prela u Malu
Aziju i tamo su nazvana Bitinima.t9 Ovaj pokret Miza i Teukra pomenut
je i kod Dionizija iz Bizanta: kau da su tuda (tj. p["eko Bospora) preli pre trojansrk og rata Mizi sa Teukrima i doprli do Tesalije, zagospodar.i vi celim prostorom kojri su drali, a u vreme trojanskog rata (tim
putom je proao) Asteropej, kralj Peonaca sa reke Aksija.<<2o
Moderna nauka se opredelila uglavnom za prvu Ve["Zijru, prema kojoj su Mizi sa Balkana pveli u Malu Aziju. Oni bi predstavljaU najstariji
sloj trakih doseljenika, moda i stariji od finigij1skog.21 Ali bilo kako
15 S tr. XII, 4, 8 (e. 566):
~wvucrw~ 6 -r<X~ x-rlcrzL~ cruyyp&:<)icx~ (Dionisije
iz Halkide, iveo u IV veku; usp. RE V (1903) 929, s. v. Nr. 107 i FHG IV,
393-396), il~ -r<X xcx-r<X Xcxh'1)06vcx xcxt Bu~&:v-rwv cr-rzv6:, & vuv 0p~xwc; B6crrropoc;
xcx).d-.cxL, rrp6-rzp6v cp'l)crL Mumov rrpocrcxyopzuzcr6cxL. Ar ria n. Bithyn. fr. 36 R: rrop6fLo~
6 xcx-r<X Xcx).x'1)06vcx xcxl Bu~&:v-rLOv, 5 rro-rz MucrLo~ oL6-rL Mucrot &v-rmepcxv <\)xouv rro-r1: -.'ije;
0p~X'I)~, ucr-rzpov ae: 0p~XLO~ B6crrropoc;, lrrt -r'ii <!UfLcpopEf -r'ij~ 'lou~ .. - Usp. i latinski
prevod 1Periegeze Dionisija Vizantijskog, koji je u XV veku sastavio Petrus
Gillius, GGM II, p. 7: Arrianus fretum Mysium a Mysiis populis, cum id
Mysi accolerent, deinde Thracium a Thracibus accolis, Najzad, i schol. ad
Apoll. Rhod. II, 168: ouo U dcrL B6crrropoL, KLfLfLBpLoc; X:cxt 0p~xLO~, 6 rr6:).cxL MucrLOc;

xcx).oufL<:voc;.
16 Ista tradicija, zaodenuta u priu, zabeleena je kod Nikole iz Damaska: lidijski kralj Alijates, zadivljen prizorom neke ene koja je ila sa kra
gom na glavi i ujedno prela i vukla za pojas privezanog konja, saznavi da
je ta ena Mianka i da je poreklom iz Trakije, zamoli trakog kralja Kotisa
da dozvoli jednom delu svojih podanika-Miza da se isele i preu u Lidiju,
Nic. Damasc. fr. 71 (M 8).
16 H er. VII, 74: oiS-roL (sc. Mucrot) U dcrL Auowv C(rroLxoL. I, 171: u prastarom
svetilitu Zevsa Karskog u Milasi imaju udela pored Karaca i Lidijci i Mizi,
-rov y<Xp Auoov xcxt -rov Mucrov ).eyoum ztvcxL Kcxpo~ &oz).cpzouc;. Usp. i Hezihijevu
glasu s.v. Auo[<p v6fL<p- Mucro[ dcrLv Auowv C(rroLxoL xcxt fL<Xv-rLxw-rcx-roL.
~ 7 Usp. S tr. XII, 8, 3 (M 6). Za jezik i etimologiju imena v. sledee poglavlje.
1s Usp. i S tr. XII, 8" l (M 5) i napred pr. 14.
19 H er. VII, 20 (M 10), i VII, 75 (M ll).
20 D i o n y s. By z. Anapl., p. 23, 3-8 (M 12).
21 Tomaschek, I, 47. i d., primeuje da tradicija o srodstvu Miza, Lidijaca i Karaca odraava njihovo saivljavanje tokom vremena, a ne zajedniko
poreklo. ivei na teritoriji koja je delimino bila lidijska, ili je to postala,
Mizi su mogli da prime u svoj jezik mnogo lidijskih elemenata. Njihova veza
sa Frigijcima bila je, meutim, mnogo starija; poticala je jo iz vremena
kada su iveli na Balkanskom poluostrvu. Ed. Meyer, Gesch. d. Altertums
I-2, 19265 , 692, smatra takoe da su Mizi trako pleme koje je pre Frigijaca

304

bilo, za nas je vano da je i u klasino doba i docnije postojala tradicija 0 Mizima kao nekadanjim stanovnicima Balkanskog poluostrva. Zanimlj,ivo je da je i Helanik, dajui genealogiju Makedonaca, zapisao d a
su tada Makedonci iveli sami s Mizima<<, 22 to, ako dobro shvatamo ovu
re enicu zna6i da su, u davna legendan1a vremena, Niakedonci i Mizi bili
jedini vei narodi na severnoj 'periferiji Grka.
Kako onda objasniti, uz postojanje ovakve tradicije, da Homerov
stih u kome se pominju Mizi nije bio pravilno shvaen i da je Posejdonije morao da obrZ\?:lae, kao novu, ,interpretaciju koja se sama po sebi nametala?
U stvari, iza spora oko evTopskih i maloazijskih M iza krije se jedna
i njenica koja nije dovoljno uoena ni u savremenoj nauci: posle I-Iomera, o balkanskim Mizima kao postojeem istorijskom narodu ne uje
se nita sve do I veka n.e., kada su Rimljani prodrli u donje Podunavlje .23
Posejdonije je doiveo prve pohode Rimljana protiv Meza24 i nije iskljueno da je otkrie ovog dotada nepoznatog plemena, s imenom k oje je
bilo vrlo slino imenu Homerovih Miza, navelo velikog istoriara n a ideju
da identifikuje ova dva naroda i da prui jedino pravilno tumaenje Homerova stiha. Strabon pak, u ije vreme su Mezi prisajedinjeni rimskoj
imperij,i i koji je o njima znao mnog o vie, mogao je sa mnogo u verenos ti
da prihvati Posejdonijevo gledite. On je iao ak dotle da je tvrdio, sporei s Apolodorom, koj1
i je Homeru prebacivao da ne poznaje nijednu od
velikih reka koje se ulivaju u Crno more, pa ni Is tar, da Homer zna za
Istar poto pominje Mrize, trakri narod koji ivi kraj Istra<< ,25 to, naravno, ne mora biti tano jer su Mezi u homersko doba, verovatno, zahvatali mnogo vei deo Trakije nego doc n ije, a, moda, dop~rali i do moreuza
koj1i je nosio njihovo ime. Upravo je udno da Strabonu n ije palo u oi
da niko od starijih pisaca ne pominje balkanske Meze. Eratosten nije
mogao da zna za njih, pa ni Apolodo:r.2u Prema Strabonovom izlaganju,
dobija se ut:i sak da je Posejdonije prvi skrenuo n a nj ih panj u , to bi odgovaralo injenici da se prvi dodir Rimljana s Mezima k o ji nam je posvedoen odi151rao 70-ih godina I veka pre n.e. Meutim, na jednom drugom
mestu kod Strabona zapisano je da je i Artemi.dor, veliki geograf ko ji
je iveo oNo 100. godine pre n .e., govorio da su Miziju Olimpenu, koja
dolo u Aziju i iz oblasti Olimpa se irilo prema lidijskoj teritoriji . Starosedeoci, koji su bili srodni Karcima i Lidijcima, preuzeli su ime od indoevropskih doseljenika Miza. A. Gotze, K!einasien (Kulturgeschichte des Alten orents, Handbuch der klassischen Altertumswissenschaft), Mlinchen, 1933, 187.
i d., identifikuje. Mize s narodom Muka, koji pominju asirski izvori, i smatra
ih najbliim srodnicima Frigijaca.
22 Hellan. fr. 74 (M lS).
23 Nema, koliko znam, nikakvih pomena balkanskih Meza iz tog vremena, ni kao naroda ni kao pojedinaca. Nekoliko epigrafskih i papirolokih
potvrda koje Detschcw, s. v. Moes;, navodi za ime Mucro~ odnosi se, oigledno,
na maloazijske Mize (SGDI, Nr. 206S, iz Delfa: awl-la &v3pe:io,,, i{) 6vol-'a ' Arro/,'(ci>Vto~ -ro ysvo~ Mucr6c;, CIG S 16S, iz Kirenaike: IlsLcrlo--rpa-ro~ Mucrou, Preisigkc,
Sammelbuch der griechischen Urkunden aus Aegypten, III , 6 988: K/,e;cuvo~
MucroG). Isto vai i za Mize s at i kih nadgrobnih stela, IG II/ IIl2, 9 976-9 980,
kao i za roba veslaa u lG II/ liP, 1951 , l. 121: Muc; IIo'Atflcuvo~.
24 Posejdonije je umro posle SO. godine.
2 " Str.
I, l, 10 (M 3).
26 uveni gramatiar iz Atine iveo je, kao to se zna, sredinom II veka
pre n .e.
20 Djela XXX

305

se granii s Bitinijom i (Frigijom) Epiktetom, naselili Mizi s one strane

Istra.27 Ovaj nezapaeni podatak pomera - ukoliko se prihvati kao
tano datovanje Artemidorove Geografije oko 100. god~ne2B - za dve-tri
decenije vreme >>otkrivanja balkanskih M.eza od strane Ri mljana. Vrlo
je verovrutno da su za vreme es.tiih pohoda koje su pod kraj II veka preduzimal,i protiv Skordiska i njihovih trakih saveznika Rimljani uli i
za Meze i da je Artemidor, pre Posejdonija i ne od njega, saznao za njih.
Prve vesti morale su hiti dosta neodreene; otuda, moda, i netano lokalizovanje Meza >>S one strane Dunava kod Artemidora.
Od Home1ra do prodora rimskih legija u dotlinu Istra proteklo je
mnogo vekova. Izgleda doista neshvatljivo da jedan narod s a Balkanskog
poluostrva, i to narod koji e biti dovoljno veliki da da svoje ime jednoj
rimskoj provnic:iji, o6tane nepomenut ne samo u klasino ve i u helenistike doba,29 kada su makedonske trupe ne jednom prele preko planinskih prevoja Balkana u pravcu Dunava. I ne samo nepomenut ve i
nepoznat, jer iz svega to je napred reeno jasno prolizlazi da nedostatak
svakog pomena o Mezima u tom meuvremenu ne treba pripisati sluaju. Kako objasniti da se za Meze nije saznalo putem crnomorskih kolonija? Da Hemdot, koji je znao za Moravu i druge pr.i toke Dunava, koji
je zapisao razne pojedinosti o Agav:asima i poznavao mnoge udaljenije
narode, nema nijedne 11ei o Mezima? Da se o njima nije ulo ni u vezi
s Aleksandrmnim pohodom na Tribale ni docnije, za vreme Lizimahovih
ratova na Dunavu i u Tra~iji? Kad ne hi bilo Homerovih balkanskih
Miza, skoro da bismo posumnjali da je veza iilmeu podunavskih MOtcro1
i maloazijskih Muao1 delo poznrije uenosti zasnovano na sluajnoj sli
nosti imena. Ali Homerov stih je nedvosmisleno S1vedoanstvo o postojanju Miza u Trakij'i i stoga moramo traiti drukije objanjenje za njihovo zaista neobino iezavanje<< u sledeim vekovima. Ne moen10
raunati ni s tim da su bili pot;isnuti od drugih naroda i sahijeni u jednu
malenu oblast, izolovanu od ostalog sveta, jer se docnije, kada se o njima
ponovo uje, pojavljuju kao gmpa plemena koja ispunjava najvei deo
prostora :izmeu planine Balkana i Dunava. Preostaju, koliko vidim, dve
mogunt)sti: ili su bili politiki potinjeni nekom drugom narodu i predstavljali sloj bespravnog stanovnitva o kome se nije vodilo rauna u
meuplemenskim odnosima, ili su bil.i poznati pod drugim imenom.
U oblasti u kojoj nailazimo na Meze u I veku pre n .e. pominju se u
ranijim vekovima TDihali i Geti. Opisujui dosta opirno odrisku kralje27

S tr. XII, 8, l (M 5).

'Entxrl)w~ je naziv jednog dela Frigije.

najveem grkom geografu u vremenu

izPolibija i Strabona, zna se vrlo malo; v. Berger, RE Il (1896), l 329-30,

i Stiihlin-Schmidt, Geschichte der griechischen Litteratur, II,; l ( 19206 ), 423. Marcijan iz Herakleje, koji se koristio njegovim geografskim spisom za svoj
Peripl, kae za njega: 'ApTEfL(i)wpo~ ll 6 'Ecpecnoc; yEwyp&cpoc; XCt-r&. -rljv txCt-rocr-rljv t~Ctxo
cr-rljv Evv<X-r'l)v '0AufLm&ll1X yEyov6l~, GGM I, 566; usp. i ibid., Prolegom. p. CXXII
sq. To je jedini hmnoloki podatak lwjim raspolaemo. 167. hlimpijada odgo.
vara godinama 104-100. pre n.e. To ne znai da je njegovo geografsko delo
tada ve bilo napisano, a jo manje da se i podatak o Mezima mora darovati
u to vreme.
29 Tomaschek, I , 47, je jedini naunik kod koga sam nala konstataciju
da su Mezi ponovo Otkriveni tek u Posejdonijevo vreme (Artemidorov podatak Tomaek ne pominje): >> ... als sie (die Alten) mit den Moesen des
Haemusgebietes bekannt wurden, also seit Poseidonius . .. << , ali on kao da ne
vidi nita neobino u tome.
2

meu

306

s O Artemidoru iz Efesa,

vin u u vreme Sitalka (druga polovina V veka), Tukidid

pom~nje

zapadno

ocl I skera sve do Dunava Tribale, a istono od ove reke Gete.ao U to

vreme Tribali su bili vrlo mono pleme i svakako je veliki deo mezijske
teritorije bio pod n jihovom vlau. Tek slablj enje politike mo i Tribala, koje poinje u III veku seobom Autarijata i dolaskom Skordiska u
p odunavske krajeve,31 omoguilo je, verovatno, i Mezima da dou do
izraza. Ovakvo shvatanj e odnosa Tribala i Meza moe objasniti i onu
udnu isprepletenost njihovih teritorija u rimsko vreme koje moderne
naunike stavlja pred neraZJreive tekoe. Odnos Geta i .Meza moemo
zamisliti na slian nain, tj. pretpostaviti ela su Mezi iveli u sastavu raznih getskih kraljevina. Izvesna razlika, meutim, postoji. Dok Tribale i
Meze izvori ne dovode ni u kakvu vezu, imena >>Geti i >>Mezi se docnije
e sto upotrebljavaju kao dva sinonima,:~2 tako da se pitam nij e ],j ime
Geta i ranije oznaavalo i Meze. Drugim reima, moda su Grci sa crnom orske obale obuhva tali ~imenom Geta sva plemena izmeu Balkana i Dunava i tek je sa rimskim nadiranjem u ovu oblast naziv Meza ponovo
u ao u upotrebu. Dobija se utisak kao da je n aziv Mu :Jia imao vie geografsko nego etniko ili politiko znaenje. Moda u tome lei klju za
razumevanj e njegove neobine sudbine.
II. IME I

ETNiKA

PRIPADNOST

Ime Mez21 javlja se u dva osnovna obHka: Mou:roi - Moesi i Mucro[

Raspravljajui o maloazijskim i evropskim Mezima, St,rabon
ne moe ni sa m da odlui koji od ova obHka treba smatrati prvobitnim.
Ipak, ini mu se verovatnijim, s obzirom na Homerov stih, da su se i
balkanski Mezi prvob itno zvali Mudoi, kao i nj ihov,i saplemenici u Maloj
Aziji, i da se docnije njihovo ime izmen ilo u Mol()O. Ali on ne is kljuuje

-Mysi.33

~o T h u k . II,, 96: . .. ~rrEL1:Ct. TO')~ l'msp~&:v-.:L Aip.ov l'sTC(c; xcd i)aC( CJ.),)J:t. p.sp"l)
snoc; Tou "laTpou rcoTap.ou rrpoc; 66:),aaaav 11-iDJ,ov T~V TOU E'J!;dvou rr6vTOU X<XT<jlx-~ TO .

Na se,.erozapadu odriske kraljevine, zapadno od lskera ive Tri bali. Treba

da je u starija vremena naziv Al fLo<; oznaavao istoni deo Balkanskih
gora. Planinski masivi zapadno od gornjeg toka lskera tek su docnije shvaeni kao deo Hema.
'31 V. na:pred odeljak o Tribalima, str. 43 i d.
32 V. dalje str. 3,10, 311, 3,16.
33 Ostavljam ovde na stranu sekundarne oblike koji se javljaju u rimsko doba i izvedeni su od imena provincije, kao Moesiacus, Mesacus, MuaLoc;,
Mucnax6c; i dr. Detschew, 306- 310, s. v. l'vtoesi, sakupio je sve potvrde za ovo
ime, polazei iskljuivo sa stanovita jezikog oblika, ne razdvajajui svedoanstva koja se odnose na maloazijske Mizc od onih koja se tiu evropskih
Meza i ne vodei rauna o vremenu na koje se odnose ili iz koga potiu .
Ovo potpuno ignorisanje istorijskog momenta zamrauj e, umesto da istakne,
probleme koji se u vezi s ovim imenom postavljaju.
U naem jeziku, kao i u veini evropskih jezika, odomaio se oblik
Mezi, Mezija, izveden od lat. Moesi, Moesia, s izmenjenim intervokalnim
sibilantom. Prof. M. uri je upotrebljavao, na primer u prevodu Homera,
oblike >>Miani, >>Misija, koji su, nesumnjivo, blii grkom Muao[, Mucr[oc Meutim, striktno sprovoenje jednog naela u transkri.pciji anti6kh imena
je nemogue. Stoga pretpostavljam da se u sluaju oblika koji su ve nali
svoje mesto u naoj nauci pridravam tradicije i izbegavam inovacije. Jedino
kada je re o legendarnim vremenima ili o maloazijskom ogranku plemena,
upotrebljavam naziv "Mizi, vodei rauna o postojanju dva grka oblika
istai

Mucrot i MowoL
20''

307

i drugu mogunost: da je promena imena nastala tek kod maloazijskih

Miza.34 Posejdonije je, meutim, sudeoi po onome to nam Strabon o
tome kae, bio drukijeg miljenja. On je predlagao da se u epu ispravi
grafija i da se umesto Mucru v r'c'tyxcp.cixwv ita Mo:crci v r'a.yxcp.<ixwv 35
Kontroverza dV'ojke ueryih Grka otkriva nam injenicu da su balkanski
Mezi, u vreme kada su za njih saznali antiki pisci, nazivani Mmcroi. Ovaj
oblik nalazimo kod Salustija i Livija koji, uz Posejdonija i Strabona,
predstavl"aju jedine nae izvore savremene epohi rimskog nadiranja u
Meziju.36 Prema tome, sasvim je opravdano smatrati da je naziv Moesi
- Mmcro[ bio primaran kod balkanskih Meza.
Tek uena diskusija koja se posle otkria evropskih Meza razvila
oko Homerova stiha i utvrivanja odnosa ma1oazijskih i trakih Miza
(Mucrol) dovele.: je do meanja ova dva imena. Ve Strabon, kao to smo
videli, pomilja da bi se .i me Muaoi moglo primeniti i na balkanske Meze,
jer su se oni, verovatno, tako zvali u davna vremena. On to i ini u neki m
sluajevima . 37 Pozniji pisci, naroito grki,
oigledno, pretpostavljaju
ovaj oblik. Ptolemej i Apijan piu Muaol, Dion Kasije takoe. 3 s I provincija se kod njih zove Mucria, a kod Diona ua oblast Meza Mucri~39. Koliko
je tradicija bila jaka, vidi se .j po tome to i u vreme kada su maloaz.ijski Mizi izgubili sval:<Ji znaaj i kada su se dve vel.ike provincije na Dunavu zvale Mezije, balkanski Mezi su bili ti koje je trebalo blie odrediti
Mocrwv t6v 2v E up(bn], Mu cro0~ roi_, ~ 2v E :''p(i;m.J - itamo kod Apijana.4o I Klaudije Elijan objanjava da n ema na umu Mize koji su iveli
u Telefovom Pergamu, ve one prema Pontu, donje, koji su nedaleko
od skitske zemlje i odbijaju njihove napade . .. 41 U V veku, Prisk pie:
r civ 2v 'H. A.u,Jiq. Mucrwv. 42 Plinije, narravno, razlikuje balkanske Moesi od
maloazijskih Mysi, ali ve kod Solina nalazimo, kao krajnju konsekvenciju ovog meanja, to da se za maloazijske Mize kae Mocsi ..J:J Kod nekih
34

S tr. VII, 3, 4 (M 2): no),\; y tXp m8av<il-rspov wvo[J-&cr8aL [Lev 11:~ &px'ii~ MuIle wc; vuv, - VII, 3, 10 (M 2): }{O: l vuv QL}{OUO'LV o:u-r68L Mmcrol

crou~ , fl-ETWVO[LtXG<XL

}{O:AOU[LEVOI , l]-roL }{o:l -rwv np6-rEpov o6-rw }{O:AOU[Levwv, f:v Ile -r?i 'Acrlq; Mucrwv [LETovo[lO:cr8ev-rwv, 'tj 8nEp OL}{EL6-rsp6v f:cr -rL -r?i lcr-roplq; }{O:l -r?i &nocp&aEL -roii ITOL1JTOU, -rwv b
-r?i 0pr:f}{?l Mucrwv }{O:AOu[Levwv np6-rEpov.

3s P o s e i d. fr. 104 J (Str. VII, 3 3 (M 2); v. napred nap. 9.

36Sall. IV, fr.l8(M26); Liv. per. 134(M30).
37 S tr. VII, 3, 12 (M 42). I Ovidije (IM 38) kae: Mysas gentes.
38 Pt oi. Ill, 9, 2, i 9, 3 (M 48, 49); App. Ill. 6 i 30 (M 17, M 37); Dio.
e a s s. LI 22--<27 (M 39, M 41).
ao D i o. e a s s. LI, 23, 2 (M 32).
4o App. Prooem. 3 (M 16), Ill. 6 (M. 17).
41 A e l i a n.
nat. anim. XIV, 25 (M 20). Elijan dodaje da ima u
vidu M'ze koji ive blizu Herakleje i reke Aksija, nedalek!o od grada zvanog
Tomi. Sudei po imenu grada AxiJOupolis na Dunavu, reka je bila pritoka Dunava, u zaleu Toma. Nije mi jasno na k!oju Herakleju misli Elijan. O"gledno
je neka zabuna posredi.
42 Pr i s e. p. 277, l sq., 280, 23 sq. (M 21).
43 P l i n. V, 145 (M 9) ; usp. i V, 125: s upra Aeolida et partem Troadu;
in mediterraneo est quae vocatur Ieuthrania, quam Mysi imtiquitus tenuere ... , zatim IV, 41, IV . 3 i III, 149. Iul. So 1. 10, 7 (M 47), o evropskim
Mezima, i 40', 20 (p. 170, 1-2), o maloazijskim: mediterranea quae sunt
supra Troadis partem Teuthrania tenet regio, quae prima Moesorum fuit
patria. Solin, kao to je poznato, prepisuje Plinija. Utoliko je upadljivije
to pie Moesi tamo gde Plinije ima Mysi. Isti oblik nalazimo i kod Marcijana
Kapele (M ar e. e a p., 6, 686): SUpra Troadem in mediterraneo Teutran ia
est, quae regio Moesorum fuit.
308

pozn:ijih geografa nije lako reiti da li reju Mucroi obeleavaju stanovni ke provincije Mezij e ili pak govore, prema nekom izvoru, o narodu
.Meza. Tako, na primer, Dionisije Perieget kae da su juno od Istra iveli Panonci, Mezi, severnije od Traana , i sami Traani, koji imaju
beskrajnu zemljU<<, piui pri _tome, naravno, Mucroi , a ne Motcroi.44
Identi nost ova dva imena ne dovodi se u sumnju. Tmnaek ukazuje na kolebanj e izmeu samoglasnika m, u, u , i, koje postoji u trakom
i ezikom podruju , 4 5 kojom se moe objasniti razlika izmeu Mucroi i
I1Iowoi. Dosad nije predloena etimologija imena Mowoi. Antiki pisac
Ksant, koji je, kao Lidijac, morao dobro p oznavati maloazijske Mize on je izmeu ostaLog zabeleio i to d a je njjhov jezik polulidijski-polufrigijski - doveo je ime Mucrc1; u vezu s lidijskom ,reju p.ucn1, p.ucr6;, koja
znai bukva.46 Tomaek je o dbacio ovu etimologiju istiui da ime jedn og naroda moe biti izvedeno od imena drveta, ali n e moze biti identi
no s njim. Sem toga, on je smatrao da se ime Meza ko}i su bili balkanskog porekla ne moe objasnit1i S>redstvima jednog maloazijskog jezika
kao to je lidij>ski, ve da mu znaenje treba t raiti u indoevropskoj leksici. Nije sasvi m jasno kako treba shvatiti navoenje etimologije albanske rei muk = mazga, od MucrtK6; (u Miziji je, toboe, bilo mnogo
mazgi), jer ona obj anjava eventualni postanak imena mazge, a ne i Mizijaca.47 Budimir se vraa na etimologiju p.ucr6c; = bukva . Ukazujui na
alternaciju b/ m, karakteristinu za ilirsko-trako jezika podruje (Bapyo/
jMapyo; , 'A~uoci,v/ 'Ap.uoci)v, BendisjMendis, T i!JisisjTimisis, ITcdovec;/
Maiovc:~, i dr.), Budimir izvodi *~ucr6c; o d korena ''bhal(n) g, bhang-bheng,,
bheng/bh eneg, od koga su nastali i apelativi cpf]y6c;, fa:g us, i nae bukva,
i zakljuuje da je ime Mezija znailo isto to i >>Bukovina, ili umadija .4s Najzad, Georgijev identifikuje ime Muaoi s imenom n aroda k oji
44 D i o n y s. Perieg. 320 sqq. (M. 19). U komentaru svog izdanja Muller
pie: at si Mysorum nomine provinciam Romanam indica ri sumamus, itd.
(GGM Il, p. 121) , to znai da ne iskljuuje onu drugu mogunost. (Vredi
usporediti Dionisijeve stihove 321-3. s Apijanovom reenicom Ill. 29 (M 18):
slinos t, moda, govori u prilog emendacije nepoznatog etnikona rsppa ~ kod
Dionisija u 'Pa~-ro l, cf. Muller, l. e.). Niko, naravno, ne moe odrediti pravi
sadraj etnikona nabrojanih u spisu Lucija Ampelija: ln Europa clarissimae
gentes: S cythae, Sarrnatae, Germani, Daci, Mocsi, Thraces, Macedones, Dalmatac, Pannonii, Illyrii, Graeci, !tali, Galli, S pani L u e. A m p . l i b . mem. Vl,
4, ed. E . Wolfflin, Lipsiae, 1879).
45 Tomaschek, I, 48: Moesus und Mucro[ sind offenbar gleich; auf thrakischem Sprachboden wechselt oi mit u, u, i. Georgijev smatra promenu ii> u'
ili oi > 6> e, ka:o karakteristinu pojavu m ezijsk og jezika. S ve etimologije
polaze od osnove mys- kao prvobitne,
46 Str. XII, 8 3 (M 6); usp. i Arr. Bithyn. fr. ll R (M 7) , i Step h .
By z. s. v. lVIucria xwpa xa l .,.6:ALc; AuiloL xal -r1Jv O~U1)V [LUO'~V rpaGL' Myov-raL xat

Mucrol xal MucrwL xal MucrdtilwL Ato:ALxw::;.

47 Tomaschek, l, 48. (Detschew, s. v. lVIoLcrol, str. 310, citira Tomaeka,

ne donosei nikakav svoj sud. Uopte, mehanikim sakupljanjem i nabrajanjem izvornih podataka o Mezima niim on ne unapreuj e nae znanje
o nj'ma.) Usp. i Tomaschek, n. m.: Das albanische Wort flir Maultier muk,
f. muke (venez. musso) will G. Meyer mit Rilcksicht darauf,, dass, wie die
Eneter, so auCih die Myser Maulfcrzucht betrieben , aus Mumxoc; ableiten.
48 M . Budimir, Antiki
stanovnici Vojvodine, Glasnik Ist. dr. u N.
Sadu, 2 (1929), 168. Budimirovu etimologiju prihvatili su, izmeu ostalih,
1ilalde-H o fmann, Lateinisches etymologisches Worterbuch J3, 445, i Mayer,
II, str. 190. (Prema Majeru, ibid. 192, alternacija bjm se ne javlj a u ilirskom,
ve je ograni ena na traki jezik, pa se mora smatrati kao posledica dejstva
predindogermanskog supstrata.)
309

se u prednjoazijskim spomenicima od XII veka pre n.e. naovamo pominj.e izmeu Pmpontide i Me1itene 1i koji je bio u najtenjoj vezi sa Frigijcima: a>il'ski muki, grki- M6crxm, Ms crxm, lat.- Moschi. Ime tog
naroda je, verovatno, glasilo Mu-, a nastavak -ke, koji se javlj>a u asirskom, grkom i latinskom nazrivu, bio bi u stvari jermenski nastavak za
obeleavanje mnoine.41l '
Ispitujui malobrojne ostatke toponomastike i etnikona, Tomaek
je ukazao na upadljive podudarnosti izmeu evropskog meZiijskog podruja i maloazijskog mizijsko-frigrijskog. Ime mezijskog plemena 'Aprr.
KtOt i reke "ApraKo; (koju su Odrizi zvali T6vos = Tunda) ima svoje analogije u toponimu 'A pr ciKI] i rerici 'Aprciva s blizu Bospora na mailoa;z;ijskoj strani.5t Mezijskoj reci K r~ ~pos52 i plemenu KE~p~vtot, u kome .e naroito b~la pot ovana Hera, koja je, izgleda, bila vrhovno boanstvo i ostalih mezijskih plemena,i\3 odgorvara reka K{' ~ PIJs u Troadi. Zanimljivo je
da kod Polij:e na zabeleeno da se prvosvetenik Her1n, koji je ujedno bio i
poglavar plemena, zvao Kocriyyas, a to isto ime Komyyis nosi prva ena
biltinskog k,ralja N:ikomeda I, koja je bila Frigijka. :LKatat :n:0:Aat u T:r oji
imaju svoje analogije u :LKatos Tiorap.os i :LKatov -rEi\Os na eV1ropskoj
strani. Strabon, kod koga nalazimo ove primere,54 zna i za nekakvo traka
pleme :LKatOi, koje je, svakako, u vezi sa plemenom :LKat~6at, o kome
govori Polijen na istom mestu gde i o Kebrenijima.55 Stanica Scaidava
zabeleena je u itinerarijima izmeu Novae i Trimammium (nedaleko
od Dunava izmeu ua Jantre j Loma). Od znaaja je za problem od
nosa Meza i Geta, k,oj:i smo ve dodirnuli i na koji emo jo imati prilike da se vratimo, Tomaekova konstatacija da se tragovi mezijske nomenklature mogu na6i i na getlskoj teriltoriji. Tako Hemdot (IV, 49) zna
za reku 'AprO:viJs kod Geta, a poznati grad Kios, na uu Askanija u
Frigiji, ima svoju analogiju u toponimu Kiov, ili Cium, na Dunavu, u
Dobrudi.57 Tomaek smatra getskom i teritoriju izmeu Jant:r e i Loma,
gde smo zabeleili stanicu Scaidava.
Prema Tomaekovoj klasifikaciji trak:ih plemena, Mezi su pripadali frigijsko-mizijskoj gmupi i predstavljali ostatke najstarijeg trakog
stanovnitva u severoiston:om delu Balkana, koje je dolaskom mlae,
49 reopzue6, b'bAf. eTIIMOA., str. 127, pr. 3. i 4. Gruzinci nazivaju Jermene so-mex-i; SO<< oznaava >>zemlju<<, oblast, a -mex., od -''rnesx-, je isto
to i McrxoL, M6crxoL. Prema tome, u gruzinskom nazivu za Jermence bilo bi
sauvano ime MucroL
5n O ovom plemenu v. dalje str. 322 i d .
51 Za sve ove analogije v. Tomaschek, I, 50. i d.
5 2 O reci Kebros v. dalje str. 320 i d.
' 3 P o l y a e n. VII, 22: 0pq:xL<X i:v'Y) Ke~p~v~m x<Xt L:ux<X~~6<XL. Il<Xpcl -rmhm<;

v6[Lo<; ":'lj<; "Hp<X<; -rou<; [epdc; 1)ye[L6v<X<; i:xeLv. 7 Hv w)-ro~<; [zpzu<; x<Xt 'l)ye[LWV Kocrlyy<X<; ...

S tr. Xltll , .1, 21, e. 590, v. str. 102, pr. 2.

P o l y a e n. VII, 22 (v. napred nap. 53). Etnikon L:ux<XL~6<XL ostavio je
izdava Polijena H. Melber prema kodeksu Fiorentinu, kome on daje prednost .. Meutim, u kritikom aparatu zabeleen je oblik L:x<XL~6<X~ , koji se
nalazi u cod. Monacensis, za koji u predgovo ru, p. XV, Melber kae: Cui
Woelfflinus maximam auctoritatem attribuerat (Melber je pripremio izdanje
prema Velflin:ovoj recenziji), i u Vultejevom latinskom prev:odu (cf. p. XXII:
ubi Vulteii versio latina a cod. Fiorentini lectione discrepat, hoc ipsius Vulteii coniecturae vel emendationi tribuendum est) .
56 I t i n. A n t., 222, l. Kiepert, FOA XVII, ima sluajnom omakom
Sacidava.
57 Tomaschek, Lc.
54

55

310

"trakijske grupe- u koju Tomaek ubraja Dako-Gete, Tribale i Traa

ne u uem smislu - :Gazbijeno i potisnuto na periferiju.s~ Prema ovoj
podeli, koja je naila na ozbiljnu kritiku, ali Il!ije zamenjena novom,59
Geti i Mezi pripadali su razliitim slojevima trakog stanovnitva; Geti su
bili blii Tribal,i ma nego Mez~ma. Opte je miljenje da je doseljenje
Traana na jug trajalo due vremena i da j e imalo nekoliko talasa.
Odnosi su meutim isuvie sloeni da bi se mogla rekonstruisati istor ija tih migracija. U prilog starosti f,nigijsko-mizijske grupe plemena govol'i injenica da je preseijavanje jednog dela tih plemena u Malu Aziju
moralo prethoditi trojanskom mtu i velikoj egejskoj seobi.GO Traani
(oi 8pq.Kc ~) su, meutim, isto t ako poznati Homeru i nije nimalo sigurno da sru oni posle Miza i Frigijaca doli na Balkan.s1 to se pak tie
Ge ta, oni su mogli doista, kako je mislio Tomaek, da zagospodare jednim delom Mezije (kao to su Tribali zagospodarili zapadnim) i da tako
nametnu svoje ime. Time bi se ob",asnilo to Mezi nisu pominjani tokom
celog klasinog i helenistikog per ioda. Ali ni je iskljuena, ini mi se,
ni druga mogunost, na koju dosada lingvisti nisu obratili panju: da su
naime Geti i Mezi predstavljali isti etniki elemenat i da je getsko ime,
p r vobitno vezano za n eka istonija plem ena, upotrebljavana od pontijskih Grka za obeleavanje i ostalih mezijskih< plemena. Jedan od Mgum enata koji su navede111i protiv Tomaekove klasifikacije j e injenica da
ime rsra:: nosi jedan edonski kralj, a Edonci sa donjeg toka Strimona
su, prema Tomaeku, takoe predstavljali ostatke JJrigijsko-mizijske grupe plemena.62 I ovo, kao i rani je pomenuti tragovi mezijske nomenklatur e na getskoj teritoriji, ukazuje na etniku bliskost Geta i Meza.
Od meziljskog jezika osta,le su nam samo dve, i to nesigurne, glose.
J edna je zab eleen a u poznatoj DioskuJ'idovoj zbirci fitonima: p.E-v opouro:
r-s Ne moemo se ovde uputati u izuavanje trakih seoba i svih problema koji su u vezi s njima. Tomaekova istraivanja predstavljaju i dan-danas vrlo sigurnu osnovu, ma koliko da su kritikovana i ispravljana. O pitanju Meza, kade nas posebno zanima, treba rei da ono posle Tomaeka nije
namito unapreeno. Usp. Joklov lanak u EbertoN"om Reallexicon der Vorgeschichte, s. v. Thraker (1929) , 278. i d., gde je navedena i starija literatura.
B. Lenk, Thrake (Stamme), 404. i d., ne obuhvata ni Meze ni Gete,, kojima
su posveeni posebni lanci u Realencikloped;ji. Usp. i G. Ka z.arow, Beitrage
zur Kulturgeschichte der Thraker, Sarajevo 1916, 4. i d. Pregled trakih plemena sa osnovnim podacima o njihovom poloaju, kretanjima i meusobnom
odnosu moe se nai i u najnovijo j monografiji ~o Traanima J. Wiesner, Die
Thraker, Stuttgart, 1963, 13-23.
5" Usp., na primer, Kretschmer, Einleitung in die Geschichte der griechischen Spra:che 213: >>diaJektisohe und sonstige ethnologische Unterschiede
werden unter den thrakisch-phrygischen Stammen gewiss schon au[ europaischem Boden bestanden haben, aber in allmahlicher Abstufung nach Norden hin , nicht in einer Anordnung ,zu zwei Gruppen, von welcher die antik e
Uberlieferung nicht weiss<<. Tomaek je, meutim, pravilno zapazio da se
ostaci onih trakih plemena koja susreemo i u Maloj Aziji (Mizi, FrigijciBr"gi, Treri, Eneti, pa i Dardanci, ~koje izdvaja u ,p osebnu peonsko-dardansku
grupu) nalaze na zapadnoj i severnoj ivici trakog podruja, Mo, svakako,
ukazuje na njihovo potisklvanje od strane drugih plemena centralne trake
grupe.
60 To su znali, kao to smo videli, i antiki pisci; v. napred tekst uz
pr. 12- 15.
61 Izgleda da je u najstarije doba ime Traana bilo vezano za jugozapadni deo trakog podruj a (Egejsko primorje, Halkidik, deo Makedonije),
gde su Traani izgubili mnogo oblasti, potisnuti od Makedonaca l Ilira.

311

zvali su Mezi biljku koja se kod Daana zvala r)aKtva. Tomaek je prib liio pod znakom p itanja ovo ime jermenskim reima ma.nr, mandr,
mali, fin i<<, manrel, umanjiti ; mandrot, umanjen<<. Kod Deeva, meutim, glosa pJvopou m se uopte ne pojavljuje.G2a
Druga re koju Tqmaek smat.r a mezij skom glosom je KrtCirr t.
Tako su se, prema Posejdoniju, nazivali neki Traani koji su iveli bez
ena. Nije s.igurno da se ovaj podatak odnosi na mezijska plemena.G~h
III .

POLITi K A

ISTORIJA

MEZI ULAZE U INTERESNU SFERU RIMLJANA

Teko je ustanoviti kada su Mezi prvi put doli u dodir s Rimljan ima, kada se prvi put saznalo za. njih. Prvi fragmentarni pomeni u anti
kih pisaca o njima odnose se na 70-e godine I veka pre n.e., ali su takve
priwde da ne moemo biti s ~ gurni da je re doista o plemenu Meza i da
njihovo ime nije upotrebljeno u onom irem smislu koje je dobilo posle
formixanja provincije Mezije. Nejasnoa koja postoji i u pogledu teritorije koju su naseljavali Mezi u uem smislu poveava nes~gurnost na'.h zakljuaka . S druge strane, Artemidorov podatak o tome da su Mez.i
S one strane<< Dunava kolon:izirali maloazijsku Miziju kao da ukazuje
na postojanje neto ranijih docLi,r a izmeu Rimljana i Meza. Prirodno je
pretpostaviti da se u Rimu saznalo za ovaj narod desetak-dvadeset godina pre nego t o su prve rlimske legije kroile na njegovo tlo. Stoga nee
mo pogreiti ako uzmemo poetak I veka pre n .e. kao vreme uspostavljanja rimsko-mezijskih odnosa.6~
Prema tradiciji koja je do nas dola samo putem Brevijarija jednog Rufija Festa i isto tako pozne i slabane Jordanisove Rimske istorije, >>prokonzul Kurion potinio je Dardance i Meze ( Moesiacos) i bio
prvi r imski vojskovoa k:Joj'i je prodro do Dunava.64 Znamo da je glavni
predmet Kurionove vojnike aMivnosti za vreme njegovog trogodinjeg
n amesnitva u Makedoniji (75--73) bila Dardanija i da on nije birao
sr edstva da ukroti ove agresivne susede. Meze ostali izvori ne pominju,
aH se vest o njemu kao prvom ,r imskom vojskovoi koji je izbio na Dunav, koji je >>doao do granica Dakije , ponavlja i kod nekih drugih pisaca
i ona ind irektno potvruje i njegov rat s Mezima, jer je put iz Dardanije
na Dunav vodio kroz teritor-i ju ovog plemena. Gs Tako, i bez nekog oslonca
u izvorima, moemo pretpostaviti da je Kurion, poto je savladao DarJokl, Ebert's Reallexicon, s. v. Thraker. 278 .
D i o s e ur. IV, 16 (M 55), cf. Tomaschek II, 1,, 29. Detschew 545 sq.,
s.v. llch .Lva, ima u Dioskuridovom tekstu M&pcroL fLvllpouTa umesto Mucro[ fLv62

s2a

llpouTa.

Tomaschek, II, 15 ; Detschew, 269; usp. dalje s tr. 381, nap. 32. i 33.
Kako smo napred rekli (str. 306). poznat nam je samo jedan datum
iz Artemidorova ivota - 169. olimpijada, ili 104-100. godine pre n.e. Podatak o J\ilezima moe, naravno, biti i iz znatno docnijeg vremena. Artemidor
je boravio u Rimu kao lan delegacije svog rodnog mesta Efesa i za svoje
zasluge dobio je zlatnu statuu. S tr. XIV. e. 642.

64 Ruf. Fes t. VII, 5 (M 22);

I o rd. Rom. 216 (M 23).
65 Flor. I, 39 (M 24): Curio Dacia tenus venit; Eu tr. VI, 2 (M 25):
usque ad Danuvium penetravit. Usp.napred odeljak o Dardancima s tr. 137 i cl.
U fragmentima Salustijeve Hist. III, fr. 79 M i 80 M pominje se takoe Dunav,
ali Maurenbrecher (u komentaru S\nog izdanja) smatra da to nije bilo u vezi
s Kurionovim mezijskim ratom, kako su neki naunici ranije mislili.
62 b
63

312

dance, krenuo dolinom Morave u pravcu Timoka, oko koga su iveli

Mezi. Da je nastavio dolinom Morave ka Dunavu, on hi bio upao u zem.
Iju Skord:ska. O ovima se, meutim, ne uje nita u vezi s njegovim pohodom.
Ono to moe da izazov~ .i zvesnu sumn~u u ovom sluaju je oblik
im ena Moesiacos koji upotrebljava Fest. OvaJ pozni oblik, koji se razvio
od imena prov:incije Mezije, nije Fest mogao da nae u svome izvoru.
Kod Jordanisa, opet, imamo oblik Mysos, koji takoe nije bio primaran
i prema tome nije mogao poticati_ od prvog autora ko~i je o ovom pohod u pisao. Da li je podatak o Kurwnovom ratu s Mezrma postojao u izgublj enih delima odakle su ~oclatke cr~~i pozni epitomatori, ili je
neko od ovih iskombinovao ovaJ rat polazecr od toga ela je Kurion doao
do Dunava? Ma kako bilo, os~aje inje~1ica ~a je Kurion morao proi
k r oz zemlju Meza. Izraz subegzt, edomuzt, kOJim Fest i Jmdan.is oznaa
vajiU rezultate KuDionove aktivr~ostri, k~~o u Darclaniji, tako i u Meziji,
ne treba shvatiti bukvalno, bar sto se tree Meza.
Upravo suprotan je sluaj izvetaja o ratovima sledeeg namesnika
Makedonije Marka Terencija Varona Lukula, mlaeg bmta Licinija Lukula, koji je ratovao s Mitridatom. 66 Izvori ovog puta govore 0 Mezima
(Moesi), a li pravac njegovog kretanja .ini malo verova:tnim zakljuak da
je on svojim operacijama zahvatio i ze~n~ju Meza u uem smislu.
Na prvom mestu treba pomenlllh Jedan fragmenat iz Salustijevih
Historija. Poznati komentator Enejide Servije zabeleio je sledee: >>Geti
su vaili kao divlji narod i kod srtarih pisaca; oni su naime Mezi: za njih
kae Salustije da ih je Lukul pokorio. 67 Sem ovog postoji i Apijanovo
svedoanstvo: ,,Na Meze pak zaratio je Marko Lukul, brat Ucinija Lukula , koji je ratovao s Mitridatom, a dopro je i do reke gde se nalazi est
grkih gradova u susedstvu Meza, Istrija, Dionisopolis, Odesos i Mesembrija . . .GS Uz ovakva dva svedoanstva, od kojih je jedno savremeno
nema mesta sumnji da je Lukul r atovao s Mezima. Meutim, ostali izvori
koji opirnije govore o njegovrim rnutovima ne samo da ne pominju Meze
ve daju konkretne podatke koji pokazuju da je poprite njegove aktiv.
nosti bila srednja i istona Trakija i pontska obala. Eutropije, Orozije,
Amijan, Fest, Eusebije istiu pokoravanje Besa kao prvu etapu njegova
pohoda.ov Osvojeni su gradov,i Fibpopolis, Uskudama (docnije Hadrijanopol:i s), u d olini Marice, i Kabile, u dolini Tunde. Odatle se Lukul
sputa prema Dunavu i osvaja, jedan za drugim, sve grke gradove ud
I strije na severu do Mesembrije i Apolonije na ~ugu.70 Kako uklopiti u
ovaj pohod ratove s Mezima?
66 O Marku Liciniju Lukulu, po adopciji Marku Terenciju Varonu Lukulu, v. RE XVII (1926), 417 s. v. Licinius, ~r. 109 (Miinzer).
6<7 S all. IV fr. 18 M (Serv. ad Aen 604) (M 26).
6s A p p. Ill. 30 (M_ 27). E:~ Tov. rroT~p-ov E:fL~ot"Awv znai isto to i kod
Eutropija usque Danub . um penetravzt, rh Festa: ad Danuvium usque pervenieJzs ; v. sled. naP.. Dobia, 221_sq., o~bacuje .emendaciju E<; Tov II6v, 0v E:p ~ x
),wv, koju je predlozro B . P,ck, Dre antrken Munzen von Dacien und Moesien I , Berlin, 1898, 64. nap. 4.
..
.
';" S obzirom na to da se kod SalustiJa. (Hzst. III, fr. Sl M) pominju
gradovi Aenum i Nlf!ronea, pr~tpostavlJa se d<;t_Je Lukul krenuo s egejske obale
i da se kretao dalmom Mance prema zemlJI Besa.
7o E u tr. VI, 10: Alter autem Lucullus qui Macedoniam administ rabat

Bessis primus Romanonim intulit bellwn atque eas ingenti proelio in Haemo

313

Cipel i Pa su pretpostavili da je Marko Lukul na kraju svog pohoda 72. godine, poto je poko:rio Bese i preko Hema izbio na Dunav, krenuo U!Z Dunav do zemlje Meza, a da se .idue godine uputio pravo na
Crnomo.rsko primorje.n Iako to ne kau direktno, oba naunika, oigled
no, imaju u vidu ohlast Timoka kao zemlju Meza. Cipel, tavie, istie
da U to vreme ime Mezij'e, verovatno, nije davano dananjoj Bugarskoj,
odnosno njenom donjem delu. Medutim, Timok je daleko od teritorije
Besa i sasvim po strani od oblasti u kojoj se razvijala Lukulova osvajaka aktivnost. Ekspedicija u zemlju Meza nije mogla da bude jedna
uzgredna akoija izmeu dva pohoda. A da je za nju upotrebljeno mnogo
vremena i mnogo snaga, ona bi morala biti posvedoena i u drugim izvo:rima i na drugi nain.
Ako palji.v ije pogledamo ta nam Apijan kae o Lukulovim rato\Cima, primetiemo da on Meze smatra susedima grkiih gJ:adova na crnomorskoj obali (' E1.1.f]v[o ~c; 2- :rr6AEt~ Mucro:c; :rr<xpmKot). Ovo je dovoljno da izazove sumnju u znaenje koje treba dati Mucro c; u njegovom tekstu. Apijan je bio- to smo videli - slabo obaveten o Mezima. On ne zna, na primer, za Krasov pohod na Meze, svakako najznaaj
niji dogaaj u istorr.ij'i rimsko-mezijskih odnosa, a kada pominje evropske Meze (rouc; 8v Eupci::rr1J Mucro6c;), on niim ne pokazuje da mu je bilo
p oznato da je pojam Mucrol mogao imati ue znaenje. Moda je Apijan
u svom rizvoru naao da je Lukul ratovao s Mezima i .imaju-i pred oima
Meziju svog vremena doveo grke gradove u vezu s njima? Ili naprotiv,
u izvorima kojim se koristio nije bilo rei o Mez:ima, ve o plemenima
monte superavit. Oppidum Uscudamam quod Bessi habitabant eodem die
quo adgressus est vicit, Cabylen cepit, usque Danuvium penetravit. Inde multas supra Pon tum positas civitates adgressus est. Or o s. VI, 3, 4: A tv era
M. Lucullus, qui Curioni in Macedonia successerat, tatam Bessorum gentem
bello adpetitam in deditionem recepit. A m m. M ar e. XXVII, 4, ll: advenit post has imperator Lucullus qui cum durissima gente Bessorum conflixit
omnium primus, eodemque impetu Haemimontanos acriter resistenses oppressit. Quo irnminente Thraciae omnes i11 dicionem veterum transiere nostrorum, hocque modo post procinctus ancipites rei publicae sex provinciae sunt
quaesitae.
Ruf. Fes t. e. 9: Marcus Lucullus per Thracias cum Bessis primus
conflixit. lpsam caput gentis Thraciam vicit, Haemimontanos subegit, Eumolpiadam quae mune Philippopolis dicitur, Uscudamam, quae modo Hadrianopolis nominatur, in dicionem nostram redegit, Cabylen cepit. Supra Pontum
positas civitates occupavit, Apolloniam, Calathum, Parthenopolim, Tomos ,
Histrum; ad Danuvium usque perveniens Romana Scythis arma monstravit.
Ita dicioni rei publicae sex Thraciarum provinciae sunt adquisitae: Thracia,
Haemimontus, Moesia inferior, Scythia, Rhodope, Europa. E u s.-H i er. p.
152,, Heim: M. Lucullus de Bessis triumphavit capta Cabyle et Tomis et ceteris
vicinis urbibus. L i v. per. 97: M. Lucullus procos. Thracas subegit.
71 Zippel, 166: Vorher ist er wahrscheinlich eine Strecke an der Donau
hinaufmarschiert; denn nur so werden wir es erklaren, dass er nach Sallust
hist. 4, fr. 38 auch die Moser besiegte, weil der Name Mosien damals dem
heutigen Bulgarien, namentlich dem unteren Teile desselben wahrscheinlich
nicht zukam. Patsch, Beitrage, 36 sq.: >>Von hier (Cabyle-Sliwen) aus wird
das Heer den Balkan... iiberschritten und sich in Donaubulgarien donauaufwarts gewendet haben, da gemeldet wird, dass Lucullus auch die b ereits von
Curio angegangenen Moser, im Anlande des Timok, bekr'egt habe. Fluss,
Moesia, 2369, ponavlja, ono to kae Cpel, iako je sam raspravljajui o
imenu Meza, ibid., 2 365. i d. , doao do zakljuka da to ime nije bilo ogranieno samo na oblast oko Timoka; v. dalje str. 329. Dobia, 222, ne izjanjava
se o ovom pitanju.

314

koja su ivela u is,tonom delu docnije provincije Mezije, pa je on, skraujui svoj uzorak, sam nazvao Mezima ova plemena? Apijanovo izlaganje razlikuje se od ostalih sauvanih izvora i nije lako ustanoviti odakle
je on crrpeo svoje podatke.
Onakvo kakvo je, Apijano'!"o svedoanstvo o Lukulovom ratovanju
s Mez.ima moglo hi se ignorisati da nije Salustijeva fr agmenta, u .kome,
kao to smo videli, takoe stoji da je Lukul savladao Meze. Ovaj fragment pak, po svemu sude.i, ne doputa drukiju interpretaciju: Servije
je iitao kod Salustija da je Lukul ratovao s Mezima. Ipak, pretpostavka
da je Lukul iz oblasti Besa krenuo na zapad da bi negde oko Timoka napao Meze izgleda mi neprihvatljiva i mislim da se moQ"a nai neko drugo
reenje problema koji nam Salustijev fragmenat postavlja. To je uostalom problem mnogo veeg zahvata nego to se na prvi pogled moe ui
niti. Njega reiti znai u stvari odgovoriti na pitanje ta je pojam >>Meza<<
obuhvatao u vreme kada su Rimljani doli s njima u dodiit'.
O ovom zaista sloenom pitanju bie raspravljeno opirno u posebnom poglavlju.72 Ovde e biti dovoljno da kaem o da ima i drugih izvora koji pokazuju da nije pQ'a.vilno traiti Meze samo u zapadnom delu
Bugarske i istonoj Srbiji, kako se to redovno 6ini. U vreme r imskog
osvajanja , kako je to naroi to ja~;no istaknuto kod Diona Kasija, Mezi su
zajedno s Getima zauzimali ceo prosto1r izmeu planine Balkana i Dunava, a kako je odnos ova dva n aroda - tanije, nj~hovih imena - es to
neodreen, nee bini pogreno ako se o Mezima govori i u istonom delu
tog prostora, u oblasti koja j e docnije postala Mezija Infe:rior.73 To je
podruje u koje je Lukul upao, posle pokorenja Besa, odakle je nastavio, iste ili idue godine, ka Crnomorskom primorju.
U istom smislu upotrebljava izraz Mucria: i Dion Kasi je kada govori
o ratovima po zlu poznatog namesnika Makedonije Gaj a Antonij a Hibride.74 Hibrida je, umesto da dalje uvruje i iri rimsku vlast, istresao
svoju mo nad provincijskim stanovnitvum i susednim narodima koji
su se ve nalazili pod rimskom dominacijom. Upao je u Dardaniju,
opljakao je , ali nije ~zdrao napad Dardanaca, ve je, ostavivi svoju
peadiju da se <Sama snalazi kako zna i izgubivi pien zbog koga se i upustio u ovaj verolomni pohod, s.r amno p obegao.75 To to je uradio u Dardanij i ponovio je i sa saveznicima u Meziji (roix; aup.p.axou~ roi~ fV n}
Mucrhr-), a kada s.u ga Skiti Basrtarni, koje su graani Istnije pozvali u
pomo, napali, bio je pmaen i dao se u b ekstvo<<.7G Iz izvetaja o docniV. dalje str. 328 i d.
Prema Festu (v. nap. 70) , Lukul je prisajedinio rimskoj dravi teritoriju est poznocarskih provincija: Trakije, Hemimonta, Mezije Inferior,
Skitije, Rodope i Europe. Isto kae i Amm. Marc. XXVII, 4, 12. Pmvincija
Mezija Inferior obuhvatala je gradove Marcianopolis, Nicopolis ad Jstrum.
Durostorum i Odessos.
74 Antonije Hibrida, stric trijumvira Marka Antonija, bio je kolega Ciceronov u konzllllatu 63. godine. Ciceron mu je dragovoljno ustupio pro-vinciju Makedoniju, koja je njemu bila dodeljena. Hibrida je otiao u Makedoniju 62. godine, poto je najpre poe tkom te godine pobedio Katilinu. Tokom
61. opozvan je, a po povratku u Rim optuen i, uprkos Ciceronovoj odbrani,
osuen na izgnanstvo. Otiao je na ostrvo Kefaloniju i, prema Strabonovim
reima (X, 2, 13, e. 455), drao je celo ostrvo kao linu svojinU<< .
1s V. napred str. 140.
76 Cass. D i o. XXXVIII, 10, 2 (M 28) . Usp. Ll,, 26, 5.
72

73

315

jem ratu Ma.r ka Krasa u ovim oblastima saznajemo da je Hibrida ostavio i rimske bojne znake u neprijateljskim rukama. Obino se smatra
da se pod saveznicima u Meziji ovde misli na grke gradove koje je
Lukul hio primorao da pJ"Jiznaju rimsku vlast.n S obzirom na epizodu
s Istrijom, o kojoj nam jedino govori Kasije Dion, ovo je tumaenje vrlo
verovatno . Ne mislim, meutim, da je na pisac ovde upotr ebio ime
Mudicr. u znaenju poznije provincije Mezije, jer sam kae da je sve, pa
i imena, zabeleio onako kako je naao u izvorima, iako su ' ona vremenom promenila znaenje.7R
Kur~onov, Lukulov i Hibridin rat su jedini dogaaji iz i storije Meza
koji se u naim izvorima pominju pre sudbonosnog za njih Krasovog
pohoda. A samo prva od tih ekspedicija zahvatila je, kao to smo rekli,
zapadnu oblast, u kojoj su Mezi u uem smislu posvedoeni u carsko
doba. Ne vidim stoga kako ci zato bi se pojam Mezije p r oirio i na isto
ne oblasti, gde su Luku! i Hibrida ratovali, da nisu ve u njihovo vreme
Mezima nazivani stanovnioi celog prostora izmeu Balkana i Dunava.
Pada u oi takoe ;njenica da se Mezi ne pominju ni u vezi s Boirebistinim carstvom. Bez obzira na to da Ii je ono trajno zahvatalo i oblast juno od Dunava ili ne, Mezi su morali na ovaj ili onaj nain osetiti njegovu vlast-'9 Isto tako je udnovato to se Mezi ni jedanput ne pojavljuju
meiu plemenima koja napadaju Makedoniju hilo radi pljake ili da bi
se osveti,l i za makedonska nasilja. Ja vidim samo jedno objanjenje za
ovo upadljivo nepominjanje Meza, i to: da su ih antiki pisci, pre nego
to su Rimljani doli u dodir s nj.i m1, nazivali Getima, a kada su posle
toga otkrili njihovo pravo ime, ime Geta se odralo i dalje li dovodilo do
zabune i same antike pisce.
POHOD MARKA KRASA
Jedini dogaaj iz istorije Meza o k ome znamo neto vie je pohod
Marka Krasa 29. ri 28. godine, koji se zavrio pokoravanjem kako zapadnih, tako i istonih Meza. Izazvan prodorom Bastarna, ovaj pohod je dobio iroke razmere borbe za obezbeenje rimskih poseda u Makedoniji
n Usp. Patsch Beitrage, 39.
Cass. D i o. LI. 27, 2 (M 39). Usp. dalje str. 324, 329. Nita u ovom
pogledu ne doprnosi kratka bele.k a iz Livijevih perioda (M 29) o neuspenom ratovanju Antonijevom U Trakiji .
79 U izvorima nema nikakvih podataka na osnovi kojih bi se moglo
sa sigurnou zakljuiti da je Mezija ulazila u sastav Boirebistine drave.
Savremeni naunici kao da zaobilaze OVlO pitanje: Brandis, s. v. Daca,, RE IV
(1901), 1958. i d., ne kae nita o Mezima; Pdrvan, Getica, 80, uzima kao
junu granicu dake kraljevine >>planine Autarijata i Dardanaca" do koj'h je
Boirebista dopro pokoravanjem Skordiska i Iliro-Traana koji su iveli izmeani s njima, a dalje Hemus planinu, do koje je doao potinivi ostatke
Tribala i ostale Traane i Trako-Bastarno-Skite sve do Crnog mora >>(ovde
su i Geti obuhvaeni optim pojmom Traana); 31lan::oen:aR, Ill\eMeHI-IOt't
COI03 feToB B I B. AO H .3., BAH, 1955, 2, 73. i 75, i Me3HR, 8, uzima balkanske
planine kao junu granicu Geta i govori o velikom savezu tra kih plemena
pod Boirebistom na teritoriji Dakije i Mezije, ali direktno nigde ne kae da
je oblast >>Mezije u uem smislu, koju ona ograniava na podruje oko reke
Cibrice, bila obuhvaena ovim savezom. Medutim, iz njenog izlaganja proizlazi da je zapadna granica Geta bila reka Asamus, te prema tome Mezi ne bi
mogli biti obuhvaeni pojmom Geta.
78

316

i Trakiji.so Uspeno voen i sreno zavren, on je od svih ratova koji su

u to vreme voeni na granicama 'raznih provincija - u Galiji, paniji,
Africi -imao najjai odjek u Rimust i predstavljao i sa stanovita opte
r imske poHtike na Balka-nu vrlo znaajan dogaaj. Time .to mu je dodeljena komanda u ovom ratu, ukailana je Marku Liciniju Krasu, unuku trijumv,i ra Krasa, koji je na vreme, tj. pre bitke kod Akcija, napustio protivniki tabor i preao na stranu Oktavijana, posebna ast i poverenje.82
On je ne samo opravdao nade koje su u njega polagane ve mu je ratna
srea bila vie naklonjena nego to je Cczarov usvojenik i naslednik mogao to da dopusti: poto je u boju svojom rukom ubio bastarnskog kralja Deldona, Kras je polagao pravo na najviu poast prinoenja spolia
opima Jupiteru Feretriju, poast koju su posle Romula doivela samo
dva Rimlja111ina. Plaei se za svoj l1ini presti, Oktavijan je osporio to
pravo Krasu, kao to mu je osporio i titulu imperatma, i ovaj sluaj,
svaka-ko, nije ostao bez uticaja na mere koje je pa:-vi ovek u dravi
preduzeo da bi ozakonio svoj poloaj vrhovnog komondanta nad svim
vojnim snagama rimske imperije.s3

so Groag, Crassus, 275, istiui surevnjivost Oktavijanovu prema Krasu, primeuje da je inicij ativa za rat protiv Bastarna morala biti Oktavijanova, jer je ovaj jo 35j4. godine imao u planu rat s Daanima i Bastarnima,
a strah od dake invazije lebdeo je nad Rimom za sve vreme graanskog
rata (usp. H or. carm. III, 6, 13: paene occupatam seditionibus delevit urbem
Dacus et Aethiops). Meutim, obim koji su dostigle operacije nije mogao da
bude po volji Oktavijanu. Prenoenje rata na mezijska, traka i gctska plemena izvrio je Kras na svoju ruku. E. Swoboda, Forschungen am obermosischen Limes, Wien, 1939, 108-113, zastupa drukije mi1jenje. Krasov pohod bio je nastavak politike dobijanja povoljnih baza za obraun s narodima s one strane Dunava, koju je Oktavijan konsekventno sprovodio jo u
vreme svog rata u Ilir iji. Dostizanje linij e Dunava postavljeno je kao cilj ne
iz stratekih, ve iz ekonomskih razloga. Interesantan i znaajan, ovaj problem izlazi iz okvira naih istraivanja.
8 1 Cf. Charlesworth, CAH X (1952), 117.
82
Kras je u prvoj polovini 30. godine zauzimao, zajedno s Oktavijanom, poloaj konzula. U Makedoniju i Ahaju upuen je kao prokonzul. Tada
on nije morao da bude i legat Oktavijanov da bi komandovao provincijskim
legijama '(v. Premerstein, Anfiinge, 154). Takvo s tanje uvedeno je tek 27. Oktavijan je, meutim, naknadno osporio Krasu pravo da ratuje suis auspiciis;
v. sled. nap.
83 Nain na koji je Oktavijan okrnjio Krasova prava predstavlja tipian
primer sredstava kojima se tvorac principata sluio da bi sauvao svoj autoritet. Pravo prinoenja spolia opima - zapJenjene ratne opreme ubijenog protivnikog voe priznato je bilo svega trojici Rimljana: Romulu, Aulu Korneliju Kosu, koji je u V veku ubio kralja Veje Larsa Tolumnija, i Klaudiju
Marcelu, koji je 222. godine kod Klastidija u dvoboju ubio galskog prvaka Virdomara. Oktavijan, koji se nije mogao diiti ratnom slavom, nije smeo dozvoliti da, kao neki Romu!, Kras, ue u Rim s takvim trofejom. Falsifikovao
je i predanje, prema kome je Aul Kos bio obian tribzmus militum kad je
ubio Tolumnija, i uinio od njega konzula da bi mogao da se pozove na obiaje predaka u tvrenju da samo nosilac najvieg imperijuma ima pravo na
takvu poast. Liio je Krasa i titule imperatora i sam uzeo, povodom Krasove pobede, po sedmi put tu titulu, kao to e ubudue skoro redovno initi
u sluaju pobede svojih legata. Sve je to bilo protivzakonito i, mada u ovom
sluaju diktirano pre svega izuzetnom, ne samo dravnopravnom, ve i sakralnom vanou spolia opima, karakteristino za prelazni period 29-28.
godine u konsolidovanju Oktavijanove vlasti i vesnik novog reima 27. godine.
O ovom incidentu v. H. Dessau, Gesch. d. Rom. Kaiserzeit I, 1924, 57-60, i, u
novije vrem e, P. Grenade, Essai sur les origines du Principat, Paris, 1961,
166-181

317

Pohod Marka Knusa prouen je i obraen, kako tori zasluuje po

svome znaaju, u svim istor,i jama Avgustova vremena. Njemu je posveeno odgovarajue mesto i u radovima koji se bave prolou Bastarna,
Dakrije i Trak,i je ili Balkana uopte. Najzad, on je u centm panje i onih
naunika koji se bave pqeoima rimske pvovincije Me:zije.s4 Drugim rei
ma, o njemu je kazano sve to se imalo i moglo rei. On i ne postavlja
neke naroito probleme, sem u neNim detalj1ima, s obzirom na to da se
naa znanja zasnivaju na jednom jedinom opirnijem ,i zvoru, Kasiju
Dionu, koji daje jasan i povezan tok dogaaja.s5 (Od Livrija, kojli. je u
134. i 135. knjlizi svoje R.imske istorije opirno govorio o ovom ratu, ostala je, sem lapidarnih beleaka u periohama, samo jedna epizoda anegdotskog karaktera kod Flora.)S6 U daljem izlaganje zadraemo se uglavnom
na onim momentima Krasova rata koji se neposredno tiu Meza, nastojei da sa s<tanovita ovog plemena izvuemo sve to je mogue iz naih
izvora.
Kasije Dion poinje svoj prikaz Krasova pohoda vremenskom odredbom- U vreme kada se to dogodilo -koja bi sama po sebi bila
dovoljna da se u prrethodnom tekstu ne govori najpre o dogaajima iz
29, a Oll'1da iz 30. godine pre n.e.s7 Meutim, danas je usvojeno kao sigurno
da je Kras preao u Makedoniju ri krenuo u rat na Bastame u prolee
29.88 Prema uvodnoj Dionovoj reenici, Kras je ratovao S Daanima i
Bastarnima, Livijeve periohe belee rat protiv Bastarna, Meza i drugih
plemena i rat protiv Traana, dok se u trlijumfalnim aktli.ma govori o
njegovom tr,i jumfiu >>nad Traanhna i Getima.Bil Kasije u daljem izlaganju ne pominje vie Daane, liz ega se vidi da je u ovoj reenioi, koja
ne poiva direktno na izvoru, upotrebio termin uobiajen u njegovo vreme.90 Ono to je mnogo neobinije J tee objasniti jeste injenica da se
8 4 H. Schiller, Gesch. d. romisch. Kaiserzeit I-1, 233-235; V. GardthaHsen, Augustus u. seine Zeit Ill-l, l 050~1 055; III-2, 662 sq.; Dessau, n. m.;
Charlesworth, CAH X (1952), 117. i d. -E. Sehmsdorf. Die Germanen in den
Balkanlandern b!s zum Auftreten der Goten. Leipzig, 1899, 24-31; Miillenhoff,
Deutsche Altertumskunde III; Zippel, 238-242; Pdrvan, Getica, 85-91; Patsch.
Beit~rage 69-82; Stein, Legaten, 10. i d.: 31LaTKoeczwR, Me3HSI 26-29. Najpotpuniji je prikaz u GJ1oagovom lanku u RE XIII (1926), 270-286. s. v. Licinius
Kr. 58. Usp. i CAH X (1952), l17-ll9 (Crassus in the Balkans) i 125-126 (Grassus and the spolia opima), od M. P. Charlesworth-a.
85 Cass. D i o. Ll, 23-27 (M 32).
86 Liv. per.134i135(M30), Flor. II,26(M34), Jord. Rom.245
(M 35). - Dion nije crpeo iz Livija. Prema Groagu, Cr a s s u s, 272, sve to
znamo o ovom pohodu potie, u krajnjoj liniji, od-referata koji je Kras podneo
senatu. Opiran prikaz Dionov saeo je Zonara, X 32 (M 33), jednu reenicu:
Tih god'na je Marko Kras, poslan u Makedoniju, Grku i Trakiju, ratovao
s mnogim plemenima i neka je pobedio a druga pridobio.<<
8 7 U e. 22 Dion govori o proslavi trostrukog Oktavijanovog trijumfa
13-15. avgusta 29. godine, a zatim se vraa na osveenje pozorita Statilija
Taura 3u. godine. Zbog toga je Zumpt, I, 45, mislio da treba staviti poetak
Krasovog rata u 30. godinu. Ritterling, 1220, pogreno datu je rat od 29. do 27.
Dion pominje samo jednu ratnu zimu, 29;28; prema tome, 27. se nije ratovalo.
sa V. Groag, Crassus 272.
89 Cf. Cass. Dio. LI, 23,2 (M 32); Liv. per. 134 i 135 (M 30); Pasti
triumph. a. 27 (M 31).
90 Pdrvan, Getica, 85 i Patsch, Beitrage, 70, zakljuuju na osnovi ovog
pomena Daana da su i neki Daani sa leve obale Dunava preli preko reke
zajedno s Bastarnima 29. Meutim, upravo u prethodnom poglavlju Dion Ka-

318

u tri iumfalnom spisk u ne pom inju ni Bas t a rni n i Mezi. Vratimo se, medutil~l, zasada 11a Dionovo izl agan j e o toku r a ta.
Basta rni - a oni se s pravom smatr aju Skit ima - preavi i tada
preko Dunava, osvojie Meziju, koja se n alazi prekoputa njihove zemlje ,
~t za tim Tri b ale, koji su njeni susedi, i Dardance kojri su iveli u zemlj i
(vih (tj. Tribala) . Sve dotle dok su to iniLi, nisu imali nikakva posla
s Riml janima; ali kad preoe planinu I-Iem i provalie u zemlju trakih
Denteleta, koji su bili rimski saveznici, tada Kras , n eto zbog toga to
jt; hteo ela zatiti clenteletskog kralja Situ, koji je bio slep, ali najvie
~roga to se bojao za Makedoniju, krenu na n j ih i zastraivi ih samim
svojim pribliavanjem, bez borbe ih izbaci iz zemlje. A zatim, kad su
odat le kr en uli svojim kuama , gonei ih Kras osvoji takozvzrrm Segetilm
r, ,,. L:syc ttKiiv Kn.'Aoup.PvllV i upadne u Mezij1u ({s rt'tv Mucri8n). Opustoio
je: zemlju i pribliio se jednom utvrenom mestu . U prvom sukobu koji su
njegove p r ethodnice imale s neprijatelj em pretrpeo je najpre neuspeh
( jetr su Mezi, mis l ei da ih je malo , izali iz zidina), ali kada je on pritekao u pomo s ostalom vojskom, ne samo da ih je potukao ve je, opkolivi ih , osvojio utvr enje . Dok je on to radio, Bastarni su prekinuli
b eks tvo i zadrali se oko reke Kedr a (npr1s H!J K ~ 8pq :rrotcq.Jcj)), ekajui
da vide ta e biti. A kada, pobedivi Meze, Kras krenu i na njih, oni mu
poslae poslanike traei da ih n e progoni jer toboe nisu nita zlo ui
nili Rimljanima.Dl
Borbe s Basta:rnima o koj ima se dalje p11ia, iako se odigravaju
u mezij skoj zemlji , u blizini ua reke Kedra u Dunav(?), ne mogu nas
ovde b lie interesirati.92 Skrenuerno samo panju na okolnost da je
Kras u pomogao u savlaivanju Ba.siarna getski kralj Roles, jedan od
n ekolicin e vladara koji se u ovo vreme pominju u dako-get,skim zemlj ama. Poto je pobedio Bastarne, K r as se ponovo okrenu Mezcima i pokor i ih sve, sem vrlo malog broja nj ih , neke ubeivanjem, druge zastraivanj em, a don ekle i upotreb om sile, ne bez napora i opasnosti. I tada
se, s obz;i!fom na to da je v e bila zima, uputi u oblast koju je smatrao
p r ijateljskom, ali nast,rada mnogo od studeni i jo v;ie od Traana, kroz
ciju se zem lju, kao prijateljsku, vraao. Stoga mu se uini ela treba da se
zadovolJi onim to je bio postigao _ Odluke o rtvama zahvalnicama i
prazniku pobede su ve bile izglasane (u Rimu), i to n e samo za Cezara
ve i za n j ega.ll3
M eut,im, im se rimska vojska udaljila, Bastarni su ponovo prodr
li u zemlju Denteleta ela im se osvete to su pozvali Rimljane u p omo .
sije kae da Daan i ive s obe strane Istra (LI, 22, 7: o[ <'ls (f..al<ol) 8rr'ci.iJ-rp6-rEpo:
-rou "Icr-rpou v8fi.ov-raL) i to, pored ostalog, pokazuje da on upotrebljava nazive
>>Daani i Geti kao jednake. Tako i Groag, Crassus, 272, Stein, Legaten, 10.
GtDi'O. Cass. LI,23,3-24,2(M32).
92 Cass. Dio . 24, 3-7; v. kratak sadraj (M 32). Bastarni su pokuali da
izbegnu bitku s Rimljanima, ali ih je Kras na prevaru namamio u nekakav
ibljak i tamo ih razbio. Tada je rimski vojskovoa izvrio podvig kojim se
proslavio : svoj om rukom ubio protivni k og kralja Deldona. Bastarni bee na
razne strane, mnogi od njih ginu u vodama Dunava. Pomen Dunava ovde j e
vaan jer pokazuje da se borba odigrala u blizini ove reke. Kako je ve b ilo
toplo vreme i led na Dunavu se otopio, var vari nisu mogli vie da preu na
onu st ranu, u svoj u zemlju . O borbama s Bastarnima raspravljaju opirno
Patsch, Beitri:ige, 72-73 , i Parvan, Getica, 87-88.
ll:l l bid., 25, 1-2.
1

319

To natera Krasa dz, urno opet krene u rat. Savladavi Bmstarne, >>poto
se ve bio latio ponovo oruja, zaeli da kazni Traane koji su ga napali
kada se Vl!"aao :iz Mezije; a ve se bilo raulo da se oni utvruju i pripremaju za rat. Mee i Serde pobedi u bitkama i pokori ih, ne bez truda,
poto je dao da se zarobljenk.ima o dseku ruke. Sve ostalo, sem zemlje
Odriza, pregazd i opustosi.<<94 Ali to jo nije bio kraj njegove ekspedicije.
POiZvan da pomogne Rolesu, koga je napao drugi getski kralj, Dapiks, on
krenu na sever prema Dunavu i tamo odnese vie pobeda nad Getima.
Izmeu os,t alog osvoj,i utvrenje Genuklu, gde su uvani nimski bojni
znaci koje su Bastarni bili oteli zlosrenom i kukavikom Antoniju Hibridi. >>To je uradio u getskoj zemlji, a to se tie Meza, one mezijske
oblasti koje su ranije b ile pokorene pa su se u meuvremenu pobunile
ponovo osvojie njegovi ofioiri, na Artakije pak i neke druge koji ranije
nisu bili potinjeni niti su sada bili v.oljni da mu priu, pa su se zbog
toga ne samo razmetali od samopouzdanja ve su i druge izazivali na
otporr i pobunu, Z3Jrati sam i njima zagospodm1i neto silom, jer je otpor
b:o prilino jak, a neto i strahom koji je njegov postupak sa zarobljenicima izazivao.<<95
Pokoravanjem slobodoljubivih i gordih Artakija i njihovih suseda
zavrava se, prema Dionu Kasiju, dvogodinje ratovanje Marka Krasa
u Traki}i, Mezij>i i getskoj zemlji. Kada je 29. godine krenuo da zatiti
slepog denteletskog kralja, Kras, sigurno, ni sam nije mogao da zamisli da e njegova ekspedicija uzeti takve razmere. Jedna akcija povlaila
je za sobom drugu i tako je cratoborni, odLuni i suro~i rimski vojskovoda prokrstario uzdu i popreko celim seven1lim delom Balkanskog poluostrva. To je bio pravi osvajaki rat, u kome su potinjene mnoge nove
oblast:i. U zapadni deo Mezije ,r imske legije nisu bile zakro6ile posle Kuriona, a Lukulovi uspes.i u i1stonoj Meziji, ukoUko sru i doveli do sklapanja kakvih >>Saveza<< s mezijskim plemenima, bili su anulirani Hibridinom kobnom delatnou. Jaanje dake drave pod Boirebistom je, u
svakom ~luaju, uklonio i poslednji trag nekog timskog uticaja u prostorrru severno od Balkarn;skih gora. To jasno proizlazi iz onoga to Dion
kae na poetku navedenog odlomka, tj. da Rimljani nisu polagali, pre
Krasova pohoda, neka formalna prava ni na Meziju ni na Tribaliju, i da
je tek prodor Bastarrna u zemlju Dente leta posluio Krasu kao izgovor
za preduzimanje jedne odavno planirane akcije.
Prva s.tvar koja treba da zadri nau panju u vezi sa pokoravanjem
Mezije jeste utvrivanje oblasti u koju je Kras prodro, gonei Bastarne
na poetku svog pohoda. Dionov tekst sadr:ti nekoliko to pografskih indicija na osnovi kojdh se moe ovo pitanje .reiti. Polazna taoka Krasovog
pokreta bila je Denteletika, oblast oko gornjeg toka Strimona.9r, Iz Denteletike Kras ulazi u zemlju koja je u rukopisima Diona Kasi ja zabeleena kao L:cy cnK~, a odatle u Meziju (E.c; r~v Mudioa). Bastarni su se pak
povukli prrema reci Kedru (:rrpcJr; rc.p KE-8pcp 7tOTaf1Q ), neda>
l eko od njenog
ua u Dunav, kako se vidi iz opisa bastarnskog pokolja. Ni oblast
L:eyenK~ ni reka K~opo ; nisu inae poznate. Predloena sru za svaki od
ov:-.i toponima dva reenja. Reku Ktopor; identifikuju svi, s izuzetkom Par''4 Ibid., 25, 4- 5.
Ibid., 27, l.

95
96

320

O poloaju Denteleta v. f epoe, llpoytiBaHHH, I, 74.

vana, s pritokom Dunava G b ricom, koja se kod Ptolemeja pojavljuje kao

i predlau da se kod Diona napie K&f:lpo; umesto Ktopos. 97
Parvan, meutim, smatra da Ksopos t,r eba ispraviti u Ktpf:los ili K&pf:llls
kako se zvala reica koja se uliva u j ezero Mangalia,9s u pontskom primorju, i navodi u prilog svoje. identifikacije injenicu da se za Bastarne
kae da su se vraali u svoju zemlju otKCXOc a.va.xwpofJvt cx~, pa je prema
tome prirodnije pretpostaviti da su se kretali ka istoku, prema uu Dunava, nego prema Srbiji.99 to se tie nepoznate L:cycnK~, jedni smatraju da j e treba ispraviti u L:c-1.crtK~ i identifikovati sa poznijom dtpcxtlly(n L:c-)c/,llnK~, koja se nalazila u istonom delu Balkana, u oblasti iz t~eu gradova Nicopo:lis ad Istrum i Mwrcianopolis.1oo Drugi, opet, pretpostavljaju emendaciju L::::potKiJ, jer se Serdika, zemlja plemena Sera,
n: Jazi upravo n a putu iz Denteletike u Meziju.JOl
Kao to se v:idi, od toga hoemo li prihvatiti jedno ili drugo reenje zavisi da Ii e se prvi sukobi Krasa s Mezima staviti u zapadnu ili
is tonu Meziju. Razlog koji je Parvan naveo za istoni pravac kretanja
Bastarna u bekstvu je prilino jak, ali je teko verovati da su oVli vwrvari prevalili pros,t or od Denteletike do crnomorske o bale da b:i se zaustavili tek kod reke Kebra, blizu Kalat.isa. Sem toga, od ove Teke do Dunava
je daleko, a Dion, kao to smo rekli, pominje davljenje mnogih Bastarna
u vodama Dunava posle poraza ko}i im je Kras naneo.l02 I identifikovanje L:e:ynuo1 sa Seletikom je manje prihvatljivo nego identifikovanje sa
Serdikom, ~err se ne vidi kako bi i zato iz Denteletike Kras doao u daleku Seletiku, dok mu je Serduka bila upravo na putu. U prilog Serd ike
najzad govori i to to je Kras j na povratku proao kroz njihovu oblast
toboe kao kroz zemlju >>prijatelja , ali su ga oni napali, za to im se on
sle dee godine osvetio . Sve u svemu, najverovatnije izgleda da su se Bastarni iz De ntelitike povlaili najkraim putem u pravcu Drunava i da
je Kras, idui za njima, preko Serdike izbio u zapadnu Meziju. Meu
tim, ako se .j prihvati kao tano da su se Bastarni zadrali na reci Cibrici, iz toga ne sledi da se p opri,t e prve Krasove kampanje protiv Meza
Kin~po~,

9 7 P t o l. III, 9, l. Muller, ad Ptol. l.l., ukazuje na kastel Ke ~pov na uu

istomene reke koj i belee Prokopije, Notitia dignitatum i itinerariji; usp. i
Tomaschek, II, 100, i RE III (1899) , 1 820. Identifikaciju reke K eapoc; s Cibricom prihvataju Zippel, 239, Mullenhoff, III, 153, To maschek, I , 51, BoissevaiH,
ad Cass. Dio. Ll, 24, l, Mommsen, R . G. V, 12, Premerstein, Anfange, 149, Stein,
11, pr. 5.
98 Pfirvan, Getica, 86. Muller, ad Ptol. III, W, 3 napominje da se po reci
Ksp~~c; i grad Kallatis ranije zvao Kel'betis.
99 Parvan smatra da je Mucr[<X u koju su Bastarni provalili (-r-Y)v x<X-r' &v-r~rrep<X<; crcpwv) bila istono od Tribala, dakle istono od Iskera. Stoga, ako su
se vraali istim putem, Bastarni su se morali kretati prema istoku. V. nie
str. 324.
100 P t o l., III, ll , 8. Za poloaj ove strategije v. E. Tepo6. lbB. BAH, 17
(1950), 27. Ispravku ~e:Aznx-1) predloio je Mullenhoff, 153, a prihvata je i Tom aschek, l, 86. Ono to pie Zippel, 239: >>das sogenannte Segetike<<, vielleicht
das Land der bei den Triballern wohnenden Dardaner<<, - neshvatljivo je i
ostalo je bez odjeka.

191 Mommsen, R. G. V, 12, pr. l, shvatio je ~e:ye:-rLx-1) kao ime grada i kae:
'"Wenn Dio sagt (51, 23): -r-Y)v ~e:ye:nx-Y)v x<X),OU[Lv~v rrpocrmw~criX't"O XIXL e<; -r-Yjv MucrLaiX ev~1XAE, so kann jene Stadt wohl nur Serdica sein, das heutige Sofia, am
oberen Oescus, der Schli..issel fi..ir das mi:isische Land. Pre e biti da je re o
oblasti; tako Patsch, Beitrage, 71, Stein, Legaten, ll , 3JzaTKo6czca.5t, Me3un, 26.
102 V. napred pr. 92.

21 Djela XXX

321

nalazilo zapadno od ove reke. Takvo miljenje nametnulo se samo zbog

toga to se smatra da je pleme Meza u uem smislu ivelo oko Timoka,1oa
ili izmeu Timoka i Cibrice. to je, kao to emo Vlidet:i u sledeem poglavlju, u osnovi pogreno. Ograniavanju ratnog poprita na jednu tako
usku i zabaenu oblast -protivi se i ono to Dion kazuje o trajanju pohoda. Ratujui rS Mezima Kras se zadrao u Meziji do zime,to! to znai
da je na savlaivanje njihovog otpora upotrebio vie meseci. Dok je
BaSrtarne razbio u jednom sukobu, koji :se pretvorio u verolomni pokolj,
za potinjavanje Meza morao se posluiti i diplomatijom i zast,raivanjem, i silom. Reoi EJt t1tOVW~
Ot'] KO:t E1t tKtvOUvw~ KO.TE<HpE~O:TO, svakako, nisu retorsko preuveliavanje. One nam otkrivaju veliinu i snagu mezijskih plemena.
Ima jo jedan podatak u Dionovom prikazu kojri jasno pokazuje
da su mezijska plemena s kojima je Kras ratovao zahvatala skoro ceo
prostor izmedu planine Balkana i Dunava. 28. godine, vrativi se iz dalekih getskih krajeva, gde se sukobio s DarpigoVlim i z ,i raksovim Getima,1o,;
Kras mora ponovo da pokorava mezijska plemena koja su odrekla pokornost i da potinjava dotle n epokorena. Meu mezijskim plemenima
koja su tada prvri put iskusila snagu 11imskog omja Dion pominje poiimence Artakije,t06 koje sa dsta rs igurnosti lokalizuju u takozvanoj Hemimontani, oko gornjeg toka reke Tunde.l07 Dovesti u sumnju mezijsku pripadnost Artakija moe samo neko ko je a priori ubeen u to da

103 Talm ve Zippel, 239: Mysien ist also nach Dionischen Erzahlung
nur das nordwestlich vom Pass von Sofia gelegene Land, etwa das heutige
Serbien. Ova poslednja odredba smatrana je netanom (usp. Groag, erassus,
276: Mucr[.; nicht das heutige Serbien , jer se Kras ne bi tako udaljio od Bastarna), ali se ostalo na lokalizovanju Krasovih borbi zapadno od eibrice.
Takvom shvatanju najvie je doprineo Premerstein, ija je rasprava Die Anhinge der Provinz Mosien, imala velik uticaj na poznija istraivanja o ovom
pitanju. Po Premertajnovom miljenju (n. d ., str. 149), Ptolemej i Dion Kasije su saglasni u tome da su Mezi iveli zapadno od eibrice, a Tribali izmeu ove reke i Iskera. Dalje na istok stavlja Premertajn Gete. Teritorija Meza
i Tribala zajedno odgovarala je, po njegovom miljenju, ranocarskim civilales Moesiae et Triballiae, odnosno poznocarskoj provinciji Dacia ripensis
(ibid., 147). Patsch, Beitrage, 72, mislio je da je Kras krenuo prema severazapadu u uverenju da su tamo Bastarni. Teko je poverovati takvoj zabludi.
E. Swoboda, Forschungcn am obermosischen Limes, 112, pr. 401 ,, objanjava
Krasovo skretanje prema zapadu kao namernu akciju za obezbeenje zalea.
Tako ve Zippel, 240; usp. i Groag, erassus, 276 (da Bastarni ne uzmaknu na
severozapad), 3JtaTlWBClcast, Me3IDI, 26. I tajn stavlja rimsko-mez'jski rat zapadno od eibrice (Legat en, ll: es f10lgt der Kampf gegen die Moesi, der verheerende Streifzug durch ihr zu beiden Seiten des Timavus (sic!) (Timok)
gelegenes. Land<<.
104 e a s s. D i o. LI, 25, 1: XE.fLWV yrip ~v. Odluujua pobeda nad Bastarnima morala se odigrati u pozno prolee ili rano leto, jer je tog leta, na povratku s Istoka, Oktavijan primio u Korintu getskog kralja Rolesa, koji je
pomogao Krasu i tom prilikom ga nazvao rimskim saveznikom (amicus et
socius populi Romani); cf. Groag, erassus, 285. Pretpostavka da je Kras poslao u Rim one dake zarobljenike koji su se borili na igrama prireenim
povodom Oktavijanomg trijumfa 13-15. avgusta 29 (e a s s. D i o. LI, 22) nije
nimalo sigurna; cf. Groag, n. m.
105 O ovim ratovima v. Patsch, Beitrage, 77-79, Parvan, Getica, 88. i d.
106 e a s s. D i o. LI, 27, l (M 32): Tatu-rot [lEV 8v ri-riXL<; ~rcpot~E, -rwv 38 37) Mucrwv TOU~ [ll:v 8x -rwv XEXELPWflevwv ercotvotcr-r&v-rot~ 3L"h8pwv cXVEX-r~crot-ro, ercl 38 'Ap-rotx[ou<; O(J.Aou~ TB TLVot~ o\)6'<):).6v-rot<; TCOTE o(h'otO rcpocrxwp'ijcrotL o[ e6BAOVTot~ ... otU-r6~ -r'ercEcr-rpci-e ;;u cr E. . .
101 Tomaschek I, 50; id. RE Ill (1899), l 304.

322

je ime Meza oduvek bilo ogranieno na usku oblast kodu im daje Ptolemej,l OS Tekst Dionov je, meutim, potpuno jasan i ne doputa kolebanja: kada je zavrio ratovanje s Getima, Kras se okrenuo Mezima; poko ravanj e onih koji su se u meuvremenu odmetnuli (rou~ }lEV . . . 8:n:avw:n: {v m~) prepustio je svojim oficirima, a na ,\.rtakije i druge (E:n:t 81::
'r\p t:CIXl OU~ aAAOU~ TE nva;) oborio se sam. Veznici p.i>v i oi: povezuju
oba dela reenice UZ glavni objekat rci1v oi:: o~ Mudciv.
Gde su se nalazila plemena koja su se bila pobunila i koja su Krasovi oficiri umirili? Pretpostavimo da je re o plemenima na krajnjem
zapa du mezijske teritorrije, plemeni1na izmeu Timoka i Cibrice. Treba
sam o pogledati na mapu pa videti koliko je ova mezijska oblast u uem
smislU<< udaljena od poprita rata 28. godine. Teko je verovati da bi se
Kras 29. godine zadovoljio polmravanjem te malene i zabaene zemlje a
zatim se upusDio u daleku ekspediciju na granici Skitije a da nije preth odno pomer,i o na centralnom i najvanijem delu granicu rimske vlasti do Dunava. To je utoliko manje verovatno to je on i prve i druge
godine krenuo u rat iz Denteletike pa se ne vidi zato bi zaobiao upravo
onaj mez,ijski kraj koji mru je, tako rei, bio na putu.
Uostalom, krajnji rezultat dvogodinjeg rata }e prilino siguran
i n iko ga ne osporava: !(,ras je potinio rimskoj vlasti celu dananju severnu Bugarsku 1i Dobrudu. Neslaganje postoji samo oko toga ta se u
toj prostranoj oblasti naziva Mezijom. Premertajn, Pa i c:Lrug,i naunici
koj i smatraju da je ime Meza prvobitno bilo ogranieno na podruje
Timok-Oib[)ica pripisuju sve zemlje istono od Iskera Getima.lOD Kada
Dion Kasije kae da su Bastarni najpre upali u Meziju, a odatle u tribal
sku zemlju i DaJrdaniju, on upotrebljava, po njihovom miljenju, naziv
Mucr (a u smislu poznije provincije Mezije,no jer Bastarni prelaze preko
Dunava istono od Iskera. Prema tome shvatanju, Kras je 29. godine ratovao zapadno od Ciba:-ice s Mezima i Bastarnima, a sledee godine na
istoku s Getima i, na kraju kampanje, ponovo s Mezima (zapadno od Cibrice ?) i s Artakrij,i ma i drugim plemenima. Oigledno je ela ogrania
vanje imena Meza na krajeve izmeu Timoka i Cibrica dovodi do toga
da prost;r ana oblas1t od Cibrice do Artakija ostaje nekako izvan okvira
r 8Jtnih operacija. Pa je pretpostavio ela je pod utiskom nepobeelivosti
r imskog oruja 28. godine dolo do potinjavanja mnogih plemena bez
borbi, ali on pri tome ne misli na n1cezijska plemena, ve na Dardance,
Tribale i crnomorske gradove.lll Njegova pretpostavka nalazi donekle
108 Prema Pau, Beitrage, 80, pr. 2, protiv uobiajenog shvatanja da su
Artakiji mezijsko pleme goV'ori ausser der Lage ihrer Wohnsitze, dass sich
im J. 29 nahezu alle Moser gefi.igt hatten (upuuje se na Cass. Dion, LI, 27,, l;
v. napred pr. 95), die Artakier dagegen noch vollig frei und ein viel zu bedeutender Stamm waren, ais dass sie etwa unter den n&w of.lywv verstanden
werden konnten<< .
1o9 V. napred pr. 103.
110 Patsch, Beitrage, 71, pr. 1: Hier bei Dio, LI, 23, 3, nicht ethnisch gemeint, sondern im Sinne der spateren Provinz Mosien: -r:~v -re: MucrlC<v -r:~v xC<-r:'-

&vnnepac; cr<pwv.''
111 Patsch, Beitrage, 80. i d.: >>da.zu kam aber sicherlioh naoh ene Reihe
unter dem Eindruck der Unwiderstehlichkeit der rbmischen Waf.fen erfolgter
unblutiger Unterwerfungen und Anschliisse,. wie der Dardaner (zwischen Makedonien und den Mosern), der Triballer (an der Donau zwischen den Moseru
und Geten) und der griechischen Ktistenstadte am PontuS<<. Gr oag, Crassus,
278, stavlja pokorenje Tribala u prvu godinu Krasovog rata.

21"

323

potvrde u samom Dionovom tekstu, gde stoji, kao .to smo videli, da je
Kras zagospodario . (Artakijci.ma i ostalima) neto silom . .. , a neto i
strahom, koji je njegov postupak sa zarobljenicima izazivao. Ali se ona
teko moe primeniti na celu oblast i:zJmeu Cibdce i Artakija. Meni se
ini da je i Dionovo izlaganje o Krasovom ratu razumlji vije ako se imenu Meza da ono ilre znaenje koje se namee, kao to smo videli, i u
interp~etacijri podataka o Lukulovom i I-Iibridinom pohodu.
Na alost, do potpune jasnoe nemogue je doi. Teritorijalno razgranienje Meza i Tribala u ovo vreme, 6injenica da se o potinjavanju
Tribala ne govori u ve:z;i s K1rasov.im pohodom 's tavljaju n as pred nerazreive tekoe.112 Isto tako ostaje prilino zagonetna formulacija ex
Thraecia et Geteis u trijumfalnim aktima, sa preutkivanjem Bastarna
i Meza, kojima u ovom ratu pripada znaajnije mesto nego to su ga imall Traani i Geti.113 N:iko, koliko mi je poznato, nije se zapitao zato Kras
nije trijumfovao nad Bastarnima i Mezima? ini mi se da jedno svedoanstvo dokumentarnog karaktera kao to je ovo zasluuje svu panju.
Ono u sebi, svakako, krije jednu stranu istine. Ne znamo kako je glasila
odluka senata o odobrenju trijumfa Krasu koja je doneta krajem 29. godine. Tada Kras jo nije bio zaratio na Gete, a njegova pobeda nad Bastarnima predstavljala je, svakako, glavni dogaaj njegove ekspedicije.
Moda je upravo nesvakidanji njegov uspeh, koji mu je davao prava na
poasti koje su mogle da okrnje Oktavijanov autoritet, i spor ko,j i je Olk:o
toga izbio razlog to se 27. godine, kada je trijumf proslavljen, prelo
utke preko pobede nad BastaJrnima. Razlog takve vrste, meutim, nije
pos:tojao za preutil:\Jivanje pobede nad Mezima. Niti ini mi se moe biti
rei o preutkivanju. Mislim da je u stvari ime Geta obuhvatalo i Meze i
da je zato bilo dovoljno da se kae e Geteis.H4 U ve2li s tim nije, moda,
bez interesa primetiti da nam je poznato mnogo getskih kraljeva iz tog
v.remena, a nijedan me2lijski.115 I to navodi na mi:sao koju smo ve ranije
izrekli, da je naziv Mucria bio pre geografskog nego etnikog ili politi
kog karaktera.116
112 Naravno, treba videti obinu greku u onome to kae E. Sehmsdorf,
D.'e Germanen in den Balkan!andern, str. 28: >>Diese >>Moser konnen nur die
keltischen Triballer sein.<< Prema Zipelu, Bastami i prvi i drugi put prodiru
preko tribalske zemlje u Denteletiku. Oekivali bismo d a ih Kras tamo napadne i da, u vezi s tim, Tribali ili sami od sebe priu ili budu pokoreni. I
Groag, Crassus, 276, kad kae da se pod Mucrla ~ xa-r'&:vmrllpot<; mpwv podrazumeva >>der Westen des spateren Untennosien<< pretpostavlja prolaz Bastarna
kroz tribalsku zemlju.. Nije, meutim, sve jasno u ovoj konstrukciji, jer ako
se Tribali stave u zapadni deo poznije Donje Mezije, gde su doista posvedoeni, onda je Mucr(cx morala biti istonije.
113 Pasti triumph. a . 27 (M 31). Usp. napred tekst uz nap. 89.
114 Parvan, Getica, 90, misli da su Mezi obuhvaeni pod po jmom Traana. On primeuje da Mezi nisu predstavljali jednu jedinstvenu snagu dobro etnografski determinisanu<<, ve su bili m eavina getsko-traka, a smatrani su bliim Traanima nego Getima. Ovo poslednje nije tano; i sam Parvan
ukazuje na elemente koji otkrivaju >>dako poreklo stanovnitva s ove strane
Dunava<< (toponim Utus u Meziji i Utidava u Dakiji; v. Tomaschek, ll, 94).
115 Sem Rolesa, rimskog socius et amicus, koji je pomagao Krasu, pominju se juno od Dunava Dapiks i Zirakses. Nema elemenata za utvrivanje
oblasti gde su se nalazila njihova kraljevstva. Moda je Roles bio vladar nad
jednim delom Mezije.
116 V. napred str. 315.

324

Pod zaglavlj em Bellum Moesicum Flor nam je od svakako opirnog Livijevog izvetaja o Krasovom ratu sauvao samo je dnu anegdotu.
Ona pokazuje goQ"do slobodoljublje primitivnih naroda i nadmenost s kojom su Rimljani na njih gledali. Grozno je re-i<<, kae Flor, koliko su
Mezi b ili divlji, koliko surovi, ,koliko varvari nad varvadma. Jedan njihov poglavica, pre bitke, dade znak da se stiaju i upita: Ko ste vi?
Odgovorie mu: Rimljani, gospodari svetr~. A on e na to: >>To ete biti
ako nas pobedite! Marko Kras prihvati izazov. A oni smesta zaklae
konja ispr ed bojnog reda i zavetovae se da e utQ"obama ubijenih voa
poasti ti .j bogove i sebe. Rekao bih da su to bogovi uli: jer ni znak
bojnih truba oni niiSu mogli izdrati. Ne malo straha zadao je varvarima
centurio11 Komidije svojim pril>ino varvarskim i budalastlim, ali kod
takvih ljudi efikasnim trikom: on je, naime, nosei na whu kaoige malo
ognj ite, koje se pokretalo sa svak,i m pokretom tela, razbacivao oko sebe
plamen kao da mu se glava upalila. Poetak ove pliie sauvan je skoro
doslovce i kod Joo:danisa . .Nedostaje podatak o zakletv1i i o centurionu.l17
Nemogue je utvrditi na kom mestu svog izlaganja je Livije mogao
da ispria epizodu koja je tako impreSiionirala njegove epitomatore da
su nju jedinu, kao neki simbol celog rata, sauvaLi od zaborava. Flor,
kao to smo videli, stavlja ovu anegdotu pod zaglavlje Mezijski rat i
govori u njoj iZiriito o Mez,i ma. Ima, meutim, naun~ka koji misle da
divljaci o kojima je re mogu pre biti Bastarni nego Mezi. Kao razlog za
takvo miljenje navedena je injenica da je l'tvovanje konja bilo germanski obiaj.11 s Gardhauzen je Florovu pniou doveo u vezu s povlae
njem Bastarna prilikom prvog prodora rimskih legija u Merziju 29. godine, ali je Groag odbacio ovu pretpostavku jer su Bastarni, kako je s pravom naglastio, tom prilikom poeli da bee na sam glas o pribliavanju
Rimljana te nije ni dolo do postrojavanja pa:-otivnikih snaga za bitku.119
Povezivanje dogaaja o kome govori Flor s Bas,t arnima je malo verovatno zbog toga to su antiki pisci uvek dobro razlikovali Bastarne od
Meza i Geta. ak ako se uzme da !izraz Mezi kod Flora nema jasno
etnik o znaenje, ve obeleava stanovnike onog podruja koje je docnije obuhvatala prov,i ncija Mezija - to nije nimalo sigurno jer je Flor,
verovatno, upotrebio izraz koji je naao kod Livija - Bastarni se opet
ne m ogu uzeti u obzk, jer su oni u Mezijli bili na prolazu, a ne stalno
nastanjeni.
Postoje i dmgi pokuaji da se identifikuje mezijsko pleme koje je
ovekoveilo svoju borbu za nezavisnost prkosnim izazovom dobaenrim
rimskom vojskovoi. Groag je miljenja da je anegdota uzeta iz prikaza
sukoba Rimljana s getskim kraljem Dapigo m. Ova bi pretpostavka bila
prihvatljiva kad bismo znal1i da se sukob odigrao u blizini Rema (na toj
planini se, prema Groagu, nalazi peina Ke:kis u kojru je Kras zazidao
preb egle Gete), jer bi samo u tom sluaju Get,i mogli da budu obuhvae
ni pod pojmom Mezije. Meutim , Pa1rvan lokalizuje sukob sa Dapigom
Flor. II, 26 (M 34); Jord. Rom. 245 (M 35) .
E. S ehmsdorf, Die Germanen in den Balkanlandern bis zum Auftreten der Goten, Leipzig, 1899, 30. B. Kacarov, Beitrage zur Kulturgeschichte der
Thraker, Sarajevo, 1916, 47. i nap. 2, ne smatra da je prinoenje konja na rtvu b ilo tue Traanima, iako, izgleda, nije znao da n avede drugi primer sem
onog iz nae anegdote. Usp. i Fluss, Moesia, 2 393, koji se slae s Kacarovim.
119 Gardthausen, Augustus Il, 662; Groag, Crassus, 276.
117

11 "

325

u severnu Dobrudu.12o Pa, s druge strane, smatra da Florova epizoda

najbolje odgovara gordoj udi piemena A:rtakija (lm1e, uzgred reeno, on
ne :rauna u Meze).121 On je prevideo da se u prii sukob zavrava alosnim bekstvom domorodaca, dok znamo, po Dionu Kasiju, da su Artakiji
pruili V'do uporan i jak otpor. Kao to vidimo, nedostaju elementi za
.i dentifikovanje plemena koje j e, i81ko poraena, ostavilo za sobom tako
lep i trajan pomen. Nemamo razloga, meutim, da smatramo da to nije
bilo meZJijsko pleme.
U Florovom izlaganju naglaJSak je stavljen ne na ono to nama
izgleda najlepe, na slobodoljrubivi prkos Meza, ve' na njiho:vo divljatvo i sViirepos1.122 Rimljani su se grozili obiaja naroda na koje su naili u severoistonom Balkanu. Za nas, koji znamo da j e jedenje ubijenog neprijatelja mag.i jski ritual, koji ne podlee etikom sudu, ti obiaji
su samo svedoanstva niskog kulturnog stupnja na kome su se nalazili
ovi narodi. Sasvim je druge prirode bila svirepost kojom sru Rimljani,
gospodari sveta, nosioci klasine civti.lizacije, lomil:i otpor t ih divljaka.
Kada su Medi i Serdi napali Marka Krasa, krajem 29. godline, kada je
na povratku iz Makedonije prolazio kroz njihovu zemlju, rimski vojskovoa posluio se najgroznijim sredstvom da bi spreio irenje antirimskih akcija: naredio je da se zarobljenicima odseku ruke do cr:-amena i
pustio ih da se tako vuku po svetu kao opomena svakome ko hi pomislio da se pobuni.t23 Nad Mezima je takoe primenjena ova efikasna
mera. Strah koji je njegov postupak sa zarobljenicima izazvao olakao
je FCrasov zadatak.124 Otpor Meza slomljen je zauvek. Borba je bila isuvie nemvnoprravna. etiri do pet legija, koje je Kras stav.i o u igru u
ovom mtu,t25 predstavljale su u r ukama dobrog vojskovoe, tako :rei,
nepobedivu snagu. to se pri tome morao sluiti i raznim lukm'stvima i
svirepim merrama, to samo pokazuje kako su oajniki varvari branili
svoju slobodu. J er se za Meze ne moe rei da su bili ratoboran narod
i da su Rimljane izazvali protiv sebe. Ne pominju se, bar ne pod svojim
imenom, ni u jednom agresivnom pohodu.
Posle 28. godine n e ujemo vie ni o kakvim ratovima s Mezima.
Ni u kritinim godinama velikog dalmat!sko-panonskog rata 6-9. godine kada se cela Ilirija digla na noge, nije dolo u Meziji ni do kakvih
pokreta. Pokmenje Meza od strane Marka Krasa bilo je definitivno. U
jednom govoru odranom 27. godine Avgust je mogao da se pohvali da
je osvojio Meziju.t26
Meutim, provincija Mezija se ne. pominje za Avgustove vladavine.
Nje n ema meu provincijama koje sru 13. januara 27. podeljene izmeu
princepsa i senata. - to uostalom i nije udnovato, jerr je Kras trijumGroag, n. m.; Parvan, Getica, 89.
Patsch, Beitrage, 78, nap. l.
122 O svireposti Traana sauvano nam je kod antikih pisaca, od Herodota i Tukidida do savremenika rimskih osvajanja, mnogo primera; usp.
Kacarov, n. d., 101. i d .
l 23 D i o. e a s s LI, 25, 5: Kcd cr<p<ov M(l(l~ou~ fl E'I X(l(t L:Ep~ou~ flclX(l( ~~ TE X(l(T(l(120

xpcnwv, xd TtX~ xdp(l(c; TW'I &:A~crXOIJ.S'I(O'I omOTSfl'I<U'I, oux &rr6vco~ [LEV, EXE~PW<J(l(TO ~'o\iv.
l 24
a s s. D i o LI, 27, l: K()( l cr<p(l(~ TtX fi.l:v ~[~ .. . TtX ~E: }(()(t <p o ~<p TW'I &:A~crxo
fi.ev<ov rrpocr'Y)ycl:yno.

t25
t 2a

326

Ritterling, RE, XII (1924). l 220-1 221.

e a s s. D i o. LIII, 7, l (M 36).

fovao tek 4. jula iste godine - niti se o njoj ita govori u Avgustovim
Res Gestae. Prvi njen pomen odnosi se na 15. godinu, prvu godinu T~beri
jeve vladavine;t27 mlai je, dakle, za skoro pola veka od pada Meza pod
rimsku vlast. ta je bilo s Mezijom u tom meuvremenu? Kada je stvo
rena provincija? Na ovaj zamreni, ili tanije, nerazmrsivi pr-oblem vremena i naina organizovanja rimske vlasti u Mezi}i upotrebljeno je mnogo napora i otroumlja a da se nije dolo do jednog opteprihvaenog
reenja. Dovoljno e biti da kaemo da su kao godine kada je uprava nad
Mezijom odvojena od Makedonije predloene: 27 (Riterling), 15 (Cipel i
Pa), 13-11 (Momzen, Desau) , l. pre n.e. 6. n.e. (Premertajn, Flus,
Sajm, tajn), 9-12. n.e. (Filov, Rau), pri emu definitivno organizovanje
provincije mnogi stavljaju u poetak Tiberijeve vlade.t~'
Vrlo znaajno mesto dato je u svim ov1m kombinacijama Apijanovoj tvrdnji da Mezi nisu bili podvrgnuti plaanju tributa ni za Avgus tove vlade i da ih je potinio (urriJX6TJaav) Tiberije, koji je posle Avgusta postao rimski car ,129 Re tJm)xGIJcrav, koja se u prvoj reenici javlja
s odredbom f'c; cp(Jpov, tumai se rrazli.ito. Ona moe da znai da su Mezi
bili podvrgnuti porezu, isto kao i u prvoj reenici, ali i da su bili pokoreni . Naravno, niko ne misli da su Mezi bili pokoreni za Tiberijeve
vlade, iako Ap~jan, u istom tetk stu, neto d alje to izriito kae: Muaouc;...
T tW::ptac; e:~ )cc. Kare~ TI1v J.16vapxov f: oucricr.v. Greku je, ini mi se, najbolje
objasnio Dobija.I30 U autobiografiji Avgustovoj , koja nm je, kako je poznato, bila glavni izvor za ilirsku istoriju pred kraj republike, Apijan
nije naao niMa o Mezima. Otuda je zakljuio da oni nisu bili primorau,i da plaaju dabine za Avgusta, ve tek za Tiberrija. A to je Tiberiju
pripisao osvajanje Mezi}e, to je mogao da uini samo zabunom, znajui
za Tiberijeve ratove na donjem Podunavlju 15. godine pre n.e. Meutim,
veina naunika polae mnogo na Apijanov iskaz jer smatra da je on
kao carski finansijski inovnik mogao da zna kada je Mezija podvil'gnuta porezu. Pri tome se zaboa.avlja da Apijan sam priznaje da nije u svojim izvorima naao nita o nekim ratovima s Mezima po.s le Lukula i da
on ni jednom reju ne pominje Krarsov pohod, za 6ije postojanje, oi127 T a e. ann. 1, 80: Prorogatur Poppaeo Sabino provincia Moesia, additis
Achaia ac Macedonia.
128 Ritterling, RE XII (1924), 1219; Zumpt, II, 253. i d.; Zippel, 245. i
d.; Patsch, Beitrage, 85. i d., 126 i d.; Mommsen, R. G. V. 13, pr. l ; Dessau,
Gesch. d. Rom. Kaiserzeit, I, 395; Marquardt, Staatsverw. I, 302; Premerstein,
Amfange, 162; Fluss, Moes.ia. 2371-75. i 2387-88; Syme, Lentulus and the
Origin of Moesia, JRS, 24 (1934) , 122 sq., 130 sq.; Stein, Legaten, 16 sq.; B.
Filow, Die Legionen der Pro-vinz Moesia, Klio, Beiheft, 1906, 2; R. Rau, Zur
Geschichte des pannonisch- dalmatischen Krieges der Jahre 6-9 n. Cbr., Klio,
19 (1924), 320. 3/taixoecKaR, Me3Hrr, 44. i d., doputa da je organizovanje provincije moglo biti oko 15. godine, ali smatra da nema mogunosti da se to
utvrdi.
129 A p p. Ill. 30 (M 37) .
13o Dobia, 225. i pr. 20.
131 Marquardt, Staatsverwalt. I, 302, pr. 6, takoe vrlo kategoriki kae
da je Apijanov podatak pogrean i navodi sve razloge zbog kojih se osvajanje Mezije ne moe pripisati Tiberiju. Pokuaj da sc Apijanu da za pravo
na taj nain to e se pretpostaviti da je Tiberije pokorio Meze, ali ne za
svoje, ve za Avgustove vlade, nemogu je ve zbog toga to Apijan sam na
kraju poglavlja ponavlja da je Lukul kao republikanski vojskovoa udario na
Meze, a da ih je Tiberije kao car, osvojio: xcxt Mucro)~ As0xon6~ " E "0 o~fLCJl

<npcxnjyC>v bropcxfLE xcxt TL('>EpLo~ d).E xcxTtt T-Yjv [L6vcxpxov i- t;oucrlo:v.

327

gledno, nije znao. Jer iako u zima 30. godinu (osvajanje Egipta) kao kraj
republikanskog daha i do nju hronoloku granicu za izlaganje u p!rVom
delu knjige, u kome su dogaaji rasporeeni po narodima,1:~2 on ne bi
mogao da kae da je Tiber!ije osvojio Meziju da je znao za rat 29-28.
godine. Avgust nije imao ra:z;loga da u svojim Hypomnemata pie o Krasu, koga je, kao Mo smo 've rekli, posle 27. godine progutao mrak, i prema tome, ako piuri svoju Illyrike Apijan nije posegnuo za drug~m izvorom, znaajni i uspeni Krasov.i ratovi moraE su mu ostati nepoznati.
Apiijanov podatak iskomplikovao je problem jo i time to se, u
vezi s njegovom tvrdnjom, postavilo pitanje ta treba uzeti kao osnivanje provincije.m Ako je MeZJija tek 15. godine n.e. ukljuena u ri mski
finansijski sistem, ona je mogla i, svakako, morala ~ranij e biti !izdvojena
kao vojno-administrativna jedinica. Tako su i ponikli svi orui da tumi koje
smo napred nabrojali kada su , po miljenju raznih naunika, m akedonske legije stavljene pod komandu posebnog carskog leg::ita. Meutim,
komandovanje vojruim snagama je jedno, a upravljanje po korenim oblastima drugo. Ukoliko n:isu uvedeni rimski administrat ivni o rgani, morali
bismo pretpostaviti da su zadrani u - n azovimo to tako - vazalnom odnosu domae plemenske stareine. Takvu je pretpostavku izrazio svojevremeno Momzen, odbijaj ui kao nemogue miljenje nekih naunika da
je Mezija posle Krasovog pohoda ula u sastav provrincije Ili.rika.J 34 Izvesni delovi Mezije, na primer, oblast vernog rimskog saveznika Rolesa,
ostali su, svakako, u tom poluzavisnom poloaju. Ali je to teko dopustiti
za ona plemena koja su ognjem i maem potinjena. Tako, bez obzira na
datum koji e se usvoji ti za stvaranje vojne komande u Mezijri, problem
njenog ureenja ostaje potpuno n ejasan . Jedno je sigurrno, da 28. godina
obeleava kraj nezavisnosti m ezijskih plemena i, p rema tome, kraj njih ove politike istorije.
IV. TERITORIJA
U prethodnom poglavlju, obraujui rimsko-mezijske ratove, imali
smo u vie mahova prilike da govorimo o tome gde su iveli Mezi. Videli
smo koliko ima nesigurnosti u interpretiranju pojedinih istorijskih podataka i kako se razlikuju miljenja naunika u pogledu lokalizovanja
vojnih operacija. Problem, meutim , nije t ime isorpen. Postoje, za utvrivanje teritorije Meza, i svedoanstva geografa iz rimskog vremena pa
je potrebno da se ovim problemom i posebno pozabavimo.
U doba rimskog carstva ime Meza vezano je za severoistoni deo
provincije Gornje Mezije. Prema Ptolemeju, koji nam daje, kao to je
pozn ato; stanje na poetku II veka n.e., U prov1nciji Gornjoj Merziji ive
Trikornenzi prema Dalmaciji, Mezi prema reoi Kijabru, Pikenzi izmeu
nj.ih, a Dardanci prem a Makedoniji.135 Obla:st Meza je, kao to se vidi,
App. Ill. 30 (M 37) .
Iawo je Tacitqv podatak {v. napred, pr. 127) koji se oqnosi na 15. godinu n.e. najstariji pomen provinCije Mezije,iZnjega n e samo da n e sledi da
je ova provincija organizovana tek 15. godine ve;. naprotiv; glagol proroga~
tur pokazuje da je provincija te godine postojala. Da .je bila re o novom
namesnikom poloaju, Tacit bi se drukije izrazio.

134 Mommsen, R. G. V, 13 , pr. l. Up., meut'm , kpp. III. 29 (M 18).

t a5 P to l. III, 9, 2 (M 48).
1s2

l:l3

328

vrlo ogran:cena. Time to je izmeu njih i Trikornenza stavio Pikenze,

Ptoiernej je odredio zapadnu granicu Meza; jer su Pikenzi, oigledno, iveli oko r ek e Peka (Pincum) . Istonu njihovu granicu (:inci Kijabros, koji
jf' ujedno i provincijska granica s obzirom na to da su zapadni deo Donje
Jvlezije, p r ema Dunavu, zauzimali TribaJj.t:Jr; Racija,riju na Dunavu Ptolem ej ob eleava kao mezijski grac1.1 37
Ptolemej je imao, svakako zbog toga to daje tako preoizne podatk e, presudan uticaj na shvatanja modernih naunika o teritoriji Meza.
Svesno ili nesvesno, stanje koje on daje za doba carstva prenosi se u ran i ja vremena tako da mnogi naunici, i kad govore o rimskim osvajanjilokalizuju Meze jednostavno >>oko Timoka.l38 Ovakvo suavanje ter itori je Meza ne samo da oteava, kao to smo videli, interpretaciju pojedinih istorijskih podataka ve ini neshvatljivom injenicu da je po
n iima n azvana provincija koja se prost,irala od Ma1rg;t.1ma do Crnog mora.
J~r je p rirodno pretpostavit,i da je pleme koje je dalo ime pwvinciji bilo
vci iko i znaajno, najznaajnije u oblasti za koju je vezano obrazovanje
rimske administrativne jed:inice.l39
Nije teko pokazati da je ograniavanje Meza u vtreme rimskog
osvajanja na oblast oko Timoka pogreno. Tee je utvrditi taan obim
n jihovog p:rostiranja. Ohratiemo se ponovo Dionu Kasiju, koji na h-aju
svog opirnog izlaganja o Krasovom ratu daje jedno objanjenje koje je
od izvanredne vanosti za problem koji nas interesuje. To se desilo
p re m nogo vreniena, kae na pisac, a ja to izlaem onako kako sam naao d a je zapisano, u svakom pogledu, pa i u pogledu imena. Jer, nekada
su Mezi i Geti zauzimali ceo prostor izmeu Hema i Istra, ali su vremenom neki od njih promenili ,imena, a zatim se desilo i to da su pod imenom Mezije obuhvaene i sve one zemlje severno od Dalmacije, Makedonije i Trakije koje Sava, ulivajui se u Dunav, odvaja od Panonije. U tim
k r a jevima ive i druga plemena, a i oni koji su se nekad zvali Tribali,
kao i Dardanci, koji se i danas tako zovu.Ho
Bolje svedoanstvo ne bismo mogli poeleti. U njemu je dato stan je u vreme Dimskog osvajanja i promene koje je ime Mezije doivelo.
injenica da je Kas,ije Dion naao za potrebno da uini ovu napomenu

ma,

str. 53.
Ptol. III, 9, 3 (M 49) .
1 38 Patsch, Beitrage, 35: die Moser, die beiderseits des Timok sasse11;
71: im Gebiete der beiderseits des Timacus sesshaften Moser<<; A. Stein, Le~
gaten, ll: durch ihr zu beiden Seiten des Timavus (Timok) gelegenes Land<<;
Prernerstein, Anfange,, 147, smatra da su civitates Moesiae et Triballiae, posvedoene u ranocarsko doba, zauzimale teritoriju docnije provincije Dakije Ripensis, pri emu su Tribali imali istoni deo uz reku Oescus, a Mezi zapadni
oko Timoka, usp. i njegovu kartu na str.. 146. Zippel 166, sumnja da je ime
Mezije u vreme rimskog osvajanja obuhvatalo severni deo dananje Bugarske.
m Sasvim pravilno primeuje Tomaschek, I, 49: das eroberte Land
(wurde) als romische Provinz eingerichtet und erhielt den Namen Moesia,
weil d;e Moesen darin den bedeutendsten und culturfahigsten Stamm ausmachten. Uopte, ono to on kae o Mezima, u srazmerno kratkom odeljku
koji im posveuje u svojoj knjizi o Traanima, predstavlja sutinu onoga to
se zna o njima. Na njegove poglede na pmstiranje Meza u vreme rimskog
osvajanja vratiemo se nie.
140 D i o. Cass. Ll, 27, 2 (M 39). Skoro doslovce prepisao je ovaj pasus
Z onara, X, 32 (M 40).
13 6

O Trikornenzima v. str. 283, 290; o Tribalima -

13 7

329

reita

je sama po sebi. Pojam Meza bio je u njegovo vreme drukiji nego

u vremenu o kome pie. Tada su Mezi zajedno s Getima zahvatali celu
oblast izmeu planci.n e Balkana i Dunava. Doonije dolaz-i, s jedne strane,
do suavanja, s druge, do proirivanja pojma Mezije. Neka plemena ona koja su, po Dionu, promenila imena- pojavljuju se pod sopstvenim
imenom, a ime Meza .zadrava, k ako se v~di iz Ptolemeja, najzapadnij a
grupa mezijskog stanovnitva. IstCNremeno, meutim, obrazovanjem provci.ncije Mezije ime Meza prenosi se i na oblasti gde nije bilo Meza: .!'viezija obuhvata i oblast u kojoj su nekada iveli Tribali i oblast Dardanaca.
Objanjenje koje Dion Kasi je daje u' vezi s imenima ne smerno gubiti iz vida kada interpretd.ramo ostala mesta u njegovom tekstu na
kojima se govoni o Mezima i Meziji ako ne elimo da iskrivimo njegovu
misao. Ovde imamo u wdu naroito ono mesto na kome se pominje pleme Artakija kao jedno od mezijskih plemena koja je Marko Kras pokorio na kraju druge godine ratovanja.l41 Ovo je mesto znaajno jer dopunjuje i potViruje ono to je napred reeno. Pleme Artakija lokalizovano je sa mnogo sigun1osti na obronke istonog dela planine Balkana i
ako pnihvattimo kao tano ono to nedvosmisleno sledi iz Dionova teksta, da su nruime Artakiji bili mezijsko pleme, dobijamo jednu sigUJrnu
taku na mezijskoj teritoriji koja je mnogo b1ia uu Dunava nego
Tim oku.
Dion Kasci.je nije jedini antiki pisac koji Meze lokalizuje na irokom prostoru izmeu Balkana i Dunava. lako manje jasno, to isto
moemo nai i kod Strabona: Iza zemlje Skordiska nalazi se du Dunava zemlja Tribala i Meza, o kojima smo ve(: govorili, i movare takozvane
Male Skitije s ove strane Istrr a; [ o njima je bilo re.i. Ovi narodi ive,
isto kao i Krobizi i takozvani Trogloditi, dalje u oblasti oko Kalatisa,
Torna i Istri je. Zatim dol ~ ze Oilli koji ive oko Rema i dalje od njega
sve do Ponta, Korali, Besi, i neki deLovi Meda i Denteleta.H2 Kao to se
vidi, Strabon nabraja plemena najpre sa zapada prema istoku du Dunava, a zat[m u suprotnom pravcu du planine Rema. U ravnici izmeu
Rema i Dunava, sem Tribala i Meza, ne pominje nijedno pleme sve do
takozvane Male Ski:t ije, dananje Dobrude. Razlikuje se dakle od Diona
Kasija po tome to izostavlja Gete. Ali, on to iru samo na ovom mestu,
jer, kao to smo Vlideli na poetku ovog odeljka, govorei o Geti ma on
kae da su ih Grci smatrali Traanima i da su oni iveli s obeju strana
Istra, i oni i Mezi, koji su isto talm. Traani.HS
Utv.rivanje ter!itonije Meza oteano je nejasnoom koja postoji o
njihovoj vez.i s Getima. Odnos Meza i Geta zamraen je time to se u
141 D i o. e a s s. LI, 27, l, (M 32): TWV ?l ll~ Mucr&v TOU~ [LEV Ex. TWV XEX,S:Lpm[J.Svmv btocvoccrTIXvTa~ llL'tT~pwv &.vEXT~crocTo, 8rrt ll 'A pTocxlou~ &nou~ TS TLvoc~ otl6'&:A6vToc<;; 1t0TS otlT'ocu 1tp:lcrx.mp~crOCL o! E:eO.OVTOCt; ... OCUTOt; T'&rrccrTprXTEUcrE. Ve sama
reenina konstrukcija sa [J.8v i ?liJ pokazuje da se Artakiji moraju shvatiti
lmo deo Meza. Stoga se teko moe prihvatiti razlog koji je protiv toga naveo
Pa:tsch. Beitrage, 80, nap. 2, v. napred 323. Tomaschek, I . 50, ubraja, naravno
Artak'je u Meze i lokalizuje ih u planinskoj oblasti izmeu gradova Nicopolis
ad Istrum i Cabyle. Ne znam koga on citira kad kae ... die 'ApTrXXLOL, eine
uralte Abteilung der moesischen Nation, mit deren Unterwerfung M. Crassus
den Krieg beschloss .. .
1 4~ S tr. VII, 3, 12 (M 42).
143 S tr.
VII, 3, 2 (M 2).

330

poznije vreme svi stanovnici provincije Mezije nazivaju Mezima i to se,

s druge strane, i Daani vrlo esto zovu Getima. Tako Dion Kasije kae
ela Daani ive na obema stranama Dunava i da oni koji stanuju s ove
strane, prenn zemlji Tribala, ulaze u sklop provincije Mezije i njih zovu
svi Mezima, sem njihovih najbliih suseda, dok se oni preko Dunava
nazivaj u Daanima, bilo da su Geti ili Traani iz akog roda, koji je
nekada nasdio i obla st Rodopa.HJ Na drugom mestu on objanjava
za to Daane zove Daanima (zato to oni sebe tako zovu ,j to ih Rimljani tako nazivaju), iako zna da ih neki Grci nazivaju Getima, s pravom
ili ne. On sam zna Gete koj:i ive preko Hema, du Istra.145 Prema Strabonu, >> Daani i Geti govorili su isti jezik (6p.6y}__wrrot o'c : criv), a kod
Grka su Geti bili poznati najvie po tome to su stalno prelazili s jedne
obale Dunava na drugu i meali se s Mezima.H6 Kod nekih pisaca pojam
Mezije je iri i obuhvata i Gete,l47 kod drugih t"! se dva pojma izjednau
ju. U Diona Hrisostoma, na primer, itamo da je on putovao du Dunava i kroz zemlje Geta ili Miza, kako kae Homer, prema dananjem nazivu plemena<<.14S Jasno je da uz ovako stanje stvari moramo, kad su u pitan ju pozniji p isci, od sluaja do sluaja reavati kakvo emo znaenje
dati imenu Meza i Geta. Kad Filostrat kae qa Traani, Mezi i Geti lako
podnose ropstvo ,149 nemamo razloga da mislimo da su Mezi i Get i narodi izmeu Balkana i Dunava, ve je verovatnije da re Geti<< .ima ovde
zn aenje Daani<<, a da se Mezima zovu stanovnici donjomezijske provincij e.
Promene koje doivlj.avaju pojmovi >>Mezi<< i Mezija<< u carsko doba
ne mogu nas ovde posebno interesirati. U svedo6anstvima iz tog vremena
m i tra~imo u stvari odjeke ranijeg stanja. Nj,ih smo nali, kao to smo
videli, kod Diona Kas,i ja, koj:i jasno razlikuje ono to je bilo u njegovo
vreme od onoga to je naao zapisano u izvorima iz kojih je crpeo svoja
obave tenja o ratu Marka Krasa.
Lokalizovanje Meza u doba 'r imskih osvajanja u oblasti izmeu pia~
nine Balkana i Dunava potvruje i Plinije, ij 1i se podaoi uglavnom odnose na Avgustovo vreme. Plinije pominje Meze na tri mesta. Najstarije
je, svakako, ono mesto koje, sudei po orijentaci}i i skrivljenoj za 900, reprodukuje stanje prikazano na Agripinoj karti nimskog carstva. U njemu
stoji da su se S leve strane Dardanaca prual:i Tribali i mezijska plemena ( Moesicae gent es), a s ~1 severa su se na njih nadovezi,v ali Medi i Denteleti, a na ove Traani ... Ho Medi i Denteleti su istoni, a za Tribale i
144 D i o. e a s s. LI , 22, 7 (M 41) Na osnovi ovog podatka i imena edonskJOg kmlja rF.Ta~ Pdrvan, Getica 231-233, pretpostavlja da su Geti m"grirali
u oblast Rodopa i makedonske Trakije.
145 D i o. e a s s. LXVII ,. 6 2: Llax.ou~ 1)1: aUTouc; rrpocrayopEOW, C
OGITEP rrou x.<Xl

cdrrof. :tXl.YroUc; x.cd ot cpWf.LCdO~

O'':prlt:; Ovo[.L&~oucr~v, oUx &.yvoWv o T~

CEAI-.. tlvmv -nvs~

rt-

Tac; aUTOU~ Aayoucr~v. d-r' 6p8wc; E'iTE x.al [J.'l) ABYOVTE~- syw ycXp oT/la reTac; TOU<:; urrsp
TOU AL[J-OU rrapcX TOV "IcrTpov otx.ouvTac; .
146 S tr. VII , 3, 15 (M 43).
w Tako, komentator Vergilijeve Enejide Servije kae da su Ge ti naro d Mezije, koja je tako prostrana da obuhvata mnoga plemena (l'v1 50).
148 Dion. ehrys. or. XII , 16 (M 50).
149 P h i l o s tr. Apo ll. Tyan. VII, 31 (M 52) . Isti je sluaj i kod Arijana,
Cyn eg. XXIII , 2 (M 54) .
11 ' 0 P l i n.
IV,1 3 (M 44) .

331

Meze moglo bi se, istina s izvesnim natezanjem, rei da su severni susedi

Dardanaca. Pada u oi da Plinije .ne upotrebljava na o~om mestu obini
etnikon Moesi, ve govori o Moesicae gentes. Ovo otkiriva znaaj i velii
nu naroda koji je obeleavan imenom Meza. To nije bilo jedno pleme,
ve 6itava grupa plemen,a. injenica da podatak potie iz vremena pre
obrazovanja provincije Mezije iskljuuje drukiju interpretaciju, prema
kojoj bi Moesicae gentes bila raznorodna plemena na teritoriji ove provinCije. Na vreme posle fomrranja provincije odnosi se dru0i Plinijev podatak: Provincija koja se zove Mezija; u njoj (ive) Dardanci, Celegeri,
Tribali, Timahi, Mezi, T.raani i, uz Crno more, Skiti.l51 Teko je rei
ta ova imena upravo predstavljaju - plemena ili samoupravne jedinice
( civitates). Podatak se odnosi na prvo vreme postojanja prr ovincije Mezije, kada na njenoj teritor1}i jo nije bilo 11:ik akvri h gradskrih optina.
Moda treba pretpostaviti, po uzoru na civitates Moesiae et Treballiae,
koje su nam epigrafski posvedoene,1"2 da su i oblasti drugih plemena
bile organizovane kao samostalne jedinice pod upravom jednog rimskog
prefekta. Tako bi se mogla objasniti i pojava Traana na teritoriji poznije Donje Mezije: Thraces, to bi bhlo, drukije reeno, ripa Thraciae.
Odvojeni pomen Timaha pokazivao bi da je najzapadnija grupa mezijskih plemena, ona grupa koja je bila naseljena oko Timoka, organizovana od strane rimskih vlasti kao posebna jedinica. Redosled kojim su navedeni najpre Tribali pa onda Me~i isti je :k ao i kod Strabona, suprotan
redosledu koji daje Ptolemej. O ovom neslaganju, koje je zadalo dosta
muka naunicima, bilo je rei u odeljku o Tribalima.
Najz ad, Plinije pominje Meze i u poglavlju posveenom TTakiji.
Poto je pomenuo planinu Haemus (Balkan), on nastavlja : S one strane ove planine, prema Drmavu, (ive) Mezi, Geti, Aodi, Skaugdi, Klarijli i,
ispod ovih, Areji Sarmati, koje zovu i Areatima, Skri ti i, oko crnomorske
obale, Mo[liseni i Sitoni. Skraeno, to isto kae, na osnovi Plinija, i Solin: zatim dolazi Balkan, kojli se die na est hiljada stopa, i iza njega
stanuju Mezi, Geti, Sarmati, Skiti i mnoga jo plemena.l53 Utisalk koji
se na prvi pogled dobija kada se proita ovaj P1inijev podatak da su
Mezi i Geti bili ogranieni na zapadni deo prostrane oblasti izmeu Balkana i Dunava, pokazuje se pri bliem razmatranju pogrenim, j er su
Aodi, Skaugdi i Klariji bili, po svoj prilici, isto kao i Arejli, sarmatska
plemena. Crpei iz nekog drrugog izvora, kome su predeli oko Ponta bili
naJroito dobro poznati, Plinije je
podrobnije lizlo.io etnografiju tih
krajeva.
Moda bi u pDilog miljenju da su Mezi u vreme rimskog osvajanja
iveli na irokom prostoru izmeu Balkana i Dunava trebalo n avesti i
Mysas gentes koje pominje Ovidije u p esmi ex Ponta, IV, 9.154 Pod koInandom Lucija Pomponija Flaka, kae pesnik. divlja obala Histra bila
Je bezbedna, jer je on drao mezijska plemena u vernom miru, a Gete,
15 t
152
1$ 3
154

P l i n. III, 249 (M 45).

CIL V 1838 = Dessau, 1349. Natpis je iz vremena cara Klaudij a.
Pl i n. IV, 41 (M 46); lu!. Sol. 10, 7 (M 47).
O v i d. ex Ponta IV, 9, 77-78 (M 38). O mezij skom namesniku L.

Pomponiju Flaku v. Stein, Legaten, 19.

332

iwji se uzdaju u svoje lukove, maem zastraio<< . I ovde, dakle, s jedne

stnme Mezi, s druge Geti. Istina, ova p esma napisana je 16. godine n .e.,
kada je ve postojala provincija 1\llczija, a li injenica da je provincija
dobila ovo ime moe se mnogo bolje razumeti ako se dopusti da su i pre
njenog formiranja plemena u njenom centralnom delu nazivan a mezij'; kim

.l""

"" Misao da su Mezi morali biti veliko pleme im je provincija nazvana

no njima pojavljuje se kod vie naunika, a li skoro nikada se iz toga ne iz\.~[a e nune konsekvencije, ve se ostaje na tradicionalnom miljenju da su
borbe Rimlj ana bile ograniene na najzapadniji deo Meza, >>Oko Timoka. Tornaek je u ovom pogledu, kao to smo ve rekli, najjasniji. On kae (l, 49)
da je rimska provincija dobila ime Mezija, >>jer su Mezi u n j oj bili naj znaaj
nijL: i najkulturnije pleme. Geti su iveli samo na najdonjem delu Dunava;
slabi ostaci keltskih Skordiska zauzimali su oblast oko donjeg toka Morave;
izm(xt u Cibrice i Utusa iveli su Tribali, koje su Skordisci skoro istrebili :-e \ e os talo zauzimali su Mezi (usp. i I, 47: Moesen des Haemusgebie te) .
;1"/omm sen, R. G. V, ll, takoe smatra da su s obe strane Dunava, sve do njegovog ua , :veli Daani ili >>kakio su se na desnoj obali Dunava zvali, sa sta1 im imenom koje se zadralo i kod njihovih azijskih saplemenika, Mysi ili
tvloesi (identifikovanje Daana s Getima dovelo je kod Momzena do nepravilnog termina >>dakische Moeser). Sasvim nekonsekventno pie 31ZaTIC06CKa,R,
M:mFI , 7- 8, s jedne strane, da su Rimljani zvali Mezima prvobitno pleme
koje je ivelo oko Cibrice i da je od kraj a I veka n .e. termin Mezi poeo da
obuhvata i druga plemena koja su ivela u Meziji, a s druge strane, da je pleme Meza, bez sumnje, bilo jedno od najmonijih i najuticajnijih trakih ple'nena, ije je ime postalo za Rimlj ane skupni pojam za oznaku trakih plemena izmeu Balkana i Dunava i da se samo tako moe objasniti da su dali
provinciji Meziji svoje ime. Nije mi nimalo jasno kako je Premertajn zamisijao irenje imena Mezije, prvobitno ogranienog na oblast izmeu Timoka i
Cibr ice, na celu provinciju. Ne verujem da su Tribali >>kao susedi Meza i
srodno pleme, ve odranije, bili obuhvaeni njihovim imenom (Anfange,
!50) ; v. o tome napred str. 322. Premer tajn, n . d., 150, s pravom odbija Miil!enhoffovu tvrdnju, rn, 48 i d ., da su !vlezi morali imati neku vrstu hegemonije na donjem Dunarvu.

POLITIKO UREENJE, DRUTVENI I EKONOMSKI

ODNOSI SREDNJOBALKANSKIH PLEMENA

O politikom ureenju, drutvenoj strukturi i privredi srednjobalkanskih plemena moemo govoriti samo u optlim crtarna, sa mnogo
ograda i hipoteza, svesni toga da slika nestale stvarnosti koju emo pokuat[ da rekonstruiemo pomou pregr;ti razbacanih, pojedinanih, sitnih
fragmenata moe biti iskdvljena ,j nepotpuna. Dovoljno je samo setiti
se beskrajnih sporO!Va i diskusija oko tumaenja pojedinih stavova iz
Cezarova opisa germanskih plemena i Tacitove Germanije! pa da se uvidi
koliko toga ostaje nejasno i nesligurno i u sluajevima kada se raspolae mnogo obimnijom, sadrajnijom i pouzdanijom dokumentacijom nego
to j e naa. Teko je definisati jedno drutvo ako ne postoj<i nijedno
neposredno svedoanstvo o osnovnim karakteristikama njegovog sistema. U antikoj tradiciH uzalud emo t:Jraiti odgovore Ik"l pitanja kao to
su ova: da li je ovo ili ono srednjobalkansko pleme ivelo ivotom polunomada 1ili je bilo stalno n astanjeno; koje se pleme bavilo stoarstvom, a
koje zemljoradnjom; koje je od njih n egovalo zanate, a koje ne; da H je
trgov:ina bila razvijena i u kojoj meri; da li su plemena Jivela grupisana
po rodov.ima ili po porodicama; kakvu vrstu politike organizacije j e
imalo svako od njih, itd. Ono to u ovom sluajru nazivamo pisanim izvorima, to su, kao to emo videti, izdvojeni podaci na osnovi kojih emo
metodom kombiniranja i indir ektnog zakljuivanja doi do manje-vie
sigurnih postavki Pa i takvih podataka nema mnogo. Naroito ih je
malo o privrednom ivotu, za koji antiki pi1sai pokazuju najmanje inte1 Kamen spoticanja u ovim prepirkama inile su Cezarove rei da su
Germani menjali svoja polja i sedita svake godine. Pored isto naunih
pokuaja da se shvati pravo znaenje ovih rei, kod mnogih uesnika ove
diskusije osea se negodovanje na pomisao da se njihovi preci, stari Germani, mogu okarakterisati kao nomadi. Pregled obimne literature i stavova pojedinih autora o ovom i drugim pitanjima u vezi s ureenjem kod Germana
moe se nai u knjizi A. Dopsch, Wirtschaftliche und soziale Grundlagen der
europaischen Kulturentwicklung aus der Zeit von Caesar bis auf Karl den
Grossen, Wien, 1923, 12, 58 sqq. Najtrezvenije raspravlja o tim pitanjima, koristei se i uporednim etnolokim materijalom, R. Hildebrand, Recht und
Sitte auf den verschiedenen wirtschaflichen Kulturstufen, Jena, 19072 (pogl.
III: Die Germanen des Caesar und Tacitus) . Na njega emo se ee pozvati
u daljem izlaganju. Dobar pregled starogermanskih institucija, s umerenim
i razumnim stavom u pogledu verodostojnosti Cezarova i Tacitova svedoan
stva, daje L. Schmidt, Die Ostgermanen, Mlinchen, 19412, 45-80.

334

rcsovanj a. Arheoloka graa, koja upravo u ovom domenu ima prednost

nacl pisanim izvorima, takoe nije dovoljno bogata. I, to je jo gore,
ona je sa mo delim ino obuhvaena sistematskim studijama koje je ine
pristupa nom istoriarima. Stoga, bez pretenzija da iscrpemo sve probleme koji se postavljaju u vezi sa privredom . drutvenom strukturom
i politi kom nadgradnjom srednjobalkanskih naroda, og.raniiemo se u
daljem izlaganju na interpretaciju pisanih izvora, nastojei da kombinacijom podataka koj-i se odnose na razne aspekte jvota i koristei se rezultarima a rheolokih istraivanja, doemo do to je mogue tanije
opte k arakteristike srednjobalkanskih drutava.
Sv edo anstva antikih pisaca i arheoloki nalazi sa teritorjje sred
njobalk anskih plemena ne bi mogi~ da budu u potpunosti iskorieni kad
ne bi bilo uporednog mateeijala. Takav materijal pruaju nam pre svega
narodi iz n ajblieg susedstva srednjobalkanskih plemena, Iliri i Traani,
koji su sa srednjobalkanskim plemenima bili vezani svojim poreklom i
slinim uslovima razvitka. Analogije se mogu nai takoe i u drutv.i ma
za koje se pretpostavlja da su se nalazila na priblino istom stupnju
razvitka. Sa tog stanov.i ta naroito je dragoceno poznavanje ivota i urectcnja germanskih plemena, koje nam omoguuju savremena Cezalfova i
Tacitova svedoanstva. Isto tako su korisni podaci o Kimbrima i Bastarnima, prvim germanskim plemenima koja su ula u vidokrug antikog
sveta, jer su oni bili po vremenu blii srednjobalkansk~m narodima. Najzad, samo po sebi se razume, s obzirom na to da
jedno od naih pet
srednjobal1kanskih plemena bilo keHskog porekla, da nas mora zanimati
sve to se tie strukture keltskog drutva u prvim vekovima posle raseljavanja Kelta.
U t,r aenju analogija moraju se imati u vidu dve osnovne stvari:
J. Kao svi balkanski narodi u antici, tako su i srednjobalkan:ska plemena
imala mnogovekovno na~slee . Za 'r azliku od keltskih i germanskih plemena, to su bili stari<<, meani<< narodi,2 ija je drutvena struktura hila
opredel jena mnogostrukim procesima nametanja i priznavanja vlaJsti, odnosima pobednil(a i polmrenih. 2. SLino keltskim i germanskim plemenima, iako u znatno slabijoj mer-i, srednjobalkanski narodi su se nalazili
na p eriferij i klasinog sveta i ostali po strani od vel~kog kulturnog procvata koj i u ranoi!storijs.ko doba zahvaJta zemlje koje su dole pod neposredni uticaj helenizma. U periodima koj[ prethode naoj eposi srednjobalkansko podruje nije zaostajala u kulturnom razvitku za junoilirskim i peonskim oblastima. tavie, u to vreme ni Makedonija se nije
m nogo ,r azlikovala od svojih sevemih suseda. Tek pod FiEpom i Alek-

:e

2 O snanim etnikim komeanjima kao jednom od osnovnih faktora u

razvitku Balkana v. A. Benac, Neke karakteristine pojave na Zapadnom Balkanu pri prouavanju kulturnih i etnikih kretanja, VI kongres arheologa Jugoslavije, Beograd, 1964, 49. i d. Zanimljivo je u vezi s tim navesti ta Buan,
veliki poznavalac etnografije celoga sveta, kae o balkanskim narodima u mo,
dem o doba (G. Buschan, Die Balkanvolker in Vergangenheit und Gegenwart,
Stu ttgart, 1909, str. 1): Ako se ostavi na stranu jugoistona Azija, nema, verovatno, na celoj kugli zemaljskoj dmge oblasti koja bi pokazivala takvo
arenilo naroda kao Balkansko poluostrvo. U Evropi barem nigde nije bilo
tokom vekova toliko etnikih pokreta kao na tom podruju . Najrazliitiji
rasni elementi sloili su se jedni preko dmgih a da se nisu izmeali u toj
meri ela stvore trei narod . Ta karakteristika vai i za stari Balkan, iako su
nam procesi i elementi meanja manje poznati.

335

sandrom Velikim uinili su Makedonci onaj dinovski skok koj-i ih je

uvrstio u red kulturnih naroda antike.3 Tada su Peonci i Juni Ililr,i takoe krenuli napred, pretiui za itavu etapu razvi<
tka srednjobalkansko
podiruje.4 Raskorak je bio utoliko ve6i ukoLiko su slabijri biLi dodiri
pojedinih plemena sa grko-makedonskim svetom.
Podlogu za analizu i tumaenje konkretnih podataka o drutvenoj
strukturi i politikom UII"eenju srednjobalkanskih plemena p,r uaju socioloka ,j etnoloka istraivanja antikih i savremenih primitivnih drutava. Ona su prisutna u ovom poglavlju i tamo gde se izriito ne pozivamo na njih. Predoavajui nam nepregledno bogatstvo i raznolikost
oblika koje moe poprimiti iivot na niim stupnjevima razvitka, ova
istraivanja nas spreavaju da pojednostavljujemo i ematiziramo strukture nedovoljno porznatih nestalih dJrutava. Istoriar koji posmatra izdaleka rana primitivna drutva nije u mogunosti da zapaZii promene u
njima i razlike koje ih mzdvajaju. Dok svaka drava ima za njega svoj
lik i svoju individualnost, narodi koji ive u plemenskim zajednicama izgledaju mu nekako slini jedni drugima. To je posledica nedovoljne obavetenosN o drutv,i ma koja su nestala ne ostav,ivi za sobom pisane tragove. Meutim, i najnii oblici drutvenog ivota pokazuju takvu raznovrsnost da sociolozi esto ne mogu nai zajednike imenitelje za takve
osnovne pojave kao to su, na primer, Slrodnike grupe, oblici ropstva
Hi oblici svojine. Ka:kva samo neslaganja postoje meu strunjacima o
sadraju pojmova klan, gens, rod,,, koji neupuenom izgledaju tako
jednostavni! Naravno, brilo bi sasvim nesvrsishodno ulaziti ovde u zamrene diskusije o naelnim pritanjima za koja na materijal ne prua nove
elemente. Socioloka dela posluie nam samo kao garancija da nismo
zastranili i da smo tano protumaili pojedine drutvene pojave unutar
srednjobalkanskih plemena.
Nedovoljna obavetenost primorava nas da obuhvatimo zajedno
podatke koji se odnose na vremenski razmak od nekoliko vekova, ~ako,
prirodno, moramo raunati s tim da je, uprkos sporijem tempu razvitka
koji je karakteristian za rana drutva, u periodu od V do kraja I veka
pre n.e. dolo, bar u onih plemena koja su bila u bliem kontaktu sa
grko-makedonskim jugom, do manjeg ili veeg napretka u nainu proizvodnje i da je, sledstveno tome, bilo promena i u dmtvenim ,j politi
kim odnosima. Oskudnost izvora je takoe razlog to o raznim aspektima ivota govorimo zajedno. Podaci kojri se odiJ.Ose na vojsku <ili karakter vrhovne vlasti mogu nam pomoi da tanije sagledamo privredne
odnose, i obrnuto. Poeemo od politikog ureenja, o kome raspola
emo srazmerno s najvie <k onkretnih podataka, pa emo, uporedo, kako
3 Aleksandar Veliki je, prema Arr. Anab. VII, 9, 2 (T 7), Makedonce
pre Filipova vremena okarakterisao kao bedne nomade, veinom zaodenute
u koe, koji pasu po planinama svoja mrava stada ovaca i bore se oko njih,
bez mnogo uspeha, s Ilirima, Tribalima i susednim Traanima<<.
4 U svome radu L'organisation politique des lllyriens (usp. zasada referat Politika organizacija, Simpozijum II, str. 14. i d.) izvrila sam podelu
ilirskih zemalja u etiri podruja. Dardance i Autarijate stavila sam u srednjoilirsko podruje, koje je, kao i junoilirsko (Peonija, Ilirija u uen1 smislu), okrenuto prema jugu, ali je za razliku od ovog tipino kontinentalna
oblast i ne podlee helenizaciji. Srednjoilirsko podruje ulazi u istoriju poznije i vidno zaostaje u svom razvitku iza junoilirskog.

336

sc gde prui prilika, pokuati da osvetlimo i ostale s>trane ivota srednjobalkanskih plemena.
I storija pojedinih srednjobalkanskih plemena, kako smo je prikazati u preth odnim poglavljima ove knjige, pokazuje da su od svih tih
plemena Dardanci imali najstabilniju politiku organizaciju. Dardanija
sc pojavljuje kao jaka zajednica u vreme velike keltske najezde, Tada
je dardanski vladar nepoznatog imena, koga Justin obeleava kao Dardanus rex, ponudio makedonskom k'r alju Ptolemeju Keraunu vojnu pomo
za zaustavljanje keltske opasnosti. Pedesetak godina kasnije na elu dardanske zajednice nalazi se Longar. On je vodio uspene 'r atove protiv
Makedonije i zadao mnogo nevolja Demetriju II. Kada su, dve-tri decenij e docnije, 200. godine, rimske trupe prodrle preko Ilirije u Makedoniju, Longar, verovatno, nije V'ie bio u ivotu. Njegov sin i naslednik Baton doao je u logor konzula Sulpicija i stavio mu na raspolaganje dardanske snage za rat protiv Filipa II. Pored pomenut,e trojice dardanskih
vladara, posvedoen je na poetku II veka Monunije: njegovom kerkom
E tutom oenio se ili>rski kralj Genoije.5
Kakav j,e bio poloaj ovih vladara? TitJUla rex, koju Justin daje prvom od njih, dovedena je u sumnju pa je osporena i autentinos t cele
vest:i o ponudi dardanske pomoi Keraunu.G Longar i Baton pominju se
samo kod Livija: Longar samo po imenu, dok je Baton obuhvaen orm akom reguli ac principes accolae Macedoniae, pod kojom su navedeni i
drugi vladari u susedstvu Makedonije koji su preli na stranu Rimljana.
Za Monunija Livije upotrebljava izraz princeps Dardanorum; Polibije ga
pominje bez ikakve titule. Livije je, bez sumnje, mnogo pouzdaniji izvor
nego Justin, i u ovom sluaju, kako naglaavaju kuitiar,i Justinova podatka, on zasluuje puno poverenje jer se oslanja na Polibija. Opravdano
je misliti da je Livije, piui regulus ili princeps za dardanskog vladara,
u stvari dao latinske ekvivalente za Polibijeve izraze ouv<icHf]~, odnosno
O.pxwv. Iz toga pak sledi da Polibije nije smatrao dardanskog vladara
za kralja, jer da je kod njega stajalo j3a:dt:Ac:6c;, Livi:e bi bio preveo, svakako, sa rex.
0\\o rezonovanje i zakljuak koji se na osnovi njega izvodi su, neosporno, tani. Ali to ne znai j o uvek da je Justinov podatak o Dardanus rex pogrean. Sasvim je mogue da Polibije svesno nije upotrebio
izraz j3a:ot:AEi.Jt; za obeleavanje dardanskog vladara. U helenistiko vreme
titula j3a:cn),c:ct; dobija vrlo odreeno znaenje neogranienog vladara,
monarha, i Polibije, koji je tako precizan u terminologiji, mogao je s pravom da smatra da je ona sruvie -isoka za glavara jedne plemenske zajednice. Ilirske i peonske kraljeve, naprotiv, Polibije uve.k zove ~ a:crtAE -~. 7
To jasno pokazuje razliku koju je on video izmeu Hirske i peonske kraljevine, koje su u to vreme imale izrazito dravne odlike, i da rdanske
zajednice, koja nije nikad izgubila svoj plemenski karakter.7 Meutim,
to to vai za Polibija ne vai za ostale pisce, jer se i kod 's tarijih pisaca,
a i kod poznij,ih, re j3a:<>tAEiJt; u potrebljava za oheleavanje plemenskih
5 lust. XXIV, 4, ll (D 9) ; Liv. XXXI, 29, 1--2 (D 28); Liv. XLIV,
30, 4 (D 51), P o l. XXIX, 13 (D 50). O ovim podacim a v. napred str. 107,

119, 131, 169.

6
7

Mack, 172. i d.
Usp. Papazoglou, Etat illyrien, 170.

22 Djela XXX

337

poglavica isto kao i latinsko rex. Tacit naziva reges poglavare nekih gerplemena. Oni su birani po poreklu i nisu imali neogranienu
vlast. Vie su ub e ivali svojim autol'itetom nego to su imali pravo da
zapovedaju ( audiwztur auctoritate suadeJZdi magis quam iubendi polestate ). Kod Markomana i Kvada v,} ast tih reges bila je nasiedna u rodovima Marobodua i Tudn1.s R ex i p rinceps r azlikuju se ne samo po tome
sto je vlast prvoga bila nasledna ve i p o veliini i s.tabilnosti politike
organizacije kojom upravljaju. Zanimljiva je ograda koju ini Taoit u
pogledu upotrebe titule rex kod Ge1mana. Govorei, u Analima, o Frizima, on kae da su n j ima vladali Verit i Malorig >>ukoliko moe biti rei
o kraljevima kod Germana<< (. .. auctore Ve rrito et Malorige, qui nalionem eam regebant in quantum Germani regnantur ).9 Kod Livij a umes to
t ex .pojavljuje se deminutiv regulus. Da nije u pitanju su tinska razlika,
v1di se i iz navedenog mesta, u kome je pod optom odredbom reguli ac
principes obuhvaen i rex Athamanwn Amynander.lO Polibije se nij e
libio da za atamanskog poglavicu upo trebi staninski n az:iv [jacn)..E(t; i Livije ga je u t ome vemo sledio. A tamo gde Polibije nije hteo da napie
[jumf..Fuc;, Livije je re reges zamenio sa reguli. Bastarnski poglavica
Klondik je regulus Clondicus, a kod D:ona Kasija, voa Bastarna koga
je svo~om rukom ubio Marko Kras obeleen kao ~'"A<~wv [jw:HAE(lc;.11
Kao to se vidi, upotreb a izraza rex za dardanskog vladara nije nimalo nepravilna. Nita ne smeta to je kod Livija na jednom m es tu za
njega reeno princeps, jer se Livije, oigledn o, poveo za Polibijem. i
njenica da su nam u razmaku od jednog veka poznata imena etiri dardanska vladara i da je u jednom sluaju posvedoena naslednost vlasti
(Longar-Baton) navodi na zak ljuak da je poloaj dardanskog poglavice
bio nasledan. O njihovim ovlaenjima, njihovom odn osu p rema plemenskim sta.r ei:nama i drugim pitanjima koja su s tim povezana ne nalazimo
podataka u izvorima. Neto se moe zakljuiti indirektnim putom. Sudei
po ve pomenutoj Justinovoj beleoi, dardanski kralj je r aspolagao vojnim snagama svih Dardan aca. U nj-egovo ime dolaze poslanici makedonskom kLralju Ptolemeju Keraunu; nj emu oni saoptavaju Ptolemejev negat ivni odgovor . Kra lj predstavlja Dardance pred spoljnim silama: Baton je lino doao u Sulpicijev logor da izrazi svoju spremnost da postane rimski saveznik. Najzad, znaaj koji je Uh-ski klralj Gencije pripisivao svome braku s dardanskom princezom Etllltom12 daje nam pravo
da dardansku vladarsku kuu obeleimo kao dinastiju.
mans~ih

8 T a e. Germ. e. 7: Reges ex nobilitate, duces ex vir tute swnunt. Nec

re gib us infinita aut libera potestas. . . Ibid., e. ll: mox rex vel princeps prou t
aetas cuique, prout nobilitas, prout decus bellorum, prout facundia est, audiuntur, auctoritate suadendi magis quam iubendi potestate. Ibid., e. 42: Marcomanis Quadisque usque ad nostram m emoriam reges manserunt ex gente
ipsorum, nobile Marobodui et Tudri genus. Usp. i e. 12: pars multae regi vel
civitati (tamo gde nema kralja?) .. . exsolvitur.
9 T a e. Ann. XIII, 54, Usp. prevod H. Goelzer, ed. Bude, p. LIII: ... qui
regnaient sur la nation, si l'on peut dire que les Germains a'ent des ro~s ,
s upuivanjem na pomenuto mesto iz Germanije, gde se govori o ogranienju
kraljevske vlasti.
1o Cf. L i v. XXXI, 28, 1-2 (D 28).
11 L i v. XLIV, 26, ll : Clondicus, regulus eorum; Cass. D i o n. Ll, 24, 4:
-r6v ye: ~(X(JLABIX IXU-rwv Ll :A3wv~X av-ro<; o Kpoccrcro<;; &.rtx-re:~ve: . Usp. i nap. 16 o Keltima.
12 V. napred str. 131.

3.38

Pitanj e je za sebe, meutim, da li je pravilno ili ne nazvati dardanskog vladara >>kraljem<< na naem jezi1kL1. Pod ut,i cajem srednjovekovne
terminologije rei pcr.crticcu; i rex prevode se kod nas redovno sa kralj << i
onda kada se pojavljuju u svom prvohitnom znaenju plemenskih poglavica. Talw se govOtl'i o kralj evima u H omerova doba, o rimskim kraljevima, o kraljevima primit,i vnih plemena, iako je osnovno znaenje
r eoi kralj<< bilo drukije. Adekvatniji bi, moda, bio u ovim sluajevi
ma izraz knez<< , ali s obzirom na s emantiku evoluciju rei ~acrt1.E6~
o kojoj s mo govorili, nema, ini mi se, potrebe da se menja uobiajena
terminologija, jer bi to samo stvorilo veu zabunu. Re kneZ<< moe se
u potrebljavati za obeleavanje poglavica veih plemenskih zajednica koje
jo nisu ostvarile politiko jedinstvo. Tako se moe govoriti o knezovima kod Autarijata i u ,ral11ij im per iodima dardanske istorije (usp ., na primer, kneevske<< grobove u Atenici, Novom Pazaru, Glasincu), ali dardanskim vladarima istoi1ijske epohe titula kralj<< odgovara vie ve i po
tome to se zajednica kojom su upravljali razlikovala ne samo po velioini
ve i po kC~Jrakteru od prostih plemenskih zajednica.
Pretpostavka, koja se sama po sebi namee, da je dardanska kraljevina bila sastavljena od veeg broj a plemena i plemenskih grupa, nalazi p otvrdu u Strabonovom podatku o dardanskim Galabrijima i Thunatim a.13 Ovaj podatak utoliko je znaajniji to su ta dva plemena, kako pokazuju njihova imena, pripadala razliitim etni kim elementima, pa se
na osnovi toga moe zakljuiti da je njihovo ujedinjavanje u jedan dardanski narod izvedeno nasilno, putem ratova i p okoravanja, iz ega opet
sledi da je morala postojati izgraena p ol,itika vlast. tavie, sudei po
onomastici, u kojoj, pored ilirskih i t,rakih, ima mnogo lokalnih svojeobraznih imena, u Dar danij1i je, verovatno, postojao i trei etnioki elemenat, supstrat starosedelaca. Stanovnitvo tako sloenog sastava nije
moglo da se odri tokom n ekoliko vekova u zajednici bez vrste vlasti.
Stoga, iako u izvorima nema za to direktnih indicija, opravdano je misliti da dardanska kraljev~n a nije bila obian plemenski savez, ve na tplemenska 'Organizacija trajnog karaktera. Autonomija pojedinih plemena
u okviru dardanske kralj evine zavis:ila je verovatno mnogo od toga kakva se linost nalazila na dardanskom prestolu. Dardanska kraljevina III
i II veka moe se usporediti s il.irskom k>raljevinom u ranijoj etapi njenog razvi1llm, u vreme Bardilisa i njegovih naslednika.H Ona predstavlja
najvii oblik polit ikog ureenj a n a srednjobalkanskom prostoru.
O poglavicama Skor diska postoji jedan jedini podatak. Prema Ateneju (odn. Posejdoniju, koji mu je, verovatno, posluio kao izvor), Skord iske je doveo iz Gr ke na ue Save neki voa Bathanat (B a9civa rro;
88 n ; Il YE}J-Ct'V ) , p o kome su se i nj egov~ p otomci naziva,li Bathana,tima.l"
Bathanat je, oigle dno, bio vojskovoa koji je okupio razbijene ete raznih keltskih plemena i doveo ih u novu postojbinu. Keltska plemena u
S tr. VII ,. 5, 7 (D 81) , napred str. 160.
U pogledu drutvenog i politikog ureenja postojale su bitne razlike meu pojedinim grupama ilirskih plemena. Ovaj problem istraujem
iscrpno u raspravi o kojoj sam referisala na Simpozijumu o Ilirima, v. Papazaglu, Politika organizacija Ilira u vrijeme njihove samostalnosti . Simpozijum II, ll i d.
t5 A then. VI , 25 (234 b) (S 3) .
ta

22*

339

vreme seobe imala su svako svog stareinu koga antiki izvori obelea
vaju reju regulus, odnosno ~<XCitAeu ;. 16 U pohodima oni su izmeu sebe
birali jednoga da im bude voa- dux, ~YE)1Wv.17 Bathanat je bio takav
voa. N}egovo ime moglo je postati neka vrsta titule, koju su nosili svi
skordika vladari. Nije jasno ta se podrazumeva pod Bathanatovim
potomcima.<< Ako su to bHi njegovi naslednici, onda naz~v Bathanati<<,
za koj,i Posejdonije kae da se odrao do njegova v.r emena treba shvatiti
kao sastavni deo imena, koje je postao titula, odn. epitet. Meutim,
Atenejeva neodreena formulacija Ba eavanoc; M ne; ~YE)l<~N doputa i
drugo tumaenje: re bathanatos mogla je na keltskom oznaavati vou
ili poglavku.lS Pada u oi da se u izvorima ne pominje nijedan skordi
ki poglavica tokom tri veka njihove istorije. To bi govorilo moda u prilog tome - ukoliko takav argumentum ex silentio moe neto znaiti u
oskudnosti naih ,i zvora - da je skordika zajednica bila manje cootralizovana nego dardanska. Nedostatak centralizacije vlasti je, moda, razlog -to nam zemlja Skordi;ska izgleda nekako neodreenih i rasplinutih
granica. Podela na Male i Velike Skordiske podsea na plemensku mganizaciju ma1oaZJijskiih Galata 19 Skordik,i poloaj bathanata bio je, po
svoj prilici, nasledan, sLino poloaju galatskih tetrarha.2o
Vr lo je verovatno da su Skordisd, kao i ostaLi raseljeni Gali, zadrali u osnovi neizmenjeno ureenje ,j da se lmd njih sauvao starinski
obiaj da se narod okuplja pod oruje kad god je zemlja u opasnosti
ili treba organizovati neki pohod. Na tim zborovima donoene su sruve
rene odluke.21 U weme Hanibalovog pohoda, severno~italski Boji imali
su izdiferendrano drutvo u kome je dolaziLo do sukoba izmeu narod
nib masa i vladajueg sloja.22 Sline odnose moemo pretpostaviti i kod
Skordiska. U takvli.m drutvima rex, ili regulus, je primus inter pares u
16

Bpevvo~.

L i v. V, 38, 3: Brennus regulus; A p p. Kelt., 3: 6 -r&v KEA-rwv ~OtcrL"AEu~

L i v. XXXVIII, 16, 2: cum Lonorio ac Lutario regulis; XXXVIII, 19, 2:

trium populorum reguli Ortiago et Combolomarus et Gaulotus (Tolostoboga,

Tektosaga i Trokma). Zanimljivo je da i Polibije kada upotrebljava rimske
izvore pie ~OtcrL"AEl><:; (kao prevod lat. rex), tamo gde to inae ne bi uinio.
Usp., na primer, II, 21, 5: &vEi:"Aov [Lsv (tj. Boji u severnoj Italiji krajem III veka pre n.e.) TOU~ tlllou~ ~Q(O"LAd<:; "A-rLV xd r&AOtTOV. Isto tako II, 28, 10;
Il, 31, l.
17 Usp." na primer, J u s t. XLIII, 5, 5 (za Gale iz okoline Masalije): Dux
consensu omnium Catumarandus regulus eligitur. U pohodu protiv Delfa, Belgije, Bren, Akihorije bili su duces, -iJYE[L6vE~, &pxov-rE<:; (usp. lust. XXIV, 5, l;
XXXIl, 3, 6; P a u s. X, 19, 6-7), ali je svaki od njih, svakako, bio regulus svog
plemena. V. i Jullian, Il, 179, i I, 361, nap. l.
18 Usp. Jullian, II, 360, nap. 5, i A. Reinach, Delphes et les Bastarnes,
329.
19 Tektosagi, Trokmi i Tolostobogi u maloazijskoj Galatiji zadrali su
podelu svakog naroda (~8vo,;;) na etiri plemena (-rETPOtPX[OtL), sa tetrarhom na
elu, kome su bili potinjeni sudija, vojni komandant i dva nia vojna funkcionera. Celom zajednicom rukovodila su najpre tri, zatim dva i najzad jedan
>>hegemon (S tr a b. XII, e. 566-567).
2 Cf. s tr. XII , e. 541:
TOU<:; rQ(AtXTOt<:; ( ~Q(O"LAEUE0"8Q(L 7tOtpB~(i)){EV IlO[L1t~LO~)
-roi:<:; &rto yevou<:; TETPtXPXOtL~. Str. XIII, e. 625: .. . TOU TETPOtPXLXOU TWV rQ(AOtTWV ysvou<:;.
21 Usp. L i v. XXI , 20, 1: armati (ita mos gentis erat) in concilium venerunt (tj. Gali u vreme Haniba1ovog pohoda); C a e s. b. g. 56, 1: armatum concilium indicit.

22 p O l. ll, 21, 5 (T~ 7tA~87) , o[ ~yOU[LEVOL , 7tpOEO"TWTE<:;, ~MLAE!:~).

340

krugu uticajnih i boga,t ih p lemenskih stareina.23 Koliko moemo videti,

skordi ka zajednica je ostala na neto niem stupnju politikog razvitka
nego dardanska . Stoga e biti, moda, pravilnije da govorimo o skordi
kirn knezovima , a n e o kraljevirna.
K od T:ribala poznata su nam dva vladara: Hales, koji je rukovodio
tribalskim pohodom na Abderu 376. godine, i Sirmo, savremenik Aleksandra Velikog.24 Za Halesa stoji u izvoru samo da je predvodio Tribale (IL'V itPXE X aArl~), dok Sinna Strabon i Arijan obeleavaju kao 6
rrrv Tptpcr.A)cciv ~cr.crtA8Ll ~, oigledno crpei podatke iz ,istog izvora, Ptolemeja Laga. Naziv f3 cr.crtAEiJ~ ima, u ovom sluaju, svoje prvobitno znaenje
i na osnovi n jega bismo mogli da zakljuimo da su tribalska plemena u
IV veku bila ujedinjena u savez sa na:slednim kraljem na elu.2" Ostaje
neizvesno da li se sva teritorija za koju se vezuje :i me Tribala nalazila
pod v lau istog oveka. S obzirom na njeno prostranstvo to ne izgleda
mnogo verovatno. Pokretljivost tr.ibalskih plemena i nizak stupanj drutveno-elwnomskih odnosa kojim se ona moe objasniti govore takoe
protiv pretpostavke da su svi Tribali bili ujedinjeni u jednoj politikoj
zajednici. Plemena koja j1e HaJes doveo do pod Abderu .i plemena kojima
je tridesetak godina docnije vladao Sirmo nisu morala biti ista.26
to se t1ie o rganizacije vlasti kod Autanijata i Meza, izvori nas
ostavljaju bez ijednog obavetenja. Aut arijate moemo zamisliti kao
skup plemena koja povremeno ulaze u saveze. Takvi savezi morali su
biti stvoreni u vrem e seobe. Grupe iseljenika koji idu u potragu za novim zemljama moraju imati jedinstvenu komandu, i zato se udruuju i
biraju najsposobnijeg i najiskusnijeg svog poglavicu za zajednikog
vo u.

Slika koju sebi stvaramo o mezijskom drutvu opredeljena je dvema oinjenicama: potpunim isezavanjem Meza tokom vie vekova s istorij ske pozornice i okolno~u da su ih osvajai lako i brzo potiniJi .27 Ove
injenice mogu se mnogo bolje razumeti ako se pretpostavi da su Mezi
bili na tako n iskom stupnju razvitka da kod njih nije ni bilo organizo23 Prema Turnvaldovoj klasifikaciji ( R. Thurnwald,
Die menschliche
Gesellschaft IV, Werden, Wandel und Gestaltung von Staat und Kultur im
Lichte der VO:lkerforschung, Berlin, 1935, str. 137), poloaj skordikih poglavica odgovara 4. kategoriji vostva (Hauptlingtum), kada je voa, kao primus
inter pares u aristokratskoj kasti, iznad ostalih zbog svojih moralnih i intelektualnih osobina. N jegov autoritet ima magijsko-sakralni karakter. Via,
peta vrsta vostva nastaje u sloenijim etnikim zajednicama. Nosiocu vlasti
se pripisuju natoveanske i natprirodne moi. I on se oslanja na rodovsku
aristokratiju. esta, poslednja kategorija vodstva zasniva se na ropstvu i i
novnitvu. Ona pokazuje imperij alistike tendencije, kojih nemaju prethodne.
24 S e h o l.
in Aristid. Pana th. 172, 7 (T 6) ;Ar r. anab. I, 2, 2, i 4, 6
(T 23); Str. VII, 3, 8 (T 24).
25 U vezi s Aleksandrovim pohodom na Tribale Plutarh kae da je Makedonij i u to vreme pretila opasnost i sa severa zato to susedna varvarska
plemena nisu podnosila porobljavanje pa su teila da obnove svoja stara kraljevstva ('rO:<; rrcnp[ouc; f3M ~:A dcx.;) , P l u t. Alex. ll (T 27). Iako se ove rei odno~
se i na tribalska kraljevstvo, one su isuvie uopteno reene da bi im se pripi sala posebna vanost.
26 Kao to srno i ranije vie puta is takli, naziv Tribala treba shvatiti kao
skupno ime koje je davano stanovnitvu jedne neodr e ene iroke oblasti na
severozapadnoj granici Trakije.
27 Mezi se pominju kod Homera i zatim tek poetkom I veka pre n.e.,
kada se Rimljani pojavljuju u Podunavlj u.

341

vane centralne vlasti, ve su iveli rastureni u malim autonomnim srodnil.<Jim grupama klanovima, u kojima .se politike funkcije jo nisu
rz:zlikovale i odvojile od drutvenih.28 Te grupe samostalno reavaju
sporove meu svojim lanovima i istupaju suvereno u svoj~m odnosima
prema drugim grupama. To je stanje koje je Apijan, govorei o Panoncima, obelecio kao &.vapxirc29 Veoma primitivni, divljaki obiaji, koji su
kod Meza zabeleen:i, odgovaraju potpuno ovakvom nainu ivota. Indi
rektnu potv!l:'du nae pretpostavke prua, moda, nain na koji Horacije
u nekotiko stihova opisuje agrarne odnose kod Geta, jer su Mezi, koje
esto teko moemo razlikovati od Geta, verovatno, bili na istom stupnju
razvitka. Re je o 24. odi iz III knjige, u kojoj se opevaju blagodeti drutva koje bogatstvo jo nije stiglo da iskvari. Bolie ,ive, kae pesnik,
ravniari Skiti, ija kola vuku po sta;rinskom obiaju njihove nestalne
domove, !i surovi Geti, kojdma nepremerena zemlja donosi slobodne plodove i ito i koji ne vole da ista polja obrauju due od godine dana<< (cam-

pestris m elius Scythae, quorum plaustra vagas rite trahunt damas, vivunt
et rigl'di Getae, immetata quibus iugera liberos fruges et Cererem ferunt
nec cultura placet longior annua) 30 Rei immetata iugera i liberos fruges pokazuju da zemlja nije bila podeljena u privatne posede, a te zemlje
bilo je u takvom izobilju da se is-to polje nije dva puta obraivalo. To
j,e stanje kakvo Cezar opisuje kod Germana: Kod njih nema privatnih
i odvojenih polja, 111iti oni mogu due od godinu dana da ostanu na istom
mestu radi obrade zemlje.<<31 Dok su Skiti bili stoari-nomadi, Geti (i
Mezi) baviH su se primitivnom zemljmadnjom, a to znai da su isorpene
njive naputali zauvek ili za due vreme jer im je bilo lake da spaljivanjem iskre novu zemlju nego da oiste ve upotrebljene i ispoene
njive, koje ne daju plodova. Zemlje je bilo dosta i nij e bilo zemljine svo28 Klan je izraz kome svaki izveta i svaki naunik daje drugo znae
nje<< , kae R. Thumwald, Die menschliche Gesellschaft IV (1933), 66; usp. i
njegove lanke u Ebertovom Reallexicon der Vorgeschichte, s. vv. Klan i Familienformen. Turnvald naziva klanom one srodnike grupe koje ive samostalno i u njima vidi najprimitivniji oblik politike zajednice ili, kako on
kae, die urspri.ingliche Form des >>StaateS<<<<. Ako se izostavi ova politika
komponenta, onda je vrlo teko razlikovati klan od roda i bratstva (fratrije).
R. Lowie, Traite de sociologie primitive, Paris, 1935, 119, definie ukratko
klan kao srodniku grupu po jednoj liniji<< (po ocu ili majci) . Postavlja sc
pitanje da li se na tom najniem stupnju drutvenog razvitka moe uopte
govoriti o >>politikom<< ivotu i ureenju, usp. L. Mair, Primitive Government,
London, 1964, str. 8. i d. - Poto izvori o srednjobalkanskim plemenima ne
pruaju apsolutno nikakvu grau za reavanje problema karaktera srodni
kih grupa, smatrala sam da bi bilo obino pretakanje iz pustog u prazno kada
bih sa nekog teorijskog stanovita govorila o tome da li se 11odovsko uree
nje odralo, u kom vidu i do kog vremena. U carsko doba, sudei po epigrafskom materijalu, monogamna porodica je u Dardaniji bila osnovna drustvena elija. O Skordiscima nema dovoljno materijala ni u rimsko doba, a ostala
srednjobalk<mska plemena ili su nestala u to vreme ili se ne mogu pomou
epigrafskih spomenika fiksirati.
2 9 A p p. Ill. 22; usp. nie str. 364.
30 H or. carm. III, 24, vv. 9-14. Cf. Hildebrand, Recht u. Sitte, 62.
31 C a e s, b. g. IV, 1: privati ac separati agri apud eas nihil est, neque
longius anno remanere uno in loco colendi causa licet.

342

jine.3:l Takvom stupnju razvHka odgovara vie ivot po klanovima nego

u veim politikim zajednicama.
Problemu agrarnih odnosa, koji smo dodi rnuli podatkom iz Horacij eve ode, vratiemo se neto kasnij e. Sada emo se zadrati n a jednom
d ru tveno-politikom fenomenu koj i takoe baca svetlost na nivo matedjalnog razvitka i karakter drutvenih odno sa. To je vojs ka. Ve sama
inj enica da je istorija srednjobalkanskih naroda (s izuzetkom Meza)
ispunjena vestima o pljakakim pohodima pokazuje da su se ti narodi
nalazili na stupnju razvitka kada je rat normalr::a grana privr eivanja.
Voj ske primitivn 'h naroda imaju mnogo zaJednikih crta kako u ustrojstvu, tako i u na i nu ratovanja .'l'J U bliem razmatranju, meutim, mogu
~~e zapaziti znatne razlike meu njima.
Na srednjobalkans kom podruju n a jbolje nam j e poznat&. vojska
Skordiska, jer j e izgled keitskih ratnika koji su poetkom III veka preplavili Balkansko poluostrvo ovekoveen u opisima istoriara i na li
kovnim predstavama. Sem toga, arheoloki n a lazi s :::., teritorije Skordiska dopunjuju ono to se inae zna o naoruanju Kelta.
Anti ka tradicija prikazuje nam K elte kao besomune i n aprasite
borce koji sa stra6u hrle u boj (rc'J 82 crL'jJ.:rl((V cpl'f..ov,
v uv f'u.f..f..tK{,v tF Ku.\ l'c()ca.nKov KuJ ,o i:icrtv, <
ipc:tp.<ivu)v t'crn 8up.tK6v rc: Ka \ ru.xu
rtpr)~ p.&Xtlv).3 4 To su roeni ratnici (]J.C(XfJWt :rr&vrE~ t(J cp( crc:t) 3 5 , pravi

3 2 Hildebrand, n . d .. 54, smatra Cezarove i Tacitove Germane kao klaprimeT naroda na stupnju primitivne zemljoradnje. On odbacu je kao neuspele pokuaje da se pomou lingvistikih i arheolokih argumenata dokae
da su Germani bili kulturniji. O karakteristikama primitivne ze mljoradnje
v. ibid., 44.
Kazaro1.v, Beitrage zur Kultu rgeschichte der Thraker. 43-45, pokuao
je da Horacijeve stihove o nepostojanju zemljine svojine kod Geta - a ne
o kolektivnoj svojini, kako to Kacarov i mnogi drugi k xru - protuma<''i kao
locus communis u opisima zlatnog doba. Suprotno milj enje zastupali su
pre njega Miillenho ff, III, 158, i Roesler, Sitzungsberichte der Wiener Akad.
XLV, 376. Pod aci immetata iugera<< i n ec cultura placet longius mmua
:1 isu takve prirode da bi se mogli pripisati svakom p r .mitivrwm na rodu. Postoj i uvek dub lji razlog zato se neki motiv iz etnografije primitivnih naroda
pojavlju je kod jednog, a ne kod drugog narod a. E. Norden, Die germanische
'Urgeschichte, naroito gl. II : Quellen kritisches zur Etnographie europaischcr
Vi:ilker, 42-169 , je pokazao kako se ide nti ne ili sli ne formu lacije u opisima
instituc ija, obiaja i osobina primitvnih n ar oda prenose u delim a a ntike
etnografije, ali on sam podvlai da to ne dovodi u sumnju tanost pojedinih
podataka; usp. ibid., str . str. 139: Man konnte von ethnographischcn Wandcrmotiven spechen . .. Dabei braucht die Wahr hci t eines Mo tivs als solches nicht
angezweifel t zu werden - es handelt sich oft um allgemeingtiltige Erscheinungs-for men ethnischen Lebens," itd. Cezar i Tacit nisu izmislili pojedine crte
germanskog drutva, ve su se u obr adi lin ih obavestenja o t om drutvu kojima su raspolagali koristili starijim etnogr afskim spisima. Ne bih r ekla,
kako to tvrdi Dopsch,, Wirtschftliche Grundlage, 65 da su Nordenova istraivanja smanji.Ia vrednost Tacitova etnografskog opisa Germanije.
33 Usp., na pr imer, ka ko spartanski voj skoV'Oa Brasicia, hrabrei svoje
vojn'ke, ra::otkriva slabost varvarske vojske T h u k. II, 126. Ta vojska - re
je o Ilirima koji su izneverili makedonskog kralja Perdiku i preli na stranu
njegovog nepri jatelj a linkestskog kneza Aridaja - svojim mnotvom, nesnosnom vikom i vit1anjem orujem stvara utisak strane pretnje kod svakog
ko je ne poznaje. Ali, ako se taj s trah p rebrodi, onda se vidi da ti ljudi nisu
tako strani, jer ne paze na bojni red i ne stide se da napuste svoje poloaje.
3 1 S tr. TV, 4, 2. Usp. i A. t h e n. TV, 25 (S 3) , o Skordi scima : 6rr),o[J.o:vouv-

sian

~;

Ibid.

343

tip agresora, koji uvek prv,i napada i samom svojom pojavom izaziva
uas. Navaljuju na neprijatelja divljaki i sumanuto, kao zveri, ne znajui za red i taktiku (~ p.h oi v rci'v ~ap~&pwv p.&Xtl :rroA.u ro GIJptciccc;
Kat p.avtKOV EXOtJcra :rtAfj]J.]JEAr]c; rt( ~v KU:t crocpiac; rfjc; f,V o:rtf.otc; Cip.otpoc; .so U boj kreu s pesmom i urlikanjem, uz rpakleni pisak rogova i
trubaY Samouvereni, uohraeni i !razmetljivi (p.sya f:rtt crcp icrt cppovoCvtcc;, aA.&:SovEc;), 38 oni esto zbacuju sa sebe odeu i bore se goli. Ali
te strastvene prirode ne trpe poraz. Ako se neprijatelj ne uplai njihovog
nastupa i izdri prvi ~eziv:i prizor, oni b!rzo gube moral i padaju u paniku.
Kelti su bHi bolj.i konjanici nego peaoi (Kpclnouc; 8' {:rr:rr6wt ~ :rtE:Soi),39 Elitne t rupe su :im hi,l e konjanike. Svakog kronjan:ika pratile su
dve sluge na konjima, koji su bili spremni da mu zamene konja ili da za"
uzmu njegovo mesto ako bude potr ebno.4o Tako je konjica mogJa da nastupa kao neki zid na kome nema nikad proboja i nijedna peadija nije
mogla da izdri njenu navalu. Konjaniki odredi postali su vremenom
glavni rod keltske vojske. S takvim odredima su Skordisci pTeduzimali
svoje pohode kroz ceo Balkan, brzo stizali do Makedonije i ponovo se
povlaili u svoju zemlju. Ogromna galatska (skordika) konjica tukla se
sa Rimljanima kod Arga u Makedoniji u bitkama o kojima nam govori
letajSiki natpis iz 119. godine.41 Scordisci equites pominju se kod Frontina u jednoj epizodi koja se ni po mestu ni po vremenu ne moe identi~
fikovati.42 I jedna vrsta mekog konog sedla za jahanje zvala se u rimsko
doba scordiscus.43 Alci gro keltske vojske ine peaci, mase neustraivih
36 D i o n. H a l. XIV, 10. Usp. P a u s. X, 21, 3 (o Keltima u vreme napada na Delfe): o! oE: EV opy'ij .. ' xa8&rrEp TcX 8'1]p[a, L i v. XXXVIII, 17, 8 (Kelti
u Maloj Aziji 189. godine): rabies Gallica. O ovom i svemu to sledi u vezi
s galskom vojskom usp. Jullian, I, 340-353, II, 192-198.
37 D i o d. V, 30: O'tXAmyya<; o'i:xoumv towrpud<; )(O(L ~ap~apLXtX<;' EfLtpUO'WO'L '(cXP
Ta1haL<; xat rrpo~&noucrLv ~xov Tpaxuv xd rroAEfLLX'ij<; Tapax'ij<; otxEiov. P o l. II, 29-30,
daje vrlo ivopisan opis bitke kod Telemona 225. godine izmeu Rimljana i
severnoitalskih Kelta, Gesata, Insubra, 'Boja i Vngona. On kae da je
Rimljane zastraio sjaj ukrasa i divlja galama Kelta (6 x6crfLo<; auTou<;
xat 86pu~o<; 8~ ErrA'IJTTE T'ij<; Twv KEATWv ouv<ifLEw<;), jer je broj njihovih trubaa
i duvaa u rogove bio beskrajan (&vaplefL'IJTov fLEV ycXp ~v To Twv ~uxav'I)TWV
xat cra).myxTwv rr).'ij8o<;) pa poto je, istovremeno s njima, cela vnjska pevala
svoje borbene pesme, izgledalo je, od silnog odjeka, kao da i okolna brda
putaju glasove. Najstraniji je bio izgled i kretanje golih boraca u prvim
redovima koji su se odlikovali mladou i lepotom. Svi ljudi iz prvih odreda
bili su ukraeni zlatnim ogrlicama i narukvicama. Ali, keltska vojska izgledala je stranija nego to je u stvari bila, jer je njeno naoruanje bilo slabo.
38 Ar r. anab. I, 4,, 6-8 (o susretu Aleksandra Velikog s Keltima).
so S tr. IV, 4, 2.
40 P a u s. X, 19, 9: Mo yocp otxETaL rrEpl ~xacrTov Twv !rrrrEu6vTwJ ~crav, &ya8ot xat auTot TcX [mnxcX xat trrrrou<; OfLolw<; ~xovTE<;. Pauzanija dalje opisuje
kako se vrila zamena boraca usred najee bitke i na kraju dodaje da se
takva grupa od tri konjanika zvala trimarkisija, jer na keltskom marka
znai konj.
41 V, napred 224 i d. D i t t., SylL3, 700 (S 15), VV, 10-ll;Tou TWV raAO(TWV
~8vou<; cruvax8Ev-ro<; xat EmcrTpaTEucravTo<; Ef<; Tou<; xaTcX "Apyo<; T6rtou<; crTpaTorrowL
fLd~wvL, v. 18: Exup(EUO'Ev os xat trtrrwv xat l:lrr).w~ rrAEt6vwv, v. 21: mcruvax8Ev-rwv
TWV raAO(TWV !rrrrwv i:TL rrAEL6vwv ' . '
42 Fronti n. Hl , 10,7 (S 39), v, napred str. 251. Skordisk u slubi u
rimskoj konjici, ClL III, 3 400: Terzo Precionis f. Scordiscus eq(ues) alae . .
43 Usp. G. Lafaye, s. v.,. Dict. d. ant. Daremberg-Saglio, Iako se re javlja
tek u III veku n.e., ona se ne moe drukije objasniti nego dovoenjem u
vezu sa Skordvscima, koji su bili dobri jahai; tako Bliinner, ad Edict.

344

boraca, ko j i su se kretali u zbijenim, ali nemganizovanim .i nedisciplinavanim e tama,44 opremljeni za borbu izbliza, ali bespomoni kad se nau
po d udarcima st,rela i kopalja.
Naoruanje Kelta je uopte bilo slabo. To istiu svi savremeni pisci.J> Pre svega oni su bili slabo za tien i. Konjanici nisu nosili nikakvo
odbrambena oruje, ak ni titove. Oklope i lemove imale su samo po-

Sl. 14.
Galski vojnik. Bronzana statuetca, vis. 0,135 m uva se u berlinskom Antiquarium-u (Crte prema fotog rafij i P. Bienkowski, Les Celtes dans les arts
mineurs greoo-romains, Krakov 1928, str. 78, fig. 127 e). Izvanredan rad koji
prikazuje golog galskog ratnika s pojasom, uorkvesom i rogatim lemom, verovatno iz vremena neposredno posle keltskog pohoda, prva polovina III v.
Diocl. X, 2. Izgleda da je to bio pre pokriva koji titi konja, - iocplmttov, nego
pravo sedlo. - Ostaci konjskih vala naeni su u prilinom broju na teritoriji Skord' ska; usp. Todorovi, Kelti u Junoj Panoniji, 28. i d.
44 Usp., na primer, L i v. XXXV, 5,1 7 (iz opisa bitke sa Boji ma 193. godine): sol inge1zti ardore torrebat minime patientia aestus Gallorum corpora;
densis tamen ordinibus nunc alii in alios, nunc in seula incwnbentes sustinebant impetus Romanorum. V e g e t . epit. r. mil. II, l, 2 (D 99): Galli .. .
catervis utebantur in proelio.
45

TOL~ fLSV rcxAtXTCI;L~ TtX fLEV -r'ij~ CDWJY)~ &crevecr-repa ~v iomxwp[ou~ dxov, xd lino crcplm oux ~\1 orc),ov GX.tTC1) GWfL<XTO~ ZfLTCeLp[q. -r'{j z~ TtX TCOA!:(.HXtX &rceoeov. L i v. XXXVIII, 22,5: levzs

p a u s. X, 21, 2:

upeou~ "'(tXP TOU~

rc"Aeov 81: it-rL

armatura.

345

glavice, i to vle kao uwras i znak dostojanstva nego za zatitu. !~ Obini

ratnici nosili su samo titove, koji su bili dugaki, ali nedovoljno iroki
da bi zatitili nj ihova k l1upna tela. titovi su bili od drveta, potpuno ravni ili malo konveksni, sa metalnim umbom i metalnim obodom.47
Glavno, moglo bi se rei jedino oruje za napad, bio je ma. irok,
pljosnat, sa dvostranim seivom i zaobljenim vrhom, keltski ma bio je
dobro ubojna oruje, al1i ono se moglo upotrebiti samo za borbu izbliza.
Strele i kamenje iz praaka smatrali su Kelti za oruje nedostojno pravih boraca. Retko su upotrebljavali i koplja.48
Izvanredno zanimljiva predstava keltskih ratnika, trubaa sa dugim
keltskim ka:miksom, peaka sa titovima i konjanika s raznovrsno okienim lemovima, nalazimo na jednoj od unutranjih ukrasnih ploica
velikog srebrnog kotla iz Gundestrupa, o kome e biti rei u sJedeoj
glavi.49 Ova je predstava utoliko za nas vanija to se rauna sa mogu
nou da je ovaj spomenik skordikog porekla.
Po svemu to je reeno vidi se da je glavna snaga keltske v;ojske
leala u agresivnosti njenih boraca. Ali hrabrost i prkos vojnika, ija su
gola prsa izloena pogocima neprijateljsk ;h projektila jo pre nego to
dou u dodir s njima, nisu mogla da ree sukobe sa bolje naoruanim
voj1skama. Uprkos divljake surovosti, koja je ulivala strah u kosti Grci46 D i o d. V,, 30, opisuje oklope od gvozdenih petlji i lemove sa visokim
ukrasima u vidu rogova ili reljefnih predstava ptica i etvoronoaca. O keltskom oruju uopte v. Dechelette, Manuel d'archologie prhistorique, celtique et gallo-romaine, III. 1106 sqq., pogl. V-VI (L'arrnement a l'poque
La Tene); o oruju Skordiska posebno: J. To dorovi, Kelti u Junoj Panoniji
i severnom Balkanu (disertacija u rukopisu), Beograd, 1965, 93-115.
4.7 p o L II, 30, 3: ou yap ilUVIX[J.EVOU TOU rrxl.rxnxou upzou TOV &vilprx rrzpu:rxbt:ELV,

ilcrcp yu[J.VtX xd [Ld~N TtX cr<il[J.aTa ~v Tocrmhcp cruvi~wvz [LiiA'Aov TtX ~EA'l] rrlrrTELV itvilov.
Ibid. 30,7: ... rxuTi{> TOUTC(l xal xa06f.ou xal xaT'Iivilprx f.z rr6[J.EVOL, Ta~c; TiJ:u 15rrf.wv xaTacrxe:uak L i v. XXXVIII, 21, 4: scuta longa ceterum ad amplitudinem corporum

parum Zata, et ea ipsa olane, male tegebant Callas. Usp. i napred nap. 37. O visokom rastu Kelta v. P a u s. X, 20. 7: dcrl ilE: xal liA'ANc; ot Kz/,Tol [J.axpi{> rr&vTxc;
{mzp-l)px6Tzc; tJ.~xzL Tooc; &vp<ilrrouc;. Na tertoriji SN0rdiska naeni su takoe metalni ostaci titova, v. Todorovi, n. d., 108. i d.
48 Usp. L i v. XXXVIII, 21, 5-6: nec tela iam alia habebant praeter gladios, quorum, cum manum hostis non consereret, nullius usus erat. Sa.xis
nec modicis, ut quae non praeparassent, sed quod cuique temere trepidanN
ad manum venisset, et ut insueti, nec arte nec viribus adiuvantes ictum,
utebantur. Maevi raznih veliina, od 60 do preko 100 cm (veliina raste to
se vie pribliavamo rimskom vremenu) naeni su na raznim lokalitetima
skordike teritorije, a isto tako kasn;je, esto ukraeni graviranim floralnim
motivima; usp. Todorovi, n.m. Ti su maevi bili namenjeni udaran ju zamahom, a ne ubadanju vrhom: tJ.&xapa~ xorrlozc; urrzptJ.-~xz.c;, D i o n. Hal. XIV,, 9.
P o l. II, 33, 1-2, objanjava kako su Rimljani, kada su upoznali prednosti
svog naoruanja nad keltskim, naneli neprijatelju velike gubitke. Prema
Polibiju, keltski ma se od prvog udarca savijao, tako da ga je ratnik morao
da odupre o zemlju i ispravi nogom. Rimljani, znajui to, najpre su kopljima
otetili keltske maeve a zatim su se tako pribliili neprijatelju da su mu
oduzeli mogunost da zamahuje velikim maevima, a sami su ubodima vrhom
maa ranjavali protivnike u prsa i lica. Usp. Jullian, I, 352, kome podatak
o tome da su se maevi savijali od udara izgleda malo verovatan. Kelti su
nosili o pojasu, u kaniji od koe ili drveta, ubojne noeve sa zaobljenim
jednostranim seivom, koji su im sluili i u svakodnevnom ivotu; cf. Todorovi, n.d., 106. O obiaju polaganja savijenih maeva u grobove ratnika
bi e govora dalje, v. str. 390.
49 V. dallje !Str. 387 i nap. 60-62.
346

ma i Rimljanima,GO Kelti su skoro redovno bili poraeni u otvorenim

bitkama i na kraju su podlegli nadmonij em neprijatelju. Sem slabog
naoruanja, antiki pisci smatraju da je velika slabost Kelta bio nedostatak svakog ratnog iskustva i vetineJ>l Potrebno je, meutim , napomenuti da su Kelti, iako su, ojgledno, bili u n epovoljnije m p oloaju u odnosu prema grkim i rimskim ratn;cima, zahvaljujui upravo svojim du-

Sl. 15.
Tera.k ota naena u Palestini uv a se u Istorijskom Muzeju u Bernu (prema
P. Bienkows ki, Les Celtes dans les arts mineurs greco-mmains, Krakov 1928,
str. 133, sl. 190). Vis. 0,167, ir. O 142 m. Konjanik ogrnut hitonom, k o.i i mu
p ada skoro do kolena i pokriva konjske sapi. Na nogama pantalone (?), uvuene u pL tlm obuu. Na glavi kapulj aa. U ruci dri ov alan tit. Prema Bienkovskom , mogao bi biti Gal u slubi Seleukida. Ispod konjanika vidi se mekano, etvorugaono sedlo ( scordiscum? ).
ga6kim maevima , kojima su mogli n eprijatelja da stignu n a odreenom
odstojanja n e dozvolj avajui mu da pl'ie sasvim blizu, imali prednost
nad mnogim varvarskim narod'ma- meu ostalim i nad llirin1a - koji
su bili naor uani za borbu izbliza samo kratkim maevima il:i b odeima.
Time se objanjavaju mnogi njihovi uspesi.
50 S tr.
IV, 4, 2, govori o neovenom obiaj u keltskih ratnika da odrubljuju glave svojih neprijatelja i veaju ih na svom konju.
s1 P a u s. X, 21, 2; D i o n . Ha l. XVI, 10 (v. tekst uz nap. 36) .

347

Slika dardanske vojske je mnogo nepotpunija i nejasnija jer nedostaju ne samo literan1i podaci ve, to je isto tako vano u ovom slua
ju, i arheoloki nalazi. Teko je verovati da nije naen nijedan tit, lem
ili koplje za koje bi se moglo rei da su pripadali nekome od dardanskih vojnika koji su u III, II i I veku pre n.e. vodili tolike ratove, ali je
to ipak injenica. Uprkos tome moemo izdvojiti neke crte dardanskog
naina ratovanja. Za razliku od Skordiska Dardanci su imali teko naoruanu peadiju. U opisu jednog dardansko-makedonskog sukoba Livije
kae da su Makedonci s konjicom i lakom peadijom napadali Dardance, koji nisu imali takav rod vojske i koji su hili natovwreni nepokretnim
orujem<< .53 Od kakvih se delova sastojalo to naoruanje, moemo samo
nagaati, jer se izriito nijedna vrsta oruja ne pominje u izvorima. Dardanci su se razlikovali od Skordiska i po tome to sru ratovali u zbijenim
bojnim redovima, organizovano, nastupajui i povlae6 se disciplinovano. U pomenutoj bici bilo ih je, prema Liviju, malo ubijenih, mnogo ranj enih a niko n:ije bio zarobljen, jer oni ne naputaju svoje redove kako
se kome prohte, ve zbijeno ratuju i isto tako se povlae<< .54
Ono to je najupadljivije u vojnoj iiStoriji Dardanaca, to su visoke
brojke kako vojnika-uesn~ka u n ekom ratu, tako i .rtava. 20 000 vojnika
ponudio je dardanski kr alj Ptolemeju Keraun.u 279. godine kao pomo
za zaustavljanje keltske invazije.55 20 000 zarobljenika odveli su Dardanai iz Makedonije 209. godine i primorali Filipa da ost avi rat s Rimljanima i pobrine se za odbranu svoje kraljevine.56 Nekoliko godina docnije
Filip je pobedio Dardance u frontalnoj bici i unitio ih preko 10 000.57
Posle Kinoskefala, da bi popravio raspoloenje vojn:ika, Filip je sa 6 000
voJnika i 500 konjanika iznenada napao Da1rdance kod Stoba i mnoge
poubijao u trenutku kada su, rastureni po selima, pljakali.5S 170/ 69. godine, Persej je upao u Dardaniju, ubio desetinu hiljada varv ara i odneo
veliki plen.59 Najzad, poslednja vest takve vrs,te: sa etiri legije krenuo je
Gaj Skribonije Kurion u osvajanje Da;rdanije.60 Ovi podaci pokazuju pre
svega vojnu mo da:rdanske zajednice. Brojke ne moraju biti tane; vaan je opti utisak koji su ratovi Makedonaca sa Dardancima ostavili.
Davdanci, istina, izbegavaju direktne sukobe s makedonskom vojskom.
Na glas da se makedonski kralj vratio u Makedoniju oni se obino povlae. Ali kad doe do tih sukoba, onda je njihov nain ratovanja sliniji
m akedonskom nego skordikom.
U vezi s tim zanimljiva je sledea beleka iz Vegecijeva spisa o ratnoj vetini: Makedonci, Grci i Dardanci imali su falange, tako da je svaka falanga brojila SOOO boraca. Gali, Kelti i mnoga varvarska plemena sluili su se u bitkama neorganizovanim etama, u kojima je bilo
52 Arheoloki nalazi sa teritorije Dardanije potiu uglavnom iz ranijih
preistorijskih perioda, ukljuujui haltat. Nalazi latenskog doba su minimalni, v. napred str. 204 i nie str. 367.
5:1 L i v. XXXI, 43,, l (D 34).
51 Ibid.
55 I u s t. XXIV, 4, 9-11 (D 9), v. napred str. 107.
5G I u s t. XXIX. 4, 6 (D 23) , v. napred str. 118.
5 7 D i o d. XXVIII, 2 (D 27) , napred
s tr. 119.
58 Li v. XXXIII, 19, 1- 5 (D 37), napred str.122.
59 P l u t. Aem Paul. IX, 5 (D 44), napred str. 129.
6 Fr o n t i n. IV, l, 43 (D 69), napred str. 138.

348

6 000 ra tnika .61 Osnovna stvar u ovom p odatku je suprotstavljanje falangfl kao jedinica u kojima pojedinci imaju svoje odreeno mesto i
is t upaju kao deo jedne sloene celine i slobodnih, n evezanih eta ( caternw ) primitivnih plemena. Oigledno , dardanska vojska nije bila obina
p lemenska vojska, ije su ete formirane po porodicama i rodovima.
Za sastav clardan ske vojske znacajan je podatak Agatarhida Knia
n :na o robovima<< (8of)/,Ot), koji su u vreme m i:ra obraivali zemlju
u0)ednih Dardanaca, a u ratu su sc uvrtavali Ill odrede pod komadnom
Si: Oj,ih gospodara (Fv JtOAEjJ.(~' o:\ ).o;.:i~scr61Xt ll'(EfJ.OVIX vtp.OVTIX~ TOV t8tov
(\ c:G":t{l Tljl-). 6 ~ O tome kojoj su drutvenoj kategoriji pripadali ovi robovi<<
b ie govora dalje. Ovde je vano istai klasni karakter ovih formacija,
jer se time d opunj uje naa predstava o dardanskoj vojsci i dardanskom
drutvu uopte. Dardar.ska vojska se britno razlikovala od vojske Skordi ska, a dardansko drutvo je bilo duboko raslojeno, kako to, pored ostalog, pokazuju i vesti o da!l'clanskim najamnicima u tuim zemljama.'''
O vojsci Au tari jata ne postoje direktna svedoanstva . Kratka beleka Nikole iz Damaska o tome da Autarijati, kada su u pokretu, nikad
ne naputaju ive svoje onemoah; vojnike govori v-ie o optem stepenu razvitka autarijatskog drutva i njegovom mentalitetu nego o karakteru vojske.64 Moda bi se i.p::1k re 680t:rrop(cx t mogla u zet.i u striktnom
z naenj u mariranja<< i na osnovi n je zakljuiti ela su Autarijati bili
p reteno peaci. Isto to se moe zakljuiti indirektno i iz podataka o
Antarijatima u Lizimahovoj slubi.G5 Iako u izvorima nije reeno kakva
vrsta vojnika je u pitanju, njihov broj - u jednom sluaju 2 000, u drugom 5 000- odgovcura, oigledno, pre peacima nego konjanicima.
Mnogo konkretnije se moe govodti o autarijatskoj vojsci ako se
p rihvati pretpostavka da su oni zau:3imali oblast istone Bosne i zapadne
Srbije, jer se onda n a njih moe primeniti ono to se na osnovi glasin akcg materij ala i njemu srodnog materijala iz tumula u Zapadnoj Srbiji zna o opremi ilirskog ratnrika.tw Treba odmah rei da su ratnici sahranjeni u glasinakoj nekropoli bili, po svoj prilici, takoe preteno
peaci.67 U vremenu koje nas interesuje, a to je poslednja faza glasina
ke kulture, Va-Vb (od 500. do 250. godine pre n .e.),GS upotreba kopalja,
V e g e t. epit. r. mil. II, l, 2 (D 99).
A g at a r ch. fr. 17 J (D 98).
na L i v. XXXVH, 48, 4 (D 38): Etolci su 190. godine poslali ljude u Makedoniju, Dardaniju i Trakiju ad conducenda mercede auxilia. Usp. i C a e s.
b. civ. HI, 4, 6 (D 76): Dardanos .. . mercenarios, v. napred str. 142.
6 '1 N i e o l. D a m a e s. mar. mir., fr. 115 J (A 26), v. str. 39'1.
n5 Diod. XX, 113, 3 (A 21) ; Polyaen. IV, 12, l (A 22), v. str. 95.
66 V. napred str. 84. Materijal sa Glasinca objavljen je u odlinoj publikaciji A. Benac-B. ovi, Glasinac II, eljezno doba, Sarajevo, 1957, koja
omoguuje njegovo iskoriavanje i od strane naunika koji se ne bave specijalno arheologijom. Usp. i B. ovi, Pogrebni obiaj preistorijskih stanovnika glasinakog podruja, GZM, NS 13, 1963, 50. i d.
67 U kneevskim grobovima na Glasincu naeni su delovi konjske opreme, to pokazuje da su glasinaki ratnici imali jahae konje. Kako je stavljanje raznih predmeta , pa i konjske opreme, u grob vezano za religiozna
shvatanja, teko je rei koliko je upotreba jaha ih konja u vojsci bila rairena; usp. B mac-ovi, Glasinac II, str. 46. i d.
68 U gla sinakoj kulturi zapaaju se nagle promene oko 350. godine,
dakle upravo u vreme kada Au tarij ati ulaze u istoriju, koje dovode do skoro
potpunog nestanka starih autohtonih oblika i pojave novih. Ako se ove pro61

62

349

dugih i kratkih, postaje sve ea. Dvosekli ma izlazi iz upotrebe i mesto njega se pojavljuje kratak povijen ma.G9 Ntovi su, oigledno, bili
drveno-kone konstrukcije, jer je d osada naen na Glasincu samo jedan
b ronzaru umbo.7o lemovi i oklopi iz mlaeg eleznog doba nisu poznati, ali je verovatno da S!f ih, kao i u ranijim fazama, koje su mnogo bogatije preds,tavlj ene u glasinakim nalazima, upotrebljavale samo poglavice.
to se tie Tribala, uprkos relativno opirnim izvetajima o njihovim ratovima i bitkama, ne raspolaemo sa dovoljno podataka da bismo
mogli sa sigurnou utvrditi koji su mdovi vojske kod njih postojali i
kak vo n aoruanje. U vojJSci koju je Aileksandar poveo sa sobom u Aziju
Tribali ues tvuju zajedno s Odr:.iz:ma i Ilirima u lakoj peadij>i.71 Po to
se strelci i Agrijani prnkai n avode posebuo, Tribali su, najverova tnjje,
bili naowani kratkim kopljima za bacanje, (<iKJV't"tov), kao Iliri i Traani. Moda su nosili i kratak iskri>
v ljen ma (p.&.>;:rxtp<X) o pojasu, a u levoj ruci mali, lagan i .t it od drveta presvuen koom (neA't"lJ). 72
Tribali su upotti"ebljavali i duga koplja. Vesti o rani koju je Filip
zadobio u sukobu s Tribalima pomjnju sarisu i AJYX:lJ: >>bedro mu je prrobij cno kopljem (A6YXIJ)", stoji kod Plutarha; >>neko od o nih koje je gonio
zabo mu je srur.i su u bedro<<, kae Didim.n U bici na reci Uginu Tribali
su zauzeH pozicije na ivici neke ume k raj reke. Da bd ih izazvao da izau na isNnu, Alek>
s and<tr je naredio da se na nj.ih udaDi strelama i lakim
kopljima. Tribali su odgovoriJ.i bacanjem kopalja i dokle god je trajalo
ovo gaanje izdaleka ( aKpof3oAtcrp.6~) . oni nisu bili gori od Makedonaca.74
Meutim, kad je falanga krenula na njih, n isu mog li da izdre napad.
Pokolj je bio straan. Spasili su se samo oni koji su uspeli da se sklone
u umu i preu preko r eke.
Nikola iz Damaska u Zb irci udnih obiaja kae da j,e tDibalska vojska bila postrojena u etitfi bojna reda: napred su ili slabi vojnioi, za
mene objasne iseljenjem Autarijata, izazvanim elementarnom katastrofom,
postavlja se pitanje da li su Autarijati bili nosioci starih oblika faze Va,
(u tom sluaju su ih oni morali poneti sa sobom u zemlje kroz koje su u
svojoj seobi proli) ili pak novih oblika koji karakteriu najsiromanije
zastupljenu fazu V b, koja obuhvata drugu polovinu IV i prvu polovinu III
veka pre n.e. Prva mogunost je, naravno , verovatnija, iako i ona izaziva
itav niz drugih problema . Moda e arheolozima poi za rukom da ree ovo
~loeno pitanje i da identifikuju nosioce glasinake kulture gvozdenog doba.
G9 Benac-Covi, Glasinac Il, str. 51.
10 Ibid., str. 47, nap. 152.
71 D i o d. XVII, 17, 4 (T 36), v. napred str. 36. Potomak nekog od Tribala koji su poli s Aleksand11om urezao je svoje ime u Abu-Simbelu, na junoj
granici Egipta (T 88). Ime 'Epf1.6Ao:oc; Tpt~ xnou 11Aou-r&pxo(u) je nejasno u svojoj konstrukciji. Da li je TpLpo:AA6c; lino ime oca (u kom sluaj u ll),ou,&pxou
postaje suvino, ili je Tp L 1:lo:Ho~ etniko opredeljenje Hermolaovo1g oca Plutarha?
72 Grci su zvali ovaj rod lako naoruanih vojnika
&xovTLcrTo:(. Beloclz,
111-2, 341, nap. l, smatra da su Agrijani bili takoe akontisti, a ne strelci.
O naoruanju Ilira bilo je rei u vezi s Autarijatirna. O naoruanju Traana
v. G. Kazarow, Beitrage zur Kulturgeschichte der Thraker, Sarajevo, 1916,
71. i d .
73 P l u t. de fort. Alex., l, 9 (T 21); D i d y m i
de Demosth. comm. 13
(T 20). lust in. IX, 3, 2 (T 17), kae da je Filip tako ranjen u bedro da je
kroz njegovo telo ubijen konj. I to potvruj e da je rana zadata dugim kopljem .
7 4 Ar r . l, 2, 1- 7 (T 23).
350

njima n ajjaj, t r e i b ojni red ini li su konjanici, a poslednj,i ene, koje

su borce p r okl injanj ima zaustavlj a le kada bi se dali u bekstvo .75 bko se
govori o >>falangama, jasno je da tu nisu u pitanju pravi bojni r edovi.
Naj ne obiniji je podatak o slabim vojnicima. Da li su o ni svesno izlagani
na j v eo j opasnosti da ne bi 'iv.i pali u ruke neprijatelju? <G O enama
ko je bodre svoje mueve i sinove i spreavaju ih da napuste borbu ima
pod ataka k od raznih naroda, u raznim okolnostima. Prizor takvih ena
je, sva kako, bio est u onih plemena koja su kretala u pohode Jt()(VOrlJJ.d.
lcl u i sa d ecom i celokupnim imetkom za vojskom, ene su, prirodno,
kad je dolazilo do sukoba, najvie strepele od poraza, jer je on znaio
smr t iii ropstvo za sve njih .77 Vrlo j e vero-vatno da b eleka Ni1kole iz Da
maska p otie od izvetaja o nekom takvom pohodu kao to je bio pohod
na Abderu.
Tri balska konjica pom:nje se jo samo na jednom mestu u izvorim a, u retorskom Lukijanovom spisu Pohvala Demostena.7S Meutim,
daleke e kspedicije koje su Tribali precluzimali m orale su se oslanjati prven stveno na konjticu.
O vojsci Meza postoji jedan jedini podatak, i to podatak koji se ne
od nosi na vreme njihovih ratova s Rimjanirna, ve se nalazi kod Homera.
To je epitet ansrwxot, koji nose Ivlezi u st. 5. XII I pevanja Ilijade.79 Izraz c'L )"'(E!J-()(X<Jt je vrlo redak, upravo za to to je nain ratovanja koji obelcava pripadao dalekoj prolosti. T ime se moe objasni.ti zato je Posej donije smatrao za potrebno da protumai ovu inae tako jasnu re i zato se njegovo tuma enje udaljava od jedinog pravog znaenja. Prema
Pose jdoniju, Homer je nazvao Meze c'r.y;(E]J.()(XO t, Zato to su, kao dobri
borci , bili neosvoj ,ivi .~o U stvari, a.yxep_()(XOt se ne pojavljuju nigde vie
kod Homera i nikad ne postaje ob i an epite t. Njegovo prvobitno i jedino
zna enje je borci izbliza, kako se vidi iz sledeeg Plutarhovog obaveNic. Damasc. fr.l16J(T84).
Usp. obiaj ubijanja slabih vojn ka kod Autarijata . str. 391.
Usp ., na primer, ta Cezar kae o tome kako su ene spreile Gale
da napuste grad Avarikum, koji je Cezar opsedao: Ve su se spremali da
to uine nou (tj . da se udalj e iz grada), kad iznenada majke izaoe na
ulice i plaui bacie se na noge svojima i poee ih preklinjati na sve naine
ela ih ne prepuste, njih i nj ihovu decu zaje dniku, osveti neprijatelja, jer
one zbog slabosti svoje ne mogu da beze. Kad videe da mukarci ostaju
pri svojoj odluci - jer u velikoj opasnosti strah ne daje da doe do saaljenja - one poe e vikati i znacima Rimljane obavetavati o (nameravanom)
bekstvu. To je uplailo Gale, jer su se bojali da e im rimska konjica presei
put , i oni odustae od svoje namere. (Caes. b. g., VII, 26). Slino govori
Tacit o germanskim enama: kada se Germani b.ju, u njihovoj blizini se
uje urlanje njihovih ena i pla dece ; njihove majke i ene su svedoci
njihove hrabrosti, one im vidaju rane, one donose borcima hranu i podstreke.
P ria se da su se neke vojske koje su ve poputale i skoro bile razbijene
ponovo postrojile pod molbama ena, koje su beguncima pokazivale svoje
grudi i predoavale im rops tvo koje ih eka, ropstvo koga se Germani vie
boje za svoje ene nego za sebe same.
78 L u e i a n. Demosth. encomium , 34 (T 22). Podatak je, na alost, nepouzdan s .o bzirom na karakter spisa. l formulacija -r~v 'IAA.upcwv 'irrrrov xod
T pc~()()..),&i v X()( L rriY.v -ro fHcr0ocpopcxo v ostavlja nas u nedoumici, jer xcd rri'i.v -ro
iJ- WOocpop cxov moe da se protegne i na -r-~v 'IAA.u pcwv 'irrrrov X()(L Tpc~()(AAW'J, ali ne
mora . O na jamnikoj slubi u srednjobalkanskih plemena v. dalje .
7 " V. napred str. 300 i d .
80 P o s e i d. fr. 104 J = S t r. VII, e. 296 (M 2): &.yzzil-&zou~ illi -rov~ Mucrou~.
75

'6
77

/)n &.rc6pil1)-roc,

X()(()(t_

o[ &.y()(.(}ol rroi,EiJ-ccr-r()([.

351

tenja. Plutarh kae za Abante na Eubej>i da su bili ratobomi i <iYXEJ11XXOt

i da su vie nego bilo koji drugi narod bHi navikli da se s neprijateljem
uhvate u kotac. Kao potvrdu navodi Arhilohove stihove prema kojima
Eubejci ni,su zatezali lukove, niti gaali iz praaka, ve su maevima bili
teki boj.s1 Plutarhov. podatak je utoliko zanimljiviji to se u njemu
Abanti dovode u vezu s Mezima. Plutarh pria, naime ,da je Tezej, po
starJnskom obiaju, kad je dostigao mladisk,i uzrast, krenuo u Delfe da
bogu prinese na rtvu kosu. Odsekao je kosu samo spreda, kako Homer
kae da su inili Abanti ... Abanti su, dodaje Pluta~rh, >>bili prvi ljudi
koji su se iali na taj nain; nisu se tome nauili od Arabljana, kako
neki misle, nim su se ugledali na Meze, ve su to inili zato to su bili
borci izbliza. . . da ne bi neprijatelju dali mogunost da ih hvata za
kosu ... s2 Abanti spadaju meu najstarije balkanske narode. Posvedoeni su na raznim mestima u Grkoj, na ostrvima, u Maloj Aziji, IlirJji.S3
Mezi, koji su se slino njima ~ali, mogu biti ma1oazijski, aLi i evropski
Mezi. Njiihovo povezivanje uz Abante pokazuje njihovu starinu. Narodi koji nisu znali za oruje za gaanje izdaleka, ve su se borili prsa u
prsa, naoruani samo noevima i kratkim maevima, predstavljali su u
oima Grka maltene mitsku prolost.
Voleli bismo da znamo da li su Mezi ostali ayx6J11XXOt do istorijskog
vremena. O tome, naravno, moemo samo da nagaamo. Geti, njima po
svemu najblii narod, bilJ su strelci. Nije iskljueno da su vremenom
Mezi usavriH svoju ratnu tehniku. Ali njihovo isezavanje kroz vekove
i lakoa s kojom su ih savladali i asimiloval:i razni susedi s ove j one
strane Dunava, a zatim Rimljani, mogu se bolje razumeti ako se pretpostavi da su oni bili i primitivniji i slabije naoruani od ostalih naroda
koji su ih okruavali.
Veoma reit ukazatelj priv1rednog i drutvenog razvitka je novac.
u blizini i u stalnom kontaktu sa grko-makedonsk,im svetom,
srednjobalkanska plemena su upoznala upotrebu i wednost novca jo
pre nego to su kod nJih saillrel!i uslovi za pojavu novane p,r ivrede. Trgovina, pljaka i najamnike plate billi su izvol'i iz kojih su u zemlje srednjeg i sevenrog Balkana vremenom priticale sve vee i vee koliine
novca.
O trgovakim vezama srednjobalkanskih plemena sa grko-make
donskim svetom ne postoje direktne vesti, sem jedne: Emilije Paul je
167. godine dozvolio Dardancima da trguju solju i naredio T;reoj makedonskoj me;ridi da so dovozi u Stobe; odredio je i cenu so1i (. . . s alis
ivei

commercium dedit; tertiae regioni imperavit, ut Stobos Paeoniae deveherent, pretiumque statuit).s4 Na osnovi ovog podatka moe se zakljuim da su Dardanci dovoZiili so iz Makedonije preko Peonije i da se raz
mena vrila za novac. Trgovaki put koji je u r imsko doba povezivao
81 P l u t. Thes.
5. Usp. i S tr a b., e. 448: u lelantskom ratu zaraene
strane sporazumele su se o tome kakvim ratnim sredstvima se smeju koristiti. 0 tome, nastavl ja Strabon, svedoi stub u Amarintiju na kome stoji
da je zabranjena upotreba oruja za borbu izdaleka<< (fl.~ xp'ficr6otL 'r1JAe:~6J..m~).

82

P l u t., l.c.

83

Cf. Toepffer, s.v. Abantes, RE I (1894), 13 sq.

Li v. XLV, 29, 13 (D StZ), napred str. 132.

84

352

Tesaloniku sa Dunavom pos vedoe n je u drugoj p olov,i ni II veka pre n.e.

On je vodio preko ! domene, Stoba i Dardanaca.s:;
Inae se o trgov ak om saobraaju moe govoriti samo na osnovi
arheolokih nalaza. Na iUrskom podruju nalazi pokazuju d a je ve u
drugoj polovini VI veka uvoz raznih predmeta iz Grke bio tako razvijen
da su pojedine radionice proizvodile specijalnu robu, prilagoenju ukusu
i potranji ilirskih potroaa ( lemovi grko"ihrski, omega-ukosnice,
Jibu le tipa t r pci-urug, srebrne i bronzane narukvice s ukrasom u vidu
palmete ili zmijske glave, jantarske ogrlice, perle, kerarnika, i cLr.). Srednjobalkansko podruje prua u tom pogledu mnogo manje materijala,
sem njegovog zapadnog dela, koji ulazi u ili,r ski kompleks (Novi Pazar,
Atenica, iroko kod Suve Reke, Mramorac, Raana; istonije se nalaze
Batinci blizu uprije i Uma1ri kod Smedereva, sa slinim importom) .R
Nije nam poznato na koji je nain voena ova trgov,i na. Najverovatnije
izgleda da su grki trgovci donosili svoje proizvode i trampili ih za robu
koja im je bila potrebna, - namirnice, sirovine i roblje. Oni su mogli
mesto robe da ponude novac i vremenom se, verovatno, razmena V1rila
sve vie ne ~roba za robu, ve roba za novac. Moda j e sve vea potranja
novca jedan od razloga neobinog i dosada neobjanjenog opadanja gr
kog i mporta u klasinom i helenist i kom periodu. U poetku novac nije
imao za varvare drugu vrednost do vrednost dragog metala. Mogue je
ak da su ga upotrebljava li kao sirovinu za izradu ukrasnih predmeta.ti7
Ali p ostepeno novac postaje neophodno sredstvo za razmenu, kako u
spolj nj em, tako i u unutranjem saobraaju. Sve do poetka III veka,
su de i po nalazima, novani opticaj u severnim delovima Balkana bio je
veoma ogranien. Tek velike koliine zlatnog i srebrnog novca koje su
Filip II i Aleksandar Veliki bacili na trite izazvale su i u varvarskim
zemljama vidljiv preobet. Potrebe za novcem zadovoljavale su uglavn om makedonske kovnice. Naroito su bile cenjene srebrne te tradrahme
Filipa II i Aleksandrov zlatni stater. Makedonske kovnice su i posle Filipove smrti n~15tavile kovanje njegovih tet:radrahmi,S7a tako da je na
varvarskom tritu bilo dovoljno novca u opticaju. S padom Makedonije
smanjuje se priliv makedo nskog i grkog novca i varvarska plemena poin ju sama da kuju, verno kopiraju6i monete kojima su se ranije sluila . Upotreba makedonskog i gr kog novca ( Damast.i on, Filip II , Aleksandar Veliki, Filip III, Lizimah i drugi dijadosi, peonski kraljevi Patr ao.s, Likej i Audoleont, i Tasos), a zatim kovanje sopstvenog novca po
g rki m uzorima, podudara se sa razvitkom m etalurgije i zanatstva u
S tr. VIII, e. 389 (D 80). Podatak pot i e od Artemidora Efekog.
O svemu ovome v. vrlo temeljni i pregledni lanak Maje Parovi-Pe
ikan, Les Illyriens au contact des Grecs, Arch. Jug. V, 1964, 61-81.
87 C. Preda, Studi ;;i cercetari de numismatica II, 1958,, 239. i d., obra"
ujui jedno blago iz ll-I veka pre n.e., u kome su pored rimskih denarija,
tasoskih tetradrahma i njihovih imitacija naene i dve srebrne ipke teine
312 g, konstatovao je da je srebro tih ipaka i dentino sa srebrom tasoskog
novca i njihovih imitacija i na osnovi toga izloio pretpostavku da su te
ipke dobijene preradom novca. Usp. prikaz tog rada koji daje Bucur Mitrea
u Numismatische Literatur Osteuropas und des Balkans (ed. G. Probszt) ,
II , Graz, 1963, str. 45.
B7a V. dalje nap . 108a.
8;

Q6

23 Djela XXX

353

latensko doba i predstavlja optu pojavu u svim zemljama zahvaenim

latenskom kulturom, kako u Podunavlju tako i na Zapadu.ss
Nekoliko podataka iz pisanih izvora ilustrovae drugi nain na koji
su srednjobalkanski narrodi dolazili do novca i dragocenih metala. Kada
su 80-ih godina I veka Dardanci, Skordisci, Medi i druga traka plemena
opljakali grka svetilita, meu njima i Delfijsko, oni su odneli otuda
toli ko zlata da su D: ;rdanci i Medi mogli njima da potkupe rimskog konzula Lucija Kornelija Spiciona i da ga na taj nain odvrate od namere
da ih kazni za u.injeno svetogre i odneti plen. Scipion se obraunao
samo sa Skordiscima, a Mede i Dardance nije dirao (L:Kt:rtiUJvo: os LKopoimwu; )lEV Oto:cp9sipo:t.. . Mo:iootc; os K!Xt flo:poo:vEDcrt cruvGscrGo:t owpoOOKllCJ(Y. vTo: TOD ispoD XPllcr(ou ). 89 Neto slino dogodilo se tridesetak godina kasnije. Beskrupulozni makedonski namesnik Kalpurnije Pizon,
umesto da orujem odbrani svoju provinciju, prodao je mir Dardancima
za velik novac (pace m maxima pecunia vendidisse), a zatim, da bi oni
'imogli taj novac, prepustio im na volju Makedoniju da rpo njoj haraju
i pljakaju.9o Pomenuta dva pljakaka pohoda padaju u poslednju fazu
nezavisnog ivota srednjobalkanskih plemena, kada se mo rimskog oruj <l' oseala i do najudaljenijih krajeva na severu Poluostrva. Koliko je tek
bilo takvih i sJinih pohoda u ranije doba! Kao to smo videli, sva istorija
srednjobalkanskih naroda ispunjena je vestima o nj.i hovim upadima u
Makedoniju: ti pohodi bili su jedan od glavnih, ako ne :i najvaniji, izvor
nj,i hovog bogaenja.
Kao svi Kelti, Skorrdisci su bili veliki ljubitelji bletavog nakita i
dragocerrih predmeta. Ali za razliku od ostalih Kelta, kojima je zlato
bilo glavno bogatstvo - prizor tekiih zlatnih torkvesa i narukvica koje
su se presijavale na golim krupnim te1ima keltskih ratnika zbunjivao
je neprijatelje91 - Skordisci, prema Posejdoniju, nisu uvozili zlato u
svoju zemlju jer su verovali da je zlato zapJenjeno u grkiim svetilitima
bilo uzrok tekih stradanja koja su ih u prolosti snala.92 Meutim,
kako kae Atenej komenta,riui ovu Posejdonlijevu vest, oni se nisu odrekli samog bogohulnog ina pljakanja svetinja, ve su prokletstvo
bacili na vrstu opljakanog blaga. Umesto zlata, upotrebljavali. su srebro
" 8 O novcu u keltskim zemljama v. R. Forrer, Keltische Numismatik
der Rhein u. Donaulande, strassburg, 1908; K. Pink, Die Miinzpragung der
Ostkelten u. ihrer Nachbarn, Diss. Pann., Budapest, 1939; isti, Einflihrung in
die keltische Miinzkunde, Arch. Austr., Heft 6, Wien, 1950, i najnoviji pregled:
P. La Baume, Keltische Miinzen. Ein Brevier, Braunschweig, 1960. Za Dakiju: Bucur Mitrea, Penetrazione commerciale e circolazione monetaria nella
Dacia prima della conquista, Eph. Dac. X, 1945, 1-154.
Ro App. Ill., 5 (D 61 i S 36), napred str. 137.
9 Ci e.
pro Sest. 43, 93 (D 75), napred str. 141. I Salustijev podatak ,
S a ll. II, fr. 80 M (D 63), o tome da je Skribonije Kurion sakupio danak koji
je Apije Klaudije bio nametnuo Dardancima ( pecunias A ppio die tas coegit),
v. napred str. 137, treba svakako 'shvatiti tako da je re o novanim dabinama, a ne o stoci i drugom blagu.
9! Usp. p o l. II,, 29, 8:
TI&vT~ S ~ o! TOt~ rrp6mx~ XOCT~XOVT~ crrrdpoc~ xpucro1:~
fLOCV~&xoc~~ xoct m:p~xdpo~~ ~crocv xocTocxgxocrfL-~fL~vo~. Ibid., II, 17, 8, Polibije kae da
su Kelti u severnoj Italiji, na koje se odnosi prethodni podatak, iveli priprostiru ivotom, bavei se samo ratom i zemljoradnjom, a da im je jedino
bogatstVO bila stoka i zlatO - ()rrocp~[~ yg fL~V EXcXcrTm~ ~v 6pEfLfLOCTOC xocl XPUcr6~. Usp. takne L i v. XXI, 20, 8: Hanibal je pridobio keltske poglavice aura,
cuius avidissima gens est.
02 Poseid. fr. 48 J= Athen. 234 b (S 3).

354

i poinil1i mnoga nedela da bi se njega dokopali. Kad god su harali neku

zemlju, nisu proputali da donesu sve to je od srebra.
Mnogo slabiji 1zvor novca predstavljale su najamnike plate. Sve
dotle dok imov.i nsko raslojavanje ne potkopa plemensko drutvo, pravog
najamnitva u njemu ne moe bit.i, tj. takvog najamnitva u kome pojedinci stupaju za svoj raun u vojnu slubu tuina. Ono to se u izvorima pominje kao najamnika sluba u ta rana vremena, to su itava plemena koja, sa svojim poglavicama na elu, izvravaju odreene zadatke
za novanu nagradu. Tipian primer takve najamnike vojske predstavljaju Bastarni, koji su se sa Persejem pogodili da mu za odreenu svotu
-po 10 zlatnika na konjanilka, pet na peaka i l 000 na poglavicu- pomognu u ratu protiv Rimljana.93 Izmeu te pogodbe i Persejevog saveza
s ihrskim krdjem Gencijem, koji je isto tako bio zasnovan na novcu,
razlika nije vdika.94 Za s.rednjobalkanska plemena nisu nam posvedoeni
takvi najamniki odnosi. Ukoliko su Skordisci sklopili savez s Filipom
pred kraj njegova ivota, taj savez je morao imani takav karakter.95
to se tie tribalskih odreda koje je Aleksandar poveo u Aziju, verovanni je je da su oni dobijeni kao savezniki kontingenti nego da su bili
sastavljeni od obinih najamnika. Naprotiv, Autarijati u Lizimahovoj
vojsci biLi su pravi najamnici.96 Ali oni su zauvek raskinuli sa svojom
postojbinom i, verovatno, svi zavrm ivot u tuini, tako da njihove
visoke plate nisu mogle da utiu na ivot njihovih saplemenika.
O upotrebi novca kod Tribala, Autarijata i Meza malo ta znamo.
Tribali su mogli ve krajem V i poetkom IV veka do.i do grkog novca,
kako putem egejske obale, tako i putem Makedonije, - tifgovinom ili
pljakom. Nalazi damastionskog novca na podruju Skoplja i Kumanova
i, naroito, veliko blago iz Kutine kod Leskovca pokazuju pravac prodiranja novca na t1ribalsku teritm1iju.n Zasada, meutim, ne znamo da li
93 Cf. L i v. XLIV, 26, 4: hi pacti erant eques denos praesentes aureos,
pedes quinos, mille dux eorum.
04 Usp. <
L i v. XLIV, 27, napred str. 130.
95 I u s t. XXXII, 3,, 5: Nam et Gallos Scordiscos ad belli societatem perpulerat ... ; usp. napred str. 217.
96 V. napred str. 36 i str. 95.
97 Pomoravlje, a verovatno i skopska oblast, nisu u V i VI veku pripadali Dardaniji. Mogue je da su tamo iveli u to vreme Tribali; v. napred
str. 45 i 49. O kutinskom nalazu usp. B. Sarija, Damastionske tetradrahme iz
Kutine blizu Leskovca, Starinar III (1924-25), 97. i d. Ostava je sadravala
oko 100 primeraka, meu kojima je bilo i nekoliko sasvim novih (>>Stempelfrisch"). Sarija ne veruje da bi ovaj novac mogao da bude kovan u rudnicima
Novog Brda jer su oni jako udaljeni od Grke, ali on doputa da su tamo
kovani neki tipovi varvarskih imitacija. O damastionskim rudnicima i damastionskoj kovnici v. J. M. F. May, The Coinage of Damastion, Oxford, 1939,
i priloenu kartu. May je miljenja da se Damastion nalazio severno od
Makedonije, u blizini Peonije. Mack, 160. i d., trai Damastion u oblasti Kumanovo-Kratovo, istiui da su u Pomoravlju najbrojniji nalazi damastionskog novca. Arheolozi govore u poslednje vreme o >>izuzetnoj koncentraciji
grkog, helenistikog, materijala u ostacima naselja pored rudarskih jama
Novog Brda ( er kov, Municipium D.D, str. 6-7) i o mogunosti postojanja
grlwg emporija. Materijal je uglavnom nestao (ibid., prim. 28). Ako je u
pitanju iskljuivo helcnistiki, onda se on ne moe upotrebiti u diskusiji o
Damastionu. Treba podsetiti da prema fragmentu iz Strabonove VII knjige,
koji je otkriven na jednom palimpsestu, usp. W. Aly-F. Sbordone, De Strabonis codice rescripto, Studi e Testi 188, 1956, 16, u ilirskom Damastionu
je postojala naseobina Grka sa Halkidika, v. Papazoglu, Politika organiza-

23*

355

je taj priliv bio takav da bi uticao na unutranji ivot Tribala.98 Neizvesno ostaj-e takoe da li su Tribali doiveli ekonomski prosperitet koji se
u III veku zapaa kod njihovih suseda Traana, Da rdanaca i Skordiska.
Ima se utisak da je njih vreme pregazilo, da oni, p11itenje ni sa svih strana i poviaei se pred monijim agresorima, nisu bili u stanju da se
ukljue u razv~j enije drutveno-ekonomske odnose toga doba. Ne -izgleda n.ima!.o verovatno da su kovali novac.

Ni kod Autarijata ne moemo oekivati postojanje novca, jer oni

nestaju pre nego to se upotreba novca rairiLa na srednjem i severnom
Balkanu. Me!Zi pak, obrnuto, ulaze u istoriju tek u vreme kada je ,r.i mski denarij poeo da potiskuje sve grke i lokalne mo nete. Izgleda kao
da je 1rimska vlast znaila za njih prvi kontakt sa viom civilizacijom.
Druk ije stoji stvar sa Dardancima i Skordiscima. Ovim plemenima
je ne samo bila p oznata upotreb a n ovca ve su ona, v.r lo verovatno, kovala i s vo j novac.
U Dardaniji se m ogu razlikovati tri etape u prodiranju novca sa
juga. Poetkom IV veka, jo pre nego to se za nju saznalo u grkim
krugovima, Dardanija je postala jedna od oblasti u kojoj je srebrni
novac ilirskog Damastiona najvie c.irkulisao. Ve odavna su u nauci
bili poznati nala:oi dam astionskog novca na Kosovu i Metohjji. Nedavni
nalaz 52 statera Damastiona i Pelagij e i 8 damastion.skih d rahmi u Janjevu otklonili su sumnje koje S>u izricane u p ogledu starijih nalaza.99
U III veku pojavljuju se u dmdanskim nalazitima novci Filipa II, Aleksandra, Filipa III i drugih m a kedonskih vladara .j dijadoha; a isto tako
novci peonskih kraljeva Patraosa, Likpeja i Audoleonta. U II veku, posle
p ada Makedonije pod rimsku vlast, tetradrahme Tasosa svedoe o monopolistikom poloaju koj.i je ovaj grad dobio pod rimskim protektoratom u trgmrini sa balkan skim zemljama.lOO U to vreme, pored kovova
Prve makedonske meride, trita u unutranjosti Balkana, pa i u DaJr daniji, osvajaju novci Apolonije i Dirahiona. Tada se, ako ne i ranije,
pojavljuju i najstarije imitacije makedon skog novca.
Na alost, ne postoje jo uvek publikacije u kojima bi, pregledno
i s.i stematski, bili izloeni svi nalazi grkog i varvarskog novca u oblastima koje n as interesu ju . Varvmske imitacije obraene su u okviru keltskog novca i okarakter.isane kao keltske<<, iako su tu i tamo izraen e
sumnje u opravdanost pr.ipisivanja svih dosada pronaenih varvarskih
cija, str. 17. Pitanje je, meutim, da li bi se Grci upustili tako duboko u
unutranjost ilirskih zemalja i da li bi se za Damastion reklo da je ilirski
da je bio u Dardaniji.
98 Zanimljivo je da ni Skiti na uu Dunava, koji su bili pod mnogo
neposrednijim uticajem grkih crnomorskih gradova, nisu u vreme Filipa
imali zlata i srebra. Pien koji je Filip dobio u skitskom ratu 339, zbog koga
su ga Tribali napali, sastojao se, prema Justinu, IX, 3, 15-16, od robova
(ena i dece) i stoke (posebno se pominje 20 000 rasnih kobila za priplod),
ali zlata i srebra nije bilo (XX milia puerorum ac feminarum cap ta, peca ris
magna vis, auri argentique nihil).
99 Usp. Evans, 62. i 69. Nov nalaz notira E. Pegan, Najdba Damastionskih staterjev, Argo I, l , 1962, 25.
100 O putevima prodiranja tasoskog novca usp. J . Pouilloux, Recherches
sur l'histoire et les cultes de Thasos, I, 1954, Paris, str. 216, i kartu na str. 8.
356

tipova K eltima.101 Svi se slau u tome ela je prva faza neposrednog irnihranja m a kedonskog novca morala poeti negd e u blizini Makedonije,
u oblastima koje su n ajvie mor ale osetiti nedostatak novca izazvan prestankom rada makedonskih kovnica.J02 Ali se na keltskom karakteru tog
novca toliko insis,b ra da se recl'ovno k ao nj egovi tvorci uzimaju Skordisci. Pink je jednu grupu keltskog novca nazvao ju nosrbijanskom,
zbog toga to jedna serija te grupe potie od 30 primeraka k upljenih u
Janjevu . 1o~ Meutim on smatra da su, sredinom II veka, kada je, po njegovom miljenju, poelo kova nje varvarskih imitacija, Skordisci gospodarili srednjim Balkanom i prvi poeli ela kuju novac.1o4 Tek poto su
ih Ri mljani potisli preko Save (a to se, po Pinku, dogodilo oko 107. godine,Io;; mogli su Dardanci ela uvedu svoj novac. Skordisci su, po Pinkovom
m iljenju, eksploatisali Sirebrne rudnike u Domaviji (Srebrnica), dok su
Dardanci drali Novo Brdo i druge rudnike na Kosovu.1on
Misao da su Dardanci mogli da kuju sopstveni novac ostala je nerazvijena u Pinkovom delu. Neosporna koncentracija nalaza varvarskih
im itacija na teritoriji naseljenoj Skordiscima - Srem predsta\'lja na
kartama numizmatikih nalaza najgu e ispunj en prostori07 - ne doputa sumnju da su Skordisci dugo i inten z,ivno emitovali novac. Njima
Pin k pripisuje S,r emskU<< grupu keltskog novca, a isto tako i poseban
tip novca koji se najee nalazi u timokom kraju,tos Kovaka vetina
Kelta je dobro poznata (lep primerak umetnike obrade metala preds tavlja velik kotao iz Gundcstrupa, koji bi mogao biti delo Skorcliska),
a keltski elementi na varva rskom novcu su nesumnjivi. Ipak mi se ini
da je neopravdano, ako se ve pretpostavlja da su prve imitacije nastale
u zemljama koje su bile u neposrednom susedstvu Makedonije i Peonije
i jae izloene njihovom uticaju, da se kovnice tog novca t'r ae na skor10 ' Tako je ve Sm-ija, Starinar III (1924-25) , 99, nap. l, izrazio miljenje da su izvesni tipovi varvarskog novca bili kovani u rudnicima Novog
Brda. (Upravo u vreme kada je to pisao, jedna velika ostava varvarskog
novca, ukupno 5 kg, od toga 50% imitacije Filipovih statera, naena je u
Junoj Srbiji<< . Mesto nalaza nije blie odreeno; v_ S arija, Starinar IV,
1926-27, 81. i d.; isti, Num. Zeitschrift, 1927, ll.) Nedavno je i dr V l. Lii,
Num i zmatike vijesti IV, 1957, 8!9, str. 3, napisao da je >>smiono tvrditi da
autohtone drave Ilira i Traana nisu kovale imitacije ,,fi!ipera<< i da su svi
do sada pronaeni >>barbari<< delo Kelta.
102 Rimljani su 168. godine zabranili eksploataciju zlatnih i srebrnih
rudnika u Makedoniji; cf. L i v. XLV,. 29, 11: metalia quoque auri atque argenti non exerceri.
103 Pink, Die Mi.inzpragung der Ostkelten, str. 50:
>>die si.idserbische
Gr uppe.
lOJ I bid., 128-129.
105 I bid., 124. O ratovima Skordiska s R' mljanima v. napred st r. 248 i d.
106 Pink, n .d., 128: >>Als Metallquelle kamen fi.ir diese Zeit am ehesten
die Silbergn1ben um Domavia im Betracht; denn die si.idlicheren im Kosovopolje, also in Dardanien, werden vielleicht erst spater, als die Dardaner
selbst~indig wurden und pragten, geliefert haben.<
< Ibid., 129: >>Da ein Teil
der gefundenen Stiicke angeblich aus Janjeva, einem alten Silberzentrum,
stammt, konnte man hierher oder in die Umgebung (Pritina oder Novo
Brdo) oder ins Kopaonikgebirge, wo i.iberall Silberschmelzen waren, die Herstellung verlegen. Es ware clenkbar, dass die je tzt wieder m achtig gewordenen
Dardaner eine eigene Pragung begonnen haben.<<
1 0 7 Usp. kartu str. 297, sl. 13.
108 Pink, n.d ., 61. i d ., 64. i d. Kao to smo napred rekli, i >
>junosrbijanski<< tipovi novca bili su, po Pinku, delo Skordiska.

357

dikoj teritoriji. Pitanje je takoe ela li je opravdano poetak kovanja

varvarskih imitacija srebrnih tetradrahmi Fil[pa II staviti u vreme posle
propasti Makedonije. Ne vidim zato se ne bi mogla uzeti u kombinaciju - s obzirom na izuzetno bogatstvo Dardanije u srebrnim rudnicima109 i na veoma ranu i i.ivu oirkulaciju grkog (damastionskog) i makedonskog novca u njoj- mogunost da su Dardanci pre Skordi<Ska kovali
svoj novac.
Dva nova nalaza daju osnove, ini mi se, da se preispita problem
opticaja i kuvanja novca u predrimskoj Dardanij,i. Nedaleko od Bijeljine

Sl. 16.
Varvarska tetradrahma iz Ugljevika, nedaleko Bijeljine. Na aversu Zevsova
bradata glava sa dvoredim lovorovim vencem. Kosa, brada i brk stilizirani.
U visini uha useklina kojom je ispmban kvalitet novca. Na reversu konjanik
u gaLopu. Figura jahaa ematizirana, bez n:ogu. Ramena, oi i nos oznaeni su
kuglicama. Kaciga sa dugom perjanicom. Publikovao /. Bojanovski, Numizmatike vijesti br. 25, 1967, str. 7. i d . Fotografija dobijena ljubaznou prof.
Bojanovskvg.

Ovaj rad je ve bio u tampi kad mi je doao do ruku lanak VirJoyce Hunter, A Third Century Hoard from Serbia aild its Signifi.ca:ncc
for Celtic History, Museum Notes, l3 (The American Numismatic Society ),
1967, 17-40. Obraujui jednu nedavnu akviziciju Amerikog numizmatikog
drutva, koja predstavlja deo ostave otkrivene u "Junoj Srbiji, autor dolazi
do zakljuka da je kovanje keltskog novca moralo poeti ve u prvoj polovini
III veka. Iz toga lanka saznala sam i za jednu stvar koja mi je ranije pro
makla. R oslovcev je, naime, u svojoj Social and Economic History of the
Hellenistic World, III, str. l 510, n ap. 30, istupio protiv Pinkova uverenja da
su makedonski kraljevi do kraja dinastije kovali srebrne tetradrahme Filipa
II. PozLvajui se na miljenje poznatog strunjaka za helenistiku numizmatiku , E. T. N ewella, Rostovcev kae da su ove srebrne tetradrahme prestale
da se kuju posle Kasandrove smrti i da je prirodno pretpostaviti da su varvar ske imitacije ovog novca na Balkanskom poluostrvu poele uskoro posle toga.
109 Dardanij a je bila bogata i zla tom. P I i n. XXXI, 39, pominje aurum
Dardanium; >>(zlat<!) ) nose n a rukama ak i mukarci; ono dolazi iz Dardanije
i zove se dardanskO<< .
108a

inije

358

p ronaena

j e 1959. jedna i,z vanredno dobro ouvana i lepo izraena, dosada nepoznata, varijanta varr varske tetradrahme.uo PubLikujui ovaj nalaz , I. Bojanovski kae ela je ova tetraclrahma tipoloki najblia tzv .
srps.k oj grupi >>barbara ... ,j da se dos ta pribliava neto starijim kovovima junosrbijanske grupe . On pominj e, sa mnogo rezerve, s obzirom
na oskudnost nalaza iz tog kraja , mogunost da su Skordisci eksploatisali rudnike srebra u Doma vi ji ( Srebrnici) i da je tamo kovana nova
imitacija tetradrahme.
Dr Vl. Lii publikovao je pre desetak godina nalaz v21lrvarskog
novca iz sela Ribnjaka rkod Bjelovara, u kome se naroito is tiu tetradrahme sa tzv. >>turnirs.k im jaha em i n a tpisom na reversu.lll Ovaj tip
n ovca bio je odranije poznat. Pink ga je okan11kterisao kao najneobinij i
i najzanimljiviji kov cele obla:sti.112 Nov nalaz dao j e povoda da se ponovo uzme u razmatranje poreklo tog kova. Pink ga je sada nazvao pe
anskom-makedonskom tetradrahmom s il~rskim natpisom<<.l13 Natpis je,
svakako, najznaajniji elemenat te tetradrahme. Na keltskim novcima
natpisi nisu retki, al.i oni redovno predstavljaju neveto kopirana imena
makedonskih i p eonskih vladalfa sa deformisanim i i sputenim slovima,
es to tako def:ormisanim ela se ne mogu vie raspoznati ,j pretvaraju se
u obine are i linije. Natpis na turnirskom jahaU<<, naprotiv, je orig:nalan. To je ime nekog lokalnog dinaste ispisano slovima preuzetim iz
grkog alfabeta, koja se ne mogu sva identifikovati.114 Prema Pinku, natpis treba da se ita: Sastheni, to bi oclgovaTalo imenu makedonskog prvaka Sostena (L:wcr8svfJ :), koji je posle pogibije Ptolemeja Kerauna 279.
godine spasao Makedon~ju od rasula i od keltske opasnosti. Pink je najpre smatrao da slova koj ima je ispisano ovo ime na novcu imaju sli
nosti s trakim pismom, a zat:i m je ukazao na nji hovu vezu sa seven1oetrurskim (picenskim) alfabetom . Ova druga veza navela ga je na pomi11 0 I. Bojanovski, Nepoznata varijanta barbarske tetradrahme, Num.
vijesti, 1957, br. 25, str. 7. i d. To je neto reducirani >>filiper, 12 g teine,
25 ,2 mm prenika, od istog srebra. Na avcrsu Zevsova glava sa stilizovanom
bradom u vidu venca ( >> Bartkranzavers) i stilizovanom kosom, sa dvoredim
lovorovim vencem, brkom u vidu slova S. Nosi useklinu od sekire ili noa.
Na rcversu konjanik u galopu sa perjanicom u vidu repa na lemu ( >>Helmschweifreiter), konj teak, zdepast, s glavom u oh liku paijeg kljuna, s kuglicama umesto oka i nozdrva, griva stilizovana, ui ".;:ao rogovi. Figura jahaa,
ematizovana, lii na krojaku lutku. Izmec1u nogu konja rozeta od ta kica.
Zahvaljujem i ovom prilikom prof. Bojanovskom na ljubaznosti s kojom mi
je stavio na raspoloenje fotografije ovog dragocenog novca.
111 Vl . Lii,
Nalaz barbarskog novca iz sela Ribnjaka (Bjelovar),
Num. vijesti, 1957, br. 8/9, str. 3. i d.
112 Pink, Die Pri:igung eler Ostkelten, str. 54. Na aversu predstavljena
je Zcvsova glava sa lovorovim vencem na kome sedi neka ovekolika figura.
Na nosu Zevsove glave eta konj. Na rcversu konjanik na prilino ukruenom
konju, u oklopu i lemu s perjanicom, dri koplje uzdignuto pravo kao sveu,
kao da kree u turnir. Levom n1kom iba konja trokrakim biem. Iznad
konjanika natpis.
m K. Pink, Der Turnicrreiter. Eine paonisch-makedonische Tetradrachme mit illyrischer Inschrift; Num .Z. 77, 1957, 7-17, tab. I.
114 Usp. V . Lii, Za gonetan natpis na barbarskom novcu, A 11, 1962,
141-143. Postoje dve varijante natpisa, od 8 i 10 slova. injenica da su slova
na desnoj strani krupnija i pravilnije urezana, a isto tako razlika dveju varijanti, koja moe biti samo razlika u zavretku rei, pokazuju da natpis
treba itati zdesna nalevo: I><6CX&IEl1 3

359

sao da bi kovnica ovog novca mogla biti kasnija Siscia, ime bi se objasnila i dobra ouvanost nalaza iz sela Ribnjaka.115
Ima neeg neubedljivog u Pinkovoj kombinaciji: pojava imena makedonskog junaka iz III veka na novcu nekog keltskog plemena na severozapadnoj teritoriji I1ira,. Jer, kao to smo naglas1li, to nije kopija sa
nekog starijeg novca ve originalan natpis. To je ono to ga ini izuzetno
vanim: u njemu je u stv<tri sauvan jedini epihorski natpis s ilirske ili,

Sl. 17.
Varvarska tetradrahma tipa tz. turnirskog jahaa iz nalaza u selu Ribnjaka
kod BjeLovara. Na aversu Zevsova glava ovenana lovorovim vencem i s neobi, nom kapom; ispred Zevsova nosa ,konji. Na reversu konjanik s kacigom
i dugim, usprarvnim ,k opljem. Iznad konjanLka, uz rub nat,p 's: ~x s r><eiEJ.H
Objavio Vl. Lii, Numizmatike vijesti br. 8/9, 1957. Fotografija Numizmatike zbirke Arheolokog muzeja u Zagrebu.
da zasada budemo oprezniji, s il,i rsko-keltske teritorije iz p,redrimskog
vremena. Elementi nedostaju da bi problem koji postavlja orvaj natpis
mogao biti reen.116 Ali ve sama njegova pojava uk2.zuje na to da mesto
kovanja najstarijih tipova varvarskih imitacija treba traiti mnogo blie
115 Usp. Num. Z. 77, 1957, 12: ZU all dem Sonderbarem kommt noch
als das Sonderbarste die illyrische Schrift. Poslednjih 5, odn. 7, znakova
mogu se prilino lako identifikovati: 4. znak s desna moe biti samo zheta,
7. moe biti ny, ali i gamma, a poslednji znak moe biti iota, ali s obzirom na
dve obine iote oigledno je sigma (Pink nije uzeo u obzir drugu, duu var:jantu imena 'koja ne dozvoljava da se ovaj znak, kojim se zavrava prva varijan
ta, proita kao i). To znai da se ime zavrava na -thienios (odn. -thenios) ili
na -thegios. Prva dva znaka (trei je identian s prvim) nemaju svojih pravih
analogija. Lii, n. d., str. 143, kae da je u delu D. Diringera, L'alfabeto
nella storia della civiWt, Firenze, 1937 (meni nedostupnom) naao sva slova
sa naeg natpisa, u etrursko-picenskom alfabetu. Prema tabeli tog pisma koju
donosi W. Brandenstein, RE XX (1941), 1196, s.v. Picenum, i tabeli u Reallexikon der Vorgeschichte VIII, Tafel 51e, u staropicenskom pismu postoje
slini, ali ne i identini znaci. Prema Liiu, n.m., Diringer raspravlja o
znaku koji lii na dvogubu sekiru, ali ne donosi definitivno deifrovanje tog
znaka. Pink, n.m., kae da je prvi znak naao samo na dva natpisa jz
Alban' je, iz vremena velike seobe (WM XII, 237), gde se ita kao S<<. to
se tie drugog znaka, Pink misli da ga treba itati kao >>a, ukazujui opet
na analogije iz sevemoetrurskog alfabeta. Mene ono podsea na poslednje
slovo sa jednog natpisa na damastionskom novcu XAMAAAS, v. May, The
Coinage of Damastion, str. 97.
116 Pink, n.d., Num. Z., 1957, str. 17, govori o >>ilirskom pismu. Takvo
pismo moglo je nastati samo u susedstvu Makedonije. Najznaajnija crta
tog pisma je njegovo oslanjanje na neki arhajski grki alfabet. Vredno je
pomenuti da i natpis na strigilisu iz Gorenaca, P. Lisiar, Strigilis u naim
zbirkama, A 8, 1958, 331, sadri isto tako arhajske oblike grkih slova, koji
su bliski trakim; cf. Jokl, s. v. Thraker, Ebert's Reallex. d. Vorgeschichte
XIII, 297.

360

grk o -maked on skim

centrima nego to se to obino in i. Nij e is klju eno

da je ta oblas t b ila up ravo Dardanij a .
Nij e ovde mesto da se pozabavimo raznim kovovima vanrarskog
novca k oji se p r ipisuju i1i mogu pripisati Skordiscima.n7 Bie dovoljno
da jo jednom istaknemo da iva monetarna aktivnost ukazuje na to
da je postojala potreba za novcem i ela je novac bio postao pravo sredstvo za plaanje. To isto moemo rei i za Darclaniju, iako numizmai.i k i n alazi jo uvek ne pruaju sigurne osnove za takvu tvrdnju.
Razlika izmeu Darclanaca i Skorcliska, s jedne strane, i ostala tri
plemena (Tribala, Autarijata 1 Meza), s druge, koju smo konstatovati
u. p olitikoj organizaciji, vojnom sistemu i upotrebi novca, dolazi do izraza i u nainu njihova ivota i v.r stama naselja.
Oblici stanovanja su tako zavisni od privreclnog ivota da ih je
!eko prouiti odvojeno. Jasno je da ne mogu biti trajne naseobine n!
kod nomada, ni kod primitivnih zemljoraclnika koji svake godine obraduj u druga polja i zato esto menjaju svoja stanita, m kod stoara-polu
nomada, koji se, kreui se za stokom, periodino vraaju na iste panjake. N aprotiv, zanatstvo, metalurgija i trgovina stvaraju uslove za obrazovanj e stalnih centara oko koj.ih se razvijaju vea naselja.
P.isani izvori ne obavetavaju nas o tome kakvim su ivotom .ivela
sred n jobalkanska plemena i ime su se bavila. Do izvesnih zapaanja o
:ome moem o doi posrednim putom.
Upadljiva crta nekih srednjobalkanskih plemena je njihova pokretljivost. Pokretljivost je, meutim, znak niskog kulturnog razvitka. Narodi koj-i su uloili odreen trud u krenje i obradu zemlje, koji su na
Loj zemlji izgradili naselja, koji u toj zemlji vide svoj e najdragocenije
bogatstvo lake prebrode i najvee katastrofe nego to e napustiti svoju
clomovinu.11s Drukij e je sa primitivnim plemenima, koja i u redovnim
prilikama ne ive stalno n a istom mestu . Nemajui rezerve niti moguno
sti za opstanak kad im presahnu obini izvori hrane, oni se la ko o dluuju
na seobu. Zato su seobe tako este na niskim stupnjevima razvitka. Nedostatak velik,i h politikih organizacija doprinosi takoe pok retljivosti
plemena. Malo, prosto pleme, koje ini jezgro primitivn ih drutava, ne
t.rpi od promena koje nastupaju s iseljenjem, jor ono uvek istupa kao
cel,ina, a njegove veze sa drugim, srodnim plemenima su slabe. Na srecln jobalkanskom prostoru pada u oi cl<t se Dardanc.i, k oji su imali najv,r u politiku organizaciju, nisu selik Pretrpeli su i keltsku invaz,iju,
n ajezdu aba,119 i navale Skordiska i Bastarna, oi rimsko osvajanje, a
" 7 Detaljan opis tog novca moe se na i u ve citiranoj Pinkovoj monografiji o kovanju novca kod istonih Kelta. Usp. i najnoviji pregled P. La
Baume, Keltische Miinzen, Braunschweig, 1960.
118 Ve je Tukidid (I, 2) znao da su u starini seobe bile esta pojava
u G rkoj zato to ljudi nisu imali ni imovine ni utvrenih mesta, iveli su
u stalnoj neizvesnosti i privreivali koliko im je bilo neophodno ela se odre
u ivotu. Stalno nastanjeni narodi nikad ne kreu kao celina u seobu; usp .
Beloc!z, Gr. G. 1", 80, nap. 1: >>Volker , die zur volligcn Scsshaftigkeit gelangt
sind,. ziehen iibcrhaupt nicht mehr in geschlossener Masse auf die Wanderung.
110 Usp.
H e r a e l. L e m b. hist. XXI (= Athen. VIII, 6, e. 333 A).
(D 101 ). Poda tak o na jezdi aba rrspt "~'l II()(cov[()(v Mt l'l.()(p~()(VL()(v podsea mnogo na Apijanov o slinoj pojavi kod Autarijata (A 19) . Nije is kljueno da se

361

ipak su se odrali na rodnoj grudi. To se ne moe rei i za ostala srednjobalkanska plemena.

Tribali, koji su zbog nesta.i oe u hrani ( rr~ToOdrx) krenuli u masama
kroz celu Trakiju i doli do Abderel20 svakako, nisu mogli pripadati kategoriji stalno nastanjenih zemljoradnika. Ne znamo konkretno ime su
se oni bavili, ali je najvemvatnije da su bili preteno stoari i da su zemlju obraivali primitivn im s1redstvima, tako da je sav njihov imetak lako
mogao da stane u kola, i, odlazei u daleke zemlje sa porodicama i stokom, oni n isu ostavljali za sobom ni ta to bi imalo veliku vrednost. Za
Autarijate, koji su zbog aba napustili svoju zemlju, poznato nam je da
su im s tada (T& ~f'rrKil}ltXTIX) inila glavno bogatstvo. So koju su dobij ali
iz s lanih izvora, oko kojih su se odvajkada borili s Ardijejcima, sluila
im je upravo za ishranu st0ke.121 I seljeni Autarijati r askinuli su zauvek
vezu s onima koj.i su ostajali. Van svoje zemlje oni nisu umeli da se odre, ve su, naseljeni jedni oko Orbela u Peon'ji, drugi na uu Dunava,
ubrzo nestali.
Izvesnu predstavu o tome kako su ivela ova plemena moemo stvoriti na osnovi sledeeg podatka. U govollU koji mu Ar ijan stavlja u usta
(govor pobunjenim vojnicima u Opisu), Aleksandar Veliki opisuje Makedonce, iz vremena pre nego to je njegov otac p olit: ki i kulturno uzdigao zemlju, kao >>bedne nomade (7i'AC<virrw:; hrxt (r.:;rlpo u;) koji, zaodenuti
veinom u koe, pasu po plan'nama svoje malobrojne ovce i boue se oko
njih, bez m nogo uspeha, s Hirima, Tribalima i susednim Traanirna<<.122
Ako se za Makedonce moglo re6i da su bili bedni nomadi, t.im pre je to
va]o za njihove severne susede, od kojih su mnogi, i posle Filipova vremena, nastavili da jve istim ivotom. Moemo ih zamisliti ponajpre kao
stoare-polunomade, koji ive u kolibama s oskudnim pokustvom, h r an e se s tonim pr01izvodima i kreu se za stokom, leti u brda na panjake,
a zimi u ravnice. Amijan Marcelin pominje u Trakiji, u vreme rimskog
osvajanja, lutala ka plemena koja ne znaju za sreen ivot i zakone
( gentes vagantes sine cultu vel legibus).t23 Poto je pojam Trakije u
'Teme nmskog nadiranja ka Dunavu obuhvatao i dobar deo srednjobalkanskog prostora, ovaj podatak se m oe odnositi i na naa plemena.
Strogo uzevi, defi ni cij a gentes vagantes odgovarala bi lovako-skitakim
plemenima. Ne treb a iskljuiti mogunost postoj anja i takvih zaostali h
grupa (u svakom sluaju, one su predstavljale netipinu, sporednu pojavu). Meutim, ukoliko nisu u pitanju sk.itake bande stanovnitva izbaenog riz normalnog koloseka ratn;m prilikama, izgleda verovatnije da
su to bili polunomadski stoari i primitivni zemljoradnici, koji su na
Rimljane uin~li utisak lutalakih plemena. Drutveno-eko nomski odnosi
kod Germana pomoi e nam da b olje shvatimo ivo;t tih plemena.
oba podatka odnose na isti dogaaj , ali je mogue da je isto zlo zadesilo, u
razna vremena naravno, i zemlju Autarijata, i Peoniju. Ako nisu u pitanju pokreti Lokalnog znaaja, onda je to ponavljanje onoga to je reell!o za Autarijate, jer o nekoj seobi Dardanaca i li Peonaca nije nam inae nita poznato.
12o D i o d. XV, 36, l (T 4): crvrooEiq. mz~6vzv o L rro:vo-~tJ.d cr-rpo:-rdo:v irrod)cro:v-ro.
12' P s. Ar i s t. mir. ausc., 138 (A 1), v. napred str. 71.
122 Ar r. Anab. VII, 9, 2 (T 7).
12 '1 Amm. Marc. XXVII,, 4, 10 (S 20); usp. i Flor. I, 39 (S 18): vagos
et libera populatione diffusos (odnosi se na Skordiske ili na Traane uopte;
v. napred str. 229 i d.

362

Strabon kae za Germane ela se lako sele j er ive jednostavnim ivotom, ne obra uju zemlju niti gomilaju blaga, ve ive u kolibama sa
stvarima koje nemaju trajnu vrednost; hrana im se sastojala uglavnom
od s tonih proizvoda kao kod nomada ( Ka9urc:p -roi~ vopcicnv ), tako
da slino nomadima (?-Kdvou~ p,tp.(!IJ[J.C:VOt), natovaruju sve to imaju na
kola i odlaze kuda god im je volj :!,m Ova plemena, dakle, nisu bila
pravi nomadi, ve je njihov ivot podseao na nomadski. Strabonove rei
ne obrauju zemlju:< ne t~reba uzeti doslovce. Njihovo pravo znaenje
!1alazimo u Ceza,r ovom zapaanju da se >>svi Germani veoma malo brinu
za zemljoradnjw<.l25 Prema Cezaru, hrana Germana sastojala se uglavnom od mleka, sira i m esa.12D Zemlja nije bila podeljena niti je postojala
zemlji na svojina. Svake godine menjane su njive i niko nije mogao da
cs tane due od godinu dana na .i stom mestu.1 27 Tacit takoe govori o
peri odinoj raspocleli obradive zemlje i naputanju polja, to je olakan o time to ima zemlje n a pretek,12~
Prema tome, Germani n :su bili samo stoari ve su se bavili i zemljoradnjom, ali takvom zemljoradnjom koja boveka manje vezuje za
od reenu oblast nego stoarstvo . Iako su se hranil:i uglavnom mlenim
proizvodima i mesom, oni su imali i ito, a znaajno mes-to u njihovoj
privred; zauzimao je i lov.12,1
Na slinom stupnju 1razvitka nalazila su se, verovatno, neka plem ena u severnom delu srednjeg Balkana, plemena koja su po poloaju
~1

S tr. VII, e. 291 (odnosi se na plemena u centralnoj Germaniji).

C a e s. b. G. VI, 29. Cezar pria kako je, kada su se Suebi povukli u
ume, odluio da ne ide dalje, bojei se nestaice ita, jer u t supra dcnzonstravimus, rninime omnes Germani agri culiurae student<<, Mesto na koje
se pisac poziva je glava 22 (o kojoj je toliko diskutovano) iste, Vl knjige,
u kojoj se opisuje agrarni sistem GcrmamJ. (v. sled. nap.). Povezivanje ova
dva mesta ne doputa da se citirana reenica iz glave 29. prevede sa: nisu
nipoto Germani se brinuli za zemljoradnju; usp. Hildebrand, Recht u. Sitte,
55, nap. l. Nema razloga da se posumnja u tanost Cezarova obavetenja,
iako je ono navedeno kao opravdanje (pred senatom) za obustavu daljeg
nadiranja u unutranjost Gen11anije; cL E. Norden, Die germanische Urgeschichte, 86. i d. Dopsch, Wirtschaft!iche u. soziale Grundlagen, 63. i d ., smatra da su ratne prilike bile razlog to su Suebi menjali svoja sedita i, tako
rei, zanemarili zemljoradnju.
126 Usp. nav. m., b. G. VI, 22: maiorque pars eorum victus in lacte casco
carne consistit.
127 Ibid.: neque quisquam agri modum certum aut fines habet proprios,
sed magistratus ac principes in amzos singulos gentibus cognationibusquc
hominum una coienmt, quantum et quo loco visum est agri adtribuunt atque
anno post alio transire cogunt. Ibid. IV, L sed privati ac separati agri apud
r:.os nihil est, neque longius anno remanere uno in loco colendi causa licet.
(Ovo se mesto odnosi na Suebe, ali se potpuno slae s onim to Cezar kae
o Germanima uopte u glavi VI, 22. Od ovih Germana razlikovali su se oni
koj i su iveli na Rajni, zbog trgovine i veza sa Galima. Oni su bili hwnaniores
i Ga.llicis moribus a.dsuej"acti, ibid., IV, 3.)
12 " T a e. Germ. XXVI: agri pro numero cultorwn ab universis ingenuis
occupantur, quos max inter se secundum digna tio nem partiuntur. Facilitatem
partiendi cwnporum spatia p raestant. Arva per annos nzutant, et superesl
ager. Usp. C a e s. b. G. IV, l, 9: neque multum frumento , sed rnaxim am partem
/acte atque pecore vivunt nzultumque sunt in venationibus.
129 N~ki naunici pokuavaju da uveaju ulogu koju je zemlj-oradnja

Jmala u pnvredi Germana na taj nain to pomou lingvis tikih araumenata

dokazuju njeno postojanje kod Preindoevropljana; usp. Hoops, s.v. Ackerbau,
Reallexicon der germanischen Altertumskunde I (1911), 79 sq.
12 ;;

363

svome bila izolovana od utlcaja kulturnih centara. Ta plemena su mogla

da budu obeleena kao rrf.ocvfjToct i ge11tes vagantes. Ovde imamo u vidu
ne toliko Tribale, koj.i, moda, takoe nisu mnogo b ili odmakli od ovakvog naina ivota, ve Meze. Videli smo napred (str. 342) da i kod njima
bliskih Geta zemlja nije bila podeljena u privatne posede i da se isto
polje nije dva puta obraivalo . Zemlja u takvim drutvima ne predstavlja sama po sebi vrednost. Plemena se bore oko njenih povremenih plodova i za slobodan prostor po kome e se premetati kad god to bude
potr ebno, a ne za nju kao takvu.J:lo Mezi su se, prema jednom Posejdonijevom podatku koji nam je sauvao Str abon, hranili iskljuivo medom,
mlekom i sirom, a uzdravali su se od jedenja mesa, ak i stoke, iz pobonosti. Na alost, ovaj podatak ne moe imati za opredeljenje osnovne privredne grane kod Meza onaj znaaj koj,i bi mu inae pripadao, zato
to se, sudei po objanjenju Kocr' EllcrE:~ c: ~ocv i po tekstu koji sledi, odnosi
pre na jedan ui sloj svetenika nego na sve Meze.t31 itajui, medutim,
taj podatak ne moemo a da se ne set:mo da je Homer pomenuo Meze
zajedno sa Hipomolzima, Galaktofazima i najpravednijim meu ljudima Abijima.132 Ko moe odgonetnuti koliko <ima u Posejdonijevoj vesti istorJjske istine, koliko opet uenosti uzete iz etnografske literature,
koja je komentariui pesnika spajala izmiljeno i realno, prenosei e
sto na jedne na~rode ono to su p osmatrai zapazili kod drug;h? U svakom s luaju, moemo ponovit.i ono to smo i ranije rekli: Mezi, koliko
smo u stanju da ih izdvojimo izmeu nji hovih suseda, daju utisak nekog
relikta iz prastare prolosti. Taj utisak potkrepljuju divljaki obiaji
koji su nam kod njih posvedoeni i koji, verovatno, nisu bili obini sirvivali. Naravno, ne treba smatrati da su Mezi ostali neizmenjeni kroz vekove od Homerova do rimskog vremena, ali je napretka kod njih bilo,
oigledno, veoma malo.
Plemena na stupnju primitivne zemljoradnje i p olunomadskog stoarstva nemaju trajna naselja. Na njih se moe primeniti ono to je
Apijan rekao za Panonce: da nisu iveli u gradovima, ve po poljima i
selima u .r odovskim zajednicama (Oll nof.c::c; 0KOUV .. . (iAA'c'typoi.lc; ~ KWp.occ;
KOCTI. cruyytvc:tocv). 133 Naroitu panju zasluuje izraz Ciypcuc; 0Kouv, koji
treba da nam predoi ivot u rasturenim grupama. Ovaj na6in stanovanja opisan je kod Germana. Tacit kae da Germani nisu imali gradove i
da ak ni.su trpeli da im domovi budu jedan bli:uu drugog. liveli su odvojeni i udaljeni jedni od drugih, ve prema tome kako se kome dopalo
mes,to pored izvora, na otvorenom polju ili uz umu. Oni nemaju sela
sa zgradama koje su povezane i dodiruju se. Kao graevinski materijal
slui im drvo i zemlja. Kopaju i podzemne jame, to ih pokrivaju ubre
tom, koje im s.Iue kao sklonita od zi me i od neprijatelja, i za smetaj
13 Cf. Hildebrarzd, Recht und Sitte, 57: >>Es ist nicht der Grund und
Boden, sondern das Gebiet, nicht das Land als Sache, sondern das Land als
Raum, worauf das Interesse noch vorwiegend gerichtet ist. U nomadskih
plemena zemlja je res nullius, kao vazduh i voda. Postoji samo pravo iskoriavanja i pravo uivanja plodova rada, da se ponje ono to je posejano.
ela se napa se stoka na odr.eenom panjaku. D ; o d. ITI, 33 3, kae za Troglodite da se nisu borili meusobno kao Grci oko zemlje ili zbog nanete nepravde, ve uvek oko neke odreene pae; usp . Hildebrarzd, n.d. 44.
1 3 1 ,p o s e i d. fr. 104 J (M 2), v. napred str. 300 i n1e str. 381 i d.
132 CL Aelian. nEpt ~wwv II, 53 (M 53); Arr. Cyrzeg, 23,2 (M 54).

133 A p p . Ill. 23.

364

ktine.l:H Takav nacm stanovanja moramo pretpostaviti kod Meza, Tribala, moda i kod Autarr ijata. Time bi se objasnio nedostatak kako pisanih tako i arheolokih tragova naseobina na teritoriji ov1h plemena.
Jedan p odatak iz rimsko-mezijskog rata pokazuje nam da su ova
plemena imala n eku vrstu utvrenj a . Marko Kras je, prema Dionu Kasiju, opseo i osvojio -rc:i:X>t; 7t KI.pTEp6v, u koje s u se bili sklonili Me7Ji. Najbolju predstavu o tome kako su izgledala ova utvren a mesta prua nam
Cezar u opisu svog rata u Britaniji. On kae da je Kasivelaunov oppidum
bio zatien umama i barutinama i da se u nj mogao skloniti prilian
b roj ljudi i stoke. Zatim dodaje: Britanci to zovu oppidwn, a to su u
stvari teko prohodne ume, utvrene zidom ili jarkom, gde nalaze pribeite od neprijateljskdh najezda_,,13G Prema tome, ovaj najpr imitivniji
vid utvrenja , ko}i Cezar zove oppidu m (p revo dei , oigledno , epihorsku
re dunum.j, a Dion Kasije obeleava kao TEi:\ot; KIXpTc:p<),, , je m esto kud
se jedno pleme sklanj a kada do e do ratne opasnosti i ono nema veze
sa naseljima.137
Skordjsci su bili otprilike na istom kulturnom nivou kada su se naselili oko ua Save. Polibije kae za Gale u severnoj Italiji krajem III
veka p re n.e. da su iveli u otvorenim selima - KU.Tt'r. J\:(l'fJ.ett; <hc::. x icrTouc;
a lwd Livija se pominju castella i vici severnori talskih BojaYlfl Mogao bi
se navesti u vezi s tim podatak prema kome se Bastarni nisu mnogo r azlikovali od Srk ordiska po jeziku i po nainu ivota (aut lingua aut moribus) ,139 m a da ne treba gubiti iz vida da Bastarni u to vreme ( re je
o poetku II veka) jo nisu bili stalno nastanjeni pa su, verovatno, vie
lioi1i na KeJ.te iz vremena velike seobe n ego na Skordiske, koj-i su ve
i tavo stolee iveli u istoj oblasti.140
m T a e. Germ. XV: N ullas Gennanorum populis urbes habitari satis
notwn est, ne pati quidem inter se iunctas sedes. Ibid., XVI: Colunt discreti
ac diversi, ut fans , ut campus, u t nemus placuit. Vicos locant non in nostrum
morem conexis et cohaerentibus aedificiis. . . S ulent et subterraneos specus
apperire eosque muito insuper fima onerant, suffugium hiemis et receptacu
/um frugibus, quia frigorum rigorem eius modi loci molliunt, et si quando
hostis advenit, aperta populantur, abdita et defossa aut ignorantur aut eo ipso
fallunt, quod quaerenda sunt. Detalji pokazuju da ovo nije locus communis
iz etnografije primitivnih naroda, ve podatak koji potie od neposrednog
poznavanja prilika kod Germ ana. O zemunicama pokrivenim c1ubretom kao
uto item od zime v. nie.
135 Cass. D i o n. Ll, 23, 5 (M 32) .
136 C a e s. b. G. V, 21: . .. oppidum Cassivellauni . . ., silvis paludisque
munitum, quo satis magnus hominum pecorisque numerus convenerit. Oppidurn autem B ritanni vocant, quwn silvas impeditas vallo atque fo ssa munien m t, quo incursionis hostium vitandae causa convenire consuerunt.
1 3 7 O znaenj u koje re oppidum ima prvobi tno v. E . Kornemann, s.v.
oppidum, RE XVIII (1939) , 708. i d .
1aR P o l. II, 17, 9;
L i v. XXXIII, 36, 8.
ta9 L i v . XL, 57, 7 (S 7) : Facile Bast amis Scordiscos iler datu ros: nec
enim aut lingua aut moribus [aequales ] ablwrrere.
140 P l u t. Aem. Paul. XII, kae za Bastarne da nisu znali ni za zemljoradnju ni za s toarstvo, ve samo za rat. Izgledali su tako neobino i strano
da je Persej mnogo nade polagao u to da Rimljani nee izdrati navalu njihove uskovitlane mase. Prema T a e i t u, Germ. XLVI, koji o Bastarnima
govori dve stotine godina posle dogaaj a koje pominje Plutarh, Bastarni su
bili cultu, sede et domiciliis kao ostali Gennani; usp. L. S chmidt, Gesch, d.
cleutschen Stamme, Die Ostgermanen, Miinchen, 19412, 95. i d.

365

Tokom II veka Skordisci postepeno prelaze na manje-vise nastanjen ivot. Plodno tlo Podunavlja bjlo je pogodno za obradu L sudei po
gustini arheolokih nalazita, zemljoradnja je u II .j I veku pre n.e. morala biti njihova osnovna privredna grana.141 Uporedo s tim se razvijaju
i zanati, i sa proizvodnjom robe za trite poinju se stvarati prvi pr.ivredni centri. Kelti su bili poznati kao odlini kovai i preraivai metala. Oni su prvi uveli lonarsko vitlo u Podunavlju.142 Nalazi sa teritorije Skordiska pokazuju da celokupna privreda - i metalurgija, i izrada
nakita i dragocenih predmeta, u kojima se keltske tradicije meaju s elementima i motivima uzetim od domorodaca, i pmizvodnja keramikedoi vljuje tokom II veka velik polet, koji dostie kulminaciju na prelazu
iz II u I vek pre n.e. To je, kako smo videli., vreme kada se osetila i potreba za k ovanjem sopstvenog novca.
Skordisci su gradili i utvrena naselja koja su bila istovremeno i
sedita poglavica i privredni centri. Strabon kae da su oni imali gradove
:;r<'>Ae:t(, i navodi poimence dva: Heorta i Capedunum.143 Keltska opida,
ili dunumi, kako su ih sami zvali, predstavljaju utvrena mes.ta na prirodnim uzV1i.ican1a, opasana kamenim Ztidom i zemljanim bedemima sa
palisadom, a ponekad i jarkom. U nj'i ma je moglo biti i mesta za stanovanje, a ponekad su imala i do tri bedema. Prvi keltski oppidwn sistematski otkopan u naem Podlunavlju je i dovar. U njemu su naene
pravougaone kue od pletera oblepljene blatom (iz poznijeg perioda),
jedini objekti te vrste na ovom podruju. Ostaci skordikih dunuma otkopani su kod Slankamena i u Gomolavi. Pripadaju takoe I veku pre
n.e. Skordisci su s meta1i svoja sela i utvrenja uz naselja domomdaca,.
a rimska naselja i kastrum.i nadovezuju se na njih, zadravajui keltska
imena ( Acumincum, Burgenae, Rittium, itd.). Ostaci skordikih naselja
konstatovani su na mnogim mestima uz Dunav 1i izmeu Dunava i Save.
Juno od Dunava, u unutranjosti, keltski tragovi su zasada minimalni.H4
Skordisci su iveli u poluzernunkama. U Gomolavi naeni su ostaci
takv1ih poluukopanih kua sa nabijenim podom, preseka 2-6 m sa bankovima za leaj.145 U njima ili van njih nae11i su oS~taci ognjita i pei,
a u njihovoj blizini i jame koje su sluile za uvanje zrnaste hrane.J46
Zemunice su posvedoene i literarnom tradicijom kod Dardanaca.
Prema Strabonu, Dardanci su bili tako divlji da su kopal[ jame ispod
ubreta i tamo iveli ( . .. U:itO TO: l~ KO:itp(o:t~ op0cx.vTe:~ cr:it~ACX.tCX. EVTcx.uecx.
otcx.hcx.~ 7tOte:icr6cx.t). 147 Strabonovo zgraavanje nad takvim nainom stanow Vredne keltske poljoprivrednike pominje Tit Livije u Makedoniji;
L i v. XLV, 30, S: Callas, impigros cultores. To su, verovatno, galski najamnici
koje je neki od Antigonida naselio u Makedoniji.
142 Za privredu
severoitalskih i podunavskih Kelta v. Jullian, I, str.
369- 37S. O zanatstvu kod Skordiska pie, na osnovi arheolokih nalaza, J.
Todorovi, Kelti u Junoj Panoniji, 39-160.
14 ~ S tr. VII, S, 12 (S S): 'i)crCJ.v ilE: xCJ.t 1t6!-e: ~c; CJ.lYr&v 'E6pm xd KCJ.7teilouvov.
144 Usp. Todorovi, n. d., 2-21. Najznaajnije keltsko nalazite uz Slankamen i Gomolavu predstavlja Karaburma, koja je dala veoma zanimljiv
materijal, naroito za ispitivanje odnosa Skordiska i domorodaca.
145 P o l. II, 17, 9, govorei o tome kako su severoitalski Kelti iveli prostim ivotom, kae da su spavali na slami: crT~ ~CJ.iloxovre:~v.
146 Todoro vi, n.d., 23-2S. U jami IX, u Gomolavi, naeno je ugljenisano
ito, proso i j eam.
.
147 S tr. VII, S, 7 (D 81),

366

nja je razumljivo. Mediteran nema potrebe za pravljenjem zemunica. Na

severu, meutim, gde su velike Z'ime i mrazevi -- Dardanija je u tom pogledu tipino kontinentalna zemlja i ne razlikuje se po hladnoama od
Podw1avlja - zemunice su najbolje sklonite od zime i za ljude i za plodove - suffugium hiemis ct receptaculum frugum, kako je 'r ekao Tacit
za germanske zemunice. Zanimljivo je u vezi s tim ukazati na podatak da
su u Sremu u XVII veku zabeleeni >>podzemni stanovi, >>iji su se krovovi dizali tek neto iznad zemlje.HR
Neosporno je, naravno, da su zemunice znak pr itivnosti jednog
drutva. Al.i Strabonov podatak ne treba shvatiti tako kao da su svi
Da,r danc.i iveli u zemunicama. Bez obzira na celishodnost pravljenja
ukopanih kua, ove su mogue, prirodno, samo kod seoskog stanovnitva. Meutim, Dardanci su imali i gradove. Sam Strabon kae da je u
plemenu Galahr,i ja postojao stari grad-- :rt>Atc;' up\1XtiX.1 ~ 9 Na alost, tekst
je na tom mestu oteen i ime ovog grada nam nije sauvano. Ali ve
sama injenica da je Strabon znao za taj grad i naao za potrebno da
ga navede, i to jo s epitetom <:ip\IXLIX, pokazuje da ne moe biti rei o
nekom obinom utvrenju. Liv,i je takoe pominje dardanske gradove, u
dva maha. 211. godine Filip V je iz Ilirije krenuo u Pelagonijru i odatle
osvojio dardanski grad (urb em) koji je olakavao prodor Dmdanaca
u Makedoniju.150 A 175. logor Bastarrna, koji su na Persejev poziv doli
u Dzo:-daniju, nalazio se u Mizini nekog grada ( oppidum).151 Ta~ isti gli"ad
(Hi neki drugi?) naziva Livije malo dalje urbs. I to mogu biti pre u tvrena naselja nego samo utv:renja.
Arheologija nije dosada mnogo uinila na prouavanju dm-danske
kulture u vremenu kada se Dm-danci pojavljuju u pisanim izv:otrima kao
znaajan faktor u odnosima Makedoni je i njenih severnih suseda. Teko
je verovati da od Da.rdanaca u III-II veku nije, tako rei, ostalo nita.
Takvo je, meutim, stanje bilo doskora. Na lokalitetu iroko kod Suve
Reke konstatovano je postojanje velikog ili,r sko-keltskog ( ?) naselja haltatsko-latenskog perioda, ali jstracn je, koliko mi je poznato, samo deo
nekropole koja je pripadala tom naselju.l52 Tek ovogoclisnja iskopavanj a
na skopskoj tvravi (Ka:le ) dovela su do r ezultata koji e, a ko se budu
potvrdile preliminarne ocene istra iva a , biti od prvorazrednog znaaja
za poznavanje clar clanske kulture .t s~ Ona su pre svega pokazala da su Dardanoi, kao to se to moglo oekivati s obzirom na pomenute literarne izvore, imali gradove, i1,i bar vea naselja gradskog tipa, sa kuama od
148 Usp. Drobnjakovi, Etnologija Jugoslavije, 47. DrobnjakoviL~ kae da
>>U Makedoniji ima zgrada koje svojim oblikom ukazuju na daleku starinu.
Takva je zemljarka (devoj aka kuarica) , mala suvota, ukopana u zemlju ili
ubretu. Ako je ukopana u ubretu, zove se kukj arica, a ako je ukopana u
zemlju, onda je zernlj arka.
Hn S tr. VII, 5, 7 (D 81).
130 L i v. XXVI, 25, 3 (D 20). U rukopisu st,oji urbem Sintiam, ali je vc
rovatnija ernendacija urbem finitimarn, v. napred str. 117.
w L i v. XLI, 19, 8-9 (D 42).
m R. Galovi, GMKiM l (1956), 214; Cer kov, ibid., 361; Lj. Daic3, Preistorijsko naselje na irokom, GMKiM 2 (1957) , 249. i d.; J. Todo ro!' i, iroko--Suva Reka, praistorijski turnuli, Arheoloki pregled S (1963) , 47. i cl.
15 3 Prema novinskom izvetaju (Ekspres Polit"ka od 3. avgusta 1962) i
pismenom saoptenju dra / . Mikul ia, kustosa Arheolokog muzeja u Skoplju, koji je rukovodio radovima na Kaletu.

367

kamena i polupeene cigle. (Nije li se na skopskom Kaletu nalazila, moda, Strrabonova apxcxicx :rroAts?). Od posebnog je znaaja to je u istraenom sloju koji pcr:ipada predrimskoj eposi (I-II vek) naena grka keramika i lokalna >>helenizi:rana keramika. Kada ova graa bude obraena i objavljena- a nc,tdamo se da e se takvoj grai ui u trag i na
drugim mestima u Dardanij.i154 - morae se iznova pretresti pitanje da
li su Dardanoi doista biLi tako otpocr:ni prema uticajima grke civilizacije
kako to izgleda po onome to smo dosada o njima znali.
Gradski ivot je, naravno, bio tek u zaetku u predrimskoj Dardaniji. Ni u carsko doba DaTdanrija nije imala mnogo gradova. (Ptolemej
zna samo za eti Di, docnije moralo ih se Tazv~t~i jo nekoliko). U predrimsko doba moe se oekivati postoj :~nje gradskj,h naselja- sem pomenuta dva kod Skopja i kod Suve Reke - jo i u oblasti poznije Ulpijane,
a isto tako i u gornjem toku June Morave (gde se, po svoj prilici, odigravao sukob dardansk:.o-bastarnski). Inae, na teritocr:iji Kosova i Metohije, a i da dalje na :severozapadu, prema Novom PazaTu i na severu, prem ~.) Zapadnoj Moravi, zabeleeno ~ e dosta g,radina,155 meu koj~ima ima i
takvih koje po~ed akropole imaju i prostor za stanovanje ograen suhozidom ili zemljanrim zidom koji je bio pojaan palisadom. Gr-adine su
potpuno neispitane. Smatra se da su one kontinuirano postojale od kraja
bronzanog doba pa kroz ceo haltat. Nigde nije pomenuto da su se njima
koL
Distili Dardanci u istorijsko, predrimsko doba, ali izgleda vie nego
verovatno da su, kao u haltatu, gradine ostale i docnije osnovni tip
utvrenja. Nedostaje elemenata za odgovor na pitanje da li 5u ta utvrenja sluila samo za odbranu od spoljnjeg neprijatelja m i kao oslonac vlasti gospodareeg sloja, tj. kao sedita poglavica i nj,ihovih druina. Gradine na planinama pripadale su stanovnitvu koje se bavilo stoarstvom, a druge su, opet, u blizini rudarskih reVii<ra. Utvrrenja u dolinan1a reka dominitrala su nad plodnim tlom, pogodnim za zemljoradnju.
Dardanija je, bez sumnje, imala mnogo sloeniju privrednu ,j drutvenu strukturu nego ostala Slrednjobalkans:ka plemena. U njoj je moralo b:it;i i polunomadskih stoara,156 kakvih je u toj zemlji bogatoj panjacima bilo k,roz sve velwve, i stalno nastanjenih zemljoradnika, i meanih
zemljoradniko-stoarskih gazdinstava, i rudara, i zana1Jlija i trgovaca.
O specifunim agrarnim odnosima koj~i su vladali u Dardaniji raspolaemo jednim izvanredno zanimljri vim svedoanstvom. Agatarhid sa Knida
je zabeleio da je kod Dardanaca bilo ljudi koji su posedovaJ,i po hiljadu,
pa i vie, robova (b.cxpccxvEI( CJ)tlcrt oouAoU( KEK"t"fjcrGcxt "t"CJV )1EV XiAtOU(, "t"CJV
83 Kcxt .TTAe:iou(). Ti robovi su u ratu obraivali zemlju, a u miru su
obcr:azovali ete kojima je komandovao njihov gospodar ("t"OU"t"UJV o'E-K!Xcr
'rov EV )1EV e:tp~VI) ye:wpye:lv, EV :JTOAE)1Cf.l os AOX(~prGcxt t1ye:)1lvcx VE)10Y"t"<:(
154 erkov, Municipium D. D., str. 6, govori o brojnom grkom materijalu na kompleksu naselja i nekropole u Suvoj Reci i o nalazima takvog materijala u dolini Labe (selo Tenedol) i na lokalitetu Zlatno gumno kod
Novog Brda. Izgleda da je mnogo od te grae nestalo. Objavljivanje sau
vane od najveeg je interesa..
150 Usp. erkov, Municipium D. D., 3. i d., 17.
156 U rimsko doba bila su nadaleko poznata dardanska goveda i dardanski sir. Cf. (D 100).

368

r(\v towv oEcrm'>Tf)v).157 Re oo0AOt ne t reba da nas buni. Vie je nego

sigurno da to nisu pr::vi robovi, ve neka vrsta zavisnih seljaka. Posedovanje hiljade robova bilo je neto sasvim izuzetno ak i u At:ini klasinog
doba; ono je nemogue u zemlji gde su robovlasniki odnosi morali biti
tek u zaetku. Ne samo broj >>dula<< ve i njihovo bavljenje zemljoradnjom i sluenje u vojsci ne dozvol'avaju da se u njima vide obini 'r obovi.
Meutim, nije tako lako utvrditi kojoj su kategoriji zavisnog stanovnitva pripadali Agatarhidovi oofJAOt. Najbliu analogiju prua nam
Teopompova vest da su >>Ardijejci imali tristotine hiljada >>prospelata<<
koji su bil.i kao heloti<< ('Apow:iouc;' ... KEK'Tf]cr8w rrpocr:rre:),a'T(L'V (l'cr:rte:p e:iM-''TWV TpttKOVTet. )J.Uptaoac;-). 158 Blizina Ardijejaca, ija se teritmija, prema
nekim izvorima, dodirivala sa dardanskom, daje ovom podatku posebnu
vrednost, jer je prirrodno pretpostaviti da su slini uslovi doveli do pojave
slinih drutveno-ekonomskih odnosa u dva susedna naroda i da se, prema tome, pod imenima >>dula<< i >>prospelata krije ista vrsta zavisnost.i.
Objanjenje (Dcr:rte:p e:iAcimDv, bilo da potie od samog Teopompa ili da je
iHenejev dodatak, potk-repljuje pomenutu pretpostavku jer su i dardanski >>duloi , slino helo6ma<<, obraivali zemlju svojih gospodara, a to
je, svakako . bilo i osnovno zanimanje arr dijejiSkih prospelata. Jo blie
>>cLulima<< i >>prospelatima<< stoje tesalski penestiY9 To su bili pokoreni
starosedeoci Tesal.ije, koJi su izgubili slobodu, ali zadrali zemlj u uz obavezu da je obrauju za svoje gospodare i njima daju odreene dabine.
U rat su ili kao lakonaoruani peaci i konjanici pod komandom svojih despota. Poznat nam je sluaj jednog Farsalca koji je poao u rat sa
svojih 300 penesta-konjanika ( 'TptcxKOcr(Otc;' o'irr:rte:0crtV :rte:VEcr'Tcxtc;' tO(Olc;').16
Iako uzeti iz is,torije klasinih vremena, kada je organizacija vlasti
imala dravni karakter, primeri obespravljenog stanovnitva u Sparti i
Tesal.iji mogu posluiti kao analogija za drutveno-ekon omsku strukturu
Dardanije zato to odraavaju stanje koje je nastalo u vreme kada su plemenski odnosi jo bili na snazi. To je bilo potr ebno naglasiti, jer bi inae bilo nepravilno primeniti na dardansko drutvo, koje je bilo zasnovano na plemenskom ureenju, zapaanja uinjen ~j na nekom klasnom
drutvu.
Da plemensko ureenje nije nespojivo sa postojanjem sloja obespravljenog stanovnitva, pokazuje, izmeu ostalog, i organizacija nekih
modernih primitivnih drutava, u kojima je jedno pleme zagospodar;Ho
masom tuinaca i pretvo-r~lo te podjarmljene starosedaoce u sluge, primoravajui ih da obrauju imanja poglavica i ratuju sa njima, bez ikakvih prrava na uee u javnim poslovima.lHl Ako pretpostavimo da su sli15.7 A t h e n. VI, p. 272 d = Agatarch. fr. 17 J (D 98). Agatarhid je iveo
u drugoj polovini II veka pre n.e. U delu E uropaika obradio je istor.ju od
Aleksandra Velikog do kraja makedonske drave. Prema Miilleru, GGM I, p .
LIX, fragmenat iz 38. knjige odnosi se na vreme Filipa V i njegovih ratova
s Dardancima. Jacoby u Komentmu (p. 153) ukazuje u vezi s ovim fragmentom na este Filipove ratove s Dardandma.
15B A t h e n. VII, 271e = FHG I, 284.
15 11 Usp. F. Miltner, s. v. Penesten, RE XIX, 1937, 494 sq.
1 Go De mos th. e. Arist. (XXIII), 199, kae da je Menon iz Farsala poveo 300 konjanika-penes ta. Doslovce isto je reeno i u D e m o s t. XIII, 23,
samo to, umesto 300, stoji 200. Usp. Beloch, Die Bevolkerung, 200, nap. 2.
161 Tako, prema l. S chapera, Government and Poiitics in Tribal Societies, London, 1963, 133, 205, kod Hotentota postoje dve klase. Jedni, >>graani,

24 Djela XXX

369

ni odnosi pos,t ojali u Dardanij'i, to bi znailo da je tanak sloj punop.r avnih Dardanaca drao pod svojom vlau masu tuinaca pretvorenih u
dule. Drugim reima, to bi znai lo da je odnos dula i njihovih despota
bio ne samo drutveno-ekonomsk~i ve i etniki. U sloenoj etnikoj slici
koju prua Dardanija po.stojanje dva etniki antagonistika sloja nije
iskljueno. Postoj-i, meutim, i druga mogunost.
Kod Varona je sauvaJll podatak o zavisnim seljacima, koje Rimljani zovu obaerati, kojih je i u njegovo vreme bilo mnogo u Aziji, Egiptu i
Iliri) - iique quos obaeratos nostri vocitarunt et etiam nunc sunt in
Asia atque Aegypto et Illyrico.w2 Vrlo je verovatno da Varon obeleav.:
terminom obaerati onaj drutveni sloj u .i lirskim zemljama koj,i se kod
Teopompa pojavljuje pod imenom prospelata, a kod Agatarhida je izjednaen
robovtima - >>dulima. Razlike u terminologiji nije teko
objasniti. Antiki pisoi uzimaju iz njima bl.iske stvarnosti izraze koji im
se ine najadekvatnijm za obeleavanje drutveno-ekonomskih odnosa
koj,i im nisu mogli biti ni dovoljno poznati ni dovol ino jasni. Tako se deava da su razliiti naz,[v;i upotrebljeni za iste ili sline pojave .i, obtrnuto,
da se istim imenom obelee dve ne sasvim identine kategorije. Izraz
obaeratus znai oveka porobljenog za dug, oveka koji je poveriocu
predao svoju linost<<, a:li s uk~danjem ropstva za dug u Rimu on gubi svoje prvnbitno znaenje i upotrebljava se za obelea:vanje zaduenog o
veka uopte.1as Govorei o oberatima van Italije, Varon je imao u vidu
odnose sline odnosima koji su postojali u starom Rimu. Re obaerati
najee se u poznijim izvorima javlja u vezi s .reju clientes, i to u opisima agr<llrnih odnosa kod varvarskih naroda, naroito kod Kelta.l64 Izmeu oberata i lcl:ijenata, oigledno, posto}i genetska veza. Klijentima su
Rimljani nazival1i slobodne ljude koj.i su se stavljali pod zatitu bogatijih
i uglednijih, primajui na sebe razne obaveze, izmeu ostalog obavezu
vernosti svome patronu. Klijenti su vremenom padali u ekonomsku zavisnost od S1Vojlih patrona i mogli su da budu pretv10reni u oberate. Upotrebljavajui ta dva izraza
zajedno (vulgus obaeratium aut clieiltiwn
arma cepit; omnes client es obaeratosque suo s) ,165 antiki pisci pokazuju
da je i njima samima bilo teko da odrede koj1i je od ova dva termina
najbolje odgovarao poloaju nepunopravnog stanovnitva o kome su go
vorili. Kod Dionisija Halikarnaanina nalazimo miljenje da su tesalski
penesti bili neka vrsta klijenata (rre:At"rou), koj:ima su njihovi patroni na-

sa

su poreklom Hotentoti ;drugi, >>sluge<<, su pripadnici tuih pokorenih plemena, Bergdama i 'Bumana; vezani su za individualna gazdinstva poglavica ili
rade na imanjima. Ponekad prate svoje gospodare u rat, ali su iskljueni iz
svih javnih poslova, nemaju ius conubii i stroe se kanjavaju nego Hotentoti.
16 2 Varro, r. r. I, 17, 2.
1 63 Cf. Dii.ll, s . v., obaerati, RE XVII, 1937, 1692 sq.
164 Ibid., 1693.
165 Prvo mesto je iz Tacita: Ann. III, 42, 5, i odnosi se na Trevere; drugo iz Cezarovih Galskih ratova: I, 4. Ovo poslednje mesto je naroito znaaj
no jer se tu, pored klijenata i oberata, pominju i sluge: Orgetorix ad iudicium onmem suam familiam, ad hominwn rnilia decem, undique coegit, et
omnes clientes obaeratosque suos, quorum magnum numerum habebat, eodem
conduxit.<< Familia<< su ljudi koji su helvetskom poglavici bili neposredno
potinjeni i koji su se nalazili u njegovoj slubi; to su mogli biti robovi ili slobodni ljudi koji su obraivali njegove posede (neka vrsta kmetova). Drugo
su klijenti i oberati.
370

m etnuli ob aveze k oje ne dolikuju slobodnim ljudima, pos tupajui s nji

ma kao sa robovinla.u>n
Prema tome, ako uzmenm. da je Varon, go vorei o oberatima u Ilidm, im ao u vidu onaj drutveni sloj koj i Teopomp zove rrpocr:n:s/ir.To:t,
a Agatarhid 8o\\Aot, mogli bismo smatrati da u osnovi institucije zavisnog
seljatva u Dardaniji lee klij entelski odnosi, drugim reima da je do te
inst itucije dolo unutranjim, ekonomskim razvojem, a ne pokoravanj em . Takvim odnosima odgovarao bi u potpunosti naziv :tpocr;n::/- n o:t, ali
ne i ooClAOt , koj1 mnogo jae podvlai zavisnost. Meutim , kao to smo
rekli , terminologija u ovakvim sluajevima ne moe biti siguran vodi .
Dodajmo samo da su tesalski penest.i, iako su b ili u suti:ni slobodni ljuobeleavani i kao C-'kcrcro:/,OtKETo:t. 16 7
Problem koji postavlj aju darclanski ooi:J),ot ne moe se reiti sa sigur nou. Neka opta zapaanja o dardanskom drutvu mogu nam pomoi ela se opreclelimo za jednu od pomenute dve mogunosti. Pre svega, kada bi Agatarhiclovi duli bili h eloti, tj . blii robovima nego slobo dnim, klasni karakter clarclanske politike organizacije morao bi biti
mnogo jasnije izraen u naim izvorima nego to je stvarno sluaj . U podacima o dardanskoj vojsci nismo mogli ela vidimo nita to bi ukazivalo
na neku klasnu podvojenost. Naprotiv, izriito je reeno kod Livija ela
Dar clanci nisu imali rod lakonaoruanih vojnika, ve ela su svi bili teko
naoruani. Ako bismo clarclanske dule izjednaili sa helotima, onda bi:"no sloj pravih Darclanaca mondi ela suzimo na nekoliko stotina ili najvie nekoLiko hiljada ljudi koj,i su te robove-kmetove drali u pokornosti.
M e utim , Dawdanci su, kao to smo videli, mogli ela stave u pokret i do
20 000 vojnika, a to zn ai d a je drutveni sloj koji je davao ovu vojsku
morao brojati oko 100 000 glava .
Brojni odnos gospodareeg i vlad ajueg sloja bie jasniji ako se
razmotri pitanje stanovnitva Darclanije uopte. Iako moemo manipulisati samo ve taki iskonstruisanim i potpuno aproksimativnim brojevima, ovakva razmatranja su veoma korisna radi opte orijentacije. Koliko je Darclanij a mogla imati stanovnika?
Konkretnih podataka nemamo, sem podataka o veliini vojnih kontingenata. Kao polazna taka mogu nam posluiti ra un anja stanovnitva
susednih oblasti. Be1oh uzima kao prosenu gustinu stanovnitva u Gorn joj Makedoniji, koja je i po konfiguraciji i plodnosti terena, :i po razvitku najblia Dardaniji, 6 stanovnika na l km2. Za Donju Makedoniju,
koja je imala razvijeniji gradski ivot i bila gue naseljena, on rauna
s oko 20 stanovnika na l km2 . U T~rakiji, naprotiv, p11osena gustina k,retala bi se izmedu 5-6 po km2. Beloh rauna da je Makedonija u Aleksanclrovo vreme mogla imati oko pola miliona stanovnika, od toga oko
166 D i o n. H a l. ant. Rom. Il, 8: Rom ul je podelio Rimljane na patricije
i plebejce. Ovi su obraivali zemlju, gajiti stoku i bavili se zanatima, dok su
se prvi brinuli o javnim poslovima. Svaki plebejac mogao je da bira koga god
je hteo patricija za svoga zatitnika (patrona) . To je stari obiaj koji je postojao i kod Grka, na primer kod Tesalaca i Atinj ana. Tesalci su, m eutim,
nadmeno postupali sa svojim klijentima (Toic; rrs),ch-aLc;), nameui im poslove
koji ne dolie slobodnom oveku i zlostavljajui ih kao da su kupljeni robovi

( il"msp &pyupwv-~ToLc; ITIXPIXXPWfLEVOL ).

JH 7

24''

Kod Sude i Harpokr ationa; cf. Miltner, RE XIX (1937 ), 495.

371

100 000 u Gornjoj Makedoniji. Stanovnitvo Trakije rauna se na oko

600 000 s.tanovnika.tGR
Dardanija je imala 25-30 000 km2 povrine.J69 Ako se rukovodimo
Belohovim prosecima, njeno stanovnitvo nije moglo da iznosi vie od
150-180 000. Raunajui , kako se to obino radi, da su jednu treinu stanovnitva inila deca i starci oba pola, a drugu treinu ene, imali bismo
ukupnu cifru od 50-60 000 odras1ih Dardanaca. Koliko je od toga bilo
punopravnog, a koliko zavisnog stanovnitva? Agatarhid kae da je Dardanac mogao imati po hiljadu i vie >>dula. ak ako dopustimo da je
veina tih gospodara (8ec;:n:(r-r1Xt) posedovala mnogo manje elula, ispaela da je kla,s a zemljoposeclnika mogla ela broJi maksimalno koju stotinu-dve Dardanaca. Gornj1i sloj ostaje veoma ogranien i kada se ukupan
broj stanovnitva poViisi na 200 000 iLi 250 000. Iako zasnovana na priblin:m veliinama, ova raunica pokazuje, ini mi se, dosta jasno ela uli<<
n jsu mogli pripadati drugom etnikom elementu, ve da su bili Dardanci kao i njihovi gospodari. Poto su oni inili osnovnu masu dardanske
vojske, mora1i su biti slobodni ljudi, s ogranienim politikim pravima ili
bez ikakvih prava, i s odreenim obavezama prema pripadnicima aristokratske klase, koja je zemlju, ili neke najplodnije delove zemlje, smatrala svoj,im vla snitvom. Drugim re ima, ini mi se ela je poloaj dardanskih dula<< bio najblii poloaju rimskih klijenata.11o
Stanovnitvo Darclanije nije bilo sastavljeno samo od elula<< i zemljoposednike aristokratije. Postojali su, svakako, i sasvim nezavisni sitni
seljaci i stoari, a isto tako zanatlije, k oj.i su se koncentrisali u malobrojnim gradskim centrima.
Da zakljuimo. Zapaanja koja smo mogli da izloiimo o drutvenoekonomskoj strukturi dardanskog drutva potpuno su u saglasnosti
s onim to znamo o njihovom politikom Uireenju. Od svih srednjobalkanskih plemena oni su imali najsloenije drutveno-ekonomske odnose
i naj,r azvijeni}i pr.i v:redni ivot. Zato je i njihova politika zajednica bila
najkompaktnija i najtrajnija.
168 l. Beloch, Die Bevolkerung, 202 sq. i naro:Sino 212-213, za Makedoniju; 214 sq. za Trakiju. Usp. i L. Schmidt, Die Ostgermanen, 51, koji rauna
sa prosenom gustinom 4-7 stanovnika na km 2 u Germaniji.
169 To je samo priblina cifra, uzeta odoka. Dananja republika Makedonija ima 32 000 km 2 Dardanija je, ini mi se, morala biti neto manja.
170 Tako shvata odnos seljaka i vladajueg sloja u Dardaniji i D. M.
Pippidi, In legatura cu sclavajul la daci, Contrbutii la istoria veche a Rominici, Bukuret, 1958, 270 sq. Pipidi je sasvim pravilno ukazao na ulogu zavisnog seljatva u raznim zemljama na periferiji grkog sveta i ustao protiv
preuveliavanja robovlasnikih odnosa u tim zemljama. Na teritorijama gr
kih gradova na Pontu zemlju su obraivali domoroci-seljaci, koje izvori nazivaju rr&pmxo~ ili otxE:-rot( (u Protogenovom natpisu pominje se otxE'tL()(). Njihov je poloaj bio slian poloaju zavisnih seljaka u Maloj Aziji; usp. Pippidi,
Relatiile agrare din cetafile pontice, ibid., 276-7 (francuski rezime). On se
razlikovao od poloaja dardanskih dula<< po tome to su kao zemljoposednici tamo istupali Grci, koji su u gradu imali izgraene robovlasnike odnose. Zavisnost dardanskih seljaka morala je biti manja nego zavisnost getoakih seljaka u zaleu pontskih gradova. T. A. 3;w-rKo 6 czw~, I1AeMeHHoi:r
cmo3 feTOB B I B. AO H. 3., B. A H., 1955, 2, 85. i d. misli da se odnos dula prema
gospodaru moe shvatiti samo kao odnos podanika prema politikom voi.
Ili Agatarhid nije razumeo drutveno-ekonomske odnose u Dardaniji, ili je,
to je verovatnije, raspolagao pcdacima O moi dardanske vlastele, koja je
sebe okruavala hiljadama klijenata<<.

372

OBIAJI I VEROVANJA SREDNJOBALKANSKIH

PLEMENA
Obiaji i verovanja o kojima e biti rei u ovoj glavi mogli su pripadati veoma primitivnim, u nekim s l uajev: ma ak divljakim, plemenima. Posmatuani odvojeno, svaki za sebe, oni bi se mogli uzeti kao sirvivali nekog prevaz.ienog drutvenog stanja. Meutim, u bliem razmatranju dolazi se do uverenja da uclno.:ati obiaji i naivna verovanja, koji
bi u klasinih naroda ul azili u oblast folklora,! u srednjobalkanskih plemena predstavljaju normalne manifestacije odreenog kulturnog razvitka i odreenog mentaldteta, te se moraju tret'i1rati kao obina etnografska
graa.

Poto se nijedan antiki pisac nij e posebno interesovao za srednjobalkanske narode niti je o nj ima opirnije pisao, zavisilo je uglavnom o
sluaju da li e ova ili ona crta njihova ivota biti zabeleena i sauvana.
Stoga su podaci etnografskog karaktera o ovim narodima veoma retld i
nalaze se rastureni u 'r azn;m delima, esto tamo gde bismo im se najman j e nadali.
Najvie podataka te vrste imamo o Tribalima. Na prvi pogled to
se moe uiniti udnim, jer su Tribali i vremenski i prostoo:no bili udaljeniji od Makedonije nego, recimo, Dardanci ili Skor d;sci. Objanjenje
je ipak prosto. Tribali su bili poznati atikim piscima V i IV veka i njihovim pos.redstvom dolo je do nas poneto od onoga to se o nji ma znalo i prialo u to vreme. Dardanci, meutim, iako su imaJ.i bLe i due
kontakte s Makedonijom, nalazili su se uglavnom u ratu s njom, pa su
i podaci o njima preteno vojno-politikog lmraktera. Nenadoknadivu
tetu za poznavanje njihova ivota p r edstavlja gubitak onog dela VII
knjige Strabonove Geografije gde je o njima bilo posebno rei.2
Neobine karakterne odlike i udni obiaji pripisani su Tribalima.
Ne mislim ovde na one nastranosti koje su, u atinskim krugovima V
veka, postale stalan atribut tribalskog ime na, verovatno u vezi s paretimolokim i1s krivljavanjem njegovog znaenja. O tome je bilo rei u po1 O zna.enju rei >>folklor<< usp. Uvodnu re u prvom broju asop i sa
Folk-Lore. London, 1890, l sq., i, naro ito G. Kossina, FoLklore, Zeitschr. Ll.
Vereins f. Volkskunde 2 (1896), 188. i d.
2 Usp. S tr. VII, .5, 7 (D 81) gde je nagoveteno da e se o Darda neima
govoriti i na drugom mestu (fJ.v0cr\lY)cr6[J.e\l1X o'w'rrwv XIXL ucr-repov).

373

sebnoj glavi.3 Podaci koje emo ovde obradit!i osvetljavaju mentalitet

i karakterne crte tribalskog narr oda i otkrivaju nam neke njegove obia
je. Ta su svedoanstva utoliko dragocenija to su savremena, tj. uzeta iz
dela pisaca koji su iveli u vreme kada je tribalska zajednica jo bila
mona.
.
Tako saznajemo od !sokrata da su se Tribali odlikovali slogom
kakve nije bilo kod drugih naroda i da je to bio jedan od izvora njihove
moi. O tome se govori u Panatenajskoj besedi, poslednjoj slavopojki
Atini, koju je napisao tada ve 90-godinji, irom Grke proslavljeni ui
telj ,r etorike. Sparta je, kao uvek, predmet napada !sokratovih. Njena
toliko hvaljena sloga bila je, po njemu, uzrok velikih zala i nevolja, jer
ista stvar moe biti dobra ili rava ve prema tome kako se njome ljudi
slue. Sloga Spartanaca lii na slogu gusara ili razbojnika koji, meusob
no sloni, drugima donose propast. >>Ako se pak nekome uini, nastavlja
stani retor, >>da je ovo poree nje nedostojno njihove (tj. spartanske)
slave, pustiu to pa u podsetit.j na Tribale, za koje svi kau da su sloni
kao nijedan drugi narod, a unitili su, kao to se zna, ne samo svoje
blie i dalje susede nego :i sve one do kojri h su samo mogli stii. Na njih
ne treba da se ugledaju oni kojima je stalo do vrline, ve nap1.r otiv treba
da se koriste snagom mudrosti, pravde i drugih vrJ.ina.4
Panatenajski govor napisan je izmeu 342. i 339. godirne. U to vreme
Tribali, kao zajednica, morali su biti dobro poznati Atinjanima, kako po
neposrednim dodirima s atinskim trupama na trakoj obali, tako i iz
Filipovih vojni. Svakako se mnogo govorilo o njihovoj a:-atobornosti i
ekspanzivnosti, kako se to v'idi i iz drugih .izvora. Meutim, injenica da
ih je Isokirat uzeo kao ilustraciju svoje misli o tome kako sloga, koja je
sama po sebi vrlina, moe biti kobna po druge otkriva nam jednu karakternu crtu ovog naroda koju ne bismo, naravno, mogli predvideti bez
ovog direktnog svedoanstva: Tribali su bili najsloniji narod za koj,i se
u to vreme znalo i u tome je leala tajna njihovih uspeha. Oni se nisu
meusobno gloili, ve su zajedniki istupali protiv spoljnih neprijatelja
i zato su uspeli da potine mnoga susedna, pa i udaljenija plemena. U
kojim se konkretnim sluajevima i kako manifestovala ova sloga, to
neemo nikada saznati. A o tome zato su oni bili sloniji nego drugi
ne v;redi ni govoriti. Sloga nije osobina koja nuno izrasta u odreenom
poretku, a da bismo mogli da utvrdimo uslove pod kojima se ona rodila
i rascvala kod Tribala, morala bri naa znanj& biti stostruko vea nego to
stvarno jesu.
Tribali se pomiiiju na jo jednom mestu kod !sokrata, u govoru
O miru, napisanom 356. godine. U njemu se oni navode kao otelovljenje
primith1ii zma: >>Mi se (Atinjani) ponosimo<<, kae !sokrat, i uobraavamo
da smo bolji od drugih; u stvari, lake bismo ustupili komu drago taj
na plemeniti naoin ivota nego to bi se Tribali ilii Lukanci odrekli svog
divljatva.5 Re 8ucry6vet<X, koju sam prevela sa >>divljatvo<<, je antiteza
izrazu et'1y6ve:t<X, koji znai >>plemenitost<<, >>plemeniti nain ivota<<, pa bi
se mogla isto tako dobro prevesti i sa prostatvo<<, >>primitivnost<<, grubost. Oba izraza ciljaju ne tolitko na ponaanje pojedinaca koliko na
a V. napred str. 64 i d.
4

374

l s o er a t . Panathen. 227-228 (T 78).

I socrat. de pace 8, 50 (T 79).

karakter same zajednice, na njeDJo ureenje. Ne znam da li bi se za sve

primitiv111e na["ode moglo rei da su oucrycvsi<;', ali ne verujem da karakteristika Tribala koju na ovom mestu daje !sokrat moe imati d~rektne
veze sa predstavom o poslovinoj grubosti Tribala, koja je dola do izra..::a u Aristofanovoj komediji i .ije poreklo treba traiti, s jedne strane,
u efektu izazvanom samim imenom Tribala, a s druge, u iskustvima Atinjana sa njtihovim tJribals!<Jim robovimaG U Isokratovom svedoanstvu
odraava se, ini mi se, drugo iskustvo. Kao to su Lukanci, koje !sokrat
pominje zajedno sa Tribalima kao tipine oucrysvsl<;', clozlogrdili grkim
gradovima u junoj Italiji svojim stalnim napadima, tako sru i Tribali,
upravo poetkom IV veka, u vreme svoje naj vee ekspanzije, pogaali
svojim pohodima interese atinskih saveznika na trakom primorju, pa
su i neposredno doli u sukob sa atinskirn etama. Tim svoj.i m akcijama,
koje, svakako. nisu bile liene surovosti divljaka, na koju Atinjani nisu
bili navikli, oni su morali izazvati latentno negodovanje, koje je nalo
svoj rizraz u Isoknttovoj karakteristici.
U sasvim dnugu sferu uvodi nas jedan podatak iz Anistotelovih
Topika. Govorei o razlici izmeu apsolutnih i relativnih pojmova, Aristotel, izmeu ostalog, kaze: Na isti nain, ima krajeva gele e se rei da
je dobro pr.ineti na rtvu oca, kao, na pnimer, kod Tribala; ali prosto
reeno (tj. u apsolutnom smislu), to nije dobro. Ovde u stvari i nije u
pitanju mesto (gde se taj postupak smatra dobnim), ve ljudi. Jer saSVIim je svejedno gde e se ti ljudi nalaziti: svuda e taj postupak za njih
biti dobar, zato to su oni Tribali. Kao to je korisno davati lekove kad
je neko bolestan, a prosto davati lekove 111ije kor isno, tako, nee se rei
da je dobro prineti svog oca na rtvu, ve da je to samo za izvesne ljude
dobro. Prema tome, to nije dobro u apsolutnom smislu, jer je apsolutno ono to se moe rei b ez ikakvih dodavanja. Tako je prosto dobro
potovati bogove, jeli" se tome ne mora dodati nita: ni gde je to dobro,
ni po emu, ni kada.7
U primeru koji je Aristotel naveo dve e stvari zadrati nau panju: l. injenica da je kod Tribala postojao obiaj rtvovanja oca i
2. injenica da je Aristotel izabrao upravo Tribale, a ne neki drugi narod
u koga je taj obiaj isto tako postojao.
Ma kako izgledao surov i neovean i ma kako Vlreao oseanja kulturnog oveka, obiaj ubijanja roditelja bio je i jeste pnihno rasprostranjen u divljih ,j varvarskih naroda. Mnogi ispitivai prouavali su ga
u raznih naroda i objanjavaju ga posebnim uslovima u kojima ive ti
narodi i njihovim verovanjima.s Morgan je zabeleio da su kod severnoV. napr ed str. 67.
Arist. top. 2, ll, (T 81).
R E. Westermarck, Chapt. XVII: The Killing of Parents, p. 383-391: O.
Schrader, I, 43-45; Thurnwald, Ebert's Reallexicon der Vorgeschichte l, s. v.
AHer, p. 113-115. - Ovaj obiaj konstatovan je u primitivnih plemena na
svim kontinentima: u severnoamerikih indijanskih plemena, u Brazilu, na
Pacifiku, u Australiji, u Africi i Aziji. I u mnogih kultu rnih naroda, azijskih i
indoevropskih, postoje predanja koja pokazuju da je obiaj ubijanja staraca
postojao i kod njih u davna vremena. Za stare Germane prikupio je materijal l. Grimm, Deutsche Rechtsaltertlimer, I, 1922 4 , Direktno svedoanstvo o
ub:janju staraca kod Herula sa uvano je u Pmlmpijevom Bell. Got. II ,. 14. Kod
Rimljana, poslovica sexagenarii de ponte objanjavalo se prastarim obiajem
da se starci sa preko 60 gJOdina bacaju sa mosta u Tibar, cf. Schrader, I. e. 43.
6

375

amerikih Indijanaca, koji su kao skupljai lutali po divljini, stari i bespomoni ljudi esto naputani ili, u nekim sluajevima, ubijani iz samilosti, dok je taj obiaj bio nepoznat kod Irokeza, koji su bili stalno

nastanjeni po selima.9 Stari i bolesni ljudi ne mogu izdrati teak ivot

nomada, nisu vie sposobni da se kreu za stad:ma, izloeni su o pasnosti
da u sluaju neprijateljskog napada budu lako zarobljeni i podvrgnuti
muenjima i stranoj laganoj smrti. Poto ne mogu da priv;reuju, oni
su samo na teretu mlaima i kad nerna dovoljno hrane, u nekim plemenima se smatra da je normalnije da uginu oni koji su svoje proiveli nego
mladi.10 U ratnikih plemena nemo izaziva prez~r i starci koji n:su u
stanju da se birane mogu do,ivet,i svakojake UVIrede. Dogaa se u takvih
plemena da mlaa generacija brzo potisne starije iz rukovodstva jer su
joj ovi smetnja i po tome to je odvraaju od ratova. U takvim uslovima,
iz takvog stanja neumitne borbe za samoodranje nastala su u primitivnih naroda, svesno ili nesvesno, shvatanja o smrti koja su upravo suprotna shvatanjima civilizovanQg oveka. Hotentot, na primer, smatra
da je nehumano da se slab i bolestan avek ostavi da umre pri,rodnom
smru.lt Pijetet i potovanje nalae sinovima i najbliim srodnicima dunost da ubiju svoje prestarele roditelje. Istraivai istiu da i sami sta;,rci izgleda da u takvim uslovima ele smrt i nisu tako vezani za ivot kao
u kul.tmnim sredinama. Ova shvatanja, naravno, pretpostavljaju veru u
zagnobni ivot, a elja da se ivot okona pre nego to snaga i zdravlje
napuste oveka objanjava se takoe uverenjem da se u onaj svet ulazi
sa istim sposobnostima, fizikim i mentalnim, koje pokojnik ima u asu
smrti.t2 Kad je u pitanju otac porodice, svim ovim objanjenjima pridruuje se jo jedno: svaki stareina raspolae izvesnim magij skim osobinama, od kojih uveliko zavisi blagostanje njegove zajednice. Stoga je neophodno da se ta njegova magijska snaga prenese, dok je jo netaknuta, na
Prema Niderleu, stari Sloveni su takoe ubijali svoje nemone starce, cf.
Niederle, Slovenske starine, Novi Sad, 1954. Zanimljivo je da w se u istonoj
Srbiji, u Makedoniji i nekim dinarskim krajevima do dananjih dana sau
vala narodna predanja o ubijanju starih ljudi. Sauvano je seanje na Nemre, ljude skamenjene, ni ive ni mrtve, koje su njihovi sinovi morali ubijati jer nisu umirali. Postoji ak i poseban izraz za obeleavanje ovog obiaja:
lapot, ili pustenovanje. Usp. S. Trojanovi, Lapot i prokletije, Beograd, 1898;
T'. Radovanovi, Narodna predanja o ubijanju starih ljudi, Glasnik s. n. d.
VII-VIII, 1929-30, 309-346; v. ajkanovi Studije iz religije i folklora, Srpski etnografski zbornik, knj. XXXI, Beograd, 1924, str. 25--42: Magijski smej.
9 Cf. Westermarck, l. e. 338.
10 I bid., 389; Thurnwald, o. e., 115.
11 W estennarck, o. e., 388.
12 ajkanovi, n. d., 31: Kako je primitivan ovek bio apsolutno uveren
da zagrobni ivot postoji, . . . a kako, s druge strane, nije znao za onaj histerian strah od smrti kakav osea prosean kulturan ovek, . . . mogla se javiti
kod njega elja da sa ivotom likvidira ne onda kad mora, ve onda kad je
trenutak najpovoljniji, i mogao je biti stvoren obiaj da se ubijaju starci i
bolesnici ... Jasno je da od takvog obiaja mogu oekivati koristi i oni koji
umiru i oni koji ostaju; oni koji ostaju imae sada u svojim precima ne slabe
i izlapele, ve zadovoljne i mone zatitnike. Ni kod starih, ni kod modernih
naroda kod kojih obiaj ubijanja staraca postoji, nema ni traga o tome da su
starci bili zbog toga nesreni, ili da se ubijanje smatralo kao neovenost,
nasilje.
376

njegovog 1nslednika.13 Magijski nacm miljenja i sujeverje koje ono

raa objanjavaju takoe obiaj nekih plemena da jedu svoje roditelje.
Bez obzira na svoje poreklo, obiaj ubijanja staraca ima svuda karakter
obreda, koji se vri sveano i po propisima, te se m ora posmatrati kao
religijski fenomen.JJ
Sem kod Tribala, u antiko doba obiaj ubijanja starih roditelja
zabeleen je kod s-ledeih naroda.15 Irci, koji su bitH ljudoderi, jeli su
svoje mrtve oeve smatrajui da ine dobro .lG Stanovnici Sardinije su
svoje roditelje, kad su misl,jli da su ostareli i da su ve dosta poiveli,
ud arali cepanicom i obarali ih u grob; >>StaTci su se radovali smrt'i i smatrali se srenim i umilrali u smehu i zadovoljstvu,,)? Kod Troglodita u
Africi stari ljudi su sami sebe veali, a ukoliko su se dvoumili da to
ulne, drugi su ih ubijali, >>jer su smatrali da je najvee zlo da drhti nad
ivotom neko ko vie nije kadar da ita uini zbog ega vredi ivet i. t~
Neka kaspijska plemena su starce preko 70 god!ina naputala u pustinji
ela umru od gladi, a druga su ih ubijala i jela.19 I kod Indusa je bilo plem ena u kojih je pos,tojao obiaj klanja i pro d~ran ja roditelja, a isto tako
i bolesnih ljudi, >>pod izgovorom kako stoji kod Herodota, >>da e im,
ako umre neko od bolest,i, pokvariti meso, pa ga nee mo6i jesti.2o A
o Slcitima-Masaget.ima Hemdot pria ovo: >>Nema kod njih odreene granice ivota, ali kad neko jako ostari, sakupe se svi njegovi roaci i prin esu ga na rtvu, a s njim i druge domae ivotinje, pa meso skuvaju i
a ste se. I to o111i smatraju za najveu sreu. Ako je neko umro od bolesti, njega ne jedu, nego ga sahranjuju i ale samo zato to nije mogao ch
b ude prinesen na rtvu. 2t Najcdv,r atniji vid-- i po naem i po antikom
o seanj u - - dobio je ovaj obiaj kod Baktrijana. Oni su ljude iznemogle
od starosti ili bolesti bacali ive psima da ih razderu (ti su se psi zvali
>>psi grobari) i kada su Makedonci stigli u njH1ovu zemlj'.l, nj ih ov glavni
"' Obredno ubijanje kraljeva zabeleeno je kod mnogih primitivnih naroda, koji veruju da se ne sme dozvoliti da im poglavica umre, ve se dok
jo nije izgubio svoju snagu mora rtvovati kako bi njegova snaga prela na
njegovog naslednika. Ubijanje kralja vri njegov najblii srodnik, obino sin.
Frezer je u svojoj znamenitoj Zlatnoj grani objasnio verovanje u magijsku
nunost jedne takve rtve.
14 Neki naunici posmatraju obiaj ubijanja staraca sa isto utilitaristi kog stanovita i smatraju da su ekonomski razlozi bili najvaniji u njegovom nastanku . Dntgi ukazuju na egocentrinost zdravog i krepkog oveka,
kome su stari roditelji na smetnji. rader istie, na primer, ravo, bezobzirno i esto brutalno ophoenje sa prestarelim roditeljima koje nije retko
na nema kom selu. Za druge naunike, ovaj obiaj je u prvom redu religijski
fenomen, proistekao iz praznoverice i sujeverja.
15 Ed. Meyer, Gesch. d. Alt . I, J2 (1907), 12; Schrader, o. e.- Ni kod jednog ni kod drugog Tribali nisu navedeni.
16 S tr.
IV, 5, 5.
17 T i m a i o s,
fr. 64 J. (S choi. Platon. Resp. 337 A), cf. ajkanovi,
n. d., 27.
lR D i o d.
III, 32, 33.
1" S tr. XI, ll , 8; A e l i a n. v. Iz. IV, l; S tr. XVI, l, 56 (kavkaski narodi).
eo H er o d. III, 38.
21 H er o d.
I, 216: ... Eluoucr[ fL LV x<Xl &XAa rrp6 ~ a-ra &[La au-r(i). Usp. i s tr.
XI, 8, 6: oni koji umiru od bolesti su &crsf3d,; i stoga njih bacaju zverirna.
377

grad bio je sav ispunjen ljudskim kostima. Aleksandar je zabranio ovaj

obiaj .22

Kao to se vidi, obiaj ubijanja stalfaca poznat je u antici u plemena koja su ivela na periferiji klasinog sveta i za koje moemo pretpostavit-i da su bila na vrlo niskom kulturnom stupnju, moda i skupljaka plemena. Sa podiz.a njem ekonomskog standarda i promenom na
ina ivota sta,ri ljudi prestaju da budu na teret zajednici i porodici, nj,ihova mudrost i bogato iskustvo postaju dragoceni, odnos prema njima
se menja i surovi obiaj n}ihovog uklanjan ja postepeno izumire. Ako se
negde i odrao gde za to ne postoji nuda, ovaj obiaj se moe smatrati
kao naslee davne starine, kao sirvival. Samo truko se moe objasniti,
na primer, zakon na grkom ostrvu Keosu prema kome su ljudi stariji
od 60 godina bili duni da zavre svoj ivot aom otrova >>radi toga ela
bi za ostale bilo dovoljno hrane<<. Ako je taj zakon vaio i u istorijsko
doba (moda je p ostojalo samo seanje na negdanji obiaj) to bi bio
jedini poznati sluaj takvog obiaja u jednoj civilizovanoj Slredini.23
Vratimo se sada TD1balima. Obiaj Ftvovanja oeva, o kome govori
Ar,istotel, moe se k od njih protumaiti kao sirvuval koji se odrao i
kada su n estali motivi koji su ga izazval:i, ali je isto tako mogue da
je taj obiaj odgovarao kulturnom nivou Tribala, njihovim uslovima ivota. Drugim reima, moda na osnovi ovog obiaja t,reba zakljuiti ela
su Tribali bili na veoma niskom stupnju razvitka, koj,i je bio blji divljatvru nego va,rvarstvu. Pre nego to pokuamo ela zauzmemo stav o ovom
pitanju, tJreba da ukaemo na jo jedan sluaj ubijanj a staraca, koji je
vremenski udaljen skoro jedan milenij od Ari,stotelova svedoanstva, ali
je tenitorijalno blii Tribalima nego svi ranije pomenuti. Galsko-rimski
p esnik Sidonije Apolinaris, u jednoj pesmi posveenoj zapaclnorimskom
caru An temi ju ( 467-472), pominje Trakiju i opisuje surovi ivot njenih
stanovnika: sneg i led ovruju nene miie njene dece, ona se ne othra,njuju na majinim grudima, ve se napajaju konjskom krvlju, jo
nedorasla igraju se bojnim koplj,ima, kao deaci provode vreme u lovu
na divlje zve'I"i, a kao miadiri znaju samo za pravo maa. Onemoalom
starcU<<, stoja u toj pesmi prekratiti ivot elezom ne smatra se ni za
kakav greh<< ( consummatamque senectum non ferro fini re pu d et) .24
Ne verujem da se na osnovi takvog jednog mesta moe tvrditi da je
obiaj ubijanja staraca postojao u Trakiji u V veku nae ere. Sidonije
22 S tr. XI, ll, 3. --,-Zanimljivo je da se u jednoj pri " iz okoline Pirota
koju je zabeleio S. Trojarwv, n. d, ukidanje lapota vezuje uz Aleksandmvo
ime: car je uvideo da su stari ljudi pametni i naredio da se ne smeju ubijati.
Poetak ove prie sauvao je jednu od najkarakteristinijih crta velikog osvaja a ,njegovu enju za nepoznatim (Kad je ovaj silan car Aleksandrija (sic!)
doao na kraj zemlje, gde poinje potpuni mrak, uhvati ga enja ela vidi ta
ima iza pomrine ... <<).
23 Str. X,5,6(c.486). Ael. v.h.,3,37; Heracl. pol.9,5.FHGII,
p. 215; V a 1: M a_ x., II, 6, 8. ~tra bon goV'o~i o ovo~ k~os.~wm ~ak?nu s ogracl~
n1a . . . ooxsL Ts(J-~vcu noTE vo[LO~ . . . IIpoaETT<XTE "'(<Xp, w~ so.xs, o JO[LO~ . . Mot1v
kojim se objanjavaju samoubistva staraca ilustrovan je konkretnim slu'ljem:
kada su jednom prilikom Atinjani opsedali Keos, najstariji njegovi graani izabrali su dragovoljnu smrt da b i za ostale bilo hrane, i Atinjan.i su digli opsadu.
Moda bi to govorilo u prilog istorinosti obiaja. Pominje se i maksima Kejana: Ko ne moe da ivi dobro, neka ne ivi ravo.
24 S i d o n. A p o I l. carm, ad Anthem. V, 34 sqq.; cf. Kazarow, Bei trage
zur KultuDgeschichte der Thraker, Sarajevo, 1916, 105-106.

378

nije imao nikakvog linog .i skustva o zemlji koju opisuje i kao ueni pesnik on je svoje podatke crpeo iz s~tarih knjiga pre nego iz usmenih kazivanja. Napajanje dece konjskom krvlju podsea nas, s jedne strane, na
prie o krvolonosti nekih trakih plemena koja su iz lobanja ubijenih
neprijatelja pila njihovu k!rv, .a s druge strane, na obiaj Meza da pre
poe tka boja prinesu na rtvu konja . I uoptavanje, za celu Trakiju, jednog obiaja koji je mogao postojati, u ono vreme ili mnogo ranije, u
ovom ili onom trakom plemenu, ali, svakako, nije bio optetraki, ukazuje na to da na Sidonijev podatak ne treba gledati kao na neko istor:ijsko svedoanstvo. Ipak vrlo je verovatno da bismo obiaj ubijanja staraca nali i u nekom drugom balkanskom plemenu, a ne samo kod Tribala, kad naa dokumentacija ne bi bila tako fragmentarna kao to jeste.
Manje je verovatno, meutim, da se taj obiaj odrao do pozne antike u
okviru jedne rimske provincije, pa makar se radilo i o najzabaenijim
kra jevima.
Bilo kako bilo, poto nema drugih elemenata koji bi smetali takYom zakljuku, m islim da se obiaj ubijanja staraca kod Tribala moe
uzeti kao inddcija o vrlo primitivnim privrednim i drutvenim odnosima
i o jednoj Slredini sa mentaiitetom divljaka.
to se tie pitanja zato je Aristotel izabrao ba njih kad je hteo
da pokae kako je obiaj rtvovanja oca kod nekih naroda vaio kao
dobar, nije teko odgovoriti. Kao to smo videli, postojalo je mnogo
takvi h naroda u antici, i oni su bil.i poznati Grcima i pre A,r istotelova
vremena. Meutim, Tribali su biii za Atinjane olienje nastranosti i takav obiaj kod njih bio je u potpunom skladu s onim to se mislilo o
njima. Sasvim je prirodno to je upravo njihov primer pao na pamet
Aristotelu. Ubijanje roditelja, samo po sebi, ne moe se smatrati dobrim
inom, ali ako je neko Tribal, za njega e i to bit,i dobro to je sutina
Anistotelove misli.
Do koje su mere Tr ibali impresionirali Atinjane svojim neobinim
nainom ivota, pokazuje i slede6i fragmenat iz jedne Aleksi.dove komedije:
ak ni u Tribala nije tako neto dozvoljeno; tamo, kau, do
main kad pilinese rtvu, pokazavi zvanicama veeru, mo.r a sutradan da
(nj,i ma?) proda ono to im je i.zneo d:'l vide, a da nisu ni veemli. 2 5 Teko
je zamisliti nast,ranij,i obiaj. Ovako kako ga je Alleksid opisao, on lii na
obmanu gost.iju, kojima se iiznese jelo, al.i ga oni ne okuse, ve im se
sutradan ono pll'odaje! Verovatno je karikiran, kako se to moe oeki
vati u jednoj komectiji, ili je, moda, nenamerno iskrivljen zbog nerazumevanja obreda koji je bio u neskladu sa grkim verovanjima i shvatanjima. Uee u rtvenoj gozbi je versk,i obred magijskog optenja boanstva i uesnika , bilo da se veruje da se u mesu zaklan~h ivotinja jede
sam bog ili da se, poto se bogu odvoji ono to mu pnipada, j ede zajedno sa njim od is,te ivotinje. Gozba je prvobitno kod Grka obavljana na
licu mesta, u svetil.itu, ali se dosta rano zaboravilo pravo znaenje tog
rituala pa se uobiajilo da svako odnese kui svoj deo rtvenog m esa.
Ipak, ut,r oba se jela neposredno prilikom p,r inoenja rtve i time je in
optenja bio zavren .2o Kod Tribala, meutim, ako je verovati komedioAlexid. fr. 241 (T 82) .
2s Cf. L. Zielzer, RE XVIII (1939), 616 sqq_
25

379

grafu, ne samo da gosti nisu zajedn~k i jeli meso rtvene ivotinje ve

su ga sutradan kupovali. Nisam nala nikakvu paralelu koja bi pomogla
da se objasni ovaj Aleksidov podatak. Meutim, prvi stih njegovog fragmenta - ak ni u Tribala to nije zakonito<< -koji zvui kao izreka, je
potpuno jasan. On odraava b olje nego ita drugo stranu predstavu
koju su Atinjanima imali o moralnim shvatanjima Tribala.
Tribali su, najzad, bili ozloglaeni i kao narod koji ima mo da
urekne. Ve~rovanje da postoje osobe zlih oiju koje mogu pogledom da
na<;kode oveku , ivotinji, pa i mrtvom predmetu, spada meu najrasprosttranjenije praznoverice u svetu.27 I stari narodi verovali su, prirodno, u poraznu mo zlih oiju i vraanja reima. Smatralo se da su -se
pojedina plemena u celini odlikovala takvom moi. Tako su, prema
Isigonu i NO.mfodom, kako je zapisano kod Plinija, U Africi postojali
neki rodov'i iji su lanovi imali mo da ureknu i od oijeg hvaljenja je

SL 18.
Ploica

sa pretstavom zlog oka i apotPopejskih ivotinja, naena u Vim-naciju, Jahreshefte VI (1903), Beibl. 23, fig. 3.

ginula stoka, drvee se suilo i deca umirala. Isigon dodaje da je takvih

bilo i kod Tribala i Ilira; oni su ak pogledom mogli da ureknu i ubijali
su one koje su due gledal1i, najvie gnevnjm oima, a naroito je omladina bila podlona nihovoj moi. Vredno je pomena da ti ljudi imaju
po dve zenice u svakom oku. 2s V'r ednost ovog podatka za nas lei ne u
tome to bismo na osnovi njega mogli zakljuiti da je i kod T'r ibala p ::s tojalo verovanje u UJ11okljive oi i urokljive rei - s obzirom na to da
se ovo verovanje odtralo do danas u narodnim slojevima ne samo zaostalih ve i civilizovanih zemalja, takav zakljuak ne hi imao nikakvog
znaaja - ve u injenici da su Grci ubrojili Tribale meu narode u ko27 S. Seligman, Der bose Blick u. Verwandtes, Berlin. I-II, 1910 (Seligmanovo delo: Die Zauberkraft des Auges u. das Berufen. Hamburg, 1922, nije
mi bilo dostupno); Tih. orevi, Zle oi u verovanju Junih Slovena, Srpski
etnografski zbornik, knj . 53, 1938.
28 P l i n. VII, 16 (T 85) . Isto, prema Pliniju, kae i Aul Gelije, ne pominjui izri ' to Tribale (A u L G e ll. IX, 4, 8): Oculis quoque exitialem fas cinationem fieri, in isclem libris (sc. Plinii Secundi natural s historiae) scrip
tum est tracliturque, esse homines in Illyriis, qui interimant viclenclo quos
diutius irati viclerint, eosque ipsos rnares feminasque, qui visu ita nocenti
sunt, pupillas in singulis oculis binas habere.

380

jih su ne samo pojedinci ve itavi rodovi vladali natp rirodnom moi

da pogledom >>gnevnih oiju<< iLi time to e pohvaliti lepo drvee , bogatu !ctinu, ljupku decu, divne konje, stoku najbolj e pasmine i odnegovanu izazvati iznenadnu smrt i propast svega toga.29 Mislim da bi se to,
rnoda, moglo objasniti izgledom samih Tribala : ako ih zamislimo - a
sve to smo dosada o njima r ekli daje nam, ini mi s e, pravo da to ini
m o -- kao divljake obuene u koe, tetovirane, sa arenim nakitom i
d rugim ukrasima, surove i pogleda otrog, sh v ati e mo da su oni mogli
da izazovu strah kod ljudi koji nisu navikli na takve p o jave. >>Dvostruke
zen ice, koje se pripisuju ljudima z lih oiju, u stvarnosti ne postoje. Ali,
p rema jednom tumaenju, ima duica ija je spoljna iv:ca tamna kao i
zenica, a sredina vrlo bleda . Takve se oi pojavljuju kod ljudi svetle
boje. Isto tako neto izduena i s jedne strane kao preseena duica, koja
nastaje kao posledica nekog oboljenja, mnogo je primetnija u plavih
n ego u crnih oiju. I to , moda, indic.i ra ela su Tribali bili svetlije mse
i krupnijeg stasa nego Mediteranci i da su samom svojom pojavom mogli da izazovu unisak ljudi posebne vrste, kojima je svojstvena neka ma
gijska mo.=3o
O nainu ,i vota, obiajima i verovanjima najbliih suseda Tribala,
Meza sauvano j e nekoliko zanimljivih podataka. Posejdonije je zapisao da su se >>Mezi iz pobonosti uzdravali od jedenja ivih stvorova
(Tir. EJ.l-'j;D\<X), pa stoga nisu jeli n.i domae ivotinje; hranili su se medom ,
mlekom i s.i rom i iveli spokojno (K<XTl]uU\i<Xv). Zato su ih nazvali esous~ EtC:, K<Y.:rtvo~tTat. 3 I U nastavku Posejdonije govori o nekim Traanima
koji su ivel.i bez ena; uivali su glas svetih i provodili potpuno slobodan
ivot . Zvali su ih J.CTtuTO.t. 3 2 Obino se smatra da nazivi Ka:rtvo~ciT<Y.t i
KT LuT<Xt obeleavaju iste ljude pa ISe i o njihovom znaenju raspravlja
ujedno, mada nain na koji Strabon ispisuje Posejdonijev tekst govori,
rekla bih, protiv toga.33
20 A u l. G e l I. I. e.: .. . esse quas in terra Africa hnminum familias voce
at que lingua effascmantium, qui si impensius forte laudaverin t pulc!nas arbares, segetes laetiores, infantes amoeniores, egregios equos, pecudes pastu
atque cultu opimas, emoriantur tepente haec omnia, nulli aliae causae obnoxia.
30 Usp. S. S eligman, n . cl., 69. Predstave zlih oiju na mozaiku, reljefu ili
amuletima, naene su u raznim delovima rimskog carstva, u sp. P. Bienkowski,
>>Malocchio, Eranos Vindobonensis, Wien, 1893, 285- 303 . U Viminaciju je otkrivena jedna ploica sa reljefnom predstavom >>zbg oka<<. Na oko koje se nalazi na sredini ploice kicliu sa svih strana apotropejske zveri: iz donjeg desnog ugla medved podignutih prednjih apa, njemu nasupro t lav u istom stavu, izmeu njih zmija s isplaienim jezikom; gore desno sova, levo gavran, a
izmeu njih phallus; usp. Premerstein Vtli, Jahreshefte VI ( 1903), Bb l.
22. i d. Bienkovski dovodi sline predstave u vezu s kultom Majke Boginje, pa
nije iskljueno da je i reljef iz VimimJCija pripadao nekom Orijentalcu.
3 1 Poseid. fr. 104 J (M 2).
32 Ibid.: ctV()(~ OE TlV()(~ TWV 0pq:xwv o[ xwpt~ YV V()(~){b~ ~wmv, ou~ XTLC!T()(~ ){0( ki:a()()(~. &v.spwa0()(. os (hc!. -rw~v X()(l fLETcX &od()(~ ~?jv. Posejdonije kae dalje da
je Homer sve ove narode obeleio kao >>hipomolge, mlekopije, pravedne i
>>abije . >>Abijima (&~lov~) pesnik naziva one koji ive bez ena jer smatra da
je ivot neenje nepotpun.... a za Meze kae da su borci izbliza (&yxsfLaxou~) ,
jer su bili dobri ratnic. V. napred str. 300 i d.
33 Usp. suprotstavljanje /,E:ys~ os -rou~ l\Iucrou~ ... i sTvO( ~ ilE -.~v()(~ -rwv 0 pq:xwv.
Isto tako, u reenici e tiranoj u prethodnoj napomeni ll~w~ su oni koji ive
bez ena, dok su Mezi >>borci izbliza . Me(lutim, izgleda da sam Strabon brka

381

Epitet 6e:ocrc:{3c:i( (poboni) ne zahteva posebno objanjenje. Jedan

Jordanisov podatak (prema Dionu Kasiju) pokazuje nam na koga se
upravo odnosio: Kada je Filip II opsedao ornomorski grad Odesos, koji
su t3Jda drali Geti, get ski svetenici, oni koji se zovu ,"poboni (illi qui
pi i vocantur), izali su mu u susret, otvorivi gradske kapije, u beloj
odedi i sa kitarama u 'rukama, pevajui molitve bogovima da im budu
blagonakloni i o pozovu Makedonce. Oni su tako samouvereno ili napred da su se naoruani Makedonci uplaili tih golUJmkih ljudi i povukli
se ostavivi sve 1to su bili ote1i.34 Oigledno je da su Posejdonijevi 6c:ocrc:i3c:i<;' i Dionovi sacerdotes koje zovu pii jedno te isto. Ne treba da n:IS
buni to se u prvom sluaju govori o Mezima, a u d!'ugom o Getima. Kao
sto smo u poglavlju posveenom Mezima u vie mahova ristakli, ime Meza
pojavljuje se u naim izvorima posle vtievekovnog perioda tek u vezi
s 1rimskim osvajanjima, jer Grcima nisu bila pozn3Jta mezijska plemena
u unutranjosti poluostrva, ve samo njima srodna plemena du omamorske obwle koja su oni nazivali Getima.
Izraz KQ(:rtvo{3a-rQ(t je f.:rtQ(5 kyop.c:vov. Doslovce znai ljudi koji
hodaju po dimu, ili po oblacima, pa bi se u prenosnom smislu mogao
uzeti u znaenju Zanesenjaci.35 Moda su ga ~tako shvatili Posejdonije i
St1rabon, mada je teko pretpostaviti da bi nova grka re bila skovana
specijalno za obeleavanje Meza. Prechloene su emendacije KQ(rrvo{36TQ(t
ili -:rc6TQ(t, tj. ljudi koji jedu i1i piju dim, koji ive od dima, asketi, a
nedavno je obelodanjeno novo tumaenje ove rei prema kome bi KQ(:JtVO
[3aTQ(t bili svetenici-vraoi ija je funkcija bila da prmiu budunost po
dimu.36
ove podatke. Polemizirajui sa Posejdonijem oko toga da li izraz O(~w~ bolje
pristaj e onima koji ive bez ena ili pak onima koji, ne znajui za bogatstva,
ive jednostavnim ivotom, Strahan (VII, e. 297) ukazuje na postojanje mnogoenstva kod Traana, naroito kod Geta, i na njihovo shvatanje da je nesrean ko god nije u mogunosti da ima bar etiri ili pet ena. Ne izgleda
verovatno, zakljuuje Strabon, da bi isti ljudi smatrali da je bedan ivot bez
mnogo ena a ujedno cenili kao ozbiljnog i pravednog oveka neJ.enju. Uostalom, to da se ljudi koji ive bez ena smatraju 8EocrE~Ei~ i X()(nvo~&-ra~ protivi se jako uobiajenim shvatanjima. Ova poslednja reenica mogla je dati
povoda za identifikovanje 8EocrE(3Ei~ i x-rlcr-r()(~, iako je verovatnije da su u pitanju sline pojave kod dva bliska naroda, a ne jedna te ista kategorija ljudi.
Izraz x-rlcr-r()(L tumai se obino kao koruptela od crx[cr-raL, koji se izvodi od korena *skheid-, crxl~w, crxw-r6~, litv. skystas, slov. ist, sa znaenjem odvojen,
asket; usp. Tomaschek, Il, 15. Naziv no:ALcr-ra[ (J o s e p h. Ant. lud., 18, 1, 5),
koji se ranije identifikovao sa x-r[cr-raL zbog slinosti znaenja, usp. na primer,
E. Rohde. Psyche (Tiibingen, 1925), II, 133, nap. l, predstavlja u stvari Scaligerovu pogrenu emendaciju rei 7tAELcr-roL, koja je na tom mestu doslovni
prevod jednog hebrejskog izraza kojim su obeleavani uzvieni ljudi<<, VOe; usp. Bodorov lanak naveden dalje u nap. 36.
34 J or d. Get. X, 53. Pravo znaenje izlaenja getskih svetenika u susret, neprijatelju s pesmom i kitarama otkriva nam jedan Teopompov fragment, T h e o p. fr. 216 J: re-rw XL8tXp()(~ ltxov-rE~ xal XL8ctpl~OJ"t"E~ -r<X~ E1tLX1)PUXELIX~
nowuv-ra~ . cqeti i,du na p,regov10re u~ svirku kitara). Usp. i S t ep h. By z.,
S. V. rEnct: O"t"IXV

E1tLX1)pUXEUOV"t"IX~, XL8ctpL~EW.

Lidell-Scott: one who walks the smoke, or (as Berkel) One who
lives on smoke. Bailly: qui marche dans la fumee, s napomenom: >>mot
comique<<.
36 Tomaschek, II, 15 (pozivajui se na Ficko\>u etimologiju). A. Bodar,
Cu privire la xanvo~&-raL ~i la no),Lcr-ral la daci, Studia Universitatis Babe1?Bolyai, Cluj, 1965 (Historia), l, 7-18. U ovoj raspravi moe se nai i sva
35

382

Bez obzira na to da li emo smatr a ti da su kapnobati bili asketi sli

no k tirs tima ili ne, oigle dno je, s obzirom na njihov epitet Gc:ocrz~zft;', pii,
da se podatak o uzdravanju od ivotinjske hrane, o kome se govori na
poetku Posejdonijeva fragmenta , odnosi na mez:ijske svetenike, a n e n a
S\'e Meze. Apstinen cija od poj edinih vrsta hrane p ozn ata je u raznih n aroda i zavis.i od vrlo nizliitH1 u zroka. Kako kae Frezer, morali bismo
poznavati mnogo bolj e is torij u i verovanja jednog plemena nego to je
to obino mogue da bismo utvrdili krajnji uzvok koji je doveo do zabrane neke hrane u celom plemenu ili jednom njegovom delu. U sluaju
Meza ne izgleda verovatno da se ceo n arod hranio sam o mlenim proizvodima i medom (sem ako Meze n e ubrojimo u narode >>mlekopije H omerova vrem ena i ovom podatku oduzmemo vrednos.t istorijskog svedoanstva), ve je to m orao biti poseban sloj, ili stale, koji se iz verskih
razloga podvrgao takvom :r eimu ishrane.
Zanimljivo je u v;ezi s tim ukazat.i na grko predanje o glavnom
getskom boanstvu Zalmoksisu. Prema prii koju je zabeleio H erodot,
Zalmoksis je bio rob i uenik Pitagor:in.37 On je propovedao Getima veru
u b esmrtnost, u prwduenje svesnog ivota kao to je ivot na zemlji.
Geti su verovali da o ni ne u m iru, ve svi prelaze Zalmoiksisu, i oni su
svake p ete godine prinosili svome bogu na rtvu jednog oveka, u veren i
da ga alju Zalmoksisu kao glasnika svojih elj a i molbi.3S Izmeu Pitag011inog uenja o metempsihozi i verovanja Geta u b esmrtnost ima toliko
slinosti da se postavlja pitanje meus obnih uticaja. Za nae pitanje je,
meutim, od interesa to su pitagorejci takoe vaili kao vegetarijanci,
iak o se govoLrilo da jedu meso rtvenih ivotinja. Pred an je o Zalmoksisu
ini vrlo verovatnom p retpostavku da se vegetaJrijanstvo getskog (odn.
mezijskog) svetenstva n a dovezuje na n eke starije zabrane d a se jedu
pojedini delovi ivotinje, u kodima se, po njihovom verovanju, n alazilo
sedite ivota, da se ne bi spreilo preseljenje due.
I zapaanje Posejdonijevo da Mezi provode ivot Kccr' 1Jcruxia v, u
miru, VJie odgova~ra jednom staleu , n ego celom narodu, m a da se za
Meze ne bi moglo rei d a su bild. r atobmni.39 Nitri su uestvovali u plja
kakim pohodima drugih varvarskil1 plem ena niti sru njihovi ratovi
s Rimlj anima bili naroito dugi i uporni. A p osle nj.ihovog pokoravanja
ne uj e se v:ie ni o k akvim p obuna ma ili drugim akcijama. Ne zna m d a
li se u miroljubivosti Meza moe nai objanjen je za Filostratov sud da
su Mezi, kao i Traani i Geti, >>ljudi koji se da ju lako porobiti, a koje
je apsurdno oslob a ati , jer se ne raduju slobodi, budui da r ob ovanj e
starija literatura o ovom pitanju. Pri m etierno samo da Bodor govori o Daa da se Mezi mogu u izvesnom pogledu, kao to smo videli, identifikovati sa Getima, ali ne i sa Daanima. Mnogo toga ostaje jo nejasno u odnosima ovih naroda.
a1 H er. IV, 93-95 . .Usp. Nilsson, I , 704.
38 Cf. H er. IV, 94. rETCU o l &o:vCY.Ti~OVTE~ . J u l i a n. Caes. 327 d : oux &7to8vl'J GX:m &n& [LETox(~Ecr&e~.~ vo [Lt~oVTE~. Usp. Rohde, Psyche, II, 28-31.
39 Herodot, IV, 93, kae za Gete da su bili najhrabriji i najpoteniji
meu Traanima, a. da su, iako su se prkosno i nepromiljeno oduprli Persijaucima, bili odmah potinj eni. Potenje Geta se moe usporediti sa bogobojalj ivou Meza, o kojoj govori Posejdonije, a prkosno suprotstavljanje
neprijatelju i precenjivanje sopstvenih snaga nalazimo u anegdoti iz rimskomezijskog rata o kojoj emo govoriti dalje.
anima,

..j

383

nije za njih s,ramota.<<4o Teko je oceniti, ne raspolaui sa vie podataka,

kako je mogla da nastane takva karakteristika jednog na,r oda i u kojoj
meri je ona odgovarala realnom stanju.
Iako a-atovi za pokoravanje Meza nisu bili ni dugotrajni ni naroi
to teki, Mezi su uinili na Rimljane utisak najdivljijeg meu narodima:
Moesi quam feri, stoji kod Flora, quam truces fuerint quarn ipsorum
eliam barbari barbarorum horribile dictu est. Sudei po epizodi iz Krasova rata koju nam je zabeleio ovaj epitomator i o kojoj je ranije bilo
rei (v. str. 325), ti Varvari nad varvarima<< nisu bili uli za Rimljane, a
kad su im se ovi predstavili kao gospodari sveta<<, oni su im s ponosom
primitivaca odgovorili da e to bit[ samo ako njih pobede. Bili su tako
naivni, dodaje Flor, da su pali u pravu pan1ku kada je neki centmion,
stavivi vatru na vrh kacige, jurnuo na njih kao s upaljenom glavom.4t
U Florrovoj prii zadrae nau panju polaganje zakletve pred bitku. Mezi zaklae konja ispred bojnog reda i zavetovae se da e utrobe
ubijenih poglavica trvovati bogovima i sami od njti.h jesti<<. Obred polaanja zakletve nad krvlju zaklane ivotinje i, nail-oito, rtvovanje i jedenje droba pogubljenih neprijateljskih voa uvode nas, daleko vie nego
utisci Rimljana i njihove anegdote, u jednu sredinu koja je jo sva porti
njena magiji.
Polaganje zakletve nad ivotinjom koja je specijalno za tu svrhu zaklana veoma je tfasprost,r anjeno Jood naroda na niskom stupnju razvitka.
Prolivena kirv vezuje sve uesnike u jedan mistini krug i primitivd veruju da e sudbina ubijene ivotinje <;nai svakoga ko pregazi zakletvu.42
Florov podatak ne doputa sumnju da u datom sluaju Mezi nisu zaklali
konja kao rtvu bogovima, ve rracli izvrenja rituala zaklinjanja.43 Ako se
ima u vidu njihov zavet da e bogovima rtvovati utrobe ubijenih neprijateljskih voa i da e sami od njih j esti, moemo pretpostaviti da su i zakletvu polagaJ,i nad utrobom zaJklanog konja, uz magijske radnje koje su
u takvim sluajevima uobiajene.H
Dok za obred zaklinjanja nad zaklanom ivotinjom moemo nai
paralela i u naroda na viem stupnju varvarstva, a ostataka tog obiaja
ima i u civilizovanih, zavet Meza otkriva nam jednu pojavu koja se nalazi
Philostr. VII, l (M 52).
Fl or. II, 26 (M 34), v. napred str. 325.
42 O znaenju zakletve i raznim vidovima njenog polaganja u primitivnih i antikih naroda v. W estermack, II, 621 sqq. Grci su takoe upotrebljavali
utrobu rtvene ivotinje za polaganje zakletve. Usp., na primer, Eshilovu tragediju Sedmorica protiv Tebe, st. 42. i d.: junaka sedam - smele besne vojvode }nad titom crna kova bika zaklae/ i ruke okvasie krvlju bijom / te
Arijem i Enijeom se zaklee... << (prev. M. uria). Ili, iz klasine epohe,
Eshinov govor Protiv Timarha, e . 114: uzevi i ruke TQ: [ep& (a to je isto to i
TQ: crrr"A&nvrx = drob) ... i pozivajui kao svedoke bogove koji bdiju nad zakletvom, prizivajui na sebe prokletstvo i propast ... <<. Nilsson, I, 139, kae da
uvlaenje bogova u ovaj ritual, normalno za Homerovo doba, u stvari nema
u poetku nikakve veze sa samim ritualom. Magijska priJ1oda zakletve je ista kao i u sluaju bratimljenja krvlju, kada se pije krv ubijene ivotinje, ili primanja stranca u rod istim obredom; usp. Westermarck, II, 208.
43 Skoro identian sluaj poznat je iz grke mitlo1ogi je, P a u s. III, 20, 9.
44 O svemu ovome v. opirnije u mom lanku: Ljudske rtve i tragovi
kanibalizma kod nekih srednjobalkanskih antikih plemena, Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu, X, 1968, 47 i d.
4o

4t

384

samo u najzaostalijih plemena; to je prinoenje ljudsk,i h rtava i, moda,

tragovi kanibalizma.
Kod Flora se govori samo o rtvovanju i jedenju utrobe pobeenih
neprijateljskih poglavica. Ne raspolaemo drugim direktnim podacima o
rtvovanj u ljudi kod Meza, ali se na njih mogu primeniti neke vesti o
Getima, jer je opravdano misliti da se ime Geta protezalo u predrimsko
doba i na Meze, kao to se docnije mezijsko ime rairilo na celo podruje
izmeu Balkana i Dunava do Crnog mora. Ptl'inoenje ljudskih rtava kod
Geta spominje Ovidije, a Hea:-odot zna za getski obiaj da se svake pete
godine prinosi na rtvu vrhovnom bogu ZaJ.moks.isu jedan pripadnik plemena.45 Sem toga, kod Geta je prema podatku zabeleenom kod Stefana
VizantUskog, postojao i obiaj da se na mukarevom grobu zakolje njegova najdraa ena.46 Naravno, bilo bi prilino smelo na osnovi ovih podataka o rtvovanju ljudi kod Geta zakljuiti da je i kod Meza vreno
kultno ubijanje ljudi. Ali ti podaci dopunjuju ono to nam kae Flor i
ine verodostojnijom njegovu vest o rtovanju i jedenju ljudske utrobe
u Meza.
Obiaj pninoenja ljudskih rtava nije bio ogranien, na srednjobalkanskom prostoru, samo na Meze. On je zabeleen i kod Skordiska.47
Slino Mezima, Skordisci su vaili kao potpuno divlji i svirepi ljudi.
Nema epiteta kojim rimska tradicija nije igosala njihovu krvolonost:

saevi et truces, crudeles et callidi, diri homines omniumque gentium feroc ssimi, saevissimi omnium Thracwn, cruentissimi atque immani:.Ssimi.4S
R zurne se, ono to je najvie moglo da izazove zgraanje i revolt Rimljana u njihovim dodirima s ovim plemenom, to je bilo prinoenje ratnih
zarobljenika na rtvu.
Mnoge strane i neuvene stvari zapisane su o njihovoj svi,r epo
sti, kae Livijev epitomatotl' Rufije Fest. >>Tako, na primer, pria se da
su oni nekada svojam bogoV'kma prinosili na rtvu ratne zarobljenike i da
su s uivanjem piLi krv iz ljudskih lobanja.<~<9 Prema Floru, >>nema nijedne vrste svi'r eposti kojom oni nisiU iskaljivali svoj bes nad zarobljenicima: bogovima su rtvovaU ljudsku krv, pili su iz ljudskih lobanja ... ;;o
A Amijan Marcelin bele~i, pti'ema starom predanju (ut antiquitas docet),
da su Skord1sci >>prinosili na rtvu zarobljenik'e Beion.i i Marsu i da su
poudno pi1i ljudsku kll'v iz ispranjenih ljudskih lobanja.51 Orozije ne
45 O v i d. ex Ponta IV, 9, 84: fiat an humanum vic tima dira caput. H e'
IV, 93-95.
46 s t e p h. By z., s. v. re:rl()(: v6fLOL ilE: re:'t'W\1 't'O Emcrrp&:~e:w 't'~\1 YU\I()(LX()( Tij:>
&vilpl, X()(L OT()(\1 mKYJpuxe:uov't'()(L, xL.&()(p[~e:Lv. O ovom drugom obiaju v. daJje.
47 W. Ridgeway, The early age of Greece, Cambridge, I, 1904,, 519. i d.,
ukazuje na sline crte u verovanju u besmrtnost kod Geta i Kelta i izvlai iz
toga zakljuak da su Geti bili keltska plemena koja su se pomcaia sa Traanima . Reinach, Cultes, mythes et religions, U, 64. i d., takoe konstatuje
upadljivu slinost u religiji pomenuta dva naroda. Kacarov, l. e., smatra da
to nije dovoljno da bi se zakljuilo o keltskom poreklu Geta.
48 Usp. tekstove citirane u sledeim napomenama.
4 9 Fes t. brev. IX (S 19).
5 Fl or. l, 39 (S 18). Flor govori o Traanima uopte i njima pr ipisuje
ove krvave obiaje, a zatim istie da su najsuroviJi meu njima bili Skordisci. I ostali epitomatori, koji, oigledno, imaju zajedniki izvor, ubrajaju
Skordiske meu traka plemena. O tome kako je moglo doi do ove pogrene
predstave v. napred str. 228 i d., 268.
5 1 Amm.
Marc. XXVII,4,4(S20).

25 Djela XXX

385

pominje ljudske rtve, al,i i on zna da su SkoTdisci, sem drugih grozota

koje su vrili nad zarobljenicima, odrubljivali, kad god im je bila potrebna aa, ljudske glave i takvim se, jo krvavim, kosmatim i umrljanim lobanjama, iz ijih upljina mozak nije hio sasvim izbaen, sluili
kao pravim aama, pohl_e pno i bez gaenja.s2
Iskazi ove vrste mogu, prirodno, izazvati sumnju, jer se u njima
osea ozlojeenost onih koj,i su mogli postati rtve te svireposti. (cf.
J or d. 219: ob quorum immanitatem Romam1multa et gravia pertulerunt,
crebriisque certatibus exercitus caesus). Ali svedoanstva o ritualnom
ubijanju ratnih zarobljemka kod Skordiska nalaze potvrdu u slinim vestima o drugim keltsk,i m plemenima. Prema Cezarovom svedoanstvu
Gali su se, pred odlazak u boj, zavetovali Ma'r su da e mu Zlrtvovati sve
ivo to pohvataju u ratu.53 Ljudske rtve prinoene su bogovima ne
samo kao ratni trofej ve i radi toga da se proiivenom krvlju ublai
njihova krvolona s;rdba. Iz utroba rtava vrai su saznavali volju bogova. U Cezarovo vreme se jo pamtio obiaj da se na grobu uglednih
pokojnika spaljuju njegovi robovi i klijenti. Na rtvenik su prinoeni
ne samo ratni zanobljenJici ve i pr~padnici plemena, obino zloinci, ali
ponekad i ne\llini ljudi.54 Keltska plemena iz Britanije su takoe, prema
Tacitovom svedoanstvu uzetom iz izvetaja o ratu Paulina Svetonija,
smatrala za pravedno da krvlju zarobljenika zalivaju rtvenike i da iz
utroba ljudi razaznaju volju bogova.55 Posebno treba pomenuti sluaj
koj<i je zapisao Justin iz istorije keltskih ratova na Balkanu poetkom
III veka pre n.e. Jednom priliikom, poto predskazivanja o ishodu bitke
nisu ispala povoljna, Gali su tako pobesneli da su verujui da e srdbu svojih bogova ublaiti rtvovanjem svojih, ubili svoje ene i decu i
tako zapoeli rat pokoljem svojih najbliih.su
Navedeni podaci, kao i druga svedoanstva sHnog karaktera koja
se mogu nai kod raznih antikih pisaca,57 dopunjuju ono to nam Livijevi epitomatori i Amijan Marcelin govore o ritualnom ubijanju zarobljenika kod Skordiska. Ne moe biti sluajno to se predanje o prinoenju ljudskih rtava sauvalo o svim Keltima, kako onim u matinoj
zemlji, tako i onim koji su se odselili na razne strane. Svedoanstva antikih pisaca o tome odnose se delom na starije vreme, vreme keltske
seobe, a delom su uzeta iz <
i zvetaja o ,nimskim ratovima na severnom
Balkanu krajem II i u I veku pre nae ere, ili pak iz opisa galskog ivota i galskih obiaja u Cezarovo vreme. Tacitov podatak o BTitanima
pozniji je za 6itav vek. Ova v,r emenska i tenitorijalna rasprostranjenost
govori protiv pretpostavke da su Kelti mogli da preuzmu taj obiaj od
nekog predindoevropskog starosedelakog naroda.ss Skordisci su, sva5 2 Oros. V, 27 (S 21). Jordan is, 219 (S 22), govori mnogokrae o
divljatvu Traana i Skordiska, ne pominjui rtvovanje ljudi.
5a C a e s. b. Gall. Vl, 16-17; usp. i D i o d. V 32, 6.
5 4 C a e s. b. Gall. VI, 19, 4.
.
sa T a e. ann. XIII; 57, 3.
57 I u s t. XXVI, 2, 2: . . . non in timor em sed in furorem versi sperantes-

que deorum minas expiari caede suorum passe, coniuges et liberos suos trucidant, auspicia belli a parricidio incipientes.
57

V. moj

lanak

naveden u napom. 44.

iskljueno da se rtvovanje ljudi u

indoevropskih naroda: nadovezuje na predindoevropski kanibalizam.
58

386

Schrader, II, 59, smatra da nije

kako, doneli sa sobom iz prvobitne pos,t ojbine svoja verovanja i obrede

i sauvali ih u novo j sredini sve do rimskog v;remena.
Ritual rtvovanja zarobljenika nije zabeleen kod antikih pisaca.
Jedino Lukanov sholijast, komentariui stihove iz Pharsalia u kojima
se pominju krvoedni galski bogovi, kae da je rtva svirepog Teutatesa
,,bacana glavake u pun kazan da se tamo udavi: in plenum scmicupium
homo in caput demittitur, ut ibi suffocetur.59 Izvanrednu i:l ustraciju

Sl. 19.

Scena prinoenja ljudske rtve pred polazak vojske u boj ( ?) . Reljefna pretstava na ploici od srebrnog lima, jednoj od dvanaest ploica koje ukraavaju
kotao iz Gundestrupa. Crte izraen prema fotografiji u REA LXVII, 1965,
pl. IV.
ovog obreda nalazimo na velikom rtvenom kotlu iz Gundestrupa.6o Na
jednoj od srrebrnih ploica kojima je ukraen ovaj jedinstveni spomenik predstavljena je vojska kako kree u rat: na elu povo['ke ,i du tri
oveka koji duvaju u kamyx, dugu keltsku trubu koja se zavrava u
v,i du zmajeve glave; iznad njih predstavljena je zmija kao totem. Vojnici su prikazani u dva reda: u gornjem konjanici sa lemovima ukraenim ~ivotinjama ili rogovima i 1S kopljem u ruci; dole peaci s dugakim
titov~ma na kojima je mali okrugli umbo privren ekseriima. Iza
povorke predstavljeno je prinoenje ljudske rtve: jedna velika figura,
59 L u e a n i Commenta 'Bernensia .~d . Usener, p . 32, ad Phars. I, 445 sq.
(et quibus immitis placatur sanguine dira Teutates ... ), citirano prema Drekselovom lanku navedenom u nap. 62, str. 12.
60 Veliki kotao od istog srebra, delimino pozlaen, teine oko 9 kg,
prenika 69 cm, visine 42 cm, ukraen predstavama iz mitologije i svakodnevnog ivota nekog divljakog plemena, naen lli91. godine u Gundestrupu, u
Ji tian du.

25*

387

poglavka ili svetel11ik, dri oveka za noge i struk, s glavom nanie,

iznad velikog suda irokog otvora.61
O poreklu gundestrupskog kotla ne postoji saglasnost. U jednoj
iscrpnoj studiji Fr. Drexel je pokuao da dokae da je ova posuda morala nastati kod Kelta na donjem Dunavu, odnosno, kako sam kae, kod
Skordiska u najirem sinislu te reoi.~2 Kad bi ova teza bila tana,
ovaj spomenik bi bio jedini umetniki predmet sa ljudskim predstavama ne samo kod Skordiska ve na celom srednjobalkanskom podruju.
Na alost, ona je ostala bez odjeka i novija istraivanja naginju cLrukoijim reenjima. Uprkos tome, gundestrupski kotao ima izvanredan znaaj za prouavanje skordikih kultova i mitologije jer je njegov keltski
karakter isto tako siguran kao to je sigurna i keltska pripadnost Skordiska. Pomenuta scena prinoenja ljudske rtve je jo jedan dokaz o
postojanju ovog obiaja kod Kelta, pa se i vesti o svirepim obiajima
Skordiska moraju primiti kao tane.
Prihvati li se teza o obiaju rtvovanja ljudi kod Skordiska i Meza,
olakae se objanjavanje podataka i prihvatanje teze o pijenju ljuqske krvi i jedenju utrobe koji su s njim povezani. Vrlo je verovatno da
koreni rtvovanja ljudi lee u ljudoderstvu. ovek ugoava svoje bogove onim to sam jede, onim to smatra da je najbolje u njegovoj
hrani. Divlje zveri se ne prinose bogovima na oltar. A to znai da su
ljudski ivoti rtvovani zato to se ljudsko meso upotrebltJValo, sa konzervativizmom svojstvenim religijskim fenomenima, i onda kada prestaju
kanibalske navike: ovek se prinosi na rtvu ne vie kao hrana, ve kao
neto to je najbolje i to moe biti najdrae bogovima.u3
Drugo je pitanje zato je dolo do kanibalizma i koji su motivi uticali na odravanje nekih njegovih vidova, kao to je pijenje ljudske krvi
61 Usp. Prilog uz str. l. DrekselO\n
og lanka navedenog u nap. 62, i tab.
TV, na str. 84, studije J.-J. Hatt, Essai sur >~'evolution de la religion gauloise,
REA 67, 1965, 80-125 ..
62 Fr. Drexel, Dber den Silberkessel von Gundcstrup, Jahrbuch des deutschen archaologischen Instituts, 30, 1915, l sqq. Za ostale interpretacije predstava na gundestrupskom kotlu vidi literaturu navedenu u mom lanku Ljudske rtve i tragovi kanibalizma, Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu
X, 1968, 47 i d. Ovome treba dodati jo dva tumaenja, za koja sam naknadn:l
saznala iz knjige J. Moreau, Die Welt der Kelten, Strassburg 1958.
Prema J. Gricourt, scena na gundestrupskiom kotlu predstavlja ''!ustraciju keltske legende o vaskrsenju: din ima udotvorni kotao u koji treba
baciti ubijenog oveka pa e on sutradan oiveti novim ivotom; pali ratnici
postaju u kotlu besmrtni i putuju dalje ka zemlji veite mladosti. J. Moreau
pomilja, meutim , i na mogunost da predstava na kotlu prikazuje obred
primanja mladia u redove odraslih boraca. Za mene je bilo naroito znaajno
to sam videla da poznati keltolog smatra Drekselovu tezu o istonokeltsko:11
poreklu ,ovog spomenika kao verovatnu (str. 109: Es scheint jedoch, dass der
Kessel ein ostkeltisches Werk des l. vorchr. Jh. st, wie Drexei es 1915 als
vvahrscheinlich angencmmen hat<<), a isto tako da doputa ne samo ljudske
rtve ve i neku vrstu ritualne antropofagije kod Kelta (str. 110: Es steht
ausser Zweifel, dass Menschenopfer liblich waren. . . Es ist wahrscheinlich,
dass die Kelten neben diesen Opfern auch eine Art r~ tuelle Anthropophagie
kenn ten<< ) .
63 Usp. Westermarck, I, 362; Sclzrader, II, 59. Stari pisci su zabeleili
takvo gledanje na rtvovanje ljudi u antikih primitivnih plemena. Prema
Pomponiju Meli (III, 2), Gali su bili tako praznoverni i neoveni da su o
veka ubijali kao najbolju i bogovima najomiljeniju rtvu (lzominum optimam
et gratissimam diis victimam).

388

i jedenje utrobe. Divljaci veruju da se jedenjem mesa neke ,i votinje ili

nekog oveka dobijaju ne samo fizike ve i druge osobine te ivotinje,
odnosno moralne i intelektualne osobine oveka. Meso i krv ubijenih
ljudi obino se jede i pije da bi se dobila hrabrost, mudrost iLi kakve
druge vrline kojima su se ti ljudi z::t ivota odlikovali. Ponekad se veruje
da te osobine imaju svoje specijalno sedite u nekom delu tela, u srcu,
m ozgu, jet~i itd., pa se ti delovi jedu.uJ Prirodno je da najveu vrednost
im aju sa tog stanov.i ta poglavice, zato to su oni najhrabriji i najmudriji i to u njima stanuje boanstvo. Divljak veruje da e postati utoliko
mo niji ukoliko bude ub:io :i pojeo vei broj neprijateljskih pogiavica.
Ovo verovanje, koje ulazi u sistem homeopatske magije, moe da
poslui kao objanjenje zaveta Meza da e bogove poastiti utrobama
ubijenih neprijateljskih voa i da e sam:i od njih jesti. Oni su verovali
da jedenjem utrobe preuzimaju snagu neprijatelja i ot klanjaju opasnost
k oja im od njih preti. Istovremeno, prinoenje ljudskih utroba bogovima pretvara ovaj obred u obred optenja s bogom putem jedenja iste
h rane . Magijski motivi ovog obiaja ne doputaju ela se o njemu sudi
sa stanovita etikih naela civilizovanog oveka. Ostaje, meutim, i
njenica da je jedenje ljudske utrobe kanibalski in.
P:i jenje ljudske kr vi iz jo svee umrljanih lobanja ima u sutini
is11 karakter. Iako nam ovaj obiaj nije posvedoen u drugih keltskih
plemena, ne treba ga dovesti u sumnju, jer postoje drugi podaci koji
p okazuju da kanibalizam nije bio sasvim tu Keltima.H5 Na:roito je
znaajno i reito Pauzanijjno svedoanstvo o udovinim zloinima
koje su poinile neke keltske ete u Etoliji u vreme velikog keltskog pohoda na Grku: pobile su sve mukarce, starce ,j odojad na majinim
grudima, a od odojadi koja je bill a najbolje uhranjena Gal a:ti. su pili
krv i jel~ njeno meso.1w Ovaj je podatak naroito dragocen zbog toga
~to je uzet iz is.torr,ije balkanskih Kelta. Iako je, kao to smo videli,
pr ohvanje ljudske krvi na rtvenicima bilo iroko rasprostranjena pojava u keltskom svetu, pijenje krvi ne pominje se inae sem kod Skordiska i na ovom mestu kod Pauzanije. Sedelaki :hivot doveo je,
svakako, do ublaavanja naravi pojedinih galskih plemena. Ali Skordisci
su tokom dva-tri veka svoje .i storije ostali isto tako agresivni kao to
su bili prvi keltski doljaci na Balkan pa se time objanjava okolnost da
su sauvali i svoje di vljake obiaje. Zverstva Gala u Etoliji o koj ima
govori Pauzanija neobino podseaju na Florove rei o tome da nije
ostala nijedna vrsta svireposti kojom Skordisci nisu iskalili svoj bes nacl
zarobljenicima; o tome kako su svakojakim pogrdama, ognjem i maem, obesveival,i smrt i iz utroba gravidnih ena upali njihove plodove. Ovo svedoanstvo potkrepljuje nae miljenje da pijenje krvi iz
lobanja poklanih neprijate1lja, koje pomin u rimski istorri ~ 1ri u vezi
s ratovima krajem II ,j na poetku I veka pre n.e., nije ni plod mate
revoltiranih rimsld1 okupa101ra ni obino retorsko preuveliavanje. Ono
nam svedoi, zajedno s podatkom o jedenju ljudskih utroba kod Meza,
04
05

66

Usp . Frezer, Zlatna grana , 6D3-608 (izd. >>Kosmos<,, Beograd, 1937) .

Ljudoderstvo Iraca pominju Diodor, V, 32, 3-4, i Strahan, IV, 5, 5.
p a u s. X, 22, 3-4: . . . TO\'rrwv oi: xcd \.mo TOU y&Aor:x-roc; m6-rspor: &rrox-rd-

VOVTEc; t7tLVOV

o7

TE

o[ ra)~c(Tat

TOiJ

a'l[.LrtTOc; xcxl -~1t'TOVTO -riJlv crcxpxWv.

Flor. l, 38 (S 18) .

389

o odravanju nekih kanibalskih navika na srednjobalkanskom podruju

sve do rimskog v;remena.
Jo jedan obiaj, ovog puta nimalo krvav, pominje se na istom mestu kod Flora u vezi sa Skordiscima. Kao to smo ve naglasili, epitomator govoni u tom fragm~ntu najpre o Traan1ma uopte, a zatim navodi Skor diske kao najsvili'epije meu njima. Podatak o kome e sada biti
rei pokazuje da su i ostali podaci Flmovi (o rtvovanju ljudi i zlostavljanju zarobljenika) poticali, najverovatnije, iz .i zvetaja o ratovima sa
Skordiscima. Flo!I' kae da T:raanima nije bilo dosta to su napadali
i1ajblie provincije ve su stigli i do Dalmacije i Jadranskog mora, a
tada: zaustavljan:i na toj granici tako rei od same prirode, oni s u bacili u te vode savijena koplja.67 O istorijskoj strani ovog podatka govmili smo ranije u vezi sa politikom istorijom Skmdiska. Ovde nas
interesuju savlijena koplja koja su Skmdisci baoili u vodu (con torta in
ipsas aquas tela miserunt). Ne v di se p:r avi smisao ove radnje. Bie pre
da je to neki simbolian in nego ob: an ispad gneva. Kod Elijana je
zabeleeno da su Kelti bili tako smeoni, tako su rado hrlili u opasnost
(cptAOKlVOUVl'TtXTOl av9pw:rrwv), da nisu odmicali ni kada bi more besno
zapljusnuLa njihovu zemlju. Bilo ih je i takvih koji su uz,imali oruje
u ruke i bacali se na talase i prkosili njihovim udarima, vitlajui maevima i kopljima kao da mogu da ih zastrae ili da ih rane.68 Meutim,
u naem sluaju Skordisci bacaju u vode savijena koplja, i to je, ini
mi se, neto sasvim drugo. Savijena koplja dobro su poznata u arheologiji Kelta. Ona se nalaze u grobovima njihovih ratnika i odgova!l'aju
obiaju rasprostJranjenom kod raznih naroda da se oteuju predmeti
koji se polau u grob (II'azbijanje keramike, buenje dna metalnih posuda). Sav.i jena koplja nalaze se vrlo esto u keltskim grobovima, naroi
to u poslednjim fazama latena. Ima ih i na teritoriji Skordiska.69 Moe
li bacanje savijenih kopalja u Jadransko more imati veze s ovim pogrebnim obiajem? Ako se oteivanje grobnih priloga objasni, kako se
to redovno ini, eljom da se sve to je pripadalo pokojn~ku uini neupotrebljivim jer je tabu i stoga opasno u magijskom smislu rei,o onda ne
vidim nikakvu vezu s naim podatkom. Pa ipak, bacanje savijenih kopalja u vode kao da treba da simbolizuje kraj daljih osvajanja, sahranjivanje ideje daljrih napredovanja. Podatak ostaje nejasan, da i ne govorimo o tome da je malo verovatno da su Skordisci uopste doli do J adranskog molt'a.
Nasuprot Swordiscima, kojima je rat bio omiljeno zanimanje, Autavijati su okarakterisani kao a:rroA<:JlWTtX't'Ot. 71 To ne znai, naravno, da
oni nisu ratovali kad je trebalo da brane svoje interese (usp., na primer,
borbe s Ardijejdma oko s-lanih :izvora) ili kada su, beei iz svoje zem68 A e l i a n .. v. h. XII, 23: . .. dcrli>E: xotl ot 87tAot Aot[l[3ocvov-rec; EfL7tL7t-roucrL -ro'Lc;
XOflotcrL xotl -.1)v <pop<iv otu-rwv crl>exov-rott, yu[lv<i -r<i ~[<p1J xotl -r<i Mpot-rot 7tpocrdov-rec;,
&cr7tEp oOv 'i] <po[31jcrotL l>uvoc[LEVOL 'i] -rpwcrotL.

sP Dechelette, Manuel d'arche.ologie II, 674 i III, 1131. Prema TodoroviKelti u junoj Panoniji, 28-35, savijeni ili delimino uniteni maevi i
koplja ei su u spaljenim nego u skeletnim grobovima. U kneevskim
grobnicama na Glasincu maevi su redovno polomljeni na vie delova; u ostalim grobovima glasinakog tipa nema tog obiaja.. U Bosni i Hercegovini savic
janje maeva dolazi neto kasnije; usp. Beuac-Covi, Glasinac II, 38.
70 Tako Dechelette, n. d., III, 141.

u,

71

390

Ar r. I, S, 3 (A 10).

Ije, morali da osvaJaJU nova stanita. Njihova neratobornost ogleda se

u tome to se oni nisu uputali u daleke pljakake pohode, kao veina
n jihovih suseda, i to su za kratko vreme nestali s istorijske p-ozornice
i potpuno se pretopili u druge narode. Kratkotrajna istorija Autarijata
je, veu:-ovatno, razlog to nam je o nj.i hovom nainu livota sauvan jedan
jedini podatak!

U zbirci udnovatih obiaja Nikole iz Damaska zabeleeno je da

Autarijati nikad ne naputaju ive svoje nemone vojnike kad su u pok retu<<.72 Kao paralela bi se mogao navesti podatak iz Pauzanijina opisa
keltske katast.r ofe kod Delfa 279. godine. Kada je Br en bio ranjen i kada
su ga izneli sa bojnog polja, varvari, opkoljeni sa svih s trana Grcima,
sp asavali su se preko volje i ubijali su svakog svog oveka koji zbog
slabosti ili rana nije bio u stanju da ih sledi<< .73 U ovakvim okolnostima
ubijanje ~znemoglih vojnika moe se objas niti razlozima koje bismo mogli nazvati >>humanim<<, tj. eljom da se ne dopusti da drugovi padnu u
ruke neprijatelju, da ih neprijatelji ne bi muili i svetil.i im se. Moda
se i postupak Autarijata moe objasniti na isti nain . Meutim, znaj ui
za obiaj ubijanja slabih i sta!r ih osoba iz magijski h razloga, ne moemo
a da ne pomi;slimo da je, moda, i ubijanje onemoalih vojnika kod Aurarijata bilo motivisana sujevernim strahom da e neprijatelj , pijenjem
krvi za:robljenika i jedenjem delova nj.i hovih tela u kojima se nalazilo
sedite njihovih vrlina, postati jo moniji i stei neku posebnu vlast
nad celom a:utarijatskom zajednicom. Na taj nain, ovaj obiaj bi sc
m ogao uklopiti u mentalitet jedne sred.ine koja je, ,ivei u stalnom
strahu :i uverenju da joj iz svakog ivog ili mrtvog predmeta koji je
okruuje prete nevidljive opasnosti , drukije gledala na smrt.74 Za nju
nije postojao onaj bezdan izmeu ivota i smrti ko}i zastrauje civ;ilizovanog oveka.
Sa Dardancima ulaz:i mo u jednu vedriju sferu etnografije. Nee
biti vie reoi o ubijanju i prinoenju na rtvn ljudi, ve o neistoi i
svirci.
Ne verujem da se moe pripisati sluaju - iako znam kakvim su
putevima pojedini podaci o ivotu srednjobalkanskih plemena doli do
nas - to jedino za Dardance ne postoje vesti o tako divljakim obia
jima kao to su ljudske rtve, pijenje ljudske krvi i slino. Kao to smo
u pogledu drutvene strukture i politikog ureenja mogli da konstatujemo razliku izmeu Dardanaca i drugih srednjobalkanskih plemena.
tako i sada, kada pristupamo njihovim obiajima, njihov nain ivota
pokazuje nam se ka o neto kulturniji nego to je bio ivot ostalih srednjobalkanskih plemena. Ne treba da nas buni to to Strabon kae da su
Da:rdanci bili sasvim divlj1i n arod - 6.y-p to t -rc:J..swc;-. 7 5 Ova karakteristika
moe se lako objasniti a da se nita ne izme111i u onome to smo malopre
rekli. Ako se pogleda na kome mestu svog dela govori Strabon o Dardancima i koJim povodom, videe se da je njegova beleka u stvar i kratak
72

N i e . D a m a s e. mar. mirab. fr. 115 J (A 26).

73 P a u s. X, 23, 6: ... xcd l:cwTwv T ou~ &il uvcho u ~ il .clt Tpau[.LO:TC< btscr6a~ xal
app<OGTLO:V <j>OVEUO\J GlV.
74 Usp., na primer, D i o d . V, 28: 1tap' ouosv T ~O i tLev o~ T~v Tou ~[ou TEAEu T~v.
Ibid. 29: . .. Tou 6avchou xaTaq> povoucrtv.
75

S tr a b. VII, e. 316 (D 81) .

391

umetak u opisu ilirskog primorja. Poto je pomenuo reku Drilon i rekao da je ona plovna uzvodno do Dardanije, Strabon dodaje nekoliko
naj tJipinijih podataka o D:ardancima, s napomenom ela e o njima
jo biti rei u njegovom delu. Uporee ni sa stanovnitvom iErskog prdmorja, koje je poznavala yie oblike privrede i kulturniji nain ivota,
Dardanci su se Strabonu uinili sasvim divlji. Meutim, kad je hteo da
ilrustruje njihovo divljatvo, on nije imao nita drugo da navede do ranije
pomenuti podatak o tome da oni ive u zemunicama pokrivenim ubre
tom. Setimo se vekovnog neprijateljstva izmeu Dardanaca i Make dona ca, dardanskih upada u Makedoniju, koji su tako esto paralisali aktivnost makedonskih kraljeva, tekih ratova koje su Rimljani morali da
vode protiv njih dok .ih ni1s u savladali, pa se upitajmo: Zar ne bi bilo
udno da u relativno brojnim izvetajima o tim zbivanjima nije ostala
ni jedna jedina beleka o njihovoj sv1reposti i divljakim obiajima kad
bi takvi ohiaji kod njih postojali kao kod Meza ili Skordiska? Predanje o
divljoj upor111osti s kojom su Da,r danc br anili svoju nezavisnost trajalo
je vekovima. Po reima Amijana Marcelina, ferocia Dardanaca liila je
na lernejsku hidru, koja je po sto puta vaskrsavala.76 Ovo poreenje
otkaiva i,l avost dardanskog naroda i ogorenje Rimljana to su morali
da uloe toltiko napora i rtvuju toliko ljudi za njihovo pokmavanje, aJ.i
u njemu nema ni traga onog uasava:nj 21 i zgraavanja koje :izbija iz svakog pomena svireposti Skordiska. A to, oigledno, zna-i da pojava i nain
ratovanja Dardanaca nisu bili za Makedonce i Rimljane neto tako nevieno i neuveno kao nj,i hovi doivljaji sa Mezima i Skordiscima.
Prema tome, mogli hismo rei da Dardanci zauzimaju srednji poloaj izmeu primorskih ilirskih plemena, koja su u dugom saobraaju
s Grcima pll"ilino odmakla u svom razvitku i u vreme rimskog osvajanja se nalazila na samom pragu civilizacije, i ostalih srednjobalkanskih,
u kojih smo konstatovali manje ili jae izraene tragove divljatva. Iako
se nisu pokazali naroito prijemiVti za helensku kultUJru,77 Dardanci
ipak nisu mogli a da ne osete na sebi posledice stalnih dodira sa svojim
junim susedima.
Podataka o obiajima Dardanaca sauvano je veoma malo, upravo
nes,r azmerno malo ako se ima u vidu ukupan broj naih pisanih izvora
o njima. To se moe objasniti jedino karakterom tih izvora, koji vei
nom poNu iz izvetaja o !!"atovima dardansko-makedonskim i dardanskorimskim. Nestanak onog dela 7. knjige Strabonove Geografije u kome
se o nj,i ma specijalno govorilo (v. napred) predstavlja i u ovom pogledu
veliku tetu, jer je u njemu, verovatno, bilo i podataka etnografskog
karaktera.
U Vatikanskoj zbirci paradoksa sauvana je jedna beleka o Dardancima, koja se u stvari sastoji od dva nezavisna podatka.78 Prvi podaAm m . M ar e. XXIX, 5, 12 (D 70).
Prema usmenom kazivanju dra I. Mikulia, kustosa Arheolokog
muzeja u Skoplju, ima mnogo vie helenistikih tragova na teritoriji Dardanije nego to bi se moglo oekivati po onome to je dosada poznato. Nije
iskljueno da e nam nova istraivanja doneti iznenaenja i da e se i nae
shvatanje o odnosu Dardanaca prema grko.i civilizaciji izmeniti.
78 Paradox. Vat. 48, p. 112 (D 103).
76
77

392

tak poznat je iz jo nekoliko izvora. 7 n On govori o tome da su se Dardanci kupati svega tri puta za ivota, kad se rode, kad se ene i kad
u m ~ru. Postojala je ak izreka: tri puta se u ivotu kupa kao Dardanci , koja se primenjiv~ Ja ne na prljave ljude, kako bi se nioglo oekivati,
ve na krte (:':::rt T0ov qJE'.O(uACi'v)! 80 Za Grke, oigledno, kupati se ili ne
kupati bilo je samo pitanje izdataka i materijalnih mogunosti. Meu
tim, sa stanovita Dardanaca problem se postavlja kao problem istoe,
odnosno neistoe. Neto je moralo dati povoda da se ba o Dardancima.
a ne o nekom drugom narodu, pria kako su se samo tri puta kupali .
tako da mi se in.i da se podatak mma primiti kao taan, iako njegov
smisao moe biti sasvim drukiji od smisla koji su mu Grci davali.
Shvatanja o istoi i higije nske navike kod pojedinih naroda posledica
su vrlo razli; tih uticaja: klime, blizine mora i reke, vrste glavnog zanimanja stanovnitva, ekonomskog blagostanja, verskih predrasuda, temperamenta.st Posmatranje modernih primitivnih naroda pokazalo je koliko je sam pojam istoe rrazl;iit. Ima naroda koji se umivaju svaki
dan, ali nikad ne peru posue; drugih, koj.i strasno vole kupanje, a ive
u pdjavim stanovima; treih, koji s'e trljaju uljem, ali nikako ne upotrebljavaj u vodu jer su uvereni da im ona donosi bolest. Ima i takvih
koji u prljavtini vide zat' tu od zlih o iju.o2 Ne znamo kakva su shva
tanja i kakve navike imali Dar danci. Oni su mogli da se kupaju ili da
se ne kupaju. Ali, ako su se kupali samo tri puta u ivotu, to su mogli
initi samo iz sujevernih razloga.
Drugi podatak iz Vatikanske zbirke stoja potpuno usamljen i te
ko je rei odakle ga je uzeo paradoksograf. Odnosi se na obiaje iz oblasti meunarodnih, diplomatskih odnosa. Kada odlaze na pregovo,r e
s neprijateljem, kae se u tekstu, Dardanci donose jagnj e i granu drveta, pa ako neprijatelj p r ihvati ugovor, oni ostavljaju predmete koj e su
doneli. a ako ne, ponovo ih odnose.<<s3 Teko je shvatiti pravi smisao
ove radnje. Moglo bi se pomisliti da je jagnje slu,i lo kao rtvena ivotin ja, kao to je to bio sluaj kod mnogih naroda, pa i kod Grka, i da se
nad njegovom krvlju i njegovim raskomadanim delovima p olagala zakletva da e ugovor biti potovan. Meutim, ne samo da se ne pom'nj c
klanje ivotinje, ve se izriito kae da se ona , u sluaju da su pregovor i
uspeno zavreni, Ostavlja<< drugoj strani. Stoga je ver:ovat nije da su
Dardanci donosili jagnje i granu kao darove i zalogu vernosti. Noenje
grane ima, svakako, verski znaaj. Kult drveta bio je rasprostranjen
kod svih naroda i grane su upotrebljavane u mnogim sakralnim inovi7 " N i e. D a m a s e. mar. mirab. call., fr. 107 J (D 102); A e l i a n. var.
hist. IV l (D 104); M a n t i s s a Prov. III, 27 (D 105). Na etiri mesta, rauna
jui i vahkanskog parad okiSografa, stoji da su Dardanci ilirsko pleme. Ovaj d <c
talj pokazuje da im je izvor zajedniki .
80 M a n t i s s a, Prav. III, 27 (D 105). Ostali izvori nemaju izreku.
81 Usp . Westermarck, II, 349. i d. Stanovnici tropskih krajeva mogu biti
isto tako prljavi kao stanovnici iz hladnih predela. Hotentoti vae kao najpr!javiji narod na svetu i jedino objanjenje te nj'hove osobine koju daju
etnolozi je lenjost!
82 Ibid. Prema Vestermarku, str. 355, stari Turci nikad nisu se umivali
jer su verovali da njihovi bogovi kanjavaju ispiranje gromovima i munj ama. I sto verovanje zadralo se kod nekih srodnih naroda u Centralnoj Aziji.
83 P ar a d ox. V a t . 48. p . 112 (D 103): o1:cxv E:mx't)puxsu<.UvTcx( 1:o'L~ rto),s-

fL[o(~,

&pvcx xofL(~ou cn xcxl x),ci.~ov ~ev~pou . ..

393

ma.sJ Kod Grka nije moglo biti nijedne kultne radnje bez grane: svetenik se nij.e smeo pribli~iti Jrtveniku bez venca; svi da1rovi bogovima bili
su takoe ovenani granama. Progonjeni s granom (maslinovom ili lovorovom) u ruci pribegava pod zatitu bog1ova; grana ima katartika
svojstva i upotrebljava se u obredima ienja i okajanja. I palica glasnika, i ezlo kraljeva, u krajnjoj iiniji, potiu od verovanja da u drvetu
- ili njegovim delovima - ivi duh koj.i moe da prui zatHu i blagostanje. Do dananjih dana, kada veina ljudi i ne sluti da su postojala
takva verovanja (i da jo uvek postoje), odrao se u mnogih civilizovanih evropsk,i h narroda obiaj kienja kua majskim granama, a maslinova granica ostala je zauvek simbol mira. Sa kakvim su verovanj ima
Dardanci donosili na pregovore svoju granu, nismo u stanju da kaemo.
Nisam mogla da naem nijedan primerr noenja grane prilikom sklapanja ugovora.
Na kraju, ostaje da se kae nekoliko rei o muzikalnosti Dardanvca. Na istom mestu gde govori o primitivnosti Dardanaca i o tome kako
oni ive u podzemnim jamama pokrivenim ubretom, Strabon kae d::t
su oni uprkos tome oduvek negovali muziku i da su imali kako frule,
tako i instrumente za icu (]J.OUcrtK~c;' o'o]J.Wc;' s:n: sp.s!.r6tl O"!X.V ad XPQ1iJSVOL K!X.t
w ] /,oic;' K!X.t TOtc;' svT!X.TOtc;' opyavOtc;'.) 85 Ne postoji, verovatno, n<Vrod na
svetu koji ne zna za pesmu i svirku. S toga, ako je ljubav Dm-danaca prema muzici posebno istaknuta, mmalo je biti razloga za to. Nita konkretno ne moemo rei. Kod Hez~h i ja postoji glosa 8ap{)u: ]J.EAtTT!X., al.i
je 0111a nesigurna i zato ne vredi se ni pitati da l.i moe imati kakvu vezu
s imenom Dardanaca i njihovom muzikalnou. so Na jednu stvar .ipak
treba skrenuti panju: da je nmloazijska Dmdanija bila poznata po svofm SVIiraicama na fruli (L.1!X.pchvic;' IXUAIJTPk kod Aristofana bila je, svakako, iz Male Azije) .87 Ne verujem da je Stra bon pogrei o i pripisao
balkanskim Dardancima neto to se odnosilo na maloaz ijske Dm-dance.
Muzikalnost se nasleuje a negovanje muzike prenosi s kolena na koleno. Zajednikim porreklom moe se objasniti is,t a osobina kod maloazijskih ri baJlkanskih Dardanaca.

84 Usp . J. B. Jevo11s, An Intmduction to the History of Religion, London,

1896, chapt. XVI, Tree and Plant Worship, 206-225; K. Boetticher, Zur Kenntnis antiker Gottesverehrung: Die Verehrung heiliger Baume be' den Alten.
Aus Deutsche Revue, Februar, 1891, 61-85; Kern, s. v. Baumkultus RE III
(1899), 155 sq.; Frezer, Zlatna grana, 596 i d .; Manhardtovo de1o, Wald- une!
Feldkulte, Berlin, 1904 2 " nije mi bilo dostupno.
85 S tr. VII, e. 316 (D 81).
' 6 Igrom sluajnosti postoji kod H ezihi i a isto tako nesigurna glosa
oapoalvN fLOAuvw, koja bi se mogla dovesti u vezu s drugom osobinom Dardanaca o lmjoj je bi1lo rei . s neisnoom. U ovom sluaju, m e ut'm, sreom
ne samo znamo da je oaporxlvw sumnjivo, ve moemo greku i objasniti. J e r
kod Hezihija nalazimo &poalvw fLoAuvw i itav niz drugih rei sa korenom &pou ' stom zna enju.
s1 Ar i s t o p h., Ves p. 1371 sq.; schol. : lrrd &rro b.apoav la~ cp spov-rrxL al auf-~-rpLoE~.
U Plautovoj komediji A~tlularia, II, 5, 7, jedna tibicina se zove
Phryga.

394

ZAKLJUAK

Na kraju, elela bih jo jednom da istaknem one rezultate svojih

istraivanja koji utiu na optu predstavu o srednjobalkanskim plemenima i njihovoj isto,rUi. Slika ovih plemena menjala se tokom mog rada
sve dotle dok nije svaka pojedinost, koja je kao neki otrgnut.i deo daleke
stvarnosti dola do nas , nala svoje pravo mesto u tradiciji i dobila svoje pravo tumaenje.
Redosled kojim sam u ovoj knjizi izloila prolost srednjobalkanskih naroda odgovara redu kojim su se oni pojavljivali u istoriji. Ali taj
red ne pokazuje njihov odnos u pogledu stepena kulturnog razvitka. Mrave vesti iz polit.ike istorije ne odraavaju dovoljno jasno razliku
koja je postojala izmeu srednjobalkanskih plemena. Tek temeljno
istra.i vanje njihovih struktUJra, naina ivota, obiaja i verovanja dovelo
me do saznanja da su Tribali, Autarijati, Dardanci, Skordisci i Mezi
predstavljali veoma nejednake drutvene celine. Po svom kuiturnom
nivou oni se mogu podeliti u dve grupe: prvu ine Mezi, Tribali i Autarijati; drugu -- Skordisci i Dardanci.
U oblasti izmeu Morave i Balkana i dalje na severu prema Dunavu, u tom najiiZOiovanijem delu Poluost:rva, koji je bio podjednako udaljen od kulturnih rurita na Egejskom, Crnom i Jadranskom moru, bilo
je plemena koja su sve do rimskog vremena ostala na tako primitivnom
stupnju razvitka da im vie pristaje ime divljaka nego varvara. Mezi su
se nalazili na dnu lestvice. Bili su kao odseeni od ostalog sveta i kada
su ih poetkom I veka n.e. Rimljani otkrili, njihovi divljaki obiaji izazvali su zgraavanje i uas. iveli su u malim, lako pokretljivim grupama, bavei se 1ovom, primitivnom zemljoradnjom i stoarstvom i nisu
imali trajna naselja. Izgleda da se takvim stanjem moe objasniti njihova tako pozna pojava na istorijskoj pozornici i njihovo brzo nestajanje.
Tribale treba takoe zamisliti kao polunomadske stoare i zemljoradnike koji se lako sele i pokazuju se neotpornim u sukobima sa bolje
naoruanim i bolje organizovanim agresorima. Ni oni nisu gradili utvrena naselja. O njima ujemo nekoliko vekova ranije nego o Mez,i ma,
a1i u poslednjim vekovima pre n.e. oni se nalaze u stanju oiglednog
politikog i kulturnog opadanja, tako da u vreme
rimskog nadiranja

395

jedva da se mogu razlikovati od Meza. Ipak u doba procvata oni su bili

organizovani u plemena koja su povremeno stvarala i vee plemenske
saveze.
Autarijati, koji krajem IV i poetkom III veka prolaze kroz srednjobalkanski prostor, bili su, verovatno, na priblino istom stupnju razvitka. Ni oni nisu imali utvrena naselja i mogli su lako da se sele, nosei sa sobom sav svoj imetak.
Plemena pirve grupe ostala su, iz razliitih razloga, izolovana od
uticaja helenizma. Mezi - zbog svog poloaja, Autarijati - zato to su
rano nestali, a Tribali - zato to su ve od kraja IV veka bili izloeni
jakom pritisku od strane susednih plemena i primorani na stalno povlaenje. Drukije je b'lo s plemenima druge grupe. Ona su imala trajnije
dodire sa grko makedonskim svetom. Istina, ti dodiri su bili uglavnom
neprijateljski, ali i na taj nain oni su otvarali puteve prod;ranja kuHurnih tekovina sa juga u varvarske zemlje.
Ne t'reba potcenjivati ulogu ovog spoljnjeg faktora. Dui samostalni ivot u neposrejnom susedstvu Makedonije morao je dovesti do breg razv,itka privrede ,j drutvenih odnosa, pa se odraziti i na politikoj
moi i organizaciji. Makedonska hegemonija u ranim vekovima, i rimska
intervencija u poznijim menjali su prirodn1 tok razvitka srednjobalkanskih plemena i najzad su ga sasvim preseld.i.
Skmdisci i Dardanci dos,t igli su vii kulturni nivo nego ostala srednjobalkanska plemena. Kada su se pojavili u Po::tun?.vlju, Skordisci nnda i n :su bili kulturniji od Autm<jata ili T1ribala. Ali, bolje naoruani i
agres,ivniji, oni su se uvrstili u novoj postojb:~-,_i i poto su se stalno
nastanili, poeli su postcpeno da prelaze na vie oblike privreivanja.
razvijajui pored zemljoradnje i stoarstva i razne grane zanatstva. Tokom II veka poinju da grade stalna i utvrena naselja, a u drugoj polovini tog veka, poto su se due VJremena pre toga sluili makedonskim i
grkim novcima, poinju da kuju i sopstveni novac.
Dau-danci pokazuju najveu stabilnost, grade utvrenja i naselja
gradskog tipa, kao privredne i administrativne centre, neguju zanate i
metalurgiju, bave se trgovinom. Izgleda da su jedin; od svih srednjobalkanskih plemena imaJi jedinstvenu polit'iku organizac,'ju natplemenskog karaktera i moglo bi se rei da su oni jedini prerasli u na,r o:l.
Ostala s,r ednjobalkanska plemena ostaju nevezane grupe i, striktno uzev, za njih ne bismo smeli da upotrebimo izraz narod. Kad to ne bi
stvaralo jezike tekoe, trebalo bi uvek govor'ti: tribalska plemena,
>>mezijska plemena, autarijatska plemena, u mnoini, a ne tribalski
narod ili >>pleme Tribala<<, itd., kako se to obino 'ni iz navike i radi
prostijeg izraavanja. U pogledu Skordiska stvar stoji malo drukije.
Oni su, ini m i se, bili na pola puta: plemensko ureenje zadrali su u
isbjem vidu nego Dardanci, verovatno zato to su bili tuinci u novoj
sredini- p itanje je da li su se ikad ujed;nili u jednu zajednicu- a kada
je njihovo meanje sa starosedeocima uzelo veeg maha, nisu stigli da
se razviju u pravi narod. To je, moda, razlog -- jer ne verujem da to
moe biti sluajno-' to samo za Dardaniju postoji :u !izvorima geograf396

sko-politiki termin ~'1 lla:p 8avtK ~ , 1 dotk se za obeleavanje teritorije ostalih plemena upotrebljavaju neodreeni, opisni .i zrazi ~'1 Tci'v AtlTa:pta:TCi'v
vip a:, ~'1 Tll'V Tp t~G:AAclN Ka:t Mu crci1V, !'l Tcl.1 V LKOp8[crKUJV \ll'pa:, a za nj.ihove
zajednice u politikom smislu etnikoni oi Tpt~ a:f..),o[ , oi AtlTa:ptEtc;', oi
:SK opO[crK O ~ . koji esto nisu nita drugo do obina skupna imena. 2
Od posebnog je interesa da se pomenute dve kulturne grupe mogu
ra spoznati :i arheolokim sredstvima. Kao to smo rekli, prva grupa nije
os tavila obj ekte za stanovanje trajnog karaktera; druga je imala dunume i gradine, a uz to i gradove. Na srednj obalkanskom prostoru gradine
se pojavljuju samo na te11itoriji Dardanaca. Nema ih na tribalskoj ter <
i tor iji, pa ni na ootarijatskoj (ukoUko se ova moe tano ustanoviti). Ako na
gradine budemo gledali ne kao na karakteristiku odredene e tni ke skup ine, ve kao na manifestaciju odreenog kulturnog nivoa, binjenica da
ih ne nalazti mo na teritm iji koja se pripisuje Tribalima navodi na zaklju ak da su TribaLi i ostala srednjobalkanska plemena koja nisu gradila
gradine bili na niem stupnju razvitka od plemena u koj.i h se javljaju
gradine ili utvrenja takvog tipa ( dunumi) .
U vezi s materijalnim ostacima Tribala treba ukazati na jo jednu
zanimlj:i vu injenicu. Iz poslednje faze halta ta n:su konstatovani, koliko je meni poznato, u oblasti gde su ziveli istorijsk:i Tribali, nikakvi arheoloki 1lragovi, dok su, naprotiv, poznob~ronzane kulturne grupe, dubovako-utobrdska i parainska, na koje se nadovezuju i neki ostaci
ranohaltavske epohe, pr.ilino jasno fiksirane. Teko je verovati da je
neispitanost terena jedini razlog tome. Stoga se postavlja pitanje da li
se ova pojava ne bi mogla objasniti konzervativizmom jedne kulture
ko ja, oigledno, stagnira krajem haltata i u !atenu, za razliku od ilirskog i trakog podmja u uem smislu, koja napreduju i dostiu vie
oblike materij alne kulture.
Nova arheoloka istraivanja pokazae da H su ova moja zapaanja
t ana i ako jesu, doprinee njihovom preciziranju. Jo jedan momenat
ne treba gubiti iz vida: gustinu naselj enosti . Plemena na niskom stupnju
razvitka trae vei p~ros tor oko sebe. Dok ima d ovoljno zemlje (usp.
Tadtovo: arva per annos mutant, et superest ager ),3 nain ivota se n e
menja. Ono to je Ceza r r e kao za Germane, ela se svaka njihova plemenska zajednica najvie di i time da oko sebe stvori to je mogue vei
opustoeni i nenase1lje ni prostotr (quam latissime circum se vastatis finibus s olitud~nes haber e; quam lat is sime a suis fini bus vac are agros), jer
to znai da im se niko ne moe suprostav.i ti, pa se taNo oseaju i bezbedniji;m 4 - to vai za sva plemena na tom stupnju razvitka. S druge strane,
Strabon kae da su Skmdisci tako o pustoili zemlju da je bilo oblasti koje
su bile pokrivene neprohodnim umama na po nekoliko dana hoda (i,pi]p.wcra:v T~V \cl'pav Ka:t opup.(llV <i~ciTUJV f:q/ tl )lEpa:c;' TIAdout;' EJtOlll GG:V )J.E1

Pol. V, 97, l (D 19); Str. VII, e. 313 (D 83), e. 316 (D 81) . Naziv

6.o:p3o:vlo: nalazi se kod poznijih pisaca. Strabon ga upotrebljava samo za ma-

loazijsku Dardaniju.
2 S tr. VII. e. 313 (A 6. D 83); e. 318 (T 50) . Jedino se kod Di:ona
Kasija- Ll ,, 22 , 7 (T 48), poj avljuje izraz rrpo~ -r'i'J T pL~o:HLx'ij , ali kontekst pokazuje da je to konstrukcija ovog poznog pisca. Ar r. I, l, 4 (T 23), i S tr. VII,
3, 9 (T 24), piu za Aleksandra da je krenuo ~; TpL~o:)J,ou~.
3

T a e. Germ. XXVI.
C a e s. b. G. VI 23, l ; IV, 3, l.

397

cr't"ijv).5 Naseljenost srednjobalkanskog prostora nije mogla hiti velika u

rano~storij sko doba, s izuzetkom nekiih delova Dardanije i one oblasti u
Podunavlju u kojoj su se skoncentri:sali Skord~sci. Ako arheoloki nalazi
ne pokau suprotno, mali bmj lo kaJl;i,t eta s matel'ijalom iz IV-I veka pre
n.e. govori takoe o niskom kulturnom nivou prve grupe sr ednjobalkanskih plemena.

Predviam da e mi se prebaciti to sam isuvie nisko spustila na

lestvicama kulture plemena p1rve grupe i to sam na naem dobrom starom Balkanu usred antike otkrila<< divljake. Prebacie mi se da sam se
dala zavesti pristrasnim i tendencioznim izjavama rimskih osvajaa i
da sam u >>gorem svetlu prikazala ivot tih namda nego to je on u
stvarnos,t i bio.
Kao svoje opravdanje naveu da sam kr enula s opte prihvae
nih pozicija i da su me same injenice naterale da promenim miljenje.
I to ne odvojene vesci, koje se mogu ovako ili onako interpretirati, ve
saglasnost i podudaranje veeg broja podataka koj.i se odnose na razne
aspekte ivota. Pojedini podatak moe da se odbaci kao locus communis, drugi se moe oceniti kao nepouzdan, trei se moe inter preUrati
tako da baca manje loe<< .svetlo na pleme na koje se odnosi. Ali, ako
se ne gubi iz VJida celina, ako .se svaki podatak meri prema svima ostalima, onda je njihova dokazna mo prilino velika. Za one koji ne mogu
verovati da su ti nai daleki preoi jeli utrobe svojih neprijatelja i ubijali
svoje starce ncweu, na kraju, veoma reit podatak iz Aristot elovih Problema: postojalo je u Trak!iji neko pleme koje je umelo da broj[ samo do
etiri!6

U Sluaju druge grupe plemena udaljila sam se od opteg miljenja, koje sam i sama delila ranije, u drugom pravcu. Moda zato to sam
ih uporeivala s ostalim srednjobalkanskim plemenlima, a ne s njiliovim junim susedima, Dardanci su mi se uinili kulturniji nego to se
obino misli. Ne iskljuujem mogunost da su i oni, kao i Skordisci,
koVlaJi novac, i da su moda, u veoma ogranienom obimu, upotrebljaval>i
i pismo.
Svesna sam na kakvim krhkim nogama poivaju ovi moji zaklju
ci. ALi, bez obzira na to da li e ih novi wrheoloki nalazi potvrditi ili oboriti, oni e, nadam se, posluiti kao podstrek za dublje sagledavanje antike prolosti srednjeg Balkana.

s Str. VII, S, 12 (S 5).

6 Ar i s t o t. Probl. XV, 3: [i.6vOL lli:

&.p~6fl.oum -r:iJn 0pq:xwv yvor:, n dr:, -r:h-r:cxpcx. tH& TO W0'1tEp -r:&. rrcx~ll[cx fl. lJ llUvcxcrecx~ fi.V'YJfi.OVEUE~V trrl rroM, f1.1Jill: xp'Yjcr~v fl. 1JilEvor:,
dvcx ~ rrof.f.ou cxu-r:oir:,.

398

LES TRIBUS INDIGENES DE L'INTERIEUR BALKANIQUE

A L'EPOQUE PREROMAINE
RESUME
Il est b~en malaise de resumer en quelques p ages les multiples
su jets aborc!es dans un livre qui, tout en ayant pour but la m ise au p oint
de nos connaissances, tri ent, par la nature m bne de sa matiere, plut6t
de la recherche que de la synthese. La d ocum entation insuffisante, parfois meme decouragerante, SUr laquelle repOSC !'histoire da la r egion CCD
trale des Balkans a l'epoque preromaine - des fragments dc textes littcraires tres echelonnes dans le temps, qui soulevent nornbre de proble
m es, quelques inscriptions, des materiaux archeologiques toujours de
fectu eux e t :peu explo ites m algre l'volution tres active d es recherches
- exige des en quetes minutieuses et des analyses de details dont ir! est
impossible d'exposer les r esultats dans un bref re sum. Aus.si, me bornerai-je a presenter somma:ir ement le contenu et le plan du present
ouvrage, pour en donne,r une idee d'ensemble, et ~l indiqucr certains
principes qui m 'ont guidee dans son lab mation .
L'histoire des peuples qui font l'objet de notre tude se repartit a
peu pres sur la seconde moi.t~ du rer mi llenaire avant no tre e:re. C'est
l'epoque OLt les Triballes, les Autariates, les Dardaniens, les Scor clisques
ct les Meses firent successivement leur apparition sur la scene historique,
ct connurent des p riodes d'independance plus ou moins langues. Le
territoire occupe par ces populations - le bassin des Moravas et les
c:ontres adjacentes se trouve a Ja limite des trois mondes gree, illyrien et thrace. Malgre sa pos.jtion centrale , ce pays demeura tout au long
de l'epoque preromain e une region perip herique, egalement eloignee des
foyers culturels de l'Egee, du Pon t et de l'Adr iatique, et ne fut que p a,r tiellement et superficiellement atteint par le rayonnement de l'hel!enisme. D'autre part, traverse par 1 ::~ grande voie n aturrelle menant du Danube a E gee, ce pays servit de corcidor aux grandes m igrations qui,
des l'epoqu e prehistorique, dderlerent de !'Europe centrale vers le sud.
Les frequentes perturbations ethniques donne rent un ca.r actere composite au peuplem ent de cette region: les Triba lles n ous apparaissent
comme un peuple a part, plus pr och e des Thraces que des Illyricns; les

399

Dardaniens, par contre, semblent avoir ete de race illyrienne, mais ils
embrassa;ent auss~ des elements thraces et meme, pe!Ut-etre, un substrat
preindoeuropeen; les Autariates eta:ient des lllyriens, tandis que les
Meses appartenaient a la branche septentr ionale des Thraces; les Scordi,s ques, enfin, etaient de _souche galate.
Malgre ceLte heterogeneite d'origine et l'absence d'unite politique,
les cinq peuples de l'arr iere-pays balkanique, vivant sous les memes
conditions naturelles, furent si etvoi,tement lies dans leurs destinees qu'un
traitement simultane de leur h1stoire semblait s'imposer. On ne saurait, par eXcemple, trxer !'histoire des Triballes sans une connaissance
approfondie de celle des Autariates, ou bien des Meses, et vice versa.
Les rapports entre ces nations ne se limitaient point a de simples relations de voisinage. Des deplacements provoques par une catastrophe
naturelle, des migrations sous l'effet d'une pression exterieilll'e, des invasions guerrieres n'ont cesse de changer !'aspect etlmique de ce milieu
mouvemente. Les tvibus s'entremelaient, les races se superposaient les
unes aux autres, de sorte que leur repaniuion geographique pose aujourd'hui des problemes souvent insolubles.
Nonobstant ce fait, j'ai estime preferable, au risque de quelques
repethions inevitables, de traiter, le passe des cinq peuples separement,
afin d'y degage,r, aussi nettement que possible, l'indiv~dualite de chacun
d'eux. Cela m 'a permis de discuter a fond les problemes, en exploitant
!'ensemble de la bibliographie, d'examiner point par point le bien-fonde
de s arguments de mes devanciers et de prendre pos:ition a l'egard de
leurs conceptlions, ce qui aurait ete impossible druns un expose uni.
La premiere partie de l'ouvrage oomporte, donc, oinq chapitres consacres respectivement aux TribaUes, aux Autariates, aux Dard ~miens, aux
Scoroosques et aJUX Meses, ranges suivant !'ordre de leur entree dans
l'hist oire. Les chapitres suivants sont au contraire, d'une rportee generale et concernent tous les peuples oonsideres. Les temoignages ayant
trait a l'economie, la structure sooiale et politique, la maniere de vivre
et les cultes de ces populations constituent une part miname de notre
documentation, et on ne peut les utHiser avec profit qu'en les etudiant
ensemble, en les rapprochant Jes uns des autres. Le materiel archeologique et numismatique complete incidemment notre information. Encore convient-<il de signaler qu'au moins dans trois eas sur cinq il s'agit dc
societes a un degre de deve:l oppement tres pvimitif, qui n' ont laisse aucun
monmnent en pierre, aucun objet d'art.
Le chapoitre I s'occupe des Triballes, le premier des peuples de
l'inh~rieur balkanique qui fit son apparition dans l'historiographie weeque. Les faits exterieurs de leur histoire - ce qu'on appeUerait, abusivement peut-etre, !'histoire politique- de la seconde rnoitie du y e siecle
a l'epoque romaine, sont examines dans la premiere 1seotion du chapitre
sous les titres su.ivants: l. Rapports des Triballes et du ,r oyaume des
Odryses. L'attaque aontre Abdere de l'an 376/5. - 2. Les Triballes a
l'epoque de Phi.Jippe II de Macedoine. - 3. La campagne danubienne
d' Alexandre ( evenement central de !'histoire tri balie qui introduit ce
peuple dans l'histoir e mondiale et marque en meme temps le debut de
sa decadence; la position du tevritoire des Triballes - element essentiel
pour l'etabl.issement de la route suivie par les troupes macedoniennes).

400

- 4. Les Triballes tributaires de la Macedoine. - 5. Sur la migration

presumee des T,Piba lles (refutation cletaille et categorique de la these
selon Jaquelle les Triballes auraient emigre vers le delta du Danube; !indication des sources r elatives aux Triballes a l'epoque hellenistique con
tredisant cet te theorie ). - 6. Affaiblissement progressif et effacement
des Triba.lles a l'epoque heilenistique (invasion des Autariates, retraite
des Triballes vers le Danube; luttes avec les Scordisques et les Getes;
manque de tradi-tion sur des guerres avec les Romains, indiquant l'aneantissement prealable et le haut degre d'assimilation des Triballes aux
au tres populations de la region).
La deuxieme subdivision de ce chapitre considere le territoire
des Triballes, autant d'apres les temoignages se rapportant au temps
de leur i ndependance que d'apres ceux de l'epoque imper iale. La troi~ie me es t consacree au probleme de l'crigine ethnique des Trihalles (a partir des premiers temoignages les Triballes sont d'ordinaire
traites comme un p euple a p art; attribution d'une origine illyrienne ou
thrace pair certains auteurs anciens et son explication; analyse du materiel linguistique p . 56 sqq. et de la theorie qui rattache les Tri:balles a la
familie d es Daco-Meses, p. 61 sqq.) La derniere partie de oe charpitre exam ine !'emploi pejoratif du mot Triballos dans le langage athenien.
Le chapitre II s'ouvre sur le probleme de la localisation des Autar iates et la discussion de la date et des causes de leur n1igration vers
l'est (le pays des Autairiates se trouvait plus a l'est que ne le veut !'opinion generale d'aujourd 'hui et touchait les confins eles Dardaniens et des
Triballes; la migration des Autariates est a piacer apres la campagne
d'Alexandre de 335, probablement vers 310; elle n'a pas laisse de t["aces
visibles) . La pe,r iode historique de cet ethnos illyrien, limitee au demisiecle entre 335 et 279, fait l'objet de la deuxieme section du charpitre.
La troisieme section s'occupe principalement de l'etymologie du nom
des Autariates.
L'expose sur les Dardanie ns , p. 101 sqq., est de beaucoup le plus
eten du. Les pninc:ipaJes etapes de !'histoire poEtique de la Dardanie les v.icissitudes de ses r elations avec la Macedoine en font la trame
autant avant qu'apres la oonquete de celle-ci par les Roma:ins - sont
etudiees dans la premri,e re section de ce chapitre sous les titres suivants:
l. La Dardanie a l'ombre de la Macdoine (epoque de Philippe II et d 'Alexandre).- 2. La grande invasion celtique. - 3. Les rapports avec les
Antigonides. Dardania gens infestissima Macedoniae (les recits de Polybe et de Tite-Live permettent de r etracer presque d'a.nnee en annee !'histoire des incursions dardaniennes qui empechaient les :rois macedoniens
de deployer toutes leurs forces en Grece; un nouveau fragment epigraphique vient s'ajouter a ces temoignages) . - 4. Les Dardaniens a llies des
Romains contre Philippe V. - 5. Les Bastarnes en Darda:nie. - 6. Le
role eles Dardaniens dans le dernier conflit entre Rome et la Macdoine .
- 7. Les Dardaniens voisins de la province romaine de Macecloine. - 8.
Le bellum Dardanicum de Gaius Scribonius Cur,io. - 9. La corruption
des gouverneurs de la province et les dernieres oonvulsions de la Dardanie semi-dependante.
Le territoire des Dardaniens, p . 143 sqq ., dans sa partie m eridio
nale surtout, qui confinait a la Macedoine, est etabli avec plus de preci26 Djela XXX

401

sion que ceux des autres peuples de l'intelieur balkanique. On a combine

les donnees fournies par les recits des guerres de l'epoque preromaine et
par les geographes avec les temoignages epigraphiques portant sur la
province .r omaine de Dardanie (moitie sud de la Msie Superieure), estiman! comme probable la coincidence des deux frontieres, provinciale et
ethniq.ue. Voir la carte p. 144 et le croquis p . 153.
Une documenta.t ion relativement ample est mise en ocuvre pour la
discussion de I'or.i gine ethnique des Dardaniens, une des question les
plus passionnantes touchant a ce peuple, p. 161 .sqq.: l. tradition littera:ire (selon laquelle les Dardaniens etaient des Illyri.ens). 2. Materiel
l'inguistique: a) gloses (111e permettant aucune conclusion pertinente);
b) onomastique ( noms de personnages historiques de l'epoque de !'independance daDdanienne et noms indigenes sur les inscr~p tions de la province de Dandanie, cf. la liste pp. 172-182 et le tableau synoptique pp.
183 sq. qui induit a la conclusion que, malgr la preponderance de !'element thrace dans la partie Est de la Dardanie, les Dardaniens appartenaient pluto t a la familie illyrienne qu'a e elle des Thraces); e) toponlO
mastique, cf. p. 190 sq. et p. 195 sq. (toponymes cites dans Procope),
montrant le meme rapport entre le.s aires le dispersion de l'illyrien et
du thrace; celui-ci etait limite a la moitie orientale du pays, tandisque
l'.illyrien Cllpparai.t sur tout le territoire. 3. Ethniques. 4. Donnees archeologiques (extreme rarete de materiaux datant des siecles IV"-l"r avant
notre ere; le Halstatt ancien et l'epoque de la ,transition de I'age du
bronze a celui du fer r ela.tivement bein connus; rapports etroits avec
la civilisation Hlyrienne).
Les Scordisques font !'objet de recherche du chapitre IV. Contrai-rement aux autres populations consideres dont l'or.i gine plonge dans la
nuit des temps, c'est un peuple qu~ n aquit en pleine lumiere historique.
Voici les titres des subdivisions de la premiere paiiiie de ce chapitre
concernant !'histoire politique des Scordisques: l. La grande invasion
celtique de 280/279 et !'installation des Scorctisques dans la rgion du
confluent de la Save et du Danube. - 2. D emeh~s avec les autochtones
(Tri ball es, Getes, Autariates). Les Scordisques dans les plans de Philippe
V contre Rome. - 3. Les premiers combats avec les Romains. - 4. Cimbres et Scordisques. - 5. L'inscription de Lete. - 6. La Macedoine saccagee par les incursions scord~sques. Triomphe de Minuoius Rufus -- 7.
Le temps d'accalmie (La lex de piratis persequendis; localisation des
guerres de Titus Didius). - 8. La campagne de Cornelius Scipio Asiagenus (date de cette campagne); la retraite des Scordisques au-dela du
Danube; !'inscription de Demetrias mentio nnant !"expulsion des Galates) . - 9. Relations des Scordisques et des Getes au temps de Boirebista. - 10. Soumiss.ion des Scordisques par les Romains.
Le caractere celtique de l'ethnos scordisque ne peut etre mis en
question, malgre certains temoignages donnant matiere a discussion.
Quant au pays occupe pa-r les Soordisques (vo ir la carte p . 282), il faut
se garder de I'identifier aux vastes territoires sur lesquels s'exen;:ait le
pouvoir de ce peuple gue<rrier au temps d e son apogee. Les croquis geographiques reproduits aux :pp. 273, 280, 283, 290 donnent une idee des
differentes opinions emises au suje t du tenlitoire scordisque. L'identi402

fica tion de la riviere Noaros, limite Nord-Ouest du pays des Scordisques,

offre toujours matiere a discussion. Mais l'ailre de dispersi on des vestiges archeologiques (oppida, sites, trouvaiHes isolees), v. le croquis p. 293,
e t des monnaies cdtiques, 'P 297, de m eme que la torponymie et des .t races
d'an throponymie celtiques le long du Danube, entre l'embouchure de la
Drava et les gorges de erdap', decouvrent avec ev,i dence la zone de concentration de !'element scordisque.
Le chapitre V, consacre aux Meses, pose des problemes d'origine
extrernement difficiles. Sous le tit,r e Les Moisoi d'Europe et les Mysoi
d'Asie j'ai d'abord examine la controverse soulevee des l'Antiqui,t e par la
mention des Mysoi d'Europe dans u n vers de l'Iliade, d'une part, et l'effacement complet des Meses balkaniques jusqu'au d ebut du Jer siecle avant
notre ere, de l'autre. L'emploi des variantes Mysoi et Moisoi, l'etymologie
du nom et la parente d'origine qui liait les Meses aux Getes et aux Daces
sont trai.tes dans la deuxieme partie de ce chapitre. L'histoke des
Meses ura moins d'un demi-sriccle. La campagne de Marcus Licinius
Crassus de annees 30 et 29 avant notre ere, qui s'acheva par la soummission des tribus meses, en est l'evenement central.
L'information SUJI' laquelle se fonde !'histoire politique retracee
dans les cinq premiers chapitres ne laisse deviner que tres faiblement la
difference du niveau de civil1isation qui existait chez les div ers peuples
de l'arriere-pays balkanique. Les ethniques dont se servent nos sources
pour des'gner ceux-ci ne sont que des denominations communes , denuees
dans la majorite des eas de contenu politique. On aurait tort a s 'imaginer qu'elles s'appliquent toujours a des nations ind:ividuaE,sees, a des
communautes aux limites fixes. A l 'epoque preromaine les peuplades de
la region centrale des Balkans ne constituaient guere des enti tes etlmopolitiques bien definies. Selon le degre de developpement, il s'agissait
tant6t d'un agglomerat de dans ou de t1ribus desunis, tant6t de confederations tr.ibales plus ou moins amples, qui n 'embrassaient pas forcement
!'ensemble des tr~bus apparentees, designees par le meme nom. Plus
d'une fois une interpretation pla.usible d es tcxtes ne peut etre donnee
qu'a condition d'admettre un tel etat de dispersion social et poEtique.
Cette position, suggeree par !'examen des faits historiques, trouve
sa contirmat.i on dans les deux chapitres suivants, consacres a l'etude des
institutions politiques et des systemes economiques et sociaux des peuples envisages (chap. VI) et a celle de leurs coutumes et de leurs pratiques religieuses ( chap. VII) . Effectue a la lumiere des travaux archeologiques les plus recents et des materiaux fournis par la recherche deiS societes primitives de l'antiquite et d'aujourd'hru, !'examen compare des
phenomenes soci<tJux chez les diverses tribus de l'interieur balkanique
met en evidence la disparite de leurs civillsahons.
Les Meses se trouvaient au bas de l'echelle. Lorsque, au debut du
Jer siecle avant notre ere, les Romains en fire nt la decouverte, leurs moeurs s 1uvages exciterent la stupeur e t l'horreur des conquerants. Les
Meses sacrifi<cient les entnuilles des chefs e nnemis captures et s'en regalaient mix-memes. On ne peut se les imaginer que comme eles eleveurs en
voie de f.ixation, disperses en petits groupes autonomes sur un vaste terriJtoire. Il y avait dans le pays des Meses des coins isoles o1ila vie semblait
26*

403

s'etre arretee. Le silence qui couvrit cette nation durant des siecles et la
rapidite avec laquelle les &oma:ins l'ont soumise trouvent, peut-etre, leur
explication dans les conditions primitives de son existence.
Entre l'avenement des Tniballes sur la scene historique et celui des
Meses til y a eu un decalage de p1uslieurs siecles. Au Ve siecle, la comedie
attique traitait les Trriballes de barbares bizarres, dont l'aspect et le comportement provoquaient le dre des spectateurs. Cependant, des le IVe
siecle les Tr ibalJes avaient .Joui d'une organisation politique superieure a
celle des Meses. Ils s'occupaient ausS!i, pmbablement, d'elevage et de culture primitive, menant une vie de semi-nomades, incapables de resister
aux attaques d'env :~hisseurs mieux armes. Mails leurs expeditious lointaines laissent presumer qu'ils etaient organilses, a l'apogee de leur fortune,
en des confederations tribales, avec un roi a la tete. A partir du Illes. on
les voit stagner et meme regresser, si bien qu'a l'epoque de la penetration
roma:ine il est difficile de les dilstinguer des Meses, d'autant plus que la
repartition geographique de ces deux groupements ethniques resta toujours flottante.
Les Autariates, qui envahirent dans les dernier es annees du IVe
siecle le pays des T!l'iballes, se t11ouvaient vra:isemblabement a peu pres
au meme degre de developpement. Pas plus que les Triballes et les
Meses, ils ne construisaient point d'habitations durables ni d'enceintes
fortifiees autour de leUtrs agglornerations. Pour des ra,i sons diverses,
toutes ces peuplades reste,rent a l'lkart des influences helleniques: les
Meses, a cause de leur isolement geographique, les Triballes et les Autariates, parce qu'ils fUJrent aneantis avant le grand essor de l'hellenisation.
Il en va autrement des Scordisques et des Dardaniens, qui maintinrent des Liens plus etroits et plus constants avec le monde greco-macedonien. Quoique, poutr la plupa:rt, de nature hostile, ces contacts favoriserent l'inflitrati:on d'elements culturels dans les pays ba:rbares aux
confiJns de ,Ja Macedoine. La Dardanie surtout subrit l'effet de ce facteur
exterieur qu'il ne faut pas minimiser. Ayant reussi a sauvegarder son
independance, elle connut un developpement economique ( elevage, agriculture, metallurgie, commerce), qui l'eleva au-dessus des autres peuples
de la region et qui ptreta a son organisation politique une stabilite inconnue de ses voisins. Les Dardaniens sont le seul ethnos de la partie centrale des Balkans qui reussit a s'unir dans une communaute supra-tribale, au pouvoir central hereditaire, et qui se transforma en une nation.
Ce n'est sa111s doute pas un hasard que nous connaissions pour
la Dardanie le terme geographique et politique I] ~ap8avtKf], tandis que
les auttres tribus sont designees dans nos sources par les ethriiques
o{ Tpt~a:A:Aoi, o{ AtrraptaTat, etc., et leurs pays par les expressions I] 't'cilV
Auraptet.'t'ci.lv xciJpet. etc. Si nous employons pour ces tri bus les mots peuple, ou nation, ce n'est que par abus et parce que cela est plus commode. On devcr.-ait strictement toujours parler des tribus triballes, des
tribus oru des dans meses, etc.
Les Soordi:sques se sont a~retes, a ce qu'il parait, a mi-chemin. Lorsqu'ils vinrent s'installer SlUT les bords du Danube, au debut du ure
siecle, ils n'etaient peut-etre pas plus avances que les Triballes ou les
Arutariates. Mais, grace a leur nature aggressive et a des armes plus effi-

404

caccs, ils prirent porssession des nouveaux territoires et passerent lentement a la vie sedentaire. Au Jie siecle, ils construisa,i ent des oppida et,
anres s\~tre servis assez longtemps de monnaies macedoniennes et greco~es , ils se mirent a pratiquer eux-memes le monnayage. Il est bien probab le que, tout comme les Scordisques, les Dardaniens battaient aussi
monnaie. Des agglomerations fortifiees (gradine) ont t constatees
en grand nom bre dans leur pays (ces ves tiges saillants de la culture illyrien ne manquent totalement chez les Triballes et les Meses; la situation
n'est pas claire chez les Autariates). Il par ai t mem e que la structure
urbaine ne leur fut pas inconnue. A en juger .par le nombre des localits
archeologiques, la densit de population de la Dardanie et du pays des
Scordisques, bien mdiocre elle-meme, fut sensiblement suprieure a
cdle des autres contrees de la region, indication apparente de la difference de dveloppement.
Nous distinguons donc deux niveaux de oivilisation dans la partie
centrale des Ba,lilcans, I'un tres bas, l'autre un peu plus Jev. Malgr
le peu de sources dont nous disposons , la concordance de donnees concernant divers aspects de la vie des Meses et des Triballes (nous connaisson s moi ns bien les Autariates) nous revele chez ces peuples un etat
de sauvagerie qu'il ne faudrait pas dissimuler sous la qualification par
trop generale de ba,r bares<< . La dcouverte de ces sauvages au coeur
meme. de notre bonne vieille Pninsule (une tribu thr ace ne savait compter que jusqu'a quatre!) fut pour moi-meme un des n~suitats les moins
a ttendus de mes recherches. D'autre part, au sujet des Dardaniens je
me suis ecartee de !'opinion courante, qui fut longtemps la mienne,
dans la direction oppose. J'ai !'impression que ce peuple fut plus
avance qu'on ne le prsume d'ordinaire et j'espere que les recherches
arch ologiques futures justifierons mes presomptions.
Dans le recueil des sources, qui fait suite au corps du livre (pp. 407
sqq .) j 'ai rassemble toute la documentation conservee - textes litteraires et inscdptions - relative aux cinq peuples . J'ai tenu a en taire un
recueil complet et j'y ai i nser jusqu'aux notices les plus breves et les
plus futiles (exception faite de certain s temoignages ayant trai;t a l'epogue impriale sans intret pour l'objet de mon tude) . J'ai juge importan t, de meme, de ranger cette matiere selon un ordre logique, et non
p as par o rdre alphabtique d 'auteur, comme on procede d 'ordinaire dans
d e pareils recueils, afin que les temoignages relatifs au meme sujet
puissent etre rapproches et confronts . Cela m'a paru d'autant plus necessaire que, dans la majorit des eas, il ne s'a.git point de sources contemporaines , mais de traditions ultrieures, et que, tres souvent, on
t rouve chez le meme auteur, ]'un a cote de l'autre, des renseignements
portant sur diverses 6poques et refl tant des situations differentes. La
classification eles sources par matiere permet d'tablir les rapports des
donn es et met en lumiere vz.leurs, De sorte que ce recueil, qui est
le fondement mome de nos recherches, ne figure point comme un sim-ple
appendice du livre. C'est une organi que de l'ouvrage qu e le lecteur
devrait avoir toujours presente et a laquelle nous renvoyons constammen t dail1S notre ex,pose.
Les tmoignages sont groups en cinq sections, une pour chacun
eles cinq peuples. Ils sont designes par les initiales des ethniques

405

<T=Triballes, A=Autariates, D=IDardaniens, S=Scordisques, M=Meses)

et run numerotage courant pour chaque sect.i on a part. C'est sous cette
forme que sont fournies, dans les notes infrapaginales, les references au
recueil des sources . La presentation des temoignages correspond grosso
modo au plan de l'expose. Chaque section commence par les sources
concernant les faits hillstoriques, dat .e s toutes les fois que cela etait
possible et classees chronologiquement. Viennent ensuite les donnees
relatives au teHitoire, puis celles concernant le nom et !'origine de l'ethnos et, en fin de section, les f,r agments, peu nomhreux en general, se
rapportant a !'organisation politique, a la structure sociale, aux coutumes etc. J'a:i juge superflu de jo~ndre a ces textes des ve~sions, etant
donne qu'on en trouvera, .a la page signaiee entre crochets au bas de chaque temo~gnage une tJraduct:ion litterale ou, tout au moins, une paraphrase. Un index alphabetique des auteurs et des publ.ica:tions epigraphiques,
dont proviennent les passages rassembles dans le recueil, facilitera
!'emploi de cette documentation sous un autre aspect.
La fin du volume est occupee p<llr une hibl.1ographie spcifiee par
chapitre, un 1ndex general et une carte presentant l'espace sur Iequel se
deroula !'histoire des tribus indigenes de la region centrale des BaJ.kans a l'epoque preromaine.

IZVORI

T 1 H er. IV, 49. (Nabrajaju se prit oke Dunava od istoka prema zap adu. Posle S kiosa- Isker a pominje se Morava .) 'E~ 'lt.J.uptwv 3E: pswv
rrpor; ~opbJv &v ef!. ov '' A yypoc; rroTrt.[J.oc; ~cr~&ne:t &e; m:3[ov To Tpt~rt.)).txov
xrt.t tc; n-o1'(!.fLOV Bp6nov,
3E: Bp6yyoc; tc; -rov "lcr't'pov ou't'w &wpo't'spouc;
t6v't'rt.c; [J.e:y&l.ouc;
''lcr't'poc; 3sxe:'t'rt.t .

[str. ll, 47-48]

T 2 T h u k. II, 96. (Agrijani i Lajaji, koji ive oko Strimona, zauzimaju najzapadniji deo Odriske kraljevine p rema nezavisnim Peoncima.)
Tpt~rt.),),ouc;, xcd Tou-rouc; au't'ov6f!.ouc;, Tp'ljpe:c; i{>pt~ ov xrt.l
Tt/,rt."("(!.lOL" OLXOUO"L 3'oi'i1'ot n-poe; ~opsrt.v -rou Lx 6v~pou opouc; XCI.L rrrt. p ~XOUO"L
rrpoc; f]J.[ou Mcrt'l vsxpt -rou 'Ocrx[ou n-o-rrt.tJ.Ou .

Tel. 3E: n-poe;

[str. 11 , 47-48}

424. godina
T 3 T h u k . IV, 10 1,5. ' ArrtElave: 31: xd Lt-r&/,xl)c; '03pucr&'lV ~acnf.e:,) c; urro
-rcl.c; (!.UTac; f]vsp rt.r; 1'o!:c; E'ITL t.IJ"A[cp, cr-rpa-re:ucrrt.c; E7rL Tpt~rt.f.),ouc; XIZL VLX"I)dc; f!tXXYJ
[str. 12]

376/5. godina
0p~XYJ Tpt~CI.AAOL m-roErrO L~O"CI.VTO n-poe; T~V U7te:p6pt0'1 XWPCI.V,
y'ljc; hop [~ov't'o. ''One:c; 31: -;r),douc;

T 4 D i O d. XV, 36, 1-4. 'Errt 31: TOUTU>v EV -r'ij

3d'f me:~6[J.E:VOL mxV3YJf!.d O"Tprt.";'drt.v

xa t -rcl.c; -rpocpcl.c; tx T'/jc; &no't'p[ac;
-r0Jv -rptcrrwp [(uV &rr'fj/,ov T~V -rs ovopov 0p~x1Jv xd -r~v Twv ' 'A~31Jp t Twv
X0lpCI.V trr6p81JO"CI.V &3Ewc; 7t0AA'fjc; 31: (~Cjle:Adrt.c; xuptEUO"IXV't'e:c; XCI.TCI.7tE(jlpOv"l)x6-rwc; xat &-r&x-rwc; -r~v &n-&vo3ov &n-otouno . Ot 31: 'A~31Jp!:Trt.L rr<Xv3'1)[J.d
a-rp<X-re:ucrwrre:c; &rr'rt.vTouc; xat an-op&31Jv xat ch&x-rc.>c; -r~v tn-&vo3ov rrotouvsvouc; rr"Adouc; T&'Jv 3tcrXLA[U>v &ve:t/,0'1. Ot 31: ~&p~apot rrrt.po~uv8sne:c; E'ITL
-roi:e; cruv~e:~1Jx6at, xcd ~ouMf!.e:VOt ToDe; 'A~31Jp[-:<Xc; 't'Lf!.U>pf)cracr8<Xt, n-&"Atv
EVE~G<AOV O'.V"r&'l'l dc; T"~'l xwpav. Ot BE: rrpove:vtX'IJX6-:e:c; E7re<p&sv-re:c; 't'cll rrp o-re:p~
f!.G<'t't, xd T&'lV 7rA"IJO"LOXW PU>V0pq.xwv O"Uf!.f!.<XX[O'.V &rrocrTE:tAtXV't'U>V 0'.1JTo!:c;, 7t1Xpe:T&~G<'ITO To!:c; ~,xp~&potc;. re:vO[J.EVIJ<; 3/: f!.tXX'IJ<; tcrxupiXc;, XO'.L 't'WV 0 pq.xwv
f!. e:'t'a~a),ofLsvwv &cpvw, f!.Ovw8sv-:e:c; ot 'A~31Jp!:T<Xt xat xux"Aw8sv-:e:c; urro 't'ou
7rA~ouc; 't'(7Jv ~e<p~&pwv, crxe:Mv &n-<XvTE:c; ot -r'ljc; fltXXIJ<; f!.E:TE:O"XIJX6Te:c; XO'.TE:x6rr'I)G'O'.V . Tr;"Atxe<u't'~IJ 3E: crUf!.CjlOp~ -rwv 'A~31Jpt-rwv rre:pt7tE7rTU>x6-r(uV xd
f!.E:AA6v-rwv rroAtopxdcrat, X1X~ p[<Xc; o 'A81Jv<Xi:oc; &mcpavdc; f!.e:-r!X 3uv&[J.e:U>c;
t~dA<XTo -rwv xtvMvw'l -rouc; 'A~31Jp[Tac; , xat 't'ouc; [J.sv ~e<p~&pouc; t!:~~A<Xcre:v
tx 't''fjc; x0>p<Xc;, EV 3E:
7t6Ae:L cppoup!Xv &~t6Aoyov XO'.TG<),tmil'l whoc; un-6
TLVOlV E30AO(jl0V~81J.

<ii

[str. 13, 55, 362}

376/5. godina
Tpt~a"A"Awv Efl.~<X"AA6v't'wv dc; -r~v 'A~31J pt-rwv
xc{lpe<v, E7te:~e:"A06vTe:c; 'A~31Jpi:'t'O'.L xd 7re<p&-re<~tV 7rmiJO"tX[J.E:VOL x&/,),tO"TOV
l:pyov dpy&a<XVTO O"U[J.~<XA6v-:e:c; y!Xp XO'.'t't~af..ov 7to),'Ao0c; Xe<L Ev[xwv r;A'ijOoc;
rro"AU xal (J.cZXLIJ.ov. Ot 31: Tp t~a),"Ao [, &ravax't'~crav-:e:c; Til> crU[L~&v-rt, &7ta),A<Xysv't'e:c; xd &vG(),0'.~6ne:c; C/.U't'ouc;, 7rtXf\LV &cptX6[LE:'IOt dc; 't'~V xc:lpO'.V xc<l
E'ls3p<Xc; rrpr;XO'.(i [O"O'.VTe:c; he:tpov T~V xc0p<Xv 't'~V ,A~3ijp t't'&'lV OV rr6 ppcu -:'ije;
rr6J.e:c.Jc;, ot 31: , A~31Jp!:-rat un-e:pcppov~G'O'.V't'e:c; <XOTWV 3toc TO rrpoe:tpj<XO"f!.EVOV
E:pyov bce:~o~ouv TI:O'.'IO"U3[n 7rcZGTJ pW[J."(J XO'.L rrpoOU[J.L'f . ot 31: un-'ijy ov IXOTouc;
dc; -roce; tvt3pac; . ''Orrou i)~ Mys't'IXt tx f!.tiXc; n 6Ae:wc;, -rocr!Xu't'IJc; ye: To fLEysOoc;, n-Adcr't'ouc; t v <i; ),ax_[a-:cy zp6vcp &7to/,tcr8at. 0 03E: y!Xp &xouaane:c;

T 5 Aen. Tact. XV, 9- 10.

409

-rov 6P.s8pov -rwv npw-rwv tm:~e:P.66v-rwv ol &/,P.oL tnsr:rxo'l T~<; ~oYj0d!X<;,

&IY!JP.P.o<; &P.Aov n!Xpet.xa.P.W'J ~(me:uoe:v ~oY)Ele:i:v -roi:<; tne:~e:P.Elour:rL, fLEXPL
~pY)Il.wElf) ~ n6),L<; &vopwv .
[s tr. 13]

T 6

e h o l. i n Ar i s t i d. Panath. 172, 7. Tor:ro\hov o'wJTOi:<; ne:pL~V

wer-re: xd TOU<; 0pc(.XWV ~:ZIJLl\EIX<; OL~f\AIX~!XV ] 'A~OY)p["r!X<; t~o~Of)r:re: X1X~p [!X<;
t'J 0p~xn i'COAE:fLOUfLSVOL!; lJ'i'CO M!XpWV LTWV x!Xt TpL~!XAwv, ~v ~pxe: X&AYj<;,
Ml OL!XAAtX~!Xc; 'tou<; !XUTwv ~xr:rLAd<; &P.A~),oLc;, Ml q:>[Aou<; xd CiUfLfLtXXOU<;
&fLq:>o-rspou<; 'A0Yjwt.lwv tno[Y)r:re:.
[str. 14, 55, 58, 341]
TC1Xpx:A-x~:0'J UfLiX<; nA!Xv~"riX<;
x:d &rr6pouc;, bi OLq:>Elsp!XL<; TOU<; i'COAAOU<; VSfLOVTO.:<; &va Ta 6p-f) np6~a.:Ta.:
o:A[y!X xd unE:p TOUTWV X!XXW!; fLC<XOfLEVOU!; 'IP.Aupwi:<; TE: xcd TpL~C<AAoi:<;
xd -roi:c; OfL6poL<; 0p~~[, XAO:fLUOIX<; [LEV UfLt'l &v-rt -rwv OLq:>02pwv q:>ope:l:v
~owxe:, XCI.T~ '(et.ye: oE: tx TWV opwv t<; TtX ne:o[a.:, &~LOfL&x.ouc; XO.:TCI.IJT ~ Ci!Xc;
Toi:c; npor:rx0JpoLc; TWV ~o:p~&pwv, lc; fL~ xwp[wv ~TL oxup6TY)T L mr:r-re:uov-ra.:c;
fLiX:A/,ov ~ -ryj otx:d~ &ps-ryj r:rw~e:r:rOrxL n6:Ae:wv -re: otx~-ropo:c; &nq:>Y)vs xa.:t
VO[J.OL<; x:d ~Ele:m XPY)CiToi:<; ExOCifLY)CiE:V. Au-rwv oE: tx:dvwv -rwv ~cr.p~tXPW'I,
uq:>'~v np6r:r8e:v ~-r e:r:rEle: xo:t tq:>spsr:r8e: o:u-ro[ Te: X!Xt TtX UfLETe:p!X, ~ye:fLOVo:c;
XO.:TECiTY)CiE:V Ex oouAwv X!Xl Ui'CY)X6wv, xo:t ":~<; 0p~X'f)s Ta i'COAAtX -ryj Mo:xe:oov[~ itpOr:rEElY)XE:.
[str. 16, 47, 55, 336, 362]

T 7 Ar r. A '1'lb. VII, 9,2-3 . <1>[/,mnoc; yap

T 8 Ar r. Anab. V, 26,6. (Iz govora Alc:k5and ~a Velikog vojnicinn na

reci Hifasisu). 'End xd ~[J.i:V a.:u-roi:c; -r[ a'J fLEYC< x:o:t X'Y.AOV XO.:TE:i'CEitpe<XTO,
Mo:xe:oov[~ x~X0~[Le:VoL lxavov tnoLOUfLe:El!X &n6vwc; T~v oixdet.'J OLo:r:rw~m, 0pi:?X!Xc; -rouc; O[L6pouc; ~ 'IP.Aupwuc; ~ TpL~!XAAouc; ~ xcd TWV 'E:A:A~
vwv, 6r:roL oux tmT~Oe:LOL t<;
~fLETe:p!X, &v!Xr:r-rk:A:Aone:c;.

e:i tv

't'a

[str. 16, 42]

T 9 D i o n. Ch r y s. or. II, 9. (Filip pita mladog Akk>andra da li mu

se H eziodovo pesnitvo, posv~eno pastirima, ratarima i zidEima,
ne ini korisnim). Oux ~[Li:V ye:, e:Ine:v, (;) i'CtXTe:p, ouoE: Mo:xe:06r:rL -roi:c;
vuv, &:A:Ao: -roi: e; np6-re:pov, ~v[x!X VEfLOV-re:c; xcd ye:wp y ouv-re:<; 'l:A:AupLoi:<; toouAe:uov xo:t TpL~a.:AAoi:c;.
[str. 16]

T 10 P s.- E u r i p. epist. V (H;!ch:!r, p. 277 sq.). (Ko god uj~ razlog.; koji su Evripid1 nav~li d 'l preduzm '! put u Mak~doniju, prestae d'l ga optuuje za sreb~oljublje.) Ou y&p i'COU o~ nopq:>upa.:v xd
CiX~itTpov q:>ope:i:v ~ q:>poupL!X Acr.~6no:<; EV TpL~CI.AAOi:<; ~ydr:rElo:L un&pzouc;
X!XAOUfLSVOU<; ope:xfl~vd TL!; &v tp~r:re:Le:v ~[Liic; xa.:t OLa TOUTO o~ r:r-rd:Aa.:r:rflo:L
-r~v n poe; 'Apzs:Axov 606v, &:AM o~Aov i: -rL nP.ou-rou &:ve:x!X.
[str. 16, 42]
( d ~ cor.) . . . o-ri: y!Xp ne:pLLwv <I>D,mnoc;
'I:A:AupLOU<; X!Xl T pL~xA"Aouc;, TLvac; oE: X!Xt TWV 'EA"A~V(JJV xx-r.::r:r-rpsq:>e:To, xd
OUVtX[Le:Lc; i'COAAtXc; xo:t fLE:'(tXAcr.~ tnoe:i:El' utp' Eo: u-riJi .. .
[str. 17]
T 12 P or p h. T y r. reg. M1c., fr. J. 00-.oc; (sc. <l>[:Amnoc;) -rove; ne:pt
T~V x0)pet.v &it!XVTC(!; EOOUAWCiCI.TO i'COAE:[L[ouc;, ~ouAf)0d<; X!Xt !XUTOUc; ''EAAY)VIX!;
Ui'CO xe:i:pa i'COL~IJIXIJ01XL, fLe:'(tXAY)V XT'f)CitXfLE:VO!; OUV!XfLL'I, X!Xl TpL~tXA),ouc;

T 11 D e m o s t h. XVIII, 44

Ui'COTtX~!Xc;.

[str. 17]

410

Rab ~. ''08e:v lmwv (sc. <Nf.mnoc;)

-rouc; TCpocrx.wpouc; o~b:p8e:~pz, xcd l1t7.[0V(Y.c; At7.~:Dv 'lt.Aupwuc; npocre:-.We:-ro x.d
T p~~t7.AAc0v fl pe:~ "~'i l~'i mc:J,,, -rocrt7.uT :t. At7.[J.~&vwv 6n6crt7. -rwv ye:vwv
~-rux.e:~ npox.d[J.e:Vt7.. Kd -.l f.LEV crwiJ.t7.Tt7. -rwv ~t7.p~&pwv flpe:~ tJ.ax.6tJ.e:voc;,
-r,Zc; 0/: yvt0[J.ac; [J.E:TtX -rwv crw[J.&TW'i oux tJpe:~, aAA'wve:~poTC6Aouv an6cr-rv.crw
EV -roic; ilnAo ~c; OOUAEUO'i't'Cc;, xal -roic; Aoy~cr[J.Olc; \m:~px.e:v au-r6vo[J.a -.0: -roic;
pymc; oou),zuona.
[str. 17]

T 13 A p h t h . progymn. p. 29, 17-20,

Mi.ill~r, II, p. 526. ''A~wv o~ xal

ne:pl -.ou-rwv dndv nf.do'irt. Zva xd ~~~rt.~6-.e:pa -rije; t.Y)[J.ocr8svouc; &pe:-r~c;
-.e:xf.L~p~rt. M~wtJ.e:v. <Nf.mnoc; 'AtJ.uv-rou f.L~v ~v nrt.Ic; x.o.l EupuolxY)c;, ~e~:mf.e:uc;
o~ Mrt.x.e:oov[(Y.c;. 'Ev ntnn o~ ye:v6[J.E:Voc;, &06~<-p x.rt.l 1'rt. 1tE~V<'ii x.wp[<.p, OUV!X.[J.W
oE: npw-rov of.[yl)v EX.W'i, \m'xdrl]c; ~O"I)80UiJ.E'iOc; 'lAA;pwuc; Xrt.Te:cr-rpstjla-ro
xCt.t Tp~~rt.f.Aouc; xrt.l l1rt.~ 6vwv xp&r!]crsv.
[str. 17]

T 14 D e m o s t h. vita II, ed. C.

T 15 L i b a n. d~c l. xx, 16. 0p~X"I)V woupou xa8&m:p < flv> -.~v 'A-.-r~x.~v
1tOAWpX.OU[J.EV"I)V un~ p n&v-.wv cru XA x[e:~c;, t."I)[J.6cr8e:ve:c;, Ult~ p 'lAAup~0w, U1t~p
Tp~~!Xf-Awv, unsp 'AtJ.qnn6f.e:wc;, un~p ITo-.~ort.[Ct.c; ...
[str. 17]
T 16 L i b a n. d xl. XXIII, 78. Kat y&p 'If.f.upwl x.al ITrt.love:c; xcd Tpt~rt.Af.ot cruVEOprt.[J.OV [oe:Iv a[ X.f.L&Aw-rov t."I)[J.Ocr8Ev"l)v.
[str. 17]

339. godina
T 17 I u s t. IX, 3, 1-3. Sed revcrtenti a Scythia Trib1lli Philippo
occurrunt; negant se transitum dlturos, ni portionem praed1e accipiant. Hine iurgium et mox proelium; in quo ita in femore vulncratus est Philippus, ut per co rpus eius equus interficeretur. Cum
omnes occisum putarent, praeda amissa est. Ita Scythica velut devota
spolia paene luctuosa Macedonibus fuere.
[str. 18, 350]
1:xu8!X~ Tp~~rt.AAoic; nrt.pa-r&crcre:cr8Ct.~ [J.EAAO'i-re:c;
ye:wp yoic; xd -roic; lnnocpop~oic;, lne:~M'i atcr8wv-.Ct.~ cru[J.-roic; noAe:[J.lo~c;, lmcpav~viY.~ n6ppw8e:v -r&c; &ytf.ac; -rwv
tnnwv EltE:ACI.UVOVTI)(c;. Ot rM:v Ene:cp&vYjcriXv, o[ o~ Tp~~CI.AAol 1tOAU 1tA/j8oc;
&v8pwnwv xo:l tnnwv n6ppw8e:v [06v-re:c; xovwp-rov tye:~p6[.Le:vov, ~o~v IY.Lpo[J.EV'!]v, VO[J.[crav-re:c; Tove; tXVW LX.U81Y.c; ~XE~V au-roic; crU[J.[J.&X.ouc; cpuyov cpo~"1)8EVTEc; .
[str. 20]

T 18 P o l y a e n. VII, 44, l.
1t1Y.p~ yye:~Art.v -roic;
~Ct.A6v-rac; Ct.u-rouc;

Ath~as rex Scythorum, cum advcrsus

ampliorem Triballorum exercitum confligeret, iussit a feminis puerisque et omni inbelli turba greges asinorum ac boum ad postremam
hosti um aci em ad nov ~ri et e ree tas has tas praeLrri; famam d ~inde
diffudit, tamquam auxilia sibi ab ulterioribus Scythis adventarent :
qua adseveratione avertit hostem.
[str. 20]

T 19 Fr o n t i n. II, 4, 20.

T 20 D i d y m i de Demosth. comm. 13, 3-7. T[p]l-rov -rpau1J.a f.[a]tJ.~&ve:~ xa-.& -.~v dc; Tp~~a).),ouc; EfL~OA'~V -r~v cr&p~cr&v -.~voe; -rwv o~wx6v-rwv
dc; TOV oe:~~ov au-rou fL"I)POV WcrCI.[J.E'iOU xat X.WAwcrav-roc; CI.U-r6v.
[str. 22, 350]

411

T 21 P l u t. de fort. Alex. I, 9 (331 B). Tou ll rc~X-rpoc; <t>,P.[rcrcou A6n.YJ

-rov p.7Jpov tv Tpt~~XA!.oi:c; I),IY.TC<Xpsv-roc; X<XL -rov [J.Zv x.lvlluvov ll'<XqJUy6v-roc;
&x8o1J.svou ll -rn zwA6-r1Jn, (Aleksandar je teio oca i govorio mu da
moe vedro da koraa jer e ga svaki korak podseati na njegovu
hrabrost).
[str. 22, 350]

T 22 L u e i a n. D emosth. encomium, 34. (U izmiljenom dijalogu

izmeu Parmeniona i Filipa Filip hvali patriotizam D emostenov.
Atinj ane koji su na njegovoj strani on daruje novcem, ali prezire, a
onoga koji se za svoju otadbinu bori protiv njega, on moe samo
da ceni i da njegovoj domovini zavidi na t akvom graaninu. One
prve bi, kad mu vie nisu potrebni, najradije pogubio.) Tov IlE: ~ou
P.olp.'l)v &v tv'r<Xu8oi: rc<Xp '~p.i:v -ruzsi:v ysv6p.svov p.iXMov f) -r~v 'J),f.up,&v
rrcrcov XIXL Tp(~G(AAWV x<XL rciXv 70 p.tcr8ocpoptx6v, -r~c; 8rcAUlV ~[G(c; 'i~V 'iOU
A6you TCSt8w }(G(L 70 't'~c; yvwp.'l)c; tp.~p,8E:c; oulloq.I.~ 'it8dc; llsunpov.
[str. 23, 351]

33 5. godina
T 23 Ar r. Anab. I , 1,4-4,7. (1, 4-6) ''Ap.IX IlE: -ri{J ~P' tf.<Xuvm trcL
0p4x1Jc;, tc; Tp,~~XAAouc; X<XL 'lP.P.upwuc;, 8-r' -rs vsw-rsp[~s'v trcu8s-ro 'lf.P.uptouc; 'iS XIXL Tpt~IXAAoUc;, XIXL &p.!X 6p.6pouc; 8v't'<Xc; aux Ell6X:( UTCOAELTCS0"81Xt
8-r, p.~ rc<Xv-r'l) 'itXrcs,vw88vT<Xc; o\.hw p.tXxp,X,v &rco -r~c; o1xd<Xc; crTsM6p.svov.
'0pp.1)8EVTIX ll~ E~ 'Ap.qnrc6P.swc; EfL~IXAdv dc; 0p4X1JV T~v 't'wv tXUTov6p.wv
x<Xf.oup.svwv 0p~xwv, <l>,P.[rcrcouc; rc6P.,v Ev &pccrTspi{. ~xovTIX xa.L -rov ''Op~'IJAOV
-ro 8poc;. ~'IX~ac; IlE: -rov NscrTov rcoT<Xp.ov P.syoucw oTL llsX<XT<Xi:oc; &cp lxs't'o
tre( 't'o 8poc; Tov Aip.ov.

(1, 6-13) (U klancu koji vodi preko gore saekali su ga mnogi naoruani vojnici iz emporija i autonomni Traani , koji su hteli da mu
prepree put. Sakupili su kola i poredali ih kao b ranu s namerom
da tamo gde je put n ajstrmiji izvre juri na mak:::donsku falangu i
razbiju je. Aleksandar vidi da mora rizikovati jer nem a drugog prolaza. Nareuj e hoplitima da se kad a na njih navale kola, ukoliko ima
prostora, raziu i propuste ih izm ~u sebe. A ako budu zahvaeni
njima neka odmah padnu na zemlju i pokriju se titovima. Dogodilo
se kako je predviao ; neka kola projure izmeu vojnike, druga preko
titova, tek niko nije poginuo pod tokovima. Tada se Makedonci
osmele i napadnu Traane. Pobiju njih 1500, a ivih malo pohvataju
jer su bili brzi u b ekstvu i poznavali teren. ene deca su zarobljeni i plen pokupljen.)
( 2, 1- 7) 'AP.s~<Xvllpoc; IlE: -r~v p.E:v P.d<Xv 6rc[crw &rcsrcsp.cj;sv tc; Tac; rc6P.s'c; -rO:c;
h t O<XMcrcrYJ, Aucr<Xv l~ x<XL <t>,f.wT~ rctXp<X3ouc; I),<X-rl8scr8G(' whoc; ll To
&xpov urcsp~IXA WV rcpofls( I),,X TOU A~p.ou tc; Tp t~G(),f.ouc;, XIXL &cptxvdTIXL
tre( -rov Auy,vov rco't'o:p.6v &rcszst ll o\hoc; &rco Tou ''Icr-rpou C:Jc; tre( Tov
Aip.ov 16vTL O"T<X8p.ouc; -rpdc;. Lupp.oc; ae: 6 TWV Tp(~IXAAWV ~G(Q"(ASU c; , tx
rcof.P.ou rcuv8<Xv6p.svoc; -rau 'AP.s~&vllpou -rov crT6Aov, yuv<Xi:xtXc; [J.Zv x<XL TCO'.i:llac;
Twv Tpt~IXAAWV rcpot>rcs[J.cj;sv ETCL Tov "lcrTpov, 1) , (/.~IX[vr::tv xsf.sucrac; Tov rco't'<Xp.ov tc; v~cr6v TLva Twv EV Ti{l ' 'lcrTPC:J ITs1)X'1) 8vop.IX -rn v~crc.p tcrTlv.
'Ec; TIXU'i'I)V IlE: T~v v'ijcrov XIXL o[ 0p4xsc; o[ rcp6crz(upo' -roi:c; Tp t~IXAAoi:c;
rcpocr&yov'io~ ,AP.s~&v 3pou crup.rcscpzuy6Tsc; -~criXV XO:L IX UTO<; 6 Lupi.!. O<; sc;
412

-raurf)v ~ufLnecp euyet ~ov -rol:'c; CfL cp 'wh 6v -ro 3E: n o'A o n'A~Ooc; -rwv Tpt~a'A
'A wv E:cpuyev bnlcrw &nl -rov n o'rafL6v, E:v8evm:p -r?j npo-repalq; wpfL~OIJ 'A'A~
~av3poc; .

'Dc; 3E: EfLaOev a\nwv r~v OpfL~V, x.at au-roc; \mocr-rpsy;ac; 70 EfLnaAtV
-rooc; T pt~a'AI-ooc; ~ye, x.d x.a-ra'AafL~cl.ve:t x.a-rampo:-rone:oe:uov-rac; ~of) .
Kat o[ fLEV x.a-ra'Af)cp8sv-re:c; . npoc; -rii) vcl.ne:t -rii) napa -rov no7afLOV nape-rcl.crcrov-ro 'A/,s~avopoc; oE: x.d au-roc; -r~v f1.E:v cpc/./,a yya ~e; ~c/.Ooc; Ex-rcl.~ac;
h~ ye, -rooc; -ro~6-rac; 3E: x.at -rooc; cr cpe:voov~-rac; npoe:x.Osov-rac; Ex.s'Ae:ucre:v
Ex-ro~e:ue:tv -re: x.al crcpe:vooviv ~e; -rooc; ~ap~c/.pouc;, d nwc; npox.a'Ascrat-ro
au-rooc; E<; -ra y;tM ~X. -rou vcl.nouc; . Ot 3E: wc; &v-roc; ~El\OU<; f:.ysvov-ro, nat6(J.EVOt E~E8e:ov E:nl -rooc; -ro~6-rac;, onwc; f:.c; x_dpac; ~UfLfL[~etav YUfL'IOI:'c; oGcrt
-roi:' e; 70~6-ra t c; . 'A'As~avopoc; oz wc; npo~ya ye:v a.u-rooc; EX -r~c; vcl.nYJ<; E~W,
<Dt'Aw-rav v.E:v &va/,a~6v-ra. -rooc; f:.x. -r~c; &vw8e:v Mo:x.e:oov lac; bmso:c; npocrs-.a~sv (J.~c/.'A'Ae:tv x.o:-ra -ro x.spo:c; -ro Oe:~t6v, flm:p fLCI.Atcr-ro: npoux.e:x_wp~x.e:cro:v ~v -r?j
i:x.opov.n 'Hpo:x./,d3fJv 3E: x.o:t Lwno'Atv -rooc; h Bo-r-rtalo:c; -re: x.o:l 'AfLcptn6'Ae:wc; lnnso:c; x.o:-ra -ro euWVUfLOV x.spo:c; ~ncl.ye:tv E'ra~e:. T~v oz cpc/.'Ao:yyo:
-rwv ne:~wv x.o:l -r~v &/,.A-f)v lnnov npo -r~c; cpc/.'Ao:yyoc; nct.po:-rdvo:c; x.o:-ra
fLEcrouc; En~ ye:. Ko:l E:cr-re: fLEV &x.po~o'AtcrfLoc; no: p' ex.ct.-rspwv ~v ot T pt~a/,'Aol
ou fLdOV dx_ov . wc; ()E: ~ n cpc/.'Ao:y~ nux.v~ EVE~a),'Ae:v E:c; ct.u-rooc; E:ppWfLEVW<;
x.o:l o[ lnndc; oux. &x.ov-rtcrfL0 ETt, &'A/,' au-rol:'c; -rol:'c; lnnotc; w8ouv-re:c; &'AAYJ
x.al &'A'AYJ npocrsmnTov, -r-6-re 3~ E:-rpc/.n'l)crct.v ota -rov w~nouc; E:c; -rov no-rct.fLOV.
Ko:l &no8v~crx.oucrt fLZV -rptcrx_l'Atot E:v -r?j cpuy?j, ~(;')v-re:c; oz b'A[yot x.o:l -rou-rwv
EA~cp8'l)cro:v, on UA'l) -re Oo:crda npo -rou nO't"CI.fLOU ~v x.ct.l vo~ ~myEVOfLEV'f)
-r~v &x.p[~e:to:v -r~c; otw~swc; &cpd'Ae:-ro -rooc; Max.s06vo:c;. Au-rwv 3E: Max.e:06vwv
-re'Ae:u-r~crat 'Asye:t IIro'Ae:fLal:'oc; ln nsct.c; iJ.E:v ~ v3e:x.a, ne:~ooc; 3E: CfLcpl -rooc;
-rscrcrapcl.xov-ra.
(3 , 1-2) (Tri dana posle bitke Aleksandar dolazi do Istra. Istar je najvea reka Evrope. Na njenoj levoj obali ive Kelti, Kvadi, Markomani,
Samomati koji se zovu Jazigi, Geti, ostali Sauromati i, do samog
ua, Skiti.)
(3, 3-4) 'Ev-ra.u&a x.a-rct.'Ao:fL~c/.ve:t au-rii) ~x.oucrw; vo:uc; fLax.pac; Ex. Bu~avT[ou
3ta -rou n6v-r?u -rou E u~ dvou x.o:-ra -rov no-ro:fL6v. Tau-rac; E:1J.n'A~cro:c; -ro~o-rwv
-re x.o:l onAtTWV T?j v~cr~ E:nsn'Ae:t lva o[ Tpt~o:'A/,o[ 't'e: x.o:l ol 0p~x.e:c; ~UfL
ne:cpe:uy6-re:c; ~cro:v, x.al E:ne:tpi-ro ~tcl.~scr8ct.t -r~v &n6~ct.crtv. Ot 3E: ~c/.p~ct.pot
Cn~v-rwv nl -rov noTa(J.OV ortot o:[ v~e:c; npocrn[n-rote:v .ct.[ oz b'A[yct.t ~cro:v
x.o:l ~ cr't'pO:Tta ou noAA~ ~ E:n' aUTWV, xo:t T~c; v~crou -ra no'AM &n6-rofLa
E: e; npocr~oA~v, x.o:l TO pe:ufLa TOU noTafLOU 'to nap' O:UT~V, oTo: o~ E:c; cr-re:vov
cruyxe:x.'Ae:tcrfLsvov, b~o Xct.t &nopov npocrcpspe:cr8o:t. (Aleksandar povlai
odatle lae i odluuje da pree preko Dunava u zemlju Geta. Slede
(3, 5-4, 5) borbe s Getims . Povratak na Istar i rtve zahvalnice
na obali Heraklu, Jupiteru Soteru i Istru to su mu dali da pree
preko reke i da se sreno vrati .)
( 4, 6-8) 'Ev-rau8o: &cplx.ov-ro npscr~e:tc; wc; 'AM~ct.v3pov nape/. -re: TWV &'A/,wv
O()Cf. au-r6VOfLO: E:Ov'l) npocrotxd -rii) ''lcr-rp~ xo:l napa LupfLOU -rov Tpt~a'AAc';)v
~o:crt'Asw c;. Kat no:pa Ke:'A-rwv oz Twv E:nt -rii) 'lov[~ x6'An~ ~)xtcrfLsvwv
f;xov . . . ncl.ne:c; 3E: cpt/,[ac; T~c; 'A'Ae:~c/.vopou E:cptEfLEVOt )\xe:tv E:cpct.crav. Kal
nacrt v E:3wxs n[crTe:tc; 'A'AE~av3poc; xo:l E:'Aa~e:. (Kad je Kelte upitao ega
se najvie boje, oni mu odgovore da se najvie plae da nebo ne
padne na njih . Aleksan dar prihvati njihovo prijateljstvo i saveznitvo,
ali primeti da su Kelti razmetljivci .)
~n l

[str. 17, 23-25, 31, 34, 42, 55, 56, 58, 341, 350, 396]

413

335. godina
T~v ETIL
UTIEP TOU At[LOU tJTpcr.Te:lav Efl~O:A(~)V d~ TpL~af.),ouc;, opwv
flEXPL 'tou J'lcrTpou x.aO~xOVTac; ML T~c; tv auT(}) v~crou fle:UXYJ<:;, Ta TIEp:xv
31: rt-rac; ~xovTac;, &qii:zOo:L Mye:TaL flEXPL 3e:upo, M L dc; [LEV T~V v~crov
cho~~vaL fl~ MvacrOcr.L 'crm7.ve:L TIAo(wv (txe:Icre: yap xaTacpuy6vTa TOV TWV
T pL~CI.AAWV ~'XO"LAEa LupflOIJ &vncrze:i:v TI poe; rij v tm ze:lp-t)O"LV ), dc; 31: '\"OU~
r.:'t"ac; 3La~&vTa EAe:i:v aUTWV TIOALV xat &vacr-rpO:<jlo:L 3Loc 'l"IXXEWV dc; T'ljV
otxdxv, f.a~6v'l"o: 3wpa Tiapa -;wv Wvwv xaL Tiapa '\"ou Lupflou. (Za vrem~
ovog pohoda primio je AJ k :andar, prema Ptolemeju, s inu Lagovom,
poslanstvo K elta sa Jadrana, koji su mu, upitani, rekli da se boje
samo jedne stvari na ~ vctu, da se neb:) ne srui na njih. ) (e. 302).
T auTa 31: tXTIAOTYJToc; '\"~e; Twv ~ap~&pwv tcr't"L cr!Jfle:l:a, -rou 't"e: fl~ cruyzwp~mxvToc; f!.EV -r~v &TI6~acrLv T~v dc; T~V v~crov, 3wpa 31: TIEf!.<Jio:v't"oc; xaL
cruvOe:f!.O:vou tpLA(av, (a tako isto i to to kau da se niega ne boje, a
ipak iznad wega cene pl ijateljstvo monog oveka.)
[str. 24, 28, 34, 58, 341, 396]

T 24 S tr. VII, 3,8 (e. 30 l).

'AM~av3po~

yap o <DLf.bnrou XG<Ta

0p~xcr.~ TOU~

335. godina
xaTa T~v 'Ef.M3a Tapa z ac;
xaTaTiaUcrac; tcr't"pcX't"e:ucre:v ETIL T~V 0p~XYJV xal TIOAAa f!.EV ~OvYJ 0p~xLa TapaHOf!.e:va xaTXTIAYJ~&fLe:voc; UTIOTa'(~VaL xaT't)VcXyxacre:v, t~f.Oe:v 31: xaL T~v
fl awv(av XCI.L T~V Jif.f.up(3a xaL Tac; Of!.Opouc; TCI.UTaLc; xwpac; xaL TIOAAouc;
TWV XCI.'!OLXOUVTWV (jap~&pwv &cpe:crTYJXOTa~ xe:LpWO"cXfLE:Voc; UTI"I)XOouc; Tici.v-rac;
To ue; TIA"1Jtnox6)pouc; ~ap~&pouc; tTioL-f)craTo.
[str. 23, 24, 31 , 42, 56]

T 25 D i o d.

T 26

XVII, 8, l. JAf.O:~av3p oc; 31:

e h r o n. o Xy r h.

't"oc~

335. godina
12,6 .. . xa L3 Le:3S~aTO au-rov o uloe; JAf.O:~av 3poc;. "O e;

Tiapaf.a~wv T~v &p z~v

~OvYJ

TIPWTov f!.EV Jlf.f.upLouc; xaL fla(ovac; xaL

&TiocrTci.vTa tze:LpwcraTo, ~Tie:LTa 0-f)~a.~ ... xa't"zcrxwjJe:v .

(}),f.a ~&p~apa

[str. 31]

335. godina
vlast, M1kedoniji
je pretila opasnost sa svih strana.) OuTe: yap Ta ~ &p~apa xaL Tip6croLxa yO:vYJ T~v 3ou/,wcrLv ~cpe:p e:, TioOouVTa Tac; TiaTp(ouc; ~acrLf.da c; (niti
je Filip imao vremena d a umiri G;-ku . Aleksandar je om '!lo i odluno
sredio prilike). Ta f!.Ev o?iv ~ap~apLxa xw-fJf!.a-ra XIXL Touc; t~e:I TIOAEf!.OU~
XCI.TETICI.Ucre:v b~O:wc; E:m3paf!.WV crTpaTij) flEXPL Tipoc; TOV " lcrTpov,
XCI.L
Luwov tv(xIJcre: f!.cXX7J f!.e:y&f.7J Tov ~acrLf.O:a Twv TpL~af.f.wv (kad a je uo
da su se pobunili T c:b:mci i da su na njihovu stranu stali i Atinj ani,
on se odm'lh uputi s vojskom n a jug, gcworei d a eli d l se pokae)
LlYJfL00"0Eve:L Tiai:3a f!.EV au-rov, ~wc; ~ v EV 'lf.f.upwi:c; xaL TpL~CI.AAoi:c;, tXTIOXCI.AOUVTL (kao zreo ovek pred zidinam a Atine).
[str. 31, 33, 42, 58, 341]

T 27 P l u t .

Al~x .

XI. (Kada je Alek:;andar

preuz ~o

335. godina
Aleksandra od
pohoda u Aziju i stvara mu razne smetnje.) IlpwTov a u-rij) Ta ~ap~apLxa
Twv Tipocro(xwv 3Le:-r&pa~e:v, Jlf.f.upLxouc; xaL Tp L~aAALxouc; f!.YJ XC~.VWf!.EVYJ TIOAEf!.ouc; oIc; fLEXPL LxuO(ac; -r~c; Tiap' ' ' lcr-rpov tXTIOcrTiaOdc; &Tio TWV Olvw
Tip&~e: wv xaL Tie:pL3paf!.wv xaL xaTe:pyacr&f!.e:voc; Tici.vTa xLv3uvoLc; xat &ywcrL
f!.e:y&f.oLc; . . .
[str. 29]

T 28 P l u t. de fort. Alex. II, ll (342 C).

414

( Srea odvraa

335. godina
T 29 eh ron. Par. ad an . 335/4. 'Arp'o0 ' AM~et.vR p o c; dc; Tp~~et.t.Ao0c;
xc!.l ' D./,upuJDc; E:cr.-p c/.[-rsJcrs] Xet.L 0'/j~ et.lulV trcet.vet.crTcl.v-rul'l Xet.L ,.~fL rppoupO:v
TCu ), ~(;pxoU v -r (V'J nO'. vsA00J'J Xet.'t'O: x p&'to<; Aa~~('uv -rfr, n6ALv xo:-rScrxa~sv, 'TIJ
i:~ i)rJI-':~x.ovTet. liv et., C!.pxoVToc; 'AO~'rt}U~ Euet.whou.
[str. 31]

335 . godina
T 30 D e m a d . l 7. Ket.l !J. O~ ,i;, v rrsTI:pet.'([.J.S'I(uV rl.vet.[J.Y~cr OfJ TE, -~v[x.et. i".fJvocr0sw1c; x.d Aux.oup.-oc; 7 (: ) fLEV Mr(:J TI:et.pet.Tet. r:-6p.E'Jo~ .-oo e; Met.x.r;;36vet.c;
s,,[X (0V z,, T pL~C/.)\)\ 0 tc;, tJ.6vov o 'oUx Oprx'"-:0') Erd 70U ~~(J.CI.'TO<; vsxp Ov -rOv
' +\ /\S~a.vOpvv

npoS0.,-jxCI.v, ...
[str . 33]

335. god ina

T 31 A r r . I, 10,3. (Na v.:st o razaranju Te.b :, 335. godine, Atinjani
poalju, na Demadov predlog, poslanstvo Ale k~ andru) on TE CJGJO<:; ~
'l f-/,up~wv x.et.L Tp~~et.AA0J'I E:rret.v'ij/,Os Xet.lpwl Tov 3~iJ.OV TWV 'AOYjvet.lwv oux.
'i x.et.~p('i'J 6:TI:et.yys/,ouv.-o:c;, x.et.L &.-~ 0 -fJ~et.[ouc; TOV 'JS(u.-sp~uf!.OU h~tJ.ulp~uet.To.
[str. 23, 34]

T 32 P s.- K a ll i s t h. l, 26. . . .

'IP-Aup ~t'0v

TS x.et.L

Het.~OVW\1

335. g0dina
x.et.l Tp~~et./,Awv
[str. 23]

335. godina
T 33 I u s t . XI, 2, 8. (Dok se Akksar:dar sprcm--:o za rat protiv Persi je, stigla mu je vest da su se Atinjani i Tebmci pobunil i. Najvie
je tome doprineo Demosten, potkupljen persijskim zl1tom), qui
M acedonum deletas omnes cum rege copias a Triba llis adfirmaverit,
producto in contionem auctore, qui in eo proelio, in quo rex ceciderit,
se quoqu:: vulneratum diceret .
[str. 33]

T 34 e ur t. IX, 6,20 . (Iz govora Aleksandra Velikog u Opis u .) Orsus

a Macedonia imperium Graeciae teneo , Thraciam et Illyrios subegi,
Triballis Maedisque imperito , Asiam .. . possideo .
[str. 34]

T 35 e ur t . VI, 3,2 . (Iz govora Aleks andra Velikog VOJniCima na

ob :~ lam a Hifasisa.) Ut omittam Illyrios, Triballos, Boetiam, Thracicm
Sparcam, Achaeos, Peloponr.esum . quorum alia duetu meo, alia imper;o
auspicioque perdomui .. .
[str. 34]

334. godina
T 36 D i o d . XVII, 17,4. (Nabrajaju se snage s kojima je Alek>andar
preao u Azij u . U peadiji je bilo: 12 000 Makedonaca, 7 000 saveznika i 5 000 naj . m11ika, kojima je komandovJo Parmenion.)
'ORp ucret.~ ()); X. et. L T p~~Ct.l\Aot X. Cf. L 'nP-upeo l uU'IYJXOAouOfjrrC/.'1 rr-t"Cf.X.luX [A w~,
TO ~OT0Jv IlE: x.et.l T0JV 'Ayp~ ci.VW'J XCI.AOU(J.eVulV xlP-w~, WuTE TODe; C!.rret.VTet.c;
d'Jet.~ rre:~o0c; p~ crvuplou~ < xet.t lllcrx~/, [ou ~ >.
[str. 36, 350]
415

323. godina
fLETa 'AAE~., fr. l a, 7 R ( = Phot. Bi bl. cod. 92). Twv 3e
XO:Ta T~V EupW1t"Y)V, 0p~x"f)c; [LeV xo:t XEppov~crou xo:t 5cro: 0pq.~[ cruvopo:
~ev"f) ~()TE tn:t 6iXAo:crcro:v T~V en:t ~O:A[LU3"f)O"O"OV TOU Eu~dvou II6vTOU xo:e~xovTo:, Aucr([Lax.cp ~ &px.~ EltETpiXn:"f) Ta 3 EltEXE(VO: T~c; 0p~x"f)c; wc;
tn:t 'DJ,upwuc; xo:t Tp(~o::AAouc; xo:t 'Ayp(civo:c; xo:l o:uT~ Mo:xE30'Ito: xo:t ~
''Hn:e:(poc; ... xo:l ot ''EAA"f)VE<; cru[Ln:o:v-re:c; Kpo:np<{l xo:t 'Avnn:!X-rp~} EVE[L~e"f).

T 37 Ar r.

Ta

[str. 38, 42, 55]

322. godina
T 38 D ex: i p p i -ra [LETa 'AAe:~., fr. l b, 3 R ( = Phot. Bibl. cod. 82). Twv
3'Eupwn:o:[wv 0p~X"f)<; [LV xo:l Xe:ppov~crou Aucrt[LO:X.O<;, 'Av-rln:o:-rpoc; 3 tn: t
n:acr( Mo:xE36cr( xo:t ''EAA"f)O"( xo:t 'IAAupw~c; xo:t Tp(~o:AAol:c; xo:t 'Ayp(acr~
xo:t 5cro: -r~c; 'Hn:dpou t~h( 'AAe:~&v3pou mpo:nrroc; o:u-roxp&-rwp ETETo:x-ro.
[str. 38, 42, 55]
Ko:To:cr-rps~&[LEVO( 3E ltOTE: o[ Au-ro:p(aTO:~
&n:o 'A yp(avwv fLEX.P( -rou "lcr-rpou xo:6~xov-ro:c; -~fLe:pwv n:e:v-re:xo:l3sxo: 6Mv l!:n:~p~o:v xo:t -rwv &AAwv 0pq.xwv -re xo:t 'lAAup(wv. Ko:-re:M6"f)cro:v 3' un:o ~xop3[crxwv 7tp6npov, Gcr-re:pov 3'un:o 'PW[LO:twv, ot xo:t -rouc;
~xop3lcrxouc; o:u-rouc; xo:-re:n:oAE[L"f)cro:v n:oAuv x.p6vov tcrx.ucro:v-ro:c;.

T 39 Str. VII, 5, ll (e. 318).

Tp (~o:AAouc;

[str. 43, 50]

T 40 S tr. VII, 5,6 (e. 315).

O[ yap n:Ae:l:cr-rov 3uv&[LE:VO( 7tp6-re:pov Te:AEW<;

E't"O:ltE(VW6"f)O"O:V xo:t E~EAmov, ro:Ao:-rwv [Le:V Boro~ xo:t ~xop3tcrTO:(, 'lAAUp(WV 3 Au-ro:p(a't"O:( xo:t 'Ap3(o:1:o( xo:t llo:pa&v(O(, 0pq.xwv 3 T p(~O:AAOt,
un:'&AA~AWV [LV E~ &px.~c;, Gcr-re:pov 3'un:o Mo:xe:abvwv xo:t 'PW[LO:tWV bmoAE[LOU[LEVOL

[str. 51, 52, 54]

T 41 P a u s. X, 19, 7. (Kelti se spremaju po drugi put za pohod u

Grku . Okupe veliku vojsku, peadiju i konjicu i podele je u tri
dela.) 'En:t [LeV oi'iv 0p~xo:c; xo:t 't"O ~evoc; TO Tp(~O:AAWV ~(l.EAAE: Ke:pE6pwc; ~ Y ~O"Ecreo:~ . -rol:c; 3 tc; Ilo:wvlo:v toUO"( BpEvvoc; ~O"O:V xo:t 'Ax(x.wpwc;
&px.ov-re:c;. B6Aywc; 3 l!:n:t Mo:xe:36vo:c; TE xo:t 'lAAupwuc; ~AME ...

[str. 43, 55]

T 42 I u s t. XXV, 1,2-3. Quippe Galli, qui a Brenno duce, cum in Graeciam

projicisceretur, ad terminos gentis tuendos relicti juerant, ne soli desides
viderentur, peditum XV milia, equitum tria milia armaveran jugtatisque
Getarum Triballorumque copiis Macedoniae inminentes legatos ad regem
miserunt, qui pacem ei vena/em ojjerent, simu! et regis castra specularentur.
{str. 44]

T 43 Str. VII, 3,13 (e. 305). (Kod Grka su Geti bili poznati po
tome to su stalno prelazili s jedne strane Dunava na drugu i meali
se s Mezima.) Ko:t -ro -rwv Tp(~O:AAwv ~evoc;, 0pq.x(xov 5v, -ro o:u-ro n:ETCov-&e: -rou-ro. Me:-ro:vo:cr-r&cre:(c; yap 3E3e:x-ro:(, -rwv n:A"f)cr(ox.wpwv dc; -rouc;
&cr6e:ve:cr-rEpouc; t~o:vo:cr-r&nwv, -rwv [Lev ex -r~c; n:e:po:lo:c; ~xu6wv xo:t Bo:cr-ro:pvwv
xo:t ~o:upO[LO:'t"WV emxpo:-rouv-rwv 7tOAAax(c;, &cr-re xo:t em3(0:~0:tVE(V -rol:c; E~E
Ao:6e:1:cr( xo:t xo:-ro:[LEVE(V T(vac; o:u-rwv ~ tv -ro:l:c; v~cro(c; ~ tv -r'ij 0p~xn -rwv
3' EX eo:-rEpou [LEpouc; UTC' 'lAAUp(WV [.taA(O"'t"O: XO:T~O"X.UO[LEVWV.
[str. 45, 54]

416

T 44 A p p.

Ill. 3. Kcd -rU.os (.d:v -ro~c; &.pzaw},oyoucrc [Ls8dcr80), yzvY)

o'itcr-rw ' Tt..f..upcwv, ~)e; E'l -rocr?jilc: zwpc(., no"Af..a lwl nspcC:wui.La it-rc vuv, zwpav
VS(J.6(J.SVOL non~\) L:xopo[crxwv XCI.L Tpc~O'.AAWV, ot E:c; TOGOUTOV &.t..t..h."Aouc;
nol,z(.L<;) octcpOs,pav, <~e; Tpc~a),f..wv d Tc \m6"Aomov -~ v, E:c; rz"l'ac; 6n~p
"Iu-rpov <puydv, xa l y&.voc; &.;:iJ.U.crav fLEXP' <Dcf..[nnou -rs xa l 'Af..s~ci.vopou
VUV itpY)fLO'I XCI.L &.vwVU[.LO'I TO~C, "l''{i;)E dvO'.L, Lxopo[crxouc; O~ .. . (Cf. S 6).
[str. 44]

109 /8. godina

T 45 E u tr. IV, 27. A Marco !unio Silano collega Quinti Metelli Cimbri
in Gallia victi sunt et a Minucio Rujo in lvfacedonia Scordisci et
Triba/li. Cf. S 17.
[str. 46]

T 46 Cass. D i o. LI, 23, 3-4. (Poinjui izlaganje o pohodu Marka

Krasa na Daane i Bastarne, Dion izlae uzroke zbog kojih je dolo
do rata s Bastarnima.) BO'.crTU.pVCI.l oE: L:xuOa c TS &xpl~i:')c; VSVO[LUlC!.TO:c,
xat 1'6-rs -rov "Icnpov oca~ci.v-r:::c; "!'~v n: Mucr[av -r~v xaT' &.v7mzpac; cr<pwv
xat fLs"ra -rou":"o xal Tpc~a/,f..ou c; 6fL6pouc; au~~ ov-rac; -rooc; -re t.o:pO&vouc;
EV -r'{i xwpq. -r'{i ExsL'IW'I otxouv-rac; exslp0)u0:V1'0. Tzwc; [.LEV o0v -rau-r' &nolovv,
OUOE 1 u<pcul nptX'(fLCY. npoc; -rouc; 'P<u[LCX[ouc; ~v . end ()~ -r6v TS Al fLOV 6m:p1

~YJGCX.V

XC/~L "t'"~V

0p4x:'lv 't'h~v

~e:vfJsAY)'!Wv EvcrnovOov a?rroi:'t;

olScrav xo:'t"E-

opafLOV .. .
[str. 46]

T 47 Cass. D i o. LI, 27, 2--3. (Na kraju poglavlja o pohodu Marka

Krasa, Dion se jo jednom osvre na imena plemena koja su nastanjivala oblast izmeu Istra i Hema.) To fL~V yap n&Aac Mucro[ -re:
xal rt-rac nacrav T~V [.LS"t'O:~U TOU -re: Al[.LOU xal TOU "Icr-rpou o0crav &vt[LO'ITO, npo"C6v-roc; os 1'ou xp6vou XO:L ec; &/..Ari. nvsc; au1'wv 0'16[1-0:TCI. [LS'"C"E~af..ov, xat [LE:Ta TCY.UTO: E:c; TO T ~c; Mucr[ac; OVO[LCI. mx.vO' ocro: 6 L:&ouoc; &e;
TOV "lcr'"C"pov E[L~cXAAW'I, 6nC:p TS T~c; t.aA[J.CY.T[ac; xd unE:p T~c; Maxe:ooJ[o:c;
"l'~c; 1's 0p4xl)c;, &no T~c; Ilawov[ac; &.cpop[~sc, cruyxe:xwpY)xe:v. Kd itcrTcv &v
au-:'o~c; &t..f..a TE_ itOvY) no),f..a X<7.L ot TpL~af..Ao[ noTe: npocrayope:uOC:v-rsc;, o'(
't'e: t.<7.po&vwL x.al vuv ouTw XO:AOO[LE:VOL
[str. 46, 52]

e a s s. D i o. LI, 22, 7. (Daani su u neku ruku Skiti i ZlVe

s obeju strana Istra. Daane juno od Istra Dion obino zove Getima, cf. LXVII 6, 2.) Oi oE: &n' C[.L<p6-re:pa 't'ou "IcrTpou VEfLOVTac, C).,),' ot
fL~V E:nt 't'aoe: auTou Ml npoc; "~'?i Tpc~<7.Af..cx'{i otxouv't'e:c; itc; Ts -rov T~c;
Mucrlac; VO[LOV TEAOU<J( xat Mucro[, TtA"~V rt<7.pa -ro~c; n&vu &mzwp[occ;, ovo[.LcX~OV"t'O:l, ot o~ E7tEXE:cV<7. t.o:xot XEXA"I)VTCXL.

T 48

[str. 4 7, 396]

T 49 S tr. VII, 5, 12 (e. 318). (Mali Skor disci ztve istono od Bronga
- Velike Morave), ulJ'IcXJ:"l'one:c; Tpc~<7.Af..o~c; xal Mucro~c;.
[str. 51]
o~ -rljv TWV L:xopo[crxwv xwpav napa
TOV "IcrTpov ~ '"C"WV TpL~a).,),t0v X<7.L Mucrwv itcrn v, ~v &[Lv~crOI)fLEV np6Tspov, xat Ta ~f..l) Ta -r~c; vcxp<ic; x<7.AOUfLEVY)c; L:xulac; T~c; &v-coc; "lcr't'pou . . .
'l'nspocXOUGL o' oi'iToc -re: xa t Kp6~u~o l xat ot TplYAOOOTCI.L Ae:y6[LSVOl -rwv
ne:pl KaAA<7.Tcv xo:t ToiJ.ECY. X<7.l "IcrTpov 't'6n wv .
[str. 51, 53, 396]

T 50 Str. VII, 5, 12 (e. 318). Me:'t'a

[L~V

27 Djela 28

417

T 51 P l i n. III, 149. Pannoniae iungitur provincia, quae Mo esia appellatur, ad Pontum usque cum Danuvio decurrens. Incipit a confluente
supra dicto. In eo Dardani, Celegeri, Triballi, Timachi, Moesi, Thraces,
Pontoque contermini Scythae . Flumina clara e Dardanis Margus, Pingus,
Timachus, ex Rhodope Oescus . ..
[str. 52)

T 52 P l i n. IV, 3. Epiros ipsa ad Magnesiam Macedoniamque tendens a

tergo suo Dassaretas supra dictos, liberam gentem, mox feram Dardanos
habet. Dardanis laevo Triballi praetenduntur latere et Mo esicae gentes,
a fronte inguntur Maedi ac Denseletae, quibus Threces ad Pontum
usque pertinentes.
[str. 52]

T 53 P l i n. IV, 33. Partem eius (sc. M acedoniae) septentrionalem Paeonia

ac Pelagonia protegunt a Tribal! is.
[str. 42, 51]

T 54 S o l i n. 9, 2 (p. 63, 5-7). (Cf. D 89): qua septentrione tunditur

(sc. Macedonia) Paeonia ac Pelagonia protegitur a Triballis.
[str. 51]

T 55 P l i n. VI, 218. Septima divisio ab altera Caspii maris ora incipit,

vadit super Callatim, Bosporum, Borysthenem, Tomos, Thraciae aversa,
Triballos, Illyrici reliqua, Hadriaticum mare, Aquileiam, etc. etc.
[str. 52]
-r~c; x&-rw Mu cr lac; -r<X fLEV OUO"fLLXtX
-rwv oE: &va-rof..Lxwv -r<X fLEV 0no -ro cr-r6fLa -r~v ITe:oxYJv Tpw-

T 56 P t o l. III, l O, 4. Ka-rtx.ouL oE:

TpL~af..f..o[,

yf..ooo-r(Y.L ...

T 57 p t o l. III, 10, 5. l16f..e:Lc; oE:

dcr~

napa fLEV 't"OV ~<XVOO~LOV nO't"<XfLOV

arile:: ... Oicrxoc; TpL~<XAAWV . . .

[str. 53]

T 58 T z e t z e s, Hist. ll, 93 5. OtxoucrL

-r~c;

x&-rw oE: oucrfL<Xc; Mucr[(Y.c;

~6VY) TpL~<XAAWV.

[str. 53]
Etcr~ ilE: Tpwyf..ooo-raL xa~ ev Eupwnn
ne:p[ nou -r~v TpL~af..f..wv y~v xa~ ne:pt Kaox<Xcrov oE: -rov ~6pe:wv OfLo[wc;.

T 59 E u s t. Comm. 180 (p 249).

[str. 53]
0p~'ixe:c;, &ndpova yaT.av ~x.ov-re:c;]
"Apx.ov-rat fLEV &no Maxe:oov[ac; OfLOU xa~ ITtxtov[(Y.c;, xa~ napa-rdvoucrLv &x.pL
~xu6[ac;, otxoucrt oE: -ra fLEV ~fLe:pa Maxe:06ve:c;, -ra oE: -rpax.ta ~xo6(Y.L. 'Emrpav~ oE: ~6vYJ dcr~ ~Wwve:c;, Tpt~(Y.Af..o[, Blcr-rove:c; xa~ -ra 8fLOL<X.

T 60 E u s t. in Dionys. 323. Au-ro[ -re:

[str. 53, 56]

T 61 CI L V, 1838 (Iulium Carnicum). C. Baebio P. j. Gla. Attico

II vir( o) i.d. primo pil(o) leg. V . Macedonic(ae) praef(ecto) civitatum
Moesiae et Treballiae ...
[str. 53]

T 62 Cod. lust. VIII, 47, 5. S(ub) prid(ie) non. Dec. Tribal/is

Tiberiano et Dione coss.
[str. 53]

418

T 63 A ur. V i e t. Caes. 25, l. Gaiu> Julius Maxirninus, praesidens

Trebellicae, primus e militaribus . . .
[str. 53]

T 64 S t e p h. By z., s. v.
cr~v,

!OIO[J.rx 31:

~aMol.

-ro{r:o~c;

Tp~~rx),),o[, ~Ovoc; 'l:A:Aup~x6v . 'Apw"t'o<p<Xvf)c; ''OpvL-

-r&;v Oc:0Jv -rwv

~(/.p~cY.p(uV

-r[

tcr-r~; [L(f.paO(u'IO't'p~

Cf. T 77.

ed. Meinekii, p. 634 : p.av.D&vcu Tpt~aA/,o[ R(chdigeranus\

iVIdinus), l;.aviJcuvo-rpL~anol V(ossianus).

(J.tx pa8cuvo1'pL~a),Ao[

[str. 54]

T 65

t e p h. By z. s. v . Ts[J.E''IOc; . . .
0p0xn 7tpoc; -rfj Tp~~a:A/,wv .

ed . Meinekii, p . 614 :

Tpt~anwv

M (eineke),

){(J. L

Tp L ~txH<}>

libri.
[str. 56]

~youv-ra~ TCai3<X.
xat TpL~C(/J\ 6v, (~W OtJ.O((Jc; '1"<1:

T 66 A p p. Ill. 2. (Cf. S 4 7) Au-rrxpte:f: 31: I)'.{J7<7J l1o:vv6vLOv

~ Tiodova "'(E'JScrO~L, xCI..L 2:xop0(crxo'J llatovL
~Ov'l mxp(:JVU[J.(f. dvCI.L. (Nastavak T 44).

[str. 54]
't'~c; :E-rpuv61oc; xat "Apc:wc; tysve:-ro Ouy&'i:'f)p El p~crcra. Twh'I)V 3'~y't)(J.EV 'ITCTC6vovc; 6 Tp~~a:A:Aou 7taic; ML
<X.U't'ol.c; sybz:-ro OU'(a't''t)p OVO[LCI. IloAU <pO'I't"').
[str. 56]

T 67 A n t o n. L i b. Metam . 21. Te:pdvl)c;

T 68 S e h o l. L u e i a n . Alexandr. , e. 4 ( = Kratini fr. 14, Kock). Ktpxwm:c;] Oiho~ EV Bo~w't'[s< 3~t-rp~~ov Otx_CI.A~dc; O'l't'e:c; y >Svoc;, }.;[:A:Aoc; xcr.t
TpL~IY.AMc; OVO[J.I)'.~O[LE:VOL, ETC[opxo~ XC/.L &.pyo[, wc; Kprx'l't Voc; . 'Apx_LA6zo ~c; XO:L
~LO'l'L!J.Oc;, Lut-Ao L -re: T p L~cr.no[ -rs Mo ~<7. p u3rx[fLO'IEc; &v3pe:c; .
[str. 64]

T 69 Eubul. fr. 75, K ock (= Athen. III, 108 b) . Eu~ou/,oc; 'OpO&v'tJ

TCaGIY. ()'c:u[J.Op<poc; '(U'I~ Epwcrrx
<pO~-riX 'l''f)'(c/.'1(,)\) 't'E crov-rpo<pCI. 't'p~~CI.AA07t0:
v60pe:TC'l'C/. !J.E~prxxo/,:AL rx .
1'pL~IXAAorrorw:v68pe:rr1'1X

Casaubonus (rr6rravov rtven i

kola;, 1'pL~iXA/,orr~:~.v68pm1'1X

rectissim e Meineke , Kock.

[str. 65]

B6.xx~6v 'l't -n v~:~., 8c; TCrxp' U!J.tV &.TetOrxve:, XIX L 'Ap~cr-roxpa'l''t)V 'l' OV 'l' oUe; o<pOI)'./,[LOUc; 3 ~s<p01Y.p[LS'IOV xd '\'0~00'\'0Uc;
hpouc; xrxt K6v(uVa 'l'ou'i:'ov[, E:-rrx[pouc; dvo: ~ iJ.ELpaxL'ov'l'ac; xd TpL~rxnouc;
ETCWVU[L[O:V ~XELV ' '\'QU'l'OUc; ,,z o' 'EXIX'l'O:~O: ){C(';'EGO[e;~v , XO:L -rouc; opx_c:Lc; 1'0\Jc;
h 't'wv z o[p uJV, olc; xCI.Oa[poucr' 6-r~:~.v dcr~vrx~ f.d:A/,wcrL, cru/,Myonac; E:xcY.cr'i:'o-rs cruv3e:LTCVE~'I &./,A~AoLc;, xrxt PfOV ovvova.L x&mopxs~v -lj 6-nouv.

T 70 D e m. LIV, 39. 'Axou(J yap .. .

[str. 65]
-r [p(.;v~:~.c; 31: 'i:'ouc;
't'aTCe:Lvouc;, oTCo[ouc; dvo:L cruv~~:~.[ve:~ x~:~.O'~vic; -rouc; :Ac:yo[.Ltvouc; Tp\ ~ a/,:Aooc;
o\h wc; 31: 't'ou:; BE:crcrouc; 'App~avoc; EV 't' o~c; TCe:pt 'A),e;~avopov TCpoGY)y6pe:ucrs.
[str. 56, 65]

T 71 Ioann. Lyd. d e magist . l, 47. (Rimljani zovu)

!l.~ v 1:<{; &cr-rsL, &!,:A' E'l &yp<)J

Tour; crtp63p<X. TC'l'O'Y)[J.EVOl)c; TeE pL 'i:'a '1tO:L3~xa XO:L x_a),ETCOUc;
TCCI.L3spet.crdc;. ' ETCO'IO[J.&~onaL 31: xrxl TpL~rxno t xrxl KE:nrxupoL.

T 72 S e h o l. Aischin . 52. 'Ay p[ouc;] Touc;

O LO:-rp[~O'I'i:'IXc; .

[str. 65]
27*

419

Ibid. K1Jowvlo1Jv xTA.] OoToL 7tiXLoepMTal, Enwvu!J.(ac;

~IXAAot xiXt KsniXupoL.

T 73 E t y m. M . s. v.
~6!1-evm o! oE:, TOU<;

Tpl~IXAAOL,
dxa~ou<; XIXL

o! tv
TOU<;

~xov-rc,c;

&ypLoL x.at TpL-

[str. 65]

To~<; ~IXAIXvdoL<; &viXyW"(W<;

~[ou<; XIXTIXTpt~OV't'IX<;.

OLIXTpL-

dxcdouc; xcd] Fr. Sylburg daje u svom izdanju (Leipzig, 1816) drugu lekciju:
[str. 65]

dxotlwc; Touc;.

T 74 Etym. M. Miller, p. 285. 'O oE: &xpiXTO<; {mo)..a~wv -ro~<; &cre)..yecr'f(XTOL<; Twv 'A8~vnm TpL~a)..)..wv, irlv ex~Xcr't'o<; ooo' &v T~<; IXO't'ou fL1JTpoc;
&v&crxoL't'o otvwfLvo<;.
[str. 65]
T 75 Hesych. s. v.
tv To~<; ~IXAavdoL<;

TpL~IXAAo['
OLa-rp l ~ov-ra<;,

cruxo<:p&.VTIXL, O! oE: TOU<; 8wm:U7LXOU<;,

xd t7tL TOt oe:~1tVIX EIXUTOU<; XIXAOUV71X<;.
[str. 65, 66]

T 76 L ex. rh e t. Bekk. p. 307, 3.

TWV O"UXO<:piXVTOUVTWV.

Tpl~IXAAOL, ~8vo<; 0p~xwv ~

t7tWVUfLOV

[str. 54, 66]

T 77 Aris t. Av. 1520-1531, 1567-1573, 1615 sq., 1627-1629,

l 676-1 682. (Prometej pria Pistheteru kako bogovi gladuju otkako
je stvorena ptija drava u vazduhu - Nefelokokigija - jer miris
od rtava ne dolazi vie do njih.)

o[ oE: ~&p~apoL 8e:ot

7tELVWV't'E<; i::Jcr7tep 'J)..)..upLOL XE:XpL"(6Te<:;
tmcrTpiXTEUcre:Lv <:p&cr' &vw8ev Ti{i ~L[,
d fL~ 7t1Xps~eL -r&fL7t6pL'&ve:<p"(fLSVIX
tv' dcr&yoLTO 0"7tArX"(XV1X XIXTIXTETfL"t)fLSVIX.

1520

liP.:

1525

ITL: Etcrtv ydtp e't'e:poL ~&p~1Xp0L 8eo[ TLVE<;

&vw8ev UfLWV ;
IIP .:
oO y&p daL ~&p~apoL
o8ev o 7t1XTP<i')6c; EO"TLV 'E~"t)XE:O"TLOYJ;
III.: "OvofLIX oE: TOUToL<; TO~<; 8e:o~<; To~<; ~ap~&.poL<;
"t'( Ecr't'(v ;

HP.:

III.:

''O 'fL t crT[v;

TpL~IXAAol.

M~Xv8&vw.

'EvTeu8ev &pa -roOm-rpL~d1J<; t ysve:To.

IIP .: MriALcr't'a mxvTwv.
(U Nefelokokigiju dolaze Posejdon, Herakle i jedan bog TribaL Posejdon se obraa Tribalu.)

1530

no.:

Oi'i't'o<;, TL op~<;; 'E7tap[crTe:p' o(hw<; &fL7tSXEL;

oO fLE't'IX~IXAE~t; 8otfL&.TLOV irJo' tm os~LIX;
TE, J) XIXX60IXLfLOV ; A1XL0"7t00LIX<:; d T~V <:pUO"LV ;
~Q 01)fLOXp1X't'tiX, 'ItO~ 7tpO~L~~<; ~fLIX<; 7t07E:,
d 70U't'OVL XE:XE:LpOTOV~XIXcr' o[ 8e:o[ ;
''E~eL<; &-rpSfLIX<;; O'CfLW~e 7t0AU ydtp o~ cr'tyw
E6p1XXIX 7t&vTwv ~1Xp~1XpWTIXTov 8e:wv .
(Pistheteros objanjava Posejdonu i Heraklu kakve bi sve koristi
bogovi imali ako bi pticama prepustili vladavinu na zem lji. Komi
nost scene se poj aava time to svaki put pitaju za miljenje Tribala).

1567

420

III.:
TP .:

1615

III.: 'Opi{.c;,,
(Neto docnije)
K()'.l 'tov Tp~~~Xt.A6v vuv !pou.

no.:

1627

HP.: '0 Tp~~IXf\A6 <;, OL(.LW(<:~V ooxe~ cro~;

1:1XUVIXXIX
TP.:

HP .:
(Malo docnije opet)
lli. : Tl oCI.l eru cpfl c;;
1676

T&.JIXV't[IX ~1Jcpl(o[J.1Xt.
T0 Tpt~at./,0 7ti'i.v TO 7tp<iy(.LCI.. Tl eru
TP.: K:x"t.IXV~ xopct.uva xal fLO:'(O'.AIX ~!Xcr~t.wau

no.:
m .: 'EJ

6pv~'to 7tapt.7.0lOw[J.~.

HP.:

no.:

1680

' '
M
J a TOV
e~'

l "
~ 1.

'
T'" ' .
~ ~
. ;
OUX.
OU7 'tO'" vo;'
l
""@Oto'Q.\iliJ('f.~ ),ey et 1
'
"
7t<:P
'
"
,
Y wcr <d }tt},'w6ve:t;.

" 'Y
fLYJ' r<tJ' Jlo~~"e~

Il l.: Ouxouv m~p()'.OOUV()'.~ 'ti&~ ](t'lltS&crtv }eye~.

[str. 55 66, 67]

l.Q. (Panath.en.) 227-=2.18. ''!Jer-r'ouod.; &v w:rrouc; IM

ye -rijv o1-'6vo~1Xv, ~l.xa[ c.J~ ~7ti.7.W~ere:te:v, auol:v fL.XP.t.ov TI Touc; XIX'tiX7tov-r~m!Xc;
Mt 'Aner-r~c; }l,ocl. T0Ut; m:pl dc; CJXMt.'c; &otxl~Xc; 6v-r~Xc; xcd yt1.p hdvo~ crcptcr~v
'Jt.?Jrotc; OfLO,VOOU>ITe:c; Tou e; &t.)..~}~ <7t0AAOOUGW. Ei
ncr~ ooxc':') -r~v 7t0Cp1X@o/,~v &rr.pe:7t~ 7tE:7tOL'/)erOat tf.:'pbc; r~v Ixdv<,lV M~IXV, -rd'fY)V [LEV W, )..eyw
OE Tpt.~,ct),},ouc;, ouc; &niJ.'I'tEc; Cf'M~V O[LOVOe:i'l '( ltv 6>c; OUOEV!Xc; &t.t.ouc;
&vflpC:Jrro'!JlS, <7tof./.lNGt>. ll'ou [L6vov -ro~ ~fL'bpov~ xtXl -rouc; 7tA'fjer[ov otxounac;
&t.M :r~7.l To)c; &t.i.<..ouc;, 6cHull ?J.v trp~xtcr81X\ ~uvfjflwmv. Ouc; ou X.P~ fL~fLe:i:
crfliXL rouc; &ps't'~c;, &.v-rt7toW1.'l (LtveJv~ a).).&,_ 1toM 1-'<it.Aov T~v -r~c; crocpl~Xc; xat
't'/)c; omaWO'\JVY)c; xo:t 't'WV lX:XAcM &pe:-rwv OOVIX!J.tV. [str. 13, 18 , 67 , 374]

T 78 I s o er a t.

ot

dp~v'Y)c;). Kat crsi.Lvuv6fLsOa fLI:v xal 1-'E'(IX cppovoui.Le:v e;m n:) ]3/,THi'IJ '(E:'(OVEVIXL TWV riAAuJV, pi{.ov oi: fLE:Til(O[OofLE:V -roi:c;
~ouAOfLtvoLc; -rath1~ -r~c; e:uye:vd~Xc; TI Tp~~IXP./,ol x~Xl Ae:uxavot -r~ c; rx6-rwv
ouerye:vdcx~ .
[str. 374]

T 79 I s o e r a t. 8, 50 (1:e:pl

'T 80 D i o n.. H a l. Dem. 17. = T 79 (Dionisije citira odlomak iz

IsokratQ'v'a govora u kome se nalazi i prethodni podatak) .
(str. 374)

T 81 Ar i s t. Top. 2, ll. Tov \/.UTOV oi: TpOitO'I xcd 7t0U

(.Lt'i X\/.AOV TOV

7t!X't'Epa OJc:~v, ol ov EV Tp~~IXAAo!:~, &rc),&\s o'oD X'XAOV. ' 'H 't'OU't'O fi.Eol ou 7tOU
erY)[LdVE~ &n?: TLer[v ouotv y !Xp OL!XcpEpc:\ 67tolJ &v Zlcr~v 7t!XVT1XX.OU y~p
IX UTo'tc; ~cr't'<7.\ XIX))w [TeJi;<;; l Tp\~rx),t.o!:c;J.
1

Neki rukopisi imaju o\5cr~ .

[str. 375]

T 82 Alex id i s fr. 241 ( = Athen. XV, 671 d)

iO(Jo'Iv Tp~~rxt.t.oi:c; TIXV7ci. y'!erdv ~VVOfLrx'
oi3 cp1Xer~ Tov OuoJTIX To!:e;, xe:x/(YJI.tt vo\c;
od~IXVT ' tos!:v 70 Od7tVOV dc; 't''~V IXUp~ov
1twt.si:v &.od1tvo'c; &. 7trxp0'1x'O'.Q-rol:c; (oe:i:v. (str. 67, 379]

44l

T 83 P s. H er a e l. E p h e s. epist. IX (Hercher, p. 286 sq.). (Ono to

ini dobre graane, to nije njihovo poreklo, ve njihova vrlina. ovek

upisan u spisak graana zbog svojih zasluga sp ada meu najbolje.)

AotxE~IY.l[J.6vwl ~E: [J.ET'&t.t.wv xct.L Tou-ro &yot8o [, ou yp!X[J.[J.otOW &rro~Elxv{J'J-re:c;
~rrotpT lrXTotlc; &!.!.' &ywy?j x~v t/.0wv Tle; ~xu8f)c; ~ Tpl~ot/./.oc; ~ ITottf>AIY.ywv ~ [J.'l)~SV ~xwv '6'IO[J.ot xwpotc; tmoa-r?j T~'l Auxou pyEW'I uXA1)piY.yw y[otv,
Aci.xwv taT['J .
[str. 68]

T 84 N i e. D a m a s e. morum mirab. coil., fr. 116 J.

Tpl~ot/.l.ot Te-rTotpotc; rpci.!.otyyotc; tv -roti:c; fJ.rXXotlc; rrowuv-rotl T~v rrpW1'1)V Twv &a0svwv, -r~v
EXOfJ.EV'l)V -rwv xpot-r[aTwv, r~v Tp[1'1)V Twv lrrrrewv, TEAEU'!'ot[otv T~v -rwv
yuvotlxwv, at IY.u-ro\)(; dc; rpur~v TpETCO[J.EVouc; xwMoual ~AIY.utp'l)[J.OUuiY.L

[str. 32, 351]

T 85 P l i n. VII, 2, 16 . In eadem Africa familias quasdam effascinantium

Isigonus et Nymphodorus, quorum laudatione intereant probata, arescant
arbores, emoriantur infantes. Esse eiusdem generis in Triballis et Illyris
adicit Isigonus, qui visu quoque effascinent interimantque quos diutius
intueantur, iratis praecipue oculis, quod eorum malum facilius sentire
puberes. Notabilius esse quod pupillas binas in singulis habeant oculis.
[str. 380]
poetak
veslaa na

Kraj V ili

T 86 IG II, 2, Nr. 1951, b 23. (Spisak robova

floti):

Tp[~otAAoc;

'ApLuTIY. [ ... ].

IV vek:1
atinskoj

[str. 55, 66]

Druga polovina IV veka

T 87 IG II, 2, Nr. 12 822 (Mermerna stela):

Tp[~otAAoc; XP"fluT6c;

[str. 66]
Helenistiko

T 88 REG 1957, p . 30.

doba

(Grki

natp1s1 1z Abu-Simbela u Egiptu):

'Epf1.6Aotoc; Tpl~otAAou ITt.ouTci.pxo( u)

'Ep[J.6J..cxoc; TpL~cxJ..M(c;), Br. Keil, cf. Presigke, Sammelbuch griech. Urkunden aus
Aegypten, Nr. 4152; M. Launey, Recherches sur les armees he11enistiques I (1949),
p. 388.
[str. 350]
mirab. ausc. 138. 'Ev 'It.t.uplo~c; ~E: Tot:c; 'Ap~lot[olc; 1
xot/.ouflevolc;, rrotpa -ra fle:06plot Twv AuTotplot-rwv~ x&xdvwv, rpotcrlv 6poc;
dviY.l fJ.EYIY., TOUT ou ~e TCA'l)cr[ov &yxoc;, 50sv u~wp &votTC'l)~iXv, ou rriXcrotv
&potv &t-M Tou ~poe;, rroM -rij> rrt.~0sl, 8 AotfJ.~&vov-rsc; Tac; fJ.sv ~flepot~
tv Ti)> crTzyv<)> rpuM.noucrl Tac; ~e vuxTIY.c; dc; -r~v 1Xt0p[otv -rl0EIY.crL. Kot l
TCEv'rE ~ ~~ ~11.Ep1Y.c; TOU1'0 TCOl'l)crci.v-rwv otUTWV rr~ yVU'riY.l 't"O u~wp' xott y[yvs~
TIY.l xci.AAluTO'I &/.IY.c;, 8 ~vsxsv Twv ~ocrX'l)[J.rX't"UlV [J.ci.Alcr't"ot ~lotT1)poucrlv ou
yap daci.yoVTIY.l rrpoc; IY.UTouc; J.I.zc; ~la 't"O Xot'!'Olxdv rr6ppw otu-rouc; 01Y./,Ifau1)c;
XIY.l dviY.L IY.U'!'OU<; &[J.[X-rouc;. Ilpoc; oov Ta ~OuX~[J.ot'!'IY. TCAduT'l)V otU't"OU xpdiY.'I
~xoualv &t.[~oual yap IY.u-ra ~tc; Tou tvliY.u-rou. 'Eav ~e fl~ rrodJaoual -rou-ro,
uU f.I.~IY.[vsl IY.u'!'o~c; &rr6/./.ucr0otl -ra rr/.daTot Twv ~ouX1)[J.ci.-rwv.

A 1 Ps. Arist.

422

var. lect.: &:pllLoLc;, -rcxpll[oLc;, &:pxcxllLmc;.

var. lect. : otu&cxpL&:Ilwv, otu-rotpL-rwv.

[str. 71, 362]

A 2 S tr. VII, 5, ll (e. 317--318). Au't'Glptx't'Ct.t fLtv oGv TO fLEyWTov xCt.t &ptcr'l'ov
--;wv 'I/,),!)p C'lV Ovo~ uTI:~P~E'J, 6 n:poTEpov p.sv n: po~ 'ApotCt.[ou~ cruvr;;xw~
Srcoi\Ep.s~

itc:pt

!;,),(;>'J

Sv

(.LS0o p (o~<; TC'l( ('J1J(J. S'u_,)v E~ ()0(1.70 ~ pEo'J7oc;

-:-~'J L -:-oU <Xpoc; &pucrli.(J.S'JO ~<;

U7t0 &yxe:L
..(O:p x.cd cbro(h:~crLv -~fl.pe~.<; nSv-re: E~err~yvuv't"o

/.)\sc;. i.:1Jv2xe:r.-ro ()Z 1tet.?0: . ~Spo~ zp~crO~t 't'(~) c/:)\O it~!jy [ (p, no:pa:~(I.(VOV't"E~
OS 1"0: uuyx:::L;..ts'r% 2ITo)~.StJ~0 1YJ . 1\.,~-rzcr-rpstf;&(J.E'JOt Dt 7t01'B ot J\trrapt~'t"IXL
Tpt~ai,/, ou~ &ii:~ 'Aypt.Xv(.Jv t..tzpt Tov "lcrrpou xCt.0-~JW'J 1"Gl~ -~fLEpW'J n<:VTEzC(LOsxet.. OOOv S761p~X'.J xet.L --rWv &i\A(1)'J G)p0xWv -:-s xcd 'I/\Aupr. Wv Xr:t.7sf..UOiju:X'i o' u;co ::Sxopo[c;xuw n:;/v:-spov' ucrTspov o'u;co 'P(ufLGl[OJv, ot xa t '!' OU~
::Sxopo[crxou~ O'.UT(JU<; XGlTEn:O)\ZIJ.'!)O'CI.V no),uv xpovov tcrx.IJQ'CI.V":'Gl~.
[str. 71 , 81, 84, 86, 97]

o[

A 3 A p p. Ill. 3. T e;, o' dT i~ -rp0m:J xd

[7tp0e; CI.U.ora.] 1 &pt0-ror. npOc;

'Apotct~o t

c/.p[cr'T()V
ii:o/J~?J.. ~Ac/.~G('J7sc; odr:-oUc;, OfJ.uJc; ([)Ocl.plJUC!.V .
J\.U-rxl:nS(tVJ

Ta Oe</,&crc;tCt.
70: xa'Ta:

f)v7(V'J

on s~
y~v,

1 r:poc; w)-ra del. Schw[e'ghauser, ed. App., 1785].

[str. 72]

s e y l. 24. 'Arco o~ Nscr't'(,)'l Ecr't'lv 6 N&p tv'l Tt:0 1"C<fL 6~ 6 Ot dcrn:'Aou~

dc; '\"ov N6.p0l'J& sa'\"tv ou cr-r<:Jk dan),e;~ os dc; Ct.U'l'ov xe<l -rpL~P'I)~, XC<l
n/,o~e< d~ To &'101 ZfLn6pwv , lnr:zxov &no 0e</,&crcr!J~ cr-r&oLIX n'. O iho~ os
dmv '1AAUpLol ~8'10<; Mu.vwl. Al[LVYJ o' scrTl TO daOJ TOV Ef!-Ti:Op[ou fLSy&llfJ,
xe<t &'r~xs t -~ )c[wrfJ dc; AuTe<pt&Te<c; l, ~f:Jvo~ 'IIIIIuptx6v. Ke< l v~cro~ sv '~''ii

A 4 p s.

VSG'TL u-raOL(VV px.' ~ OS v~uoc; a..U'T'l) EcrT~V s1~ry E:w pyoc; crcp63pC(..
' An:o ot Tet.U't''!)c; -r~~ ),[tJ.''.I'fJ~ 6 NiXpOJv rcoTCt.(J.O~ &nopp E~ . I\.e<l &no Tou
N&p(JYO~ sd ro1J ' Aplt,JVC< ii:OTC<iJ.OV ~ f.l.Ep!Xc; scrTl ;eIlove; C<ii:O OE 't'OU
'AplOJJoc; noTC<(J.ou rc/,ou~ ~r;.spe<c; i\tJ.Lc;u xe<l IG.oi;.ou xd 'ApfLO'J[e<~ ot /,lOoL
drrtv EV70:V0Ct., xcd ls pov anOJf:lsv TOV 'Ap luJVO~ 7t07!7.[J.OU dc; Bou06'1]V 6
n ),oiJc.; **.* xa:. t "LO :1J-7t6pLov. ~

),[(J''YJ

1 Rukopisi imaju w)ycxpL::hcxc;.

2 Poslednja, oigledno iskvarena reenica data je bez ispravki koj e je Muller uneo
u svo je izdanje, jer su one vrlo sporne.
[str. 74, 97]

A 5 Pl i n . III, 141. L iburniae Fnis et initiwn Dalmatiae Scardona ...

Dein Tariotarum 1 antiqua rrgio et castellum Tariona, promunturium
Diomedis vel, ut alli, paeninsula I-lyllis.
1 \'\Tesseling-ova emendacija
Autariata1'Um prih vaena je u starom Sillig-ovom
izdanju: cf. ed. M ayhoff ad h. l. Ni Mayh off ni Detlefsen je ne prihvataju. Detlefsen
je ak ne n otira.
[str. 76, 99}

T (: ) 'Aop[~ nicret.~ 'Apola crxE06'J TL,

~ J1Ct.tov[e< xat Ct.uT~ mxcra u~fjl-:~ . 'Ecp' E:x&--;spe< o'u.uT'ij~ snl fLEV
'Trl. 0p4xLa. ~ 'f>o00rnJ Ot.Lo pr::~_, U~1JP.6-rO'.TOV Opo<; p.sTCi 'TOv .A.Ip.ov, 1tL OE:
fHT~pa np0c; &pxTO'I Ta '111/,up~x!Y. ~ 7s Tt0v Au:-ap LCt.Tt7lv x.<:lpe< xo:t ~ Lle<p-

A 6 Str. VII, 5,1 (e. 313). Ilpoc; os

tJ.scr!J

o'

ilu.n:d) . Cf. D 83.

[str. 76, 396}

A 7 S tr. VII 5, 7 (e. 316). (Posl: ob:~le Ardijejaea i Plerejaca dolazi

R izonski z1liv i grad Rizon) xet.t /lp[/,(,)V noTe<[J.oc; &v&n:/,ouv xOJv repo~
SOJ tJ.~ XP~ ~~ LiCt.pOet.'JLX~c;, ~ c;uv&rrTc: r. TOl:e; J\10:xsoovtxo l:e; lfOvwt xe<~ 70 r:~

423

IlcHovLxo~c; npoc; [LE:O"Y)[l-~p[cxv, x.cx6&ne:p x.cxt o[ Au>rcxpLiY.-rcxL x.cxl t.cxacxp~no~,

&"A"AoL xcx-r' &"A"Acx [L~V~ auve:xe:~c; &"A"A~"AoLc; ~v-ree; x.cxl -ro~c; Au-rcxpL&-rcxLc;.

Cf. D 81.

[str. 72]

(Trako pleme B~sa zauzima najvei d ; o

planine He ma) auv&n-rov-re:c; 'TI Te: 'PoMnn xcxl -ro ~e; Ilcx[oaL xcxt -rwv 'l"A"AupLwv --ro~c; -re: Au-rcxpL&-rcxLc; xcxl -ro~c; t.cxpocxv[oLc;. Cf. D 84.

A 8 Str. VII 5, 12 (e. 318).

[str. 78, 97)

Mcxxzo6(n (~ Ilcxwv[cx)
Au-rcxpL&TcxLc; xcxt t.cxpocxv[oLc; xcxt 'ApoLcx[oLc; O[Lope: ~ .

A 9 S tr. VII, fr. 4. Ilpoc; &px-rov o' um:pxe:LTCXL

. . . npoc; v6-rov

o~ To~c;

-ro~c;

Cf. D 85.

[str. 78)

335. godina
'AypL&'IWV xcxt IlcxL6vwv npouxwpEL.
''Ev6cx o~&yye:"AoL &rp[x.ov-ro CXUT()l K"Ae:i:T6v TE: TOV Bcxpou"Ae:w &rpe:a-r&vcxL &y y~"Aov-re:c;
xcxl r"Acxux[cxv npoaxe:xwpY)X~VCX~ cxu-r<{> TOV Tcxu"Acxv-r[wv ~CXO"LA~CX . o[ o~ x.cxt
't'ouc; Au-rcxpL&-rcxc; tm6~ae:a6cxL cxu-ri) XCXTtX T~V nopdcxv t~~yye:"Aov . cllv o~
~ve:x.cx XCXTtX anouo~'l t06xe:L &vcx~e:uyvuvcx~ . A&yycxpoc; o~ 6 TWV 'AypL&vwv
~CXO"LAe:uc; ~'~ [L~V xcxt <i>~"A[nnou ~&noe; &ancx~6[1-E:Voc; 'AM~cxvopov o~"Aoc; ~v
xcxt 1o[q. tnpea~e:uae: ncxp' CXUTOV, -r6-re: o~ ncxp~v cxu-ri) [1-E:Ta TWV \mcxamO"TWV, 5aouc; 't'e: xcx"A"A[aTouc; xcxl e:uon"Ao-r&-rouc; &[Lrp' cx0-rov dxe:. Kcxt tne:LO~
~[Ltx6e:v 0n~p -rw v Au-rcxpLcx-rwv nuv6tx'I6[Le:vov 'A"A~~cxvopov ot-rLv~c; -re: xcxt
6n6aoL de:v, oux ~'FY) x_p~vcx~ tv "A6ycp -rl6e:a6cxL Au-rcxp~&-rcxc; dvcx~ yap
&noAE:[LWTtXTOUc; TWV TWJTY) . xcxt cxu-roc; t[l-~ct."Adv tc; 1"~'1 xwpcxv CXUTW'I, wc;
&[Lrpl Ta arp~-re:pcx [LiY."A"A6v n ~XoLe:v. Kcxt xe:"Ae:uacxvToc; 'A"Ae:~&vopou t[L~&"A"Ae:L
tc; cxu't'ouc; . xcxt t[L~CXAWV ~ye: xcxt ~rpe:pe: r~v xwpcxv CXUTWV.
Au-rcxp~iY.TCXL [L~V o~ &[Lrpl Ta CXUTWV dx.ov A&yycxpoc; o~ -r& TE: &"A"Acx
tT L[L ~eY) [1-e:y&"Awc; n poe; 'A"Ae:~&vopou xcxt owpcx ~Acx~e:v 5acx [L~YLO"TCX ncxpa
~cxaL"Ad -rc{> Mcxx.e:06vwv vofL[~e:TcxL xcxl -r~v &oe:"Arp~v -r~v 'A"Ae:~&vopou Kuvcxv
xcxt -rcxu1"Y)V W[Lo"A6nae: owae:Lv cxuT<{> Ilt!:"A/,cxv &rpLXOfLEvcp 'A"At!:~cxvopoc;.
'A"AAD: A&yycxpoc; fL~V tncxve:"A6wv otx.cxoe: v6acp tn"Ae:u-rY)ae:v.

A 10 Ar r. An. l; 5. 1-4. Au-roc;

o~

tn'

[str. 79, 390)

A 11 P o l y a e n. VII, 42. Ke:"ATot a-rpcxnuouaLv tnl Au-rcxpL&-rcxc; xcxt ~v

n6"Ae:[LOc; [LCXXp6c;. Ot [LEv Ke:A't'ot Tac; Tporpac; xcxl TOV oivov n6cxLc; o~"AY)TY)plOLc;
XCX't'CX<ptxp[l-CXXEVOUO"L x.cx( XCX1"CXAm6vTe:c; tv Tcxic; O"X.Y)Vtxic; CXUTO( VUXTWp ~rpe:uyov
o[ o~ Au-rcxpLiY.Tcx~ ma-re:uacxv-re:c;, wc; 'j)O~Y)6t!:v-re:c; &noo~op&aXO LEV, x.cx-re:"A&~0'11"0 -rac; axY)vD:c; xcxl Tc{> otvcp xcxl -rcxic; -rporpcxic; &v~OY)V txp~acxv-ro xcxl
ncxpcxu-r[x.cx Ono OLcxppolcxc; &xpcx-rouc; "Au8enzc; [~XELVTO]. Ke:"A-rot o~ tne:A66v-re:c; xe:L[L~vouc; rpove:uoua~ v.
[str. 82)

A 12 A g a t h ar e h. fr. 59. Kcxl ~&-rpcxxo L, 8 y~yove: ne:pl -rouc; Au-rcxplcx-rcxc; ...

xcxt no"A"Aa &"A"Acx &v~"Ama-rcx n&8~ xcx-rcx),cx ~6v-rcx no"A"Aac; xc0pcxc; TWV o1XY)T6pwv
t~Y)p~[LWO"CXV .

[str . 87)
~wwv 17 e. 41. B&'t'pcxzo~ oe: ~fLLTe:/,dc; ne:a6ne:; ~~
&spoc; no"A"Aot Au-rcxp~&Tcxc; ~X TWV 1o[wv 1 [1-E:T<jJXLO"CXV dc; zwpov ~npov.

A 13 A e l i a n. ne:pl
1

coni. Jacobs; codd. 'Ivawv; 'l).).up[wv, Rein. MaLawv, Bochart.

[str. 87]

XCXAOU[L~Vouc; Au-rcxpL&-rcxc; ~&-rpcxxo~ T~V

&pxt!:yovov auaTcxaLv ~v -roic; v~rpe:aL ACX[L~&vovTe:c; xcxl n[n-rone:c; &nl -r~c;

A 14 D i o d . III, 30, 3 .... Touc; o1:

424

cruv~ou ~ ~ sx&il o c; e~tacriXV 't'o 't'cl.c; 7tCt.'t'p[3cu; xa't'e~.Amdv x~Xt xa 't'a <:puye:Iv dc;
-roU-:-ov -rO'J -r6n ov v (T) vU'J x o:0[0pu'rra.t .
[str. 87]

A 15 H e r a e l. L e m b. hist . XXI, fr. 3 ( = Athen. VIII, e. 33 3 A)

(O na jezdi aba negde u Peoniji i Dardaniji). V. D l Ol .
[str. 87]

310. godina
KeTcl. ilE: T~V Ma xsilov[av, K&cra vilpor; fJ.E:v ~o"f)O~
mu; A uiloAZOV':"t '\'(:) -.:t:JV lk .6vcuV ~7-0"t),z!: 3ttl.7tOAE:fLOUV't't np oc; Au1'1Xpta't'tl.c;,
-roU-tov !J~Ev E:x -rWv XLV0Uvc.)V ppUcra-ro, "t'Ol)c,;
J\.lvrapt&-ra~ cr1)V -rote,; &xoAouOoucrt 1tC'. wt xd ruw;.t~lv ovTt~.r; dc; 3tcr[Lup[ouc; xt~.'t'c}lxtcrsv nt~.pc!. To XIX-

A 16 D i o d. XX, 19, l.

oe

[str. 88]
Izmeu 312. i 309.
A 17 I u s t i n. XV, 2, l. (Pre toga se govori o pobedi Ptolemejevoj nad
Demetrijem, Antigonovim sinom, kod Gaze 312. godine.) Dum haec
aguntur, Cassander ab Apollonia rediens incidit in A udariatas 1, qui
propter ranarum muriumque multitudinem relicto patrio solo sedes quaerebant; veritus ne .Niacedoniam occuparent, jacta pactione in societatem
eos recipit agrosque iis ultimos Macedoniae adsignat.
1 A udariatas je emendacija izdavaa . K odeksi imaju auderiates, aureriatas, abden'tas; cf. Ruhl, Praefatio, p. X XXII, ad l. e.
[str. 88]

A 18 O r o s. III, 23, 36. Cassander P tolemaeo in 'victoria particeps jactus

cum Apolloniam rediret, incidit in A uienitasl; qui p ropter intolerandae
multitudinis ranas et mures relicto patrio solo et antiquis habitaculis
emigrantes, novas sedes praetenta interim pace requirebant . Sed Cassander et 'Virtutem et multitudinem gentis adgnoscens, ne adacti necessitate
JHacedoniam bello quaterent atque invaderent, receptos in societatem in
ultimis J\!Iacedoniae fini bus conlocat .
1

Rukop isi ima ju auienitatas, auieniatos, auienitas.

[str. 88]

4. Au7apd7.c; 3~ 1 x7.l E:x O so~Aet~det.<:; ' An6nuwoc; tc;

){C(XQU rrspts/,Od v. Mo),~ cr7 6 iJ.cp yd.p au-ro0c; xd KshoTc; 'C'Otc; IG[L~pot<:; AE:'(OfLE'IOtr; errt LlE:A<j?O''!c; cruc;TpiX':'e:ucret.t, X7.l cpOap~vat [LEV t~.lh[x7. 7o0c;
n Movac; t~.uT0.J'I Trpo tmxstp~crsw~, usT(iJv crcp[crt x<Xt OutAA"Y)c; xt~. l np't)O"'t'-f;pwv
E[J.TCscr6vTul'l, &r.-t: svscrOac 3E: -ro!:c; un ocr't'ps<fa crtv 2 &nstpov ~a.-rp & xcuv n/,~Ooc;, o ~
3ta cra mh-:-sc; TtX 'ltXfJ.Ct.TiX otscpOe:tpWi. Kd EX T~ c; y~c; cl.T[LWV &.-r6muv '(E:VO[.LE'IWV
),ot[Lo<:; ~'i ' In,u ptW'I xcd cp06poc; A tiTaptt u)v fLrXAtcrT7., fLEXP t rpsuyovTe:c; T!X
olxda xt~.t 1'0'1 l\0\fLO'I crcp[crt TCE:pl(j)Spov-rsc;:J, ouosvoc; CI.UTouc; 3sxoiJ.SVOU,
3tc!. TOU'C'O ':'o osoc; \.m:s p~ i.Oov bOO'i -~IJ.sp&'JV s'ixocrt Xtl.l 't'plwv, xt~. l T"~V re:T&'JV
V,w31J xY.l &o[xIJ't'ov, TCct.pcl. ''o Bcansp'lwv if.Elvoc;, c'[JX"f)CiaV.

A 19 A p p. Ill.
if.a xti.TO'I

1 f am.a est A utarios C[a ndidi versio latina sace. XV], uncle AuT. U
<pOtcrW tx
ci. Sch w[eighauser, editio Appiani 1785].
2 urrocrTptcpoucrtv Nauck, cf. Berg, Diss., p . 35 [H. Berg, D e participii temporum
u su Appianeo, D iss. Bonn, 1884].
3 < sv >
mp LcrL rrs pLcp. vel crcp lm < cruiJ. > rre:ptcp. ci. Mend[elssohn, editio App iani, 1879, 1881 ].
[str . 90-91, 97, 98, 361]

425

m:p~xwpouc; oo crU[LfLe<X~cre<~ -.o"tc;

[e:pocro"Ao~c;, &f./,'bt6v-rtXc; tyxtXTe<Ams~v C:l ~xm[wv~ &~o"f)O~ouc;, [LV~fLTI -rwv
ll~' Ao,e<p~ttXc;
n&ve<c; 'l"A"Aup~o0c; crU[L7tscr6v-rwv. Cf. S 36.

A 20 A p p. Ill. 5. Ke<[ cpw:n o0c; [Lv

tc;

[str. 96, 97]

302/1. godine
A 21 D i o d. XX, 113, 3. (Zimi 302(1, uoi bitke kod Ipsa, Uzimahova i Kasandrova vojska okuplj ene su u Maloj Aziji.) '' A[LIX ll ooToLc;
nptX"iTO[Lblo~c; o[
xe:~fLIXO"L IXc; 7t1Xp'

wv ntXp!X AucrL[Lcf.X~ cr1"p1X~wwv IXOTOf!.OA~crtXVTsc; ~"AOov tx ~e;

'Av,[yo vov, AO"i!Xp~cf. IX ~ [LV llLcrXLA~o~, Auxw~ IlE X!Xt Il!X[Lcp0/,~0L mp t oxT~Xxocrlouc;. To0-ro~c; [Lv oi5v 'Av-rlrovoc; cp ~AIXvOpwnwc; npocrsvsxfldc; 1"0 1Jc; "is [L~crOoJc; ~llvlXEV, oOc; ~tp!XO"IXV ocpd"Ae:crOIX~ 7t1XptX Aucr~fL&xou,
xd llvlpe:e<"tc; tTLfL"f)O"E.
[str. 95, 349]

ac;

AucrLfL~XX.oc;, Aoe<p~e<"l'0Jv
&noaxe:uac; &no"Ae:npoc; ~"fJfL~-rpwv fLcX.xn ne:pt A&fL'fe<xov, cpo~1J8dc; fL~ ~
ve:we:plcrwcr~v o[ ~&p~tXpo~ rccf.ntX 8cre< e:Ixov &noAtcriXV"ie:c;, npo<Xye<ywv tX0To0c;
~U) -roG z&pClxoc; Wc; E:rrt G'LTOtJ..E"fp((X.v,
aU'J'ljtJ.ll OoUs &rc:X't'ELVEV &n\XV'!CI:t:;.
'Hmxv &vllpe:c; ne:ntXx~crx.["A~o~.
[str. 95, 349]

A 22 P o l y a e n. IV, 12,1.
crcf.v"l'wv E:v

?i

A 23 S tr. VII, 5,6 (e. 315). (Ardijejei, koji su n ek'ld"l bili jed"ln od
najmonijih ilirskih naroda, uniteni su). Touo IlE xtXt o"tc; &"A"Ao~c;
~Ove:cr~ Toi:c; "i!XOTIJ cruvt~"f). o[ yap 7tAEL0"1"0V IJuv&fLEVO~ np61"e:pov 1"EAtWc;
htX7tWIW81JO"IXV X!Xt E:~tkr:ov, r!XAIX1"WV f!.v Boi:o~ XIXt ~xoplllcr1"C<~, 'D,:\up~wv
ll A01"1Xp~iiT IX~ x!Xl 'ApllLC<LO~ XIXt ~o:pMvw~, 0pq:xwv ll Tp~~IXAAol, un'
aAA~AAWV fLV E:~ &px.~c;, U0"1"Epov ll'uno MIXXEMvwv X!Xt 'PWfLIXLWV txno-

"A~fLOOfLEVOL

[str. 96, 97]

Ill. 2. 'l"A"Aup~0 lli: nui:lle<c; 'E yx.t"Aw x~Xl MJ't'!Xp~te< x<Xt ~cf.p
ll<XvO'I xtXt Me<i:llov x11.t T<XUAIXVTIX xo:t Ile:ppe<~~ov ye:vtcrOIX~, xe<L Guy<XT~p<Xc;
Il<XpOt~ XC<l ~<XopOw x~Xt L\Mcre<pw XC<l htpe<c;, IJOe:v dat T~Xu"A&nw[ e:
xtXt Ile:pp<X~~ot x<Xt 'Eyxt"Ae:e:c; xe<t AO~Xp.e:i:c; xd ~cf.pllw1o~ < xtXt Me<i:llo~ >
XIXL IltXp61Jvot XIXL 6IY.O"cre<p~w~ xcd ~cf.pcro~. AOTe<pLe:i: lli: IXO"l'i!l Ile<vv6vwv
~youvo:~ 7ttX"i:lltX ~ IIdovtX ye:vtcrOIXL, Xl'l.t ~xoplllcrxo'l IltXLO'IL XIXL TpL~J.:>.
"A6v, illv OfLO[wc; TtX Hlvl) 7t1XpwvufLIX dvtXL Cf. S 47, T 66, D 97.
[str. 97]

A 24 A p p.

~Ovo e; 0e:crnpw~x6v Xcf.po:~ E:v E~ll6fLn

EV 7t<XVTOIJIX7t7."i:c; X!Xl 'Epe<Tocrfltv"f)c;.
[str. 97]

A 25 S t e p h. By z., s. v. AoTe<pLii-rcu,
XPOV~XWV

XCI.L

<l>x~opi:voc;

A 26 N i e o l. D a m a s e. mo rum mira b. fr. 115 J.

&lluvcf.-rouc; 1"WV

cHp7.1"~W1"WV

E:v To:i:c;

ollomopl!X~c;

oOOS7t01"E

Ao-re<p~iix~

~WV1"e<c;

"l'o0c;
&no"Ae:lnoucrL.

[str. 349, 391]

D 1 D i o d. V, 48. Tov r1.v ~&plle<vov fLEYIX),e:n[~o),ov ye:v6[Le:vov, x<Xt npwTov

dc; ~v 'Acrl<Xv E: n t crx_e:olo:c; OLe<ne:pe<LwEltn~X, o [Lv np0n-ov x-r lcrct.~ ~cf.po<Xvov
n6"A~v xe<t 1"0 ~xcrl"As~ov 1"0 m:pt ~v ucre:pov xf.I)Gdcro:v Tpole<v crucrT~criXcrOx~
X<Xt To0c; Ae<o0c; &cp'Ee<UTOU OVO(LiicriX~ &n&p~C!.~ il'IJ.6,6v cpa.cr~ xe<t no"A"Awv
E:flvw'l XIX1"a T~V 'AcrltXv, xe<L To0c; unp 0p0xf)c; ~e<pMvouc; XC<TO~XLO"C<L.
[str. 102]

426

D 2 S o l i n . 2, 51 (p . 43, 15-18) . ltalicus excursus per Liburnos, qua e

gens Asiatica est, procedit in Dalmatiae pedem, Dalmatia in limitem
Illy ricum , in quo sinu Dardani sedes habe1U, homines ex Troiana prosapia
in mores barbaros efferati.
[str. 102]
D 3 S er i p t. hist. Aug . XXV, ll, 9 . .. .quod originem ex ea provincia (sc .
Dalmatia) Claudius vidsbatur ostendere, quamvis alii Dardanum et ab
Ilo T t oianorum rege atque ab ipso Dardano sanguin?m dicerent trahere.
Usp. i ibid. 14, 2: . Claudiwn, Illyricianae gentis virum . . .
[str. 105]
Posl~ 359. godine
D 4 I u s t . VIII, 6, 2. Compositis ordinatisque Macedoniae rebus Dardanos ceterosque finitimos fraude captos expugnat (sc. Philippus).

[str. 103]

3 36. godina
D 5 I u s t. XI, l, 6. (Posle Filipove smrti razna plemena koja su sluila u njegovoj vojsci stanu se odmetati, nein d1 bi se oslobodila,
druga zato to im je dojadila vojna sluba. U naglo izmenjenoj situaciji Filipovi prijatelji bojali su se, izmeu ostalog) nunc Illyrios,
Thracas et Dmdanos ceterasque bmbaras gentes fidei dubiae et mentis
infidae; qui omnes populi si pmiter doficiant, sisti nulla modo passe.
[str. l 06, 165]

D 6 A n t h. Pal. VI, 115 (Antipatros Sidon .)

Tov rc&p o<; 'Op~l))col:o fLSfLUX6-riX 3c:~p&cr~ -r:xupo'l
-rov rcplv tp'l)fLuHav ()~piX 1Vkxs3o'ILIXc;
6:xp31Xvtu)'l o),sr~p 6 xspcxuvwc; dies <N/cmrr.oc;
rc/c~~IXc; IXL'(IXVS~ ~pyfL<X xuv!Xys-r~o~.
[str. 105, 106]

335. godina
D 7 D i o d. XVII, 8, l. (Poto je uguio nerede u Grkoj, Aleksandar je
prisilio na pokornost mnoga tcalza plemena.) 'Erc~A0sv o/: XIXl -r~v
Ihw'!LIXV x:xt T;l'l 'TAAJp[OIX X!Xl -ric; OfJ.6pouc; T'l.UTIX~c; xc:lp!Xc; XIXl 7tOAAoUc;
"C'W'I XIXTO~XOUV"C'u)'J ~1Xp~Xp0l'1 &cpsarYJX6-r!Xc; xs~pwcr:l.tJ.E:Voc; U7t'I)X6ouc; rc&v-riXc;
-ro>)c; 7tA'I)mox0)pouc; 0et.p~:f.pouc; srco~~u'l.TO.
[str. 106]

Oko 284. godine

D 8 P o l y a e n. IV, 12, 3. (Lizimah vraa u Peoniju na oev presto
Aristona, sina Autoleontovog. Za vreme tradicionalne sveanosti krunisanj a novog kralja Lizimah da znak za boj.) 'Aplcr-rc.Jv fLZV cpuy6Jv
&cpm7rauiX70

tc;

T~'! 6et.pihvswv, AuuLfLIXXO<;

oi:

ITIXW'ItiXV X'l.TEGXSV.
[str. 107]

280. godina
D 9 I u s t. XXIV, 4, 9-11. Dardanorurn quoque legationem XX milia
armatorum in auxilium offerentem sprevit (sc. Ptolemaeus), addita insuper
contumelia, actum de Macedonia dicens, si, cum totum Orientcm soli
domuerint, nunc in vindictam finium Dardanis egeant; milites se habere
filios eorum, qui sub Alexandra rege stipendia toto orbe terrarum victores
f ecerint . Quae ubi Dardano regi nuntiata sunt, incliturn illud lvfacedoniae regnum brevi inrnaturi iuvenis temeritate casurum dixit.
[str. 107, 337, 348]

427

279. godina
D 10 L i v. XXXVIII, 16, l. Galli, magna hominum vis, seu inopia agri
seu praedae spe, nul/am gentem, per quas ituri essent, parem armis rati,
Brenno duce in Dardanos pervenerunt. !bi seditio orta est; viginti milia
hominum cum Lonorio ac Lutario tegulis secessione facta a Brenno in
Thraeciam iter avertunt. (Dalje se govori o b orbama Kelta u Trakiji
i njihovom naseljavanju u Maloj Aziji).
[str. 110]

277. godina
D ll D i o d. XXII, 9, 3, ed. Lo::b Class. Libr. (Posle poraza kod Delfa i
samoubistva Brenova, Kelti krenu natrag istim putom, ostavlj a jui
za sobom u Grkoj na desetine hiljada rtava). t. ~<X ilE: Twv L'.~XpilcX.vwv
il~e:px.6tJ.E:'Io~, bravTe:c; il~e:cp0ap'Y)O"IX'I, x~Xt ouildc; 07te:f.dcp0'Y) &7te:A0dv ohov.
[str. 110, 212]

Pre 229. godine

D 12 P o m p. T r o g. prol. 28. Ut rex Macedoniae Demetrius sit a
Dardanis jusus: quo mortuo tutelam filii eius Philippi suscepit Antigonus . . . Dictum in excessu bel/um Illyricum, quod Romani gessere cum
Teuta.
[str. 112]

D 13 L i v. XXXI, 28, 2. Bellum suo nomzne Longarus cum Demetrio,

Philippi patre, gesserat. (V. D 28).
[str. 112]
230. godina
D 14 P o l. II, 6, 4. (Poto su osvojili Foinike i razbili epirsku vojsku,
Iliri su se spojili sa Skerdilaidom , koji je kopnenim putem doveo
jo 5 000 vojnika. T rebalo je upravo da se suprotstave snagama
Etolaca i Ahajaca, koji su doli u pomo Epircima, kada je Teuta
opozvala ilirsku vojsku.) L'.ucrxp'YJO"TO\J fLE:'IO~ ilE: il~a Tac; ilucrxwp[~Xc; TW'I
T07tW'I, &fLIX ilE: x~Xt 7tp00"7tE:O"O'ITWIJ 7tapa T~ c; Te:OT~Xc; YP~XfLfLlXTW'I, il~'<Ilv
ci)e:To ildv IXUTouc; T "~'l Tax.[crT'Y)'I dc; olxov &vaxwpe:i:v il~a TO nvac; TW'I
'It.f.up~wv &cpe:crT'YJXEva~ 7tpoc; Touc; L'. apilavdc;, o6Tw AE:'YJAI'J.T~cr~Xne:c; T~v "H1te:~pov
&voxac; E7to~~craVTo 7tpoc; -rouc; 'H7te:~pwT~Xc; .
[str. 113, 148, 165]
Posle 229. godine
D 15 I u s t. XXVIII, 3, 14. Commemorat (sc . A ntigonus) deinde bene-

jicia sua: ut defectionem sociorum vindicaverit, ut Dardanos, Thessalosque exultantes morte Demetrii regis compescuerit.
[str. 113]

D 16 I u s t. XXIX, l, 10. Philippum Dardani ceterique omnes jinitimi

populi, quibus velUt immortale odium cum Macedonum regibus erat,
contemptu aetatis adsidue lacessebant. Contra ille summotis hostibus non
concentus sua dejendisse ultra etiam Aetolis bellum injerre gestiebat.
[str. 115]

219 /218. godina

D17 P o m p. Tr o g. prol. 29. Undetricensimo volumine continentur haec.
Res gestae Philippi regis adversus Dardanos et Aetolos, repetitaeque
inde Creticae origines, post cuius insulae societatem Philippus cum Illyriis et Dardanis et rursus Aetolis bello congressus est adiuvantibus
Aetolos Romanis.
[str. 115, 165]

428

219. godina
18 P o l. IV, 66, l. (Ratujui protiv Etolaca, Filip V je krenuo iz
!vlakedonije i preko Tesalije i Epira doao u Ambrakiju, gde je osvojio
vie mesta. Tamo, u gradu Sttatosu, primio je poslanstvo Ahajaca
koji su traili p omo.) ''E':'\ os m::pt ':'e<.v-;"et. '(LVO[J.~vou Tou ~e<.<n).scuc;,
;;;.xp~v h :Vla.xe:ooJ[cxc; &yrs/,oc; 3Lcxcre<.rf<0J 6--:, crurJ.~ct.LvsL 'rove; L'.e<poavdc;,
'~'i"COVI::'IO'IjX.OTCI.c; T'ft'l dc; ITs),o;;:6vrljGOV cdrrou cr-rpet.Tdav, &.f)po[~I::L'I ouvlifJ.E:Lc;
zry.( TCCI.pO'.crxsuf,v 7tOLstcr8et.L p.sy!i),-,1v, x.e:xpLXOTe<.c; E(J.~C<.Asi>J dc; T~v MC<.xe:oov(av.
'J\x.oucre<.c; Os 70'.UTCI. X.al VOfLLGCI.c; i.VCI.'(XCl.tO'i dVCI.L ~OY)8stv X.IX't'cX Tlixoc; T'ij
Mo:xe:oovlq., .-ove; 1J.s'l TC apa -rwv 'Axet.Lwv Tip~cr~e:Lc; &:-;rscrTsL),e:, oove; &.-;r6xptuL'I on TO~c; r.pOG'IJ'('(Sli[J.tvOLc; E'i"CC<.pXtue<.c; OUOEV n poup'(LC<.l.-o:pov 'i"COL~GSTCI.L
p.:::d. TO'.u-;"CI. -roG ~o08el:v crcplcrt xet.Ta Mvcq.u v, CI.UToc; il'&.va~o:ui;ac; fLE:7a
crnouil~c; E7tOLsi:To T'~'l emxvooov, ~nsp XCI.( -rf,v ne<.poucrlCI.v S7tS7tOL'IJ';"O ... ITapaysvOfLSVOU 3 'who u T'~ e; Met.xe:3ovle<.c; dc; IT sAAa:v, &.xoucret.vTe:c; o[ l'.et.pO&vwL
m:>::pa 0pq.xwv 7L'ICUV CI.U'l'OfLO),cuv rf,v TCa:pouvla:v -rou <l>LA[TCnou, xara;nAaysv-re:c;
nape<.Xp~[J.G< od),uGO'.V 7~V GTpc<-rdet.v, Xc<LTCsp 1ji)IJ cruve:yyuc; ilv-rsc; T~<; 1\iC<.xs;)o'ILO'.c;. <Dl/,mnoc; 3E: r.u86fLsvoc; T~v -rwv ;.lapoavswv fLs.-&votav, Tove; fLSV
MaxsOOvC{(; 0LC{<p~XS rc&v70'.c; ETCL 7~'1 7~c; cmwpac; G"U'(X.OfJ.LO~v, C{U7oc; os
rcope:u8dc; dc; 0e:c-rC<.AlC<.v 70 Aomov fLEpoc; Tou 8spouc; E'l Aaplcrn OL~ye: .
[str. 115]

217. godina
D l9 P o l. V, 97. KC<.-ra os Tove; <J.u7ovc; x.aLpovc; <l>lAmrcoc; 6 ~et.crLAe:vc; x.c<7sA&~sTo
BuA&~cupet., fLE:'(LG't"'IJ'I oocrc:v 7c6/,(V 7~c; Ilo:Lo-Aet.c; X.CI.L /,lav e:uxcdpo)c; XE:LfLEVY)V
npoc; 7ac; dv~OAac; 7ac; &no T~c; L'.et.pownx.'ijc; dc; Met.xsOO'ILC<.V, &crTe: OLcX 7~<;
np&i;e:wc; 7CI.U7Y)c; crxe:30v &:rco).e:Mcr8e<.L 't'OU rp6~ou TOU X.lh7cX L".et.p3c<vlouc; ou
yap ~TL pc{.3wv -~v uu-rote; EfL~CI.Adv dc; Mc<xs3ovluv x.pC<.';"OUVTOc; <l>LAbmou
7wv dv63wv 3L:Z T~ e; rcposLpY)[.LEVY)c; rc6/,e:cuc;. 'Acr<pa:Awar.Le:voc; 3E: 't'et.UTYJVXpucr6yovov [J.SV ei;a;rcscr7e:L),e; X.O'.":'OC GTCOUO~V emcrJvi;ov't'a: -ro:)c; &vo) M et.x.s06vc<c;,
au-roc; oE: rcC<.pa:AO'.~Wv -rove; bc Bo-rTlc<c; x:xt T'ijc; 'AfLcpa:i;l-rc ooe; ~xe:v ~xwv dc;
''Eoscrcra:v.
[str. 116, 146, 396]
211. godina
D 20 L i v. XXVI, 25, 3. (Filip je saznao za poraz Etolaca u Peli, gde
je zimovao . Poto je nameravao d a u prolee povede vojsku u Grku,
on preduzme iznenadni p ohod u zemlju Oricina i Apolonij ata kako
bi, zastraivi ih, naterao Ilire i njima susedne zemlje u zaleu
Makedonije da ostanu na miru.) Vastatis proximis Illyrici, in Pelagoniam eadem celeritate ver tit iter ; inde Dardanorum urbem Sintiam, in
M acedoniam transitum Dardanis facturam, cepit. [str. 116-117,147, 165, 367]

D 21 Lindos . Fouilles de l'Acropole II, 1941 , n. 2 = F. Gr. H. III B,

Nr. 53 2 ( 42): [BC<.]crLAsv[c;] <l>lAmnoc; TCt),Ta:c; oE:xa:, va:plcra:c; 3[EY.]a:,
rc[s IPLXE:tpa:/,]et.la:c; [3E:]X<X, e<p' (;)v emysypa:rc-ra:L "Bet.[cr]LAsv[c;] l MC<.xe:3]6[v]w[v]
<l>lAmno[c;] ~GimAE:cu~ 1".-~[iJ-Y)Tpl] ou vL ix&crC<.t; L'.a[p]3[a:vl]ou[c; x.a:l Mal3ouc:;
'AO&vaL A ]w3lxL" [fLC<.p-rupouvn -rot Aw]3lcuv XP h fL ]O'. [n] u[fJ.]o l.
rr[ EpLXE(jle>:A]o:lo:c;, Holleaux; b.o:[p ]l>[a vl]ou[ e; Ml Mo:[l>ouc;], Wilhelm, Blikenberg".
[str. 117]

209. godina
D 22 L i v. XXVII, 32,10-33,1. (Ratujui na Peloponezu sa snagama
antimakedonskog saveza koji su organizovati Rimljani, F ilip n ije

429

mogao biti na miru u pogledu drugih frontova.) Dividenti praedam

captivosque ... nuntius ex Macedonia v enit Eropum quendam corrupto ar cis
praesidiique praefecto, Lychnidum cepisse: "tenere et Dassaretiorum
quosdam vicos et Dardanos etiam concire". (Napustivi aha jski i etolski
rat, poto je ostav~o 2 500 vojnika kao podrku saveznicima, Filip
je krenuo iz Dime i preko Ahaje, Beotije i Eubeje za deset dana
stigao u Demetrijadu.)
!bi, allii maiorem afferentes tumultum nuntii occurrunt: "Dardanos
in Macedoniam effusos Orestidem iam tenere ac descendisse in Argestaeum
campum famamque inter barbaros celebrem esse Philippum occisum."
[str. 118]

D 23 I u s t. XXIX, 4,6. Interea et Dardani Macedoniae fines vas tare

coeperunt, abductisque XX milibus captivorum Philippum a Romano bello
ad tuendum regnum revocaverunt. (U isto vreme rimske snage pod
Levinom i Atalova flota pustoe Grku. Grci trae od Filipa pomo,
Iliri obeane pare. Filip deli obeanja da bi sauvao saveznike.)
[str. 118, 348]

D 24 I u s t. XXIX, 4, l O. Prima t amen illi expeditio adversus Dardanos

fuit, qui absentiam eius aucupantes maiore belli mole Macedoniae inminebant.
[str. 118, 119]

208. godina
D 25 L i v. XXVIII, 8, 14. (Filip se iz Kasandreje vratio u kraljevinu) ut
Dardanis bellum inferret.
[str. 118]

206/5. godina
D 26 Spomenik 98 (1948), br. 53, sa fotografijom (Vuli). - Stubac
ugraen kao levi dovratnik u paraklis Sv. Ane, zapadno od sela
Oleveni kod Bitolja. Kopija koju mi je dr I. Mikuli, kustos Arheolokog
muzeja u Skoplju, ljubazno stavio na raspoloenje omoguuje delimino razumevanje ovog interesantnog spomenika.
V uli eva kopija i transkripcija :
TA ... ;\l\
A\rr<Xp~a't'<X~

AYT i\

Td: xpd[J.IX't'<X(?)

4 T.\XI'I

1\
A I\ TEL: . . . :D .:

part. aor.
&v<Xvo:0crov't'[.:~]
&vo:crTtX't'ouv 't' .

J\NArETEOl\T
ANE2:TA 'Li\T
8 YI. Jn ,\ NO
J\AT,\EL:H2
AT\; .\ .\ IL:\ r, i
TOYU.'\2.:1\ E~22:(1J I \lli
12 fl0l'JIP 0:2.:.:.\I'.:.\:\E.
AAO i\HIA l\TEL:
Mikulieva

430

Tou ~<Xcr~Mwc; ll>~Aln

nou np e; b.<Xpo<Xv!Swv
AIX({l A~O'IX'I't'Ec;

Moja transkripcija:

/ !+ 1TAYT ;\ NfT" Y (

n<X]

p<X't'IX~tX[J.E'IO~

kopija :

/// TA /1(//
// (T~ NA l/ ll!/
0

K<XTA<:crT&i[vo:~

A j

'

l<\:\ l' \

&v[a.-

i \ .\ \

yp&tj; C~.v-rE c; dc; [ crr~),YJV] &v&Os7E f:.v TW~

T P ~ _ \\T t(t !(~a y

l' I Y \\ \ t T ( ( \Tw
l 11~ \ \
T \" i ~"' l TC ll
~\ t T o \'\ ." ! !l \ \ H\ IoY
O li\ \T \ f( T vv'\ 't
' \T\:::: .\ \ If \ a l
T oYIL \( l\ (w( ~ 1.\111
! 2 l! o Yi l l 'e ( _\ \l ' ..'1 \ \ ~
IL\
(.\\1'((

E:7t ~cpcr.'Jscrr&.-rw~ 767t[ w~

~Tove; f~ ' TICI.'I~fLO>J [ . . ]
o[ Ka.TAscrT&>v[cu'l 7tet.-)

<

[U7t0J

prl-:-a~&p.. e:vo ~

7oi.l

~ a. rnM o> r; (j)~J..[rr-

7r01J

~t pO~ ~ a.p Oo:.vE [o:.~?]

rret.[ .. . . . ]'~cra.v7zc;
[str. 118]

D 27 D i o d. XXV III, 2. (Filip, podbadao od ravog prijatelja Heraklida, preduzimao je nepotrebne ratov.o i tako umalo nije izgubio
svoju kraljevinu .) 'EcrTp(hEVGE i)E: E7tl 6.a.p3ctvouc; ou3E:v &3owiJvTctc;, xo:t
'

TOVTOVc;

t:

7tctpctTC/.c,E:~

V~X"Y)GC/.c;

'

"'i

GI.VE~/\E:V

(
'
\
V7tEp
TOVe;
fLVpwvc;.
l

[str. J19, 348]

200. godina
D 28 L i v. XXXI, 28, 1-3. Hac satis jelici expeditione (Sulpicijev pohod u Iliriji) bello commisso reguli ac principes accolae M acedonum
in castra Romana veniunt, Pleuratus Scerdilaidi filius et A mynander
Athamanum rex et ex Dardanis Bato Longari filius. B ellum suo nomine
Longarus cum Demetrio, Philippi patre, gesserat . Pollicentibus auxilia
respondit consul, Dardanorum et Pleurati opera, cum exercitum se in
Macedoniam induceret, se usurum.
[str. 119-120, 169, 337, 338]

D 29 L i v. XXX I, 33, 3. (Filip se sprema za rat; flotu i rat na moru

p reputa H eraklidu a sam priprem a kopnenu vojsku .) !pse terrestris
copias comparabat, magna se duo auxilia Romanis detraxisse credens, ex
una parte A etolos, ex altera Dmdanos faucibus ad Pelagoniam a filio
Persco interclusis.
[str. 120, 147]

D 30 L i v. XXXI, 34, 6. (Posk p rvih arki sa rimskom vojskom, me u

makedonskim vojnicima, koji su bili navikli na bitke s G :cima i
Ilirima, u kojima su m ogli videti samo rane od kopalja i strela, zavlada uas na prizor telesa osakaenih panskim m aevim a. I sam:
kralj se uplaio da nije dorastao Rimljanima.) Itaque revocato filio
praesidioque quod in faucibus Pelagoniae erat, ut iis copiis suas augeret,
Pleurato Dardanisque iter in M acedoniam patefacit.
[str. 121, 147]

D 31 L i v. XXXI, 38, 7-8. (Poto je izv~s no vreme izbegavao sukob

s Rimljanima, F ilip se odlui da sam napadne rimsku vojsku.) Eo
quoque minus est mirum temptasse eum f ortunam, quod f ama erat Pleuratum Dardanosque ingentibus copiis profectos domo iam in Macedoniam
transcendisse; quibus si undique circum-ventus copiis foret sedentem Romanum debellaturum cr edi po tera t .
[str. 121]

D 32 L i v. XXXI, 40, 7-8. Philippum averterant A etoli et Athamanes

et Dardani et tot bella repente alia ex aliis locis exorta . Adversus
Dardanos, iam recipientes ex Macedonia sese, A thenagoran cum expe-

431

ditis peditibus ac maiore parte equitatus misie, iussum instare ab tergo

abeuntibus et carpendo postremum agmen segniores eos ad movendos
domo exercitus efficere.
[str. 121]

D 33 L i v. XXXI, 40, 9-:-10. (Voa Eto1aca Damokrit preao je na

stranu Rimljana kad je saznao za bitku kod Otoloba iprelaz Dardanaca u Makedoniju) ... post famam eques tris ad Ottolobum pugnae
Dardanorumque et Pleurati cum Illyriis transitum in Macedoniam ...
(str . 121]

D 34 L i v. XXXI, 43, l. Per eos dies et Athenagoras regius praefectus

Dardanos recipientes se in finis adeptus postremum agmen turbavit;
dein, postquam Dardani conversis signis direxere aciem, aequa pugna
iusto proelio erat. Ubi rursus procedere Dardani coepissent, equite et levi
armatura regii nullum tale auxilii genus habentes Dardanos oneratosque
immobilibus armis vexabant; et !oca ipsa adiuvabant. Occisi perpauci
sunt, plures vulnerati, captus nemo, quia non excedunt temere ordinibu5
suis, sed confertim et pugnant et cedunt.
[str. 121-12", 348]

Jesen 200/prol. 199. godine

D 35 Z o n. IX, 15, 4. (Filip je bio u velikoj nedoumici jer nije znao
kuda e pre. Galba je s flotom oslobodio Atinu od Makedonaca i
osvojio Halkidu, a Apustije je upao u Makedoniju za vreme dok
Filip nije bio tamo i osvojio gradove.) '0.; o~ o 'Arcoucr,noc; -r?J x.ci:Jpq.

o:u-ro\3 tcrx.upwc; &v:x:c:~-ro xo:t ot L1&poo:v o ~ -r~v rcp6cropov crrp(cr~ Mo:x:c:oov(o:v

'
'
( o~x:oucrL
'
?
'
'
- xo:' um:p
' ' Mo:x:c:oovwv
<:-'
),
c:xo:x:oupyouv
o':'' ou-ro~
urcc:p
TE 'l''
1\/\Up~wv
'I"A"Aup~o( -r: -rvc:c; x:o:t 'A[Luvo:vopoc; 'AOo:fLO:V[o:c; 0e:crcro:f.~x:ou y:vouc; ~o:cr~AEUc;.
C:,v, crVfLfLO:X.o rcp6npov ov-rc:c; o:u-rou, rcpoc; -rouc; 'PwfLo:[ouc; fLET:crr~cro:v ...
~3"1) ycl.p xo:t X.E'fL6l'l ~v.
[str. 122, 164, 166]

197. godina
D 36 I u s t. XXX, 4, 12. (Flaminin hrabri vojsku govorei joj da se
nee sukobiti s Aleksandrom Makedonskim, koji je osvojio ceo Istok,
ve s Filipom, koji je jo nezreo mladi i s mukom brani svoje
granice) et cum his Macedonibus, qui non ita pridem praedae eisdem
Dardanis fuerint.
[str. 122]
197. godina
(posle Kinoskefa1a)
D 37 L i v. XXXIII, 19, 1-5. Philippus cum audisset Dardanos transgressos finis ab contemptu concussi tum regni superiora Macedoniae
evastare, quamquam toto prope orbe terrarum, undique se suosque exigente fortuna, urgebatur, tamen morte tristius ratus Macedoniae etiam
possessione pelli, dilectu raptim per urbes Macedonum habito cum sex
milibus peditum et quingentis equitibus circa Stobos Paeoniae improviso
hostes oppressit. Magna multitudo hominum in proelio, maior cupidine
praedanti palaca per agros caesa est. Quibus fuga in expedito fuit, ne
temptato quidem casu pugnae in finis suis redierunt. Ea una expeditione,
non pro reliquo statu fortunae facta, refectis suorum animis Thessalonicam sese recepit.
[str. 122, 348]
432

190. godina
L i v. XXXVII, 48,4 (Val. Antias) . (U Rimu se pronela vest da
su r imck i konzul i neki drugi Rimlj ani pozvani kod Antioha i
uhapeni i da je rirmki logor nap<cdnut i sve rimske snage razbijene.) Ob haec Aetolos sustulisse animos er abnuisse imperata jacere,
principesque eorum in !vfacedoniam et in Dmdanos et in Thraeciam ad
conducenda mercede auxdia profectos.

~'G

[str. 123, 349]

179. godina
D 39 L i v. XL, 57, 5-9. (Filip, koji je odranije nastojao da pokrene
ratoborno pleme Bastarna da upadne u Italiju i direktno zagrozi
'Rimu, ss du namerava da pozvane Basta rne nastani n ajpre u Dardaniji.) Dardanorum gentem delere propositum erat inque eorum agro sedes
dare Bastarnis . Duplex inde erat commodum futurum, si et Dardani, gens
semper injestissima i'viacedoniae temporibus iniquis regum imminens, tolleretur, et Bastarnae re/ictis in Dardania coniugibus liberisque ad populandum
Italiam posswt mitti. (Nastavak S 7). Inde in omnem eventum consilia
accommodabantur: sive caesi ab Rornanis jorent Bastarnae, Dm-danos
ramen sublatos praedarnque ex reliquiis Bastarnarurn et possessionem liberam Dardaniae solacio fore ; si've prospere rem gessissent, Romanis
aversis in Bastarnarurn bellum recuperaturum se in Graecia, quae armsisset. Haec Philippi cons lia fueranr.
[str. 104, 124-125]

179/8. godine
D 40 L i v. XL, 58, 7-9. (Strahovita oluja razbih1 je vojsku Bastarna
koja je opsed 1la Tra,me oko visoke g') re Dunaksa i naterala je u
bekstvo.) Diss;pari procella cum tamquam ex naufragio plerique sernerrnes
in castra, uwie projecti eratlt, redisscnt, consultari, quid agerent, coeptum .
Inde ona dissensio, aliis redeundurn, aliis penetrandum in Dardaniam
censentibus: triginta ferme milia hmninum Clondico duce, quo projecti
erant, pervenc:runt, cetera multitudo retro, qua venerat, Apolloniam
l\1esembriarnque repetit.
[str. 126]

177/6. godine
D 41 P o L XXV, 6. (F ragmenat XXV knjig;: u kome se govori o dogaaj im l u Italiji. Rimski senat je sasluao delegacij u Roana a
zatim su istupili Dardanci). 'Hx6nwv os 7wv t..aport.v[cuv xd r.;e:pl 'rov
ni:~Oouc; Ti.0v Brt.crTrt.p'IW'I xrt.l 7tspl '\:'ou [J.syWouc; T6)J &1opwv (xd ) T~c; b
To~c; x~1Mvo.c; T6AIJ.'Y)C: ~Y)YOU[J.EV<uv, X'l.L O~'l.cr<X<pouvT0l'l ne:pl T~c; ITspcri:cuc;
XO~V07t p <X y [CI.c; X<XL TWV rCI.f\CI.,&'lV XCI.L <pacrx6VTWV 't OU cOV &y<uV ~iv (JJXAAO'I ~
1"0'Jc; BCI.crT&pvac; xd od 'i:'<X.UT'l. ilsO[J.EVWY cr<p [cr~ ~oI)Odv, 7tCI.p6nwv os Xrt.L
0 sTra:A.&'w x-xl <1'Jv ~m[J.rt.pc u po il'11"(lV To~c; ~~ ap /lw; [o~c; xal 7t1Xpaxa),o,)vT<,JV xal
TOtJTWI bd 7-~-.1 ~o~8E:~'l.V, too1;s r?J cruyxf..~TC:J Ti:E(J.~Cl~ n wxc; 't'ouc; Cl.{rrOTi:TIX<;
scrO[J.EVOU<; 7WV npouCI.'('(EAO[J.EVWV. Kal 7i:C1.pCI.uT[xa. XCI.'\:'C((j'\:''~(jC/.V7Ec; A0f.ov
I1oar6[J-~ ov t;a;rs cr-rs~A'l-'1 X7..L cru'J -rou-rc1l .-~vac; Ti:Jv vi:uw (kraj fragmenta) .
[str. 126]

D 42 L i v. XLI, J 9, 4 - l l . B elli M acedonici subibat iarn cura, miscente

Persea inter Dardanos B astarnasque certamina. Et legati, qui missi ad
res Disendas in Macedom:am erant, ianz reverterant Romam renuntiave28 Djela X XX

433

rantque bellum in Dardania esse. (I stovremeno stigli su u Rim Persejevi poslanici. Persej se pravd] d a nije on pozvao Bastarne).
Dardani cum Bastarnas non modo non excedere jinibus suis, quod speraverant, sed graviores fieri in dies cernerent, subnixos Thracum accolarum et Scordiscorum. auxiliis, audendum aliquid vel temere rati, omnes
undique armati ad oppidum, quod proximum castris Bastarnarum erat,
conveniunt. Hiems erat, et id anni tempus elegerant, ut Thraces Scordiscique in fines suos abirent. Quod ubi ita factum et solas iam esse
Bastarnas audierunt, bifariam dividunt copias, pars ut recto itinere
ad laccessendum ex aperto iret, pars devio saltu circumducta ab tergo
adgrederetur. Ceterum priusquam circumire castra hostium possent, pugnatum est; victique Dardani compelluntur in urbem, quae jere duodecim
milia ab castris Bastarnarum aberat. 'Victores confestz'm secuti circumsidunt urbem, haud dubie postero die aut m r:tu dedituris se hostibus aut
vi expugnaturi. Interim Dardanorum altera manus, quae cz'rcumducta
erat, ignara e/adis suorum, castra Bastarnarum sine praesidio relicta
(nedostaje kraj)
[str. 126-127, 367]

D 43 L i v. XLI, 23, 12. (Voa Ahajaca Kalikrat ali se Senatu da je

Persej pozvao Bastarne). Bastarnas primum ad terrorem omnium in
Dardaniam inmisit ; qui si sedem eam tenuissent, graviores eos accolas
Graecia habuisset, quam Asia Gallos habebat.
[str. 127]

170/169. godina
D 44 P l u t. Aem. Paul. IX, 5. (Prve godine rata s Rimom bile su za
Perseja ispunjene uspesim a : pobedio je Publija Licinija kada je upao
u Makedoniju, a isto t ako odbio i Hostilija.) IIapEpyov Ile Tou 7tof.t[Lou
crTpocTdocv brt 6.ocpOOCVE~<; 8t[LEVO<;, w<; l)~ TOU<; 'P<U[LOC[ou<; 07tEpopwv XIX.t
crx.ot.&~wv, fLUplou<; Twv ~ocp~apwv XOC"CEXO ~E xoc( J..docv ~A&crwro 7t'OAA~v.
(Pozvao je i BJ.starne i nastojao da pridobije za rat i ilirskog kralja
Gencija. Govorilo se d a eli da poalje Bastarne preko donje Galije
n a Italiju.) (v. S 10).
[str. 129, 348]

170/ 169. godina

D 45 L i v. XLIII, 18,3. (Koristei se zimom, kada snegovi ine tesalske
gore neprohodnim, Persej je odlu io da obezbedi za lee za novu
ratnu sezonu. Poto je sa Traanima i Epircima imao dobre odnose
i poto) Dardanos recens domuisset be!lum, (ostajali su samo Iliri na
zapadu, koji su putali Rimljane kroz svoju zemlju i pruali 1m
pomo) .

[str. 129]

D 46 L i v. per. 43. Res a Perse rege in Thracia prospere gestas continet, victis
Dardanis et lllyrico, cuius rex erat Gentius.
[str. 129]

170/69. godina
D 47 P o l. XXVIII, 8. ' 'On IlEpcrEu<; 7tpo<; rEv8~ov Tov ~occr~Moc &7ttcrTE~AE
7tpEcr~EUTrl<; fD,e:upii'r6v "CE 'rOV 'It.f.u p ~6v , i'. vToc cpuyalloc 7tiY.p' wh<{J, xoct TOV
BEpo~oc~ov 'Alloc~ov, llou<; ~v ro Acl<; o~occroccpE~V 't'cl 7tE1tp1X."([LEVOC XIX.Tcl TOV 7t6AE[LOV 7tp6<; TE 'P<U[Loclou<; OCUT<{l XOCL 7tpo<; 6.ocpoocv[ou<;, E:T~ Ile XOCL 7tpo<;
434

'Hm:\ p6HCI.t; XC!.L n poc; 'n"AJp Wut; x.ccra TO 7t'l.pov, X.Cf.L 7tC!. pC!.XC/.P,E:~V Cf.(JT OV
TCp oc; T~v Tou7o'J xcd Mc<xsoovwl qn/,[G~.v xC!.l GUfJ.(J.Il.X[wl , Ot xd no\"fJG~fJ.svo ~
T!jv nopsLet.v UnSp --rO L:xcY.pOo'J Opoc; o~ -r~c; 'Ep{;(.LOU xe<.AOU!J.EVI) c; 'IAAupLOoc;,
-~ v ou noi,/,o~e, xp61o~t; &v(~ -r sp o v &v~aTGI.T O'J tnolYJcrCI.v iv1Cf.x.so6vsc; dt; To
oucrsprouc; 7t0lYjGCI.\ To ~c; LlC!.pOC!.VSUG\ Tac; dc; T "~V 'D,"Aup [OCI. (x.d MC!.XSOOV[C!.v)
da~o/,cl. t;. IT!\~') or '(S m: pt TO'I 'AoCI.~O'I o~ ,Z cOUTul'i TWV T07t0l'i [J.E:Ta no "A),~ t;
x.Cf.xoiwOdcr.c; -~/, Gov dc; I:x6opC!.'I xcd nu66[J.sVo\ -r ov l'svO\ov tv Alcra(~ illC!.7p l~slv OlE:TCSfJ.tJiGI.vco rr poc; Cf.UT6v . (Gencije nije hteo da se prihvati rata
s Rimljanim a bez novaca i vrati poslanike. Ovi zateknu Perseja u
Stuberi kako rasprodaje plen i odmara vojsku. Persej poalje novo
pos lanstvo Genciju sa zadatkom da sazna ta ovaj upravo trai da
b i pristao na saveznitvo i zatim krene u napad na Hiskanu.)
[str . 129-130, 165]

D 48 L i v. XLIII, 19, 13 . (Posle uspenog ratovanja u penestinskoj

zemlji, Persej se vraa u Stuberu.) Stuberram inde victor revertens ad
Gentium legatos Pleuratum Illyrium, exulantem apud se, et Adaeum
Macedonem a Beroea mittit; iis mandat, ut exponerent aestatis eius
hiEmisque acta sua adversus R ornanos Dardanosque; adicerent recentia
in Illyrica hibernae expeditionis opera; hortarentur Gentium in amicitiarn
secum et cum Macedonibus iungendam .
[str. 129]

D 49 L i v. XLIII, 20, l. Hi (Persejevi poslanici) transgresst tugum

Scordi montis, per Illyrici solitudines, quas de industria populando
Macedon es f ecerant, ne transitus faciles Dardanis in Illyricum aut A1acedoniam essent, Scodram tabore ingenti tandem pervenerunt .
[str. 130, 165]

D 50 p o l. XXIX, 13, 5. 'Ev os T~ EV~Tfl XCI.L dxocrT~ 6 Cf.UTOC, rsv6\0V !flY)CJ~

To'l TW'I 'l"A"Auplw'l ~Cf.crlAZ'l. il ~ <Z T~v no"AunocrlC!.v rro"A"Aa nols~v &crz/,y~ x.Cf.Ta
Tov ~lov . .. &7toxTdvCI.vTCI. os xC!.l IT "A~ -r opct. Tov &os"A!f!6v, "(CI.f!.dv (J.t"A"AoVTa
T~V Molouvlou OuyaTtpC!., Cf.UTO'I "(~[J.C/.( T"~V 'itCI.~OCI. x.cd t'0[J.WC, xrr)crOa~ TOtC,
c/.pX OfJ.EVO~ C,.

[str. 131, 169, 337]

D 51 L i v. XLIV, 30, 4. (Ili rski kralj Gencije ubio je svog brata Piatora i njegova dva najbolja prijatelja da bi obezbedio sebi vlast .) Fama
fuit Monuni, Dardanorum principis, filiam Etutam pacta fratri eum
invidisse, tamquarn his nuptiis adiugenti sibi Dardanorum gentem; et
simillimum id vero fecit dueta ea virgo Platore interfecto .
~tr .

131, 169, 337]

167. godina
D 52 L i v. XLV, 29, 12-13. (Posle pobede nad Persejem kod Pidne,
Rimljani su podelili Makedoniju u eti r i oblasti, izmeu kojih je
zabranjen svaki saob r aaj . ) Dardanis repetentibus Paeoniam, quod et
sua fuisset et continens esset finibus suis, omnibus dare libertatem pronuntiavit, qui sub regno Per~ei fuissent . Post non impetratam Paeoniam
salis commercium dedit ; tertiae regioni imperavit, ut Stobos Paeoniae
deveherent, pretiumque statuit . . . Regionibus, quae adfines barbaris essent
permisit, ut praesidia arrnata
- excepta autcm tertia omnes erant
fin ibus extremis haberent.
[str. 123, 132, 352]
28*

435

148. godina
D 53 Z o n. IX, 28, 8. (Pored Andriska, pojavio se te godine jo jedan
samozvanac): Kal 'At-s~av3po~ Ss n<; llf:pcrs0J~ Ml w)-ro~ Mywv dv01.~
uio~ xal x.dpa cruvayaywv xaTz),a~e: -r~v TCEpl -rov Mscr-rov xOI./,oufJ.EVov TCo701.fJ.OV x.wpav 8v o i\Js-re:/-),o~ eTCe:3[w~e:v tmorpuy6v-ra !J.SX.P~ 7~~ l.ap301.v[ac;.

[str. 133]

97. godina
D 54 I u l. Obs. p. 168,18. Cn. Cornelio Lentulo P. Licinio cass .... Celtiberi, M< a> edi, Dardani subacti.
[str. 134]
r~v EV -rocr<fi3e: &py [o:v s~OI.'rEElS[J.EVO~,
'Eve:Touc; xo:l l.01.pSo:vsO'.<:; x<Xl :2:~v-rou~, 7te:plo~x<X M<Xxe:36vwJ ~ElvIJ, cruve:x.w~
&~ M<Xxe:3ov[<Xv E[J.~OI./-/-6ne<., &mwv E:tc6 p6e:~ xe<.l -rov crTp<XTov E:yu[J.ve<.~e: x01.t
E:x.p'YJfLOI.'rL~E'!O O[J.OU.

D 55 A p p. Mithr. 55. Kd :2;u/-),()(c;,

[str. 135]

D 56 Gr a n i L i e i n i a n i XXXV, p. 27. Ac dum de condicionibus disceptatur, Maedos et Dardanos, qui socios vexabant, Hortensius legatus
fugaverat. !pse Sulla exercitum in Maedicam induxerat, priusquam in
Asiam ad colloquium transiret. Quo Dardanos 1 et Denseletas caesis hostibus2
qui Macedoniam vexabant, in deditionem recepit.
1
2

Dardanos quoque M (ommsen).

ceterosque M, Scordiscosque H (grupa banskih studenata filologije).

[str. 136]

D 57 L i v. per. 82, 83 . Incursiones Thracum zn Macedoniam referuntur.

Syllas compluribus proeliis Thracas cecidit.
[str. 136]

D 58 Eutr. V, 7. Interim eo tempore Sulla etiam Dardanos, Scordiscos,

Dalmatas et Maedos partim vz"cit, alias in fidem accepit.
Paiani versio. T01.u-r<X Tov M~Elp~3ch-1Jv ~v&yx01.ae: TCe:pl crTCov3wv TCO~~cr01.cr6e<.~ 1rpoc; -rov
:2:6!-/-0I.v A6youc; eTspouc; ~3"1] x<X-ropElouvT<X TCOAE[J.ouc;. :2:xop3lcrxouc; yap x01.l
l.<XAtJ.rX-r<Xc; xat l.<XpMvouc; -rouc; !Lev x.e:pcrl -rouc; SE: cp6~cp cruv~~E 'PwtJ.OI.Lo~c;
~v601. 3~ XOI.L oi '!OU M~Elp~M-rou TCOI.p01.'(EV6[J.EVO~ TCpscr~e:~c; -ra TCOI.pa TOU fjOI.cr~/-twc; aTC~YYE~A<XV.

[str. 136]
-rou-ro~c; bmt[J.~OI.c; E:xe:~vov (sc. -rov 'Apx.ti-<Xov)
OI.UToc; d~ 'r~V Ma~s~x-~v E:vt~C<.AE, X<XL TCOAA*. s~a7top6~cr01.<:; 7trXA~V &vtcrTpe:~e:v
d~ M<Xxe:3ov[OI.v.

D 59 Plut. Sull. 23. 'ETCl

[str. 136]

D 60 De vir. illustr. e. 75, 7. Consul Asiam sortitus (sc. Cornelius Sylla)

Mithridatem apud Orchomenum et Chaeroniam proelio judit, Archelaum
praefectum eius Athenis vicit, pbrtum Piraeum recepit, Maedos 1 et
Dardanos in itinere superavit.
1

Enetos Schott (1579), Medos Arutzen (1733) .

[str . 136]
tJ.~V a7te:crx.ono -r~c; ie:pocru),[a~, &i..!-' ai'lEl~c;, &[Le<. To~c;
:2:xop3[crxo~ [J.rXA~crT<X xe<.l Ma~3o~ x01.l D.&p3e<.vo~ T~v
E:TCt3pe<.[J.OV Oi.LOU xo:l -r~v 'Et-A&3e<., xe<.l 1to/-M Twv le:pwv x01.l

D 61 A p p. Ill. 5. Ou
Ke:/--ro~~'

'l/-1-up~wv

M01.xe:Sovle<.v

436

oi

Ile . ..

To ils/,qnxov cr0/:fJcr7.v, ;ro/,f.ou<; &;ro ~7./,6v-re:.; 5fLC>lc; x7.l T6'r<: . 'PwfLa.~o L

mcr7pa.Te:0oucrL To'.c; '1/,J..uplotc; bd T?jile: T?j LE:pocru/,[C(-, ~YOUfLEVOU Ae:ux[ou
LY.Ldc<Jvoc; .. . l{ry_[ cp7.crl 'TOU~ (J.EY TCSflLXC;lpouc; ou GUfJ.(J.CY.;(ijcra.L To~c; 1e:pocr0),oLc;, (J),),' sx6v-ra.c; tyxet.T'l.),(TCE:t'l Tc;l I:xmlcuYl &~o'l)0~-rouc;, (J.V~fL'{) TWV ilL'
Au7et.pLE7.c; e; n&vT7.c; 'D,f.upw\>c; uU(J.7tscr6vTwv ~xmlcuvet. 3E: ~xop3[crxouc;
(J.b OL7.q:>0stpet.l, . . . \1et.[ilolc; IlE: x7.l Ll7.pll:xve:ucrL cruv02cr07.l 3wpo3ox~ cr!XVT!X
't"OiJ

L:: poU xpucr[ou

(Cf.

3 6).

[str. 136-137, 164, 354]

84/ 3. godina
D 62 Hier. p . 151, (Helm), Olymp. l74,1. T emplum tertio apud Deljos
a Thracibus incensunz et Romae Capitolium.
[str. 137]
D 63 S a ll. II, fr. 80 M . Eodem anno in Macedonia C. Curio principio

veris cum omni exercitu projectus in Dardaniam, a quibus pocuit, pecunias Appio dictas coegit.
[str. 137, 354]
D 64 L i v. per. 92. Praeterea res ab Curione procos. in Thracia gestas
adversus Dmdanos . . . continet.
per. 95. C. Curio procos. Dardanos tn Thracia domuit.
[str. 140]

D 65 E u tr. VI, 2. Missus ei (sc. Appio Claudio) successor Gaius Scribonius Curio post consulatum. Is Dardanos vicit et usque ad Danuvium
penetravit, triumphumque meruit et intra triennium bello jinem dedit .
P aiani versio. ' l'TCOX'l.TCI.vTO:c; 3E: O'.UTc)i r!X'i:oc; LxpL~C:Moc; Koup[wv Llet. pMvouc; Ts v[xfJcrs x7.l 7tpoc; TO:c; 5xflac; txciJp"')crs Tou 7toT<XfLOU Tou " lcrTpou.
06Tw TS 1t!XVsA0Gl'l z0pl&(l.~SUGSY .

L andolfi versio VI, 92. Missus est ei successor Gaius Scribonius Curio
post consulatum adtemptatarum superiore bello gentium vim declinans zn
Dardaniam arma convertit eamque superavit.
[str. 138]

D 66 Ruf. Fes t. VII, 5. Dardanos et Moesiacos Curio proconsul subegit

et primus Romanorum ducum ad Danuvium usque pervenit.
[str. 140]
D 67 Or o s. V, 23, 20. Huius (sc. App. Claudii) successor Scribonius

adtemptatamm superiore bello gentium vim declinans, in Dardaniam arma

convertit eamque superavit.
[str. 138]
D 68 I o r d . Rom. 2 16. Dard::mos Mysosque Gurion primum proconsul
edomuit primusque Romanorum Danubiwn amnem usque projectus cuncta
eius loca 'i.Jastavit.
[str. 140]

D 69 F r o n t i n. IV, 1,43. C. Curio consul bello Dardanico circa Dy rrachiurn, cum ex quinque legionibus una seditione jacta militiam detractasser secuturamque se temeritatem ducis in expeditionem asperam et
insidiosam negasset, quattuor legiones eduxit armatas itd. (Konzul je
razoruao i rasformirao pobunjenu legiju
vojnike rasporedio u
ostale etiri legije.)
[str. 138, 348]
437

D 70 A m m. M ar e. XXIX, S, 22. (Car Valenti jan surovo kanjava

vojnike za izdajstvo: one koji su sluili pod Konstancijem pred1
vojnicima da ih ubiju po starom obiaju.) Saggiuriorum vero primoribus manus incidit, residuos supplicio capita li multavit, ad aemulationem
Curionis accerimi illius ducis, qui Dardanorum jerociam in modum Lernaeae serpentis aliquotiens renascentem hoc genere poenarum extinxit.
Sed obtrectatores malivoli vetus factum laudantes, hoc ut dirum vitup erant et asperrimum, Dardanos hostes memorantes internecivos, et iuste,
quae sustinuere, perpessos, hos vero subsignanos milites debuisse lenius
corrigi, ad unum prolapsos errores.
[str. 139, 392]

D 71 Fl or. I, 39 . Curio Dacia ten us veni t, sed tenebras saltuum expavit.

Appius in Sarmatas usque pervenit, Lucullus ad terminum gentium
T anain lacumque Maeotim. Nec aliter cruentissimi hostium quam suis
moribus domiti. Quippe in captivos igni ferroque saevitum est; sed nihil
barbaris atrocius visum est quam quod abscisis manibus relicti vivere
superstites poenae suae iubebantur.
[str. 139]

D 72 L i v. per. 103. C. Antonius procos. zn Thracia parum prospere rem

gessi t.
[str. 140]

D 73 I u l. O b s. p. 175, 22 . (D. !unio L. Murena coss.) C. Antonius

procos. cum in agro Pistoriensi Catilinam devicisset, laureatos fasces in
provinciam tulit. fbi a Dardanis oppressus amisso exercitu profugit.
Apparuit eum hostibus portendisse victoriam, cum ad eos !aurum victricem tulerit, quam in Capitolio debuerat deponere.
[str. 141]
rto'A'A~ fLE'I xct.l 3ma
xcd 1'0 urt~xoov 1'0 v 1'?j MtX.xe:3ov[~, &p~tX.<; dJ1'~<;, xtX.t 1'0 ltvcmov3ov
dpy&cra1'o, rto/,'A<X 3e xiXt &.v1'ErtiX8e:. T& 1'<: ydtp 1'wv flapa&vwv xiXt 1'0t 1'wv
rtA't)O'WXwpwv crcp[cr~ rtop8~cra~ oux h6A(LY)O'E:V m6v1'1X<; au"t'oU<; UrtO(LE:~VIX~,
&.'A'A' w<; XIX t rt' &'A'Ao 1'~ (LE:1'0t 1'WV L7t7tEWV Urtozwp~crtX.<; ltcpuye:v, XIX t o{hw
1'0U<; 7tE:~OU<; xe:~vo~ rte:p~crx6ne:.; ltx 1'E 1'~<;; xwp1X<; ~~IX[w.; E~~AIXO'C(V XIXt
"t'~ V AdiXv rtpocr1Xcpd'Aov1'o.
[str. 141]

D 74 Cass. D i o. XXXVIII, l O, 1-2. 0o1'o<; ydtp

D 75 Ci e. pro Sest. 43, 93. (O L. Kalpurniju Pizonu, namesniku

Makedonije 57-55. godine): Thracibus ac Dardanis primum pacem maxima pecunia vendidisse, d?inde, ut illi pecuniam conjicere possent, vexandam iis Macedoniam et spoliandam tradidisse.
[str. 141, 165, 354]

D 76 C a e s. de bell. ci v. III, 4, 6. (Nabrajaj u se legije i ostale vojne

snage koje je Pompej digao za rat s Cezarom.) Huc Dard;mos,
Bessos partim mercennarios, partim imperio aut gratia comparatos, item
Macedones, Thessalos ac reliquarum gentium et civitatum adiecerat atque
eum, quem supra demonstravimus, numerum expleverat.
[str. 142, 165, 349]

D 77 A p p. Emph. V, 75, 320. (M. Antonije, triumvir, da bi zaposlio

vojsku koja je imala da prezimi s njim), 1'ou.; fLEv IXU1'wv E:rtt II1Xp81)43~

vo')(;

~TCEfLTCsv, ' D,f.up~xov ~8vo c;

IL ~vouc;

'Em/l&(LV(p n&po~xov, n po8ufLOTaTouc; ysvoBpolmp, TOU<; o' t n l 6.C!.p00:VS\/.<;, ETspov 'If.Aup ~ (0V ysvoc;, o:td Me~.xe;

Oo ~J[ CJ.') Erc~ -r pExov '! ac;.

[str. 142, 166]

D 78 Cass . D i o. LI, 23, 2 sq. (Marko Kras, poslat u Makedoniju,

ratOVJO je s Daan i ma i Bastarnimt; v. M 32.) BacrTap'!(f.( o~ . ..
T6-rs TOv ' ' I cr-rpo'J

fLETtZ TOUTO xat

x0}pq. 'T?)

ouosv

o~CL~&'J1"Zc; -r~v

T p~~e~./,/, ouc;
o~xoiJV'!C/.c;

Sx.s[vcl)V

cr cp ~G~ npii.-((LCI.

'!' :

l\1ucr(GC'J '!'~V x.u.--:-' &.'J 't" ~ntpa~

ucp{;)v xat

O(L6pouc; li.UT?j ovrll.c; Tove; Ts llll.pil&vouc; tv T?j

xs~p6}GG('J't" O .

npoc; Tove; 'Pw:;.CI.[ouc;

'"T'Eu)c; tJ-SV oiSv

~v

--raU-r' no(ouv,

...
[str. 142-143, 160]

D 79 Cass . D i o. LI, 27, 2. (V . M 39 . Ranije su Mezi i G eti zauzinBli ceo prostor izmeu Hema i Istra; vremenom se ime Mezije
poelo upotrebljavati zn eve zemlje sevemo od Dalmacije, Makedonije i Trakije, koje S:::vc1, ulivajui se u Dunav, odvaja od Panonije.)
Ke~.l ~cr't'~v sv CI.UTo~c; &na 't'e: ~8vf) noMO: xal ot Tp~~e~.Mo[ noTE: npocrCI.yopsu8tvTsc;, or TE lle~.pll&vw~ xai VU') OUTVJ Xli.AOUfLE:VO~ .
[str. 143]
Jl)

80 S tr. VIII, 8, 5 (e. 3 89 = Art em id oros) . (Po lib ije je pisao dt odstojanje od Malejskog rta do Dunava iznosi oko deset hilj ada stadija.
Artemidor ga s prz,vom u tome ispravlja - e:u&uvs~ TouTo 6 'Ap-::e:fL[O(upoc; oux aT6TC&)c; - jer on ne meri u pravoj liniji, ve puteve
kojim se kretao ovaj ili onaj vojskovoa. Sva odstojan ja zajedno
iznooe est i p::> hiljad\ stadtja.) 'Ensu[Osv 1 b' "l<JTpov s~' EtiloiL)tvf)c;
xe~.l L:T6~(W xd llapoC!.v[<,)'J Tp~Gx~[A[ouc; XC!.l o~ll.xoG[o]uc;.
l

alto

Ele:crcrot

[w;

[str. 353]

D 81 S tr. VII, 5, 7 (e. 316) . (Opisujui ilirsko primorje, Strabon kae

da posle ple:ejske i ardijejske ob2.le dolazi Rizonski zaliv, grad Rizon
i druga manja naselja) . . . .xut t.pD,(uv noTCI.fJ.oc; &.v&n/,ouv ~zwv npoc;
~Vl fl-~XP~ T ~c; llotpOCI.v~x-~c; , ~ GUVclTCTS~ Toi:c; )\IJaxsoov~xoi:c; ~OvsG~ XCI.L Toi:c;
IIo:wv~xoi:c; npoc; fLEG'Y)(L~p[CI.'J, xaO&nsp xd ot Au T !Xp~iliTa~ xat llacro:p-~Tw~,
&J.J.o~ xe~.T '&J.Ar:t. p.tpYJ cruvsx_dc; &./,J.-~Ao~c; O'JTsc; xe~.t Toi:c; AuTe~.p~aTll.~c;. Twv
M llC!.pOCI.'J~CI.TW'J dcr~ XCI.( ot r'C!.M~pw~, n&p'olc; . . . n6A~c; &.pzo:lo:, xe~.t ot
GouvaTa~, [ot] MC!.loo~c; ~Elvs~ Gp~X[C]l npoc; EVJ GUVGb'i10UcrlV. "Ayp~o~ o'ovTe:c;
ot llap/l&vwc Te;),z&)C,, wcr8' uno TIXtc; xonp[e~.~c; bpU~CI.VTE<; <JTC~ACI.~\1. tno:u0o:
s~dTac; TCO~e:i:crOll.~, (LOUG~x'ijc; o'O(LVlc; STC S(LEA'~0'Y)GotV &.d zp0)(LSVO~ XCI.l o:uAoi:c;
xut Toi:c; ena-roi:c; bpya'Jo~c; . Oi'iTo~ (LSV oi'lv S'J ?i (LEcroye~.[~ (LV'Y)GBf)cr61Le:Ele~.
o'wJTWV XaL 6cr1:c:pov .
[str. 103, 145, 148, 160, 163,339,366,373,391, 396]
D 82 Str. VII, 5, 6 (e. 315) . Ardijejci, potisnuti odRimljana u unut ranjost , slzoro su sasvim istrebljeni . To se dogodilo i s drugim
velikim plem enim 1 u ovim krajevima. Cf. S l, A 23, T 40) .
. . . ' Ii\/,Jpi.(0'J oi: A hll.p~am~ xd ,Apowi:o~ XIX l llct.pMv~oc, 0p~xwv oi: Tp~
~C/.nol, u-;c'&./,A~A0lV [LISv t~ &.pz'{;c;, UO'TEPO'J o'unt; MaxEOQ'J0)V XCI.l 'P&)(LCI.l&w
sxnoAS (J.OU[J.SVo~.

r
162]
,str.

D 83 S tr. VII, 5, l (e. 3 13). (D aje se ematski pregled poloaja ilirskih, peonskih i trakih zemalja juno od Dunava. Peonija je u sre-

439

dini, s jedne njene strane su Rodopi i Trakija) . 'E1tt IlE 6chEprt. 7tpo~
&px-rov TtX 'lAAUpLXtX ~ TE TWV AOT1Xpl1XTWV x&:!pa XIXL ~ l1rt.pllrt.VlX~. Cf. A 6.
[str. 145, 162, 396]

D 84 Str. VII, 5,12 (e. 318) . . . .

'Poll67t() xrt.l
l1rt.pllrt.v[oL~.

To"t~

cruvli1t't'OVTE~
-ro"t~

ITrt.locrL XIY.L -rwv 'IIIIIupL0}v

Cf. A 8.

(sc. o[ Blf:crcroL) T'/j TE

TE A6-r1Y.pL!i-riY.~~ XIXL -ro"t~
[str. 145 , 162]

utvruje se poloaj Peonije prema Makedoniji i Trakiji.) ilpo~ v6Tov 1>1: -ro"t~ AOTIY.pLiiTIXL~ xrt.t
l1rt.plliY.vloLc; xcd 'ApllliXtOL~ 61-wpd (~ IIawvlrt.) Cf. A 9.
[str. 145, 162]

D 85 S tr. VII, fr. 4 (e. 329) (U fragmentu

D 86 P l i n. III, 149. Pannoniae iungitur provincia quae Moesia appellatur . . . Incipit a conjluente supra dicta. In eo Dardani, Celegeri,
Triballi, Timachi, Moesi, Thraces, Pontoque contermini Scythae. Flumina
clara e Dardanis Margus, Pingus, Timachus, ex Rhodope Oescus . ..
[str. 145]

D 87 P l i n . IV, 3. Epiros ipsa ad Magnesiam Macedoniamque tendens

a tergo suo Dassaretas supra dictosJ liberam gentem, max feram Dardanos
habet. Dardanis laevo Tribal/i praetenduntur latere et Moesicae gentes, a
fronte iunguntur Maedi ac Denseletae, quibus Threces ad Pontum usque
pertinentes.
[str. 145]

D 88 P l i n. IV, 33. Macedonia postea CL populorum . ... Emathia antea

dicta. Haec ad Epiroticas gentes in solis occasum recedens post terga
Magnesiae atque Thessaliae injestatur a Dardanis. Partem eius septentrionalem Paeonia ac Pelagonia protegunt a Triballis.
[str. 145]

D 89 S o l i n. 9, 2 (p . 63, 5-7). Igitur Macedoniam praecingit Thracius

limes: meridiana Thessalia Epirotae tenent: a vesperali plaga Dardani
sunt et Illyrii: qua septentrione tunditur Paeonia ac Pelcgonia protegitur
a Triballis.
[str. 145]
D 90 P l i n. IV, 34.
Vallaei, . . . Petla
Antigonea, Europus
fluvius Axius. Ad
accolunt.

Intus (tj. u unutranjosti Makedonije) Aloritae,

colonia, oppidum Stobi civium Romanorum, mox
ad Axium amnem,. . . Scydra, . . . Gordyniae .. .
hune finem Dardani, Treres, Pieres Macedoniam
[str. 145]

D 91 P t o l. II, 16, l. (Opisuje granice provincije Dalmacije): 'A1to IlE

&vrt.ToAwv Mucr[~ T'/j &vw XIXTtX yp<XfLfL~V T~v J.1to T~~ dprwsv'Y)c; EX't'po7t~~
TOU ~!Xo{wu 7tOTIXfLOU fLEXPL TOU XtXTtX TO ~x&pllov opoc; 7tEp1XTOc;, oi'i 6ecrLc;
fL~' ( 4 7) fLIX' yo" ( 41 o 40')
[str. 148]
D 92 P t o l. III, 9, l. 'H &vw MucrtiX 7tEpwp[~e;TaL J.1to fLEV Mcrsw~ i1rt.AfLtX't't~ xrt.-r<X T~v dp-!]fLtV'Y)V yp<XfLfL~V J.1to T~~ ExTpo7t~~ Tou ~rt.o6ou 7tOTtXfLOU
fLEXP LTOU ~x&pllou opouc; l.7to IlE fLE<J'Y)fL~p[ac; fLEpEL Mrt.xEI>ov[a~ T'/j EVTEU6sv
E7tL TOU 'Op~~AOU opouc; YPIY.fLfL'ii ~wc; 7tEp1XTO~, oi'i ~ 6ecrL~
fL6'( 49)
fLW y" C42 20')
'A1to IlE &viY.'t'ollwv fLsp<:L 0p~x'YJ~ T(;\ &1to Tou dp'Y)fLsvou 7ttpaTo~ ~w~
KL&~pou 7tOTtXfLOU ...
440

t o l. III, 9, 2. K!ZTSX.OU(H Ss ''l~ E7cC!.px.l<X~ Ta fLEV repo~ -r'rj tl<XA(J.OlTl0- TpLxopvf,vmoL, ora Ss repoc; -rifi KLU.~pc~ reo-rafLifi Mucrol, ,...,x St fLE't"<X~u
I1 LX'~'IGWL, 'Ta Ss repo~ -rn Mct.xsSov[0- tlU.pSavo L.

D !:l:S p

[str. 148, 149]

OusvSsvl~
00s/.),<Xv[~

xal

-r~c;

AapS:xv[<Xc; S'

f1.~ '

[D)' ( 48)
[L8' ( 49)

fLW

!J.~'y"
1-'-~'L"
w~'L"
iJ.~'L"

20') fLWL" ( 42 30')

30') tJ.W
( 42)
30') tJ.~'yo" ( 42 40' )
30') tJ.WL" ( 42 30')

L"('
L"o"

( 42 50')
( 42 45')

re6),sL ~

Na ccrcr6 ~
'App L~ci.vn ov
OUI\7t~a'J6v
~Y.OUreOL

( 4 7
(4
( 48
( 48

[str. 154]

D 95 P t o l. II, 16, 4. 'Pd SE: 6 tlp[/.wv reo't"OlfLOc; &re6 -rs -rou

~x&pSou

opouc; XOlL &,,(J 'TOU hspou opou~ TOU Y.E:LfLSVOU re<XpX [J.ECH)V -r-~v &vw Mucrl<Xv,
ou 8fcrL~
f!-<:'yo" ( 4Y 40') fi-Wyo"( 42 40 ')
&rp' ou x<Xl hsp o ~ reoTrt.fLoc; tlpsi:vo~ ovowx tvex.8d~ EfL~ci.AAe:L d~ -rov ~U.ouov
reoTIXfLOV &reo oucr[J.WV T<Xupouvou re6/.swc; .
[str. 148]

D 96 T z e t z. ad Lyeophr. Alex., 1128. 'EyC:j SE:

-rou~ tl~XpS~Xvlouc; ~8vo ~

e:upov otxouv-ra:c; 0retp 7E: 'It.AupLwv Y.IXL Mcms06vw1 . Cf Zon. IX, 15, 4,

D 35.
[str. 166]

D 97 A p p. Ill. 2. 'lt.AupL<;J os reui:o<Xc; 'Ey x.tt.w; x:xt A0-r<XpLt<X xd tlU.pSrt.lov Y.IXL Mu!:So1 Y.IXL T<Xu:Aan!X x<Xl llsppn~ ov ye:1tcr81Xt, . . . 15&sv dd
T:xuP.ci.nw[ -rs xd llzp pll.L~ol x:xl 'Eyx.O,e:e:c; xocl A0-rocpLdc; xcd tlU.pS<X'IO t . . .

Cf S 47, A 24, T 66.

[str. 163]

D 98 A g a t ar e h . fr. 17 J ( = Athen. VI, p. 272 d) . 'Ay~X8ocpx.loIJc;

o'6 Kvlowc; EV 7?j oy06n X<XL 't'pw;xocr-r'(i 't'W'I E0pwm!XXWV tl!XpO!Xve:i:c; tp'I]GL
OOUAOU~ XE:X'T'ijvtht 70'1 fl-SV X.LA[ouc;,l 't"OV /)/; Y.OlL re/.douc; 'T OU7WV o '~XIXG70 V
E:v [J.EV dp-IJvn ysw pyei:v, Eo/ reOASfL~ oE: Aox.l~scr8ocL ~YE:f!-6 1/!Z VEfLOVTOCc; 'TOV
rilwv 0Scrre6-rIJV.
1

P rema M eineke-u, lakuna iza XL:Alouc;.

[str . 349, 369]

D 99 F l. V e g e t. epit. r. mil. II, 2. Denique M acedones Graeci

Dard emi phctlangas habuerunt, ut in una phalange armatorwn V II I
milia censerentur. Galli atque Celtiberi pluresque barbarae nationes catervis utebantur in proelio, in quibus erant sena milia armatorum.
[str. 349]

D 100 V ar r o, rer. rust. II, J, 5. B oves perJeri etiam nunc sunt multi in
D:zrd cmica et M-:tedica et Thracia, asini Jeri in Phrygia et Lycaonia,
equi Jeri in Hisp .mia citeriore regionibus aliquot.
[str. 368]

D 101 H er a e l. L e m b . hist. XXI, fr. 3 ( = Athen. VIII, 6, e. 333 a).

'Hpocxt.doIJc; youv 6 AE[J.~oc; E:v

"n

xa' -:wv lcrTopLwv 'respl T~v llocwv[ocv xoct

441

6.rxp3rxv[av ~ct.-rp&x.ouc;, rpYJcrlv, 0crzv 6 Oe:oc; xal -rocrouTo au-rwv zye:ve:-ro T~

0Jc; dc; o(x[ac; xct.l dc; 63o,) c; 7tA~pw; dvct.L Tac; fLSv o0v 7tpwTct.c;
rn.d pa:c; XTdvov-re:c; 't'OUTouc; Xct.L cruyx),donsc; Tac; otx(rxc; 3~sxrxp-r<i:pouv . wc;
3' ou3Z'I ~'IUO'I, &n7.. ,,z TE crXSU'IJ E7tA'IJPOU't'O X<XL fLETtX 't'WV E3E:ufL&'t'wv
e:vp[crx.ono CJIJV:::tfi6(J.ZVO ~ XtXL CJU'I07tT0JfLEVO ~ o[ ~&Tpax.o~ XtXL 7tpOc; 't'OUTo~c;
o6-re: To~c; \i3acr~v ~v x.p'ljcra~ o6Ts -rouc; 1t6ilac; Ed T~v y'lj'l e:~V(J.~ crucrcre:crwpsufLE:vwv a{nwv, EVOX.AO'J(J.e:vo~ ilz xrxl \mo T'ljc; -rwv Te:Tt:AE:UTYJX6Twv
63!;.'ljc; E:<purov -r~v x.wpa:v'.
[str. 87, 361]
7tA'lj o ;

D 102 N i e. Damas e. m')f. mi rab. eoll., fr. 107 J. Ll ct.p3a:ve:~c;, 'lAAU' '
"'t' IXV ye:vvwvTrx ~, X<XL E:7tt
p~x ov E:Ovoc;, -rplc; Ev T(j) ~[cp AOU O'iT<X~ fL6vov, O
'(tXfLO~c;, XCI.L 't'E:AEUTWVTEc;.
[str. 393]
D 103 P ar a d ox. Va t. 48, p. 112. Llrxp3avdc; 'lAA'J P ~XO'I E: Ovo::; -rp lc; EV
-rij) ~[cp AOUOVT<X~ fL6vov, 6-rav ye:vv(;Jv-rrx~ xal 6-rav ya:fLwcr~, xrxl 6Tet.V -re:AEUTwcr~v. ' 'OTIX'I 31: EmxYJpuxe:uwna~ -ro~c; 7tOAS(J.[o~c;, &pva Y.OfL[~oum xal
xM3ov 3E:v3pou xrxl Mv fLSV ilsx.ov-ra~ o[ 7tOAEfLW~ -rac; cr7tovMc; xrxTct.Ad7toucrt'l & EX6fL~crav , d 31: fL~, 7t&Aw au-ra &7torpspouow.
[str. 392, 393]
Vclr. his t. IV, l . ''OT~ 6.ap3rxvdc; Touc; t.1to T'ljc; 'J),),'Jpl3oc;
&xouw -rplc; fL6vov AOUe:cra~ 7t<Xpa 7t&VT<X TOV E<Xu't'0J'I ~[ov, E~ w3lvwv X<XL
'(<XfLOUVTa:c; xd t.7toElav6nac;.
[str. 393]

D 104 A e l i a n.

D 105 M a n t i s s a prov. III, 27. T pL:; -rov ~(ou AE:AouTa:~ wcr7tsp ot 6.ap3ave:~c; E7tl -rwv rpe:towf,wv . Ot yap 6.ap3avdc; 'f),),up ~xov E:Ovoc; 6vn:c; Tplc;
b Tij) ~[cp EAouovTo, 6Tav Eye:vvwv-ro xal EV y&fLo~c; xal -re:),e:u.-wne:c;.
[str. 393]
D 106 P e d. D i o s e.

III, 3. ye:vT ~tX'I~ . .. 6.&p 3avo~ &f,o~-r~c; (biljka eneijan).

III, 4. &p~crToAox.la: fL<Xxp<X, x),YJfL<X't'~n::; . . . 6.&p3avo~
crw1t~T~ c; (biljka apsint, pelin) .
IV, 21. xaxaf,[a (neka planinska biljb) .
[str. 167]

D 107 P s . A p u l. d e medieaminibus herb arum, 8: Dardcmi c::caliam

(za biljku /,sovTo7t63wv, koja s e kod Dioskurida n avodi pod III, l Ol) .
[str. 167]

140-100. godina pre n. e.

D 108 S G D I, Nr. 2194 (Delfi) : crWfLI)( yuvaxdov &t 6vofL<X ilapMva -ro
yE:voc; Llct.pM'JI)(V.
[str. 170]

S 1 S t r. VII, 5, 6 (e. 315--316). (Ardijejei s u u n iteni od strane Rimljana i od ovog n ekad a m'Jnog plemena ostalo je vrlo malo. To se
desilo i s drugim n arodima u ovim krajevima .) O t yap 7tAdcrTov
3uv&fLe:v o ~ 7tp6Te:pov -re:Ascuc; hl)(7tE:~vwY)cri)(V xal E~<i:),mov, I'ct.AO:Twv fLSV Bo~o~
XI)(L I:xop3 lcrTct. ~ , 'lAA'J(nwv 31: AuTa:p ~ 'l.Tct. ~ xal 'Ap3~a~o t xat ilrxp Mvw~,
0p~x.wv 31: Tp ~~CI.AAol, 61t' &f,/,~/>,wv fJ.E:v &~ &px.Yjc;, 6cr-re:pov 31: l'mo MCI.x.e:Mvwv XCI.l 'PW(J.dwv bmo/,e:fLOUfLEVOt.
[str. 209, 265, 270]

442

Posle 279. godine

XXXII, 3, 6-8. (Govorei o ratnim pripremama Filipa V
i o varvarskim plemenim1 koje je angclovao za rat protiv Rimljana,
Justin pominje i Skordiske, v. S 8, i u vezi s tim dodaj e sledee
obavetenje o njih0vom poreklu) : Namque Galli bdlo adversus Delphos
infeliciter gesto, in quo m Jiorem vim numinis quam hostium senserant,
amisso Brenno duce p:1rs in Asiam, pars in Thraciam extorres fugerant.
Inde per eadem vestigia, qua venerant, antiquam patriam repetivere.
Ex his manus quaedam in confluente Danuvii et Savi consedit Scordiscosque se appe!lari voluit.

S 2 I u s t.

[str. 209, 212-213, 265, 276]

Posle 279 . godine

S 3 Poseidon. fr. 48 J (=A then. VI, 25, p. 234 a-c). T &iv ot rat.e<Twv ot
~xopo[cmx~ 1 xe<f.O\)[Le:vo~ x.pucrov [Ltv oux dcr&y oucr~v d<; T~v aiJTwv x.wpav,
AYJ~6[Le:vo~ ot T~v &.t.f.oTp[av xe<t &.o~xouvTe:<; < Tov &pyupov > 2 ou rce<paf.drcoucr~. To o' &:8vo<; \t.UTWV EO''\"~ [Ltv }.d~C<'IOV '\"WV [LE:Ta Bptwou mpa'\"E:UO'\t.[LEVUJV ETCL '\"0 6e:f.rp~xov [LC<'I'\"E:~OV rC<AC<'\"W'I, Be<8tXV\t.'\"TO<; 3 OE TL<; ~'(E:[LW'I

\/.UTOG<; OL(:)xLcre:v t rc t TOG<; ree: pt TO'I "lcrTpov T6rcou<; ... 4 &.rp' ~e; xa t 't'~V
ooov OL' ~e; tv6crT'f)cre<v Be<&e<ve<TT[av xe<f.oucrL xe<t TOG<; &.rcoy6vouc; ToGc; txdvou
Ba8av<fTTouc; 5 &:n xa t vuv rcpocrayope:uoucrLv. 'ArpwcrLwxacr~ ot o0ToL Tov
x.pucrov X\t.L oux dcrrptpoucr~'l d<; Ta<; TC\t.Tp[Oa<;, o~' 8v TCOAAa XC<L oe:~vO:
Erca8ov &.pyup<p Ot X.PWV'\"C<L XC<L '\"OU'\"OU x.<fpLv rcot.AO: X\t.L oe:~vO: TCOLOUO'LV.
Ka[TOL ye: tx.p~v oux.t TO ytvoc; TOU O'UA'f)8E'ITO<;, &.t.M '\"~'1 le:pocruf.~cracre<v
&.crt~e:LC<V v;op[cre<L. Et Ot [L'f)Ot TOV &pyupov dcrtrpe:pov dc; T~V x.0lpe<v, ~
m:pt TOV X.e<hov &v xe<t cr[ol)pov trc/,'f)[L[LEI,ouv xe<t d 6 [L'f)Ot '!'auT' ~v 7
7tC!.p' cdrro~~' 7tEpt 'TWV ~p(U'"t'Wv xcd rro'TW'J xcd 'TWv !JJ.,.). wv &vayxcdw'J OnAo-

[L\t.VOU'I'\"e:c; &v
l
2

I:xop8lcrTCI.~

OLE:T~f.ouv.

Kaibel, xop8LcrTet.l A (

cod. Marcianus),

< Tov O:pyupov > Wilamowitz. 3 Ba6&vaTToc; 81: Kai bel,

e (=

~a8'1)ya~a
A~ C~ d

cod. Parisinus).
(om. C) &6av&Twc;
Kaibel. 7 TWJT'I)V A

81: AC. 4 lacunam ind. Kaibel. 5 ~a6av&Touc; AC. 6 xal d

~v e : carr. Schweighiiuser.
[str. 94, 212-213, 265, 275, 339, 343, 354]

TOUT'

Posle 279. godine

XXV, l. QuippJ Galli quz a Brenno duce, cum in
Graeciam projisceretur, ad terminos gentis tuendos relicti juerant, ne
soli desides viderentur, peditum XV milia, equitum tria milia armaverant
fuga tis que Getcrum Triballorumque copiis Macedonia e inmiwmtes leg atos
ad regem miserunt, qui pacem ei vena/em offerent, simu! et regis castra
specularentur. (Makedonci, mislei da e zbuniti Gale, pokau im
ogromne riznice zlata i srebra, ali to samo povea pohlepu varvara
za plenom. Ni slonovi, koje je kralj naredio da im se pokau, ni lae
natovarene namirnicam a ne zastraie poslanike, jer se oni uverie
da su logori puni zlata i srebra, ali nisu dobro utvreni, i da je
kralj, uzdajui se u svoje bogatstvo zapostavio vojno obezbeenje
svoje zemlje. Primer Belgija, koji je nedavno porazio makedonsku
vojsku, u kom je pokolju pao i sam kralj (Ptolemej Keraun) podsticao ih je na akciju. Nou se priblie logoru i nau ga pustim.
Naslute lukavstvo i posle dugog oklevanja vie se prikradu nego to
prodru u logor. Kad su poeli da pljakaju lae, Makedonci ih napadnu i poraz njihov bio je takav da je Antigonu obezbedio mir ne

S 4 I u s t i n.

443

samo od Gala ve i od drugih suseda. Ipak u to vreme mlado pokoljenje Gala bilo je tako brojno da je kao roj ispunilo celu Aziju.)
[str. 214, 215]

S 5 Str. VII, 5, 11-12 (e. 318). (Autarijati su pokorili Tribale i zavladali i drugim trakim i ilirskim plemenima). Ko:7e:/,u6~cral 3'uno
l::x:op3lcr:x:wv np67e:pov, 0cr7e:po'l 3'uno 'PwfLo:twv, ot :x:at 7oO~ l::x:op3[cr:x:ou~
O:U70U~ :X:0:7E:7tOAefL'Y)O"C/.V 7tOAOV xp6vov tcrxucrane:~.
"Q~:x:f)crav 3'oi37o~ rr;o:pa 70'1 "IcrTpov 3~(/pYjfLEVo~ 3lx.a, o[ fLEV fLE:yaf.o ~
Lxopo[cr:x:o~ :x:o:),oup.e:vo~ o[ 3E: (J.~:x:po[ o[ p.l:v fLE'"C"\/.~0 3udv 7tO'"C"C/.iJ.WV EfL~C/.A
/,6nw'l d~ Tov "lcr7pov, -rou 'l"e: No&pou Tou napa r~v Le:ye:crT~:x:~v peono~
:x:o:t TOU Mcl:pyou (T ~'IS~ 31: Bcl:pyo'l rpacrtv ), o[ oi: fLL:X:po~ 70U'"C"OU rr;epo:v, cruvcX7t'"C"OVTE:~ Tp~~o:f.f.o~~ :x:at Mucro"Lt;. Et x.ov 31: :x:at -rw v v~crwv ~'la~ o[ L:x:op3[crx.o, E:nt 7ocrouTov 3'fJu~~e.,wav wcrTs :x:o:t fLEXP~ 7wv 'lAAup~:x:w'l :x:o:t 7wv
Ilatov~x.wv :x:at 0pqc:x:[wv npo~f.o'l 6pwv x.o:rtcrx.ov oi'iv :x:at 7a~ v~crou~ Ta~
E'l 7(}l "IcrTpcy Ta~ nf.dou~, ~crw1 31: :x:o:l n6f.e:~~ o:u't'o'L~ 'E6p-ro: xo:t Ko:nf3ouvo'l. Me:Ta 31: 't'~v TW'I l::x:opolcr:x:wv x.wpo:'l rco:p~ fLSV TOv "IcrTpov ~ 7wv
Tpt~o:f.f.wv :x:o:t Mucrwv ~(mv ... (Nabrajaju se dalje plemena oko ua
Istra i planine Hema, meu kojima se naroito istiu Besi. Oni
granie sa Peoncima i ilirskim p!emenima Autarijata i Dardanaca.)
Me:TO:~Q oi: 70UTW'I TE :x:at 7W'I 'Ap3~0:l(u'l o[ t.o:crC(p~noL dcrt :x:o:t 'Ayp~iXve:~
:x:o:t rJXAo: &O"'Y)fLO: ~6V'Y), & E:n-6p6ouv ol L:x:opo[cr:x:o~ fLEXPL ~p~fLWO"O:V 7~'1 xwpav
xo:l 3pu(J.WV &.~6:-rwv E:rp'~fLtpa~ n-f.dou~ E:n-otf)crav fLE:0"7~v.
[str. 215, 221, 270, 272, 274, 275, 284, 297]

6 A p p. I ll. 3. rvfJ oi: ~0"7~V 'If.f.up~i,)v, 0)~ EV Tocr'1Joe: xwp~, 7tOAAa :x:o:t
7tEpLW'IUfLil'. ~TL vuv, xc'upav VE:[.L6[.LE:'IIl'. n-o),f.~v L:x:op3[cr:x:wv Xll'.t Tpt~a)..),[.)v,
ot E:c; 700"0U'"C"OV &/,),f,f.ou~ 7tOP.s[J.cy 3~trp6e:tpll'.V w~ ... (cf. T 44), Lxop3[cr:x:ouc;
oi: &.cr6e:ve:crTchou~ &n-o '"C"OUOE ye:VO[J.E'IOU~ Ono ' PwfLO:lWV 0cr7spov 5[-LOLI)( 7t0:6dv :x:at E:~ Ta~ v+.crou~ TOU ll'.UTOU 7t0TI)(fLOU rpuye:Lv, cruv xp6vcy u 7LVC/.~
E:nave:f.8e:tv xa l Ila~6v0Jv E:crxano:rc; n-apoL:x:~crll'.L 56e:v ~crn :X:Il'.l vu v l:xop3lcr:x:wv
'(evoc; E:v Ila[ocrt.
[str. 215]

S 7 L i v. XL, 57, 7. (Pleme Bastarna, koje je Filip V pozvao sa ua

Dunava, trebalo je da se nastani u Dardaniji i d1 odnle krene u
Italiju protiv Rimljana.) Per Scordiscos iter esse ad mare Hadriaticum
Italiamque; alia via tra duci exercitum non passe. Fa cile Bastarnis
Scordiscos iter dnuros : nec enim aut lingua aut moribus [aequales]
abhorrere; et ipsos adiuncturos se, cum ad praedam opulentissimae gentis
ire vidissent.
[str. 216-217, 274, 365]

S 8 I u s t. XXXII, 3, 5; 4, l. (Filip je umro ostavivi veliku ratnu

mainu protiv Rimljana, kojom se posle koristio njegov sin Persej).
Nam et Gallos Scordiscos ad belli societatem perpulerat***, fecissetque
Romanis grave bellum, nisi decessisset. (J us tin dalje izlae po reklo ovih
Gala; usp. S 2, gde govori o sudbini ostalih Gala poraenih kod
Delfa i pominje borbe Bastarna sa Getima. Zatim nastavlja): Igitur
Perses, cum imperio Philippi patris successisset, omnes has gentes adversus
Romanos in societatem b::lli sollicitabat.
[str. 125, 217]

444

175. godina
S 9 L i v. XLI, 19, 7-8. (Bastarni su se zadrali u Dardaniji dve-tri
godine; njima su pom~gala u b orbi protiv Dardmaca susedna plemena T rn(:ana i Skordisci). Da rdmi cum Basurnas non modo non
excedere j inibus suis, quod _speraz!erant, sed graviores jieri in dies cernerent, subnixos Thra cwn accolarwn et Scordiscorum auxiliis, audendum
aliquid vel remere rati, omnes undique armari ad oppidum, quod proximum
castris Bastarnc,rum erat, con~eniunt . Hierns era t, et id anni tempus efegerant, ut T!uaces Scordiscique in fines suos abirent.
[str. 217]

S 10 P l u t . Aem. Paul. IX. (Persej postie uspehe u prvim sukobima

s R imlj anima. Preduzima i pohod protiv Dmd anaca, u kome ubija
i zarobljuje na hiljade neprijatelja, v. D 44). ')'rcsxl'ISLos xcd r aMTac;
7Q 1_)~

ne:pL -rOv "Icr7pov <0X."/)1J.E.vouc;)

13 acr--:-E pva~ xv:Ar)J'J 7o:~,

cr7pa.:r0v tTrn6T'IjV

xd [L&):'.L(J.O'I, 'D-?cJpLouc; ':'S OLtX rsvOlou '!'OU ~O:G" Ll\SOl<; mt.psxti),sL G"UVEq:>a~iZGO cn ..-ou rcoA~(J.O U. Kat /,o'ro c; XIZ'l'EG):'.EV, t:)c; Tc':JV ~1Zp~ & pv)V [J.wOi{J m:TCs~crp.E:v(>V Urc' o.lr roG o~tX 'T~~ xrf'TU) ra,t,o:d o:<; ?':apel: 70v 'J\.3p(o.v E!J.~C(AE!:v
dc; 'l'~V 'hcx),(rJ.I),
[str. 217]

156. godina
S H

Iul. Obse qu. p . 156,3

L. Lentulo e. Marcio GOSS .
Dalmatae Scordis[ ci ] super ati.
[str. 218]

141 . godina
S 12 L i v. per. Oxyrh. 53-54.
l. 170 [G] n . Caepione Q. Pompeio coss.
Q. Fabius Niaximus Lusitanis ca [esis]
Viriathum fugavit.
lib(er) LJili
Pompeius cos. a(n) Nu(a)mantinis d[evictu]s. m
17 5 S cordiscis eladis accept a.
[str. 220]

135. godina
S 13 L i v. per. 56. M . Cosconius praetor zn Thracia cum Scordiscis prospere pugnavit.
[str. 220]

Pre 113. godine

S 14 S t r. VII, 2, 2 (e. 293). (Govorei o velikoj seob i K imbara Strabon kae da su, prema Posej doniju, oni doli do Meotskog zaliva
i da je Kimerijski Bosfor dobio ime po njima.) <l>YJcrl os (sc. IloasLoc0vwc;) xo:l Bolouc; 't'OV 'EpxuVLOV 8pU[LOV otxsl:v rcpo'rspov, Tove; Ot Klr.t~pouc; op [.l'~GO:V'l'O:t; S7rL 'l' OV 'l'O ITOV 'rOU70'1' &7toxpouvf:lsvc-xc; \mo 'l'WV Bo[cuv
t r-l c-ov "Iac-pov xczl Tove; l;xopo(axouc; fa ),ac-ac; xczTa~~vaL, e:h'E:rct TsuplvTo:c; XIXL Taup[crxouc;, Y.o:l 'rOU'l'ouc; rczAaTac;, dT'srct 'EAOU'Y)'C''l'touc; . . .
[str. 221, 265 , 274, 277]

S 15 D itt. SylJ.3 700 (Du c hesne, Revue Arch., 1875, 6. i d .

1\1. D i m i e a, 'H Mcxxs3ovlo: E:v ),WoLc; q:>6syyot.tsvrnc; xo:l flV'fj [LdOl~ v C)-

445

~OfLEVoL<;, Atina, 1896, br. 675). Velika stela naena u selu Aivati,
severno od Soluna, sadri psefizmu grad:t Lete o dodeljivanju venca
i drugih poasti kvestoru Marku Aniju za njegove brojne zasluge i,
naroito, za pobedu nad varvarima :

''E-rou<; 6' X~ L x' rr~'l~fLOU x' l

A"t)T~[wv ol 7tof.mxpx~L,' 7tpo~ouf.;:ucr~fLEvwv TW'I ~ouf.e:u-rwv d1t~'l E7tEL M&l)(pxo<; ''AvvLo<; Ilo7tf.[ou ul6.;, &v~p X~AO<; X~L &y~66.;, <7tocrT~Ad<; T~fL[<X<; u5 11:0 -rou ~~fLOU -rou 'PwfL~[wv E7tL -rd< x~-ra M~xe:~ov[~v 7tp&yfL~

1o

T~

...

. ..

tv ~e: -ruH 7t~p6nL x~LpwL x~t -rou -rwv r~t.~-rwv ~6vou<; cruv~x6no<; X~L emcr-rp~Te:Ocr~'ITO<; d.; TOU<; x~T<i< ,,Apyo<; -r67toU<; crTpi7.1'07tE~WL fLd~O'IL, etp' o\J<; X~ L EX7tOpe:u6[vT]o<; ~~-rou IlofL7t"IJ"tou -rou cr-rp~-r"t)you x~l 7t~p~T~~~fLEVOU fLET<i<
TJwv t~[wv cr-rp~TLW-rwv, 8v x~l cruv~&no<; ev T~ L fLtXXYJL -re:f.e:u1'~cr~L,
15 6f.L~OfLEVWV ye: ~Ld< -r~v ~t-r[~v T~OTYJV -rwv cr-rp~TLWTwv, E7te:~e:f.
6wv M&~pxo<;
T~fLt~<; ~xwv TOU<; utp' E~U1'0'1 Te:T~YfLE'IOU<;, ETpEtjJ J~-ro -rou<; u7te:v~n[ou<; x~l Tou Te: 7tTWfLI7.To<;~ exptXT"t)cre:v x~l 7to[f.f.ou<; I)(U1'W'I I7tEx1'E:L'IE'I, exup[e:ucre:v ~E: x~l t7t7tW'I XIX L l'mf.wv 7tAe:[ L
6vwv, -rwv Te: ev -roi:<; 7tpoxe:LfLE'IoL<; -r67tm<; tppoupwv 7tpovo"t)6d<; T~<;
20 crWT"t)pt~<;, fLETe:7tEfLtji~TO d<; T~'l 7t~pe:v~OA~'I, fLET' OU 7tof.f.d<<; ~i:
~fLEp~<; emcruv~x6v-rwv TW'I r~A~TW'I L7t7tEW'I ~n 7tAe:L6vwv x[ l)( L
cruve:7te:f.66v-ro<; fLET' ~UTW'I Tt7t~ TOU 1'W'I M~[~wv ~uv&cr't'ou fLE:T' oxt.[ ou
7t]f.dovo<;, ~crTe:~e:v T~'l emtpe:pOfLE'I"t)'l TW'I ~~p~&pwv OpfL~'I x~l hpjou<; fLEV cr-rp~nw-r~<; e1tl crUfLfL~xl~v 7t~pd< -rwv M~xe:a6vwv ou xhpLxe:
25 fLET~7tEfLtjle:cr6~L ~Ld< TO fL~ ~ouf.e:cr6~L 6f.[~m -rd<<; 7t6Ae:L<; Toi:<; ot)iwvlo[L<;,
7tpoe:A6fLE:'IO<; ~E: fLE'IE:L'I Tou<; oxf.ou<; E7tL TW'I ~pywv, EX7tope:u6d<; [J.E:6' llv dxe:v E'l T~L 7t~pe:v~OA~L crTp~TLWTW'I x~l ou6v~ x[v~uvov ou~E: x~[xo7t~6[~v U7t00"1'ELAtXfLE:VO<;, 7t~pe:-r&~~TO x~l ev[X"t)O"e:'l Tou<; 7tOAE:fLtOU<; fLrXXYJL fLET<i< T~<; TW'I 6e:wv 7tpovo[~<;, x~l 7t0AAOU<; fLE'I ~UTW'I E'l xe:Lpwv '10fL~1:<; 3
30 ~7te:XTe:Lve:v, o\J<; ~i: ~wyptcxL cruvf.cx~e:v, t1t1tWV 1'e: x~l o7tAW'I 7tOAAWV exu[p[e:)ucre:v, x~t ex -rou -roLou-rou -rp611:ou ~Lcxx~-r~crxwv -rd< 7tprXyfLcxT~ .. .

20. dan meseca Panema 29. godine (makedonske provincijske ere) odgovora
mesecu julu 119. pre n. e.
Singular 7tTNfL()( upotrebljen je umesto plurala 7tTW[J.()(T()(. Dittenberger u krit.
apar. navodi primer Polyaen. VI, 18, l : X()(L 7tTN[J.()( eyvov-ro 0e:TT()(AD,ov &v3pe:c;
Te:Tp()(XLcr)([ALQL.
Pogreno, umesto v xe:Lp<;iv v6[J.cp.
[str . 224, 344]

S 16 L i v. per. 63. G. Porcius consul in Thracia male adversus Scordiscos

pugnavit. Cimbri, gens vaga, populabundi in Illyricum venerunt: a b his Papirius Carbo consul cum exercitu fusus est. Livius Drusus consul adversus
Scordiscos, gentem a Gallis oriundam, in Thracia feliciter pugnavit.
per. 65. M. Minucius pro cos. adversus Thracas prospere pugnavit.
[str. 228, 231, 265]

S 17 E u tr. IV, 24. Ab urbe condita anno sescentesimo tricesimo quinto

Gaius Gato consul Scordiscis intulit bellum ignominioseque pugnavit.
IV, 25. Gaio Caecilio Metello et Gnaeo Carbone consulibus duo Metelli
fratres eodem die, alterum ex Sardinia, alterum ex Thracia, triumphum
egerunt.

446

I V, 27. A Marco !unio Szlm10 collega Quinti Metelli Cimbri in Gallia

vieri sunt et a Minucio Rufo in Macedonia Scordisci et Triballi.
Paiani v..:rsio e. 24 Elc'l. [ou] Jro/,),o'i: ~ ucr1:e:pov x_p6vw; 6 uJr'l.co~ K&cwv xacl L:xopolcrxw1 x~,~~cr'l.~ n6/,s:J.ov -~':-:hs TE atcrx_pw~ xxl &ne:x_(0pl)vE.
e. 25 l'x'tou o~ Kxlxtl-lo\J iVIE-rDJ,olJ XSI.l r'I!X[01) K&p~W'IOc; \m&-rwv j'E:'IOf.I.E'IWV
o[ &oe:/,r.pol METs),),o t xcmx ';''~'/ cp(:)(J."f,'l :Hlp~a:J.~S'J(J'l.V, 6 (J.S'I XilcO: Lapowv,
X:l70: 0pq:x0\l 8 2-rspot; .
e. 27 'lrJimoc; yO:p L:t'Axvoc; 6 Ms-rk/J,ou cruvtm'l.coc;

vr,ux,.rJc;

'Pouq; o~

T O l)~ Au<n-ru.vot)~

Touc; L:xopoluxouc; xxl

K[:J.~pouc; 'JLX~cra.c; xal M~

xal L:e:p~DJ, \oc; Kx~n[vJV

Tp~~a'A/..o uc;

;ret.v'ljxo'J.
[str. 228, 23 1]

S 18 Fl or. 39: B ellum Thracicum . Post Maccdonas, si dis placet, Thraccs

rebellant, illi quondam tributcrii Macedonum ; nqc in proximas modo
provincias eont enti incurrere, Thessclic m atque D2lmatiam, in Adriuicum
mare usque venerunt; eoque fine retenti, quasi interveniente natura, contorta in ipsas aquas tela miserunt. Nihil inurim per id omne tempus
residuum crudelitutis fuit in cc ptivos saevientibus: litc.re dis sanguine
hum m o, bibere in ossibus capitum, cuiusque modi ludibriis ford c. re mortem
tam igni quem fumo, partus quoque gravidarum mulierum extorquere
tormentis. Saevissimi ornnium Thracum Scordisci fuere, sed olliditas
quoque ad robur accesserat: silvarum et montium situs cum ingenio consentiebant. Ita que non f usus modo a b his aut fuga tus, sed- similc prodigio - omnina totus interceptus exercitus quem duxerat Gato. Didius
vagos et libera populatione dJfusos intra suam reppulit T hracic.m.
Drusus ulterius egit et v ewit transire Danuvium. Minucius toto vasto.vit
Hebro, multis quidem amissis, dum pe1jidwn glacie flum rJn eq!titatur.
(Slede drugi pohodi u Trakiju u uem smislu, kojima su komandovali Volson, Kurion, Apije, Lukul, v. D 71).
[str. 228-234, 265, 362, 385, 389]

S 19 Fes t i brev. IX. In Thracias M2cedonici belli occasione transcursum

est. Saevissimi omnium gentium Thraces fu erunt. In Thraciae regionibus
etiam S cordisci habirarunt, pc.riter crud'!/es et cal/idi. Multa de saevitia
praedictorum fabulosa m-~morantur, quod hostiis captivorum diis suis
aliquando litaverint, quod humanum sanguimm in ossibus capitum potare
sint soliti. Saepe per eos Romanus est caesus exercitus. Marcus Didius
vagantes Thracas repressir. Marcus Drusus intra fines proprios continuit,
Minucius in Hebri fluminis glacie vastavit. P er Appium Claudium proconsulem hi, qui Rhodopam incolebant, victi sunt.
[str . 228-234, 268, 385]

S 20 A m m. M ar e. XXVII, 4, 4 : Et p _trtem earum (sc. Thraeciarum)

habitavere Scordisci, lange nunc ab isdrJm provinciis disp:aati, saevi
quondam et truces, ut antiquitas docet, hostiis captivorum Bellonae litantes et Marti, humanumque sanguinem in ossibus capitum cm>is bibentes
avidius, quorum asperitate post multiplices pugnarum aerumnas saepe res
Romana vexata postremo omnem amisit exercitum cum rectore. (U odeljcima 5-9. Amijan daje opis trakih zennlj a, iz koga se vidi da
on zove "Trakij ann" (Thraciae) provincije koje su u IV veku postojale na teritoriji T n,kije: T rakiju u uem smislu s Filipopolj em
kao glavnim gradom, Hemimont s H adrijanopoljem, Miziju, Europu

447

i Rodope. Ove oblasti nastanjivali su u davnim vremenima varvari

koji su se razlikovali po obiajima i jeziku. Meu njima se kao divlji
naroito pominju Odrizi. Oni su toliko uivali u prolivanju ljudske
krvi da su na gozbJm1 sami sebe ubadali kopljem.)
XXVII, 4, 10. V erum qucta republica, dum consulc.re vigeret imperium,
has gentes antehac semper indomitas vagantesque sine cultu vel legibus,
M arcus Didius ingenti destinatione pressit, Drusus intra fines continuit
proprios, A1.inucius prope amnem H ebrum a celsis Odrysarum montibus
fluentem, superatos proelio stravit, post quos residui ab Appio Claudio
pro consule sunt infesta concertatione deleti.
[str. 228-234, 268, 362, 385]

S 21 Or o s. V, 23, 17-19. Interea Macedonicum bellum Claudius sortitus varias gentes, quae Rhodop::teis montibus circumfusae sunt ac tunc
M acedoniam crudelissime populabantur - nam inter cetera dictu audituque horrida quae in captivos agebant, raptis, cum poculo opus esset,
humanorum capitum ossibus cruentis capillatisque adhuc ac per interiores
cavernas male effosso cerebro oblitis avide ac sine horrore tamquam veris
poculis utebantur: quarum cruentissimi atque immanissimi Scordisci erant
has itaque, ut dixi, Claudius pellere M acedoniae finibus bello
adtemptavit magnisque se malorum molibus obiecit. (Cf. D 67.)
[str. 228-234, 239, 385, 386]

S 22 I o r d. 219. Thracias a utem non aliter nisi occasio Macedonici belli fecit
adgredere. Diri namque homines omniumque gentium f erocissimi sunt
Thraces, quorum saevitiam pariter habent et Scordisci et Emimontii et
Asticique, ob quorum immanitatem Romani multa et gravia pertulerunt,
crebrisque certatibus exercitus caesus . . A d postremum a Marco Didio et
ipsi subacti.. et Ioca eorum in provinciam redacta, iugum excepit Romanum.
Nam Marcus Drusus intus eos in montibus eorum contrivit, M inucius
in Ebro amne eorum multos extinxit et vicit. Rodopeni per Appium
Claudium devicti sunt . . .
[str. 222-234, 268, 385, 386]
Ill . godina
S 23 Pasti t r i um p h.
a. III [C. Caeci]lius Q. f. Q. n. [Metellus Caprar(ius)]
a. CXLII
[pro co(n)s(ule) ex Thraecia idi] b. Quint.
[str. 228]

110. godina
a. 110 [M. L ivius C. j. M. Aimiliani n.] Drusus a. CXLIII.
[pro co(n)s(ule) de Scordist] eis M acedonibusq(ue)
k. Mai.
[str. 228]
a. 106

[M. Minucius Q. j. -

106. godina
n. Rufus pro]co(n)s(ule) a.

CXLVII.

[de Scordisteis et Thraecibus - -] k. S ext .

D e gr a s s i, p. 561 : " De Scordisteis et Triballeis proposuerunt Benzen et
Schon Eutropium secuti; de Scordisceis et B esseis Pais ex titulo quem supra attuli
(CIL P , 692). Ex eodem titulo ipse pro Scordisceis posui Scordisteis (cfr. ad triumphu m
M. L ivii Drusi, a. 110) et pro Besseis malui Traecibus.
[str. 23 11

448

S 24 D i t t. Syll.3 710 (eiL III, 14 203 23 ; D e s s a u, I LS,

D e gr :1 s s i, ILLRP I, 33 7)
A [M~cxpxr;v M~]vuxvJV Ko [tv-:-ou uLov ' Po]ucpov, crrpcx--r[l]]-

8 887;

[ --(f;v &v{hJno: J--:o'J 'I) <.,)~Lu.[ [ (J)'J, 'JL)c~]crav-rO'. '1"0'J repO e;

[I'ct.:A.cl:rr~.~ L] xopo[cr-rcx~

[xct.l -ro ]v rr:por, Becrcrouc;

(xcxt -roJ~ /,]omouc; 8pi\[xcxc; rr:]6/,s[J.O'I, 0: rr:6/,~c;
[-ri;-)v 6-s/,cp ]w'J &ps-rxc; E:'1 s [xsv] Ml c:usprscrlw:; -.i~

iVIs'Jsxp&-r'ij<:; xcxt

[~;:ts

e
5

25 :2:.

n.

u.t'r:O:]v '.A.:;c6/J~.c!JV~.
Lc:) ;:cx-rpo~ 8-l)~cxi:oc

M. M inuciwn Q . j. Rufum
imperatorem Galleis
Scordisreis et Besseis
[reliqueisque Thraecibus]
[devictei:s [?ob me]rita [Apollinei]
[dedic]g:vit populus Delphius
Kou'(ECX~, 'E/,),"I)VmcX

:i:-;r;o[Y;crcxv.

[str. ?30
_ , ?69]
-

5 ( 19 32) 5.

[M~pxo'J M~voxwv]

ICotv-rou uLov [Poucpov cr7pcx-r1Jyov &vGo][ncx-o]ov 'PW[J.CX[wv v ~x~crcxno: -ro(v] npo~ rcx/,&-rcx~ I:xopo[(cr7cxc;] xa t Bscrcrou~ xcxt 'rove; f.omouc; 8p~xac; n6:A.s[J.ov
[1"0'1 a\rr]t0'1 susp'(ET'I)V &p s-r~ e; E:vsxsv xo:l EU'Jo[cxc;
Eupcuncx[wv ~ n6!.1c;.
[str. 230, 269]

S 26 V e l. P a t er e. II, 8, 2. Circa eadem tempora duo Mete/li fra tres

uno die triumphaverunt.
II, 8, 3. Per eadem tempora clarus eius Minucii, qui porticus, quae hodieque
celebres sunt, rnolitus est, ex Scordiscis triumphus fuit .
[str. 228, 233]

e a s s. fr. 88. ''0"'~ 'r(~l M&pX'{) 6.poucrt~ ~v (J.EV n ou xcx8'cxuT~

Tc&rcx 06~cxv iX JT(~ cpspO'I":'iX, n poe; os o~ T"~V KtXTWVO~ CJU[l.t.pop&v, xa t il-rl
bns1xdq.: rr:o:A./,?i npo~ Touc; crTpa-:-\c:Hu:c; &xp~crao , r~'l -:-s xaT6p8t)cm &nt
nJ.dov T~~ &/,~8slcxc; 7tS7tO\~cr8u:~ tDO~E, XIX~ sux/,sw.v [J.d ~ tu -;;(;w ~py<)V

27 D i o.

[str. 228]

S 28 F r o n t i n. strat. II, 4, 3. Minucius Rufus imperator, cum a Scordiscis Dacisque prerneretur, quibus irnpar erat numero, praemisit fratrem
et paucos una equites curn aeneatoribus praecipitque, ut, cum vidisset
contractum proelium, subitus ex diverso se ostenderet iuberetque concinere
aeneatores: <re > sonantibus montium iugis species ingentis multitudinis
offusa est hostibus, qua p erterriti dedere terga .
[str. 230, 231, 233]

S 29 e i e. in Pis., 25. 61. Quin tu m e vides, qui, ex qua provincia

T . Flamininus, L. Paulus, Q. M etellus, T. Didius, innumerabiles alii
le'uitate et cupiditate commoti triurnpharunt, ex ea szc redii, ut . ..
[str. 234]

99 / 100. godina
S 30 H i er. p. 133 C Schone ( = p . 149, Hehn), Olymp. 170, l.
Thraces a Romanis v icti.

Versio Armenia, p. 132 b

Thraces a R omanis subacti sunt.
29 Djela X X X

[str. 234]

449

S 31 Iul. Obsequ . e. 43 ( 103)

e. Mario e. Flavio coss.
In Macedonia Thraces subacti

[str .235 ]

S 32 L ex d e p i r a t i s p er s e q u e n d i s, Fouilles de Delphes III,

4 (1930), 37.
'
.
col. B, 27-29 .. . . ~}rp[et.1"1J "(O~ o'wcrCI.\JTW~ tJ7!CI.TO~ ~ &v66]rcet.To~,l orTLVE:~
xet.Ta 'TOU'To[v] 'TO'I v6 fl.ov, e:r... e: o~fl.ou yvGlfJ."IJ E:t'l)[[tl] [d'Te: v6fJ.o<;, 'Twv
em6nwv E'T WV E'l Met.]xe:oov[et.L E7!et.pX,det.v ~i;e:L, e:u[66<;, . .. .... d<; 0pa]LX'I)'I, 2
~~ Tl'To<; t-dow~ ~ ro6[J.e:vo[<;] f:xp&r!Jcre:v, rcope:u6~'Tw
Stuart J o n e s, JRS, 1926, 155 sq., predloio je dopunu LTp[artJyo<;; '))
&v.&u]rraToc;. Tako i SEG III, 1927, Nr. 378; cf. Colin, Fouilles
de Delphes III, 4 (1930) 44, pr. 2.
2 e o l i n, n. d., 37, ostavlja lakunu neispunjenu. u prevodu, str. 44, dodaje
"son installation faite". SEG III, Nr. 378, ima dopunu su[Bu~, ihav dc; &px~v dcret---n,
1

&vncrTp&T~yoc; ~

dc;

E>pa ] Lx-~v

...
[str. 236-237]

S 33 Gr a n i L i e i n i a n i, XXXV, p . 27, ed. M . Flemisch. Ac dum

de condicionibus disceptatur, Maedos et Dardanos, qui socios vexabant,
Hortensius legatus fugaverat . !pse Sulla exercitum in Maedicam induxerat, priusquam in Asiam ad conloquium transiret. Quo Dardanos et
Denseletas caesis hostibus 1 qui Macedoniam vexabant, in deditionem recepit.
1

Up.

kritiki

aparat uz D 56.
[str. 241]

S 34 E u tr. V, 7. Interim eo tempore Sulla etiam Dardanos, Scordiscos,

Dalmatas et Maedos partim vicit, alias in fidem accepit. Cf. D 58.
[str. 241]

S 35 L i v. per. 83. Sylla compluribus proeliis Thracas cecidit.

[str. 241]

S 36 A p p. Ill. 5. (U prethodnom poglavlju (v. A 19) Apijan govori

o najezdi Kelta i Autarijata na Grku i o njihovom pljakanju Delfijskog svetilita, kao i o kazni koja ih je snala zbog toga. Meajui Kelte sa Kimbrima, on govori i o pohodu Kimbara).
Towu'Tov fJ.tv o~ 'TeAo<; "~<; &cre:~dcc<; o 6e:o~ f:rct61Jxe:v 'It.t.upto~~ 'Te: xccl
Ke:A'To~<;. Ou fl.~V &rcscrxono 'T~<; le:pocru!.[cc~, &M' et.i36t~, &fl.et. 'To~~ Ke:!.'To~~'
'It.t.upLwv ot .2:xopolcrxoL fJ.tXAW'Tcc xet.t Mcc~oot xet.l t.&poet.voL "~v Mccxe:oovlet.v
&rctopet.fLov ofJ.oG xcct "~v 'Et-t-&occ, xet.t not-t-a -rwv te:pwv xcct 'To t.e:t.rpLxov
tcr6A'I)O"IXV, TCOAAOU<; &no~et.),o'ITE:~ 15fl.W~ XCI.L 'fO'TE:. 'PW[J.GC~OL o' llxone:<; ~O'IJ
oe:u-re:pov XCI. L 'TpLet.XOO" < LOG > -rov1 !iro~ &no ...~~ rcpW'T'I)~ t<; Ke:A'TOU<; rcdpcc<;,
xal ti; txdvou rcoAE:fJ.OUV'Te:<; ccu'To~~ tx OLGCO"'f'l)fJ.tX'TWv, f:mcr'Tpcc'Te:UoucrL 'TO~<;
'I!.!.upw ~<; &rel 'T?iOe: -r?i te:pocru!.[q., ~you[J.evou Ae:ux[ou .2:xm[wvo<;, ~0'1) TWV
-re: 'EAA~'IWV xet.l MC1.xe:06vwv rcpocr'TGCToune:c;. Kec[ rpcccrL 'ToU<; [J.tV rce:pLX,Wpou<;
OU crUfJ.fJ.GCX,~crCI.L -ro~c; le:pocruAoL~, a),f.' ExOV'fet.<; tyxet.'TCI.ALTCE:~V T<jl .2:x.m[wvL
&~o'IJ6~Tou<;, fJ.V~fl.Yl -rwv OL' AuTCI.pLeet.c; tc; rc&v-rCI.c; ' Inu pwu<; crufJ.rce:cr6nwv
.2:xm[wvcc ot ,2;xopo[crxou<; [J.tV OLccrp6e:~pccL, xccl e:t TL l.omov et.u'Twv ~v, t<;
Tov "lcrTpov XCI.L Tac; v~crouc; Tou rco'fet.[J.OU fJ.E:'foLx~crccL rpuy6nccc;, Met.[OoL<; ot
1 'TflLe<xocrTov OC [jedini rukopisi koji imaju 'lt.AupLX"~, cf. ed. Viereck-RoosGabba, 1952, Praef., p, XII], corr. Duchesne, Archives des missions, 3 serie, 3(1876),
p . 289, sq. et Pomtow, Rhein. Mus . 51 (1896), p. 370, TflLaxocrTov<xal (haxocrwcrTov>,
Holzapfel, Rom. Chronologie, p. 45, perperam.

450

xcd t.xp il'i.VSUG~ u'J'.JOcrOcu ;) (,lpoilox-~uCI.VT'i. TOU ispou zpucr[ou. KCJ.[ ~e; ~tpY)
--;(7)v '1-ro:A ~xc'";')~J crU"'("'(PCIJpE.u)v, < 0)(; > o~a. -:-oU-:o f.L&I~ ~cr7'0'w 'f )U)fJ.!X(oLc; n/~s6vw~

fLE'ra Ac:UXlOV

ea

Efl.rpu/,('i.

~X[.WO'E

[J.EXP( (J.OV'i.pzl<Zc;.
[str. 242, 248, 354]

84/3. godina
S 37 Hier, p. 151, Helm (Olymp. 174, l). Templum tertio apudDeljos
a Thracibus incensum et R omac Capitolium.
[str . 245]

S 38 IG IX-2, 11 35 (L o ll i n g, Athen. Mitt., 1882, p . 234, n . 5),

cf. C. Cor b a t o, Un'iscrizione di Demetriade, Riv. di Fil., 31
(1952), 132 sq .; W . Peek, Ein unbekannter Besieger der Galater,
Klio, 42 ( 1964), 319 sq. - Fragmenti poasnog epigrama uklesanog
na m ermernoj b JZi naenoj u tesalskoj Demetrijadi; nestali su .

PAT ON
lE NEI
'E2:1t.E

.2:2:Et.
ANT
AEPQN
ITPIOTEYXEI:Et-02:
=60PKOTATEPMONA.2:I.2:T O

I'ONITA
ITYP.2:
IEZDNK
II:APII'NQKEITITANII

EBAAEI:I'AAATAN
A.2:AM<DI.2:I'AAOY.2:
\f'A.I:AITAPI'MAt.II
=TnPKAYTOI:EPI'A<DIAOITAA
NKOJ PANIANYITATON

itanj e O . Kern-a (IG IX, 2, 1135) :

[ll) piTOV [!J.SV'-"-'- v v -]uuEO . . . (J.VT . . . E:pul'l v

IENEI [- v v - fL]upwTe:uzi:c; tooc;
.. . s_, cr,J SS [vv - v 8s] Oopx6~C( --rSpfLOVCt:c; "Icr~ [ p]o ~u]
. . . '{0'1 n01.[ v v si; l s~<ZAsc; I'01.f..&Tcr.v
. TCupcr[ - v v - eruver. yd pJcr.c; &[;.cp[ cr[s J A'i.o,)c;
.

s'!tu'J x [ -...., '-"-

nE:(J.] Yc((; &Jtelpyp.a

~~[

[Kcr.; lcrcr.p( yvo)[Toc; Uuv fl~u] To>p xf..uT6c; lf.p'('i. cp[),onf..l'f.

l~H] x' E:itl TaV ([J.sy&J..I'f.> XO(pCf.VLIX'I 6n.J'.TC!V.
8
itanje premaC. Co rb ato, R iv. d i Fil. 31, 1951, 132 sq.
l IT]p&-rov l - v v ! - v v l - v v l - v v l 'P0)1J.['I)]
l
(~] ps'J sln [t x/,s+ov] ll fLUpwiTsux.~c; tl !loe;
- ()lJ oi: l - v v l - v 3sioopx6To: l TEp[J.OVIhc; l "IcrcpO'J
-v v
l - ~v i - liE;E:~cr. I'Asc; I'aP.&I-rcz'J
4
nup<oxolfi-0Jv] v v 1- cruvcr. lyd p]ac; l &fLcpt eri: l!,cr.ouc;
. ) E ~Wv 1- v v - ll itE(J.)Y;'i.c; &17tapy(J.cr. t.( l[
6e:[tc; &pllyv(u[-rov ~ ~~ ] 1-rwp XAUTOc;' l sp"{C( rp[),IC!TCA'i.
8
[~]x' nl 1-rcl.v x ~P.s+aJ v ll xo ~pcr.v qcr.v 6ncr.l-rov.
[str. 251-255]
S 39 F r ontin. III, 10, 7. Scordisci equites, cum Heracleae duarumpar-

tium p raesidio praepositus esset Luculius, pecora abigere sirnulantes provocaverunt eruptionem: fugc. m deinde nzentiti sequentem L ucullum m
insidias deduxerunt et octingenws cum eo milites occiderunt.
[str. 251, 344]

S 40 S tr. VII, 3, 1 l (e. 304). (Boirebista je za nekoliko godina stvorio

monu kraljevinu i potinio getskoj vlasti veinu susednih n aroda. )
29*

451

"Hol) o~ XO'.:L 'Pwwt.lo ~c; rpo~e:poc; ~v, ow.~cdvwv &oe:wc; -rov " IcrTpov XIXL 't'~V
0p4xYJv 'Ac:fJAIXTwv fLe:xpt MtXxe:oovltXc; xtXt T~c; 'D,'Aup[ooc;, Touc; Te: Ke:'A't'ouc;
't'ouc; &'11XfLEfH"(fL~vouc; 't'o~c; 't'E 0pq.~l XIXL To~c; 'I'A/,up~o~c; t~e:~6p61Jcre:, Bolouc;
o~ X.IXL i.pO"fjV ~rpaV"fjO'E -rouc; u~o Kp~T!Xcr[pc:J X.IXL T1Xup[crxouc;.
[str. 255, 266]

41

s tr.

VII, 5, 2 (e. 313).

M~poc; fL~V o~ T~ 't'~ e;

xwp!Xc; 't'IXU't' Y)c;

~P~fl.UlO'IXV

~IXXOL XIXTIX~o/,e;fl.~O'IXV't"Ec; Bolouc; X.IXL T1Xup[crx.ouc;, e:ev'YJ Ke:/mX<x T2t. u~o

Kp~TIXcrlpC:J, rpacrXOVTEc; dva~ T"~V xwpiXV crrpe:'t'~p1Xv, XIX[~e;p ~OTIXfLOU OLdpyovoc; -rou IliXplcrou, p~ov-roc; &~o TWV opwv ed TOV " lcr-rpov XIXT2t. -rouc;

ol

~xopo[crxouc; XIXAOUfLEVouc; ftX/,aTac; X.IXL yCt.p o?i-ro~ 't'o~c; 'I'A'AupLx.o~c; ~6ve:crL

X.\/.L 70~c; 0pq.x[oLc; ci.VIXfLL~ <~X'YJO'IXV " &'A'A' exdvouc; fL~V ot ~IXXOL XIXTEAUO'IXV,
TOUTOLc; o~ XIXL O'Ufl.fLcXXOLc; exp~O'\/.V'TO ~o'A'AaxLc;. To o~ ),omov ~XOUO'L Ilavv6vLOL fLEXPL ~E"'(E0'1"LX.~c; xd "lcr-rpou ~poe; i.pXTOV X.IXL ~Ul.

[str. 256, 265, 266, 277, 280]

35. godina
S 42 Dio. Cass. XLIX, 37, 5. (Grad Siscija, protiv koga je krenuo
Oktavijan, prirodno je zatien rekam a Savom i Kupom. S tree
strane stanovnici su podigli nasipe i iskopali jarke da se zatite od
Rimljana .) '0 o?iv K1X~cr1Xp ~'Ao~a ~1Xp2t. Twv 'CIXO't'YJ cruv.f1.axc0v ~OLY)6ZvTIX
A\/.~wv, X.IXL o~& 't'E TOU "lcrTpou tc; TOV ~&ouov X.IXL OL' e:xdvou ec; 't'OV K6AO~IX IXIhCt. &ytXywv, ~pocrE~IXAE crrpLcrL "0 ~e:~0 &fLIX X.IXL TIX~c; viXucr[, x.a(
't'LviXc; xtXt VIXUfLIXxliXc; tv O'.u-,0 e~oL~crrxv-ro .
[str. 260]

16. godina pre n.e.

S 43 Cass. D i o. LIV, 20, 3. (U to vreme dogodie se mnogi nemiri:

neka alpska plemena se pobune, Panonci s Noricima upadnu u

Istru, Dalm<tti i Iberci takoe budu umireni) x.IXl 1j Mrxxe:oov[IX 6~6
TE TWV ~e:v6EA"fj't'WV X.IXL u~o TWV ~xo po[crx.wv e~op6~6Yj.
[str. 261]

15. godina pre n.e.

S 44 H i er. p . 166, H elm. Tiberius Vin ielicos et eos, qui Thraciarum
conjines erant, Romanas provincias fa cit.
Ibid. p. 393. ( = Synkell. 593, 15). TL~zpwc; K1X~cr1Xp0uLvo < e:'A > Lx.ouc;xrxl
T01'.lc; 'Aomouc;

~rxpiXxELfLZVouc;

TYi 0p&xYl

u~Z't'IX~e:v.

[str. 261]

12. godina pre n.e.

S 45 Cass. D i o. LIV, 31, 3. (Tiberije je poao na Panonce, koji su
se posle Agripine smrti pobunili. Pustoei i ubij aju i on ih je
najzad pokorio) To~c; ~xopo[crx.oLc; , Of1.6poLc; -re: IXUTwv XIXL OfLocrxe:uoLc; o?icrL,
O'Ufl.fLcXXOLc; 8-rL fLtXALO'TIX XP"fJO'tXfLEVoc; .
[str. 262]
S 46 V e ll. P a t. II, 39, 3. At Ti. Caesar quam cert am Hispanis parendi
confessionem exwrserat parens, Illyriis Delmatisque extorsit. R aetiam
autem et Vindelicos ac Noricos Pannoniamque et Scordiscos novas imperio
nostro subiunxit provincias. Ut has armis, ita auctoritate Cappadociam
populo Romano fecit stipendiariam.
[str. 262]

S 47 A p p. Ill. 2. (Poto je u cap. l izneo koje zemlje G rci obuhvataju

pod pojmom Ilirije, Apijan prelazi na genealogiju ilirskih plemena .)
452

<Dcu:rlSs r~v f!.sv xcJ:Jpa'l tnc0vufLO'I 'D,IIupwu Tou Ilo/,urp-~ ILOU re:vscrOa~ Tio/,ucp-~[l.CJl
-rc:J Kt'm),(JJm xat ralla't'd((. Ke:ll-rov xal 'IIIIIup~ov xal r&llav TCa~Sa<;
ov7<X<; s~op :;.7'1 cra~ L:txsll[ac;, xu.l &p~u.t -rc0'1 St' u.uTo)c; Kc:ll-r0Jv xd 'IIIIIup~wv
xd ru.), u.-r(~J'I ),syO(J.E'iUl'l. Kd -r6Ss (J.O~ [.LtXf.VJT<X, noAII'l. [.LU0su6'1TWV ETEPIZ
noAIIwv, &p scrxs ~. 'D,/,up ~c') SE: n~ZI:ou.c; 'Eyxe:llsa xiZl A{J71Zp~tiZ xct.l L'l&pSiZ'Iov
xct.l MiZI:OO'I xd TC!.uMniZ XIZL ne: ppiZ ~~OV YE'IEG01Z~, XO'.l OuyiZ-rtpiZ<; TI1Zp8w
}~Gd .6.u.op8w xd .6.C!.uuo:pc0 XIZ~ hspo:<;, oOe:v dd TwJIIrt.'ITLO [ TE xd ITEpp iZ~~ol xd Eyxs/,e:sc; xd Au-ro:p~sl:c; xd .6.ci.pSa'IO~ < xd M~Zi:So~ > 1 xo:l
f!'Y.pOf)vol x~Zl 6.o.crcr!Zp-~-rw~ xo:l L'lci.pcro~ 2 Au-ro:p~e:l: SE: IZU't'<{J ITet.vv6v~ov 3
houn!Z~ TCIZLOC!. ~ II!Zlovo: YE'Itcr8C!.t , xiZl L:xopS [crxov Il~Zlov~ xo:l Tp~~o:11116v,
z,,i 6vol0J<; -;a i:Elvf) n1Zp0l'IU(J.IZ dv!ZL Kal Tci.Se: fLZV -roi:<; &px1Zwlloyou cr~
(J.S0dcr8cv, '(E'i'f) Ss EGTtV 'D,IIuptwv, w<; E') -rocr?J SE xcJ:Jpt'{-, nollf.a XIZl TCEp~w
VlJ(J.IZ 1:-r~ 'luv, x6:Jp1Zv 'IEf!.OiJ.E'IIZ noii'A~v L:xopo[crxwv xo:l Tp~~ o:llllwv . ..
(Nastavak T 44, S 6; cf. D 97, A 24).

rap

1
2

< xcd Mo:1:3m > add. Roos.

3o:pcnm Oi, Darsii C, L\&pcrwL Schw(eighiiuser], non recte, cf. Krahe, l. e. [ON,

p . 21].
3 no:v6vwv V, Autario ipsi Pannonium vel Peonum potius et
Scordiscum filios
fu isse aiunt, Peoni Tribalum C[andidi translatio latina saec. XV].
[str . 163, 265]

S 48 S tr. VII, 3, 2 (e . 296) . (Grci su smatrali Traanima Gete i Meze

koji ive s obe s trane Dunava, v. M 2 .) K~Zl yap 'luv &vet.f!.tfL~x-ro:~
T et. u-riZ -rd: i:OvYJ -ro l: e; Gpe(.!; l xet.l -rO: Bet.cr-rapv~x&, fL&IIIIov fLSV -ro l: e; h-roc;
"Icr-rpou, &11110: xd TO~<; n6c;. TouTO~<; SE: XIZl -rO: KEII-r~x&, or TE B6w~
xd L:xopo lcrxo~ xcd Towpbxot. Touc; Ss LxopS[crxouc; i:vw~ L:xopSlcr-riZ<;
)<et.lloucr ~ xa l -rouc; T1Zup[crxouc; SE: Twplcrxouc; xiZl Tauplcr-r!Z<; cp !Z cr l.
[str. 223, 265, 270]

S 49 Str. VII, 5, 2 (e. 314) . Oi:i-ro<; fLSV o\5v (sc. 6 K6pxop1Z<;) dc; -rov
L:&~ov EfL~tXIIAE~, he:l:voc; o' dc; -rov L'lpci.~ov, 6 o' dc; -rov N6!Zpov XIZ1'tX -r~v
L:sye:cr-r~x~ v . 'Ev-re:u8e:v o' ~SY) 6 N6o::po<; * rrii~ElE~ rrpocriiiZ~WV -rov o~u. 1'WV
'Ian6Sw1 psov-ra x -rou 'A/,~[ou 6pouc; K6/,!Zmv GUfL~&'A/,E~ -r<{l Ll~Zvou[CJl
xiZ-rr/. -rouc; L:xopolcrxouc;.
[str. 276]

'OpoTCEO~IZ o' t cr-rl 1'1ZU'!'IZ & Xet.-rtxoucr~v ot

n po<; v6-rov [l.SV vs xp~ L'l<XIIfLIZ1'EWV XIZl 'Apo~!Zlcuv O~IZ-rdvov-riX,
rrpoc; &px-rov os rrt -rov "Icr-rpov -re:IIEuTwv-riX, rrpo<; E<u os L:xopo[crxo~c;
(}"l)'ltXTC1'0V1'1Z
-r?J oE: TCIX.pa -rO: 6pY) -rwv M1ZXEOOVWV xa l 0pCfXWV.

50

s t r.

VII, 5, l o (e . 317).

IlaWO'ILO~,

[str. 286]

S 51 P l i n. III, 148. Mons Claudius, cuius in fronte Scordisci, in tergo

Taurisci.
[s tr. 279]

KHEXOlJ'J~ oE: TIZ'h-Y)V 1'~'1 rriZpxliZv (sc . 1'~'1 XtXTW

HwiVOv[av) bi ll.SV TO~<; OIJGfL~Xol:c; [.Ltpe:cr~v 'AfLIZVnvol &px-r~xw -re:po~, ucp'oCJc;
'Epxouv~&-rsc;, d-ra 'A'IO[~Y)1'Ec;, d-riX. Bpe:uxo~. ev oE: -ro~c; &vtX-roll~xol:c; &px-r~
XW1'1ZTO~ fLSV 'Ap!X.ulcrxo~, ILSG'f)ll.~pw0l-re:po~ oE: ~xopo[crXOL

52 p t o l. II, 15, 2.

[str. 264]

S 53 P h l e g o n ap . S t e p h. By z a n t . s . v. L:xopo[crxo~ xiX.t L:x[p-rw~,

i:&vY) IliZ~ov[ac;, wc; <ll'Aty0JV tv 'OIIu[Lmci.owv ~e'.
[str. 265]

453

M 1 I l. Xfii, 1-7:

Ze:uc; o'Em:L o0v Tpw&c; 't'E: x.cd ''Ex.-rop!X VYJUO"L 7tEAIX(J(JE:V,

-rouc; fLtV ~IX rt!Xpri T'{jcrl n6vov T'EXEfLEV X.IXL (n~uv
'IWAE:fLEW<;, 0'.0-roc; Ot mx/,(V Tpert:E:V 6crcre: CfliXE:(VW,
v6crrplv Erp'tmron~/, wv 0pyrxwv x.d3op0lfLE:voc; 1XI1Xv
Mucrwv -r'&yxe:fL&xwv ML &ytXuwv 'lrtrtYJfLOI,ywv
y/.tXx.Torp&rwv, 'A~[wv Te:, OlX.IXLOT&'t'wv &v6pwnwv.
E<; Tpo[YJV o'o0 rt&fL7t1XV ~T( -rpert:E:V ilcrcre: Cfl!XE(VW '
[str. 299]

M 2 S tr. VII, 3, 2-10 (e. 295-303). (3,2) Ot "t'o[vuv ' 'EI,f.YJVE:<; "t'ouc;
fe"t'a<; 0p~x.IX<; tme:/,&!J-~IXVOV' <':lX.OlJ'I o'Erp'tx.&'t'e:pa TOU "lcrTpou X.IXL OO't'Ol
x.IXL ot MucroL 0p~x.e:c; ilne:<; x.IXL tX0-roL X.IXL o\Jc; 'luv Molcrouc; x.IX/,oucrw, &rp'wv
wpf!-~6-~crtXv x.tXL ot vuv fLETIX~u Auo<7l'l x.IXl <l>puy&'lV x.tXt Tpwwv otx.ouv"t'e:<;
MucroL K1XL IX0ToL o'o[ <l>puye:<; Bplye:c; dcr[, 0p%x.(6V n Wvoc;, X.IXO&m:p X.IXL
Muy06ve:<; X.IXL Be~pux.e:c; XIXL MiXlOO~lOuvoL X.IXL B(6uvoL X.IXL 0uvo[, oox.w ot
x.d Tou<; M1Xpl1Xvouvouc;. OCi"t'ol fLtV o0'1 Te:Aii:wc; EX./.e:l.olrt!Xcrl n&v't'e:<; T~v
E0pw7tY)'I, o[ oz Mucrot (J\)VEfLC:lVIXV. Kat ' '0fLY)flOV o'op6wc; dx.&~E:lV fLOl oox.e:i:
Ilocre:(O<~vwc; [P o s e i d o n. fr. l 04 J] Tou e; Ev -r'(j E0pwnn Mucrouc;
X.IXTOVOfLcX~E:l'l (t.t-yw Ot TOU<; E'l T'(j 0p%x.n) OTIXV rp'ij "IX0"t'o<; ot 7tcXAlV TflE7tE:V
6crcre: rp1Xe:lvw, v6crrpl'l Erp'lnnon61.wv 0pnx.wv x.IX6opwfLe:voc; 1XI1Xv Mucrwv
"t''&yxe:fL&xwv". 'End Ed ye: TOU<; X.IXT~ T~V 'Acr[!Xv Mucrouc; oexo(T6 '1'(<;,
&n'Y)pT'YJfLEVo<; iY.v e:t"IJ o A6yoc;. To yrip &no -rwv Tpwwv Tpe~IXV"t'IX "t'~v
ilp1Xcrlv ErtL T~v 0p!:fx.&v y~v cruyx.IXTIXI.sye;(v TIXUTrJ T~v Twv Mucrwv, -rwv o0
v6crrp(v 6nwv &M'ofL6pwv T'(j Tpcp&o( X.IXL 6mcr8e:v IX0-r~ c; lopu1J.evwv XIXL
ex.a-repw6e:v, 0(E(flYOfLEVWV o'&no T~<; 0 p%x."IJ<; 7tAIXTd 'EI.f.'Y)crrt6v-rcp, cruyxeovTO<; iY.v e:r-~ -rric; ~ndpouc; XIXL &f.I.IX -r~c; rpp&cre:wc; o0x. &x.ouovTo<;. To yrip
"7tcXAlV -rpert:E:'I" fLcXAW'TO'; fLE'I E(JTLV dc; -ro0rt[crw. o o'&rto n 0v Tpwwv fLE:Tarpepwv T~v 6~('1 td .-ou<; fL~ 6mcrfkv w)Twv ~ EX nl.-xy[wv ilvTIX<; npocrw.-tpw fL~V fLC:TIX'flEflE:~, dc; -ro0nlcrw o'o0 7tcXVU. (e. 226) Kat TO Emrpe:p6fLE:VOV o'IX0Tou TOUTOU 11.1Xp't'0pl0'1, O't'( TOU<; lrt7tY)fLOA'( OU<; X.IXt '(IXAIXX."t'Orp&you<; X.IXL &~[aue; O"U'I~ ~e:v a0To!c;, orne:p e:t:Jtv o[ afL.X~o lX.Ol ~xU61X( X.CY;t
~CY;pfLcXTIXl. K1XL yrip vuv &viXfLEfLlX."t'IX( TIXUTIX d ~6v"l) To!:c; 0pCf~L XIXL TrX
B1XcrTIXfl'nx.&, fLiXI.I.ov [J.tV Toi:c; EX.To<; "lcr-rpou, &t.f.'l. XIXL Toi:c; Ev-r6c;. (Pasus
se zavrava k ratkim podnkom o Keltima . Cf. S 48 .)
( 3, 3) Atye: l oe: Tou e; Mucrouc; o Ilocre:lOWVLO<; XIX L EfL~'JXWV &nexe:cr61Xl XIXT'e:0cre~E:liXV, OlrX Ot TOUTO XIXL 6pE:[J.[J.oXTWV . [J.EA(n oz xp~cr61X( x.at y&I.IXXT( XIXL
Tupi{) ~wnac; X.IX6'~cruxlav, ovx oe: TOUTO XIXA.dcrTal 6e:ocre:~e:i:c; TE XIXL XIX7t'IO~iXTa<;' (ima i Traana koji ive bez ena; sve njih zajedno Homer
zove hipemolzima, galaktofagima, abijima, pravednim ljudima. Abiji
su oni koji ive bez ena, jer je ivot neenje nepotpun, polovian),
&yxe:f.l-&xouc; Ot TOU<; Mucrouc;, on &n6p6"1)TO(, x.a6<7. ot &y1X6ot 7tOAE:[J.(O"TIXl .
odv Ot EV Ti)l T(l(OXIX(OE:X.oXT(jl yp&rpe:(V &v-rt TOU "Mucrwv 't''&yxe:fLcX.xwv"
"Mo(crwv ,, &yxe:!-'-&Xwv".
(3, 4-5, e. 296-298). To fLtV o0v r~v yp1Xrp-~v x.lvdv EX TocrouTwv ETwv
e:0ooXlf.1-~cracrav 7tE:fllTTOV rawe; noM yrip m6av0lTE:flOV WVO[J.&cr(-JIX( fLtV E~
&px~c; Mucrouc;, fLE:Tu)VOiJ.&cr&IXl ot C:l<; vuv. (Strabon odbija tumaenje koje
je Posejdonije dao za naziv "abiji" ; on smatra d a se t ako zovu
ljudi koji ive u nematini i za to su pravedni, jer b ogatstvo raa
nepravdu . to se tie neenstva, primeuje da se Geti i Traani
nisu odlikovali uzdrljivou, ve su, n aprotiv, imali po nekoliko,

454

pa i v1se ena. Pobonima se ne mogu smatrati oni koji ive bez

ena, jer su ene te koje lju de najvie guraju u pobonost. Sledi
odeljak pos veen pobonosti Geta i Zamolksisu.)
(3, 6, e. 298) Twt.vTc< :;.~v o0v (o-J] xc<xt':>c; &v -ne; O\:x7topo [IJ n:spl -rwv xe:t[J.Evwv
r:c<p'l. ' <') n:O\'fJ' Yl n:e:p[ '!s l\lucrt':l'l xo:l &rc<uc':J'I 1rmIJ[J.OA'(WV. ''A 3' ' An:o:A/.,60CJ)p ot; tv 1't7) 8s,.;-r:pc;) ~::zpf. vsWv npoo~p,.~~~6(J.Svoc; s'Cp!jxzv ~xt cr'!C( /\Eyovr'&v.

(Apolodor hvali E ratostena to tvrdi da su Homer i drugi stariji pisci

malo znali o krajevinn udaljenim od Grke, da nisu imali iskustva
dalekih put eva i dodira s dalekim zemljama. Od oko 40 reka koje
se ulivaju u Crno more Homer ne pominje nijednu, ak ni one
najznaa jnij e, kao to su I stros, Tanais i dr. Ne pominje ni Skite,
ve izmilja nekakve hipemolge, galaktofage i abije. Strabon nabraja
i druge pr imere, koje je Apolodor uzeo uglavnom od E ratostena, o
geografskom neznanju Homera, Hesioda, Eshila i drugih starijih
pisaca. Zatim nastavlja : Niko ne spori da mlae generacije imaju
ve a iskustva u putovanjim1 po dalekim zemljama, ali ono to Apolodor kae za Homera preterano je i otkriva upravo suprotno od
onog to on hoe : neznanje njegovo i Eratostenovo.)
( 3, 7, e. 300) Nuvl oi: m::pl 0pq.x wv t /,eyO[J.E:V "Mucrwv ,'&yxe:f.l.&xwv xcx.l
&ycx.uwv LTI'Trl)(J.O ),: w v, y:Acx.x'!o~<fycuv &~lwv 1.'e:, 3txcx.wwhwv &vOpwn:wv",
~ou/,6ve:vot uuyxplVC(\ ,& '!E: uql'~vwv xo:l Ta UTrO Ilocre:towv[ou :Ae:xevTCX.
Ml ,<l., u~to 1'ouTwv. (Oni ele da dokau da su stariji pisci slabo po-

znavali zemlje daleko od Grke, a izlazi suprotno. Kau da Homer

ne pominje Skite jer ne zna za n jih, da nije uo za njihovo divljatvo, zbog koga je Crno more n azvano negostoljubivim , a da
izmilja neke Himepolge, Galaktofage i Abije. Ali, primeuj e Strabon,
zato b i se Pont zvao negostoljubivim morem ako nisu znali za njegove divlje stanovnike ? A to su upravo bili Ski ti.) I16,e:pov o'ouo'tn:7t1Ji.i.o:Ayol ~crcx.v o1 t rdxe: \VC( T0)v Mucrwv XC(t 0pc;.xwv xcd fe:Tc':)v, o031: ycx.),:xxTo~ayo\ XCX.L &~ w~ ; &t.t.a XIXL vuv dcr~v &[.i.rl..~o~x o t /:CJ.L VO[J.!ioe:c; xcx.Aou(J.E:'IO~, ~wv,e:<; &rro Ope:[J.[J.IiTul'l xCJ.l ';&:A:xxTo<; xcx.l -:upoi) xd v&/,\cr't'e<
1n:rrdou, O'f)crcx.up~crvov o'oux d06Te:c; oME: X0:7tl)l\d CJ.v 7tA~V d ((6p1'0V &v't'l
~6pTO\J . Il&')<; oi3'1 ~ '(voe:~ 'l' OU<; ~Y.'JEJc<c; 6 itOLIJT~c;, h:m) iJ.OA '(O Ue; xcx.l '(CJ.),e<xTocpliyouc; 1'tvac; n:p ocre<'( ope:u()V; (Slede, VII, 3, 7-9, dalji dokazi o

neodrivosti E ratostenovog i i\polodorovog tvrenj a da su stariji

pisci malo znali o dalekim krajevima.)
(3, lO, e. 303) Ilc:p[ n: TWVMucrwv O[XC( ~6c; E()TLV un:ocrxe:t:v :A6yov '!WV ev To~c;
E:n:scr~

:Ae:yo[J.evwv 'An:oA/.6oo>poc;, ~t 61'e:p' ~ye:l'!cx.~ XC( L TOUTouc; dve<\ n::A&cr[J.e<,

o'!c(v ~?l 6 no~IJ'~<; "Mucrwv T' C(;xe:v&xwv xCJ.t &ycx.uwv 1n:rr1Jvo:Aywv" , ~
TOU<; ev 'TI ,Acr[c;. OxE:'I'C( \ . Tou<; [J.EV oi3v Sv ' Yl , Acrlq. osx6[J.E:VOc; n:CJ.pe:pVIJ'IE:Ucre:t 1'0'1 7t0\l)'t'~v, wc; 7tpodp'!)'t'C(t, rr:A&cr!J.C( [oE:] "Asywv, wc; v~ OVTW'I &v
T?) Gp4xn Mucri.0v, TI:C(pcX -c<X 0vTa. [E: p s~] . " En yap 7' ~[J. 0J'I At/,w<; Ka Toc;
(l.E:'t'(;)x~crsv Zx -r~c; 7tEpa[e<c; -~_.oG "lo7pou TIZv-rs !J.Upr.&07.c; CJ(,)[.Lcf't'U)V 7ta..pcX. T0)V
rs-r0'J , 6{.LoyA.c:>--rTou -:- o~~ 0pq:;tv 0vouc;, ste; 't'~v 0p4X"fjV ' x.o:.f. 'JiJv oixoUcrr.v
a6-r(Jfh .;\frgGo~ XCI:)J;l) [J.. EV O~, ~-:o r. ~(.CJJ -;;(;)v -:tp6TEPO'J ul)':'(,) X.Cl)\CJU(J.E:vwv, &v 8
'Yl ' lwic;. .\1ucr0)v iK 70'10iJ.I7.cr0sv'l'<lv, -~ on:e:p otxe:t6'1'e:p6v cr'!~ T?) LcrTo p[c;.
xcx.t T?) &"o~&cre:~ '!Ou ~to ~f)'t'ou, O:W'I v ' Yl 0p~.X?J Mucrwv XtY),oul;.svwv n:p6n :pov. fi sp( [J.EV o~ To,)O:()'I i.J, u:; . bra'IE:Lf.H o/; n:l T7iv ~'~<; n:e:p ~~j'f)crl'l .
[str . 300-302, 308, 330, 351, 364, 381]

455

M 3

s tr. I, l, lO (e. 6). rvwp[~z~ a~ (6 1to~-~T~c;) xat TOV " Impov, fLE:il.V"YJfLEVoc; ye: Mucrwv, E:El,1ouc; 0pcp~[ou 7tapo~Jw:::iv-roc; -rov "Icr-rpov.
[str. 305]

M 4 S tr. XII, 3, 3 (e. 542). (Strabon navodi dokaze da su Bithynoi

i Thynoi poreklom Traani. Isto t ako i Bebrikoi.) ErpY)Ta~ 3' 8n xa t
auTo( ot Mucrot 0p~xwv &1to~xo[ dcr~ TWV vuv A<:yOfLEvWV Mo~crwv.
[str. 303]

M 5 Str. XII, 8, l (e. 571), [ = Artemid o ros]. Mucr[a -re: 6fLotwc; ~Te:
'0AUIJ.7tY)V~ cruve:;r~c; oi:icra "fl B~Eluv[~ xal Tfl 'EmxT~Ti{l, -~v E<fJY) 'ApTe:fL[owpoc; tX7tO TWV 7tE:pav "IcrTpou Mucri.0v tX1tCjlXtcrEla~, . . . [str . 304, 306]
M 6 S tr. XII, 8, 3 (e. 572) . Ilpoc; 31: Tothouc;, &T~ Touc; Mucrouc; ot fLEV 0p~xac; ot
SE: Au3ouc; dp~xu.crt, xu.T' u.tT[u.v 7taAet.~<Xv tcrTopouv-rsc;, ~v X&vEloc; 6 AullOc;
yp&<pe: ~ XO'.l Me:vEXpcXT't)c; 6 'E/,u.'t-rY)c;, ETUfLOAoyouvTe:c; xu.l To &vofLa TO Twv
Mucrwv &T~ T~V 61;\ri)V OtJTWc; OVOfLOC~oucr~v ot Au3o[. 7tOAA~ 1)' i) o/;UY) XCI.'ftX
TOV "0AUfL7tOV, &7tOU EX7EEl~'la[ <pet.m Touc; osxa-rsuElE:vTet.c;, E:xdvwv SE: &:7toy6vouc; dveH 70'Jc; tJ<JTEpov Mucrouc;, &:7to T~c; o/;U'l)c; OtJTW 7tpocrayope:uElE:nac;
fLCL.pTups~v oE: xu.l r~v O~cXAE:XTOV' [J.~;oM3wv y&p 7tWc; dva~ xu.t fL~/;orppuywv.
[str. 304, 309]

M 7 Ar ria n. Bithyn. fr. llR ( = Eust. ad Dion. Per. 322). ''OT~ ou

fL6vov Eupw7ta~o~ Mucro[ aAAtX xa t 'Acr~avoL '0 (H 'App~et.vbc; TWV EupW7tCI.tWV
Mucrwv &7totxouc; AE:ye: ~ -rouc; EV -r?j )Acr[~ '0AUfL1tY)VOUc; Mucrouc;, orT~ve:c;
Mucrol ov ofL&~ov-roc( ~ &1to Mucrou Tou ~~bc; ~ &1to tTE:pou Mucrou utou
'ApyavEl0lVY)c; T~c; ysvva[occ;, T~ e; opem~[ou, ~ &.7tb TOU <pUTO U T~c; fLU<J~c; ~
TOU fLUIJOU, &.(J.qJO't'E:pwc; y<Xp AE'(E't'Cl.~, &7tzp ,-~v o/;UY)'I 3-rjAO~ XC1.1'tX 1'~'1 yllwcrr:JCI.V TWV Auowv, wc; xal 6 re:wyp&<po~ l <pY)crtv.
1

S tr. XII, 8, 3 (M 6).

[str. 303, 309]

M 8 Nic. D amase . fr. 71 J (C:mst. P0rph. de th~m. I , 3) ... 0p~

x~crw~ 31: E:m:x/\~El-l)crocv &.7t,) T~c; TW.(U--:-I)c; u.tT[occ;. 'E1tt 'l"W'i ~fLEpwv 'A/\ucXT'fou -rou Twv Au3wv ~:.cnMwc;, &.v~p T~c; fLEd T~c; yuvocn(.oc; xu.l TWV
octhou -rexvwv h M\Jcrtocc; T~c; Twv 0p~xwv x.w?et.c; pfLWfLEVoc;, ~e; xai
''Of.L'l)poc; fLV"I)fLOVE:UE~ 1\E:ywv oi3Twc; "Mucrwv -r' &.yx_e:fLcXX.WV xu.l &.yxuwv
' l7t7t"I)(J.oAywv", o~s7tE:pu.cre:'l dc; TtX fLEP"I) T~c; Acrlu.c; dc; x_wpu.v T~v AEYOfLEVY)V
Au3[ocv, xocl Xet.T~lX"I)Ge: 7ti,1Jcrlov --r~c; 7t6Ar;;wc; ~&por;;wv. (Sledi pria slina
onoj koju Herod ot (V, 12) p ria o eni Peonkinji. Lidijski kralj
Alijates video je ovu Mianku kako ide : na glavi nosi testiju, u ruci
joj vreteno, a o pojasu vodi privezanog konja . Upita je ko je i
odakle. Ona mu odgovori: Mucr~ f.LEV dvoc~ --rb yE:voc;, 0 p~x:Y)c; 3' E<J't'(V
u.G-rY) To 7toll[x_vwv. Alijates poalje tada trakom kralju poslanike i
zatrai od n jega d'l dozvoli iseljenje jednom delu svojih podanika. Tako se u velikom b roju nasele Mizi u Lidiji .) Tu.u-rIJv SE: r~v
tcrTop[u.v N~x6/\u.oc; 6 ~U.fLOCGXY)voc; ypoc<pe:~ &v Tij'l ~'YJ' (1. "YJ') ~~~Al<p, 6 ye:yovwc; tmoypu.<pzuc; ' H pwoou -roG ~u.m/\E:wc; .
U komentaru, Muller objanjava zato m isli da ovaj fragmenat potie iz 8. knjige
Historija.
[str. 304]

M 9 P l i n. V, 145. Sunt auctores transisse ex Europa Moesos et B rygos

et Thynos, a quibus appellentur M ysi, Phryges, Bithyni. [str. 303, 308]

456

J\J. 10 H er. VII, 20. (Vojska s koj om je Kserks poao na Grku bila
je daleko naj vea od svih koje znamo, s n jom se ne mogu meriti
ni vojska koju je Darije poveo protiv Skita, .. . ni vojska Atrejevia
pod Trojom) . . . fL~Tz Tov Mucrwv Te: x<Xt Te:uxpwv Tov n po -rwv Tp@xwv
ye:v61.1.evov, ot o~GI.~&v7e:c; tc; -r~v EupwmJv x~X-rO: B6crnopov -rove; Te: 0p~~x.<Xc;
XGI.t'E:O'Tpe9GI.v-ro ntX'I'r'l.s xoct ~d '!011 '16v~ ov nov-rov XIX'rS~'I)O'OCV (J.EX,p ~ t'E: fi'I)ve:wu no-rct.fLOU TO npoc; (J.E:O'OCfL~PL'I)C, ~AGI.O'OCV .
.
[str. 304]
(Traani koji su preli u Malu Aziju n azvani su
tamo Bitini, a ranije su se zvali Strimonci, jer su iveli oko Strim ona), t~avC/.0'-r~va~ os cpoccr~ t~ ~Oe<)'J uno Tzux.pw'J t'e: xoct Mucrt0v.

M 11 H er. VII, 75.

[str. 304]

M 12 D i o n y s . By z. Anapl., p . 23, 3- 8. K&l.!.'f<X'I':'~ oi: -rO:c; ' EcrTlac;

dp'l)'la~oc; ~o'l xat ~e~a~oc; 6 n/,ouc; np6c; -rz -r ~c; &xpac; r~v tmcrTpocp~v xat
Tou pEUfL<X-roc; -r~v ntf.<Xywv xa l fLE:Ttwpov opfL~~~ ~ve:v cpacrt nspicr<X~ np o
fLI:v 'rwv Tpwcxwv Mucrouc; &fLa Te:uxpo~c; x<Xt (J.EXP~ 0e:-rT<Xf.[ac; &.1ucra~
xpa-rouVT'l.C, O:n&cr'l)c; 5crl)c; snne:crav y~c;, uno oi: TO 'I/,c'l.XOV ~p yov 'AcrTe:pona~ov ~Ct.cr~f.i:.a -rwv tn' ' A~ [ <p noTocfLQ Ilo:~6vwv .
[str. 304]

M 13 Iul. Sol. 40, 20 (p. 170, 1-2). M editerranea quae sunt supra
Troadis partem Teuthrania tenet regio, quae prima Moesorum fuit
patria.
[str. 308]

M 14 M a r e. C ap. 6, 686. Supra Troadem zn mediterraneo T euthrania

est, quae regio M oesorum fuit .
[str . 308]

M 15 H e ll a n . fr . 7 4 J (=Step h. Byz., s. v.). Maxe:oov[<X -~ x.0lpa, &.no

Maxe:o6voc; Tou fuoc; xo:t 0 u[Ct.c; T~c; Llzuxaf.[wvoc;, &e; tp'l)cr~v ' Hcr[oooc; ...
"AMo~ o' &.no Mocxe:06voc; TOU At6J.ou, wc; 'Ef.J.&v~xoc; 'le:pe:~wv npwt"l)c t'WV
tv "Apye:~ " xa t Mo:xe:06voc; < Tou > At6J.ou, < &.rp' > o0 vu v M 1Y.xe:06vzc;
xaf.ouv1'o: ~, fL OVO~ (J.e:t'O: Mucrwv To-re: otxou'l1'e:c;".
[str. 305]

M 16 A p p. Prooem . 3 . . . . x.al Et'spwv t 81wv &px.oumv (sc. ol 'PW (J.<X~o~)

&.fLrpt Tov fi6v-rov xal Mucrwv Twv tv Eupwnn xat 0p'!xwv 5croc ne:pt 1'ov
Eil~e:~vov .

[str. 308]

M 17 A p p. Ill. 6. 'PWfLIX~O ~ oi: xo:t t'OUO'Oe: x.o:.l IlO'.[ovac; en' au-ro~c; x.o:.t 'Pa~
t'OUC, xat Nw p ~xouc; xd Mucrouc; Touc; t v E upwnn, xd 5cro:. &f.'A<X 81J.opo:.
1'0UTO~c; EV oe:~~C(. t'OU "lcr-rpou XO:.T<Xnf.sovn (.0XY)TCI.c, OciX~poum fLI:V O(J.OLWC,
-ro~c; ' 'E/,f.l)rnv &.no 'EM~vo)v, x~Xt x.<X/,oucr~ -ro~c; t()[o~c; Excf.crt'ouc; oIOfLGI.crc,
XO~'I'iJ oe: nxVTGI.C, 'lf.f.up U)a ~youV'l'CI.~.
[str. 308]

M 18 A p p . Ill. 29. Aomot o' d cr t T ~c; uno ' PW(J.O:.L0)11 V OfL~~OfLEV'I)C, 'l).f.up[ooc;
dvo:~ TC flO (J.EV Il o:~OV(vV 'Pa~-rot xo:t N w p ~xo [, fLE:'rcX I117.L0 10CC, o/; M ucro t
~wc; rcl -rov Eil~e:~vov I16nov. Cf. M 27, M 37.
1

[str. 328]

457

M 19 D i o n y s. perieg. 320 sqq.

"lcrTpou fl.tv -rocrcro[3e: ~ope:~6Te:po~ ye:y&a.cr~v
7tpo<; 3t v6-cov rsppa.~ XIX L N wp[x~' &crTe:' E:pufl-v&,
lla.vv6vw~, Mucro[ -re:, ~ope:~6Te:po~ 0p"IJ[xwv,
t:J..lrroL "t"E Gp~L~e:t:;;, &nz[pove< yt:t.~av xov'!E~ ...
[str. 309]

M 20 A e l i a n. nat. an. XIV, 25 (p. 356, Hercher). Mucrol 3:!:, oux o[

Tou TIJ!.scpou To llspya.fl-ov xa.-;o~xouvTe:<;, &.t.t.!Y. hdvou<; Tou<; 7tpo<; "0
ll6VT([l fl-O~ v6e:~ TOU<; x&Tw, or7te:p oi5v XIXL TTI YTI "TI ~xu8[3~ 7tpocro~XOUcrL
-ea<; E:xdvwv E:m3pof1-!Y.<; &.vdpyoVTE<; XIXL "TI 'Pwp."IJ TOV x&pov 'COV 7tpoe:~p"IJ
fl-EVOV cppoupoune:<; 1t6:na. Tou<; 'Hpa.x/,da.<; 7tA'I)crtov Cfl"IJfl-L X(]. L T&v 'A~ lo u
pEUf1-6:TWV 1
[str . 308]
7ta.pa.y[yvovTa.~ E:<; M&pyov.
'H 31: 1t6/.~<; TNV E:v 'lt."Aup[Lf Mucr&v 7tpo<; T!} "lcrTp([l XE~fl-EV"IJ 7tOTIXfl-0 . . .
p. 280, 22-23 ... E:v oi<; xa.l To B~fl-~v&x~ov dt.ov 1t6/.~<; 31: a.6T"IJ TNV E:v
'It.t.upw~<; Mucr&iv ...

M 21 Pr i s e i fr., p. 277, 1-2 (Dindorf) ... xa.l

[str. 308]

75-73. godina
M 22 Ruf. Fes t. 7, 5. D.1rd1nos et Moesiacos Curio proconsul subegit
et primus Romanorum ducum ad Danuvium usque pervenit.
[str. 312]

M 23 I or d. Rom. 216. Dardcmos Mysosque Gurion primum proconsul

adomuit primusque Romanorum Danubium amnem usque profectus cuncta
eius loca vas t avit.
[str. 312]

M 24 Fl or. I, 39. Curio Dacia tenus venit, sed tenebras saltuum expavit.
Cf. D 71.
[str. 312]

M 25 Eutr. VI, 2. Is (sc. C. Scribonius Curio) Dardanos vicit et usque

ad Danuvium penetravit. Cf. D 65.
[str. 312]

73-72. godina
M 26 S a ll. fr. 18 M ( = Serv. ad Aen. VII, 604) : Getarum jera gens etiam
apud m2iores fuit. Nam ipsi sunt Moesii l, quos Sallustius a Lucullo
dicit esse super atos.
1

moesii cod. Floriacensis, cet. codd . mysi, myssi, misii.

(str. 308, 313]

73-72. godina
M 27 A p p. Ill. 30. Mucrou<; 3t Mapxo<; fl-tV Ae:0xo/."Ao<;, 6 &.3e:t.cpo<; A~x~v[ou
Ae:ux6t."Aou, Tou M~ep~MTYJ 7tOAEf1-~cra.vTo c;, xa.-r:!:3pa.[J.e:, xa.l E:<; Tov TWTIXfl-OV
Efl-~IX!.wv, ~v8a. dcrlv 'EI./."1]vl3e:<; ~~ 1t6/.e:~<; Mucro~<; 7t&po~xo~, "lcrTpoc; TE
< xa.l Ka.t./.a.-rl<; > xa. l ~wvucr61to/.~<; xa.l '03"1Jcrcroc; xa.l Me:crw-~p[a. <xa. l
'A7to/,f.wv[a.>, E:~ ~<; E:v 'Pwfl-"(l [E:x Ka./.a.T[3o<;] fl-ET~ve:yxe: Tov fl-Eya.v
'A7t6/."Awva., Tov &.va.xdfl-e:Vov E: v T!} lla./.a.-rl([J.
[str. 313]

458

62-61. godina
M 28 Cass. D i o. XXXVIII, 10, 2. (Cf. D 74 : Gaj Antonije Hibrida
uinio je za vreme svog namesnitva u Makedoniji mnogo zala i
provincijskom stanovnitvu i okolnim saveznicima. Upao je u Dardaniju pljakajui i n ije izdrao napad neprijatelj a, ve je ostavio
peake i s kon jicom pobegao.) To o' IXll't"O To\ho xa t m:: pt TOU~ iJU[J-fi-tXxouc, -rouc, Ev -r7J Mucrl~ TCoL~:;ac, ~Tr~OYJ < TCpoc, > Tfl -rwv 'lcrTpLo:.vwv TC6AE:L
TCpoc, '70w ~xu0(0v -rwv Bcw1'o:.pv0Jv, Em~ oYJOrw&v-rw v o:.{no~c,, xoJ ITC~opo: .

[str. 315]

M 29 L i v. per. 103. C. Antonius procos. in Thracia parum prospere rem

gessit.
[str . 316]
29-28 . godina
M 30 L i v. per. 134. B 3llum adu?rsus Bastemas et Moesos et alias gentes
a M. Grasso** rejeruntur.
Per. 135. Bellum a M. Grasso adversus Thracas et a Caesare adversus
Hispanos gesrum rejertur.
[str. 308, 318]

27. godina
M 31 Fa s t i tr i u m p h. a. 27. M. Licinius M . j. M . n. Crassus pro cos.
ex Thracia et Geteis IV non. !ul.
[str. 318, 324]

29. i 28 . godina
D i o. LI, 23, 2-27, l. Ko:T<% oe o~ TOU~ o:u-rouc, TOIJ'rO'JC,
xp6vouc, EV ole, T!ZUT' Ey[yv;;To, 6 Kpc/.crcroc, 6 M.Xpxoc, EC, TE: T~V M o:x;;oov[av
xo:t EC, -r~v 'Et.t.cl.oo: TCE:[J-<:pOdc, -ro~c, Te: ~o:xol:c, xat < To~c, > Bcr.crT&pvaLc,
f:Teo),Efi-"IJGE:. Kat TCe:pt [LeV EXdVW'I, orTLV~C, TE dcrL xat OL!X Tl ETCOAE:fi-WOI)cro:v,
;;'CpIJT!ZL. Bacr-r&pvo:L oe ~x60aL TE: &xp L~WC, 'lf;'IO[J-[OO:TIXL, xo:t -r6-re: -rov "Icr-rpov
OLo:~tXVTE:~ T~v Te: M ucr[av T~v xaT' &nm~po:c, crrpwv xo:l [J-E:'r<% -rou-ro xo:l
T pL~O:AAOUC, 6f1-6pouc, au-r7J 6v-ro:~ TOUC, -re: ~o:poavouc, EV -r7J xwp~ Tfl Exdvwv
otxouno:.c, EXE:Lpwcro:VTO. T~wc, fleV oi3v TO:UT' ETCo[ouv, ouo~v crqncrL TCPX'(fl-0:
7tpoc, TOIJC, 'PWfLO:[ouc, ~v. E7td oe -r6v 'rf; Alfl-0'1 {m;;p~~Yj<JIX'I xo:.t 't""~V
0p~x1Jv ".~,~ ~e:vOe:I.YJTWV ~vcr7tO'I Oov o:uTo~c, oi3cro:v xo:-:-~opo:fLov, f:v't"o:uOo: 6
Kp&crcroc, To fLE'I TL 't"(j'l ~[T~ T(j'J -rwv ~svOe:I.I)TWV ~MLAE:~ -:-utpA(fl 6v-rL &.f1-6vwv,
TO oe o~ TCAd<JTOV m pt T?i Mo:xe:oo v [~ <:pO~YjOdc, &v-:-e:TCYjAOe: cr<:pLcrL, xo:t
whouc, EX -r'Yjc, TCpocr6oou [L6V"I)C, X7.1'1XTC),~~IXC, E~E(J)<Jf;V i(LIXXd EX -rYjc, xwpo:c,.
K&x. -rou-rou o'Cxo:o;: &vo:xwpouno:c, EmoL0Jxwv -;-~v Te: ~e:y;;-rLx~v x.o:.l.oufL~V"I)V
7tpO<JE:TCO L"~iJ(Z'rO xo:t EC, ';""~'J Mucr[oo: EVE~IXAE:, xo:.l 't'~V -rs xwpav crrp0w EXci.XUJ<Jf; X.o:( TCpOC, 7e:i:x6c, TL X!XpTe:pov TCpO<JE:Aci.<JIXC, TO~C, [J.ev TCpoop6[LOLC, ~TC71XL<Jf;
(f1.6vouc, y<Xp who ue, o[ Mucrot olYJ~n;;c, dvo:L f:m~~ooov f:TCoL~cro:.v-ro ), TCpocr~o YJ ~ crac, O~ crqncrL TCO:'I'rl 'ti{) ).omi{) cr-rpa-re:UfLIXTL x.o:( !v~xo~;;v whouc, xo:(
TCpocre:OpE:U<JIXC, E~E:LAE:. ITp&crcronoc, oe 7.UTOU TIXUTIX o[ Bacr-r&pvaL -r'Yjc, TE:
rpuy'i)c, ETCE<JXOV xo:t TCpoc, T(j'l K~opcp TCO'r1XfL0 XIXT~[J-E:LVO:'I, TCE:pLop0J (LE:'IOL ,,x
"(E:'r1Jcr6(J.f;VIX . 'ETCe:Lo~ o~ 'ILX.~cro:c, -rouc, Mucro>JC, xd ETC' Ex.dvouc, GJpfL"fJIJE:,
TCpEu~E:LC, TCS(L~IX'I !TCo:yope:UOVTE:C, IXU'r (j'l fl~ OLWX.SL'I crrpic,' wc, ouoev TOlJC,
'PW[J-O:[ouc, ~O LX"fjX.6-r;;c, .
(24, 3-7) (Kras zadri poslanike pod izgovorom da e im sutrad an dati
odgovor; on iskoristi slabost Skita p rem'l vinu, ugosti ih i n apoji da
bi sazn ao njihove namere. Zatim nou odvede vojsku u n eku umu
da se odmori i postavi strae. Bastarni, mislei da su ovi sami

M 32

e a s s.

459

napadnu ih. Rimljani ih sateraju u nekakve iprage i unite u velikom broju, tim vie to su ih kola sa enama i decom koj a su
ila za njima ometala u bekstvu. U tom boju Kras ubije bastarnskog
kralja Deldona svojom rukom, to bi mu, da mu je priznata imperatorska titula, donelo najviu poas t: pravo na rtvovanje spolia opima.
Bastarnska vojska je' razbijena, neki se rasture po okolini, drugi
pobegnu u umu, mnogi se podavie u Dunavu, najzad, preostali se
okupe i zauzmu jedno utvrenje. Kras je nekoliko dana uzalud nastojao da osvoji ovo utvrenje. Uspeo je u tome tek kad mu je
kralj nekih Geta, Roles, p ritekao u pomo. Roles je otada smatran
saveznikom rimskim, a zarobljenike podelie vojnicima .)
(25, 1-2) IIp&~xc; oE: -rxlhet. 6 Kpcrcroc; eTI:l -rove; MJcrovc; h p&m:-ro, xxl -rel:
[J.EV m:Wwv 't"~vac; 't"OC oE: E:w:popc)'l d . o~ xxt P~et.C,6[J.<:VOt;, lttXV'rCI.i; [J.Z'I nl.~v
mxvu oP.[ywl, E:mn6vwc; oz o~ Xet.l emXLVOU'IWt; Xet.'rE:O"'rp~ljlocro. Ket.l 't"61"E: [J.eV
(XEL[J.(~)'I y<'l.p ~v) E: e; 't"~V qnP. let.v &.v<:xwpY)O"E, ltOAAOC [J.EV UTI:O 't" OU l)iuxou~
no/,P.[{; o2. ~'~ n),e;[w U7l:O 'rWV 0p~xwv, OL ' (;)v wc; cp[P.wv Eltet.v'fle~, 1tet.0wv
80e:v~t:e:p yvw[J."f)V ~crze:v &.pxe:cr0Yjvx~ -ro!:c; Xet.Tc:~pyet.cr[J.~V o ~c;. Kcd yap xet.l 8ucr[ou
xa l v~x"f)-r~p~et. oux lhL T({; Kxlcret.pL &!,)..a xxt E:xdl(}l E:l)i"f)cplcrEll) ou [J.~V't"OL
xo:l -ro TOU xu-roxp&.'"opo~ 8vor.tet.,
y~ nv~c, cpet.crLv, ~P.et.Pe:v, &M' 6 Ket.~cret.p
[J.6voc, auTo npocr~Ele:-ro. (Bastarni, meutim, smqtrajui da su Denteleti

wc,

krivi za sva zla koja su od Rimljana p retrpeli, ponovo upadnu u

njihovu zemlju, tako da je Kras i p rotiv volje morao odmah da
krene opet u rat . Iznenadivi Bastarne, on ih savlada i p risili da
prihvate ugovor koji im je diktirao. )
(25, 4-5) 'ne, o' &net.~ 't"WV 8TI:AWV et.i50Lc, ~l)!et.-ro, ETI:e:0U[J."f)O"EV &.[J.UVCI.0"0et.~ 't"OVC,
0p~xxc, -rove; b -r'(i &.vet.XOtJ.~O?i -r'(i E:x -r'Yjc, Mucrlxc, P.un~own<Y.c, et.u-r6v xl)(.l
yocp T6TE xwplet. TE EV't"EL x~C,6[.tEVO L Xl)(. L TI:o),E[J."f)O"dO'ITE:t; ~YY~AAOVTO . Kl)(.[
crcpwv MI)(.[Oouc, [.l.EV XI)(.L ~e:poovc, f.LcXXI)(.~C, TE XaTaXpi)(.TWV, xal Tac; xdpi)(.C,
TWV aA~O"XO[J.~VWV anoT~f.LVWV, OUX an6vwc, f.L~V, exe: ~ pWO"I)(.'t"O o' oi)v. Ta o'
&P.P.a n)>.~v T'Yjc, -rwv 'OI>pucrwv y'Yjc, XI)(.7~0p<Y.fLE .

(26, 1-6) (Dok je on ratovao s Bas arnim1, pozove ga u pomo Roles,

koga je napao Dapig, kralj nekih drugih Geta. Izdajom Kras se
domogne bastarnskog utvrenja, D apig pogine u borbi, a njegov
brat padne u zarobl jenitvo. Kras se onda uputi p rem a velikoj peini Keiris, gde se stanovnitvo bilo sklonilo zajedno sa svim svojim
pokretnim blagom. Kras je naredio d a se zazida ulaz u peinu i
tako svi izgiboe od gladi. Zatim krenu i na druge Gete, koji nisu
bili Dapigovi, i uz mnogo napora uspe da osvoji utvrenje Genuklu,
gde su uvani rimski bojni znaci koje su Bastarni oduzeli Antoniju
Hibridi, kad je ovaj ratovao s gradom I strijom . G etski kralj Zirakses nije bio prisutan jer je bio poao da trai pomo od Skita
i nije se na vreme vratio. )
(27, l ) TCI.UTet. [J.b E:v I'~'t"cgc, ~rrp a~e:, -rwv oE: 8~ M ucrw1 Tove, [.LEV tx TWV
xe:x.e:LpW[.l.EoJWV ZTI:I)(.'I I)(.(J7.XVTac, o~' t::E:p(J)V &.vex7~()"CI.'rO, &nl Sz 'Ap-ret.x[ouc,
&AP.ouc, T~ T~VCI.C, ou0' &.P.6nac, TI:OTS OUT' ()(i) n pocrx.wp'Yjcrl)(.t ot W~P.ov't"ac,, xal
(f.UTOUC, 't"E f.L~YLO"TOV E:nt TOUT(}) <:ppOVOUV't"Cf.C, xet.l 70~C, &P.P.o~c, opy~v -re: &[.tet.
XI)(.L VEWTe:pLO'f.LOV E:p.1tOLOUV1."et.C,, a;u-r6c; -r' eTI:e:cr7ptXTEUO'E:, xa[ crcpw; 't"a [J.EV pl~,
SptXO'CI.V71XC, oux o)>.[yl)(., d 8~ xxt cp6p~) TWV aA~ O"XO[J.~V(J)V 1tpOO""f)'(tXyE:TO .

Cf. M 39.
[str. 308, 318, 319, 330, 365]

460

M. 33 z o n . X, 32. Kat b Kp'l.crcroc; b M'l.pxoc; XO:TrX TOUTouc; Tooc; xp6vou~

d c; r ljv l\I<Zx<:OO'I[I'I.'I x<Zi. dc; T~v El ?~X!J 'I xo:l dc; T~v 'E/,/,uOCJ. 7i:S[J.cp0dc; 7tOXAOLt.;
Sn:v),S;x'lcn~v v s cr~, Y..'l.!. -rX IJ,S'J SvbCfJO"Z 't"ti as 'T~P ()()~y&"'(S70 . Ta O' V)j
-raVrCI. it&f,cz!. (J~~'J lvlucro( T E xet.L r &'t'at Ex.SxAYJV't"'O. Cf. M 40.
[str. 318)

M 34 Fl o r . II, 26. Belium !Yloesicum : Moesi quam feri, quam truces

fuerint , quam ipsorum etiam barbari barbarorum horribile dictu est.
Unus ducum ante aciem postulata silentio " qui vos es tis?" inquz:t. Respans um invicem "Romani gentium domini". Et ille "ita" inquit "fiet,
si nos 'Viceritis" . Accepit omen lVIarcus Crassus. Illi statim ante aciem
immalato equo concepere 7JOtwn , ut caesorum extis ducum et litarent et
vesceremur. Deos audisse crediderim : nec tubas sustinere potucrunt. N on
minimum terroris incussit barbaris Comidius centurio satis barbarae,
effico.cis tamen apud tales homines stoliditatis, qui foculum gerens super
cassidem, agitatum motu corporis, flammam velut ardenti capite funditabat.
[str. 318, 325, 384)

M 35 l or d . Rom. 245. lvfoesi vero quam feri, quam truces erant ? Ut

unus ducum ante aciem postulata silenr:io " qui vos estis"? inquid. Responsum est : "Rom:mi gentium domini". E t ille: "ita fie t", inquid, "si
nos viceritis". Sed mox ad bellunw entum est, nec classicum audire valuerunt : sic a i'viarcio superati sunt.
[str. 318, 325)

M 36 Cass. D i o n . LIII, 7, l. (Iz Oktavijanova govora u senatu 27.

godine. Oktavijan nabraja velika osvajanja koja je izvri n jegov otac
Cezar i on sam.) T~v l"'cx),:xT[o:s &ll wcr ~v ~ " "fJV Il<Zvvovl<Zc; 3ou/,(<)(nv ~
-r~v Mucrb:c; xdpwmv ~ T"~V At'(UTC't"OU K:X'r<ZcrTpocp~v;
(str. 326)

M 37 A p p . Ill. 30. K<Zl 7tAE:~OV ooob sopov bd T~c; ' PwtJ.dW'I 01J fJ.OXp:xTl:x~
e; Mucroos '(S'IO[J.:::'IOV, ooo' e; cp6pov li7t<ZX0EVTCI.<; ooo' 7tl -rou ~E~(I.aTOU .
{m~xBYjG<Zv os 07to 1\~zp [ou, --rov [l.C:crX TO'I ~c:~e~.cr-:-ov To~c; 'PwiJ.CJ.[o~c; CJ.OTox.p'l.Topoc; yzvofltvou. (U ovoj knjizi Apijan govori samo o osv.:tjanjima
koja su izvrena pre pada Egipta, za vreme Republike. A o tome
ta je osvojio svaki car posebno govorie posle.) "EvOe~. xe~.t ne:pl
1\1ucr0JV pw TI:AEO'IIZ. NvJ o', ETI:sl TOlJe; M ucrouc; TE ol 'PwiJ.:XLO' T~c; 'D,IIup[ooc; ~YOUVT<Z' XC!. l TO crU'(YPCI.il.(l.<'l. flO~ TOUTO 'Illf.up,x6v EGTL'I, wc; &v d "l)
TO ouyyp<Z[l.fl<Z EVT<:/,tc;, 06:te:' npoe:msl:v, O'n xd Mucrooc; Ae:uxoi,Mc; n,
-ri)J O~[l.C;l cr-:-p<Z-r-~y0Jv, ntop<Xfl.S xe~.t TL~spwc; d /,s M-d -r~~ fl.Ov:xpxov
E~ou a(av.

[str. 308, 327, 338)

M 38 O v i d. ex Ponto IV, 9, 77- 78. Hic 1 tenuit lVfysas gentes in pace

fideli, hic arcu fisos tetruit ense Getas.
1

L. Pomponius Flaccus.

[str. 308, 332)

e a s s.

D i o. LI, 27, 2 (Cf. M 32). T:xuT<Z fl.~V tv XPOV<p q sve:To,

OS -r&. 'Tt~ r}) ,) vx Wr;, it'OlJ rr:xp et0 0 o7a~, xa t e(trtO: -reX b'J6(J.~~o: . T O tJ. Sv
yap ~t'l.f.<Z' 1\1uGol TE Y.<Zl r t-r<ZL rr.iicrw1 -r-ljv (l.ST<Z~o Tou Te: AltJ.ou r:<ZL Tou
"lGTpou oGGCI.V EvE[l.OVTo, TI:pocovToc; oi; TOU xp6vou Y.l'l.t cc; &f./,(J. 'n vE:c; <ZOTWV

M 39

"'( p.'l.~p6)

461

ov6(.L()('f()( fLETt~()(AOV, X()(( fLETIX T()(\h' E:c; TO T'ijc; Mucr[()(c; OVO(.L()( 7t()(V6' 15cr()( 6
I:&ouoc; E:c; TOv "lcrTpov EfL~&/,).wv, tmtp TE T'ijc; Cl()().fL()(T[()(c; X()(( {mep T'ijc;
M()(xe:8ov[()(c; T'ijc; Te: 0p4x'lc;, rho T'ijc; Il()(vvov[()(c; rhpop[~e:L, cruyxe:x.wp"!Jxe:v.
KO(( ~crnv E:v 0(\lTO~c:; rxAA()( TE: ~6V"IJ 7to/,).<X X()(( ot TpL~()().Ao[ 7tOTe: 7tpOcr()(yOpe:u6evnc;, or -re: tl()(p8ct,VLOL X()(( vuv OUTW X()(AOUfLEVOL.
[str. 308, 316, 329]

M 40 Zon. X, 32. (Cf. M 33) T<X 8' ~6v"IJ T()(U'f()( (tj. ona s kojima jeratovao Marko Kras) 7tcXA()(L fLEv Mucro[ TE X()(( reT()( L E:xtXA"IJVTO, 7trxcr()(V
Tou Te: AtfLOU X()(( Tou "lcrTpou oocr()(v ve:fL6fLe:VoL, 7tpo(6vToc; Se
TOU x.p6vou TLVEC:: ()(tJTWV xa: l rxAAOL<; OV6fL<XcrLV E7tEXA~6Yjcr()(V . K()(l fLETIX T()(U't"<X
7t<Xv6' 15cr()( 6 7tOT<XfLO<; 6 I:()(uoc; dc; TOV "lcrTpov EfL~tXAAWV tmE:p -r'ijc; ll()(A(.L()(T[()(c; X()(l -r'ijc; M()(xe:8ov[cxc; T'ijc; -re: 0p4x"!Jc; &7to T'ijc; Ila:vvov[()(c; &cpop[~e:L, dc;
'\"0 -r'ijc; Mucr[cxc; 7tpocrxe:x.Wp"IJXE:V O'IO(.L()(. K()(l E:v ()(tJTO~c; rxAA()( TE: 7tOAAa dcrlv
~6V1) X()(( ot TpL~iXAAOl 7tpocrcxyope:u6ev-re:c; or TE: XE:XAYjfLtVOL tl()(pMvLOL.
r~v fLE:T()(~u

[str. 329]
Daanima, Dion Kasi je
kae da su oni u neku ruku Skiti i da ive s obe strane Istra.)
'AP.P.' ot fLEV E:7tl Tti3e: ()(UTou xcxl 7tpoc; TYj Tpt~OCAALXYj olxouvTe:c; ~e; Te: TOv
T'ij<; Mucr[a:c; VOfLOV TEAoucrL X()(( Mucro[, 7tA~V 7t()(poc TOL<; 7t&vu E:mx.wplo1g-.
OVOfLtX~O\IT()(L, ot Se E7ttXE:L'I()( tlaxo( XtXAY)V'l"CXL, e:'CTe: a~ reT()(L TL'IE<; d--rt
X()(l 0p~xe:<; TOU ll()(XLXou ytvouc; TOU T~v 'Pw367t"IJv 7tOT~ E:votx~cr<X'ITO<;
OVTE<;.

M 41 C a s s. D i o n. LI, 22, 7. (Kad govori o

[str. 308, 331]

M 42 S tr. VII, 3, 12 (e. 318). (Skordisci ive pored Dunava, podeljeni

u Velike i Male Skordiske. Veliki Skordisci nalaze se izmeu reka
Noara i Marga- Morave), ot ae: fLLXpol TOUTOU 7ttp()(v, ()UVcX7tTOVTe:<; Tpt~()(AAOL<; X()(l Mucroic;.
Me:Toc M T~v Twv I:xop8[crxwv x.wpcxv 7t()(poc fL~V TOV "lcrTpov ~ Twv Tpt~a:P.P.wv X()(( Mucrwv ~crTLv, Zlv EfLv~cr6"1JfLE:V 7tp6Te:pov, xa( Toc ~A"IJ Toc T'ij<;
fLLXpii<; xa:).oufLtVYjc; I:xu6[()(c; -r'ijc; EVTOC:: "lcrTpou xa:l TOUTWV EfLV~cr6YjfLE:'I.
'Ym:potxoucrt 3' ooTo[ TE xcxl Kp6~u~ot xcxl ot TpwyP.o3UT()(L P.q 6fLEVOL Twv
1te:pl K&P.P.()('fLV xcxl TofLtCX X()(( "lcrTpov -r67twv. EW' ot 1te:pl TOV A!fLO'I
x()(l ot {mE:p IXUTou olxouv-re:c; fLtX.pL -rou 116vTou K6p()(AAOL X()(l BtcrcroL XIX(
M()(l3wv TLVE<; X()(( tl()(v61)AY)TW'I.
(str. 308, 330]

M 43 Str. VII, 3, 13 (e. 305). '0fL6yP.wnot S'dcrtv ot tl()(xol Toic;rt'l"IXt<;.

Ilcxpoc fLE'I oov TOL<; ''EP.P.YjcrLV ot re'l"IXL yvwp[~O'IT()(L fLiXAAOV Stoc '\"0 cruve:x.e:!:c;
Toc<; fLET()(viXcrT&cre:L<; E:cp' EX()('t"tpou Tou "lcrTpou 7tote:1:cr6()(L X()(l 't"OL<; Mucro1:<;
&V()((.LE(.L~ x.6()(t.
[str. 331]

M 44 P l i n. IV, 3. Dardanis laevo Triba/li praetenduntur latere et Moesicae gentes, a fronte iunguntur Medi ac Denseletae quibus Threces ...
(str. 331]

M 45 P l i n. III, 149 . ... provincia quae Moesia appellatur ... In eo Dardani,

Celegeri, Triballi, Timachi, Moesi, Thraces Pontoque contermini Scythae.

(str. 308, 332]

M 46 P l i n . IV, 41. Aversa eius (sc. Haemi) et in Histrum devexa Moesi,

Getae, Aedi, S caugdae Clariaeque et sub iis Arraei Sarmatae, quos
~62

Areatas vocant, Scythaeque et czrca Ponti litara Moriseni Sithonique

.. . optinent.
[str. 308, 332]

M 47 I u l. S o l i n l O, 7 (p. 68, 5-6) Deinde H aemus sex milibus passuum arduus, cuius aversa Moesi Getae Sarmatae Scythae et plurimae
insidunt nationes .
[str. 308, 332]
~1: T~c; bw.pz[ac; (s c. T~c; &v(j) M ucr[ac;)
Ta fi.l:v npoc; TTI L'let.P.fi.aTlq. TpDr.opv~vcrcoc, 't'a ~1: 7tpoc; H) Kc&~pcp 7to't'afi.{)i
Mucrol, Ta ~1: (J.ETa~u Ilcx~vcrcoc, 't'a ~E: 7tpoc; " TI Maxe:~ov[q. L'l&p~avoc.
M 49 P t o l. III, 9, 3. 'Pamap[a Nlucrwv, xof.u)v[a.

M 48 P t o l. III, 9, 2. Kccrtzoucrc

[str. 308, 328, 329]

M 50 D i o n. e hr y so s t. or. XII, 16. Kat yap ~h Tuyz&v(j) fi.axp&v TeVa

Mov ..a 'IUV 7tE1tOpSUfi.EVO<;, e:u80 'COU "lcrTpou XIXL T~c; re:-r(-;)'1 x.C.:) pw;
Mucrwv, &c; cplJuc ''0fi.1Jpoc; xa-ra ..-~v vuv E7t[xAIJucV Tou E!8vouc;.

[str. 331]

M 51 S er v. ad Aen. III, 35. Geticis ... arvis] Getae autem populi sunt
Mysiae t, quae, quia laca est, multas continet gentes.
1

moaesiae cod. Floriacensis.

[str. 331]

M 52 P h i l o s tr. v. Apoll. Tyan. VII, 31. . .. 0pifxac; yap xat Mucrouc;

xat rt-rac; ~ou).oucr8ac fi.Ev M~r.ov, E:P.su8e:pouv ~1: EtJl)8e:c;, ou~E: yap -rfi
E:P.e:uOe:p[q. za[poucrcv, &-re:, otfi.ac, oux atcrxpov ~yo6fi.e:voc To 3ouf.e:6e:cv.
[str. 384]
~W(J)V II, 53. Mucro~c; &youcrcv &x81J ~6e:c;, xat xe:p&T(J)V &fi.ocpol dcrlv. Atyov-rac 31: -rhv &ytAIJV &xtp(J)v 6piiv ouxt-rl 3,0; xp6oc;,
&f.),a -rwv ~owv "w'18e: t3lq. cpucre:c, xat 't'o fi.ap-rupwv 1tapa n63ac; ylyvov-ra~
yap xat EV l:xu8acc; xe:ptXT(J)V oux &ytp!XU'C'Ol ~6e:c; . 'Eyw ~1: &x.ou(j) Atyov'C6C,
WiOC, E:v cruyypacpfi xat fi.E:Aln ac; l:xuO[~ac; dval, E1ta"tw1 -re: -rou xp6ouc;
ou3tv xat fi.EVTOc xat m7tptXuXElV dc; Mucrouc; X.Ofi.[~ov-rac; l:xu8ac; oux
68ve:~6v utplucv, &M~ au8Lye:vi:c; fi.EAl XIXL X1Jpla E:mx0>pla. Et 3E: EVIXVT(a
'HpoM-rcp P.y(j), fL~ fi.Ol &x.Otu8(j) . . .

M 53 e l. A e l i a n. 7tEpt

[str. 364]

M 54 Ar ria n . eyneg. 23, 2-3 . 'AP.f.OC -rac; E:A&cpouc;, ~vOa 'COC 7te:3[a e:u~P.a-ra,
EV fi.EV Mucro~c; XIXL E'l rt-raLe; xat EV l:xu8[q. xat &voc -rhv 'IP.P.up[3a, &cp'
r7t7t(J)V TWV l:xu8lxwv xat 'IP.P.uptwv l>cwxoucrcv o0TOl yocp E:P.a6ve:cr8ac fi.EV
Toc 7tpw't'a oux &ya8o[, &P.M x '&v 7t&vu xaT():.cppov~cre:cac; tl>wv 7tapa~aAAO'I-rac;
r7t7t1p 0e:naf.(ji ~ l:LXEA{ji ~ Ile:A07tOVVIJcr[cp, 8t():.7t0VOUfi.E:VOc I>E: E7tl7t():.V &v-rtxoucrlV. Kat T6Te: rlv rl>occ; TOV fi.EV ci>x!Jv E:xe:l:vov r7t7tOV xat fi.EY():.V X.C(L cro~apov
&7tayope:UoVTa, Tov 31: P.m-rov xat ~(j)paf.tov 7tpwT():. fi.l:v 7tapafi.d~ov't'():., ~7tE:LTIX
&7tof.dnov-ra, Ei1te:c'Ca E7te:),a6voVT():. -ro 81Jplov ...
[str. 364]

rv, 16 (cf. Tomaschek, II, 29). Ae:lfi.WVWV ' ot I>E: ve:upoe:l3E:c;, . . . L'laxot Mxcva, . . . Mucrot fi.Evl>pou-ra.

M 55 D i o s e ur.

[str. 312]

463

SPISAK IZVORA
l.

Antiki

pisci

Aelian. de nat. anim.

ll, 53 .............. . . .. . .. .. . .. . ..... . .....
XIV, 25
... . .. . .... . . . ............... .. ...
XVII, 41 . .. .. . . .. . . ... .... . .. . .. .... .. . . . . ..
var. hist .
IV, l .. . .. . .. . .... . .. . . ... ... . .. .... . ... .. .
Aen. Tact. de obsid. to!.
XV, 9-10 ............... . ... .. ..... . .....
Agatarch. de mar. Erythr.
fr. 59 (GGM I, 151 sqq.)
. . ... . .... . . . .. . . .
- Europiaka
fr. 17 (F. Gr. H . II A, Nr. 86, p . 210) . .. .. . . .
Ale xidis
fr. 241 K (Com. att. fr., ed. K ock,
Il, p . 385) ........ . . . . .. . . .. .. . ... . .. . .. .. ..
Ammian. Marcell.
XVIII, 5, 12 ........ .. ......... . .......... . .
XXVII, 4, 4-10
. . .. ...... . ............ .. .
Anthol. Pal. VI, 115 .. .. .. ...... ...... ....... .....
Antias (Valerius)
cf. Liv. XXXVII, 48, 4 . .... .. . . ... . .... . .. .
Antonini Liberalis
metamorph. synag., 21 .. . .... ... .. . .... .... .
Aphrhonii progymnasmata
p. 29, 17-20 (Rhetores Graeci X, ed. H. Rabe)
Appiani hist . Rom.
Illyr. 2 .... . ....... . .. . ... .. ........ . . .. . . .
Ill. 3 . ... ............ . . . ... . .... .... . . . .. ..
Ill. 4 .. . ... . . . . . ........... .. . . ... . .... .. ..
Ill. 5
Ill. 6 . ... ... ........ ... ...... . ... . ..... ....
Ill. 29
.. . ..... ........ ........ . .... ... . .. .
Ill. 30 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prooem. 3 ....... . . .. ..... . ........ . .... ....
Emphyl. V, 75, 320 . .. .............. ... ....
Mithrid. 55 .. .. ... . .. . . ............. . . .. ...
oo

oo

oo

oo

oo

oo

oo

oo

oo

oo

oo

oo

oo

oo

oo

oo

oo

oo

oo

M 53
M 20
A 13
D 104

T 5
A 12
D 98

T 82
D 70
S 20
D 6
D 38
T 67
T

13

T
T
A
A
M
M
M
M
D
D

66, A 24, D 97, S 47

44, A 3, S 6
19
20, D 61, S 36
17
18
27, M 37
16
77
55

Ps.-Apul. de med. herb., 8 . ... . . . .... ....... .. . . .. . . D 107

Aristoph. Aves
vv. 1520- 31, 1567- 73, 1615 sq., 16271630, 1676-1 682
oo

464

..

oo

oo

oo

oo

oo

oo

oo

...... .

T 77

Aristot. Topica
II, ll ... ... .... .. . . ... . .... . .. . .... .. .... .. T
Ps.-Arist. de mirab. auscult.
CXXXVII (1 50), p . 50 (Scriptores rerum
mirabilium Graeci, ed. Westermann) .. . ... . . .. A

81

Arriani anab. Alex.

I, 1,4-4,7
.. .... . . .. ... . . .. ... .... . ... .... T 23
I , 5, 1-4 ..... . . ... .. . .. .... . . . .. . ... . . .. .. A lO
I, lO, 3 . . . ... . .. .. . .. . . . . ... ... .. . ....... .. T 31
V , 26, 6
... .. ...... . . .. . . ...... .. . . . . . . ... T 8
VII , 9, 2- 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. T 7
Ta [LE'rtX , AM~ . fr. l a 7 R
(Arr. scripta min. et fragm. , ed. A.G.Roos) . .. . T 37
- Bithyn., fr. J l R
... . . ... . . .. .... . . . . . . . . . . M 7
- Kyneg., 23,2-3 ............ . . .... ... .. ..... . . M 54
Artemidoros E phesios
cf. Str. VIII, 8, 5 (e. 389) . . . ... . . . . . .. . .... D 80
Str. XII, 8, 1 (e. 571 )
... . . . .... ... . .. .. M 5
Ath enaei dipnosophist.
III, l 08 b ( = Eu b uli fr. 75) . .. . .. . ... . . .. . . T 69
VI, 234, a-c ( = Posidon. fr. 48 J) . . . . . . . . . . . . S 3
VI, 272 d
( = Agatarch. fr. 17 J) .... .. . . . . D 98
VIII , 333 a ( = Herac l. Lemb. fr. 3 M)
A 15, D 101
XV, 671 d (= Alexidis fr. 241 K)
. ... .... T 82
Aurel. Viet. de Caesar., 25, 1 ..... . . . . .. .. .. . .. . ... .. T 63
Caes . de bell. civ. IV, 4,6 . .. . ..... . ... . . ... ... . . . .. D 76
Cassi Dionis hist. Rom.
XXXVIII 10, 1-2
. . ...... ..... . . . . .... . .. D 74, M 28
XLIX, 37, 5
. .. .. .. . . .. . ... . . .. . .. .. .. . . .. S 42
LI, 22, 7
... . . . .... ..... .. ... .. . . .... .. .. T 48, M 41
LI, 23, 2-27, l
. .. . . . . . . .. .. . .. .. . . .... .. . . M 32, D 78
LI, 23, 3-4
.. . . . ... . .. .. .... .. . . .. . . . T 46
Ll, 27 2
... .. .. . . . ........ . . . .. .... . . . .. D 79, M 39
LI, 27, 2-3
.. ......... . .. ... ... ... . . . . ... T 47
LIII, 7, l
. .. . . .... .... .... ... . . . . . ... .. .. M 36
LIV, 20,3
... .. . .... . .. .... .. ....... .. . .. . S 43
LIV, 31, 3
..... .. . . . .. ..... . . . . . ........ . . S 45
fr. 88 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . s 27
Chron. Ox yrh. 12, 6
(F . Gr. H. II B, Nr. 255) . . . . .. .. . .. .... ... T 26
Ciceron. pro Sestio, 43 (93) .. ... . ....... .. .... . .... D 75
in Pison. , 25 (6 1) ... . . .. . . . . . . .. ... . . .. . . .. .. S 29
Cod . lust. VIII, 47, 5 ......... . . .. .... ... .. . . ..... .
Curti Rufi hist. Alex. Magni
VI, 3, 2
... .. .. . . . . .. .. .. . . . ... .. ..... . .. .
IX, 6, 20
................................
Demadis urrsp '~s 3w3sxas-rlrx~
e. 17 (Oratores Attici, II ed. H . Sauppe, p. 314) ..
Demosth ., XVIII, 44 .. . . . . ... . . ... .. . .. .......... .
LIV, 39 . ...... . . ... . .... ............. ... .. .
Demosthenis vita II (Oratores Attici, ed . C. Miillerus, II,
p. 526) . .. ....... .. .... . . . . . ... . .......... . .. . .
Dexippi Athen. Ta [LETa 'Af.s~.
fr. 8,3 (F. Gr. H. II A, Nr. J OO, p . 462) . .. . . .
Didymi de Demosth . comm .
. . ... .. . . ... . .... .. ........... ....
13, 3-7

T 62

T 35
T 34
T 30
T Jl
T 70
T

14

38

20

Diodor. III , 30, 3

. ....... ........ ..... ... . .. . .. A 14
V, 48 ...... . . . . . .. ... .. . . .... .. .. . . .. .. . . .. D l
30 Djela XXX

465

XV, 36, 1-4 .. ..... . ... . . . ... . .. ..... . .... T 4

XVII, 8, l .... . ..... ... .. . ... ..... . . ... .. . T 25, D 7
XVII, 17, 4 .......... .. ............. . .. . ... T 36
XX, 19, l .... . .... .. .................... .. . A 16
XX, 113, 3 ... .. . . . . ....... ... .... .. . ... . .. A 21
XXII, 9, 3 (ed. L oeb Class. Libr.) .... . . . .. . . . D ll
XXVIII, 2 .. ... . . .... : . ...... .. ... . ... .. . .. . D 27
Dionys. Byz. anaplus Bosp.
p. 23, 3-8 (ed. R. Gungerich, 19582 )
M 12
Dion. Chrysost. or.
II, 9 .... . ........................... .. .. .... T 9
XII, 16 ... . .... . ........ ............ . . .... . M 50
Dionys . Halicar.
Demosth., 17 (Dion. Hai. opuscula, edd. U senerRadermacher, 1899) .... .. .... . . .. .. . .. . . .. . . . T 80
Dionys. perieg.
v. 320 sqq. (GGM II, p. 121) ............ . . M 19
Dioscurid. Anazarb. de mat. med.
III, 3; III, 4; IV, 21 .. . . ..... . .... ... . . . .. D 106
IV, 16 ... .. .. ..... ..... ... . ......... .. .. .. M 55
Eratosthenis
fr. III B, 111 (Die geogr. Fragm. des Eratosthenes,
ed. H. Berger, Leipzig, 1880) ...... ... . . . . ... A 25
Etym. M. Sylb. s. v. TpL~a:A:Aol
(Etymologicum M agnum, ree. Th.
Gaisford, Oxford, 1848) ... ...... ... . ....... . . T 73
Etym. M. Miller s. v. Tpl~aA:AoL
(M. E. Miller, Notice sur l'Etymologicum Magnum
de Florence, Melanges de littt!rature grecque, Paris, 1868, p. 285)
.......... . ........... . ... T 74
Eubulos
fr. 75 (Com. att. fr., ed. K ock, II, p. 190 sq.) .. . . T 69
Ps.-Eurip. epist. V (Cephisophonti)
(Epistolographi Graeci, ed. R. Hercher, p . 277 sq.) T lO
Eustath. comment. 180 (GGM II, p. 249) .... . . ... . T 59
in Dionys. 323 (GGM II, p. 444) . .. .. . . . . ... T 60
Eutropi brev. ab urbe cond.
IV, 24, 25, 27 ......... . .......... . .... . ... . S 17
IV, 27 ..... . ......... . ...... . ....... . . .. .. T 45, S 17
V, 7 . . ... .... .. ... . ... . ........... . ...... . D 58, S 34
VI, 2 ..... . . .. . . . .. . . ... . .. . . . . . .. ... . . ... . D 65, M 25
Festi brev. r. gest. pop. Rom.
VII, 5 ..... .. . . . .... .. .. ....... . .. ... . . .. . .. D 66, M 22
IX . ... .. .. .... . .... ... ..... . ..... . ..... .. . S 19
Flori epitomae de Tito Livio
.......... .. . .. . . ......... . ..... . . .. D 71, S 18, M 24
I, 39
II, 26 .. . .... . ........ .. .. ... .......... . . .. . M 34
Frontini strategematon
II, 4, 3 . ....... ... .. . .. ...... .. .. . ... . . ... . S 28
II, 4, 20 . . ... . ........ .. ... .. .. .. . . . .. .. .. T 19
III, 10, 7 . . .. .. .. . .. ... .. .... .. . .... . . . . . . . S 39
IV, l, 43
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D 69
Grani Liciniani
XXXV, p. 27 (ed. M. Flemisch)
....... .. ... D 56, S 33
Hellan. Lesbii
fr. 74 (Fr. Gr. H. I , p . 126 sq.) .. . ... . .. ... M 15
Heracl. Lemb. hist.
XXI, fr. 3 (FGH III, 168) ....... . ... . ... .. . D 101, A 15
Ps.-Heracl. Ephes.
epist. IX (Hermodoro) (Epistolographi Graeci, ed.
R. Hercher, p. 286 sq.)
.. . . .. . .... . .. .. .. . . T 83

466

Herod. h ist.
IV, 49
VII, 20
VII, 75
H esych., s. v. Tpt ~a/.J.o [ . .... . . . . . .. . .. . . . .... ... .
H ieronym . chron.
ad an. 100 (p . 149, ed. Heim, 1956') . . . . . . .. . . . .
84/3 (p. J5l ) ... . .. . .......... . .......... . . ..
" 15 (p . 166) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
H omeri Ilias
XIII, 1-7 .. ... . .... .. ..... . ....... .. ..... ..
I oannis Lydi de magist.
I, 47 .. .... .. .. .. .. .. .. .. .. . .. .... ........ .
I ordanis Romana
e. 2J 6
. . . . .. .. . .. .. ... .. . . .. .... .. . .. . . . . .
21 9
. .. . . . . .... . . .... . ... . . . . . . . . ... ... .
.. . . . . .. .... .. . ... ... . . .. .. .. .. .... .
245
! socrat. orat.
J 2 (Panath.), 227-228 . . ... . . . .. . ....... . . . .
8 (de pace), 50 ....... . . . .. . ...... . .. . ... . .
I u stini e pit. hist. Phil.
VIII, 6, 2
..... . ..... . ... . . ... . . .. . . . . . . . .
IX, 3, l-3 .. . .. .. ... ... .. .. .. ............ .
XI, 1, 6
. . .. ... . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .
Xl, 2, 8 .. . . . .. . . ... . . . . .. .. . . . . . .. . . ..... . .
XV, 2, l . . ..... . .. .. . ..... . . . . .. . . .. .. . .. . ..
XXIV, 4, 9-11
. . . .. . . . . . . . .... . .. .. .. . . . . .
xxv, l , ........ ... .. .. . . . . . . . . . . . . . . .. . . .. .
XXV, l , 2-3 . .. . .. ... . . . . .... . . . . . . . . ...... .
XXVI II, 3, 14 ................. ... ... .. .. . ..
XXIX, l, lO ........... .. ... . .. . . ..... . .. . . .
XXIX 4,6 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
XXIX, 4, 10 .. .. .. .... . . ....... .. ..... .... ..
XXX, 4, 12 . . . . . . ..... . . . ... . . . . ... . . . .. .. .
XXXII, 3, 5; 4, l . . . . .. . . .. .. . . . .. . .. . ... .. . .
XXXII, 3, 6-8 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

T l
M 10
M ll

T 75
S 30
D 62,
s 44

37

M l

T 71

D 68, M 23

22

M 35

T 78
T 79
D
T
D
T
A
D

T
D
D
D
D
D
S
S

4
17
5
33
17
9
4
42
15
16
23
24
36
8
2

Ps.-Kallisth., l , 26 ....... .. .. .. . . .. .. . .. . .... .. .. . T 32

Kratin i fr. 14, K ock . .... ... . . . . . . . .. .. . . . .. . .. .. . T
Lex. rhet. Bekk., s. v. T pl~anot
p. 307, 3 (Lexica Bekkeriana, Anecdota Graeca I,
J814) .... . ... ... . . . .. ..... .... .. . .. . . . . .... T
L ibanii declam.
XX, 16 (D emosth. se incusan tis or. ed. Foerster,
VI, 1911 , p. 304) . . .. . .. . ..... . . . .. . . . .. . . . . . T
XXIII, 78 (Demosth. apologia, ed . Foerster, VI,
p . 425) . . . ... .... . .. .. . . . . . . . . . ... ... . . . . ... . T
Titi L ivi ab urbe cond.
XXVI, 25, 3
. . . . . . . ... ... . . . . .. .. . . . . . . .. . D
XXVII, 32, 10-33, l
. . . . .. .. . .. ... . . . . . .. . D
XXVII I, 8, 14 .. . . ... . . .. . . . .. . . . . .. . . . . . . . . D
XXXI, 28, 1- 3 . ... . . . .. . . . ... . . . . . .... . ... D
XXXI, 28, 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D
XXXI, 33, 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D
XXXI, 34, 6 ... . .... .. . . . . . .. .. ..... . . . . . . . . D
XXXI, 38, 7-8 ..... . . . .. . ... . . . ... .. .. .. .. D
XXXI, 40, 7-8 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D
XXXI, 40, 9-10 .. . . . . . . . .. . . .. .. . . . . .... .. . D
XXXI, 43, l . .. .. . . ... .. . . .. . . .. . .. .. . .. . . . . D
XXXIII, 19, 1-5
.. .. .. ...... .... .. .. .. .. D
XXXVII, 48,4 ( = Val. Antias) ...... . . . . . .. . D
XXXVII I, 16,1 . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. . . . .. . . D
30

68
76
15
J6
20
22
25
28
13
29
30
31
32
33
34
37
38
lO

467

XL, 57, 5-9

XL, 58, 7-9

......... . ................... .
............. . ........... . ... .
XLI, 19, 4-11 ... . ............ . .... . ..... .
XLI, 23, 12 ................... . .. . ........ .
XLIII, 18, 3 ....................... . .. . .. .
XLIII, 19, 3 ... . ... . ... . . .............. . ... .
XLIII, 20, l ....... : . .. . . ....... . . . .. . ..... .
XLIV, 30, 4
....... . .................. ...
XLV, 29, 12-13
................... . . . . . . .
perioch. 43 ............................... .
per. Oxyrh. 53-54 (ed. Rossbach, p. 141, 175)
per. 56 ... . .............. . ................
per. 63, 65 ... . .. . .... . .. . ........... . ... . .
per. 82, 83 .. . ..... . ...... .. . ............. .
per. 92, 95 .. . ..... . .. . .... .. ............. .
per. 103 ........... . ... . ....... . .. .. . . . . . . . .
per. 134, 135 ....................... . ..... .
Luciani Samosat.
Demosth. encom., 34 ........ . ........... . .. .
Nicolai Damasc.
morum mirab. coil.
fr. 107 J (F. Gr. H. II A, Nr. 90) .... . .... .
fr. 115 J
. . ...... . . . .......... .. . . . . .... .
fr. 116 J
........................ . . . .... .
historiarum, fr. 71 J ... . ...... . ........ . ... .
Mantissa proverbiorum
III, 27 (Paroemiographi Graeci, ed. v. Leutseh,
1851) ..................................... .
Martiani Capellae
VI, 686 .................... . .............. .

Iul. Obsequentis prodigiorum

e. 16, p. 156, 3, ed. Rossbaeh
..............
e. 43 .... . ................. . ...............
e. 48, p. 168, 18 ............................
p. 175, 22 ..................................
Orosii hist. adv. pag.
III, 23, 36 .... . ....... . ...... . .... . .........
V, 23, 17-19 ...... . ....... . . . ......... . . ..
V, 23, 19
..... . .......... . .. . ..... . ....
Ovid. ex Ponto
IV, 9, 77-78
......... ... ...... . .........
Paradox. Vat. 48
(Rerum naturalium scriptores Graeci, ed. O. Keller, I, 1877, p. 112) ........................
Pausaniae Graee. deser.
X, 19, 7 ........... ....................... .
Philostrati de v. Apoll. Tyan.
VII, 31 .......................... . .........
Phlegont. Olymp.
fr. 20 J (F.Gr.H. II B, Nr. 257, p. 1166)
Plin. nat. hist.
III, 141 . . ............. . ................... .
III, 148 ....................................
III, 149 .... . .. . . . .. . ........ . ....... . .. . . . .
IV, 3 ......................................
IV, 33 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
IV, 34 ................ . ...................
IV, 41
................. . ..................
V, 145 ... . ... . .... . ........ . ....... . ......
VI, 218 ............ . ............. . .........
VII, 2, 16 .... . ..... . ........ . . . .. . .... . ....

468

D 39, S 7

D 40
D 42, S 9
D 43
D 45
D 48
D 49
D 51
D 52
D 46
s 12
s 13
s 16
D 57, S 35
D 64
D 72, M 29
M 30
T

22

D 102
A 26
T 84
MS

D 105
M 14

S ll
S 31
D 54
D 73
A 18
S 21
D 67
M 37

D 103

T 41
M 52
S 53
A
S
T
T
T

D
M

M
T
T

5
51
51, D 86, M 45
52, D 87, M 44
53, D 88
90
46
9
55
85

Plutarchi vitae parali.

Alex. XI ..... . .. . ..... . . . . ..... .. ...... .. . T 27
Aero. Paul. IX
. . . .. ... . . .. .. ..... . .... .. . . D 44, s 10
Sull. XXIII .. .. . ....... . . . .............. . . . D 59
de fort. Alex. I, 9 . ... . ... . . .... . . . .... .. .. . T 21
II, ll .. . . .. .. .. . . ..... ..... . ............ . . . T 28
Polyaen. strategematon
IV, 12, l .. .. ... . ...... . ..... . . . .... . ..... . A 22
IV, 12, 3
............. ... . ... ... . . . . . .. D 8
VII, 42
..... .. ... . ...... .. ... .. .. ...... . . A ll
VII, 44,1 .. ...... .. . ...... .. ....... . ... . .. .. . T 18
Polybii hist.
II, 6,4 . . ... . .... ..... .. ..... ..... ... .. . . . . D 14
IV, 66, l
... . ... .. .. .. .. . ... .. .. . . ... . . . . D 18
V, 97 .. ... ...... .. ..... ... ........... . .... . D 19
xxv, 6 . . . ..... . .. . .. . . .. . ... .... . ........ . D 41
XXVIII, 8 . ... . ..... ...... ...... .... . .... .. . D 47
XXIX, 13, 5
...... ...... . ..... ........... . D 50
Porphyr. Tyr. reg. Maced.
fr. l (FHG III, 691) ....... ... . . . . .. .... .... T 12
Pompei Trogi hist. Phil. Prologi
prol. 28 ............... . . .. .. . . ... ... . .. ... . D 12
prol. 29 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D 17
Posidonii Apam.
fr. 48 J ( = A then. IV, p. 234 a-c) . . . . . . . . . . . . S 3
fr. 104 J (F. Gr. H. II A, Nr. 87 = Str. VII, 3, 2-3) M 2
Prisci fragm.
p. 277, 1-2; 280, 22-23 (Historici Graeci minores I) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . M 21
Cl. Ptolemaei geograph.
II, 15, 2 ...... .... .. .... .... .. ............ S 52
II, 16, l
.. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. D 91
II, 16, 4 ...... .. . . .. . . .. .. ... . ...... .. . .. . D 95
III, 9, l . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D 92
III, 9, 2 . .. ..... . .. . . ....... ..... ....... . ... D 93, M 48
III, 9, 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . M 49
III, 9, 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . D 94
III, 10, 4 ..... . ..... . . ... .. ..... . . . ... ..... T 56
III, 10, 5 ... . . . . . .. . .. ... ........ . . . . . . .... T 57
C. Sallustii Crispi hist. rel.
II, fr. 80 M (ed. B. M aurenbrecher) . . . .... ... D 63
IV, fr. 18 M
.... .. ....... .. ... .. .. ........ M 26
Schol. Aischinis, 52
(Aischines, ed. F. Schultz, Lpz., 1865, p. 263, 52) T 72
Schol. in Aristid. Panath., 172, 7.
(Aristides, ex ree. D. Dindorfii III, Lpz., 1829,
p. 275) . . ... ... .......................... . ... T 6
Schol. Lucian. Alex., e. 4
(= K r a tini, fr. 14 K) .. . .. .. .. . .. .. .. .. .. .. .. T 68
Script. hist. Aug.
XXV, ll , 9 (v. Claudii) .. .. .. .. .. ....... .. .. . D 3
Ps.-Scylacis periplus .. ......... .
e. 24 (GGM I, 15 sqq.) .. .... ............ .. A 4
Servii ad Aen.
III, 35 (Thilo-Hagen, Servii grammatici qui feruntur in Vergilii C1rmim. commentarii, Hildesheim, 1961, I, 342-3)
.. . .. . . . ..... . . . .... M 51
VII, 604 (ib. II, p . 170 sq.) = Sallust. fr. 18 M ) M 26
Julii Solini coli. r. mirab.
2, 51 (ree. M ::>mmsen, 1895 2 , 1958, p. 43, 15- 18) D 2
9, 2 (p. 63, 5-7) ..... . .. ... ..... . ..... .. T 54, D 89

469

10, 7 (p. 68, 5-6) .. . . ... . .. . .... . ... . ....

40,20 (p. 170, 1-2) . . ..... . .. . .. . ... . . . . ...
Stephani Byzantii Ethniea
s. v. AO-r<Xp'ih<XL(ed. Meineke,p. 148 = Eratosth. fr.
IIIB, lli ) ... . ... . ................. . . .....
s. v. M<Xxe:oovl<X = Hellan. fr. 74 . ... . . ... . ..
s. v. L:xopolcrxoL = Phlegont. fr. 20 . . . . . . . . . .
s. v. TE~-te:vo<; (p. 614) ............ . ....... . ...
s. v. TpL~IXAAO[ (p. 634) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Strabonis geograph.
I, l, 10 (e. 6) ..... . . .... ...... . . . .. . .... ...
VII, 2, 2 (e. 293) ... . ......... . ..... . . . . ...
VII, 3, 2 (e. 296) .. . . ... . .. . .. ........ . ....
VII, 3, 2-10 (e. 295-303) ... .... . . . . .. . ... .
VII, 3, 8 (e. 301 ) .. . .. ..... . . . ... . .. . .... ..
VII, 3, ll (e. 304) . . .. . . ...... . . . ... . .......
VII, 3, 13 (e. 305) ..... ... ....... ...........
VII, 5, l (e. 313) . ... .. ............ . .... . . .
VII, 5, 2 (e, 313) .. . . .... . ... . ..... . . . ... ..
VII, 5, 2 (e. 314) .. . . .. . ............... . . ..
VII, 5, 6 (e. 315) . .. ............ ... . .. . ....
VII, 5, 6 (e. 315-316) ...... . . . .. . . .......
VII, 5, 7 (e. 316) . . . . . .. . . .. . . .. .. . .. . .. ...
VII, 5, lO (317) ... ... .. . . . . . .. . .... .... . . ..
VII, 5, ll (e. 318) . . . ... . ... . . . . .... . . .. . .. .
VII, 5, ll (317-318)
.. . . ........ .. .. ......
VII, 5, 11-12 (e. 318) ... ... . . ...... .... .. ..
VII, 5, 12 (e. 318) ......... ..... .. . . . . .. . . . .
VII, fr. 4 ..... . ... . .. .. . .... . .... . . . .......
VIII, 8, 5 (e. 389) ( = Artemid.) . .... . . .. . . ...
XII, 3, 3 (e. 542) .. . . . . . . .. ......... . .. . ...
XII, 8, l (e. 571 ) ( = Artemid.) . .. . . . . ... ....
XII, 8, 3 (e. 572) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Thucydidis hist.
II, 96 . ... ......... . . . ...... . .. . .. . ..... . . . .
IV, 101, 5
. . .. . . ...... ... ........ . .. .. . ...
Tzetzes Hist. ll, 935 . . ... ... ........ ... . . .. ..... ..
ad Lycophr. Alex., 1128
.... . ...... ..... ..
Ter. Varronis rer. rust.
II, l , 5 .. . . . .. ... ... . .... . . . . . ... . . . . .. . . ..
Fl. Vegeti epit. r. mil.
II, 2 . .. .... .. . . . . ... . . . . . . . . . . .. .. . .. . ... .
Vellei Paterc. hist. Rom.
II, 8, 2; 8,3 . . ...... . ...... . . .. .. . . . .. ... ...
II, 39, 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
D e viri s illustr.
e. 75, 7 . .... . . . .. . . . ... .. ...... ... . . . ..... .
Zonarae epit. hist.
IX, 15, 4 . .. . . . .. . ... .. .. . . . . . . .. ... . . . . . ..
IX, 28, 8 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
X, 32 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
2. N a

t p

A
M
S
T
T

25
15
53
65
64

M
S
S
M
T
S
T
A
S
S
T
S
A
S
T
A
S
T
A
D
M
M
M

3
14
48
2
24
40
43, M 43
6, D 83
41
49
40, A 23, D 82
l

7, D 81
50
39,
2
5
49, T 50, A 8, D 84, M 42
9, D 85
80
4
5
6

T 2
T 3
T 58
D 96
D 100
D 99
S 26
S 46

D 60

D 35
D 53
M 33, M 40

i si

Chron. Par. ad an. 335/4

(Das M armor Parium, ed. F. Jacoby, Berlin, 1904)
CIL V, 1838 . . . . . . ... . .. . . . ..... . ..... . . ... . . . . . . .
D itt. Sy11. 3 , Nr. 700 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Nr. 710 ( = ILS 8887, Degrassi, ILLRP I, 337)
L:. B. Kouy~w;, 'EJ.J."I)vLx& 5 (1932) 5 ...... . . . . ....

470

M 47
M 13

T
T
S
S
S

29
61
15
24
25

Fasti triumph.
Fasti Capitolini, ed. A. D egrassi, Roma, 1954)
a. 111 , 110, 106 .... . . . ...... .. .. .. . . .......
a. 27 .... . ... . . ... . .. . .. ..... . . . ...... . . . ..
Fouilles de D e1phes
III, 4, 1930, 37 (lex de piratis persequendis) ..
IG II, 2
Nr. 1951 , b 23 .......... .. ........ . .. ... ..
Nr. 12822
.. . ....... . . .. .. . . . ... . . ........
IG IX, 2
Nr. 1135 . ... . .. . . . .. . ..... .... .. . ........ .
L indos. Fouilles de l'Acropole II, 1941, Nr. 2 (= F. Gr.
H . III B, Nr. 532 (42) .. .. .. .... . .. .. .... .. .
R E G 1957, p. 30 . ... . . . . . .. . . . . ..... . .. . ... . ... . ..
... . ...... . . .. . .. ........ .... ...
SGDI, N r. 2194
Spomenik 98 (1948), br. 53 ... .. ... .. ........... ...

S 23
M 31
S 32
T 86
T 87
S 38
D
T
D
D

21
88
108
26

BIBLIOGRAFIJA
SKRAENICE

Acta antiqua
AEM
Arch. Jahrb.
Arch. Jug.
BCH
BE
Beloch, Gr. G.
Broughton
CAH
CBI
CIL
Class. Phil.
Degrassi,ILLRP =
Detschew
Diss. pann.
Ditt. Syll.
Dobia
Droysen
Hellenismus =
Eph. Dac.
F.Gr.H.
=
FHG
=
repos,
IlpoyqasHH!I =

GGM
Glas
GM KiM
GSND
GZM
Holder
IG
ILS
Ist. glasn.
l13s. EAH
J ahreshefte
JAZi U

472

=
=

Acta antiqua Academiae scientiarum Hungaricae.

Archaologisch-epigraphische Mitteilungen aus Oesterreich.
Jahrbuch des Deutschen Archaologischen Instituts.
Archaeologia J ugoslavica.
Bulletin de correspondance hellenique.
EaJIKaHcKo e3HK03HaHue, CoclJu!I ( ~ LB).
Beloch, K. J., Griechische Geschichte, Berlin-Leipzig, I-IV,
1924-1927.
Broughton, J. R. S., The. Magistrates of the Roman Republic, New
York, I, 1951; II, 1952.
Cambridge Ancient History.
Centar za balkanoloka ispitivanja Akademije nauka i umjetnosti BiH.
Corpus Inscriptionum Latinarum.
Classical Philology, Chicago.
Degrassi, A., Inscriptiones Latinae liberae rei publicae, I-II, Roma'
1957, 1963.
Detschew, D., Die thrakischen Sprachreste, Wien, 1957.
Dissertariones pannonicae, Budapest.
Dittenberger, Sylloge inscriptionum Graecarum, Lipsiae, 19151924.
Dobia, J., Studie k Appianove knize illyrske, Prag, 1929.
Droysen, J. G ., Geschichte des Hellenismus, I-III, Gotha, 1877/8.
Ephemeris Dacoromana.
Die Fragmente der griechischen Historiker, ed. F. Jacoby.
Fragmenta historicorum Graecorum, ed. C. Miillerus.
repos, E., IlpoyqBaHHfl Sbpxy 3arra):IHOTpaKHHCKHTe 3eMH rrpe3
PHMCKO BpeMe, I, II. ro):IHUIHHK Ha CoqmilcKH!I YmrsepCHTeT,
<PHJIOJI. QHK., TOM 54, 1959 /60,CoclJllfl, 1961, 155-406 (cerrapaT
CTp. 1-254); TOM 61, 1967, 3-101.
Geographi Graeci minores, I-II, ed. C. Mi.illerus.
Glas Srp'lke akad<::mije muka.
Glasnik M neja K0sova i M etohije.
Glasnik Skopskog naun:Jg drutva.
Glasnik Zem1ljskog muzeja u Sarajevu.
Holder, A., Alt-celtischer Sprachschatz, I-III, Leipzig, 1896-1914.
Inscriptiones Graecae.
D essau, Inscriptiones Latinae selectae.
I storijski glasnik.
J13BeCT!I!I Ha 6bJirapCKH!I apxeonoruqeCI<H !IHCTHTYT.
Jahreshefte des osterreichischen archaologischen Instituts.
Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.

JI

Jugoslovenski istorijski as opis.

Journal of Roman studies.
Kiepert, I-I. , Formae Orbis Antiqui, XVII.
Krahe, H ., Die alten balkanillyrischen geographischen Narncn, Heidelberg, 1925.
D ie ill yrischen Personennamen, Heidelberg, 1929.
Krahe, PN
Linguistique balkaniquc ( = EE)
LB
Mack, R ., Grenzmarken und Nachbarn Makedoniens im Norden
Ma ck
und Westen, Diss. Gottingen, 1951 (u rukopisu).
Mayer, A., Die Sprache der alten Illyrier, I, II, Wien, 1957, 1959.
Mayer, I, II
MU!lenhoff, K ., Deutsche Altcrtumskunde, II-III, Berlin, 1908 2
MUllenhoff
Niese, B., G eschichte der griechischen und rnakedonischen Staaten
N iese
sei t der Schlacht bei Charonea, Gotha, 1893- I 903.
Patsch, Beitrage = Patsch, C ., B eitrage zur Volkerkunde von SUdosteuropa, V. Au s 500
Jahren vorromischer und romischer Geschichte Siidosteuropas, I.
Teil: Bis zur Festsctzung der Romer in Transilvanien, Wien, 1932.
Pauly-\'Vissowas Real-Enzyklopadie der klassischen AltertumswisRE
senschaft.
REB
Revue des etudes balkaniques.
Re vue des etudes grecques
REG
R heinisches Museu m fiir Philologie .
R hein. Mus.
Seh Utt
S:hi.itt, C., Untersuchungen zur Geschichte der alten Illyrier, Breslau, 19 10.
Supplementum epigraphicum Graecum .
SEG
SGDI
S1mmlung d er griechischen Dialektinschriften, edd. H. Collitz F . Bechtel, Gottingen, 1884-1915.
Simpozijum, I
Simpozijum o teritorijalnom i hronolokom razgranienju Ilira u
praistorijsko doba, odran 1964. u Sarajevu. Posebna izdanja Centra
za balkanoloka ispitivanja, knj . l , Sarajevo, 1964.
Simpozijum, II
Simp::>zijum o Ilirima u antiko doba, odran 1966. u Sarajevu, Posebna izdanja Cen tra za balkanoloka ispitivanja, knj. 2, Sarajevo,
1967.
Spomenik
Spomenik Srpske akademije nauka.
Starinar
Starinar, Organ Arheolokog instituta SAN.
T omaschek,
Tomaschek, W ., Die alten T hraker, I, II, 1-2, Wien, 1893, 1894.
B,IUI
BecTHHK .r:~peBHeii: ncTopnn.
Vjesnik dahn.
Vjesnik za historiju i arheologiju dalmatinsku.
Vlaho v,
Nachtr age
K. Vlahov, Nach trage und Berichtigungen zu den thrakischen Sprachresten und Riickworterbuch, ro.r:~niiiHHI< na Co<Piicwm yHnaepcnTeT, HeT. - <PnJI. <PaK. , 57_, 2, 1963, 2.1 9-372.
WMBH
Wissenschaftliche M itteilungen aus Bosnien und H ercegovina.
Zippel
Zippel, G ., D ie romische Herrschaft in Illyrien bis auf Augustus>
Leipzig, 1877.
Zschr. f. Num. = Zeitschrift fiir Numismatik.
A
iva Antika.
JRS
Kiepert, FOA
K rahe, BGN

TRIBALI
Adler, RE XI, 1921, 312, s. v. Kcrkopen.
Beloch, Gr. Gesch. III, 1-2.
Bengtson, H., Gricchische Geschichte, Miinchen, 1960 2
Die Strategie in der hellenistischen Zeit, I M\inchen, 1964 2
Berve, H ., Das Alexand:rreich auf prosopographischer Grundlage, I-II MUnchen
1926, 1928 .
Brandemtein, RE VI A ( 1936), 410 sq. , s. v. T hr ake (Sprache).
Collart, P ., Philippes, ville de Macedoine, Paris, 1937.
Colurnba, G . M ., L e sedi dei Triballi, Stud i storici per l'antichita classica 3 ( 191 O), 203
sq. ( = Columba, Le sedi).
I Triballi dell' eta Romana, ibid. , 4 (1 911), 188 sqq. ( = Col umba, I Triballi).

473

De Bovis, R., Alexandre le Grand sur le Danube, Reims, 1908.

Detschew.
Droysen, Hellenismus.
Hermes, 12 (1877), 226. i d.
Fluss, M ., RE Vl A (1936), 1034, s. v. Tilataioi.
reoprneB Bn., TpaKHiki<aTa .JWMa para n: llOXOJJ;bT Ha AneKcaHJJ;bp Mai<eJJ;OHCI<H
KbM l1cTpoc, l13aecnm Ha l1HCTHTyTa 3a 6b.Tirapcim e3IIK IX, 1962, 3 n: ,o;.
E'hnrapci<a eTHMonorHJI u OHOMaCTHI<a, Coq:mJI, 1960.

Albanisch, Dakisch-Mysisch und Rumanisch, LB 2 (1960), l i d.

Sur l'ethnogenese des peuple s balkaniques : le dace, l' albanais et le roumain, Studii clasice 3 (1961 ), 23 sqq.
Le probleme de !'union linguistique balkanique, Jer Congres international des
etudes balkaniques, Sofija, 1966, 5. i d.
Thrace et illyrien, LB 6 (1963), 72.
repos, E., IIpoyqa aHHJI l, II.
G lotz, G .-Cohen, R., Alexandre et le demembrement de son Empire, Paris, 1945.
Griffith, G . T., The Mercenaries of the Hellenistic World, Cambridge, 1935.
Hohl, E., RE X (1917), 856, s. v. Iulius (Verus), Nr. 526.
Holder.
Jacobs, W. 0., Militarisch-philologische Untersuchungen zum Feldzug Alexanders gegen
die Triballer, Miinster, 1920.
Jokl, N ., Ebert's Reallex. XIII, 1929, 278 sqq., s. v. Thraker.; ibid., I , 1924, 91, s. v.
Albaner.
Kan;apoB, r., Ilo Bbllpoca 3a noxo,o;a. Ha AneKcaH,o;pa BeJIHKli Kb M .IJ:yr~aaa. IIepuo,o;n:qecKO cnn:caHIIe XXI, 1909, 469-472.
Keyssner, K., RE VI A (1937), 2401, sqq., s. v. Triballos.
Kerenyi, A., Giotta XII (1933), 41.
Kornemann, E. Die Alexandergeschichte des Konigs Ptolemaios I von Aegypten, Leipzig, 1935.
Lenk, B., RE VI A (1936), 421 sqq., s. v. Thrake.
Mayer, I, II.
Mari, R ., Prilozi antikoj istoriji Srbije, Starinar 3-4, 1955, 31. i d .
Meyer, Ed., lsokrates' zweiter Brief an Philipp und Demosthenes zweite Philippika,
Sitzungsber. d. Preuss. Akad., Berlin, 1909.
M6csy, A., Die Vorgeschichte Obermosiens im hellenistisch-romischen Zeitalter,Acta
antiqua, 1966, 87 sqq.
Miillenhoff, l, III.
Neubert, W., Alexanders des G rossen Balkanzug, Petermanns Mitteilungen 80 (1934)
281 sqq.
Niebuhr, G ., Kleine Schriften I (1828), 374 sq.
Nicorescu, P ., La campagne de Philippe en 339, D acia 2 (1924), 22 sqq.
Niese, I.
Oberhummer, E., RE III A (1927), 567, s. v. Skomios.
Papazoglu, F ., M akedonski gradovi u rimsko d oba, Skopje, 1957.
Parvan, V., Getica, O protoistorie a Daciei, Bukuret, 1926.
Polaschek, R., RE VI A (1937), 2392-2401, s. v. Triballi.
RE XIX (1938), 1384. sq ., s. v. Peuke.
Rosler, R., Romanische Studien, L eipzig 1871.
Russu, I. I., Limba traco-dacilor, Bukuret, 1959.
Schafer, A., D emosthen es und seine Zeit, I--III, L eipzig, 1856-1858.
Schiitt.
Tarn, W. W ., Alexander the Great, Oxford, 1948.
Thall6czy, L. v., Illyrisch-albanische Forschungen I, Miinchen, 1916.
Tomaschek, I, II.
Usener, H ., Rhein. Mus. 58 (1903), 357.
Vallois, R. , BCH 55 (1931 ), 312 sqq.
Vlahov, N achtrage.
Vuli, N ., Alexandre le G rand sur le D anube, Xenia, H ommage international a l'Univer-
site nationale de Grece, Athenes, 1912, 181-203.
L e sedi dei Triballi, Studi Romani l , 1913, 234 sqq.
Die Sitze der Triballer zur Romerzeit, W iener Studien, 1902, l sqq.

474

Alexanders Zug gegen die Triballer, Klio, 9 (1909), 490 sqq.

Le sedi dei Triballi, REB 12 ( 1936), 118 sqq .
Weiss, RE VII ( 1910), 1333, s. v. Getae .
Wilcken, U., Alexander der Grosse, Leipzig 1931.
Wiesner, J ., Die Thraker, Stuttgart, 1963.
Zippel.
AUT ARIJA TI

Beloch, Gr. G. , III, 1-2.

Berve, H. , D1s A\exanderreich auf prosopographischer Grundlage, I, Mtinchen, 1926.
Budimir, M., Ilirski problem i Iek>ib grup1 teuta, Vjesnik dalm . 55 (1953) 3 i d.
Columba, G., Le sedi dei Triballi, Studia storica per I'antichita classica 3 (1910), 203 sqq.
ovi, B., O izvorima za istoriju Autarijata, Godinjak CBI 5, 1967, 103 i d.
Omovne brakteristike materijalne kulture Ilira na njihovom centralnom podruju,
Simpozijum I , Sarajevo, 1964, 95. i d.
Pogrebni obiaji preistorijskih stanovnika glasinakog p o druja, GZM, NS 16,
1963, 50. i d.
Dobia.
Droysen, Hellenismus .
Fluss, M., s. v. Illyrioi, RE Supp!. V (1931), 311. sqq.
Garaanin, M ., Istona granica Ilira prema arheolokim spomenicima, Simpozium I,
Sarajevo, 1964, 135. i d.
- Nalaz prvog gvozdenog doba iz Mramorca i problem Ilira u Srbiji, Muzeji 2, 1949,
126. i d .
Garaanin, M . i D., Neue Hiigelgriiberforschung in Westserbien, Arch. Jug. 2 (1956),
ll. i d.
repon, IlpoyqBaHim I, II.
Geyer, F., Lysimachos, RE XIV (1928), I. i d.
Griffith, G. T., The M ercemries of the Hellenistic World, Cambridge, 1936.
Htinerwadel, W., Forschungen zur Geschichte des Konigs Lysimachos von Thrakiem
Zurich, 1900.
Krahe, BGN.
Krahe, H ., Beitriige zur illyrischen Wort- und Namenforschung, 34. Der Stammesnaem
Autariatae. Ind. Forsch. 65 (1960), 113. i d.
Kretschmer, P., Giotta 14 (1925), 88.
Launey, M., Recherches sur les armees hellenistiques, Paris, 1949, 1950.
Mayer, I, II.
M6csy, A. , Die Vorgeschichte Obermosiem im hellenistisch-ri:imischen Zeitalter, Acta antiqua, 1966, 87 sqq.
Mtillenhoff, II.
Niese I, II .
Papazog1u, F., O teritoriji ilirskog plemena Ardijeja, Zbornik Filozofskog fakulteta, Beograd, VII, 1963, 71. i d .
Patsch, C., Die Herzegowim einst und jetzt, \Vien, 1922.
Patsch, Beitriige.
Patsch, C., Archaologisch-epigraphische Untersuchungen zur Geschichte der romischen
Provinz Dalmatien, WMBH 9 (1904), 241; 12 (1912), 79.
Die Narentasee des Pseudo-Scylax, WMBH 12 (1912), 68 sqq.
Pa, K., Pseudo-Skilakovo jezero, Prinos povijesti donjeg porijeja Neretve, GZM, 1906,
365. i d.
Polaschek, E., Triballi, RE VI A (1937), 2 395.
Possenti, B., Il re Lisimaco di Tracia, Torino, 1901.
Radimsky, W., Der Narenta-See des Scylax, WMBH 4 (1896), 121 sqq.
Rlicker, A., S1lzquellen in Bosnien und Hercegovina, WMBH 1 ( 1893), 336 sqq.
Reinach, A., Delphes et les Bastarnes, BCH 34 (1910), 248-330.
Russu, I. I. , Etudes illyriennes, Studia in honorem D. Deev, Sofija, 1950, 107.
Saitta, G., Lisimaco di Tracia, Kokalos I (1955), 62. i d.
Schlitt.
Schwyzer, Griechische Grammatik I (1939), 66.
Sui, M., Gdje se mlazilo jezero iz 24. pogl. Pseudo-Skilakova Peripla, GZM 8 (1953),
111. i d.

475

Istona

jadranska obala u Pseudo-Skilakovu Periplu, Rad JAZiU, knj . 306 (1965),

121. i d.
Tall6czy, L., Uber die Bedeutung des Namens Bosna, WMBH I (1893), 335.
Tarn, W. W., CAH Vl ( 1927), 502.
Tomaschek, W., Ardiaioi, RE II (1896), 615.
Autariatai, RE II ( 1896), 2593 .
Vuli, N ., L es Ceites dans le Nord de la Peninsule balkanique, Le Musee b elge 30 (1926),
213 sqq.
Kelti u naoj zemlji, G las CXXI (1926), 74. i d.
Zippel.
D ARD ANCI
Alfoldy, G ., Bevolkerung und Gesellschaft der romischen Provinz Dalmatien, Budapest,
1965.
Badian, E., Philip V and Illyria : A Reply, Class. Phil., 1960, 182 sqq.
Baldson, J. P . V. D., Rome and Macedone 205-200 B. C., JRS , 1954, 30 sqq.
Barii, F., Vizantij ski izvori I , Beograd, 1955.
Dosadanji pokuaji ubikacije grada Justiniana Prima, Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu VII, l, 1963, 127. i d .
Benac , A., Prediliri, Simpozijum II, Sarajevo, 1964, 59-73.
Benecke, P. V. M., The Fall of the Macedonian M onarchy, CAH VII I, 1930, chapt. VIII.
Beloch, Gr. G ., III-IV.
Bengtson, H ., Griechische Geschichte, Miinchen, 1960 2
Bettingen, W ., Konig Antigonos Doson von Makedonien, Diss. Jena, 1912.
Bitte!, K. G r undziige der Vor- und Friihgeschichte Kleinasiens, Tiibingen, 1950.
Broughton, I , II.
Biirchner, Dardania, RE IV (190 1), 2157 sqq.
Budimir, M. , O etnikom odnosu D ardanaca prema Ilirima, JI 3 (1937), 1-29.
Iliri i Prailiri, Vje snik d al m. 53, 1950/51, 7 i d.
Copalle, De servorum Graecorum nominibus, Marburg, J 908.
C:erkov, E ., Municipium D. D. kod Soanice, Pritina, 1965 (dokt. disertacij a u rukopisu).
Oko problema komunikacija i poloaja naselja na Kosovu i M etohiji u rim skom
periodu, G MKiM 2 (1957), 65 . i d.
Arheoloke zbirke Muze ja Kosova i Metohije, GMKiM, l (1 956), 371.
- Antika bista ene iz Kl okota, GMKiM 3 (19 58), 187 i d.
C:ovi, B., Osnovne karakteristike materijalne kulture Ilira na njihovom centralnom podru ju , Simpozijum I , Sarajevo, 1964, 95, i d .
Dai, Lj ., Praistorijsko n asel je na irokom, GMKiM 2 (1 957), 249. i d .
Detschew.
Dobia.
Domaszewski, A. von , Die Grenze von Moesia Superior und der illyrische Grenzzoll,
AEM XIII, 1890, 129. i d.
Droysen, Hellenismus.
Droysen, J. G ., Das d ard anische Fiirstentum, Kleine Schriften zur alten Geschichte I,
1893, 87 i d. (obj avljeno prvi put u Zeitschrift fiir die Altertumswissenschaft III,
1836).
Duridanov, I., Illyrische F lussnamen in Serbien. LB 6, 1963, 110. i d.
Evans, A., Antiquarian Researches in Illyricum, III-IV, 1885.
Fine, J. V. A., Macedon, Illyria and Rome 220-219 B. C ., JRS, 1936, 25 i d .
Fluss, M ., Naissu s, RE XVIII (1 935), 1594.
Gaebler H., M akedonien als romische Provinz, Z. f. Num. 23 ( J902) 141-188.
Galovi, R., Praistorija Kosova i Metohije, GMKiM l ( 1956), 204. i d .
Garaanin, Draga, Studije iz metalnog doba Srbije I-V, Starinar 5/6, 1954/5 - 9/10,
1958 /9.
Garaanin, M ., Razmatranja o m akedomkom haltatu, Starinar 5/6, 1954/5, 29. i d.
Contributions a la chronologie de !'age du fer en Macectoine, 'ZA JO, J 960, 173. i d.
Contributions a la connaissance de la civilisation des Dardaniens a l'epoque d e la
Tene, 'ZA 8, J 958, 121. i d .
Chronologische und ethnische Probleme de r Eisen zeit auf dem Balkan, Atti del
Vl Congresso Intenazionale delle Scienze Preistoriche e Protoistoriche I , Roma,
1962, 179. i d .

476

Banat i srpsko Podunavlje, Rad vojvoanskih muzeja 2, 1953, 67. i d .

Iz istorije Kelta u Srbiji, I st. Glasnik 1953, 3-4, 3 i d.
Istona granica I lira prema arheolokim spomenicima, Simpozijum I, Sarajevo,
1964, 135. i d.
Ilirsko-grki lem iz Raana, Vesnik Vojnog muzeja JNA 4, 1957, 46. i d.
Garaanin, M . i D ., Arheoloka nalaz:ita u Srbiji, Beograd, 1951 .
reopn!eB B., Ebnrapci<a eT!iMOJIOfHli H OHOMaCTIII<a, Coqmja, 1960.
repon, E. llpoyqaaHHli I.
Geyer, F., Perseus, RE XIX (1937), 101. i d.
Makedonia RE XIV (1923), 620 sqq.
Groag, E., Calpurnius Piso, Nr. 90, RE III (1 893), 1388 sqq.
Holder.
Holleaux, M. , Rome and l\1acedon, CAH VIII, 1930, chapter V and VI = Les Romains
en Illyrie, Etudes d\~pigraphie et d'histoire grecques IV, Paris, 1952, 76 sqq.
Josifovska, B., Jedan neobjavljeni epigrafski spomenik iz Sopita, Zbornik Filozofskog
fakulteta u Skopju br. 16, J 964, 139. i d.
Katii, R., Illyrische Personennamen in ihrem sliddstlichen Verbreitungsgebiet, A 12,
1962, 95-120.
Das mitteldalmatische Namengebiet, A 12, 1963, 255--293.
Suvremena istraivanja o jeziku starosjedilaca ilirskih provincija, Simpozijum
I , Sarajevo, 1964.
Klebs, E., Antonius Hybrida, RE I (1894), 2577 (Nr. 19).
Kornemann, E ., Romische Geschichte, I , 19543
Krahe, BGN.
PN.
Scribonius Curio, Nr. 10, RE II A (1921), 862 sqq.
Kromayer, J., Antike Schlachtfelder, II, Berlin, 1907.
Lambertz, M, Die griechischen Sklavennamen I, Program Wien, 1907.
Lenk, B., Thrake, RE Zw. R. VI (193 6), 421 sqq.
Paiones, RE XVII (1942), 2 403 sqq .
Mack.
M aurenbrecher, C . Sallusti Crispi historiarum reliquiae. Prolegomena, fasc. I, Lipsiae,
1892.
May, J. M. F., The Coinage of Damastion, Oxford, 1939.
Mayer, I, II.
Mateescu, G., I Traci nelle epigrafi di Roma, Eph. Dac. I , 1923, 57-290, naroito
92-94.
Granita de apu> a Tracilor, Anuarul Inst. Ist. Nat. , Cluj, 3 (1924-25), 377- 492.
M eloni, P., Perseo e la fine della m onarchia macedone, Roma, 1953.
Mikuli, I. , Pelagonija u svetlosti arheolokih spomenika od Egejske seobe do Avgusta,
Skopje, 1966.
Mirkovi, M., Rimski put Naissus-Scupi i stanica ad Fines, A 10, 1960, 249. i d.
M 6csy, A. , Die Vorgeschichte Obermosiens im hellenistisch-romischen Zeitalter, Acta
antiqua 14, 1966, 87. i .,d.
""'
Mommsen, Th., Romische Geschichte I-III.
Miillenhoff, II.
Miinzer, F., Appius Claudius, RE III (1897), 2 849.
Miinzer, Caecilius M etellus, RE III (1897), l 208, Nr. 84.
Niese.
Novak, G ., La nazionalita dei D ardani, Arhiv za arbanasku starinu, jezik i etnologiju 4
(1927), 72-89.
Oast, St. I. , Philip V and Illyria 205-200 B. C., Class. Phil. 1959, 158. i d.
Oberhummer, E., Sintia, RE V A (1927), 258.
Ormerod, H. A., CAH IX (1932), 257.
Papazoglu, F., Herakleja i Pelagonija, A 4 (1954), 308. i d.
Le municipium Malvesatium et son territoire, 'A 7 (1957), 114. i d.
Dardanska onomastika, Zbornik Fil. fak. Univ. u Beogradu, knj. VIII, l , 1964,
49. i d.
Makedonski gradovi u rimsko doba, Skopje, 1957.
Les origines et la destim' e de !'Etat illyrien, Historia 14 (1965), 143. i d.
O teritoriji ilirskog plemena Ardijeja, Zbornik F ilozofskog fakulteta u Beogradu,
knj. VII, 1963, 71. i d.

477

Politika

organizacija Ilira u vrijeme njihove samostalnosti, Simpozijum II, str.

ll. i d .
Patsch, C., Beitriige.
Dardani, RE IV (1901), 2 155-57.
Parovi-Pe ikan, M., Les Illyriens au contact des Grecs, Arch. Jug. V (1964), 70. i d.
Petsas, Ph., Artemis Agrotera Ga;o;oreitis et Bloureitis, BCH 1957, 387 sqq.
Premerstein, A. von- N. Vuli, Antike D enkmiiler aus Serbien, Jahreshefte 3 (1900),
Bb!. 139, 4 (1901) Bb!. 128.
Reinach, A., Delphes et les Bastarnes, BCH 34 (1910), 248 sqq.
Reinach, Th., Mithridates Eupator, Leipzig, 1895.
Robert, L., No ms indigenes dans l' Asie mineure greco-romaine, Paris, 1963, 341 sqq.
The Inscription of the Sepulchral Stele from Sardis, AJA 64 (1960), 53. i d.
Rostovzeff, M., The Social and Economic History of the Hellenistic World, Oxford, 1941.
Russu, I. I., Etudes illyriennes, Studia in honorem D. Deev, Sofija, 1950, 111 sqq.
Studi illir'ice, Omagiu 1ui Constantin Daicoviciu, Bukuret, 1960, 479 sqq.
Limba traco-daci1or, Bukuret, 1959.
recenzija D. Deeva, Die thrakischen Sprachreste, Dacia 2, NS (1958), 530-536.
Schiitt.
Srejovi, D., Nekropola u Donjoj Brnjici, GMKiM 4-5 (1959/60), 83. i d.
Tri praistorijske ostave iz Istone Srbije, Starinar 11 (1960), 47. i d.
Stiihelin, F., Genthius, RE VII (1910), 1200.
Strievi, ., Ranovizantiska crkva kod Kurumlije, Zbornik radova Vizantolokog instituta SAN, Beograd, 2 (1953), 191, i d.
Sui, M ., Istona jadranska obala u Pseudo-Skilakovom P erip1u, Rad JAZiU, knj. 306,
1955, 121 sqq.
Tarn, W. W., Antigonos Gonatas, Oxford, 1913.
Thriimer, Dardanos, Nr. 3, RE IV (1901), 2177 sq.
Tomaschek, I, II.

Wo lag Scupi, die Metropolis von Dardania (Zur Kunde des Hiimushalbinsel I).
Treves, P., La tradizione politica degli Antigonidi e !'opera di Demetri II, Rendiconti
della R. Acad. naz. dei L incei, Classe di scienze morali, storiche e filologiche
VIII, 1932, 166 sqq.
Truhelka, . , Arheoloke beleke iz June Srbije. Grobnice iz Haltatskog doba u Vujem
Dolu. Dardanci. GSND V (1929), 63. i d.
Vlahov, Nachtriige.
Vukovi-Todorovi, D., Helenistika keramika iz Joanike banje, Starinar 12 (1961),
123. i d.
Vuli, N ., Bastarni u naoj zemlji, GSND 2, 1926, 15. i d.
Ratovanje makedonskog kralja Perseja s Rimljanima u naoj zemlji 170. i 169. g.
pre Hr. Glas CLX (1934), 28. i d.
Severna granica Makedonije, Strena Buliciana, 1925, 237-247.
Geografija June Srbije u antiko doba, GSND 19 (1938), 1- 15.
Dardanci, Glas CXIV (1925), 90.
Dardanci, Glas CLV (1933), 63-76.
La nationalite des Dardaniens. Akta Vizantolokog kongresa u Atini, 1929.
Zapadna granica Gornje Mezije, Glas CLX (1934), 56. i d.
Kelti u naoj zemlji, Glas CXXI (1926), 74. i d.
Nardnost cara Justinijana, Glas CLX (1934), 77. i d (L' origine ethnique de l'empereur Justinien, Akta IV vizantolokog kongresa u Sofiji, 1934, 400. i d.).
Vulpe, R., Gli Illiri dell'Italia imperiale Romana, Eph. Dac. 3 (1925), 729 sqq.
Walbank, F. W., Philip V of M acedon, Cambridge, 1940.
Zippel.
Zumpt, A. W., De M acedoniae Romanorum provinciae praesidibus. Commentationum
epigraphicorum vol. II, Berlin, 1854.

SKORDISCI
AlfOldi, A., Zur Geschichte des Karpathenbeckens im I Jahrh. v. Chr., Budapest, 1942.
Alfiildy, G., Des territoires occupes par les Scordisques, Acta antiqua X II, 1-2, 1964,
107 sqq. (Isto na maarskom: Ertesitii 2, 1962, 147 sqq.)
Beviilkerung und Gesellschaft der riimischen Provinz Dalmatien, Budapest, 1965.

478

D ie Na mengeb ung de r U rbevolkerung in der romischen Provinz Dalm atien, Beit r age zur N amenforschung 15, 1964, 55-1 04.
Aly, W ., Strabon von Amas eia, Bonn, 1957.
Bienkowski, P . U ber eine Kaiserstatue in Pola, Wiener Studien 34, 1912, 272-?.81.
Brandis, RE IV (1901), 1959 sqq., s. v. Dacia.
Broughton, I , II.
Budimir, M. , Ilirski problem i leksika grupa teuta, Vje snik dalm . 55 (1953), 33 .
Taurunum - Zemun, Glasnik I st. dr. u N. Sadu 4 (19 31), I 87 i d.
Antiki stanovnici Vojvodine, I. Amantini, Glasnik Ist . dr. u N. Ssdu 2 (1929),
169. i d .
Carcopino, }., Sur la loi romaine du m onument de Paul-Emile a D elph es, M elanges Glotz
I , 1932, 114- 120.
Char!esworth, M. P. , Crassus in the Balkan, CAH X, 1953, 117-119.
Colin, G., Fouilles de Delphes III, 4, 1930, 34 sqq.
Corbato, C ., Un'iscrizione di D emetriade, Rivista di fil ologia 31 (1952), 132-142.
remonik, I., Narodna simbolika na rimskim spomenicima u naim krajevima, GZM
12, 1957, 217 . i d.
Panonska nonja na rim skim spomenicima u Bosni i u drugim naim krajevima,
GZM 13, 1958, 147. i d .
Reljef Silvana i Nimfa iz Zaloja (Bih a), G ZM ll (1956), Ill . i d .
Daicoviciu, C., Istoria Rominiei I, 1960.
Daux, G., Delphes aux ne et au rc siecles . Paris, 1936, str. 393-397.
Degrassi, ILLRP I, 337.
Detschew.
Dobia.
Droysen, J. G., Das dardanische Fi.irstentum, Kl. Schr. zur alten Geschichte I (1893),
87 sqq.
Drexel, F., Uber den Silberkessel von Gundestrup, Arch. Jahrb. 30 (1915), 22 sqq.
Duchesne, L., Memoire sur une mission au Mont Athos, Paris, 1876, 93 .
Duridanov, L, Illyrische F lussnamen in Serbien, LB VI, 1963, 110. i d .
Fluss, M., Skordisci, RE Zw. R . II (1921), 831-835.
Gaebler, H., Beitrage zur Mi.inzkunde Makedoniens, III. Makedonien als romische Provinz. Zschr. f. Num. 23 (1902), 141-188 .
Gaertringen, H . v., RE IV (1901), 2 576.
Garamin, D., Kat alog Metala. Preistorij a I , Beogn:d, 1954.
Garaanin, M ., Ka problematici kasnog L atena u D on jem Podunavlju, Zbornik Matice
srpske, sv. 18, 1957, 2-27 .
Iz istorije Kelta u Srbiji, Ist. gl. , 1953, 3-4, 3. i d .
Ka imenu Singidunuma, Zbornik Fil. fak. Beograd, VII, l , 1963, 45, i d .
Contributions a l'archeologie et a !'his toire d es Scordisque s, Melanges Bosch-Gimpera, Mexico, 1963, 173. i d .
Ka konfrontaciji pisanih i arheolokih izvora o Keltima u naoj zeml ji, Materijali
III (Simpozijum arheolokog drutva Jugoslavije u Novom Sadu 1965), Beograd,
1966, 17. i d.
Contributions a la connaissance de la civilisation d es Dardaniens , A 8 (1958 ),
121-128.
Gavela, B., Skordisci u naoj zemlji prema antikim izvorima, A l, 1951 , 275. i d .
Keltski oppidum idovar, Beograd, 1952 (pogl. V : Etniki problem, str. 43-57).
Protoistoriski i antiki Singidunum, Godinjak Muzeja grada Beograda 2 (1955),
9. i d .
Iliri i Kelti u Podunavlju i na Balkanu. Godinjak Muzeja grada Beograda 7 (1960),
5. i d .
Arh. pregl. 1964, 39-45.
repoB , IlpoyqBaHHH Il.
Geyer, F., Makedonia, RE XIV (1928), 734 sqq.
Graf, A., Ubersicht der antiken Geographie von Pannonien, Diss. Pann. I , 5, Budapest
1936.
Grenfell, B. P .-Hunt, A. S., Epitome of Livy XXXVII-XL and XLVII I- L V. T he
Oxyrrhunchus Papyri, IV, London, 1904, N r . 668.
Hiller v. Gaertringen, s. v. Delphoi, R E IV (1901), 2576-7.
Holder.
Hubert H. , Les Celtes depuis l'epoque la T en e et la civilisation celtique, Paris, 1932.
Josifovi, S., Oktavij anovo ratovanje u Iliriku, A 6 (1965), 138. i d .

479

Kouyt()(s. :E. B., Nlx-~ 'PW[L()(lou crTp()(T'I}you T~[LW[Llvou urro Mxxd~ov~x'iis rr6AEWs,
'EA:A'I}v~xrl. 5 (1932), 5 sqq.
Jullian, C., Histoire de la Gaulle, Paris, 19203
Katii, R., Zur Frage der keltischen und pannonischen Namengebiete im romischen
Dalmatien, Godinjak CBI, III, knj. l, 1966, 53. i d.
K ornemann, E., Rom. Gesch. I, Stuttgart, 1938.
Weltgeschichte des Mihelmeerraumes von Philipp II. von Makedonien bis Muhammed, l, Miinchen, 1948.
Kostermann, E., Der pannonisch-dalmatinische Krieg 6-9. n. Ch., H ermes, 81 (1953),
345 sqq.
Krahe, BGN; PN.
Last Hugh, CAH IX (1932), 108.
Lenk, B., RE XIV (1928), 54. i d.; s. v. Maidoi.
Lolling, Mittheilungen aus Tessalien, Athen. Mitt., 1882, 234.
M aKpH, M., Eype6ncra H KeJibThi Ha cpe.L\HeM .IJ:yHae, D acia, 2 (1958) 143. i d.
Mari, R., Skordisci i antiko ime Rudnika i Kosmaja, Starinar III- I V (1952-3), 39. i d.
Da li grki pisci spominju Singidunum prerimskog doba? ibid., 35. i d.
Mari, Z., Keltski elementi u mlaem eljeznom dobu Bosne i Hercegovine, GZM 18
(1963), 63. i d.
Mayer, I , II.
Serta Hoffilleriana, 1940, 190.
Meloni, P ., Perseo e la fine della monarchia m acedone, Roma, 1953.
Meyer, Ed., Geschichte des Altertums V (1902), 152.
Miltner, F ., Porcius, Nr. 5, RE XII (1953), 105.
Mirkovi, M ., Rimski Singidunum u svetlosti epigrafskih izvora, Zbornik Fil. fak. u Beogradu, knj. V-1, 1960, 341-344.
Rimski gradovi na gornjomezijskom limesu, Beograd, 1968 (Arheoloko drutvo
Jugoslavije, Dissertationes, t. VII).
Mirosavljevi, V., Materijalna kultura Skordiska. Prilog njenom znaaju i rasprostranjenosti u meurejuDunava i Save. Zbornik Fil. fak. u Zagrebu, knj. I , 1951, 101-131.
M 6csy, A., Pannonia, RE Suppl. IX (1962), 515. i d.
D ie Bevolkerung von Pannonien bis zu den Markomanenkriege, Budapest, 1959.
Zur Geschichte der peregrinen Gemeinden in Pannonien, Historia 6 (1957),
488-498.
Die Vorgeschichte Oberm'Jsiens im hellenistisch-romischen Zeitalter, Acta antiqua
14, 1966, 87 sqq.
M ommsen, Th., Rom. Gesch. II.
Miillenhoff, K., 11-111.
Miinzer, F., Cornelius, Nr. 338, RE IV (1901), 1483 sqq.
Caecilius, Nr. 84, RE III (1897), 1208 sq.
Didius, Nr. 5, RE V (1903), 407 sqq.
Fabius, Nr. Ill, RE VI (1907), 1796-8.
Liviu s, Nr. 17, RE XIII (1926), 856. sq.
Minucius, Nr. 54., RE XV (1932), 1962 sq.
Sentius, Nr. 3, RE II A (1923), 1509 sq.
Nicolae scu-Plop~or, C. S., Antiquites celtiques en Oltenie, Dacia 11-12 (1945-47),
17. i d.
Niese, III.
Niese, B., Romische Geschichte, Miinchen, 1923.
Papazoglu, F., Prilozi istoriji Singidunuma i srednjeg Podunavlja u antiko doba, 2.
O plemenu Singa i imenu Singidunuma, 3. O seditu T auriska i Skordiska, Ist.
as . VII, 1957, 307. i d.
L e municipium M alvesatium et son territoire, ZA 7 (1957), 114-122.
Makedonski gradovi u rimsko doba, Skopje, 1957.
Steph. Byz.: :Exop iHcrxo~ X()(l :ExlpTLO~, Zbornik Fil. fak. u Beogradu, knj. IX-l,
1967, 61-66.
Parvan, V., Getica, Bucarest, 1926.
Patsch, C., Beitriige.
H eorta, RE VIII (1912), 288.
W MBH XI (1909), 156-158.
Die Stiidte Mal ... und Cap ... in Ostdalmatien, Jahreshefte 5 (1902), Bbl.
41-42.

480

Paulsen, R., D ie Miinzpriigung der Baier, 1933.

Pavan, M ., La provinzia romana della Pannonia Superior, Roma, 1955.
Peek, \YI. , Ein unbekannter Besieger der Galater, Klio 42 (1964), 319-327.
Perdrizet, P., Inscriptions de Delphes, V. Le proconsul M. Minucius Rufus, vainqueur
des Gaulois Scordisques et des Thraces, BCH 20 (1896), 466-496.
Pink, K ., Die Miinzpriigung des Ostk.elten und ihrer Nachbarn, Diss . Pann. II, 15. Budapest, 1939.
Pippidi, D. , Histria ~i Callatis in secolele III /II. Contributii la istoria veche a Rominiei,
Bukuret, 1953.
Polaschek, E. , Noaros, RE XVII (1936), 783 . i d.
Pomtow, H., Die drei Briinde des Tempels zu Delphi, Rhein. Mus . 51 (1896), 364 sq.
Rii mertexte in Delphi, Klio 17 (1922) 170 sqq.
Premerstein, A. v., Die Anfiinge der Provinz Moesien, Jahreshefte I (1898), Bb!. 153 sq.
Raajski, R. , Gomoi<wa kod Hrtkovca, Rad Vojvoanskih muzeja 3, (1954), 187. i d.
Rau, R., Zur Geschichte des pannonisch-dalmatinischen Krieges der Jahre 6-9, Klio
XIX, 1925, 313 sqq.
Reinach, A., Delphes et les Bastarnes, BCH 24 (1910), 248-330.
Reinach, Th., Mithridates Eupator, Konig von Pontos, Leipzig, 1895.
Rvbert, L. et J" Bull. epig. 1954, n. 152; 1959, n. 2; 1955, n . 136 a.
Segre, M., La piu antica tradizione sull'invasione Gallica in Macedonia e m Grecia
(280/79 a. Cr.), Historia l (1927), 18 sqq.
Schober, F ., RE Supp!. V (1931), 78 sq., s. v. Delphoi
Stein, A., Die Legaten von Moesien, Diss. Pann. I, ll, Budapest, 1940.
Syme, R., Lentulus and the Origine of Moesia, JRS, 24 (1934), 113 sqq.
Bellum Pannonicum, JRS 23 (1933), 70 sqq.
Todorovi, J,, Kelti u srednjem Podunavlju i na severnom Balkanu, Beogr~d, 1965
(doktorska disertacija u rukopisu ).
Tomaschek, I, II.
Vasi, M. M., Gr2dac, Glas LXXXVI, 1911, 97 . i d.
Vasi, R ., Figurina jah&a iz Narodnog muzeja u Beogradu, A 12 (1962), 165. i d.
Veith, G., Die Feldziige des C. Iulius Caesar Octavianus in Illyrien, Wien, 1914.
Vinski-Gasparini, K., Keltski ratniki grob iz Batine, Arh. rad. i rasprave I, 1959,
281-297, tab. I-VII, karta VI.
Vuli, N ., Kelti u naoj zemlji, Glas CXXI, 1926, 74, i d. (Isto na francuskom: Les Celtes
dans le Nord de la Peninsule balk.anique, Le Musee belge 30 (1926), 231- 243).
Oktavijanov ilirski rat i izgnanje Skordiska iz Gornje Mezije, Glas LXXII, 1906
26-36.
Ratovi rimski u dananjoj Srbiji do 29. g. pre Hr. , Glas LXXXII, 1909, 78-100.
Eorta, Glas CXII, 1925, 84 .
Vulpe, R., Les Getes de la rive gauche du Bas-Danube et les Romains, Dacia 4 (1960),
309. i d.
Argedava, Omagiu lui C. Daicoviciu, Bucarest, 1960, 557 sq.
Walbank, F. W. , Philip V of Macedon, Cambridge, 1940.
Weber, W ., Untersuchungen zur Geschichte des Kaisers Hadrian, Leipzig, 1903.
Zippel, Die rom ische Herrschaft in Illyrien, Leipzig, 1877.
3naTHOBCHaH, T . .U., TineMeHHoi1 coro3 reTOB rro,1..1 pyr<oBO,!. I CTBoM BHpe6rrcThi (I B.
,[lo 1-1 3.), B.UH 1955, 2, 73 i d.
Zumpt, A. W., De Macedoniae Romanorum provinciae praesidibus, Commentationum
epigraphicarum vol. II, Berlin, 1854.
ganjer, B., Kelti u Iliriku, Vjesnik dalm . 54, 1950-51, 13-27.

MEZI
Brandis, RE IV (1901), l 958. i d.; s. v. Dacia.
Budimir, M., Glasnik Ist. dr. u Novom Sadu, II, 1929, 168.
Charlesworth, M. P., Crassus in the Balkan, CAH X (1952), 117-119.
Dessau, H ., Geschichte der romischen Kaiserzeit I, 1924, 57 sqq.
Detschew.
Dobia .
Filow, B., Die Legionen der Provinz Moesia, Klio, Beiheft, 1906, 2.
Fluss, M ., Moesia, RE XIV (1928), 2350 sqq.
Moesi, RE XIV (1928), 2348 sq.
31 Djela XXX

481

Gardthausen, V., Augustus und seine Zeit, III, l, 1050-55; III, 2, 662 sq.
reoprHeB, BJI., E'hJirapcKa eTHMOJIOrHH H OHOMaCTHKa, Co<i:>Hja, 1960.
repos, E., IIpoyqBamm I.
Gotze, A., Kleinasien, Mtinchen, 1933, 187 sq.
Groag, E., Licinius (Crassus), Nr. 58, RE XIII (1926), 270. i d.
Jokl, N., Ebert's Reallex. der Vorgeschichte, s. v. Thraker.
Kazarow, G., Beitriige zur Kulturgeschichte der Thraker, Sarajevo, 1916.
Kretschmer, P., Einleitung in die Geschichte der griechischen Sprache, 213.
Lenk, B., RE VI A (1936), 404. sqq., s. v. Th!.ake (Stiimme).
Marquardt, J., Romische Staatsverwaltung I, Leipzig, 1881, 302.
Meyer, Ed., Ge;chichte des Altertums I, 2, 1926 , 692.
Mommsen, Th., Rom. Gesch. V, 1926 , 12-14; 193-194.
Mtillenhoff, III.
Parvan, V., Getica, O protoistorie a Daciei, Bukuret, 1926.
Patsch, Beitriige.
Pick, B., Die antiken Mtinzen von Dacien und Misien I, Berlin, 1898.
Premerstein, A. v., Die Anfiinge der Provinz Moesien, Jahreshefte I, 1"898, Bb!. 153 sqq.
Rau, R., Geschichte des pannonisch-dalmatischen Krieges der Jahre 6-9 n. Chr., Klio,
19, 1924, 316 sqq.
Ritterling, RE XII (1924), 1219-1221.
Schiller, H., Geschichte der romischen Kaiserzeit I, l, 233-235.
Semsdorf, E., Die Germanen in den Balkanliinder bis zum Auftreten der Got< n, Leipzig,
1899.
Stein, A., Die Legaten von Moesien, Diss. Panu. I, ll, 1940, 9-17.
Swoboda, E., Forschungen am obermosischen Limes, Wien, 1939, 108-113.
Syme, R., Lentulus and the Origin of Moesia, JRS, 23 (1933), 70 sq.; 24 (1934), 113 sq.
Tomaschek, I, II.
Wiesner, J., Die Thraker, Stuttgart, 1963.
Zippel.
3JiaTKOBCKaH, T . .JJ:., IIJieMeHHOll C0103 reTOB B l B. p; o H. 3., B.IJ:I1, 1955, 2, 73. i d.
Me3HH B I~II BeKax Haiiieil 3phr, MocKBa, 1951.
Zumpt, A. W., De Macedoniae Romanorum provinciae praesidibus, Commentationum
epigraphicarum vol. II, Berlin, 1854.
POLITIKO UREDJENJE, DRUTVENI IVOT I OBIAJI

Beloch, K. J., Die Bevolkerung der griechisch-rimischen Welt, Leipzig, 1886.

Benac, A., Neke karakteristine pojave na Zapadnom Balkanu pri prouavanju kulturnih
i etnikih kretanja, VI kongres arheologa Jugoslavije, Beograd, 1964, 49. i d.
Benac, A. - ovi, B., Glasinac II, eljezno doba, Sarajevo, 1957.
Bienkowski, P. "Malocchio", Eranos Vindobonensis, Wien, 1893, 285-303.
Bodar, A., Cu privire la xa1tvo~&1"aL ~i la 7tOALO"'t'al la daci, Studia Universitatis Babe~-Bolyai,
Cluj (Historia), 1965, l, 7-18.
Boetticher, K., Zur Kenntnis antiker Gottesverhrung. Die Verehrung heiliger Biiume bei
den Alten. Aus Deutsche Revue, Februar, 1891, 61-85.
Bojanovski, I., Nepoznata varijanta barbarske tetradrahme, Num. vijesti, 1957, br. 25
7. i d.
Brandenstein, W., Picenum, RE XX (1941), l 196.
ajkanovi, V., Studije iz religije i folklora, Srpski etnografski zbornik, knj. XXXI, Beograd, 1924, 25-42 (Magijski smej).
erkov, E., Municipium D. D. kod Soanice, Pritina, 1965 (u rukopisu)
GZMKiM l (1956), 361.
ovi, B., Pogrebni obiaji preistorijskih stanovnika glasinakog podruja, GZM, NS,
18, 1963, 50. i d.
Dai, Lj., Praistorijsko naselje na irokom, GMKiM 2 (1957), 249. i d.
Dechelette, J., Manuel d'archeologie prehistorique, celtique et gallo-romaine, II-2, 3,
Paris, 1913, 1914.
Dopsch, A ., Wirtschaftliche und soziale Grundlagen der europiiischen Kulturentwicklung
aus der Zeit von Caesar bis auf Karl den Grossen, Wien, 1923.
Drexel, Fr. Uber den Silberkessel von Gundestrup, Jahrbuch d. deutschen Arch. Instituts 30, 1915, l sqq.

482

Drobnjakovi,

B., Etnologija Jugoslavije, Beograd, 1960.

Dili!, RE XVII (1937) 1692 sq ., s. v. obaerati.
o re vi, T., Zle oi u verovanju Junih Slovena, Srpski etnografski zbornik, knj. 53,
1938.
Evans, A., Archae:Jlogical Researches in Illyricum, Westminster, 1883.
Forrer, R., Keltische Numismatik der Rhein- und Donaulande, Strassburg, 1908.
Frezer, D ., Zlatna grana, Beograd, 1937 (prev. . Simi a ) .
Galovi, R. , GMKiM l (1956), 214.
H att, J. J.,Essai sur !'evolution de la religion g&uloise, REA 67 (1965) 80-125.
Hilde brand, R., Recht und Sitte auf den verschiedenen wirtschaftlichen Kulturstufen,
J ena, 1907 2
Hoop's, Reallexicon der germanischen Altertumskunde I (1911), 79 sq., s. v. Ackerbau.
Jevons, J. B., An Introduction to the Histor y of Religion, London, 1896.
Jokl, N., Ebert's Reallexicon der Vorgeschichte XIII, 1929; s. v. Thraker.
Joyce Hunter, V., A Third Century H oard from Serbia and its Significance for Celtic
History, Muse um Notes, 13 (The American Numi smatic Society), 1967, 17-40.
Jullian, C ., Histoire de la Gaule, Paris, 1920 3
Kazarow, G., Beitriige zur Kulturge schichte der Thraker, Sarajevo, 1916.
Zalmoxis, Klio, 12 (1912), 363 sqq.
Kornemann, E., RE XVIII (1939), 708 sqq., s. v. oppidum.
La Baume, P., Keltische Miinzen, Ein Brevier, Braunschweig, 1960.
Lafaye, G. , Dict. d. ant. Daremberg-Saglio ; s. v. scordiscum.
Li i, Vl., Nalaz barbarskog novca iz sela Ribnjaka (Bjelovar), Num. vijesti, 1957, br.
8/9, 3. i d.
Zagonetan natpis na barbarskom novcu, A, ll , 1962, 141. i d.
Lowie, R., Traite de sociologie primitive, Paris, 1935.
Mack, R. Grenzmarken und Nachbarn Makedoniens im Norden und Westen, Diss.
Gottingen, 1951.
Mair, L. , Primitive Government, London, 1964.
May, J. M. F., The Coinage of D amastion, Oxford, 1939.
Meyer, Ed., Geschichte des Altertums, I, P (1907).
Miltner, F., RE XIX (1937) 494 sq .; s. v. Penesten.
Mitrea B., Penetrazione commerciale e circolazione monetaria nella Dacia prima della
conquista, Eph. Dac. X , 1945, 1-154.
M ore &u, J., Die Welt der Kelten, Strassburg, 1958.
Nilsson, M . P ., Geschichte der griechischen Religion, Miinchen, 1955 2 , 1950.
Norden, E ., Die germanische Urgeschichte und Tacitus' Germania, Berlin, 1923 3
Papazoglou, F., Les origines et la destinee d(' !'Etat illyrien, Historia 14 (1965), 143 sqq.
Politika organizacija Ilira u vreme njihove samostalnosti, Simpozijum II, ll i d.
Ljudske rtve i tragovi bnibalizma kod nekih srednjobalkanskih antikih plemena, Zbornik Filozofskog f<kulteta u Beogrzdu, knj. X-1, 1968, 47 i d.
Parovi-Pe ikan, M., Les Illyriens au contact des Grecs, Arch. Jug. V, 1964, 61-81.
Pegan, E. , Najdba damastionskih staterjev, Argo I, l, 1962, 25.
Pink, K. , Die Miinzpriigung der Ostkelten und ihrer Nachbarn, Diss . Pmn. Budapest,
1939.
Einfiihrung in die keltische Miinzkunde, Arch . Austr., Heft 6, Wien, 1950.
D er Turnierreiter, Eine piionisch-makedonische T etradrachme mit illyrischer
Inschrift. Num . Zft. 77, 1957, 7-17, t ab. l.
Pippidi, D., In Iegiiturii cu sclavajul la daci, Contributii la istoria veche a Rominiei, Bukuret, 1958, 267 sqq.
Relatiile agrare din cetiitile pontice, ibid. 74 sqq. (rezime: 276 sq .) .
Pouilloux, J., Recherches sur !'histoire et les cu!tes de Thasos I, 1954, Paris.
Premerstein, A.- Vuli, N., Antike Denkmiiler in Serbien und Makedonien, Jahreshefte
VI (1903), Bb!. 22 sq.
Radovanovi, V., Narodna predanja o ubij anju starih ljudi, Glasnik SND 7-8, 1929-30,
309-346.
Reinach, A. , Delphe s et les Bastarnes, BCH 24 (1 910), 248-330.
Ridgeway, W., The Early Age of Greece, Cambridge, 1904.
Rohde, E., Ps yche, Seelenkult und Unsterblichkeitglaube der Griechen, I-II, Tiibingen, 1925.
Sarija, B., Damastionske tetradrahme iz Kutine kod Leskovca, Starinar 3 (1924-25),
97. i d.
31*

483

Schapera, 1., Government and Politics in Tribal Societies, London, 1963.

Schmidt, L., Die Ostgermanen, Mi.inchen, 1941 2
Schrader, 0., Reallexicon der indogermanischen Altertumskunde 1-11.
Seligman, S., Der bose Blick und Verwandtes, I-II, Berlin, 1910.
Rostovtzeff, M., The Social and Economic History of the Hellenistic World, Oxford,
1941.
Todorovi, J., Kelti u junoj Panoniji i severnom Balkanu, Beograd, 1965 (dokt. dis. u
rukopisu).
iroko-Suva Reka, praistorijski turnuli, Arh. pregl. 5 (1963), 47. i d.
Tomaschek, I-II.
Thurnwald, R., Die menschliche Gesellschaft IV; Werden, Wandel und Gestaltung von
Staat und Kultur im Lichte der Vtilkerforschung, Berlin, 1935.
Ebert's Reall. d. Vorgeschichte; s. v. Klan.
Ibid.; s. v. Familienformen.
Ibid.; s. v. Alter.
Trojanovi, S., Lapot i prokletija, Beograd, 1898.
Westermarck, E., The Origin and Development of the Moral Ideas, London, 1906.
Ziehen, L. , RE XVIII (1939), 613 sqq., s. v. Opfer.

REGISTAR
Abanti 352
A:bdera 12-17, 2:1, 39,
50, 55, 67, 341, 351, 36:~
Abiji, abioi 299, 301, 302,
303, 364, 3-82
Acumincum 282, 283,
366
ad Fines 153, 155, 193
Ada Ciganlija 294
Agatarhid iz Knida 87,
97, 211, 368-370, 372
agrarni odnosi 343, 368
Agrijani 25, 30, 37, 38,
43, 48, 50, 55, 75, 79-81, 86, 169, 221, 266,
272, 274, 281, 350
Agrip;na karta rimskog
carstva 52, 331
Agron, ilirski J<ralj, 113,
Bl
Ahajski savez 112, 127
Ajvati v. Lete
Akihorije, keltski po
glavica, 43, 110, 340
Aksij, reka, 77, 116, 146,
304
Albanija 150
Aleksandar Epirski 108,
109, 111
Aleksandar Veliki ll,
16, 17, 21, 23, 24, 2833, 37-43, 45, 50, 55,
70, 77, 79, 82, 106- 108,
B3, 282, 336, 3'50, 353,
355, 356, 362, 378
Aleksandrov pohod na
Tribale 39, 54, 56, 70,
86, 210, 306, 341
Aleks;nac 156, 160, 191,
295
t~LFoLDY, G. 149, 151,
152, 250, 277, 286, 287,
288, 289, 290
alo!tis 167, 168
ALY, W. 276, 277, 278

Amantini 263, 265, 292

Amfipolj 24, 26, 29, 31,
33, so
Andiz eti 223, 264, 265
Andr1sk 133
Anije (M.), k vestor, 224,
225
Angros 47, 48, 167
Antigon Dozon 112-114,
116

Ant1gon Gonata 44, 95,

111, H2, 114-116
Anti;gonei:a (na Vardaru) 114
Antigonidi 132
Antioh III 125
Antipatar 37, 38, 43, 50,
55
Antipatar iz S1dona 105
Antonije Hibrid (G.),
makedonskri nam-esruk, 140, 141, 257, 2ss.
315, 3-16, 320, 324
Antonije (Marko), triumvir 142
Apeni:nsko poluostrvo
103, 211
Apijan 41, 78, 88, 93, 94,
96, 241, 242, 243, 244,
245, 267, 308, 327, 328,
3'64
Apolodor 301, 302, 303,
305
Apolon, Apolonovo svetili te, v. el1ii
Apoloni!j-a 88, 89, 1lo,
126, 255, 313, 356
Apustije (Gaj), rimski
oficir, 119, 122
Arain()IVO (.kod Skopja) 180
Ara:v is ci 173
archon 337
Ardia 76, 77, 162

Ardijejci 53, 69-73, 75

-78, 81-83, 133, 145,
146, 162, 166, 167, 211,
221, 272, 274, 286, 362,
369, 390
Argedava 63, 256~258
Argejsoka polja 118
Argos (u Povardarju)
224, 225, 230, 233, 344
arheologija (nalazi:ta,
materijal) 160, 161,
202-207, 335, 343, 348,
353, 366, 394, 396, 398
Aristofan 375
Ariston, Peonac, 107
Aristotel 378, 379, 398
Artakiji 310, 320, 322324, 326, 330
Artanes 61
Artemidor iz Efesa 305,
306, 312
Asamus 316
Ateja, skitski kralj, 18,
20, 21, 38, 39
Atenagora, makedonski
prefekt, 121, 122
Atenica 339, 353
Athrys 61
Atika 170
Atina, Atinjani ll, 12,
65, 369, 374, 375, 378
Atinsk.i pomorski savez
11, lS
Atias 47, 6!1
Acudata, Il.ii.rkinja , 175
Audoleont, peons,k i
kralj, 17, 33, 58, 60,
62, 65, 353, 356
Auras 47
Autarije 55, 97, 267
Autarij ati - seoba 14,
41, 43, 45, 49, 50, 69,
78~84,
88- 96, 215,
307, 350; etnika pripadnost 69, 85, 97; te

485

ritorija 69-78, 81-86;

sulmbi s Ardijejcima
71 , 72, 76-78, 83, 133 ;
s Tribalima 43, 44, 50,
81, 86, 92, 215, 281, 307;
sa Skordiscima 84, 86,
92, 94, 209, 215, 27~.
275; Aleksandar i A.
25, 41 , 43-45, 79-81,
84; Kasandar naseljava A. 88-90, 95; smei Dardanaca 76, 77,
83, 145, 146, 162-164,
166, 167; pohod na
Delfe ( ?) 90-94, 242,
244; karakter poiiti
ke zaje dnice 50, 85--87, 339, 341, 349, 361 '
395, 396; najamnici
95, 96, 355; neratoborni 79-81 , 86, 390, 391;
nestanak A. 96, 97,
101
autonomni Traani 24,
26-28, 32
Avgust 259, 260, 264, 286,
326-328
Axeios, Axios 63
Babunica 120, 295
B aka 282, 295
Balkan planina 12, 14,
21, 25, 28, 29, 31 , 39,
41, 255, 306, 322, 330,
332
Balkansko .poluostrvo
ll, 12, 14, 51, 101, 171,
209, 219, 223, 226, 240,
255. 261, 263, 299, 304
-307, 311, 317, 318,
320
Banat 233, 250, 256, 257,
282, 295
Banotor (u Sremu)
292
Bao 284
Baranja 282
Bardil-is, ilirs.k i kralj ,
105, 339
Bargos 59, 275
BARii, F.
195, 196,
200
basileus 337, 338, 339,
340, 341
Bastarni 45, 46, 91, 92,
94, 112, 124-126, 123
-131, 142, 143. 160,
216-218, 233, 240, 255 ,
274, 297, 300, 315- 321 ,
324, 325, 335, 355, 361,
365, 367
Bathanatos, voa Skordiska, 94, 110, 212, 214,

486

239, 340; Bathanati

213, 214, 339, 340; Ba
thanatov put 212, 2H
Bartinci (kod up r:j e )
353
Baton, dardanski pogla. vica, 120, 169, 337, 338
Bato 169, 188
Batrovci (u Sremu ) 292
BECHTEL, F. 180
Bederiana 200
BEKKER, I. 65, 66
Bela Palanka 172, 204,
295
Belegi (u S remu) 292
Bel;gi 213
Beli Drim 77, 148-150
BELOCH, K. J . 30, 108,
371, 372
Belona 385
BENAC, A. 104, 335, 349
Beograd 158, 277, 294
BERVE, H. 37, 38
Bes-i 52, 56, 76, 78, 139,
142, 145, 162, 221 , 230,
231, 233 , 269, 272- 274,
313-315, 330
besmrtnost 383, 385
Bessus 187. 188
BEEVLIEV. V. 198
BIENKOWSKI, P. 278
Bijeljina 358
Bilazor a 114, 116, 117,
120, 130, 132, 146, 297
Boirebista 255- 259, 266,
280, 281. 294, 316, 320
BOJANOVSKI, I. 359
Boj i 214, 222, 223, 255,
256-259, 266, 270, 274,
279, 280, 283, 340, 365
Bo1gije. vo Kelta, 43,
110, 340
Bononia 282
.>borci izbliza 300, 351,
352, 381
Bosna 80, 84, 207, 290,
291, 295, 349
Bosporslki moreuz .52,
303, 304
BOVIS, R. DE 48
bra.t stvo 342
Bregalnica 107, 161
Bren 43. 44, 94, 110, 209,
212, 214, 215, 233, 265 ,
269, 340, 391
Brestovik (kod Beogr~
da ) 294
Brod (kod Nia) 204,
295
Brongos, Brongo 47, 48,
57
bronzan o doba 203, 205
BRUN MID, J. 292

Budalia 283
BUDIMIR, M. 104, 167
-169, 270, 272, 283,
309
Bugarska 291, 315, 323
Burgenae 282, 366

cacalia 167, 283

Calabri 103, 202
Capedunum 196, 286,
366
Carnun tum 177
CASABONUS 65, 82
castella 365
castrum 366
Cav~i 194
Cecilije Metel Macedonicus (Kv.) 133
Cecilije Metel Kaprarije (G.) , konzul, 228,
235
Celegeri 52, 286, 289, 290,
332
Cepion (G n ej), kon zul,
220
Cezar 93, 142, 259, 334,
335, 342, 343, 351, 363,
365, 386, 397
Cibrica 53, 60, 61, 321324
cwztas
S cordiscorum
265, 289
civitates 264, 332
civitates Moesiae et Treballiae 322, 329, 332
cohors II Aurelia Dardano rum 156
COLIN, G. 236
COLUMBA, G. 39, 41 ,
44, 52, 53
CORBATO, G. 251-254
Cornaca t es 264
Cornacum 265, 282, 290
CREPAJAC, Lj. 160
Crna Gora 71, 84
Crna Reka 63, 79
Cmi Drim, 77, 148
Crni Timok 59
crnomorske grke kolonije 257, 258, 306, 314
-316, 323, 356
Cuccium 282
Cusum 282
uprija 284
ustenditl 62
AJKANOV I,

V. 376
Stuber a
E . 151, 152,
154, 155, 159, 172, 174,
182, 193, 204, 206, 368

epigovo v.
ERKOV,

OVI, B. 84,
REMONIK,

207, 349
IRMA
213, 285, 286, 296, 297

tovi s Rimljanima 105,

135-143, 234, 239, 241
-244; D. se ire u Pomoravlju 132, 295, 296

Dacia 152
Dacia Ripensis 151, 183
Dacia
Mediterrannea
151, 152, 155, 188
Daanri 46, 47, 55, 56, 62,
63, 188, 231, 233, 250,
256-260, 264, 279, 280,
295, 317, 318, 331, 333,
383
aki jezik 61, 62
Dakija 62, 177, 257, 312,
318; Sredozemr>.a
62, 63 , 151, 195, 200
DakoGeti 311
dako-getska kultura 204,
291-295
Dak~Mezijci 57, 62
clak~mezijski jezik 61,
62---64
Dalmacija 147, 149, 151,
154, 155, 173, 178, 181,
207, 223, 224, 286, 287,
328, 329
.
Dalmati 136, 163, 218,
219, 241, 263, 264, 286
dalmatsko~panonski u stanak 264, 326
Dalj 292
Damastion 146, 353, 355,
356, 358, 360
Daos, Davus 62, 257
Da~piks,
getski kralj,
320, 322, 325, 358, 360
darda 61
Dardaneli 101
Dardanci - u trako
frigijskoj seobi 101,
102; etnika pripainost 62, 63 , 85, 104,
161-208; ter:torija 88,
85, 101, 110, 111, 143161; odnosi s Tribalima 45, 49-53, 80, 111;
s Autarijatima 75-78,
85, 90; sa Skordiscima 123, 134, 218, 220,
221, 260, 274; s Mezima 328-330, s Bastarnima 43, 46, 124-128,
216, 217, 323; s Keltima 15, 106-111, 211215; s ilirskom ddavom 83, 113, 131; D.
neprijatelji Makedonije 17, 104, 105, 112,
115, 116, 118, 120-122,
216, 218; saveznici Rimljana 119, 126, 128,
216, 250, 312, 315; ra-

ski razvitak D. 336,

338, 353, 354; robovi
369-371;
zemunice
367; gmdovi 128, 129,
368; novac 356-358;
metall~
Dardanrl.ca
151; k amkter politi
ke zajednice 109, 110,
114, 337-339, 348, 349,
372, 396-398; vojska
15, 107, 110, 121, 122,
127, 143, 348, 349, 371;
najamnici 123; obia
ii 342, 362, 391-394
Dardani (maloazij.ski)
102, 103, 178, 201, 206,
207
Dardania (grad) 101
Dardanija (provincija)
143, 144, 151-155, 161,
169, 171-201
Dardanike 396
Dardanka 170, 171, 186
Dardanos (gracl) 101,
102, 136
Dardi 103, 202
darda 394
Dasareti, Daseret,i ja 77,
78, 119, 120, 145, 163,
221, 272, 274, 281
Dauni 103, 202
DAUX, G. 245, 247
-dava, deva 62, 63, 194
Debar 147, 148
Debrite (kod Prilepa)
121
Decebal 257
DEGRASSI, A. 231
Deldon, bastarnski
kralj, 317, 319
Delfi 86, 90-93, 110, 137,
209, 211, 214, 230, 231,
233 , 236, 241-246, 248,
254, 267, 271, 340
delfijsko svetilite 90,
91, 93 , 94, 96, 136, 137,
212, 233, 242, 244, 245
-247, 265
Delion (bitka kod) 12
Demetrijada 118, 251,
254, 255
Demetrije II 95, 113,
120, 337
Demetrije Hvarski 114,
115
Demir Kapija 181
Demosten 22, 23, 41, 6.5
Denteleti 46, 51, 79, 30,
124, 136, 140-142, 145,

Dru:t~ eno-ekcmom

161, 178, 188, 239, 241,

254 , 261, 268, 319-321'
323, 330, 331
desetkovanje 139
Desudaba 62, 63, 130
DESSAU, H. 327
DETLEFSEN, D. 76
DETSCHEW, D. 58---60,
174-182, 189-199, 201
-202, 283, 305, 307,
309, 312
Deuriop 77, 147
Dezit:ijati 86, 163
Di dije (Tit), makedonski na:mesnik, 229, 230,
234-239
dijadosi 106, 356
dinastiki brak 131
Dindari 86, 286, 289, 290
Diodor 17, 18, 89, 90, 97
Dionisopolj 257, 313
D!rahij, Dra 52, 108,
109, 138, 139, 247, 356
divljatvo 373, 374, 378,
381, 386, 389, 391, 392,
395, 397
-diza 63
DOBIA, J. 89, 90, 93,
164, 242, 243, 245, 267,
327
Dobri Dol (kod Skoplja) 177, 178, 182
Dobrinci (u Sremu) 292
Dobruda 39, 40, 46: 62,
323, 326, .330
Dodona, svetilite, 135,
137, 239
DOMAEVSKI, A. von
149, 152, 153, 155, 193
Domavija 357, 359
Donja Bebrina (u Slavoniji) 292
Donja Brnjica (kod Pritine) 206
Donja Galatija 217
Donja Makedonija 371
Donja Mezija 53, 329,
332
Donji Nerezi (kod Skopja) 204
DOPSCH, A. 334, 363
douloi 371, 372
Draevo (kod Skopja)
174, 181
Dragomanski klanac 4S
Drava 250, 260, 264, 276
-279, 298
DREXEL, F. 388
Drilon, Drim 74, 75, 77,
147, 148, 392
Drina 48, 83, 84,101, 149,
151, 152, 277, 278, 28_,5,
286, 288, 290

487

Dmpion, peonski kralj,

U2
DROYSEN, J. G. 30, 89,
104, 108, 109
Drsnillk (u Metohiji) 175
drutveno-ek(IDom9ka
struktura 334-336,
368, 370, 372, 391, 395;
v. agrarni odnosi, lov,
metalurgija, nomadi,
rpolunomadi,
novac,
stoarstvo,
trgovina,
zemLjoradnja
Druz (Ma11ko), prokon:z:ul Makedonije, 230,
235, 239
Drnanovac (kod Nia)
295
dubovako-~utobrdska

kultura 205, 206, 317

Dunav (ue) 25, 28-30,
32, 38-42, 45, 92, 94,
124, 251
dunavska ostrva 25, 28
-30, 40, 247-251, 254,
275, 277, 282
Dunaa\. {planina) 40, 126
dunum 365, 366, 396, 397
DURIDANOV, I. 168,
198, 199, 283
dux 340
dynastes 337
akovica 150, 156. 158,
172, 175, 179, 191. 296
erdap 279, 294, 298
URIC, M. 383

Efez 15
Egeja 206, 207
Egejsko More ll, 12
egejska seoba 102, 311
ltije
Kat, prokoozul,
302, 303
Emilije Paul (L.) !konzul. 132, 133, 228, 352
Eneti, i1irsko rpleme,
135, 166
Enhelejci 74, 163
emspondos hora 139, 140
Epidarrnn 89, 142
epigraf-s ki materii al 171,
172, 186, 188, 289
Epir, Epirci 102, 113,
1<15, 129, 13'5, 148
epitomatori 226, 235,
238, 268, 3B, 325, 385,
386 390
Erat~sten 97, 301-303;
305
488

eth nica 201, 202

etnika pomeranja 143
etniko' poreklo 189
etnografija primitivnih
naroda 343
et!noipolitika
skupina
56; v. mea.n i narodi,
narod<<, skupna imena
Etolci, etol-skti savez 112,
113, 115, 116, 120, 121,
123, 129
etolsko-rims.ki savez 116
etrurski al<fabet 359
Etuta, Monunijeva ki,
Bl, 169, 170, 188, 337,
338
Eumen II 123, 129
Europos 230, 231, 233,
254, 271
EVANS, A. 151
Falbije Maksim Eburno
(Kv.), konzul, 227
falanga 32, 348-351
fauces Pelagoniae 121
Fest 226, 268
Filip II 16-20, 22-24,
27, 38, 39, 41-43, 81.
82. 104-106, 165, 335,
337, 353, 355, 356, 358,
374, 3'82
F-ilip III 356
FH1p V 106, 113-116,
118, 119, 121, 123, 125,
126, 128, 146, 147, 165,
216, 217, 274, 275, 348,
367
Filipd. 26
Fi'lipopold (parovbelij9ki) 27
Fitlripopolj (traki) v.
Pulpudeva
Philipporpolis 28, 62
Filokratov mir 105
FINE, J. V. A. 114
Fl!LOW, B. 327
FLUSS, M. 152, 3127
foedus iniquum 140
Fom,i ke 113, 119
folklor 373
Fotije 87
fratdje 342
FREZER, D. 377, 383
Figija F6gi.j ci 58, 102,
178, 300, 303, 304, 31 O,
311; frigijski jezik 61;
frigijsko-mezijska grurpa naroda 310, 311

Galabrij-i 103, 160, 201,

202
Gal.akto<fagi 300-303, 3'64
Galat 126
Gal.ati 91, 92, 213, 217,
251-254, 265, 340; G:otlati Skordi-sci 222, 231,
254, 266
Ga~Ii
44, 108, 109, 110,
127, 164, 212, 214, .217,
224, 225, 242, 243, 256,
265, 269, 297, 348, 351,
365, 386, 388; strah od
Garl a 107; galsk a najezda v. keltska najezda; galski napad na
Rim 243. 248
GARAANIN, D. 205
GARAANIN, M. 80, 81,
84, 203-205, 207, 291,
294-296
GARIDTHAUSEN,
V.
3r25
GAVELA. B. 210, 214,
269' 29tl ' 294
GAJEBLER, H. 221
Gencija, ilirski krali,
108, 129, BO, 164, 169,
191, 219, 337, 338, 355
gens 33-6
Genukia, utvrenje, 320
GEORGIEV, V. 31, 57,
59, 61~64. 190, 192,
193, 195, 196, 198, 200,
202, 309
Germane 195
Germani 222. 225, 334,
335, 338, 342, 351, 362
-364, 375, 397
GEROV, B. 49, 86, 134,
3-20
Geti 22, 25, 28, 29, 32,
41, 44-46, 56, 56, 62,
66, 87, 91, 93, 96, 214.
215, 248, 255-257, 300
-303, 306, 307, 311 ,
313, 315, 316, 318, 320,
322-325- 32 9-333 342
343, 352,' 364, 382,' 383:
3-85.
getJska pustinja 92, 94,
96
GEYER, F. 119
GLas inac 84, 205. 207,
339, 349, 350. 390
Glaukiia, iLirski kralj,
79, 89
Gl ava Panega (k od Botevgrada) 31
GHnditioni 86
GLiiC, J. 206
glose 167, 311
GOETZE, A. 305
Golija {planina) 85, 150
1

Gomolava

(u

Sremu)

291, 292, 366

Gorn:ja ,Maikedon:ija v.
Makedonija
Gomja Me21ija (provincija) Sl , S3, S5, 62,
143,
1S2,
249,
290,

14S, 146, 149, !SO,

1S4, lSS, 172, 193,
2SO, 2SS, 26S, 278,
328

Gornja Solnja (kod

Skopja) 176, 178, 180
Gornja Trnava {lmd Ni
a) 29S
Gornji Grad !(Beograd)
294
Gostivar 130, 191
Grab, illirski kralj, 17,

hegemon 340
hegemonija 39, Sl
Helanik 30S
Helespont 101, 300
heloti 371
Hem (pl?Jlina) 14, 24,
27, 28, 30, 47, S8, 61,
90, 107', 134, 210, 253,
314, 319, 325, 329-331
Heorta 270, 275, 284,
366
Hera 310
Heraklid 90
Herodot 64, 306, 383, 385
Hercegovina 7S
Hezihije 64, 6S

Hijeronim

iz

Kardije

2U

HILDEBR.A!ND. R. 334,

lOS

Graoan:ica 176, 1'81, 181

Gradac (kod Zlokua
na) 204, 29S, 296
gradine 203, 368, 396,
397

343, 363, 364

Hileji 76
Hipemolzi 299-303, 364
Hirponus, Trilbalov sin,
56

gradovi v. naselj-a
GRAiF, M. 214, 269, 272,
279, 280, 283

grana (u ~ultu) 393, 394

Grci, Grka ll, lS, S8,
112,
12S,
209,
239,
267,
3lil,
379,

llS , 116, 118,

127, 137, 164,
211-214, 223,
241, 242, 244,
300, 302, 30S.,
331, 346, 353,
394; helenski
ca,j 70, 109, 171,
392, 39S

122,
177,
233,
249,
307,
3'56,

uti33'6,

G!RBNFELL, B. P. 220
GRICOURT, J. 388
GRIFFITH, G. T. 37
GROAG, E. 3.17, 32S
grobovi 291
Grocka (kod Smedereva) 294
Guberevac (kod Beograda) 294
gust:ina naseljenosti v.
stanovnitvo
Gnndestrup v. kotao
gvo21deno doba 203, 20S
Habrija, atinski st:mteg,
13, 14, ss
Hadrijan 278
HAHN, J. G. von S7
Hales tribalski poglavaca, 14, S6, S8, 341
haltatSika kuHura 103,
1,

203, 20S-207, 292, 397

halnatsko-latenski rpe:riod 367

Hebar 91, 218, 224, 230,
231, 233, 234, 238

Hisar (kod

Leskovca)

204, 295

Histriani 18-21
HOLDER, A. S9, 60, 173,
177, 180, 182, 195, 196,
282, 283, 287
Homer 101, 281l, 499308, 33t, 339, 341, 351,
364, 381, 383

homoopatska

magija

389 .

Horacije 342, 343

Horreum Margi 193
Hortenzije, Sulin legat,
13S, 136, 241

Hrtkovci

(u

Sremu)

291, 292

HUBERT, H. 213
HUNT, A. S. 220
Ihi<tovo blato 7S
Ibar 48, 75, 85, 149, 1SO,
167

Iliri 16-..:....18, 23, 33, 41,

43-45, SO, 52, 54, SS
-S8, 64, 66, 77-81, 8S,
86, 90, 96, 103, 105,
106, 113, 114, 116, 120,
121, 129, 131, 14S, 148,
161-168, 170, 1'87, 194,
202, 206-208, 216, 219,
242-244, 2SS, 2S6, 26S
-267, 280, 288, 292,
335, 343, 347, 3SO, 360,
362, 380.
Ilirija 24, 41. 42, SO, S8,
89, 106, 109, 1'10, 119,
132, 147, 161, 164-166,
211, 214, 2SS, 279, 326,
336, 367, 370

IlJi-riJk V. pTOV1llC11J e
Iliro-Traani 103
il[,n ska drava 113, 147,
148, 150, 166, 337, 339;
kraljevi 108,
109, 118; - elementi
172; ilirska imena 185,
186, 189, 212; li.lirski
Sitarosedeoci 298; jezik 64; ilirsko pismo 360; ilirska plemena 163, 392; jmno.ilirska pl. 163, 164;
severozapadna pl. 164;
zapadnoi lirs:ka pl. 163;

i.t:irski

s.rednjoilirsko podruje 336;

ilirske gore
134, 272, 27S; ilirska
pust inja 16S
Ilok (u Sremu) 292

lllyricum Superius 264

.rm~tacije Fiilipovih
tr~draihmi 233,

te353,

3S8

imena (lina, porodi

na) 195; (traka imcna) 200
import 137, 3S3
Indijanci 376
lndus i 377
Ips (biitika kod) 9S
Irci 377
Isa .(bitka k od) 37
Isigon 380
Isker ll, 12, 14, 28, 29,
31, 38, 39, 41-43, 47,
41}.......S3, S9, 61, 80, 86,
21S, 307, 321, 323
Istar 24, 2S, 28, 44, 48,
SO, Sl, 81, 86, 162, 166,
222, 248, 252-2S4, 256,
300, 302, 30S, 306, 329,
330, 331
istrebljenje 2419
Halija 124, 125, 177, 213,
216, 217, 223, 240, 261,
263

lumius Silanus Manl:ranus (.), makedonski namesnik, 220

Ivanjica 1S9, 290
izvori 227, 336
JaJbrUJkovac (u Timokoj
Krajini) 294
jadranski Kelti v. Ke1ti
Jadransko More 17, S2,
76, 82, 162, 211, 217,
275
Jakovo (u Sremu) 292
Jantra 61, 310
Janjevo 1S8, 20S, 3S6,
3S7

489

hpodi 2ll, 266, 267, 276,

296
Jelasnica ('kod Nia)
295
JOKL, N. 57, 59
JOSIFOVSKA,, BORKA
172, 190, 225
.1oanika Banja 204
JOYCE HUNTER, VIRGINIA 358
Javan Lidijski 56, 65
JULLIAN, C. 210, :m,
346
Justin 2ll, 217, 275
JUNG, L 152
Justindana Prima 200
Juna Il'rija 108, 129,
336
Juna Morava ll, 45, 48,
Sl. 78, 80, 87, 143, 156,
160, 166, 188, 194, 205,
207, 230, 368
junosrbijanski<< novac
357, 359
KACAROV, G. 325, 343
Kaanik 173, 186, 187
KaLe (skopsko) 367, 368
Kalpurnije Pizon (L. .i,
makedonski
namesnik 141, 142, 354
kanibalizam 385, 386,
388-390
Kapedunum 270, 275,
284, 286
kapnobatai 300, 381-383
Karaburma (Beograd)
294, 296
Karci 304
Karlovci 292
karnyx 387
Kasandar 78, 88, 89, 94,
107. 210, 358
KATii, R. 169, 173,
175, 179, 181, 182, 188,
288
Katlestoni ll8, ll9
Katon Poroije (G.), makedonSJki namesnik,
227-229, 235, 239, 244,
245
Kavadarci 158, 179, 296
Ka'Vgalija (kod Skoplja)
190
Kebrenioi 310
Kebros 57, 60, 310, 3.;ll
Kedros 319, 320
Keiris, peinu, 325
Keilti - 14, 25, 41, 43---46, 51, 76, 80, 81, 86,
90, 91, 93, 94, 107, 131,
164, 174, 182, 204, 210,
212-216, 223, 240, 242
490

-245 , 249, 255, 256,

266, 267, 269-271, 283,
288, 290-292, 296-298,
335-339, 344, 347, 348,
354, 357, 360, 365, 366,
370, 385, 386, 388, 390;
keltsk i elemenat 185,
189, 272, 278, 279, 285,
296, 298; keltska no~
nja 286; -onomastika
272, 287, 288, 290; -toponomas,t ika
277,
281; - voj<ska 292,
343, 346, 354
Kelti sa obala Jadrana
25, 210, 2ll
ketls,k a najezda ll, 43,
50, 60, 82, 83, 92, 96,
107-111, 210, 211, 215,
267, 337, 348, 361, 365,
389 391
keltsko poslanstvo Aleksandru 25, 33, 82, 211
KER:ENYI, A. 57, 58
Keret,r ije, keltski vo,
43
Kerkopi 64
KERN. O. 252, 253
KEYSSNER. K. 58
IGabros 57, 60, 328, 329;
v. Cibrica
Kievo 130, 147, 148
KIEPERT, H. 75, 285
K'mbri 90-94, 218, 221
-225, 242-244: 274,
275, 277, 335
Kinoskefale (bitka kod)
122, 123, 216, 348
KIRCHNER, J. 170
Kjolmen (natpis iz) 63
Kla:dovo 291
klan 336, 342, 343
klasno drutvo 369, 371
Klaudije (Ap.), makedonski namesnik 229,
230, 238, 239, 251
Klaudije Pulher (Ap.),
makedonski
namesnik, 137-139
klijenti 370, 372
K1it, ilirski krali, 38, 79
K1akot (na K!osovu)
158, 159
K!liondik, ga1ski poglavica, 126, 128, 130
knez 339, 341
Knjaevac 156, 172
koanskokratovski kraj
161
Komidi.je, centurion 325
konj.ica 23, 3'1, 32, 75,
34~ 345, 351, 36~ 387

Konopljica (Vlasotinci)
205, 206
Kopaonik 151
Kora:b 148
Kornakati 265
Kornelije Scipion Azijagen (L.), namesnik
Makedontje, 96, 241
-251, 254, 259, 260,
277, 281, 282, 286, 294,
295, 298
KORNEMANN, E. 152,
233, 238
Kos'ngas, getski poglavica, 310
Kosjeri 84, 158
Koskonije (M.), pretor,
220
Kosmaj 272
Kosovo 48, 149, 205, 357,
368
K,osovska Mitrovica 149
-154, 156, 158, 172,
174, 18,1, 188
kosovometohijska oblast 146, 203, 207
kotao iz Gundestr upa
3<46, 357' 387' 3'88
KRAHE, H. 169, 173176, 178, 182. 190-199,
202, 271' 283
kralj 25, 339
Krasov mezijski pohod
46, 47, 142, 143, 314,
316-326; v. Licinije
Kras
Kratovo 355
Kredin (u Sremu) 292
KRETSCHMER, P. 57,
202
Kritaffir, keltski poglavica 255, 256
Kr:va Reka (kod aje
tine) 84
KROMAJER, J. 142, 147
Ksant, istoriar, 304,
309
ktistai 312, 3&1-383
kult drveta 393
Kumanovo 172, 173, 181,
205, 206, 355
Kurumlija 149, 152, 154,
155:, 172; Kurumlijsk a banja 150, 152,
155
Kutina 146, 355
Lab (na Kosovu) 204
La:beati 147
Lajaji 48, 50
La:mpsak (bitka kod)
95
Langar, kralj Agrijana
79-81, 169

I.apot 376, 378

!atenska kultura 203,
277, 288, 290-292, 294
-296, 348, 354, 390, 397
Lederata 282
legija 138, 139; VII Claudia 149, 150; IV
Flavia 149, 150; I Adiutrix 155
Leskovac 172, 295
Leta 137, 224-226, 230,
233; letajski natpis
230, 233, 244, 245
Licinije Kras (M.), prokonzul, 46, 47, 142,
143, 261 , 299, 316-326,
328, 330, 331, 365, 384
Lidijci 300, 304; Lidijski
jezik 309
Ligin 24, 29-31 , 40, 3j0
Lihnid 118, 123
Likaonija 178
Likpej, peonski kralj
17, 105, 353, 356
Likurg, besednik, 33
Lim 75, 83
Lindos (natpis iz) 117
lingvistika 104, 161
Linkes,ti 147; Linkes:tida 118, 120, 121
Lipljan 173, 174, 177,
179, 182
Lii, V. 357, 359, 360
Livije Druz (M.), prokonzul, 228, 229
Vvije (Tit) 226, 268, 269,
275, 308, 318, 325, 337,
365, 367
Lizimah 37, 42, 55, SJ5,
96, 107, 108, 306, 349
LOLLING 251
Lom 310
Longar, dardanski poglavica, 112, 120, 169,
337, 338
Longarus 169, 188
Longinopara 31, 63
lov 363, 395
Iovako-skHaka plemena 362
Luku! Marko, v. Terencije
Lukan 387
Lukanci 67, 374, 375
Lyginos 31, 33; Lynginos 31
Ljubenac (kod Skoplja)
187
Ljubenac (kod Skoplja)
182
Ljubovija 159
ljudske rtve 385- 388,
390, 391

ljudoderstvo 377;
kan]balizam

v.

181, 182, 189-199, 200,

202, 271, 282, 283
Medeon 113
MACK, R. 355
Medi, Medika 51, 52, 62,
ma (keltsk,i ) 346, 347,
117, 124, 130, 134-139,
350
.
145, 160-164, 188, 224,
m agija 376, 377, 379, 381,
225, 230, 239, 241384, 398
245, 248, 261, 267, 268,
273, 320, 326, 330, 331,
Makedonija, Makedon354
ci 12, 15-18, 22, 23, 30
-32, 42, 43, 46, 51Mediteran, Mediteranci
53, 56, 62, 70, 88, 89,
367, 381
102, HM-112, 114, 115,
MELON!, P. 128, 129,
117, 120--123, 125, 127
147, 217
-133, 135, 138, 139,
mendruta 311
142, 146-148, 158, 165,
meani narodi 335
178-181, 186, 203, 204,
metalurgija 353, 357,
206, 207, 209, 219, 211,
361. 3<66, 396
214, 216, 218, 221, 223
MeteL, v. Cecilije
-226, 228, 233-236,
Metohija 85, 149, 150,
241, 242, 244, 247, 249,
297, 268
255, 261, 263, 269, 272
Meyer, E. 18, 243
-275, 287, 296, 297,
Mezi - etnika pripad305, 312, 316, 318, 319,
nost 60-62, 310; ime
326, 329, 335-337, 344,
47, 304, 307-310, 331;
348, 357-360, 362, 367,
jezik 309, 311, 312; to373, 382, 392, 395
ponomasNka 310; etmakedonska hegemon:nogeografski
odnos
ja 396
M. i Tribala 45-46,
makedonsko-rimski ra52, 53, 275, 276, 281,
tovi: prvi 115, 119, 131;
286, 324, 330; etniki
drugi 119, 120, 123,
odnos M. i Geta 307,
125, 131; trei 129
315, 316, 330-331, 324;
m aloazijski i evropMak6imin Traandn 53
ski Mezi 299~307 ; teMala Azija 146, 170, 171,
ritorija 328-333; od
177, 179, 212, 214, 304
nosi s Rimljanima
Malata 282
305, 306, 312-328; KuMala Skitija 39, 330
r:onov pohod 140, 250,
Mali Is.k er 31
312, 313, 320; Lukulov
Mali Sko rdisci 51, 250,
pohod 313-315, 320,
275, 276, 281, 340
327; H ibridin pohod
Maljen 48
141, 315, 316; pohod
Maniji 73, 74
Marka Kra~a 143, 314,
Margum 329
316-326; obrazovanje
Margus, Margos 48, 59,
provincije 261, 323,
156, 233, 274-277; v.
326-328, 333; drutve
Morava
no-ekonomski odnosi
MARi, R. 271, 272, 276,
341-343, 355, 356, 361,
278
364, 365; vojska 351,
Markov Manastir (kod
352; obiaji 379, 381
SkoplJa) 178
-385, 388, 389, 392,
Maroneja 14, 55
393; u rimsko doba
Mars 385, 386
101
MATEESCU, G. 16'8,
Mezija, v. provmOlJa;
174, 181, 187, 188, 196,
Gornja Mezija; vojna
199
'komanda
MATTINGLY. H . 152
mezijski narodi 145; v.
MAURENBRECHER,
Moesicae gentes
B. 137, 138
MIHAILOV, G. 198
MAY, J. M. F. 355
Milet 15
MAYER. A. 58-60, 167,
MILLER, K. 191, 193
168, 173- 176, 178, 179,
MIKULi, I. 367, 392
491

Miloevac (kod Smedereva) 294

Minuoije Ruf (M.), prokonzul, 20, 43, 46, 47,
134, 218, 227, 229'-231,
233-23S, 239, 2S4, 256,
257, 269
MIRKOVI, MIROSLAVA 1S4, 1S5, 182, 190,
193, 293
Mirkovci (kod Skorpl!j a)
172
mirolju!b.i,vos.t 383
MIROSAVUEVI,
V.
291
Mitr idat Eupator 12S,
ns, 238, 240, 241, 24S,
253, 260
Mitylos, ilirski kraij,
103
Mirii 102, 300--308, 331;
Miani 299, 300
Mizija Olimpena 30S
miiekopi<je<< 383
mnogo;enstvo 382
M6CSY, A. Sl, S8, 173,
174, 177, 182. 216. 223,
260, 270, 274, 27S
Moesi, Moesiaci, Moesicae gentes, Moisoi
302, 306-309, 312, 313,
331, 332
Moesia Superior Margens<is 1S2
Mokra Gora 8S, 149, lSO
MoH>stom, voa Kelta,
90, 94
MOMIGLIANO, A. 19
MOMt.IM!SEN, TH. 222,
241, 244, 327, 328, 333
Mongotiacum 194
monogamna porodica
342
mons Claudius 279'2,81, 287
Monlllilije, dardanski po.glav;ca 108, 109, 111,
131, 337
Monunio:s, 108, 109, 169,
188
Morane (kod Skoplja)
181
Morava 14, 2S, 30, 38,
42, 49, S6, 70, 73, 84,
111, 1S6, 214, 221, 2.3_0,
233, 249, 2SO, 274, 276,
277, 284, 286, 287, 295,
296, 313; Ju. na - 143,
1S6, 160, 166, 188, 194,
20S, 207; Zapadna 48, 7S, 83, 53. 276, 28S ,
286, 368; Vel~b - 4S,
48, 51, 83, 86, 276
492

Moravac (kod Surina)

29!2
MOREAJUX, J. 388
MORGAN, L. 375
Mramorac 84, 353
MDILENHOFF, K. 223
MULLER, C. 148, 1S2,
1S3, 156
MDNZER, F. 138
municipi:um Malvesatium 196, !28S
Mura 278, 279
Murs.a 26S, 277, 278, 282
n1yse, my50s, 304, 309
Mysia, Mysis, 307, 308,
31S, 316, 321, 323, 3!24
Muka ( maloazijski narod) 30S
muzikahiost, 391, 394
MysJ 30S, 307, 308, 309,
313, 332
nadgrobni
spomenici
1S6, 1S8, 160, !286, 298
Nais, Na;,s sus, 60, 128,
lSl-156, 160, 164, 171,
176, 186, 187, 190-192,
195, 197, 199, 284
najamnici 23. 37, 38, 95.
96, 123, 142, 349, 3S2,
3SS
:>narod 396; v. etnopoliti6ke skupine
Narona 74, 7S
naselja, gradovi<< 127,
128, 160, 270. 294, 295,
361, 364-368, 372, 395,
396; v. utvrenja, otvorena s~lia, urbs
natplemenska organizacija 85, 339
Nauport 179, 260
Navi9sum 57, 60
neis.toa 391, 393, 394
nekropole 206, 294, 367
Neretva 69-78, 80, 83,
84
Nes.t 24, 26, 43, SO
Nes.ti 73
NEWELL, E. T. 3S8
NIEBUHR, G. 39, 48,
H4
NIEDERLE, L. 200, 376
NIESE. B. 80. 89, 108,
119, 12S, 129, 147
NILSSON, M. P. 384
Ni 111, 1S8, 160, 172176, 178, 179, 182, 188,
200, 29S, 296
Niava 14, 30, 38, 39, 60,
61 , 111, 143, 192, 284
nomadi 16, 342, 361-363,
376

NORDEN, E. 343, 363

Noreja 221, 224, 22S
Norik 173, 211, 260'-262
novac (JVarvarski, keltski) 280, 288, 292, 298,
3S2-3S9, 361, 366, 396,
398; v. imitacije
NOVAK, G. 164, 166, 207
novani opticaj 353
Novi Banovci (u Sremu) 292
Novi Pazar 149, lSO, lS2,
lSS, 172, 177, 20S, 20S,
207, 339, 353, 368
Novo Brdo 204, 3S5, 3S7,
368
-

obaerati 370, 371

Obrenovac 294
obred ienja 394
Obre .(u Sremu) 292
Odrizi, od~ska kraljevina 12, 3'4, 38, 238,
306, 320, 350
Oenaeum 147
Oescus. Oskios 2S, S3,
S7, S9, 329
Oiskos Triball6n 53
OJbija 91, 9!2, 217, 2SS
Oliveni (kod Bitolja)
ll8
Oktavijan 2S9, 260, 317,
322, Oktavijanov Hirski rat 219, 2S9
onomastika 147, 160,
16'1, 168. 169, 171, 18S
-187, 189, 194. 201.
207, 282, 288, 298, 339
oppidum 292, 294, 29S,
36S-367
optenje s bogom 389
Oraovica 204
Or:bel 24, 27, 49, SO, 78.
88, 90, 94, 9S, 148, 362
Orehovac
(Metohija)
lSO, 158, 172, 174, 176,
180, 186
Orestida 118
Oreac (kod Smedereva) 294
OPMER:OD, H.A. 136
oru!je 343, 34S-348,
3SO, 352
Osijek 292
osLoboenJci
171, 17S,
177
Ostrvo (kod Poarevca)
294
Otolob
(bitka
kod)
121
otvorena sela 36S
ov:dije 38S
OvseiJJica (kod Nia)
173, 174, 176

Ovsinj.i nac (kod Nia)

158
Paflagonac 68; Paf1agonij'a 178
l'aionia = Pannonia
265, 271
Pan (boanstvo) 57, 58,
65
pandemei 351
Pa:nonci, Pa:nonija 52,
55, 59, 97, 163, . 173,
174, 177, 178, 181, 210,
215, 317, 319, 220, 223,
224, 248-250, 255, 258,
260, 265, 274, 275, 278,
280, 282, 286, 287, 309,
329, 342, 364
Panonije 267
Panonski ustanak 262,
263
-para 31, 62, 63
parainska
kulturna
grupa 397
ParipoJj ani (kod Nisa)
295
Parmenion, maikedons,k i
general 105
Piirvan, V. 29, 316, 320,
321
Pati,s os, Tisa 256, 277
Patsch, C. 72, 75, 80,
81, 83, 126, 193, 260,
284, 286, 290, 314, 323,
326, 327
Patrao~, rpeonski kralj
353, 356
PAVAN, M. 266
Pautalija 79, 128, 151,
152, 161
Pinja 161
Pe 149, 150, 156, 158,
172, 173, 176, 179, 181,
188, 286, 296
PEEK, W. 252, 254
Pek {Pincus) 156, 259,
265, 282
Pelaglja (kovnica) 356
Pelk11gonija 42, 51, 77,
117, 118, 120, 145, H7,
367
pelagonski klanac 121,
147
Pelasti 103
Peloponeski rat 12
Penesti 129, 130, 147
penesti 369-371
Peor~ci, Peonija 17, 25,
30, 38, 42, 43, 50-53,
63, 75-80, 87-90, 102,
104-107,
110--114,
122, 123, 132, 133, 145~147, 162, 186, 211, 215,

304, 336, 352, 355, 357,

362
peonske gore 134, 272,
275
Perdica (vicus) 186
Persei:da 124
Persej,
m~kedonski
.kralj 120, 121, 126133, 165, 191, 217, 297,
348, 355, 365
peadija 344, 348-350,
369, 387
Peuke '(ostrvo) 24, 26,
28-30, 38, 41, 250, 282
Picenses (P1kenzi) 265,
328, 329
Pidna (bitka kod) 132
pii 382, 383
pijenje ljudske k!rvi 391
PINK, K 213, 269, 280,
298, 357, 359-361
PlPPim, D. M. 372
Pirot 62, 204, 295
pismo 359-360, 398
Pirusti 179
Plator, Geneijev 'brat,
131
plemensko drutvo 355,
361, 369, 396; v. bratstvo, .fra!trije, gens,
klan
plemenski savez 85, 160,
339, 341, 395
Pleurat, hl!irski kmlj
119---121, 123
Plevlja 159, 181
P1utarh 24, 352
pljaka , pljakaki pohodi ll, 12, 14---16,
17, 21, 110, 122, 124,
131, 132, 134, 137, 141,
209, 210, 214, 217, 222,
249, 275, 279, 283, 290,
295, 298, 305, 327, 352,
355, 367, 383, 391, 397
Podgrae (kod Kosovske Mitrovice) 174
Podujevo 154, 193
Podunavl1je 26, 44, 48,
107, 110, 207, 209, 210,
217, 222, 249, 275, 279,
283, 290, 295, 298, 305,
327 367, 397
Podrinje 287, 288, 290,
296-298
p odzemne jame 364
POGHIRC, C. 190
pogLavica p lemenski
339, 346; v. archon,

basileus, hegemon,
knez,. kral j, rex, r egulus

pokoravanj-e (na prlmMivnom

stupnju)
stupnju) 216, 313, 326,
328
pokretlj1vost plemena
341, 361
POLA:SOHBK, E. lJ/l, 48,
Sl, 80, 81, 276, 27'8
Polibije 114, 217, 275,
337, 340, 365
politiko ureenje 334336, 342, 361, 371, 372,
391 396
Polif~nta, Tribalova ki,
56
polu:nom:adsko stoar
s tvo 361, 362, 364, 368,
395
Pomo ravlje 48, 69-71,
79-83, 92, 132, 203,
206, 298, 299
Pompej Veliki 142
Pompej 1(Sekst) , 'p retor
224, 225
Pornpej Trog 211, 267
Pont 224, 257
.P orcije Katon {G.), prokonzul Makedonije,
228
Posejdonije 211, 214,
270, 300-306, 308, 312,
351, 381, 382
.
Postumije, .senator, 125
Poarevac 158, 294
praesidens Trebellicaz
53
Praesidium Pompei 156
PREMERSTEIN,
A.
von 262, 322, 323,
327, 333
Prevalitana (provincija) 151
Pl'1boj 296
Prijepo1je 286, 296
Prilep 117, 120, 158, 179
pl'imitivna .; zemljoradnja 342, 361, 362, 364,
395
pr.imitivno drutvo 336,
349 395
princ~ps 338
princeps Dardanorum
337
princeps prae:fectus
Scordiscorum 265
Pritilila 158, 172, 174,
178, 180, 181, 188
pri'Vatni posed 3~2, 364
privreda, pl'ivredna
:st ruktura 137, 368; v.
agm:nni odnosi, lov,
crnet:alurgija, nomadi,

493

novac, polunomadsko
stoa11s tvo, rudarstvo,
stoarstvo,
trgovina,
Ztemljoradnja
Prakletije 8S
Prokopije 284
Prokuplje lSS, 191, 172
prospelatai 82
Protogenorv natpis 9193, 217, 379, 370, 372
provincije: - Makedonija 133, 136, 140, 141,
143, 146, 147, 218, 220,
224, 238--240, 268; -Ilirik S2, S3, 219, 263,
328, 371; Mezija 315,
316, 32S, 326, 330, 332,
333; -- Panonija 264;
v. Gornja Mezija
Ptolemej Keraun, makedonski kralj, lS,
107--109, 131, 337, 338,
348, 3S9
Pt olemej
(Klaudije),
geograf, 308, 3:23, 329,
368
Ptolemej Lag 23, 2S28, 32, so, S2, 63, 70,
82
Ptolemej,
Lizimahov
sdn, 108, 109
Pu1pudeva 62, 63
Racijarija 282, 283, 329
natpisi
174, 176
RAU, R. 327
Ravna 1S6, 1S8, 160, 172,
174, 176
razbijanje keram1ke 390
Raane 84, 3S3
Recija 262, 264, 287
regulus 338, 340
REINACH, A. 124, 129
Remezijana 168, 173,
174, 176, 177, 179, 180,
186-188, 192, 19S, 198,
199, 284
Remi 284
rex 337--340
rex Triballorum 19, 21
Ribnjaka (kod Bjelovara) 3S9, 360
Rilo 49
Rim 124--12:6, 128, 13S,
140, 210, 219, 238, 242,
261, 274, 317, 370
Rimljani 44, 46, 49, Sl,
S2, 73, 96, 101, 102,
105, llS, 116, 118--126,
129, 131--134, 138, 209,
21S, 216, 218--220, 222,
223, 226-230, 240, 242,
ranoh11ianski

494

244, 24S, 248, 249, 25S

-261, 263, 267--270,
27S, 294, 29S, 298, 299,
312, 316, 319, 320, 32S,
326, 331, 344, 347, 348,
3Sl, 3S7, 362, 370, 375,
383--38S, 392
rimska politika prema
varvarima 139-141,
236--239,
261-264,
31S, 316, 326, 328
rimsko-damlamtinski
rat 218
rimsko-panonski rat
219, 27S
ripa Thraciae 332
Ri:stovac (Kumanovo)
173
Ri topek (kod Beograda) 26S, 294
RITTERLING, E. 327
Ri.ttium 283, 366
ritualna antropofagija
388; v. kanibalizam
Riz on, rizonski za!liv
77, 78
ROBERT, L. 170, 171 ,
178, 201; Robert1 J. i
L. 2S4
robovi ll, SS, 60, 66,
67, 170, 171 , 17S, 186,
349, 368--371
robovlasniki
odnosi
369, 372
rod, :r:odorvsko ureenje
195, 336, 364, 381; v.
bratstvo,
fratrija,
gens, klan, mnogoenstvo, monogamna porodica
Rodopi 27, 30, 49, 134,
229, 230, 315, 331
romanizacija 171, 288
ropstvo za dug 370
Rospi-Cuprija (kod B_~ograda) 291 , 294
ROSTOVCEV, M. 3S8
Rubobostes, aki voa, 2S7
rudarstvo 268
Rudnik, planina, 272
RUSSU, I. S7, 174, 180,
191--193, 19S-199, 202
Ruuk 25, Sl
sacerdotes 382
Samos, pesnik, 106
Saraorci (Srem) 294
Sard:aoi 91
SARIA, B. 3SS, 3S7
Sastheni ( = Sosthenes?) 3S9
Saudarijati 91--93
Sauromati 4S
o

Sava 249, 2SO, 274--279,

287; - ue S2, 97,
209, 226, 269, 299
savijena koplja 390
Scai dava 310
scordiscus 344
Scupis, Scupo 174-178,
180, 181
Segetike 319-321
Segesti:k a (Siscia) 219,
220, 260, 274, 27S, 278,
280
Selasija (bitka) 114
seoba 14, 21, 4S, 71, 78,
102, 216, 222, 226, 341,
361
senat 124
Sencije Satumin (G.),
namesn:ik Makedomje, 13S, 239, 240, 247
Seres 181
Seroika 79, 128, lSl, 1S2,
177, 192, 320, 321, 326
Seuthes, odri ski kral i,
12
.
Sidonije ApoJ.inaris, pesnik, 378
SiListrija 2S, Sl
SILLIG 76
Simija Roanin, pesnik, 106
Singidunum 214, 277,
282, 283
Sinti 117, 13S, 192, 241
Sintia 117, 194
Sirmo, kr alj Tr~bala,
24-26, 31, 40, 58, 341
sitodeia 14, lS, 362
Skadar, Scodra 147, 193
Skadarsko jezero 74, 76,
77, 83
Skerdilaida, Hirski kralj
114, 119
Skios 47, S7, S9
Skit 66, 68; Skiti 18, 21,
29, 32, 40, 41, 4S, SZ,
332, 342, 3S6
Skitija (Donja) 22, 38,
S2, S6, 31S, 323; ski:ski pohod Filipa II
17--19
Skirtioi 271
Skombros, Skomios 48
Skoplje, skopska oblast
111, 146, 172, 174, 176
--179, 296, 3SS, 368
Skorois ci -- keltsika najezda i doseljenje S.
SO, 94, 110, 209-21S,
291; ratovi s Getima
21S; s Tribalima 41,
43-47, Sl, S3, 72, 215,
281, 307; s Autarijati-

ma 72, 84-86, 91-94,

215, 275; s Dardancima 123-127, 216-218,
221; Kimbri i S. 221
-224; saveznici Filipa V 216-218, 274,
355; napadaju Makedoniju 221 , 224-234,
239-241; rato~i s
Rimljanima 134, 218
-265, 268, 275, 306;
pohod Minucija Rufa 230--234, 269; Lu"
cija Kornelija 96, 137,
241-255, 288; Bokebista 255-259; odnosi s Mezima 281, 330;
333; prevlast nad Panonijom 217, 274, 275.
S. u geneaJlogiji ilirs!k ih plemena 163, 164,
267; etnika pripadnost 265; ime 270-272; toponimi 282290; teritorija 272298; problem Noar()s
275-279; drutvenopolitiko

ureenje

340--341, 395-398; poglavica 339; vojSJka

343-347;
najamnici
355; no~ac 354-361;
naselja 270, 365-366;
obiaji 373, 385-390,
392; S'Virepost 269, 270
Skordisk (eponim) 265,
267
Skupi 151, 152, 156, 158,
160, 168, 171, 185-188,
190; v. Scupis
skupljaka
plemena
376, 378; v. lova6ko-skitaka plemena
skupna imena 45, 51,
85, 86, 95, 97, 216, 341
Skribonije Kudon (G.),
proko~l 134, 138140, 143, 238, 250, 251,
254, 312, 313, 316, 320,
348
Slankamen (Srem) 292,
366
Slavonija 265, 277, 279,
287, 291, 295
sloga 374
SoaniJCa (Kosovo) 151,
150, 179-181
Sofija 14, 49, 62
Solun 179
sopitis 61, 167, 168
Sopite (kod Skoplja)
172, 176-178, 180, 185

Sopot (~osmaj) 153,

265, 286, 294
Sosthenes, markedonSJki
prvak, 359
Spaneta (Srem) 283
spolia opima 317
Srbi ll; Sl'bija 84, 150,
259, 282, 288, 290, 291,
294; Zapadna - 149,
277, 349; Istona 281, 315, 321
srebro 354, 356
srednjebalkansko podruje 5-9, 36, 45, 67,
69, 70, 101, 111, 140-143, 161, 203, 207, 209,
239, 261, 298, 334-337,
352-355, 361-363, 372,
379, 388, 389, 394-398
Srednje Kojnare (kod
Skoplja) 178, 179
SPEJOVI, D. 206
Srem 249, 259, 263, 277283, 289, 291, 357, 367
Sremska Mitrovica 292
Stala 48
starnovnitvo 371, 372; v.
gusti;na nasel j enosti
Stara Planina 14, 49
Stari Banovci (Srem)
292
Stari Vukovar { Slavonija) 292
starosedeoci 104, 161,
172, 189, 207, 298, 339
Stobi 79, 122, 123, 133,
137, 225, 348, 352, 353
stoarstvo 362, 362, 366,
372, 395, 396
Stojruk (Sopot) 294
Stol (kod Nia) 204,
295 .
Strahon 56, 58, 82, 303,
305, 308, 382, 392,
Strimon, Struma 12, 27,
28, 30, 31, 48, 50, 77,
79, 134, 146, 179, 239,
304, 320
Stubera 130, 147, 191
SUi, M. 74-76
sujeverje 377
SuJ,a (Kornelije L.) 135,
136, 240, 241, 245248, 253, 258
Sulpicije Galba (P.),
konzul, 119-122, 337,
338
Susek (Srem) 292
Suva Reka (Kosovo)
204, 367, 378
svetenstvo 364, 383
svirepost 346, 375, 385,
386, 389, 390

SWOBODA, E. 317
SYME, R. 262, 327
SCHA.FER, A. 18
SCHAPERA, I. 369
ar"'J)lanina 84, 147, 148,
271
AEL, J. 175
ipka 25
iroko (kod Prizrena)
203, 204, 207, 353, 367
SCHMIDT, K. 65
SCHMIDT, L. 365
otin {Slavonija) 265
SCHRADER, O. 377, 386
STEIN, A. 262, 327
STEIN, E. 151
SCHOTT, C. 84, 89, 108
Tacit 328, 334, 335, 338,
343, 364, 367, 397
TaLiata 282
Tall6csy, L. 57, 72
Tara 83, 89
Tarione 76
TARN, W. W. 95
Tasos (novac sa) 353,
356
Taulanti 108, 163, 166
Taurisci 200, 214, 222,
223, 249, 255-259, 266,
269, 270, 277, 279, 280,
283, 287
Taurisium 200
Taurunum 148, 200, 214,
279, 282, 283
Tektosagi 213, 340
Temenites (:brdo) 56
Teopomp 82, 83, 369371
Terencije Varon Luku!
(M.) namesnik Makedonije, 134, 238, 251,
253, 313-316, 320, 324,
327
Tesalonika 122, 142,
247, 353
tetoviranje 381
tetovska oblast 172, 205
Te~ri 304
Teuristi 222, 274
Teuta, ilirska kraljica,
113, 148
Teutates, keltsko boan'
stvo, 387
zheosebeis 381-383
Theranda 194
Thermidava 194
Thunati 103, 160, 201,
202, 339
THURNWALD;, R. 341,
342, 376

495

Tiberije 261, 262, 264 ,

279, 287, 294, 327, 328
Tibisis 47
Tilataji 12, 48, 49
Timachi 52, 332
Timachus, Timalwn 57,
59, 61, 156
Timaoum minus 156,
193
Timoka oblast 172
Timok 30, 31, 51, 59~61,
101, 156, 250, 261, 277,
281, 313-315, 322, 323,
329, 332, 333
Titius 76
Titov Veles 116; v. Veles
T~tovo Uice 284, 286
TODOROVI,
J. 291,
295, 346, 366, 390
Tolostobogi 340
TOMASCHEK, W. 57,
59, 60, 75, 83, 117, 167,
169, 180, 190, 195-199,
202, 284, 304, 306, 309
-312, 329, 333
TOMOVSKI, T. 147
Toponica (kod Nia)
295
toponomastika 161, 169,
190, 199, 277, 282, 283,
310
totem 387
Traani, Tmkija 13-17,
24-28, 31, 32, 37, 38,
41--44, 50, 52-58, 60,
62-64, 66, 81, 86, 95.
102, 105, 106-110, 123
-127, 129, 134, 136,
140, 141, 145, 160, 161,
168, 170, 177, 182, 187,
188, 202, 210-212, 214,
216, 220, 221, 226231, 234, 237, 238, 240,
242, 245, 249, 255, 2S6,
258, 259, 265-269, 287,
299, 300-304, 309, 311,
315-320, 324, 325, 329
332, 335, 3S6, 362, 372,
378, 381-383, 390, 398
tmka konjica 33; vojska 15; - plemena 132, 134, 218, 253
trake gore 134, 272,
275
traki jezik 61, 63, 64,
309;- imena 171, 179,
185, 189, 194; - piISmo 359; - elemenat
172, 186, 200, 205, 208
trakof,rigijska
seoba
101, 103, 146

496

Treballia, Trebellica,
Triballis 53
Trepa 149
Treri 12, 48, 49, 145,
146
Tribal (eponim) 56
Tribal (bog) 60, 66, 67
Tribali - pohod na Abderu 12-15, 39, 40,
55, 67; odnosi s FiEpom II 16-19, 22,
105, 106; rat sa Skitima 18-22, 38; Aleksandrov pohod 2334, 40, S4, 79-81; poloaj T. u Aleksan~
drovom car.s tvu 3437; na vrhuncu moi
41, 81, 86; ugro~arva
ju Makedoniju 16, 17,
42, 49, 81; sukobi s
AutarijaHma 43, 50,
81, 84, 86, 92; - sa
Skord1scima 41, 44,
49, 72, 91, 215, 248,
274: - s Dardancima 50, 51, 111, 160,
145, 146, 188; - s Keltima 41, 45, 53, 211,
214, 215; Boirebist a
316; Bastarni 319, 321,
323; T. u rimsko doba
45-47 S1-54
231
233, 261, 329~332
'
Etnika pripadnost
T. 54-64, 163, 265,
267, 311; teritorija 21
-24, 28, 30, 34, 35, j9
-41, 43-54, 56, 57, 62
-64, 69, 81, 86, 87,
143, 275, 276, 281, 282 ,
306, 307, 321, 324, 329
-332; seoba 14, 20,
21, 36, 38, 40, 41, 46,
49, 50, 52-54, 69, 81,
248; drutveno-ekonomski odnosi 35S356, 361-362, 364, 365,
39S-397; politiko ureenje 49~51, 54, S4,
SS, 341, 374; vojska
15, 20, 21, 31, 32, 36
-38; robovi 37S; ljudske rtve 375-380;
zle oi 380 381 sloan i mo~ nar~d 17.
18, 209, 210, 374
Tdbalija 46, 61, 211,
320; Triballilke 396
trilbal!S:ka ravnica 4S, 47,
48
triphallos 58, 6S
1

Troada 101, 102, 171,

206, 207, 300, 302
Troja 102, 299, 300, 303
TROJANOVI, S. 378
Trokmi 340
Tukidid 15, 27, SO, 64,
361
turnuli 84, 349
Tunda 313, 322
Tyle (kraljevina) 92
ubijanje vodnik a 391; staraca 37S-379, 398;
zarobljenika 386,
387
U1pijana 151, 1S2, 1S4,
155, 171, 19~ 368
Umari (kod Smedereva) 353
urbs 367
USENER, H. 57, 65
Usje (kod Golupca) 294
Uskana 130, 147
Uskudama 313
Us>tikolina 286, 296
Utus 61
urt:vren.ja, utvrena

na-

selja 360, 365, 367, 368,

396
uzdravanje od ivotinjske hrane 381-383
Vardar S6, 101, 118, 120,
123, 22S, 230
Varon 370, 371
varvarstvo 378, 384
VASi, M. M. 295, 296
vegetarijanstvo 383
VEITH, G. 260
Veles 117, 120, 121, 146,
147, 179, 296
Velika humska uka
(Ni) 204
Veliki Skordisci 2SO,
274-277, 281, 295, 340
Veliki Suvodol (Ni)
174, 176, 177, 179-181
Veliko Gradi'te 294
Velirko Trnjane {Leskovac) 204
VENEDIKOV, I. 120
verovanja, v. 1besmrtnost
Hera, homeopatska magija, kapnobatai, ktirstai, .k ult
drveta, lapot, ljudske
rtve, rarzbij anje lkeramike, ritualna antropofagija, savijena
koplja, sujeverje, svctenstvo, uzdl'avanje
od hrane, zle o;.,
rtve
VETTERS, H. 151

via Egnatia 26, 120, 247

vici 365
Tl iciana 154
vica Perdica 177; vica
Titis 177; vica Zatidis 179
Vidrn 25
Viminac:um 282, 283
Finceia 282
Vina 294
Vindelici 261, 262, 264,
287
Vindenis 154
VLAHOV, K. 175, 179,
190, 193, 194, 198
vojna komanda u Meziji 238, 254, 261, 328
vojs.ka 15, 32, 343, 344,
348-351,
369, 387,
390; v. falanga, borci izbliza, konjica,
ma:, najamnici, oru
je, zarobljenici
Vranje 146, 172
Vuedol 292
Vuitrn
150, 155, 156,
158, 172, 193
Vuji Dol (kod Skoplja) 206

VUKOVI-TODORO
VI,
204

n.

VULi, N. 21, 26,

31. 39~41, 52,

29,
107,
124, 129, 147, 149155, 165-168,
172,
175, 186-188, 191, 193,
210, 244
VULPE, R. 168
WALBANK, F. W. 114
-116, 119, 125, 217
WEBER, W. 278
WESTERMARCK, E.
376, 384, 393
WILLAMOWITZ, U.
von 252
zakletva 384, 393
Zalmoks1s 383, 385
zanatstvo 353, 361, 366,
368, 372, 398
zapadnopontjj,ski gradovi 257, 258; v. crnomorske kolonije
zar oblje nici 389
zavisni seljaJCi 369-372
Zbeltiurd 187

zemljoradnika

aristokratija 372
zemljomdnja 363, 365,
366, 368, 369, 372, 396
zemlj>tna svojina 342,
343, 363
Zemun 292
zemunice 365-367, 392
Zippel, G. 21, 72, 73, 75.
80-82, 91 -92, 134,
135, 147, 218, 219, 221,
222, 238, 244, 249, 250,
260, 267, 278, 314, 327
Zira1k s, getski pogtllavica 322
ZLATKOVSKAJA, T.
D. 316, 333, 372
zlato 354, 356, 358
zle oi 380, 393
Zlokuane (kod Skoplja) 178
zlostavljanje zarobljenika 390
ZUMPT, A. W. 227
idovar 290, 291, 294295, 366
rt:vovanje oca 375;
zarobljenika 387

Stampa: Savremena administracija pogon Branko

onovi

Beograd,

Gunduli ev

venac 25

IGUILiiiA

l{ or

TERGESTE

\_

~or o

nv

SISCIA

,q~ ~(SiS3k)

,o

,-_

D t'

ARCIOAVIJ

~
~

....

tSTROS

.:)

~
Cl)

<ll

o
o

OIONYSOPOLIS

'

7
D

<P

'l
o
~

o
~

<$>
/:J

EPIDAMNOS
(Dr~ J

u
(.
')

/
/

('4

ll? 19

APOLLONIA.

(.

~~

-9

AUTARIJATA

SKOR DISKA

MEZA

'
DtyrnPos
N!ys,os

TRIBALA

DARDA NACA