Minerali koji ulaze u sastav stena

Datum objave: 2013-09-18 18:03:14 | Kategorija: graevinski kamen

Stene su sastavljene od razliitih minerala koji se esto mogu videti i golim okom, inae se
lako mogu uoiti i razlikovati pomou lupe, odnosno mikroskopa. Pored drugih karakteristika,
stene se uglavnom razlikuju izmeu sebe prema mineralima od kojih su sastavljene.
Minerali i rude koji predstavljaju hemijska jedinjenja dvaju ili vie elemenata mogu biti
razliiti i ovde e se pomenuti samo vaniji, tj oni koji su u vezi sa graevinskim
materijalima.

Sulfidi
sFALERIT (ZnS) je mineral iz koga se dobija cink. Boje moe biti razliite: bele, ute,
zelenkaste, crvenkaste, a najee mrko ute i crne. Specifina teina mu je 3,9 do 4,2, a
tvrdoa 3,5 do 4,0.
PIRIT (FeS2) je mineral koji se nalazi u magmatskim i sedimentnim stenama. Boje je
zelenoute. Tvrdoa mu je 6,0 do 6,5, a specifina teina 5,0 do 5,2. U dodiru s vodom i
oksidacijom prelazi u limonit koji mnogim stenama daje mrkoutu boju.
HALKOPIRIT (CuFeS2) je mineral metalnog sjaja i po boji je vrlo slian piritu. Manje je
tvrdoe i laki od pirita. Tvrdoa mu je 3,5 do 4,0 a specifina teina 4,1 do 4,3. Izdvajanjem
gvoa i sumpora iz halkopirita dobija se bakar. Kao i pirit, halkopirit je tetan mineral
graevinskog kamena, a naroito kamena za oblaganje fasada.
GALENIT (PbS) je mineral male tvrdoe (2,5 po Mosovoj skali), velike teine (7,2 do 7,6
g/cm3), a boje je olovno sive. Vana je ruda iz koje se prenjem i oslobaanjem od sumpora
dobija olovo.
CINABARIT (HgS) je sjajan mineral crvene i smeecrvene boje, male tvrdoe (2,0-2,5), a
vrlo velike teine (8,0-8,2 g/cm3). Zagrevanjem cinabarita u prisustvu vazduha dobija se iva.

Oksidi
KVARC (Sio2) silicijum-dioksid u prirodi se nalazi u ogromnim koliinama, te se moe
nai u svim vrstama stena.
Kvarc moe biti bezbojan i potpuno providan (gorki kristal), ali moe biti i najrazliitijih
boja: beo, crn, ljubiast, crvenkastout i zelen. Tvrdoa mu je 7 (para staklo), a specifina
teina 2,65. U vodi je nerastvorljiv i zato je glavni sastojak renog peska. Topi se na vrlo
visokoj temperaturi (1685 step. Celz.), te se moe upotrebiti za dobijanje tekotopljivih
materijala. Kvarc je osnovna sirovina za dobijanje stakla.
KASITERIT (SnO2) je krt, tvrd i teak mineral. Tvrdoa mu je 6 do 7, a specifina teina
6,8 do 7,1. Redukcijom kasiterita dobija se kalaj.

MAGNETIT (Fe3O4) je krt, tvrd i teek mineral crne boje. Tvrdoa mu je 5,5 do 6,5, a
specifina teina 4,9 do 5,2. Magnetian je odakle mu i ime dolazi. Koristi se kao gvozdena
ruda. Magnetit se nalazi kao primesa mnogih stena u obliku sitnih kristala ili kao pigment boji
ove stene.
HEMATIT (Fe2O3) je krt mineral iste tvrdoe i teine kao i magnetit. Boje je crvene ili
mrkocrvene. Kao i magnetit, pod uticajem atmosferilija postupno prelazi u limonit, te se
smatra tetnim sastojkom graevinskog kamena. Kao pigment nalazi se u pearama,
krenjacima i glini i daje im crvenu boju.
KORUND (Al2O3) je mineral vrlo velike tvrdoe (9), te se upotrebljava za izradu alata za
bruenje i rezanje drugih materija. Specifina mu je teina 3,9 do 4,1, a boje je lepe i vrlo
razliite, te se pojedine vrste upotrebljavaju kao dragi kamen. Ne rastvara se u kiselinama, a
topi se na temperaturi 2050 step. Celz.

Hidroksidi
OPAL (SiO2 . nH2O) je mineral tvrdoe 5,5 do 6,5, a specifine teine 2,1 do 2,2. Boje je
vrlo razliite: bele, crvene, ute, zelene. Nalazi se kao amorfan mineral ili u vidu prevlaka
preko drugih minerala. Preloma je konhoidalnog glatkog i sjajnog sa otrim ivicama. Agregat
koji sadri opala nije dobar za izradu betona ako cement sadri alkalija. U ovom sluaju
dolazi do nadimanja i pucanjabetona.
BOKSIT (Al2O3 . nH2O) je hidratisana oksidna ruda koja se u naoj zemlji nalazi u velikim
koliinama. U industriji graevinskih materijala upotrebljava se za dobijanje aluminijuma,
cementa i tekotopljivog materijala. Specifina teina boksita je 2,40 do 2,55. Tvrdoe je vrlo
razliite (1 do 3), a u prirodi se nalazi i kao zemlja a i kao vrst kamen. Boje je beliastoute,
a sa veim sadrajem oksida gvoa dobija utu i crvenu boju.
LIMONIT (Fe2O3 . nH2O) postaje raspadanjem minerala koji sadre gvoa (pirita,
magnetita, halkopirita itd.). Sprcifina teina mu je 3,5 do 3,9. Boje je najee ute i
mrkoute.

Karbonati
KALCIT (CaCO3) je vrlo rasprostranjen mineral te se pojavljuje kao sastavni deo mnogih
stena. U obliku kristalnih agregata gradi poznate krenjake stene, od kojih se dobija dobar
graevinski kamen. Tvrdoa mu je 3, a specifina teina 2,6 do 2,8. Boje je uglavnom bele,
ali moe biti i razliito obojen. U obinoj vodi praktino se ne rastvara, ali je rastvorljiv u
vodi koja sadri ugljen-dioksida. U graevinskoj industriji upotrebljava se za dobijanje krea.
DOLOMIT (CaCO3 . MgCO3) se u prirodi nalazi u velikim koliinama kao i kalcit, te se
nalazi kao sastavni deo mnogih stena. Neto je tvri i tei od kalcita.
MAGNEZIT (MgCO3) je mineral tvrdoe 4 do 4,5, a specifine teine 2,9 do 3,1. U
graevinskoj industriji upotrebljava se za dobijanje tekotopljivog materijala i razliitih
veziva.

Sulfati

ANHIDRIT (CaSO4) je mineral koji postaje kristalisanjem iz morske vode. Tvrdoa mu je 3

do 3,5, a specifina teina 2,8 do 3,0. Boje moe biti razliite: bele, modre, crvenkaste i mrke.
Zdrobljen u prah prima vodu i tada prelazi u sadru poveavajui zapremninu. U graevinskoj
industriji upotrebljava se za dobijanje naroitih veziva (anhidritni cement).
GIPS (CaSO4 . 2H2O) je mineral male tvrdoe: 1,5 do 2,0. Moe se lako cepati u veoma
tanke listie. Specifina teina mu je 2,2 do 2,4. Moe biti proziran, bezbojan, beo, ruiast i
mrk. Zagrevanjem lako isputa kristalnu vodu i tada postupno prelazi u anhidrit (bezvodni
gips). U industriji graevinskih materijala upotrebljava se kao sirovina za dobijanje
graevinskog gipsa i drugih veziva.

Silikati
LISKUNI su alumosilikati koji se savreno cepaju u veoma tanke, elastine i prozrane
listie. Po hemijskom sastavu su vrlo sloeni i dele se obino na kalijumove (muskovit) i
magnezijumove (biotit). Prvi je prozraan, sedefastog sjaja i bezbojan ili ukast. Postojan je
te se nalazi kako u renom pesku tako i u glinama. Tvrdoa muskovita iznosi 2 do 3, a
specifina teina 2,7 do 3,2.
Biotit je, isto kao i muskovit, elastian i prozraan, ali je zatvorene boje (zelene, tamnozelene
ili crne) i ova je utoliko zatvorenija ukoliko biotit sadri vie gvoa. Zbog sadraja gvoa
lako prelazi u limonit te nije postojan kao muskovit. Liskuni su vrlo otporni na visokim
temperaturama i vrlo loi provodnici toplote i elektriciteta.
FELDSPATI su alumosilikati sa kalijumom, natrijumom ili kalcijumom (K2O .Al2O3 .
6SiO2 Na2O .Al2O3 . 6SiO2 CaO . Al2O3 .2SiO2) koji se javljaju kao sastavni delovi
eruptivnih stena. U zavisnosti od sastava, specifina teina im se kree od 2,53 do 2,62, a
tvrdoa od 6 do 7. Boje su razliite: bele, crvenkaste i zelene. Metamorfozom prelaze u
muskovit i kaolin.
Feldspati se nalaze u magmatskim stenama, ali kako su alkalije (kalijum, natrijum i kre) koje
oni sadre relativno rastvorljive, to se vremenom ove stene raspadaju i pretvaraju u pesak,
odnosno u zemljast materijal.
KAOLIN je hidratisani alumosilikat (Al2O3 .2SiO2 . 2H2O) koji postaje raspadanjem
feldspata pod uticajem atmosferilija. Kaolin je bele boje, tvrdoe 1 do 2,5, a specifine teine
2 do 2,6.