http://www.yuhistorija.com/serbian/ratovi_91_99_txt01c2.

html

AKTUELNOSTI | MULTIMEDIA | AUTORI | O PROJEKTU

Jugoslovenska ideja > Prva Jugoslavija > II svetski rat > Druga Jugoslavija > Društvo > E

Kultura i religija > Međunarodna politika > Ratovi 1991-1999 > Region nakon 2000. > Stud

... NASLOVNA > Ratovi 1991-1999 > UVODNI TEKST > ANALIZA SLUČAJA 2 ... Logori u
devedesetih

You need a Frames Capable browser

Uvodni tekst | Literatura | Analize slučaja to view this content.

ANALIZA SLUČAJA 10:

Genocid u Bosni

ANALIZA SLUČAJA 9:

Kratka istorija paravojnih jedinica u jugoslovenskim ratovima 1991-1995 -

LINKOVI
Grabljive zveri i otrovne bube
DOKUMENTI

MULTIMEDIA
ANALIZA SLUČAJA 8:
U MEDIJIMA
Politička propaganda i projekt “Svi Srbi u jednoj državi”: posledice
instrumentalizacije medija za ultranacionalističke svrheLINKOVI
ANALIZA SLUČAJA 7:

Kosovski mit

ANALIZA SLUČAJA 6:

Zatvoreno društvo i njegovi prijatelji: upotreba ideologije u kulturi Srbije od

1986, do 2016

ANALIZA SLUČAJA 5:

Suđenje Slobodanu Miloševiću kao vredan istorijski izvor za bolje razumevanje

raspada SFRJ

ANALIZA SLUČAJA 4:

U potrazi za jedinstvom: Zapadne sile i raspad Jugoslavije

ANALIZA SLUČAJA 3:

Kako je JNA postala velikosrpska vojska

ANALIZA SLUČAJA 2:

Logori u Srbiji devedesetih

ANALIZA SLUČAJA 1:

Srpski nacionalizam u dvadesetom veku

 1 Izjava dr Mladena Lončara, data
autorima teksta, u Osijeku, 2. maj
2016.devedesetih
Logori u Srbiji godine.

2 Svedok pukovnik Bogdan Vujić

(Međunarodni krivični tribunal za
Tatjana Tabački i Andrej Jakovljev bivšu Jugoslaviju (engl. International
Criminal Tribunal for the former
Yugoslavia, ICTY), suđenje
„Vukovarskoj trojci“, slučaj IT-95-13,
20. 2. 2006. godine, srpski transkript,
str. 11) Preuzeto sa
http://www.hlc-
rdc.org/Transkripti/vukovarska/
Transkripti /2006/Vukovarska-trojka-
Analiza slučaja 2 svedok-Bogdan-
Vujic-20.02.2006..pdf, 26. jun 2016.
UVOD
3 Svedok pukovnik Bogdan Vujić
Na teritoriji Republike Srbije, u vreme rata na (Međunarodni krivični tribunal za
prostorima bivše SFRJ devedesetih godina prošlog bivšu Jugoslaviju (engl. International
veka, postojalo je najmanje osam logora. U periodu Criminal Tribunal for the former
od oktobra 1991. godine do sredine avgusta 1992, Yugoslavia, ICTY), suđenje
postojalo je šest logora za Hrvate, koje su formirale „Vukovarskoj trojci“, slučaj IT-95-13,
JNA i vojna bezbednost. Od kraja jula 1995. godine 20. 2. 2006. godine, srpski transkript,
do 10. aprila 1996, Državna bezbednost Srbije i str. 12) Preuzeto sa
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije formirali su http://www.hlc-
dva logora u Srbiji za Bošnjake sa prostora Žepe, rdc.org/Transkripti/vukovarska/
Srebrenice i okolnih mesta severoistočne Bosne i Transkripti /2006/Vukovarska-trojka-
Hercegovine. Logori za Bošnjake su se nalazili u svedok-Bogdan-
Mitrovom Polju kod Aleksandrovca i Šljivovici kod Vujic-20.02.2006..pdf, 26. jun 2016.
Čajetine.
4 Izjava pukovnika Lakića Đorovića,
Logori za Hrvate su se nalazili kod Begejaca, data autorima teksta, u Beogradu, 23.
današnjeg Torka, u opštini Žitište, i kod Stajićeva, u jul 2016. godine.
opštini Zrenjanin. Logor u Sremskoj Mitrovici se
nalazio u delu Kazneno-popravnog zavoda Sremska 5 Video svedočenje Mande Patko, 28-
Mitrovica, u Nišu - u prostorijama Kazneno- 29. oktobar 2008, u Prištini na 4.
popravnog zavoda Niš i vojnom zatvoru u Nišu. Forumu za tranzicionu pravdu.
Logor u Vojno-istražnom zatvoru u Beogradu, pri Preuzeto sa
Vojnom sudu u Ustaničkoj 29 i logor na Banjici u http://www.recom.link/sr/manda-
Beogradu, nalazio se u podzemnim objektima patko/, 25. jun 2016.
Instituta bezbednosti. Većina logoraša zarobljena je
tokom vojnih operacija na teritoriji Vukovara, 6 Putevima pakla u 21. stoleće: kroz
Osijeka i okoline. srpske koncentracijske logore, prir.
prof. Danijel Rehak, Zagreb, 2000. str.
39.
Najkrupnije odluke državnog i vojnog vrha ne 7 Svedok GH071 (Međunarodni
postoje u pisanoj formi. Jedino je odluka o formiranju krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju
logora sačinjena u pisanoj formi i čuvala se kao (engl. International Criminal Tribunal
najveća tajna. U pripremi naredbe za formiranje for the former Yugoslavia, ICTY),
logora, u septembru 1991. godine učestvovala je suđenje Goranu Hadžiću, slučaj IT-
pravna uprava Ministarstva odbrane, odnosno 04-75-T, 1. 5. 2013, transkript sa
njegovo odeljenje za propise. Potpisao ju je Veljko engleskog, str. 3949, 3950, 3951,
Kadijević. 3953) Preuzeto sa
http://www.icty.org/x/cases/
Ona je kratka, samo na jednoj strani. U naredbi, hadzic/trans/en/130501ED.html, 25.
formiranje i organizaciju rada logora, ispitivanje jun 2016.
zarobljenika i sve drugo u vezi s ishranom, zaštitom,
otpuštanjem zarobljenih, dato je u nadležnost Upravi
Vojne bezbednosti i timovima koji se formiraju sa
zadatkom da se staraju o odabiru komandanata
logora, broju pomoćnika i odabiru čuvara. Čuvari su
uglavnom bili pripadnici vojne policije, većinom
podoficiri, ali bilo je i običnih vojnika. Određeni broj
vojnika kasnije je zadržan u vojsci, po ugovoru o
radu na tri godine dok su neki primani u aktivnu
službu kao podoficiri.

Svedoci u nekoliko predmeta koji su procesuirani u

Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju
u Hagu (MKSJ), govore o formiranju logora na
teritoriji Srbije. Analizom svedočenja iz mnogih
haških predmeta, dolazi se do zaključka da je pri
svedočenju ljudi iz vrha Vojne bezbednosti korišćen
isti šablon. Na primer, general Aleksandar Vasiljević
i pukovnik Bogdan Vujić pri svedočenju navode
delove istine, svoju ulogu minimalizuju, a za krivce
optužuju ljude iz vojske ili vrha države koji nisu živi
ili su već optuženi za ratni zločin po drugoj optužnici.
Znamo da je pukovnik Vujić u to vreme predvodio
jednu od tri formirane grupe Vojne bezbednosti, koja
je pokrivala veliko područje, po sopstvenom
svedočenju, bio je jedan od ispitivača u Begejcima i
Sremskoj Mitrovici. General Vasiljević mu je bio, u
to vreme, direktno nadređeni. Autori teksta su stupili
u kontakt sa generalom Vasiljevićem koji je odbio 8 Svedok GH071 (Međunarodni
razgovor o logorima, nazivajući ih sabirnim centrima. krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju
(engl. International Criminal Tribunal
Vrlo je slično i sa dokumentacijom iz Srbije poslatom for the former Yugoslavia, ICTY),
Haškom tribunalu. Po tvrdnjama Lakića Đorovića, suđenje Goranu Hadžiću, slučaj
pukovnika u penziji, gotovo da ne postoji dokument IT-04-75-T, 1. maj 2013, transkript sa
koji nije u potpunosti ili delimično falsifikovan. engleskog, str. 3949,
Takođe, postojala je komisija u kojoj su bila 23 3950, 3951, 3953) Preuzeto sa
http://www.icty.org/x/cases/
generala i pukovnika zadužena za tehničku saradnju hadzic/trans/en/130501ED.html, 25.
sa Haškim tribunalom, koja je svakodnevno radila i jun 2016.
na pripremama svedoka za svedočenje u Hagu.
Mnogi od tih generala kasnije su postali kandidati za 9 Izjava dr Mladena Lončara, data
načelnike ili načelnici Generalštaba. Dokumenta o autorima teksta, u Osijeku, 2. maj
logorima sa teritorije Republike Srbije, verodostojna 2016. godine
su samo u delu koji se odnosi na odluku o puštanju
logoraša. 10 Putevima pakla u 21. stoleće: kroz
srpske koncentracijske logore, prir.
Pripadnici Vojne bezbednosti nazivali su se prof. Danijel Rehak, Zagreb, 2000.
islednicima, svoje zapise sa saslušanja dostavljali su,
između ostalog, i braniocima po službenoj dužnosti. 11 Svedok pukovnik Bogdan Vujić
(Međunarodni krivični tribunal za
Kao privid poštovanja ljudskih prava i poštovanja bivšu Jugoslaviju (engl. International
Ženevske konvencije, zarobljenicima su dodeljivani Criminal Tribunal for the former
branioci po službenoj dužnosti, koji su zapravo bili Yugoslavia, ICTY), suđenje
oficiri pravne službe vojske JNA, time se, navodno „Vukovarskoj trojci“, slučaj IT-95-13,
čuvala vojna tajna, a zapravo su se preduzeli svi 20. februar 2006. godine, srpski
koraci da se zataška istina o tretmanu zarobljenika u transkript, str. 13) Preuzeto sa
logorima. http://www.hlc-
rdc.org/Transkripti/vukovarska/
Država Srbija nikada nije priznala učešće u ratovima Transkripti /2006/Vukovarska-trojka-
devedesetih na prostoru bivše SFRJ. Postojanje svedok-Bogdan-
logora od 1991-1992. godine je uvod u kasnije Vujic-20.02.2006..pdf, 26. jun 2016.
razrađen mehanizam priktivanja i negiranja zločina.
Sada znamo, ako govorimo o ratu, bilo u Bosni, 12 Sudija Miroslav Rožac, istražni
Hrvatskoj ili na Kosovu i o počinjenim ratnim sudija Županijskog suda u Osijeku,
zločinima, da je sve bilo orkestrirano od države iskaz dat autorima teksta, u Osijeku, 2.
Srbije tj. njenog najvišeg rukovodstva. Od maj 2016. godine
nacionalističke političke platforme Srpske akademije
nauka i umetnosti i njenih akademika, do tehničko- 13 Izjava dr Mladena Lončara, data
organizacionih detalja za šta je bila zadužena Vojska, autorima teksta, u Osijeku, 2. maj
a posebno Vojna bezbenost. 2016. godine.

O ratnim zločinima na prostoru bivše Jugoslavije se i 14 Isto.

dalje ne govori, ne uči se u školama, falsifikuje se
istorija. Trebalo je 20 godina da se otvori tema
genocida u Srebrenici u Skuštini Republike Srpske
(RS), jer zbog monstruoznosti tog zločina nije mogla
biti gurnuta pod tepih. Sem civilnog sektora,
hladnjačama punim ubijenih kosovskih Albanaca u
Batajnici se gotovo i ne govori. O ratu u Hrvatskoj se
najmanje priče, o logorima na prostoru Srbije se
gotovo ništa ne zna.
Ali ti logori, formirani na teritoriji Srbije na samom
početku rata, čine paradigmu celog sukoba i podlogu
tadašnjem državnom vrhu i pripadniocima tajnih
službi za sve kasnije zločine, jer su videli da mogu. krivični tribunal za bivšu
15 Svedok dr Mladen Lončar
(Međunarodni krivični tribunal za
bivšu Jugoslaviju (engl. International
Criminal Tribunal for the former
Yugoslavia, ICTY), suđenje Goranu
Hadžiću, slučaj IT-04-75-T, 6.
septembar 2013, engleski transkript,
strane 8231, 8236, 8241) Preuzeto sa
http://www.icty.org/x/cases/hadzic/tra
ns/en/130906ED.htm, 24. jun 2016.
16 Svedok GH071 (Međunarodni
Jugoslaviju (engl. International
Do sada je u Srbiji za ratni zločin protiv ratnih
zarobljenika, 18. februara 2015. godine, pred Višim
sudom u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine,
osuđen jedino Marko Crevar, koji je bio čuvar u KPZ
Sremska Mitrovica i koji je osuđen na godinu i po
dana.
BEGEJCI
Criminal Tribunal for the
former Yugoslavia, ICTY), suđenje
Goranu Hadžiću, slučaj
IT-04-75-T, 1. maj 2013, str. 3949,
3950, 3951, 3953) Preuzeto sa
http://www.icty.org/x/cases/hadzic/tra
ns/en/
130501ED.html, 25. jun 2016.

Begejci (današnji Torak), selo u opštini Žitište, 17 Svedok dr Mladen Lončar

Srednjobanatski okrug, nalazi se na levoj obali reke (Međunarodni krivični tribunal za
Begej, na raskrsnici puteva koji vode od Zrenjanina bivšu Jugoslaviju (engl. International
do Temišvara u Rumuniji. U Torku živi 2291 Criminal Tribunal for the former
stanovnik. Većina meštana je rumunske Yugoslavia, ICTY), suđenje Goranu
nacionalnosti, a slede Srbi, Mađari i Romi. U jednom Hadžiću, slučaj IT-04-75-T, 6.
trenutku selo menja naziv u Torak, po svedočenjima septembar 2013, engleski transkript,
meštana, zbog toga što je naziv Begejci postao strane 8231, 8236, 8241) Preuzeto sa
sinonim za postojanje logora za Hrvate 1991. godine. http://www.icty.org/x/cases/
Iako ih država Srbija i danas naziva sabirnim hadzic/trans/en/130906ED.htm, 24.
centrima. Potpukovnik pravne službe JNA u penziji, jun 2016.
Lakić Đorović, u razgovoru sa autorima teksta
izjavljuje da nema govora o sabirnim centrima: „Ako 18 Svedok pukovnik Bogdan Vujić
su sabirni centri, zašto nisu formirani bliže granici, (Međunarodni krivični tribunal za
pošto su takvi objekti privremeni. Termin sabirni bivšu Jugoslaviju (engl. International
centar je namerno izabran da bi se prikrio zločin. To Criminal Tribunal for the former
su klasični logori, koje ima u vidu Ženevska Yugoslavia, ICTY), suđenje
konvencija o ratnim zarobljenicima, a termin logor „Vukovarskoj trojci“, slučaj IT-95-13,
upućuje na kršenje te konvencije“. 20. 2. 2006. godine, srpski transkript,
str. 13) Preuzeto sa
U Begejcima je 1. oktobra 1991. godine otvoren http://www.hlc-
logor za Hrvate s područja sadašnje Republike rdc.org/Transkripti/vukovarska/
Hrvatske (šire područje Osijeka, Vukovara i Transkripti /2006/Vukovarska-trojka-
Vinkovaca) i Vojvodine. Logor je zatvoren 21. svedok-Bogdan-
novembra 1991. godine. U svom svedočenju1 dr Vujic-20.02.2006..pdf, 26. jun 2016.
Mladen Lončar, psihijatar, tvrdi da je jedinica Prve
armijske oblasti JNA iz Bubanj Potoka, početkom 19 Svedok General Aleksandar
septembra počela sa pripremama logora. Tokom Vasiljević, (Međunarodni krivični
svedočenja u Hagu,2 pukovnik Bogdan Vujić, na tribunal za bivšu Jugoslaviju (engl.
pitanje advokata - ko je osnovao centar u Begejcima i International Criminal Tribunal for the
kakva je bila organizaciona struktura centra, a former Yugoslavia, ICTY), suđenje
pozivajući se na propise i nadležnosti po kojima su Slobodanu Miloševiću u Hagu, slučaj
radili organi bezbednosti JNA, zaključuje da IT-02-54, 18. 2. 2003, srpski transkript
postupanje s ratnim zarobljenicima propisuje savezni strana 583) Preuzeto sa
sekretar za narodnu odbranu. Vujić pretpostavlja da http://www.hlc-
je postojala naredba o formiranju logora i da se u njoj rdc.org/Transkripti/Milosevic/Transkri
precizira šta ko izvršava od zadataka, ali naglašava da pti/
tu naredbu nikad nije video. Na postavljeno pitanje Transkripti
advokata Vasića: „Da li možete reći da li su se %20sa%20sudjenja%20Slobodanu%2
Begejci, kao i Vukovar nalazili u zoni odgovornosti 0Milosevicu
Prve vojne oblasti?“ Vujić odgovara: „Da, Begejci su %20%2831%29/Transkript%20sa%20
se nalazili u zoni odgovornosti Prve vojne oblasti, sudjenja%20Slobodanu
udaljeni 100 kilometara od zone ratnih dejstava. To je %20Milosevicu%20-
u skladu sa propisima“.3 %2018.%20februar%202003.pdf, 24.
jun 2016.
DOLAZAK U LOGOR
20 Svedok dr Mladen Lončar
U logoru su pritvarani pripadnici Hrvatskih oružanih (Međunarodni krivični tribunal za
snaga, kao i civili, žene i deca. Procena je da je kroz bivšu Jugoslaviju (engl. International
logor Begejci prošlo 750 logoraša.4 Po svedočenju Criminal Tribunal for the former
Mande Patko,5 u Begejcima je bilo 37 žena. Većina Yugoslavia, ICTY), suđenje Goranu
zarobljenika je uhapšena tokom oružanih operacija Hadžiću, slučaj IT-04-75-T, 5.
JNA i paravojnih formacija u Vukovaru, Osijeku i septembar 2013, engleski transkript,
okolnim mestima. Antun Bare, iz Vukovara, strana 8225) Preuzeto sa
zarobljen 20. oktobra 1991. oko 12 časova, svedoči u http://www.icty.org/x/cases/hadzic/tra
knjizi Putevima pakla u 21. stoljeće,6 da je nakon ns/en/130905ED.htm, 25. jun 2016.
predaje popisan, ukrcan sa ostalim zarobljenicima u
autobus, gde mu je saopšteno da će biti prebačen u 21 Svedok pukovnik Bogdan Vujić
Novi Sad, i da će odatle moći da ide gde želi. Govori (Međunarodni krivični tribunal za
da su sve vreme vožnje morali biti sagnuti, s glavom bivšu Jugoslaviju (engl. International
među kolenima. Kada su prešli u Srbiju, oduzeto im Criminal Tribunal for the former
je sve što su imali pri sebi, odnosno sve što je bilo Yugoslavia, ICTY), suđenje
vredno, uz pretnju da će streljati svakog ko podigne „Vukovarskoj trojci“, slučaj IT-95-13,
glavu. 20. 2. 2006. godine, srpski transkript,
str. 13) Preuzeto sa
Među zarobljenicima je bilo i stanovnika Srbije http://www.hlc-
hrvatske nacionalnosti. Haški svedok GH071,7 koga rdc.org/Transkripti/vukovarska/
su uhapsila dvojica civila u Vrbasu, kojom su ga Transkripti /2006/Vukovarska-trojka-
prilikom izvukli iz vozila, i njega i kolegu odveli u svedok-Bogdan-
policijsku stanicu u Vrbasu. Nisu mu saopštili Vujic-20.02.2006..pdf, 24. jun 2016.
razloge privođenja. Svedok pretpostavlja da je
uhapšen na osnovu hrvatskih registarskih tablica. 22 R.Z., „Divlji gosti pitome ravnice“,
Svedoči da su razdvojili njega i kolegu i da su ga 4–5 Zrenjanin, br. 2058, 18. oktobar 1991.
sati ispitivali o tome ko je i zašto je u Vrbasu. Nakon godine, str. 3.
toga je prebačen u SUP Novi Sad, gde je policija
nastavila da ga ispituje. Oko 3 sata ujutru, vozilo bez
registarskih tablica prebacuje svedoka u Paragovo
(mesto kod Novog Sada) i predaje ga vojsci JNA.
Svedok navodi da je u Paragovu već bilo zarobljenika
i da je na podu sobe u kojoj je zatvoren već ležalo 7–
8 ljudi. Na prozorima zgrade su bile rešetke, a baraku
je čuvala vojna policija. Svedoka je u Paragovu
ispitivao kapetana JNA i još jedan oficir, čijeg čina se
ne seća. U Paragovu svedok prepoznaje dvojicu ili
trojicu zatvorenika, a među njima i haškog svedoka u
procesu protiv Gorana Hadžića, dr Mladena Lončara,
sa kojima je kasnije bio u zarobljeništvu u
Begejcima. Svedok navodi da su se u Paragovu
nalazili i rezervisti iz Srbije i Hrvatske koji su odbili
da učestvuju u vojnim dejstvima. Posle dva ili tri
dana ispitivanja, automobilom, uz pratnju vojne
policije, svedok stiže u Begejce.

OPIS LOGORA

Na osnovu svedočenja haškog svedoka GH0718,

svedočenja dr Mladena Lončara,9 kao i brojnih
svedočenja zarobljenika, opisanih u knjizi Putevima
pakla u 21. stoljeće,10 znamo da se logor nalazio na
napuštenom seoskom imanju pored sela Begejci. U
svom svedočenju, pukovnik Bogdan Vujić11 kaže da
se na ovom istom mestu posle Drugog svetskog rata
nalazio logor za nemačke ratne zarobljenike. Na
imanju se nalazila jedna prizemna zgrada veličine
50x10 metara (zgrada sa zatvorenicima) prvobitno
izgrađena za uzgoj krupne stoke i zgrada veličine
10x7 metara (komandna zgrada u kojoj su bili
vojnici). Uski krug oko zgrade u kojoj su se nalazili
zatvorenici bio je opasan bodljikavom žicom. Ceo
kompleks bio je takođe ograđen bodljikavom žicom i
osvetljen reflektorima. U prostoru između dve
bodljikave žice su patrolirali pripadnici vojne policije
sa psima.12 Po svedočenju dr Mladena Lončara,13
spoljnji krug logora su obezbeđivali pripadnici SUP.
Na samom ulazu u logor bili su vojni policajci i
mitraljesko gnezdo visine 2–3 metra. Prema
navodima dr Mladena Lončara14 sa strane zgrade u
kojoj su bili zarobljenici nalazili su se improvizovani
toaleti (iskopane rupe ograđene najlonima). Pred
ulazom u zgradu za zatvorenike se nalazila jedna
kanta sa vodom sa jednom čašom koju su delili svi
logoraši. Vrata štale u kojoj su bili zarobljenici se
nikada nisu zatvarala, iako je bila zima, podovi su bili
betonski, a na bočnim zidovima zgrade nalazili su se
valovi za hranjenje stoke.
23 “YUGOSLAVIA Further reports of
torture and deliberate
DOČEK
and arbitrary killings in war zones”,
Amnesty International,
U procesu protiv Gorana Hadžića u Hagu,15 dr
mart 1992, str. 14. Preuzeto sa
Mladen Lončar svedoči da se nakon izlaska iz vozila
http://repository.forcedmigration.org/p
našao ispred špalira sačinjenog od 5–6 vojnika sa obe
df/?pid=fmo:850,
strane. Zatvorenici su bili prinuđeni da prolaze kroz
24. maj 2016.
špalir i tada su udarani palicama, letvama, željeznim
šipkama, nogama i šakama. Svedok tvrdi da je samo
24 Svedok Branko Čulić
razmišljao o tome da ne ostane na zemlji, jer bi svaki
(Međunarodni krivični tribunal za
udarac u glavu mogao biti fatalan. Takođe u Hagu,
bivšu Jugoslaviju (engl. International
svedok GH07116 svedoči da, pošto ga je vojna
Criminal Tribunal for
policija dovezla u Begejce i izvela iz kola, odmah je
the former Yugoslavia, ICTY), suđenje
počelo batinanje. Tom prilikom su ga bacili na
Goranu Hadžiću u
bodljikavu žicu i sve vreme udarali. Kasnije saznaje
Hagu, slučaj IT-04-75-T, 7. 3. 2013,
da se jedan od stražara zove Zare, a po belom kaišu
engleski transkript,
zaključuje da je u pitanju vojni policajac. Nakon
str. 3427) Preuzeto sa
„dočeka“ su uvedeni u štalu u kojoj su bili pretreseni
http://www.icty.org/x/cases/
i gde su im bile oduzete sve lične stvari, lekovi,
hadzic/trans/en/130307ED.htm, 25.
novac, lična dokumenta...
jun 2016.
ŽIVOT U LOGORU
25 Video svedočenje Mirka Kovačića
na Trećem regionalnom
Dr Mladen Lončar u svedočenju u Hagu,17 tvrdi da
forumu o mehanizmima za utvrđivanje
je logor bio toliko pun kada je on stigao, da se jedino
činjenica o ratnim
moglo ležati sa strane, ukoliko bi želeli da spavate.
zločinima u bivšoj Jugoslaviji, 11-12.
Svedoci opisuju veoma teške životne uslove,
februar 2008, Beograd,
nedostatak hrane, hladnoću i konstantnu torturu
u organizaciji REKOM, preuzeto sa
stražara. Kad bi želeli da idu do improvizovanih
http://www.recom.link/mirko-kovacic,
toaleta, stražari bi ih konstantno tukli. Bili su buđeni
23. jun 2016.
usred noći i primoravani da pevaju himnu, četničke
pesme, uz konstantno maltretiranje. O uslovima
26 Video svedočenje Mirka Kovačića
života u Begejcima, svedoči i pukovnik Bogdan
na Trećem regionalnom
Vujić:18 „Uslovi života i rada su bili veoma teški.
forumu o mehanizmima za utvrđivanje
Čak neugodni. I meni je, kad god se podsetim na to
činjenica o ratnim
što sam bio tamo i kako sam radio, dođe teško. Ja
zločinima u bivšoj Jugoslaviji, 11-12.
sam se, ako sam se negde pokajao što sam negde bio
februar 2008, Beograd,
gde nisam trebao... Ja sam smatrao posle da nisam
u organizaciji REKOM, preuzeto sa
trebao... Ali sam imao satisfakciju što sam dao
http://www.recom.link/mirko-kovacic,
doprinos, jer sam radio zaista na otkrivanju ratnih
23. jun 2016.
zločina i počinioca ratnih zločina“. General
Aleksandar Vasiljević kaže:19 „Zbog toga što, kada
27 Svedok Branko Čulić
sam ja došao na to područje, interesovalo me je da
(Međunarodni krivični tribunal za
vidim šta je to, taj sabirni centar. Znači, procenio sam
bivšu Jugoslaviju (engl. International
da to nisu uopšte primereni uslovi za smeštaj tih
Criminal Tribunal for
ljudi, jer je bilo jako hladno, objekti nisu zagrevani i
the former Yugoslavia, ICTY), suđenje
ja sam intervenisao u Štabu Vrhovne komande sa tom
Goranu Hadžiću u
informacijom i nakon toga su prebačeni u Kazneno-
Hagu, slučaj IT-04-75-T, 7. mart 2013,
popravni zavod u Sremskoj Mitrovici i u Kazneno- prevod svedočenja,
popravni zavod u Nišu, gde su bili sasvim normalni strana 3441) Preuzeto sa
uslovi za boravak tih ljudi“. http://www.icty.org/x/cases/hadzic/
trans/en/130307ED.htm, 25. jun 2016.
Dr Mladen Lončar svedoči o premlaćivanju Zlatka
Brajera, penzionisanog učitelja, koji je podlegao 28 Video svedočenje Mirka Kovačića
povredama u Begejcima. Lončar tvrdi u haškom na Trećem regionalnom
svedočenju20 da je, na poziv pukovnika Miroslava forumu o mehanizmima za utvrđivanje
Živanovića, odveden u komandnu zgradu, gde je na činjenica o ratnim
podu ležao Brajer, nije disao, niti je imao puls. zločinima u bivšoj Jugoslaviji, 11-12.
Pokušao je da ga reanimira i tom prilikom shvatio da februar 2008, Beograd,
su mu sva rebra polomljena, jer nije bilo nikakvog u organizaciji REKOM, preuzeto sa
otpora grudnog koša i telo mu je bilo prepuno http://www.recom.link/mirko-kovacic,
hematoma. U istom svedočenju na suđenju Goranu 23. jun 2016.
Hadžiću, dr Mladen Lončar navodi da su žene
zarobljene u Begejcima odvođene na duga
ispitivanja, popodne, uveče, a ponekad su ostajale
celu noći. U kasnijem radu sa žrtvama silovanja, dr
Mladen Lončar saznaje da su te žene odvođene i
silovane u barakama gde su bili stražari, a da su neke
odvođene u zrenjaninske hotele. Dr Mladen Lončar
kaže: „Služile su kao privatne prostitutke“. Na pitanje
advokata:21 „Da li ste ikada videli da se tamo prema
zatvorenicima primenjuje sila?“, pukovnik Vujić
odgovara: „Ne. To ne bih ni dozvolio. To vam
iskreno kažem. Ja sam bio principijelan oficir, što se
tiče zakona i propisa i ja u okviru toga sam skretao
pažnju disciplinskim starešinama. Tako sam govorio
potpukovniku Živanović Miroslavu da vodi strogo
računa da se postupa u okviru pravila, zakona, jer, u
svakom slučaju, nastaće posledice. Također sam to
rekao i mom pretpostavljenom pukovniku Tomiću. U
toku rada mi smo odlazili minibusom najpre iz
kasarne Zrenjanin, pa zatim iz opštinske... iz zgrade
opštinske uprave u Žitištu i tako smo gubili vreme u
toku dana. Dan je bio kratak, pa smo se tako i
približili to... u Žitište. Obavljali smo zadatke ili
razgovore samo za vidno vreme. Znači, to je vreme
do 16:00. Vraćali smo se nazad u kasarnu, tako da
preko noći ja nisam raspolagao podacima niti
29 Putevima pakla u 21. stoleće: kroz
imao uvid šta se tamo dešavalo“. Iz ovog
srpske koncentracijske logore, prir.
svedočenja jasno je da su čelnici opštine Žitište,
prof. Danijel Rehak, Zagreb, 2000.
vojska JNA, mnogi iz zrenjaninske kasarne,
kontraobaveštajna služba JNA znali za postojanje
logora i organizovali ispitivanje, kao i da ispitivači 30 “YUGOSLAVIA Further reports of
nisu imali uvid u to šta se u logoru dešavalo nakon 16 torture and deliberate
časova, kada bi zatvorenici ostali sami sa čuvarima. and arbitrary killings in war zones”,
Amnesty International,
mart 1992, str. 14. Preuzeto sa
http://repository.forcedmigration.org/p
U tekstu „Divlji gosti pitome ravnice“22 navodi se da df/?pid=fmo:850,
je naredbom Komande Prve vojne oblasti u 24. maj 2016.
Begejcima formiran sabirni centar za zarobljenike,
pripadnike hrvatskih vojnih snaga. Centar se nalazi u
tamošnjem Lovačkom domu, na izlazu iz sela. Među
zarobljenicima ima i onih koji nisu učestvovali u
ratnim dejstvima protiv JNA, ali ih je vojska
„sklonila“, da ne bi bili likvidirani od strane hrvatskih
vlasti. Komandant centra, potpukovnik Nikola
Petrović, za Zrenjanin kaže da je saradnja Centra i
Opštine Žitište na visokom nivou.

Radio Slobodna Evropa, je 2002. godine, emitovao

svedočenje Đorđa Kitareskua, koji je bio svedok
postojanja logora u Begejcima, današnjem Torku. U
septembra 1991, pripadnici Vojne policije došli su po
njega i tražili da im pokaže gde se nalazi trafo
stanica. Za dve nedelje, vojska je uredila prostor
lovačkog društva i ogradila ga bodljikavom žicom.

U to vreme Kitaresku je bio sekretar lovačkog

društva „Fazan“. Iako je bio civil, imao je nesmetani
31 Svedok Sulejman Tihić,
pristup logoru, zahvaljujući činjenici da je, po prirodi
(Međunarodni krivični tribunal za
posla, dobro poznavao teren oko logora. Ulazio je
bivšu Jugoslaviju (engl. International
bezbroj puta u logor, noću i danju i gledao je kako
Criminal Tribunal for
čuvari vode zarobljenike na doručak dok su im glave
the former Yugoslavia, ICTY), suđenje
bile pognute. Potvrđuje i nasilje nad zarobljenicima
Slobodanu Miloševiću
pri ispitivanju. Po njegovim navodima, četrdesetak
u Hagu, slučaj IT-02-54, 2. decembar
rezervista je čuvalo zarobljenike. Izdvaja čuvara sa
2003, transkript na
nadimkom Šeki, za koga tvrdi da je tukao
srpskom, str. 92) Preuzeto sa
zarobljenike i time se hvalio.
http://www.hlc-
rdc.org/Transkripti/Milosevic/Transkri
Propusnicu za ulazak u logor, Đorđu Kitareskuu, pti/
potpisao je potpukovnik Nikola Petrović, tadašnji Transkripti%20sa%20sudjenja%20Slo
komandant logora. bodanu%20Milosevicu
%20(44)/Transkript%20sa%20sudjenj
Zgrada štale, po rečima Kitareskua, odnosno zgrada a%20Slobodanu
logora, srušena je po naređenju potpukovnika Nikole %20Milosevicu%20-
Petrovića, u avgustu 1992. godine. Preostao materijal %202.%20decembar%202003..pdf,
26. jun 2016.
od rušenja logora, korišćen je za izgradnju crkve u
banatskom selu Višnjićevo u opštini Žitište.

STAJIĆEVO

Stajićevo, selo u opštini Zrenjanin, u

Srednjobanatskom okrugu, na 12. kilometru
magistralnog puta Zrenjanin – Beograd. Broj
stanovnika Stajićeva je 1600, od čega 97 odsto srpske
nacionalnosti.

U periodu od 18. novembra 1991. godine, nakon pada

Vukovara, ovde su dovođeni ratni zarobljenici. Logor
je zatvoren 22. decembra 1991. godine, kad je većina
zarobljenika prebačena u Kazneno-popravni zavod u
Sremskoj Mitrovici. Prema procenama, između 1300
i 1500 ljudi je bilo zatvoreno u logoru Stajićevo.
Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju
navodi da je bilo 1700 zatvorenika u Stajićevu.
Nalazio se na prostoru starog poljoprivrednog
preduzeća „Livade“, koje je danas u vlasništvu
zrenjaninske fabrike ulja „Dijamant“ i hrvatskog
„Agrokora“. Zatvorenici su bili članovi hrvatskih
oružanih snaga, ali i civili, pacijenti i medicinsko
osoblje vukovarske bolnice.

Prema iskazu novinara Magyar szoa, autorima 32 Svedok Šandor Željko

teksta, 26. juna 2016, u Zrenjaninu je 27. novembra
1991. godine održana sednica Skupštine opštine.
Jedna od tema sednice, koja je bila zatvorena za
javnost samo u delu kada se govorilo o logoru u
Stajićevu, je bila sigurnost stanovnika sela Stajićeva,
jer su tri zarobljenika pobegla iz tamošnjeg logora.
Odbornicima se obratio potpukovnik JNA i rekao da
je situacija stabilizovana, a ta „manja pobuna“
ugušena. Naime, tri odbegla logoraša su se zaustavila
u lokalnoj kafani u Stajićevu, da se raspitaju za
pravac i meštani su ih odmah uhvatili, pretukli i
pozvali vojsku. Vojnici su nastavili da ih tuku, a
jednom su, po rečima potpukovnika, pucali u stomak
i vratili ga među ostale zatvorenike. Novinar navodi
da je, nekoliko dana kasnije, na insistiranje čuvara
koji nisu više mogli da slušaju zapomaganje
ranjenika, zatvorenik prevežen u zrenjaninsku
bolnicu i da je preživeo.
OPIS LOGORA
Zarobljenici su čuvani u više štala lokalne
poljoprivredne zadruge (farma goveda). Štale i
(Međunarodni krivični tribunal za
bivšu Jugoslaviju (engl. International
Criminal Tribunal for
the former Yugoslavia, ICTY), suđenje
Goranu Hadžiću u
Hagu, slučaj IT-04-75-T, 7. decembar
2012, engleski
transkript, strana 2255) Preuzeto sa
http://www.icty.org/x/cases/hadzic/tra
ns/en/121207ED.htm, 25. jun 2016.
33 Svedok Sulejman Tihić
(Međunarodni krivični tribunal za
bivšu Jugoslaviju (engl. International
Criminal Tribunal for
the former Yugoslavia, ICTY), na
suđenju Jovici Stanišiću i
Franku Simatoviću u Hagu, slučaj IT-
03-69-T, 3. februar 2010,
strana 3123) Preuzeto sa
http://www.icty.org/x/cases/
stanisicsimatovic/trans/en/
100203ED.htm, 24. jun 2016.
nevelik prostor oko njih bili su ograđeni bodljikavom
žicom, a čuvari su bili vojni policajci sa službenim
čuvarskim psima.Vojni policajci su neprekidno bili i
u štalama, među zarobljenicima. Amnesty
International izveštava23 da je logor bio na lokaciji
napuštene stočarske farme, a sastojao se od dva
paviljona okružena bodljikavom žicom, visokom oko
tri metra. U samom početku nije bilo sanitarnog
čvora ni vode za piće. Posle dolaska Crvenog krsta su
napravljeni WC-i i postavljen je valov s vodom.
Ljudi su sedeli danima vezani žicom ili plastikom na
betonu, a nakon nekog vremena dobili su slamu i
ćebad, pa su mogli i leći. Prozori na zgradi gde su bili 34 Svedok Šandor Željko
smešteni zatvorenici su uglavnom bili razbijeni, tako (Međunarodni krivični tribunal za
da je u samoj zgradi bilo veoma hladno, s obzirom da bivšu Jugoslaviju (engl. International
su bili novembar i decembar. Criminal Tribunal for
the former Yugoslavia, ICTY), suđenje
DOLAZAK U LOGOR Goranu Hadžiću u
Hagu, slučaj IT-04-75-T, 7. decembar
Svedok Branko Čulić,24 svedočio je da je bio jedan 2012, transkript na
od pripadnika hrvatske vojske zarobljenih u logoru engleskom, strane 2256–2258)
Stajićevo, nakon što je, u novembru 1991. godine, Preuzeto sa
JNA zauzela grad Vukovar. Svedoči da im je nakon http://www.icty.org/x/cases/hadzic/tra
predaje JNA, rečeno da uđu u autobuse. Bio je u ns/en/ 121207ED.htm, 25. jun 2016.
drugom ili trećem autobusu, ne seća se. Vojni
policajci, pripadnici JNA koji su ih pretresli, su im 35 Tužilaštvo za ratne zločine
rekli da im se ništa neće desiti, da će biti prebačeni u Republike Srbije, predmet
kamp za zarobljenike. Vozili su se kroz Borovo i KTRZ-1/09, 5. mart 2013.
Trpinju, a zatim prešli most kod Bogojeva i ušli u
Vojvodinu. Iz Bogojeva su prebačeni u Stajićevo.
Svedok govori o dočeku u logor. Bio je ranjen u
desnu ruku. Nakon izlaska iz autobusa, bili su
zaslepljeni farovima džipa, prolazili su kroz špalir
vojnih policajaca koji su ih tukli pendrecima, rukama,
nogama i drvenim štapovima. Seća se vojnog
policajca koji udara zarobljenicu u vojnoj uniformi i
navodi da je to bio jeziv prizor. Mirko Kovačić se
seća dočeka u Stajićevu: „U logoru Stajićevo dobili
smo prvu porciju nakon izlaska iz autobusa, kroz
špalir. Tada su mi razbijeni svi zubi i usna gornja s
puškom, da bi u Stajićevu proveli jutro, dočekali
smrznuti, ležeći na balegi, jer to je bila ogromna štala
od krava, koja nije korišćena 20 godina“.25

ŽIVOT U LOGORU

„Vode nije bilo pet dana. Hrane nije bilo četiri dana.
Dočekali smo i 29. novembar, Dan Republike. Mislili
smo da ćemo dobiti prvu hranu, međutim, stvarno
smo dobili tada prvi puta topli obrok, vrlo mali, sa
komadićem kruha. I to je bilo dovoljno. Tada sam ja 36 Svedok Šandor Željko
prvi put morao ići da obavim fiziološke potrebe i to (Međunarodni krivični tribunal za
me je probudilo negdje u pola noći. To nakon 19 bivšu Jugoslaviju (engl. International
dana. Možete zamisliti kako to izgleda. Stražar me Criminal Tribunal for
odveo van štale i kaže: ’Hoćeš li ti biti skoro gotov the former Yugoslavia, ICTY), suđenje
bre? Ako ne, sad ću da te utepam ovde’. Rekoh: Goranu Hadžiću u
’Utepaj me kako hoćeš’, rekoh, ’ja ne mogu’. Tada Hagu, slučaj IT-04-75-T, 7. decembar
mi je razbio dva rebra puškom i oštetio mi je neki 2012, transkript na
organ koji neću da pominjem koji“.26 engleskom, strana 2258) Preuzeto sa
http://www.icty.org/x/cases/hadzic/tra
Svedok Branko Čulić na suđenju Goranu Hadžiću,27 ns/en/121207ED.htm, 25. jun 2016.
kaže da su u štali spavali podeljeni u dva reda,
stražari, u pratnji nemačkih ovčara, bi prolazili 37 Navedeno svedočenje Šandora
između i tukli ih. Svako ko podigne glavu bio bi Željka.
odmah pretučen. Kad bi morali na toalet, dizali bi
ruke, a dok su hodali ka improvizovanim toaletima, 38 Svedok Šandor Željko
stražari bi ih tukli, čak i dok su obavljali nuždu. (Međunarodni krivični tribunal za
Svedok opisuje smrt Ivana Kunca, čoveka koji je u bivšu Jugoslaviju (engl. International
Vukovaru živeo u ulici pored njegove i išao u školu Criminal Tribunal for
sa njegovim starijim bratom. Navodi da su the former Yugoslavia, ICTY), suđenje
zarobljenici generalno bili u veoma lošem psihičkom Goranu Hadžiću u
stanju, često su instinktivno ustajali i počinjali da Hagu, slučaj IT-04-75-T, 7. decembar
trče, a stražari bi ih odmah pretukli. To se dogodilo i 2012, transkript na
Kuncu, koji je podlegao povredama od prebijanja. engleskom, strana 2261-2262)
Ceo događaj se desio na 10 metara od svedoka Preuzeto sa
Čulića. http://www.icty.org/x/cases/hadzic/tra
ns/en/121207ED.htm, 25. jun 2016.
DOLAZAK CRVENOG KRSTA
39 Svedok Sulejman Tihić,
Svedočenje Mirka Kovačića:28 „2. decembra (Međunarodni krivični tribunal za
konačno došla jedna žena, divna Meri, predsednica bivšu Jugoslaviju (engl. International
Crvenog križa međunarodnog iz Ženeve. Imala je sa Criminal Tribunal for
sobom pratioce. Dve damice iz Beograda koje su the former Yugoslavia, ICTY), suđenje
krivo prevodile ono što se događa u štali, u logoru. Ja Slobodanu Miloševiću
sam joj na italijanskom jeziku pojasnio sve. I odmah u Hagu, slučaj IT-02-54, februar 12.
je došlo zapisivanje. Tak da smo svi dobili svoje 2003, transkript na
brojeve i bili smo sigurni u naš život, znači, sada prvi srpskom, str. 85) Preuzeto sa
puta sam nekako slobodnije prohodao. Da bi već 6. http://www.hlc-
decembra u šest ujutru ponovo došla sa svojom rdc.org/Transkripti/Milosevic/Transkri
grupom i pokupila je sve nas starije od 60 godina. pti/
Bilo nas je 28. Među ovih 1200 što su bili Transkripti%20sa%20sudjenja%20Slo
dopremljeni, bilo je 25 maloljetnika. I prilikom bodanu%20Milosevicu
postrojavanja ujutro toga 6. decembra je imao moj sin %20(44)/Transkript%20sa%20sudjenj
koji je bio sa mnom, nije mogao ići u proboj, jer ja a%20Slobodanu
mu nisam dozvolio da ide u proboj 17, jer sa jednim %20Milosevicu%20-
metkom i sa trulom puškom se ne ide u proboj. Tako %202.%20decembar%202003..pdf,
da se on priključio i fala Bogu, izvukao se. Međutim, 26. jun 2016.
i rođendan je proslavio u logoru i dolazi on, zna
engleski, de, šta kaže on gospođi Meri, a potpukovnik
Živanović, koji je bio komandant logora, kaže: ’Bre’,
kaže, ’šta radi onaj tvoj sin tamo?’. Pa rekoh: ’Čestita
mu’, rekoh, ’gospođa Meri’, ljubi ga, ’rođendan’.
Rekoh: ’Pukovniče, može li sin da ide sa mnom?’
Živanović je uzeo spisak od gospođe Meri koji je
pisan na francuskom na memorandumu međunarodne
organizacije i olovkom dopisao ime moga sina i mi
smo 6. decembra napustili logor Stajićevo i vratili se 40 „Izveštaj o suđenjima za ratne
u izbeglištvo, šest godina u Zagrebu. Evo, to je priča. zločine u Srbiji tokom 2014.
A oni detalji koji su vezani za logore, čuli ste priče, i 2015. godine Fonda za Humanitarno
da vas ne opteretim time. Međutim, u Veleprometu pravo, Predmet:
me je dočekao moj đak Jova, koji me je dobro Sremska Mitrovica“, str. 143-146,
izmlatio, ali ja ipak danas i Batu šnajdera sretnem u Preuzeto sa:
trgovini, kupujemo zajedno kruh i hleb i http://www.hlc-
pozdravljamo se. A sretnem i Jovu, koji me susreće i rdc.org/wpcontent/uploads/2016/03/
kaže: ’Vi mi dobro izgledate profesore’. E, takav je to Izvestaj_o_sudjenjima_za_ratne_zloci
život u Vukovaru. Hvala ljepo.“ ne_u_Srbiji_tokom_
2014._i_2015._godine.pdf, 28. jun
ČUVARI 2016.

Iz našeg istraživanja jasno je ko je komandovao

logorima, a ko je vršio ispitivanja zarobljenika. To su
pripadnici vojne bezbednosti, kao u slučaju Begejaca,
pukovnik Nikola Petrović, ili u slučaju Stajićeva,
pukovnik Miroslav Živanović, pripadnik
Kontraobaveštajne službe JNA (KOS). Iz haških
svedočenja generala Aleksandra Vasiljevića, koji je
tada bio na čelu KOS i pukovnika Bogdana Vujića,
jasno se vidi da je Vasiljević posećivao logore, a
Vujić tamo bio u ulozi ispitivača. Što se tiče čuvara,
nailazimo na nadimke i to iste u svim logorima, iz
čega zaključujemo da su po zatvaranju jednog logora,
isti čuvari prelazili u sledeći, i tamo mučili
zarobljenike. Kao na primer iz Begejaca u Stajićevo,
a iz Stajićeva u KPZ Niš i KPZ Sremsku Mitrovicu.
Na osnovu knjige Putevima pakla u 21. stoljeće,29
gde je prikupljeno više od hiljadu iskaza bivših
logoraša i podataka do kojih je stiglo Državno
odvjetništvo Republike Hrvatske, na osnovu iskaza 41 Svedok Branko Čulić
više od 200 bivših logoraša, na osnovu svedočenja u (Međunarodni krivični tribunal za
Hagu i svedočenja dr Mladena Lončara i sudije bivšu Jugoslaviju (engl. International
Miroslava Rožca, nailazimo na nadimke čuvara: Criminal Tribunal for
Borko, Rambo, Mađar, Tajči, Plavi 9, Vojo, Zare, the former Yugoslavia, ICTY), suđenje
Šeki, Ljubo... Goranu Hadžiću u
Hagu, slučaj IT-04-75-T, 7. mart 2013,
Prema Amnesty international izveštaju30 svi engleski transkript,
zatvorenici opisuju izuzetno teške, hladne i str. 3458-3468) Preuzeto sa
nehigijenske uslove. Zatvorenici u prvom paviljonu http://www.icty.org/x/cases/hadzic/tra
(oko 900) spavali su na betonu. Dan posle njihovog ns/en/130307ED.htm, 25. jun 2016.
dolaska dobili su ćebe, a nedelju dana kasnije i drugi
pokrivač. Posle desetak dana, a vreme je bilo veoma
hladno, većina zatvorenika je dobila vojni kaput i
slamu da leže na njima. Zatvorenici pripisuju ova
poboljšanja poseti Međunarodnog komiteta Crvenog
krsta (MKCK), 2. decembra 1991.

Tokom prvih 10 dana boravka u zatvoru, zatvorenici

su dobijali dva obroka dnevno, trećinu šolje
nezaslađenog čaja, parče hleba i komad salame ili
topljenog sira. Po prvi put, uoči posete MKCK dobili
su tri obroka dnevno, uključujući i kuvanu hranu
(lošeg kvaliteta). Prva tri dana zatočeništva,
zatvorenici su vršili nuždu na podu u samom
paviljonu, gde su i spavali i provodili ceo dan. Kada
je smrad postao nepodnošljiv, zarobljenici su
izvođeni, pod stražom, da obave šta imaju uza zid
paviljona. Posle 10 dana, izgrađeni su toaleti. Vodu
za piće su dobili tek drugog dana boravka u logoru, a
za pranje pet ili šest dana kasnije. U ovim uslovima,
patnje bolesnih, ranjenih i starih su bile posebno
teške. Prema svedočenju dva lekara, među
zatvorenicima u Stajićevu je bilo oko 170 ranjenih,
uključujući i ljude sa ozbiljnim prostrelnim ranama,
zatvorenika sa amputiranom nogom i nekoliko stotina
bolesnih. Bilo je oko 150 ljudi starijih od 60 godina.
Mnogi od njih su bili hronični bolesnici, uključujući
dijabetes, bolesti srca i pluća, aktivne tuberkuloze i
epilepsije. Jedan od zatvorenika je bio
poluparalizovan, a dvojica, shizofreničari. Kako je
vreme postajalo sve hladnije, a hrana i voda izuzetno
lošeg kvaliteta, mnogi zatvorenici su dobili dijareju.
Kad su tražili lekove od komandanta logora, rečeno
im je da JNA nema lekove koji su im potrebni i da će
ih dobiti od Crvenog krsta.

SREMSKA MITROVICA

Sremska Mitrovica je najveći grad u Sremu,

administrativni centar Sremskog okruga i jedan od
najstarijih gradova u Vojvodini i Srbiji. Grad je
smešten na levoj obali reke Save. Prema popisu iz
2002, ima 39.084 stanovnika. U Mitrovici se nalazi
Kazneno-popravni zavod u kome su bili smešteni i
ratni zarobljenici. Zavod spada u ustanove opšteg
tipa, a po stepenu obezbeđenja, u zatvorene ustanove
sa zatvorenim, poluotvorenim, otvorenim i
odeljenjem za izvršenje mere pritvora. Po navodima 42 Barbara Matejčić i Zoran
svedoka i zatvorenika Sulejmana Tihića:31 „Dio toga Kosanović, iz Zagreba, Varaždina,
zatvora koji je nekada Austro-Ugarska napravila, Osijeka, Niša i Beograda, Istraživanje
jedna četvrtina zatvora je bio pod kontrolom JNA i to BIRN-a, Balkan
je bio koncentracioni logor tokom 1991, i 1992. Investigative Reporting Network, uz
godine. Jedna četvrtina koja je bila posebno ograđena podršku danske mreže
i zato sam to rekao“. Od završetka Prvog svetskog za istaživačko novinarstvo SCOOP.
rata do 1941. godine Kazneno-popravni zavod je bio Preuzeto sa
u sastavu kaznenog sistema Kraljevine Jugoslavije, a http://i-
od završetka Drugog svetskog rata svoje funkcije scoop.org/fileadmin/download_files/ni
ostvaruje u sistemu izvršenja krivičnih sankcija s-bhs-
SFRJ, odnosno Republike Srbije. Zavod je sačuvao verzija.original.pdf, 23. jun 2016.
prvobitni izgled, u arhitektonskom smislu do sada
nisu vršene nikakve intervencije. Arhitektonski 43 Barbara Matejčić i Zoran
objekti koji čine Zavod se razlikuju po svojoj nameni. Kosanović, iz Zagreba, Varaždina,
Prvi objekat namenjen je za početnu fazu ćelijskog, Osijeka, Niša i Beograda, Istraživanje
individualnog smeštaja, dok drugi objekat čini više BIRN-a, Balkan
zajedničkih prostorija velikog kapaciteta, koje Investigative Reporting Network, uz
istovremeno predstavljaju prostorije za dnevni podršku danske mreže
boravak i spavaonice identične veličine, s 80 do 90 za istaživačko novinarstvo SCOOP,
osuđenika u svakoj. U malim prostorijama objekta, Preuzeto sa
prvobitno namenjenog za fazu izolacije, sada su http://i-
smešteni osuđenici po dvojica, trojica ili četvorica, scoop.org/fileadmin/download_files/ni
kao i osuđenici koji izdržavaju disciplinsku kaznu s-bhs-
upućivanja u samicu. Karakteristično je da se ovim verzija.original.pdf, 23. jun2016.
prostorijama pristupa preko galerije, koja je na dva
nivoa. U sklopu paviljona su zajedničke prostorije i
kancelarije osoblja. Treći objekat ili paviljon
namenjen je za izdržavanje kazne mlađih punoletnih
lica i u njemu je smešteno prijemno odeljenje.

OPIS LOGORA

Logor je bio smešten u glavnoj zgradi koja je bila

dugačka otprilike 60–70 metara i široka 8. U zgradi
su bili paviljoni sa raznim sobama i samice. Podrum
se koristio kao soba za mučenje zatvorenika.
Zatvorenici nisu imali mogućnosti tuširanja i pranja
mesecima, pa su često dobijali vaške zbog čega bi ih
stražari prskali insekticidom. Tek nakon dva i po
meseca, zbog pritisaka Crvenog krsta, zatvorenicima
je dozvoljeno kupanje.

Logor je bio otvoren za vreme opsade i pada

Vukovara, a zatvoren je u avgustu 1992. godine,
nakon sastanka tadašnjeg jugoslovenskog premijera,
Milana Panića, i hrvatskog predsednika vlade, Franje
Gregurića, koji su postigli dogovor u Budimpešti o
razmeni zarobljenika svi za sve. Prvi kontigent
zarobljenika je razmenjen u Nemetinu, a nekoliko
dana kasnije i preostalih 1500 ljudi iz svih zatvora i
logora koji su postojali na teritoriji Republike Srbije.
DOLAZAK U LOGOR

U svom svedočenju Šandor Željko32 navodi da je iz

Vukovara prebačen u fabriku „Borovo“, posle čega je
zajedno sa drugim zarobljenicima autobusom
prevezen za Sremsku Mitrovicu. Autobus je
zaustavljen u Bogojevu, gde su zarobljenici prvi put
pretučeni. Vojnik JNA je svedoka terao da puzeći
izlazi iz autobusa, gde su ga dočekala druga dvojica
vojnika koji su ga izvukli iz autobusa, predali
četvorici koji su počeli brutalno da tuku svedoka,
rukama, nogama i kundakom. Svedok navodi da je
bio prekriven modricama. Posle prebijanja vraćeni su
u autobus i nastavili su put ka Sremskoj Mitrovici.

Sem zarobljenika iz okoline Vukovara, u Zavodu u

Sremskoj Mitrovici se nalazio i manji broj
zarobljenika sa teritorije Bosne i Hercegovine (BIH).
Jedan od njih je bio i Sulejman Tihić, kasnije član
Predsedništva BIH ispred bošnjačkog naroda. Svedok
Tihić,33 navodi da su ga prvi put uhapsili pripadnici
Arkanovih tigrova, u Bosanskom Šamcu. U
policijskoj stanici Bosanski Šamac su on i drugi
uhapšeni, mučeni, psihički i fizički. Svedok
prepoznaje Zvezdana Jovanovića, koji sada u Srbiji
služi kaznu za ubistvo premijera dr Zorana Đinđića,
kao jednu od osoba koja ga je tukla. Svedok tvrdi da
je Zvezdan Jovanović u Bosanskom Šamcu važio za
gospodara života i smrti. Nakon Šamca, prebačen je u
barake JNA u Brčkom, gde su, po njegovom
svedočenju, uslovi bili pristojni. Posle Brčkog,
prebačen je u Bijeljinu, gde je proveo dva, tri dana.
Nekoliko njih je nakon Bijeljine prebačeno
helikopterom u Batajnicu, gde su držani od 3. do 27.
maja 1992. godine. Odtud je svedok prebačen u
Sremsku Mitrovicu, gde je bio do razmene 14.
avgusta 1992. godine.

ŽIVOT U LOGORU

Šandor Željko svedoči34 da zajedno s drugim

zarobljenicima na samom ulazu u KPZ Sremska
Mitrovica, prolazi kroz špalir vojnika, koji su ih tukli
pendrecima, drvenim štapovima i kundacima. Posle
„dočeka“ svedok navodi da ga vode u ćeliju, u kojoj
je bilo 120–130 ljudi, u kojoj nije bilo kreveta. Ležali
su na drvenom podu i nije bilo mesta. Kada god bi
zatvorenici čuli otključavanje vrata, bio je to znak da
ulaze čuvari i tada su morali da ustanu, okrenu se ka
zidu, sagnu glavu i stave ruke na leđa. Kupatilo je
bilo u podrumu, a prvih mesec dana zatvorenicima je
bilo zabranjeno kupanje.

U optužnici podignutoj protiv Marka Crevara35,

pripadnika Teritorijalne odbrane (TO) u sastavu JNA,
potom milicije SAO Krajine, kao i milicije
novoformirane Republike Srpske Krajine, čuvar u
KPZ Sremska Mitrovica, se detaljno objašnjava i
postoje podaci o torturi nad zarobljenicima u KPZ
Sremska Mitrovica. Navodi se da dana 18. novembra
1991. godine, nakon borbi na širem području grada
Vukovara, u naselju Mitnica, određeni broj
pripadnika hrvatskih oružanih snaga, uključujući i
oštećene Marjana Karaulu i Dubravka Gvozdanovića,
položilo je oružje i predalo se pripadnicima JNA.
Njih su najpre pripadnici JNA prebacili na Ovčaru, a
odatle 19. novembra internirani u prihvatni centar u
KPZ Sremska Mitrovica u Republici Srbiji. Marko
Crevar je imao aktivnu ulogu u odlučivanju koje će
lice od zatočenih u gradu, biti odvedeno u
zarobljeništvo, s obzirom da je do izbijanja sukoba
radio u SUP Vukovar, te se poznavao sa svim
oštećenima od ranije, što napominje u svom iskazu i
Marjan Karaula. On objašnjava da ga je iz kolone
civila koji su napuštali grad, Crevar izdvojio i naredio
jednom od prisutnih vojnika da ga čuvaju kao zenicu
oka. Tokom ispitivanja Marko Crevar je mučio ratne
zarobljenike, tražeći da priznaju optužbe koje su im
stavljane na teret i pruže podatke od vojnog značaja,
a istovremeno im je nanosio povrede. Marjana
Karaulu je udarao metalnim predmetom u predelu
kičme, te ga je šamarao tako snažno, da je od tih
udaraca oštećeni padao na tlo, nakon čega je nastavio
da ga udara šakama stisnutim u pesnice po leđima i
glavi. Dok je ležao na podu, primoravao ga je da
ustane, brojeći kao u boksu, međutim Marjan Karaula
to nije mogao učiniti, te ga je udarao nogama i usled
takvog zlostavljanja, zadobio je povrede u vidu
nagnječenja tela i slabinsko-krsnog dela kičme.
Dubravka Gvozdanovića, nako što ga je upitao gde se
nalazi njegova sestra Nada i da li je tačno da ju je on
zaklao, je udario šakom stisnutom u pesnicu u glavu.
Od udarca je oštećeni pao na tlo, nakon toga je
nastavio da ga udara nogama po svim delovima tela,
najpre sam, a potom zajedno sa još tri lica u
maskirnim uniformama.

ISPITIVANJE
Svedok Šandor Željko navodi36 da je čuvar prozivao
imena, a kad bi neko bio prozvan, napuštao bi ćeliju i
bio bi odvođen kod oficira zaduženog za ispitivanje.
Navodi da su ga, na putu do kancelarije za
ispitivanje, šutirali i ako bi pao, nastavili su šutiranje
uz opasku: „Pogledaj ustašu, slab je, ne može da
stoji“.37 U slučaju da zarobljenik ne padne, nastavili
bi sa udarcima po ramenima, vratu, leđima, celom
telu. Na ispitivanje su odvođeni kod istražnog sudije.
Nekada bi zarobljenik pre razgovora čekao satima,
sagnute glave, sa rukama na leđima, nije smeo ni u
koga da gleda ili da se nekom obraća. Kao ispitivača
u Sremskoj Mitrovici, svedok navodi gospodina
Šalića, pripadnika KOS38, koji ga je terao da u toku
ispitivanja jede so i biber, od čega se gušio, imao
teškoće sa gutanjem, povraćao bi, imao bolove u
stomaku i osećaj da mu gori u ustima. Unutrašnjost
usta mu je bila krvava i ispucala. Govoreći o
povredama u Sremskoj Mitrovici, svedok navodi da
su mu oštećena pluća, polomljena rebra, zadobio je
oštećenje kičme, vida i sluha, ima stalne glavobolje.

„Nas su tukli u Mitrovici poslje svakog doručka,

poslje svakog ručka, poslje svake večere. Nigdje više
batina nisam dobio nego u Mitrovici, znate. Vojnici
su me tukli. U Šamcu je postojala opasnost za život
daleko veća, ovaj, ali ovdje sam najviše batina dobio,
u Sremskoj Mitrovici. Znate, JNA za ova tri mjeseca
četiri, su se transformisale, znate. Od, od onih, od one
JNA u Brčkom koja nas je, koja nije dozvoljavala da
nas tuku, do JNA u Mitrovici, gdje su nas, ovaj, nas
tukli, gdje smo morali isto pjevati četničke
pjesme...“39

PRESUDA

Jedina presuda izrečena nekom čuvaru logora na

teritoriji Republike Srbije je presuda izrečena Marku
Crevaru koju je 18. februara 2015. doneo Viši sud u
Beogradu. Odeljenje za ratne zločine tog suda, 5.
decembra 2013. godine podiglo je optužnicu protiv
Marka Crevara, pripadnika TO u sastavu JNA, te
milicije SAO Krajine i milicije novoformirane
Republike Srpske Krajine (RSK). U optužnici postoje
detaljna objašnjenja o torturi nad zarobljenicima u
KPZ Sremska Mitrovica. Marko Crevar je tokom
ispitivanja mučio ratne zarobljenike u KPZ Sremska
Mitrovica, tražeći da priznaju optužbe koje su im
stavljene na teret i pruže podatke od vojnog značaja i
istovremeno im nanosio povrede telesnog integriteta
(tortura), čime je izvršio krivično delo ratni zločin
protiv ratnih zarobljenika iz člana 144. KZ SRJ, pa ga
sud primenom navedenog zakonskog propisa i
članova 4, 5, 33, 38, 41, 42 i 43 KZ SRJ, osuđuje na
jednu godinu i šest meseci zatvora.

Zaključak Fonda za humanitarno pravo,40 s obzirom

na to da je minimalna kazna predviđena zakonom za
krivično delo ratnog zločina pet godina zatvora, je, da
ostaje nejasno na koji način je sud utvrdio da je kazna
od godinu i po dana zatvora u skladu s Krivičnim
zakonom. U presudi nije obrazložen zaključak suda
da je reč o unutrašnjem, odnosno nemeđunarodnom
oružanom sukobu, već se takva kvalifikacija samo
uzgred pojavljuje. Uprkos kvalifikaciji sukoba kao
nemeđunarodnog, označeno je da je optuženi prekršio
ona pravila međunarodnog prava koja su sadržana u
Trećoj ženevskoj konvenciji o postupanju sa ratnim
zarobljenicima koja se primenjuju isključivo u
međunarodnom oružanom sukobu.

NIŠ

Niš je najveći grad u jugoistočnoj Srbiji i sedište

Nišavskog okruga. Na području grada Niša je, prema
popisu iz 2011. godine, živelo 260.237 stanovnika,
dok je u samom naseljenom mestu živelo 183.164
stanovnika, pa je tako po broju stanovnika Niš treći
grad po veličini u Srbiji (posle Beograda i Novog
Sada). Nalazi se 237 kilometara jugoistočno od
Beograda, na reci Nišavi, nedaleko od njenog ušća u
Južnu Moravu. Grad Niš zauzima površinu od oko
596,73 km², uključujući Nišku Banju i 68 prigradskih
naselja.

Kazneno-popravni zavod se nalazi u zapadnom delu

Niša, između regionalnog puta Niš–Prokuplje i toka
reke Nišave. Zavod je opšteg, a po stepenu
obezbeđenja zatvorenog tipa. Sastoji se od tri
paviljona u kojima se može se smestiti 1900 lica
lišenih slobode.

Prema navodima svedoka, zapovednik logora je bio

izvesni pukovnik Jovanović. Stražari koji su ih mučili
su bili vojnici, vojni policajci i rezervisti. Logor je
otvoren 18. novembra 1991, prvi zarobljenici su bili
pripadnici hrvatskih oružanih snaga, njih 200 iz
okoline Mitnice (gradsko naselje u Vukovaru), a
zatvoren je 26. februara 1992. godine.
DOLAZAK

Branko Čulić41 u svom svedočenju navodi da je

zajedno s ostalim zarobljenicima napustio logor u
Stajićevu nešto pre katoličkog Božića 1991. godine.
Jedna grupa je odvedena u Mitrovicu, a druga u Niš.
Čulić je bio deo grupe koja je odvedena u Niš. Po
dolasku u KPZ Niš prolazi kroz visoku kapiju do
dvorišta, zatim kroz drugu kapiju i dvorište, dok se
autobus konačno nije zaustavio u trećem dvorištu,
kad je zajedno sa drugim zatvorenicima izašao iz
autobusa i ušao u zgradu. Sve se odvijalo usred noći.
Stražari su bili pripadnici vojne policije, veoma mladi
ljudi.

DOČEK

Dok je Čulić izlazio iz autobusa i ulazio u zgradu,

zajedno s drugim zarobljenicima prolazio je kroz
špalir vojnika. Izgubio je dah od udarca u grudi.
Stražari su vikali na zarobljenike i naredili su im da
se postroje uza zid i da tako nastave da koračaju.
Naišli su na vojnu policiju koja je ponovo počela da
ih šutira i da im naređuje da spuste glave. Jedan od
njih je tada uzviknuo: „Moj bože, ovi ljudi smrde do
neba“. Svedok dalje objašnjava da je tako i bilo, jer
se nijednom nije okupao dok je bio zarobljen u
Stajićevu. Poslednji put se kupao u Vukovaru, pre
nego što je nestalo vode i struje. Sledećeg dana, kad
su se zatvorenici smestili po sobama, dobili su da
obuku maslinaste uniforme JNA i odvedeni su na
šišanje do glave. Tada su zarobljenici videli i
komadanta logora. Obilazio je sobe, predstavio se,
rekao je da je po činu potpukovnik ili pukovnik, da
dolazi iz Zadra, da je on preuzeo zatvor, kao i da će
zarobljenici ostati u Nišu sve dok ne budu ispitani.
Osvrnuo se i na činjenicu da su zarobljenici bili
tučeni, objasnio im je da ne može da bude na dva
različita mesta u isto vreme, kao i da niko neće tući
zarobljenike posle 21:00.

ŽIVOT U LOGORU

Kad je reč o svakodnevnici, život u niškom logoru se

nije puno razlikovao od svih drugih. Zarobljenici su
se i ovde kretali pognutih glava, sa rukama na leđima,
što je bila karakteristika svih logora na teritoriji
Srbije. Samim tim, bila je jasna inferiornost
zarobljenika u odnosu na svu moć čuvara i ispitivača.
ISPITIVANJE

Prema navodima svedoka Čulića, po njega je došao

vojni policajac da ga vodi na ispitivanje. Bilo mu je
naređeno da se savije, a da u isto vreme drži ruke
ispred sebe i da tako ide do sobe za ispitivanje. Kad
je ušao u sobu, vojni policajac koji ga je i dopratio,
udario ga je odpozadi tako da je zatvorenik udario o
zid sobe. Ispitivač, čovek krupne građe, pri ulasku bi
psovao i počinjao da udara Čulića po rukama i glavi,
kasnije ga je tukao po celom telu. Udarao bi nekoliko
puta, precizno u isto mesto. Iskusno je umeo da oceni
gde da udari. Ovo ispitivanje, trajalo je sedam ili
osam sati. U ćeliji pored, smestili su rođaka Branka
Čulića. Tukli su ih na smenu. Za vreme ispitivanja,
postavljali su razna pitanja u vezi sa ratnim
dejstvima, zanimalo ih je ko je pucao iz snajpera, ko
je postavljao mine, ko je ubijao Srbe i palio kuće.
Svedok navodi da za vreme ispitivanja nijedan stražar
nije bio u prostoriji. Istražitelj bi kasnije uveo još dve
osobe. Dvojica bi tukla svedoka, a kad bi oni izašli,
treća osoba koja nije učestvovala u prebijanju,
nagovarala bi ga da potpiše priznanje i da tako ne
dozvoli dalja premlaćivanja. Čulić im je odgovarao
da je bio iskren u svojim odgovorima, da je rekao sve
što zna i da ne mogu da ga nateraju da laže. U Nišu,
svedok nije dao nikakvu izjavu ili potpisano
priznanje jer, po njegovim rečima, nije bilo šta da se
kaže u vezi sa pitanjima, ali zbog činjenice da ne bi
ni uspeo, zbog batina, jer su ga udarali u grudi i pitali
ga za ime, kako bi proverili da li je u svesnom stanju
i da li mogu da nastave. Ispitivač je nosio uniformu
bez oznaka i, po navodima, znao je kako se tuče. Isti
čovek je kasnije ovog svedoka ispitivao u logoru u
Sremskoj Mitrovici. Posle celodnevnog ispitivanja,
vojni policajac vraća Čulića. Naređeno mu je da stavi
ruke između nogu, dok ga je stražar vukao. U sobi se
nastavilo mučenje. Od svedoka je traženo da skače i
da se pri padu dočeka na obe noge, deset, pa još deset
puta, i to je rađeno namerno, jer je zarobljenik bio
prebijan po tabanima. Na kraju ga je vojni policajac
pitao koliko ima dece, tada se i prvi put rasplakao.

Katoličkog sveštenika Branimira Koseca zarobili su

vojnici JNA nakon pada Vukovara 19. novembra
1991. godine. Kosec je zarobljen u samostanu crkve
svetih Filipa i Jakova u Vukovaru, gde je bio župnik.
Kosec tvrdi42 da je u Nišu bilo svakodnevnih
mučenja, kaže da su ih čuvari najviše tukli noću i
nisu birali koga tuku. Kosec je bio u sobi s
četrdesetak starijih ljudi, on tvrdi civila, poput njega.
Branimir Kosec svedoči da ga je 1991. godine, dok je
bio u Nišu, pozvao pukovnik Jovanović i rekao mu
da je preminuo hrvatski zatvorenik te se raspitivao
može li se obaviti katolički obred i nakon pokopa, s
obzirom da nisu našli lokalnog katoličkog sveštenika
na vreme. Kosec kaže da mu Jovanović nije rekao šta
se dogodilo zatvoreniku, koga Kosec identifikuje kao
Petra Mesića, ali kaže da su se tog dana čuvari hvalili
da su pretukli nekog i da je taj odmah umro i da mu
se videla „džigerica“. U julu 2010. godine, na zahtev
hrvatske Komisije za nestale i zatočene osobe, na
niškom gradskom groblju sprovedena je prva
ekshumacija koja je otkrila deset tela, od kojih je
jedno identifikovano kao Petar Mesić, koji je bio na
hrvatskom spisku nestalih osoba. To je prva potvrda
sahranjenog hrvatskog državljanina u Nišu.

I Veljko Odalović,43 predsednik Komisije za nestala

lica Srbije, potvrđuje da je najmanje jedan Hrvat
preminuo u Nišu. On kaže da je, pošto je u julu 2010.
godine ekshumirano deset tela, „nesporno utvrđeno
da je jedno telo najdirektnije vezano za osobe iz
Hrvatske koje su 1991. godine bile u sabirnim
centrima na teritoriju Srbije i deo njih je bio
privremeno smešten u Nišu“. I za preostalih devet
tela se pretpostavlja da mogu biti dovedena u vezu sa
sukobima na području bivše Jugoslavije, dodaje
Odalović.

ZAKLJUČAK

Prva razmena zarobljenika kojoj je, prema izjavama

svedoka, lično prisustvovao general Aleksandar
Vasiljević obavljena je 10. decembra 1991. godine,
kada je pedesetak hrvatskih zarobljenika razmenjeno
za pripadnike JNA, zarobljene u Gospiću i pripadnike
grupe „Labrador“. Nakon sastanka tadašnjeg
jugoslovenskog premijera Milana Panića i hrvatskog
predsednika vlade Franje Gregurića, 14. avgusta
1992. godine postignut je dogovor u Budimpešti o
razmeni zarobljenika u Nemetinu po principu svi za
sve.

Tišina i ćutanje o logorima u Srbiji i nakon 25 godina

ne primiče nas pomirenju i suživotu na ovim
prostorima. Jasno je da je tadašnji državni vrh dao
naredbu za formiranje logora, vojska JNA je tu
naredbu sprovodila, odbornici lokalnih parlamenata i
lokalni Crveni krst su znali za logore kao i za sudbine
nekih od logoraša, kao i novinari, tužioci i sudije. Na
osnovu svedočenja, u svim logorima za Hrvate
devedesetih godina prošlog veka, u republici Srbiji,
prekršena je Ženevska konvencija. Obaveza države
Srbije je da napravi otklon od tih događaja, jer samo
priznanje i procesuiranje ovih slučajeva vodi ka
pomirenju u regionu.

Dokumenti

Crtež List List List List

logoraša, Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin
Sremska (18.10.19 (06.12.19 (13.12.19 (25.10.19
Mitrovica 91.) 91.) 91.) 91.)

Logor Lovački Lovački Niš Presuda -

Begejci dom dom Marko
(lična Begejci Begejci Crevar
kolekcija (lična (lična (18.02.20
novinara kolekcija kolekcija 15.)
Slobodne novinara novinara
Evrope Slobodne Slobodne
Đorđa Evrope Evrope
Vojnović Đorđa Đorđa
a) Vojnović Vojnović
a) a)
 Sremska Stajićevo Stajićevo, RFE Stajićevo,
Mitrovica napuštena
farma

najnovije ... ... n

You need a Frames Capable browser You need a Frames Capable browser You need a Frames Capa
to view this content. to view this content. to view this content.

Uz podršku Saveznog ministarstva inostranih

poslova SR Nemačke

Copyright * Yu historija - 2015 * Web Design *

ParadoXFactory