IzdavaEki savct: Dunja Blaievid (predsednik).

Ratko
BoZoviC. Ljuba GligorijeviC, Slobodan Glumac, Radoslav
DokiC, Jovan Jani6ijevi6, Borislarv JoviC, Veroljub
PavloviC, Aleksandar SpasiC, Vera Naumov TomiC.

Redakctja: Ranko Bugarski, Ivan Colovi6, Radoslav

DokiC (odgovorni urednik), Milivoje IvaniBeviC, Mir-
jana Nikoli6, Grozdana OlujiC, Zarana Papi6, RaSa
Popov, Ruiica Rosandi6, Nikola ViSnjiC.

Oprema: Bole MiloradoviC

Lektor: DuSan MihajloviC

Korektor: Vesna Komar DirniC

Crtefi: Vladimir BoSkoviC

Meter: Dragoslav Verzin

Izdaje Zavod za proui'avanje kulturnog razvitka.

Redakcija Pasopisa .,KulturaV, Beograd, Rige od Fere 4.
telefon 637-216.

Casopis izlazi fetiri puta godilnje. Cena jednog pri-

merka u prodaji 80 din.: dvobroja 120 din. GodiJnja
pretplata 200 din.; za radne organizacije 320 din.; zr
inostranstvo 640 din. Pretplata s e W e n a adresu:
Zavod za proufavanje kulturnog razvitka, Beograd.
Rige od Fere 4. Ziro-raPun 60806-603-8836 s naznakom
,,Za Pasopis .Kultuml ".
Rukopise slati u dva primerka s rezimeom.

KULTURA - Review f o r the Theory and Sociology of

Culture and for Cultural Policy (Editor in Chief Ra-
doslav DokiC), Beograd, Rige od Fere 4, tel. 631-216.
Published quarterly by Zavod za prouPavanje kultur-
nog razvitka. Single sopy U.S. $ 4. - Annual sub-
scription U.S. $ 12 should be sent to Zavod za prou-
Eavanjc kulturnog razvitka, Beograd, Rige od Fere 4.
Account c/o Beogradska banka 68811-620-16-1-320001-
Please send all contribution in 2 copies with a summary.

W ISSN 0023-5164
Stampa: GRO ,,Kultura9'. 0 0 U R .,Slobodan Jovid",
Beograd, Stojana ProtiCa 5 1
 TEHE
Ratko BoZoviC
ZACARANI JEZIK

8
Filip Malrije
IDENTITET, POJMOVI I KONCEPCIJA

19
Sonja Liht
INTEGRACIJA I DEZINTEGRACIJA U KULTURI
37
Milan VukomanoviC
JEZIK - PHYSEI ILI THESE1

50
LjubiSa RajiC
NEUHVATLJIVI JEZIK

78

KONTRAKULTURA
Slobodan DrakuliC
HISTORIJSKI ZNACAJ KONTRAKULTURE
90
Rul van Dajn
PREMA NOVOJ MORALNOJ REVOLUCIJI

99
Franko Adam
ESEJ 0 KOMUNAMA

iia
Filip Abrams i Endrju Makaloh
MUSKARCI, ZENE I KOMUNE
120
Georg Frank1
BIZNIS I SEKS

144
 Majkl Lerner
ANARHIZAM I AMERICKA KONTRAKULTURA
149

Barisav DZuvetovif
KULTURA U SAMOUPRAVNOM D R U S T W
176
Milivoje IvaniSevid
EKONOMSKI POLOZAJ KULTURE U BEOGRADU
186
Vladimit Jokanovif
CITAOCI NARODNIH BIBLIOTEKA
U BEOGRADU
209

Ivan Sop
ARAPSKI JEZIK U SOCIOLINGVIST~CKOJ
PERSPEKTIVI
226
Branka T t i v i f
NASILNA DIJALEKTIKA
231
Gordana Ljuboja
u PRAVI CAS IAKO SA ZAKASNJENJEM
238
Radoslav Doki6
ZBORNIK RADOVA 0 NARODNOJ KULTURI
244
Radoslav Lazi6
OSNOVI FILMSKE KULTURE
249

Slobodan Simovif
TRI SIMPOZIJUMA
254
In memorilam: Slobodan BakiC
SUMMARY
TEME
 RATKO BOZOVIE

M i nismo kadri du pogledom obuhvatimo bit

jezika.
Martin Hajdeger
U stvarnosti modernog drubtva naSli su se su-
protstavljeni diskurs vladajueih i govor margi-
nalnih drultvenih grupa, jezik nauke i jezik
m e t n o s t i , filomf,ski iskaz i politi&a naredba.
Delovi jeziEke stvamosti, u svojoj razlif itosti,
nisu daleko od stalnog razilaienja, ali su i veoma
blizu proiimanju, koje ne ostavlja nijedno jeziEko
p&u'Eje i nijedno jeiil5ko tkivo nata,knutim.
T a k r e procese prati pojava ujednafavanja i
ka!nonlizi.nm,jta jezika, kaja je n a d i t o karakte-
ristiEna za tatalitatrne polibiEke sisteme i d m S -
tva, u kojima je industrijalizacija i svepri-
sutna masovna kultura naunebn~la duh homo-
genizaci,je. Mnagoima,i3nast jeziika isp~hj:ilaje i
svaju unu aktuelnost i t&ko n&ive stran-
4!
putice. to je . najgore,
. t e stranputice prekoraEuju
granice jeziEkog zbivanja, pa Cak i dimenzije
ljudskog saznanja. Zbog toga je, danas, jezik
gotovo nemoguCe posmatrati samo u okviru onih
nauEnih oblasti koje se bave islcljufivo jezifkom
praksom.
Izraiajne mogutnosti savremenog Eoveka bitno
su se probirile, ali su se izrazito komplikovale
i zbog tog~a 510 je ,,civJLizacija knjige", Eija je
temeljna pretpostavka bila i ostala reE, pos-
tala umorna, istroiena. Kad oprobanu ,,civili-
zaciju knjige" zamenjuje neizvesna ,,civiliza-
cija slike", koja je v e t sada ispoljila izrazite
slabosti, ali i izvesne prednosti i nove moguC-
nosti, onda se, ofigledno, menja Eitav stil ljud-
skog sporazumevanja. Dramatienu i protivrernu
drubtvenu promenu, koja se teSko moie slediti,
prate izrazite semantiEke mene i stalno prei-
naeavanje Eina imenovanja. Danas se ne go-
vori samo o zatrovanosti Eovekove prirodne sre-
dine, ve6 i o zagadenju jezika, o njegovom stal-
nom i nezaustavljivom skrnavljenju i zastranji-
vanju. Pries o izgubljenosti jezika i njegovoj
krizi kao da nagoveStava sdme krajnosti nje-
govog kraja.
Da li Ce i u buduknosti lSovek ostati ,,bike ob-
dareno jezikom" - nije lako prorokovati. Ipak.
ne bismo smeli zaboraviti: ,,U poEetku bijaSe
Rijef". Ona ee, verovatno, u Eitavoj Eovekovoj
 --
RATKO BOZOVIC

istoriji biti atribut bivstvovanja. Moie se pret-

postaviti da fe, dok bude Eoveka, biti njegova
jezika. ,,Nikada se nije toliko govorilo i pisal,
o j e z t u , a nikiad jezi!k nige viSe zlmqmtrablja-
van, iizvitolperriw, unGtavan od p l i t i f a r a i tr-
g w a m pa sve do filozafa, ad w a r n k giz smjih
aazloga, uvek neljudukih. Tako se podriva, gri-
ze iznutra sama bit Eoveka. Jer, Sta je Eovek
ako ne ReE; kakva m u je xi: kqju daje i koju
prima takav je an. Steri mudnaci sru m a l i d a
su pasteno upatrdbljene re6i wlov zdravlja na-
cije. mo5da i njenlcg opstanka, i t m d f i da je
gona stmm siiwati reE nego ienu. Silovane reEi
rndaju 6udoviSta". Tako o jezilcu govori Sreten
Mar*, s razhgom.
Mnogi teoretieari veruju da postoje nerasrlanji-
ve nuinosti na relaciii iezik - druStvo. To ie
i razlog Sto sociolozi" je"zik smatraju ,,&talnim
druStvenim fenomenom" i ..oaledalom druitva".
Medutim, i kada bi postojala neraskidiva uza-
jamnost jezika i drustva, ona ne bi iskljuEivale
i njihovu nepremostivu udaljenost i dubine ne-
svesnog. Za mnoge najsparnilja IEad~degermare-
fenica o tome da ,,Jezik govori", ne bi se smela.
u tumaEanju, ostaviti bez nekoliko dodatnih
iskaza, koje nalazimo, takode, u delu Unterwegs
ZZLT Sprache (1975): ,,Je& je - jezilk" iLi ?a!
joi razvijeniji iskaz: ,,Siim jezik jeste jezik, 1
niSta osim toga". Hajdeger Ce, doista, re6i da
i ,,Covek govori", ali i tada govorenje se pre-
puSta jeziku. Otuda je i shvatljivo njegovo mi6-
ljenje da je jeziku potreban Eovekov govor, ali
da jezik nije ,,puka tvorevina naSe govorne de-
latnosti". Ovakva pozicija dovela je Hajdegera
do uverenja: ,,Ne bismo hteli niti da jezik obra-
cloiimo neEim Sto nije jezik ssm, niti da druge
stvari objainjavamo posredstvom jezika". Za
Hajdegera govoriti o jeziku ,,verovatno je joi
teie negoli pisati o futanju". Zbog ovakvih gle-
danja Hajdeger je za mnoge mislioce neprihvat-
ljiv, ostaje izvan ,,nadleinosti logike", i bes-
krajno je udaljen od ideje o tome da Eovek
govori. Izgleda, ipak, da je ovaj nemaEki filo-
zof bio najbliii autonomnom svetu jezika, nje-
govoj suStini i njegovoj neulovljivoj prirodi.
Kako se jezik i druStvo dopunjavaju i uslovlja-
vaju, kako ostvaruju relativnu zavisnost i re-
lativnu samostalnost, postaje veC odavno deo
teonijsko-anaYt@kcxg stava, adxdeni na&m gle-
danja. ,,Govoriti o neeemu Sto se moie opisat~
kao jezik-bez-druitva u najboljem slufaju znaEi
govoriti o mrtvom jeziku", piie FeruEo Rosi
Landi (Jezik kao rad i kao tr%te, Beograd,
1981, str. 193). Otuda je i shvatljivo Sto je ovom
italijanskom teoretiEaru nerazumljiva ,,ideja o
druStvu bez jezika". Teze o jeziEkoj nesamostal-
nosti postaju ozbiljan teori jski problem, naro-
fito aka se suoEimo sa skepsom koju Hans Her-
man (Hormann) uvodi u ovo razmiiljanje, kada
se pita ,,slijedi li orude - jezik put Sto mu ga
 RATKO BOZOVIC

propisuje misljenje, ili, slijedi li miSljenje pu:

Sto mu ga u predmetnom svijetu krEi jezik.. .
(Gadarner-Hormann-Eggers,UEenje i razumeva-
nje govora, Zagreb 1977, str. 18). Kakve se ve-
za upxhwljajn tvnedv j e a i dnuZDva4 jab
i miSl\jeajq j a w i predunehag sveba - s-o
je jdmo ad najte2ith pitanja mwlenne mkd~.
Svi btm&iv&i salglasni su u jedolcun da t e v a e ,
iLsprepletanosti i mvisnmti n e p a r e c h p d o j e ,
ali daije i d d j e stma d i l m a : fta je t u uzrOk,
a fta posledica? Treba B pO&&i na to da je:
zik ima svtrje u n u t r d n j e odnme, svoj 5 i v d 1
r e l a t i m samostahmt, svqje t&ko -t-
ljive zakonitosti i svoje duhovne sbjeve, svoju
specifihost. To jog uvek ne zn&, b k o se Em-
to istife, da je jezi&o sbvaranjs od p d e t k a do
kraja nedMkruChvo. U svdlnxm dda\iu, gov'oni~
o uslovljanosti jeziha. nezavimo ad totaliteta
Mtvenolg iiwata, skmo da je ilmamo. Nije
manje polgre&no ne u d i t i a u t o n m e mdf je-
l i b . ali i uslavljenast druStva jezirkom. J a i a u
a u t m a n i j n prati paradoksadna i d r a m a t i h a
napetost j e z h koji nmtolji da krCi put do m%-
ljenja i pared toga Sto n3je ru mogubnwti da ga
adekvaho kazuje.
Pailiivom analizom utvrdili bismo uslovlienost
jezifkih bolj ki poremeeajem f ovekove indivi-
dualne i druitvene egzistencije. Prevlast insti-
tucionalizovanih drugkenih odnosa i formali-
zovane ideoloSke svesti nad moguCnostima slo-
bodne egzistencije pojedinca i druStva moie
voditi ka ,,osipanju smisla" samog jezika, ka re-
dukciji njegove slobode, ka pokoravanju njego-
vog unutrakjeg preobraiaja. Iza izrazitih osi-
romagenja jezika novovekovnog drugtva krije se
najfeSEe konformistifko nastojanje foveka da
svoje iskustvo prorafunato preobrazi u neslo-
bodan i pragmatski svrsishodan fin. To nasto-
janje da se jezikom, kao sredstvom za saobra-
eanje medu ljudima, do te mere transformiSe
sama fovekova misao i miSljenje da bi se pod-
redili i prilagodili mistifikovanoj stvarnosti -
fini da jezik prekida prisnu vezu sa suStinom
migljenja, s izvornoSCu umnosti i svojim iivot-
nim temeljima. Mehanizme dominacije i podre-
divanja vidiljivo d s l i k a v a i kao s m k a prati
sam jezik.
Nesamostalna i neslobodna uloga pojedinca u
druStvu nagoni ga da prihvati jezifke standarde
koji su kruto druStveno normirani. Tako kano-
niziran druStveni okvir postaje osnova otudenog
jezifkog standarda i njegovih mnogobrojnih je-
zifkih obezlifenja. U mnogim istraiivanjima, a
narofito u onima koje je ostvario Ferufo Rosi
- Landi, nalazimo da se veliki deo jeziEkog
ponaSanja sastoji u korigbenju ,,vef postojec'ih
proizvoda", u njihovom troSenju posredstvom
,,nesvesnog reprodukovanja". Tu su nezaobilazni
i govorni obrasci i govor obrazaca. Otuda onaj
koji ne govori kako govori drugi, koji ,,odstupa
 RATKO BOZOVIC

od obrasca", taj nema izgleda da bude shvaeen

i pri,hvaCen. Jeziaka forma ?raja usvaja p o j d -
nac za'b je d e jednocibmna nego IEIGZI-
vise Sablmska nego stvaralarka. To je i razlog
Sto ie takva forma sve vise usmerena kanoni-
zk&orn k a l & t i ~ su'bjektu, a sve manje krea-
tivnom ~oiedincu i slobodnom drugtvu. Takva
jeziEka ior-ma je, u stvari, posledica druStvene
atmosfere koja ne dozvoljava da dode do punog
izraiaja ni stvaralaCko traganje za novim ni po-
litiEki etos, ni demokratska volja.
Samootudenje sopstvenog izbora umesto slobod-
nog stivaralai3kog apredeljenja u prilhvatanjlu je-
zika izraz je takve druStvene klime u kojoj
vlada shvatanje ,,ne uzeti ozbiljno". Ako ved
postoji takva polarizacija, onda je razumljiva
i njena prividna opozicija, koja polazi od toga
da bi sve trebalo uzeti i previfie ozbiljno, do
krutosti suviie udaljene od duhovne gipkosti.
Svako istraiivanje bi moralo podi od pretpo-
stavke da jezik promaSuje u svojoj neposred-
nosti i svojoj adekvatnosti ne zbog svojih pred-
odredenih puteva razvltka, ved pre svega Sto
stanje, dogadaji i pojave danaSnje stvarnosti
imaju karakter farse ili karakter sudbine, kako
bi rekao Arnold Gelen. Zbog toga, ,,objektivna
neodredenost" t e stvarnosti pogoduje atmosferi
u kojoj je moguCe zaobici i prave dimenzije
stvarnosti i Eovekovu m u h u istinu. Tako se na
nov naEin, moida neizvesnije nego u proslosti,
komplikovalo i pitanje Weltanschaunga. Ako su
se posve razlieite stvari, kako neko reEe, naSle
u v e a o j bliziai ili one sliEne n a velikoj uda-
ljenosti, u odnosu na tradicionalni poredak, on-
da se moie pretpostaviti da se ovaj svet moie
doiivljavati i kao camera obscura koja fini ne-
razgovetnim i Eovekov pogled na svet i Covekovo
nastojanje da imenuje stvarnost tog tajaovitog
sveta. UkljuEujudi ljudsku situaciju u druStvu
kao osnovu sa koje posmatramo zbilju jezika,
suoravamo se s Einjenicom koja pripada onim
znaEajnim i teSko zaobilaznim pitanjima ne sa-
mo globalnog druitvenog progresa i savreme-
ne civiiliza~i~e nego i dilnamike ddtvenoig, pali-
tiEkog i kulturnog iivota. Ovako naznaEena funk-
cija jezika, sa stanoviita totaliteta, moie se
smatrati i nedovoljnom i ograniEenom da otkrije
novo 1 nepoznato, da menja postojede, da pro-
jektuje dolazeCe. Ovo utoliko teZe pada Sto ,,je-
zik svoj iivot u napetosti iivi upravo u antago-
nizmu izmedu konvencionalnosti i revolucionar-
nog proboja", kako reEe Hans Georg Gadamer
(Gadamer-Hijrunam-Eggm, Isto, s k . 24). Kada
normativni konformistieki duh i praksa izvrle
jeziCku dresuru u svim vidovima druStvene or-
ganizovanosti, u svim druStvenim institucijama,
moie se pretpostaviti da Ce jezik sve vise gubiti
i svoju vitalnost i svoju sveiinu i moC prirodne
reakcije. Sivilu iivotne zbilje jeziEki stereotip
dodaje joS jedan sumoran i apatiEan ton.
 RATKO BOZOVIC

Nastao preko jedme u osnovi forsirane i nestva-

ralafke intervencije, jezik sve viSe postaje ,,ne-
osetljiv" 1 za la2 i za istinu. Kad preovladuje
jezik onih koji ne samo pomofu jezika ne iska-
zuju istinu vec je njime veSto skrivaju, tada se
mole smatrati da je poniiten i smisao stvara-
lafke prakse jezika. Pojedinac se ne usuduje na
alternative izvan onih koje prihvata ,,masan, jer
za njihovo prihvatanje nije potreban ni naJ-
manji intelektualni napor, niti duhovna radoz-
nalost. Covekova potreba, a i sposobnost, da i
preko jezika izrazi unutraSnje strane svoga ii-
vota, ozbiljno je dovedena u pitanje njegovim
pasivnim odnosom i prema mogucoj jeziEkoj
selekciji i prema jezifkom stvaranju. Tu, onda,
razume se, nema ni govora o istraiivanju je-
zifkih mogufnosti, njegovih zakonitosti i nedo-
umica. Iza toga se kriju nekreativnost indivi-
dualnog i druStvenog opredeljenja, politifki pa-
sivizam, nedostatak demokratskog duha.
Krhkost fina imenovanja trebalo bi traiiti i u
podeljenosti fovekove egzistencije (homo duplex)
I u birokratskom n e d e h o m duhu i u ideolob-
koj (z1o)upotrebi foveka. Svakako je izazovna
opibka ~ & a n aBmta da jezilk , , n h l d a ride du-
lan", ali je jog neofekivanije miiljenje koje
obrazlaie Dakomo Devoto (Giacomo Devotol o
tome da je jezifko otudenje ,,najkarakteristif-
nije otudenje naSet? vremena". Ozbiljne teSkofe
nastaju onda, kao- ito zapaia ~ u d v i gVitgen-
Stajn (Ludwig Wittgenstein), kada se jezik ,,obr-
f e u pramo" (leerJ5nft) i M a ,,pmznuje" (fei-
ert) umesto ,,da radi". F. Rosi-Landi, koji po-
smatra jezik kao sastavni deo druStvenog ii-
vota, posebno analizira otudenje jezifkog rada
fitavog podrufja ,,druStvenog procesa jezifke
proizvodnje" u kome se fovek pojavljuje kao
,,zup?amrik", kaio ,,g1amogw8m&', h o ,,ponav-
ljaf" i kao ,,irtvan tog procesa. Ako se ovome
doda autorova opservacija da su se fovekovi
,,vlastiti proizvodi" uklopili u sistem Sto je ,,nad
njim i protiv njega", onda postaje jasnije i nje-
govo uverenje da nije moguce objasniti jezifko
otudenje ako se prenebregnu drugi ,,tipovi" otu-
denja. Posle ovakvog videnja jezifkog otudenja
postaje nezaobilazan Rosi-Landi jev zakljufak da
je upotreba jezika ,,samo prividno slobodna". Ako
bismo se priklonili pokudi jezika nezavisno od
druitvene i ljudske stvarnosti, to bi lifilo na
,,kritifaral' koji grdi fovekovu senku, a ne fo-
veka &ma.

Jeuik kujY natstaje imam i ispod rnomCnwti irna-

ginacije stvaralafkog i govornog subjekta, pos-
taje sSm otuden, bag kao i njegov subjekt. Taj
jezik ostaje bez smislenog dejstva, bez mofi da
modifikuje fetigizirane oblike ljudskog bivstvo-
vanja. Samim tim Sto niSta ne menja, jer je
pritisnut silama tog fetigiziranog sveta, njegova
vrednost je ozbiljno ugroiena, njegov smisao
 RATKO BOZOVIC

osporen. A otudene reti, Eovekovi dvojnici, teSko

mogu u naSem vremenu da se ne pretvore u
brbljanje, Eak i kad su potpuno mrtve. Jezik
odaje i padrutje ne-jezifkog, baS kao Sto pod-
rueje ne-jeziekog odaje jezieku stvarnost. Skoro
bi se moglo redi: jezik otlrriva stanje u kome se
eovek nalazi, situaciju koja ga odreduje. Lako
demo, zato, utvrditi da su se ponavljale iste reei
zato Sto su se ponavljale iste misli. Kad nema
novoga u miSljenju, nema ni sveiine u jeziku.
Kad je odsutno slobodno i nedirigovano stva-
ranje, odsutan je slobodni i neukrotivi jezik.
U stvari, horsko migljenje nametnulo je obez-
lifeni jezik. Tamo gde se mnogo priea, a niSta
ne kaie - to je brbljanje. Gde se mnogo brb-
lja, tu je malo ili nimalo miiljenja. U svom
Cuvenom delu Sein und Zeit, Hajdeger pokazuje
kako se sluganje i razumevanje ,,slepilo s brb-
ljanjem" i kako brbljanje ,,opisuje Siroke kru-
gove i poprima autoritativni karakter. Stvar je
takva jer je tako rdeno" (Martin Heidegger,
Sein und Zeit, Hale, 1931, str. 168). Kao ne-duh
koji se rasipa, brbljanje ofigledno radi za du-
tanje. A moida je to i prizivanje pravog go-
vora i tako potrebnog zaborava. Izgleda, StaviSe,
da rasplinjavajute brbljanje otkriva smisao du-
tanja. Zato je i rereno da filozofija jezika moie
da bude filozofija dutanja. VitgenStajn piSe:
,,On0 Sto se uopde moie redi, moie se redi jasno;
a o eemu se ne moie govoriti, o tome se mora
Sutjeti". (Ludwig Wittgenstein, Tractatus logico-
-philosophicus, ,,Veselin MasleSa", Sarajevo, 1960,
str. 23). Izgleda da se ova ideja moie nadi u
dosluhu s granicama jezika, ali i s mim Sto
oibiiCno mefawarn10 kao ,,pn&utkivanje", gto
nije isto Sto i silom dutanje. Zato bi se ,,jezik
dutanja" morao identifikovati kao deo praksc
jeziEke celine i svega bivstvujudeg. Onaj koji nije
spreman da bude ,,ovladan jezikom", i jezikom
dutanja, taj ne mofe ni opstati u jeziku. SBm
~ e z i kkoji je nastao kao izraz otudene drusive-
nosti i idedogizinane W S e n e prakse ubrzo
dospeva u polje duhovnog automatizma, u pro-
valiju fraziranja. A fraza, kako k a i e Krleia,
,,pretvara ljudsku rijef u ispraznost, osjedaje
u kalupe, misli u glupe sheme". Zato sistemat-
sko proufavanje ljudske kulture, kao celine, iz
istorijske i komparativne perspektive, neCe mo-
di zaobiCi analizu jezika kao oblasti drultvmog
i kao ,,konstitutivnogW faktora ljudskog. Tada
bi ye vailjda jalsrtisje videlo kako jezik deli sud-
binu antropoloSkog i druStvenog ekvivalenta.
SadaSnje siromaStvo jezika posledica je i pro-
menjenih izvora jezifkog stvaranja. Dok je u
proSlosti jezik nastajao u shematizovanom i ve-
likoj meri otudenom druStvenom bitu, sada su
se pomerili jezieki izvori prema vertikalnoj rav-
ni druStvene hijerarhije. Pritisak institucionali-
zovanih dominantnih jeziEkih izvora doprinosi
da se jezik homogenizuje i uniformiSe pre nego
 RATKO BOZOVIC

Sto je dogo do njegove stvaralaCke selekcije i

duhovne kristalizadje. Ovakvom stanju stvari,
u velikoj meri doprinela su i sredstva javnog
opstenja, koja su, pored ostalog, jednom veS-
taCkom jeziekom standardizacijom nastojala da
se, po svakiu m u , prilagode naj8ihePn
rijumu. ZapaZeno je da ovako dirigovano komu-
niciranje s dominacijom ,,odaSiljafaWi podrede-
noSCu ,,primaocaW poruke, ne ostavlja vremena
da se razmiglja; ono ne pruia nikakV7eizglede
za uzajamnost, a ni moguknosti da se y i m a l a c
na originalan i individualan nafin iz-azi. ,,Kul-
turna industrija" i masovna kultura vo.le ka
takozvanoj industrijalizaciji jezika i nameCu
obezlifeni ,,masovnim govor.
Ako se pojedinafno u jeziku gubi, iifezava i
nasilno transformiSe onda moramo utvrditi s.1-
protnosti izmedu mistifikovanog druitvenog 2;-
vota i individualne egzistenciie koja je ozbiljnr:
ugroiena. Podeljenost ?ovekovk egzi-stencije, stia-
ra izrazitog homo duplex-a, koji je veoma uda-
ljen od celovite, neotudive i h a r m o n i h e lifnosti.
Poraz lifnosti na veoma plastifan nafin izraiava
i s5m jezik. On sve viSe gubi svoju stvaralafku
posebnost i intelektualnu nadmok. Homo duplex
ima svoje refi koje s e bitno razlikuju ako su
privatno kazane, od onih javno izgovorenih,
druStveno verifikovanih. Zato, kad ufestvuje u
javnom iivotu njegove refi, liSene unutraSnje
postojanosti, ostaju s l a b a h e i neuverljive. Ta
padeljenast bvekove egzistencitje hko se r n d e
empirijski pokazati. NaEin na koji fovek pri-
vatno govori i kako se iskazuje u javnosti obe-
lodanjuje jednostavno dva razliPita govora jed-
ne razlornljene egzistencije. Kao da ne govori
isti fovek, kao da nije u pitanju isto bike. P a se
onda pitamo: Sta je posredi? ZaSto je doSlo do
usahnuCa individualnog, personalnog, samostal-
nog, posebnog u jeziku, tam0 u Eovekovoj drug-
tvenosti? Moramo odgovoriti na to pitanje jed-
nostavno zbog toga Sto ta raspolufenost javnog
i privatnog u jeziku ofigledno govori o raspo-
lufenosti javnog i privatnog u drugtvenom ii-
votu. To znaEi: ako govorimo drugaEije od pri-
vatnog u javnom iivotu, onda u javnom iivotu
nosimo maske, pa je naS jezik deo te maske,
deo naSe skrivenosti, deo naSe neizgovorljivosti.
C h i s e d a ta!j d d t v l e n i jezik, jezik hornadup-
leksa, jeste jezik foveka koji hoCe da sakrije,
joS jedanput, ono Sto je po prirodi stvari, po
prirodi ljudskosti, pomalo sakriveno, intimno, za-
tvoreno i prikriveno. Raspolufenost javnog od
privatnog u jeziku ukazuje na momenat usah-
nuCa individualno-duhovne i drugtvene moCi re-
fi. Prisustvo kultnog, ofekivanog, konvencional-
nog, naivnosti, infantilizma i hladno trezne ci-
nifnosti ostaje u okrilju druStvene patologije.
Tu podvojenost javnog od privatnog skoro da
nimalo ne razjagnjava sosirovska opozicija iz-
medu kolektivnog jezika (langue) i individual-
 RATKO BOZOVIC

nog govora (parole). Nepomirljiva podeljenost

M t v e n o nomiranog, javnog i individualhova-
nog. p r i v h o g g m a , ~ u d a v anas sa dva do
kraja supraMavljena j e z i h *a, bi tm-
barlo da se uzajmmo aplobuju, ramesbo &to se
uzajamno.-sa
U birokratskoj, jednoobraznoj i nedelatnoj prak-
si sreCemo i birokratski jezik. U tom jeziku ne
prepoznaje se samo kliSe i rutina, veC i mrtvilo
duha, bercitjw nei?wenthmc& mha &atZnasti
i dosada. Poznato je da birokratija prihvata i
priznaje m u druStvenu stvarnost koja je veC
osvojena, koja se moie normirati. Ona neCe
da prhv* &uSmje brdenj~an o w ai u do-
menu druitvenog iivota, ni u domenu jezika, jer
joj je igra s neizvesno3Cu i s neofekivano3Cu
nepoznatog i strana i neprihvatljiva. Birokratiji
n e smeta sopstveni anahronizam, sivilo konven-
cije, netwura* i prusivna debtnmt, dbezWmo
pcmaianje, ali joj smeta rizik promene, duh dru-
goga i nepodmitljivost istine. Njoj je strana
dinamienost i raznovrsnost, a ne ceni ni lie-
nost ni stvaralaitvo. Prema tome, sve ono Sto
d m w i Ilhast, 5to bi bilo stvanala8ko u jezitku,
bilo bi apsolutno suprotno duhu birokratskog
miiljenja i birokratskog govora. Ona je nepo-
verljiva prema svemu Sto je drugaeije od onoga
Sto je veC prihvaeeno. Strah od novog, od pro-
mene, strah od migljenja, nateruje birokratiju
da pribegne ostvarivanju postvarene jezifke for-
me, da prihvati gotove i otvrsle forme. ,,Govorne
su forme postvarene, jer jedino posredstvom
postvarenja postaju forme, te tako nadiivljuju
ono na Sto su s e nekad odnosile zajedno s kon-
tekstom u kojem su se na to neSto odnosile"
(Theodor Adorno, Zargon autentiCnosti, Beograd,
1978, str. 90). Tu se najduie i zadriavaju ,,stare
reei" i stari refnik, koje je iivot vet preva-
ziSao i odvojio od svog prvobitnog smisla. U
birokratskim kavezima ne-duha sreCu se samo
posustale, istroSene i sputane r d i . Tu se, ako
se i prokrijumeari, svaka proiivljena i Ziva ref
brzo utapa u postvareni, ukrueeni i mrtvi govor.
Birokratska javnost liPi na bespogovornu na-
redbu ili na otrcane jezifke kalupe, a nerazum-
ljivost na informativnu tromost i isprazni go-
vor. Birokratska hijerarhijska struktura u svo-
joj zatvorenosti prema spoljnjem svetu i otu-
denjem meduljudskih odnosa, u kojima Pesto
viSe posreduju uloge (funkcije) nego ljudi, unu-
tar iastibucije, pdizatavlja pmaz hjudskog qm-
razumevanja. HladnoCa tog odnosa vidljiva je,
pored ostalog, u njenom jeziku. Sporost pasiv-
nog duha koji teii jednoznatnoj svodljivosti,
okoStalost normi nad Zivotnim okohostima, nad-
menost i mhltivisanast (ne) d i - sve je to
deo stila birokratije, a jezik kojim se ona sluZi
samo je deo lavirinta u kome se mora zalutati.
Taj lavirint n e trpi neoeekivanu, nepredvidljivu,
kritiPku i spontanu govornu reakciju.
 RATKD BOZOVIC

PolitiEki govor koga je osvojio duh ,,neprave

svesti" i politiEke mistifikacije, nije mogao iz-
beci mnogostruka ideologijska otudenja. Ohola,
vidljiva ili perfidna, skrivena direktivnost, uz
,,sistem zvaniEnih verovanja" i diktat prikrive-
nog interesa, stvara sterilan, nametljiv i izobli-
Cen jezik. To je jezik koji viBe nema svoju
duSu. Ostajuti u okviru postojeceg, bitno neisto-
rijskog, najfe5Ce se javni govor pretvara u javni
monolog. Takav javni govor ili javni monolog
oblikuje se u javni monopol. Monopol prati
mof nad drugima, ispoljavanje f ragmentarne nad-
moCi i govor institucionalizovanog autoriteta. Taj
ozvaniEeni autoritet nije uvek ni revolucionarni
autoritet, ni autoritet miBljenja. To je veC drus-
tvena pozicija u kojoj je vainije ko govori, nego
Lta govori. Zato je i razumljivo Bto se takav
govor nasao u podruEju takozvanog ,,negativnog
duha". Ostvaren kao mutna mogubnost, kao mo-
gucnost Eiji je ,,jedini sadriaj obmana", kako
bi to r e h o Teador Adorno, t a k w gown- nide nigta
drugo do .,oblik ne-istine", to jest ne-istina sama.
,,Govor kao sistem znakova vef svojim pukim
postojanjem unaprijed u sebi odraiava sve Bto
je druStvo proizvelo t e brani to druBtvo vlas-
titom folmorn prije svakog sadrZaja7' (Theodor
Adorno, Isto, str. 89). U svakom totalitarnom
drustvu teSko bi bilo identifikovati moguknosti
jezifkog znaka unutar jezika sama. Nasilje po-
litifkog praksisa instrumentalizuje biCe jezika,
poniBtava njegovu autonomiju, njegovu jeziEku
igru. Jezik, u stvari, sledi i podriava politiEki
kontekst.
U delu Dijalektika prosvetiteljstva, Maks Hork-
hqjmer wax Ho~rhhaimer)i Tendor Adorno, me-
dutim, pokazuju kako jezik postaje ,,vise od pu-
kog sistema govora" i kako simboli ,,poprimaju
izraz fetiBa". Rastvaranje i razbijanje istine, oni
vide u neizbeinom razdvajanju znaka i slike.
Otuda je naaunljilvo Sto reE ,,mnilje s m ~ oonna-
favati a ne smije vige znaEitin. Ovi autori poka-
zuju da tam0 gde je jezik apologetski ,,on je
vet korumpiran" jer propaganda ga pretvara
u ,,instrument, polugu, stroj". Kada analizira
,,jezik totalnog upravljainja", Markuze pokazuje
kalko dollaffii do tcga da maghhni, autoirltami
i nitualni elementi ,,pmi;iknaju jezilk i gwor".
On ukazuje na neistorijski karakter ,,funkcional-
nog jezika" i ,,funkcionalnog rasudivanja", kao
sredstva ,,koordinacije i subordinacije". Markuze
piBe o tome kako .,jeziEko ponasanje blokira raz-
k j p?j-". ~ n i f i c k a l n funkoiolnaln'i jezezik je
nepomirivo antikritiEan i antidijalektiean. U nje-
mu operacionalni i bihevioralni razum absor-
bira transcendentne, negativne, opozicione ele-
mente uma. (Covjek jedne dimenzije, Sarajevo,
1968, str. 101). Ritualno autoritativni jezik prate
tehnika manipulacije i kontrole. ,,Sama ritualiza-
cija nadvladava jezik koji pokuSava dozvati u
svijesti izvornu istinu i oliuvati je" (Isto, str. 105).
 RATKO BOZOVIC

Otuda je razumljivo Sto su promene u jeziku

,,paralelnen s promenama u politirkom iivotu.

Tamo gde je revolucionarni praksis posustao, ta-

mo gde je on ostao i opstao uz pomoc d,omina-
cije, hijerarhije i moCi, tamo je i jezik doiivio
svoiu degradaciiu. Totalitarna druStva staljinis-
t i ~ k o g a Gpa nametnula su instrumentalistirki i
-vragmatski
- duh jezika. ..Staljinizam je stvorio
obrasce i topose ideologijskog govora -u kojima
u o h w m o dijedeCa o s n m l a ofXi1jcija: mitolo-
gizaciju pojmova kao ito su narod, mase, par-
tija, napredak i sl.; manikejske podjele i sumarna
vrednovanja (s jedne strane sve je pozitivno,
s druge negativno); ritualno hvaljenje vlastitih
postignuCa (litanijski stil); prikrivanje nedosta-
taka i neuspjeha iza uopcenih formulacija (ne-
dostaci su po pravilu nepartikularizirani); kate-
hetifko pozivalnje na autoritet (hijerarhijski i
opcenito nerevolucionarni tip autoritarnosti); s
jedne strane neproblematske i optuiiteljske kri-
tike, a s druge- infantilizirana autokritika koja
odaje potpuno potrinjavanje individualnosti idea-
- -

logiji; u svemu tome repetitivnost zamenjuje

izoornost", pGe Prednag MatvejwiC ( M a r b k t i r k a
misao. 4/77). Mitoloaijski duh formalizovanoa
ideologijskog m i ~ l j e n j a vodi do klibe-jezika ;
neopozivoa ,,etiketiranjaU. Etiketa i bezpogovorna
naredba Gporiru i politifku slobodu ;slobodu
jezika. Ofigledno, u ovakvim drubtvenim okol-
nostima jezik omarava neprirodnu sliku stvar-
nosti. Jezik je t u i doSao da potpomogne tu
kkrivljenu i stvarnosti neprimerenu s l h . Taj
jezik ima nereg nadindividualnog, religijskog,
n d e g Sto je nedodirljivo, skoro boiansko. Auto-
ritarnu dnubtvenu sihaciju praki g b aiutari-
tarnog jezika i logika nemoCne MoCi. Ideologijski
n ~ o n o l a g i z mi represifvni duh Z&ma p d u p i r u
,,politifki plait" totalitarnog drubtva, koga pra-
te, bez i m z d k a , sveva2eCe norme, d i ~ i g o v a m
pravila, p - e n w e m u t e ,,igre7'. U stvari. t o viie i
nije igra, jer je ostala izvan dijalogke uzajam-
nosti i izvan slobodnog igrokaza. Sve to prati
do automatizma prilagoden i posluSan jezik, je-
zik koji, btavibe, imenuje i pre izricanja ozna-
Eenog, pre ikakvog razumevanja istine. ,,Autori-
tet se Zakona ,zbiljski' temelji na automatizmu
,navikel, na ,traumi' suoravanja s ne-smislenim
oznafiteljem-gospodarom, oznariteljem-bez-ozna-
Em'oga k a j m u jje subjdrt p a d w g m t : ,trmmat-
&o' je upoavo islkwstvo oznaEikkjdcqg ,autmatiz-
ma9, kmoji t&e ,mod W e ' , b& chslonca u r w -
mijevanju-sonisla. T a je ,traiu,mal n a b a d n o a-
w n a ' s 6deol&ko-imaghmarniim d&ivljajem ,&I-
la' Zaikmfa, s utemeliji,vanjan Zaikana (u pravir-
n'osti, m~dnosti, d'0broti ibd.), baj a zaanaIgUuje
njegov ,iracmalni' , W a n " . (Slavoj Ziiek, The-
orija, 1-2/82). Svejedno da li Zakm nagnaduje
ili kagnjava. d a 11 dcgmatdca idmlogida pahva-
ljuje i!li h d i - neza~M2arrmaje represija nad
g o v o r m i ,,ubistvo" j ' d k a .
 RATKO BOZOVIC
~ ~~-

Sve viSe se govori o krizi jezika. Ipak, fini se

da se tom pitanju ne prilazi dovoljno smisleno
i celwito. Ako se i prihvalti i vecuna rabkmo
miSljenje o jezirkoj krizi, morao bi slediti i od-
govor na pitanje: zaSto je doSlo do te krize?
Hans Egers, jedan od plodnih savremenih istra-
iivaEa jezika, u pokuSaju da pronikne u dramu
ljudskog sporazumevanja u savremenom drub-
tvu, istire da ne postoji kriza jezika nego kriza
meduljudskog odnosa i kriza foveka. ,,Sporazu-
mevanje, i jezirko sporazumevanje - pide on
- mnogim je okolnostima danas oteiano, a u
krajnjim slufajevima gotovo i onemogufeno. Ali
uza sve krize jezika nema. Kad bi nam bilo
jasno kakav fin instrument posedujemo u naSem
modernom jeziku, i kada bismo nautili njime
rukovati kako to dolikuje, Sto znari kada bismo
pri upotrebi jezika dolirno uzimali u obzir i
sugcrvonnlka, tada naS mwemeni jezik ne bi
bio ni bolji ni loSiji no Sto je bio u doba naSih
klasika, no Sto je to bio od pamtivijeka. Stilu
naSeg vremena peEat daju druga izraiajna sred-
stva. Posluiimo se njima sa znanjem prave mjere
i uzimajufi u obzir nagovoreno ,,ti7', pa femo
se uspjeti sporazumjeti jednako tako dobro kao
i pred stotinu ili tisufu godina. Ne uspije li to,
tada nije u pitanju nag jezik, u pitanju smo
mi sami" (Gadamer, Hormann, Eggers, Isto, str.
49). Ako je tovek ,,be2 znafenja", onda postaje
jasnije kako je i doglo do toga da ,,skoro Jezik
u tudini izgubismo", kako je to Helderlin pevao.
Jezik koji nefe da podlegne iskuSenju demona
neumorne ustrajalosti i uspavanosti ne bi smeo
da bude u zavadi sa stvaralatkim nespokojem,
sa poricanjem dovrSenosti, konafnosti, sa kri-
tiCkom sveSfu i domenom sumnje. Jednostavno,
jezik mora da s e neprekidno suprotstavlja ste-
rilnom birokratskom duhu i dogmatiziranom pu-
rilhnimnu. A to d ~ B ai 6e jezik bbW
duha i temeljni elemenat duhovne stvarnosti,
najvge zanri~@ad s m o g nm'aja i delatvomcxsti
ljudskog stvaralastva i Eovekove slobode.
 IDENTITET
POlMOVl I KONCEPCIJA*
Simpozijum**) Stvaranje i potv~divanjeidentite-
ta, koji je na inicijativu Pjera Papa odrian 1979.
u Tuluzu, doiiveo je veliki uspeh. Oko problema
identiteta niEu brojna pitanja i nakon eitanja sto
Sezdeset objavljenih radova vidimo da se ta pi-
tanja grupiSu oko nekoliko osnovnih tema:

1) Postoji liEni identitet -afirmacija stalnosti,

koherencije, jedinstvenosti. To je jedna konstruk-
cija. PolazeCi od Eega i kojim instrumentima se
ona gradi. Da li je to telo, bliski modeli i jedin-
stveni dogadaji u koje oni uvlaEe individuu, har-
moniEne ili konfliktne grupe kojima jedinka
pristupa, predstava koju ima o svojoj proSlosti, o
svojoj buduCnosti ?

2) Ovaj proces ,,identizacijeW izaziva brojne ak-

tivnosti kod subjekta, nesvesne ili delimiEno
nesvesne procese kao Sto je identifikacija sa jed-
nom osobom ili grupom, svesne procese kao Sto
su vezivanje, suprotstavljanje, poredenje, vrSenje
izbora, procena sopstvenog ili tudeg iskustva.. .
Kako se odvija ovaj proces personalizacije, to jest
ceo taj niz aktivnosti i poduhvata kome hvelr
daje smisao time Sto zajedno sa ostalima stvara
jedan sistem vrednosti?

Jedinka stvara svoj identitet uvek u sloienom

sistemu odnosa sa grupama. Ovde se pojavljuju
brojni problemi :

3) Od Eega se sastoje kolektivni identiteti - etni-

Eki, kulturni, regionalni, nacionalni, profesional-

*) Philippe Malrieu, Identit&: des notions au concept.

La Penske, 1982. M 266, Mars-Avrl1.
**)SaopStenja sa ovog simpozijuma objavljena su u
dva toma: Kolektivni identiteti i druStvene promene
1 456 str. prilod objavljeni u tom tomu oznaEeni su
s I 7 / i LiEni identitet i personaHzaci5a 1 412 str.
prilozi dbjavljeni u ovom tomu oznaeeni su s II I ,
Tuluz, 5980.
 FILIP MALRIJE

ni, socijalni (klasni), religijski.. .? Koliko je ufe-

Sfe jedinke u njihovom formiranju? Sta odre-
duje da im jedinka prilazi, da ih menja?

4) U kojoj meri je ovaj liEni identitet odreden

kolektivnim identitetima koji su postojali pre
njega, koji mu nameCu okvir u fijim granicama
on jedino i moie da se afirmiSe kao takav makar
on to i negirao?
5) Sukobi izmedu kolektivnih identiteta su neiz-
beini i oni uvlafe jedinku u prave identifikacione
drame. Gde je poreklo ovih sukoba, kako im se
jedinka suprotstavlja? Ovo u stvari znafi pitati
se ,o vlastitom uEeScu u istoriji.
6) Identitet se izraiava i taj izraz je jedan mo-
menat njegove individualne ilili socijalne kon-
strukcije, kao i u jeziku, gestovima, u literaturi
i umetnosti. Sta to znaEi izraiavati se kao iden-
tieno bife?
7) Konafno, kroz gotovo sva saopitenja provlaEi
se pitanje: kako moie da se izgubi identitet? Ta-
kode: zar ne postoje oblici identiteta koji nose
sa sobom ovasnost otudenja za nruvu ili za indi-
viduu? U tom trenutku simpozfium s e suofavao
sa problemom porekla i p~aktienih k80nsekvenci
postavljenih -problems.
Ovaj simpozijum je bio interesantan zbog dve
stvari: obilja suprotstavljenih hipoteza o kon-
strukciji identiteta i epistemoloSkih indikacija
ovih hipoteza.

Epistemoloika polaziita
U istraiivanju nailazimo na kontradiktorne ten-
dencije, Sto je karakteristifno za trenutno stanje
u druStvenim naukama.
U prvom redu razvoj socijalne psihologije je
uticao na to da se stavi naglasak na socijalne di-
menzije liEnog identiteta, kao i na ulogu motiva-
cija, predstava, procena pojedinaca u procesu
konstrukcije kolektivnih identiteta. Uzmimo ne-
koliko primera: kada se govori o ,,liEnosti", autori
koji se bave adolescencijom ili staroSfu ili oni
koji se bave uticajem pedagogkih modela, istiEu
da je ,,stvaranje identiteta delimiEno proces us-
lovljen kulturom" (Mussen), da je potrebno ,,dub-
lje prouEiti uticaj druStveno-ekonomskog polo-
iaja na stvaranje pojma o sebi" (L'Ecuyer), da
,,socijalno, daleko od toga da se svodi na pripa-
danje grupi, predstavlja konstitutivni elemenat
identiteta za koji se moie refi da je po prirodi
socijalan" (Rodriguez-Tome, Bariaud), da ukoli-
ko ,,liEni identitet ne moie da se svede na zbir
ili rezultantu socijalnih identifikacija" on ima u
,,velikolj mwi asobine kaje su remltat kagnihivne
 FILIP MALRIJE

integracije informaci ja koje jedinka crpi iz dru-

Stvene sredine" (Codol).
Istovremeno, neki sociolozi ili socijalni psiholozi
umesto da istifu finjenicu da grupni model spolja
oblikuje teinju i predstavu identiteta (kao Sto bi
to mogao biti slufaj sa sociolozima s p o f e t k ~
ovog veka) - stavljajlu u prvi pl,m psdhzlce pno-
cese, lifne konflikte koji odreduju pripadanje
grupi - kolektivni identitet, njegovu stalnost i us-
merenje - ili suprotstavljanje grupi. Na primer,
uticaj proSlosti pojedinca u potvrdivanju iden-
titeta njegove grupe, Sto se narofito vidi u stu-
dijama o meduetnifkim konfliktima kod migra-
nata (Devos), kod koloniziranih, u dijasporama,
kod zahteva za regionalnim autonomijama. Cesto
se pominje hipoteza o mehanizmima odbrane
fija se geneza proufava u podeljenoj porodici, u
konfliktima u Skoli, kod osetanja otudenosti koje
nastaje pri poredenju dominirajuteg, vetinskog
druStvenog subjekta sa manjinskim.

S druge strane, u jednom na izgled suprotnom

smislu, infrastruktura identiteta, pre svega lit-
nog ali uonekad i druStveno~.traii se u nekoliko
osnovnih psihifkih procesa. ~ r o ovu
z tendenciju
naglaSavaju se antagonistifki aspekti .,druStvene
povezanosti" i to poiaze6i prvenstveno"od komu-
nikacije izmedu dva ili tri elementa (dijadifna
ili trijadifna komunikacija).
Ovu tendenciju zastupalo je, naravno, nekoliko
psihoanalitifara - ufesnika simpozijuma. Tako,
~ i j e m i nobraduje ulogu agresivnog ponaSanja u
stvaranju identiteta ka'o pokuSaja regulisanja
agresivnog ponaganja, a Levin govori o korenima
identiteta u protoistoriji uglavnom nesvesnih od-
m s a izmedu roditelja i dece. Medutim, i psiholozi
kognitivisti, ltao Kodol, pokuSavaju da definiSu
kategorizaciju koja je u osnovi prepoznavanja
razlifitosti, osobenosti svoga ja (vidimo njegovu
formulu: svaka socijalna kategorija je pre svega
kognitivna kategorija), a valonijanci, kao Zazo,
pokuSavaju da definiSu dijalektiku spoljnjeg i
unutragnjeg, percepcije i predstave koja je u
osnovi identiteta kao svesti o sebi. U brojnim
saopStenjima analogne orijentacije naglaiavalo
se ufeSCe imaginarnog u konstrukciji identiteta.
Ovoj struji pridruiuje se i shvatanje o ulozi koju
svest o smrti ima u stvaranju (putem setanja i
pmjdsarta) v e a ~imeclu raznih mmnenata iivota.

Na simpozijumu se tako identitet proufavao na

dva nivoa. Neki su proufavali odredene istorij-
ske situacije, velika otudenja naSe epohe i poku-
6aje da se ova prevazidu - drame kolonizacije
izmedu kultura, raspadanje tradicionalnih iden-
titeta zbog novih tehnika. Drugi su izgleda tra-
iili osnove stvaranja identiteta u univerzalninl
mehanizmima.
 FILIP MALRIJE

Dakle, moglo bi se pretpostaviti da f e se uEiniti

pokusaj jedne kombinacije, ova dva pristupa kac
u hltunnoj a a t T m w i j 4 , to jest cia se prdlpsta-
vi pcstodanje jednog dubdkw, skivenag idenbite-
t a kojim bi rukmqdili m i mehanimi dak bi so-
cijalne i kultunne kriize oticale nn njegove s p a -
nje prmene.
Cini nam se da ova kombinovana koncepcija nije
preovladala na simpozijumu. Umesto toga videli
smo - a to moida vise obefava - da se iskri-
stalisalo jedno shvatanje o postojanju odredenih
nivoa u stvaranju identiteta, da se na svakom
nivou odvijaju posebni procesi i da postoji odre-
dena razmena medu tim nivoima.
Da vidimo nekoliko primera.
Ono :to u dubini ureduje osefanje identiteta
uprkos promenama tokom rasta to je organizam
sa svojim polom. Organizam, medutim, igra ovu
ulogu samo u sklopu sa gestovima identizacije
koje pojedinac nauEi u odnosima sa sebi bliskim
osobama, pa onda u vefim grupama u koje je
ukljufen. Tako, govorefi o ulozi pola, 2. Kami
moie da kaie: ,,Geneza identiteta pola je samo
stvar bioloikog razvoja i meduljudskih odnosa;
nju moiemo shvatiti samo u drustvenom kontek-
stu. Mnogo vise od prirode, kultura odreduje
svakome modele razvoja, vrednosti koje treba
postiei, vrednosti koje treba postovati" (11: 63).
Ukoliko se radi o ulozi prvih interpersonalnif:
odnosa u genezi identiteta, identifikacija bi se
mogla pojaviti kalo ,,dubaki"p-. To na mmer
pokazuje J. Levin (11, 43) koji opisuje niz sukoba
sa kojima se dete suofava u odnosima sa svakim
roditeljem, medutim, a to je ono Hto daje origi-
nalnu crtu njegovom saopHtenju u odnosu na
uobifajene psihoanalize, on odreduje izvesne so-
cijalne aspekte otpora prema identitetu: nepo-
znavanje detinje potrebe za izraiavanjem od
strane vaspitafa, davanje vefeg znafaja ufenju
no afirmaciji identiteta, Hto je posledica ,,dehu-
manizovanog socijalnog poretka".
Sa svoje strane P. Tap (11, 44) pokazuje da se
identifikacija obavlja kroz procese koji su razli-
Eiti u zavisnosti od druHtvenih celina koji je or-
ganizuju - stopljenast sa sredinom u prvoj godi-
ni, suprotstavljenost drugome prafena ambiva-
lencijom, poduzetnost u ovladavanju tehnikom
kada detetu ova postane dostupna, razmiajanje,
stvaranje kategorija kada socijalno poredenje
postane mogufe - i razraduje sliku na kojoj se
uofava paradoks identiteta: postati ja time Hto
se postaje neko drugi.
Da li je ref o stvaranju identiteta ufenjem dru-
Htvenih uloga? Brojna saopHtenja koja govore o
stvaranju sociusa pokazuju da je on80 usko vezano
 FILIP MALRIJE

ne samo za bliske modele vef i za najSire dru-

Stvene grupe i njihove krize. Tako P. Paoliki
(11, 7) pokazuje kako nezaposlenost i nedostatak
demokratskog iivota razvijaju asocijalnost mar-
ginalaca i jednu ideologiju zasnovanu na Einje-
nici da su iskljureni iz donoSenja druStvenih
odluka.

Sto se tiEe socijalnog identiteta - ja sam seljak,

Jevrejin, Oksitanac, ateista.. . - on se ne stvara
toliko impregnacijom i sticanjem navika u bli-
skim grupama koliko uEeSfem pojedinaca u kri-
zama globalnog druStva: bilo da su ekonomske,
socijalne ili ideoloSke ove krize navode pojedinca
da krene u potragu za grupom u kojoj bi njegovo
delovanje imalo smisla. Krize koje se imaju u
vidu kod takve analize su prevashodno krize
prouzrokovane kontaktima civilizacija (evropske
i arapske, crnaeke, ameritkih Indijanaca i dija-
spore (jevrejska, jermenska). Medutim, tada iz-
gleda da kolektivni identiteti nisu entiteti, celo-
vite datosti : oni postoje zahvaljujufi prijanjanju
raspetih, rastrzanih jedinki u potrazi za svojim
identitetom. Ovo prijanjanje (A. Baudion-Broye,
B, Gaffie, 11,35) je izraz protesta protiv sakafenja
koja nastaju kao posledica kontradikcija u samim
in~titucija~ma i izraiava s e h e Sto pokreCe pro-
ces ipolredenija na tri nivoa (ja u sadaSnjasti, ja
u proSI1mti. jla sa mdclima, ja sa raznirm soci-
j a b i m s ~ k t u m m a ) .Kulvninaoija tog pwcsa
ogleda se u projektu dlru3bvenag prestmktuiranja.

Dakle, Eesta je ideja da ne treba oStro i rigimzno

suprotstaviti duboke, strukturalne procese i one
koje su plod okolnosti. Ne postoji upravo jedna
psihiEka struktura identizacije koja bi bila u 0s-
novi kulturnih manifestacija identiteta. Jedna od
zanimljivosti simpozijuma bila je u tome da je
pokazao - a da svest o tome lnije bila uvek
prisutna - kako psihiEki procesi za koje se zna
da uEestvuju u stvaranju identiteta nalaze u
socijalnim odnosima i objekte oko kojih se iden-
titet gradi, i instzumente neophodne za njihov
razvoj i poreklo svog stvaranja i svojih preobra-
faja. Ovaj pojam kruinog toka individualnih i
kolektivnih identiteta je epistemoloSki plodan:
oznaEava potrebu da se prevazide rascep izmedu
psihologije i sociologije. On ide u smislu istorij-
skog materijalizma: ljudi stvaraju istoriju -
stvaraju i razaraju strukture kolektivnog identi-
teta - u funkciji potreba, ielja, saznajnih aktiv-
nosti, projekata, Sto ne proizilazi samo iz ranijih
struktura ved i iz kriza kroz koje ove prolaze. Ali
kako nastaju te krize? Kako ih jedinka doiivlja-
va? Koje su t e razne strategije, izmiSljene ili
preuzete, kojima jedinke konstruiSu nove iden-
titete?
Na simpozijumu je bilo raznih odgovora na ta
pitanja. Razlike medu njima na planu kolektiv-
 FILIP MALRIJE

nog i na planu individualnog razmotricemo na

osnovu nekoliko primera.

Kolektivni identiteti
Kako se jedna grupa potvrduje u svom jedinstvu
i svojim razlikama? Odgovori se razlikuju u
zavisnosti s jedne strane od prirode grupe a s dru-
ge, od teorijskih i praktiEnih postulata i istraiivafa.
Vidimo primer etnokulturnih i nacionalnih iden-
titeta. Odgovor se takode moie Eesto naCi kroz
pojmove predstava o grupi: identitet oznaeava
,,organiwvani skup predstava, znanja, seCanja
koji omoguCuje da flanovi jedne grupe ili drugi
prepamaj'u ~amrubu grupu ili jedinog njenog 6la-
na" (J. A1,uuS-Banajm 1. 18). Ovaj skiup predsta-
va je namatinnam: ,,0 tame &h,je grurpa" (G.
Grangijom 1, 20) pa se onda stiEu r m i n a h i
na k a e gmpa naimece svoju &luku. Radri se o
nmetamju jed'ne kuilture putm dbramvanja. U
tom d u f a j u se isti~fejedan vi,d h l b r e . 0% se
is~tiEe ultaga religije (povdlom arapsko-musli-
manakog $dentiteta: A. M'onabia. 1, 32), Gas ulo-
ga jezika (J. P. Zarclel 1,38, pav,adom kdturnag
ildentiteta na Anti'lim, i bmjaa dnuga s a w t e -
nja koja gavore o kalmizaciji: J. Siman i A.
Ez. &her 1,543, A. M. Gagel 1,74), Eas ulaga
ilded'agijla kqje uEestvuju u 'pocesima socija-
lizlrcije i G$ji je cilj da ,,podistiiEu jedi,&u d'a
se k m s i t i W e kao jled5njstven ~llibjelrt" (M. Be-
k m b o 1.5, pavodam abnezovamjla u c n m j Africi)
ddk se istwrerneno traii cud njle da se pc,tW
pralvilha g.rupe.
U saopgtenju NI. Zavalonija (1,44) nalazimo 0s-
novne karakteristike (i teSkofe) koje odlikuju
ovaj pravac istraiivanja, n jegovu tendenciju da
stavi naglasak na druStvene predstave. Da bi se
definisao druStveni identitet ovaj pravac predlaie
popis ,,predstava koje ima jedan subjekt o svojoj
grupi kao i o identitetu drugih"; te predstave se
kategoriSu po semantiEkom principu zavisno od
njihovog sadriaja, vrednosti, mogubnosti da mo-
tiviSu. . . Ovakvo istra5ivanje ,,privremeno stavlja
u zagrade objektivnu sredinu i usredsreduje se
na strukturu unutraSnje sredine kao sadriaja
dugorornog pamfenja". Bez obzira na vainost
ovako predstavljenog naEina deskripcije postoji
opasnost da se zapostave pitanja koja povlaEi za
sobom geneza unutraSnje sredine u svojim raz-
menama sa ,,objektivnom sredinom", u njihovom
neslaganju, u posredovanju nesvesne ,,sredinem.
Tu je opasnost od onoga Sto bismo mogli nazvati
,,predstavnim psiho-sociologizm~om" Eiji se izvori
nalaze pre svega u dirkemovskim teorijama ko-
lektivne svesti.
Slifna opasnost preti i jednoj drugoj struji takode
psihologistifkoj i koja istiEe afektivne procese,
odbrambene mehanizme koje pokreCu drugtvene
krize.
 FILIP MALRIJE

A. Turen (dva lica identiteta 1. 3) razmatrajuti

krize driava ili druStvenih grupa plemstvo, kler,
treci stalei) tvrdi: ,,Danas se treba osloboditi
predstave o druStvu, . .. svake slike koja bi pred-
stavljala identitet druStvenog iivota. i priznati
da je druStvena stvarnost, daleko od toga da
predstavlja jednu sugtinu, jedan duh ili volju, -
samo krhki rezultat. . . skup raznih druStvenih
odnosa.. . koji dovode do sukoba, pregovora ili
kompromisa." 0 tako relativizovanom identitetu
moie se misliti samo u funkciji kriza koje ga
izazivaju : u pojmovima odbrambenog ponaSanja
(regionalni pokreti, sekte, faSistifki ili nacistirki
nacionalizmi, pokreti za ravnopravnost polova,
populizmi koji se suprotstavljaju spoljnjim pri-
tiscima) ili u smislu ofanzivnog ponaSanja pokre-
ta koji iele da dominiraju promenama suprot-
stavlja juti se ustanovljenim druStvenim pravili-
ma (na primer - ekolozi, feministi).

Jedno takvo shvatanje vodilo bi do funkcionali-

stickih ideja; po njemu kolektivni identitet je
sredstvo koje sluii da se pojedincima koji mu
pripadaju obezbedi vise ili manje realna ravno-
teia. KazaCe se na primer da je u afritkim dru-
Stvima pojedinac rastrzan izmedu raznih diver-
gentnih moguenosti identizacije: on ,,postaje
srediSte u kome se odigravaju razni sukobi iden-
titeta. . . neuskladenosti ciljeva filozofije razvoja
.
i ciljeva. . tradicionalnih drugtava". (N. S. Agbl-
manjon 1,15). Ti sukobi izazivaju strah i agresiv-
nost (H. N. Nkaya 1,22) koje pojedinci pokuSa-
vaju da izbegnu na razne nafine, u zavisnosti od
svog druStvenog poloiaja. Jedni ponovo poteiu
tradicionalni identitet nasuprot naEinu iivota
koji im predlaie Zapad. jedni se okreeu pseudo-
obnoviteljskim mitovima raznih sekti. a neki
proriEu utopijsku bududnest jednog nnroda i ti-
me negiraju prave sukobe (H. Urbano 1,23)
Prilikom ispitivanja afektivnih izvora afirmacije
identiteta, mnogi autori su podvukli uiogu ima-
ginarnog. Imaginarno se pothranjuje kolektivnim
sefanjern u koje, naravno, sinkretitki unosi teme
iz sadainjosti ili iz drugih civilizacija. Tako,
crnafki identitet u SAD mega modele vladajuteg
druStva i sedanja iz doba robovanja (E. Marien-
stras 1,26). Isto tako Jehovini svedoci u svom
mitu negiraju istoriju, pa tu negaciju vezuju za
negiranje dr~rstvenihdogadaja koji su ih naveli
da pridu sekti a da toga nisu svesni (M. J. Sore
1,56).
Imaginarno kao instrument traganja za identite-
tom nalazi se na viSe nivoa i to u zavisn~ostiod
kolektivnog identiteta koji se traii, u zavisnosti
od narina na koji ga znanjem i racionalnim raz-
misljanjem tumarimo, nalazi se u raznim obli-
cima druitvene prakse:
Nekoliko primera:
 FILIP MALRIJE

- Kod manjina etnifki identitet se gradi kao

suprotnost identitetu drugih, postupkom projekcije
kojim se identitetu drugih pridaju negativne oso-
bine (D.de Vos 1,4; MiSel Ru 1,271 i to je naj-
feSCe i odgovor na diskriminaciju fije su irtve
pripadnici man jine.
- Da bi safuvali svoj identitet, grupe kojima
preti asimilacija stvaraju utopijske programe u
kojima se briSu unutrainje razlike a istife sve
Sto ujedinjuje: tako se u Kvebeku ponekad na-
gla~a;a znaiaj komunikacije n a u ~ t r bdruStvenih
i ekonomskih problema, pa se na komunikaciji
zasniva ,+an o egalitarnom drultvu" (C. Filto
1,28); na sliran aafin u Juinoj Americi koristi se
povratak izvorima i oslanjanje na motive predaka
da bi se od kulture stvorilo ,oruije za borbu
protiv otudenja koje donosi imperijalizam.
- Francusko seljagtvo, iako ufestvuje u praksi
ka~italistiEkeekonomije. u modernistiEkoj ..logi-
ci'? stvara sebi neki nes'tabilan identitet 6 m e ito
se u svakodnevnom iivotu drii tradicionalnih
vrednosti (M. H. Sule 1,36).
- U gradovima mesne zajednice s e pojavljuju
kao nosilac autentifnog druStvenog iivota. Kroz
druStveni iivot one uvode identitet zajednigtva
koji u stvari doprinosi ,,uvodenju novog saveza
medu klasama koji je potreban monopolistiEkoi
burioaziji" (C. Berlinger 1,411.

- Drfava hvata i orijentige nacionalne teinje

razvijajudi kulturu sa unifikatorskim pretenzi-
jama; mada se trudi da tu kulturu prikaie kao
sopstveno opravdanje, ona ne moie da uklopi u
nju sve nacionalne vrednosti, a jaz koji s e stvara
izmedu driave i nacionalnog identiteta diskvali-
fikuje drZavu i izaziva krizu (A. Perez-Agot 1,53
povodom Euzkadi).

Sva ova izlaganja o kolektivnim identitetima

podvlafe ulogu ideologija u njihovom stvaranju ;
istu ulogu imaju i jezifke tvorevine. Medutim,
ukoliko se ovo stvaranje identiteta stavlja u od-
reden odnos sa krizama koje su uzroci konflikta,
analiza svega toga retko uzima u obzir ekonomske
i politifke aspekte, dijalektiku izmedu razvoja
proizvodnih odnosa i ideologija.

Ovu dijalektiku je dobro uofio R. Peh (1,37). On

polrazuje d a se grupni identitet vinogradara sa
juga stvara na viSe nivoa, kroz solidarnost u radu
i kulturi Langdoka, kroz solidarnost u suprot-
stavljanju - trgovini, driavi, drugim seljacima;
,,vinske krize" vezane za razvoj kapitalistirkog
druStva izazivaju, traie pribeiiSte u ideologijama
(socijalnim, oksitanskim) Eiji izraz i praksa (za-
druge, oksitanski jezik, manifestacije) pokazuju
formulu identiteta u razvoju.
 FILIP MALRIJE
- - - - - -
- -

Ove analize bi s e mogle uopStiti. Ako je tarno,

kao Sto naglaSava F. Moren (1,33), da rekonstruk-
cija kolektivnih identiteta u celom svetu proizi-
lazi iz poremebaja koje je izazvao ,,zapadni si-
stem vrednosti", moie li se zaboraviti to da se
te ,,vrednosti7' pojavljuju svuda posredstvom
tehnike i proizvodnih odnosa koji se uvode u ka-
pitalistirkom druStvu i to jednom alternativnom
igrom nasilja i zavodenja. Usled toga, kako u
evropskim tako i u svim ostalim drultvima dolazi
do ogromnih pomeranja identiteta. kako kod
evropskih seljaka koji su primorani na seobe i
migracije tako i kod Indijanaca sa Anda, i afri-
Ekih naroda. Tako s e javlja gubljenje korenova
Sto je izvor anksioznosti i koje vladajufe klase
poku6avaju da iskoriste, ne bez uspeha, predla-
iuCi ,,vraCanjen na stare, izgubljene identitete.
Tu se obavlja, na razliEite narine, u zavisnosti
od drustvene klase, religije, porodirnih i dru-
Stvenih tradicija raznih naroda, jedan ogroman
ideoloSki trud fiji je cilj ,,re-ideniizacija". Tu se
koriste joS uvek i i v e stare vrednosti- vezanost
za jedan jezik, za zemlju, za jedan kult, osefanje
etnirke pripadnosti, istorijski dug jednoj zajed-
nici, opitenje sa boianstvima - sve to prilagode-
no novim okolnostima.
Zahtev
---~--.
- za kolektivnim identitetom i e rezultat
jedne dijalektike na tri nivoa: dijalekt-ike izmedu
kriznih drugtveno-ekonomskih Drocesa i ideolo-
gGe preobraiaja, izmedu novog-i starog, izmedu
jedinke (tacnije subjekta) i grupe.
P m i nivo: kriza proizvodnih odnosa kida poro-
diEne veze, saradnju, kulturnu razmenu (pomi-
slimo samo na naSe razjedinjeno seljaStvo osu-
deno na usamljenost, na gubitak kulture, ili na
Kanake ili Indijance iz Amazonije). Ova razje-
dinjenost je vrlo pogodno tle za razna sanjarenja
o ponovnom uspostavljanju izgubljenog jedin-
stva, o povratku u pro9lost, za pristupanje raz-
nim sektama koje obefavaju pripadnistvo elitnoj
kasti, ili politiEkom projektu koji se zasniva na
filozofiji.. . ZnaEi dakle da, zajedno sa brojnim
autorima, treba dati mesto imaginarnom, ali ovaj
pojam je danas irtva jedne ideologke inflacije:
treba analitirki razmotriti tri tipa okolnosti pod
kojima se imaginarno javlja: drugtvene krize
koje stvaraju kolektivan strah: ideologije, spoljne
ili unutragnje koje daju nadu; politiEko angaio-
vanje pojedinaca koje im daje oseCanje sigurnosti.
To je identitet shvafen kao ujedinjavanje.
Drugi nivo: ovo ujedinjavanje treba da obnovi
veze sa trijumfalnom i radosnom proSloSCu, ono
zahteva stvaranje jednog sefanja, jedne proglosti
(v. M. C. Gogens 1,341. Ova proSlost se stvara
na razne naEine: jezikom, koji je za domoroce
sredstvo da afirmiSe sopstvenu originalnost u od-
nosu na stranca (npr. U Oksitaniji; G. Moran
 FILIP MALRIJE

l,W, ili Kataloniji: M. Sigan-Soler 1 75); knji-

ievnoidu i umetniekim stvaralaStvom uopSte;
svetkovinama.. . Ovde se identitet pojavljuje kao
kontinuitet, ali proilost nije samo ko~~zervativna,
u tom seCanju postoji i teinja da se produii traj-
nost uspomena. da se ostane ireran, d a se ne otudi.
Najzad, treCi nivo, nivo zasnivanja subjektivitcta
- kao centra inicijative, razmidljanja, procenji-
vanja - u intersubjelitivnim odnosima.
Ukoliko prihvatimo da jedinka stvara svoje ob-
rasce ponaSanja koji vode stvaranju lienosti,
subjektivaciji, prihvatanjem ili odbijanjem u ok-
viru ogranifenih grupa, onda kidanje tih veza u
okviru krize globalnog druStva predstavlja osno-
vu za krizu lifnosti. Jedinka moie da prevazide
svoje strahove samo stvaranjem novih intersub-
jektivnih veza u cilju stvaranja, zajedno sa osta-
lim pojedincima koji su imali ista iskustva, jed-
nog novog identiteta. Naravno oni de to Einiti
koristedi zajednirke ,,instrumente za ujedinjava-
nje": u manjinskoj grupi to je jezik, u nekoj
sekti to je mit, u politifkoj organizaciji to je
analiza druStva. Kod konstrukcije kolektivnih i
individualnih identiteta ima dosta uzajamnog
proiiman ja.

LiEni identiteti
Kako pojedinac, koji svoju celovitost duguje pre
svega svom organizmu, uspeva, i pored toga da
deluje, da shvati sebe, da ieli da bude autono-
man centar: da kaie drugima a i samom sebi ,,ja".
,,Identitet ide kroz telo" kaie A. Anselen-Sucen-
berger (11,57), medutim, ukoliko lifnost ne vidi
neki smisao u toj akciji, identitet se raspada:
prestaje da bude inicijator te akcije: tada je ot-
voren put bolesti (rak, depresija, anoreksija).
Naravno, telo se menja tokom vremena i mnogi
autori se bave problemom starenja u naSoj civili-
zaciji. Oni istiru da osedanje da ,,fovek nije viSe
ono Sto je nekad bio" zavisi u istoj meri od dru-
Stvenih predstava koje pojedinac koji stari inte-
riorizuje kao i od stvarnog fizifkog slabljenja.
Te predstave su danas vrlo razlifite: ili se na
festo mistifikatorski nafin precenjuje treCe doba
(J. Y. Mersije 11,131 pozivanjem na narcisoidne
vrednosti (J. Birust 11,16; P. Denu i A. Diran
11,19), ili se ide na zatvaranje u starafke domove
sa sveSdu o sopstvenom porazu (M. Drul 11, 15).
Telo nije osnova lirnog identiteta, ono mu je
samo instrument koji subjekt koristi na razliri-
tim nivoima svojih drugtvenih odnosa da bi
uspostavio identitet koii mu je neophodan za te
odnose ili, ako hofete. koji subjekt gradi kao od-
govor na konflikte u koje ga dovodi njegova
 FILIP MALRIJE

egzistencija sa drugima. Ovaj zakljuCak nalazimo

u ekspozeima o percepciji sopstvenog tela kod
deteta i adolescenta (R. Kanestrini i al, 11,59)
ili, kod odraslih (L. Perel 11,62); ovde je isklju-
Cena hipoteza konstitucionalne predodredenosti
(A. Zakar 11, 22).

Ali kako se gradi identitet? U saopitenjima mo-

iemo naCi tri glavna tipa odgovora.
Jedni podvlare znaCaj nesvesnih procesa ,,medu-
ljudske veze" zasnovanih na napetosti identifi-
kacije i odvajanja. ViSe saopStenja se odnose na
psihoanalitiCku koncepciju odnosa prema objektu
koji, na anksiozan nacin, izaziva odbrambeno
povlaCenje. J. Gijomen (I, 42) smatra da je ,,iden-
titet energija vezana jednom strukturom, skupom
prepreka koje spreCavaju kontakt": agresivna
pobuna protiv invazije koju nad egom vrSe ,,ob-
jekti" je jedna odbrana, ali ona mora biti reguli-
sana da bi se safuvala veza sa objektom - i da
bi se istovremeno izgradio identitet. Medutim,
moramo se setiti kao Levin (ranije citiran) da
ova pobuna ima seksualni karakter. ,,Dete mora
da inkorporira sopstvenu majku.. . da bi ga ta
imaginarna majka posmatrala, da bi moglo da se
razvije i da posmatra samo sebe"; zatim bilo da
je deEak ili devojtica, ono mora da izgradi svoj
seksualni identitet polazdi od prvobitnog prizora
Sto je vrlo teSka konstrukcija koja nalaie da dete
prizna svoje rodenje i da zna da prevazide veze
koje otuduju. Dekur (11, 53) daje nekoliko prime-
r a za to osu8ujuC.e funkcionisanje: narcisizam,
doniuanizam, pokuSaj da se smanji razlika medu
polovima, fantazmi gubljenja sebe u drugom, kao
menifestacije izostajanja dijalektike izmedu dela
i celine, izmedu tela i dijade koja 5 , ~stalno ob-
navlja: majka dete, dva brata, dva prijatelja,
ljubavni par, foveii i njegovo delo.. .
Jedan od doprinosa psihoanalize je to Sto je uka-
zala na dijalektiku koja je u osnovi traganja za
identitetom. Ipak je potreban neki narcisizam,
neki ,,libido prema sebi" kako bi to traganje
krenulo. Medutim to svaliako nije izvor. U suko-.
bu izmedu privlaenosti ka objektu, koja odredu-
je razne oblike identifikacije, i straha da se Co-
vek s2m n e izgubi, u suprotstavljenosti ,,ielje
(koja j,oS nije kompulsivna) i straha (koji je ve6
kompulsivan) koji se bore u eoveku" (Frojd) stva-
raju se i oseCanja razlike izmedu sebe i drugih i
tratenje stalnosti, pokuSaj da se prevazide privla-
Cnost objekata, stvaranje sistema vrednosti -
ideal o samome sebi - Sto treba da odredi okvir
identiteta subjekta.
Identitet moie nastati samo na osnovama izve-
snih otpora (pre presvesnih nego nesvesnih)
libidu. Psihoanaliza je pokazala da ovaj otpor,
f a k iako pokreee libido prema samom sebi, zavi-
 FILIP MALRIJE

si od zabrana, potiskivanja, tabua incesta: on

postoji i ima druStvene komponente. Psihoana-
liza takode pokazuje da se identitet, iako ima
korene u konfliktima izmedu identifikacije i
odvajanja, ne razvija nezavisno od svesnih opera-
cija koje Frojd vezuje za jezik. Predstava o pro-
Slosti ili opStije reEeno, situiranje u vremenu,
odbacivanje i biranje, tumafenje simbola (oniri-
Ekih ili kulturnih), seCanje na dogadaje koji su
bili odluEujuCi u izgradnji lienosti, sve su to bez
sumnje konstitutivni elementi identiteta. Ali,
psihoanaliza ne poznaje sloienost i nafine delo-
vanja drustvenog faktora, konstitutivnog elemen-
ta super-ega.
Kod jedne druge orijentacije, kognitivne, istraiu-
je se priroda tih svesnih aktivnosti u smislu
ispitivanja svesti, slike, pojma o sebi. P. Musen
(11, 2) prouEava njihovo formiranje i podvlaCi
vainost druStvenih faktora: u zavisnosti od afek-
tivnih odnosa sa drugima jedinke interiorizuju
brojne slike o sebi koje dobijaju od drugih i
organizuju ih u zavisnosti od naEina na koji opa-
iaju i tumafe svoj naEin ponaSanja u odnosu na
ponaSanje drugih; u ovom manje ili vise sloie-
nom tumaEenju vode ih kulturni stereotipi. J.
P. Kodol to bliie objagnjava: u osnovi slike o
sebi - u poznavanju svoje jedinstvenosti, svoje
stalnosti, svoje vrednosti - preplieu se osobine
koje mu priznaju drugi i osobine koje subjekt
pripisuje Sam sebi veC zbog pripadanja grupama
ali isto tako i zbog ielje da se pred drugima
odredi kao neko razliEit a istovremeno konfor-
man, kao neko koherentan a istovremeno mobilan.
Kodol s pravom istiEe da stvaranje slike o sebi
ide preko dijaloga sa drugim, razlifitim, diver-
gentnim lien itima i subjekt mora o tome da vodi
rafuna a da bi ocenio samoga sebe. U tom dija-
logu vrSi s e kategorizacija i procena osobina
otkrivenih u subjektu. To i e konstrukcija sa vise
centara u kojoj s e naizmgni~nojavljaj; porede-
nje sa druStvom i konstatacija o nemoguCnosti
tog poredenja (G. PeSelje (11,-38). Ona zavisi od
razvoja intelektualnih aktivnosti: kada se govori
o lienom identitetu priznaje se da ono ,,jan zna
da moie da, izmedu raznih moguCnosti, bira onu
koja proizlazi iz sistema vrednosti koji lifnost
smatra svojim (G. Pjero-Le Boniec 11, 31). Ova
konstrukcija zavisi takode i od predstave o svom
vremenskom horizontu, od svesti da je danaSnji-
ca istovremeno i kontinuitet i raskid sa juEera-
Snjicom, da ona priprema jednu sutragnjicu koja
je i slifna i drugaEija:
- - svest o .,neidentiEnom
identitetu" pretpostavlja kognitivno upisivanje
doiivljenog u opSte okvire ljudskoa iivota, ali uz
korekcije koje s u u funkciji indi;idualnog mo-
menta (H. Rodrigez-Tom 11, 28).
Icada govorimo o svesti o samom sebi, nameCu
se dve primedbe. Jedna se tiEe dinamike kon-
 FILIP MALRIJE

strukcije te svesti. Kodol primeCuje da slika o

sebi nije neutralna: ,,ona definiSe izvesnu valo-
rizaciju objekta na koji se odnosi: ne samo da
ego zadriava one aspekte koje ceni druStvo za
koje je vezan i medu njima one koje lifno ceni
na osnovu lifno doiivljenog, veC pokuSava da
istakne i one aspekte koji mu daju moC nad oko-
linom. autonomiju". Takva primedba nas upucu-
je na afektivne izvore stvaranja predstave o sebi.
Ona, izgleda, pomaie da se reSe problemi i krize
koji se tifu jedinke - za koje smo ved rekli da
su kako socijalni tako i individualni.
Jedna druga primedba tire se nivoa svesti o sebi.
R. Zazo (11, 41) to pokazuje kod prepoznavanja
sebe u ogledalu: ukoliko do toga dolazi kasnije
nego Sto to izgleda pojedinim autorima kao Sto
je Lakan, to je stoga Sto ,,postoii sukob izmedu
percepcije i predstave koji je dugo reSavan u
korist percepcije".
Kod percepcije a narofito predstave o sebi moPe
se videti jedna cela evolucija; ona ne zavisi samo
od ukupnog kognitivnog napretka: ona ima ori-
ginalne aspekte vezane za progresivno otkriva-
nje veza izmedu sebe i drugih, veza izmedu raz-
nih pretpostavljenih lifnosti, svesti da istorija
ega zavisi od narina na koji se on ukljuruje u
istoriju institucija: postoji meduzavisnost izmedu
razv,oja inteligencije i te dvostrane istorije.
U mnogim saopStenjima nailazimo na razmatra-
nje druStvenih odnosa u stvaranju lifnog identi-
teta - treda orijentacija - na raznim nivoima
pri femu nikako nije jasno postavljen problem
odnosa izmedu druStvenosti i identiteta.
Akulturacija navodi subjekt da konstituise vise
identiteta i taj pluralitet postaje izvor teSkofa i
za njega i za druge.
Neki autori razmiiljaju o tome kako obrazovnnje
u raznim dobima starosti doprinosi identitetu.
Pored identiteta stvorenog putem identifikovanja
u porodici, postoji identitet u ikoli (L. Lirsa 11,
69): igranje unapred odredenih uloga gde svako
putem poredenja sa drugima moie da oceni kako
igra svoju ulogu; d r a m a t i h a situacija jer je us-
peh vrlo nejednak, a objektivna percepcija ne
samo teSka ve6 nemoguka. Tim pre, naglaSava L.
Not (11, 70) ito se norme za t e uloge razlikuju
u zavisnosti od pedagoSkih ideologija nastavnika
i Sto je ikola popriite (J. Guljemi 11, 71) naufnih
i druStvenih kontradikcija. Obrazovanje je mesto
dvosmislene objektivizacije: ono daje normativne
okvire n a osnovu kojih se subjekt definige gradeCi
modele koje druitvo hoCe da on podraiava, ali ti
modeli su u sukobu i to u tolikoj meri da subjekt
ima utisak da se u jednom ili drugom modelu
oluduje ukoliko ne i u svima njima: tako nastaju
marginalnosti ali i stalni napori fiji je cilj me-
 FILIP MALRIJE

njanje modela i ustanova koje se tim modelima

inspirisu.

Posle obrazovanja, profesionalna aktivnost je

prilika za konstrukciju suStinskih aspekata iden-
titeta. Odnos premn radu je dvostruk. Svako iivi
u svetu del5 koja uobliravaju njegov ukus, tei-
nje, intelektualne procese. I . Majerson je nekada
govorio o tome: ispod normi, ta struktura ,,ljud-
ske industrije" sluii kao okvir strukturi identi-
teta. Odjek tog shvatanja nalazimo kod U. BeSa
111, 13) koji smatra da su stvoreni objekti, na
primer kuCa, regulatori, stabilizatori ponaianja:
oni nam omoguCuju da ,,nademo sebe" u njima,
ali na nama je da ih izaberemo, da ih menjamo
u funkciji naSih ielja koje se menjaju tokom
egzistencije.

Medu tim objektima nalaze se i instrumenti i

okvir rada. Drugi aspekt uticaja rada kao fina
na jedinku: ,,prinudni odnosi u radu dovode do
druitvenih sistema strategijskih interakcija koji
proistifu iz materijalnih uslova rada i raspodele
moCi.. . " (R. Sensolije I, 257-86); burne promene
u tim sistemima - od tehnoloSke racionalizacije
do nezaposlenosti - dotiEu veC uobliEene iden-
titete jer stvaraju razlieite kulture u okviru kojih
svako nalazi razlirito mesto prema svojim slir-
nostima ili razlikama u odnosu na druge. Ovo je
vain0 saopitenje, medutim, po naSem miSljenju
nedostaje mu to Sto jasno ne povezuje radne \\d-
nose sa odnosima vlasniitva nad sredstvima za
proizvodnju, sa klasnom borbom i politirkin1
implikacijama. Bilo da se radi o tehnoloSliim
promenama (Y. Lika I, 68, povodom automati-
zacije) ili timskom radu (R. Tionvil I, 69) proble-
mi odgovornosti i vlasti radnilra ne mogu se po-
stavljati mimo razvoja ekonomske strukture
proizvodnje i raspodele: i sa tim je identitet u
vezi. To se ne odnosi samo na manuelne radnike.
to se odnosi i na psihologe i psihoanalitifare o
kojima je bilo reri na simpozijumu, odnosi se i
na umetnike ili pisce samo posredovano, na drugi
narin. To je bez sumnje pitanje knme nije bila
posveCena dovoljna painja - svakako zato Sto
njegove strukture obrazuju ono prvobitno nesve-
sno, prvobitno odrediSte ponalanja, Sto iz daleka
deluje na ielje i potiskivanja: istorijsko nesvesno.
Govor je jedan sloien Einilac identiteta. Kroz
govor dolazimo do odnosa sa Drugim. Taj odnos
kod deteta kao i kod odraslih proistire iz prak-
tiEnih ili afektivnih potreba, ali kada se nade u
jeziku ulazi u okvire pogodne za stvaranje indi-
vidualnog identiteta. U jeziku dete u stvari nalazi
ne samo moguCnost da u percipiranom svetu
razlikuje identitet objekata koji su oznareni reri-
ma (ostali objekti ostaju neobjektivizirani), veC
i mogucnost da ,.obelefiW,podvure razliku izmedu
sebe i sagovornika (ja - ti) da na povrSinu jezi-
ka projektuje svoje ielje, svoja protivljen.;a, i
 FILIP MALRIJE

da, postavljajuki se kroz ref u razna vremena,

otkrije u tri dimenzije svoje postojanje: da dela.
a a se seka svojih postupaka i da ih priprema. I
to sa inicijativom koja mu daje smisao sebe kao
odgovorne lif nosti : F. Fransoa (I, 73) naglaSava
da govoriti znafi birati, donositi odluku izmedu
moguknosti koje pruiaju protivurefne situacije;
G . Moran (I, 74) pokazuje kako se inicijativa
onoga koji govori uvek zasniva na njegovom
zauzimanju stava u odnosu na Drugog, u skladu
sa igrama sloienim na koje jezik poziva; po
njemu rezultat toga su razni identiteti (zavisno
od toga da li je neko izvrSilac dela ili inicijator,
onaj koji postavlja pitanja ili onaj koji odgovara
itd.).
Pismo naglaSava i obnavlja procese identizacije;
pisac veruje da se izraiava kao da je i pre njega
postojao jedan smisao, jedno ja, dok u stvari, kad
piSe, on obavlja ,,taj pomak od sebe ka sebi koji
se sastoji u preuzimanju rizika iznutra da bi ras-
tvorio svoju lifnost" (N. Brosar I, 82). Pomalr
od sebe ka sebi po nagem miSljenju ne potire
samo iz unutragnjosti poSto protest protiv svoje
lifnosti proistife iz drugih: iz borbe medu gru-
pama, protivurefnosti u druStvenim odnosima, ix
ideolo4kih sukoba koji podstifu traienje sebe.
Cudna je ta pisana rei. gde se govornik rekon-
struiSe govordi samom sebi, a u isto vreme go-
vori i protiv stvarnih protivnilra od kojih ieli
da se odvoji, poSto se, on to oseCa, isuviSe iden-
tifikovao sa njima. Pisati, znafi boriti se protiv
sebe, iSEupati se iz sebe, iz sebe - drugoga.

Medutim, vidimo da su jezik i ideologija nera-

zdvojivi u stvaranju lifnog identiteta. ViSe autora
je to zapazilo. Ufesnici zainteresovani za problem
dvojezifnosti, na primer u oksitanskoj oblasti
(P. Kanivenk I, SO), istifu da se svaki semantifki
sistem uvija u svoje imaginarno a ono je vezano
za jednu joS ne sistematizovanu m ~ e i up ~ e d s t a v a
zr~ednosti- to je ono Sto podrazumevamo pod
ideologijom.

Odnos izmedu ideologije i lifnog identiteta je

festo pominjan tokom simpozijuma: poSto ideo-
logija, kao Sto smo videli, jafa druStvenu poveza-
nost u odgovor na krize, ona to fini time Sto
pojedincima u potrazi za smislom i ostvarenjem
svoje lifnosti omogukuje da se pronadu, da se
prepoznaju u ogledalu koje im pruia ideoloSka
ref drugih, ali uz opasnost da se izgube u nepo-
znanicama svojstvenim svakoj ideologiji.
Primer za ovu dijalektifku vezu izmedu ideologi-
je i lifnog identiteta nalazimo u odnosima izme-
du lifnog identiteta i driave. ,,Vlast, pravo, dr-
iava vrSe prinudu nad pojedincem tako da bi
ga na lukav nafin struktuirali.. . Driava uvol!i
izvesnu ,,psihologiju" u lifnost, ,,psihologiju pro-
sefnosti, osrednjosti" kaiu C. AroS i P. Nev (11,
- .-
FILIP MALRIJE

40). Da, ali pojedinac ne postaje subjekat i lie-

nost, znaEi akter (graditelj odgovoran za svoje
obaveze i poduhvate) osim u okviru sistema pred-
stavelvrednosti kome se naravno potEinjava i u
kome se manje-vise otuduje ali koji istovremeno
i daje smisao njegovim postupcima. On ne trpi
samo uticaj driave ve6 naiazi, u ideologiji koju
,,deliu sa ,,drugimam, smisao postojanja. Onaj
koji kaie ,,ja sam nacista" bez sumnje se otudu-
je, ali u tom istorijskom otudenju nalazi neSto
na osnovu Eega moie da kaie ,,jaw. Subjekt na-
stao poteinjavanjem? Naravno, poSto zapleten u
nejasne druStvene odnose nije nagao sagovornika
koji bi umeo zajedno sa njim da definiSe smisao
koji bi danas mogli imati na primer nacija ili
socijalizam izmedu ostalog. Ili, ako ga je i sreo,
nije hteo da ga Euje, poslao ga je u bgor ili u
smrt. On je naSao svoj identitet: usred svog otu-
denja.

Umesto zak1juL:ka
Zbog Eega su ova saopStenja pobudila toliko in-
teresovanje, Eak strast?
Pre svega zato Sto je identitet duboki problem
naSeg doba. Kako u industrijskim zemljama tako
i u zemljama trekeg sveta, imperijalizam izaziva
poremekaje kolektivnih identiteta. IdeoloSke po-
drSke liEnom identitetu, a narorito religiozne -
pojmovi duse, besmrtnosti, veze sa bogom - su
u sukobu sa naurnim Einjenicama. U socijalisti-
Ekim zemljama koje su toliko ueinile za razvoj
socijalnih identiteta, staljinistirki besmisao o dik-
taturi proletarijata i teorijska lenjost svih nas
Eesto su dovodili do nepoznavanja potrebe za
identitetom, negiranjem znafenja nzarksistifke
misli.

Na osnovama hiljadugodignjih dostignuCa odvija

se borba protiv brojnih poteinjavanja lienosti
.,imperativimaS tehnike, driave, imperijalizma.
Borba koja se odvija pipanjem u mraku, koja se
Eesto oslanja na pojmove pozajmljene iz preva-
zidenih ideologija (kao i iz sekti), borba Eiji je
cilj ponovno prilagodavanje starih identiteta:
uspostavljanje razlike, invencija, koherencija u
novim druStvenim odnosima.
Pravedno je da se istraiivaEi strasno bave ovim
predmetom. Medutim, humanistieke nauke su
doSle, do jedne prekretnice, ako ne i krize. One
su neizbeino podlegle imperativu specijalizacije
i time se raspareale. Jedna od reakcija na nedo-
statke koji ~ r o i s t i r uiz te ras~areanostiie i raz-
voj struktuializama ali ni strukturalisti nisu us-
~ e l da
i izbegnu sve zamke. Strukturalizmi imaiu
tendenciju da, iako s pravom istiEu vainost struk-
turalnog istraiivanja, potcene istraiivanje geneze,
istoriju. JoS jedna odbrana od preterane specija-
-
FILIP MALRIJE

lizacije je bilo okretanje ka multidisciplinarnosti,

istovremeno osvetljavanje jednog ~ r e d m e t a iz
raznih uglova: me&utim,-to sobom nosi opasnost
suprotstavljanja tih raznih prilaza, reciprofne
kritike, da se ti razni prilazi ne stave u perspek-
tivu dijalektiekog istraiivanja.

Pa ipak. brojni autori su se dotakli te perspektive

tokonl samog simpozijuma. Povodom identiteta
moguCe je videti u femu se ona sastoji.
a) P r e svega sastoji se u zahtevu za realizmom:
ne treba zaboraviti da ,,materijalne7' strukture
utifu na traienje identiteta; sazrevanje organi-
zma, seksualnost, odnos prema delima i alatima
a kasnije i prema zahtevima ekonomskog iivota,
predstavljaju okvire ponaSanja jedinke i ona ne
moie da pronade svoj identitet van podsticaja
koji iz toga proizlaze. Takode, kolektivni iden-
titeti ne mogu se zamisliti van odredenih struk-
tura druStvenih odnosa - ekonomskih, politiekikih
ili lingvistifkih i kulturnih. Nepoznavanje ovih
osnovnih struktura koje su i same u sloienim
medusobnim odnosima dovodi, na primer, do toga
da se identitet situira na nivo predstava (Zava-
loni), na nivo ofanzivnih,ldefanzivnih afektivnih
procesa (Turen), ili na nivo svesti o sebi (ocenji-
vanje identiteta u odnosu na odgovor na pitanje:
ko sam ja?)
b) Drugi zahtev: mora se uzeti u obzir pluralitet
odnosa (prema stvarima, lienostima, raznim tipo-
vima drustvenosti: tehnifkim, socijalnim itd.) u
kojima se stvara identitet. Ovi odnosi dolaze u
,,serijamaWkoje su istovremeno i meduzavisne
i relativno autonomne. U svojim odnosima sa
objektima, na primer, lienost je jedno risto teh-
niEko telo koje se razlikuje od tela u meduljud-
skim odnosima, od seksualnog tela, od sportskog
tela.. . Isto kao Sto se i socius jednakih razlikuje
od sociusa daka ili Segrta, itd. Tako, u svakome
postoji pluralitet identiteta: Pirandelo je do jed-
ne taeke imao pravo. A Sto se tiEe kolektivnih
identiteta, postojanje klasa to jednako potvrduje.

c) Iz Eega sledi, kao treCe, dijalektitko nastajanje

kroz unutradnje protivureEnosti u vezi sa spolj-
nim sukobima. UnutraSnje protivureEnosti u sva-
kom domenu: krize u organskom sazrevanju
stavljaju subjekt van ponaSanja u kojima je iz-
gradio jedan pre-svesni identitet; kod meduljud-
skih odnosa prilika za restrukturaciju ranijih
identiteta je prelaz iz porodice u Skolu, iz Skole
na rad itd. Sp401jnekontradikcije su kada na pri-
mer pojedinac ili grupa ne priznaju mogutnosti
(ili prava) drugog pojedinca ili druge grupe.
Ove protivurernosti su izvori kriza identiteta o
femu se na simpozijumu Siroko govorilo. Vaino
je shvatiti i sloienost tih kriza. Psihoanalitifari
su se bavili krizama koje nastaju prilikom iden-
 FILIP MALRIJE

tifikacije sa roditeljima: ali zar ne treba na dru-

Stvenom i ideoloSkom vlanu traiiti veze izmedu
njihovog ponaianja, i raznih vrsta druStvenih od-
nosa u koje su baEeni i kriza kroz koje prolaze?
Oni, medutim: koji ne poznaju specifiEnost poro-
riEnih odnosa i Einjenicu da su skom sve krize
identiteta povezane sa njima ufinili bi takode
ozbiljan propust.
d) Cetvrto pitanje odnosi se na traienje identite-
ta: ako vef ne moiemo reti da identitet proizla-
zi iz materijalnog koje je vec tu - tela za je-
dinku, iz ekonomske strukture ili teritorije za
grupe - ako konstatujemo da je identitet borba
za prevazilaienje podela koje naSa egzistencija
stvara u relativno autonomnim serijama i kroz
sukobe koji se u njima javljaju, Sta je to Sto
nagoni jedinku i grupu na prevazilaienje tih po-
dela? Sta nagoni jedinku da izgradi sistem ured-
nosti za koji je Valon govorio da je neophodan
za stvaranje lienosti? Sta nagoni grupu da stvori
ideologiju koja nju samu opravdava? Na simpo-
zijumu mi liEno nismo naSli jasan odgovor na
t a pitanja. Kada se govori o idealu sopstvene
lifnosti ili ideologije, to ima deskriptivnu vred-
nost: medutim, Sta stvara taj ideal i tu ideologiju
i kako ideal i ideologija stifu moC koju imaju.
Cini nam se da je ovu borbu protiv podela, cepa-
nja, borbu za uredivanje naSih postupaka u je-
dan sistem koji im daje smisao - problem smi-
sla, dakle lifnosti, nemoguCe razumeti ako se ne
pozovemo na isto~iju.
Svaka grupa i svaka jedinka. u nekim momenti-
ma svoje egzistencije vise nego u drugim, suofa-
va se sa pretnjom otudenja koje povlaEi napu-
Stanje - mada n G n o - nckih tipova pmaj:amja
koja su u neskladu sa nastajanjem novih celina.
Polazefi od straha koji izaziva ova pretnja. re-
konstrukcija identiteta prolazi kroz fazu p o r d e -
nja i kritike kako bi se nakon toga izgradio plan
integracije koji bi izmirio sve sugtinsko. Ali kako
bi takva integracija bila mogufa ukoliko ne bi
polazila od istraiivanja istorije, od ukrStanja
istorije Eovefanstva i istorije jedinke?

MiSljeaja smo da 1.razmi3ljanjei p i r i s a n o mark-

sistifkom metodom - ne zapostavljajufi dopri-
nose drugih struja u istraiivanju, naj bolje moie
da odgovori ovim zahtevima, bilo da se radi o
identitetu ili o drugim suStinskim pitanjima.
Marksistifkih istraiivafa je bilo malo na simpo-
zijumu ili su bili diskretni. Moida su imali dru-
ga posla?
(Preveo s francuskog DRAGAN MINDEROVIC)
 SQNJA LlHl

N
I TECRACJIA
I DEZNI TECRACJIA
U KULTURI*
Mnoitvo bez jedinstva je zbrka.
Jedinstvo koje se ne zasniva na
razlikama mnoitva je tiranija.
Blez Paskal
U traganju za jedinstvom Sto Ce se bitno raz-
likovati od onoga u kojem je iiveo dok je Cinio
sastavni deo prirode, Covek je krenuo u svoju
najvecu avanturu - zapoCeo je st~varanjesvog,
ljudskog sveta, kulture. Tek od trenutka kada
je kao jedina ,,iivotinja koja gradi kulturu"')
postao bice kulture, kada je kultura postala
obeleije svih ljudskih bica, dakle univwza1naz,
*) Ovaj tekst je napisan kao deo jugoslovenskog pri-
loga ( Kulturni pluralizam u Jugoslaviji") Beograd
1982. Gr. 49-64. UNESCO-ovoj studiji ~ a z v b jkuttur;
u zemljama s vice nacija i etnifkth grupa.

$1 Melville J. Herskovits, Cultu~alAnth~opology,A. A.

Knopf, New York, 1958, str. 306.

3 Raspravljajufi o problemu univenalnosti kulture

Herskovic nabraja elemente kulture koji predstavljaju
obeleZja svih ljudskih grupa: ,,Na prvom rnestu nala-
zimo da svi ljudi poseduju tehnoloSku opremu, koju
koriste da bi se istrgli iz svoje prirodne okoline, da bi
odriaLi fivot i obavljali svoje svakodnevne aktivnosti.
Oni poseduju odreden naein raspodele onoga Eto tako
proizvedu, ekonomski sistem koji fm dozvoljava da
proizvedu veCinu tiht ,,oskudnihW sredstava, Sto zahte-
va od njih da ekonomiSu. Svi daju formalni oblik
instituciji porodice ili raznirn vrstarna Girih rodbinskih
struktura i zajednicama koje su zasnovane na drugim
a ne krvnim vezama; niko ne Zivi u potpunoj anarhiji,
vef odriava neku vrstu poLitieke kontrole. Svi pose-
duju filozofiju Zivota, tj. religijskl sistem. S pesmom,
lgrom i priEom, grafiEkim i plastiEnim umetniEkim
oblicima pruZa se estetsko zadovoljstvo, jezikom se
prenose ideje, a sistemom sankcija i ciljeva, koji daje
smisao i svrhu Zivotu, zavrSavamo zbir ovih aspekata
kulture koji, kao kultura u c e p , predstavljaju obe-
leZja svih ljudskih grupa. - Ibid., s. 307.
 . SONJA LIHT

poEelo je njegovo stvarno distanciranje od

prvobitnog polaziSta - od pnimde. Medutim,
kako se ljudski rod, tokom svoje istorije, sve
vise udaljavao od prirode tako je s njom stu-
pao u sve dublji i svestraniji odnos, u kvalita-
tivno viSe i sadriajem bogatije j d n s t v o . Sve-
Sku, koja je ,,u isti mah konatnost Eoveka i
njegova beskonaEn~st"~,unutnahja protivref-
nost koja ga obavezuje da se stalno preispitu-
je i prevazilazi, Eovek je uredivao svoj odnos
s prirodom sa stanovibta potreba ljudske zaje-
dnice. ,,Priroda, koja gostaje u ljudskoj histo-
riji - u aktu nastajanja ljudskog druBtva -
stvarna je Eovjekova priroda, stoga je priroda,
kakva postaje pomoh industrije, iako u otu-
denom obliku, istinska antropoloika p r i r ~ d a . " ~ )
Stalnim vrafanjem p~lirodi,iz koje njegova pra-
ksa crpi svoj osnovni materijal i ujedno je
obogakuje stvarajuki u njoj nove tvorevine
p m a sqpstvenaj zamisli, Pwekavo &no bife
ostvaruje se kao permanentno traganje koje
sadrii u sebi celokupno ljudsko postojanje. Na-
fini tog traganja, odnosno proces osmiiljava-
nja razmene materije izmedu Eoveka i prisode,
obeleiavaju istorijski put nastanka ljudske
kulture. Kultura je tako, pored svoje osnovne
funkcije - oEoveEenja foveka - postala i
najvitalniji proces njegovog postojanja u dru-
Stvu, nafin njegove prirodne egzistencije, spona
izmedu tni vremenske dimenzije u kojima on
iivi i stvara: pro8lost.i, sadainjosti i buduhosti
- mera humanizadje Eovekove pnirodne i dru-
Stvene sredine, nova sredina u kojoj se odi-
grava ljudska evohucija i formiranje lifnosti.
Kao proces, kultura je podloina stalnim pro-
menama. Stabilne su samo one kulture koje su
m t v e , s tim ito je njihova bastina, bar deli-
mifno, i dalje oEuvana u ukupnosti kulture.
Jer, kao Sto kaie Manhajm, nijedna stvar koja
se pojavila u kulturnom procesu ne moie na-
prosto iiEeznuti - ana se u izmenjenom ob-
liku, ponekad i s izmenjenim sadriajem, uk-
ljuEuje u kasnije kulturne ~ t r u k t u r e . ~

Kontinuitet u k'ulturi, kultura sama, uslovljen

je upravo tim procesom ukljufivanja jednom
stvarenih tekovina u kasnije kulturne struk-
ture, njihovom integradjom u ,,jedinstvo stva-
ralaEkog procesa9'@, koje je odredeno istorijskim
9 Henri Lefebvre, DijalektiEki materijalizam - Kti
tika svakiddnjeg Bvota. Naprijed, Zagreb, 1959, str. 89.
'1 K. Marks, F. Engels, Rani tadovi, Kultura, Zagreb,
1953, str. 234-5.
I
3 Karl Mannheim Eseji 0 sociologiji kultute, Stvar-
nost,' Zagreb, 1979, str. 235.
3 Ernest Cassirer, Ogled o Eovjeku, Naprijed. Zagreb,
1978, str. 98.
--
SONJA LIHT
- -

moguCnastima stvarala6ke aktivnosti f o v e h -

stva - ljudskam praksom. ,,U ljudskom seCa-
nju se osavremenjava proSlo i, dakle, prevad-
lazi privremeno, zato Sto je sama pxoilost za
foveka neSto Sto an ne a t a v l j a iza sebe kao
nepotrebnu stvar, nego neSto Sto konstitutiv-
nim nafinom ulazi u njegovu sadaSnjost, kao
ljudska priroda koja tvod i stvara se. Isbrijske
etape razvoja fovdanstva nisu isprainjene
faorme, iz kajih je pabegoo iivlot zato Sto je
fovefanstvo doSlo do viiih razvojnih oblika,
nego se stvaralarkom aktivnoSCu foveranstva
- praksom - neprestano integriraju u sadal-
njost. Proces integracije je istov~emeno ksitika
i vrednovanje proSlosti (podvukla S. L.). ProS-
lost koncentrisana (tj. prevazidena u dijalek-
tifkom smislu) tvold u sadalnjosti lju&ku pri-
rodu, ,,supstanciju" koja obuhvata kako pred-
metnost, tako i subjektivnost, kako materijalne
~ d n o s ei opredmeCene snage, tako i sposobnost
,,videti" svet i ekspbicirati ga u raznim modu-
sima subjektiviteta, tj. naufno, umetnifki, filo-
zofski, poetski itd."' Navodimo ovaj poduZi
Kasikov citat jer smakamo da na plodotvoran
nafin ukazuje na svu sloienost i vi3eznarnost
procesa integracije u kulturi. Za razliku od
procesa integracije i dezintegraoije u druStvu,
koji se 6asto nkxivaju u ulnapred utvxdenim i og-
ranirenim institucionalnim okvirima, ti pxocesi
u kulturi mnogo su istanraniji i sloieniji jer
su, prvenstveno, odredeni i omedeni spontano-
SCu stvaralafke aktivnosti bezbrojnih subjeka-
ta kulturnog procesa. Procesi integraoije i de-
zintegracije u kulturi su, u svojoj biti, uslw-
ljeni autentifnom potrebom b v e k a da asmi8-
ljava svoj svakodnevni iivot kroz permanentnu
upitanost nad sopstvenom sudbinom ali i da
kritirki vrednuje dcstignuCa miliona znanih i
neznanih pregalaca koji su iiveli i stvarali pre
njega. U tom procesu kritifkog usvajanja te-
kovina kulture kristaliSu se vrednmti koje to-
vek ukljuruje u konkretni totalitet svoje egzi-
stencije, bez obzira k a h su nastale, kao koa-
stante svog nafina Evota, adnosno svoje kur-
ture. U borbama antaganistiekih druStvmih
snaga - koje obeleiavaju celokupnu istoriju
EoveCanstva zasnovanu na klasnoj podeli rada
- druStva i osobeni narini njihovog organizova-
nja nastajala su i nestajala, ali veLiki udeo naj-
vrednijih dostignuCa njihovih kultura, u koji-
ma se materijalizuju misao i duh epohe, inte-
griSu se u kulturu ~novonastajukihdruStava kao
beleg razvoja Povetanstva, ali i kao podsticaj
za nove stvaralarke napore.
,,DruStvo u kojem su s e roddle genijalne misli
HerakLitove, doba u kojem je n a t a l a Sekspiro-
va umetnost, klasa u fijem ,,duhun se formirala
3 Karel Kosik, Dijalektika konksetnog, Prosveta, Beo-
grad, 1967, str. 1 5 8 4 9 .
 SONJA LIHT

Hegelova filozofija, nepovratno su nestali u pro-

Slosti, ali ,,Heraklitov svet", ,,Sekspirov svet",
,,Hegelov svet" iive i egzistiraju kao iivi mo-
menti sadaSnjosti zato Sto su trajno obogatili
ljudski ~ u b j e k t . " Prema
~ tome, o procesima in-
tegrac~jei dezintegsacije u kulturi moie se go-
v01rit.i kao o tmir~lsvremens~kirnproresunia, kaji
obeabeduju vertikalni, istorifni pluralizam u
kulturi, otvaraju je ka vrednostima koje su se
pojavile na njenom istorijskom putu, ali je,
istovremeno, na osoben nafin usmeravaju i
odreduju. Naime, nakon Dostojevskog, Prusta
i Diojsa, prihvatili mi ili ne njihov naEin pi-
sanja i raamigljanja, roman se ne moie stva-
rati kao da njih nije &lo; nakon Pikasa s e ne
moie crtati kao da njegovi crteii nisu postojali.
To ne znaCi da njihovo stvaralaStvo ne mofe
biti ospar~vamo,al'i znaei da te3ko moie biti iz-
brisano iz kolekbivnog pamCenja, iz riznice
ljudske kulture. Svi pokuSaji nasilne integra-
cije ili dezintegracije u kulturi -
koji su teiili
stvaranju takvog kulturnog modela koji bi bio
zasnovan na negiranju odsedenih stvaralarki
bogatih takova ili celokupne kulturne bagtine
ranijih epoha - bili su unapred osudeni na
propast. Jer, prdzvodili su jalovu, mrtvu kul-
turu, koja je uskoro bivala osporena iz sebe
same - poSto sve knjige ne mogu biti spalje-
ne, niti svi crteii unigteni, svaki ton ugusen,
sva setanja izbrisana.
Naravno, na postojanost kulturnih tekovina ne
utiEu samo procesi ovako interpretirane inte-
gracije odnosno dezintegracije, veC i procesi po-
vezivanja razliEitih kultura, koji su uvek Einili
konstitutivni d m kulturnog razvoja. Proiima-
nje i difuzija kultura omogukavali su susreta-
nje razliEitih elemenata kulture i njihovo
stvaralaEko preplitanje, ali se dinamika raz-
voja kulture uopste, moie razumeti samo
ukoliko se procesi integracije i dezintegracije
u kulburi, koji obezbeduju vertikalni kulturni
pluralizam, i procesi povezivanja razl~iifitih kul-
tura, koji obezbeduju horizontalni pluralizam,
istraiuju kao komplementarni podsticaji za
promene i stvaralaEko traganje unutar kulture
kao relativno jedinstvene celine, kao dijalek-
tiEkog totaliteta ljudskog sveta.
Do redukcije kulture na pojedine njene asgek-
tes) dolazilo je uvek u onim situacijama u ko-
jima se svesno dovodilo u pitanje njeno jedin-
stvo i zanemdvala njena fundamen~talnafun-
4 Ibid, str. 159.
3 Iz svoje definicije kulture Zagorka Golubovi6 izvodi
tri bitna aspekta kulture na osnovu kojih se moZe
izvrSiti klasifikacija elemenata kulture. To su: instru-
mentalni aspekt,. saznajni aspekt i +pekt gomodu
koga se vrSi osrmSljavanje, i normatiw i vizionarski
(utopijski) aspekt.- Vid.: Z. Golubovid, Covek i nje-
gov svet, Prosveta, Beograd, 1973, str. 15-76.
- -
SONJA LIHT

kcija u procesu samorealizacije Eoveka i huma-

niaaci je njegove celokupne materijalne i du-
hovne egzistencije. Ta redukdja se, ne retko,
ispoljavala u fetiSizacijii kulture, u stvaranju
predstave o kulturi kao nefemu Sto postoji iz-
nad i nezavisno od foveka, van mukotrpnih
protivrefnasti njegove egzistencije. U takvom
se poimaju kulture ,, . . . duhovni svet koristi
protiv materijalnog suprobtavljajuti kulturu
kao carstvo pravih vrednosti i svxha po sebi,
svetu druStvenog koriSkenja i wedstava. Pomo-
du njega se kultum razlikuje od civilizacije i
socioloiki i vrednosno udaljava od dm6tvmog
pmcesa."lO) Taikva fetigimcija i'zwsC na tlu
odredenog istorijskog oblika kultrure, koju Mir-
kuze naziva afirmativnom kulturom. ,,Pod afir-
mativnom kulturom se podrazumeva ona kul-
tuna gradandce epohe koja je u toku svog vla-
stitog razvitka dovela do toga da se duhovno-
-duSevni svet kao samostalno carstvu vrednosti
odvoji od oivilizaoije i uzdigne imad nje."ll
NegirajuCi n u h o s t osporavanja i stvaralafkog
prevazilasenja svakodnavnog Zvota u datim
okolnostima, afirmativna kultura pojavljuje se
kao krajnji rezultat otudenja kulture od svog
sopstvenog bika. Kultura se tretira kao nelto
,,uzviSeno", Wtno sazliCito, bolje i vxednije od
sveta svakodnevne borbe za opstanak, ,,ali koje
moie, ne menjajuCi to Einjenifno stanje, svaka
individua da realizuje za sebe 'iznutra'."*)
Time ona gubi svoju osnovnu funkciju preob-
saiavanja n transcendiranja postojekeg. Kul-
tura je, kao Eovekov realni svet ali i kao vizija
njegove lepSe i humanije buduknosti, podloina,
u nekim svojim oblicima viSe u nektima manje,
mm i irskrivLjarvanjima, aspdjenjima i h d e n j d -
m
ma h j , a se zbivajiu u lju~dgkojpraksi. u celo-
kupnoj istoriji fovefanstva.
S prvobitnom podelom rada veC dolazi do
otudenja kulture od rada i upravo taj osnovni
vid otudenja dovodi, prema Marksu, do takvih
,,abLikaWotudenja kao Sto su nauka, umetnost,
filozofija, koji u klasnoj istoriji Eovefanstva
popnimaju istinski 1 j u W sadriaj. Ovi oblici
Eovekovog stvaralagtva su oni podsticaji koji
,,vode foveka u druStveno i univerzalno ljud-
sko postojanje."13) PoSto je otudenje jedna od
karakteristika svih ljudskih aktivnosti, ono po-
red svih negativnih pasledica po sarnorealimci-
ju bveka, mora timati d pzitivnu civilizadjsku
ulogu u istoriji f ovef m t v a . Medubim, nesprem-
nast da se sagledaju druStvmi uzzoci nastanjka
lo)11. Markuze, ,,0 afirmativnom karakteru kulture",
u: Kultura I druftvo, BIGZ, Beograd, 1977, str. 46.
)' Ibld, str. 46.
7 Ibid, str. 46.
11) K. Marks, F. Engels, Nemarka fdeologija, Kultura,
Beograd, 196'7, str. 264.
 SONJA LIHT

i stvarni oblici ohden& kulture, nespremnost

da se kniiifki vrednuje njen kontinuitet, do-
vodi do radikalnog negiranja ideje da je kul-
tura u birti neodvojiva ad htorije delatmih
ljudi, te i do stvaranja jam izmedu Eoveka,
njegovog dela i kulture.
Stvaranje predstave o kulturi kao o n&em vi-
Sem od bveka, kao o entitetu oslobodenom
svih negativnih naslaga dosadagnje ljudske is-
torije i aktuelndh protivrefmti bvekovog sva-
kodnevnog iivota je, dakle, i ontoloSki i gno-
seoloski neopravdano, a i Stetno za razumeva-
nje kulture kao ljudskog dela. Vrednost kul-
ture za bveka nije u njenoj pretpostavljenoj
,,uzviSenostin, veC upravo u njenoj wa5losti u
ljudsku delatnu egzistenciju.

Do pokuSaja parcijalimnije samog pojma ali i

sadriaja kulture dolazilo je Eesto i u onoj vrsti
marksistike literatune koja je - jednostrano
i shematski tumaEeCi stav da druStveno biCe de-
terminiSe M t v e n u svest - kulturu izolovala
u pmebnu s f m druStvene sbukture, nadgra-
dnju. N d g r d ~ n j a (suparstrdkhra) mmenjujc
i sam termin kultura i && se na sve oblike
'druStvene svesti', koji su od sekundarnog zna-
Eaja u odnosu na bazu (infmstrukturu). Pred-
stavnici dogmaMkog m m k s i m su striktn.im in-
sistiranjem na stavu da ~baza dderminige nad-
gradnju smatrali da su d g u r a l i materijalisrtif-
ko iobjaSnjenje druitvenog porekla idejnih tvo-
revina Eoveka - buduCi da one, po njima, na-
staju kao remltat ddovanja ~ r i m a r n i h eko-
n o G k i h Cailaca. Vet je ;am; veStaEko raz-
dvajanje materijalnih i duhovnih ddatnosti i
tekovina dovelo, sa stanoviita Marksovog tu-
maEenja prakse, do nedopugtiuag osiromasenja
pojma kultura. Takva interprebacija je ,,odvoji-
la kulturu od iivotne delatnosti ljudi i Zivotnu
delatnost mi kulture; ona je razultat nerazume-
vanja suStinskog karaktera ljudske prakse, koja
se ne moie objasniii bez ciljeva, odmosno zna-
Eenja i vrednosti prema kojima je usmerena,
buduCi da je ona 'svmishodna delatnost' "I4)
(podvukla S. L.). Lbgi6na pasledica takvog
osimmalenja bila je - redukcija kulture na
objektivizirane teloovine duhovnih delatnosbi.
Ideobgija je dobjla apsolutnu prevlast nad os-
talim duhovnim tekovinama, -pri femu je, na
pnimer, fitav kompleks vrednosti u potphosti
uklonjen iz nadgradnje. To je, naravno, pod-
razvmevalo i borbu ideologizixane svesti protiv
kritifkog miSljenja uopste, odnosno svake mi-
sli koja nije u skladu s njenim postulatima.
Shematska predstava o b a i i nadgradnji za-
pravo je predstava o dva odvojena sveta: nad-
gradnja se odvaja ad stvarnosti i pridaje joj
") 2. Golubovi6, Ibtd str. 82.
 SONJA LLHT

se samo sekundarni, povratni uticaj na bazu.

Lsbovmmmo, pareldo d'etenmhacije nahlzi 6e
u objektivbairanim ekonoxnskim zakodtostima,
dok ga je Marks, na koga se ovo ufenje ne-
prestano poziva, brieito nailazio u ljiudskuj
delatnosti. Stoga je logiEno da je u ovom shva-
tanju materijalisbi6ka predstava o Eoveku za-
menjena nstumlisti~kom. HumanishiEka ideja
- po kojoj je fovelcovo d e b osnovna znaEajka
i suitinsko obeleije fovakove kulture, - za-
menjena je mehanicietiekim shvatanjem po ko-
me je kultura, odnosno, ljudsko atvaralaStvo,
samo sekundarni rezultat &usa u matmijalnoj
praizvodnji, te zato tek povremeno ima isth-
skog udela u ljudskoj istoriji.
Ni koncepdja afinmativne kulture ni koncep-
cija koja kulturu ograniEava na nadgradnju
ne poimaju kulturu keo btalitet ljudske egzi-
stencije, u kome je stva~alaekaljudska p ~ a k s a
osmvni posrednik ali i najbitniji integ~ativni
f a k t o ~njenih TazliEitih v~emenskihi p ~ o s t o ~ n i h
dimenzija. I jedna i dmga koncepdja sadriin-
ski osiromaiuju sam pajam prakse kao i po-
jam Eovekovog rodnog biCa, te integraciju u
kulturi vide kao prates koji je spolja odreden,
koji ne proizlazi iz konkretnog totaliteta kul-
ture. Insistiranjem na nacionalnlo-etatistiEkom
ili klasno-etatisbiEkom karakteru kulture, kao
na jednom od njenih naj~bitnijih dredenja za-
stupa se izraziti relativizam, koji vidi samo
pojedinaEne tipove drustvenih sistema ili kul-
tura i ne ieli da prizna da se u osnovi svakog
od njih nalazi ljudski rod - koji sve razliki-
tosti, sve asobenosti kulture povezuje u jedin-
stven i smislen tdalitet. Istovremeno, ovaj
relativizam odbija da pnihvati znaEaj samo-
svojnosti kulture odredenog naroda ~ili etniEke
celine, i svojevrsnosti individualnog ispoljava-
nja opsteljudskih i zajedni&ih klulturnih svoj-
stava. Zanemanivanje ovog osnovnog dijalekti-
Ekog odnosa, kojli adreduje kulturu kao naj-
sloieniji i, stvarala&im sadsiajem, ujedno naj-
bogatiji proces Eovakovog sveta, dovodi do na-
ailne unifikacije15) njenih tekovina, do radikal-
nog suiavanja prostom slobode, do onemogu-
6avanja slcxbodnog ljudskog stvaralaltva. Po-
kuiaji praktiEnog ostva~enja ovakvih teordja
kulture temelje s e na negaaiji svih vidova kul-
") Krajem 17. i pofetkom 18. veka se, na pllmer, u
skladu s nacionalno-etatistifIdm pojmom kulture usta-
novljuje razljkovanje viSih i razvijenijih jezika od ni-
%ih i nerazvijenilih, koji se nazivaju dijalektima.
,,Politifka moC namenjuje dijalektu koji je uspeo da
bude nacionalni jezik, dok druge govore osuduje na
.
potpuno ibfezavanje.. Podelu na jezike i dijalekte
zemenila je danas Sira podela na kulture i subkulture.
Pitanie jezika i dijalekta je tako moglo da 'izgubi'
nekadaSnju nacionalistifko-klasnu i politifku sadr2inu
upravo zata bto se sada sadrZava u novoj i Biroj po-
deli kojom je ovo pitanje ne samo obuhvaCeno, nego
i unapred presudeno:' - (Stevan MajstoroviC, U tra-
ganju za tdentitetom, Slovo ljubve -
grad, 1979, str. 197).
Prosveta, Beo-
 SONJA LIHT

turnog pluralizma, na adbadvanju svake mo-

guCnasti osporavanja postojefeg stanja, vaied ih
normi i vrednosbi - Sto, inafe, irini s r i svake
iive kul'ture.

Sva navedena obeleija su u saglasnosti s kon-

cepcijom afirmatime kulture, jer ukoliko kul-
tura predstavlja vrednost ,,iznad" Eoveka, svrhu
po sebi, on i nema pravo da - iz perspekti-
ve svog svakodnevnog iivota koji je iskljuEeil
iz kulture - dovodi u pitanje njena dostignuda.
Ta obeleija su, isto tako, u skLadu i s onim kon-
ceptom koji kulturu svodi na puki odraz stva-
masti. Ta stvmnost po definidji predstavlja
,,najbolji od svih mogubih svetova" pa je 0s-
poraivlamje ravmo snetogordu i nenetko pwJaEi
za sobom Eak i izopStavanje iz zajednice. Tako
se, dakle, bar na teorijskom nivou, n a nivou
trebanja, mtvaruje jedna skoro idealn~a iategri-
sanost i proiimanje razliCitih sfera i elemenata
kulture u jedinstvenu, Eak harmoniEnu celinu.
Suitinski problem u toj i takvoj celini je da
kultura gubi svoju vlastitost, zatire se njena
fundamentalna funkcija samarealiizauje Eove-
ka i humanizacije njegmog sveta. Ali, buduei
da je kultura uvek bila i bide ,,oblik ideje k v j e -
kove Eovjdnosti", jer ju je ,,stvorio Eovjek a ne
vamjSki uvjeti"16). ni najautoniharnija Irmltwa ne
moie da ukine inherentnu potrebu ljudskog bida
za tqmmajoon jaS nespoznabag, boljla bitno abele-
Zava i njegovu praksu. Praksa pak izvire iz
rada. Ma koliko otuden u datom trenurtku ljud-
ske istwije, rad podrazumeva bar elementarne
padsticaje na stvaralagtvo, a stvaralatki mo-
menat prakse je osmvni iuamv autentiEnog
kulturnog Eina. Otuda ni jedm od autoritarnih
pristupa kulturi d w d a nije mogao biti u pot-
punosti odelotvoren.
U svim fazama ljudske ishrije pmtojao je
pobunjeni hvek, dovoljno nespokojan da bi
mogao prihvabiti okamenjivan je svoje potrebe
za stvaral(aStvom, za Sirenjem prcsbora slobode.
Stoga ni jedan koncept Wnudne parcijaliza-
cije, centralizacije i unifikadje kulture nije
mogao doiriveti pobpun uspeh, nije mogao zau-
staviti traganje ljudi za novim, drugatijim ob-
l~cima ispoljavanja. Ontoloika cxsnova stvara-
laStva17), odnosno kulture, jeste u omogudava-
nju pomaka ka novom, jog nesaznatom, koji
moie inicirati d samo jedna lienost, ali lienost
oplemenjena v i z i j m bududncxsti i stvarala6kom

'9 G. Lukhcs, Stara i nova kultura Kulturni radntk,

Zagreb. br. 311971. str.' 102.

'7 ,,Pralcsa u svojoj osnovl i opstosti je otkrivanje

ta.lne foveka kao ontoldko-tvorafkog biba, bida koje
stvcra (dmstveno-ljudsku) stvarnost. ..fovekova prak-
sa nije praktifna delatnost za razliku od teoretisanja,
nego je odredenje ljudskog biCa kao stvaranje stvar-
nosti." - K. Kosik, Ibid, str. 226.
 SONJA LIHT

maStom18. StvaralaEka maSh, za razliku od

drugih, instrurnentalnijih i pragmatifnijih vi-
dova Eovakove egzis'tendje, irna u kulturi ne-
zamenljivu ulogu.
Neasporno je da je u celcukupnoj istolliji Eo-
veeanstva kultura uvek bila, u vefoj ili rnanjoj
meni, podredena ideoloSlcim i teorijskam kon-
cepcijama koje su, najCeSk, pokubvale da na-
silno disciplinuju teinju roveka za slobodnim
stvaralaStvom. U kojoj je meri kultura uspe-
vala da se odupre tom pfitisku zavisilo je 1
zavisi, prvenstveno, od dominantnog, vaiefeg
modela kulture u jednam periodu, koji je od-
reden preovladujuCirn oblikom prakse, marenja
i vrednosti. ObrazllaiuCi pojam dominantna kul-
tura R. Vilijams naglaSava da to nije ,, . . . ni u
kom smislu s t a t i M sistem, sern za trenutak,
dok se vrSi apstraktna analiza. BaS naprdiv,
mi moiemo razumeti jednu vaiedu i daminant-
nu kultmu samo ako razurnerno stvarni dru-
Stveni proces od kojeg ona zavisi - miskim na
proces integraaije".lg
U neprekidnm procizvodenju i obnavljanju do-
minantne kulture na delu su mnogi procesi:
proces obrazovanja, proces Sireg druStvenog de-
lovanja u okviru instituaija kao Sto su porodi-
ca, arganizacije rada, sredstva masovnih ko-
munikacija itd., selektivna tradioija na jad-
nom intelektualnorn i teorijskom nivou, - i
,,na njima kako ih doEvljavamo, kako su ug-
radeni u naS iivot, poeiva stvarnost te (do-
minantne - S. L.) kulturen.m
BujduCi da je identifikacija sa sopstvenom kul-
tunom jedan od asnovnih zahteva koji poje-
dinac mora d a zadovolji kako bi mogao da
iivi, stvaran je 1 obnavljanje dominantne kul-
ture ne d o ~ a d ase kroz mehani&o ~ronisiva-
nje odredmih kulltusnih kodova koji -&ju na
pow&inskim slojevlima nlaSeg druStvenog bifa.
~ n a g a dominantne kulture ;pak nije usame
tome S b seie u d u b h e bi6a svojih subjekata.
U savremenim rsloienim drugtvenim organii-
zacijarna redovno je reE o veoma aktivnom i
elastiEnom procesu koji je s p r m a n da u od-
redenom obimu asimilaje no;vonas.tajufe oblike

Aktuelnu snagu svake vaieee, dorninantne h l -

ture moiemo odrediti kao odnos izmedu po-
hebe za identifilacijoan njenih flamva sa da-
tirn kultumim o k v i r m i potrebe za mporava-
njem postojefeg u cilju njegovog prevazilaie-
3 To dobro pokazuje primer Vuka Stefanodda Ka-
radZiCa.
Vilijams, B a a i nadgradnja u mazksCtiCkoj
kulture. Kultura, (Eeograd), br. 2611974. str. 74.
'3 Ibid.. str. 74.
 SONJA LIHT

nja, potrebe za novim stvaralaEkirn izrazom.

Ukoliko u ovom odnosu preteie potreba za
prevazilaienjem postojeteg kulburnog modela
nad p o t r e b m za identidi'kadjom, dolazi do al-
ternativnih oblika kulturnog stvaranja i iskazi-
vanj~a, koji se, zavisno od stepena uvodenja
novih s d r i a j a , naxivaju subkulturama, mar-
ginahim kulturama, kmtrakulturama. Odnos
tvoraca i branitelja dominantne hulture prema
ovim ,,zastranjenjimaM u kulturnam stvarala-
Stvu, heCe se u rasponu od zanemmivanja &-
njenice samog njihovog postojanja, preko po-
kuSaja da se njihavi sadriaji uklope i tolenilu
unutar pmtojefeg k u l b n o g rnodela, do na-
stojanja da se potpuno onemc@uCe. Zanemari-
van je alternativnog kulturnog stvaranja od
strane vaiebe, dominantne kvlture moguCe je
samo u onim situadjama u kojima pobuna
protdv porYdojefeg ostaje na marginama dru5t-
va, tj. kada jedva da dovodi u pitanje pevlast
vladajuCeg modela. Smirivanje ili poniltavanje
razarajueeg uticaja novonastajube kulture us-
lovljeno je, s jedne strane merom autentifno
novog koje m a sobom nmi, a s druge, elastif-
n@Cu dominantne, v1adajvi.e kulhre. Ukoliko
novanastajuta znaEenja i vrednosti svojim naj-
Mtnijim sadriajima ne pcrdrazumevaju radikal-
no menjanje bibi dominantne kulture, tada ova
potonja teii da asimiluje nova kulturna tra-
ganja, tim pre lto postoji nada da Ce asdmilaaija
na vreme spreEiti dalju radikalrizaciju ospora-
vanja postojeteg. Gmcinimo o asimilaciji a ne
o integraciji jer tu nije rer o procesu kritiEkog
i stvaralaEkog asvajanja i obogativanja posto-
jeCeg kulturnog modela, vet o teinji da se novo
rastoei u ve6 p b j e C e m . Alternativni oblici
kulture nu5no podrazu~mevaju dezintegraciju
veieCe, dominantne kulture, pa otuda ova ni-
kada ne moie biti zaista otvorena prema nji-
ma. Sto je opasnost od asporavanja, odnosno
dezintegsacije veCa, mera tolerancije pada i
nosioci dominantne kulture nastoje da onemo-
guCe aktivno stvaralacko angawvanje na raz-
vijanju datih oblika alternativne kulture. Jedan
od osnovruih vidlova bmbe protiv alternativnih
kultura se, u samemenim sloienim drultvima,
moie svesti na snainu podrSku dominantnog
kulturnog modela masovnioj kulturi, koja je
vrlo Eesto pseudokultura, jer podrazumeva pre-
tvaranje autentihog kulturnog Eina u mani-
pulaciju, zamenjivanje angaiovan~og i mukotrp-
nog stvarala&og napora u naoko lagodnu i
jedncstavnu pasivnu konzumaciju.Pi)
") Primer savremene masovne kulture Za mlade vrlo
dobro ilustruje tvrdnju da je masovna kultura jedan
od osnovnih ako ne i osnovni instrument borbe do-
minantne khture protiv alternativnih oblika kultur-
nog iskazivanja. Nakon relativno mirnog perioda u
SAD, za koji je Rajt Mils tvrdio da predstavlja jednu
od retkih situacija kada se u savremenim netotalitar-
n i n drtavama kultura poistovetila sa dru8tvom, pede-
setih i poretkom gezdesetih godina porela je da se
 SONJA LIHT

Kao ito je dominantm kultura veoma selektiv-

no d r e d e n a prema swim vidovima alternativ-
ne kulture u sladainjosti, tako se i u njenom
odnosu prema tradiciji redovno susreCe nega-
tivna selektivnost, teinja da se proklost mode-
lira prema sadasnjosti, te su ,,neka od ovih ma-
fenja rdnterpetrirana, retuPrana ili formulisa-
na tako da budu saglasna (ili bar da ne proti'-
vmete) drugim elementima unutar iste vaieCe
dominantne Mture".") Tla selektiranla tradi-
cija Eesto vodi do falsifikovanja prdlosbi, do
tradicionalizma, te tako umesto da proSlost
predstavlja s t v a r a l a w podstricaja) za nasta-
janje vertikalnog pluralizma, ona postaje sred-
stvo utemeljivanja konzervativnih znaEajki sa-
dagnjosti, pa prema tome, i sredstvo &be protiv
anticipacije buduhosti. Kultura koja je otvo-
renija prema prdlosbi uz stalno kritieko vred-
novanje stvaralaehih padsticaja tradidje, p d -
jem&ivija je i za stvaralaEka traganja u sada-
Snjosti. Ta i takva otvorenost je conditio sine
qua non i horimntalnog i vertilkalnog kultur-
nog pluralizma u svakoj druitvenoj zajednid.

U dosadainjem razmatranju mbenosti procesa

integracije i dezintegracije u krultuni, kultura
je posrnatrana u najPrem smislu kao relativno
jedinstvena celina, kao dijalektieki istorieni
totalitet ljudskog sveta. Budu& da je kultwa
sastavni deo strukture druitva, moguCe je i po-
trebno je ukazati na neke osobenosti procesa
integradje i dedntegracije na relaciji kulturla
- dmitvo.
Svaka konkretna h l h ~ anmtaje u 0d~edenim
istorijskim i druitveniun uslovima i vrii odrede-
ne druStvene funkaije. U tom smislu moguCe
je Bovoriti o kulturi u njenam uiem znaEenju,
,,kao odredenom, manje ili viie, integrisanom
sistemu materijalnih i duhovnih tekovina po-
moCu kojih odredeno druStvo ostvamje svoje
javlja bit-kultura (Kerouk. A. Ginzberg 1 ds.), koja je
za relativno kratko vreme prodrla i u. Evropu. Ona
ie na radikalan naEin dovodila u ~ i t a n ~osnovee tzv.
p o t r o ~ a ~ kcivilizacije,
e tj. celokupan sadrZaj vatebe,
dorninantne kulture. Sredstva masovnih kornunikacija,
kao vaino u~oriStedominantne kulture. u mEetku su
je ignorisala: potom napadala a onda krenuli da ublaZe
1 u subtini izmene njen sadrtaj lansiranjem masovne
pop-kulture, - koja se zadrZala na spoljaSnjhI mani-
festaoijama bita a koja je u stvari, nudila jedan
koncdpt pseudokulture mladih.

a) R. Vilijams, Ibid., str. 74.

") ,, . . .tradidju treba tumaEiti kao uspostavljanje
odnosa sa istorijom. Bez toga je fovek jednodimen-
zion$an i lUen sposobnosti za kritiEku samoreflek-
siju. - (S. Majstorovib, Ibid., str. 335). Ideja jugo-
slovenstva bila je prisutna u svim progresivnim na-
cionalnim pokretIma na ovom tlu, koji su se upravo
s tom idejom borili i protiv separatizma 1 protiv na-
silnog ujednafavanja. Ali ukoliko se zanemari njen
osnovni princip - jedinstvo u razlifitostl - gubi se 1
stvaralaeki odnos prema istoriji.
 SONJA LIHT
-
ciljeve i ospsobljava svoje flanove da u nje-
mu p a t r i ~ i p i s a j u " . ~Ovakvo odredenje kulture
uslovljeno je, pre svega - u dosadaSnjoj isto-
riji festo snaino ispljenim - instrluumentalnim
a d n m m dr;laStva prema M b i .

Ovde se, p r i d n o , nefemo bavLti razmatranjem

razlika izmedu kulture i drugtva, ali je neo-
phodno naglasitii da je pojam druStva preva-
shodno odreden saldaSnjoSCu, a pojam kulture,
podjednako i sadaHnjoSfu, proHbSCu i buduf-
noSfu. Stoga je proces integracije u druStvo,
Eeice utemeljen u pragmatifne potrebe svako-
dnevnog iivota nego Sto je to slueaj sa, pre-
vashodno transvremenskm, integraoijom u
kulturi.

Iz ove osnovne razlike izmedu kulture i dru-

Stva proizilazi da se elementi kulture nalaze u
razlieitom odnosu prema druitvenom sistemu.
Oni koji sluie odriavanju i jafanju funkoije
sristema su najpotpunije integrilsad u njega i
njemu padredeni: tu se, prevashodno, radi o
matenijalnim tekov,inama i naufnim saznanji-
ma, nomativnim sistemima, poli,tici i ideologi-
ji. Ti se stoga Eesto koriste i za poboljganje
efilkaemti dmStveneg sistema. Drug5 su rela-
tivno nezavisni, ali prevazilaze akvire samog
~istemla i nislu u uukobu s njlrn: vrednosni si-
stemi, fundamentalna naufna istraiivanja, filo-
z o M i i reLi@ijski sistemi, umetnost. Un)utar ove
grupe javljaju se i oni koji, u pokuiaju da pre-
vazidu postojeCi ~ i s t m ,najeegfe ddaze u su-
kob s vaiecim normama druStva i s datom
defiinicijm poieljnog naBna delatne egzistm-
cije. Mera intearhanosti uojedinih elemenata
kulture u druit%ni sistem- ne zavisi samo od
potreba, ailjeva i mgruhosti tog sistema vef i
od osnovne vrednosti orijentacije same kulture,
od toga koliko je ta orijentacija sadriana u
njenom saznajnom, u prvom redu vizionarskom
aspektu, h l i k o je u skladu ili raskwaku s
proklamovanim vrednosnim sistemom druStva.

Iako je funkcionkanje drugtvenog sistema u

n a j v e b j mmi odredeno sadainjogh, ~ b j e
velike razlike u pragmatikosbi izmedu dru-
Stava u nastajanju, koja su u znaku Dromena.
i starih, vek okoitalih druitvenih sistema, u
najveCoj meri institucionalizovanih. Po ~ r a v i l u
su 'mlada' druitva otvorenija za vigedimenzio-
nalnost kulbre, budufi da je njihav osnovni
princip, kako bi rekao E. Bloh, ,,prinoip nade".
PoSto u druStvima koja nas'taju kao rezultat
temeljnih promena u samom bifu prakse, ne
postoji oforrnljen model dominantne kultme,
ona su na pragu stvaranja jedne autenrbiho

M\ 2. GolubovC, Ibid., str. 86.

 SONJA LLHT

slobodne, dakle doninantno stvaralaae kul-

ture.=5)
U dosadainjoj istoriji tovetanstva je, medutim,
gotovo uvek, stalni pmtilac mvonastajuuh
druStava bila i ideologizirana svest prema kojoj
tek s njima poGinje istmija. NegativistiEki od-
nos prema proSlosti i tradicijd bio je Eesto tako
radikalan da je ploricao i one elemente stare
kulture koji su doveli do promena. Razume se
da je radikalni raskid sa tradicijom uslovljen,
pre svega, objektivnim potrebama klase koja
dolazi na vlast. Tako je revulucionmnim pro-
menama druStvene struktuxe stvarana sumo
moguenost pribliiavanja kulturi stvaralaEtva.
Imbitucionalizacijom vladavine nove klase, for-
miranjem modela vaieke, dominantne kullture,
omedivani su prostori slobode i spontanog stva-
ralastva ili su, u najboljem slaEaju, pomereni
na marginu zbivanja u kulturi i druitvu.
Put stvaralaitva uglavnom podrazumeva nepri-
lagodavanje pa i direktno suprotstavljainje do-
rninantnoj kulturi; to nije ni lak ni lagodan
oblik Eovekove egzistendje u d r u S t v ~ . ~A~ ipak
)
to je j d n i put koji Ski pprostolr Eoveklove slo-
bode, - a kao bibe prakse, fovek je i bliCe slo-
bode. Mladi Marks je Wao: ,,Zivotna opasnost
za svako bike sasto~jise u tome da izgubi samo
sebe. Nesloboda je stoga prava smrtna opasnost
za E~veka"."~)Dodali bismo da je nesloboda
Eoveka prava smrtna lopasnost i za kulturu.
'9 U Sovjetskom Savezu je, neposredno nakon okto-
barske revolucije. INO na delu takav kulturni ~ l u r a l i -
zam koji je retko viden u savremenoj istoriji: Pored
pravaca fija je klica vef postojala u predrevolucio-
narnoj Rusiji, kao Sto su formalizam, suprematizam,
akmeizam dolazi do radanja konstruktivizma koji
teZi potp;no da raskine sa starim pojmom umgtnosti
i da ga zameni pojmom intelektualne proizvodnje.
Uvaj pravac izmedu 1917. i 1925. prerasta u pokret 5.1-
rokih razmera, koji smisao umetnosti traZi u njenoj
druStvenoj funkciji, u estetizovanju svakodnevnog Zi-
vota. On je rukovoden nadom da f e se umetnost 1 re-
volucija spojiti. U tom periodu revolucija je mskoj
avangardi dala istinski oseCaj dinarnike, ona je u re-
voluciji videla slike budufnorti. Apstraktna umetnost
bila je pravi izraz revolucionarne stvarnosti, jer bez
apstraktnog rniSljenja nije bilo napretka. Apstraktni
duh, izraZen u delu konstruktivista kao i drugih avan-
gardnih pravaca, predstavljao je socfjalizam duha,
konstatovao je madarski konstruktivista Moholj-Nad.
Medutim, bezobzirno ukidanje utopijskih elemenata
revolucije, s koncepcijom real-socijalizma, dovodi do
oStrog reza u osnovnoj vrednosnoj orijentaciji sov-
jetskog drubtva. Taj rez je na najprimereniji naEin
izrazio upravo socijalistifki realizam. On je za vreme
Staljinove vladavine postao ne samo dominantni vef
1 jedim priznat nafin kulturnog stvaralastva.

'1 Nije slufajno da su u naloj epohi brojni umet-

nici stvaraoci vrhunskih umetnifkih dela bili dobro-
voljhi ili prinudni izgnanici npr.: DZojs. ~ k k e t Pikaso,
,
Kandinski, Maljevif, Sagal, Tatlin, Trfstan Cara i
mnogi drugi.
9 Marx, Engels, Wezke, Bd. 1, Berlin, str. 60.
Navedeno prema: G. Petrovf u zborniku Sockrlist
-
Humantsm. Anchor Books, N ~ WYork. 1M8, str. 279.
 JEZIK- PHYSEI
Ill THESE1
,,Sad imaS nemuSti jezik. Idi zbogom, ali
za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako
kaieS komegod, odmah CeS umreti." Coban
pode kroz Sumu i iduCi EujaSe i razumeva-
Be sue Sto govore tice i trave i sue Sto je
na svetu.

Na samom pofetku Platonova dijaloga Kratil

izloiena su dva potpuno oprefna shvatanja o po-
reklu jezika i adekvatnosti jezifkog izraza. Prema
jednom od tih shvatanja, koje u Platonovom
spisu zastupa heraklitovac Kratil, ,,adekvatnost
refi je po prirodi svojstvena svemu Sto postoji",
pa sama reE ,,nije ono Eime se pojedinci dogo-
vore da nazivaju neku stvar" (podvukao M. V.).I)
Refi su tako nosioci jedne univerzalne prirodne
istine ili ispravnosti koja je jednako dostupna
,,kako Helenima, tako i varvarima".
Hermogen, drugi ufesnik u razgovoru sa Sokra-
tom, o ispravnosti imena (op8orqg 6vopCrrwv) go-
vori drugatije: ,,St0 se mene tiEe, Sokrate, festo
sam razgovarao i s njim (s Kratilom - M. V.)
i sa mnogima drugima, ali ne mogu da se uverim
da postoji neka druga adekvatnost reEi osim
dogovora i saglasnosti ljudi. Meni se, naime, Eini
da je pravo ime neke stvari ono kojim nju neko
nazove, a ako ga opet promeni i ono prvo viSe
ne upotrebljava, drugo ime nije nimalo neade-
kvatnije od prethodnog.. . Jer nijedan naziv ni-
Eemu nije svojstven po prirodi, nego po obieaju
i navici onih koji su se navikli da ga upotreblja-
vaju" (podvukao M. VJP)
Potvrdu za ovo svoje stanoviSte Hermogen vidi
najviSe u finjenici Sto Heleni i varvari imaju
razliEite nazive za iste stvari, a nije redak slu-
Eaj da i dva grEka plemena govore razlifito. Talro
*) Platon, Kratl 383ab (Uporedo su korigtena dva
prevoda Kratila- Ksenije Maricki Gadanski- obj. u
Platon, 0 jeZtku i saznanju Rad, Beograd IsTI. 1 Be-
njamin Jowett, Pluto, The Collected Dialogues, Prin-
ceton University Press, New Jersey).
9 Op. ctt. 385e
-
MILAN VUKOMANOVIC

Hermogen zakljufuje: ,,Za mene bar, Sokrate,

n c m druge adekvatnosti reii asim m e da ja
svaku stvar mogu nazivati imenom koje sam joj
ja dao, a ti opet onim koje si joj ti dao" (podv. M.
VJ3) I kao Sto to obifno biva u Platonovim dija-
lozima, Sokrat je taj koji preuzima osnovne niti
problema Sto se javio kao izraz sukoba dva pot-
pun0 suprotna filozofska shvatanja, izlaiufi ih
detaljnoj proveri svoje dijalektiEke veltine.
Ali pre nego Sto predemo na razmatranje izve-
snih problema koje nam otkriva Sokrat svojim
,,ufenim neznanjem", bife, mislim, dobro da bliie
odredimo poreklo onih ideja koje Sokratov uEe-
nik Platon tako precizno i jasno iznosi u uvod-
nom delu svoga Kratila.

2.
Drugu polovinu V veka pre n. e. u staroj Heladi
mnogi istorifari filowfije oznafavaju kao doba
prosveeenosti i racionalizma u filozofiji. Jedan
od glavnih razloga za ovakvo obeleiavanje So-
kratova veka krije se, nesumnjivo, i u veoma
naglaSenoj promeni interesovanja grEkih filozofa
od kosmoloikih pitanja ka pitanjima koja se
vise odnose na foveka i njegovo etifko i politifko
bite. Nosioci ovakve promene, koja je obuhvatala
celokupni kulturni iivot u GrEkoj, bili su sofisti,
prvi profesionalni filozofi i ,,ufitelji vrline". Pla-
tonovi spisi predstavljaju najobimniji izvor po-
dataka i najdragocenije svedofanstvo o ovim
putujufim ufiteljima. U mnogo Eemu je pojava
sofista u Atini i ostalim grEkim gradovima zna-
fila novinu na trgovima i drugim mestima gde
se raspravljalo o velikom broju filozofskih i po-
litifkih pitanja. Ali, moida je vile od svega kraj
V veka u Grfkoj obelodanio potiskivanje izvor-
ne fflozafiije prjmcte (p6als-a) u h i s t jedncg
viSe humanistifki orijentisanog miSljenja koje je
sobom donelo i duh novog autoriteta - autorite-
ta driave (x6Xu~)i ljudskog zakona ( ~ 6 ~ 0 5 ) .
JoS ie stari Heraklit novorio kako su ..liudski
v 6 ~ &pod upravom je2nog boianskog v'6ios-a".
Ali woiam nomosa u grfkoj filozofskoj misli na
prelaz; iz V u IV vek pre n. e. dobija i neka
nova znafenja. On se sve viSe upotrebljava kao
antiteza jednom drugom kljufnom pojmu grfke
-
filozofije pojmu fisisa. Kada su Heraklit i Em-
pedokle tvrdili da se sve upravlja prema nomosu,
oni su, pre svega, imali u vidu onaj zakon koji
vlada u prirodi, a iza kojeg moie stajati i neko
natprirodno bife. Sa sofistima se medutim anti-
teza fisis - nomos prenosi i u moralnu i politifku
sferu iivota, pa se pod pojmom nomosa podrazu-
meva i formalno izveden zakm koji odraiava
autoriteit &%we, km i & i h j z a s m o m na t r d -
cionalnim shvatanjima ljudi. Zato Aristotel u
3 Op. dt. 385de
 MILAN VUKOMANOVIC

svojoj Politici i kaie da ,,zakon nema snagu da

iznudi posluSnost bez snage obifaja".
Suprotnost izmedu fisisa i nomosa odraiavala sc
u mnogim pitanjima koja su zaokupljala grtlca
filozofsku misao toga doba. NajvaLnija od njih
su ova: (1) pitanje poEitiEke organizacije, ili - da
li driave nastaju po prirodnoj nuinosti, b o i j o n ~
voljom ili po zakonu; (2) pitanje religije - da li
bogovi postoje stvarno, tj. po fisisu, ili samo po
obiCaju, tradiciji, tj. po numosu; (3) problem
jcdnalcosti u druStvu - da li je vladavina jednog
toveka nad drugim (ropstvo) ili jedne driave
nad drugom po fisisu ili po nomosu; (4) da li su
podele na staleie u druStvu ustanovljene po pri-
rodi ili po ljudskom zakonu.
U okviru ovih opStijih misaonih preokupacija
helenskih filozofa treba, mislim posmatrati i nji-
hova u h j a o j e z h i' njlegwom poreklu. Po sve-
mu d m & , i pieanje koje se p x t a v l j a kao glavna
tema Platonova dijaloga Kratil - postoji li neka
neposredna, prirodna (cpGas1) veza izmedu onoga
Sto reCi oznaCavaju i njihovog konkretnog gla-
sovnog sklopa ili je ta veza proizvoljna, nemoti-
visana, po konvenciji ( B S O E L )- moglo se javiti
u okviru Sirih filozofskih razmatranja i diskusija
koje su pokretali sofisti. Zanimljivo je da je ova
polemika izmedu naturalistiekog i konvencio-
nalistifkog shvatanja o poreklu i prirodi jezika
(poznata i kao rasprava izmedu ,,analogistan i
,,anomalistaW), vodena vise vekova, oiivela i u
nekim docnijim lingvistirkim ufenjima, posebno
u tezama o arbitrarnosti jezirkog znaka i prirodi
glasovnog simbolizma. U proSlom veku Vilhelm
£on Humbolt je urio da ,,postoji oEigledna veza
izmedu zvuka i znarenja koja se, medutim, samo
retko daje tarno objasniti, Cesto se samo nazire,
a najfe5C.e ostaje n e j a ~ n a " . ~ )

Koliko su grrki sofisti, skoro dve i po hiljade

godina pre Humbolta, mogli znati o toj ,,oEigled-
noj vezi"? Da li je ta veza za njih uopSte bila
&igletIna?

Pailjivijim Eitanjem Platonova Kratila moiemo

doti do nekih vainih podataka koji nam govore
o delatnosti sofista u oblasti nauke o jeziku i
gramatike. Tako veC u svom prvom obratanju
H m o g e n u Soknat izjavljuje: ,,Da nisam bio
sirornagan i da sam veC Euo izlaganje
slavnog Prodika po ceni od pedeset drahmi, koje,
po njegovim refima, predstavlja celovit nauk o
gramatici i jeziku, mogao bih v e t sada da ti od-
govorim na pitanja o ispravnosti imena.. (podv. ."
M. V.).=)
') Cit. prema R. Jakobson, Llngvistlka 1 poetlka, Nolit
Bgd. str. 163
6) Kratll, 38413
 MILAN VUKOMANOVIC

A da ovo Soliratovo ,,ialjenje" nije liSeno one

neizbeine ironije, tako dobro znane Eitaocima
Platonovih dijaloga, svedoEi nam i drugi deo So-
kratove refenice: ,, . . . ali ja nisam fuo to izla-
ganje, nego samo ono po ceni od jedne drahme.
I tako ne znam gde je prava istina o svemu
tane. . .".
Sve Sto znamo o Prodikovim interesovanjima za
probleme j d k a d d a z i nam od PBtcma. Kao
uEitelj granuatike Prod& se, wian LI Kratilu,
pominje i u nekim drugim Platonovim spisima.
U dijalozima Protagora (337a-c) i Menon (75e)
otkrivamo da se Prodik posebno interesovao za
problem sinonima. U Menonu nam Platon (preko
Sokrata) veli ovo: ,,Reci mi stoga Sta ti podra-
zumevaS pod izrazom svrSetak ( T E ~ E U Eini~ ~mi );
se da granica (xepas) ili poslednje ( E a X a ~ o v )to
isto znafe. Prodik se verovatno ne bi sloiio sa
nama.. ." (podvukao M. V.).s) Da li je pravilna
upotreba refi za ufitelja retorike Prodika imala
samo stilistiEku vainost ili se tu ipak radilo i o
jednom Sirem, filozofskom problemu? Dobro bi
bilo da pre nego Sto pokuSamo da odgovorimo
na ovo pitanje proverimo Sta Platon kaie o za-
nimanju nekih drugih sofista za probleme jezika.,
I

Prema Platonovom svedofenju pitanjem isprav-

nosti imena (adekvatnosti refi) zanimao se, pre
svega, Protagora iz Abdere, Demokritov zemljak
i (najverovatnije) ufitelj Prodikov. U Kratilu
Sokrat pominje Kaliju i Protagoru kao sofiste
koji su se posebno interesovali za problem adek-
vatnosti reEi. Sokrat kaie da je Kalija bio Pro-
tagorin uEenik, a Hermogen tvrdi fak i to da je
Protagora napisao knjigu za koju se, iz Sireg
konteksta razgovora, prilifno jasno moie videti
da je cela bila posveEena onim pitanjima Sto ih
je i Platon naznaEio u svome Kratilu.
Neki istorifari filozofije pripisuju Protagori dva
spisa od kojih je, prema njihovom migljenju,
jedan raspravljao o ,,ispravnosti imena" (bp967q5
~ \ - o P c ~ ~ wav )drugi
? o ,,ispravnosti refi" (glagola -
op@oCx~m). Bez obzira na to koliko je spisa Pro-
tagora stvarno posvetio problemima reEi (izvori
kojima danas raspolaiemo ne omoguCavaju nanl
neku precizniju procenu), nesumnjivo je da je
pravilna upotreba jezika bila jedna od vainih
tema kojom su se sofisti, kao uEitelji retorike,
morali zanimati.
Protagorin spis o ispravnosti imena verovatno
je sadriao i ravnatranje o prirodi veze koja po-
stoji izmedu s m i h reEi i anoga Sto a n e m a E a -
vaju. Kao pristalica ideje po kojcxj je Eovek m e m
svih sbvari. Protagona sbgulrno nije mogao biki
daleko ad taga da i adekvahnlast jezitkog i z r m
vidi k)ao jednu ad mih ,,&varni' kajlma Eovelc
adreduje merilo i v r e d n d .
 MILAN VUKOMANOVIC

Da ovo nije samo proizvoljna pretpostavks

veC i finjenica koja je mogla biti poznata u Pla-
tonovo vreme, govore nam i pitanja koja Sokrat
postavlja u Kratilu, pitanja koja nas mogu upu-
titi u to da poreklo Hermogenove teze o isprav-
nosti imena traiimo u jednom Hermogenu bli-
skom filozofskom miiljenju. Sokrat, naime, ovako
pita Hermogena: ,,Da li bi ti, Hermogene, rekao
da se stvari razlikuju onako kako se imena raz-
likuju? I da li su one prilagodene pojedincima
kako nam to Protagora veli? Jer on k a i e da je
fovek mera svih stvari i da su meni stvari onak-
ve kako ih ja vidim, a tebi onakve kako ih ti
vidiS. Da li se slaiei s njim ili bi ti rekao da
stvari imaja nepramenljiw suStiau?
Hermogen: Nekada sum i ja, Sokrate, voden svo-
jom nedoumicom, nalazio utoEiSte kod Protagore,
ma(& s e n i w m u svlamu sllagao s njim7'.')U daljoj
raspravi Sokrat uspeva da ubedi Hermogena u
to da je ovaj bio u zabludi kada je prihvatio
Protagorin stav, jer istina je u tome da sve stvari
imaju vefnu i nepromenljivu suitinu. Da li je
Hermogenova teza, po kojoj nema neke druge
adekvatnosti reCi osim one koju uspostavljaju
dogovor i saglasn,ost ljudi, mogla imati uporiite
u ufenju koje je Protagora, kao Sto je dobro
poznato, iirio (i dobro naplakivao!) medu svojinl
mladim sluiaocima? Platon u Kratilu navodi fak
i t a j podatak da je Protagorin ufenik Kalija
Hermogenov brat! (Kratil, 391c) I mada Sokrat
upuCuje Hermogena Kaliji da mu ovaj protumafi
smisao Protagorine knjige (Sto nam dosta govori
i o tome koliko je (malo) Hermogen mogao biti
upoznat sa njenim sadriajem), izgleda nam prili-
fno verovatno da je Protagorin spis IIep( 6p66~qs
ovopdrrcov (ako je takav spis uopite postojao kao
zasebno Protagorino deloJs) ipak mogao imati
uticaja na ona shvatanja o poreklu jezika koja
Hermogen izlaie i ne bai najuspeinije brani
u Platonovom Kratilu. Jer ne zaboravimo da su
se u Sokratovo vreme ufenja tako poznatih i
uticajnih ufitelja kakav je bio Protagora, viie
nego iz knjiga, upoznavala iz velikog broja raz-
govora koji su tada vodeni i p r e p r i f a ~ a n i . ~ )
') Kratil, 386a
9 MoguCe je da Hermogen misli samo na deo Prota-
gorine knjige AAnOenl za koju se zna da je au-
tentili na.
') Zar nam nij,e najbolja potvrda za to i velika popu-
larnost koju je Sokrat uZivao u Atini i posle svoje
smrti, iako za sobom nije ostavio nijedan spis. Sude-
Ci prema Aristotelovom svedolianstvu, i Platon je viSe
vcrovax, u arpaw 6 0 r w ~ a(usmeno ulienje). Pisac
dijaloga je, naime, smatrao da se on0 Sto je bitno u
nekoj filozofiji nikako ne moie saopstiti pomoCu
pisanog teksta - yparpn (0 tome videb opSirnije
u tekstu Platonova glotologija Ksenije Marickj Ga-
danski obj. u nav. delu). Jer kako Sam Platon kaZe
u svome Sedmom pismu, zbog nedovoljnosti i nesa-
vriienstva jezlka ,,pravu" fllozofiju ,,nikako nije mo-
gube, kao druge nauke, iskazati pomoCu reef, nego
se ono, usled dugog dmgovanja sa sarnim predme-
tom i zahvaljujuei saZivljavanju sa njim, iznenada
- -
MILAN VUKOMANOVIC
- -

Pod snagom Sokratovih argumenata Hermogen

priznaje da ubuduce neCe pridavati veliki znaCaj
Protagorinoj knjizi, pa dva radoznala sagovornika
proSiruju razgovor i na Homerovo shvatanje
porekla imena.
U svome spisu 0 sofistifkim pobijanjima Aristo-
tel govori o nekim Protagorinim reformatorskim
paku6ajima u aMla6ti gm3ke gxamatik, pasebmo
o njegovoj kritici Homerova jezika. SliCno sve-
dofanstvo nalazimo i u Aristotelovoj Poetici kad
Protagora zamera tvorcu llijade Sto nepravilno
upotrebljava gramatifki rod. Prema Aristotelu
je, inaCe, Protagora bio prvi grCki pisac koji je
pofeo da razlikuje sva tri imenifka roda (dotada
se vodilo raCuna samo o podeli na ,,iiviWi ,,ne-
iivi" rod).
U svakom sluCaju, Protagorin doprinos grfkoj
nauci o jeziku, koja je u njegovo vreme joS bila
u nerazdvojnoj vezi sa filozofijom, bio je veoma
veliki.
Od drugih sofista koji su se bavili prouCavanjem
jezika, ostao nam je jedan kratak, ali veoma
vaian Antifontov fragment koji je safuvao Galen,
j&n old rxaj,ponnatijih a~ntiskih -1 i lo-
giPara. Prema Garlenovm w e d d a m t v n ~ An-
tifont je, irunedu osblog, pauhvao i kako
imena nastaju. Izgleda da se njegova doktrina
sastojala u tome da se pokaie kako r d i treba da
odgovaraju pojmovima koje treba da izraiavaju.
Kao Sto se Prodik posebno interesovao za pro-
blem sinonima, tako se i Antifont, najverovatnije,
bavio onomastikom (vegtinom davanja naziva) i
etimoloSkim istraiivanjima.lO)
Iz ovoga Sto smo do sada rekli jasno je da je
ideja o konvencionalnom poreklu jezifkog znaka,
koju u Platonovom Kratilu zastupa Hermogen,
morala biti poznata ve6 u vreme kada su Prota-
gora, Prodik, Antifjont i drugi sofisti driali svoje
putujuCe besede i javne rasprave po helenskim
domovima i trgovima. Ali da li su se ovakve
ideje mogle javiti i ranije, pre sofista, u doba
kada je osnovna preokupacija grfkih filozofa bila
izuravanje fisisa i kosmosa?
SreCna je okolnost da jedan od najvefih fragme-
nata koji fuvaju delove ufenja presokratskih
filozofa prirode govori bag o tome da su reCi po-
pojavi u dugi kao Sto iz iskresane varnice bljesne
svetlost, i odmah samo od sebe raste" (341cd, prev.
K. Maricki Gadanski). Ovo Platonovo shvatanje o ne-
savdenstvu jeziEkog izraza, a naroEito pisane refi,
koje je izloZeno i na samom kraju njegovog dijaloga
Fedar, olakgafe nam kasnije i razumevanje njegovih
pogleda na poreklo i prirodu jezika koji su se prvi
put nagovestfli u Kratilu, a iskristalisali u poznim
godhama njegova Zivota.
9 Izgleda da se i sokratovac Antisten bavio SUrnim
istrafiivanjima. SudeCi prema jednom saEuvanom frag-
mentu, poznati kinifar je tvrdio da se ,,osnova uEe-
nja sastoji u IstraZivanju reEi".
 MILAN VUKOMANOVIC

stale po ljudskom dogovoru, konvenciji! Ovo

shvatanje o poreklu jezika mnogo pre Protagore
izlagao je njegov stariji zemljak - Abderanin
Demokrit.

Ako bi se ijedan helenski filozof po Sirini svojil~

interesovanja i broju napisanih dela mogao me-
rlti sa, Aristotelom, anda bi to, nesummjivQ bio
stari atomista Demokrit. Ovaj ,,nasmejani filo-
zof" iz W e r e hie je, verov(etm, prvi velilni enci-
kltpedik u kttariji zapadne filmorfije. P m a
sopstvenom kazivanju, Demokrit je bio Grk koji
je najviSe proputovao od svojih savremenika.ll)
Diogen Laertije kaie da je u katalogu stare alek-
sandrijske biblioteke bilo navedeno preko Sezde-
set spisa Demokritovih, svrstanih, po starom
obirajru, u gnupe od po kjetiri. Medu njiana je, sva-
kako, bio 1 znatan broj filologkih spisa, Sto se
vidi iz ovih naslova za koje i danas znamo: 0
ritmovima i harmoniji (Fr. 15c); 0 pesniftvzj
(Fr. 16a); 0 blagoglasnim i neblagoglasnim slo-
vima (Fr. lab); 0 Homeru ili 0 pravilnosti go-
voya i dijalektiekina izriEajima (Fr. 20a): 0 peva-
nju (Fr. 25a); 0 reEima (Fr. 25b); ReEnik (Fr.
26a). Moiemo f a k pretpostaviti da je broj spisa
o jeziku koje je Demokrit ostavio bio i v d i od
broja spisa fije naslove sada znamo. Ali i ono
Sto je danas, u fragmentarnom obliku, ostalo od
Demokrita pruia priliEno dobre osnove za rekon-
strukciju njegovih pogleda na jezik.
Veliki fragment koji govorl o tome da je Demo-
krit posebno razmatrao i pitanje porekla veze
izmedu reri i onoga S t o one predstavljaju dolazi
nam preko neoplatonirara, taCnije iz Proklovih
komentara Platonova Kratila. U ovim komenta-
rima iz V veka n. e. navodi se da je Abderanin
Demokrit zastupao stanoviSte po kome imena
stvari nisu prirodno motivisana nego su ustanov-
ljena po dogovoru, odnosno konvenciji. U prilog
ovoj tezi Proklo izlaie i Cetiri Demokritova do-
kaza. Taj fragment u prevodu doslovno glasl:
,,Demokrit je tvrdio da su imena postala po ljud-
skom dogovoru (OEUEL) i obrazloiavao tu tvrdnju
Cetirima dokazima: (1) homonimijom: razliCne
stvari nazivaju se istim imenom; ime dakle nije
postalo prirodnim narinom (rp6uer); (2) polioni-
mijom: ako se naime razlirna imena priljubljuju
za jedan te isti predmet, i uzajamiCno, Sto je ne-
mognCe da bude po prirodi; (3) promenom ime-
na' zaSto naime promijenismo ime Aristoklo u
Platon. a Tirtam a Teofrest, ako s ~ uianena po-
stala prirodnim narinom? (4) nedostatkom sliEnih
intena: za4bo ad cpp6vrl01s (razbonitost) v v d i o
ropovsiv (biti razborit) a od 8~xa~oaGqv (pravednost)
ne izv(adimogkgol? SluEajem dakle pmtadru imer~a,
'1) Fr. 299 (Demokritovi fragmenti navode se prema
prevodu N. Majnariba, Matica hrvatska 1950. godine).
 MILAN VUKOMANOVIC

a ne prirodnim nafinom. Prvi dokaz zove De-

mokrit 'ddkalzom m w o z n a h i h imena' (xohOaqpov).
dmgi 'd&azm jedn&o vrij~e- ha'(1a6pponov)
treCi 'dokazom promijenjenih imena' (pa~cjvupov)
a i.etvrhi ' d a k z o m n e n a z w imena' (vcjvupov)
(Fr. 26a).
Ovo je, nesumnjivo, jedan od najiscrpni jih frag-
menata Sto se u vezi sa pitanjem o poreklu i
adekvatnosti jeziEkog izraza moie naCi kod starih
,,fiziEara". Prema Proklovom svedofanstvu, De-
mokrit je morao biti pristalica ideje o nemoti-
visanosti i proizvoljnosti jezifkog izraza. Dokazi
Demokritovi, koji se u ovom fragmentu navode,
briiljivo su odabrani i vrlo ubedljivi. Oni na
svoj naEin govore o izvanrednom filoloSkom
olbrazovanju hehmskog a t a m i ~ t e . Uastatlm,
zar nije najbolja potvrda za to i Einjenica da je-
dan od osnivaEa moderne lingvistike, Ferdinand
de Sosir, u svome KUZSUopite lingvistike navodi
sliEne argumente u prilog tezi o arbitrarnosti
jeziCkog znaka.12)
Prvi Demokritov dokaz, dokaz koji s e temelji na
homonimiji, aslanjla se na pretipmtwku da ako
bi veza izmedu predmeta i jezika (jeziEkog znaka)
bila prirodna, motivisana, onda bi sam jezik
morao biti tako formiran da svaka stvar, svalci
predmet, ili svaki pojam imaju jedan, i samo
jedan, adekvatan jeziEki izraz, koji bi se nuino
morao razlikovati od bilo koje druge oznake za
bilo koju drugu stvar ili pojam (princip - unum
nomen - unum nominatum). Drugim reEima,
ako neki skup vlasi koje imamo na glavi nazo-
vemo kosa, onda se ovim imenom (po prirodi)
ne moie oznaEiti i orude za rad u polju (lcbsa).
Ceo jezik bi, prema tome. bio sastavljen samo
od reEi-unikata koje bi se po svom glasovnom
sklopu izmedu sebe razlikovale isto onoliko koli-
ko se razlikuju stvari (pojmovi) Eija su oni zvu-
Cna ,,slikan. Ovaj dokaz, kao i naredni, u kome
se Demokrit poziva na sinonimiju i koji polazi
od iste pretpostavke - jedna re5 treba da ima
samo jedno znaEenje, oEigledno je imao za cilj
da obolni ono shvatanje po home se na jeeik
moglo gledati kao na neSto savrieno, Sto bi zna-
Eilo da je on prirodna (ili natprirodna) tvorevina.
Ako se sada prisetimo onih delova iz Platonovih
dijaloga u kojima nam on govori o Pro-
dilkovam interesovarnju za prablem ~ m i w a ,
moiem80se zapitati nije li Prodikovo reSenje ovo-
ga problema (razliEite r&i moraju imati i razli-

1') Stav po kome je veza koja sjedinjuje signans sa

signaturnom proizvoljna i danas dorninira evropskom
lingvistiEkorn misli. Za to je donekle mogao bit1 zas-
luZan i Aristotel, koji je u svome spisu 0 interpretaci-
ji joS vise razradio Demokritovo uEenje o uslovnoj
vezi izmedu predmeta (pojrnova) i njihovih imena.
U pomenutom spisu (2, 1) Aristotel izriEito tvrdi:
,,Jezjk postaje po sporazumu jer nikakva imena ne
nastaju prirodnim putem".
fita znarenja) imalo za cilj upravo pobijanje
Demokritova prva dva dokaza o uslovnoj pove-
zanosti predmeta i njihovih verbalnih izraza.18)

Ovakva jedna interpretacija Prodikova ufenja

nuino bi vodila i pretpostavci po kojoj je ovaj
ugledni sofist sa Keosa smatrao da su ,,imena
stvari" nekonvencionalna i prirodno motivisana.
Ne bismo se zasad dhdje upGtdi u mzmabranje
jedne w a h e pnetpustavike. Ostalje narn da u-
rnesto toga iupitamu jolS t&i i fetvTti Damokri-
tov d'dkaz o k o a v e n c i c n n a l ~pcrr&u i m l .
,,Zagto naime promijenismo ime Aristoklo u Pla-
ton, a Tirtam u Teofrast, ako su imena postala
prirodnim naf inom?".

Platon u Kratilu svedori o tome da je eti-

mologija litnih imena i imena bogova bila pred-
met maspmve u G*qj f a k od Hounena. JOG je
,,slepi pesnik" smatrao da bogovi daju stvorenji-
ma i stvarima jedna imena, a ljudi druga. U
llijadi Homer za jednu reku u Troji veli da je
,,Ksantom nazivaju bogovi. a Skamandrom lju-
di".I4) A prema Homerovom shvatanju, jedino
ona imena koja bogovi daju mogu biti po prirodi.

Kada se u Kratilu postavi pitanje da li je Asti-

janaks ili Skamandrije adekvatnije ime za Hek-
torova sina, Sokrat preko etimologije imena
Astijanaks (rodio%u- grad+ 6 &vat -
gapdar,
zagtitnik) pokazuje kako je Hektorov sin dobio
ime po svom ocu, gospodaru grada (E~rcup- go-
spodar). Ili kako Homer u llijadi peva o Hek-
toru: ,,. . . a on je Sam branw grad i zidove du-
ge . . ."(22.507, podvukao M. V.). Imena Astijanaks
i Hektor gotovo da nemaju nijednog zajednifkog
slova, a ipak im je znac'enje isto! Sto se pak ime-
na Platon (nhhrtuv) tife, pmnato je da je
to nadimak izveden iz prideva xhdrrc~7g (Siroki,
pleCati), nadimak koji je Sokratov ufenik joS u
mladosti dobio kao dobar rvaf (u istoriji je ipak
ostao goznatiji kao filozof!). S obzirom na to da
se ovde radi o nadimku, nikakva nam etimologija

9V. str. 4: Prodik se ne bi slokio sa Sokratom u

tome da reEi rropao i soXaTov imaju isto zna-
fenje. Neki autori smatraju da je ovo Prodikovo
razlikovanje sinonima bflo vlSe etifki nego stillstifki
motivisano (v. Gentinetta P. M. -
rachtung bk den Sophisten und in der s'toisch
Zur Sarachbet-
-
hellenistfschen Zeit. Winterthur, 1961. str. 35; i A.
Momigliano - Prodico da Ceo e le dottdne sul lingu-
aggio da Demonfto ai Cinici. - Atti della reale Ac-
cademia delle scienze di Torino, 1930, vol. 65, p. 102, -
nav. prema Istorija lingvistileskih uEenjiji, Akad. nauk
SSSR, 1980.). Razlikovanje etiekih pojmova npr. pri-
deva a r a b o (dobar) i njegovog komparatiba x p a r n o v
(jaEi!), te Stwrrrov (pravedan) 1 o u w w v (koristan) imalo
bi tako za cfll uklanjanja izvesnih etiflcih proble-
ma koji se javljaju kao odraz pogreSne interpreta-
cije pojedinih (etifkih) pojmova. Vidi npr. Platon,
Protagora (337a-4).
Ilijada, 20, 74
 MILAN VUKOMANOVIC

ne bi mogla pomoCi da ime Platon dovedemo u

vezu sa Aristoklo. SliCan je sluCaj i sa imenom
Aristotelovog ufenika Teofrasta. Demokrit, dakle,
nadimke navodi kao potvrdu za to da ni imena
ljudi nisu neSto Sto je po prirodi dato, vek su
nastala i odriala se putem konvencije i navike.

Isti bi se ovaj primer mogao navoditi i u prilog

tezi o prirodnoj adekvatnosti imenh (ovome
problemu vratikemo se kada budemo razmatrali
tu drugu tezu).

Cetvrti Demokritov dokaz imao bi, kao i prva

dva, pre svega za cilj da ukaie na nesavrienu
prirodu jezika. Ovu n e m . G e n & jailka Demdkri,t.
prema Proklovom komentaru, vidi u nemogukno-
sti da se od svih imenica izvode glagoli.

Najverovatnije je da je Demokrit, kao i mnogi

drugi antifki pisci koji su se bavili problemima
jezika, grtki uzimao kao model jednog univer-
zatnog jezika. Prema Demokritovom verovanju,
grCki jezik, pa, dakle, i jezik uopSte, nedovoljno
je savrSen da bi izrazio pravu prirodu stvari.
Potvrdu za ovo shvatanje moiemo naCi i u jed-
nom od Plutarhovih spisa u kome se navodi
Demokritova izreka - A6yo; y&p fpyov aKu) (,,ReC
je samo senka delaU).lJ Zbog toga je i veza iz-
medu refi i njihovog nominatuma, prema Demo-
kritovom miSljenju, sluCajna i proizvoljna.

Ovakva Demokritova shvatanja o moguknostima

i granicama jezika u skladu su i sa njegovom
saznajnom teorijom. Demokrit vise puta ponav-
lja kako ljudska spoznaja nije u stanju da dose-
gne istinu o stvarima i njihovoj suitini.

Pa ipak, Demokritova teorija saznanja ne moie

se oznaEiti kao fist skepticizam. Jer Demokrit
razlikuje dve vrste spoznaje - jednu pravu
(yvqatq), a drugu mratnu (s~o.ctq).l~) I dok ,,mra-
fnoj" spoznaji pripadaju: vid, sluh, njuh, ukus i
dodir, dotle ,,prawqj9' spozna+i pripada raam ili
um. Moglo bi se pretpostaviti da je Demokrit i je-
zik smatrao manje savrienim od migljenja. Moida
jePlaton i starog Abderanina imao na umu kada
je na kraju svoga Kratila ovo zapisivao: ,,Treba
da smo zadovoljni sloiivBi se u tome da ne tre-
ba da se pode od naziva, nego da bike mnogo
pre treba da se saznaje i da se istraiuje na os-
novu sebe sama, a ne na osnovu re&".ll Jer ne
treba zaboraviti da se u osnovi izufavanja pri-
rode jezika kod starih Helena nalazio i jedan
Siri fi!lozafshi problem -prdblem bika i saznanja
postojekih stvari ( h a ) .
)' Fr. 145
 MILAN VUKOMANOVIC

JoS je Parmenid tvrdio da ,,mnenja smrtnika u

kojima nije nikakvo istinsko pouzdanje"18 nisu
dovoljna da bi se spoznala prava priroda stvari.
Tako za elejskog filozofa ni imena stvari nemaju
nifeg zajednifkog sa samim stvarima i njihovom
suStinom. Imena su proizvoljna, ona predstavlja-
ju izraz saglasnosti medu ljudima. ,,Pravi put"
saznanja nepojmljiv je i neizreciv obifnim smrt-
nicima. Zato Parmenid u svojoj poemi i kaie:
,,Tako prema mnenju stvari postage i sada jesu
i posle ovolg odriavaijrufi se one f e a k m k t i poSto
narastu; Svakoj od ovih stvari ljudi oznaEeno
ime posta~iSe".'~)
Zbog toga Sto je ljudsko saznanje obifno mne-
nje (60Sa), i imena stvari predstavljaju rezultat
dogovora medu ljudima. Distinkcija cpbae1 -
BLasi (v6pw) kod Parmenida se javlja u obliku
-
antiteze a h @ a ~ a 66Sa (istina - mnenje). A u
osnovi ovakvog jednog ,,rascepa7' u saznanju je
shvatanje da postoji nepremostiv jaz izmedu
,,sveta pojava" i ,,sveta sugtine". Ontoloiki pro-
blem javlja se ovde i kao gnoseoloiki.

Ipak, Parmenid; i Dertllollu'it sunatraju de je mo-

guce postiCi pravo saznanje. Ali - kako k a i e
Demokrit - istinu treba traiiti u dubinama.
Na kraju ovog kratkog izlaganja Demokritovih
polgleda na jeziik i saznan'je, mdl.iakamo se
i na jednom problemu vezanom za interpretacije
pojedinih autora koji medu Demokritovim sta-
vovima o poreklu i prirodi jezika nalaze odrede-
ne protivreenosti. Naime, u Platonovom Filebu
Sokrat je, obraCajuCi se Protarhu, na jednom
m e s h rekalo i o m : ,.Moja stalna bjaz.an od.
boijih imena, ProtarSe, nije ona uobifajena kod
ljudi, nego nadvisuje i najvefi strah. Zato i sada
nanivam Afraditu o n a ( h k&lo joij je milo"."')
U kommtarima ovag Platonowg spisa, O h p i o d o r ,
platonist iz VI veka n. e., pitao se Sta bi to moglo
da bude razlog Sokratove bojazni: ,,Je li to zato
Sto neSto postaje sveto ako dugo n&emu pripada,
pa bi bilo nerazumno skrnaviti ga; ili je to zato
Sto su imena prirodno prilagodena predmetima
kako se u Kratilu dokazuje; ili je to tako kako
Demokrit kaie: I imena bogova su ,+like koje
govore"(dry&~.pa~a qwvi)sv.ra). Tako je ime Zeus
jezifki simbol i slika stvaralafke supstancije:
jer su ljudi koji su prvi dali stvarima imena, u
obilju spoznavanja kao neki izvrsni kipari, izra-
zili njihove mofi imenima kao slikama".21)
'9 Parmenid iz Eleje, 0 prirodi, I 30, preveo S. Zu-
nji6, ,,Ideje7', 4 1, 19T2. godina
m) O p . c i t . XIX, podvukao M. V.
z" Platon, Fileb i T e e t e t , Naprijed, Zagreb 1979, str.
115 (1212)
") Demokrit, Fr. 142
 MILAN VUKOMANOVIC

Ako se setimo da je Proklo u svojim komentari-

ma Kratila izrieito tvrdio da, prema Demokri-
tovom shvatanju, imena postaju ,,sluc'ajem, a ne
prirodnim nafinom", onda nam Olimpiodorova i
Proklova svedoEanstva mogu zaista izgledati me-
dusobno protivrdna. UvidajuCi mogutnost jedne
ovakve kontradikcije koja se javlja veC u izvori-
ma naSih podataka o Demokritu, R. Filipson je
u svome spisu Platons Kratylos und Demokritez)
izloiio tezu po kojoj je mudri Abderanin razliko-
vao dva stadija u razvitku jezika. U prvom pe-
riodu r&i (imena) nastaju prirodnim putem kao
rezultat utisaka koje u Covekovoj predstavi osta-
vljaju same stvari ili likovi, da bi kasnije, pod
uticajem sve izrazitijih kulturnoistorijskih Eini-
laca (virw),izmenile svoju prvobitnu formu i
prestale da budu samo puki odrazi predmeta.
Filipson smatra da se i Epikur rukovodio Demo-
kritovim mibljenjem kada je u svome Pismu
Herodotu, govordi i Sam o nastanku i razvitku
jezika, isticao kako su u ranim etapama razvoja
jezika presudnu ulogu imali prirodni Einioci, da
bi tek kasnije ljudi sve vise poEeli i sami, svesno
i po dagavaru, davati imam pojedinim s b v a ~
ritna.es)
U prilog ovoj Filipsonovoj tezi i Olimpiodorovom
svedofanstvu moida bi iSla i rinjenica Sto je
Demokrit u svojoj saznajnoj teoriji tvrdio da
vezu izmedu predmeta i Eula Eine posebne ,,sliCi-
ce" (a'i8wka) bez koj'ih sle a e bi mogb zamiditi
funkcionisanje vida i ostalih Eulnih organa. Te
;,slike stvari" se izlivaju i utiskuju u naSa Cula.
Cak i delatnost razuma dosta zavisi od ovako
nastale ,,mraEne spoznaje".
Ali kakva je priroda tih ,,slika koje govore" ? Ako
pretpostavimo da su podaci koje dobivamo od
Olimpiodora pouzdani, moramo se zapitati zaSto
nam Proklo u svojim komentarima Kratila o
tome niSta ne govori. Problem je izgleda u tome
Sto oba interpretatora u svojim komentarima tek
uzgred pominju DemokritaJ4) Pitanje eventualne
protivreEnosti koja bi postojala u Demokritovim
stavovima o poreklu imena u velikoj meri zavisi
od toga kako interpretiramo Fr. 142. A moida
tu i nema nikakve protivrefnosti?! Stav da je
,,ime Zeus jeziCki simbol i slika stvaralaEke sup-
stancije" ne mora nuino znaEiti i to da imena
nastaju ,,prirodnim putem". Moida je Demokrit
=) Phflologische Wochenschrift, N. 30, 1929. str. 923,
nav. prema Istorija lingvistifeskih ufenjij, Akad. nauk
SSSR, 1980. str. 120
2') D. Laertije, knjiga X (75, 76)

Ovo se narotito odnosi na Olimpiodora koji De-

mokritova shvatanja o poreklu imena iznosi u kon-
tekstu raspravljanja o jednom lzrazito etiEkom prob-
lemu; to ve6 niie slufaj sa Proklovirn komentarom
Kratita jer se u ovome spisu upravo razmatra pita-
nje kojim se bavio i sam Demokrlt, pa se. u vezi
s tim navodi i njegovo rehnje problema adekvatnosti
refi. Otuda nam i Proklovo svedofanstvo izgleda
mnogo vaZnije i autentifnije.
 MILAN WKOMANOVIC

pre hteo da kaie kako sama boija imena u maSti

bogobojailjivih festo izazivaju i predstavu njiho-
ve moCi. Jer ko se Zevsa boji, veC izgovor nje-
gova imena u njemu moie izazvati strah. U tom
smislu bi i boija imena mogla predstavljati
,.slike koje govore" - eix6vag ili dryhhpa~a
'P" IV iEVTa.

Medutim, mnogo je teZe ovako interpretirati i

drugi deo Demokritova fragmenta. Jer kada se
kaie da su ,,ljudi koji su prvi dali stvarima ime-
na, u obilju spoznavanja, kao neki izvrsni kipari
izrazili njihove moCi imenima kao slikama", onda
se teSko moie pomisliti na neSto drugo nego da
su imena, motivisana odredenim osobinama stva-
ri, postala ,,PO prirodi". Ili, kako Sokrat u Kratilu
veli: ,,Ako reri treba da budu predstava neEega,
da li znag neki bolji put da se one nafine pred-
stavom nego Sto je put da se natine Sto slitniji-
ma onome bto treba da predstavljaju.. .".%) Ali
zar i taj put nije neSto Sto se unapred odreduje,
a kasnije ustaljuje i odriava putem navike?
,,Meni se, dabome, i samome svida", veli Sokrat.
,,da reri budu sliEne predmetima u Sto veC'oj meri,
iako se bojim da, kako rere Hermogen, u stvari.
bad to uspostavljanje slitnosti ne bude mutno i
da ne bude nu2no da kod utvrdivanja adekvat-
nosti re6i pribegnemo i tome krajnjem metodu
- dogovoru" (podvukao M. V.).P6
Cak i da je Demokrit zaista smatrao da imena
stvari, na izvestan naEin, podraiavaju njihova
karakteristirna svojstva, njihovu ,,prirodu" (kako
je i Platon bio sklon da poveruje jog u Kratilu),
nesumnjivo je da je ideja o uslovnoj povezanosti
refi i onoga Sto one oznaEavaju bila primarna u
formiranju Demokritovih shvatanja o poreklu
jezika.
Manje je verovatno da se stavovi koje Epikur
iznosi u svome Pismu Herodotu, bez nekih pou-
zdanijih argumenata, mogu pripisivati i Demo-
kritu. Pre Ce biti da je Epikur, koji je iiveo u
vreme kada su dva vladajuCa pogleda na poreklo
i prirodu jezika v& naSla svoju dublju razradu
u gramatirkim analizama Aristotela i stoika, imao
za cilj da, na neki naEin, medusobno pomiri i
poveie oprerna shvatanja ,,analogistan i ,,ano-
malista".

Ideja o tome da je jezik neprirodni, veStaEki

izraz dogovora koji su ljudi sami medusobno us-
postavili, predstavljala je, u velikoj meri, izdanak
jednog nadahnutog prometejskog duha koji je,
narorito u V veku pre n. e., pofeo Siroko da obu-
zima i usmerava tok helenske filozofije.
Kratil, 4334
*I
Protagora, 322a
 MILAN VUKO~~ANOVIC

,,Uz pomoC ?kXvq koju poseduju (a koju im je

od bogova predao Prometej - prim. M. V.) ljudi
su ubrzo stvorili artikulisani govor i imena, izu-
meli kuke, oddu, obuCu i postelje, a hranu pri-
bavili iz zemlje" - govori Platon u svome Pro-
tagori, na kraju pripovedanja mita o Epimeteju
i Prometeju. A Diodor sa Sicilije u svojoj Istoriji
kaie da, poBto su se ljudi udruiili kako bi se
lakSe zaStitili od divljih zveri, ,,prvo su pofeli
da progovaraju nejasne glasove, a potom, poste-
peno, da izgovaraju i artikulisane reEi, dogova-
rajubi se medu sobom kako Sta da nazovu, stvo-
rivSi tako prepoznatljiv vid sporazumevanja.
Bliske (srodne) ljudske zajednice koje su nase-
ljavale odredenu teritoriju, stvorile su i sopstveni
reEnik nu osoben na&n; otuda i postojanje razli-
fitih jezika" (podvukao M. V.).e7)
Ljudi SU, dakle, oduvek bili ti koji su refima
odredivali njihova znafenja. Jezik je stoga, po
svome poreklu, konvencija koja se, zbog svoje
proizvoljnosti, razlikuje kod razliritih ljudi i na-
rds. A ,,raalika i m e & pojedhih jezih", kdko
Kasirer ve1'4 ,,,nije s t m zvukova i matkwva.
vei: raczlike pogleda na suet" (M. V.).m F 'i-
tanje o porekk jezilka jeste uijledino i pitanje
o poreklu foveka i ljudskog druStva.
MoC refi skrivena je u njihovom znafenju. Pre-
ma jednom dosta starom shvatanju o poreklu
jtezika (baje je u W k q j bilo rambjeno jd u
V veku s t a e ere), ndi- je njiihwu d p+
brio Eovek.
Ali da li se joS ranije, u nekoj daljoj prolilosti,
moida drugafije verovalo?

4.
U Platonovom spisu o poreklu jezika heraklito-
vac Kratil smatra da onaj ko poznaje imena
6v6para) i r e i ( h a ) . ujedno zna i suStinu stvari,
zbog toga Sto su ime, stvar i njena suStina @ri-
roda) neraskidivo povezani. Ljudski logos nikada
ne bi mogao predstavljati neki neartikulisani
govor bez ikakva smisla. Priroda je prisutna u
svemu, pa tako i u onome Sto ljudi govore - u
reEima. Adekvatnost refi bi se sastojala u tome
Sto one izraiavaju prirodu stvari, tj. adekvatni
su svi oni nazivi koji su prirodno motivisani.
Zato reEi u svome semantiEkom sklopu sadrie i
istinu o stvarima. A poSto je odnos izmedu refi
i njenog znaEenja prirodan, to je i istina koju
prenose refi nuina i verna. Jezik nije tvorevina
ljudskog uma, ved prirodna (ili natprirodna)
pojava. Kratil naime dopuSta i to da je ,,neka
sila veCa od ljudske stvarima odredila primarne
") Cit. prema W. K. C. Guthrie, A History o f Greek
Philosophy 11, Cambridge University Press, lB65. p.
474
*) E. Kasirer, Jezik i mit, Tribina mladih Novi Sad.
1972. str. 33
 MILAN VUKOMANOVIC

nazive, Sto ima za posledicu da su oni nuino

a d e k ~ a t n i " . ~U
) svakom slufaju, veza izmedu
refi i onoga Sto one imenuju je determinisana.
Ovo je suStina onog ufenja o poreklu jezika za
koje se obitno smatra da nam je, preko Kratila
i Platona, safuvano joS iz mudrih i jezgrovitih
gnoma efeSkog kraljevifa H e ~ a k l i t a . ~Nama
~) je,
danas, od tih izreka (koje su moida bile i odlomci
iz nelre knjrige) autao, na %lost, same j e d m dm.
Upravo zbog toga nam i Platonov dijalog Kratil
predstavlja veoma vaino svedoranstvo o Hera-
klitovom ufenju. Ali da bismo bili potpuno sigur-
ni da su teze koje s&m Kratil iznosi u pomenu-
tom spisu zaista u skladu sa Heraklitovim ufe-
njem o fisisu i logosu, mi ih prethadno tm-
ramo potvrditi onim stavovima Heraklitove
fflazofije kodi su nam i dam= poznati.
U mnovi Heralklitwog uEenja o sveoRvulhvaltnolmLo-
gosu pmtignutoi je i shvatanje po kame se reEi i de-
la mogu radl5kovatl prema svajlaj sapstvend pri-
rodi i suStini ad rgban-). Heraklit kaie da on
Sam ,,te reEi (hsa) i ta dela (kpya)" izlaie ,,ra-
stavljajufi svako od njih prema njegovom pos-
tanku i pokazujufi njegovu p r i r ~ d u " . ~Pa
~ ) ipak,
iako se sve deSava prema jednom vefito vaiedem
Logosu, a ,,razumnost je pristuparna s~ima",5~)
pokazuju se ljudi ,,nesposobni da ovaj Logos
shvate - i pre no Sto za njega ruju i poSto ga
vef jednom fuju". Jer ,,oni liEe na neiskusne
kad se okuSaju u refima i delima" (podv. M. V.).
Ljudske refi, prema Heraklitovom shvatanju,
ofigledno imaju mod da iskazuju ,,objektivnuW
istinu. Iz toga, medutim, joS uvek ne sledi da
izmedu samih reri i onoga Sto one semantifki
izraiavaju postoji neka suStinska (prirodna) PO-
vezanost.
Ali zaSto onda Heraklit najEeSf e upotrebljava
bag reE logos kada govori o veEito vaiefoj istini
i o prvom naEelu svega postojefeg? Da li je vef
u samom imenu tog prvog nafelass) sadriano
izvesno jedinstvo znafenja, neka suStinska pove-
zanost signansa ( c t p ~ v o v )i signatuma (cqpatv6p-
EVOV)?

9 Ksatil, 43812
M, Heraklit se u Platonovom spisu Kratil porninje na
vise mesta. N a samom kraju dijaloga, Kratil se Eak
direktno poziva na svoga uetelja: ,,Znaj, ipak. So-
krate, da Eak ni trenutno ja to ne zapostavljam
nego mi se u mom razmigljanju Ctni da stvari mno-
go pre stole onako kako Heraklit kaZe" (440de. p+v.
M. V.). 0 tome da je Kratil bio Heraklitov uEenik 1
Platonov raniji uEitelj govori nam Aristotel u svo-
jo] Metafizici.
'9 Heraklit Fr. 1 (Heraklitovi iragmenti se navode
prc-ma prebodu M. Markovi6a u H e r a t , Fsagmenti,
Grafos, Beograd 1979).
9 Fr. 113
9 k-05 od A c y o (Aeyerv) - govoriti
 MILAN WKOMANOVIC

Uostalom, zar i sam Heraklit ne kaie da je Lo-

gos neSto Sto se moie Euti?! (Fr. 50) A svemu
fit0 se moie futi ili videti Heraklit je davao
prednost (Fr. 55). Uprkos tome, mnogi se ,,oglu-
Suju" o Logos. ,,ne fuju ga" i ,,ne vide". Oni su
,,slepiVi ,,sneniV i kada treba protumafiti zname-
nja koja daje ,,gospod Eije je prorofiSte ono u
Delfima"34) Kada se ima u vidu Einjenica da se
pojam logos u grfkom jeziku (samo u V veku pre
n. e.) upotrebljavao u preko 30 razliEitih znaee-
an& tdk postaje j a m z&
r~ja(!)~~!, su se sd
prevodioci i tumaEi Heraklitovih fragmenata
naSli pred ozbiljnom preprekom kada su poku-
Sa>valida avaj palisemantii.noj neEi odrede i n&a
specififnija znaEenja koja je i stari Efeianin
morao imati u vidu.
U svom osnovnom i najopStijem znaEenju r&
logos je obiEno prevodena kao istina, miiljenje,
uc'enje, princip ili urn. RazliEiti prevodi zahte-
vali su i nazliEita tumaCenja. Mnogi M I au-
tori zato najbolje reSenje videli u tome da se
Heraklitov logos ujopSte ne prevodi. Jedan od
retkih nauEnika koji je smatrao da se pojam
logos u Heraklitovoj filozofiji javlja u svom
prvobitnom i temeljnom znatenju - reE30) -
bio je nemaEki filolog Herman Dils. U svome
znafajnom spisu Die Anfange der Philologie
bei den Griechen Dils je posebno naglaSavao
da pod heraklitovskim logosom treba podra-
zumevati reE kako u metafiziEkom, tako i u
pravom, filoloikom znaeenju. U ovom svom
shvatanju Dils je, koliko nam je poznato, ostao
priliEno usamljen.
Ali nezavisno od toga Sta je Heraklit stvarno
podrazumevao pod pojmom logos (u njegovom
glavnom znafenju) ostaje Einjenica da je ideja
o Logosu kao jedinstvu boianslrog principa,
ljudskog razuma (A6yo5 bv8Kke~~05)i ljudske
reEi (16~05xpoqop1~6;) naSla doslednu razra-
du u filozofskim i gramatiEkim izufavanjima
helenskih stoika. Prema stoirkim filozofskim
shvatanjima proueavanje reEi moie dovesti do
spoznaje ljudskog i boianskog razuma. Fizika,
logika i gramatika su prirodne znanosti koje
tek u medusobnoj saradnji i sintezi mogu vo-
diti spoznaji bitka. Veza izmedu reEi i pred-
meta je prirodno motivisana. ReE je obele-
ieni prirodni zvuk, simboliEki prikazan. Analiza
reEi (etimologija) je zato znaEajno sredstvo i
za izufavanje samih stvari, odnosno njihove
subtine. Crkveni otac i filozof Origen (I11 v.)
pisao je da su stoici smatrali kako pvvi gla-
sovi (xpB.rat cpcuvai, kod Platona prva (primar-
") Fr. 93
W. K. C. Guthrie u Histow of Greek Philosophy I
navodi 11 osnovnih znaEenja u kojima se ova reE
upotrabljavala u V veku pre n.e. u GrEkoj.
'9 U ovom znaEenju termin logos se javlja kod pes-
nika Homera i istoritara Herodota i Tukidida.
 MILAN W K O M A N O V I C

nu) imena - xpijra bv6pa:a) podraiavaju stvari

ili pojmove koje oznafavaju.
U Platonovom Kratilu Sokrat dokazuje kako
dela (np&Ss~g),kao i stvari (npdrypara) imaju
nepokretnu prirodu pa se, zbog toga, moraju
izraziti pomoCu nekog pravilnog sredstva. To
sredstvo je govor, Eiji instrumenti - refi i
imena imaju sposobnost ili moc znaEenja i
izraiavanja suStine stvari. A ,,struEnjaciW za
davanje naziva - dijalektifari i imenodavci
- su ti koji ,,podeSavajuW formalni sklop refi
sa njenim prirodnim znafenjem.
Kao primer ovakvog ,,podeSavanja" refi Pla-
ton navodi oko 140 etimologija razlifitih reri
i imena. Sokrat vrlo dobro uofava da 6emo
,,adekvatne nazive naci najpre kod onih stvari
koje su po prirodi vefite". Platon zato gradi
Eitav mali refnik etimologije filozofskih ter-
mina, imena bogova, heroja i drugih mitskih
biCa. Tako, na primer, saznajemo da je demon
(Gaqp6vq) zapravo onaj Eovek koji, buduCi mu-
dar i pravifan za iivota, nakon smrti dobiva
pofasti u svetu mrtvih. Heroj (tppqg) je dete
koje se rada iz ljubavi izmedu boga i smrtne
iene ili boginje i smrtnika (ovde je kljufni
pojam ljubav - Bpwa!); duSa (+uXfi) je ,,mot
obnove" (&vaJli,Xov), a telo (a6pa) je grob
( q p a ) duSe. Saznajemo Eak i to da je rei?
fovek (8vOpono5) izvedena iz sintagme &vaOp8v
B 6xcuxev (,,onaj koji razmiSlja o onome Sto
vidi"). Platon navodi i niz etimologija filozof-
skih (prevashodno etifkih) pojmova kao Sto su
cpp6vqarg (uvidavnost, mudrost - izvedeno od
cpophs xar po3 voqaig Sto znafi opaianje pro-
mene kretanja), zatim yvcjpq migljenje), sffrar4prl
(znanje), aocpia (mudrost), ayaeov (dobro), 81~ra-
oo6uq (pravda), avGpe~a (muievnost, hrabrost),
rbXvrl (umeSnost), itd.")
Sve ove refi, na izvestan nafin, vode poreklo
od nekih drugih refi ili sintagmi. Sokrat pri-
meCuje da ,,festo kod jednih imena dodajemo
.
slova, a kod drugih ih uklanjamo.. Tako, na
primer, od izraza At[ @ ~ O Sdobili smo ime
(Teofil ili Bogoljub - prim. M. V.) uklanjanjem
drugoga 1 (u At[ - M. V.) i promenjenim
izgovorom akcenta na srednjem slogu. Kod
drugih primera, naprotiv, slova d ~ d a j e m o " . ~ ~ )
RaSflanjivanjem izvedenih naziva dolazimo do
onih osnovnih sastavnih delova koje Platon
naziva elementarnim ili primarnim reEima
npqra bv6para), dok se same izvedene refi oz-
nafavaju kao druge ili sekundarne (barspa
(bv6para). Ali kako se i primarne refi sastoje
'+*-
'3 Izgleda da je utvrdivanje porekla pojedinlh r e a
bflo naroEito ,,popularno" u Platonovo vreme, sude-
Ci po tome &toSokrat neke od pomenutih etimologija
navodi sa neskdvenom dozom lronije (v. napr. 4061)
9 Kratll. 399ab
 MILAN VUKOMANOVIC

od slogova i slova, to Platon reE definiSe kao

,,prikazivanje glasovnim sredstvima onoga Sto
se prikazuje i femu, u trenutku prikazivanja,
onaj koji prikazuje daje naziv glasovnim sred-
stvima", ili kraCe i preciznije refeno - rer je
prikazivanje szdtine svakog predmeta pomodu
slogova i s l o v a . ~ Ovde se v d pribliiavamo
problemu nastanka refi onako kako ga Platon
iznosi u Kratilu. R&i su, naime, sastavni de-
lovi rerenice a slogovi i slova (glasovi) su osnov-
ni Ein'iloci T&. Pa h m 6to &l.i!kmi,,,Wlihiele da
postignu slirnost, fas nanesu samo grimiznu
boju, L.as bilo koju drugu, a ponekad ih pome-
Saju viSe", tako i imenodavci ,,elementame sa-
stavne delove refi dovode u vezu s predmeti-
m a . . . obrazujuCi tako ono Sto se zove slog",
da bi, zatim, slogove sastavljali u refi i izraze,
a ove opet u refenice kao ,,gotove slike". Ubrzo
zatim Sokrat zakljufuje: ,,NaSi preci su, naime.
sastavili to onako kako danas jeste.. ." (podv.
M. V.).

Nesumnjivo je da su se medu precima koje

Sokrat pominje nalazili i oni koji su prvi pret-
postavili da bi izmedu jezifkog z m k a i znaEenja
morala postojati neka prirodna povezanost ili
harmonija. Verujemo, isto tako, da je jedna
ovakva ideja o unutragnjoj (fizirkoj) poveza-
nosti jezika i prirode nastala mnogo pre nego
Sto su ljudi postali svesni da obeleija koja oni
daju stvarima mogu biti potpuno proizvoljna
i nemotivisana. Ova starija ideja, kako smo se
do sada mogli uveriti, naSla je pogodno tle i
u urenjima grfkih filozofa (pre svega u filo-
zofiji Efeianina Heraklita i njegovog uEenika
Kratila, a kasnije i u stoicizmu).

Ostaje nam joS da proverimo kako se jedno

tako staro shvatanje (za koje nam se Eini da
vodi poreklo iz magijskog i mitoloikog, od-
nosno religijskog pogleda na svet) najpre ja-
vilo, a zatim i odrialo u helenskoj filozofiji,
da bi mnogo kasnije, naravno, u nauCnom ob-
liku, vaskrslo i u nekim novijim filozofskim
i lingvistirkim uEenjima.

,,Nu poEetku reE dude ocu poreklo".

(izreka Uitoto - Indijanaca)
Kada Sokrat u Kratilu ispituje poreklo reEi
uGpa (telo), on ovu re5 dovodi u vezu sa jed-
nom drugom grfkom refi koja se slifno izgo-
vara ali, bar na prvi pogled, ima potpuno raz-
lifito znafenje. U pitanju je re5 a7pa (znak,
spomen, ali i grob) koja u svom p r w m slogu
takode ima naglasen dug vokal (fj).
 -
MILAN VUKOMANOVIC

Sokrat nam objaSnjava zagto su ove dve reCi

ne samo glasovno, ved i semantifki bliske: ,,Jer
neki kaiu da je telo grobnica duSe za koju se
misli da je sahranjena u naSem sadaSnjem i i -
votu, ili je pak znak (postojanja) duSe zbog
toga Sto duSa obznanjuje ( a q p a ~ v s ~telo"
) podv.
M. V.). Platon nas, odmah zatim, i upoznaje
sa pristalicama ovoga shvatanja: ,,Verovatno
su orfifki pesnici tvorci ovoga naziva (u8pa
- M. V.) jer oni su verovali da duSa ispaSta
svoje grehe, a da je telo zatvor ili tamnica
u kojoj ona biva zarobljena i fuvana ( U G S ~ T U ~ )
sve dok n e izdrii kaznu, na Sta ime aGilla
upuCuje" (podv. M. V.).

Iz ovog odeljka se prilifno jasno moie videti

da Platon Orfejeve sledbenike smatra za one
pretke koji su, kako Sokrat kaie, ,,sastavili to
onako kako danas jeste". I zaista, prema veli-
kom orfifkom mitu fovek je postao iz mega-
vine praha i pepela boga Dionisa i njegovih
neprijatelja Titana. Tada je nastala i v d i t a
suprotnost boianskog (dionisijskog) i titanskog
elementa u foveku - duBe i tela. DuSa, kao
boianski element, biva. za dovekova iirota,
,,zarobljenaV u telu gde snosi dobre ili loge
posledice svojih prethodnih postojanja. Posle
smrti duSa se oslobada svojih telesnih okova
i sjedinjuje sa boianskim ili- ,.hitau ka ponov-
nom rodenju (gde de joj uwpa ponovo biti i
~ipa).~~)
OrfiEki i dionisijski kultovi i misterije koji su,
nesumnjivo, veoma staaog porekla i pripadaju
joS pre-homerovskoj tradiciji, znatno su uticali
i na neka kasnija filozofska shvatanja koja de,
naroEito u VI veku stare ere, kulminirati u
uEenju legendarnog filozofa i matematifara Pi-
tagore i njegovih sledbenika.

Iako nam istorijski izvori ne mogu biti od ve-

like pomoCi u pokuSaju da re1ronstruiSemo pi-
tagorejske poglede na poreklo i prirodu jezika,
interesantno je da neki autori vezuju pofetak
velike diskusije izmedu ,,analogistam i ,,ana-
lista" baS za Pitagorino ime. I dok nam f a k
za slavnog pesnika Orfeja, koji je vise mitski
nego istorijski lik, Diodor sa Sicilije, izmedu
ostalog, tvrdi i to da je ovaj upotrebljavao sta-
r u azbuku sa trinaest suglasnika, veliki deo
pitagorejskog urenja koji nadilazi granice nji-
hovih strogo ,,naufnihm interesovanja (o Eemu
Verovanje u karmifku predodredenost buduCeg l i -
vota koje predstavlja jednu od osnovnih ideja gto se
javljaju i u indijskim religijama, verovatno je istog
porekla kao i orfifki mit. K N ~(tdak) radanja-i-smr-
ti (samsZra), oslobodenje d d e (mok5.a) vodenjem as-
ketskog Zivota (tapas) su kljufni arhetipski pojmovl
koji su i u grfkoj filozofiji, pod uhcajem orfifkih i
nekih drugih ne-helenskih shvatanja, naSU mesta u
pitagorejskom i platonskom ufenju o duSi (v. Plato-
nov Fedon i mit o EN u X knjizi DrZave).
nas podrobno informiSe Aristotel) obavijen je
legendom i misterijom. Ovo se narofito odnosi
na onaj deo njihovog ufenja koji je obeleien
snainijim mitsko-magijskim elernentima i uti-
cajima (pre svega orfiEkom tradicijom).
Sudeci prema Aristotelovom i nekim drugim
svedofanstvima, Pitagora je mnogo veCi zna-
f a j pridavao brojevima nego slovima. ,Kao i
muziEka harmonija, tako je i harmonija ritavog
kosmosa, prema Pitagorinom verovanju, izraz
odredenih brojnih odnosa. Iz brojeva sve na-
staje - Eak i fizifka tela. Brojevi su apXai
svega postojeceg. Cak je i organsko ustrojstvo
iivih bifa podredeno strogim numeriEkim od-
nosima i srazmerama. U kosmosu vlada sklad
i medusobna povezanost svih iivih i neiivih
organizama.
Zbirka magijskih izreka i tabua poznata kao
A ~ o 6 a p a . r ~ili
CGpj3oAa koja se pripisuje Pi-
tagori i njegovim uEenicima i o kojoj nas
informiSu doksografi i filozofi Diogen, Jamblih.
Hipolit i Porfirije, predstavlja vaino svedo-
fanstvo o magijskim verovanjima pitagorejaca
u unutrasnju (organsku) povezanost svih stvo-
renja u p r b d . PrjlPa~dnici pib~garejskogbrat-
stva morali su se strogo pridriavati odredenih
rituala i pravila koje je, prema njihovoj tra-
diciji, ustanovio ufitelj Pitagora, i s5m legen-
daama b nriisterioiana ZiEnast, nalik na O ~ e j a .
Mnogi od ovih propisa i zabrana imali su za
cilj da onemoguce eventualnog neprijatelja da
prisvoji i upotrebi odredene predmete protiv
onoga kome ti predmeti pripadaju. Veoma je
opasno, na primer, za sobom ostavljati pra-
menove kose ili delove noktiju jer oni mogu
postati motno oruije u rukama zlonamernika.
Zabranjeno je, takode, uzimati hranu (preteino
mahune) koja vodi poreklo iz iste prvobitne
materije iz koje nastaju i neka druga iiva
bika, itd.41)
Izvesna animistiEka shvatanja, kao i ideja o
bli~Skajpovezanosti svih oblika meterije u pri-
rodi, imali su, bez sumnje, veoma veliki znaEaj
u formiranju pitagorejskih religioznih i filo-
zofskih pogleda i stavova. Da li se iz takvih
ideja moglo razviti i verovanje u neku pri-
rodnu (ili magijsku) povezanost imena i pred-
meta ili stvorenja koje je nazvano tim i m e n ~ m ? ~ Z )
'9 0 svemu ovome opSirnije videti u W. K. C. Gut-
hrie. nav. delo (I, str. 182-191)
Y) Na pofetku svoje .biogrdje o novopitagorejcu
Apoloniju lz Tijane Fllostrat tvrdi da se Pitagora
(kao ranije Demokrit. a kasnile i Ernwdoklel dru-
iio sa firobnicirna i'magovlrni porekiom iz ~ g i p t a
i Vavilona. Ostalo je pun0 legendi o tome kako se
Pitagora sporazumevao sa Zivotinjarna 1 ptlcama. Po-
modu ,,nemuStog jezika" on je, navodno, uspevao da
s neba dozove orla ili da ukroti medveda. Prema ne-
kim drugim izvorirna (Jamblih), osnivaf pitagorej-
skog bratstva je kao .fudotvo~ac ! isceqtelj, lefio
neke bolesnike & pomod muz~ke 1 mag~fnih refi.
 RAZMISLJANJA POVODOM FILOZOFIJE
J E Z I K A NENADA MISCEVICA~)
1. Filozofija jezzka Nenada MirfreviGa (1981) treCa
je po r a h knijliga t &u ovaga a u k a pcwvdena
tanatskom krugu namaeenom u njenom nadywu.
Dak su Govor drugoga (1977) i Bijeli h m (1978)
bile & i r k manje ili viSe temakiki i simddxmo
pwemaih weja o fllmfskoj problematici jezika,
dotle je cwa knj$ga rezultat pGevlih aistemat-
skih raamigljanja o nj~ma.Knjiga je padeljena
u tri wnoivolla dela: prvi, u k m e odredde pmlb-
lerne i pravce istrcivanja d m , u kome daje
pregled istarije filozofije jezika do NiEea, i treCi,
u k m e pfikamje wremAnu Piozofiju jeziAca i
neke pokn&ade manl&stike a n a k e problema iz
n i e n ~ gdomena. Na iknaja daje priliho abiman i
sbstemarhaksi pregled dmaCe, prevedene i s t m ~ e
literature i time zaaknuiuje kinjigu kao si&-
m b s k i putolluaa ka odabramh prablemima me
obl&i u k q a j se presecaju polja btmiivanja
jednag nim nauka koje e zanimadru za celhu
j-a ili pajedine njegove e t e .
Takvi sibternatski uvodi predsbmljaju Qagocenu
pcmmf manje ~upuienimeu gmbleme filmobiie
j a h a f s ~ e r n m omogu da dcaprhesu ilniw-
kom sagldavanqju njenih dc&igniui.a. Fiiboifija
jezika je billa kad nas predrnet samo wgmdnih
razmiajmja filmoda i lingv&b tdkm dva-
desetak gadiPla koje su protekle ad prve d e
rasprarve iz te &lati, DijalektiEke teorije zna-
Eenja M i h a M~adkoviica(v. Mamkcwi15 1971), te
MiSEevifwa knjiga z a s h h j e cdban+ju pamu
ad m e koja se ma% p&til u jedacim relativno
kndcorn c x s v r b . Stoga sam izaib~aoda se llillclr-
Z i m na problmatimvanju m.21 delcwa degcwe
'knjige kolji mi izgledajru k 4 u h i za defh&@e
filmfije jezf a kao nauke i m i j l a n j e
sti&e Wawfide j-a, a to su pmro pagkdije u
kome odrechje m b l e m e i p r m e ~ ~ v a n q j a
i deo k d e g a pae;lavlja u kame, )pal naslwan
,,Od jemika do rwolucije", j m n d svoje vidanje
nekdih palm&aja maIlksWkih prklmpa N o -
mfiji jenika.
*) Zahvaljujem Ranku Bugarskom iz Beograda na
podsticajnim razgovorima o temama iz domena filo-
zofije jezika.
2. Omorno pitanje je &a je pedmet fikaofije
jezilka. TeSko da ce11~01Wo n Lingviistitikoj Mlo
u filazofi~kajliteraituri n 3 i jednoznaEain odgavor,
te filowfija jedcq bar a n a h a Wva je daaas,
Eesto d d u j e kao Ikcrghnerat ramiih pabmnja
od kotjih se ILeika Eaik mechsabno Lklj~uCujru.U
uvadu svojih pedavanja o isbriji f i l d i c je-
uka. koja je driao 1968169, g a n e u Tilbiagmu,
E U ~ & ~ O ~ckeiliu
- veli da ,,ni-filolzafi ni lingvisti
nisu jo6 uvek dali niti siskmatizacijv filozofije
jeziika miti njen sktematdki pnegled (bar ne =do-
v o l j a r v a j ~ ) "(Coseriu 1975:l). I mada je otada
obj2vI,jmo m g o radova iz filozolfue jezika, ne
bi se moglo reki da je dat hn&m odgovor na
pitanje o njenom statmu, jer se vet gregledm
po;ediinih ddilnicilja preduneta filoaofije jezika mc-
ze utvrditi da pmtoje suStirwka neslaganja o
tame Sta je ono Sto je m b i t o njeno. S a m h tim
pojam f~ilozotfiejezika pmstaje viSeznab, pre
vezam m slwatanjla pojedimag autora iJi pravac
u filozufiji mgo za pajam n m k e s j e d i n s t w h
prdmetoan, jedinstvenam f i l 0 z c ) f s ~wmmwm
i , k r ~ t i d k msammvesti, 5to, po Mihailu &krko-
v i h (1981:19-21), preclstanrlja temelj konstihui-
sanja jcd~ne muke u njenam naljyriSem vidu.

Ta se viSeznafnost moie uofiti i u MiSEevikevoj

definiciji Eillozorflje j a i b . Po n j m u , to je ,,ma
fhloz&ii&a djscidliaa koia se bavi ieziEnoun die-

hmti koje & u \bit& c&ma sradne j & i 9

(str. 9). Od wtalih discipliina k j e pnruhvatjlu
jezik, m a se, kao filamfaka ~~a adva\ja po
tome Sto se bavi j&m kao cehmm, zabinn
suStinam jeziike delalmosbi, jezikm kao p m e -
som, genezom jezika i vemm j e u h i smisla
(str. 9-12). J e z i b je delakast pak &dena u
fiiladiji jezika cmim m t a n j i r n a koja p o t -
laze iz filomfskih pitanja o jezillou, a to su pi-
tanja o p m e k h jeaiika, o rnot&kamosti jeziika,
o odnosu izmm3u j d a i m%ljenja o &osu
izmedu jedka ,kao d e k i jezika kao d e l o b t i ,
o gavarnikovm s t a m pram stmniana~o tame
Sta za Em& m d i P i n j d c a da m u j e jaik,
tiuman?i, ravuuneva i g o W i, konaho, o j & h j
pr&i i isikrivljmm d&hmu (str. 14--17). W-
va odrednica predmeta f . i l d i j e jedha h o filo-
d s k e discipline sad& dva pmbleana.
Prvo, svako Medim0 p i b j e kojc MStkvii: na-
vadi kao &to filomfsko pitamje UomfQe je-
zka, moie da bude i jeste pitzmje apSte
stike i njenih gurana, bi!lo kroz ~~ bilo
kroz m ~ ~ i s c i ~ L i&awaqje.
i n a ~ Na @m,
porelalo cj- je jedna od pibnja me i m n h v a
lingvktika, a to f h i u i-1 sa p a k m b i w -
jorn, uporechm f i i d l o g i j m i psiholog~jounl j d i
i pnhata, neumlhgvistikam i j d nekim mu-
kma. b o dkvimo odreUtvanje tema isCraki-
vanja nije dovoljno 7 2 prdmetno medivamie
ffozoiiije jez%ka kao nad&~supliname fily)e&ke
nau0re.

Drugo, MiEeviC iprihvata jednu piLiho na.dp1-0-

s t r a n j m za73Ludu po kojoj ,,ljnmtirka n w i
elitninhrti pozivanje ma &a@ da hi jamije
uoGfa k m a l n e abLjrke jezika" (str. 12)*. To je
tvndnja koja se m&e izreki lsaono za neke V c e
u hgvktici, naj*e amenieki dhsbnibucim-.
ali i tala ~m mnago ognada. Maiveti deo lingwi-
stike bavi se znaPenjem i to &splicite.

Da bi se filmafijia ~jea&aa d r a a kao n a ~ ~ h a

disciplina, potrebm je iknati j a m d d i ' a r n ne
samo predmet istmiivanja ve6 i njegove d j e v e .
Kao rimer maie da ~milnriiveC kl&o w-
mim~llaGenjehingvisti&kog i JogSkag poiunmja
IogiCnasti u .&j posebno u&ljivo u natoja-
nj; Skde lagi2kag p&itiviznna & fanmalizac~am
jezika ihslcljdi iz njega nelogihe adnose. L i i -
vhtu, u pninci'pu, ne m a d a li je j&n i a a z
istinit ili nije, da Li s l d i ill ne sledh iz pre-
misa, vet5 h k o je ablikwm, koji yu njegmri
s a s h m i dalwi. kakva se p n & a njiune p r a c e i
i tako dalje. Frinadan ljudski jevilk nije na&$ao
cia bi se d i m e obavljale logiake aperacije, nego
da bi lslurifo kao sredstw a g w a u svirn do-
menima lj~udfjllwgaiivota od kqjli rm@ nemqilu
nilka,kve rveze mi ~salogihom ni sa pproibleanom Mi-
nibowti isrkam. VeC svakadnevain gavm v w i od
islcama koje jc nemogu6e a n a k k a t i u &vilnu
dvwalenbne lac, a neanagute iki v e m a te&o
i u akcirima gollivalentnlih lolgiika. Z a h lingvista
istralkje s v & d i h Eunkc&jiu jezika k m srwklwa
opgtenja, a logilalr samo onaj wganent niegove
upatmbe koji je rnlevantain za damen kagike.
Sudeci po lilteraturi, jedan ad &ti& pmble-
m a o d ~ v a a j af~kmmfijejezika kao nauke leii
u neraalikovamja ciljeva istrairiwaulje. Naiune, fi-
1ozof~1o.m jeziika ee have mnogi f i l w f i koji, M
ialost, ne pavlajzl W o l j n o lingvistilku; lingvitsti
kolji, opet na ialast. ne p a j r u dovdjno fib-
eoflju; sembtifiari b j b najCei6e ne poznaju do-
voljno mi liltgvkt&u ni 5i!lwmju i taiko dktlje,
pa svi oni koji zdeze a &Wt f i l d s k i h pmb-
lama j e z h olalko izjednaCava.ju pareijalni d l j
svaje asnwne n&e sa ciLjem f$azafije jezika
kao celines). Da bi se to W g l o , neuphodno je
selativno solidno pimavamje relevantnih Mi-
nuka lnauika na Piji se term d e h i c e zailazi, i
jasno dredivanje eilja istra5$vanja. Svako istra-
iivanje u kame je abj&njenje jezjrka pcun0C.u
dnugih pujawa eilj, jeste liuzgvistl3ko; svako m a -

*)Toj tvrdnji,le na s t ~ 60
. suprotstavljen iskaz ,,Jas-
no ae, medutlm, da jezik kao predmet lingvistike
obuhvada i znafenje, a ne samo materiju."
:) Da ne bi bilo zabune, sebe svrstavam u grupu
lingvista koji nisu dovoljno obavegteni o tokovlma
savremene tilozotije.
 LJUBISA RAJIC

iivanje u kome je je& sredstwo rn abj-a-

vanje d-h pqjava, jes%e n e l i ~ ~ i s t i ~ l cpa
o ,je,
na primer, psiholoiko, ideoloSko ili kakvo drugo.
Fasma'tramo u tame svetlu, predmet ~~e
j e z h bi trebala biti celina pojave kojn na-
zivauno ,&uilroan, a njen armovni cilj mvaaila-
ienje pajedinahcsti oaeva ru$bavJjenih pamijlal-
aim interesuvanjirna n&S W e se bave j d -
h. O m m i zadatak filamfije jeidka bi onda
morao biti obbtovamje jedne tearije je- kaja
bi dbuhvatila ajegov tatalitet. Takva tearija je-
zika j& uv& ne pastaji, p-ji niz parci-
jalnih tmriija lkoje abja5nJavaja n j e w e poje-
dine atspekte. One, anebutim, m palam ni ad
kakve jdimtvene f i l d s k e osnwe, &to je i
jaka i slaba s t r a m savcemme tearije .-j
Cak se ni ~1 kvirirna analltieke f ' i l d j e , ea
kaju je ljezt k l j u b i prablern, ne m&e gwo-
riti o jedinvtrnu ~pogleda.Kao primer m& da
paslurii j&a gm!k podah pojedidh ~ ~ t i i j k o -
-filw&hih shvatanja o a o s u imnedu jevilka
i stvarnasti: 1. Za, Fregea. m a g Vitgdtadna
(Wittgwtein), Slika (Sohlick), Karnapa (Car-
nap), Rasla (Russell), Wjdni prablam je i&az
o predmetu, to jest je& kao slika sixam&;
2. za pwinag ViageGtajna. Osbina (Austin), Sirla
(Searle), to je funkci,ja jlsrluam, knkaz b j i &-
keva istvamst, a!l!i je uj&o i k m & W e ; 3. za
franchlske i namdke fenananalage, HuserLa, Harj-
degera, Sarbra, Menlo-Pmtiga i mjegwve sledbe-
nike, to je iskaa lluao imaa ~ o i p ~ t panuke,a v ~
to jest kao ~ m oSto k m s t i r t u i k s k w

Medubim, j'eziRr se ne d e svoditi na same jednu

od svojih dhenz&ia dli mi samo jedan ad svojih
aspekata. U ltaan smidu je Matisavo razlikova-
nje s m a n l c e , pragmatike i s h e e kao gram
fil-je je*, koje se veC i koje i
MiSEeviic pniihvata, primenljivo aano u pxkgd-
ke svrhe skretanjla p a b j e na p&dhe elemente
ili dmenzije jednog totdirteta. Neodliivast
sbrogag cdvajmja ta tri d m e n a m& se d&m$i
i na primem rehCivno dednasbmih iakaza.

Iskazi pashje po prawilu u k~behstu( e s h ako-

lo irskaea) i kontekubu (situaoiji). ZnaEenje jed-
naga islcam mcGe ise varirarti menjaqiem njego-
vog sintaktiakog dbdbliilua, ali i j d a n @ti sint&tiEki
obdi!k maze biti nchsikc weoma raa2iei4ih zrmkmja
zavisno d koteksta i kontksta. Iskaz ,,Wli
udabno?" adnasi se lna t m d e n j a i njegcxro
,nepwredm" a a e e n j e istrailiuje wmiantika. O M -
"e~ltemje je udmjeno u j&u ~ g p i b n u&anim i
njen ablik ktrain4je sintallosa. Pcmuka je, medu-
tirn, d r u g a a a z a v h o od toga da li h j iskaz
u p u h j e d i t e l j uknilku koji se vnpolji na Easu,
prowtavac narneitaja rnogwhn Raqxu ili m l d k
devqjci kaja eedi na mpnatnmn lcraju isbe M e ;
ha varijacijla maeenja je prednnet i s - t r d i v d a
pragmetilke. Ta tri wpfdkta nisu m i k h nezavisni
jedni od dmgih. SemamtiCloi patencijal glagda
,,sedeti" oktulal~mjese saolw, Y omom &ntaW%-
k m iklopu kqji odgovara njegegavam 1eksiiEikm-n
znalienju, a to zmfenje istamemeno usloviLjljlanra
da li &ma Y d a t m kontektsk Pi kot&stu iuqpgte
moci da u p o l t r s b ~.taj gJagd da bi d a o uputili
p o w e koje ZeliuTla. Neb dmuigi glagd bi zaQute-
vao dlmgal5ije sinbaksiEh &lapwe i ne b i se
mogeo upoltreb$i u istcm koate4htu za upucIiva-
nje istih p o z u h . I m e h csemamMke, & t a k e i
pragmatike ,pastqjli povnaba m e g a koja &jl;aS-
njenje jedne strane toga Itmugla &hiana&im
samo k m p h v a n j e ma dnuge h e .

Sli6no v&i i m strogo ra!zdivajde m&enuja

(smda) lkao p~dblemaodaosa na daairji znaik
st~a~rncst, cd znalka Bao problma na relaciji
-
fonma - s-j. Sto MilEeviniC takode prihvajha.
Prvo, welilk,i Ije bnqj ljeaiLkih makova koji nepna-
ju svoj referent i5ak ni u a h j [poetskaj stvar-
nosti. ,,Svest", ,,miSljenje", ,,mmalno", .,dent-
nost" nemajru, stmgo pwmatamo. s v a e mfmente
u s t v a m t i ve6 postoje u n&qj svesti kao pol-
movi hjima cdgovara filtaw aplet cdnosa a
stvamasti. M a j i da se pqjam ,,ljiubav" illi po-
jam ,,stra1hn razlaZe na nj~jlihove bhhemijske i
biofiaifke osnove mom neminovno da o d d e
do apsurda; ma blilko utvrxlili da se, r e c h ,
znaj koji se i!zluhje kao pmledica Ijubavnog
uzbudenja razllhuje pa w a n e hemijskme sa-
s t a w lad mega koji izluhjerno h d a d a o uspa-
nieen6. meCemo uspeti da h e a b j l a w ni jedan
ni drugi podam. Dmgo. jiaS je Benvenit, u svo-
jaj kritici de Sosirovog poimanja graimvdljmsti
jeziEkog maka ukazao da je pmizvoljan &as
iamebu fmne i xefarenta. a me imeh f.clrm~i
sruddaja (Benvmist, 1975). Pnetdeno u jedao
d,ij@l&ti6ko mimanje cele srablem~tiike.h e -
du f m e , &ja -i stmm-&ti W j b dijalek-
tieki &OS jdinstva pmimoljn& i nuhcmti.
S-j se j W a ~1 abe relade, s jedne s t m e
prerna stvamosti. s dnuge strane wema farmi,
te strom rap2ilkwraaje te dve rdacije ima maw-
danja same na slmpn.jlu abjdajavanja elemenah
pre abjabjavaaja cdlhe. TlleCe,. pad:@nenu, li
problem M nivo vibih jeziLSM j~dunioa, Wk i
takva r&&01vmje p t a j e h e t m o tdko. I s h z
,pads 1kiSa" ima s v a h h ,,poato" mderqje sa-
driamo u l&si&oan z&enja dva njegcwa h-
(dtuenta, m a i@a~@ti"ii hemice ,&%at',
aktualimvmm u sinhkti&am sWapu jedne m e
lkkazne rePenice. Medulkn, sm&w M e ni malo
jaman. Intendkana po.mka moie blti ~aanopre-
tno:knje imfmmacije o Ei,r&dd da pada k&a,
ali i upaxreauje da ne treba izWiti, da treba po-
meti kiikhraq dg~ltreba a h 6 i Pie, sa&ekabi da
kiSa pr- ili &to dnugo, a & v a W sadnhj
uopfite ne m a , biti niiedna cd tih panuha. Ewz
eksplicitn5jeg adreUanja pcmke anaimw mrrio
da nagatlapno Sta je u pi>i.baajru,a bez re&cijle na
is(kaz, ne anamo Sba je &yakno. Pmekaid ie u
 LJUBISA RAJIe

analizi zntaeenja poltire- weti u cibzir, pored

lingvistieikih, i fitave sklcnpave p a r a ~ ~ v i s ~ h
(glasovnih) i eMadimgvm%ik~ih (rneghomih) ale-
rnenata u h t e k s l t u i Wekstu.

3. Cini mi se cia ta~kvdi slihi 1pmb1- kojha

je u liagvistlci posvefeno iauzetno mn~)~.go pai-
nje i radona, p o t i h uglarvnm i!z nepxtojlamja
k o h e m h a g ,i filazdski jlmncg a d g o m a na
rxsnomo pitanje od koga waka W j , a jeai[loa
mma p&: Sta je jezik? Odgwwa na t op i w e
ima mnogo; v to se m d e uveriti svalro ko atvmi
bilo koji veki @ti u d u hgvktiku M M a v
abiimiji L i n g v ~ t d i ~ ~ k M. a t i a n . upadljivo
je da m a tih clefiinicija polami ad jednag ili
d m aslperkta j&hg fenurnma, kao i da nama
definioija w kaje bi se mode re& da SIU &te-
pnihwCene. Detaljnije twgamjc pokamje & ne
postoji niSta Sto bi se, bez ikalkvih agrada, moglo
nazvati m a r k s i ~ t i P hdefiqicijoun jezika d w d j -
n m da padmiri potmbe skaranja jedne mar&-
sbiEke temije jeaika. Cinjenica je da skmo m a
lingviste m i se zdmima~m marksizaun i filo-
zofa koljti se zanimao za jezi!k, lkqji nisru o$ikali
Staljimmu k~itillruMar& pogleda aya Moge-
nezu jezika i dncns jezih i d d t v a kao &avo-
razumsko ramnigljanje. Medutim, finjenica je i
to da se do danas nije pqjiavila, bar kolilka je
m e i pmlto, neka koherenbna temija jenika
zasnanaaa M a w m h pcetavkaana materijii-
stii3kag li dijalektiekwg ~pokmnjasbvamceti u w -
vim koje bi se kxitieki ramotri&i ne saam Sta-
Ljimnnvi s t a v e (v. Stdin, 197'2), v& i celdkupna
unan-hi&&a ' b a B t i ~u nazmiE1janjiozla o j&u
i M i g N U Q t a k ~ a ~ r a ngnadadke
e lingvistike. Na
taj wbiljan Nedostatak u k a m je kod nas Dub-
ravko ailjam j d 1975. m e (v. &.iLjsm, 1978;
151-161).
Toga probl~mw. je, irstina na j d a m drugaCiji,
.,nelingwistiW1 mCin mesta*n i Nenad MiiXeviC
te mru zaho p w v e h j c matan prostor, z a d m -
juCi se na mdmimla VoluSinava, F. M i - h & j a
( F ' e m i o Rossi-Lamdi), P&oa (M. Pkheux) i Ju-
lije Knistwe. On te radow uglanrmom mmo re-
feriSe, pa bi dikusija sa s t a ~ koje v ~W e -
vit m,pne binla diskwija sa s D r w m b a p-
mmutih W a . Stoga CY u mtavlw nad5je po-
M a t i .da ,xxoblemathdem m&mr~ man-
pristupa jeziku, nego -da &diziwam ko&retne
predloge, tim pre Sto bi mai stav o 1hmistiPkoj
&ocWivasti & m i h ,post&~iFen& ~osi-lian:
m a ili B - ~ Q mlloj relevantno& r a d m Ju-
lije misteve, mhtevao mogo vii3.e prostma nego
3 l n ga ovde ha.
Bilo bi, mravno, pogrekno iz h d n j e da jaS w e k
memewno jechu r~dksistlEkut m u jezika zaUc-
ljueiti da d t a nije uwdeno. Uihpna nastqjtmja
na ?xi.mhmJru jedne t a k e teorije nisu ni d o -
bnojna ni beznaeajm, ali j&a sveuhhvatma
 LJUBISA RAJIC

teorqa jezezika ja4 uvek nije b e t a , kao W,

~uostelm,nde b e t a ni n e ' a smobuhmtna teo-
rija jeaika u o h k i m a bkozvane ghadanske (ling-
vistike. Materijal je, razumljivo, obiman, pa Cu
avde namesti same neholiko d d a kaja mi se
Eine karalkteristi6miun za a s n m e W v c e raz-
misljanja.
N a j j e d n h v n i j i vid je prasto U a m j e citata iz
~delaklasrilka ikoji imaijo veze sa jezilkoan .(v.Nla-
Engels, Lenjin, 1970). Do sa~danaijsl&i,ji m i
poimati ipdkuSaj da se, delimice h tih mesh
fimksa i Engelsa. delimice iz -1tih pmtavki u
njiholviun radoviuna~,,,izweeV jedma t&da jb-
k;. jeste po-j Firkenbrehta (Erckenbreoht,
1973). Jedan deo r d w a m e r m je ka regavlanqju
pojediinernih probliema (v. B e , 1974) ili raa-
malranjo nekih m m i h pastawhi (v. L s t , 1975).
U savsemmoj ikliljanskoj i % r a m s k a jlingvisrtid
ima : polkusaija zamivanja parcijalntih teorija (v.
knti&ki pregled k d Skiljjaoa. 1978). Neki a u M i
se bave i kirtilloam s a v m m e , pre svaga p&-
vistil%ke filozcifije jezika (v. Cornforth, 1971). T O
je obprilhke, dika m a g s Sto se dagada u m aw -
stilikoj Eitozdiji j d k a ili ako nje van i s t h o -
evrapskih zemalja pi Eemu, naramo, vaLja na-
pamenuti da posiiejb zna'tan braj mlnjih ratdma
po Eaasqpisima i msnje dostupnh publikac2jama.
RazmiSIjanjia o iiloaafiji j e z t a u i s t c s k o e ~ -
skim zemhjama g M & use dko tri OsniavllR pravca.
P N ~prawac ipripada prdlmti, a bio je u m e n
k a prwazilaiieajo m z W t i & o g nadeda. lhugi
pravac je wsmeren ha f i l o z o ~ ilingvistikie, po-
sebno krritici fdomfskih ishadma zqmdmih shva-
t w a u lingvisrtici (up.C?kobava. 1959 i Filo-
sofskie, 1977), i m e h d d ~ g i j il ~ t iYtra2i-
~ h
vanja (nipr. Havrameik, 1962 i Gipoteza, 1980).
T r d i pnavac je usuneren ka problemima adnosa
izmedu j e z t a i d l j e n j a (v. npr. Pmfilwv, 1977).
P a s ~ h u gwpu Eine abonnici tipa Probllmy
(i962) i niz dmgih zbonnika s l i h e mte (v. npr.
u Girke &Jachnow, 1975), koji ukazuju da se
intenzivno radi na razjaSnjavenju asnova cul
kojih treba potazati. Relativno su usamljeni pri-
meri lcakav je Vol~oSilnovljevprkbup (v. Bahtin,
1980). Remltati tidh nastojamja se naljbdje rrmg1
videti sab~ranina jednome m e s h u bdektivninn
radovima Cl~pa Ob3Eee jazykoznunije (1970). Me-
dutim. u delu tih radova ml&e se u a t i i&a
pomaio dolgmatska t d e n c i j a dia se sve & nije
eks~liciternat'ksisti6ko ili nije eks~licitemamksi-
stiEko po adredename made& p&gl&aiva za ne-
naarWsti& il? wviziloni'stiPb. Toga ima u w-
Coj meri u inaEe vecrma d~dtmom kolelctimoan
n i d u grupe dstoEnoevrqp&i~h&ra Theoretischs
Probleme der Sprachwissenschaft (1976).
U celini paamatnano, Ehi mi se da se kao cs-
novni problem javlj~a i z u z e b sloiienmt jedka,
koja ga upnatu, i Eani 5ilozofskim p r a b l m
pur excellence: j e z t je i & m m e n o predmet
 LJUBISA RAJIC

imdavaaqia, primaam0 sredstvo woga izueavanqia,

m d i j kajim se remultati toga imutavalvjla saw-

saanoga sebe u s v h doanenha woga h a -

nja i ddmanja u k o j h fie j&k jawlja kao
neka ad odrednica, nalaz&i se talk0 stabno u
s i b m i da istowemeno mara bi'ti i i s&
i u sebi. Zbog - bi. DO mome miSljeniu fi-
- toga
laof idla - jaika imnmada ~ls,~ k s ipo- s ~ ~
zkijaana m ~ d udawati
a tatalibet jab i Mi
h & n a *mima. Jedan njen tolc bi morao biti
usmeren ka daljem rawijanju fidmfije m i h
nacuka koje se WXol ceinam jezika bdo
njegovh pojedinian w p k t i m , a dm@ bi tok
morao nastswiltri Inititiko nammatra'nje f i l d -
skih problema kaji ~proistihiz sam- jab.
Medus~bnopxtiirnanje ta dva (taka ~bi,u jednoj
daljoj pempektivi, moglo da bnstitmige &-
sistZlou fidmofiju j a h ,kao nmku u omme
sm1isJu u kame Mihailo Mixkwh5 definiSe m u -
hu u vvd cibkanmn delu Filozofski osnovi MU-
ke. U nekim ad m d w a fkm na prjrmer P a d -
lov 1977). & su ueinjeni m a h i k m i u b e
pravou. Ja &u o d e *garti da naznatim ne-
k ~ l i k e pravce tdh razrniSIjaaja, u!ka&u& na
m e damme i pr&leme koji su se palcazabi kao
P i h i ne m o u d w i n i m maksisti6kih rea-
rnilflijmja o filmafijli jezika veC uapSte iu mz-
mjanjima o jdhu.

Primenjeno na lingvisbjiku, filozdija jezika b o

filozofija lin&istike trebalo bi da M a v a tri
osnovna h u g a prdMema: 1. ~UozoMce osnove
pojdmih QTavacai i cshvahuja u lingvistici, 2.
filwolbslce irnpli'kacije tih pnavaca ti ahvatamja
i 3. elpktemla3ke iprobleme lizl~gvist&e. Neko-
lib plrimem m o m davoljno ilustmvati t i u
m w e i h tema d iproiMam: 1) kalso u kojoj
meri je transfmaciono-genenativna g r m r t i -
ka z a m n a na idejama r a c i m a l i m ; prime-
na temije odnaza ru lhgvistici; pazitivi&itika
mjolcgija kao potih amerieke s a c i o l ~ t d ( k e ,
i tako &Lje; 2) kqie su iknplilkaaije nmhmbal-
~ j Sta znd ~ e za gnosmlagiju
~ ; temije o
jezifkam r e l i a r t ~i ~j d 6 k h nmivemalijama;
koje au hplikacije ulanliwanqja pojimova jezik
- rasa - kultura i jezik - nacija - drzava,
i blko dahje; 3) da Li je IhgvMib wpirijska,
n ~ i r i c j s k aili ,,aneSa~" naiulka; lozulcav je sta-
tus dbjahjmja i pmdvibanja ru limgvistici; da
li se u lingvistici lradi o zalconima iJi pravil-
nostima, 'i % a h dalje. Medu zapadnliun lingvisti-
ma lkaji (se uqpSte zmlimju za epistamlogitju
lillgvistiire u&ava se teinjla ka denoj ahdo-
enatizacLji (v. npr. Lieb, 1970), itmasla iz giro-
ko prihvatenih Meja o jedhstvenaj naruci, (me-
badoldkoan m h m ) 4 Heanpelwe i Openhaj-
anwe Seme muke kao &lopa deduk-tivn~o-
anoldkih mkljiu5alka. U tume smi& je i m
,poblem aksiarua u lingvi'stici dwaljan da Sludu
aktivirana sva tri omovna pravca ramnisljanja.
P~rzlelmoawrm moZe se, u jednam Skmm km-
t o k m , razmahrati i ls0cidagQla i prolitikdogija
lingvLti&ib istra2ivalnja i linmistika dowditi
u nepmradniiju vezu ne samo sa fl'lmdijom seC
i ldeollogijiam i poLiEifkom (v. npr. Rarjie. 1977).
Filozofski lprablemi smoga jezilka mogu se de-
finisati tak na o s n m definicije jezika. Ne ula-
zefi u detaljniju ~ ~ ~ p r a rddiinicije
vu jezika kaj8
po,lazi ad asnavndih postavki dijdelkt3kog ma-
k i j a l i t m a , nave& v d g m o t i oitaft iz Ne-
maEke ideologije, kuji a a m ~za sebe nQe donalj-
na de$irnicGa jezika, d i je dovoljrllo p&&te
za takivu definio~ru:,,M"je ad s m o g poM-
ka p&let ;da W e ,,opkrden7' rnaheni!jam b j a
se ovde j~avljau vidu u s k m & d slojeva vae-
duhia, wdkcwa, j&am r&ju - jezillca. Jezik
je usta bliko {star kaliko d west - jezik jeste
prakticna, s k m ~ Isvest kqja m j i za W g e
Ljude, i prema t m e postoji i za mene smog, i
jezilk nastaje. kao i west, tek iz potrebe, iz mu-
inasti orpgtenja sa d r u g h Ljudiimci. Tamo gde
pmtcnji nekl crdnas, an pwtojd. za mane, ,$ivo-
tinja" (se ne ,,odnosiU ni p m a E m u i u d t e
se ne o h & . Za Gvotinjv nijen adnas prema
d r u g h a me pastaji kao d a m . Svest je, dakle,
vet ad s m c g p&&a Id&tveni pmizvad 5 os-
t d e to w e ddk l j d uqp3te postaje." (Marx i
Engels, 1974; 30)

Drugh ~eEiima, j&a rnax'ksisti8ka definicija

jaika ancar& bi m M dedefe mmvne ad-
rednice: jcimik de po rsvlajaj s,&tini praktiha
svest, n j e m a hrikcija je da b d e sredstvo op-
Stenja, njagav nleposredni Ipajavni abli je go-
vor, njegov baralhkr je dmgtven. Redmet fi-
lwofije jezika bi se, s h & ~ tcun shvatanju,
mloggeo meUiti u z i r n ~ v 6 v
i obzir s h p o v e pmb-
lema kojd pmistih R1 j ~ m n i t hadTednica VD-
d&i, m a v n o , ~svememe r a h n a o tome da se
te obiasE istraijvmja ne mogu i ne m e j u stro-
go odeljivati. Nakolto primera mom posl&b
hi km ihstzadja: 1. SuStina jezlka kao prak-
tiEna svest: adns jaika i svesti; odnm jeziiloa
i s t t r a m t i ; problem anaka i zndenja i tako
dalje; 2. funkcija jezika kao sredstva opStenja:
&nos jezba d uni3rljenja; adnas j e d h i ma-
mja; j d k i logika; potrebe u apstenju fkao ad-
rednice jwd&ib Pimova; jezik. kao hemeneu-
t i & h pajlava; jlszik i nautni d ~ s h r si t a b da-
Ije; 3. pojavna strana jezika: oh& dvbiaske i
pm&inske s t m k h m ; sa&Xin!dce i fomalme
univemaliie ~msinhronm ri diiahroncmn la mu:

hm u.ticsj .na f o m u jezilka, i talk; dalje; h. je-

zik kao drugtvena pojava: jezilk loao element
 LJUBISA RAJIC

4. U k m o se pasmactra ~~ filmofije je-

zika tolkam paslednjilh dvadeset-brideset godi-
na. mogu we uOt3t.i dnra pralvca razvaja: pwQ-
perm kreb'nje ad pnustog konglomerata g r a d -
nih &lastti jadnog ddla inaxka ka stnulkturira-
Iqijem i apbtijm pr,rLtupu u kome r&e njem
kritKka samwvest, lali u kame 9 0 5 uvelr neana,
niti, po svemu sutleki, moie biti g o v m o ae-
kim %$edinsbvenimfillozodskhn osnavama; i sve
izwienije nastojanje da se u&va totalitet je-
zika, gto je uslov sine qua non filozofije jeziko.
Sto ta nastajanja j'aS uvek niw m i
la j&m
malflrsistilOkom Eiilmofijm jez- ima i abjek-
tivnih i subjaktivnih mdaga. S jedne &me,
i filozobiija. i lingvistilka i dmge 4 e koje se
balve jezikom postale su t o l h razgmmate i m-
zwdjme da ill je t d b sagledatl. S d w e &a-
ne, vel&i deo ms~ksLstiEki oorijientimnih ling-
vista i f i l m f a f i je dtpbiwo filazofijru jezilka
kao ,,gradansku" discip1iinu jli je panab b e l o
prinrne6ivao da ana otkriva amerike kaje su
marksisti veCl odamo otlkrili, ili se jednostavno
uqpSte nije ni zanirnao za nju. O m l i nedo-
statia~kvelilkog dela ,,gnadansken f i l a e jezi-
ka jeste njena nesposohmt da i woja nsljcbo-
lja dcstignuEa sklapi u jedno totalno vridsnje
jezikq a mi m-ti kaji se zanimaju za je-
zik nim u danoljnoj aneri @co&tiLi bu n a j d
predmst mdksistiEkog poionanja sveta - nrje-
gavu sposokast da pajam midi u tataaitetu
njihovih mutarnjih i apolijnfi protiwetnosti.
Posmatrano u tome svetlu. ~sdravinaSeg ling-
ni,ste Duhavka SikiEjana, inicijative dj-g
Parsopitxi Dometi za okasanje semialdke wdio-
nice i nekioilri druigi prilozi po &iPn Pami-
sima gredstawlj4u dragacene doprizlose abliko-
vanju jednlorg jrugosloven~k~agpahmmja mank-
sistiEke filazofiije j(ezika. Ono bi, pre svega, va-
l j d o hiti aslobdmo pav~Smsti,fragmentamos-
ti i dagmatimm wake mslbe. U tm mlisllu je i
M%EeviCava h j i m znaltan dqminos. Meduth,
Eimi rmi we $a hi m a hila m a g o M j a da je
t e h j e smadirvao sa neOoim wl d i ~ hlhgvisb
koji su upueeni u pmblerne Woaobije j w i h
pos~natranes taeke gMiSta linigvist'ike, jer bi
time sri'gurno obeabdio r e p r e z e n W i i j i izbor
au.bra na k'ajima ge gradio adelj* ,,Od jezilca
do revducije". KQ2gu prepm6ujean Pihodma,
ali ujedno aamtujem, p o l a d i od mpstvenog
bkustwa, de, dko su lingvisti, iprethcdno upoz-
naju (bar o s n m e takove m o v h m e filomobije,
a lako su filmobi. cia p r & i w a bar jedan dabar
kuas W t e Limgvistf e.
Literatura
Bahtin, 1080: Whail Bahtin. Marksizam i jilozofija
jezika, Beograd, Nolit.
Benvenist, 1975: Emil Benvenist. ..Prlroda UngvistiE-
kog znaka", U: Emil Benvenist, Problemi opWe ling-
utstike, Beograd, Nolft, str. 65-61. Prvi put objav-
ljeno u Acta Lingulstica 1, 1930, str. 23-a.
 -
LJUBISA RAJIC

Borb6, 1974: Tasso BorbB, Kritik der marriatischen

Sprachthorie N. Ja. Maw's: Kronberg Ts., Scriptor.
Cornforth 1971: Maurice Cornforth. Marttsm and the
l$?rguistic'philosophy. London. Lawrence & Wislrart.
Coseriu 1975: Eugenio Coserlu, Die Geschichte der
~ p r a c h ~ h i l o s o ~ hvon
i e der Antike b*r zut Gegen-
wart. Eine Ubersicht. 1-2, Tilbingen. TBL.
Cikobava, 1959: Amol'd S. Cikobava, Problema jaZyW
kak predmeta jazykoznanija nu materiale zarubei-
nogn jazykoznanija, Ministerstvo prosveBEenija
RSFSR. Moskva.
Erckenbrecht, 1973: Ulrich Erckenbrecht, M a r e Ma-
tenalastasche Sprachtheorie, Kronberg Ts.. Scriptor.
Filosofskie 1977: Filosofskie osnovy zarubeinyh na-
ptavienij v jazykoznanii, Moskva. Nauka.
Gipoteza, 1980: Gipoteza v sovremennoj Hngvistike,
Moskva, Nauka.
Girke Br Jachnow 1974: Wolfgang Girke & Helmut
Jachonw, ~ o w j e t d c h eSoziolinguistik. Probleme und
Genese, Kronberg Ts.: Scriptor.
IIavrAnek 1962: Bohuslav Havrhnek ,,AktuhLnl me-
todologicde probl6my marxistick6 'jazykov&dy, U:
Problf?my 195% 94-3.
Leist, 1975: Anton Leist, (Hrsg.) Anslttze zur mate-
rialistischen Sprachtheorie. Kronberg Ts, Scriptor.
Lieb, 1970: Hans-Heinrich Lieb Sprachstadium und
Sprachsystem. Umtisse kiner ' Spracht#orle, Stut-
tgart, Kohlhammer.
MarkoviC, 1971; Mihailo Markovif, DUalektiCka teo-
rija znaL!enja, Beograd, Nolit (Drugo izdanjel
Markovik 1981: Mihailo Markovif. Filozofski ash
nauke. Beograd. S A W .
Marx i Engels, 1974: Karl Marx & Friedrich Engels,
.,NemaEka ideologija", U: Deb, tom 6. Beograd, Pro-
sveta.
Marks, Engels, Lenjln, 1970: Marks, Engels, Ledin,
0 jeziku, Beograd, Kultura.
hblSEevi6, 1877: Nenad MiSEevif. Govor drugoga. Beo-
grad, Ideje.
MiSevif, 1878: Nenad MigEeviC, Bljeli Sum, Rijeka,
Dometi.
MiBhvif, 1981: Nenad MiSEevif. Filozofija jeztka, Za-
greb. Naprijed.
ObSEee, 1970-73: ObSEee jmykoznanie, 1-3. Moskva.
Nauka.
Panfilov, 1977: V. Z. Paniilov. Filosofskie problemy
jazykoznanija. GnoseologiEeskie aspekty. Moskva,
Nauka.
probl6my l962: Probldmy marxistick4 jcuylcouedy.
~ k a h a :Ceskoslovenskh akademie v8d.
Rajif, 1977: LjubiSa Rajif, ,,Lingvistika, ideologija 1
politika", Ideje. 1, 1977, 10C120.
Skiljan 1978: Dubravko Skiljan Gouor reatnosti i
;ealnost jezika. Zagreb, ~ k o l s k a lmjiga.
Stalin 1972: J. V. Stalin Marxism and problems of
li~guktics,Peking. ~'oreignLanguages Press.
Theoretische, 1976: Theoretische Probleme der Sprach-
wissenschaft. 1-2, Berlin, Akadernie-Verlag.
HONTRAKULTURA
 SLOBOMW DRAlULle

KONTRAKULTURE
S i x h raaprostranjena i b b e n a kantrahultma
samom svojom pojavom oduvijek oznaEava kraj
konsenzusa u odnosu na postojeCi sociokulturni
kompleks. Uslijed toga se razliEiti oblici kontra-
kulture u historiji redovito javljaju u sklopu
borbenih emancipatorskih pokreta, pri Eemu tre-
ba imati na umu da se borbenost nikako ne smi-
je poistovjefivati s nasilnoSfu (vidi krsfanstvo,
budizam itd.). S prodorom kontrakulture postaje
jasno da oficijelna dominantna kultura nema
hegemoniju nad cjelokupnim sociokulturnim
kompleksom, vef da je vise ili manje uspjesno
simulira.
I
Ovim naravno ne ielim r&i kako je mogufe
postizanje potpune hegemonije wl strane zastup-
nika bilo kakve kulturne matrice, buduCi da je
nemoguCe i z b j d postojanje marginalnog pod-
rurja neuklapanja ili neslaganja Kulturna he-
gemonija podrazumijeva suiavanje margina ili
njihovu stagnaciju na nivou manjinskih grupa.
Nastupanje kontrakulture oEituje se prije svega
u proSirenju marginalnog podrurja neuklapanja
ili neslaganja (ili i jednog i drugog), Eiji pojedini
dijelavi w t q e n ~pdinju pref-ti u kiantm-
ku1turu.l)
Ovdje je potrebno staviti jog jednu ogradu: pod
podruEje neuklapanja i pogotovo neslaganja ne-
mam na umu ,,klasiEnew subkulture delinkve-
nata, uliCnih gangova, prostitutki, skitnica itd.
Naime, zajedniCki nazivnik osmve svih ovih
subkultura je delinkvencija koja je opet stvar
konvencije. Drugim rijerima, ~romjenom kan-
vencije izakona -npr.) prostituii ja prestaje biti
neSto Sto je neuklopivo u postojedi sociokulturni
3 Ovdje ne ulazim u poku&j aefi-a pojmova
zbog toga Sto sam to ueinto u tekstu ,,Subkultura.
kontrakultura i kulturna revoludja" objavljenom u
Delu broj 12, Beograd, 1976, &r. 36-49.
 SLOBODAN DRAKULIC

kompleks, pa fak moPe postati i jedan od njego-

vih stupova. Uostalom, elitna prostitucija nikada
ne fini sastavni dio subkulture prostitutki, a ne-
kada (ponekad i festo) safinjava sastavni dio
diplomacije, biznisa itd. Isti je ili slifan slufaj
s ostalim spomenutim subkulturama koje su pro-
izvod nafina na koji dominantna kultura postoji
i oblikuje cjelokupni sociokulturni kompleks.
Dominantna kultura, naime, istovremeno proiz-
vodi, odriava i teii iskorijeniti subkulture ne-
dominirajueih, potlafenih, te narofito margina-
liziranih socijalnih grupa. Uslijed toga one na-
stavljaju postojati na beslronaeno neuravnoteien
nafin, razapete izmedu naglog procvata i naglog
istrebljivanja, te neizbjeinog vra6anja.l)
Uslijed navedenog ambivalentnog odnosa izmedu
dominatne kulture kao kulture dominantnih i
privilegiranih socijalnih grupa, te subkultura
potlaEenih i deprivilegiranih socijalnih grupa,
ove posljednje u sebi redovito sadrje jaEe ili sla-
bije naboje nepri jateljstva prema postojeCem
sociokulturnom kompleksu (rjede) ili vlastitom
mjestu u njemu (EeSfe). No, samo mali broj sub-
kultura teii ili uspijeva artikulirati svoje nepri-
jateljstvo i uzdiCi ga iznad nivoa prezira i zavisti
u odnosu na nedostignuto ili nedostiho. One ko-
je u tome uspijevaju, postavljaju se prema domi-
n a n h j M t m i kao konkskulture, 6 t e b j m da s
vremenom same preuzmu njeno mjesto, a borba
se vodi oko kulturne hegemonije.
Iz refenog ofigledno proizlazi da je moguEa
situacija u kojoj je jedan kulturni obrazac do-
minantan a drugi ufiva kulturnu hegemoniju
Takve situacije u historiji nisu bile Ceste i re-
dovito su oznaEavale ili pofetak nove epohe u
sociokulturnom razvoju ili kolaps civilizacije o
kojoj je ref. Naravno, uvijek je moguf i treCi
ishod: nasilna likvidacija kontrakulture ili kon-
trakulture sa svim mogufim posljedicama.
Takav ishod nalazimo u sluEaju bogumila (koji
su u jednom periodu Eak uspjeli postiCi kulturnu
dominaciju u bosanskom drugtvu), talijanskih
gradova iz perioda renesanse (koji su likvidirani
u nizu invazija sa sjevera i izvana reZiranih unu-
trasnjih okrSaja medu pojedinim ddavicama),
komunitaristifkih pokreta u Njemafkoj XVI sto-
lje6a (likvidiranih vojnom silom), hugenota u
Francuskoj, levelera i digera u engleskoj revolu-
ciji, niza komunitaristifkih pokugaja tokom XIX
stoljda (narofito u Sjedinjenim DrZavama), pro-
letkulta u postrevolucionarnoj Rusiji, samouprav-
janja u Spaniji 1936-37, i slifno.. .
Vjerovatno je da u svim navedenim slufajevima
posljedice likvidiranja kontrakulture nisu bile
9 0 wim problemima (vezano u ndu smiologljU
kulture). *e sam govorio u tekstu .,O pojmu ne-
kulture", Pitanja 112. Zagreb, 1817, str. 118-123.
jednako Stetne, pa je u nekim sluEajevima nji-
hovo iStezavanje moida bilo bez znatajnih po-
sljedica (premda je to teSko procijeniti) - no u
nekim je slurajevima njihov nestanak povlaEio
za sobom matajno nazadovanje druStava u ko-
jima su se razvile.
Tu bih prije svega svrstao uniStenje renesansne
kulture talijanskih gradova koja se javila kao
kontrakultura kontinentalnih razmjera i bila ra-
zorena vojnim poduhvatima od kojih su neki bili
isto takvih razmjera; tu spada i brutalno istreb-
ljenje hugenota tije su izbjeglice u fitavom nizu
zemalja svojim mentalitetom. financijskim kapi-
talom-i v j a i n a m a primjetno utjecalf na ubrzani
razvoj proizvodnih snaga, te pridonijeli relativno
nenasilnom prelazu iz k a s m g feudalizma u rani
kapitalizam, Sto je u zemljama u kojima se re-
formacija nije pojavila ili je bila uguSena (kato-
litkim i pravoslavnim) teSko i zamisliti. Uslijed
toga je reformacija sa svojim pluralizmom od
neprocjenjivog znataja za daljnji demokratski
razvoj druStva. Konaho, tu je i proletkult, kao i
samoupravljanje u Spaniji u toku gradanskog rata
i kratkotrajne i naglo presjdene revolucije.
U sva tri slutaja radilo se o pokretima koji su
u kratko vrijeme uspijevali utjecati na znatajne
skokove u razvoju cjelokupnih proizvodnih snaga
druStva i to bilo indirektno (stvaranjem za to
stimulativnog sociokulturnog okvira u veberi-
janskom smislu) bilo direktno (organizacijom
materijalne proizvodnje, razmjene, obramvanja.
duhovne proizvodnje itd.).8) Za cjelokupni socio-
kulturni razvoj nestanak kontrakultura vezanih
uz parcijalne projekte (koji ne utjefu i ne zahti-
jevaju ili ne pospjeSuju razvoj proizvodnih sna-
ga), nema znatajne posljedice, barem kad se
govori o evropskom novovjekovlju.4)
Nakon I1 svjetskog rata potinje se formirati
nova velika kontrakultura koja Ce se naroEito
razmahati unatrag petnaestak godina, nakon fe-
ga je jednim dijelom razbijena represijom snaga
poretka i rekuperirana od strane druStva spek-
iakla, odnosno- podlegla ozbiljnim unutraHnjim
kontradikcijama koje su je rastrzale iznutra, dok
se ono Hto je od nje preostalo nastavlja razvijati
u uvjetima marginalizacije i opCeg nastupanja
konzervativnih i otvoreno ili prikriveno reakcia-
narnih snaga, koje je Cini se ipak pri kraju,
blizu totke is~rpljenja.~)
9 U sluEaju proletkulta i samoupravljanja u Spaniji
gornju tezu treba uzetl sa znaEajnom rezervom, bu-
duEi da su oba pokreta i suvige brzo presjeEena, a
da bi mogli iskazati svoj potencijal u navedenom
smislu.
') 0 pojavama kontrakulture u ranijim historijskim
periodima i van Evrope DUO sam u tekstu .,Kontra-
kultura i historija", Revtfa za aoctologtfu 112, Zagreb.
1980, str. 9 1 7 .
9 Premda ono Jto je dnhronijski marginalno dfjakro-
nijski moZe zauzirnati (a Eesto i zauzlma) centralno
mjesto.
 SLOBODAN DRAKULIC
-- - -

Suvremena je kontrakultura nastala kao prete-

Zno omladinski pokret izrastao na osnovi dubokih
strukturnih promjena unutar poslijeratnih indu-
strijskih druStava ili onih koja bo tek postaju.
Industrijalizacija nakon rata praCena je dovrSe-
njem procesa urbanizacije druStva u razvijenim
zemljama, te njegovim zastraSujuCim ubrzava-
njem u zemljama u razvoju. Pri tome se u sta-
novniitvom nabujalim gradovima formira fitav
nil: marginalnih ili marginaliziranih grupa koje
se regrutiraju iz redova subproletarijata u kome
sve brie raste postotak fakultetski obrazovanih
pojedinaca. Tako postepeno dolazimo u situaciju
u kojoj subproletarijat po stupnju obrazovanja
tendira da prevazide radnifku klasu koja se pak
sve viSe sastoji od pojedinaca obrazovanih u adap-
tivnim zahvatima rasklimanom edukativnom
sistemu, koji sada doista - kao Sto je svojevre-
meno upomravao Ivan Ilie - pruZa mizerno
obrazovanje i u svrhu zapoSljavanja velikim
dijelom bezvrijedne diplome fiji nosioci samim
tim viSe ne mogu raCunati ni na njima utemeljen
visok status koji im daje ugled profesije. Nadalje
danasnja radnifka klasa raspolaie uglavnom tak-
vim, a osim toga jog i zaboravljenim obrazova-
njem, buduCi da je preostatak iivota njenih pri-
naidnilka u o b m ~ ~ mi.s1u
~ a m satnwhm M m a -
&no-edukativnim sredstvrma i sadriajima spek-
takularnog druStva represivne tolerancije na jed-
noj stran; i toleriranja represije na drugoj - a
njihov je cilj mrvljenje svijesti pojedinca, nje-
govo pretvaranje iz individuuma u shizofrenika,
te konsekventno preokretanje poimanja psihif-
kog zdravlja (tu je znafajna diskusija o normal-
nosti).
Pedesetih i votetkom gezdesetih aodina taj je
proces podizinja stupnja obrazovada marginai-
nih socijalnih aruDa bio tek u zafetku. zahvaljuju-
Ci pre svega boemi bliske omladinske grupe, Sto
prije svega znafi studentsku populaciju, te sve
brojniji omladinski (intelektualni i drugi) subpro-
letarijat velikih gradova. Tako s vremenom krade
po samoposlugama prestaju biti krade i postaju
proleterske eksproprijacije ili aproprijacije, pofi-
nje se aovoriti o zatvorskom ~roletarijatu.revo-
lucionami projekti obuhvataju- potrebu poiitifkog
organiziranja subproletarijata pa fak i lumpa
itd.3
Do pofetka Sezdesetih godina te su se grupe raz-
vijale na marginama, da bi zatim naglo doSle u
Sam centar socijalnih zbivanja u nizu drustava.
Naime, tada dolazi do stapanja nekoliko (pretei-
3 Promjene u sastavu subproletarijata. i njegovo
sve znarajnije prfsustvo u revolucionamim pokretima
nalazi poticaje u procesu dekolonizacije naroda Mrike
i Azije kao svjetskog subproletarijata kao i kasnilim
revolucionarnim pokretima Latinske hmerike, a naj-
znarajnije se javlja u SAD (prije svega medu Afro-
amerikancima i latinoamerikancima) i Italiji (na Jugu
i u Rimu, te u gradovima industrijskog trokuta na
.
Sjeveru)
 SLOBODAN DRAKULIC

no omladinskih) subkultura koje su do tada bile

nepovezane: boeme, komunitarizma, pacifizma i
intxararimimna (ambinashma). ., na kaje se k=n&
(preFeino kontradiktorno) nadovezuju razlifiti
antiautoritarni oblici nove ljevice, emelistirki
(marksistirko-lenjinistifki) radikalizam, femini-
zam itd.

Tako nastala kontrakultura predstavlja vrlo slo-

ien pokret kontestacije koji se upinje da izgradi
alternativni sociokulturni kompleks koji Ce sa-
mim svojim rastom iznutra razbijati heaemoniju
dominantne kulture, da bi je konafno odba&o
na margine sociokulturnoR kom~leksa i tako
p~aktii!ki izveo nenasilnu &cijalistirku transfor-
maciju svijeta koja prevladava i kapitalizam
multinacionala i internacionalni etdizam.

Trebalo je da komune razbiju i zamijene mono-

gamnu porodicu burfoaskog ili kvaziburioaskog
t i ~ a ali
. istovremeno i da dovedu u ~ i t a n j ei cje-
ldkupnu organizaciju druitva, stihijsku CndusGi-
jalizacilu i urbanizaciju diktiranu rezonom Dro-
izvodnie viSka v r i j e d k t i , zahtijevajuei deion-
centraciju populacije i svih socijalnih funkcija.
Osim toga, komune su podrivale i privatno vlas-
niStvo i drfavu, buduCi da teie ozbiljenju ljudske
zajednice i samoupravi lokalnih grupa.

Pacifizam i integracionizam su imali dovesti do

iSfezavanja violentnog i antagonistifkog lodnoge
nja medu ljudima, dok je antiautoritarna ljevica
teiila ruSenju hijerarhije i odnosa dominacije
unutar politirkih organizacija koje teie ruienju
posCojeCeg. Ukratko, zajednirki nazivnik pokreta
je samouprava, shvaCena na fitav niz narina od
kojih su neki dijametralno suprotni drugima.

Naime, kontrakultura je sadriavala i autoritarne

grupe emelistifke (marksistifko-lenjinistirke)pro-
venijencije koje se temelje na hijerarhiji, domi-
naciji i potrinjavanju. Osim toga, samouprava,
odnosno autonomija svake grupe dovodi do toga
da se intergracionizmu od poretka suprotstavlja,
na primjer, afroamerirki separatizam (Crni mu-
slimani) ili pak teinja da avangarda crnarkog
pokreta postane avangardom cjeline (Crne pan-
tere), odnosno feministirki autonomizam. Ove i
niz drugih znarajnih suprotnosti dovode do oStrih
sukoba unutar pokreta, imbilizirajuCi ga i ko-
narno razarajufi.8)

3 0 procesu stapanja nekih omladinskih subkultura

kao osnovi za pojavu kontrakulture Sezdesetih godina,
prvi je koliko mi je poznato pisao amerim sociolog
Richard Flacks u knjizi Youth and Social Change
(Rand McNally, Chicago, lS71).
') Uslijed sukoba izmedu razliEitih emelistiEkih frak-
cija raspao se ameriEki SDS (Students for a Demo-
cratic Society), vjerovatno najveda studcntska orga-
nizacija - pokret Sezdesetih godina (pred raspad je
 SLOBODAN DRAKULIC

Neke suprotnosti izaziva tok sukoba s dominan-

tnom kulturom i njenim predstavnicima: uslijed
sve CeSdeg bezrazloinog nasilja nad razliEitim
kontrakulturnim grupama, medu njima se kra-
jem Sezdesetih godina Siri antipacifizam koji po-
stepeno marginalizira pacifizam unutar same
kontfakultufe fiji se sve znaEajniji dijehvi okre-
cu ka violentnim oblicima borbe ili opet potpu-
nom povlaEenju van civilizacije, odnosno na njene
margine.O) U ovom posljednjem sluEaju dolazi do
osnivanja veceg broja komuna u zabafenim di-
jelovima razvijenih zemalja: pustinjama Nevade,
Arizone i Novog Meksika u SAD, brdima Skot-
ske u Britaniji, norveSkom sjeveru, planinskim
dijelovima Italije, brdovitom jugozapadu Fran-
cuske ili slovenskom krasu.
Medutim, na ovaj naEin dio kontrakulture odlazi
u ilegalu pri Eemu je neizbjeino njegovo odva-
janje od velikog dijela svoje potencijalne soci-
jalne baze; drugi dio se prostorno izolira a zatim
preteino dezintegrira, bududi da se pokazuje kako
teza o idiotizmu seoskog iivota nije puka Suplja
f raza.
Rekuperacija kontrakulture od strane druStva
spektakla jedan je od najznaeajnijih izvora unu-
trainjih suprotnosti tog pokreta, kao i opdeniio
najznaEa jnije sredstvo njegovog rastakanja. Opa-
snost od rekuperacije medu prvima su osjetili
pripadnici hipia zajednica u San Francisku koji
su zbog toga 1967. godine izveli ceremoniju po-
kopa hipija, uiasnuti posljedicama prodora in-
dustrije suvenira, turista, bjegunaca na kratak
rok iz krila porodice, manijakalnih egocentrika
najrazlifitijih vrsta, medu kojima se naroEito
isticala grupacija onih koji su pripadali prethod-
noj generaciji i nepomirljivo razlifitom konzu-
mentskom mentalitetu (vidi na primjer sluEaj
Mansona) koji je ukidanje triiSnih odnosa do-
iivljavm kao izuzetnu priliku da se besplatno
domogne onoga Sto inare nije mogao stedi.lO) Tu
nailazimo i na Eitav niz pojedinaca koji pokret
uzimaju kao sredstvo za vlastito katapultiranje
u svijet biznisa ili politike, Sto je naroEito razor-
brojala preko 100.000 Elanava Girom SAD). 0 tome
vidi Kirkpatrick Sale SDS (Random. New York. 1974).
t e Harold Jacobs ( ~ 6 . 1Weatherman (Ra parts, n . 4 .
1970). Talijanska ~ o t t a (Continua r a S p ~ ' P i a se 1976.
godine, nakon sukoba izmedu Zenskih delegata i pre-
tezno muSkoe rukovodstva lu ~ r v o iaolovici sedam-
desetih godin> imala je bazu od vi& desetaka hiljada
mladih). 0 tome vidi Davide DeRli Incerti (a cura di),
La sinistra rivoluzionaria in Italia.. (Savelli
. ~ Roma.
~

1976). str. 2-238.

3 0 prelazu na polittEko nasilje od strane dijela za-
padno-njemafke kontrakulture vidi n a primjer Bommi
Baumann, How it all Began (Pulp, Vancouver, 1977).
Koliko je to jednostavniji Ein za mladog talijanskog
Ujevog aktivista. vidi u anonimnim sjeEanjima grad-
skog gerilca; Giorgio, Memorie (Savelli, Roma. 1981).
'3 0 s l u h j u Mansonove ,,porodice" vidi Ed Sanders,
The Family (Panther, St Albans, 1972) ili Vincent
Bugliosi and Curt Gentry, Helter Skelter (Penguin.
Harmondsworth, 1977).
 ---
SLOBODAN DRAKULIC

no djelovalo na umjetnost kontrakulture i poseb-

no na njenu muziku. No, nemali je broj pojedi-
naca koji su unutar kontrakulture uiivali zna-
rajan ugled, da bi kasnije zakljuiiili kako su
,,grijeSiliWili ,,pretjerivaliV - pa se na ovaj ili
onaj naiiin ukljuiiili u stari svijet.ll)

Medutim rekuperacija kontrakulture nije mogla

ostaviti neizmijenjenim ni postojeCi sociokulturni
kompleks kao - ni- samu dominantnu kulturu. U
tom pogledu sedamdesetih godina dolazi do re-
lativno naglog prodora iiitavog niza elemenata
koji su prethodno pripadali kontrakulturi. Tako
omladinska muzika postaje muzika velikog ili
i.ak preteinog dijela populacije industrijskih ze-
malja; znaiiajan dio elemenata njihovog naiiina
odijevanja prodire prvo u srednju klasu a zatim
i u viSe socijalne grupe (na Zapadu daleko vise
nego na Istoku, gdje drZavnici hodaju odjeveni
poput likova iz amerifkih filmova iz doba pro-
hibicije); izvjesna neformalnost u govoru prodire
i u dotada nedodirljive masovne medije; na vr-
hovima ili pri vrhovima hijerarhija driavne vla-
sti, jedna za drugom pojavljuje s e Citav niz iena
koje svojim ponaBanjem po ko zna koji put po-
tvrduju da su razlike medu spolovima spolne
razlike, te da se na drugim podruiijima jedva ili
nikako ne manifestiraju (zbog toga armija njenog
veliiianstva pod komandom M. Thatcher ubija
bas kao Bto je prije Eetrdeset godina ubijala
armija njegovog veliEanstva pod komandom W.
Churchilla).

Istovremeno dolazi do promjene mjesta izmedu

esencijalnog i formalnog, Bto dovodi i do promje-
ne predznaka ritavog niza pojava koje su tvorile
kontrakulturu. Tako omladinska muzika ili mu-
zika kontrakulture postaje muzika za omladinu
koja umjesto medunarodnog mira zagovara so-
cijalni mir, a umjesto ljubavi medu ljudima,
ljubav medu klasama; manekeni porinju izgledati
kao kombinacija gerilca i kontrakulturnog otpad-
nika, no upravo time izmedu ostalog pokazuju
kako su ,,uspjeSni ljudi"; zvanifni jezik se umje-
sto demokratizirania definitivno imbecilizira (u
i i ~ jeu udio utjecaja kontrakulture daleko manji
od nekih drugih o kojima ovdje ne moie biti
rijeci); pokuSaji prevladavanja monogamne po-
rodice u smislu slobodne ljubavi postaju tehnika
za ofuvanje monogamije u smislu ubijanja do-

") Prlmjer liderslcog ekshibidonizma predstavlja na

primjer Jerry Rubin (svojedobno jedan od najistaknuti-
jih pripadnika jipi pokreta 1968) koji od svoje baze
ofekuje da ga slijedi u svim njegovim naglim zaokre-
tima. Vidi njegove tri knjige. objavljene u periodu
1970-76. godine: Do It! (Simon and Schuster, New
York, 1970), We Are Evrywhere (Harper and Row,
New York, 1971). te Growing (Up) at 37 (Warner, New
York. 1976). Metoda je jednostavna i poznata iz drugih
situacija: svaki novi rad je parcijalna kritika pret-
hodnog 1 konafno pronadena istinal
 SLOBODAN DRAKULTC

sade;Ie emancipacija iena postaje brojanje pri-

padnika spolova po zanimanjima, primanjima,
ponaSanjima itd, da bi se o emancipaciji Eovjeka
poEelo govoriti onda kada i broj krvnika po spolu
bude iznosio toEno fifty-fifty, kao i u ostalim
znatajnim podruEjima (na primjer silovanju, le-
tovima u svemir, pilotiranju ratnim avionima,
Bamaranju u braku, plivanju preko LamanSa
zavezanih oEiju itd.), do kada ona ostaje puka
metafizifka (dakle muSka) apstrakcija; slieno je
i s emancipacijom rasnih i etnifkih manjina u
SAD - salvadorskim ustanicima ili argentinskim
gradskim gerilcima je pred smrt vjerovatno neo-
bitno drago Sto se u primjeni specijalne elektro-
torture na njima zapravo emancipiraju njihova
rasna brafa, obufena od strane njihove zajedni-
Eke, vef emancipirane brace sa sjevera i Sto su
u svemu tome jenki gurnuti sasvim na marginu
(ili u sjenu?).
Drugim rijefima kontrakultura od negacije klas-
nog svijeta postaje jedno od sredstava njegovog
odriavanja na taj nafin Sto druStvo spektakla
preuzima njene forme i puni ih vlastitim sadria-
jima, prisiljavajufi ih, ipak, da se krefu podra-
iavajufi ono Sto su nekad bile: rezultat je ples
smrti koji bi da bude prihvafen kao ples iivota.
Proces rekuperiranja kontrakulture ipak nije mo-
gao proteei bez dubljih posljedica ni za socio-
kulturni kompleks u cjelini, kao ni za dominan-
tnu kulturu posebno. I jedno i d r u m su sada
vjerovatno nepovratno otvoreni utjecajima is
marginalnih podruEja u kojima se sada formiraju
kontrakulturne pojave koje je sve teie rekupe-
rirati bez znafajnih pomaka u samoj osnovi si-
stema u cjelini. Time se svakako produiava pro-
ces socijalistifke transformacije svijeta, no isto-
vremeno postaje manje nuino ,,skrafivanje hi-
storije" ili pribjegavanje drastiEnim sredstvima
u tom smjeru. Ovim nikako nemam namjeru
pristati uz one koji vjeruju u samorazvlaltenje
vladajufih klasa ili u mogufnost da ih se verbal-
no isprati s historijske pozornice, odnosno nago-
vori da odu. Medutim, svakako smatram da je
neophodno ispitati mtogufnosti mirnog ili relativ-
no mirnog prelaska iz jedne epohe u drugu koje
proizlaze iz s a m g sociohistorijskog razvoja, a
koje danas nikako nisu beznafajne.
PojaEani utjecaj sociokulturnih ,,marginan koje
u nekim (narofito istoEnoevropskim) zemljama
uspijevaju postifi i kulturnu hegemoniju, dok u
drugima onemogufuju da to isto postigne domi-
nantna kultura, svakako je najznafajnija tekovi-
na kontrakulturnog pokreta iz posljednje dve
decenije. Dok je do pred desetak godina konsen-
zus oznafavao aktivno pristajanje ili podriava-
9 0 tome govori i George Frank1 u The Failure of
the Sezual Revolution (New English Library, London,
1975).
nje, danas on u najholjem slufaju znafi odsu-
stvo znaEajnog disenzusa, odnosno alternativnog
konsenzusa.
Navedenu tezu potvrduju i sve EeSce violentne
intervencije snaga reda i u onim slutajevima u ko-
jima bi narmdno t r a h l o d e k i v a t i kantraargu-
mente. Prisjetimo se s a w suvSka llsusilja kqje je
upotrebljeno za likvidaciju omladinskog centra
u Ziirichu ili rastjerivanje pripadnika novog vala
antiratnog pokreta u evmpskim gradovima. No
to n&u nlpogto jedilni pnimjeri; m v P a k e i j e
javljao se i u odgovoru vlasti na ekoloSki pokret
i njegove akcije, na antimilitaristitke pokrete i
grupe s kraja proile decenije u Francuskoj i dru-
gdje itd.
Sve to ukazuje da je moC rekuperacije od strane
klasnog svijeta ogranitena njegovim vlastitim
principima dominacije, eksploatacije i hijerarhij-
ske organizacije, a upravo su oni sve direktnije,
i to u svakom pojavnom obliku, predmet radi-
kalne kritike kontrakulturnih pokreta koji se sve
odredenije k r d u po liniji globalnog procesa so-
cijalistifke transformacije svijeta.ls)

'3 U tom smislu je danas aktualna teza jednog od

osnivara holandskih pokreta provosa i kabautera Roela
Van Duyna, prema kojoj je revolucionarni subjekt da-
naSnjice provotarijat, a ne proletarijat. Vidi njegovu
knjigu Message fo a Wise Kabouter (Duckworth,
London, 1972).
 RUL VAN DAJN

PREMA NOVOJ
MORALNOJ
REVOLUCIJI*
Iako kooperacija i agresija ponekad djeluju u
harmoniji nadopunjavajuki i stimulirajuki jedna
drugu, mogu se takoder energiEno sukobiti poti-
skujuki se medusabno i zaustavljajuCi jedna
drugoj napredak. Iz ovog izmjenjivanja, ove
kolebljive aktivnosti, izrasta energija koja omo-
gukava ljudskim bikima da grade svoju kulturu, a
iivotinjama da odrie svoju prirodnu egzistenciju.
Nadalje, dok simpatiEki i parasimpatifki nervni
sistern ponekad f unkcioniraju harmonifno na
komplementaran nafin, tako da svaki ponaosob
aktivira odnosno smiruje organe tijela, oni ka-
snije rade u uzajamnoj opoziciji ometajuCi i
sprijei.avajuki jedan drugom funkcije. Zbog ta-
kvog uzajamnog d jelovanja ljudskim organima
se moie upravljati. U tim analognim procesima
sadriana je predodiba kibernetike.
*) Roe1 Van Duyn, Towards a New Moral evolution,
Message of a wise kabouter, Duckworth and CO.
London, 1972, str. 85-90.
Rul van Dajn roden je u Hagu 1943. godine. ve6 u
djetinjstvu na njega su utjecale liberterske i mistiEne
ideje sredine u kojoj je odrastao. Kao srednjoSkolac
bavio se djelima Bqrtrana Rasela. IskljuEen je iZ
Skole zbog organiziranja antiratnih demonstracija. GO-
dine 1961. upisuje se na univerzitet u Amsterdamu
gdje studira povijest umjetnosti i fllozoflju. U to
vrijeme postaje Elan grupe anarhista, sljedbenika DO-
mele Nieuwenhuist (utemeljitelja anarhizma u Nizo-
zemskoj). 1965. godine pokrefe fasopis Provo (od rijefi
provocateur - provokator) od Eega dolazi ime pokreta
provosa. Namjera im je da prisile vlasti da pokatu
svoj, bitno represivni, karakter ispod maske toleran.
cije i dobroduSne brige za ljude. Njihova je parola:
,,Van s policijom, van s vojskom, van s cijelim drtav-
nim aDaratoml Neka radnici uaravlialu tvornicama.
proizvodni aparat neka bude u r u k a k a naroda, a
.
vlast neka se decentralizira . ." Zele stvoriti samo-
svjesne. swntane Ijude. dfecu kulture i urirode. soo-
sobne d a - pokazuju osje6aje i pristupaju radu kao
igri. Najp~Znatijuakciju provosn predstavljale su de-
monstracije na vjenEanju princeze Beatrix 1966. godine.
Van Dajn je bio jedna od naj~oznatijih lienosti re-
volta Sezdesetih godina u Nizozemskoj i Evropi; uEe-
stvovao je u projektima kubautera, osnivao Easopise.
bio poslanik u gradskom VijeCu Amsterdama i po-
bornik ideja o alternativnim mogufnostima i realizira-
no1 utopiji. Danas Zivi na farmi u sjevernom dijelu
Nizozemske.
 RUL van DAJN

Sto je kibernetika? To je ,,vjeStina7' ili nauka

o kontroli, bazirana na principu kontradjelovanja.
Sve Sto iivi proieto je ovim kibernetirkim prin-
cipom. Uzmimo, na primjer, biciklistu. On slijedi
odredeni put koji je odabrao pri Eemu upotreb-
ljava vozilo Eije kontroliranje je esencijalno u
ovom kontekstu. Kako on uspijeva, uprkos ra7-
novrsnih ometajuCih uticaja izvana - kao Sto
su saobrafaj, proturjeEni tjelesni impulsi, vjetar
itd. - zaista slijediti svoj put? UpravljajuCi,
vrSeCi neprestanu kontrolu. Kad udarac vjetra
dode s lijeva, on primjefuje skretanje biciirla
udesno i okrefe upravljar nalijevo da bi ispra-
vio devijaciju. Ako uticaj koji ometa dolazi zde-
sna, sa odgovarajuCim skretanjem ulijevo, tada,
da bi odriao svoj pravac, on okreCe upravljar
udesno.
Kompenzacioni pokreti koje biciklist vrSi sa
upravljarem da bi p r d a o put koji je odabrao,
opisani su u terminologiji kibernetike kao kon-
t~adjelovanje. Funkcija takvog kontradjelovanja
je odrianie norme ~omoCu izjednaravanja ili
drianja protuteie i m e t a j u ~ i m- uticajima - koji
ugroiavaju normu. Kontradjelovanje stabilizira
dinamirku ravnoteiu u organizmu i tako odria-
va normu organizma.
U primjeru bicikliste, norma je izabrani put.
Prisutna je dinamirka ravnoteia jer upotreba
pedala oslobada silu koja pokreCe bicikl i bici-
klistu i odriava ih u stanju balansa. Kontradje-
lovanja funkcioniraju fas kao kdnica (u ovom
-~ r i m- j e r udoslovno). Eas kao stimulans. Kontra-
djelovanja su jedan element kruinog procesa.
Kretanje polazi od bicikliste (A) na cesti, koji
preko oEiju i mozga (B) dobiva podatke i oni
ga informiraju da okrene upravljar (C) da bi
ispravio devijaciju. Biciklist (A) tada uvida Sto
je napravio i kruini proces poeinje iznova. To
se m o b prikazati slijedeCim dijagramom uzetim,
s malim odstupanjem, iz S. T. Bokove knjige
Cybernetika:

dijagram 1

ugroieni organizam
I unutar kojeg se odvija
kontradjelovanje.
\ /
''__--.
, /
 RUL van DAJN

Znak plus predstavlja ometajufi uticaj, prijet-

nju kojom proces zapotinje; znak minus pred-
stavlja kontradjelovanje koje manje ili vise
anulira smetnju. Kibernetitki princip nije neSto
ograniEeno samo na mali broj funkcija. MuSka-
rac i iena, simpatitki i parasimpatitki nervni
sistem, zdravlje i bolest, red i nered, grad i selo,
specijalizacija i opfe obrawvanje, mlado i staro,
nomadski i sjedilatki narodi, kultura i priroda
svi naizmjenieno stimuliraju i smetaju jedni
druge. Ljudsko miSljenje je toliko kompletno
izvedeno unutar okvira kibernetitkog sistema
da su sve maSine koje stvaramo, budu6i vjerne
kopije nas samih. bazirane na procesu kiontra-
djelovanja. Bok fak vjeruje da je kontradjelo-
vanje tipifno obiljeije iivota s obzirom n a Ei-
njenicu da do sada nije primjebeno u mrtvoj
prirodi. Pso mome migljenju kooperacija i agre-
sija su takoder kibernetiEki par. One su ,,uprav-
ljaCki mehanizam" vozila kojim ljudi i iivotinje
putuju iivotom. Vratimo se za momenat dija-
gramu. Sada bu ga neSto modificirati da raz-
jasnim sliku upravljanja i ceste.

f ivot
7 . 1 dijagram 2
I I

-B 1
.-
m
2 I
Y I
privlaEno
4- --
I
kooperaci ja
I 1 odbojno
agresija
-+

s>
z
A4
+2
$
'a

4
smrt

Kreativna i destruktivna energija, proizaSle iz

izmjeniEnog strujanja izmedu agresije i koope-
racije, predstavljene su dugim strelicama; to oz-
naEava iivotni put. Zivot i smrt su takoder ki-
bernetiEki par. U jednom trenutku fenomen
 RVL van DAJN

smrti i naia svijest o tome stimuliraju intenzi-

tet iivota, a u drugom djeluju kao otpor iivotu
luoz brieru i iad koje donose i konaCno era do-
krajfujuy ~ i d e r n e t i i k i par kooperacija-agresija
nazivam upravljaEkim mehanizmom vozila koje
nas nosi d u i fivotne staze. Bilo bi bolje reCi da
je to zbiljsko vozilo Cija je esencijalna kompo-
nenta upravljanje.

ViSa forma kooperacije ili zajedniCka aktivnost

kooperacije i agresije (viSa strelica na dijagramu)
je, u stvari, upravljanje; zajedno s opstruktiv-
nim odnosom kooperacije i agresije (donja stre-
lica) bo predstavlja naSe vozilo. Ni jedno se
vozilo ne mofe smisleno kretati bez koEnice. To
se postiZe opstruktivnim odnosom. Cak, agre-
sivna energija proizvedena tim odnosom osigu-
rava vozilu dinamiku koja omogucava raznoli-
kost brzina (agresivno dolazi od latinske rij&i
aggtedi koja izvorno znaCi napredovati). ViSa
forma agresije koja proizvodi opstruktivan odnos
izmedu kooperacije i agresije moie pokrenuti
Eitavo vozilo unatrag, u pravcu smrti. Sada je
to sluraj sa naSom svjetsko-obuhvatnom zapad-
nom kulturom. SlijedeCi primjer: odnosi surad-
nje i opstrukcije para kooperacija-agresija su
poput dvojice ljudi, S i T, koji stoje leda uz leda
s rukama okovanim zajedno. Svaki se bori svim
silama da krene naprijed i da povure sa sobom
partnera koji se protivi i opire. Kada S uspije
da povuEe T za sobom, javlja se vitalna, kreativ-
na snaga. Kada T uspije d a povuEe S za sobom,
to potiCe destruktivnu snagu i par se k r d e u
pravcu smrti. Cim T uspije odvuCi S preko od-
redene granice - a prije ili kasnije u ljudskom
iivotu T Le to postiCi - konaEno se javlja sm&.
Paralela s e moPe odriati samo donekle: dva Co-
vjeka, S i T, se mogu razdvojiti; ali odnosi
suradnje i opstrukcije to ne mogu nikad izvesti
poSto bi se tada oslobodila nepovezana, neobu-
zdana sila.

Zaboravimo sad ovu sliku. JoS jednom vozilo

zapadne civilizacije je cjelina igre sila koje pro-
istiru iz interakcije kooperacije i agresije. HoCe
li to vozilo uspjeti odriati pravac ka sreCi i
zadovoljstvu onih ljudi koji Zive unutar ove
kulture?
Ako je to iivi organizam koji funkcionira kao
biciklist na dijagramu 1, moie se odriati. Ako
je na dijagramu 1 zapadna kultura predstav-
ljena sa A ugrofena, da bude odbaCena sasvog
pravca disruptivnim uticajem (koji ~roizlaziiz
nje same ili iz drugih kultura), tada 6e opasnost
primjetiti naufnici, novinari, ljudi nadareni in-
tuicijom i drugi (informacioni centar usporediv
sa oEima i mozgom biciklista), koji Ce registri-
rati opasnost i obznaniti je preko itiformacionog
medija B. Na osnovu toga ljudi obrCu upravlja-
 RUL van DAJN

fku kontrolu C (koja izabire agresivni ili koope-

rstivni nafin postupanja) i efekt kontradjelova-
nja koji slijedi (oznaren znakom minus na di-
jagramu 1) neutralizira prijetnju (+). U sada-
Snjoj situaciji to znafi da upravljafku kontrolu
moramo pogurati mi - provotarijatl, intelektu-
alci, radnici u zapadnoj kulturi - u kooperativ-
nom pravcu. Postoje primitivna druStva kao ono
Pigmeja, u kojima agresija i takmifenje izgleda
jedva da postoje; rezultat je zaista statifno dru-
Btvo. Kontradjelovanje koje bi oslobodilo tak-
mifarska osjdanja Pigmeja moglo bi ubrzo
rnotivirati njihovo druStvo da prekine tu uko-
Penost - iako su agresija i takmifarstvo toliko
nadmocni u svijetu oko njih da nema rnnogo
potrebe za takvom vrstom kontradjelovanja.
Razvoj socijalnog organizma je, takoder, usmje-
ren kontradjelovanjirna. Uprkos tome, kontra-
djelovanja n e mogu nikada u potpunosti elimini-
nirati prijetefe situacije. Prijetefa odstupanja od
norme reducirana su kontradjelovanjima u od-
redenom omjeru prema svom prvobitnom broju.
Ako je kontradjelovanje proporcionalno, tada je
preostali dio odredeni postobk prijeteceg odstu-
panja. To je razlog Sto igra kontradjelovanja ne
moie nikada zavriiti. Ostatak prijetnje koja
jsste postala stvarnost, neprestano f e isprobavati
priliku za pojavljivanje novih prijetnji koje 6e
slijediti kontradjelovanja bez kraja. Treba obias-
niti zagto se taJ krug kontradjelovanja nije po-
krenuo u nekim primitivnim kulturama. Nisam
u stanju da to ufinim u svakom detalju, ali Cu
pokulati, i to u smjeru potpune neutralizacije
napetosti izmedu agresivnih i kooperativnih sila,
6to rezultira daljnjim obrtanjem tih kultura u
istom mjestu, oko vlastite osovine. Ono Sto tada
prevladava je potpuna diktatura obiraja fiju
opasnost Kropotkin nije do kraja shvatio kad je
slavio zakon obiraja nasuprot zakonu driave.
Srojim razvojem, kultura dovodi do klasnog an-
tagonizma. Do toga dolazi zbog oskudice dobara
koja treba da budu distribuirana. Napetost iz-
meUu vladajuQ klase i proletarijata joS je jedan
primjer kibernetirkog para koji aktivira kul-
turu i pokrefe je kroz dugi period. S jedne strane
proleterska klasa prijetnjama potire vladajufd
k!asu na vefe napore; s druge strane kofi ju iz-
nudujuti ustupke u vidu kulturnih prednosti i
sloboda. Suprotno je jednako istinito.
UnatoE tome, svaka kultura teii uklonit nag
protutuseni klasni antagonizam, kao jto mi na-
stojimo dovesti kooperaciju i agresiju u m e d ~ ~ -
wbnu harmoniju. OStrina klasnih sukoba odrn-
Zava razorne uticaje koji djeluju na kulturu.
I\ Provoel -naziv za studente. umietnikc bitnike.
ihtilek&aee i aktiyiste svih ~Gsta koji s\ilesnlm 1
swcifiEnim kontrad~elovanjem nude altemativu da-
riabniem d ~ f i t v ui Eele da-stvore novi svliet baziran
na princi~imakooperadje i uzajamne p o m o ~ .(prim.
prev.).
 RUL van DAJN

Rada bismo uspjeli kroz naSu kulturu razviti

tehniku kontradjelovanja koje moie vise ili ma-
nje neutralizirati taj razdor, klasna bi napetost
mogla utoliko oslabiti. Otpor prijetnji nalazi se
u samom organizmu; kontradjelovanje na izo-
pafenja kulture smjeSteno je u kulturi samoj.
Sada to moie zvufati utopijski; ali jednog dana
Ce se pokazati moguCim da vise ili manje elimi-
nira klasne antagonizme. Ali, neCe biti mo-
guCe u potpunosti eliminirati klasne napetosti
i dovesti agresiju i kooperaciju u punu harmo-
niju jar bi to umpred uklmilo u z ~ kdrtljd@g
kretanja. Kontradjelovanju nikada ne smije biti
dopulteno da prijetnju ukloni in-toto. U dana-
Snjem teSkom poloiaju EovjeEanstvo nije sigurno
u blagotvorno kontradjelovanje koje Ce otkloniti
prijetnju atomskog rata i glad u Sirokim raz-
mjerima. Fatalni spoj je vrlo realna moguCnost.
Takvi spojevi se javljaju kada informacijski
aparat koji je na raspolaganju organizmu ne
proslijeduje adekvabno mjle i n f m a c i j e i
stoga ih ne prenosi na pravi nafin drugim orga-
nima. U tom slufaju odgovor na prijetnju nije
uravnoteiavajufe kretanje (kontradjelovanje), vec
naprotiv kretanje (spoj) koje dalje jafa efekt
prijetnje. MoguCe je da su agresivne diktature
koje su ugroiavale svijet b k o m druge Eetvrtine
dvadesetog stoljeCa na taj naEin usporedlve sa
joS pokvarenijom diktaturom imperijalistifkih
svjetskih sila. U svakom slufaju, viSe Sam sklon
da promatram hladni rat, opaku politiku domi-
nacije koju vode Amerika i Rusija te krize na
Bliskom Istoku kao posljedicu faSizma. stalji-
nizma i irnperijalizma; nego kao autonomni spoj.
Ne bez razloga Dezmond Moris u Golom maj-
munu inklinira pesimizmu. Kooperacija fije pri-
sustvo i on biljeii medu ljudima i Zivotinjama u
znafajnoj mjeri, u opasnosti je da posluii cilje-
vima prevladava juCe agresi je. Ljudi jog uvijek
uskaarxl u fiat, kaje IImis. jednashvno u ciZjiu
pomaganja zemljacima, a ne toliko iz neprija-
teljstva prema protivnicirna. Kropotkin je veC
primjetio koliko kooperacija postaje intenzivna u
pozadini fronta u doba rata. U tim vremenima,
kooperacija izgleda kao princip fak vainija od
same agresije. Bez kooperacije u pozadini fron-
ra agresija ne bi nikad mogla rezultirati tako
masovnim, organiziranim pokoljem. Mislim da
se odvija jedno internacionalno kooperativno
kontradjelovanje fiji su pofeci u Sezdesetim go-
dinama. Iconstelacija se moZe promijeniti i kre-
nuti u suprotnorn pravcu: agresija Ce doCi za
pripomof kooperaciji. Kooperacija izmedu dr-
iava, grupa i pojedinaca bit f e pojarana svijeSCu
o opasnosti od teSkih posljedica suvremene nu-
klearne agresije i potpunog trovanja okoline. Uza-
jamna porno6 se rnoie pokazati dovoljno plodo-
tvornom da b l i s h pr*ac;lt & m e u vlarstih
suprotnost. Otvorena su nam samo dva puta: put
u uniStenje ili put u slobodu. Agresija podrazu-
 RUL van DAJN

mijeva biranje prvog i kako to postaje sve viie

i vise opce spoznato, tako je vjerojatniji porast
kooperativnog kontradjelovanja. Nasa informacija
jog nije toliko iskrivljena da je spoj neminovan;
znamo 5to je u pokretu i jo.5 uvijek moiemo
reagirati. Ispravno kontradjelovanje neCe se do-
goditi samo od sebe, kao da je bilo na& pre-
dodredena sudbina. Konlradjelovanje Ce do6i
jedino ako se mi - vi i ja svi mi - svesrdno i
spontano bacimo u borbu kao kontrafinitelji, 0s-
tajuCi u isto vrijeme svjesni onog Bto radimo.
Ako. Hiljade vrsta je nestalo u mraku evolucije
jer nisu mogle naCi energije za kontradjelovanje
- nisu imale potrebno znanje o sebi. U kojim
politi~iflrianablicinua se mma izraziti lju- ko-
operacija da bude stvarno i istinski revolucionar-
no kontradjelovanje? I ovdje nam je Kropotkin,
u opcim crtama, pokazao put. Za kwperaciju
unutar nacija neophodno je ukidanje centralnih
organa prinude. Organizacioni posao mora biti
izveden od strane kooperativnih regionalnih
savjeta koje je lokalno stanovniitvo izabralo
neposredno. Oni moraju voditi ekonomiju u do-
govoru sa savjetima koje satinjavaju predstav-
nici tvornica i ~otrosaEkihorganizaciia. Univer-
zitetski i &kolsk:1savjeti moraju organizirati ob-
razovanje. Javni red mora biti zagarantiran, u
mjeri u kojoj to moie biti potrebno, odgovara-
jufim lokalnim sluZbama koje treba da budu
zamjenjivane u pravilnim vremenskim interva-
lima i direktno odgovorne lokalnim n a d n i m
savjetima. Isto se primjenjuje na pravosude koje
se prije svega mora smatrati lijeEnikom simpto-
ma bolesti u druStvu pa se stoga uglavnom treba
sastojati od socijalnih psihologa, socijalnih psi-
hijatara, kriminologa i ostalih socijalnih radnika.
Kooperacija medu driavama, koje naravno uopce
nisu driave u starom smislu vec nacionalne
mreie izabranih i pravilno reizabranih savjeta,
mora wstati splet svih nacionalnih mreia u
opfepriznatu mreiu skupova predstavniekih sa-
vjeta sa jednim internacionalnim svjetskim sa-
vjetom kao centrom - jedinstvo u beskrajnoj
raznolikosti. Kao polazna toEka za to moie po-
sluiiti honcept Ujedinjenih Nacija. Internacio-
nalni svjetski savjet moie biti dalje podijeljen
na ekonomske, naufne, obrazovne, sudske i druge
svjetske savjete koji Ee regulirati globalnu QO-
litiku na bazi uzajamne (a posebno ekonomske)
pomoci. Samo revolucionarno rijesenje takve vr-
ste omogudit Ce da se dokinu ekstremne eko-
nomske razlike, prijetnja vojne akcije sa ove ili
one strane, ,.konvencionalni" ratovi i opfa opas-
nost od totalnog razornog treCeg svjetskog rata.
Doba pokeraske politike je zavrseno. Ona je vo-
dila iskljuEivo ka ratu, diktaturama i pseudodemo-
kraciji. ,,SlobodaH, kao Sto je Markuse taEno ka-
zao, ,,je jedino moguCa kao realizacija onoga Sto
za sada joS uvijek smatramo utopijom". Moderna
 RUL van DAJN

tehnologija povezana sa kooperativnom prirodom

tovjeka, mogla bi u stvari kroz vrlo kratko vri-
jeme ostvariti svaki tip utopije. U proSlosti, uto-
piju je sprdavala ekonomska oskudica koja je
djelomieno bila rezultat neprikladne agresivnosti,
dok je i sama sa svoje strane uzrokovala viSak
tog agresivnog poriva. Sirenje tog uvida moie
biti jedna od znaEajki informacije koja Ce pri-
donijeti samopoznavanju potrebnom za potenci-
jalno kooperativno kontradjelovanje.
Teoriju kibernetike smatram fazom u razvoju
dijalektike. Obje nude naEin miSljenja koji ob-
jalinjava evoluciju u terminima napetosti izmedu
dva pola. U dijalektici, napetost izmedu teze i
antiteze stvara sintezu; u kibernetici, napetost
izmedu prijetnje i kontradjelovanja proizvodi
stabilnu ravnoteiu sposobnu da odrii normu.
Oba modela evolucije mogu se prikazati kao
spirale. Sinteza je uzdizanje poEetne teze do nove
teze koja je po sebi novi izvor napetosti Sto
znaEi da mora izazvati novu antitezu. Kao ito je
poznato, prijetnja i kontradjelovanje odriavaju
normu organizma, ali svojom polariziranom in-
terakcijom stalno iznova stvaraju organizam.
Subjekt i objekt su uzajamno ovisini jedan o
drugom zbog svog ,,metabolizma". Subjekt se&
moZe znati sarno preko objekta. Ili, kao S k kake
Hegel: ,Sam0 kroz slugu gospodar stoji u odnosu
sa objektivnom realnoih." U oba sistema mi-
Ujenja (otigledne) suprotnosti tvore potpuno je-
dinstvo, koje opet samo Eini suprotnost drugom
sjedinjenju suprotnosti. U oba sistema postoji
i privlarni i odbojni odnos izmedu polova.
Razlika izmedu kibernetike i dijalektike je u
tome Sto izgleda da je kibernetika model miilje-
nja stvoren da objasni procese evolucije, a di-
jalektika s druge strane, revolucionarne procese.
Kibernetika je sistem lcoji nam omoguhva &a
shvatimo postojanost stanovite ravnoteie. Ali,
kako je iznenadna revolucija, silovit skok,
moguka ?
Uzmimo kao primjer ancien regime u Rusiji 1917.
Bio je to golem organizarn b j i se odrhvao DO-
moPu kontradjelovanja, sadriavajuti u sebi ne-
izmjerni svijet komponenti kontradjelujukih unu-
tar sebe i kontradfelujukih medusobno. Bag kao
gto se u svakom druStvu redovito javljaju veze
organizma koje nestaju kad v i k nisu sposobne
odriati normu, tako se desilo i tada. Dovoljno
stabilno druStvo moie s tim izaki na kraj: ako
nekoliko duCana ili poduzeCa bankrotira ili ljudi
izgube n d t o povjerenja u vladu, to ne signalazira
neizbjeinu revoluciju. Ali, za vrijeme ancien
rkgime, u padjednjim gad;ina3na prije revollu&je,
poEelo se javljati previSe i suviSe bitnih veza.
Carizam nije bio otporan protiv kombiniranih
sveza rata, gladi, nereda, nezadovoljstva, Straj-
kova, pobune i revolucionarnog osjekanja. Stoga,
 RUL van DAJN
- - - - -

pitati o revoluciji, znati, pitati o pojavljivanju

sveze. Znamo da su spojevi rezultat loge infor-
miranosti organizma o sebi samom, ili drugim
rijetima posljedica krive samosvijesti. (Jednostav-
na poruka kibernetike je ,,Spoznaj sebe! Pogledaj
Bto radik!") U primjeru koji smo izabrali to znafi
da su caristieke vlasti propustile da budu duboko
svjesne onoga Sto se dogada unutar njihovog
carstva, vise nisu bile sposobne da poduzmu
djelotvornu akciju te su izgubile kontrolu nad
upravljanjem. Jer, kao svi vladari, oni su kre-
nuli od pretpostavke da drugtvo mora biti kon-
trolirano, dok nas kibernetika, poput anarhizma,
uti da zdrav organizam kontrolira Sam sebe. Sto-
ga je vitalni faktor u svakoj revoluciji trenutak
kad se totna informacija mijenja u pogrdnuili
latnu informaciju, Taj obrat je ,,dijalektiEki mo-
ment", veliki skok koji se ne moie izrarunati
tofnije od trenutka u kojem Eovjek koji je po-
lako gubio kosu odjednom moie biti opisan kao
,,Celavm. Ta isprekidanost se mora objainjavati
u terminima ometajuCeg ili suprotnog odnosa
izmedu teze i antiteze Sto je, kako ja to vidim,
primarna briga dijalektitke filozofije. Neprekidni
proces poput biciklistove votnje t d k o se mofe
objasniti dijalektitkim natinom miiljenja u ko-
jem je akcent na revolueionarnim momentima.
U svjetlu dijalektike, ono Bto je neprekidno mo-
Ze se promatrati samo kao sastavni dio ispreki-
danog procesa. Kibernetika m o L ponuditi iz-
vrstan prikaz kontinuiteta procesa primjenju-
juCi kooperativni odnos izmedu prijetnje i kon-
tradjelovanja.
Prerna tome. dva su sistema kom~lementarna.
Dijalektika ~ m o ~objasniti
e historiske skokove
unutar okvira ne~rekidneevolucije: kibernetika
objagnjava kontinuitet dogadaja -unutar okvira
diskontinuirane revolucije. Uzete zajedno, mogu
narn dati uvid u jedinstveni neprekidni-ispreki-
dani metabolitki proces Zivljenja.
Prije no Sto pokuSam da u zakljutku pokaiem
zaSto je Kro~otkinova filozofija klica ~ r i s t u ~ a
stvarima koj; pruia priliku za uvjetni-optimi-
zam, moram kazati da Kropotkin nije imao os-
jeCaj za dijalektiku. Kao uvjereni pozitivist, koji
pokdava doseCi sintetizirani svjetonazor pove-
zujuCi rezultate svih znanosti, on je mogao po-
smatrati dijalektiku samo kao novu vrstu meta-
fizike. Prilitno Sam siguran da bi to takoder
bio njegov sud o filozofiji koju sam ovdje skici-
rao. Ali, ielio bih, ponovo naglasiti da je on i
nitko drugi omoguCio takvu vrstu mgleda na
svijet dajuCi prvo mjesto, na tako neosporan i
znanstven natin, principu uzajamne pomoCi,
privlatnom odnosu izmedu dva elementa. Kro-
potkinova primjena principa uzajamne pomoCi
previie je ogranitena; on ga primjenjuje jedino
na pojedince i grupe, a ne na alternativne na-
8 n e ponaganja poput agresije i kooperacije te na
 -
RUL van DAJN

druge oEigledne suprotnosti. Ali upravo kroz

primjenu uzajamne pomoCi na to kao i na sje-
dinjenje - njemu potpuno nepoznato -prijet-
nje i kontradjelovanja, je kibernetirki-plus-dija-
lektiEki model evolucije postao moguC: model
koji nam moie omoguCiti mnoge uvide i tako
pomoCi da sprijeEimo destrukciju naSe vrste.
Koje kontradjelovanje nam je do danas o m g u -
Cavalo da sprijdimo izbijanje treCeg svjetskog
rata? Uspijevali smo do sada kroz uzajamni
strah i pokusni start sa uzajamnom pomoCi. Na
kraju dana, ovo kontradjelovanje je nectovoljno.
Ono omoguCava da se nastavi ista prijetnja i
v i k je stimulira no rastvara. Dugororno, samo
beskompromisna uzajamna pomoC medu poje-
dincima i narodima jest prikladno kontradje-
lfovanje. Kad je sve ugroieno destrukcijom, je-
din0 primjereno kontradjelovanje je sloieno
f u n k c i m i m j e mega. T d k m pwljednj,th d&a&
radnici Zapadne Evrope proSli su tuini proces
razvoja od revolucionarne avangarde do zagtit-
nice eksploatacije - i to u svjetskim razmjeri-
ma. Svi mi napredujemo zbog prednosti koje
uiivamo na raEun proletera treCeg svijeta. Ali,
nova pobunjenifka klasa se uzdigla; taj provo-
tarijat studenata i drugih neufahurenih mladih
ljudi moie posluiiti kao kontradjelovanje neop-
hodno i logifno oEekivano. U posljednjih pet
godina oni su izveli start koji mnogo obeCava.
Zapadni svijet, kao i IstoEna Evropa i Japan,
proiivljavaju ieljeno kontradjelovanje koje je
stavljeno u pokret. U tom se svijetu agresija
sada susreCe s odredenim odgovorom. Studenti
zahtijevaju Skolovanje po projektima. Sto znaEi
kooperaciju a ne sektorizirane idiote, dakle ne
slijepu agresiju. Oni zahtjevaju sistem obra-
mvanja kojim ljudi dolaze do razumijevanja
kroz proces davanja i uzimanja, a ne sredstvima
autoritarne sugestije. Kada te ideje budu reali-
zirane na univerzitetima (Sto je neizbjeino), one
Ce izvrsiti moCan uticaj za promjenu poslovanja,
tvornica i organizacija izvan fakulteta, poSto je
u tehnoloSkom druStvu viSe obrazovanje vitalni
organ. VeC je sada jasno da studenti nisu izo-
lirana elita. ,,Gotovo 3O0/o onih koji su zauzeli
Maagdenhuis", ialosno su otkrili desnirarski lis-
tovi. .,nisu bili studenti". Dio posljednje genera-
cije radnika vise se ne moie zadovoljiti materi-
jalnim blagostanjem. Moj optimizam je privre-
men, poSto Ce potrebno kontradjelovanje usli-
jediti jedino ako uistinu postanemo kontradjelu-
juCi ,,kabauterim2)u kulturi. Mi moramo ponovo
9 Gnom, patuljak, lik iz bajki koji Zivi u vrtovima
i rczgovora sa biljkama i Zivotinjama. Kabauterf su
stvoreni kao grupa koja treba naslijediti provose,
a njihov nastanak je objavljen 5. I1 1970. godine kad
je u jednom kinu u ~msbrdarnu prditgn proram
Slobodne dr2ave Orange (predstavnici te zajednice
dcbili su u Amsterdamu 11% glasova i 5 od 45 mjesta
u gradskom VijeCu). U svojoj knjizi R. V. Dajn naziva
Kropotkina .,mudrim kabauterom" fiju poruku svijet
jog nije uspio razumjeti. (prim. prw.).
 RUL van DAJN

postati kabauteri, gnomi, jer moramo jog jednom

poreti osjeCati da smo usko povezani sa priro-
dom. Industrijska revoluija nas je otudila od
p r i d e . Pastali m o sltvmenja kwllme ,koja vje-
ruju da moraju podjarmiti prirodu. Fina maSta
koja je dominirala misaonim svijetom srednjo-
vjekovnog Eovjeka potisnuta je racionalistirkim i
utilitarnim razmigljanjima industrijskog druitva.
Ne ielim se vratiti u srednji vijek, vet naprotiv
uriniti korak prema budufnosti. Poslije pet sto-
ljefa zatoreniStva ielim vidjeti sredjnovjekov-
nog prirodnog kabautera slobodnog u nama i
obdariti ga svom bogatom kreativnoifu moder-
nog miiljenja. Uvjet za optimizam prema buduf-
nosti je da moderni kabauter postane ,,veseli
tehnolog" povezan s prirodom.
Kao kabauter kulture on mora biti kontradje-
latan jer Ce budufnost imati jedino ako je stvori
za sebe, proizvodeCi kooperativno i iivahno
kontradjelovanje u odnosu na agresivni i utili-
tarni duh industrijskog doba. Takvo kontradje-
lovanje sadriava niita manje od pravljenja po-
litirke, ekonomske, socijalne, obrazovne i mo-
ralne revolucije. Vjerujem da je mogufnost toga
postala evidentna iz akcija provotarijata b o ~ a t i h
iemalja i proletarijata si;oiaSnih zemalja tokom
- - - ka-
Sezdesetih nodina. Dolazak kontradieluiuCen
bautera kuiture predskazan je revoltom provo-
tarijata.

Moderni kabauter ne provodi samo revolucio-

narno djelovanje u vanjskom svijetu; on takoder
u sebi nosi kibernetieki princip. On poznaje sa-
mog sebe u svim svojim konfliktima i kontradik-
cijama i sposoban je iskoristiti svaku mogubnost
koju mu daju. Komunikacija kulturnog kabau-
tera je permanentni kruini proces, ne samo iz-
medu njega i vanjskog svijeta, vef i izmedu jed-
nog i drugog njegovog ,,ja". On nije samo razi-
gran vef i koristan. Ako je iena, otkriva muSke
znarajke. Ako je muaarac, on f e se ponaSati i
kao iena jer dok Cle jedinstvo postajati sve
intenzivnije, on f e takoder sve intenzivnije isku-
siti kontrast. Iako on moie biti gradanin, njegovo
interesovanje i zanimanje Ce se kretati ka selu.
Iako moida putnik, ieljet f e neko vrijeme iivjeti
negdje. Iako univerzalan, imat Cle svoje posebne
vjeStine i zanimanja. Iako razigran poput dje-
teta, niSta manje mudrosti starog Eovjeka bit f e
njegovo. Iako f e biti usmjeren na sebe, bit Cle
izririt altruist. U svemu je upuCleni poretnik, pro-
fesionalni amater. Iako politirki agitator, on ne
moie bez mira i intimnosti. Zahvaljujufi njego-
voj vjeStini da suprotnosti navede na koopera-
ciju, on zna kako upravljati svojim oslobodenim
druitvom, ,,gradom kabautera", a ne vise vla-
dati njime.
 RUL v m DAJN

Kropotkin je bio prerano rodeni moderni kabau-

ter kulture. On je bio gradski seljak, rezident-
-nomad, praktirni teoretirar, vrtlar-intelektu-
alac, altruistifni egoist, ra~boritiagitator, nautni
utopist. Novi, dugokosi ansrhizam treba da prati
pojava mnogih individullnih, kontradjelujueih
kabautera kulture. Na nama je da tu moguhost
ostvarimo. Moie doCi dan kad Ce Izraelac i Arap,
kao mravi istog ljudskog plemena, jesti med
jedan drugom iz usta.
(Prevda MIRJANA OKLOBDZIJA)
 FIANKO ADAM

ESEJ
0 KOMUNAMA*
Uvod
Na pisanje ovog Clanka podstaklo me viBe mo-
tiva, ali je Elanak sasvim sigurno upravo onakav
kakav jeste i zbog razmigljanja povodom tek-
sta Slavenke Drakulif ,,Komuna i njena ogra-
nifenja" (Pitanja, br. 6, 7, 1977). Autorka po-
menutog teksta pokrenula je i eksplicirala niz
znarajnih tema koje se odnose na iivot u ko-
munama.

Mislim da je Slavenka DrakuliC dobro pogodila

osnovne crte i unutrainje protivreEnosti i nape-
tosti prisutne u iivotu komunara. Ona kaie:
,,Od unutrainjih problema su najvainiji: prob-
lem privatne svojine i problem odnosa individu-
alne slobode prema formiranju grupne svesti."
Treba, medutim, da kaiem da nije u potpunosti
uspela da razvije i problematizuje one bitne mo-
mente koji su, s jedne strane, proizvod samih
biografija komuna, kao stereotipa, bilo da su ih
stvorili simpatizeri bilo protivnici komuna. Ali,
vef na ptketku treba da ukaiem na Einjenicu
da se nikako ne slaiem sa odredenim tezama
i tvrdnjama u prilogu S. DrakuliC. PokuSaCu da
na osnovu argumenata pobijem takve teze i tvr-
dnje. Moj zapis je, naravno, samo nekakva skica
u kojoj su naznafeni najosnovniji potezi feno-
rnena nazvanog ,,komunem. Kao Sto je vef re-
Eem, S. Drakulif (S. D.) je na dosta zanimljiv
naEin prikazala osnovne dileme antikulture j
unutar nje situiranog komunarskog pokreta. Kod
nas je objavljeno veoma malo tekstova koji bi
razmatrali pomenutu tematiku. Uprkos tome,
neito je ipak napisano. Skrenuo bih painju, pre
svega, na obirnnu studiju Vinka Zalara ,,Komu-
ne izmedu utopije i realnosti" (Casopis za kriti-
ko znanosti, domGljijo, novo antropologijo 6 7 ,
Ljubljana, 1975). Objavljeno je i dosta krafih
'1 Objavljeno u Pasopisu Problemi, br. 116, XV 1977.
 FRANK0 ADAM

zapisa i prevodal). Rekao bih da je jedan od

nedostataka pisanja S.D. i u tome Sto ne uzima
u obzir ove zapise, Ito jednostrano navodi sa-
mo angloamerieku literaturu o toj tematici. Mi-
slim da ova zamerka nije samo formalne priro-
de. Na taj nafin, naime, jog viSe jaEa predrasu-
da da su komune iskljufivo ,,ameriEka stvar':
Iako iivot u komunama donosi neke iste ili sli-
Ene probleme, bez obzira na to gde i kada su
one geografski i vremenski locirane, ipak posto-
je veoma znafajne razlike izmedu komuna XIX
veka i d a n a a j i h komuna ili izmedu savremenih
amerifkih i savremenih nemafkih ili jugosloven-
fikih ili madarskih komuna. Ako nilta drugq
onda je socijalni makrosistem, odnosno sredina,
ono gto u odredenoj meri u t i k na unutragnjo
strukturu i razvojni trend komuna.
Ima problema i sa definicijama i klasifikacija-
ma. U stvari, sam pojam komune je neadekva-
tan i pod znakom pitanja. U bliZoj buduknosti
Ce se to joS potencirati kada se razviju najraz-
liEitiji modeli zajednifkog, odnosno grupnog ii-
vota. Termin ,,komuna0, naime, asocira na ne-
ku C ~ ~ J I I povemcst,
U kohaianu g y m Ljludi
okrenutu i prema unutra i prema spolla. Zajed-
nifka svojina i ukidanje monogamije kao i za-
jednifko vaspitavanje dece su konstitutivni ele-
menti (ili povezujuCi mehanizmi, ako upotreb-
ljavamo izraz R. Kanter) komune. Ali konsta-
tujem da postoji veoma malo zajednica koje bi
odgovarale kriterijumu komune. U veCoj meri
postoje i nanovo se razvijaju najrazliMtije va-
rijante grupnog iivota. Ako razgovaras, na pri-
mer. sa Svedaninom i ~ i t a gai o komunama u
Svedskoj on Ce zafudeno pogledati. Na kraju Ce-
te se ipak sporazumeti i ustanoviti da Svedap'l
nazivaju to ,,kolektiviman. I Nemcima je bliZi
izraz ,,stambena zajednica" (Wohngemeinschaft).
iako se jedna od p&ih nemarkih komuna zvala
Kommune 1. Pri tom nije ref samo o lingvis-
tifkim ili semantiekim nesporazumima i nijan-
sama, vet5 se u tim nazivima krije drugi sadr-
iaj. Donekle uopSteno mogli bismo da kaiemo da
je veCina zajednica manje unutraSnje strukturi-
sana i povezana kao i da njihova zajednifka ,,vi-
zija" i ,,utopijammanje dolaze do izraiaja. Dodat-
ni element koji doprinosi unutragnjoj definiciji i
raznolikasti ,,komunaWjeste i socijalno poreklo i
poloiaj ljudi koji se ukljufuju u grupni iivot.
Ni pribliino nije tafno (kao za SAD, barem pre
*) Krafi fland objavljeni su u mbunt, Studentskom
Ibtu, Startu i dr. Treba pomenuti dobar prikaz ame-
rlfke scene Jasminke Gojkovif u flanku ,,Vremena
kao 9to su ova etnoloeki pogled na novu kulturu"
(Ideje, oktobar&ecembar 1972). Sto se ti& ozbiljnih"
napisa treba pogledatl ternatski broj ~ocioi6gije(3, 4,
1974) o porodici gde je objavljeno nekoliko prevoda
koji se odnose na .,komuneW.Veoma zani iv je i
prevod ,,Struktura obitelji i komunizam'p%ena, 2.
3, lW2, Zagreb) madarskih filozofa A. Helerove i M.
Vajde. Vidi i knjigu Helerove Svaktdahjt Ztvot (No-
lit.1978).
 FRANK0 ADAM

nekoliko godina) da su stanovnici ,,komuna7'drop

outs (daci, studenti, radnici, intelektualci koji su
privremeno ili stalno napustili studije, odnosno
posao). Barem za urbane ,,komune" vaii da ih u
velikoj meri sarinjavaju, kao Bto je zabeleiila
S. D., ljudi sa relativno visokim socijalnim sta-
tusom; lekari, inienjeri, profesori i sl. Posledica
je i starost elanova takvih ,,komunaV: od 30 do
40 godina.
U vezi s tim treba, naravno, napmenuti da ni-
je tarna tvrdnja da su stambene zajednice jed-
na od varijanti ,,svetovnih komuna" samo ,,pu-
ki iivot u grupi" i da flanovi takvih zajednica
nemaju zajednirke planove, alternative i sl. Se-
timo se samo brojnih lev0 orijentisanih marksi-
st$5kih i anavhlstiakih politEkfi ,,kamuna" u gra-
dovirna. Cak i mi h j e nislu &ektno pditibki
angaiovane i koje su prvo nastale zbog ekonom-
skih inicijativa i prednosti (zajedniEka kupovina
k u k M a i sl.) s wemenoan. bar rxaidne rag-
vijajb &like kar&eristi$ne za hielktimi &vot.
Tako je. M primer, nedanrno na I u b l j ~ te- j
levilzirjd a k a k a m gmpa iz M L a l&jru-m sai!hja-
v d i vw5 ataniji i ,,ugledni" ljudi, Ira@ na primer
eirhitekte i W g i . Posle o d r e d e ~ ~Vsamena
g oni
su poEeli da se zbliiavaju uvodenjem kolek-
timog vxmpitanja dece. T r e k jog cia dodam do\
je m a stambema wjednioa predshv~jena kao
d t m m t i v a imadicimalinwj pomdid.

0 ruralnim komunama i pitanje suetovnosti

i religioznosti
U poslednje vreme se deSava da se na ruralnim
podruejima naseljavaju ljudi koji su se kao gru-
pa formirali veC u gradu i imaju v& posebno
eksplicirane ciljeve i vrednosti kolektivnog ii-
vota. To su, pre svega, grupe koje praktikuju
neku vrstu grupne terapije (na primer, AA ko-
muna u Austriji, Living Love Center u Kali-
forniji i druge), dalje, grupe koje se bave umet-
noS6u (kod nas Pomdica na Gmalni u Sempasu).
Narorito u poslednje vreme dolaze do izraiaja
alternativno tehnologki i ekoloHki orijentisane
grupe. Poznate su dve takve grupe: engleska
BRAD2) (Biotehnical Research and Develop-
ment) koju je osnovao naurni publicista R. Klark
(R. Clark) (koja se, medutim, veC raspala, odno-
sno prestrukturisala), dok je u Nemarkoj pozna-
ta Rokol grupaa). Verovatno se za ove zajed-
nice ne bi moglo reCi da su anarhoidne i dezorga-
nimvane. Iako nisu religiozne, one imaju dosta
razvijenu unutrahju organizaciju (sistem rotaci-
je u radu), organizovane kontakte s okolinom i,
u osnovnim crtama, utvrdenu ,,ideologiju". Kod
9 0 tome nas informiee M. Allaby, autor knjige
Survival Book, Pen Books, 1876.
9 Prokol - Gruppe: Der Sanfte Weg,
lags Anstalt 1916.
Deutsche Ver-
 FRANK0 A D A M

ove zajednice pokazala se joS jedna mala karak-

pripadnika ;ma prirod&lovno --
teristika koju. medutim. treba pomenuti: dosta
tehniEko obra-
zovanje. Prokol grupu safinjavaju, na primer. Ela-
novi sledeCih Sofesija: inien~efi,aihitektk, fi-
zifari, matematieari, narodni lekari (pored ovih
profesija pominje se i sociolog).
Takve i s l i h e ,,komunem otklanjaju prepreke
izmedu grada i sela, izmedu naPina iivota u ur-
banom i ruralnom prostoru. Futurolog R. Jungk4),
inalie idejni voda Prokol g m p e , razmiilja
ovako: ,,ViSe nego Sto vi to Einite (odnosi se na
Prokol g r u p u - prim. F . A,) trebalo bi naglaHa-
vati povezanost izmedu grada i sela. BuduCnost
nije u 'povratku prirodi', veC u stapanju stari-
jih i novijih, proteklih i sadagnjih oblika iivota.
Ne bismo smeli prenebregnuti brojne raspade se-
oskih komuna koje su osnovali gradski Ijudi, veC
treba o njima dobro razmisliti. Ako toliko ljudi,
koji su na pofetku bili odulevljeni, posle neko-
liko godina ili Eak nekoliko meseci ode, tome
nije kriv ni neobiEno naporan fiziEki rad -ili ne-
dostatak uobirajenog konfora, veC i nedostatak
raznovrsnih susretq slikovitosti i promena kao
i kulturnih zbivanja Sto sve skupa fini gradski
iivot tako zanimljivim. Prilikom izrade skice
,,meke9' tehnike trebalo bi misliti na kombinaci-
ju, s jedne strane. uzgoja iivotinja obrade zem-
ijiita -i votarstva .u tipGno gradskim predelima,
a s druge strane na uvodenje urbanih elemenata
u seoski iivot. Leja na krovu ili u ambaru, po-
zoriSte ili mala fabrika u Stali, laboratorija za
ekoloSku tehniku postavljena na ivici grada, bi-
blioteka u Sumi ili na obali - sve su to poEeci
novih stilova iivota koji f e formirati vreme koje
dolazi." Ne bih mogao da tvrdim da su distink-
cije ruralne, ruralno-urbane i religiozno-svetov-
ne komune bez osnove, ali ovde sasvim sigurno
nije reE o ,,nepremostivimn dihotomijama. Kao
Hto Jungk veC prognozira dolazi, a u budutnos-
ti f e jog vise dolaziti do korekcije, onog shvata-
nja u Eijem su se okviru formirale Eisto rural_ne
i uglavnom religiozne ,,komune povlafenja" (da
upotrebim izraz R. Kanterove).
MoZda je ovde potrebna neka digresija. Sta, u
stvari, znaEi sintagma o sintezi urbanog i ru-
ralnog? NeSto saznajemo iz citata R. Jungka, ali
postavljaju se i druga pitanja. Zar nisu urbani-
zacija i s druge strane industrija i tehnologija,
pa i masovni mediji i saobrafajne veze vet po-
vezali ruralno-urbano (veE je dosta godina pro-
Slo otkad je vefina poljoprivrednih predela u
razvijenijim zemljama, dakle, i kod nas, izgu-
bila svoju ruralnu, odnosno poljoprivrednu ko-
notaciju)? Sinteza o kojoj govori Jungk zbiva
se u dosta promenjenom kontekstu koji s jedne
strane odreduje otpor prema ,,tvrdojm neekolo-
Hkoj industriji i tehnologiji, odnosno prema nu?-
') Ibfdem.
 F R A N K 0 AD-

nom prodoru u ,,ruralno", a s druge strane prak-

tikovanje i uvodenje za sredinu Eistih tehnolo-
gija (organsko ratarstvo, vetrenjate za proizvod-
nju struje, koriSCenje solarne energije itd.). Mo-
Zemo da kaiemo da je reE o drukEijem koncep-
tu poljoprivrede i iivota na zemlji uopgte koji se
razlikuje od modernizovane i industrijske po-
ljoprivrede kao i od starog, tradicionalnog, pa-
t r i j a r h d n o - p l e m e ~ a gkmcepba kaji je astavio
jog jedva vidljive tragove. Pojedine komune (ko-
je su po mom miSljenju ,,perspektivne") preuzi-
maju iz prvog koncepta uvodenje tehnoloikih
unapredenja i eksperimentisanje, a od drugog
koncepta ,,prafenje samofe" (P.Slater) i traga-
nje za ,,arhaiPnimU (E. Morin). Ovde se oslanja-
ju i na iskustva tzv. primitivnih naroda. Spaja-
nje ova dva koncepta narorito je propagirala
publikacija Whole Earth Catalog.

Jog nekoliko reEi o tzv. religioznim komunama.

Autorka Clanka ,,Komuna i njena ogranifenja"
polazi od stanovilta d a se antikultura u posled-
nje vreme ,.povukla u oazu spiritualizma". Ako
bi to bilo taEno, onda bi, naravno, bilo jasno da
su i komune kao centri i Ziie antikulture pre-
tetno spiritualno i religiozno orijentisane. Tre-
ba, medutim, da kaiem da tvrdnja o nekakvoj
potpunoj spiritualizaciji antikulture, po mom
migljenju i prema informacijama kojima raspo-
laZem, nije tahna. Mislim da je ova ,,spirituali-
zacija" barem do neke mere prevazidena i da je
izgubila svoju aktuelnost i privlahnost. Takve
komune nisu ni toliko uspesne ni otporne kao
Sto su ,,~vetovne"~).Treba, medutim, priznati
da samo mali krug deli deo antikulturnog pok-
reta od pada u apolitihki, spiritualnom iracio-
nalnoSCu i mistikom prikriveni cinizam, koji po-
sredno moie da otvori put politihkoj fagzaci-
jia).
Opet, medutim, treba refi da recepcija odrede-
nih elemenata, d n o s n o koncepta iz arsenala
tm. mistike, raznovrsnih novootkrivenih religi-
ja i kultova ,,proSirivanja svesti" i sl., ne moZe
da bude neito negativno ako saCuvamo racio-
nalni uvid u saznanje o drugtveno-istorijskom
kontekstu takvih ideja i praksi.3
1 IstraBiva8 istorije kornuna, odnosno utopijskih na-
selja, utvrdili su doduSe, da su religlozne komune
bile trajnije, ali inl se fin1 da to ne vaZi za dandnje
kornune.
3 J. de Graaf, The Dangers of the Counterculture,
Undercourrents, 21. 19n.
Autor uspostavlja paralele ipnedu sada5nje arneriEke
scene i zbivanja u tzv. omladinskom pokretu nepo-
sredno pre pojave nacizma. Po njegovom miSljenju,
antlkultura moBe da odigra pozitivnu ulogu samo
povezana sa levim politlEkh radikalizmom.
9 0 ovom pitanju detaljno raspravlja poznatl ne-
maPki (1eviEarski) teoretiEar D. Duhm u knjizi D ~ T
Mensch 1st andera, Kubler Verlag, 1975.
-
FRANK0 A D A M

Mislim da je moguC sledeCi rezime: postupak

autorke razmatranog Planka dosta je jednostran
jer religiozno-ruralni tip komune opisuje kao
preovladujuCi. Treba da kaiem i to da mi se u
vezi s tim Cini problematitnom i njena klasifi-
kacija, odnosno tipologija komuna koje deli na
religiozne i svebovne. Iz njenog flanka moie da
se razabere da ona religiozne komune izjednaCa-
va sa naseljavanjem u ruralnim predelima, sa
izchcilim i pavlaEenjem i riganaznm m t r d -
njom organizovanoieu. Cini se kao da su to je-
dine ,,prave komune", ali S. D. ima negativan od-
nos prema njima jer upravo ove komune bazi-
raju na veC prevazidenom nivou ekonomije, od-
nosno socijalnog Zivota uopgte. Svetovne komu-
ne, medutim, opisuje kao ,,neozbiljneV, anarhif-
ne i bez Evrste unutrainje povezanosti; Eak bez
ikakve ,,organizacijeW.I kao uz put dotiPe zna-
Cajne tipove komuna terapeutskog ili ,,eksperi-
mentalnog" karaktera, iako sama pominje ova
dva oblika svetovnih komuna. Zar nisu ova dva
oblika kvantitativno i kvalitativno srazmerno
snaino zastupljena unutar ,,svetovnih komuna"?
Ako idemo joi dalje: nigde nije reCeno da su
religiozne komune zatvorene i izolovane, po mo-
me miiljenju ima ih joi vise mesijanskih i otvo-
renih kao i ekspanzivnih, a takode ne moie se
reCi da su svetovne komune urbane, a i jedne
i druge mogu da imaju veoma razvijenu grup-
nu svest i harizmatskog vodu. Tako bismo pola-
ko uvideli da je tipologija ,,svetovneY'-,,religioz-
ne" komune manje znaCajna i, malo upotreb-
ljiva.
A Bta je s osnovnom dilemom izrnedu, s jedne
strane, individualne svesti i njene inkarnacije
u privatnoj svojini i, sa druge strane, grupne
svesti? Da li je grupna svest samo derivat ko-
lektivnog super ega, a ovaj posledica pristanka
Clanova grupe na dobrovoljnu represiju koja
pruia prividnu bezbednost? Grupna svest koja
ne daje mesta individualnim specififnostima (i
defovima) i koja, po mome miiljenju, predstav-
lja prevazideni model socijalnog iivota moie se
prepoznati po sledef im znacima : harizmatski
voda koji uglavnom odreduje pravila i navike;
ekspanzionistifko-mesi janska ideologija ; takva
podela rada u kojoj samo pojedini izabranici
obavljaju poslove rukovodenja i odluCivanja; na-
glaiavanje harmonije u grupi i uopkte u ,,pogle-
du na svet". Uporna indoktrinacija sa ideoloikim
floskulama i ponavl jan je svakodnevnih rituala
koji treba da uevrste ,,grupnu svest" prateCe su
pojaves). Cini mi se da su opisanoj opasnosti
izloiene dve najglasnije komune: Finhorn u
Skotskoj i AA komurur u Austriji. Prva se pro-
3 Re6 je o uhodanim ritualirna, obaveznim za eve
Elanove; ovi rituall (gotovo) isklju&uju spontanost 1
refleksiju pojedinaca.
 FRANK0 ADAM

glaSava inkarnacijom ,,novog veka" (New Age)g)

i uprkos interesovanja za iskustva jugosloven-
s h g samoupravljanja veoma je hijerarhijska.
Druga propagira, kao univerzalni lek za svetske
probleme (od krize porodice do ekologije i kapi-
talistifkog drugtva), ukidanje monogamije i slo-
bodan seks u komunama. Medutim, veoma je
sumnjiva njihova egzaltirana angaiovanost za
prenos njihovih ideja, odnosno njihovog mini re-
aliteta u svetski kontekstlO). Mnogo ljudi koji
Eve u takvim komunama (obifno su to brojrano
snaine komune sa sto do dve stotine ili jog vise
flanova, npr. Stephens Farm u SAD broji osam
stotina flanova) ne oseca nikakvu prinudu i smat-
raju se slobodnim. Ali nekima, pre ili kasnije, po-
staje jasno o femu je reE. Oni imaju, naravno, sa-
mo jednu mogucnost, da napuste zajednicu. Ne-
ki od ovih begunaca postaju zagriBeni ,,protivni-
ci" komuna, dok drugi osnivaju novu zajednicu.
(Tako su, na primer, disidenti AA-jevaca postali
BB-jevci).

Tako, nije teSko pogoditi zaSto kod savremenih

komuna veoma teJko dolazi do potpunog uki-
danja privatne svojine (moZda je lakSe ukinuti
monogamiju; barem privremeno, iako su medu-
sobno tesno povezane). Privatna svojina, naime,
omogucava do odredene mere raspolaganje sa-
mim sobom, tj. neometano z a d o ~ l j a v a n j espe-
cififnih potreba i Zelja koje drugi flanovi ne-
maju, odnosno koje ne respektuju (knjige, pu-
tovanja i sl.). Medutim, barem delimifno uki-
danje privatne svojine uslov je za stabilnu za-
jednicu. S obzirom na hiperprivatimvane medu-
sobne odnose u makrodrugtvu to je vet5 prava
hrabrost. Ali, moZemo pretpostaviti da u vezi
s tim dolazi do znatnih pomeranja u svesti koja
imaju ili Ce imati blagotvorne efekte na izgra-
divanje socijalistiEkog druStva.

Deca
Hteo bih da, kao neosnovanu, pobijem i onu
tvrdnju S.D. prema kojoj deca komunara ne-
maju moguCnosti za izbor i osudena su na stil
Zivota koji im nameCu roditelji. Ne znam oda-
kle takav zakljufak, medutim, Einjenica je da,
na primer, veoma kohezione i organizovane sek-
te, kao na primer huteriti koji veC nekoliko ve-
kova Zive izolovani u svojim naseobinama, doz-
voljavaju deci da odlaze u svet. Postoje doduSe
i komune i roditelji koji pokuhvaju indoktri-
nirati decu i nametnuti im svoj model kao je-
din0 moguC. Medutim, kao Sto se vidi iz odlifne
3 Vidi knjigu njihovog ideologa D. Spenglera. Reve-
lation, the Btrt of New Age, Finhorn Fondatlon. 1914.
'3 Kao Sto nas informige nemafki Easopis Pardon,
objavljeno je v i k publikacila u kojlrna se raspravlja
,,za ili protlv modela AA-levaca''.
 FRANK0 ADAM

dokumentarne knjige The Children of the Coun-

tercultureX1) to su uglavnom efemerne religi-
~ n komune
e (Hari Krishna, Jesus People i sl.).
Najslobodniju i najsretniju decu autori ove knji-
ge sreli su u dve ,,svetovne" komune. Poznato
je i to da u ,,komunaman Zivi dosta roditelja
koji praktikuju, odnosno pokuSavaju da sprovo-
de neautoritarno vaspitanje u smislu uputstva
koje je formulisao D. Kuper @. Cooper) koji ka-
ie da detetu treba dopustiti i omogutiti da iskusi
svoje ,,biti Sam u svetu". Jednu od veoma bit-
nih pozitivnih strana vaspitanja u komunama
Kuper vidi u tome Sto ovde dete ima mogutnost
kontakata i interakcija sa vise odraslih tako da
ne mora da se fiksira na jednog ili oba rodi-
teljaX2).

Komune posle Oktobarske revolucije u

Sovjetskom savezu
Poznato je (odnosno trebalo bi da bude poznato)
da komune imaju (ovakve i onakve) svoj isto-
rijat. Takvo pomavanje istorijske pozadine omo-
gutava nam da izbegnemo razne redukcionizme
i povrino gledanje na celokupnu problemati-
ku.. . Na primer: ,,komune3' nisu nastajale sa-
mo u Americi, vef i u Rusiji, odnosno Sovjet-
skom Savezu, Eak u Nigeriji, a o Izraelu da i ne
govorimo. U Sovjetskom savezu bilo je do 1931.
godine 100 religioznih komuna (koje su sahinja-
vali uglavnom pristalice Lava Tolstoja), dok je
vlast Eak propagirala nastajanje socijalistiEkih
komuna. Njih je 1918. godine bilo pet stotina, a
1931. godine 7600. U vreme staljinizma sve ko-
mune pretvorene su u kolhoze.. Js). Posle
Oktobarske revolucije nastajale su komune sli-
Ene danainjim. V. Rajh m.
Reich) je na licu
mesta posmatrao zbivanja, i u svojoj knjizi
S~ksualna revoludja opisuje studentsku grad-
sku komunu u Moskvi koju je safinjavalo pet
parovaX4).
Ukratko: privlaEnost grupnog iivota nije, ni
vremenski, ni geografski ogranifena.. .

Ne bi bilo suviino skicirati pozadinu - koordi-

natni sistem unutar kojeg se pojavio i razvio
fenomen pokreta komuna. Novi talas, odnosno
ogivljavanje pokreta komuna posle drugog svet-
skog rata javlja se 1967168. godine i, na taj na-
11)J. Rotchild, S. B. Wolf. The Children o f the COUn-
terculture. Doubleday and Comp., Inc. Garden City,
U76.
O). D. Cooper, The Death of Family, Vintage Books,
1971.
13 Prema V. Zalar, ibidem.
Id) W. Reich, Die Seruele Reuolutbn, Suhrkarnp. 1976.
 FRANK0 ADAM

tin, podudara se s nastankom hipi pokreta, a

narotito sa studentskim pokretom i novom levi-
com. Kao prateCa pojava ili reakcija na ove po-
krete pojavilo se tada interesovanje za novu
desnicu i misticizam Sto je isto tako uticalo na
formiranje komuna. Sa studentskim pokretom i
novom levicom oiivele su ideje marksizma i
anarhizma koje su doprinele afirmaciji ideje o
emancipaciji individue unutar kolektiva, odno-
sno grupe i nagovestile problematiku ,,svako-
dnevnog iivotani5).
Momenti koji su u poslednjoj deceniji postali
bitni za koordinatni sistem i tako opredelili sa-
daSnje interesovanje za razlitite oblike zajed-
nitkog Zivota u ,,komunamaV su sledeke:
- kriza (nuklearne) porodice i va~pitanja'~),
- pojava grupnih terapija i grupnih susreta
(encounter grupe), re5 je o otkriCu ,,lekovitog
utinka" grupei7),
- ,,ekologija", teZnja za prirodnim iivotom; su-
protstavljanje hiperprodukciji i potroinji kao i
industrijsko-tehnoloikom kompleksu; razvijanje
,,meke" tehnologije; farme koje proizvode bio-
loiki zdravu hranu18) i sl.
Van tog konteksta je, po mome misljenju, ne-
mogube shvatiti domet i granice kako pokreta
komuna, tako i antikulture u celini.
(Prevela sa slovenaEkog TATJANA POPOV)

Literatura
R. Kanter, Commitment and Comunity, Com-
munes and Utopias in Sociological Perspectives,
Harvard University Press, 1973.
J. Feil (izd.), Kommunne, Grossfamilie, Wohn-
gemeinschaft, Rowohlt, 1972.
D. Kerbs (izd.), Die hedonistische Linke, Luch-
terhand, 1971.
L. Rawling (izd.), The Genesis Community Pro-
posal, London.
L. i 0. M. Ungars, Kommunen in der neuen
Welt 1740-1972, Kipp. und Witsch, 1972.
Y
' 3 F. BOckelmann (izd.) Beirelung des Alltags. Mo-
delle eines Zusammenlebens ohne Leistungsdruck.
Frustration und An@, Rogner Benhard, 1070.
13 Jedan ad mladih psfhoanalititara Eak smatra da
,,homo sapiens" bio1oP;lri nije prilagoden egzistenmi
u molekularnoj nuklearnoj porodici (Vidi Schmidbauer,
SensitivttUt training und anatgtische Gruppendy~mik,
Piper 1973).
13 0 ,,grupiH uporedi j& zbornik Neue Sensibilttdlt.
Luchterhand 1974. i dve knjige H. E. Richtera, Df
Gmppe i Lenutet sottdartt~t(obe m l e kod RO-
wohlta).
19 Najkompleksnije i najsistematskije ovu oblast raz-
matra alternativni engleski fasopis Unbercouwerrk.
 FlLlC ABRAHS I ENDRJU MAKALOH

MUSHARCI, ZENE
I KOMUNE
Kada smo zaporeli istraiivanje na kojem se te-
meljil) ovaj tekst verovali smo, pod uticajem ta-
da postojeCe literature o modernim komunama
(ukljufujuCi i spise aktivnih pobornika i upra-
injavalaca iivota u komuni), da pokret komune
predstavlja ozbiljan, nezakljuren pokuSaj da se
osvoji radikalna alternativa nuklearnoj porodi~i.~)
To znaei, oCekivali smo da eemo pronaCi veliki
broj pokusaja da se iznova strukturisu odnosi
muikaraca i iena, kao i odraslih i dece, na takav
nafin da budu ispunjeni barem zadaci izgradnje
i zaStite emocionalnih obaveza odraslih i sprovo-
denja prvobitne socijalizacije dece, kroz modele
udrufivanja pomoCu kojih se izbegavaju bolnija
03teeenja jedinke kakva se obifno pripisuju
strukturama konvencionalnog porodirnog iivota.
Nije nam namera da u ovom tekstu detaljno opi-
sujemo svoje istraEvanje, niti da prikazujemo
n j e ~ v eglavne rezultate. Taj je posao obavljen
na drugom mestu.8) Nai cilj je ovde da razmo-
trimo znafenje neobirnog negativnog rezultata
ovog istraiivanja: svoj ucsak 5 virtuelnoj irele-
vantnosti komuna kao reSenja problema nerav-
nopravnosti polova.
9 Diana Leonard Barker & Sheila Allen l~riredivafb
Serual Divisions and Society: Process aiid change,
Tavlstock. London. 1978.
=) Korlstimo izraz ,,pokret komuna" da njime ozna-
Eimo bez razlike sve one koji Zlve u komunama fli ih
aktivno sdmpatiztraju, bilo da su flanovi Pokreta ko-
mune Ui ne. Pokret komune je formalna organizacija
fluktuirajufeg flanstva; njen cilj (koji ne prihvataju
sve komune) je menjanje Britanije u d r d t v o komuna
u d d e n i h na federalnom prdncipu.
3 IstraZlvanje je omogufilo Social Scienee Research
Council, a obavild su ga autorl ovog teksta i dvoje
njihovih kolega u roku od dve godine poEevbl od
novembra M I . ' ~ d ekolege Sila bran& i Pet Gor
sloZili su se sa argumentacijom koja je ovde iznesena.
Oni nisu navedeni kao autori jer se trenutno bave
opi~ivanjemdrugih aspekata istraZlvanja. Projekt kao
celina bife prlkazan u naboj zajedniekoj studiji KO-
mune sodologija f dm9tvo koju 6e objaviti Cambridge
~niv6rsityPress. Ukoliko 'nije wsebno nagldeno svi
navodi su iz nabih sopstvenih istraZivaEkih matedjala
- upitnika, intervjua, snimljenih razgovora. ili dnev-
nika koje srno vodili dok smo boravili u komunama.
-
F. ABRAMS i E. MAKALOH

U nagem istraiivanju su bila zastupljena tri 0s-

novna tipa prikupljanja podataka: analiza za-
maine grupe objavljenih i neobjavljenih spisa o
kornunama; kvazi-participantno posmatranje ve-
zanog m r k a k c i m m - uikmpno SQd& i se-
dam; @tnL kqii je plrimilo 771)1) Elanova
pokreta komune, i koji je dopunjen razgovorima
sa 3rljuhi.m 6lamoviane Pokmta.
Zadatak razumevanja situacija koje smo imali
prilike da posmatramo pokazao se izuzetno teS-
kim. i sasvim s m svesni da u ovoj taCki neCemo
zadovoljiti metodologka o~ekivanja-pozitivistifkih
empirista ili fenomenologa. PoseCivali smo ko-
muie pojedinacno ili u parovima, i pokuSavali
da u njih uronimo razgovarajuti na najjedno-
stavniji moguCi naEin sa najveCim moguCim bro-
jem ljudi, ostajuCi onoliko dugo koliko je trajala
dobroddlica ili koliko su nam dopugtale nage
druge obaveze. Cilj nam je prevashodno bio da
&topailjivije osmotrimo i procenimo nafine i
stepene u kojima razni projekti komuna utiru
put ostvarivanju ,,alternativnog drugtva" i po-
sebno ,,alternativne porodice". U ovom kantek-
stu pojam alternativnog ima znaEenje odnosa
koji su funkcionalno ekvivalentni porodifnim
odnosima u pogledu emotivme vezanosti odraslih
i podizanja dece, ali koji poprimaju znatno druk-
ciju strukturalnu formu i znatno drukfije utifu
na moralnu i emocionalnu klimu u kojoj se po-
jedinci jedni drugima bave.
Od samog poeetka s m teiili da svoje ispitanike
ito manje obmanjujemo, ali istraiivaeki susreti
su gotovo uvek proizvodili izvesnu deformaciju,
koja je, naravno, proizlazila pre svega iz moralne
ambivalentnosti naSeg interesovanja za intimne
porodifne prilike drugih ljudi. Uvek smo se pred-
stavljali kao sociolozi i objagnjavali, Sto smo bo-
Ije umeli, da je naSe interesovanje fisto akadem-
sko - da ne ielimo, na primer, da osnujemo
komunu ili joj se pridruiimo (premda je jedan
od nas upravo to ufinio po zavrgetku istraiiva-
nja). Ovo odbijanje da nastupimo u ulogama
pravih ufesnika oslabilo je moZda u izvesnoj
meri naSu moC sakupljanja podataka - za soci-
ologe su u pokretu komune, kao i u drugim al-
ternativnim drdtvenim grupama, rezervisani
uvek isti stavovi, a to su, naravno, stavovi poruge
i nepowrenja'. S dmge sbrane, r n m a m o time
zadobili izvestan ugled kao moralne lienosti, a
identitet sociologa nam je ionako bio nametnut
bliskim poklapanjem akademskih krugova i ko-
muna u kojima smo se kretali. U ovom slufaju
uloga naivnog istraiivata istine pokazuje se kao
najuspegniji moguCi pristup privatnim iivotirna
neprijateljski raspoloienih obrazovanih grupa u
sopstvenom drugtvu.
Nenametljivost je drugo veliko ogranifenje koje
nam je nametnula prinoda istraiivanja. Nas su
 F. ABRAMS i E. MAKALOH

interesovali odnosi koji se praktikuju u komu-

nama, Sto nas je nateralo da u najmanjoj mogu-
Coj meri kvarimo sredinu u kojoj smo se naSli.
To znafi da smo rano m r a l i da odustanemo od
upotrebe svih primetnih sredstava posmatranja,
ukljufujuCi anketne listice i magnetofone, kao i
izvesne vrste pitanja. Ostalo nam je jedva neSto
viSe od nepodesnih talenata kojima smo obdareni
liao ljudska biCa. Iz istog razloga rad na analizi
i proceni naSih zapaianja sveo se u velik'oj meri
na uzajamnu kritiku adelrvatnosti i senzitivnosti
naSih izveStaja i zakljufaka.
Poslednja preliminarija tife se toga Sta komuna
jeste. Stvaranje novih drustvenih finjenica po-
vlaei, kako ka?e Dirkem, ,,transformaciju mo-
ralnosti putem udruiivanja". Komune su, ma ka-
ko ih mi definisali, ofigledno takav projekt, i
zbog toga smo prihvatili u velikoj meri deskrip-
tivnu definiciju koja se oslanja na ovu ideju, a
istovremeno zahvata one specififne crte komuna
(kao podvrste takvih projekata) koje nam se uka-
zuju kao neke od najznafajnijih. U ovom pogle-
du, ofigledno i, kao Sto Cemo kasnije pokazati,
ansbtl?ki vitatho svajmsbvo k o o n m jeste srpoj d i -
stiralqia na i d d & j izdvojenosti i,z & h o g dm-
Btva,, s jedne straw, i s t r d h ~ a l n eatwxreMJsti
prema tom drugtvu, s druge. Sto se ostalog tife,
naSa na~dmadefinlicija k o m a j&wtawmo &up-
lja neha ad njihovih n~&Lglednij~ih, nqmsmdm
opaienih unutraSnjih obeleija. Govorimo o ho-
timifno formiranim grupama koje fine vise ad
troje odraslih sa ili bez dece, regrutovanih iz vise
od jedne nuklearne porodice i snaino, premda
uslovno, opredeljenih da iive zajedno na temelju
visokog stepena uzajamnosti i ravnopravnosti u
raspodeli troskova, sredstava i vrednosti, u uve-
renju da Ce time biti ostvareni novi i znarajni
maralni realiteti. Oni lmaju zajldni&o pre-
bivaliSte i unrutiar tag mesta hnmi u nai.elu
dele rad u domakinstvu i odgovornost za njegovo
odriavanje. Prinodno je da postoji visok stepen
prisnosti medu njima; mnoge aktivnosti su zajed-
nitki organizovane i odvijaju se na takav nafin
da vrednost iivota grupe biva istaknuta u prvi
plan. Grupa je povezana ideologkim, emotivni~n
i ekonomskiin obavezama flan,ova. Dve sledeee
specififne odlike savremenih britanskih komuna
koje se mogu dodati opStoj definiciji jesu: prvo,
da flanovi vide svoju komunu kao neito Sto me-
du ostalim stvarima podrazumeva odbacivanje
agranifenjra kaja se matraja tipihim za na3n
iivota izolovane nuklearne porodice; drugo, dn
se postupak obavezivanja kroz koji se obezbe-
duje povezanost grupe obree oko videnja grupe
kao posrednika u samootkrivanju i samoreali-
zaciji.
Antiteza izmedu komuna i idealno-tipskog (ili
stereotipnog) pojma nuklearne porodice Eesto se
navodi kao najbitniji element u prilog Zivotu u
 F. ABRAMS i E. MAKALOH

komuni4) Otkrili smo da ljudi koji pokuSavaju

da osnuju komunu, ili da joj se pridruie, najEe-
SCe opaiaju pozitivna svojstva komune u suprot-
nosti prema negativnim svojstvima nuklearne
porodice: ,,Uredenje kakvo postoji u komuni iz-
gleda mi kao odgovor na mnoge probleme kon-
vencionalne, izolovane porodiEne strukture i kao
sredstvo da se Covek uEini nezavisnim od dru-
qtva koje srlja u sopstvenu propast." Za neke je
ovai oseCaj potrebe da se iznova oblikuju porodi-
cni ,..-J., nosi oCigledno bio presudan: ,,Nema druge
e:i:;e koja nas ujedinjuje osim verovanja da je
zii-o: 11 komuni moguca sreCnija alternativa PO-
i,odiCnoj zajednici" - na ovaj naEin su to izra-
zila dva autora u Komunama (1972, oktobar, br.
40f16). Za druge je takva rekonstrukcija - za-
menjivanje dominacije, posesivnosti i nasilja
otvorenoSCu, spontanoSCu i razvijanjem - bila
barem istaknuti deo Sire zamisli o alternativnom
druStvu u vezi sa komunama. Na difuzan, ali
iznenadujute dosledan nafin, pobornici komuna
zastupali su ono isto glediSte o ,,ispravnojWporo-
dici koje su razvili sociolozi kao Bronferbrener
(1961) i Grin (1946), antropolozi poput LiZIa (1968),
i psthalazi Kinpet- (1971) i Leing (1961. 1971). Gri-
nov p&az procesa apmpcij'e libnosti nalazi na
stalne odjeke u zdravorazumskom govoru Elanova
pakreta Marmune. J d sru jaEi d j e c i R a j t k a g pre-
davanja Edmunda LiEa: ,,PforodiCnodomatinstvo
je danas izolovano. Porodica se stara sama o sebi;
tu se pojatava emotivni naboj izmedu muBa i
iene, roditelja i dece; pritisak je veCi no Sto ve-
Cina nas moie da podnese. Daleko od toga da
Eini temelj zdravog druitva, porodica je, sa svo-
jim neukusnim tajnama i uskom privatnogeu,
izvor svfh n~ezadavoljstava." QE, 1968144). Ova
poznati citat zasluiuje da se ponovo navede, jer
se pokazuje da su njegov emotivni ton i usmere-
sost na psiholoSku pre nego socioloiku analizu
simptomatieni za ono Sto se zbiva u komunama,
i da predstavljaju kljuE za objasnjenje opSte
nemoCi klomuna (po naSem misljenju) da pronadu
zadovo1javajui.e reSenje problema koji njihovi
Elanovi tako duboko osekaju.
Formalna kritika konvencionalne porodice koja
najbliie izraiava oseCajni sklop lrakav smo naBli
u pokretu komune, jeste dakle, kao Sto smo i
mogli da ofekujemo, ona koju nam nudi delo
Kupem i Leinga. Olbmto, u retarici pdkreta
komune najmanje su zastupljeni oni autori koji
tretiraju unutraenji Sivot porodice kao aspekt
Bire politiEke ekonomije, bilo na Parsonsov (1949)
ili n a EulgeJsov (1962) mFm. O v a l h o naglagavanje
jednog aspekta proizlazi, naravno, neposredno
iz primarnog zanimanja pokreta komune za sebe.
Kuperovo traganje je, najzad, prevashodno tra-
ganje za ,,spontanim potvrdivanjem pune liEne
autonomije." Upravo u tom kontekstu Kuper
tvrdi da m i c a umiSltava ljude b k o Bto pre-
okreCe mogufnost uzajarnnog potvrdivanja u re-
 F. ABRAMS i E. MAKALOH

alnost sistematskog uzajamnog osakafivanja. Ku-

pera i Leinga bliie ne interesuje zbog fega su
etos i ekonomija ljubavi; ljubavni neksus moglo
bi se reCi, bili tako totalno uvedeni u porodirne
odnose u kapitalistiekim drugtvima. Kod njih
nefe nuino naiCi na neslaganje argumenti poput
Parsonsovih ili Fajerstounovih (1971), koji uka-
zuju na neposrednu povezanost ovih zbivanja
na lienom planu i kritirnih strukturalnih crta
kapitalistiEke privrede. Ali oni se naglaSeno inte-
resuju za mikro-drame koje proizvodi ljubavni
neksus, objedinjavanje individua u svetove nepo-
verenja ozakonjeno pretpostavljenim dugovima
ljubavi, a ne za druStveno objagnjenje opStih
obrazaca neravnopravnosti u uredenjima u koji-
ma se te drame postavljaju na scenu i igraju.
Kuper tako predstavlja porodicu kao ono Sto
ozvanifuje fetvorostruko izbegavanje autonomije:
1) proizvodenje zavisnosti izmedu jedne vlasti-
tosti i drugih - t,porodice" - kako bi se nado-
mwt& nqwtpunost jadinJre, i kako bi oaa mcgla.
da se Sepuri i i v d i kroz druge, umesto da bude
samodovoljna; 2) zatvaranje pojedinca u specifi-
kovane uloge koje zahteva ,,porodica7', Sto je al-
ternativa ,,stvaranju uslova za slobodno prisva-
janje identiteta"; 3) obufavanje deteta da pri-
hvati druStveni poredak kao prirodno dat po
cenu sopstvenog integriteta i 4) posebno, opre-
manje i majke i deteta ,,potreborn za Ijubavlju"
koja se tada ne koristi kao osnova za razvijanje
spontanosti i neinosti, vet da bi se opravdali
represija, nasilje i k r i ~ i c a . ~Premda
) je odrasla
iena, kao supruga i majka, u srediStu ovog si-
stema sakaCenja lienosti, analiza se ne odvija
na planu ,,ienskog pitanja", to jest kao stvar
klasnog poloiaja i statusa iena uopSte. Umesto
toga, njena suStina je samodov~ljnosti drugtve-
na izolovanost, kao i u sluraju pojma ,,porodice".
On0 Sto je prikazano jeste nafin na koji se nade
o ljubavi preobrafaju u dugove ljubavi; na h j i
materinska briga stvara detinjastost; na koji
romansa vodi ubajaeenom i ritualnom iivljenju,
a iz spontanosti se rada odbojnost.
Neki delovi naSeg istraiivanja izrazito su pokazali
da je (U ovom smislu samorealizacije) cilj po-
kreta komune zaista bio gradenje alternative
porodici. Ovo posebno tarno vaii za rezultate
naSeg anketnog proufavanja flanova u Pokretu
komune. Ispitanici su objagnjavali privlarnost
komuna preteino ivazima stalnih nezadovolj-
stava i prekrSenih obeCanja industrijskog druStva
- ,,materijalizamn, ,,trka pacova", ,,hajncove du-
ple konzerve", ,,tehnoloSko druStvo" -ali naro-
') Prikaz Kuperove pozicije potiE1: uglavnom od 8amOg
Kupera (1971). Upotreba reEi ,,porodica9' preuzeta le
od R. D. Leinga (1871). kod koga ona znaM lnternali-
zovanu prinudnu fantaziju, ,,introfektovani skup od-
nosap'. Leingov pristup ovom pitanlu f e mnogo supffl-
niji i viee aociolobki od Kuperovog; a l i Kuper je,
izgleda, autor kofi Je rezonantniji sa pokretom komune.
- - -
F. ABRAMS i E. MAKALOH

Eito, sa upadljivim naglagavanjem, izrazima po-

sebnih nezadovoljstava porodiEnim Zivotom. Naj-
EeSke se ponavlja i najjasnije izraiava jedan as-
pekt celog Sirokog sklopa otudenja sa kojim smo
se sreli - ,,razoEaranost nuklearnom porodicom",
,,farsa polu-obezlifene egzistencije".

Unutar i oko odvrakanja od porodice, koje je po-

vezano sa opaianjem porodice kao specifiEnog
uzroka i konteksta otudenja, ove trivijalnosti i
kliSei o trci pacova ustupili su mesto neposredni-
je doiivljenim i oStrije izraienim razlozima u
prilog promeni. NaSe istraiivanje je pokazalo da
je opaianje normalnog domafinstva kao idiot-
skog jedan motiv za pridruiivanje komuni:
,,shvatanje da su nuklearna porodica i iivot u
predgradu suviSe Eesto izolovani, uskih vidika,
egoistifni, liSeni zanimanja za druge." Ma kako
da je maglovito opaianje Sireg druStva, porodica
kao tle iz kojeg izrasta nehumanost opaia se u
punoj plastifnosti: ljudi su govorili o svojoj du-
bokoj nesreki u nuklearnoj porodici, liEno doiiv-
ljenoj i posmatranoj u drugim porodicama" i o
naEinima na koje porodice vode ,,ograniEavanju
ljudskih potencijala, zamrzavanju ljudskih odno-
sa, zakriljavanju istraiivaEke i novatorske stra-
ne naSe svesti, i proizvodenju mnogobrojnih
frustracija." Neki odgovori na naS upitnik tiEu
se preteino materijalnog sveta porodice: ,,Posto-
jeCe metode porodiEnog iivota vrSe veliki priti-
sak Eak i na srekno zdruiene parove koji imaju
dovoljno novca; ako ste nesrefni, ili ste samo-
hrani roditelj, ili ste suofeni sa bolegdu, pritisci
su Eesto nepodnolljivi, a njihove posledice su
nervni slomovi kod odraslih, poremkaji kod dece
i beda".
Drugi su govorili - oni su bili u vefini - o psi-
hiEkom svetu porodice Kuperovim jezikom; go-
vorili su o: ,,mrinji prema ogranieenjima koja
nameke postojeka podela uloga na mugke i ien-
ske - kako svakom pojedinaenom paru, tako i
posebno majci i detetu koji su prinudeni da uEe
samo jedno od drugog, i Eesto ne mogu jedno
.
drugom d a pruie nikakvu potporu.. NaSe prve
ideje su bile da pokuiamo da pronademo nafin
iivota koji ke otpoEeti u pravom smeru, ka neza-
postavljenoj, voljenoj, potpuno shvakenoj deci".
Sve to, zajedno s drugim delifima povrsne evi-
dencije kao Sto su imena koja su mnoge lromune
odabrane*) i veli(ki braj neudatih maj'ki m 4 u omi-
ma koji traie komunu ili pokuRavaju da je 0s-
nuju - potvrdivalo je naS utisak o znafenju sa-
vremenog pokreta komune. Na izvestan naEin
koji, koliko znamo, nije vaiio u proglosti, porodica
je sada zaista postala jedan od glavnih pnoblema
koji k m n e nastoje da] rare&. Jedma od stvari
*) Shmbb Family, Miller Family Commune, Family
Embryo.
 F. ABRAMS i E. MAKALOH

koje danninju druStvenu potrainju za komunama

razlikuje od duge tradicije zanimanja za iivot u
komuni (kakvu je, na primer, dokumentovao Ar-
mitejdi, 1961) jeste isticanje komune kao alter-
native porodici: ,,komune nude odlirnu, izvodlji-
vu alternativu monogamnom pojedinafnom do-
mafinstvu". Zanimanju za svojinu i rad, za mi-
stitno jedinstvo i obrazovanje, koje se tako jasno
istire kao centralni smisao komuna u ranijim
periodima, pridruiio se, i u odgovarajudoj meri
ga potisnuo u stranu, moderni imperativ: ielja
da se ne samo pobegne iz porodice, veC da se
postavi novi okvir za bliskost koji Ce, vrSedi
m o v n e hnkcije pomd;ioe, padisticati one, za h d i -
viduu tako samootkrivajude i samoispunjavajuCe
odnose, koje nas nai folklor navodi d a orekujemo
od porodice, ali nas iskustvo ufi da porodica
retko moie podriati, a festo suzbiti.
Porodica kao sredina u kojoj se odvijaju prisni
ljudski odnosi shvata se kao pretnja slobodnom
razvoju pojedinca. Nije jasno da li je ono Sto je
potrebno da bi se spojila intimnost sa lirnom
autonomijom razlirita vrsta porodice, ili to uop-
Ste nije porodica. Komune su pretpostavile prvcl.
Njihov opSti stav je romantifno-interaktivistirki
- lifnost se stvara kroz procese druStvenog
potvrdivanja, ali samo ukoliko su ti procesi uisti-
nu otvoreni i istraiivarki, drugim rerima ako
njima ne vladaju propisane uloge, a naroeito
propisane porodifne uloge: muia, iene, oca, maj-
ke, deteta. Bilo da je jedna komuna svesna sebe
kao alternativnog porodifnog sistema ili ne: ovo
obavezivanje na otvoreno uzajamno delovanje
kao formulu ljubavi i samorealizacije fini je
neposredno relevantnim moguCim modelom novog
oblika porodifnog iivota.
Rezultat je bio to da se nismo iznenadili kada
smo, stigavSi u jednu komunu koju smo odlufili
da posmatramo izbliza, zatekli dve gene kako
popravljaju krov ambara, dok su dva muSkarca
u kuCi pripremala vderu. Naigli smo, uopite, na
jedan razraden i raznovrstan skup sporazuma
Ciji je cilj bio rasprSivanje konvencionalne pode-
le rada na muski i ienski. Neki od tih sporazuma
bfli su formalno definisani, ukljufujuCi rasporede
prema kojima Ce se obavljati kuCni poslovi,
stvaranje akcimamkih d d t a v a sa ognadCenim
jemstvom kao sredstava podrivanja svojine i
obavezivanja, proviziju za javno druStveno odlu-
fivanje, eksplicitna pravila o odnoSenju prema
deci kao prema zajedniekoj deci. Ali su veCinom
bili neformalni, dakle stvar kontinuirane i prili-
fno razradene izgradnje odnosa, nezakljufena i
pragmatifka borba da se ofuva plodnost odnosa
u kojima pol prosto prestaje da postoji kao za-
misliva osnova neravnopravnosti. Dogadalo se,
naravno, rest0 da se nekom ornakne: ,,Hej, pogle-
daj Sta je tvoj klinac uradio s mojim pantalona-
ma". A bilo je i mnogo komuna za koje se ispo-
 F. ABRAMS i E. MAKALOH

stavilo da su jedva neSto viSe od ego-izleta za

dominantne muikarce, ili dominantne iene; to
je bilo delimirno zamaskirano bogatim i sloienim
ideologijama zajednigtva.
NaSli smo mnogo razlifitih tipova komune; neke
s d njih su zanemarile ili potpuno izbrisale pita-
nje moguCe rekonstrukcije porodice; to su grupe
u kojima su mistirno ili religijsko istraiivanje,
droge ili seoski rad, politirke ili dobrovoljne
druStvene sluibe, ili razne vrste zanatske proiz-
vodnje bile znafajnije od pitanja lirnih odnosa.
Obrnuto, nalazili smo grupe za koje je privatni
seksualni i roditeljski iivot manje-viSe eksperi-
mentalnog tipa bio od preovladujuCeg interesa.
PronaSli smo da je opSte uzevSi upravo to mogu-
Ce polje rada komuna; to nas nije iznenadilo, jer
smo imali posla sa namenskim grupama koje
same vrSe odabiranje i za koje je presudni ele-
ment razloga egzistencije svake pojedinaene gru-
pe bila ielja da se uniSte podele zasnovane na
razlici polova. U ovome su, takode, gotovo sve
ove komune bile nuino ~elevantneza svako raz-
matranje moguCnosti rekonstrukcije porodiEnog
iivota, bilo da su prirodu porodifnih odnosa
oseCale kao znafajan deo projelrta komune ili ne.
Znarajniji rezultat do kojeg smo doSli i koji nas
u ovom tekstu prevashodno zanima, jeste slede-
Ce: premda bi komune mogle da ukinu podelu
zasnovanu na razlici polova, one to ni u kom
smislu ne moraju da ufine. To znaei da komune
ne stvaraju druStvenu strukturu u kojoj je nuino
preuredenje odnosa medu polovima, u kojoj ono
fini sastavni deo same strukture. NajviSe Sto
komune pruiaju jeste nesigurno polje slobode u
kojem ljudi dovoljno reSeni da preurede odnose
medu polovima mogu, pod odredenim uslovima.
to i da ufine. Ti uslovi su, s druge strane, blisko
povezani s odnosima koji su se razvili izmedu
svake od datih komuna i spoljaSnjeg sveta. A
kada se komune posmatraju na taj nafin, videCe
se d a se one i ne razlikuju tako mnogo od obif-
nih porodica. Izgleda da je znarajna razlika u
tome Sto je lakSe rasturiti komunu (introjektovan
skup odnosa zasnovanih na skorasnjem, uslov-
nom izboru i jakoj ielji za ravnopravnoSCu, koja
ukljuruje i ravnopravnost medu polovima) nega
porodicu.

Porodifni odnosi bez porodice: komune kao

antistrz~ktura

Komune osnivaju ueitelji, psiholozi i studenti,

neudate majke, grnfari, kujundiije i arhitekti;
kao Sto r&e jedan fla* komune ,,sinovi i kCe1.i
srednje klase". Regrutovani medu zaostacima slo-
bodnih zanatskih profesija, i na marginama malih
prafesija, oni se mogu i pobliZe odrediti. Oni su
sitnoburioaski fenomen u Pulancasovom smislu
 F. AFIRAMS i E. MAKALOH

(1973)!) U repertoaru malogradanske pobune -

anarhizam, dabadmo rnislilrSCvo, nu~clhm~, m.~
danske slobode, i celokupni niz projekata koli
imaju za cilj ,,duhovno ozdravljenje" - komune
predstavljaju specififan odgovor na ambivalen-
t m nezadovoljstvo specififnim iskustvima sitno-
burioaske porodice. Pokret komune je, dakle, u
gotovo svim svojim oblicima, pokuSaj da se po-
veeaju medmcd, a da se pri toan aslabi s t d ~ W -
ra.9 TO naravno ne sledi nuino iz zajednifkog
iivljenja. To se dogada onda kada odredene
vrste ljudi fine najozbiljnije napore da zajednifki
iive u ovoj zemlji upravo sada.
Vrednosti o kojima je ref i same su kako izra-
zito malogradanske, tako i neobifno problemati-
fne. Traii se i sloboda (samorealizacija) i sigur-
nmt (aaednigtvo); i oseeaj autonomije i osecaj
privrienosti. Ako neko prosto prizna da nalazi
da se ove teinje teSko mogu izmiriti, to ve6 moic
da znaei da je on osoba sa kojom je teSko iiveti.
Ali ako neko krene i dalje i pobija mogudnost
koriSCtmja ,,.stnuktrura~hih"urededa kao kmma
izmirenja, tada se celokupno breme reSavanja
problema prebacuje na dnevnu ad lzoc praksu
izgradnje odnosa. I to, izmedu ostalog, fini iivot
u komuni u velikoj meri nepredvidljivim. Vise
puta se dogodilo da su komune koje smo ocenili
lcao stsubihe i mp&ne, doslpele u krjlzu fli se 6ak
raspale u vreme naSe druge posete. Prita je go-
tovo uvek bila ista: ,,javile su se vrlo snaine
emocije i najzad je cela stvar propala". Evo pri-
mera: ,,N&e jezgro sada Eine sedam-warn odra-
slih i tri-fetiri deteta, izmedu dve i fetrdeset
godina. Tu su obiEn'o i prolazni Elanovi i prija-
telji koji nam dolaze u posetu. Odrasli dele kuc-
ne poslove, muikarci i iene bez razlike, i svi
uplatuju istu nedeljnu sumu, pronalazeci novac
kako znaju i umeju (pisanje, slikanje, povremeni
poslovi). Prihvatamo ljude prema ponaSanju, a
ne prema godinama, politiEkom ubedenju ili
duiini kose. Zato Sto smo jedni prema dru,'=ima
otvtoren~i,ovde vlada neprestana 3vost i ne aku-
mulirano emocionalna opteredenja. Posetioci obi-
Eno nalaze da ih boravak medu nama oporavlja.
Nemamo formalnih ciljeva ili pravila. Ne smatra-
rno se debom nekog pokreta, pa ni pokreta ko-
mune. Mislimo da se ovo dl.uitvo moie izlei-iti
na taj nafin Sto femo sami sebe izlefiti. Poku-
Ovaj argument je razvijen u sledeeem odeljku: u
meduvremenu prihvatamo izraz ,,malogradanski" pro-
sto kao naiboliu ras~olofivu analitiEku kateeoriiu.
Citaoci se moraju poiruditi da povemju da lnismo
imali na umu uobiEajeno pogrdno znarenje ove r e a
(vidi: Pulancas. 1973). U svakom sluEaju ovaj argu-
ment treba uzeti u Sirern smislu. U jednoj komuni
smo se nasli za istim stolom sa studentima Itona,
Marlboroa i Benedena i raspravljali o rizicirna koje
povlaEi Bkolovanje sa Elanovima kraljevske porodice.
3 ,,Wednost nabeg mesta Eini odsustvo formalne struk-
ture." (Pokret komune 1S70/22). Kako na liEnorn tako
i na organizacionom planu, postoje rnnoge v a e i h e d u
pokreta kornune i anarhizma.
 F. ABRAMS 1 E. MAKALOH

SavajuCi da iivimo punim i zanimljivim iivotom,

mi automatski proizvodimo neke promene kod
ljudi sa kojima se susretemo. Zivot je ovde pri-
lieno dobar. a jedva da smo poreli." (Pokret ko-
mune 1970118). Ovako je jedna grupa opisala
sebe u jesen 1970. Do jeseni 1971. njihov projekt
je propao: komuna je isfezla. Stranice Komuna.
kao i naSi sopstveni istraiivarki registri, pretr-
pani su takvim izvegtajima. Policijsko proganja-
nje i finansijska nesigurnost povetavaju teSkoCe
mnogih grupa; medutim, zajednirki problem je
to Sto u odsustvu strukture nije mogute razdvo-
jiti prolaznu teSkoCu i pitanje od iivotnog znaEa-
ja: pitanje zaito nikad nema toalet-papira u ku-
patilu ispostavlja se kao stvar koja ukazuje na
nedostatak elementarne odgovornosti nekih Ela-
nova prema grupi. U veCem broju slufajeva.
kada smo bili u stanju da razmrsimo razloge
slomova komuna, pronalazili smo dobro poznatu
porodiEnu krizu, krizu emotivne posesivnosti
zajedno s uobieajenim svodenjem ljudi na robu.
PoSto je uloiila tri hiljade funti svoje uktedevine
u pokretanje komune, En prosto nije htela da
deli ,,svog7'Pola sa Margaret; Polovo insistiranje
da je njegova simultana veza sa obe iene nera-
z l u h i sastujak aluavezmasti elanova k m u n e na
samoizraiavanje nije delovalo na njen bes: po-
reknuto joj je pravo na normalne, legitimne
jadikovke, ali je to nije umirilo. Drugi Elanovi
komune bili su uvuEeni u poplavu ialbi i optuli-
vanja, Sto je na kraju tako ukiselilo atmosferu
da se grupa raspala.
Iskustva poput ovoga Eine opStu crtu sveia ko-
muna. Medutim, kada objasnjavaju takva isku-
stva Elanovi pokreta komune ponovo otkrivaju
svoj izvanredno ambivalentan stav prema svakoj
vrsti druStvene strukture. Prihvatanje nekih 0s-
novnih pravila za odnose o kojima je ref ukazalo
bi na d m j e b i z e w e ne bi imzvalo dezhte-
graciju. Sto su viSe takva pravila bivala sankcio-
nisana, to su bila uspegnija; to se, medutim,
placalo objedinjavanjem flanova u neSto Sto je
veoma nalikovalo ,,porodiciM, i ogranieavanjem
izraiavanja vlastitosti, pre svega izraiavanja
Ijubavi. Omiljena tumafenja ovakvih teSkoCa
poprimaju oblik stavova o lifnim osobinama (,,En
je bila suviSe nesredena"), ili s e oslanjaju na
moguCnost postizanja vrednosti bez struktura -
samo pomCu upornog izgradivanja odnosa (,,tre-
balo je da pruiimo En vetu pomoc"). I ovde
bismo naglasili da pod izvesnim uslovima to mo-
i e poCi za rukom pravoj kombinaciji ljudi.
Grupa ,,sledbenika D. H. Lorensa", koju je otkrio
Armitejdi (1961) Eetrdesetih godina u Kornvolu,
jog postoji; ona je izrasla u neku vrstu namen-
skog sela zasnovanog na meSavini poljoprivred-
nog rada, zanatstva i neznatnog angaiovanja u
stvaranju profesionalnih karijera ,,napolju". Pro-
krrili su svoj put kroz raznovrsne krize ka oda-
 F. ABRAMS i E. MAKALOH

branom naEinu iivota koji se temelji na zanat-

skim vegtinama; u sopstvenoj kapeli, prekrasno
dekorisanoj njihovim sopstvenim rukama, bavili
su se Jungom i uprainjavali katolirku religiju.
U raznim periodima svoje tridesetogodilnje isto-
rije namerno su uniStavali skupove pravila koja
su evoluirala kao temelj njihovog iivota, kako
bi se slobodno suorili sa novim problemom. Posle
toga su, pod plaStom razvijanja novih uverenja,
nastajala nova druStvena pravila i novi druStveni
odnosi. ZnaPajni novEani pokloni (10.000 funti
kojima su kupili farmu) i vladanje veStinama
koje se mogu uprainjavati bez ukljurivanja u
druStveno organizovani rad, omogutili su ovoj
grupi da odbaci onaj druStveni odnos koji domi-
nira spoljagnjim svetom: odnos rad-plata. Kada
se to postigne i kada se stvori odgovarajufa
sredina, drugi odnosi mogu se rekonstruisati bez
vefih teSkoCa. Kada su i mu2 i iena pesnici, ili
grnfari, oni i kada mogu sebi da dozvole da rade
samo ono u Eemu nalaze zadovoljenje, tada su
polne podele ugradene u moderne brakove barem
manje prisilne. U ovoj i u nekolicini drugih izu-
zetnih komuna stvoreno je nelto poput druStva
slobodnih obrtnika (i obrtnica). Ostaje pitanje:
da li je to neka vrsta modela za Siru rekonstruk-
ciju druStvenih odnosa? Ovde postaje krucijal-
nim pitanje koliko daleko moZe ifi odbacivanje
drugtvenih odnosa.

Ideologija malogradanskog protesta zahteva raz-

dvajanje gradanskog ideala l r o t ~ u n eliEne slobode
od neslobodnih realnosti gradanskog drultva.
Ona nastoji da na razlitite fantastiEne narine
udalji individualno od drultvenog. Program Po-
kreta komune upravo je ove vrste: ,,Svako Ce
biti slobodan da Eini Sta god ieli pod uslovom
da ne ugroiava slobodu d r ~ g o g a . " ~Osnivarka
)
publikacija pokreta, ,,Federalno druStvo zasnova-
no na slobodnoj komuni", Manifest komune, ne
samo da ovu protivrernost oglaSava za ideal, veC
je Evrcsto gasltadjala gatovo idealnom sihahri?m-
skom prikazu gradanskog sveta: ,,Saletu nas ne-
volje koje smo zapostavljali suviSe dugo i koje se
mogu okonrati u idealnom drultvu. Osdamo da
ielimo da ueinimo nest0 zaista vredno, no ne
moiemo da utinimo nigta; ruke na koje se ne
nastavljaju motorne alatke postale su gotovo su-
vigne; kada poielimo da delamo u nekoj oblasti,
otkrivamo da je polje veCI zauzela armija strue-
njaka sa administrativnim i izvrlnim timovima
koji ih podriavaju. MoZemo da proritamo novine,
ali ne i da im piSemo sa nekakvim izgledima;
moiemo da sluBamo radio, ali n e i da mu se ob-
ratimo; moiemo da proEitamo hiljade knjiga, ali
ne moiemo da napiSemo nijednu, osim ako smo
izuzetno sposobni. OseCamo s e krajnje inferior-

9 To je formalno utvrdeni cilj Pokreta komune; on

se kao takav pwavljuje sa unutrdnje strane kories
svakog broja Kornunu.
 F. ABRAMS i E. MAKALOH

nima i nemocnima suofeni sa ovom druStvenom

gromadom." (Pokret komune, 197014)
Ima tu istinske muke, ali natin na koji je izra-
iena podseca na mlacenje prazne slame; ne uka-
zuje se konkretno na ono Sto ne valja. Pominje
se kapitalizam, ali samo neodredeno; jasnije se
osefa kao zlo industrijalizam u formi rada orga-
nizovanog na Sirokoj osnovi, posebno to Sto on
potire pojedinca: ,,Stigli smo do onog stupnja
evolucije kada se malom broju pojedinaca pri-
znaje da su vredni na takav naEin da ne mogu
biti lako zamenjeni, i to je ialosno. SuviSe je
glupo biti jedinstven. Za vreme koje je zanatliji
potrebno da napravi predmet koji ce krasiti le-
pota koliko i korisnost, maSina f e sa nepogreki-
vom preciznoSfu i monotonijom otisnuti hiljadu
takvih predmeta; nju hrane ogromne pokretne
trake koje izgledaju kao iivotno vrelo ovog po-
stmjenrrg d d t v a stereotipnim duhovima, koji
kao ukleti zatvorenici leie u sumornim senkama
tela. privezani za beskrajni torak rada, spavanja
i zabave". (Pokret komune, 197013)
,,Stereotipni duhovi" - to je fraza koja odaje;
upotrebljena je i na drugom mestu da oznaCi
olsr&njmt, ,,momw oi~~illizadju'' kao negto 8to
je ,,u osnovi diktatura", ismevanje mase i ,,jed-
nolifnu stagnaciju bezbednog i sjajnog blata sa-
daSnjice." Prospekt proletarijata isto toliko uia-
sava koliko i prospekt kapitala. Ne govori se,
naravno, jezikom klase. Analizira se u ravni poje-
dinca, mase pojedinaca, ali ipak samo pojedinaca:
,,Sta ima iivot da ponudi milionima ovih bi6a
koja obezbeduju glavni deo proizvodnog rada na
kojem pofiva monolitnost? P r o s e h i fovek pro-
s d n e inteligencije i sa prosefnim roditeljinla
slabo biva ohrabrivan i podstican da teii vi8im
stvarima. On polazi u 8kolu u bezduknom indu-
strijskom gradu, i revnosno se bori za obrazova-
nje koje mu je dostupno, samo da bi otkrio da
mu njegove prosetne sposobnosti dopugtaju sa-
mo pmsefne prilike, i prema tame, samo polovi-
nu proserne plate. On je osuden na iivot u siro-
magtvu, ili na beskrajan prekovremeni rad, ili
na oboje, Pime podriva svoje snage i fizifki i
kulturno. On obifno ima da izdriava ienu i dvoje
dece, a sve 8to moie da im ponudi jeste odriava-
nje glava iznad vode u istoj beskrajnoj kolotefini;
ne moie da im ponudi velike sume novca; hefe
dobiti ni na sportskoj prognozi; ne moie da im
pruZi niSta Sto bi na neki nafin bilo spektakular-
no u ovom nasledenom rasporedu. Moie samo
da prizna svojoj deci da su rodeni da izgube u
suludoj trci pacova. Njegovo slobodno vreme
odredeno je nedostatkom poriva, nedostatkom
obrazovanja. Okrefe se pifu.. . puSi.. . ono i t o
mu je preostalo od Zivota posvefuje nemom obo-
iavanju ekrana idiota, dok mu misli ne postanu
misli lafnog boga i miliona njegovih poklonika;
konafno, obuzet ludafkom mahnitogCu, seda u
 F. ABRAMS i E. lKAKALOH

svoja kola i vozi ih u nezajailjivoj pomami ka

horizontu - ma kom horizontu -
kako bi po-
begao od monotone iabokrefine koja mu je do-
meena u Eam nodenja.? (F'ukret komune,
19'7014)

Zadatak nije onda suofavanje, ved bekstvo

(,,Stvarno, Sto ne bismo pobegli?"), ali ne usam-
ljeno bekstvlo. Clan& pdweta kmune pal'&%? od
ELto zanakke, nadrealM,iCke, ili l a m p u r l a r t i i e
verzije malogradanskog odbacivanja druStvenog
iivota. Njihovo bekstvo je bekstvo proseCnth
malogradana. PoSto im nedostaje siguran zanat
ili druga ,,idealna9' vienost Eijom tehnifkom kul-
livacijom mogu biti poreknute realnosti sveta,
oni sebe otkrivaju prosto kao pojedince - ,,niko
nas ne ceni osim naSe male porodice" - pri
femu jedino sebe mogu da dobiju ili izgube. I
na laj nafin se i bune - kao jedinke: ,,Izolova-
nost je verovatno naSe najvede breme.. . jedni
drugima smo najveta dobit: udruiimo se." Cilj
njihovog pokreta nije stvaranje divne umetnosti,
veC divnih ljudi. A poSto se ljudi stvaraju na taj
naEin Sto ih drugi cene, to postaje, na svoj aso-
cijalan naEin, socijalni pokret.
Ovo je paradoks: druitvo guSi lifnost; ona se.
pak. moie realimvati samo u drultvu. Jedino
poznato druStvo EudoviSna je nepravda; mora se
stvoriti novo drugtvo, ali jedino ito se o njemu
moie reCi jeste to da ono ne bi trebalo da bude
druStvo - to jest, ne onakvo druStvo za kakvo
se zna. NajviSe Sto se mote redi jeste da 6e ono
biti suprotnost postojedeg druitva; ,,moramo da
stvorimo potkulturu u kojoj smo mi, devijanti,
normalni." Ljubav, sloboda, ravnopravnost, samo-
izraiavanje, ili za manje ambiciozne - drugar-
stvo. uzajamno pomaganje, udobnlast M a &a
budu osvojeni; sve ovo sa zapanjujudim nedo-
statkom svesti o tome na koji nafin svaka od
ovih vrednosti mora, da bi se realizovala, da
bude utisnuta u specififne druStvene odnose (raz-
liEite od okupljanja duhovno srodnih pojedinaca).
Clanovi pokreta komuna obifno priznaju dve
vrste problema koje moraju prevazidi ako hode
da njihovi ideali budu ostvareni: ,,emotivni i
mentalni problemi" i ,,problemi puke izvodljivo-
sti". U prvom slufaju radi se o naEinu na koji
se doiivljavaju veze unutar komuna poito su od-
baEeni specififni druStveni odnosi. Drugo se pre
svega tire odnosa komuna sa spoljainjim svetom.
NaSe istraiivanje komuna pokazalo je da je prili-
Ean broj komuna zaista pronaSao puteve reSava-
nja ovih problema, talrve da su bar njih same
zadovoljili, i pored fantastirne prirode komuna-
lizma kao projekta. Ono Sto se, naravno. dogada
jeste da druitvena struktura biva ponovo uvede-
na na mala vrata u komunu, festo u formi reli-
gije. Tada se javlja pitanje: da li je onaj ko Sam
sabi skuje ,lance slobodan, ili rub?
- -- . -
F. ABRAMS i E. MAKALOH

Morarno pailjivije razmotriti ove probleme i

njihova reSenja. Ali pre toga valja ponovo istaCi
da je moguCe, unutar odredenih granica, stvara-
nje komuna kao odbacivanje druStvenih odnosa.
Tako unutar komuna moie biti ponistena siste-
matiCna polna podela, jer se radi o jednom izva-
denom tipu podele. Kada se jednom raskrsti sa
ukljufivanjem lienosti u privredu zasnovanom
na odnosu rad - plata, tada nije ni neophodna
ni plauzibilna neravnopravnost polova na planu
lirnih odnosa. Komune mogu tokom duiih vre-
menskih perioda sasvim ubedljivo tvrditi da su
za njih Eak i najnuZnije varijacije pojedinaca -
&kanac. Zma, adrastao lbnrek, dete -bema-
fajne kao osnovi razliEitog tretmana. Kada te
razlike postanu znafajne, kada Zena otkrije da
se prema njoj u krajnjoj liniji postupa ,,kao
prema ieni", promaSaj Ce biti objaSnjen ili kao
posledica ,,emocionalnog ili mentalnog problema",
ili kao isprdavanje neke neizbeine praktiEne
teSkoCe. Moramo pogledati Sta ovo znaEi.
Pored pojma udruiivanja i savladavanja emotiv-
nih, mentalnih i praktiEnih teSkoCa, ideologija
komuna ne nudi koherentno ili detaljno izlaga-
nje na planu druStvene strukture o tome kako
valja transcendirati ona svojstva Sireg sveta koja
dovode do samoporicanja. Zato nam ostaje jedino
da razmotrimo Sta se zbiva u praksi kada se po-
kuSa udru2ivanje.g)

PraktiEne teSkoCe
Neki problemi bivaju reSeni na samom pofetku
procesom samoodabiranja. Srednja Skola i uni-
verzitetsko Skolovanje (barem zapofeto, ako ne
i zavrSeno) fine obrazovno iskustvo v d i n e fla-
nova komune. Oni odabiraju ona polja rada u
kojima se odriava neposredan odnos izmedu
proizvodafa i proizvoda ukorenjen u lifnoj teh-
nici; najbolja je poezija, prihvatljiva je arhitek-
tura, a u najgorem slufaju i podufavanje. MeUu
Elanovima komune ima najviSe nastavnika os-
novnih ili srednjih Skola. Svi iele preokret u
pravcu jog neposrednije ekspresivnih vidova rada,
onih koje potrebe kapitalizma jog nisu iskvarile.
Kalda je r d o l j u h koji h a j v tu vrrsbu ml&
i takve namere, poieljno je, a u izvesnom smislu
i moguCe, znafajno umanjiti barem upadljivo
ufestvovanje veCine komuna u privredi koja ih
okruiuje.
Finansijska baza mnogih komuna jeste neSto Sto
samo mali broj flanova pokreta komune ieli da
istrafuje. Znafajan broj komuna pokrenut je
3 Moramo u svakom slufaju da priznamo ogromnu
raznovrsn6st prakse i iskustv; sa kojfma smo se sreli
u ~ostole6im komunama. Na3 ~rilraz verovatno ne
va23 do-detaua ni za Jednu komunu. Pa ipak. zado-
voljni smo time Bto on kao model, dobijen apstra-
hovanjem iz naiih opa2anja verno utvrUuje logiku
odhosa u ve&i komuna.
 F. ABRAMS i E. MAKALOH

zahvaljujuki nasledenom novcu ili velikim po-

klonima; dogadalo se da Easna, srednjeklasna
prinoda zanimanja Elanova komune navede ,,pri-
jateljski raspoloienog bankara" da im da neop-
hodne pozajmice. Ma kako bili uredeni odnosi
vlasniStva u veC postojeCoj komuni, zbun jujuCe
veliski broj d a b i h i j i h komnrnai d u m i m a koje
smo pronasli, nastao je na osnovi uspeSnih pri-
vatnih transakcija unutar kapitalistitlrog triiSta.
Materijalni uslovi su dovoljno jasno nagoveSteni
u nekim odeljcima manifesta iz 1970: ,,Osnivanje
komune u seoskoj sredini moie biti sasvim jev-
tino.. . mislimo da je 30.000 funti prosetna cifra
s kojom treba ratunati ako se hoCe dobar pore-
tak". (Pokret komune, 1970/12) To bi znaEilo da
je danas potrebno 60.000 funti - bto nije bag
svaEija ideja o sasvim jevtinom. Prikupljanje
ovakve sume je, naravno, neSto viSe od problema
puke izvodljivosti. U svakom slutaju, oni koji
to mogu da utine verovatno su u stanju da tre-
tiraju druStvene odnose na liEnom planu kao
promenljive po volji.
Priroda ostalih odnosa izmedu komuna i privre-
de koja ih okruiuje takode je zbunjujuCa, sasvim
po strani od pitanja o tome odakle je doSao po-
lietni kapital. Prozirnost koja se podrazumeva
u slici ekonomskog iivota komuna ne moie da
se odrii pred upornim pogledom. U odsustvu
moguCnosti da se insistira na ovladavanju veS-
tinama koje su uistinu ezoteriEne, i da se takve
veStine uprainjavaju, slika zanatskog rada po-
staje neobiCno neubedljiva: ,, . . . Komuna ima
ciljeve uobiliajene za komunu. Zelimo da pravi-
mo grnfariju, postere, odeCu, tepihe, torbe, ogrli-
ce, itd.. ., da uzgajamo hranu za sebe, da posta-
nemo porodica, umetnitka laboratorija, restoran
zdrave ishrane, namdni klub i seosko pribeiiste.
Mi smo sreCna druiina umetnika, farmera, itd,
koji vole jednostavan iivot, mir, tisinu, razmi-
Sljanje." (Pokret komune, 1970/20) U toku prvih
nekoliko nedelja pravljen je sveCa zaista moie
izgledati kao neotudeni rad. Ali t d k o je odbra-
niti se od realnih odnosa sa bimm privredom
koje zahteva ova vrsta zanatskog rada, i to na
duie vreme. Kada Eovek u stvari iivi od pravlje-
nja tritarija za turiste, onda govor o intrinsilinoj .
vrednosti zanatskog ~roizvoda biva beznadeino
izmeban sa najbestildnijim oblicima robnog fetiSa.
Clanovi uokreta komune Eesto su ~ r i m o r a n ida
priznaju -protivretnosti koje se nalaze u korenu
njihovog specifitnog bekstva od triiSta, i Eesto
to Eine sa brutalnom otvorenobCu. Ono Sto im
preostaje je ili bavljenje poljoprivredom takvo
da obezbeduje preZivljavanje - Sto opet zahteva
organizovanu i sistematsku podelu rada, to jest
strukturirane drubtvene odnose, - za bta su spo-
sobne samo one komune koje su prihvatile dis-
ciplinu neke religije ili uspele da privuku vebte
farmere - ili povratak profesionslnom radu,
makar u samo jednom delu vremena, odnosno
 F. ABRAMS i E. MAKALOH

neredovni poslovi u okolnostima koje diktiraju

ljude isnm kmume. U aha sheaija pastnje p.rili-
fno oEigledne granice komuna kao anti-struktur-
alnih projekata. Naravno, ima izuzetaka. Poljo-
privredni proizvodi i oni koji se prodaju u pro-
davnicama zdrave hrane mogu se pokazati kao
uspegno reSenje (ako je dat dovoljan pofetni
kapital) sve dok traje pomodno interesovanje
mediokritetske mase za zdravu ishranu.
Sto se tiEe materijalnih uslova egzistencije, ko-
mune su uspele da postignu samo ogranifenu i
delimifnu sl'obodu. Ali sve dok traje prodaja
grnEarije i pojaseva moie se unutar tog polja
slobode u dovoljnoj meri odriavati iluzija o to-
me da su ukinuti ekonomski odnosi. U tom smi-
slu, svakako, treba okarakterisati argument koji
je b e l a S. Rmbotam o akolnasthna u Eijqj je via-
sti wslcxhdenje i m e : ,,%ma je u kufi" pi% m a
,,nataj naCin i r t v s &an%vc@ & g polo&aja,
a takode i sopstwenag otudenja. Na ovo mogu radi-
kalno uticati samo znaEajne strukturne promene.
Valjalo bi menjati proizvodne odnose medu lju-
dima, uEiniti da iena bude plakena neposrednc
od strane zajednice, i preoblikovati druStvenu
padlelu rada". (Rmbcxtam, 1972!11).
Ovde se potcenjuje mof naSeg druStva da podrii
male, izdvojene oblasti iivota unutar kojih se
otudenje dobrovoljno redefiniSe kao sloboda -
unutar kojih je ekonomska povezanost, premda
ne sasvim ukinuta, ipak dovoljno oslabljena da
bi se ljudi u svom liEnom iivotu ponaiali kao
da se odigrala znaEajna strukturna promena.
I pored visokog stepena javne kontrole nad zem-
ljiitem i zgradama, i tolerancije kakva postoji u
ovoj zemlji, komune, a posebno Pokret komune.
sporo nalaze puteve da ostvare projekte koji se
tiEu zajednifkog vlasniStva (ma kako malog) i
zajedniEkog bravista; projekte koji bi omogufili
i muSkarcu i ieni da se povuku sa triiSta rada,
ako ne i sa triiSta roba, dovoljno daleko da mogu
iiveti kao jednaki, ako tako odaberu. Ako se Ela-
novi biraju na odgovarajuti nafin, otudenost
fovekovog radnog poloiaja moie se znatno olak-
Sati, ili barem ufiniti manje izraienom. SliEno
tome, nasledeno tipiziranje porodifnih odnosa
moie se znatno razlabaviti, tako da iena bar ne
mora da doiivljava ,,sopstveno otudenje". To
svakako moie podrazumevati dobar deo zaba-
Hurivanja ekonomskih finjenica, ali i ovde Zeli-
mo da naglasimo da se to moie postiti dobrom
voljom. IzveStaj iz jedne od nekoliko po nagem
miSljenju uspe5nih komuna pokazuje na koji
narin: ,,Novae je uloZilo pet ljudi. Troje su do-
bili nasledstvo, a drugo dvoie su uStedeli naporno
radeti i skromno Ziveti. Jedan deo naSeg kapitala
fini pozajmica na deset godina. Cela stvar je
uredena kao akcionarsko drugtvo, poSto je to u
osnovi jedna gotova demokratska struktura, u
 F. ABRAMS i E. W A L O H

kojoj svi Elanovi zajednice ufestvuju. Teiili smo

da izbegnemo princip vlasnistva, ali kako jog
nismo smislili sve detalje sporazuma, ljudi koji
su uloiili novac tehniEki su joS njegovi vlasnici".
,,Nevolja je u tome Sto nije lako imati mesto
koje nije n d i j i posed sve dok se oni koji su ga
kupili u stvari liSavaju svoga novca i ustupaju
ga udruienju. Njima Ce moida taj novac ponovo
zatrebati, pogotovo kada je reE o osobama koje
su uloiile celokupnu ugtedevinu, a nemaju nika-
kvih znafajnih primanja. Zato smo odlufili da
prihvatimo rizik da mesto moie biti prodato ako
neki ljudi ne budu zadovoljni, ili ne mogu da
ostvare svoje planove zbog okolnosti koje su iz-
van njihove kontrole. Mnogima od nas je bilo
potrebno dosta vremena da razumeju sloienost
ovog poloiaja i n jegove implikaci je." (Eno,
1972./4).
P m a t r a b i W o ova p o j d m h g m a krCi
svoj put kroa ol.u p j e d h a ~ ut e i k a h ma-
Ei biti vise nego n a p l a ubeden da se bar neki
od praktiEnih problema komuna mogu i reSiti u
praksi: ,,mi stvaramo sopstvene probleme kakvih
drugi ljudi ni u snu nemaju; ipak, to je nag na-
Ein da uiivamo u iivotu, i takvi volimo da bu-
demo".
Ovde se, medutim, javlja nova praktiEna teSkoCa.
Malobrojni muSkarci i iene su osposobljeni za
ravnopravan iivot u domaCinstvu; nedostaje im
tehniEka vdtina da proizvedu strukturalne pro-
mene unutar domaeinske grupe. S ovim pitanjem
se stalno susreCem u izvestajima o komunama
koje su se raspale. Iskustvo komuna koje su se
odriale neko vreme obifno govori o neprestanom
odabiranju i preodabiranju pojedinaca sve dok
se ne pronade odgovarajuka meSavina talenata
sposobna da preiivi - talenata za kuvanje i
EiSCenje koliko i za podufavanje i ljubav. To je
tema koja se stalnu, provlafi u Elancima objav-
ljenim u Komunama; nju je posebno naglasio
jedan sekretar Pokreta komune kada je rezimi-
rao svoju prvu godinu provedenu u kancelariji:
,,Ako vas nekad bude zanimalo da se pridruiite
komuni ili je osnujete, predloiio bih vam da se
u meduvremenu Sto viSe izveStite u stvarima kao
Sto su elektrifne instalacije, vrtlarstvo, gajenje
iivotinja, voinja, Sivenje, kuvanje, fiSCenje, zi-
darstvo i stolarija." (Eno, 1970b/20) To Hto zadaci
u domaCinstvu ne treba da budu vezani za odre-
dene tipove ljudi ne znafi da Ce se odnosi u do-
rnaCins6.w osloboditi od podele rada na spoljagnji
i unutrainji i od potpune dominacije - spoljaSnjih
- -
radnih odnosa: pored toga moraju se rasprkti
domatinske veStine i verovanje u njihovu intrin-
sifnu vrednost (za lifnost). Pokazuje se da je
krucijalna teSkoCa u ovom pogledu raspriivanje
brige o deci. Ovde ,,praktifnem tdkofe poEinju
da se pretapaju u ,,emotivne" i ,,mentalnew te9-
koCe.
 F. ABRAMS i E. MAKALOH

Na taj nafin, sve dok je sistematifna rekonstruk-

cija odnosa u domatinstvu zakofena praktifnim
problemima, komune nastoje da r d e ove proble-
me delimifnim prilaienjem ,,plastiEnom druStvuV
ili oslanjanjem na njegove resurse koji su dovo-
ljni da im obezbede ekonomski opstanak bez
naturanja konvencionalne podele uloga u doma-
Cinstvu. Ova osetljiva ravnoteia mofe se usposta-
viti na profesionalnim marginama industrijske
privrede, ali samo po cenu delimifn~ogukljufiva-
nja u ,,potroSa&o dmGtvo" na koju magi Elanmi
pokreta komune nerado pristaju. Komune se u
ovom pogledu malo razlikuju od tek venfanih
parova iz istih drugtvenih krugova iz kojih se
velikim delom regrutuju flanovi komuna. Uiiva-
juCi najveCi dostupan prihod i najmanje moguk
odgovornosti, oni mogu u velikoj meri da urede
sebi iivot kako im pogoduje. Ali, kao Sto veCina
iena u takvim situacijama vrlo dobro zna, nji-
hova relativna sloboda i ravnopravnost kupljene
su po cenu toga da one nisu ,,prave iene", to
jest da nemaju dece. ZadobijajuCi slobodu one
proklamuju svoju neslobodu. Sloboda komuna
da preurede odnose u domaCinstvu podjednako
je uslovljena odbacivanjem drugih vrsta odnosa,
odbacivanjern koje je u krajnjoj liniji neizvesno
(vlasnik uvek moie da proda komunu ako mu
vise ne odgovara; pre ili posle, fabrike Ce proi-
zvoditi jevtinije, bolje svede) i u stvarnosti nedo-
stupno veCini ljudi.
,,Kamn$Imi .kip adaasa .je, .p- uobrifajenoan
tumafenju njegovog subjektivnog znafenja, naj-
radikalnija antiteza konflikta. Ne treba, medutim,
dopustiti da ovo pomrafi finjenicu da je potla-
LLivanje svih vrsta vrlo uobifajena stvar fak i u
najintimnijim komunalnim odnosima." (Veber,
1947/137)

Interpretacija: komune kao fantazija

OdluEili smo da posmatramo pokret komune kao
jednu vrstu sitnoburioaskog protesta. U savreme-
noj Britaniji postoje sasvim jaki razlozi da se
pripadnici te klase bune na ovaj nafin. Nije ret
toliko o promeni tradicionalno loSeg poloiaja
sitne burkwi!je - praruda je marno, bj polo-
i a j postao prozirniji usled neprestanog smanji-
vanja razlika u statusu i prihodima izmedu
srednje i radnifke klase, a i opao je ugled mno-
gim tradicionalnim zanatskim i slifnim zanima-
njima. Verovanje u poseban status ovih zanima-
nja postal0 je j& iluzornije kada se suofilo sa
nesposobno86~kapitalizma da odrfi posebne pri-
hode za one koji se njima bave. Ni tradicionalna
ideologija ove klase nije pretrpela znafajne iz-
mene. Na primer, njihova kritika privrede fije
su frtve oni sami jog uvek ne sefe iznad poima-
nja kapitalizma kao nadina iivota; pitanje eman-
cipacije ostaje u sugtini pitanje emancipacije
 F. ABRAKUS i E. MAKALOH

pojedinca, to jest emancipacije od druStvenih

odnosa, a ne kzoz njih. Ovde nalazimo sitnu no-
vinu koja je, izgleda, povezana sa popularizaci-
jom nekih vrsta antropoloiikih i psiholoSkih
dela, u kojima se nastajanje lifne autonomije
sagledava kao zadatak fije r d e n j e moie biti us-
postavljanje lifnih intimnih odnosa. Ali i ovde
,se ispostavlja da je predmet interesovanja poje-
dinac a ne odnosi.
Unutar ovog prilieno fvrstog strukturalnog i
ideoloSkog sklopa dogodile su se ipak i neke nove
stvari. Da navedemo prvo to da su burna isku-
stva prethodne decenije, od Idnovog pada do
Niksonovog uspona, iscrpla i diskreditovala, ili
Sto je moida joS znafajnije blokirala konven-
cionalne kanale sitnoburioaskog po!itirkog pro-
testa kakvi su ranije postojali. Posle nekoliko
godina prividne slobode, politiku su ponovo zaro-
bili Kapital i Rad i zatvorili je u niz odnosa iz
kojih je iskljurena sitna burioazija. To Sto je
~ a b u r i s t i f k astranka progutala CND bio je naro-
Cik gorak simbolieki momenat za mnoge starije
ljude koje srno sreli u toku istra~ivanja.
U isto vreme, smanjivanje funkcionalne relativ-
nosti nuklearne porodice kao komponente kapi-
talizma omoguCilo je Sampionima individualizma
da povedu relativno uspegan rat protiv tradicio-
nalnih porodienih struktura. (,,Moida se lanac
kapitalizma prekida na najslabijoj karici?") Ta-
ko je povlaEenju od politike usledila brza obnova
problema individualne slobode kao problema po-
rodice. A u ovoj borbi, kao 6to smo nadamo se
pokazali, bile su moguCe ogranicene pobede;
porodicu, za razliku od drZave, nisu podrZavale
druge snage. Svet porodice izgledao je kao jedi-
ni svet koji sitna burioazija, duboko predana
individualizmu i tako primorana da se kloni Sirih
akcija solidarnosti, moie na kraju da savlada.
Ako ni6ta drugo, ona moie realno da pobegne
od svojih ogranirenja, ma kako beznadeZna bila
pred istorijskim kretanjima.
Prema Pularncam, s i b n o ~ o a s k aHasa s e sa-
staji od dve o 6 h d e l j e n e ekonomske grupe
koje ipak Eine ideoldko i poLitiEko jedhstvo.
Pastoj i tradioimaha grupa zaposlena u malt j
privredi, lmgovini d zanatstvu; njena bmjnost
i njen status s b h o apadaju; tu je jog i moderna
grupa koju su inbacile u n u h h j e tehnolob'ke
revducije kapitalima, i h j u m d a najpre mo-
iemo na6i u industriji komunikacije, obrazav-
nom sisternu i kultumim hstitucijama (,,idea-
loSkam a m a h " kako bi ~ e k a oPulancas); ova
gmpa s e mlazi u h z e t n o neudobnan polohju,
jer je, s jedne strane, neprekidno suozena sa
zaetarevanjern, opadanjem statusa i grihoda, a
s druge strane je neprekidno m e n j u j u njeni
navi M v a l m t i . U pokrebu k ~ eprime- .
txrjem.0 dvastmko be- & h e burzoawe: p m ,
- -

F. ABRAMS I E. M A U L O H

be9rstwo ad profesija u mademom saktom klase,

pabeno manje-vise abiljnim pulnugajima da se
Zivi u tradicianalnom s e b r u ; dmgo, bekstvo od,
po pmtpmtavci, ,,,modeme" nukleame pamd-e
f m c 4 j e u plrodiTena mw&&u fm&ju lmja
se smatra , , t r ~ c i ~ 9 n a m(ili
" u nekiun dn&a]e-
vima ~ i u dleme). ~Da li je a. m M m
nazvati r&kci&& si&bolh ovaakvkpokre-
ta? Da li uob~a2avamokada u M i r a u poke-
ta k
e- na tiraniji stvmi nad k j d h a , u napo-
rima da d o b o d e ljude iz sveta stmri, vidimo
krim dmgtvene gmpe Eije su najviSe mednosti
m z e n e dlmiCem cta je njeno 5ivdmo delo
za dmge sarno roba?

Mi tvrdimo da je aperacija spasavanja samo

p~.ividno-a. Nju je zapravo potkopao idea-
Lizazn koji je doveo do izbora komune kao naj-
boljeg resenja. Nadamo se da smo ovo v& ilu-
stratimo dakazali. Sada bismo ieleli da se
pribl%imo istom zakljuEku ~preko eksplicitne
rasprave o iakustvima iena a kommama, i to
u konteldu W h argumenata koji su ponikli
u Pohetu za oslobodenje 2ene (Women's Li-
beration Movement). Najkorisniji pojam koji je
lansiran u novijim diskusijaona o polohju h e
jeste, p o magern Mljenju, p j a m ,,drdtvene
sek!u!ndamosti', koji je imela Rubtam (1972).
Ova ideja je vrednra zato Bto uikazuje u kom
stepenu je neravnapravnost lfije su 2rtve gene
posredovana, h e d u ostalog, lihi* odnosima;
dalde, ne pmistiEe nepossedno iz ekoacumskog
ihi polirtiEkog ugnjetavanja. Time se usmerava
p a h j a na praksu d'rub'enih odnosa musks-
raca i k n a ; na konsbruisanu Einjenikost svela
iene. Ovde se pahebe dirkemovsko p i h j e -
u kom s t e m u sarni sebe ogranieavamo i koliko
se, pren-ia borne, moiemo nadati da bemo se
i osloboditi mpstvenh delovanjem: , , W o obe-
leije dr&tvenog ogranieenja jeste Hnjenica da
ga ne treba pwisati strogosti nekih moleku-
lamih Yredenja, v& ugledu koji zaodeva neke
njegove reprezmtacije". (Dirkem, 1938: Pred-
gwr)
Frhenova (1972) ukazuje na nekoliko n a h a
na koje se poweduje mkundarnost Zene; ili,
u njenoj knninologiji, na ,,sredii;nje pojrnove
sekdstitike midi". PNO, ,@karci obavljaju
znaEajan posaa u svetu, a ono Sto je znahjno
jeste posar, koji obavljaju mujikard"; drugo
,,Sene postoje da bi mdkarcu p d i l e zadovolj-
stvo i porn&"; i t r d e , ,,identikt Zene je defi-
nisaa nje- o d n m prema rnuSkam, a nje-
na d d t v e n a vrednost v r e d n d h muSkarca sa
k o j h Zivi". U s m k m od ovih aspekata %em
vidi svet kroz jedm h a j 1muSkag Meshpa, a
s m a je videna, na odgovarajubi naEin urna-
njena, tnnz njegov h g i kraj. M&e se misliti,
u svakan slubja, da bi polohj h e u k o m h
bio drastiho izmenjen u svakom od ovih as-
 F. ABRAMS i E. MAKALOH

pekata. Da pokerno od toga .W u n a k l u h 6 a

pastaje primannom puzorniccun vrednosti i de-
lovanja kako za ?em, tako i za muikarca.
,,On0 .+toje nnaEajno" namerno se ne o d d u j e
kao ono rito se radi van kufe, vef u njoj i
za njru. I d e se medu druitveniim &osima
Eije odbacivanje kumuna zahteva naroEito is-
t i h oni koji ~podrazumevaju eksplioitno priz-
h i h M
n a v m e s t ~ ~ r a ~ razlika u m;uSika-
raca i iena. Cilj komune je refarmdtisanje dm-
gog ~ t a v aFrimenove na sl&eCi nafiin: ,,ljudi
postoje da bi jedni drugima pruiili porno6 i za-
dovoljstvo". Premda se mali broj komuna sves-
no bavi &bodenjem h e h o ciljem, ta ne-
zainteresovanost rnoie se objasniti time Sto se
jednakost muSkaraca i iena prosto podrazume-
va. SliEno tome, njihovo obavezivanje na ot-
vormdst odnwa, n a slabcmdu d h r a c a i
da stupaju u odnose i raskidaju ih kako im
d r w newsredno je pavezmo s adbacIvanjem
ideje o tome da je jedan od partnera u odnosu
,,definisanW samim odnosom.
Ma kakve bile razlike izmedu teorije i prakse
komuna, jasno je da one podrazumevaju neito
vise od prostog presadivanja braEne porodice
u kolektivnu sredinu. U stepenu u kojem je
braCna porodica temelj eksploatacije iena, tre-
balo bi da komune ponude barem ozbiljnu mo-
guhost promene - Eak i uz priznavanje 8-
njmice da su rnaato i paldqi braEaih i Iwazi-
braEnih jedinica neki od glavnih izvora pro-
blema u komunama. Ako se, dakle, ose6a da
je sdksalnost h e atelcdjena u .bpa*oj
porodici, od komuna bi se moglo orekivati da
stvore sredinu u kojoj gene mogu da uvode
novine u druitvene odnose - bar da podignu
veo sa sekundarnosti i da pod jednakim uslo-
vima dele otudenje sa muikarcima. A ipak je
sasvim origledno da to obiEno nije slutaj. Svaki
pokuSaj Zena u komuni da se potvrde kao iene
verovatnije Ce se z d i t i od3wkom muSlkaraca
nego n d i m W i m . Mdkarci u kamunm do-
puStaju da porodirni odnosi za njih postanu
znarajniji, ali u kontekstu kojim i dalje domi-
niraju efektivne - makar i samo potencijalne
- nejednakosti kada su u pitanju slobode i
ekonomska kompetencija ,,napoljuV. Tako se
redovno zbiva da iene u komunama naveliko
nastavljaju sa svim onim Sto ienstvenost, ma-
terinstvo i sliEno obirno oznaravaju, gledajuCi
da olakSaju teret svojih uloga suStinski pasiv-
nom ienskom saradnjom; na primer, majke se
smenjuju na poslu hranjenja dece. U veClini
komuna mote se videti nest0 nalik na zaveru
Eiji je cilj da se pove6a vrednost i smisaonost
'kcmvwncionzmhlhh n s k i h d m ;b ~e h i na ca-
novu vise-manje razradenih simbolifikih ustu-
pa!ka m&amoa kade fe u pitamja kuhi rad.
Lpak je izvesno da Ce ,,ienski posao" na kraju
obavljati iene. Razumevanje pravog stanja
 F. ABRAMS i E. MAKALOH

stvari - a da se do takvog razurnevanja dode

dovoljno je futi kako muSkarci u komuni uz-
gred govore o potrebi da se nade jog pilica"
- verovatno inhibira mnoge 'iene da SEepaju
bar one mrvice slobode koje poloiaj u komuni
doista nudi. Izgleda da je koren problema to Sto
su elementarne strukture nuklearne porodice
neravnomerno preseljene u komunu. Od tri
karike koje podrazumeva elementarna poro-
diCna jedinica - mui-Zena, otac-dete, majka-
-dete - prve dve su festo ozbiljno otvorene
u komunama, ali tr&a jedva da je i dotaknuta.
Briga o deci ostaje ienska uloga koja zahteva
potpunu predanost. Predstava o odnosima u
komuni kao promiSljenim odnosima, koji se
odrfavaju samo pod uslovom da obema stra-
nama odgovaraju, ruSi se kada se suoEi sa pi-
tanjem podizanja dece.
Izgleda da postoje dva osnovna razloga za op-
Sti neuspeh Zena da ugrabe fak i ogranifene
prilike za oslobodenje kakve im pruia komuna.
Prvo, cilj komuna da stvore situacije u kojima
f e ljudi mo6i da budu ,,mi sami" u praksi se
moie eksploatisati; to uglavnom (rnada ne is-
kljufivo) Cine muskarci u svoju korist. Ako se
u m e u obzir da se bitni momenti odnosa mug-
karaca i iena nisu bag tako mnogo promenili,
mnoge vrste ,,emotivnih problema" mogu se
sistematski ublaZavati pomofu vrednosti koje
je istakla komuna. U stvari, muSkarac moZe da
eksploatiSe Zenu sa mirnijom save56u kada je
ona postavljena kao njemu ravnopravna, a bez
snage prave ravnopravnosti da samu sebe bra-
ni, i kada on moie da smatra da iena, uprkos
emotivnim opustoSenjima, ,,bag tako Zeli". Zen-
stvenost je bila, na kraju krajeva, barem kakva-
-takva zaStita od ove vrste ponaganja. Ima
ironije u tome da prva posledica odbacivanja
Zenstvan& u f i h h adnmha jesrte hgleda
to da je slabiji pol postao jog slabiji. I pored
toga Sto muSkarci u komunama daju svoj do-
p r i m louCnion p a l ' . a taj nije W u d
veliki, iena, a p o s e 7 Z e n a sa detetom, nije
lhatnije oslobodena zavisnosti time Sto su se
C1anov-i komune obavezali na ravnopravnost u
muSko-fenskim odnosima. Njenu sekundarnost
moie suviSe lako ponovo uspostaviti neki mu&-
karac.
Drugi razlog je u neposrednoj vezi s ogromnim
pritiskom spolja koji se i dalje vrbi na decu:
ona treba da imaju ,,normalnew roditelje, i da
znaju ko su im otac i majka. Ovaj pritisak je,
svakako, naroCito jak ako deca pohadaju Skolu.
Zbog toga je muSkarac u stanju da potvrdi svo-
ju slobodu u komuni, sa pritiscima 6e i u ovom
sluraju morati da se nosi majka, popugtajuti
zahtevu za zadovoljenjem druStvene uloge. Ona
se srete sa spoljaSnjim drubtvom na pola puta
prihvatajuti tako tradicionalni status, Sto za-
uzvrat daje detetu Cvrstu ta&u koja je od sui-
tinskog znaCaja za njegovo blagostanje i samo-
poStovanje u belom svetu. I ovde se nazire ele-
ment fmteaije u p l a C e d a Planova b m e
od drugtvenih odnosa. Osnovni problem se, na-
r m o , ne mzliihmje maago orl m a k 4 i
Mieel i drugi pripisali obiCnoj porodici: ,,Vero-
vanje da porodica predstavlja dobro utvrdeno
ostrvo intimnosti i sigurnosti u raspareanom i
haotirnom svetu poCiva na apsurdnoj pretpo-
stavci da porodica moie da bude izolovana od
druStva, i da njeni unutraSnji odnosi neCe, na
sebi svojstven naCin, reprodukovati spoljaSnje
odnose koji vladaju u drustvu." (MiCel, 1971)
U ovom kontekstu moramo primetiti jedno neo-
biEno obeleije komune: dok se mnogi Clanovi
od sveg srca slaiu sa ovim komentarom kada
se on odnosi na porodicu, uglavnom ne vide
da se sa istom ubedljivoSCu moie primeniti na
komune.
Komune, dakle, predstavljaju rekonstituisanje
pomdihog gvota na ternelju mmghalnog rae-
labljivanja fakticiteta koji je progutao obiCnu
porodicu. Ono Sto se zbiva kada se ukinu ogra-
niCenja koja su zakonski nametnuta monoga-
mijom i podela uloga na rad za platu i rad
u kuCi, nije stvaranje alternativnog sistema lie-
nih odnosa, vet stvaranje ravni u kojoj se pos-
tavljaju dublje prepreke ravnopravnosti mug-
karaca i iena u ovom drugtvu. Voluntarizam i
zavetovanje na samorealizaciju pokazuju se kao
putevi jo9 veCeg zaogtravanja ovih prepreka,
a nikako kao putevi njihovog prevazilafenja.
Ono Sto obiCno tiSti Sene u komuni, koliko smo
mi uspeli da vidimo, i dalje je pitanje: , p a
Cu ako me napusti?" Komuna je naSla naCina
da ienu poStedi od najgorih i najbolnijih ras-
pleta kojima njen la.%poloiaj moie voditi; ona
nije pronagla uredenje koje garantuje feni da
takav polofaj neCe doiivljavati.

Pogovor
Druge studije o komunama bile su pretefno
optimistieke; naSa je origledno skeptiCna, ako
ne i otvoreno mrzovoljna. Mi ipak podozreva-
mo da ove razlike nisu toliko posledica razlika
u metodama ili pretpostavkama izmedu nas i
drugih autora, veC prosto toga Sto je nas zani-
mao jedan aspekt odnosa u komuni koji su pret-
hodne studije uglavnom zapostavljale. Covek
se mofe interesovati za komune kao za labo-
ratorije u kojima se istraiuju osnovna naCela
druStvene solidarnosti (Kenter, 1972), ili kao za
specifibn izraz problema identiteta koji nastaje
kao posledica postojeCe druStvene organizacije
generacija (Spek, 1972), ili iz mnogih drugih
uglova posmatranja. Verovatno Ce Covek doCi
do zakljurka koji se nama nametnuo samo ako
posmatra komune kao ,,alternativne porodice".
Ievorna verzija ovog tlanka zavrSena je pre
objavljivanja izvrsne studije Endrju Rigbija o
britanskim komunama (Rigbi, 1974). Mi smo
donekle iSli po njegovom tragu kada je ret o
istraiivanju koje smo vrSili na licu mesh, u
samim komunama; posetili smo mnoge komune
koje je i on posetio, i mnogi isti ljudi rekli
su nam mnoge iste stvari. Pa ipak izgleda da
se naba tumatenja u velikoj meri razlikuju.
Tamo gde je Rigbi sklon humanistitkom ras-
poloienju i pun nade za komune, gde vidi u
njitma d a j m e revalucianame pukncijale, IllaSe
glediSte je znatno skeptitnije; mi smo pre bili
skloni da ih vidimo kao alternativne nerealnosti.
U warn pcgledu, posebm pa3;nju z a s h h j e m j e -
nica da se Rigbi ne bavi ni neposredno ni opSirno
pikmjem d n a s a palwa u kamnmi. StmL3e, o m
sto on u stvari ka2e o takvim odnosima je u
neskladu sa njegwcun @an htenpretacijm ko-
muna, a veoma se pribliiava, doduSe impli-
citno, nasoj. Tako je vedi deo njegovog pog-
lavlja ,,Komuna kao nuklearna porodica" po-
sveEm rmmatnmjru on- &to snno mi ngmrali
,,praktiEnim teSko6ama" komuna, ali u vrlo
kratkom pasusu o ,,odnosima polova" on pri-
mekuje da se ,,teSko moie sumnjati u to da oni
mogu biti, i da jesu, znatajno polje konflikta".
On dalje navodi iskustvo jedne Amerikanke:
,,Govora o ljubavi ima na pretek, ali to ne me-
nja kvalitet odnosa. Dvonoiac, kao i njegova
neposredna primdna dopuna, ostaje ipak grab-
ljivac". (Rigbi, 1974/285) Sta Ee eovek videti
u komunama zavisi moida od toga Sta traii.
Odnos polova je za Rigbija bio od uzgrednog,
a za nas od centralnog interesa. Kada je ovaj
odnos u pitanju, komune u savremenoj Bri-
taniji ne mogu lako da se distanciraju od pri-
tiska Sire moralne ekonomije. Zbog toga i sami
ovi odnosi ostaju polje potlaeivanja.
(Prevela s engleskog SLAVICA MILETIC)
 MAJKL LERNER

ANARHIZAM
I AMERICKA
KONTRAKULTURA *
M j e devet go'dina IYiocdi Vudkak (George WO-
ocicodk) ee ~cxsvmuoma ,,dub tradicioaualmag a m -
hkti;&,og pdweta'" i zddjufi~o& , p m raman-
nih izgleda za njegcrvu renesamu". Pwijeslt je
p o l k ~ ~dlraa .se ,,pokreti boji oYisu &h~btili kn-
se kaje im ona ipnuia d k a d p m w a ne radaju".
Kad su ,se l s d w n g d i n a kasnilje m u t a r cunla-
d,in&ih palmeta Fmgleske i 1301end&ie p m v o
pojavile nesumnjive anaxhistit?ke ,tandencije,
V d k d k se iuipitao: ,@isam i iprenagliio kad sam
onako formailirsti&ki p d a i p a ~tmdicimol~nianar-
hist%ki ,pakret." Zakljdw je da nije pirenadio
zhcg xazlilka jlpnedu navih i slta~ih anarhista.
N'mi amarhiti mku predistawLjladi ,y&muCe",
vet ,pmma'nifesta'ci~jru(ma,rhistieke) mMeje".
Vudkok je nove anlanhi~steomaPio kao ,,,militant-
ne p i f i s t e " kaji su ,,aaibonayili S p a n j o b h i
nemaju sluha ua stari .r.omanttzaan ~din,amita&ai
palilkaCan.**) On je ukazao na razliku imnedu
pmSlih vremena ilra~de j'e pojedinac ,;ulazio" u
wrhisti3ku pa'rtiju i sadagnje sitnacij~eu kojoj
mladi ,,posrta!ju" morhisrti-ma. Km&q Vu&&
nije prunjeCivao nilkakve afirglad~nemakove p
nomog &ivljavm~ja ararhiarma u Sjedinjenim
Driannama.')
*) Michael Lerner, Anarchism and the American
Cuunter-Culture, in Anarchism Today, Edited by
David E. Apter Sr James Joll, Macmillan, London
& Basingstoke 1971, str. 34-59.
'*) U originalnu dinamitero i petroleuse (palikuee
petrolejem) - prim. prev.
') U tekstu ,,Anarchism Revisited", Commentary,
august 1968.. DiordZ Vudkok se osvree na analizu iz
~~- ~~ --

s v G glavnog djela ~ n a t c h i s m . ~ e w
YO;~, World
1962: Meridian Edition 1967. Premda Vudkok nije uo-
favao neko .,ofiglednoW anarhistifko oiivljavanje u
Sjedinjenim Drtavama, sloiio s e s Diekom Njufildom
(Jack Newfield, A Profetic Minority, New York. New
American Library 1966.) da ie anarhizam znafaino
utjecao na radikalnu misao -u 1966. i 1967. godini.
Medutim, tihi anarhistifki utjecaj na intelektualne
tokove koji je Vudkok imao na umu, vrlo je raz-
Ufit od eksplicitnih i Eesto violentnih manifestacija
anarhistifke ideje i prakse koja se pojavila u pos-
ljednje dvije godine.
 MAJKL LERNER

Ponovno rodeni anarhizam

Nije ~ s m oprofesianalni ~pmmatrai:radikallnih i
anarhis,ti?kih pdkreta ,prwjidio oao St0 je nasta-
jalo u Americi. PdeMrom Beudesetih godiina Ti-
tava ue *la politi6kih p r m a b E a , sooiololga i
politologa prediskazivala ~kmvemgenciju palitif -
kih si~itema,kraj ideologije i apadanje znataja
politi&ih piitanja, ddk su vladini tehnihri preu-
zinuali kmt~lolu.Za w e te Ljiude je aajvece h e -
naderqi e decenije nadvj e r a atnij e predstavlj~aloto
Sto su se u r&vima prvog masomog i militant-
nog amerzkog ~oanledlnskolgipakreta n&la i djeca
kojiu oldgajill ani sami. Frermida nije bila pred-
viaem ni militantnost Crnaea. nilu ie m u t a r
poanatih necan,anWsWkih metafoia 6ilo l M e
objasnilti no asl~iracijewnladine. JoS uviiek bi se
rnoglo-ustvrdiG ,da je odlw6ujuC.e bilo S t o je
,,studentska Iklasa" (od sedaun mililona bjudi ipreS-
la kri~tirhut&ku masomasti PO kmnpusima. Ali
pianiri LSDia - K m Kejzi (Ken Kesey) i nje-
g w i Pranksteri - kao j hipiji, &ibnice i djeca
cvijeh, teSko ae magu ~srnjlashitiu manksisltifke
kategorirje. A 'upnavo oni su v d i l i studmte pri
obliikwmju moga S t o je RolSak prikla'dno nazvao
,.kmtrakult~urorn"?)
Crnci su htjeli ,,nnutraH;mmks1i~slti5kj teolretizari
su to shvaltili. Hipiji su, 3.0je m o j e r a m d j i v o ,
htjeli ,,vlanV.Olni nilsu pokalzalli ambiciju da se
bore za kontmlu nad amerihkim ka.pitalimom
da bi $a stavili u silu5bu radniake klase. Oni su
govorili zbuntjujuCe utopij~skirnjeztkom o mije-
njalnju srvij'wti l$udi - it0 se nemmnjivo m&e
pri,pisati njihovim akswsima 6 dmgama. Bile one
u v j e t o m e dnagama il,i ne, [njihove je rijeTi biJo
teiko rxzlhva.ti od ,rue& tolm2ko :me&usabnorae-
lzitih atnerhi'sta hao Sito m Tobstoj i Bakuajin
koji rn smatrali da se revolucija rnor,a zbiti u
svijesti ljudi ,,DoCi Ce do bail'itahivne transfar-
macije, nwag iivljmenja, iinratvonnoig otkrove,nja,
novog neba i z d j e , mladag i moCnog svijeta",
pL8aloje Baknnjin, a to je vhija koju sru torno
c@iv,aJe pjesme kolntra,hulture.
Kako ibi trebalo i,zvesti transformaeiju svijesti?
BitLsi s u dali rani ~Sirakoraupirostranjen odgo-
vor: ,,Sve Bto trabaS je ljubav". Neki rani m a r -
histi bi = ma%& lsllaiili. Ali, taj odgcwor situira
kontra~kulbu~lu daleko od Balkunjha kloji je za-
ktjurivao: ,,Imajmo povjerenja prema vj&m
dluhu kqii ralmra i unigtarva mmo zato Sto je on
neatlurivani i vjecni sitvarale~kiimor sveg iivo-
') Theodore Roszak, The Making of a Counter-Cul-
ture, New York, Anchor 1969, napisao je pionirsku
ali manjkavu studiju o kontrakulturi. Problem je to
!to njegova antipatij.a Prema drogama, pasilju pa
cak I rok muzici obllkuje njegove stavove -
on jz-
nosi gto mu se ne svic¶a festo bez pailjive analize
fenomena. Tako on optutuje Kena Kejzija i Timoti
Lirija da vode mlade u droge, dok ni oni ni fenomen
droga nisu adekvatno analizirani. Na sliEan naEin se
bez propitivanja osuc¶uje upotreba nasilja u kontra-
kulturi.
 MAJKL LERNER

t a 9 . Ove rig& ne bi m f d e isthito s obzirvmn

na d e n a h j u kantra~loulhmu.No zanimljivo je da
se mnogi mladi ljudi vise pribliiavaju Baku-
n j i n w m g.lediStu nego talktici ljubavi koja je
prevl~adava~la pred m k o W godina. Naime, pri-
hvacantje neoanarhisti&og pogleda na svijet od
strane inteligmtnih m l a w Ljudi u pavijesnoj
s i t u a i Sezdesetih g a d h a prima facie je izgle-
dalo Eak manje vjerojatno i od same kon-
trarkwlt5lxe.
Vudkokove primjdbe predstavljiaj,~kor2sne nae-
nt;,ke za a d r e b i ~ v ~h ez h e r u v o j a i sazrijwa-
nja amarhima lkao, moCne, prernda eesto nesa)gle-
daae ,wage unwtar aaneriljke k,mtrakkullture. On
je pisau, avguslta 1968, nepasredmo prije on Slto
Ce poznata 'daga jipij,a u fik&k,oj pubuai H i -
cije pr,orsl.aviti jlpijwskog lidera i pisca knjige
,,Revolution for the Hell of It" (Rwolucija be-.
veze) Elbija H o h a n a (Abbie Hofsman) na mcio-
nalnoj razini. Sve Sire prihvacanje taktike na-
silj~a m i e s e fdatirati m i E+h!Gkimiziborm Nik-
s o m za predsjed$nika kiao i bitkom za Naaodni
pank u Benkli~ju.D&lo je Calk i dmo paradakaal-
nog ,na,gavjdtqja promjene u organkaci~jukoj
stmkturi: samv aakolik,o mjeieci ramije E. Hof-
m a je ;pred:hgao da fnjlegwi prijetelji Lr&a da
razmohre mogwhast asmivamja partije u forma&
nom smi'slu, 1pOd~azu,mijwaju6i i a a n s k e karte.
Pojava b c a a j a b m b i i paljenj~azgrada svjedofi
o tame da dinamitaii i galikute ,nisu zaboratv-
Ijeni. Bez dbzira na umjesaost vudk8&ovog raz-
liklovanja ponovno oiivljenih i r e i n k m i r a n i h
socijahih p k r e t a , n w i .amerij6ki aola'rhi~stipo-
dinju p & j d a t i (M svaje prethodni'ke kako u
Osnovi taka i u detalljima.
NadiaaEajmije sliEnosti izmebu novag i starog
anarhiana sastoje se od prihvatanja nasilja, od-
bacivanja p r a m v d i a e , ilnshtil-anja na m o r a h o j
odgovarmuti pajedhca, radilkalne knitike suvre-
mene teho~logije,asketizma s oibzirom na vlas-
nilStvo i ielje da s e pajecEnastami z ~ o t . ~U)
slijedda tri dijela ovag eseja p o k u h t i Cu opisa-
ti ove osnolvne anarhi!sti&e m d e m i j e ~1 obliku
u ho'me su p o n m o diivrjele ~1 d k v h kantnakul-
ture. U petom d i j e h i m m e s e a&i ipiihmocijal-
ni falutoei qpecifihe ameriljke situacije, a koji
mogu pripomcki tumaEeraju ponwnog ~Eivljava-
nja anarhisti&kih tmdenoija.
Upozoreaqje prije nasbavka: a v a dasikripcija i ana-
liza je vrb prablemabiha. Maii sbavovi. ~ r e r n d a
ih Cesta h 6 s i m kao nepabitne - samo s u sta-
vovi; StaviSe ja zastupam i melke skeptihije teze
kide prevladavaju nad a v a e imesenim stavo-
vima. bli, ja sam i~~tovremen~o i mlaldi Arneri-
') Woodcock, Anarchism, p. 151

') Ibid. Vudkok smatra da su to bili znaEajni ele-

menti unutar historilskog anarhizma.
 MAJKL LERNER

h m a c ~i i n t e l e k t ~ l a ~ pc ,a i preanda mi je tec'ec'ec'ec'ec'ec'ec'ec'ec'ec
biti i w E e m i k i neam?&uibmi mmnabrah, osJeCarn
da tsu -enti a&og rnamhzima privla&i za
jedaa zm&aljan dio moje Iihasti. Uzmimo la
A~ - - - .~ ~

rn&e prmaitrati s r&ir?itih pazicij.a,- kao ~psihro-

LoSki sodistiCmo i drdhveno -0, ili miholcdki
aprmdano ;i dru5hveno ma&jzm, Lao intelektu-
a h a igna ili potencijaba prechkazhanje. Kalo S t o
n a z n a w u i~greiz r a ~ m gdjetmetva, adolescen-
cije a m&da i ,mla~dailaStva,analliza bi mogla biti
i zdbavna i tabiljna. U s&am s W a j u ma pred-
stavlja dgprinas ramxnijevmju etosa niwng
ainarhian;u. hao i moguhost da dio mde liiino-
sti gavori bez orptereknasti ,,kmtom r a c i d -
nom" kritikom koja podrazumijeva predvidiv
renrltat i fije od~mstmEitawci magu ~ a l n ina-
dcknaditi u &l& s vlmtiitim prediapmicijama.

podrzumijw,a n a m e i abrmce pmasanja, no-

v,ana;stajntCe ,i~stitucije(koo ';to tsu r,ak festivali
i hornme), t.e tejeeaovanja i umjetnililru traldiciju
koji ou israsRi u gmcesu ablik4wvanjajedne apo-
zici,on,e ahtennative W t u r ' n i m abrascima vlada-
juee ~ k u l h r e . ? h j pajam dhuhvaka r a d 8 i h h e
stwdente, h'ip$je, motaci~klistii3ke~g,angwe,h m o -
seksuahi ,,Gay Power" pakret, @ m e sa oslobo-
den,je iena, maoisti&k,e r e ~ o l u c i m m eomladin-
ske fnakcae, ,,Csnne pa'ntere", ~portorithamke,,Mla-
de Zmd~ave" i bUele ,,Pa!t,riiote7t niiZih klasa.
Premda :we te gruipe ujedinjluje opazicija prenna
vladajutoj L d M , p o j m ~hntrakuItureiu na-
dalj,e upatrebljavati u &em ~smSlu,u Lome an
olbuhvata Evrstu koaliciju hipcka i njima bliske
grupe. T'alko )pod pajmam kmtnarhltune podra-
uumi(i~avamljmudk kqji iiwe u plminama i h a -
ma Halifornije, Vem,mba, Oregana, Novag Mek-
sika d ~drugdje,skitinlice iiz Njujmka i Benklija,
mistike, ljude Eijd se iivot $wadi na drolgu ili
m ~ n z i h ,staawvnilk'e k.mmma, ane koji m se od-
relrli swojih pmfesija i preSli na zmate, politih-
ke h4pijevske alatiwi,ste paput gmpa: ,,yippiesW,
,,onazies", ,,Malohv cocbil pairty" i ,,Matherujuc-
kens". Ovome bi: treba'lo d d a t i ane kaje se zbog
nedostatika b l j e g tennina, s pmzinam naziva
,,ljwdiuna od stitla ifvotnog", muzifere, g l m c e ,
st'udenle, Ijude baji s panasom I s t i h n m a n j e
vladitolg ipriprafesi'anzhag ,idemtiiteta i koji nasita-
njuju kanrtrakultunne kcunme. Mamginalne g~m-
pe koje bkh ruwstio a cnnu &u haiicilju su mo-
toc2kkl.isti, koji lutaju ad jedne do d'ruge hipijev-
ske h~amume,n&i od mtiregl.1Ptaicij1sk aktivista
i R m l u c i , m m i omladinski m r e t I - Weat-
hermen. Gmpa Weathermen &i poseban mar-
gi,nalni slu,faj: p r m d ' a s m i ~ e b e~ m ~ t r amark-
ju
si~stima,pa djdlavanju i v a n j s b m izgledu, pod-
si&ajlu ma .hipije arijenti,ra~nena poLi6iEku akci ju
viSe nego m svoje ,prilj8ate1jekz tra!dicimal.ni.jeg
 MAJKL LERNER

rnarkistitkog ,,RevOlucimamag & -og

pokreta LI". Iz w e ,,fivr&te h d i c i j e " bih M j u -
Lio ,,Paatere", ,,Mlade londmre" i ,,Partriotem,n&e
od i t r e d l i h a h i h znailrartijevh d ,,Vietnam
summer" aiktivksta i SimQe slqjwe ebudenata koji
p m l o &e manihumu ili se odlijmju pmxdo
hipijewki d i se ni~suduboko vemli uz vrednote
koje su zajedn%ke nanredenoj ,*j koaliciji"
b a dbzka na m u t r a b j e ranlike.

Cvrsta koakija je wijesna svaje centralne po-

zicije u karutrakulburi, a snmtratn da bi jlaj to
p r l z d i .dm&, kako m t a r balk0 i b a a Sireg
apelctra apozichnih gnqpa. UIro13ko ustvrdim da
upravo ta ,,Ernski koallicija" m u t a r kmbrakul-
ture xqjvse poGeCa M tradicimaIni anarhis-
tieki pdkret, m a t r a m da se to a e m& pripi-
sati prohwljnasti mqje klasiftacilje, ve6 se tm
prije radi 0 znacajnw em&ijs0roj Eimenioi.

AnarhistiEko nasilje
Najvilge zaIprtnSuje pdUdannmt livTledu kmtra-
k u l l m i h i r b r a ~ i ~ l n manhista
ih u polgledu
porasta prihva0mjja nasilja 'keo taktike. Jedno-
atavm vise nije iistina da su aavi anarhkti miY-
tanlni ~ c i f i s t ibez sluha Iza ,,sbari ramantizam
dimmitab i palih6a".
Sve 5ire nA111o grihva6anje nasilja ne pwlafi
n u h o za scnbcun njegovo Sk&o resprmtranjmo
praktiEko korisfenje. Ljude viSe ne Rkira govor
i ,pojdini sLuhjevi nasilne politiee akciie, ali
odatle do pxilhmaCanja nasilja iprwtaje jtd samo
jedan konaik. S p o r a d i h padimetamje banbi i
poiara v& je zapofelo u KadSmirji koja u tom
pogledu veC godinma precbjaPi rn razini Wave
z d j e ; sa'da dolazi do podmeta~njalbombi u di-
Irakcijamal velilcih lkmpwacija i i u Njujmh.
Mislim d~ m o i m o predvidjeti hoCe li ~~~slijediti
prihvahnje m U j a na Binoj skali.
Prihvahaje nasilja se u kmtrahultuld maaifes-
tira na kara~kterktiben a f h . Rijetki su pisani
tekstwi u k o j h a ae podriava naailje. Novi mar-
histi se radilkuju lad stalrih i go m j q j indiferent-
nasti p r m a f o d n q i idedogiji i gisaalim pro-
gramima ( b a h m i ma lironiCan mefin p o h m d ~ u
ieqramast teze o h a j u idedogije). Postoje iz-
nimke u o p h j indiferentnosti prema formalnoj
$dmlogiji, i $0 na anarginama LoaYtrahlture. Pri-
etalice ,,Revalucionewog d-org pakreta I"
- Weathermen, k a ~i njima supmtntavljena
drug^ fralkcija istag pakreta - glsmeao imaia-
vaju svoje poglede km ( S t o (to @mito E i e i
starije gnupe dcnpisnika New York Review of
Books, gidje se ksto raspravlj'a o olpravdamosti
taktike mtiregnutaoijskih gmpa koje se nahm
napada na regrutme centre predaju policiji. Dru-
gi s v d e prihvahaje aalsilja lbraiavaju kroz raz-
 MAJKL LERNER

govore, akciju, film i muziku. Timati Liri (Ti-

mothy Leary) je L s p r a m ulkaaao na rak muzi-
Care kao istimike proroke kontrakullture. Da
bi se jarno sagledah ofiigledno gromijenjena po-
zicija nok mmifara i njihovih sLuSallaca, dwolj-
no je polslukli Mika Diegera iz Rding Sbunza
u pjesmi ,,Ulibi h r a c " (Street Fighting Man),
ill Stiv MiJm Bend (Steve Miller Band) u pcies-
mi ,,Kwuni&i kaiuboj" (Spa~ce Cowboy).
Dajte dn v m hatiern ljudi, da sam nalao novi put
I da wm uimoraram ad tag govosa o ljubavi ...
Vi shematibri iz polkrajnih soba, zvjezdani
snivaei
Radije nadite neSto movo da kGete;
To je stara p~iCa.stara pjesma
I vi mora,te plakilti neike tegke d u g w e . . .
. . . putcvvao sam prostaram
Od trenutrka h d a sam shvatio

Spreman sam za konaEno iznenadenje. ..

DSeger, orkastar Stiva Milera, hao i grupe po-
put Jefferson Airplane, MC5, The Doors L Step-
pen Wolf, daleko su odmakli od Butha i njihove
pjesme ,,Sve Sto ti treba je ljwbav" (All You
Need is Love). Bitlsi su pokuSali obuzdati zao-
kret k a narrlliju upazoravajuCcrm p j a s m m Revo-
lutcija u b j a j se i m e d u o,sblog a e : ,,AXkad
govorij: o desitllu~kciji- malS li d a me moieS
otpisarti?" Ali, ~ t a v,,BitLsav (bi'oje ambivalentan,
jer poslije riue6i out (vm) ddlaei Sapartam izgo-
voseno in! (unutra, u). (U prevodu stiha bi to
ucmjesto ,,&pisartiMnnafilo ,,ra&unatii na mene",
prim. prev.). Cini se da Ce Mik DSeger i orkestar
Stiva Milma uskoro iizgledabi knotiki. Pcnstojmi nova
grupa pod mazivcrm Up, h a natstupa s bajone-
tama n2taknutim ma vratove gitara.
Zaokret p r m a msilju nije jtedino poljltiiEki zna-
Eajno dcgadanje unutar kmtrakulrture mi vme-
mena CikaSkog sulkoba (1968 - prim. prev.). Sli-
jedeci znaeajan iread kaji se po v h ' ( ~ ~izjed- ti
n a h j e sa neokretoun prerna nasilj~u je pakret
mogilh radiloalla i hipija, hodi se iz gradova pre-
bacwju u lcomuile po pmvinciji. NapuStanje gra-
duva djelmifno je uvjetwano n e z a d o v d j i s t m
gradowiuna, a pofela je dabreno prije 1969. go-
dine. No ubrzanje tog trenda kreCe se p a r a l e h
s najlnovijim prihwaCanjem aa~silljas kojim mu
je zajedlniEka geneza, rte dub& olsjehj frusrtri-
ranoati kruitolSCu vlaldduCe kuhture koji s e sazvio
nnkan s m d i Fkaberta Renedija poraza (Judiina
Makaurtija) eika9kih dogabaja, N i , h o n o v ~ gie-
bona za precisjedrnliika, eestih o p t d b i i ziatvorskih
kazni s B a j h a EU ise s d a v a l i lideri pak~eta,
 MAJKL LERNER

bitka u Tdegrafskoj aveaiji koja je oznafavah

pren&enje vhsmiltva nad Narotdnin parkom u
Berkliju na bcanpainiju h j a je imala u posddu
parkinadif5ta.Na ove sigmile luoje je Bbi Hodman
nazvao mads n a ~ p a c n j l a periada prirtkaika,
javile su .se dvije osmovlne wste reakcija. Neki
su 2eljeJ.i ostati i boriti se; drugi su ieLjeli otki
i naki sldbodu za kreiranje omkvih na&, ti-
vota kaikve su htjeli. Neki su Eak pdkdiali konn-
binirati ta dva impulsa, proglaEavaju6i odlazak
u umtraQnjmt zemlje n u k m famm zmvoja
gerillske d m i v e .
S jedne strane oldlezak u unutrabjosrt u m n j a j e
vjeroj,atnost wake Sijre gerilske djelatnosti u
g r a i d m d , jkoja bi iznasla ie najnwijeg prihva-
Canj,a na~siilija kao ta'ktike. S druge s h n e , stil
iivota i. uvjermja m a g i h pqjedinaca l q i su at%-
li u ulnutraSlnjrnt, keo i onih koji su Mjeli za-
dlsati gra'dcwe ka,o baze djelsovanja, ojahvaju
se meduscnbno a pagaduju i prihvahnjru nadlja.
U odi~jevanjupostoji s'lgnost immedu ovih nowih
povratnika priradi i n,ovih gerilac,a. U djdo~va-
nju po1srtoj.i pwezamost i m e d u prihva&m.ja fi-
zifkog nasiLja od sltralne pov,ratni'ka prilmdi i po-
li~ti'e~ag n,a~siiija~odfibrame geri4aca. Te h i j e ten-
dencije ce se medusabnlo.oj8abavati,naramo uko-
liko jedan ad sllijede6i1hpateza lega1,nih auborite-
ta bu,de Siroko usmjereno slamanje ruralnih ko-
muna.

Mnogi~,i u Nj,uju&u i u Beflrliju, golvore kao d?,

se p n i p m a j u za nasiilje. Neke grqpe, kao na
primjer Motherfuckers u nj;ujorlSlkorn 1:st Vilidiu,
organielrale su patrole za za6tibu hipika od po-
licijiskith pragma,. JaS je rrusprcrstnanjenija rat*
bmnast u odijevanau - a treba je razlikovati od
sprdnj~is vqimirm i poLicij&iun unifonnama od
strane hipij~akoje je j04 nvijek (primjebo. Weat-
henmeini, koj~isu svoje ime uzeli iz Bob Dihaovomg
stiha ,,Ne moiraB Mti Wmealthemen (vekndkaz,
pnim. prev.) da bi midi0 s $aje strane puSe vje-
tar", N e l i ~u n,apada#tipalitcaj,oen a d a n i Slta-
povima i lm8cim,a,a njih ssemLadi nikako ne od-
riEu a m k o rnasmm k'a'o Stot bi u~ednicinovina
ielljeli da se vjemje. Glasbne po lrojima se oni
sprema~juda u slijedekoj fazi upatrelb'e vatreno
orufije, ne izaczivaju u h s . PIO
univerzitetslkiun na-
seliima sle mlpu 6uti s udiivhianiern r > n d e n e
prke, maida &ielomiEno istin"ite- a!li bglavnom
izmikljene. o bijelim veteranirna iz Viietnama.
koji su rp&rmdi gerikku lbonbu u divljim kra:
j e v i m Sjeverne Dakiate i mdjm se ana,bdije-
v.aju putem k,rarade karni3ma i~zvajmih k0nvoj.a.
Ni jedan fimlm he izaziva divljenje loao (Dilo Pon-
tekorvov) ,,Bittka za Al2ir" hoji ubjed%jivo ab-
navlj~a.terarist+&ki,sm.oluibi,l,a&i i u krajnjoj Li-
lliji a d a m gradski gerilslri pakret. Muglo bi
se nawesti jolS primjera, no 01-10 m Bto stam ielio
ukazati je jasno: ma Sto tva~tilonazliku izmeau
novih i star,lh anarhisba, pnavtno je o5iwjelo
 MAJKL LERhTER

Eesto roanant35110 prijanjmje uz nasilje. Buduti

jc v j e r o j a h da Ce w o najnwrilie g r i h v a ~ e
msilja bi~tiosudem m a q j e wimn u morn dijelu
kmtrakultwe lkoji ga odobnava, pogledajmo -
&o ni zbag faga, a cmo m g boljeg razmnijeva-
nJa - nake od rnjagavih ktarailpter&tienih anar-
histi&* kveliteta. Ali, prae wega vabja M@O-
menuti da se prornijenila jedaa zmaEajna Einje-
nica: veama isu ~ijetiki oni movti anarhbti b j i
%le illi vjemlju da m o m porn razorjlti driavu.
Ono Sto se ani n,adaju da mwgu p a s t a upatre-
born nasilja je illi fundamentaha modiffaoija
driave ibi (a ,toposdho vaji za stanovnike ko-
mun,a) de facto pravo kantralkulburnih zajednioa
na kcnnbrdu nad vlmtitim paYLwima na IokaMnom
nivm.
Neki mladi ljudi kmojti su se oprediijelili za borbu
nasilljem irna,u jasnru Sklonost za fizi6.M napad,
kaja je hailotenizi~rala izvjestm broj tr,adicio-
nalaih amarhiista i - adbo ap5enitije - samo-
izalbram u d m e aClre.de svakog socijalnag po-
kreta. Pasboj,e ljudi hojima se sdda da ~aabija-
ju bude glave, bile kao Weatherme ili kao po-
licaijci. Pa ipak, u tmivamYetdkmn nasd'ja Be,&-
lda, h v d k i,ma dnugaEiji osje6aij prema m r k -
w t i m rnhidirn ljudims lcaji wpaom~vaduvozak
da ne ostavljaju m k a b i i ' l e na parkiraligtu koje
se nalazi n a mjasDu na ~ k m je e njihova zajedai-
ca n&oC E t a uredlla Narodni pa&. Hisltorija
Na~rdnog p a n h gwoni ponegta o o m j vrsti
s c m a i j a koji pospjeSuje prihvvef amje n a ~ ~ l j a .
Ukralttk,~,&&ice i etwdenti su preuredtili j d n o
raSEiSCeno zemkjae u v1ami;Stvu Umiveni~teta i
~re'tvold~li ga u park. Univemitet ga je, de bi po-
nomo wpastawilo ,,sa zaldovolrjlstvom za~boxavlje-
no" pmwo na,emiljiGte, d k d i o Z*eznam ogra-
dam, inramao buldaierima i brmio m pomot.
policije. Obraaa tag prostora bila je krvava; ne-
koli~kopolicijlsikiih sl,&beni;!+a je ateda sudshi w-
tuieno h o g natiaa panta1Sa,njaprema stud'entima
i &ihnicama. Umi'venitat hoji je na tam zean-
ljiStu n m j ~ e r a v an&to
,~ sagrdirti nije pwlije tih
dogadaja mogao naCi nikoga tko bi bio voljan da
ga takne, a i m kompmije za pal&ixalii%ta,kojoj
ga je imajmilo LXZ mlGtavrmu naih.adu. Nalkm toga
su m'l,adi fijudti nai5iEkali pa,dkiraAigte nat@sima
koji su upomnavali, vazafe: ,,pa&iranje na vlas-
tilt11 dd;gwom&'. Reghstaasllpi brojevi aut'mno-
bila anih ipqjedinaca lwji su tu pamkiraii wltof
upou,renju, ispisivmi su ma d d n e nwine pod
parolom: ,,Djela gmore g1amij.e od rijeW"'
Citalac tih oglma bio je p w v m da digne u mak
n,avedena :k'dLa,:ulkratko, smflrnutii mladi ijudi
v%e nisu rnilibntni palcififsti. Ra ipak, ako t e
zasturpnilke lakalnog teaarima upitate o njihovim
pogledima ma s~mmmenina~t,m o g i Ce ga j d
uvijek ypremno adbatiiti. Medultim kad se dode
do apmi0ij.e prema reakdimarnaj i reprasivnoj
vlasti, oni ~ j e m j ucia se moraju dkrenuti nasilju
 MAJKL LERNER

u svrhu &varn,ja m e m t e zajednice za b k v u

su se n & d miro'ljubivo barili, ili da moraju
odustati od nvajih zahbjeva. Kao &toTolfsrtojkaie
o Krgpoltikinu: ,,Njegolvi argmrnenti u pnibg na-
silju meni izgledaju prije kao imtz njegwe vjer-
nosti b a r j a h pad kojim je Emao a u i i o &tavog
svog Eivata, nego k m izraiz njegrwih u~jerenja".~)
SlijedeCa dm anarWi6ka obiljeijia veliikog dije-
la komtrakultumog m i l j a m weg nasiLn%h ak-
cija i polimanje n a d n a g Cina pabune kao n d e g
svetog. D&ro je p m a t o da kad nmilje postane
nobikajeno p m S m j e swprabstavJje gmpa cur0
gdovo neimbjeho readtira &afhcijmn diwljact-
va. Alii nafsilje kaje pniprernaju novi ananhisti
ni u kom shuEajru me d e perasti u tehnologizi-
ran0 nasilje pflortra ~@rn'bardera~kqjileti miljama
innad z m ~ l j ena kaju m&da nikiada nije k d i o i
wfBba bornbe strahhwite snage i savrBmstva ne
crsj&ajiu& pri tarn mi ljix~tmju ni dubolko
uvjerenje. Gbrazac tlasiljla koji s d a domillira
unutarr kantwkulture imajavaju m e Weather-
men kaji - kao i wi d a l i u ovaj z d j i v . -
imaiu maguhcwrt dh dodu do v a t r m g oms.
h i naiune ne napadajru golksljce g t a p m h a i
lancima (nakon Cega ?h testo o E h j e hapgenje),
umjmto vatirdm oruijem siamn, mbo Bto se boje
zatvonskih kami, tWu6i su &&ledam sprernni
da primajiu udarce kao Sta 21 i daju. Njihovi
srednjovjeRrmi p r q a d i na poilicajce po svojoj
fizh5koj nepmr&nostl W e C a j u na h i r e za
m e mj&o dnZaivanqj~a je Nonnan Majler jed-
awrm p r e d l d o njqjorjlki Cmtrahi park.
Moglo bi se wtwnditi da dmawljanje spmabnosti
za aigresimst a LoaYtrWturi nije prisutna
samo na o w j ~ i t M j W mpojedinahoj inazinh kao
Bto su neki ieljeli vjermati, kao p h odwbpa-
nje ad rpravtla, v d bi se radtje m g l o dovesti u
vezu rs o l b n a ~ a n j e msposobnosti wljeqja, m a -
njanjem sannavnsnih prikis&a, dbnw'ljamjem
ielje za i i v o t m u ~~ aajadnici itd. U
t a k m raslpolloienju h j a k &a ieli prestalti
da v&i kmtannna sitma aasilja ollad s v o j m ie-
noon, ~samim~sdboon,lwojim 'mjateljhna, i p o h -
Sava usnjeriki svoju agresimat grema van -
na &in na kqji je to mojlda Einio p r i m i t i d
Ewjelc - ~bareCiise protiv djelitiitelja driavmog
prava umjesltol da njihove eaipovijedi prihvati
kao nujinu cijmu civiliaaaije. Jedan eksibremni
i pataldki ,prionjer ukazuje na ,,proanjenu wed-
nhta" ~pwezanihs w j w m naeillja do koje je
dam mutar kmtirdmlture: &rLs Meman, lcpji
je navodno m d o da t~ pcbiju S a r m Tejh i we-
zini ~prijatelji,nije bezrezervno mudm od strane
mmgih ljrudi s kqjima lsam razgovamao. N&vno
je oln balk heraj i simlbdl p a b e za neke
grupe Weathermena. Ti ljudi aisu narotito iz-
nmadmi time 5to su ga njegove djwojke vo-
ljele, i ma ko& lud an bio, i ma kako neod-
3 Ibtd., p. 223.
 MAJKL LERIWR

bramjiv bio njegov lib, njegma aas-t i d&-

nost ol Dciajioj ,m te djevd~keE&o govorile nisu
d a v d m e a pirtanje.
Grupa Weathermen li Carb Meason su & r e d .
Svugdje mutar h b m k u l h u r e moie Ise maiei na
ljude koji t&e pwratku sposabnmti da wliEu,
udaraiju, s d e se s fiziekam apasindtu, s hrab-
1ro9h, d ba wjete. Mnagi manje besbruhtivmi ab-
lici chnavljanja apasabnosti za agresilju na 1j1w-l-
dkoj razhi mhbijmaja p a k j u . U K&forniji po-
staje mtac?Misti&i gangovi, mbiuni @ t m o c i
Ce Gware, nonli gioniri i pddmici karatea i
drugiih ratmlakih umijda. Nlje t&ko u d i t i kako
zada~takintegrinanja grihvabnja aasilja u iiivotu
pojedinoa w t a j e na n&i na8n svet. ,&itruaha"
ubitva i kzr,mit.o weto nasilje karatea &u jasni
dakazi trmsfamacije wirlja iz pafamag u sveto.
Pastoji i cmptdniji asje6aj wate d f s i j e u nasilju
Weathemma, u tenorinnu filma ,,Bitka za Al-
iir" fire, u ,nasLljjru ara(p&ih komandosa koiji iaa-
zivau Side divljmje.
Lalko je i rnoidla qpravdeno krltiEki ispikati b i b
kakvo posvetenje nasilja. Prije iadibxiwanja na-
siua nwag anarhizma 6 tih asnwa, t,rabalo bi
istraiiti ikokko se naEh na kwjt mi p & j u
svoje masiije po metodi ra~zlikujeod praluse vla-
dajrube Idase. Rabert L i & h je uutv~dioda ljudi
Eesto oi&&avlaju mot koja je razorila njihove
stare tokove %wijenja, da je auklealma tehnolo-
gija pottk~pala shbolli6ke kantiinuume kc@ su
Ewjaka misileno pwezivali s praSMCu i !bud&
m=u. Q m ipnimjebje &a je rdligije nukleark-
ma, umuba~ h j e ljudi na meki naeia pdinju
dboiiavati s t r a h a m i i a koia m unilSMa stare
magihe gaa-almije ana~ajn&tinjibovih tinrota,
uveilike ~ s l i E ~imdiimskom
a i afmikanskm obo-
iavanjiu ,,megije biellag E&jekaW koja je bila
daleko m a h i j a ad njdh0ve.O) Mi Eak niulclearnm
uialsu d a j m o naziv s l i h n irnenu koje su bogu
dali lstari Hebreji - taka je Herman Kan oapi-
sao knj~igu p o d mslwam ,,Razmi5lljanje o ne-
zarnislkom".
Srednja i v%a ~klaisadominirajruCe kulture izgu-
Mtle su vezu s indiividualnim aasiljem. Njihovi
pripadnici d g a j a j u djecu van dad& s vlastiltom
ljutnjom i acurotiho u s t r a S m od nje. PotiEu
ih da iprihvate ~surogatenasiilja - nogmet, utr-
ke, n u k l m o aawueanje - bok reklame dmme
sunogate sdks'a B iivota s kaj- rn0gh.1 dobi u
d'odir knoz poctrdaju raklamiraniih prepamata, na-
pi'ta'ka i garma. Kcmi-rahihtura je u ( s v m plraisipi-
tivanju vrednota najizriEitije odbacivala prihva-
6anje suragahsikag (ili bedmnaho d a g a n o g ) za-
domo'ljenja kao nad,omj&a lihog i bemdloinog
zadwoljenja. Kato dio tag dbrwca odbouju rse
9 Robert Llfton: neformalne primjedbe na Velf-
litskoj Psthohlstorijskoj konferencijl (Wellfleet
Psychohlstorlcal Conference) 1969.
 MAJKL LERNER

religiija Mllklea,rizma i nedebjni ritual gl-la no-

gometnag n&~Ija M televiziji, a lihm nmiilju
se vraCa osjeCaj svebmti. To ne m T a biti veltk
korak mprijed u Ibih k m d l u , pogortwo sto-
ga k t o l i h o m ~ f l j em&e wLo Lalko preraJgti u
t e h n d w i z i r a ~ onasiilje, bez obzira na bo h d e li
tom eslkdacij~amtbiti umanjane soujld,ne neprav-
de pmtiv hojih s e pnoltestindo. Mnogi Ce povra-
tak W n m nwilju ociljeni'ti #ka.othra'k m a t r a g
gledaao s ibillo ~ b staj'digta.
g Inare bi ,Wno na-
sihje mlogl'o u v&aj mjeni %ti zadmol~jjavajuCei
m a d e Wisno a d nuklaarkma koji ga je poku5ao
n,admjestilti - uholiko se preojlvlije odmredegra-
nice njegolve svete afere i ~ n e m n t m n i hItituali-
zacija.
Bez o~bziram i,stimitmt cyve tmdaje, o s k j e ne-
s~urrmjivo d a isu ta3dicianaJni ,a?narhi&i p w t
Bakmjiiu.3. midjeli nagto 'blisho s v & m u nasil-
n m c d g o v m poj~edinacana blai.enje ili pljlatka-
nje od wbrame vBasti, a ta Yiiaija se matila kroz
danagnju hantrakultum.?)
Ova diskusija naglaSava pozitivne aspekte liEnog
nasilja kao Sto su posljedice ponovnog dodira s
ljutnjom. Mora se spomenuti i potencijalna opasnost
koristenja liEnog nasilja .u politifke svrhe. PomoCu
pristupaEnih tehnika gnjevni anarhist moie preei
s batine na bombe. Sve je viSe dokaza o trendu
kretanja u tom smjeru u Njujorku i KaliforniJi.
Bombe su, naravno, vrlo Eesto bile sastavni dio
ansrhistiEke tradicije. Pa ipak, njihova upotreba
dozvoljava da se od nasilja kao izraz liEne srdibe
prede na nasilje u sluibi bestrasne politike. Kad se
nasilje pretvori u politiku i tehnologija omoguCi
fiziEku i emocionalnu odaleEenost, Zrtvuju se liEne
vrednote povratka fiziEkom izraiavanju neprijatelj-
stva.
Da bi se razumjeli bombaski napadi vaZno je shva-
titl da bombardiranje zgrada mote biti znak psi-
holoSkog zdravlja bombasa kao i njegovog patoloS-
kog neprijateljstva projiciranog .u javnu sferu. Mog-
lo bi se sa samo djelomirnom ironijom ustvrditi da
bombaSi mogu-,biti mladl radikali koji su istinski
otkrili fit0 znaci ,,misliti ozbiljno" u njihovoj Dreda-
nosti radikalnoj socijalnoj promjeni. Jake predmetne
veze, teinja ka kompetentnosti i sposobnosti realis-
tiEne procjene situacije mogle su im ukazati da je
emocionalno smisleno liEno nasilje imDotentno orui-
je protiv societalnog tlafenja. ~ k e m d a su, kao pri-
padnici kontrakulture mogli cijeniti momentalno za-
dovoljenje koje donosi liEno nasilje. otkrili su da to
zadovoljenje umanjuje uvidanje da je liEno nasilje
postal0 umisljena poza - ono St0 je Robert Brustein
nazvao ,,revolucija kao teatar". Ollt se nisu mogli
povuCi u sanjarsku kulu od slonovaEe akademika.
gerila teatar koji igra revoluciju ili u fantaziju.
Tako su usvojili ono Sto je glavna kultura uvijek
zahtijevala - sposobnost za sublimaciju i odgodeno
zadovoljenje. Postali su spremni da se ,,prikladnoV
ponagaju, da napadaju bombama (Dremda su otkrili
da to ponaSanje intrinziEki manje zadovoljava od
regresivnog liEnog nasilja) u realistiEkom traganju
za girim societalnim dobrom.
Pa ipak, otkrivaju da su uhvaCeni u proces kome
su se anarhisti uvijek protivili: tehnike nasilja
tehnologija - transformiraju ne samo oruZja ve6 i
-
borce. Agresija koja je nekoe sluZila liEnim potre-
barna. putern realistitkog sagledavanja impotentnosti
liEnog nasilja transformira se u liEno naadovoljava-
jubu, brutalizirajueu i depersonaliziranu aktivnost.
Ovo tehnoloSko nasilje donosi zadovoljenje saino
 MAJKL LERNER

Pojedinac i v e 6 w
Vracade od svetag ka imdividualncm nasilju dio
je ire lcanakterisike kantrahlture. ~ o 6 r a t a k
asjecanja svetosti individuahog iivata. Svjetov-
ni& jdkom, prulloa glasi: t6oj ii& je tvoje
oruae ti mdwaknije gto h a S , i d na>wmeCeg je zna-
6aja naEin mi kqji B i d .

S dbzirmn aa isticamje ~w~ wjadinca

ne Eudi Ito vrlo rij&ki pripadnki kontrakulhre
vjemjiu da ielje yekine ~pcqnthioljemoraju d n i -
jeti prevagu. Pastolji jak jedaln d o g (pored wog
nag&awanrj a autoniteb pojedinca) niepopulannos-
ti prava rvdine. Kommisti i so6jalidi prethod-
nih generacija imlodili su lmoj dsjekaj praviEnos-
ti iz sigur&mti da gavore IU ime i p r o l ~ s k eve-
&me. Mi navi amtarhisti 'su m~malirpriznati da
astadi ameri*og (prolehrijata idle o m S t o ima
naglo ma-asla eredmja Masa. Tab amarhilstiEka
vizija ddbmg kivcrta ima &be izglede ea zado-
bijanjc Sire pcd&ke, osim ukoliko do& do fun-
damenhhe Kromjene mijesti l j d .

Velildi dio muizjike l w ~ a l c u i l ~ gmori

e o s m -
nju, nwam ddbzl, Ddhu Akmrijma, u kmne Ce
se p d j e n i t i m o g o toga ito , p e m d e p o w j e -
ti svj& dama". Neki vjeruju da je n m doba
neizbjehw; aa yetimu se a m vjlSe o d m d na vni-
jerne u kame Ce mi st& prasbor i slobdn~ua
k m a l i d i ~ a M e~lastlitih&vata i zajednica, nego
na vrijeme u kame Ce w bunijenibi &%avod d -
Cvo. I jedni i mi, medutirn, vjemju da d& do
toga ne M e patlaEena, %doktri&ana i alijd-
rana v&a nema ~~ g r a m da nahura
m j u rvoljiu jedimian zajadaicama koje sru 6e cxs-
sloWe.
sublirniranoj telji u istoj mjeri u kojoj tehnika us-
pjeSno ostvaruje politirke ciljeve.
Isto se tako ne mote o ~ o v r f i nsiholoSko zdravlle
bombasa s tezom da oni -potpimi pogreSno sagleda-
vaju efekte bqmbardiranja u postojedoj sttuaciji.
Mislim da on1 potpuno pogrdno sagledavaju te efek-
te koji bi lako mogli biti katastrofalni. AU premda
se ja mogu bojati desniearske reakdje, teroristi
mom misliti da Ce Niksonova administracua Dretje-
r a t i s reakcijama na ograniren broj bombard-iranja,
te da Ce se zelnlja radikalizirati uslijed zgranutosti
na odgovor administracije. Premda bi prilike mogle
pogodovati prvom scenariju, orekivati ill nadati se
da je drug1 ispravan nije ni zabluda ni ludost u bilo
kom klinirkom smislu.
Ono Sto naglasava primjedba da bombdi uopCe nisu
ludi jest finjenica da ono Sto je zdravo za neke po-
jedince, mote bit1 katastrofalno za drdtvo. Bombar-
diranje moZe bit1 ,,prikladanW izraz njihovog opre-
djeljenja, no drugi, iz niSta manje vrijedne perspek-
tivc mogu suditi da je to uZasna gregka. Bqmbardi-
ranja su u skladu s anarhistitkom tradicbom ali
sugfriraju i jednu anarhistirku dilemu. Jer bombar-
dirati znaEi udaljiti se od personalnog prema teh-
noloSkom nasilju; tehnoloSka sredstva kompromiti-
raju personalne : socieblne cUjeve anarhista. Ova
dilema postoji, ma Sto tko mislio o bombardi-
ranjima.
 -
MAJKL LERNER

Zntenzitet tog odbacivatnja prava vdine najuof-

ljiviji je u Kalifomiji. Papulalnost Remnove
desnii6arake uiprave za radikale ,wMe ne podra-
zumijeva da m i Dr&a da se prwhrw opirati
njegw~i~m Sniuiiiativama usmjerenim pliotiv nji-
havirh zajminica. To je rnoguk zato Sta mi du-
W o vjeruju, b o i Tmo (Thmeau), da je: ,,. ..
glssmje vrsta igre, kao lgra dame idi dtmge shf-
ne i@e sa Magam moralnoan n i j m m , poigra-
vanje s iqprarvniun i pagmSnim, s ~nmalnirnpita-
.
n j h . . J a d a e m sivoj glas za m o za Sto rn5df.l
d r i h da je i s p r a m ; ali nisam iivotno zaIiuinte-
resiram ,da to mom prwladati. To sam voljan
prepustiti v&hi. Njezina obaveza &om nihada
ne gremduje njeminu Ikorisnost. Calk i glasati
za ispravnu stvar ne ma6i Einiti neSto za nju.
To je aamo slabako izraialvanje svoje ielje da
m a prrevlla&. Mudar 6wjek neCe prepustiti is-
p r a m s t v a ~milosti slueaja, niti Ce ieljeti da
m a prevlada s n a g m ~eCine".~)
U kodmaku16wi nalazimo da se izraaito a m h i s -
ticks hmbinadija apolitihog prezira (a Cesto i
nemamj~a)prema norrnalmoj p01itiWj proceduri,
sa strastvenim osje6ajm politiake odgcwounosti
pojedinca. Nla piitaaje: ,,St0 m&e uEiniti jedan
-5ovjek?", anallhitst- -
gotovo j d i n i odgovara:
,,Sve!", pod hime podrazumijwa da napraviti
karak toji bi moigao spasiti dnuge p&tavlja
j d i n i put ka ponomam zadobivanju v h t i t o g
iivata. To110 je dmpio u aatvor zbog razloga koji
je vFLo sliean razlozilna zbag kojih t a m dospije-
vaju i rnladi ljudi iz antiregnutacijs~kogpokreta.
Dejviid Heris, (David Harris), b i d i predsjdnik
sbudentske organhcije na Stamfad univex-
zitetu, a sada sup- D k a n Baez. nalazi
se u za&m zbag mlbijanja da bude re-
g ~ t i r m , adriao je govor koji sz aMe-
nito w5n-m kao j d n o c d najEbstijih $3-
j a h j d l a razloga zbag koj'h ljudi ne prihvaba-
ju reigmtirade. V e m a su naglaGene ~ a r a l e l e
i m e h Hariiswih ii Torurvhh pogiededa i ire mar-
histieke kadicije: ,,Prije m Bto k&em neSto o
regmtactijd, volio bih h w t i neSb apfanritije.
RijeE je o n e f m fime vi i jja nsvspolaimo kao
orudem. I vi i ja u mom svijetu, izmedu mtalog,
ncpreki'dno t r e g m o za adekvatnian omdem, za
n d i m pm'&u Eega bi Eovjek magao n&to pro-
.
mijeniti u uvijetu.. Omde kaje imarno vi i ja
jest mi iiv,ot loalo crude. V o b je kako se taj
iivot Zvi iz daaa u dam i iz dana u a n . . Oti- .
gledno je da u avaj zemlji putem vojae abaveze
i i v d i rnla&h ljudi prestaja prirpadati njhma sa-
mima; umjesto toga m i su vla'sni5tvo d&kve
koja ih molie upotrebiti gdjc i kalm poieli. Reg-
mtna k n j i i i o a predstavlja z a l c l ~To. je aaaklet-
va koju ste svi vi 1p01Mli pred Sjedinjenim Dr-
Zavauna. Zakletva glalsi: ,,Ked i gdje god vi od-
9 Hen* David Thoreau. Civil Disobedience, pre8-
tampano u Irving L. Horowitz (Ed.). The Anarchtsts,
New York, Dell 1964, p. 317.
 MAJKL LERNER

l d i t e da je ubijanje actgavairajnka md'unarod-

.
na gmlitiika, ja s a m v*". . Ono Sto vidinno u
Vijehamu i althim sittmicljama nirje greglka. To
nije n&to Sto je na w e nslls @o s ndba. Prije
bi se moglo re6i dla hamo dmrijeva ameri6ka
log?ka. Vidinno kako raenr1aSteni ljruidi liSavaju
i i d a druge lj~ude... N& p i prdblm je po-
novno avladavanje o m i m o m d m kqie se
zove iiv~ot... Teik M a pohm p m m o wla-
davati svojian iivotirna moierno @& gworiti
da m i imaju smisla, i(li dia iivimo u d r d t v u koje
je doisba olblikwmo u srkladu s n j h i m
ismislam.

Sistem op6e vojme abaveze nije gmeral HerSi.

Nije to ni Limhn D5msan.. . Vojna abaveza je
svaki rwjek kaji nasi m g m h u hjirticu. Ni naj-
m v r h i j i birdloratski apamt selektivme vojne
sl&k ne funkcionira b a djnndi kao Bto r n d i
ja, koji su spremni da tom sisternu predaju svo-
je %vote. Bez vals i mme, on je aigta. Hob refi
da je dim0 S t o Ije amerieki tobailitarizarn p a ~ t i -
cipativan. To mas, -5ko ga met&. on se ne
moie po'kmmki. A ja ~gam&u. Mislim da ga
Eovjek prihtrada kad nwi regr,utm rknjiiicu. Mis-
lim da h d a postaje Jedna d karika u lancu
~ & i i tli-iZenjea ljudi f$imm ~vijata".

Za ovu msipralm je maEajmo to toto pogledli po-

put Henimih prwla!damju n.nmub ikmtralMtu-
re, a najsmdniji su ana~rhMi6kirnidejama. U na-
vedenm d 4 d u njegovclg W o n a m&e se nafi
aaairhistiiWa k a po kajoj je pajdinac odgwo-
ran d dollxxhn, mehjesna tvdnja da a h se
jedan fovjek s u m & sidenuu s l i j d i mague-
nost da Ce to u W t i i Blrugi te tea sistem tako
rm&e biti ~lbkn, mmhisti&i d a w ~pokome no-
5eAe e -t kmjiiice mije samo adricaaje od
iivota, v& i prihva6anjc IogiEnih posljedica koje
m d a m vidjebi n~ Vijetjnamu. Dnugdje u Hmi-
sworn govom a a ~ l z i m oanarhjlsti&e teze DO ko-
j h a p&dinac rnorie pmzdarno razilihwiti bo-
a w e militarkma i bartrstva t e marhktiEke mi-
i-Irjsti~ke vinije dana u k m e ,,dijete naslazi
dvlje r i j d i u kmjdzi: 'tkZMeljYi 'paaCeni', i pi,&
:to t e dvije rrljdb m a i E a w u , a t i me moi& naCi
n d k h pddebu &a,r u zsvijetu p x n d u koje M
mu to &ja?mi~".

Nije te& sagledsti s l i h w t i issmedu Herismih

pogleda na primdu i m h u M a v e i odgovara-
jukih starvava Godwba (Godwin) i Tblsboja. God-
vin je pisao: ,,Sbmje d m W a je bez p r m c a ne-
~rirodolo:md idhag: Eovielca nad drulah uviliek
He m m i a iz&iti iz kanvencije ili Gwajanja;
DO oriradi smo jedmaki. N e d a b j h zakliufak
aasr da d ~ a d audje!k wisi o m$&ljmjum& ko-
jima &&la. Ndka najlpoWeniji I j d i na snri3jetu
u j&m Easru protniljene svoj naEin mi'Qjenja i
 MAJKL LERNER

m i su slob&. . . Vl& raqpoWe vrlo agrani-

&m&i immipulimnja Ij&m wh'inoun ili
Sr&m7'.3
S l i h o je pisao i Talsltaj: , $ f a d m a driava nije
niSta do li W e r a u s v r h ~ l o a k a c i j e ,atli iz-
nad mega u evrrhu damordkziramja svojih g m -
&ma.. . Ja m w a h e I rdligijske &me ne s'hva-
Cam hao dtralveme za sve vet. kao putokaz i obe-
Canje hanrnonihi\je ~ ~ s r tiosjehtn i ; zahme
urnjetnosti kaji uvijek donose s r e h . Ali, @i-
tiElri zakmi mi i.zgl&ju kao goleme l e i . . Sve .
vlade, a ne s m o rusllru im~a~bram zmrSen~~rn in-
stikoijlama kqie g m e & j e tradicijia i olbieaji u
s v r h w m a g iprinu~dnog vsenja najodvrat-
nijih zild5m~Stoga m a t r a m da bi napmi svih
haji iek uaaprijedtti nag n31-~&venii h t trebalo
da budu mmjereni prema osldbaUanju nas sa-
mkh cd naciomalnih vlaida &ija jc rpokvarenost i
pcrwh ma@ beskmisnast u w S e vrijeme w e
olEiglednijs!'*O
Kanaho, u Herilsorvom gwbm nalazkno radus-
no a n a r h i s t i h priihvaeaa-xje uhge larim+nalca ru
nemara~ZnomdruWmu. Herisove d l i a donne nai-
laze sla adjek Sliram kmtrakui'htwe: ,,On0 5to
smo mi iz p a b e t a otpara rekli o finu dbijanja
sumadnje s aparatom vajrne oibaveze, ne znaEi da
.
taj Fi smattnamo kmaEnm. . To je s m o j&a
mala s t v a ~ .To je jedan kmak. Mi, to je prvi
korak. UEiniti taj km& za v & h u vas maEi
preuzeti j&m vjerajattno runru e i j a l -
nu uhgu. TO je + h a m a uhga W i n a l o a .
Cudno je to. Zmate, dak rastete, onda uvijek
h a t e onzj o s j d a j da rmtete p m a ndernu, da
je ftamo negdde n&to kao i s t i i o zadmanje, d~
t m o negdje Paka va5a ~stvar,i kad sam se ko-
n a h o pri~bliriiodvadesat t r e b j , o k i o sam da
za mane to ma& biti k r i m i d a c . To je zbilja
previse. I sad M sam muden ma trd godine
zatwra u federalnwj h i o n i , mogu re& da u
Eitavoj Arnerbci ne maw ~naCi Easnije pcnicije
ad pxiclje krhinalca.. ."I1)

P r i h d a n j e uloge kriminalca i l j iidentificiranje

s krhnimalcima u 1drw5tvuza k j e lroatrakultura
osjeCa da ljiudima otjrn~anjih'we vlastite iivde,
sir& je raspnostranjeim i nsdasve duboko. l3ob
Dilacn je sastavio stih IU kame se IraEe: ,,Mora
postdjati neki put odavde, r&e Ida l ~ p o m " ,
a izlazi da lopow 'ma o$&mar. Nedavnr, jc ,,The
Baad" izvodio gja-mu ,,Ja sam Ilpm i to mi se
svida". Upitani od sivojih rcditelja Sto nade po
zatvoriuna, pripa~dmici kantrekuLture mogu je-
din0 o d g ~ ~ r i izaj&
ti s T a m : ,,A 5to vb ra-
dite van{?"
') Woodcock, op. d t . , p. 63.
10) Ibtd., pp. 224--225. Prvi i drug1 dio citata su iz
razliEltih Tolstojevih djela.
11) David Harris, be2 naslova, Resistance Xerox.
 M A J K L LERNER

Ovo prihvaemje d ~ o g ekrimhalca pcwezmo je

sa svepndiajuC.im he' k d i m se kmtaku%tura
snpr~o~tsbarvlja
vLadajuloj m t u r i . Ali sadrZaj tog
'ne' blizak ie Ba,kuniinovm ~ r i h v a b n j ukrea-

s h g polrreta, koji fe d r i a o wed cnkvolm u uX-

ci Arrlingtm u B w t m u pod msLavosn ,,Vrijame
da se In&e ne".
,,Hti,ojbih k m t i n&to %&?A? ad naSag Ne, jser ma
kako giaano mi to govorili, ma k a h u cerano-
niju tzvodili u vezi .s ti,neCermo pmtati zaj,edni-
ca m u t a r sebe a ni uapjehi u mijenjmju svoje
zernlje dcoljiko je w e &to n m je zajedniEko
neggiacjlja. ALber Kaani Ue ' h a w d a p a b u n i i d
koji govori Ne u isto vrijeme govori Da, i da
kad om govlaei lhifju iea ikoje adbija da mu-a-
duje, .tada af;nmina wednote koje l&e s onu
stranu te '1lnSj.e.C m u moiemo lcaeati da mi koiji
smo ,se m d j e duupihi i 5ho mi a f h l a m o ? " l Z )
Ba'xumji~nwa! + r e a t h a destmktim.ast nadmjeS-
ta ISadbiljanjam mnadmje kaje je u Heri~lo~vcrm i
Ferberocnm .slueaiju joiS uv3.jek pacifbtiEl00, ali
je w e viGe pra~benosrprmm056.1 ua &tivan d p o r
ili Eak nalstlja. Sli~h~orst i m e d u Ba,launjha i He-
risa m h j i se u tome I t o abqjiaa kaEu ne u cilju
stvananja ,$iiliv3!xome" alternative. Cwjek se
pris~eka d ~ d o v n o iivotvorne sugestije Dioan
B.aez i~zvremena prije vjmeanja, kad su je qpi-
tali Sto bi ?me rnogle uEi,niti u borbi proltiv reg-
~ubacije.Odgwon'ila je da bi iene niorale M u -
&,ti f r d i da mhl3kaMkm kdji ISU rekli ae, &to je
ma krqja i sama ui3mik.

Tehnologija spram jednostavnog Zivota

Anarhizam se p ~ ~ b i D nrpaj'avio
(o klao protestni
pokret ~paralelmIS nspmom nave daiave. On je
od samag pdetika bilo (bitno ~ m d h l n i j iod soci-
jalizma li k a m m i m a , jer je pr,riihvaCar, kmsek-
vence vlastite hrit2ke modenne W a v e : anairhisti
ne ~saunoSto su bili volljni veC su se E a k k L j &
vratiti j&os~tavnonz i primiti~vulcmik&u.13)

na & j e su .ukukazivdilirberaili, miti jedm&&o

njezinaj klavnaj h i pmtiv 'koje su .&jali ko-
rnun~isti,vet stmlkturalnim dbiljdjima njaimog
hnkcioniranja. Azla~rhiistiISU bili dovoljao dale-
kmidi da uvi~d,ekako bi se stmkturahe m e -
be - centrailiuacija, birakratkcij a , apecijalilza-
cija i lpodredivanje pojedhca triB5mt-n mehank-
mima (s~ldbdnoili $ m ~ i r a m o )- owtale pri-
'3 Citirano prema Edk Erlkson. Reflections on the
Dissent of Contemporary Youth, Daedalw, Winter
1970. p. 165.
Is) Woodcock, op. cit.. posebno Prolog.
 MAJKL LERNER

pravedau raspdQalu d d b a . ~ a h t & itoje ka-

- - wed
~italisti~Dostavljaia - medince u s&lu v&
efikwnaki i sigmcrsti zgjedmice, u SO-
cijalistifkoj driavi bi h k mogl lbiti i U V & ~ N
- bar; kao &to ie ukazivao Zuvanel: ..Masovne
armije rnodennih-ratrova bile ~sulnezapnkiive prije
wiave m a d m e ~dem&rac?je."9 Tvndvndnia m d e r -
d e a v e po koj~ojm a GectsGvljla JjGde, samo
oj~afava njezimu moC h t r o l e . Semo (sru anaxhisti
pitali Ida lli su dbillje, efjlkasnost (za b?), 5i.g~-
nost (za koga?), Ibje m d i m o d m a d h v a , vri-
jedne adricerujo ad p m a ipojdmca. Jedino a~nar-
histi uncrglu weti pralvo 4aho ~a'dikalnekritike
nacio1llialno-industriJslre i - sad - tehnolagizi-
rame driawe, jar su m i jedtiai iqmmmi da Eve
alternatiivno.
Ispitajmo amke atspdkte njihlwe sprerrmmti za
pcnrratalk jednoutmnijen ihotu. Frvo, pasbavlja
se pitamje (Q kame se ra,s~pnavljai medu anar-
h'istima) tr&a li ani da se odowkmu s.vih pldova
tehnologije ili sarno onih Eija proiavodnja~ae-
podndljivo M; Ijude. Neki s a d h j i i histmij-
ski am'rhisti vjemaju da Uudi keiba da se mate
potpmo primitiww~ni;ivlotu, ' h r k t d i samo mu-
da i twillre kqie m g u izgralditi iP uportreblja-
vati ,v'lasti,tim nukama. Ememadujke velik broj
anarhista p r d o s t i nije zauziunao tako e k s t m a n
stav: ,,Kad ~bibie ,same ahvatilo" @iwo je Tdstoj,
,jda ne mmamo irrtivmati Eworte svoje ljludske
haCe b a g vlastitog oedovoljstva, b i b bi rnogu-
f e ~wvojibiteh.ni6ka paboljdma b a umiltavanja
ljudiskih ii~ata."'~)Gadvim je slieno smatrao,
keo uostia~lomi m a g i dlnugi r a d marhisti, da Ee
tehnolwija jednsam [~sllobciditiljude m e s h da
ih p~robi.'~) T&o je cx3gworit.i na pitianje h&e
li i na lcloji narin khno2agija jednog dana m d i
wlubodi4i ljude @ao i da li t~ov d Eini). Zak
EZl (Jacques Elhl) je vrlo ruwjerljlvo W o da
bi magh biti namog.ufe dakrajfiti fantastfie
nariae na koje tehmhgijja isikrivljuje 1 j u M e
iiaote da bi sluiili n j d n o j l~agici.~~) Medu~m,
Elilovi argummti su u suprotmasti s nekim Ei-
njenicatlua, to jest ~ E I se meki ljudi os~lalbadadui
da Ce s p a j a v m zagaxantiramg pnimhoda u USA,
sve viSe nji3h h a t i s l o b d u d'a iive h k o iele.
U mallcorn sh%ju m a g i BU anarrhistii aduy4iak
vjmcwali da ne W treibalo adibaciti avu t e h d o -
giju. ,,&vj&ansbvo nije bez mlzhga u mom rqp-
s h pautigio bdilloi progxa u tehni.ci", rekao je
' E ~ l s t a j . ~Ti,mwtJi
~) Liri predvida napredak u ko-
13 Bertrand de Jouvenel, On Power, Boston, Beacon
Press Edition 1962. pp. 7-11.
Is) Woodcock, op. cit.. p. 231.
' 3 Ibid., p. 88.
11) Jacques Ellul, The TechnologkaI Society, New
York, Knopf 1964.
'9 Woodcock, op. cit.. p. 231.
 MAJKL LERNER

munikacijama i prcirmodnaj tehniai koji Ce doz-

volitti temeljitu decdraJizaaiju p o i m w h j e i
odlui5ivamja, k m k t o su po Simooli Vlajl (Siunome
Weil) b o m W rad marali izvodlti saljaci u svo-
jim k u b m a i danos~iti u cemtraha sahialista
na dane svetanih cskupljanja i uEenja.lg)
Rekao sapn da ,,imma&ujeWW k o yu se mar-
histieki teoretiEari naddi da se vel& dio t h o -
legije moie rnatsiti, jer se suvremene allarhiste
Eesto optuiuju zbog hipokrizije ukoliko odbacu-
ju drdbvo, prihvaCaju6i n&e od a j e w i h bla-
gadatti. Odgwar na w u aptu&bu Ehi mi se tros-
truk: pmo, kao Sto sam gore sugerirao, ani m u
zamditi s t a d e u kame se zadrZava ili izunneva
n e r q r a s h a decen.trdiziiana teholo&la; drugo,
oni @emit& g m m e & ISU apremmi grihvatiti
jednostannniji iivat ukolillro bi v& tehmicka pro-
dukcijla podrarmanijevala mepdamSljiv pnitisak
na pojedhca; ii M e , buduti su mnogi, kao &to
Sam taboder mmaCio, mdificimlli svoje teze i
vise ne oukikuju da smSe dTiavu veC se pa-ije
naldaju da bi m g l i iivjebi M ajeinim m b i m a
ili u m&uipmstontirna, rad& da Ibi zadavoljili
mhirnalne potrdbe. Z&o lbi u@e bhlo hipokrit-
slko qjihwo ualrmarnje mcga 30i m treba iz vla-
d a j u k k d t w e ? Njjlhw Isan o g m j e n i ljudske
wij&i u stvari je nada da ICe c h g i napakon
shvattiti &I je dmljmast b I j i vodie do dobrog
iivota ad aborbjilja, i vizija wijeta u kome se Ljudi
tmde sauno eato da zaldmollje svqie minimalne
pmhtj we.
Drugi arguimmt protiv ~pammjtkajadrpxta'vmm
Zivdu @mi d'a &jerk t u uop& ne djeEe slo-
M u veC m e postde zenol>ljen m d m , nezna-
njem i bdlesltim(a. Owaj apgnument je od veukog
maraja & d f o gwarimo o a n a r k t i m a kaji se
iele adre& mega, iako se i tadla moie zwitati
da li md, memaaje i balesli ~piun~itivnag dmgtva
kakvo bi pcmovno stvozio modergi Eovjek bili
tako s t r a b i iili jd gori ad cijene h j u n a m d e
t e h n d o h dm3vo. Ukdinto g ~ ~ o r i moornder-
noj iaubachisCiWj vhij i t e b l o g i j e davaljnwti,
taj ~~t je ad.malog m a b j a .
JoS jedan uobiEajeni argument protiv povratka
primitimam iivatu ~cddnosi6e na to da ke u nje-
mu Eovjek ma& Ibezakanjre n a j j d h i tiramiju
stavwa - 8 u r a i j u od tiranije zakona - za koju
je DiolrdE Onval m a t r a o d a k a r a k t d i r a anar-
histi& z a j e d n i c ~ . ~I~z)m e h ova dva straba
)one Weil. L'Entracinement, Paris 1949. Vidi i
M. M. Davy, Simone Weil, Paris 1961, ,,llorganisation
du travail-vivant", pp. 9E-103.
'3 Woodcock op. cit p. 84 skicira Godvlnovu prim-
jedbu i 0rveiov komgntar ;( jednom eseju o Svlitu):
,,kad se ljudima upravlja pomodu ,,ne srnijeHV poje-
dinac moZe upraZnjavati odredenu dozu eksc'entrir-
nosti; kad se od njih oEeku]e da se vladaju prenla
,,ljubavi 1 razurnu", onda su pod kontinuiranim pri-
tiskom k o ~ i mbi se trebalo postidi da se ponaSaju i
misle kao i svi ostali."
 MAJKL LERNER

postoji iznjaana kmtinad&cijia: da Li se bojimo

da a i g b n&e abudavati ljude, ilb da ute omi biti
do b a j a labmdanui? Vljerqjaha je iposljednji
strah aprawdmui. Villi- G o d h je ofekiao
.
da 6e a a~naxhlslti&h h w m a ,,.. m%ljenje
biti s v m h o ; kmtawrla sv8&oglliolvjeka na~dpo-
nalbanjam mjegovjh siuvj~dakad nije dmjena 6 d -
IjivoSh, safimjjavat ute cmmmu najneodoljivije
prirode. Ali, snaga ove cenzure Ce zavlsiti o
slobadi, ne sllidedeCi pazitivne diktate zakma vei.
sipontane adluke rammije~aaja!'~~)
h k r s ~ mse w p i t a b i da Li je kcdo~miranjes op-
b mnijenjem ili pristajanje uz opCi autoolitet
tegwbnije ad pc&Gnolsti kaju pod prtjebnjom
kazne mhtijeva WitiEloa pratvda dsave. Mwlim
da odgwor vemm wfsi o situaciji i stanju svi-
j&i ueesnika. 41, to St10 u m g i m anarhibtie-
kim zajdnicama ljudi dchovoIjmo p7ihva6aju
norme p m a k n j a kaje su istriktnije ad onih koje
zahtijwa zakm u damhambnoj Iru'it~uri,ne 6i
mi se odlu6nh toan an p t i v v& slabode
lcojlu dlolpn&aju anarhirsti&e Wednice. S h v po
kame a n a r b t i im41umamje lslclbade od dmgih
pretpostadja oolo Sto je Dian Sar (John Schaar)
tako i,mGajno knittihmao - nehbjehu suprot-
nost i m e d u slabode i autmiteta. Anarhkti iz-
gleda ~reddinimljaautarittat (sa ~~) k m pri-
stadaae uz one toji su primjarom i mudr&tu
poikazali ddamlu5uju da ih se apmaIa.B2)Aaar-
histifke zaljadnice Easto posjedluju rijetku &aku

Posljednji amgument u *koristanarhisti&e decen-

tralizacije a u k i t e t a i prilagodavanja ekonoanije
rninfhahim patmbama iaglada dalekmeian, ali
moglo ~bise pdkazati da nije. -la 'bi se u naj-
mmanjurulru pastaviti teza rpo bjoj, gri post?-
j&im hi&ori&kim korelacijianua jmedu cent.rali-
aacije moCi i Sirenja srnntmwmg naoruhnja te
sve veQ p t r o h j e i d t a v a m j a ahdine, m d d a
nema altmnathe decenrtndizacijli i tehnolcngiji
dwaljnwti. OYOje hitpatma h j a Ce se empirfj-
dki testirati ma avaj i!li m a j math. Fa E a k i uko-
lilro se uvjerim da je h4pateza bila k~lrekba,
ielja da ISR prilagodimo amarhisti5kaj altemativi
umjesto prihvak.amja komellrvleaci abilja i centra-
lkirane m d i Mia bi pirtmje momtivoih wed-
nda.
Ova mrs pitarija mqrprestarro vnaCaju na Yelip
p d l m mEha ma ikoji rbi marhi~stir w -
rali cjelok~wpnod d W o u k d h bi se svijest l j d i
morala izmijenihi, a m i bi M i nao% Ida to uCi-
ne. Za veliki bmj Jjudi u ,lronrtn&turi je istina
da su okkrili da m o w iivjeti 5ivotom dcivoljmos-
") Ibld., pp. 03-44.
New American
*) John Schaar, Notes on Authority.
Review, New York, New American Library, January
1970, No. 8, pp. 44-80.
 MAJKL LERNER

ti oko rubova d m 3 v a dbilj,a, bib r a d d bilo

sIrmpljaju6i m t k e iili kardiufi, u s M u sa svo-
jm etihcan pritbadimja mlaga &to iun je m e b -
n.0. Oivaj fiv,at davaljaosrti mnagi biraju aamjesto
iimta velakag obi,lja. Talro isu m i nta kagu mar-
histieke tradicije aktivn'ag preferhmj,a jedm-
sbvnag 6ivota i a p h g awk&imna u odmosru pre-
ma vlami&vu - h k i ka~d,se taj a s k , & i m ne
zahtijeva i kaida se u sbvari a b h ~ a b m j e&o-
m m i t j m veCeg dijela dridtva.

Razlike, sliEnosti i psihosocijalni f a k t o ~ i

Do sa~dasam mgl&arvalo sLih8osrtiLmneUu nwvih
i hilshrij&ih m~hklta. Ali, kako je istaka0 Vud-
kok, m W e su bitme.=) Navi marhisti su prije
iz &nje klarse, no ari&okracije i.li seljaEke i
kmi&e simtblje. 'Rjiedi wu hkl&tua?lci nadni-
ci pu-wst Pinxtana, a to je k a h izvoir b!ko i simp-
tom daije r&i!ke: novi ma~hastisu oMSli j d da-
lje od starih ru udialjiavanju d hamunista i so-
cijalisrta u swnn wdbijanjru dddninamih f a m u -
lacija. Ova ,,apdliithW' haliteta nwag aaar-
hivna pmabvara ga u neimmmano pnikqjeZiSte
mnogih ljudi irz Poketa koji au ummrni ad bes-
k~atjn?hfmkcimaSenja kaja &iele ameneke so-
cijaliste i m a r k h t e ; m a t a k d e r cmaguhje zas-
tupmje pmebne 'kvalliitete ~ a z l i k w m j abez frak-
c h a i k n j a k a ~ akmarM&izina jmgm kcmtrakul-
tllr~.~)
Antiidroktinama oaicijla adm~&va giru karakte-
rktilru kmt~aku.'re - njenru a m u u .,ratio-
na.bxt", ,,obj&tim'astw i apbenitije govordi in-
t d e h ~ a h ugazkiju. To a e ,ma8Eida Ijwdi ne E-
baju bli n$ernisle. To naprativ meEi da mi u kui-
t u r m ddiniranoj zbilji s M a i m samxnadorvo-
1j.anrajuciun ~definicij~ama ,pbilj'e" i ,,abjektivnos-
ti" ,mj&aju otpolr prema nj~ihovam&rih d m -
gag niza $Itina. Hena Armt Areuudt) je
j&om rekla da a e d e t e &kivati da l j d i
misle lkad vide tda :se uun kmlsti protiv njih kao
z m k a . 0vb-w se q i s u j e js;k,ustvo m i . h j i se
tim pitmjem barve m u t a r hantrakultu,re. Kao
rezulrtat se j,avlja omtnmreno za~shupanjeapswdnos-
ti, ~Mektivnosti,misticizma i magije, stvari koje
s'e ombi:ljm hlha5uju ali ujedno sAufie i kao gtit
kojeg m i ,koji misle traie n w e pniLaae zbilji,
neqpten-e s b m h .d&nbcijama i.ntel&bua,he
adgovonnwti.
B a abzira a a uznoke pojave antihtelekDuakiuna
u k a n k & u I h n i , an b a r i joS j e h u nazIrifku iz-
medu novlih i m c g i h histmijskih anmhisba, a
a t v a r ~je a n a f i a m prema S l i qmhtru mla-
dih nego Sto je to u h i o histarijski aaarhizam.
13) Woodcock, Anarchism Revisited, o p . cit., iznosi
slljedefa dva stava.
U) David Apter je to sugerirao.
 MAJKL LERWR

mamu ne ~morabibi digledno da, premda su can-

tri k m t r ~ k u l k ena abahma, avaj fan-
p r & i m Eitavu zemlja. hfale zajedaice disride-
nata p t o j e u s v a k m gradiu. hhogi se IW u
him malinn mjehkanna wweCR1 s dro1gma i
o b i E d h a krmtrakdture i mthm d a z e u abai-
ne centre. U Kalifmiju i New Yark veliiki c h
pipachika kmtrra~hulbureGigledno doLazi b gra
duva &je Amerike i m d i h gaadiCa za W e
su Mli previSe ,,pabla&i" da bi se ,+prilagdW"'
Neke radlike i m e d u no* i starih amrhista
ddaze ~IZ sliEne totalmsti njlizlove opoxinije pre-
ma v m a raalifitim dmSrbvha. Ova bol@h~st
apozicije r-je n w e a a a r h h k od lj~bemlnih
r d k a i l a kolji su W za M a k a d j a kao i dok-
tnharniih mantksjsrta. Jmgm-o hmbraloulltum je
s e k h koji najtaneljihije p m a d i prewedmva-
nje vrednota (zabo se P h i da je termin kontra
h l t u r a tdiko p~%kladan). W g e WaIkteristiike
kantrakiuiltme rpnoidme iz.lpdreba i ielja za pat-
punirn wlbaoivanjan uredmja dcmhantne l i d -
t u ~ e .Manksisbi i Ubem~Imi mdibkali ipadjednako
pr$hva&ju m w e Ihra!bdstike t&ndo%e Ctr-
Zave. Chi se Jladiaju ~daCe zack2at.i d&mni. ma-
rat i ko&t&i ga a vl&ite -he, &to je strate-
gija kqju a m a M cdbamju.
Primjer pa* iunedu nlorvih i s k i h aaarhish
b j e problaze iz silibe apalcije prerna razlizi-
t h UculCuTama, jmte danaLjmja mepopularnost ma
hime p+di o ,,nau6nom" ama~lhimm poput
a m g h j i le zawkpao Kmpotkim. Umok tags
nije m e m o g u 6 ~fomdiramja , , n a u h x " arm-
menha u k o ~ i s tanwhizma u p o s b j e b j d~uacijd,
vet pnije to Sto se u sadahje vrijeme n d n a
socijalma analima &wCa kao dw jldadl&ag ar-
senak driave, d& je a KmpoMrinovo w e m e
tnadicija bila &je drZave, a maulini a m a n t
orniljam omijle s a a l n e hilike. D a w su me-
tahri6ni arguimenti u kurist alnarhizrma pm&to
m k t i h i , ~ a z i g r m o iracimdni ili reakcionarni
(vrakajuki se ranijoj Uibpidli). Ova ,,ra~lPa"iz-
medu nnwih i s t a ~ i hanmhista pmizlazi iz h j n e
jeigre supobtavljanja dminmCnam sisternu
apologettke.

@tali elementi u novm smarhizmu i z v d e se iz

odbacinramja socijalnag uredenja koje nije jed-
d o uredenju koje rm adlba~valistari anarhhti.
Odhciwaqie pwtojetih w e d a k a h a jloS j e h u
dadatnu karakterMiku: m i anmhisti E& pro-
nalaze dva alternatima m a m a d j e l m j a koji
su medumbno pcntpumo sqpmtni, d i u k o j h je
kao zajechiEki nazivnik s d r i a n m j h v pr&
premla ,,ispralnl~mn"panaknju koje defimira do-
minamtma h h r a . W i n n da in abjahjava &-
t r m e ~konbradikcijekaje, bez m h v a mutraS-
nje napetati u sebi sad?iawa k,oautrakuJtura. Oni
koji dmga5ije %we grimmju da su s l a o m&-
drami.
 MAJKL IaERNER

U kmtmilau3tnrri se, na primjer, otkriva inbmiv-

na p a h j a p r a m E$stoj hrani, zraku i vodi, i
naglaseno pristajanje uz stav po kome ,,jesi on0
Sto jedeS". Ljmli a d b e na velitke LndaljenosGi
da M asigzlralli h r m ~nezagadenukemikalijaana.
S druge strane nalazimo - ~pondkadfa!k kod L-
tih l j d i - jednako intermimu aprermast prih-
vatanria nasilnih k e m i j W p r m j a n a u tiijelu
koje prate eksperimentiramje s dragam. DoPni-
nantna h l t u r a kaie da ,,priWadmo" p o d a n j e
ukljruinqie bezipoguvonno kanuumiranje nekih ke-
mijskih preradenih jda i pilula, kaje te uspav-
ljuju, raeveseljavaju, umimju i tine da se wje-
Cali m m a l n o , no IU isto vrijeme zahtijwa pamiE-
no izhjegavanje n&ilh dinugih m u l a i dmga koje
,,n@pikladm" m4jenjasju W v o . m i m a h j i
ovo odibmuju, premtaju samo dvijle clltem,tive
- PO- powetivmje Zj9tOj $&rani ili put u
kemijsko eiluqm5mentirm.j e (ili o w e ) .
Slidna je rea~kcijai na dominantme kulhurne de-
finicijc ,griklsldnih" odnasa izmedu mdkmaca
i iena. Oficijelna idedoygija je p r X h o otvoreno
hipokri t i 6 h uvjeravanje u ,,jedmake rnc@uhatil'
u redu i ,,majamnost" u sekm. Kmtrabultura
se wet kr&e prema ekstremima: s j&e strane
pos~Dajipokret za aslaWenje iena i h v e n g e n -
cija isdkuahih stilova; s dmge stmne, postoje
mnoge Kamune u kojima iene sasvim radwno
preuccimaj,~poapuno @redem i stereoti'pno-
-tradicionalnu ,,iemsih" poziciju. U s e b u la-
ziano insistiranje bilo na zbilijdsoj uzajarnnoeti ili
vrlo c&plici.tnm prihvatamjn moga &to d d -
n a d n a Irultura shvaka kao eksplaataci~u.PosLu-
Gajrte Roling Stolunze i razmiwlite o njiihovoj po-
pularnosti.
Daminmtna bultruna je atkrila da malo samQpoz-
navanja djeluje terapeuti&i, pa je adaptirda
psihoamaltu svojian potreba~ma grilsugodavanja.
U kontriulouhturi n a l a z h &st0 zastrahjuira m u -
tragnja pultovamja s dmogma i medirtacijoan s
jedne sb~anei Zestako odbacivanje amditiekog
redukcimizma ili qpotrebe intenpretacije kao
prevare. R d c i j a protiw psihmaliti&ih Iron-
cepata djelomii5no je pasljedlica ielje da se dis-
kreditjra psih01oSka maliza socijahe dwijacije
koju dominantna kultuna primjenjuje kalo jedm
od wojih g l m i h oruija protiv kmtrahLture.
No djelomiEno ona odraiava uvjerenje da psiho-
analizirani ali egzistencijalno mepropirbani iivot
nije vlijedan iivljenja.

Wsljednji priPnjer bi magla biti k a n b a W a

reakcija na sveprdimaju6u t e b b g i j r u . Porlari-
zirani odgovcrri konta~kwl.turesvcde se M pot-
pumo odbacivanjc tehulologije u koM jednoetav-
nog iivoba ili kpitrivanje njezhih ogmmnjlh po-
tencijala u svrhu igre i isbra&ivanja. Ken KejZi
je medu pnrima isltra&ivao Bto bi se moglo pos-
tiCi iloombiniranjem hags koje je tehndogija
 M A J K L LERNER

Premal~lje hlistorijdki amarhizam sadeavao to-

talnu apoziciju p e m a poYbojehm d&w, Sto
je kamkteristika i novib amarhkb, 1Eod
posljedinjfh pgusfmje neke psiholI~&eh a l i t & koje
izgledaju haa, kraz ~ s u v r e m ~ wzvoja.
~ ~ ~ gNe moie
se igmcubati &igledma W e n i c a da je pajava
mvpg anarhhna panaileha s qpbnir0im pmuS-
tanlem rmras6ie u ameriEkom M t v u i mom-
jrma epidemwfogije mentahih prablema. -haanas
fujemo relatimo manje o ~roRrlepn~ha rwesije
a i i ~ eo ego-ogrmi&&jinna.-Ova je pojavipara-
lelna i s paramtan u p o h b e dmga kako u do-
mmomtmoj t & ~i u kmtndm1turi. Bolesnid su
rjede m i lmji palcuisavaju p r ~ i k toga zadriabi
u sebi, a EeSCe oni koji ne mogu zadrhti dSta
ill asjehju da n m a u Eime. Take ljudi u kon-
trakultmi goware o ,,atkai?inramju" (freaking oult)
kada se cmtar l i h t i viSe ne d a , te o poku-
F;aijru da se ,,saberupk d a se pkdavajru srediti.
Reti da je netko wlo ,gabram" ctogether) kao
lifnost, veliki je Bonuplimeat: tw maei da je s p -
saban zadI-iati fluidnc~st,fleksibilnost i web-
m t za regresirnu ~ I W d uviw,a u &In wijerne
&ti u jednom kcunadru.
PdeS$& sa sabramo&u i proble~nioanvlmtitog
id&it& javl9ajru se p a s e b u addescenciji. U
to vrijeme prrema mgestijama Eri&soma i drugih,
spmobnost regraqije i Sirenje identiteta pxetpos-
tavka je daljnje diferencijacije @Ckih ~pasob-
nasti i rvjiihiove remtegraciie na v h m miwou me-
losti.=) Upravo mladi se ponekad ne mogu sab-
rati u nesigunnostima ovag perioda i upravo
njih privlaee anarhMiEke zajednice. Te zajechice
nude pc@m raukid s mdirteljslrim vrednatama
i sllobodu ,,da EiniS B t o hoCeS"; s dmge strane
one miguravaju - kao Bto bi Godvin kwao -
m ~ h j u t slmkte
i pritkke prema m m i r a m j u
m j h j e je mlada lihost pristala.
U t a k v h zajedmicama Ijudi magu ehpmtanen-
tirati s regresiljm i fragmentma ailtmnativnog
identiteta. U vezi s rtim je znaEajaa uloga draga.
U dmiinambnoj kulturi je umivernalno prihvakno
mSljenjc da droge daprinose ~patolagdir e w i j e
adolescenaita i W u z i j i identiteta. ESoMern je
to Sto se ta istuna nameCe. U s t r i p a i m nalazi-
mo kako puhvnlk Li spaijava &bog mladog
deEka ad zlfi hipija dak lijehak R&
Morgan u p m a v a oca da bi njegova kki
m g l a bibi a d M j d n e d ,&hob-mi-
metiEkih droga - Eiji naziv dolazi odatle
&to imzivaju m i u n h psihoze". Psihoki na
") Vidi briljantni opls rariLh iskustava Kena Kejzlja
s LSD-om koji je dao Tom Vulf u knjizi The Elec-
tric Kool-Aid Acid Test. New York. Bantam Edition
1969.

'9 Erik Erikson, op. d t . . pp. 162-163.

 MAJKL LERNER

gatronbajruci na6iin ispituju zbag -a mla-

di trebaju dmge i shfajeva fitdo patoll&lie
pdrebe predoravajru st? kao nome. Dominantma
kultura rijeiko isrpituje magu6- da bi adek-
vatna up&& draga mogla doprinijeti psihoLo5-
b m ramqja. Ako su ,,mGhjm& o mikljenjru" i
,,wijest o svijesti" a&ibiti postfonmahog kogni-
tivnog w o j a , zbog Eega se m&uhmt da dim-
ge b l a e j u pmgres ru tim padtruEjima stavlja van
dlslkusije?
EduCi da d~ominanhaWtm dWja da ispita
o w morgucnaslt, kantrakvlbura je, prhdno, bijes-
no k b a h j e . Ncmaguee je re6i h d a se k r d e to
i~straGvmjepogotow, zato Sto je prasijwanje
maibdijevanjja marihuaamn kaje je pastiila Nik-
somva Aduninimtraclja, izazvalo epidemiju upo-
trebe heroha u gradakim srednjinl Bkolama.
Droge su maeajne z h g toga 6to se N kmtrakul-
turi Simko vjeruije da m e l j d e p o r n o dovode
u vemu s o s j h n ~ i m a wjdajirna,
, apmbmastima
za gnu i vizijma ,sLotbcdmijego u a W i h t a , kaje
su o d e n o bile gdkqpme. Cak i napuiitaaje ili
n a d i l a h j e droga maze rezultkati vjerovaaje u
mcguhost iiivljenja s ,mamjenim brojem insti-
hcionalnih i psihiwh mehmtamm represije.
Tako mblirn da je jedan izvvrr ideje anashistilike
zajednice dragam urslobodena vizija politiEkog
i psWlcolg iivida luz mmje kmtirole.
Ova 4pservacija je povezama s hmhjom Kenis-
t(M1Q kood Olpisujle m t m & podadal~encijslke
faze ii- koju on mxlva ,pnldc&u" i ma se
vezuje uz postiaxkmtTijdko dmStvo. SpeciMne
psiholokke karakteritstike ,,mkd&i" su h j n e ,
no me& njima je i pmvai3ka ,~wencio-
naha" m r a h m t koja &aide vodi u WWko
pmpitivange autocritata prije no Sto Ce a prih-
vatiti. Maglo bi se prigowxiti edmiji nad mrn
,,da~ljnjW razvojem mmhuybi czbog toga gto
bi n j w v a Sirdka raspmstraajend mogla biti
I k a t a W a h a za df-o, te bi magla rmdtirati
kaawxn i9.. . anarhijoan. Kenisbnw zanhljivi
i pmizorni odgovor glmii da pojedkci koji su
m 1 i kma, regresije edollemmcije i pdEdi rein-
tegrirati xamijeniju l$hctst, h a j u sposlahnost
odrianranja fonmi (socijdne mgmikaoije koju
mamje razvijeni ljfudi ne bi m l i c&E&i. Po-
sebno bi se maglo s7poanenuti kFiItiblrm morahos~t,
Icognirtimu spasohnost sagledavanja situacije s
m i c i j e daugag, i m j e brige zbcg odmhnosti
~ c i c m a l n i hogramihja kao -we spomb-
nosti odrkrvamja o;dnrasa s drugjnta na dmklije
nafine. Tako kaas ne bi m a o usli&diti mtar
lpolpulade u kajoj m mob2ajane lithasti na vi-
Sem shpnjnr r m o j a , pcxsebno z b g prwladava-
nja nove wp.mbnnosti ucvamja u anarhistiiikim
lYoolvullahim r ~ l m ~ a . ~ ~ )
9 Kenneth Keniston, Psychological Development
and Historical Conditions. Yale 1910, mimeograph.
U vezi s tvrdnjom da .,vibiW psiholollki razvitak
naoie bin socijalno katastrofalan, vidi Michael Ler-
ner. Respectable Bigotry American Scholar, Fall 1969.
 MAJKL LERNER

Na kraju bih M i o ustvrditi da Eak i ako teh-

mdaSko dun~5tvone zahtij,wa makret ka anarhiz-
mu kao jedinu alternabivu ktrebljenju tro-
vanjru, cmo bi wajim zahtjw~omza ramijenijim
wdniclma mcvglo pripom&i h a m m j u b j a k a
koji treba (a blkoder je slpowban za) inhenpenso-
nalne i &Eke adnose dmge vrste. Ovaj je argu-
ment i metefieiean i tendenciozam; ali nilcako
~ j mem~oguCe
e da Ce tehnolag&ja pchnovno, kao
Ito izgleda da je Ehila i u pro~l~osti,
parti~ipira~ti
u mijenjamju iivotniih ciklwa ljudi haji zatim sa
svoje s k m e prilagoduju tehnohgiju m j i m no-
vim ppoltl-ebama i ~wobnostirna.Ulkolika je k m -
tmkdtura uap6e prar&amska s obziram na W~I
na koji Ce se mijenjati potrebe i qpmabncsti,
ana~histiEfkimodel i vrednote bi molgli biti ma-
Eajniji za vblilk buduCeg druStva nego gto m
oEekivali.
(Preveli s engles'kag MIRJANA OKLOBD~IJA
i SLOBODAN DRAKULIC)
 KULTURA U
SAMOUPRAVNOM
Osobenosti samoupravne kulture
Savremena kultura nije neka mehanicistirka tvo-
revina, nego naj fluidniji supstrat Eovjekovog stva-
ralaStva u svim njegovim vidovima (materijalnom,
duhovnom, etiEkom, politifkom, itd.), koji po
principu spojenih sudova povezuje sve pore iivot-
ne svakodnevice. Naravno, pitanje je moguk-
nosti pojedinih dijelova druStva da osvoje one
kulturne vrijednosti ili tvorevine za kojima osje-
Caju potrebe. Kultura je kao i sloboda - nju
niko ne poklanja, ona se strpljiv,~osvaja. Moglo
bi se Eak reCi da je stepen ljudske slobode sraz-
mjeran stepenu kulture koja je interiorizovana
u svijest i u stvaralaStvo pojedinih naroda.

PolazeCi od ovako shvadene kulture moiemo

konstatovati da je kruto razdvajanje pojmova
,,kulturen i ,,kulturnog iivota" neosnovano, bu-
duCi da se kultura shvata kao stil sveukupnog
iivota, kao naEin rada i iivljenja u svakodnevici
i odnoienja prema ukupnim vrijednostima koje
Eovjek stvara u materijalnoj i duhovnoj sferi.
Ovakav koncept kulturnog iivota ieli da izbjegne
sektorsku podjelu kulture, kao i kruto odrediva-
nje institucija koje su navodno nadleine da
kulturno uzdiiu stanovniStvo - koje s druge
strane treba pasivno da prihvati ponudene kul-
turne programe ,,zaduienihn instanci; Sto znaEi
da ovakav koncept ieli da prevazide sektorski
tretman kulture i kulturnih aktivnosti, a posebno
da naglasi aktivnu ulogu svakog pojedinca. Kri-
tiEki odnos prema sopstvenoj svakodnevici pos-
tavlja se kao jedna od bitnih pretpostavki kul-
turne revolucije.
1) Termin ,,samoupravna kultura" u ovom radu upo-
trebljava se krajnje uslovno - samo radi operativ-
nosti - jer u teorijskom srnislu kulturu shvatamo
kan cjelinu ljudskog stvaranja, u kojoj nema mjesta
sektaSkom dijeljenju na tzv. burZoasku i socijalis-
tiEku kulturu, a u okvim ove druge onda na samo-
wravnu i neku drugu.
 BORISAV DZUVEROVIC

Samoupravni koncept kulture po svojoj imanen-

ciji nije spojiv s institucionalizacijom, ali ipak
jog postoje mnoge brane koje ogranieavaju sve-
strani razvoj i ispoljavanje kulture, spreEavajudi
je da postane mocno oruije revolucionisanja
samoupravne prakse. Naime, kultura u samo-
upravljanju mora biti masovna kako po svojoj
obuhvatnosti i brojnosti subjekata koji utestvuju
u njenom stvaranju i usmjeravanju, tako i po
socioloSki relevantnoj socijalnoj konstelaciji stva-
ralatkog proiimanja radnog vremena sa tzv. slo-
bodnim vremenom, po organizaciji iivotne rado-
sti i odmora u kontekstu novih mogudnosti po
razvijanju pluralizma kulturnih izraza mnoStva
pojedinaca ili sredina i socijalnih grupacija, bez
dogmatskog nametanja jednog drugom. Ukoliko
bi se do kraja izveo model samoupravne komu-
nikacije ukubna saiimanja na kufturnom planu
~ o ~ r i m i lbia karakteristike svojevrsne masovne
kuiture u najboljem smislu. Model samouprav-
nosti, pluralizma i ravnopravnosti iivotnih i kul-
turnih interesa osnove su na kojima se razvija
kultura u samoupravljanju, ali shvacena najgire,
kao naEin iivota.
U sadriajima tako shvadene kulture ne figurira
samo uska duhovna sfera, veC cjelokupno radno
stvarala8tv0, kultura rada, iivljenja, komunicira-
nja i naEina samoupravnog odlueivanja; n e zabo-
ravljajudi ni opasnasti ko je nosi tako Biroko
shvacena kultura i intenzivne komunikacije gru-
pacija (naroda, generacija i slojeva) u okviru nje.
Za kvalitetnu kulturnu aktivnost u samouprav-
ljanju nuina je stalna borba za prosvedivanje i
usavrSavanje mladih ljudi u duhu vremena i no-
vih tekovina naufno-tehnololike revolucije, ne-
prekidno razvijanje svijesti samoupravljata o
njihovoj stvarnoj ulozi i istorijskim zadacima u
koje su ukljueeni. Zato u shvatanju smisla kul-
ture u samoupravljanju najznaEajniju ulogu igra
svijest najSirih slojeva o njenom karakteru, pozi-
tivnim i negativnim implikacijama, i ostvariva-
nju osnovnih vrijedmsti samoupravnog druStva
kroz nju. ReT je o tome da tako shvacena kultura
postane instrument samoupravnog druitva, a ne
njemu neprimjerena i suprotstavljena sfera.

Na takvim temeljima podizanje kulturnog nivoa

radnih ljudi a posebno mas'ovno informisanje o
njihovom stvaralaEkom mjestu i ulozi u kreiranju
samoupravne politike postaju elementarni zah-
tjevi, s tim Sto masovno informisanje ne usmje-
ravaju samo ,,nadleinin organi i instance - jed-
nosmjerno, vec i u horizontalnoj ravni mora da
se razvija aktivan multikanalni sistem perma-
nentnog obavjeltavanja o dostignueima i najbo-
ljim resenjima pojedinih pitanja, kao i problemi-
ma na koje se nailazi. Iz informisanja, koje
proizlazi iz proiivljene prakse raaa se svojevrsni
oblik samoupravne kulture. Takva kultura pod-
razumijeva maksimalnu otvorenost, stalnu cir-
 BORISAV DZ-UVERQVIC

kulaciju ideja i kulturnih vrijednosti, prirodnu

komunikaciju stvaralagtva, ljudi, tehnologije i
uopSte kulturne industrije.

Pored ovih specifitnosti u odrednicama kulture

samoupravnog druStva prirodno leie i svi oni
Einioci koji ne zavise od druStvenog sistema, vef
su civilizacijskog karaktera. Ipak, najbitnije pita-
nje se odnosi na specifiEnosti koje proizlaze iz
meduodnosa tih faktora i njihove druStvene
funkcije. Ako je agresivni nastup kulturne indu-
strije u gradanskom druStvu omogucen monopo-
listitkim djelovanjem privatnog kapitala i svojine
uopite preko kapitalistifkog triiSta, ili ako cen-
tralizovana driavna svojina svoje rasprostiranje
obezbeduje administrativno-distributivnim ili sliE-
nim sistemima, onda Ce i karakter kulture u
njima nositi peEat tih sistema. Isto tako Ce, na
postojdem stepenu kulturnog razvoja, industri-
jalizacije, i urbanizacije, tip druStvene svojine na
kojem se temelji samoupravljanje, uslovljavati
neSto drugafije odnose jedne vrste kulturnih
finilaca prema drugima. JoS od Marlisa znamo
da je nafin proizvodnje istovremeno i proizvod-
nja nafina iivota, bez obzira na postojanje nekih
univerzalnih zakona.

SocioloSko odredenje kulture kao naEina sveu-

kupnog iivota zahtjevalo je v e t na samom pofet-
ku razjaSnjenje tog pojma, njegovih teorijskih
polaziita i okvira analize. Saznanje da je kultura
u samoupravnoj organizaciji druStva po svojoj
imanenciji orijentisana na sveukupnost iivota,
rada i dokolice prirodno vodi zakljuEku da je ona
zato i najmasovnija, orijentisana na najSire slo-
jeve stanovniitva. koje ne moie biti ,,usamljena
gomila" jer je ukljuEeno u samoupravnu orga-
nizaciju druStva, politiEki sistem (preko delega-
cija, ili direktno u sopstvenim radnim sredinama,
ili preko raznih masovnih drugtveno-politiEkih
organizacija i pokreta). Teorijski koncept druStva
tako izaziva i koncept kulture, bez obzira na Ee-
sta i velika odstupanja u svakidaSnjoj praksi.
Nema sumnje da se fenomeni moderne kul-
ture, a posebno one koja se masovno raspro-
stire preko medija javnog komuniciranja moraju
posmatrati u najSirem kontekstu samoupravnog
druitva, pri Eemu je nuino stalno ukazivati na
njena lica i nalirja, i da u njenoj osnovi kao
vrhunska vrijednost mora biti Eovjek i njegov
rad. a ne novac i kvazivrijednosti potroiaEkop
druitva. Vrhunske vrijednosti svjetske i kultura
naSih naroda i narodnosti bi morale da postanu
masovno dostupne najSirim slojevima samo-
upravljara, ali bi bilo neophodno da se perma-
nentno pospjeSuje radno stvaralaStvo - koje Ce
rezultirati novim vrijednostima, da se razvija
takva politiEka kultura koia Ce od samoe samo-
upravljanja praviti istinski kulturnu vrijednost,
prevazilazeCi tako istorijsku podvojenost kulture
(kao navodno i iskljufivo duhovne djelatnosti)
od rada, radnih aktivnosti i stvaralaitva radnifke
klase. Izvlafefi kulturu iz sektorskog okvira du-
hovne djelatnosti i slobodnog vremena, mi je na
najbolji narin integriiemo u udruieni rad, stva-
rajuki tako pretpostavke za humanije druStvo i
njegovu kulturu.

U tom smislu smanjuje se razdvojenost izrnedu

fizifkog i intelektualnog rada, buduci da radnik
pofinje ispoljavati novi stil iivota ne sarno u
slobodnorn vrernenu, v& prevashodno u radu.
Njegova radna kultura poprima nove atribute
politifke kulture kroz rnisaoni angairnan i odlu-
Civanje u samoupravnorn planiranju proizvodnje,
reprodukcije, drultvenog iivota, kulture, zabave,
itd. Tako se radnik ne svodi sarno na fizifkog
radnika, jer ,,firn on pofinje da odluEuje o poslo-
virna proSirene reprodukcije, o uslovima i cilje-
virna slobodne razrnene rada izrnedu pojedinih
oblasti udruienog rada i firn je, putem svojih
delegacija i delegata, u poloiaju da moie da
uEestvuje u donoSenju odluka o zajednifkim in-
teresirna na raznim nivoima udruienog rada i
drultva, njegov rad u tom slufaju nije viSe sarno
fizieki, nego i ~ m n i " . ~Tu
) srno v d blizu Mark-
sove vizije: da Ce podjela na duhovnu i mate-
rijalnu sferu, biti utoliko prevazidena ukoliko
je rad koji je za jedne uiivanje a za druge mu-
Eenje, za jedne proizvodnja za druge potrognja,
i sarn bude prevaziden daljom eliminacijorn pod-
jela rada.
To vracanje intelektualne dimenzije udruienom
radu u sarnoupravljanju istovrerneno vrafa i
kulturu u njeno rodno rnjesto - u svjesnu, stva-
ralafku sferu ljudskog rada. Zapravo zato ona ne
moie u samoupravljanju biti izvan udruienog
rada, kao Sto je stvaralaltvo udruienog rada ne-
moguce bez kulturnog oplernenjivanja sarno-
upravljafke svakidalnjice.
Nije ni potrebno naglalavati da socijalistiEka kul-
turna revolucija moie naCi svoje konaeno ishodi-
Ste u pobjedi proleterskih klasnih interesa, u
nadrastanju druStvenog raskola izmedu svijeta
rada i kulture, tj. radnog stvaralaStva i stvara-
lafkog rada. Kao cjelina ljudskog Zivljenja, tj.
kao naEin iivota ona je t a j granifni pojas izmedu
druStva i carstva nuinosti, te demokracione linije
slobode u Marksovom srnislu.
U konkretnorn smislu pogreSno bi blio banalizo-
vati stvari pa da na osnovu premise - da je
socijalistitka kulturna revolucija rnoguka tek uz
borbu radniEke klase - proglasirno kulturni nivo
cianaSnjeg radnika za opSte rnjerilo cj-lokupne
kulture, a da se njegova sadaSnja svijest uzrne
'1 Edvard Kardelj: Pravci razvoja politiEkog m e -
m a soci3alistlEkog samoup?avUanjaw, ..Komunist", Be-
Ograd, 197'7, str. 18.
 BORISAV D_Z_UVERQWC

kao opSti indikator kulturnog stvaralastva. Na-

protiv, potrebno je da se potpunije uofi, prizna
i razvija njegov kulturni potencijal, da se njegov
duhovni opus prihvati i kao izraz savremenog
napretka proizvodnih snaga a njegovo obrazo-
vanje i osposobljenost kao bitna pretpostavka i
osnova progresa i kulturnog razvoja (jer on nji-
me stvara uslove i sebi i drugima), kao Sto treba
utvrditi zajednifki imenitelj radnih ljudi u pro-
izvodnji i duhovnoj sferLs)
Iz rinjenice da samoupravljanje poEiva na vlasti
radnirke klase ne moie se izvoditi zakljufak da
treba stvarati i posebnu radniEku kulturu. To bi
bio ,,proletkultovski" pristup problemu, koji je
veC odavno prevaziden. ,,Ne izmiSljanje nove
proleterske kulture, vec' razvijanje najboljih
obrazaca, tradicija i rezultata postojefe kulture
s tafke gledigta marksistirkog shvatanja sveta i
uslova iivota i borbe proletarijata u eposi njegove
d i k t a t ~ r e " , ~pisao
) je Lenjin u prvim godinama
socijalistiCke izgradnje, posle Oktobra, boreCi se
protiv sektaSkog tretiranja kulture u socijalizmu.
On se zalagao da kultura u socijalizmu bude za-
koniti nastavak onih znanja do kojih je fovj&an-
stvo doSlo tokom svoje istorije, a da su ti putevi
razvoja vodili, vode i vodiCe proleterskoj kulturi,
isto onako kao Sto je politirka ekonomija, kako
je Marks shvatao dovela do zakljuraka o nemi-
novnosti klasnih borbi i njihovom usmjerenju
ka proleterskoj ~evoluciji.~)Zato je Lenjinov
koncept kulturne politike, prosvjetnog rada i
djelovanja na podruEju umjetnosti, proiet duhom
klasne borbe proletarijata za uspjeSno ostvarenje
njegovih ciljeva u socijalistifkom druStvu, u veli-
koj mjeri aktuelan i danas.
U teorijskom smislu, nadovezujuCi se na bitne
ciljeve socijalistirke kulture, revolucionarno mi-
3 Andre Gon u djelu Tegobni soci5alizam, SDD,
Zagreb, 1961. podsjeda da Marks pomatom misll o
,.slobodnom razvoju ljudskih sposobnosti" nije mis-
lio na umnoZavanje dokoLice kao vremena koje je
u druStvenom smislu prazno, jer puni i slobodd
razvoj ne moZe biti shvafen kao plod ptivatne dje-
latnosti, makar ona bila i grupna: .,Pojedind se ne
razvijaju i ne oslobadaju pohadajufi vefernje tefa-
jeve, ufefi na njima obrtnifke vjebtine. strane je-
zike i knjisevnosti ,,bave& se igrama u zatvorenim
krugovima, slikajut3 ili piSut3 pjesme nedjeljom ili
prolazefi poljima ... Sve te djelatnosti danas imaju
srnisla za industrljskog radnika samo kao naknade
za jednolifnost posla i siromaStvo ljudskih odnosa
u poslu" (str. 110). Naime, te djelatnosti su samo
nestvarno mlobodenje (odnosno igre i bijegovi) jer
ostavljaju po strani stvarni druStveni svijet, ne stva-
rajufi neki drugi. Ako samoupravno druHtvo uspije
da makar djelimifno izgradi drugafiji ,,druStveni
svijet" ono fe stvoriti pretpcstavke potpunijeg o s
lobodenja rada i kulture, tj. radnika u svim njegovim
dimenzijama.
') V. I. Lenjbn: 0 kwlturi i umetnostt, ,,Kultura9',
Beograd, 1957, str. 145.
') V. I. Lenjin: Izabtana dela. knjiga XTV, ,,Kul-
tura"', Beograd. 1960, str. 11.

180
 BORISAV DZUVEROVIC

jenjanje ili prilagodavanje osnovnih vrijednosti

u zatefenoj kulturi, s jedne, i radikalno proSiri-
vanje masovne baze kulture, s druge strane -
predstavlja istinsku kulturnu revoluciju. Lenji-
nova paradigma koja se odnosi na prve dane
socijalistifke revolucije potvrduje takvu nuinost,
mada je za ispunjenje drugog uslova potrebno
viSegodiSnje mukotrpno djelovanje druStva u
cilju podizanja opSteg nivoa obrazovanja, pisme-
nosti, kulture i sl. Pored umnoienih mogufnosti
obrazovanja putem redovnih sistema Skolovanja,
usavraavanja uz rad i putem individualnog ospo-
sobljavanja, pa fak i prisilnim oblicima rada
(vojsne obuke sa supermodernim i komplikova-
nim sredstvima postaju, takode, svojevrsna Skola
i prilika za sticanje novih tehnirkih i slifnih
znanja), usvajanjem najvefih vrijednosti nacio-
nalne i opStdovjdanske kulture i putem drugih
mogufnosti usavrsavanja - tu masovnu osnovu
kulture stalno f e proiirivati nove generacije, pri-
bliiavajufi tako konaEne ciljeve socijalistieke kul-
turne revolucije.
Socijalistirka kulturna revolucija je sastavni dio
ukupnog revolucionarnog procesa. U njoj se vrSe
fundamentalni Dreobraiaii kulturnih sadriaia.
ubrzano prevaziiaienje tradicionalnog sektorskbg
~ o l o i a i akulture i unose nove kvalitativne dimen-
i j e u -6itav ljudski iivot. KonaEni cilj socijali-
stiEke kulturne revolucije svakako Ce biti ostva-
renje kulture kao narina iivota (ili, kako to Lefevr
kaie, kao ,,stila svakidagnjice"), a to u prvom
redu znari prevladavanje klasnih uslova ,,kul-
turnog" djelovanja.
U tom kontekstu prihvatljiva je teza da se kla-
sna funkcija kulture moZe Dostifi ~ r a k t i r n i m
ostvarivanjem tri osnovne diminzije socijalistifke
kulturne revolucije. Prva je recevtivnoa karakte-
ra i oznarava prfsvajanje-svega -onog ito je vri-
jedno u kulturnom nasledu fovjeranstva od strane
radnirke klase, uz kritirku selekciju rezultata
sadagnjih kulturnih ostvarenja i buduCih poten-
cijalnih kulturnih rezultata, na temelju njihove
marksistieke revalorizacije.
Drugo, stvaralaEka dimenzija kulturne revolu-
cije ispoljava se u razvijanju svojevrsnog rad-
nirkog kulturnog stvaralastva, tj. u pretvaranju
radniEke klase u subjekt kulturnog stvaranja.
Pri tom je vaino upozorenje da se pod radniEkim
stvaralaStvom ne moie podrazumijevati samo
osnivanje radnirkih kulturno-umjetnirkih dru-
Stava, pisanje pjesama ili njegovanje folklora
(Sto su, bez sumnje, vaini elementi oslobadanja
radnika) vet njegove korijene treba traiiti pre-
vashodno u kulturi rada, samoupravljanja i sva-
kidaSnjeg iivota.
Trefa dimenzija socijalistirke kulturne revolucije
je kulturno-politifkog karaktera i odnosi se na
stepen ovladavanja tajnama kulturne politike i
 BORISAV DZUVEROVIC

na prenolenje upravljanja kulturom u sferu

udruienog rada, odnosno stavljanje u ruke samih
radnika.O) Medutim, veC smo upozorili i na mo-
guCu banalizaciju po kojoj se sadalnji nizak
stepen kulturnog, obrazovnog i politifkog razvoja
svijesti radniStva uzima kao mjera i kriterij, ali
i na finjenicu da i sami radnici ne mogu fekati
da budu prosvijdeni i ,,pametnijiV pa da stvari
uzmu u svoje ruke. Rijef je o tome da s e u kul-
turnoj politici obezbijede kao dominantni kriteriji
zasnovani na osnovnim potrebama i interesima
radnika, uz njihovo maksimalno sudjelovanje u
njenom kreiranju i razvijanju prakse (direktno
ili preko delegacija). Na taj nafin bismo otvorili
puteve prevazilaienja svijeta kulture kao sektor-
skog pitanja, ukidajuCi onaj veznik ,,in izmedu
rijefi ,,radniciWi ,,kulturaW,a time i kulturu kao
samostalnu d j e l a t m t .

Kulturne pretpostavke samoupravljanja

Iako je polazna pretpostavka nage analize uteme-
ljena na Marksovom stavu da druStveno biCe od-
reduje drustvenu svijest, odnosno da ekonomski
finilac u krajnjoj instanci najpresudnije utife na
cjelokupni politifki, kulturni i uopSte duhovni
iivot, na podruEju kulture moiemo poCi tragom
i onih Marksovih objalnjenja da to nije uvijek
nuino, i da duh'ovna kultura i umjetnost odrede-
nog doba ne moraju da stoje u strogoj razmjeri
sa opS,tim razvitkom drultva i njegove materi-
jalne omove. Poznati su njegovi primjeri snainog
razvitka umjetnosti kod starih Grka, ili pojava
Sekspira i njegov odnos prema prilikama u koji-
ma je stvarao,7) itd.
Marks je jog isticao da u glavama savremenih
ljudi ,,egzistira akumuliram znanje drugtva", i
da su u tom znanju sadriana mnoga iskustva
civilizacije. MeUutim, u tom nagomilanom znanju
nije bilo mnogo iskustva koja se odnose na sa-
moupravljan je, na njegove pojavne oblike i
veze s druStvenim uslovima, materijalnim raz-
vojem drugtva, itd, Sto je razlog da se danas ova
pitanja postavljaju intenzivnije. Mnogi marksisti
se sve feSCe pitaju kakvo bi bilo samoupravno
druitvo u uslovima visoko razvijene civilizacije,
ekonomije, kulture, i sl. Tako je, na primjer,
francuski marksist Roie Garodi analizirajuti sa-
moupravno iskustvo u jugoslovenskim okvirima
- sa relativno nerazvijenim materijalnim i kul-
turnim pretpostavkama - s pravom pokrenuo
pitanje moguCnosti takvog modela u zemljama
sa razvijenom ekonomijom i tehnikom, sa viso-
kom kulturom i obrazovanijom radniEkom kla-
9 I. Jakopovi6: Sektor kulture i socijallstlfka kul-
turna revolucija, N d e teme, Zagreb, br. 9/Ti', str.
1724/5.
3 Karl Marks: Temeljl slobode (Grundrisse), .,Na-
prljed". Zagreb, l9T7, str. 37, 38.
 BORISAV DZUVEROVIC

som (u smislu kvalifikacija i redovnog obrazo-

vanja), i razvijenijim tradicijama burioaske d e
m~kratije.~)
Jugoslovenski marksisti su isto to pitanje postav-
lj& pedesetih godina kada su s e opr-edj-eljivali
za samou~ravljanje.Oni su fak ~ i t a n j ekulturnog
uzdizanja- proietarijata stavljaii skoro u istu
ravain s drugtveno-ekonomskim razvojem: ,,Kul-
turno uzdizanje trudbenika je tim vainije za nas
i predstavlja jedan od najteiih problerna zbog
toga Sto je naSa zemlja medu najzaostalijim u
hrropi u pogledu stepena razvoja proizvodnih
snaga. NaSa je industrija tek sada pofela da se
razvija punim zamahom. Prema tome, brie ili
sporije prenogenjc svih funkcija upravljanja u
privredi na trudbenike zavisi kod nas i od brieg
ili sporijeg razvitka proizvodnih snaga. To zavisi
u prvom redu od samih radnika, od njihove brige
da s e Sto prije i Sto viSe proizvede potrognih do-
bara, od brige radnika da s e Stedi, a n e rasipa
itd.,"O) govorio je Josip Broz Tito p r i l i h m urn-
denja samoupravljanja u naSem druStvu.
Za razliku od ovako koncipiranog stanovigta da
nas je Cesta pojava da se kulturna problematika
stavlja skoro na poslednje mesto u analizi dru-
Stvenih protivrjeCnosti, iako je na poCecima sa-
moupravljanja, kao Sto vidimo. Vratimo se joS
jednom Titovim stavovima u kojima je jasno
uofena vainost ove sfere: ,,Zagto ja istieem na
prvo mjesto nufnost kulturnog mzvitka? (podv.
B. DZ.). Ako pogledamo koliki je bio broj indu-
strijskih radnika u staroj Jugoslaviji, a koliki je
danas i koliki c'e jog biti, onda nije teSko pogoditi
u femu je stvar. KO dolazi danas u industrijska
i druga preduzda? Seljaci. Dakle, ogroman broj
seljaka, ili poluseljaka i poluradnika, dolazi u
preduzeCa i njih treba najprije priufiti kao rad-
nike, a onda vaspitavati kao radnike-samouprav-
ljafe. To nije kratkorofan i lak posao i prema
njemu s e treba odnositi s najveCom ozbiljnoSCu
i strpljenjem i energifno ga s a ~ l a d i v a t i " . ~Ko-
~)
liko je naSe druStvo pokazalo ozbiljnosti i strp-
ljenja na ovom planu svakako bi trebalo istraiiti.
S a d a h j i fond saznanja o tome govori da je veliki
dio problema u samoupravnoj-organizahji dru-
Stva vezan za podcjenjivanje fitavon podrueja
kulturnog razvoja i- ~ ~ n e m a r i v a n jsa&uprav-
a
nog koncepta kulture.
Kulturni standardi radnifke klase bili su fak pri-
marni finilac u njenom ukljufivanju u samo-
upravne procese: ,,Zagto (u samoupravne procese
- B. DZ.) trudbenici ulaze postepeno, a ne od-
3 Roger Garaudy: Le @rand tournant du socidtsme,
,,GallimardW, Paris. 1M9, p. 231.
3 Josip Broz Tito: Pomke revolucije, BIGZ. 1973. str.
116.
jedanput? Da li Ce to trajati dug0 i koliko? Ne
mote se odgovoriti koliko Ce vremena to trajati,
jer to zavisi od raznih okolnosti. Zavisi od toga
kako fe brzo napredovati kulturni razvitak.. .
(podv. B. DZ.). Bez kulturnog uzdizanja radnici
nefe moCi da ovladaju potpmo tehnikom uprav-
ljanja. To, dakle, zavisi od tempa razvitka pro-
izvodnih snaga, i tako dalje".")

Danas se, medutim, moiemo zapitati: Koje su

posledice zanemarivanja kulturnog finioca u sa-
moupravnom socijalistiEkom drultvu? U sultini.
danas je r i j d o redukciji kulturnih pretpostavki
za potpunije samoupravno ispoljavanje, mada je
i na samom poretku ta redukcija bila origledna.
Kao Bto je Marks u sferi umjetnosti nalazio mo-
guCa objalnjenja za izvjesna odstupanja od za-
konitosti druStvenog razvitka, tako je i u naloj
zemlji pedesetih godina uorena nesaglasnost kul-
turnog nivoa radniEke klase sa potrebnim stan-
dardima i h l t u r n i m niwima koji podrazumijeva
jedan tako epohalni program oslobodenja rada i
Eovjeka. Tada je bilo sasvim jasno da savreme-
nom tehnikom, koja je poEela da se uvodi, neCe
moCi da rukuje poluseljak, poluradnik koji je
zaokupljen svojim parretom zemlje, koje mu je
ostalo na selu, a manje je vezan za drultvena
sredstva za proizvodnju i druStvenu svojinu na
kojoj ostvaruje svoj dohodak i egzistenciju, svoju
i drultvenu. Za svjesno uteSCe u samoupravnom
preobraiaju druStva bio je nuian uporni rad na
podizanju kulturnog nivoa, pa Eak i na elemen-
tarnom opismenjavanju, na razvijanju svijesti
i radne discipline koju zahtijeva moderna indu-
strijska proizvodnja, itd. Svega toga nije bilo u
vrijeme uvodenja samoupravljanja i zato se op-
ravdano postavljalo pitanje sa kojim kulturnim
pretpostavkama Ce se ono ostvarivati.
Iz navedenih reri Josipa Broza Tita mogu se
otkriti mnoge dileme u pogledu posledica koje
f e imati uvodenje samoupravljanja u tadagnjoj
zaostaloj Jugoslaviji, ali su uoeene i one oblasti
u kojima treba riniti dodatne napore da bi se
eliminisale istorijske naslage zaostalosti, seljar-
kog mentaliteta, sitnosopstvenirkog primitivizma
tih istih radnika kojima se daju druStvena sred-
stva za ~roizvodniu.Sern toga. u ovim dilemama
se krije-i strategija elastihog 'so~ijalistifko~ raz-
vitka. hrabrost i racionalna ornanizacija sred-
stava i kadrova koji Ce ,,vuiriWprogres naprijed
i nadoknadivati one faktore koji nedostaju. Ved
tada su pastavljena sva bitna pitanja kulturnog
razvoja,
- . ,,DO hitnom ~ o s t u ~ k u "
otvorena
. pitanja
kulture rada, samoupravie kulture odlu&ivan]a,
specijalizacije i kadrovskoa osposobljavanja, me-
duljudskih -odnosa, stvaralaliva i inovatorstva,
naurnotehnololkog progress, ovladavanja novim
nauEnim znanjima, sadriajnim provodenjem slo-
*I) I S t O , str. nu.
 BORISAV DZUVEROVIC

bodnog vremena, humanizacije radnih prostora,

itd.
Mnogi pokazatelji navode na zakljufak da tre-
nutno stanje nije bilo prepreka da se odluEnije
pofne s izgradnjom samoupravnog koncepta dru-
Stva, pogotovo Sto je joS u toku narodnooslobodi-
laEkog rata ostvareno dosta tih pretpostavki (ali
su one zbog nekritifkih iluzija o sovjetskom
modelu privremeno bile potisnute u stranu). U
svakom sluEaju, relacije izmedu samoupravne
izgradnje druStva i kulturnog razvitka su bile od
poEetka veoma znafajne, fak primarne. Na njih
je, kao Sto smo naznafili, ukazivano na samom
poEetku samoupravne transformacije drultva, i
u tom smislu tadaSnja upozorenjs su potpuno
aktuelna. Moglo bi se refi da je paZnja koja je
tada posvefivana kulturnom razvitku neoprav-
dano smanjena, pa Eak i potisnuta na sporedni
kolosjek.
POLOZAJ KULTURE
U BEOCRADU
Ekonmski pdlogaj kulture u gradu veb duie
vremena jedna je od veoma aktueln~hi skoro ne-
zaobilaznih tema, kako za kulturne poslenike i
organizacije w d r u h u g rada kulture taiko i za Ei-
ru druStivem zajednieu. S pmvom se postavlja
pitanje da 11i6e sadaGnji ekonomski paldaj W-
Oure u Beolgradu biti ugr&en ne samo sa stano-
viEta daljeg rzvqja nogo i 06uvanja nivoa koji
je, s mpa~oun,dostignut pwdednjih godina. Bilo
je viie mzlaga za isppoljenu zabrindost. Neki
od njih su praumkovani utiskoon, a ne retko i
Einjenicaana, da materijalni pd&j paedinih
delatnosti ili pojedinih organizacija udruienog
rada kul~hmestagnira, pa E& i cqmda. Na to je
ukazala i Gradska samaupfavna interesna za-
jednka kulbure mjia 1981. gadine u $nfomaci-
ji o rnaterijahoj m d kulture na poE&u
teIruCea o l ~ a a&cda. Ne sauno u omm
ddkumdkumen&, v& i iana1inaPna o u - pd-
hdnih smdajo~c&nih plmcwa (madenim u Za-
v d u za pr&€iavanje -kulturnog r m i h ) k m -
statovano je da je za period 1971-75. rast sred-
stava za Mtmu pl- po srtapi ad 5,@/0, a
da je osbvarena stma od 3,1m/o.Za period 1976
-1980. bfla je predviltena stolpa rasta od 7,0°/o
a ostvareno je 4,3O/0. Pravi odgovor na pitanje
da li jc i koYko pagodan &ommsllri p d W
kulture mnguCe je dati same na c m m polipu-
nije a m f i e kqja t
x zasniva, pre mega na p m -
zdanim podaciuna i na dugwrdnm, k o m t h -
i r m m pmmatrmju ekcnnomsrkolg poldaja kul-
ture, ekon- p r m e n a i moguONOsti Beo-
&r-.
Ne ulaz* u to da li je daolas ddatnost kul-
W e manje ihi vGe v a h a za tdlmpan r;anvqi ne-
go n-e, o Eemu magu da se Wwne delegat-
ska b a a i ~ M t i m e .cnclnusno da li je radniPn
ljudiuna i gra&kima' Mturni fivcrt iastavni i
bitan d m ulkupnog $irvo;Da, Bto bi tek p0sebni.m
 MILIVOJE IVANISEVIC

istraiivalujima t r e b a ~ l utvnditi,
~ pokwgali s n o ,
na osnovu raspoloiive dokumentacije da prati-
mo 5ta se u ekonomskom poloiaju kulture do-
gedalo u prdlom phrnskm p e r i d i p v a j go-
d h i t e h f e g sredrujoroihag plana.
Stamje u kuilturi Beagrada u s v a k m pogledu,
pa d ekmomslkcun dslikava d h n i m d e l m i st-
amje u Mtniri Svbije: zato & 8 5 3 / 0 prihoda
delatnosti kulture nage Republike bez SAP
ostvaruju organizacije u d r u i e n o ~ rada kulture
Beograda (koje zalp&ljavaaju 60% ohl d c w n u g
broja mpaslenih u dela.husti ku'lture Rerublike
bez- teritorije SAP); i zato Sto se na p6druEju
Beograda nalazi najvefi broj ustanova od znaEa-
ja za Eitavu republiku. Nije potrebno dokaziva-
ti da ad matarija'lnog palaZajta wi,h uwlova za-
visi lwalitet i abim njihwe aktinmmti. A to se
sve, na vrlo uoEljiv naCin, negativno odraiavalo
- na uslove za h J t u r n i aivot radnih Ijrurdt i
gradana u gotavo svirn fx&~a!lna.

Prihodi kulture i nacionalni dohodak

Da li je i u kom stepenu delatnost kulture pra-
tila ulou(pne e k m w s k e rnogubosti p o w j e
odnw mods kulture prema nacimahom do-
haMru astvarenm u gradu.
Pod ukupnim prihodima kulture u ovom sluEa-
ju padmcmmevaju se p r i h d olsbva~eniu obi-
ru i preko eaunwpravnih j~nteresnih zajednica
ku!ture, dabodnom raPmenam rada, ad dotmi-
ja ili n a trZltiu. U p r e b h ~ mp l a d m n peri-
odu (1976-1980) delatnost kulture je izuzev 1977
godine, keda je zabeleien izvestan ug-
lavnwn imala prihode l b j i su u a d n m na m-
cionalni dohodask bili u s t a h o m padu. Sa rda-
tivnim orpaidmjm prihada kullnrre u oldnow
na d k m m l r e mogubn~asti gnada rasli su ma-
terijdni tmskovi poslmanja, invasticimo i te-
h f e adriavanje abjakata i qpreme i, prinodno,
apadao je iivotni s t a n d 4 zaposlenih, S t o je
u suprotnosti s usvojenam polLitikm ramoja
delatmmti kzllture a Beagradu. U , , O s n o V m
pdlitike dugorahlag razvqja kulture u Beqgra-
du" (Sluibeni list Beograda 17/80) o mateniijd-
n m puldaju deletnosti kulture je reEeno: ,,3o-
lazefi ad remltata dasadagnjeg razvqia hul,tw-
nih delatnmti sedahii'h i b u d u 6 i ~otr(3ba.dm-
pnih rnaterija,hih mogufnosti i &te p&itiQce
razlwja BeMarada, delatncxsti k,ulture u nared-
n m -paiodu- se rnmaju razvijaqi b 5 e od o m -
lih M b v e n i h delatnoshi, kako bi se zawtawi-
lo zaostajanje i W t u r a i z j e d d i l a s ramqjem
ostatli!h dm15+mnih delatnosti. Dalje m&arva-
nje poshje6ih materijalnih uslava ramaja I d -
ture u gradu mbl2jao & dwelo u pitanje &la-
dan ukuypan chw9bveni naavoj grada, kao L as-
tvarivanje bitnih funkcijia rsaciijdistifkog
w a m w ? M b v a u r&$.iunju sveshne i do-
--
 WLIVOJE IVANISEVIC

bodne lifnosti radnog foveka." Zatim dalje u

isltom daltmentu: ,,Razvoj mmaterijiahe =nave
kulture z&v&e se na ramvoju M t v e n o g p-
i z v a , nacimdnag daha.tlka, kao i W i i h sre-
dstava za &te i zaijednieke patrebe. UtvrUeni
program je osnova za slobodnu razmenu rada
kako u alwinu aamaurpravmih htmesn& zajed-
nica Itulture. tab i ma nepasrednu n m e n i u ra-
da sa korldciuna k d t u m i h ddbaTa i vredncs-
ti: a i za razne oblike udruiivanja rada i sred-
stava".
R a s k m k i m d u praklamwane politike i njene
realizaciie ie i neo~ranrdankaiko sa WlxrnM

Nacionalni dohodak i ukupni prihodi kulture

bdeiilli t m u prethadnom p l a a s h perhdu
sled& ivlase i relatime odnwe:

dohodlak i, time, u odnosu na ekoncnmske mo-

g h a s t i gra~dal. teSko ie r&. dbraal&ti i do-
-
kaiza~Q. Plbdaci dcibijeni icz pauzdamg itzvcra,
halo i t o je Centrala SDK za Beograd, potwduju
da su priihadi kulture u relativno komytantnom
o p a d a ~ u(imzev 1977. gadhe). lK&cki je neu-
putno p n e r a h a v a t i 6 kkdkim s r- bi
delatnost k d t u r e raspolagala 1980. godine da
se zadriao &ti nivo njenog uE&Ca u nacioal-
n m diohotiku. ali u ~ v a k a ms l d a j u treba Ai
da uafena kretanjla dm ~ d e d i c adansk6h m-

nude i da su za delatnost kilture i&ala ve6ma

nega-le posledke.
h u l l a t je dnuGtvenistan1 i gpm3eljemIje da se
amanjuju m ~ n idblioi pmredne slolbdne raz-
mene rada, u ovam sllukaju raipnene &a u
akvinu i pr&o SIZ h l h r e . i da se razvjja ne-
possedna w & j a mganizacija uchZenog rada
M t u r e i materijalne p r o i z v h j e , e upmedo
s tim i trZSte Itultumi!h dabara. Medugan, Ci-
njenice je da to ne fmkoioni&e, o LSeanu naj-
ubedtjivije sveddi i stalno smanjivaaqie u d d a
kultwe u n a m m dahotku (a to d i i svih
oblika sldbadne rcuzmene rada: u d k v h i pre-
ko SIZ kulhure ili naposred2te i na W h ) .
M&a nije su- videti i a d n ~dohoth
luulture prema nacioaahom d o h o k .
U nairednm u p o n d a ~ mpregledu dajemo
datke o dohotku hlture, &arm dohotka M-
hm i ukupnog prlhcda i o odnosu dohatka
kul%w-e pxem n a c i o ~ mdohotlou.

Uhpm prihod kiulbre, adnanu> d s b v a kc-

jima je wa delatnost wspolagala. molgub je
porectiti i s b~ojemskmovnika. U , p d l o m pe-
rhch prihodi kulture po stamotvnih imosili au:

UEe36e pojedinih delatnosti u ukupnom pzjhodu

Kada je x& o &onomskcun pdoiaju MtUre
moguce je i, svahako, potrebno, loultulru posrna-
trati u celhi, afli je za nas nardito znarajrna
analiza njenlih pqjedinih segrnenata (to su u
ovom sluEaju dalabnosti) koji tsaCinjawju tu
celinu. Zbog toga je newhodno stalno pxatil& i
analiairalti stmje u pqjedhh delabnost'ia kqie
u ukupnm vbim Eine 'kulturu gradfa Svakako
da sredstva, odnosno prihod koji se os-
tvlaruje ne moie da pakaie i stvarni ekonan-
Ski poldaj neke delartnosti. ali jc, bar u avom
sbi-aju, u interesu sagledavanja u m t r d d e g
gbbahag &ma, uputno M e t i uEe& pojedi-
nih d'elatnosti u ukupniun prihcdinna koje je
ku!tura asharitvala u naznatkmmn peridu. Ti
d n a s i se vide iz tabele br. 1.

Rruzliike, kaje je na prvi pagled m a y b e uditi,

su izuzetno velilke ali ne i nqxin-&e. PrivlaEi
painju da d ullaupnfi p~ihodakulhm 314 d-
stava asbvaruju iziavablca d e l a b t i kinernalto-
grafija. Pracenat uEdba w e h e d e l a t w t i u
u k u p n m prihadu k u l k e M o je: 1976.
74,36010 1977: 74,8?/0 1978: 75,56% 1979: 75,8U%
1980: 75,26O/o.
Dmhaa~tnuulw u uloupnim prihodima Irul-
ture h a j u m e delaknosti kolje sredstva oska-
rujo m HGtu, a ne u akviru i preko san-10~
upravlvih interesnih zajednica loulture. U na-
rednan delu analize f e o tame p o s e h biti
reEi, ali je potrhno istafi da ova s p e c i f i h ~ t
ne mafi i v e h kulbmu dc@m delahnosti koje
magu opstati prdajom avajih proizvoda tli us-
luga.
Gradsloa m a u p r a v n a interesna mjedmica Irml-
ture skom i ne izdvaja sredstva za awe dive de-
laharti, a medstva ko)a RepubliBka zaj&ia
 MILIVOJE IVANISEVIC

kulture daje su gotwo zanmmrljiva u &mu

na ostale prihode koje om delatnosti a s W W u .
Paselmast izdazva6ke delatnosti d kinemalbagra-
fije je i u tame Sto one ionaju irmzehu kultu~~IU
funkciju. Igtovremmo, to su delaCnm%i koje po
nekicm svajim ka~akteristiikauna pr&pa&ju i
~rivredi. ~r;venlstvmoi?wl?wlustriji, z a t h , skoro u
ktoj m&i: prometu, odfiasno uKutra5njoj i wdj-
noj trgoviini. Ove oadbenosti 6h poolelcad d w d e
u ekonomski povoljniji, a ponekad u nepovolj-
niji poloiaj u odnoslu na osMe delatmsti u db-
lasti kulture koje mi svoju ulugu, pa ni med-
stua, ne muan da potvrduju pr&o t~%Sta~, V&
u g l a m m u olkviru i preko SIZ MDure. Uded
toga veCha delatnosti iz oiblasti k u l k e zawilsi
isliljutivo, ili najvdim d e l m , ad sammprav-
nih interesnih zajednica lculture.

Doprinos samoupravnih interesnih zajednica

kulture
Organizacije udruienog nada 2Nlbure koje se
nalaze na podruEju Beograda, kao ito je poznato,
deo ukupnog pnihoda astvamju ad Gradske SIZ
kdtu~re. o p S t W h SIZ lrmlture i RgpuMiEke
zajsdnice Imtlture. Osnavni fiinansljski bvor
pred~stavljiaju srecktva Gradske SIZ Mture,
koj'a deo w o j h priihcwda prenlosi @timlkii. STZ
kulture, a w e ih umenavaju na pragrame od-
redenih orgatnizaoija u d d e n a g rada kulhre
(bib~akke,KUD, domrxre Wtune ili centre za
kultunu narodnih ili ra~dni&ih uaiverziteta) kao
i sredsbva Republieke zajednice kulture.
Ov'm pmodan h-eba mgkmibi da je, p m d
sredstavla Gmdske SIZ Irultme, RepubliEka za-
jednica Mtune samo 1980. g. &la preko 150
milima a n m a za institucije MCure na pad-
rufju Beograda. Ta wedstva su b i a itzd-ena
za arkcue i rnanifestacye u ablasti medunmod-
ne kultiume saradnje; za zaStiOu M W h do-
basa i za OUR h l b u ~ eod zajedniflrag intere-
sa. Ovalj daprhas Republi&e zajednii kulture
spamimjmo zato &I se ta sredstva ndaze u &-
l a m i ukupncun prihadfz brqjnih Mitucija i
same delatnosti M k r e grad% iako se funkoije
za koje se sreclstwa obezbeduju ostvaruju na
podruEju c d e republike, pa i &be.

VeC smo w M d i kaliki je udeo i d w a b k e delat-

nosti i kinernatografije u uikupnim pillod@uI
kultme. Da li t a b e r&e postojc i kod lz-
vora iz kajih se P m i r a w a n prihod p w -
z d e babela br. 2 gde se pr,rkkamje same rela-
tivno uMCe mdstanra SIZ hulture u ukupnOm
prihcdu pojedinih d&h&
Cetiri dda.tnorsti gotwo iskljdivo zavise ad
sredstava s a m w r a m i h h t m & zajednia
kulltu-e: w ejlsko-g&erilj&a, bibliWka, ar-
hi,vska i scenwko-mur~'i:&a.
 MILIVOJE IVANISEVIC

q q q q v L-.?.?.
L - L - e b m l o
8
d m + m r-.szo cu
WOOL-

Do relartivnlo &noannag (44,77°/0 u 1980. godhi)

uEe56a SIZ M t m e muzieko-wenskoj delatnos-
ti da31o je d e d toga Sto se u ovoj grupi nadas
i izvestm h@ institucija koje sredstva ostva-
ruju iuklju6ko m trZlgtu (,,Centmturist" -
OOUR Sajam i luulturno zabavni pmgrami,
,,P~kj~um". Tnajna radna a $ ~ e d ~ c amuzitbra
Gem, zabavne i narradne muzike, ,,Adirija" h l -
turnlo-zabama ustanwa, ,,MelasWrnmieka rad-
na zaljednica samostahih muzifara, Beograd-
&a i Jugcrslovemka astrada).

Sredstva Gradske SIZ kulture

NajmaEajNi, i &om jedini, k o r srsdstava

Gradiske m l o u p a v n e interesne zajednice kulture
je d~aprinos(0,91a/o u 1982. gadid) koji zapasleni
na pmbu6ju Beograda izdvajaju kz lihog do-
hotka za potrebe kulturnag iimh i naevoja.l)
1) U Ljubljani se za istu namenu izdvaja u 1962.
godini od bruto lifnog d o h F a 1,1696: Zagrebu 1,234'Ic
iz liCnog dohotka; u Skopl~u0,36Ve od bruto dohotka
i 0 20% iz liEnih dohodaka; u Sarajevu 0,2Sa/a za kine-
ma'tografiju, 0,43% za izdavaEku delatnost i 0,85a/a za
kullu~.
Stapa izdvaijanja za kulburu u Bxgradu d&ai
u red skaro prosehih u &biji. Od 98 @tiam
u um~trahjostiiza Me potrebe lolo i viEe izdveia
31 opStiaa, ad 0,91---0,9F/o Mvaja 10 @ti?. od
0,86-0,90% izdvaja 10, a ispod 0,85O/o izdvaja 47
opStina.
Od tih sredsitava jedan deo (oko 27-30010) udru-
illije se u R ~ zajectniou
~ hiburel radi ~
zadovoljawanja zqjsdnii3kih pcrtraba i inter-;
dcrugi deo (olko 15°/o) ~llamenjenjle q p 8 t i d k h
samcmpnavn$n interesnim zajednicama Whme
sa pordnurja gnada za a!kttmasti i OUR kulture
u mesnim iwjednicama i qpiithauna (deLatn&
naradnih bibllioth. d m w a lrulhwre radn2ikih
i nanadnih miv&iteta, ~turno~mehii3kog
amaterliana i sl.): tr&i deo slzlii za ostrule mirebe
kutl- Beograxla, kaje bismo mogli &ati za-
jednifkim potmbama Irmlhmag razvoja i i i v d a
grada. Pored s ~ d s t a v aod doprinwsa za ldtmru,
G r e a SIZ hulture crsbvaTuje i druga sredska,
ali m a su uvek namendka. Ni jedne godhe u
porslmatrmom periadzl sredsba kojla r d n i l j d i
izdvaiaiu za rrotrdbe kulture niisu u ~uncunimo-
su &stavl&la i prihod Gradske SIZ kdfure.
Ukuaan eodgnii ~r3hod Gradske SIZ k ~ ~ .
kao i pr&dli -atilih smmpranmilh imteresndh
'

zajedmica h i t v e n i h dehtnosti. ie make f~cdine.

u & t e e m rats-tere6ivanja pivrede i ogra.&&a-
nia M e i zaiedmithe ~ a t W ewr&Eavaa

svega, a m&a-i jedin6, t m t n i m , k r a t k a -

nim, procenama i inrtereskm, a da su ostajala
u drugom planu trajnija opredeuenja sadrhma
u sammpravnitn dchmentima.
Ogmmieavaqje prihoda, ili j& gene, njihcwo m a -
njivanje u jednoj g m n i kmulativno se preno-
silo na, sled& period i mmogui.avalo Gradisku
SIZ kulture da odgovori svojim v& utvrdenim
i dogmeniim a b v a a m a . Pwled'ice ta'kvog od-
nosa prema potrebama delartnusti Mtnrre koje
se zadovoljarvaju u dkviru i prelko Gradske wa-
mmpravne imteresne zajednice h l t u r e d- su
postale veoplla ueljive. U v&ni o ~ g a n b u a
udmknog rada kulture uslavi za obavljanje de-
lahosti su na gramici pribatljivih. a l i h i dohoci
u n-jjinta dolaze u red naniii'h u gradu, pogotovo
ako se p m a t r a i kvaIifikaoiaa stmktura za-
paslenih.
Ukupan prihod G n a w SIZ laultnrne kaji se
i s k m j e u zdnrfiirn god%njim dchanentima
Side d d t v e n o g knjigovacEstva i dm@ U b i
viSe je fiktiwam nego realan. Jedmo su sredstva
b j a produ p & o iiro rams (usled Eega se i&a-
zuju kao prilhodi Gra~dskeSIZ luultme), a drugo
su sedstva kajima Zajednii realno r~qpollde
i m&e da ih koristi za potrebe abog kojih je i
omevana. Pnihodii imad gad$hji;h ogranieenja,
odnosno o d d m e stope rasta, iskarzalzi su ka0
ukupni prihodi Gradslre SLZ h l t u r e iako su
vraeeni g r a b , ohasno v e r w a t h mterijahoj
proizvcdnji i organizacijama udruimog rada kqje
sa @ovale s gubiaima. Zbog ta!kve s i t W j e
jedino ~ e a l n ipdmzateljd su z w M n a b i na
asnovu kojih i dajemo padatke o prihodha
Gradeke smmpravne interesne zajednice lcul-
tme.
U pra51m-n planskam pe&xlu Gmdska SIZ kiul-
ture astvarilla je sled& gadiSnje pmihode (U
tekukim oenama) za potrebe M t m o g razvoja
qp5titjnai griuda, izuzimep6i sredstva namenjena
za zajednime potrebe republike kaja su dm-
iivana u R e p u b l i h zajednicu M h r e .

Ovim medstwima iinalnsirani su pmgraani pr&o

sto onganizaoija udrdenog rada kulture h u e
prihod st$u s l a m a m ramnenam rada u okvi-
ru 5 p e ' a G r a m i apBtinske SIZ kukture, za-
tkn bmjine &cue i rnanifestacije kz oblasti M-
tu~noiunnetnif5kag auneterima, medunarmhe i
rnedurepubli6ke loulhurne swadnje a Do BU i ired-
stva za udrawstveno i inv~id&o~enziocno &-
gunamje samostalnijih umehika i astale pokebe
k~ulturetgrada o kojima %I detdjnije naknacdno
biti d i .
Gratbka i s m q r a m a interesna zajednica hl-
ture deo svog prihcda usmerava i na pragmme
kaji se ostwamja u &vim opgtinslcih SIZ lad-
ture. To je, nema sumnje, n a ~ ~ l a b j n i jali
i , ne i
jedlini izvor prihoda @ t h k h sarnaupravnih
htenesnih zajedniw k u l b e .
U t a u . lprcti3w plamkag periods ee potrebe
qpStinsI$!h samougravnih interesaYih zajedaica
kulhre izdvojeno jc:
(u 000 din.)
1976. 1977. 1978. 1979. 1980.
41.120 54.080 83.728 99.631 115.551
O/o od prihoda GSIZ M k r e
12,2 1391 15,9 16,6 16,6
Ne raqpdaiemo mim padalcima o sredsbvfma
koja su i i s t m paril0d.u ostvarile apdtinske SIZ
h l h m iz ostaYh kvma, ali prema podacima na
1980. gdimu apStinske SIZ kulhre m viSe od
10°/o W n i h prihcda ostvadile van Gmd&e
SIZ kulture. Tako su iste gadine qxR.inske SIZ
Lrultu~eh a l e prihad cd urkupno 128,945.396 di-
nama od liega su same cwtvarile pneko 13,000.000
dinara. Pmad toga za rame kultume plrograa-ne
i sadriaje po pprinojlpu .,dinar na dinar" u 1980.
gudimi dko 9,500.000 din. izdvajile su i organiaa-
cije udmtenag rada mate~ijalnepnoiavadnje.
Izl-emi prihadi za delatnast M b m 1980. godine
astvareni su i u memm mjednicama. Deo ti
prihoda potife iz e a d s k e SIZ louRtm-e kqia ih
je prenela @tinskim SIZ rkulture, a w e mesnim
zaiednkama. Od ukuipnih prihwh mesnih za-
j erlnica koji imosi 14,469.149 dilnara 45,8"/0 do-
bijeno je od apStinskih SIZ iaulture (6,626.8001,
40,5'/0 od samodoprinosa (5,859.950 dinara) 11,5%
rine Mali prihadi (1,663.940) i n d t a preko 2Oio
(318.495) ad mgmizaxlija udLdruienog rada.

P r i h d i oskareni samodaprhosom uglavnom su

nammjeni hvsticionim potrebama u prigrad-
skim &tinarm i mesnim zajednioama seaakcg
padnuaa u kojima je skoro jedino i pmtqiao
sa4madwp~inas
za potrebe laulture.
Autmomni prirhodi: an&i p ~ i h o d kojii a e potih
ad Gradske SIZ lhlture i doprinosa iz Lirnclg
dohobka zaposlenih, koje ostvamju apStillske SIZ
h l t u r e i mesne zajadnice irmosiki su 1980. godine
oko 21 milion dinara i lihe 3'!0 ad sredstava ko-
j h a je iste gadime naspolaigsula G r d s k a samo-
upranma zaednica Ihlture, udn-o 18,0°/o od
smdsbava dabijenih iz istog izvora za programe
a @ t i n m a i mesnim z a & d n i i a .
Prihadi Gradske SIZ h l t u r e u prethdnam delu
anal$ze iskazami sru u telaufim cenama. Meduthn,
da b i s m pratili ostvaremje plaua i srtv'ama b e -
tanja nwph&o je i prihade preveski na realhe,
adnwno sltalne rene iz 1981. gadime. Tako pos-
matrami prihodi Gradsike SIZ kulture a pr&2m
pla?us;kuim perhdu iznose i beleZe sledete pro-
mene:

Prihocli GSIZ u 000 din. Lndex

Gadina (staJne cene 1981=1100) (realan *t)
1976. 933.056 -
1977. 1,027.583 111
1978. 1,169.885 114
1979. 1,106.530 95
1980. 1,005.626 91
-
P l a n m d&tvenug rmvoja grada za peric+d
1981--11986. godina predvideno je da se udeo
kultun-e u dohcit~hamanji sa 0,8P/o na 0,85°/o.
Pri wc~mse vercmatm misli na prihade G d s k e
SIZ kultme, a ne i mi pnihode kaji se wbvaryjlf
nepolsrednom raemenm rada i na trXih, marl
ne mLli se na ulolnplle plrihde Wbune kojli su,
Ira0 I t a js ~poznato,daleko ve&i od prihoda k d e
 MILIVOJE IVANISEVIC

oxgankacide udruienog r& h l t u r e osbvaruju

ad SIZ kultllre.
InaEe, u praSloun ,pl&am pmidu reahi p i -
hod1 Grad& SIZ kulture mmenjeni zaljedmie-
kim potrebaana grada i funlccijank oa>~~&skih
SIZ Wbure (zna6i ba sredsbnra udmZenih u
RZK) u &mu ma realm necionahi dohodak
i zajednieku potrdnju @r&a beleijib su d e d d e
u&ife :

Po &a pcxsanatmma pakazatelja veoana je u d -

ljivo veliko smamjenje d e l a medstava G e e
SIZ Irmlbure. To se m&e tum&ti kao ctqprillos
delahwbi h l t u r e &onoPrunkqi StarW1Xzacijired-
zovm n a t n o gre nega $to je ta p o t r e b i W e -
na $ad nosilam privrednog i ekmom4kag r&a
ada.

iz -litmag dohotika zalposlenih d e d a j m o kolika

su S&*Q mdni Ajudi Beagrada u prdlam
plmslcam pdloW1u Czdvojiili i udruiili ua patl-elbe
kultme grada. m t i n a i masllih m,jedmiica u d-
nayu 'm proseha l i h a prhmmja.

Goclina -je & Me Ole ad pro-

ra~nogme-
-6 1. d.

P o s ~ ~ ~ ~ t ur atn eo h h cenama meseha izctva-

jmja iz lienag doho?ika z a p l e n i h na ppaCrabe
kulture iznose pribliino kao 2,5 litra benzina,
maaje od polovine mesdne TV pretplate, 3 do
4 d o - r m m . 100 g m m k&, -s Wet
cvefa ili tm prukwanja bane aa papagaje. W e
to pctkamje da delahast k u l k e Skoro uctpSte
ni,je mterdivala p~imedu i =tale delatnmti,
ohasno zapaslene, niti au zaposleni, odncxsno
radni Ijudi B e q g d a , kdvajali za Wlturu neke
iznose koji bi mugli ~dau g m mjajihov %OW
stamdaa-d.
Delatnost -- -
1976. 1977. 1978. 1979. 1980.
Izdaveaka Ukupno 3.489 3.717 3.645 4.007 3.858
index (bazni) 100 107 104 115 110
Mu7eji i gnlcrije Ukupno 408 405 437 442 457
index (bazni) 100 100 107 108 112
Eilhliotske Ukupno 701 719 741 743 748
index (bszni) 100 102 106 106 107
Arhivi Ukupno 283 281*) 201 195 195
index (bazni) 100 100 71 67 67
Zavadi za zaititu Ukupno 185 199 180 177 180
index (bezni) 100 108 97 96 97
Kulturno-oibrazovna Ukupno 1.217 1.364 1.243 1.200 1.170
index (bazn4i) 100 112 99 96 93
Scensko-muziEka U kupno 1.669 1.685 1.668 1.696 1.725
index (bmnli) 100 101 100 101 103
Ostale umetni6ke Ukwpno - - 7 7 7
Kinematagi-afija Ukupno 981 959 941 914 886
index ( b a n i ) 100 98 96 93 90
-
*) O d 1977. godine izdvofen je Arhiv CK SKJ.
 MILIVOJE IVANISEVIC

UZ ekoncunske mugut.nasti jedan ad mjzndiaj-

nijlh uslwa za M t u ~ n irazvoj i M t u r n i Z V O ~
grada su kadrovi, d n o s n o zaposleni u delabmti
kulture. Ia>kosamo od njih n e w i s i c e l o h p a n
kultumi iivot, a joS manje pollitika i razvojni
planovi CSto je shEaj i kcul ostalih delatnmti
ad pambnag dnuStvenog interesa), o ~ a n uodlu-
Puju i brojni drugtveni instituti i forumi, ipak
zaposleni u delatnosti kulture pored vlastitog ili
zajednirkag uticaja i na apStu pdlitiku i na pla-
nove, irnaju odluhjlu6u rulogu u ostvarivaaju
pragrauna svo~jih mganisacija udiruienog rada i
delahasti. Od njih mvis~isticmje i rasporediwa-
nje d d o t k a , a bime i &mmifncnst poslovamja
brojnih OUR kulture.
U analiziranom periadru u~illlpanbroj zaposlenih
u delahosti kultlure bele5io je sledeCe g m e n e :
1976. 1977. 1978. 1979. 1980.
zwosleni 8.933 9.329 9.063 9.381 9.225
index (lanrarni) 100 104 97 104 98
index fbazni) 100 104 101 105 103

Pora,st zaposlenos@ od svega 3Q/o magao bi se

tumalriti i kau, stagnacija ru toj ~ b l a s t i .Mebutim,
kas i u preUhadnim delovima analize, v i d ~ o
kakve su p r m e n e dokivele pojecline delatnwsti
ilz abllasti h l t u r e .

Promene u u k u l p m braj,u aposlenih po delaft-

nostima pokazuje tabela br. 3.

06igledmo je da zaposlenost stagnira iLi apada u

arhivirna, z a d m a za za&iDu, kultmo-olbra-
zovnolj ddatnasti i kinemabogmfiji. NaiznaEad-
niji porast beleie muzeji i galerije i WN&
drlatnast, a p o r e d nj4h jaS bibhiteke i scmsko-
-m-a ?elatnost. Nadmoi. kaju izdavaEka de-
latnast i kinemetografija irnaju u crdnosu na
astalih s d a m delatnosti kulture kada s e m a t -
raju prihodi i ulrupna sredstva (ako 75°/0, a 1981.
godine 78'/0), nestaje kada je r& o broju zapo-
slenih. U w e dve delahosti radi ako 50°/o od
u h p n o g bnojla zaposleniih u kulturi. M e b u h ,
ostalih 50°/o zaposlenih, koji prihod ostvaruju
uglavnom r a m e n a m radia u o ~ i n - uSIZ kulltuk,
rasp01ali;u ~ m sa o 20-2Y0/o ukupnih sredstawa
delatnosti kulture.
I ol-de se treba p d s e t i t i loakvi au odnasi kme-
du kulture, drlugtvenih delaholsti i pdvrede.
I u ovom sluraju, kao i kad je bilo rePi o odnosu
prihoda kulture i m@ionalnag dlchotka, ili uE&-
Ca kulture u zajedni6koj p t h j i , vrlo je uof -
ljivo u prvom sluPaju skoro simboliho, a u
drugom dosta skromno uPeS6e. To potvrduju
i naxedni podaci:
 MILIVOJE IVANISEVIC

Zapdeni u
kulturi u ad-
nosu na:
Privdu 2,29 2,23 2,18 2,17 2,12
DdBvene
delatnasti 10,65 10,65 10,37 10,37 10,09

UoEIji~voje stalno sonanjivanje uteSCa zapode-

nih u kulturi u &osu na privlredu i drwStvene
delalmsti. 0 tome sved(di i Einujenira da je u
proslam p l m & m peri~druzapslenast u prlvredi
porasla za llO/o, u drudtvenirn delatinostima 910,
a u kulturi s m o 3Vo.
Kad je rei. o zaposleniim u delatnosti M t u r e
nemoguke je jzostaviti saunastalne nmetnike koji
su u nekoi vrsti s~wecifitnoa radnog oldnosa sa
G ~ a d s k o mS" i Z kuihre. Gednica-cnbezbedduje
sam~osta~lnim uirnetniciuna zdravstveno i invalid-
sko-penziomo osigunanje, ali ne i lieni dohod&.
S druge stra~nesamostalni ulmetnioi nemaju ni-
ka'kve formahe ili radne a b a v a e prema Grad-
skoj smoupravnaj interesnaj zajednoici kulbure,
nit1 premla udmienam ra~diu koji obabedule
sredstva za nawedena osbguramja samostalnlh
umetntka. Znafi, reC je o pojavi i praksi koja je,
izgleda, svajstvena samo delatnosti kulture. U
takvoj sitmciji logiEno je pitanje o kqjoj -ti
mzmene rada je re?. Po s v e m svdeki ta raz-
mena je usmerena samo u jednom pravcu, od
udruienog rada prema jednaj. dwta ogramiee-
noj, ili moida privilegavanoj, kateghosiji umetnika,
odnostno damova raznih umetnil4kih udruieMa.
ad ukypno 1.033 lica za koja se (1982. godline)
placaju navedeni dsolprinasi njih polovina su ela-
novi Udruienja likovnih umebnika Sllbije i Udm-
ienja lilkomih umetnita pimerqj&h umetnmti
i dizajnera Srbije. Bxd anih koji Waju s t a k s
slobodno~guanetnilka, a time i pravo na zdrav-
stveno i inrvalidho-penziono cndgurmje kao i
koliko njW ima zvalnje ista~hnutihumehika po-
ka'mje sleddi pregled:

Po broju istaknutih umetnika dominiraju die2

anuzieari, e s t r h i i llkavni umetnici, f i k i
glumci i fiImski i TV nadnici. U a ~ t d i s nu d w -
ienjlma, njih je v m a malo, a medu knjiiev-
nicima ih i nema!? Sta+us ,,istalknuti umetnik"
ustanovljen je ugovorom izmedu RepubliEke SIZ
inwalidsikog i penzianhg wiguranja i umetnitkih
udruknja, koja su na taj nal5n svojim eltammi-
ma o b d e d i l a moguknast m e h o g i znatno po-
voljnijeg stabusa pri utvrdivanju penzime i in-
validske osnovice. Drugi potpisnik ugovora, Re-
publiEka SIZ invailidskog i penzicanog osiguranja,
abezbedio je, d g o v a r a j u i u nat'knadu za s m j e
moguke buduce obaveze. Medutim, takva medu-
 -
MILIVOJE IVANISEVIC

-- Samostalni umetnici
Od_ taga i s t a b t i umelmic~

Kn jiiemioi
Knj iievni prevodicmi
Lik,ovni umetmici
Primenjeni umetnici
Km~pozi,tori
M,uzi&i m e t n i c i
D a a i M i umetndci
Filtmski g l m c i
Fi'ms~ki i TV n a ~ h i c i
Dtez rnwzif a d
Eslra~dniunnetn'ici

Ukupno: 1.083 65 13
- ~

slobna prava i abaveze pla6.a b e t a strana koja

nije pobpisnik ugovora. To je u ovom s l d a j u
Graidsk~aSIZ h l b u r e . Trenutno ne r a ~ p o l a i a m o
podacima koliko zbog uvetanja osnovice za ,,is-
taknute uimetnike" plaka G n a h k a SIZ loulture,
ali u s v a k m s t l u E ~ uorvakav ugavor nije bilo
moguCe zakljuEiti bez izjasnjavanja ili saglasnosti
whuienog rada, tj. nadnih ljludi kqji prdko *ad-
ske SIZ kulture iz svojih liEnih dohodaka obez-
bedujru sredstva. Zelje urnetnmiekkiih u h i e n j a i
moguhosti udruienog rada nisu iste. Zato bez
prethadne saglasnosti djelegata kmhnika wsluga
i njihove delegabre baze nije bilo sammpnavno
plliti talkvoon ~ g ~ w a r a ~ n j r u .

Ovmn prilikwn maida je potrebno reti da Za-

kon o samosta~lnomabairljanju umetini&e i d m -
ge dalatnasti u oblalsti h l t u r e ne p e d v i d a &a-
tus ,,ist&nutog umetaika". Po o m Zaikanu
(el. 1. i 6.) pastoje saano umetmi&e ili dnulge
d e l a t m t i u orblasti kulture. ~ r Eemu
i se w a d
urnetnicktm delatnostiuna kmatraju k n j i i e k a ,
filmska, draanslka, scensko-muziiika. m i i . k a . Li-
kovna, pnimenjena lirkovna delatnost, umetniEka
fotagrafija i k n j i i e m o prevodenje. Pad dllugim
delatrtlostiuna u ablasti k u l k e srnatrdru se pre-
vodilaBtvo. izvodenje muzi6kih, h ~ l m i s t i & i h ,
folklornih I drugih igra6klh, artistitbkih, recita-
tarskih i sli6nih estradnilh pnugrana, kaa i qo-
slavi urnetngkih sa~aidniika u mim umetni14kxn
delatnasbima.
Zndi, re6 je o kvditetnim radlkarna. Mnoga
lica kqja su po zakonu umetni6ki sanadnici, u
sv~ji~m UidmZenjima, d n o s n o RepubLBoj SIZ
invalidskog i penzionog osiguranja su ,,istaknuti
metnlci". Istina. avde je m&a u pitanju me-
d w o h a neusaglal5enast pre svega tenminoldke,
a ne i sulStinslke pfirade. Svaki Ewek u s m
zanimanju i poslu moie bltl lstaknut Problem
nije u tome. Slabast je moBda zakcana :to nije
predvideo za umehike i m ~ g u h a s njihwag
t ka-
fegorisanja. S dmge strane navedena SIZ, eko
se to od nje traii, p d adredenim f i n m a s k i m
uslovlitna mode da wvede status ,,istahutmg u-
metnika", bime mi u kom sluEajv ne ugrojava
d r e d b e nanredenag zskana. Ona samo, u akviru
svoj~h prava definiBe status odredene katego-
rije osiguranika.

Za s m ~ a s t a l n eumetnike, adnosno .,radne ljwde

koji lienirn red~cunsamostal~nou vidu zanlmanja
abavljarju umetnieke delatnasti iLi druge delat-
n a b i u ablasti kulture'' (definicija iz navedenog
zakona) Gradska SIZ k u l h r e je u p r d l m n pe-
togodibjem periiadiu izdvcrjila sled& wedstva:

(u 000 din.)

Ova m t a idvajanjja Gradske SIZ k u l k e ITWgla

& se, s dmta rzzlaga i apravdano, povezati i sa
jedn,im ad specifi'bnJh izvora p r i h d a mi ne
pat?&u ad biEn,ag d'ohotka zapcrslenih. To jc pri-
h d jiz doprkolsa na autorska prawa, pa'tenk i
tehnieka unmredenja koji plakaju zapasleni i ne
zapaslenti umetaici, gxadani i radnici. Do 1978.
godine s t ~ p aav,og dscqrinosa iznosila jc 1,22O/o,
a od 1978. je ista kao i stapa koju iz li,Enog do-
hatka placajmu zaposleni za kulturne po,brebe
grada. NIeButirn, dolp~i'nosna autarska prava pla-
Cajlu svi iauzev samnstalnih u m e w k a koji. po-
red toga, od prih~o'da koje mkalmju za w ~ j a
i na,d, ne pla6aju ai ctolpainos za stambenu
izgradnju. Oni su u svjm ovi,m slu6ajevima samo
karisnici sredstava.

U pc~srnatrilmam periadu Gradska SIZ kulture

ostvwila je sledeke prihode po avom csnovn~(ne
pastoje preoizni podaci za 1976. godim).
(u 000 din.)
 MILIVOJE IVANISEVIC

Kao Sto se vidi ovim sredstvima se ne *iva

ni 113 rashoda za sarmastatne urnebnike i j e d m
ad znaeajnijlh p d w a Gradske SIZ kulture i
umetnifkih udruienja moida bi trebalo da bude
usagl&avamje i uskfladivanjle mshada za mu
namenu sa pfijhhdrima kaji potiEu od sarnih
stvaralaca.

Dohodak, gubici, fondovi

Od islkazane ap$te sikuacije delatnosti M t w e
proisti& d revultati paslovanja i materijaini
pobiaj osnovnih organizacija udnufenog rada.

K a r a k t e ~ s t i h oje i za kulturu i za drugbvene

delabnosti da je u pamatranom perilodu dohodilk
rastao po znatno n i h j stapi ad r a ~ t arnaterijal-
nih tm8kowa. U priirvredi grada XI, bar u m m
slueaju, kretanja bila znatnlo povoljnija. To pot-
vrduje i sledda tabela u kojoj se mogu videti
lanfani indeksi kretanja dohotka u ove tri
delabasti.

Privreda 100 134 137 126 130

Kretanja iskazana u prethodnaj tabeli adnose

se na ~14~upnu delabmt Icultiure. Medutim, raz-
like izmedu izdawsEa i kinematagrafiie, o d n m o
Bedam d d h w t i koje ze& cd smoupravnih
interesnib zajednica tulCure su veoana znaeajne
i nemogvCe &h je zaabiCi.

Izdava5kz
delatnost 100 135 126 134 123
Khemato-
grafija 100 116 138 109 136
Ostahh sedam
delabnosti 100 126 118 122 116

Pored rella'tivnog zaosta jam a oailh delatnosti koje

sredsbva s t i h u okviru i preko ,9IZ kulture Re-
publiike. grada i apgtina, painju privlaEi Lsimje-
nica da nije redak slueaj da astvaeni dahadak
bude manji ad dohotka koji je rasporeden. Dm-
gaEije rekno, to maM dla je viSe idvajano za
liEne dolhotke i fondove nego Sto je u tolku gadine
ostvareno. Posledica toga su, pnirdno, gubici. Ne
ulazdi u t m & e n j a i dbjasnjexnja z a h je do
takvag pmrSamja dolaeziloi da li je to, s cibzi-
 MILIVOJE IVANISEVIC

r m na W v e goslwanja, lagiko, smtramo da

je davoijno s a w t i t i t i m e amdatke o gubichm
kojd su mgis~turwamiu posunatraamm periadu kud
privrede, d d t v e n i h delatnasti i hlOuire u Beo-
gradu.

(U 000 din.)

Privreda 1,354.425 812.322 487.266 97'7.975 1,152.570

Gufbiciu kullhlri, kao uastalam i u osta,lim d,elat-

nostima. utlavnan su m a u m k w a n i m v e h n i m
rnaterijalnh ratshadiuna i nWkriven&n li(in~an
i mjedniekom ~otroSnjom.Gubici koje je delat-
nost kulture imada u i977. gadini p&r&ovani
m neotplacenim kreditima i d u g m k a k i n m a -
tografije. Uostadom, kako su se kretalai gublci
unutar delatnosti kulture saapStava s1edeC.a ta-
bela :

(U 000 din.)

Kinemaito-
grafija 10.672 111.234 5.876 1.123 -

Poredeki vis:nu gubitaka s visinoan ukupnog

prihoda moie se uoEiti da je procenat gubitaka
zanemamjnCi, kumv u kinematagrafiji. Ova
delatnvxst islcazuje gubitke skoro swake g d n e
(osim 1980) i oni ponekad dostiiu i 30% od
ukupncxg prihoda. U o s t a l h delatnostima u6d-
be gubitaka u ukupnom p r i h d u bnasi mega
dkct l0/o.
Staln~i,,gubitaGin medu delatnostima kqje sred-
stva s t i h u &vim i preko SIZ lrmlture su
mz?zilako-scenska i kulturnct-abrazoyna. Ova &so-
ra svake godine, i pored nishjh liEnih dohadaka
i dosta skromne zajedniEke potroinje, posluju
s gubicima. Ovde &a treba pdsetiti & je
zbog a n i h i velilkiih gubikaka Durn laulrbure
,,V& Kanad2hC'" prestao sa radom. SluEaj ove
institucije, iako izuzetno redak za dela-t M-
ture ne sarm Bwgra& ve5 i Snbije, mGda bi
u ova vremena mog,ao da bude i dosta pouEan.
Ni onganizacije udruienog nada loultmre ubuduee
n& btti zsticene od barem elementarnih eko-
nomskih za~hmiibshi, b a obzira Sto su po pm-
vilu ,,od posebnog dmBtvenog interesa".
U i e t m p e r m , za razL%ku od muzi5ko-scen-
skih i kulturno-obramvnih, gubitke ni jedne
g d i n e nisu iimali arhivska i bibli&e&a delat-
nast.
Svojevnsaln pokazakelj o rnatellijalnom pol&du
OUR kulture 6ine i izdwanja za fondwe iako
dobar d m idlvojenih medstava nide remltat
uspesnlog poslwanja veC zakm'skih prcopisa i
samoupravnih d o h e n a t a .

Fond zajednllEke potrtrdnje je d e l m z a ~ k d a

abaveza (olbavaan deo za stambem izgradnju),
a d e l m odraz u,speh'osti poslovanja (deo za
regres, topli obrok, struh70 usavrSavmje i dr.).
U pqjedinim godinama prdlog planskog pe-
rioda u fmdove zajedniake pcytdnje Wvajana
su po zapcdenam slledeka sredutva:

IzdavaEka
delahost 6.959 10.347 14.804 21.064 27.792
Kinemta8to-
grafija 5.013 10.436 15.855 21.002 22.423
Ostalih s e d m
delatnosti 2.558 4.796 8.167 10.212 12.713

Dozvdlikemo sebi jog jedno poredenje koje u

ovakvim nsuplisima u l g l m m nije mntcgo uobi-
Eajeno.
Ukdiko kq sva sredstva f d w a za zajednidku
potrdnju u 1981. god1in.i (neSto p r h 230 ntiliwna
dinara) bila umerena za regavanje stambenih
probleona 9.425 zapaslenth, bilo bi moguCe kupiti
96 dvosobnih stanova proserne povriine od 60 m2
i po ceni od 40.000 dlinara po m2, ili jedan stan
na 98 zaposlenih.
K d w e su u mom sluCa;ju rnagu6nclr;t.i pojedinih
delatnosti bile 1981. gadine saopStava tabela br. 4.

Izdvajamja u fondwe za prdi~renjematerija~lne

osnove irnajru buzetan a n a k j za OUR lrulture
i drugtvenih delatnosti. To je neka &a njihoive
m i r e n e repcdukcije.
 MILIVOJE IVANISEVIC

TABELA 4.
Izdvajanja zaposlenih u delatnosti kulture grada
za fond zujedniCke potrohje

0 .;.j 4
s:G .-m u 2 82
Delatnost
8 $Q
.a
.as '2 a 2
0
N 2 s ii: Pl3a

IzdavaEka
delahast 21.999 29.666 37.094 48.994 82.519
Kinemaho-
grafija 16.164 17.580 23.539 29.468 69.231
Ostalih sedam
deLatnmlCi 3.594 3.497 4.397 5.138 8.423

Z d a i m g fmda je pmlednjrim n e k d l b go-

dim znatno abezvreden jer ulaiena sredswa,
usled zaibmne invastiaa u ch&tvendm delaho-
stiuna, su za vebim OUR rnrtav kapital.
Izdnrajanjla za m n v e &he. u n a b m k u s a s t a v d
deo sredstava za pdirenje mterijalne amowe.

(u 000 din.)

Izdanrea
delatnmt 3.410 4.280 4.574 4.809 5.956
Kinemato-
grafij~a 1.954 2.814 3.177 3.265 5.018
Ostalih sedam
delatnasti 988 1.381 1.898 2.089 2.570
Svi do wda ilzloieni padaci o izdwajanju za fon-
dove OUR kulture veoma ozbiljno ukazuju na
dosta loge stanje u onim organizacijama koje
zavise ad samaupramlih interesnih za,jednica M-
hw. Neimresno je i nhje bilo p r e b t i&&-
vamja da li pasrtdje, a teSko je prebpmtayi'ti da
partoje, rzldke u p d o k j u i m e & OUR Mhre
hoje raanenu rada ostvaruju u &vim Repuib-
l%ke zaijectnice kulbure, Gradske ili m t i n s k e
SIZ kulture.

Kako dalje
Dm%, u vrla sldenoj i teskoj &onm&oj sitma-
cilji, gatavo je n-6e i nereaIno ddrivati v d a
druSbvena izdvajanja da bi se pobolj8aq bez
fie, dwta, lld, Irna~tm$jW pcrloiaj delatnoslz
kulture. Naprotiv. sve vige h a n a g w d t ~ a pa ,
i konlmetnih derajta koja d d t v e n e delatnmti i
kultum dmade u jag nepovoljniji paloiaj. U
hteresu rastedivanj~agrivrede p r a m m e m sve
astale dehtnasti, a s njima i l a d b r a , bez ab&-a
na to Sto njen doprinos m&e b i x s m o simbo-
lifan, jer su s i a n b ~ l ~ i hia sama izdvajanja, po-
sebno m a koja se lasbvanuju prdco saanmpravnih
interesnih zaljednioa M t u r e .
U takvoj situaciji izglda da je jedini i z l a ~prei-
spitati imukaSnje mcguhosti i preko integracije
i reongankacije smanjiti pre mega maitexijahe
taoSkunre puslwanjjia. Uporedo rs t h delatmst
k u l t m treba oslab~ditisvilh on21 dbaveza kaje
su aadedene, a nisu u najmepmednijlaj h l t u m o j
funkciji Mi su ad interesa d za astale delahmti
ili d r u S t v e n o ~ i teajedniou.
i~ Konkretnije re-
Eeno neaphodno je:
- past$& saglasnost ~ h e d ueaintemmvanih j
utvrditi prioritetne delatnosti ili organizacije
udmienag rada C i j m 6e akt1imoS6u biti &ti-
feni intermi nacimalne h i l t m e i svakaclnevnog
kultumoig iivota radnih Ljrudi d gradaoa. I u
najrestrirkti~nmij~h uslovimGl za w d (Wim delat-
nostima d OUR treba am~agui-itida rvrk maju
o s n m ' u 5unlrcija u abimu i na naEin kojli odgo-
vara savnmenim kultumim potrebama. Medu-
tim, paimitetan ~s%a,tus ma pojedime delatnasti i
OUR ne m e biti neka vrsta privilegije, vef na-
gcotiv, to znaEi v e h adgovcrrnast i disri'pLinu u
izvrSavanju obaveza prema korisnicima usluga i
ukurpnom kulhrnom ~ v & ugrada;
- arijentisaki se i podsticati neposredlije pave-
zivenje OUR kulture s ostalim d~elavipnau W e -
nag mada i rnem:im zajednicama. odmosn'o s rad-
nim ljudiana u proizvadnji ,i gradanima ukupnag
gradskag ipod,nuEja. Zeto ~jepotreRhno stvoriti tak-
ve luritenijume i merila vrednwanja &tivnos!ti
haji IEe mdivisati imtitucije kulture za trajno
i newsredno pavmircnanje s brimicima n j ' i h d
 MILIVOJE IVANISEVIC

uslulga. Time bi me anstno umanjila i zavisnost

OUR Ikull%ure ad sredsstava i sudbine samaupraiv-
nih interesnih zajednica;
- neqphadno je preiispitarti kvalitet rada, planove
i groigraane, zmfaj i ulagu sva!ke wganiaacije
udm~iemgrada h l t m e i ilrmltume rnalnif&je,
kao i w n i h glasila iz ovih dblasti i asldtraditi
se milh za Cijm delatnd6u ne p s t o j e dnu.%veni
interesi iihi se ti interesi mogu islpaljiti na dnnzgi.
efhsnliji, racimaLhiji i pogochiji na5n. TO a-
5 da treba preirpitati mnuga &&ma prawa i
xxu&&titi sa nmledenim ubavezauna samouprav-
nih interesnih za~jedmimh l t m pnema n&im
institu&ama, akcijama i rnamifestacijaana lhje
nieu iskljatiwo Mhnmag karatktera i m W a ;
- ~reispitivanjeabavem treba p r d b i t i i na
mganizaae udnuienog rada kqje 8u od- zajed-
niekog kUkI~4aginteresa za grad i m p u b l k ~
(Opera i Badet Nanadnog pozorzta, Beograchka
f i l h a m l d a , . h s a u r M .,Kolo"), adncmo koje au
od zajedni%kag inlteresa za ibeogradsh k u l t u r ~
i obnaizovamje (Ped&ki muzej, Bibliateka gw-
da i ldr.) a i za kultum i n a W (M~uzej,,N&da
Tesla", Rrimdqj&ki mulzej i sl.). U ckezbediwa-
nju smdtstava za rad avih instltuoija t r e h da
u C e s 8 w u i sammprarvne i n t w s n e mjednice
ostalih delatnosti;
- znatne ultede je m w 6 e ostvariti 6prmoUe-
njern vet5 prastare ideje o dbjedmavanju M e -
dinih sluibi, kao Sto su administracija, rafuno-
wdstnm, pomohne i tehni&e slujbe. u o k v b u
pojedinih delratnosti, sradnih in~stibwijaili
na. Z b g lase i nemdlmalne argaaivovamosti na-
vedenih poslova delatnost kulture Beograda je
opterekana velWm brojem zaposilmih (ako 3g0/0)
na racdnim rnestima koja nisu u 5unikriji wnov-
ne delatmosti ustanava. Znaei, W E je a praglo-
m m n m ,,reiijsRcm" aparaibu koji je u &as-
njem a b h u ne samo &up, vet i n-ebarn.
Zato i iplunli~nalnoporvetanje m a zapdenih u
ovom .srednjarofnm periwlu keba u m ~ i t is- i
kljuZivo na mlade stvaraurce, metmike i stme-
njake;
- Gradska samaupravna intmwna zajeddca
kdture s m o u 1982. gadini treba da isplati 2;1
dravstveno 1 invaliidsko penairno osigulramje
sannastalnih umetmika preka 6 biLijadi starih
dinara. Pored toga, istim diciuna t r d h abezbe-
diti radni i ~tambenigrostm. Ove azdedene i
Oradslua SIZ hlltrure. Time ne snislimo da se
preispitaju ili ugroiavajru pmlva umebnika, veC
samo da lse stvori takav mehanizam h j i Ce traij-
no i u duhu n d e g smoupramcg siiskma obez-
bedihi dgmarajake i svirna pnihvartiljivo r d e -
nje. NeadrZva je damdaEruja praksa da se s r d -
stva koja radni Qadi izdvajwju iz svog lihog
u aistarmu Intersmug om@mizavanj~a neodrilve,
dbaveze trebalo bi k m a h o da bude aslobodena
 MILIVOJE IVANISEVIC

dohotka za potrebe kulture W e ua osiguranje

i regavanje stambenih p m b l m a s-nfi u-
m~etnika.Zato izvme sredstava za o w nameam
treba trakibi na dmgaj strami i a a dnugi na*.
Jedino al m w C i h re9enja je da se u smaurprav-
nirn i n t e r e m zajednicama za zdramtveno i
inva!lid&o F~OIIO asilgunanje, & m o s h o -
vanja ili kulture, objedine doprinosi i porezi koje
svi &armxi plaCaiju na autmske hmmare, hao
i pomzi h j e p l a h j a izda~a6ina Hund izdanqia.
Ova tri izvora dala bi dovolinu masu i u wot-
punosti n m g d i l a s a w a izciwajaa G W ~ -
ske SIZ h l t u r e , a f d o v i za dehuramie met&
ka ~1 dabmj m&i (bi zavidi i o d j i h w e vlastite
umetnirEike prakkcije. Ili, h takode smatramm
logienim i aprmdamim, prihadi F e z a ni3
S d sluiili bi za Aawanje agzistenoijalnih p d b -
lema cxsrveddenih i doik~zzmfiumetniekih h a -
ralaea.
ZnaEajna poboljgamjta marterijalnog polohia OUR
h l t u r e m w u se ostivardti okiedinjavanrjem wed-
stam mm%izaicije u &viu&na p b j e d i h d&t-
nosti i. bareon ddk k a j e d r a m hvestioi011ih
ulaganjia u dm9tivenh d e l a ~ ~ oslabada- a ,
njem od izdva~anjau fmd EI pr&enje ~ B M -
j a h e osnme rada, U p ~ v o mrslueaju biitno je da
se same OUR pajedinih ddatnasti sarmioru;pravno
uaaglase i doie, dok je u dmgnm slaEaju neap-
liodno amgakovmje ddtveno-@iWke zaj&ce.
S i g ~ m da~ m e w o Hb je mvedeno n i ~ ei je-
din0 9to je u samoj dolabnosti hike moguCe
u6imi;ti u imtawu paboljbnja njenog t4con-
pol&aja. Najgora i svakaka jedino neprihvat-
ljiva rultmmrtiva ~ b i hbi da se mmnje u b h i
h a l i t e t k u l b i h alkoillinchsti u gnadu. TaikYo
,,re9enje1' bilo bi m p m h i c%nu5tv& I hl-
k m i m imtemsima i, nenrma mmmje, znaEilo bi
medvedu aslugu t&abi!lizadooloj poli$ici pldmede
b radnih ljwdi Beagrada.
 NAROONIH
BIBLIOTEKA
U BEOCRADU
Osmvna obeleZja Eitalaca

Rezultati istraiivanja identiteta odraslih fita-

laca narodnih biblioteka u Beogradu omoguCili
su da se utvrde njihove bitne karakteristike,
Sto je od znafaja za uspegno koncipiranje rada
biblioteke i bibliotekara. Istina, nisu istraiene i
precizno utvrdene sve osobenosti odraslog fi-
taoca, ali i ustanovljeno omoguCuje donoSenje
dosta tafnih sudova i zakljueaka.

Istraiivanjem*) je utvrdeno da su u 55,58010 slu-

fajeva korisnici namdnih biblioteka iene, a u
44,42O/o slufajeva muikarci. Medutim, Sene ne
preovladuju u svim grupama Eitalaca: medu
Eitaocima s asnovnim obrazovanjem muSkarci
su zastupljeni s 56,06°/o, a iene s 43,94O/o, medu
eitaocima sa zvanjem magistra muskaraca ima
57,14O/0 a iena 42,86O/o; a medu doktorima nau-
ka 66,67°/o su muikarci, a 33,33O/o su iene.
Strufnjaci Zavoda za prouEavanje kulturnog
razvitka takode su, 1971. godine, utvrdili da u
strukturi fitalaca narodnih biblioteka u Beo-
gradu ima vise iena nego muSkaraca (51,7°/o :
48,3O/o). [I]
Istraiivanja u Francuskoj su ustanovila, medu-
tim, da su muikarci brojniji korisnici narodnih
biblioteka, nego iene (odnos 45OIo : 37,5OIo) 121.
Isto tako, utvrdeno je da u ovoj zemlji u rad-
nifkim sredinama muSkarci vise Eitaju nego
*) IstraZivanje je obavljeno l 9 W . u , p e t beogradskih
narodnih biblioteka na uzorku (sluLajni stratiiikovani)
od 394 Eitaoca.
iene, a u grupi ,,veoma dobrih EitaEa" proce-
nat muSkaraca i iena gotovo da je isti (52O/o :
480/0.
ZapadnonemaEki sociolog Hajnc Stajnberg, ta-
kode, tvrdi da muikarci Eitaju viSe od iena, a
kao razlog navodi da su iene manje Skolovane
od muekaraca [3], dok su Svedski istraiivaEi do-
Sli do zakljuEka da iene vise Eitaju od muika-
raca. [4]
U pogledu starosne strukture korisnika, istraii-
vanje je potvrdilo ved rasprostranjeno miilje-
nje (i kod nas i u svetu) da stariji ljudi manje
Eitaju od mladih [5]. U strukturi odraslih Eita-
laca najbrojniji su oni .stari 18-30 godina (41,
1Z0/o), slede starosne grupe od: 3 1 4 0 godina
22,59/0); od 41-50 godina (18O/o); od 50-60
godina (10,15O/o), a najmalobrojniji su fitaoci
sa preko 60 godina (7,36O/o).
Istraiivanjem je utvrdeno da su iene brojnije
u svim starosnim grupama, osim u grupi staroj
18-30 godina (odnos muSkarciliene iznosi 52O/o
: 48V0). Prevaga iena naroEito je izraiena u
starosnoj grupi od 60 i vice godina (93O/o : 7O/o)
i grupi od 41-50 godina (7g0/o : 21°/0).
Na osnovu ovih Einjenica moie se zakljuEiti da
u strukturi odraslih Eitalaca narodnih biblio-
teka apsolutno preovladuju oni iz redova aktiv-
nog stanovnigtva - 92O/0!
Kvalifikaciona struktura Eitalaca je veoma hete-
rogena: korisnici s osnovnim obrazovanjem i
KV i VKV radnici Eine 16,75O/o, oni sa sred-
njim obrazovanjem 27,42O/o, s viSim 14,72O/0, s
visokim 35,5a0/o, sa zvanjem magistra 3,55O/0 i
sa zvanjern doktora nauka 1,530/0.
PoSto su sve obrazovne grupe Eitalaca zastuplje-
ne u ekvivalentnim proporcijama s ukupnom po-
pulacijom odraslih korisnika, oEigledno je domi-
nacija korisnika s visokim (35,58O/o) i srednjim
obrazovanjem (27,42O/o).
Istraiivanje je, kao i druga sliEna kod nas i u
svetu, potvrdilo miSljenje da obramvanje igra
veoma vainu ulogu u opredeljenju h v e k a da
koristi usluge biblioteke, jer je utvrdeno da
su najbrojniji korisnici s visokim obrazovanjem.
U pogledu braEnog stanja Eitalaca, istraiivanjem-
je utvrdeno da ima: 56,35@/0 oienjenih udatih;
36,2g0/o neoienjenihfneudatih; razvedenih 7,36°/~.
Struktura zanimania ~ o k a z u j e da Eitalaca s
osnovnim obrazovaGjem najv%e ima u oblasti
rudarstva. industrije i zanatstva - 57,57O/0. a
zatim u ostilm zanimanjima - 13,63Ofo.' Citaoci
sa srednjim obrazovanjem najEeSfe rade u eko-
 VLADIMIR JOKANOVIC

nomiji i administraciji - 20,9@/o, zatim u osta-

lim zanimanjima - 17,27°/o, i u rudarstvu, indu-
striji i zanatstvu - 11,82O/o. Citaoci s viSim
obrazovanjem najbrojniji su u oblasti nauke,
prosvete i kulture - 34,48%, zatim trgovini,
ugostiteljstvu i turizmu - 33,7g0/o i ekonomiji
i administraciji - 12,02°/o. Citaoci s visokim
obrazovanjem u najveCem broju rade u oblasti
nauke, prosvete i kulture - 41,43O/o, zatim u
ekonomiji i administraciji - 13,57O/o i zdrav-
stvu i socijalnim delatnostima - 11,43°/o. Cita-
oci sa zvanjem magistra rade u oblasti nauke,
~ r o s v e t ei kulture - 35.7Z0/o. zatim u zdravstvu
i socifalnoj delatnosti - fi,430/0 i rudarstvu,
industriii i zanatstvu 14.2g0/o. Na b k t o r e nauka
nailazimo samo u oblas'ti nauke, obrazovanja i
kulture - 100°/o.

PolazeCi od Einjenice da ovakva nomenklatura

zanimanja, koja je preuzeta od Saveznog zavoda
za statistiku, nije podesna za detaljnije analize,
nije bilo moguCe precizno utvrditi zanimanja
fitalaca, Sto bi bilo veoma korisno za bibliote-
ku i bibliotefke radnike. Medutim, i na osnovu
ovakvih podataka moie se zakljuEiti da su fi-
taoci narodnih biblioteka zaposleni u svim pri-
vrednim i druStvenim delatnostima. Najvedi
broj korisnika radi u oblasti nauke, prosvete i
kulture (25.890/0). dok je broj korisnika koji su
zaposleni ;saobrataj; i vezama (2,2g0/o),- po-
ljo~rivredi. Sumarstvu. lovu i ribolovu (0.76O/o).
. .
kao i komunalnim delatnostima (0,76%) skoro
neznatan.
S obzirom da je istraZivanje obavljeno u grad-
skoj i prigradskoj sredini, shvatljivo je Sto meda
fitaocima ima malo onih luoji rade u poljo-
privredi, iumarstvu i lovu. Pored toga, utvrde-
na je Einjenica da prigradsko i seosko stanov-
niStvo manje Eita od gradskog, Sto je sluEaj
svuda u svetu. [2,3]

Veliki broj korisnika koji rade u nauci, pro-

sveti i kulturi navodi na pretpostavku da je
njima knjiga, u najsirem znafenju reei, osnov-
no sredstvo za obavljanje delatnosti.

Istraiivafi i teoretifari bibliotekarstva u svetu

smatraju da je materijdni poloiaj korisnika
(lifni dohodak i uslovi stanovanja) znafajan
preduslov za koriSCenje knjige. [5]
Utvrdene Einjenice da 35,53O/o korisnika ima me-
setna primanja po Lilanu domaeinstva veCa od
4.000 dinara, 21,57°/~ korisnika od 3500-4000 di-
nara, 17,270/0 od 2500-3000 dinara, 11,68°/~ od
1500-2000 dinara, 7,36°/o od olo@1-500 dinara,
a svega 6,5g0/o korisnika od 500-1000 dinara
pokazuje da je materijalni poloiaj korisnika
anketiranih narodnih biblioteka vmma solidan,
 VLADWIR JOKANOVIC

Sto potvrduje navedenu tvrdnju. (Podaci se od-

nose na 1977. - prim. red.)
U drugim zemljama je takode utvrdem da naj-
viSe fitaju, pa prema tome i koriste usluge
biblioteka, one strukture stanovnietva koje ima-
ju zadovoljavajudi materijalni poloiaj. Na pri-
mer, u Francuskoj je 1967. godine Institut za
istraiivanje javnog mnjenja utvrdio da najvige
Eitaju oni Francuzi koji mesefno zaraduju vise
od 1500 franaka - 52010, a znatno manje oni
koji m e s e n o zaraduju izmedu 300-750 franaka
- 40°/o. [2] Do slifnih rezultata dosli su istraii-
vafi u Svedskoj, Zapadnoj NemaTkoj, Engleskoj
i drugim zemljama.
Saradnici Zavoda za pmufavanje kulturnog
razvitka, utvrdujudi materijalno stanje korisni-
ka narodnih biblioteka u Beogradu, takode su
doSli do slifnih rezultata. Istraiivafi Zavoda su
prepustili korisnicima da procene svoje materi-
jalno stanje. Najvise korisnika je izjavilo da im
je materijalni poloiaj ,,vrlo dobar" - 64,1°10 a
22,6O/o da je ,,dobarn.[6]
Materijalni poloiaj fitalaca podrazumeva i uslo-
ve stanovanja. Istraiivanjem je utvrdeno da:
81,47°/o Eitalaca narodnih biblioteka ima zado-
voljavajude uslove stanovanja dok ih 18,53O/o
nema.
A h uslove s h v a n j a pmm&.ramo u odnosu
na obrazovne grupe Eitalaca, uoEidemo da naj-
bolje uslove limaju 1Sitaooi sa zvanjima magi-
stra i doktora nauka (lOOa/o zadovoljavajuCe),
a najslabije korisnici s osnovnim obrazovanjem,
KV i VKV radnid (34,84% nezadov~ljavajude),
zatian xednjim (23,64% nezadovoljavajude) i
viSim obrazovanjem (20,69% nezadovolja-
vajude).
Izneti podaci navode na p r e t p t a v k u da po-
stojb visoka korelaeija izmedu stepma obbra-
zovanja i rnatenijalnog polokja kpisnika.
Kvantitet slobodnog vremena konbisdka je va-
ian, ako ne i najvainiji, u s b v za intenaitet
Eitanja. RazliOita isu mi5ljenja Sta se pod poj-
mom sl~obodno vrerne poutraaumeva, ali preo-
vlaauje mi5ljmje da se pmi ovim plojmom po-
drazumeva rno meme kojim h&samostalno
moie da r a s ~ p l a i e posle zadovoljavanja pot-
reba radnog mesta, druStvenih i porodifnih
obaveza.
Citaoci narodnih biblioteka imaju malo slobod-
nog vremena. Ovaj sud je bazism na Einjeni-
cama do kojih se doglo u istraiivanju. Naime,
slobodnim vrememm od 2 4 Easa dnevno ras-
polaie 44,6E0/o Eitalaca; od 1-2 Easa 29,6g0/o, od
4-6 Easova 16,75°/o, a preko 6 Easova 8,88%
&talaca.
Najimanje slabodnog vreanena imajlu daktari
nanuka (50010 od 1-2 i?aa i 50% bad 2 4 Easa),
zatim ma&W (50% od 2-4 h a , 21,42°/o od
1-2 iasa i 14,29% od 4-43 Easova i isto toliko
preko 6 Easova) i Eitaoci s visokim obrazova-
njem (48,57°/~ad 2-4 Easa, 26,43% od 1-2 Easa,
16,43O/o od 4-6 E w v a i 8,57% peke 6 Easova),
a n& miSe slobodrmg vuemena innaju Eitaoci
s osnownim obramanjern, KV i VKV radnici
(21,22% od H Casova, 10,61°/o preko 6 Easo-
va) i Eitaoci sa srednjim obramvan~jem (18,18°/o
od 4-6 Easova i 9,09°/~ preko 6 &.ova).
Na o s n w ovih 6injmica moie se z&lju&tii
da Oitaod n a d d h bibltioteka imaju malo slo-
badmg vramena: u p~meluu 3 h a dnevno
(vklj~ufuju& u dobodno vreme i obavljanje
kuCnih poslova), dok, na primer, u Svedskoj Ei-
t a d nedeljno imajru 50 fasova slobodmg vre-
mena (ne ra6unajuid tu obavljanje buuCnih po-
slova). [4]

-
iremena h j u Eitalai posveduje Eitanju.
NaSim istraiivanjem je utvrdeno da Eitaoci u
slobbadno vreme najviSe M a j a knjige - 82,99%,
zatim: dnevne i nedeljne liskve - 66,24%;
gledaju TV program - 57,36%; o b v l j a j u kuC-
ne poslove - 41,37O/o; slvSaju radio program
- 34,01D/o; posehju b-kop 33,25%; odlaze u
poza~iSte 30,4€i0/o; e t a j u h m p i s e - 28,68%;
poseCuju izloibe - 24,62010; bave se' nekim ho-
bijem - 17O/o; bave se sportom i rekreacijom -
15,89/0; dcapmluim r a d m 10,15; odlaze na
razne priredbe - 8,12O/o.

Saradnici Zavoda za prouEavanje kulturnog

razvikka su, takode, utvrdili da kod korisnika
beomadskih biblioteka Eitanje knji,ga, dnwnih
i nedeljnih listova, obavljanje k u ~ h i h pslowa
i gledanje TV promama imaju dominantnu

Citaoci u Sved~skoj od ulcupmg f m d a slobod-

nlog vremena 25-30 Easbva nedeljm posveCuja
sluSanju radio-programa, gledanju televizije,
Eitanju dnevne i nedeljne Btarnpe, zabavne i
ilustrovane Stampe i knjige. Citanju knjiga po-
s v e h j u oko 10 Easova nedeljno. 143
Na osnovu naSeg istraiivanja moie se zakljuEiti
da postoji Pmka skala akbimosti h r i s n i k a u
slobdnom memenu, a da domiridraju: Eitanje
knjiga, obavljanje kuCnih poslova, Stanje dne-
vnih i nedeljnih listova i gledanje TV pro-
granna.
Kvantitativna analiza dobijenih odgovora (me-
todom +) pokazala je da posbje statistiEki
 VLADIMIR JOKANOVIC

znafajine n d l k e medu Eitaocima u zavisnosti

ad stgpena obrazovanja i to na olba nivoa ( n i ~ 0
0.05 i 0.01) u pogledu aktiivnmti u slobodno
vrerne.

Na asnovu disttnilrudje a d g m a i odnosa ofe-

naj&.Gire bave respondenti iz pojedinih grupa

Etalaca:

- reqcmdenti s osnlovnim obmmvanjem naj-

v i k gledaju televiziju; zatim slugaju radio; ti-
taju knjige; bave se nekim hobijern i abalvlja-
ju k v h e poshwe;

- respondenti sa srednjim obrazovanjem naj-

dge ECaju d n m e i nedeljne listove; potom
slukjru radio; gledaju televimju; fitajlu knjige
i bave se nekim hobijem;

- respondentis vigim obrazovanjem fitaju knji-

ge i have se spmtam i rekreacijom;

- respondenti sa visokim obramvanjem naj-

vige Eitaju fampise; pcmekuju p a m s t e ; biios-
kope; izlojbe; razne pzriredbe i have se dopun-
skim radrc3m;

- respondenrhi sa zvanjem maasbra I daktora

nauka u prvom redu fitaju fasopise zatim po-
sefuiju izMbe i razne prirdbe.

Prema tome, Eitanju knjiga posvduju najviSe

shbodnog memena 6itmci s vi%m obramva-
njem, z a h s osnovd~m,kao i KV i VKV rad-
niai, i 15italoci sa wednjirn ohazlovanjem, dok
fitaoci sa dslokim abramvanjem naive& d m
slobad~mg v r m e n a p v e f u j u &tanju Easopisa.

Motivi za upis u bibltoteku i intenzitet

Eftanja

Za dabmg bibliilatekara je od rposebnog znaEaja

da utvrdi kakav je odnos &taoca prema biblio-
teci, knjid i Citanjru, kako bi mogao i svoj
odnos prilagoditi lifnosti Eitaoca.

IstraZivanjem je utvrdeno da medu motivima

za upis u biblioteku dominiraju: a) ielja da se
d r e d e n a knjiga p M t a (49,18D/o) i b) da se
fitmjem kmjiga r a m n d i (34,01°/o). NeSto su
slabije zastupljanii motivi: a ) potreba za sarno-
obrazwanjem (25,38O/o) i b) d m k a cena knji-
ge (20,56%). Mlotivi: a ) s h f n i rad (11,93%).
b) blizina Mblioteke (11,73°/o) i c) potreba za
doSkolovavanjem (8,88O/o) retko se javljaju.
Szcadaici Zavoda za prou~evamje kulrturnog
razvitka motivisanost upisa Eitalaca u biblioteku
determinisali su odnosom Eitaoca prema odre-
denoj vrsti literature, tako da rezultati njiho-
vog istraiivanja nisu podesni za poredenje s
naSim rezultatima. Prema rezultatima istraii-
vanja Zavoda, 48010 Eitalaca upisalo se u bi-
blioteku zbog potrebe za beletristikom, 32Vo zbog
potrebe za struEnom knjigom (ovde je potrebno
istaCi da su u istraiivanoj populaciji bili za-
stupljeni uEenici i studenti, a pod pojmom struf-
ne knjige istraiivaei Zavoda su obuhvatili i lek-
tiru i udibenike). [I]
Istraiivanja u Francuskoj su pokazala da su
dominantni motivi Eitanja: a) da se Eitalac
obavesbi; b) da se r ~ Kod nekvalifiko-
~ .
vanih i kvalifikovhh rahhka najmtupljemiji
motiv za Eitanje je zabava, a kod intelektuala-
ca odmor. [?I
Ako remrltate isbaiivmja posmatramo u od-
nosu na stepen obrazovanja korelacije izmedu
motiva korisnika i obrazovne grupe kojoj Eitalac
pnipalda je sledeCa:
x2 = 76,26

Prema tome, pcstojd staCistiiE.ki maliajna raz-

lika medu moti~vima za upis u biblioteku i to
u zavisnosti od stratuma Eitalaca.
DominamDni motid su:
a) kod Eitalaca s osnovnim obrazovanjem: po-
treba za smmbramvanjem ;
b) )kod &tala= ia srednjim i viBm o b r a m a -
n j m : ielja za rasormdom i potreba za s a m -
obnamvanjan;
C) kod Eitalaca s visokim obrazovanjem: ielja
mteba za stru-
da se odredena knjiga p~'~6it.a~
h i m radom i visoka cena knjige;
d ) kod Eitalaca sa zvanjem magistra i dokbra
nauka: ielja da se &redem kinjiga pmfita i
v i m cena knjige.
Blizima bibliloteke, kao m m v ua upis ne javlja
se ni u jednoj grupi 6italaca.
Medutim, blidna biblideke ua iataoce u nekiun
zemljarna je veoma znaEajan m t i v Iza donose-
nje &Luke o upisu u biblichteku.
Kad je reE o duZid bibliote&og Elanskog sta-
ia, istraiivanjem je u!xrdeno da preovladuje
stai od 1-3 godine (43,40°/o), zatim od 3-43
(24,360/0), pa od 6-10 (l7,260/oj i preko 10 €50-
dim (14,98O/o).
 VLADWIR JOKANOVIe

Ako posmatramo broj fitalaca koji su flanovi

biblioteka duie od 6 godina, utvrdiCemo da fine
56,60°/o, S t o dokamje da kod v&ag dela Ei,tala-
ca v& posbji izvesna tradicija fitanja.
Ako uporedimo duiinu bibliotefkog staia s
ahrazovanjem Eitalaca m&Cenu, da medu fla-
m w h a s vise ad 10 godina najviSe ima
fitalaca s vidcirn (23,58) i visirn obrawvan~jan
(18,98/0), a najmaaqje s 06~10vniiion abrawvanjam,
KV i VKV radnika (7,57O/0) i fitalaca sa sred-
njim obramvanjem (7,27%). Medu 6itaocirna s
biblriate6kim staicrm od 1-3 godine najvige je
onih sia srednjirn (52,63O/o) i viUm obrauvvanjem
(48,280/0), dok je mnogo manje fitalaca sa zva-
n j m mag3istra (28,57O/o), Wtma naukia (33,34O/o)
i v h k h obravavanjern (35%).
Zavod za p m u h v m j e h l t u m o g ranvitka istra-
iivao je ,,sltaWmst Mtala&e publike" na o s n m
obnovljenog upisa ilitalaca i utvrdio je da 710/0
fitalaca obnavlia uuis u biblioteku. Isto tako. ut-
vrdio je da p&sv&ni radnici i umetnici u '780/0
slufajeva obnavlja ju Elamtwo u biblioteci, u is-
tom procentu to Eine i struEnljaci s visakim ob-
rawwtanjm iz dnuitvenih nauka, dok stu6njaci
s visokim obrammnjem iz @ W i h i tehnifkih
nauka to fine u 75O/o slufajeva. Administrativni
sluibenici upis obnavljaju u 62O/0, a Pitaoci sa
srednjixn obramvanjem u 60% sluEajeva. KV i
VKV wdnici upds obnavljaju u 5C/o slufajeva, a
polukvaliGkcrvani i nekvalidikwani samo u 29%
slubjeva.
Iz aavedenih podataka se mioie preCpostaviti da
poytoji v b k a koseladja izmedu nivoa o b r w -
vanja konimbka i d u h e bibliotehkog staia: W
je obrazovni nivo viSi, duii je bibliotefki stai i
obrnuto.
Fosedova~ueproddfne bibliiateke vmma je iz-
raieno kod fitalaca narodnih biblioteka: u 88,07O/o
slufajeva fitaoci imaju sopstvenu biblioteku, a
samo u 11,93O/o nemaju.
V e b l a pmadihih biblbteka ilma mall broj pub-
likacija: 46,98O/o fitalaca ima u svojoj biblioteci
od 20-100 knjiga: 17% 100-200, 11,24°/o od
200-300; 4,8910 od 30-00; 3,46O/o od 400-500;
2,02% ad 5 0 0 - 6 0 0 ; i 14,4l0/o preko 600 knjiga.

Najvide, knjdga u svojdm bibliiotekiama (preko

600) h a j u Eitaocd sa wanjern magistra (42,85%x
dokbra na~uka(33,33O/o) i s visokim obrazoynjem
(21,97%) a najmanje fitaod s osnovndm obra-
zovanjem, KV i VKV radnici (76,74O/o od 20-100
knjiga) i & a c i sa su'ednjdm obrazovanjem
(61,71°/a od 20-100 knjiga).
B r o j knjiga i drugih publikacija u porodie-
nim bibliotekama korisnika svake godine se po-
vehva. To potvrduje Cinjenica da 26,6BD/o ko-
lisniika g d S n j e kupi 5-10 knjiga; 24,78% od
3--5, 23,63O/o od 1-3; 10,370/0 od 10-15; 15,56°/o
preko 15 h j i g a .

NajviSe kn jilga za pomdirulu biblioteku kupu ju

konhiai sa zvanjem magiwtra (35,71a/o pre&o
15 knjiga) i sa vi& obrawrvanjem (23,48%
prako 15 h j i w ) , a najmmje kmisnici sa osno-
vnim obrammjern, KV i VKV radnici (65,12O/o
1-5 knji@a) i srednjim (60,63% od 1-5 knjiga).
I nlaSe isbra5ivanje i istraSiivanje Zavoda za
prouEavanje kulturnog razvitka patvrduju da
postoji visaka kmelacija izmedu Slrolske spre-
me i dohog materijalmg stanja korisnika i
kupovine knjiga.
Istraiivanja u Franousluaj pokazala su da 65%
domabinstava ima svoju biblioteku. a viSe od
polovine h a preko 25- kn,jiga (24% cd 26-75;
13'/0 cd 7%150; 6O/o od 151-250; 10% od 251-
-500; 910 vise od 500 knjiga). [2]
Uopote uzw, podizanje ijivotnog standarde je
vaian predrwlov za koriSCenje literature. ,,Naj-
veci procmat kupaca knjiga, &talaca i najob-
razovanijih ljudi susrecemo upravo medu onima
Eiji su prihodi najdU. [7]
Jedm istraiiwanje u Francuskoj u 1967. godini
pokazalo je da najviSe knjiga kupuju viSi slui-
benici (6v0/o), zatim s b b d n e pmfesije (50°/o),
srednji sluibenici (39%), d n d u s ~ j a l c ii trgov-
ci (31°/o), radnid (22°/0), penzicmeri (16%) i ze-
mljlmadnioi (14O/o) [2] Sto takode dokazuje da
je h p o h i kwiscenje knjiga u pldtivnoj ko-
relaoiji s obramanjem i m a t e r i j a l ~ mstanjem
korisnika.
Podaci da 39,85O/o &rtrulaca m & h bi,bliotaka po-
zajrnljuje knjige i b drugih WbPoteka, a
65,4S0/o od prijatelja, ipomankka potvrduje tezu
o slimmaktvu k n j i h i h fondova biblioteka i sve
naglaSeniju pobrebu veCiae Gtalaca za knjiigom.

Medutim, treba imati na umu i Einjenicu da se

Eitaoci interesuju ne samo za beletristiku, nego
i za struenu knjigu koja je manje zastupljena
u narodnim bibliotekama, pa su primorani da
te knjige traie u drugim, struEnim bibliote-
kama i na drugim stranama.
Korisnici vise wzaimljuiu knjige od prijate-
lja, rodbine i -sl. -nego- iz dkigih biblioteka
Is osnovnim obrazovanjem u 51,52°/o slufajeva;
sa srednjim obrazovanjem u 61,27~/0;sa v i ~ i n i
u 69,06%; s visokim obrazovanjem u 75O/o; sa
zvanjem magistra u 71,43O/o i doktora nauka
u 100°/o slueajeva).
 VLADIMIR JOKANOVIC

StatiEki podaci pokazuju da Eitalac u toku

godine u proseku proEita oko 15 knjiga [8]. a
jugoslovenskf prosek je 18,5 knjiga. [9]
Istra5ivan jem je utmdam da 53,55O/o f italaca
godihje pro6ita pr& 20 h j i g a ; 15,74% od
15-20; 15,74°/o mi 10-15 i 14,97°/o od 5-10
kn jiga.
Broj proeitanih hnjiga v btku jedme gadine zna-
Eajno se r a z l i h j e u zavismti oid abrazovne
grupe kojoj riitaoci pnipadaju.

Ako b i m o prerna broju p d r t a n i h knjiga po-

delili 6itaoce na dve grupe: one koji godiboje
pnoEitaju od 5-15 knjiga, i one koji pro6Daju
viSe od 15 knjiga, p m e n a t po obrazovaim gru-
pama bi bio slede6i:
-

Stepen obrazovmja E i t a l a c ~
Eroj pmisi-
tanih knjiga
e
o .%
s S
.+
0)

G ;i
do 15
knjiga 59 36 22 16 30

Prema tome, kod Eitalaca, osim onih s osnovnim

abramvanjem, imamo pojavu da eitaooi gdidnje
proEi~tajuu proseku viSe od 15 knjiga. 'Ib je zna-
fajan pokazatelj intenziteta koriSCenja literature.
OV~Onarofito vaii za Eitaoce s vi&im (84V0)
i viSim obramvanjem (78OIo) i horisnike sa zva-
njem maglstra i doktora nauka (70%).
Kao potvrda ove konstatacije o intenzitetu
fitanja &4alaca naSlih n a r d d h MbYoteka moie
da posluii i ovo poredenje: 67,5O/o odraslih
Francuza je izjavilo da eta manje od 1 knjige
meseEn'o. Samo g0/o odraslih Francuza upisano
je u neku Mblioteku, ad lcojih 4,9% gozajmljuje
viSe od 20 knjiga godi5nje 121. U SSSR-u 6i-
taoci u p~oseku g d i h j e pno6itaju plo 20 knji-
ga. ClOl
Interesantno je navesti i ovo poredenje: U Pa-
rim je u toku 1961. m e 2.850.000 stanovnika
pndSitalo 3.071.000 knjiga iz javnih hiiblioteka.
U h n d o n u i Njujorku otprilike isti bmj sta-
novnika p~oi5itaoje annogo d i e knjiga. U Nju-
 VLADIMIR JOKANOVIC

j&u su javne Mbliloteke gmmjlnile 13,186.000

knjiga u delu grada gde Zivi 3,500.000 stamw-
nika. [2] U Beogradu je 1977. godine lz namd-
nih bibcotaka ~ z a j m l j e n r , 4,025.000 kmjiga, a
Beograd je te godine imao 1.371.000 stanovni-
ka. [ l l ] Iako poredenje podataka o broju pozaj-
mljenih knjiga iz javnih biblioteka u ova tri
grada nije n a j p o d e i j e a b g razlifitih godina
iz kojrih pobiiru pmlsci ipak se uslovno mogu
sagledati n& odm& i d h e n d j e korriSCenja
knjiga. Iz riznebih gadatalka moie se vakljuOiti
da je u toku @ine 1 s t a m n i k u Njujorku
pozajrnin oko 4, u B w d u ako 3, a u Psrizu
preko 1 knjdge.
Da bi se &to patpmije sagledalo kariSCenje
kniige. odnosno intenzitet Eitania, istraiivanjem
je -&kdenlo da su u 65,23% sluEaja i Elsnovi
p d i c e Eitalaca ELanovi neke biblioteke i to
kod svih stratuma Eitalaca. Izuzev kod doktora
n a u h (33,33%), u swim straturlnima 6italaca
preko 57OIu imaju nekog od porodice koji je
Elan neke biblivteke. N a m f i b je to izraieno
kod 6italaca sa viwkim obramvanjem (72.86%).

Cinioci koji utiEu na irbor knjiga za Eitanje

IzuEavanje uticaja pojedinih faktms na plas-
man i koriSCenje literature je sasvim razumlji-
vo, jer je to MjuEno pitanje za celdshdnu iz-
dava&u i bibliot&u (delabost. Istraiivanja
u Svedskoj su ustanovilla da n s izbor literature
najveCi uticaj imaju prepwuke prijatelja i ro-
Uaka (39,31%), mtim prepor- bibliotekara
(24,3O/o), napisi u novinama i fampisima (10,2°/o),
knjiiarski izlozi (9,5O/o), oglasi (7,5O/o), radio i
televizija (4O/o), p~odavnlcen~ovinai kiosci (6,2O/0),
i asbhi oblici (20,6%). 141
U nas se ovom pitanju ozbiljnije posveCuje
painja tek poslednjih godina. Tako su istra-
iivaEi Zavoda za prouEavanje kulturnog raz-
vitka u okviru istraiivanja Eitalaca beogradskih
biblioteka, utvrdili znaEaj pojedinih faktora na
izbor literature Eitalaca.
Po mjima, na p w o mesh d d a z i p r e t h d n o pro-
Mtana knjiga istog autora (33,8%), zatim pre-
pcrruka p ~ i j a t e l j ai rodaka (28,3O/o), predavanja
i knjiievne v e w i (llO/o), dnevna i nedeljna
Etampa (9,5O/o), strruEni kn jiievni hslopisS (5%),
prepmuka bibliotekara (4O/o), selektivna biblilo-
grafija (3"/n), radio i televidja (3%), 1 knjiiar-
ski izlod (3O/o).
NaSe istraEvanje ovog pitanja d a b je donekle
drukEije pakazatelje. Prema dobijenim rezul-
tatima najveOi uticaj ns izbw knjiga za Eita-
nje imaju: 1. liEni ukus Eitalaca (59,39O/o), 2.
preporuka bibYratekara (37,88/o), 3. p e d i h n o
delo i&g autora (35,03@/0),4. prepoauka poma-
nika (31,7Wo), 5. lishvi i C a m p i & (24,11%), 6.
n~agradeno delo (19,M0/o), 7. knjiiarski izlod
(17,51%), 8. zahtevi radnog mesh (16,75O/0), 9.
prewruka Elanova p w d i c e (15,74°/~), 10. tele-
vinijijla i radio (12,44%), 11. izloiba publibdja
(7,81°/o), 12. powriBte (3,03) i 13. bioskop (2,03%).
Upmedni reziu1Qt.i ova trd iistraiivanja vide se
iz sledeCe tabele:

Rezultati naseg istraiivanfa pcvkaaali su da naj-

znahjniji uti& na izbor iiterature ritalaca
irnaju l i h i ukus &taoca i preponha bibliote-
kara (ovaj fiaktm je na dmgom mestu i kod
istraiivah a Svedskoj). Drukfiji rezultati Za-
voda o uticaiu bibliotekara na izbor literature
Zlitalaca moie se tumaEiti finjenicom Sto je Za-
vod svoiim istraiivaniem obuhvatio i dake i
studente-koji EU P r ~ & t v e n ~motivisani da pro-
Eitajv odredenu obaveznu literaturn, pa im je
u tom slufaju malo pobrebna porno6 bibliote-
kara. N a b istraiivanje i isbraiivanje u Svedskoj
 VLADIbSIR JOKANOVIC

obuhvataju samo odrasle Eitaoce, fija je upuee-

nost na bibliotekara znatno veCa.
NaSim istraiivanjem je utvrdeno da, u zavis-
nosti od stepena obramvanja Eitaoca, postoji
statrisltifki znaEajrna r a z l i h u uticaju pojedinih
Cinilaca na izbor literature:
- na Citaoce s m o v n i r n obrazovanjem najvile
utifu Elanovi porodice, poznanici i bibliotekari;
- na Citaoce sa yrednjim obrazovanjem pre-
vashodno utiEu lirsbvi i w i s i , b b k o p s k i
reperbar i liEni wkius;

- na Citaoce, s viSim obrazovanjem najzna-

Eajnije utiEu televinija i radio, izloibe publika-
cija, zahtevi radnog mesta i nagradeno delo;
- Citaoci s visokim obrazovanjem opredeljuju
se pri izbom na cxsnorvu liCnog vkusa, zahteva
radnog mesta i pro6itaniog dela istog autoi-a;
- ProEitano delo isQg aukmi opredeljuje pri
izbolru Eitaoce s a zvanjem magistra i doktora
nauka.

Interesovanje Citalaca
NaSe lstraiivanje je u t v d i l o da se Citaoci na-
rodnih bibliolteka najviSe interesuju za istorij-
ske ,mmane (38,32O/o), putopise, memoare, bio-
grafije, weje (36,29%), isooijalne (36,04°/o), i
ljubavne romane (34,520/0), Sto je sluEaj i u
dmgim zemljama, [12, 4, 13, 141 izuzilnajuki
socijalai roman, koji tam0 ne muzima t&o
visoko mesto kao kod naSih Eitalaca.
Sledi literatura za koju je interesovanje kosi-
snika neSto manje. To su: poezija (22,34%). li-
teratura iz umetnosti (20,30°/o), priEe i pripo-
vetke (19.54O/o), naufno fantastieni romani
(19.04%). detektivski romani (17,7P/o), avan-
turistifki romani (16.75°/o), politiEka literatura
(15,99°i~),narodna knjiievnost (15,230/0).

Najrnanje interesovanja korisnici pokazuiu za

leteraturu iz primenjenih nauka (13,07V0). za-
tirn literaturu iz isbrije i geografije (12,1R0/o).
drugu literaturu (literaturu koja niie posebno
iskazana u podeli primenjenog u ovom istra-
Zivanju) (12,18Q/o), literaturu iz ekonomije i
prava (9.39%). iz prirodnih nauka (8,88O/o),
kaubojske nomane (7,61°/o), erotske romane
(7,36%), stripove (3.80~/0), i religiomu litera-
turu (2,7g0/o).
Postoji statistifki znarajna razlika u vrsti li-
terature koju najvise koriste Citaoci u zavisno-
sti od stepena obrazovanja.
a) Eitaocj, s osnwnim i srednjim obrazovanjem
pre svega, se opxedeljuju za beletristiku. Uor-
ljivo je njihovo malo interesovanje za litera-
turu iz oblasti ekonomske, pravne, filozofske.
socioloike, pedagoae, palirtiEke literature i li-
tenature iz istonije i geografide;

b) fitaoci s vigim ojbbrazazovanjem preteino se

interesuju ha beletristiiku, zatim ekoaomsku,
pravnu, filozofsku, sodoloiku, pedagogku, poli-
tirku literaturu i literaturu iz istorije i geo-
grafije;

C) Citaoci s visokim obrazovanjem i zvanjem

magistra i doktora nauka preteino s e oprede-
ljuju za ekon~omsku, pravnu, filozo;fsku, soci-
oloiku, pedagogku, politieku literaturu kao i
literaturu iz istorije, geografije i psirodnih
nauka.

Ako se pasmatra koju vrstu literature i u kom

obimu Eibaju odrasli korisnici narodnih biblio-
teka, moie se zakljuriti da postoji Slrok dijapa-
z m njihwog interesovanja za sve vxste litera-
ture, premda je naglagenije intere5ovanje za
istorijske nomane, putopise, memoare, biogsa-
fije, eseje, socijalne i ljubavne romane.

Istra5ivaEi Zavoda za p o u r a v a n j e kulturnog

razvibka, istraiujuki interesovanja korisnika za
odredenom vrstom literature, utvrdili su osno-
vne obllasti interesovanja korisnika beograd-
skih biblioteka. Korisnici se najvige interesuju
za romane, pripovetke ii poeziju (44,32%), zatim
putopise, memoare, biografije i aseje (8,07°/o),
filomfsku, socioloau i psiholoiku literaturu
(6,45O/o), literaturu iz prirodnih, medicinskih i
tehnifkih nauka (5,1g0/o), literaturu iz oblasti
umetnasti (5,01°/o), &onomsku i pravnu litera-
turu (3,22O/o) politiEku literaturu (2,6g0/o) i knjige
praktirnih saveta (0,35°/o).
Na osnovu dobijenih rezultata ova dva istna-
iivanja, moie se zakljutiti da su utvrdena irn-
teresovanja ritalaca za pojedine vrste literature
podludarna. Oba istraiivanja su utvrdila da se
Eitaoci najvige interesuju za romane, putopise,
memoare, biagrafije, eseje, a znatno manje za
literaturu iz primenjenih i prirodnih nauka, eko-
nomsku, pravnu i politirku literaturu.
IstraZivanja interesovanja kosisnika u Poljskoj
pokazala su sledeki redosled; romani (istorij-
ski, ratni, avanturistieki, detektivski), zatim
naufno-popularna literatura, knjige o drugim
zemljama, dok je interesovanje za struEne knjige
znatno manje. [15]
Istraiivanja u Svedskoj s u takode utvrdila da
se korisnici najviie interesuju za roman (mu-
Skarci za avanturistifke i kriminalistifke, a iene
za ostale vrste r o m a , u p r m redu ljubav-
ne), nauho-papularne i strul'ne knjige, a naj-
manje za lnjige iz clruStvenih nauka, politike
i prirodnih nauka. [4]

Uticaj literature na korisnika je sloien, ali ipak

dosta istraiivan problem, kaji izaziva Eak i
ideoLoSke rasprave. Dok neki istrai;ivafi, u
prvam redu sovjetski, tvrde d a je uticaj litera-
ture na korisnika mguC do te mere da menja
shvatanja i pogled fitaoca, dotle veCina zapa-
dnoevropskih i m e r i f k i h tvrde da je uticaj
literature na izmenu fitaofevog stava skoro ne-
znatam.

Citirana dela

[ I ] Publika javnih biblioteka Beog~ada, Beo-

grad, Zavod za proufavanje kulturnog razvit-
ka, 1973.
[2] Zofr Dimazdije. Knjiga i permanentno ob-
ra-zovanje u Francuskoj, K u l t u ~ a ,br. 20, 1973.

[3] Hajnc Stajnberg, Knjiga i fitaoci, Kultura,

b ~ 20,
. 1973.

[41 Citalarke navike u Svedskoj, K u l t u ~ a , br.

20, 1973.

[5] Rober Eskarpi, Revolucija knjige, Zagreb,

Prosvjeta,

[ 6 ] Milo5 Nemanjif, Citaoci i kupci knjiga.

K u l t u ~ a , br. 20, 1973. Beograd.
[7] Nikol &bin, Cita'nje, Kultura, br. 20, 1973.
Beugrad.
[8] IzveStaj o radu mreie udruienih biblioteka
Beograda, Beograd, B'ibliateka grada Beogra-
da, 1978.

[9] VodiE kroz narodne biblioteke Jugoslavi-

je, Emgrad, Z a j e h i c a jugoslcmvenskih nacio-
nalnih biblioteka. 1979.

[lo] Cubarjan, 0. S. ObSbeje bibliotekovedenie

itogi razvitija i problemy, Mmkva, K d g a , 1973.

[ll] IzveHtaj o radu m r e f e Udruienih bibliote-

ka Beograda za 1977.

[12] Problemy sociologii litaratury in: Badania

czytelnicze w Polsce Warszawa, Biblioteka Na-
rodowa, 1974.
 VLADIMIR JOKANOVIC

1131 AlajoG Varga, Izdavaeka delatnost i Eita-

nje, Kulturni iivot 9-10, Beograd, 19.

1141 JanuS Ankudovif, Vitold Adomiec, Insti-

tut za knjigu i fitalaStvo, GodiSnjak Narodne
biblioteke Stbije, 1979.

1151 Badania czytelnicze w Polsce. Wybor li-

teraturzy za lata 19661972, Warszawa, Biblio-
teka Narodowa, 1974.
 ARAPSKI JEZlK
U SOEIOLINCVI-
STI~KOJ
PERSPEKTIVI
Arapski svet danas pored brojnih politifkih i
ekonomskih problema reSava i jedan nl5ta manje
bitam: problem jezika. Jezieka problemtika
arapskih zemalja, istina, nije na stranicama
svetske Stampe, niti u sredstvima info'rmisa-
nja uopdte, dobila istaknuto mesto, ali neki
aspekti jezitke praklse nepwsredno su povezani
s druStvenim i polititkim pitanjima, pa se, Cak,
moie re& d a je r e h v a n j e prwblema jezika u
arapskim zemljama - politieko pitanje. To se,
na prvclm mestu, odnmi na diglosiju, na sloien
odnos klasifnog i savremenog arapskog jezika,
knjiievnog i govornog varijeteta u svakoj arap-
skoj zemlji posebno, a potom i na bilingvizam,
na upotrebu francuskog, ili u nekim zemljama
engleskog jezika u kulturi i nauci, u Stampi i
u SkolsDvu, Sto je trag kolonijalne proglosti, ali
i svojevrsna p o s l d o a diglmije, gde se strani
jezik uvlafi u prostor izmedu klasifnog jezika
arapske knjiievne baStine i savremenog go-
vornog varijeteta. Ovaj h m p l e k s pitan ja moie
se n a u h o rasvetliti tek kada se nafine snimci
jezifke situacije u pojectinim zemljama, kako
bi se njihovim poredenjem i uporednom anali-
zom moglo doCi do aopStavanja i shteze.

Rnjiga Darka TanaskoviCa Arapski jezik u sa-

vremenom Tunisu (diglosija i bilingvizam)*
zalazi u t u sloienu problernatiku i doprinosi
konstituisanju jeziEke mape arapskog sveta, a

*) Darko Tanaskovie. Arapski jezik u savremenom

Ttinisu (diglosija i bilingvizam). FiloloSki fakultet,
Beograd 1982.
 IVAN SOP

pruia i m g u f n o s t za dalja teorijsku razradu

s~ecifikumadinlsmsiie i. na d r u d naEin, a Bub-

Tanaskovifeva studija spada u soaiolingvistifka

istraiivanja: ona je to kako po s v m osnovnom
problemu i nafinu na koji su problematimva-
na pitanja, tako i po primenjenoi metodolo-
gljl. Bliie je moiemo svmtati u , , m a proufa-
vanja povezanosti jezika i druStva koja se oba-
vljaju sa preteino ili izrazito IlngvistiCkim
ciljevima - to jest, ona u kojima se jezik po-
smatra u njegovom druitvenom kontekstu kako
bi se bolje razumela priroda, skuktura, evo-
lucija i funkcija jezika. Ovo bi, naravno, bio
domen 'prave' sociolingvistike, ili sociolingwi-
stike u uiem smislu. Njeno tePiSte je na druSt-
veno uslovljenim sinhronijskim varijacijama
i dijahronijskirn pmmenama u jeziekoj struk-
turi i upotrebi jezika" (Ramko Buganski). Pre
neg~o Sto predemo na analizu same studije va-
lja dadati da je Darko Tanaskovif imao veo-
ma malo prethodnika u naSoj arabistiai (Srdan
JankoviC: ,,Diglosija u savremenom arapskom.
Na materijalima knjiievnog arapskog i egipat-
skog kolokdjalnog arapskog". i drugi radovi
istog autora), a da su radovi ove vrste relativ-
no retki i u evropskoj, odnosno svetskoj oriien-
talistici.

TanaskoviCeva studija posle uvodnog dela, u

kome je a u t w definisao svoja teorijska pola-
ziSta, donosi opgiran, sis~tematizovan i lingvi-
stiEki obraden snimak jezifke situacije u sa-
vremenom !hnisu u tri bitne sfere: obrazova-
nja, javnog informisanja i umetniEke knjiiev-
nasti. Svako od ovih podruEja ima svoje spe-
cififnosti, Eemu je prilagodena i autorova is-
tra5ivaCka metdologija. Dok u sferi obrazova-
nja autor posmatra razvoj Dunishog Skohkog
sistema u istorijskoj perspektivi, da bi u odre-
denom trenutka f i w a o svoje videnje i izvr-
Sio socialoSku analizu dabijane slike, u sferi
umetnirke knjiievnosti on posmatra tokove sa-
vremene tuniske poezije i proze, pa izvlaEeCi u
prvi plan nekolike najznafajnije pojave i kljuf-
na 'dela pokuSava da odredi smer jeziEkih po-
meranja i kretanja.
Posmatrajuki stanje jezika u sferi obramvanja
Tanaskovif ukazuie da u tom ~ o g l e d uDosledice
nekadaSnje francuske kolonijalie uprave- joS nisu
prevladane, a da optimisti&e prognoze o da-
ljoj arabizaciji , , s ~ i evan diomalaja i preten-
zija ovoBa rada". SrediSte istraiivanja ovde je
na sistemu srednjeg obrazovanja, dok prime-
rima iz ostalih faza tuniskog Skolskog sistema
autor samo ilustruje i dokumentuje dobijene
zakl j u%ke.
 IVAN SOP

Skicirajufi osnomi trend j e a i h u d m e n u tu-

niskog javnog idorunisanja T a m k o v i f je re-
S a m izuzetno t e a k zadlartak. U to] sferi pre-
larnaju s e brojni ruticaji, sloieni inter& raz-
liEitih druStvenih grupa, a svetski procesi se, s
manjim ili vekim zakahjenjem, javljaju i u
Tunisu. Tanaskovif je problemu jezika informa-
cija priSao na savremenv.i IingvistiEki dobro
zasnovan i objakrnan m a n : za njega to nije
samo jezik rpalibi%ko4nfarmativme Shmpe ili
infmmativnih komenltara ~ n aradiju d keleviziji,
vef i jezik stripova u noviinama, kao i jezik
populamih ernislijia radija, jezik voditelja mu-
ziEluih pmgrama itEl, dakle onaj jezik koji za-
hvaljuju6i Urokoj papiulamcsti, lakoj p m t -
ljivosti i spremnosti da odgmmi na zahteve
trenubka, ili da se prihgodi uslovolostima me-
dija, mP s n a h u~ticaj na fitaoce i sluSaoce.
Ovakvim sabiranjem i dosledno nau6nom pre-
zentacijom materijala autor je uspeo da produ-
bi i e f e k b illmtnuje svoju ganoramu jezifkih
tendenoija i odnasa, pxepliltanja ili lupor&e
upatrebe h j i i e m o g jezika i dijalekta, araps-
kog i francuskog jezika, napore ka arabizaciji,
ali i teinju mlade generacije da se putem s r d -
stava informisanja, ipreko govorno-muziniih
emisija i zabavnih programa, identifikuje sa
jednim v i d m kulture daniaSnjeg Zapada, i da
knoz bilingvizam dode i do b i k d t u r i w a ali
biku1turizma kojim se povezuje s tokovima sa-
vremene masovne kulture i koji se bitno raz-
likuje od bikulturima Tuniiana prethodne ge-
neraoije. R& je, ukratko, o trenutmom snimku,
0 preseku jezifke situadje, u jednnj dinamiEnoj
s f e d ; autor je u tam pogledu pokazao moguf-
nmti sociolingvis~ffih istraijvanja primenje-
nih na podrufje arapskog jeaika.
Upatreba aramkog jezilta u knjaievnosti da-
nas je u svim arapskim zemljama veoma ak-
tuelno pitanje, koje u praksi joS nije reSeno 1
cini s e da je priliEno daleko od reSenja koje bi
zadovoljilo zastupnike razliEitih shvatanja. Prl-
kazujuci upiotrebu arapskog jezika u sferi tu-
niske knjiievnosti Darko Tanaskovic je, u
stvari, dao kratak pregled arapske knjiievno-
st1 u Tunisu. Ovaj pregled pruia bogat jeziEki
materijal, ali u knjiievnosti, gde se situacl~n
razlikuje od stanja u obrazovanju ill u Stampi,
odnosi su veCrna sbieni, a dalji razvoj i even-
tualno reienje m m j e predvidivi. Obrazovanje
je, ipak, p d l o i n o d~uStvenom programiranju,
te s e na tom podrufju mogu donositl odluke u
vezi s upotrebom jezika (na primer, qdluka o
obave7~oj upotrebi arapskog jezika, urnestn
francuskog, u nastavi fllozofije). U Stampi i
drugim sredstvima informisanja mogudan je
takode 6iri druStveni uticaj, ali u knjilevnosti,
s obzirom na njenu autonomnu p ~ i r a d uu sva-
kom, a posebno u jezirkom pogledu, odnos
druStva i jezika ostvaruje se tek posredno, a
 IVAN SOP

jezifka kretmja l h i c h n a u Icnjiievnoj sferi

imaju sporiji, lali zato matno ltrajniji utioaj ne-
go oda Eije je polaziSte u sredstvima infor-
mimnja. Zapravo, od txi ~pocmatranesfere upo-
trebe jezika knjiievnost je najstabilnija, i sto-
ga se o knjiievnoj upotrebi jeaika mgu do-
nositi i najmerodavmtji zakljufci.

Ukamjua na razli6it.e tendencije, pofiev od

negovanja Oistog k h i h c g jezika i stila (&to
je u neskladu s memenam i bez pempektive),
do zahteva za fcnmiranjm rmxlernog jenika,
,,pojedmcstavljenag a ipak knjif m o g , araps-
kog a dpak tmi&og, ne&eCeg, aLi mogufeg",
Darko TanaskoviC je uzdriljiv i o p r e m u prb-
gnozama. Amdiza objektivne sitvacije - zah-
tevi savremenog iivota, potrebe sredstava ko-
m u n i h i j a , la i same tihla6ke publike - poka-
zuje da je, po svoj prilici, izhz u s r e d n j m
reaendu, u kombituisanju jednog ssrednjeg jezi-
Ekog imam, koji M bio delimifan spoj i sinte-
za klasifnog i govornog jezika, ali ne bi bio
identihn ni sa jednim, ni sa dmgim. A u b r
ove studije takvu ~ n 4 g u h o s tscum mgcweitava,
uz napomenu da za sada , , k n j i i m i jezik i
dalje dominim u poeziji.. ., dok je u prozi do-
Slo do prodona gavomog varijeteb koji, medu-
tim, nije uneo suStinske promene u tradicio-
nalnlu didnibuciju kadova, laki je izazvao Eve
raspnave." Stanje je n a j m n j e aloieno na pad-
rufju dramske knjiievnosti, d n o s n o pozorlSta,
jer ,,u teatru se pmtavlja uslcw $to potpunije,
munjevite kcmmikacije", a ,,ta!kva krrmunika-
cija, prema apStem ubedenju, m o k se posti&
jeclim &ma mmmljiv5m govmnim jezikom".

Dosledan u odabranom metodu i okrenut

iskljuEivo t d , TanaskoviC je samo mestimif-
no poredlio jezil5lrju situaoiju u
i Tunisu sa situ-
a c i j m u drugim a r m m zemljama. Ali ted-
rijska osnova njegovog rada prihvakljiva je i
za sliiba woiolingvisbi6ka istmiivanja u d,k-
gim regionima arapskcxg govmnog podrufja, a
zakljufd do lkojih je autor ove @je dGao
mogu se, u m n j o j ili v e b j meri, odnositi i na
jeziEku pnolblematiku drugih zemalja, s obdrom
da je diglosija kamkteristifna za liitav arapski
svet, a bilingvizm za f i h v niz zemalja kako
Magreba, tako i MaSrika (arapskog Zapada).
Kanafna svnjim metodologkim modelm Ta-
naskovi~bva knjiga je znafajan prilog i naSoj
lingvistici. a a sedmkroaPistici, s obzirom na
nedovoljnu teofi,jsku osnovu istra%vanja, ova
studija moie posluiiti kao uzor i koristan putokaz.
T m i s je sa svojam jezifkam sitmujom, kao
sarnolstalna celina u pogledu h l t u r e i tradici-
je, kao specifican deo arapskog sveta, a i kao
zemlja u razvoju suofena s brajnlim problemi-
ma na podrufju prosvete, kulture i umetnosli,
 IVAN SOP

pru5ao bogat materfjal i Uroke nmguhiosti za

sodolingvisti&a istraiinnja. D a ~ k o T a n a h -
vid je te mogudnosti iskarisio, uklju&vSi se
ovom stwdijom u wkove savremene orijentali-
stike koja sve viie napuSta polje filoloikih dis-
ciplina i zalazi, pa i prelazi u oblast kulturo-
logije i antropologije. Takvi tokovi se, istovre-
meno, dodiruju, preplidu, a delimiEno i pokla-
pajiu ',sasocioli&g%s.&mn &lje metode dobijaju
p r , i m m i u d e r n o j orijmtalistiai. P m a -
trana iz tog aspekita ova kmjiga je jedan od
kljuEnih momenata u preobraiaju naSe orijen-
takistike, doprinos nhfstojanjima da ova nauka,
clslobodena suviSnog idmiaimna i filoloSlkog
pragrmatizma, oslonjena na savremena disdp-
linarna d interdisciplinama pmE:av&nja, d g o -
vori na izazove vremena.
 BRANKA TRlVlc

NASILNA
ii DIJALEKTIKA
Knjiiga Petra Teplka Povijesni smisao kritike
religije u Marxa i Nietzschea,*) predstavlja negto
skrafenu verziju doktorske disertacije, odbra-
njene na Fakultetu polititkih naulra u Zagrebu.

Raid se s,a!stoji ad d've tema,&ke d i n e . -We-

ma tfaa~cij'a temeljmi'h pre@ostaviKi Madhove
miisli i n j e v e kr?tike mligije sadliaj je prwg
dela Irmjige, dok sse hit Niteotvog dela i ishoctiI-
te ndegolve kritiike religije r a m a b a j u u dnu-
gmn pagla~v'lju. TepS je, ! l o a h aaj.avJj.uije u
umdu, sebi postavb &rta!k da tematizuje i
istraii ,istonalski mnisa~o.,:udwl,jenost, isl~odiSlte,
teorij~skuuterneljm~mt, sfiEnasti i razlike i po-
vesni i lj,ud&i misiao Maadwwe i Nti6mve h i -
tike religije. Njegovo interesovan je nije, dak-
le, okrenuto religtji kao nel'ilgjlji, nego religiji
ka'o predmetu Marilrsove i Ni&ove kri,t&e.

NaSe interemva~nje,bike dkrmuto i pokreauto

ne m$saornirn dmetikna ove kqjlige. nego flenim
bitnim teorijskiim i m e t o d ' a l & m pretposbaw-
karma. IWkuSaCemo, naime, Ida @ J W praplha-
mo hipateze cd k,djih Tepik w a z i u n a t o j m j u
da d w e d e u dijalag M a ~ h m i N % m tea-
ajsku poiicija kriitike rdigije.

Kako se, dakle, Tepif rrdreduje pram predme-

tu istraiivamja?
Pa1~amr-m prebpastawka njegmag kada je u r n -
nje de, d pored svih temeljaih m d h koje dele
i sup~otstw&jajumi&ljenja ave dvajice -Ma-
ca, posbji ,,bibno mglasje" njihovih IwLtika re-
U i j e . P o l a d i ad ove premstagke. on se prih-
vata , p d a da lpoklaie u h u se mtoji ta bit
njihwe ,~bit.nes~uigla,snabi".S v e s h a da njem
p&&j mc&e izamati i kmtrvwerme m k c i j e ,
9) Petar Tepib, Povtjesnt smtsao krlttke reltgije u
M w x a t Ntetzschea, Biblioteka suvremene poUtiEke
misli, Cenkr za kuiturnu djelatnost. Zagreb. 1982.
 BRANKA TRIVIC

TepiC mapred ,,smiruje" one h j i se s njim

neCe aloZiti, pa h i e : ,,Medutim. v d 8 m 6i-
a
njenicai 8to ovdije cEcrvo&mo u iaavan odnw ta
dva dnuhinom anit& t a b immbna, kamktenwn
djela bolliiko ramorroctna, a.li gotwo godjdnako
cqmavana mMioca -msigmmo Ce se magima
dinirbi ~ o l a s a ! l n o mkoliko i nemogmbm, jer
ortoddksno fisbumtvo, biilo s jedne (&lo s dlruge
stmne, na takvo Slto .uiMiam j& IL4je navi!klo.
Stoga to moie izgledati kao pomirba neliega
kto ipa svojoj mjdubljoj Siti sanjera nepmir-
Ijivaj diferanciji".
Autor se. W e , bnmi pre nego .+toje napadnut.
Kalro shvatifii ovu wpriornu d b m m b m u poai-
oi,ju? Da Li je to ilagilka ,,napd je najlhlja ad-
brana", a b i a paranoidna reakoilja ili n&to
tr&? No, o s t a v h o sad ps?hdo&e motive nje-
g w e odlbnane. Predimo mesto b g a na bho-
di~gtan j e g m g satla. Namera a m je da paka-
iemo da TepiCeva teza nije rnoguh. Da se avo
ne bi u&niilo zahdno i ~ ~ i l d o k ~ a l n
'bikmo
o,
jamiili. IClad kaiemo da teza nije mguba, ne
rnisliuno, mamvno, da ne postoji; n a p r d v m a
pcmtoji, d i mije m0kui.a.
SuStina nag- stava o nexn~guhlastifundamen-
talne teze kmjige o bitnaj saghinosti Marksowe
i NPecwe m t i k e rellgije magla bi se majsahti-
je kkaeahi upram Teph5evam ,,anticipadjoan"
kni~ti&ib gmigwcura njegawxn cradu. N~amiera da
se d~oveduu dirdktm &QS dva mlisliooa wa
pnipadaju m o rrrvlmadnim duhamim ho-
fimthm uistinu naun se, , , h o pod- ne&
ga 8to po svajoj najdvbljqj bibi &era nqw-
m i r l j w dirferenclji". &inin m g u C n m . M -
najemo, nitsm~jd n a v U na ,&hvo Bto". Da
bismo umirlli naBeg mtma u ipo@edu strane sa
l o j e dolruziimo i isa koje se wa njian nekmo
slaaarti. kbiEemo & m a niie defhisana ortoddk-
& &ianstvwrm, niti p&- suienim vidoJrmgm
parcijalne
- - manosti, koii je Marksovu i N2eovu
misao ,,sahranion zaje'dno sa njima; mi Cemo
se, matime, ma& aa cmaj strani koja ?&xxksa
,,Eita" iz Marksa, a NiEea iz NiEea.
Da Mono autolronrm b i z a m ,,dijlajl-ku" ,:k-
meljniih razl'ika" i ,,bitnog sugla!sja" dweh u
pirtalnje, neqphdno je da u k r a t k m reqizrieu
navlailjiono hndamentalne teofi&e pretposltw-
ke i i&culGta kritike religjje ovih dvaju mh-
lilam.
Marksova H i k a religije, kao Sto zagaia i Te-
pie, mora se pmir5ljabi u hmtelwh c e l d p -
nog njagwag dela, a ne kao parcijaha, frag-
mentarma ,,tewija neligilje". Marks, naiune, nije
bio ,,liEni naprij~atelj boge", W o se to Emto
Eini miilitantnoj ateiistidkkqj svesibi; lkiti$ka reli-
g$je je ~ M e g r a h ideo njegove tearije otudenja,
pa se religjja, sl&tveno tome, Malflrsu ukazuje
 BRANKA TRIVIC

k m mpecifii?an, sveti M k a t u d a a , arje km-

ne beba traMi u swtavnoj postwirenostd h-
w b o g d d t v e n u g hi*; n j m &o tlo je
me u onasbranusti. n e w u o m j ,,tl&i suza".
Koreni i *mi reli@je i dIig4jdke potrebe bitno
su dmlgbvene prim*. Nai avaj d i n ~ m k s]e
teolo& pitamja pretvorrio u swDavm, kritiku
meba u k r i t h eemue. M i g i j a nue nastah u
£antazmagon$mim prajelcciijama lljudskih @va,
mego u stvamosti svakol+hag aDuderqja zbiidcog
dru'btvenog imrata. Bog je, ( p r a m tame, otudeni
Cob-ek, a religija ,,aspdjena bvj&va smo-
svijest". ,,Religiozna bijeda jednim dijelom je
Lraz stvarne bijede, a drugim dijelom protest
protiv stvame bl$jdeW. Staga je "zahtjev da se
napuste religiozne iluzije o svom stanju.. . zah-
tjeo da se napusti stanje kome su iluzije po-
trebne". KriC~kardli@ijlslwg abl'ilka okdenja zato
ima snisla samo ako i!ma pladi5t.e i ishadgte
u kritici svebmith izvara ndigije. ,,Kdt.ika rp-
LLgije za~vrEava ufenjem da je Eovjek najv%e
biec za Eovjeka, dakle, kategoriEkim iun!pe~a-
tivom: da se sruae svi odnosi u k q j b jle for
vjek poniieno, ugnjeteno, napulteno, prezreno
hi6e.. .". UkiKUanje religi~e,k d kao i ukidanje
f i l d i j e , m g u k e je samo kao njgno ostvare-
~ ' e .F?&a, teo~ijska,naaimalis~i3kc+gnaseoldka
pozicija teorijskog ~ ~ d a n j lraligije
a Wslena
je i nemogub, Jer je n m o b . Otuda je k r i i i a
religije koja hoCe njenu negaciju, ne d o v d d i
pri tolm u piltanje atiudenu Eweikovu stvannost,
met k j l i relilgiju ra&, 'pr&ma krit2ka. Re-
ligi~ase. mime, me dfiarva svebu uprkar, nego
ba3 zahvaljrujuti tam raSEweEenmn i egzisten-
cijdno t u d m metu. Zato ae OM ne m d e 06-
Oorriti i negirati u mom sopstvenom meditjn, u
rnediqu mG1jenja uapSte. MiSljenje lkoje posta-
nak religije tumafi ,.greSkom u misljenju" sAmo
je, u =barit, gre5Ica u m s j e n j u . Marks i Engals
s p r a m ukaaujiu ma Do da je abeizam kaji po-
Eiva na w d j nacimmlisti6hqj mbludi ,gosljed-
nji sbupanj himn.d"' u vidu ,,negartivnolg m z -
namja boga". Ovlakav aterlzam, ,&a0 golo &-
canje religije, h j i progani religiIjru, sam po sebi
bez nje niEta ne predataflla i d o se j d javlja
religijam" (Engels). Ishadite o w g abetjam os-
taje apstralctni, teorijski h u m i z a m . Suc3tima
Marksom polzricirje, napmtiv. pwpmnaje se lrao
pozitivni ill praktifki huanaqizamn, k m e nide
cilj da se bavi teoiljslroan negacijam boga, nego
pnektrii.nom a f i m c i j m n b e k a . Kriltika M-
gijc, iprema t m , nijc kraj ni kritiike ni religiije,
stoga Sbo kriiika kao temijdko prmicanje u bit
metomag gi svetag atudenja, nije u skanju da
mmeni p m e s razotudenjia, povrakloa Eo&
aamom &i i svojlaj ljud&olj povesnaj biti. ti.-
ti&a pmicija i kxt.it%ka west rnurajju prerasti
~1 istarij~ski pmces pmktiEko~evalucionamag
plrwlad~arvalnjaa h d e n e ljwdske s~tvarnwci de-
laltno-povesnog pribsmjanja kvekave istimdke
ljluddke biti.
 BRANKA TRIVIC

Marksova kritika religije, videli smo, pnoizlazi

iz m e d e q j a religijskag femmmm kao bitno
drmShenog i p e s n o g entiteta. Lzvar rdigkane
svesti m&e se, dakle, prepmahi u Ijavekwvoj
otudenoj praktielmj reprdukcidi sveta i sebe
samog. Religija se ne moie ukinuti raciona-
listi~kiim,,uWdanjem" r e l i g i j e westi, ve6 re-
voEuclionamim ~raabraia$emi uk&danjem nfenih
en1piriijslki1h prebpolstaVki, stvmanjem uslwa u
kojiana Ce h w k p ~ t a t l inajvi5e bike za W e -
ka. Rogwi, dalkle n e mtogu umreti pre vreme-
na: mi molraju umreti ,dprimdolcmns m W .

Kalh sad stoje stvari sa N E e o v m ~kritilhun

religije? Ono u Eemu se potpuno slaiemo sa
Tepit6em je uverenje da se i Nikova Mtih
religide mora posonatrati i tnma6iti u h t a k s l t u
njegwog celakupnog misomag qpl~sa.Ona pro-
izlazi iz Nieeove kritike nihilizma gradansko-
-hr49hnslke egastencije i njenih m a l n i h i
d u h m i h vredmmti. Pwesni bit& Zapada Ni-
Eeu se ukazuie kao rnmibidnac im~akna,hino-
staczi~aoa, m&ntrapsh vhtdarviina reli&skh,
molrallnih i m e t a W k i h fiikciia. Vrednwti ma-
danske civilizaoije nisu nGta drugo do n,ih?li&m
na delu. OStrica nemuasdne NiEewe kniti!ke
religige dlarenuta je pre svega p m a hstitiu-
cianalnwn hr%6mstm, kaje se zldhai5ki od-
nolsi p r m a fiwtu ti iivotnosti. ulkidabki h e -
kcwe s t r a t i , imtin'kte, &, Evot m. ,,NaS
n4ve6i prekor %vatu Uilo J e gostajanje boga",
1kal2e Zaratmtra. NiEe p d i g e neuonouim oip-
tuhicu protiv hr%Ca&twaY ,,Osuduj,enn hriS-
kanstvo. ~ r o t i vhriSCanske crkve ~ o d i i e mnai-
stra~niju-optuibu koju jedan tuiilac moie da
izgovori. Ono je za mene najveka od svih zamisli-
.
vih pokvarenosti. . HriGEanstvo nazivam velikim
prdkletstvom, n a j v ullutxaEnjom
~ iskvamnog-
h,vdikiim hsthkhmn za avsetu za koju nijedno
sredsbvo nije dovoljno otrovno, h v i t o . @em-
no - namivam ga besPnrtnwnn ljagom PoveEaasv-
.".
w . . JXrMmnska religija je, NZm, te-
melj mekalilmg evmapskog rncrada i M i m e . Sto-
ga njegova h i t i l a ne zawgava kao h i & a w-
kaustva, nago je mla ujedaa i kritiha atudene gxa-
danske cirviboije, t5ije je h a j q j e d u h m @-
h&e - nlihilizaq. Iz woga sledri da m-&
boga znaEi i smrt dosadaSnjeg hveka, smrt

ta i stwaranje n o d , -6nih-kojojle sa do&totjn&Zi-

votne 8@nmjen06tii , , n a t h e k a " , Nife p t a v l j a
kao wmlutui imperativ. Covekova ,,volja za
d' ne &e m e t i w u ,,+u za md";
u diondziIj&cm svetu narbi.oveka, u stvamhLkqj,
slabodnoj igIfi ~vditogvrabinja ktog, nema mes-
ta za boga. Ullni-Mllti homo religioszlsa d i us-
mbviti Ijavaka: ,,Umnli su !bag&: neika &ad
Fivi llathwwk".
 BRANKA TRIVIC

fla!ko je g ~ v m i oNiEe.
R d i k a h m t , ddek'asehost i 8veahhvahast M-
tikc rekigijskog h d e n j a NiEeu se, b a s z t w e ,
ne mogu osporiti. Njegovo razotkrivanje nakaz-
alih oblika @radaask~-~SC&kOg mumala, kqji
p01TiCe Ewekav ~ s l o ' W ~ljntdski
~a bit&, pred-
stavlj~a svojev~snoevaindelje Zi'vota, g m r di-
cmi!zij:skag sanosa, , p d j e zza m&'. Svaj d&i
ljwdlskai prezir i g a d a j e prema li~cernmimla-
ibma ImiSfanLnkag mwala N,Ee je omaEio k-10
,,instii,thmi ateimm". U brajnim kmtrravm-
nim iintel.pretacijma N i h o g o d n m prema
i da je , s m m tprmdao najade-
reli'gijli ~ l n se
kvatniju ~~ lsvog stanovSta. Upkm w-
d5kalnu.j ~kfiitici hri5Canskag momla, rnedubim,
NiEeonna &ajnwij.te u biki ne uspw~ada p&-
raiEi grmicu mc*i~mah~og utemeljenj'a, h g a je
svestan i sarn Tellilk nu pojedinim stranitma
svoje knjige. 1shodiSte a&&e hefanskog ni-
hilizrna ne izlaei iz poldrueja metafizike. Ako
bismo prasvetiteljdki $te3mrn magfli m d i kao ~
,,,teiza,m bez boga", ,,abmuh tedolgijcu", NiEeo-
w, abrtmje metarfizike mgld bismo odrediti
ka~o,,,neSEmu rnetafizihd"' O d e se na3e pro-
rniSljaollje saglahva sa Iiu~kaEwhs6awm1, pre-
ma kcme je bit N~ilEeavekriltilre relligije mode-
vrsna poaicija ,,religimag abeima". Aka mta-
vimo p o shani tutmaEen,je wag madmhte koje
ishodigte N h v e Nozo~flijeodreduje kau, bcuh
pmtiv sacijalizma, osporavamje m m , de-
muikrat$je i hiuonlanima, aipalogetih imperija-
l i z m iM., aka, d a l e , &ba~)imoslklan& da Ni-
ikov mebajfmiBko-aforisOiEi g c w ~ r tramkribu-
jerno u pditih-ideolo~gij~slri vdlcahLar, ne mo-
isme aspmiti to de NiEeo~vateiuam srtaji u gra-
nicema sipajno-tear'jskag. radlmalistii5ko-
-gnaseoll&kag adrebenja. Ow, ,se,aanavmo, ne
d m x i s m o na Ni&ovu paziquu; waki nacio-
nalisti@ko-temijski kmancept ateizma, hmjcu& za
,pretrpastavku teizam ~kaopoziciju kdru n*,
zavnhva u pukoj negaclj~i teizma, pa se ohda
preobrab u antiteiam, dakle, ,,ohmuti tehm?"'
,,NiEe7', rmg11aS.avaLukaC, ,,. . . wzdiEe religioani
ateham deloko i~ma,dSapenhaluwovog sbugmja.
To se pre waga pdkalzuje u negakivnmn m e -
du jer NirEe zamimmje svag a t e h . a pretvara
u mit jlaS v%e nega St'o m je to &anh8euer Eimio
sa b u d i m m . . .".
Ovakav ekskluzivno racionalistifki ateizam u
na~ild2liblioiie a ~ r e c isa M:a&sov'iun araktiiahn
ateizmcnk; koji Se, 1kao S t o s m o videii, ne bari
protiv baga nego za a f i m c i j u Eoveka. NiEeo-
YO shwatanje xeligije. hao i mjegovo calo!lmpno
delo, a m za pretpostavh 0rAtiEno-delatnu
s u j . t i ~Ewdka. Njegcnna kvitnka Miigiije W v a
na kmcmptu Eaveka kao ~ 1 i apstralkt-
u ~
nog, pa, lprema tome, metafh%kog entiteta. Em-
fatihki iavedeni g o s ~ l a t i na~t&aveka, w l j e za
mck, imstinkata dbd., lW ~ t m i ~ w k o - ~ j & o g
 BRANKA TRIVIC

d r i a j * ostaju rulbw cm&fizii!4ke spekularlje.

.$toga an"., k a b z,aipaia Tepik, ,,prije genijal-
no naslufuje i dijagnosticira povijesno stanje svi-
jeCa i b e k s , nego di 9 k cazuanije zbilijsh 10-
giku i dijdatme N Z W ~n ~j i h a g mzvoja".
Gncseal&o ,,Eitaauje" rel@e i relighmasi, u
k d e w m& m t a t i i NiEewo, nada kancept
,,ratobornog ateizma" koji, ostajuti u pukoj ne-
gaciji, n e uspeva da datakne bit neligljsbg.
N Z e w o progla13evanje s m r bags
~ ne vcdi zbilj-
~ k o mw h u h religlfe jar ne dotiee njene
svetovne, egzistencijalne izvore. Zato su u pra-
vu Lkraiivai5i kaj~iiutJh da sve ddk ima reli-
giolzmih ljudi ima i M a . Eak L o ga nema.
I o b m u k : nema l h g a i ako ga h a , a h nema
pobreR>e za religijm.

DajuCi naan &stmzivni pledaade u Markscwo

i Nikovo delo, an iznasi bitne adrednice nji-
hwvwg poimlanja relilgijc. Ta~koon s pravom na-
Bakiva d a slj Maxfksme krildke mligije nije
reliigija kax, mligij<a, nego kao specifihi qMik
ukupne fwekove Ipasbvwrene egzisteacije. Kark-
vo je, m a T e p i h , lshoctiSte Nithove k r i W
religije? Pustirmo ga d a sarn $a&: ,,Medutii,
bitna pavijesna ognani2emst pa utdiko i za-
Muds Nietascheove kritike celigije, a u stzmmi-
tom smbh i cje1akupnog njeguvog mi8Ljenja,
ottkxiva se u tame Bta je Niekauhe saunag &-
vjelua pajmio aipsbnaktno i nehktorij~ki;naime,
utalilko &to mi Cmjelca ni ilju'dslii sviljet niQ pak
d a s e lj~udslredegnadadje i oliubenjal, j d n a k o
'kao i samaotubenja, aije shvahio kao realan i
konkrebno dm~Stveno~povijesno iunjetovani pro-
ces u kajsm ljudi ~stvamo,a ne m o h g i m r -
no i ~ $ s a o n o p~aiavode
, i s u o b l i h j u svoj E-
vatni rpmces i govijesni svijet a cjelini. Otuda
NU n j m C w e k , iivotmi ~ ~v d j a zai r r d .
aJi i nmtnojaost k abezmebivanju iiivota, k ne-
gacgji volje m mck, visi i rG3 .hip eovjeka u bi-
ti ap,sOr&bno f i k i i a n e i hipasbairame 4~tegcn-i-
je, kaliko god da Nletaschc Mtavam duusaKtaS-
njeun 'ideadimnu' w p r o t s t ~ l j a 'zemlju', 'stvar-
ni iivot', 'volju za mot', filozofiju', 'instinkte',
'tijelo', ' M a ' itd.".
Mogu li se sad, pasle oviih TapiCevtih uvida,
naki b i h e d d d h e ba16k.e i m e d u N%eovog slp-
shlkOnog i ner$stmili.rjkog i Ma'xhmog istoru-
sko-materijalistiekog shvatanja foveka i re-
lligijrskag biilka? Citajuei TepiCevo ,,&taqjew
Maatksla d Njfea naunde se z & l , j ~da je to
moguk. Cujmo apet autora:. . Marxa ovdje
niukolilko ne uzimarm pasve slullajao, nego
zbog toga Sto uvidamo da bitne h z e k v e n c i j e
~ k t z s c h e a v efiilamfije, a!ko k d d j e d n o pro-
 BRANKA TRIVIC

mi&.ljaiju u imaipentnosti njihma temeljnag us-

mjerenja, vode u nepos- ldhzinu Marxwog
wvijesnog rniE.ljWa, i to ne samo &aga Sto
h je mfledn~kamdj!kdno MtiiEka upravlje-
nat s l
p m n j h a postojieCeg gra-krbirazl-
ishg &asno Ibudcwtkog svijeta i uvjea-enje drt
to apsurdno s W e svijeba ,wBe ne mo&e i ne
smije t a h (potrajati, nego i ~ m a j v i S estolga 6to
im se abalici obkninra da prevladavanje toga ne-
podndlljtivog Btmja vodi &mavm afiulnaciji Eorv-
j&a, vw6amju svih njarm otudenllh i s m t u -
W h ]d~ud&ih snega, wbirajuCi ih a m@u
ljudvlnu z d a j m t . Fri torn naravno, Marx
tAwo (pwijesno kretanje legitrira Zbilj&kih
pwijesnim pdhretam - k o m a Nbeh-~ ~
che to na~gwijdtavau Mnji m mttEavj&om;
pa ip& iu uidljenju abujke gragwara ona km-
citjaha i i&onSka wtreba Eovjelra ea njegavim
sammpotvrdivanjom luau drv d
ai!tm
s bi6a" (Iz-
vinjavamo se Eitaocima zbog ovako ~ ~ O I T L ~ I J U ) ~
citata: a~Ima,mime, bteli da ,,km&mo" en~b
m u egza1tira.n~creEitast, a u ~ nam i se, ta-
kode, ch se iz avag reteniixlog uzmka m&
nasliuhiti poneSto i o stilskian lmrakteristihma
ovog mada; larutma retarilrka ,,mmummrtarl-
nost" i gLepaljilvast mluiyjc, wakakq da W e
predmet posebne IingvistiEko-stilistiEke analize).
Maxiksoiva i NKeava kritika naligije ddhuju
se, komaeno Ce oMrriti h j a u Tepie, u t a n e Bb
ilm je prva i paslednja misao 6w&. W , to bi
bio n a j j d i TepiCev angumant. Ubedljbvo, nerna
Bta! ,,ZbliZarvajuki" ova dva miwliaca MB autor
ide. medutirn, j d delje i egzaltirano iajauljnqie:
,,U tom pogledu, da je kojim sluEajem (Nice -
B. T.) p r e t h d h Marxu, rnagli biimnn, imavno
i s pacwdanom e i g u m d h mticipirati M m m
pqiam, pride nego hi iiz Hegelwe fiiozcvfije, Wa-
sEne potktidke dk-ije iIIi gak utop$ldmg
socijalizma". Nama se, pak, ,,izravno i s pouz-
d a n m DM&'' Eini mo: i da je, h j i m &-
Eajern, bilo Sto nije bilo, to, svakako, ne b.i
mogilo (ha5 taiko biti. Vrhmac m e & h e kom-
slmkcije 'pmpmnajemo, b a k u T e p i k v m ,,w-
m J u " NiEeu: ogr&teju6i mu, h o Mamttne-
no d a n t i h o a n detetu, napwlafienje mih bmla-
rnentalnih hansekvnoiia, om ,jsv6avaW tvnd-

Sta ~ r d ipolsle wag?! Sta m e i hputiraafie

NiEeu ,+gatwob t o n i j & o - m a t m i j n i a ~ w t ~ ouvi-
g
da"? Nedastia~talku d d a u ,,histonijsko-materija-
Itstll5loi uvid", uvida u MEea ili i jedino i d w ?
Ako i astan3m-m po strani m e upitnosti, astag'e
naan utisak da je jedha rnwguhmt nasilzlog
,,spajanjan Marksa i NiEea, koju demonstrira Te-

usagl&va&ie i mjhetemgenijih duhovn& ho-

riwnata.
 EORDANA UUBOJA

I KO SA
A I

ZAKASNJENJEM
Mnogo godina poSto su konaeno zauzela svoja
mesta u istoriji antropologije kao nauke i obe-
leiila njen razvojni put, klasifna dela antropo-
loSke literature poEela su da se pojavljuju i kod
nas. Posle Argonauta zapadnog Pacifika Broni-
slava Malinovskog i Drevnog druStva Luisa Mor-
gana, pojavilo se i delo Marsela Mosa Antropo-
logija i sociologija.*) Mada nikada nije kasno
da se upozna neko delo, mora se priznati Einje-
nica da vreme igra ulogu kao jedna od kompo-
nenti dela i da danaSnji Pitalac opravdano gubi
interes i spontani odnos prema delu i autoru
koga je posredno upoznao preko drugih radova,
a Eiji je domet i znataj odavno utvrden u nauci.
To naravno ne znaEi da treba odustati od onog
Sto je propuSteno da se uradi ranije, vef da se
treba Puvati od ponavljanja istih g r e h k a sa
autorima koji danas stvaraju.

Knjiga Antropologija i sociologija izaSla je u

Francuskoj 1950. u godini kada je preminuo
Marsel Mos, sa ciljem, kako se vidi iz uvodne
napomene, da se saberu i publici predoEe radovi
do tada razbacani po raznim Easopisima. Jedan
deo Elanaka Eine predavanja odriana u DruStvu
za psihologiju - ,,Stvarni i praktiEni odnosi psi-
hologije i sociologije" (19241, ,,FiziPko dejstvo na
pojedinca ideje smrti koje sugeriSe zajednica"
(19261, ,,Jedna kategorija ljudskog duha - po-
jam liEnosti, pojam ja", ,,Telesne tehnike" (1934).
Tri najpoznatija rada ,,Ogled u daru", ,,Skica za
opStu teoriju magije" i ,,Ogled o sezonskim va-
rijacijama u eskimskim druStvimaW preneta su
iz Puvenog Pasopisa Ann6e Sociologique za koji
je tesno vezano ime Marsela Mosa, koji je bio
u uredniStvu Pasopisa od samog osnivanja.
*) Marsel Mos: Soctologtja i antropologija. Prevela sa
francuskog Ana Moralif. Beograd, hosveta, 1982.
(Biblioteka ,,XXvek").
----- GORDANA LJUBOJA
-

Zajedno sa Dirkemom, za koga ga veiu i srod-

niEke veze, Mos je utvrdio temelje francuske SO-
ciologije i dao joj obeleije pod kojim su izla-
zile i delovale generacije i generacije francuskih
sociologa. On je u postojeCe evolucionistiEke ok-
vire nauke uneo funkcionalistieke i struktura-
listiEke ideje i time oznaEio put kojim Ce se kre-
tati francuska sociologija i antropologija sve do
Klod Levi-Strosa. Prema Levi-Strosu, opseg Mo-
scvih uticaja je znatno Siri, jer interesovanje koje
je pokazao za odnos pojedinac-grupa u radu o
telesnim tehnikama, i implicitno u ostalim ra-
dovima, najavljuje amerieku antropoloSku Skolu
i pravac 'kultura i lienost'. Cinjenica je, kako
se vidi iz jednog broja radova objavljenih u
ovoj knjizi, da se Mos dosta bavio psiholoSkirn
problemima, kao i odnosom srodnih druStvenih
nauka, Sto je ovoj zbirci razlieitih radova dalo
i ime. Uostalom, svako ozbiljno nauEno razma-
tranje vraka se ponovo na polaznu taEku razgra-
niEavanja delokruga rada i uticaja jedne i drugih
nauka. Mos je u ovom sluEaju zauzeo stanovigte
o prednosti socioloSkog nad psiholoikim, Eime
je potvrdio osnovni pristup i metod sopstvenog
istraiivanja. Zanimljivo je da se u knjizi veoma
Eesto nailazi na pojmove socioloSko, psiholoSko,
sociologija, etnologija, antropologija. Na neupu-
kenog Eitaoca ova zamena termina moida de-
luje zbunjujuke, ali govori u prilog tezi da na
poEetku ovog veka, kao uostalom i danas, nije
bilo moguCe reSiti problem jasnog razgranieenja
ovih veoma srodnih nauka. To naroEito nije bilo
lako u sluEaju Marsela Mosa koji se inspirisao
mnoStvom razliEitih ideja. U ovoj knjizi obuhva-
Ceni su radovi koji bi najpre ulazili u okvire
etnologiie. odnosno socijalne antro~oloaiie.a na
osnov; standardnog i tradicionaln6g kriierijuma
da se istraiuju primitivni i egzotieni narodi. Raz-
log tome nije :to se ispitivane pojave ne mogu
naCi u razvijenim druStvima i na visokom stup-
nju civilizacije, na Sta ukazuje i Mos, veC njihovo
lakSe uoEavanje u drugtveno sloienim sredinama.
S druge strane, dobar deo problema kojima se
Mos bavio zaokupljao je etnologe njegovog vre-
mena - problem magije i mane, kule i razme-
ne dobara. On nije bio terenski istraiivaf. Ni-
kada nije neposredno upoznao neku domoro-
daEku kulturu. Izvore svojih informacija nala-
zio je u tada dostupnim knjigama. Zbog toga je
njegov naurni rad bio predodreden i uslovljen
arbitrarnim izborom podataka koje je on Eesto
uklapao u jednu misaonu Semu. To je on0 St0
i danas odlikuje francuski strukturalizam i delb
Klod Levi-Strosa.
,,Skicu za teoriju magije" Mos je napisao zajed-
no sa Iberom na samom poEetku naSeg veka
(1902-2903). Iako su teiili da uEine korak napred
od tradicionalnih postavki ovog doba, oni su 0s-
tali u okvirima etnoloSkih tema i interesovanja
koji su vladali krajem devetnaestog veka. Svojim
 GORDA-NA LJUBOJA

radom Mos i Iber se nadovezuju na Tejlora i

Frejzera, rije radove kritikuju, a kao osnovni
motiv za pisanje ,,Skicet' navode Zelju da na-
piSu rad o magiji kakav do tada nisu imali
prilike da proritaju. Medutim, uprkos nameri
da ovom problemu pridu na potpuno nov narin,
nisu mogli da se odvoje od klasiEnih teza o
magiji koje su postavili njihovi prethodnici.
Prvi deo rada napisan je deskriptivno. Pobro-
jani su razni sluEajevi kada se pribegava magiji
i odvojeni u tri odeljka na osnovu rinilaca,
odnosno elemenata magije - rarobnjaka, magij-
slrih Einova i magijskih predstava. Ovaj uvodni
deo zakljuEuje se jednom neodredenom i nega-
tivnom deskriptivnom definicijom da je magija
svaki obred koji je privatan, skrovit i tajanstven
i koji se nalazi na granici zabranjenog. Magijom
vladaju zakoni simpatije tj. zakoni dodira, slir-
nosti i suprotnosti - unekoliko modifikovani -
koje je veC formulisao Frejzer. Magija, takode,
predstavlja svojevrsnu nauku, odnosno, najdrev-
niju tehniku.
U drugom delu Mos i Iber prelaze na analizu
i objaSnjenje magije. PokuSavaju da izbalansi-
raju racionalistiEko stanoviSte evropskih nauEni-
k a sa pogledom na svet i unsoSenjem u misao i
duSu pripadnika primitivnih naroda, Sto ih do-
vodi do veoma poznatog i popularnog pojma u
antropologiji - mane. Mana je pojam preuzet
iz melaneianskih jezika koji je u jednom tre-
nutku razvoja nauke zadobio mesto i status naur-
nog pojma. Pod manom se podrazumeva sve
iracionalno, ona je sila, biCe, radnja, osobina i
stanje. U mani se nalazi koren pojma svetog.
Kod raznih naroda mogu se naCi slitni pojmovi
kojima oni, a preko njih i etnolozi, oznaEavaju
sve Sto se nalazi s one strane trenutno objaSnji-
vog. Iako su posvetili mnlogo mesta i truda ras-
vetljavanju ovog komplikovanog pojma, kao i
razmatranju opStih problema magije, Mos i Iber
na kraju uvidaju da to nije dovoljno, pa se vra-
Caju racionalistitkom socioloSkom objaSnjenju da
se u suStini svega nalaze kolektivne potrebe koje
ljude navode da pribegnu ovakvoj vrsti sinteza.
Drugi veoma poznati rad Mos je napisao sam,
dvadesetak godina kasnije. To je fuveni ,,Ogled
o daru" koji mnogi ubrajaju u remek-dela i kla-
sitne stranice antropoloSke literature. Vremenski
razmak od dvadeset godina ne samo Sto je zna-
fajan za individualni razvoj i liEno isliustvo is-
traiivalia, nego podrazumeva mnoge promene i
nova saznanja na polju nauke. Za to vreme Mali-
novski se u sklowu terenskih istraiivanja ve6
dosta pozabavio problemom kule, a sakupijen je
i bogat etnografski materijal o potlafu i potlaEu
slirnim obirajima Sirom sveta. M O S je za svoje
potrebe odabrao i uporedio materijal sa podruEja
Polinezije, Melanezije i ameriEkog severozapada
-. -. -.
GORDANA LJUBOJA

i iskoristio ~ o m a v a n j etri velika Dravna siste-

ma: .gerrna&kog, kiieskog i indijskog. Ovo je
v d dovoljno Siroko ~ o d r u f j eu geografskom a i
istorijskok smislu da bi postavl6nG temi i pro-
blernu koji se istraiuje potvrdilo univerzalnost.
ReE je, u stvari, o tradicionalnom sistemu raz-
menjivanja za koji je Mos skovao i poseban ter-
min - ,#stern totalnih prestacija" - u kome
klanovi, pojedinci i grupe razmenjuju sve medu
sobom". To je pojava, odnosno druStveno ustroj-
stvo u kome ,,mana, iene, deca, dobra, amajlije,
zemljigte, rad, usluge, verske duinosti i polotaji
- sve se moie preneti na drugog i vrahati. Sve
kruii kao da se izmedu klanova i pojedinaca
obavlja neprekidna razmena neke duhovne ma-
terije koja obuhvata stvari i ljude rasporedene
prema poloiaju, polu i naragtaju". ,,Totalne pre-
stacije" podrazumevaju sistem u kome su ljudi
obavezni da primljene darove uzvrate, ali ne samo
u m a t e , v d i obavezu da poklone daju i primaju.
Neprekidnim kruienjem razmenjivanih stvari
ljudi su povezani u neraskidivu za~ednicui svesni
uslovljenosti svoje egzistencije egzistencijom dru-
gih ljudi. Ova organizacija i svest o njoj fine
osnov celokupnog iivota i opstanka, a to znaPi
najstariji i primarni ekonomski i pravni sistem
koji se moie ustanoviti. DoSavSi putem kompara-
tivnog metoda, poredenjem i izvlafenjem opSteg
iz mnoStva Einjenica i materijala, do fundamen-
talnog odnosa i zakona koji pokrde iivot, Mar-
sel Mos je morao da formuliSe joS jednu ofi-
glednu istinu, da su pojave koje izuEavaju etno-
logija i sociologija totalne druStvene pojave, op-
Ste i celovite pojave koje se nalaze u vezi i deluju
na sve druiitvene institucije. One pokreCu totali-
tet druStva. Zbog toga Mos predlaie jedan, do
tada zapostavljen heuristirki metod, koji teii
ponovnom sklapanju razgradene celine. On po-
ziva sociologe da se vrate sintezama, poSto su se
suviSe bavili usitnjenim, pojedinaEnim proble-
mima.
Ovakvim lucidnim razmigljanjem, iivim pisa-
njem i Sirokim znanjern Marsel Mos je zasluZio
ugled koji je stekao svojim ,,Ogledom". Mnogi su
u njemu nalazili inspiraciju. Najpomatiji je, sva-
kako, Klod Levi-Stros koji se direktno nadove-
zuje na Mosa svojom teorijom o trostrukoj raz-
meni, iena, dobara i usluga, i simbola, kao tri
osnovna odnosa svakog drustvenog sistema. Na
razmeni iena zasnivaju se tumatenja svih raz-
liEitih srodniEkih sistema.
Medutim, moida je jog uzbudljivije od iSCitava-
nja ovih klasiEnih radova otkrivanje manje poz-
natih stranica Marsela Mosa. One nemaju sve-
obuhvatnost i Sirinu kao Sto je sluEaj s ,,Ogledom
o daru" i ,,Skicorn za teoriju magije" ali zato
mogu da iznenade bogatstvom ideja. Birinom in-
tergsovanja, lucidnoS& zapaianja 'i poStenjem
pasioniranog istraiivara. Veoma imponuje nje-
 GORDANA LJUBOJA

gova naufniEka Birina, sposobnost da pojmi opkte

drustvene zakone i odnose, kao i da zapazi naj-
jednostavnije, svakodnevne detalje koji, takode,
mogu da posluie kao polaziite podjednako dra-
gocenih istraiivanja i novih samanja. Takva su.
na primer, njegova zapaianja o telesnim teh-
nikama, gestovima i pokretima tela koja se raz-
likuju prema polu, a koje oblikuje i usmerava
kultura u skladu sa svojim obrascima. Zaista bi
bilo zanimljivo, kako je predlagao Mos, da se
jednim radom obuhvate sve razliEite vrste te-
lesnog istraiivanja, da se otkrije fime su nepo-
sredno uslovljene, zbog Eega neka kultura vi4e
neguje jednu na raEun druge, itd.
I

Svojim isticanjem detalja Mos ne samo da dovodi

u prvi plan neke nezapaiene probleme, nego
ins~iriSe fitaoca na sliEnu vrstu razmiiljanja
i ieprekidnu budnost, koju bi svaki istraiivafki
i nauEniEki duh trebalo da poseduje. Zanimljiva
je i vrlo moderna njegova predstava o ,,totalnom
Eoveku" - foveku kojim upravljaju nagoni, kao
i ideja o uzajamnoj povezanosti duha i tela. Ideja
totaliteta provlafi se na razliEite nafine kroz sve
njegove radove. Postoji botalitet druBtva i tota-
litet Eoveka, Sto su samo dve uzajamne strane iste
pojave, od kojih polaze svi druitveni i iivotni
tokovi, i dve strane koje Eine bazifni druStveni
odnos.

Marsel M a je u stanju da iznenadi i danasnjeg

Eitaoca svojom erudicijom koja se u nekim ra-
dovima istiCe u prvi plan. U Elanku ,,Pojam
razvoja lifnosti" zalazi u polje apstraktnih ideja
i filozofije. On izvodi genezu pojma lifnosti po-
Cev od neizdiferenciranih predstava primitivnih
naroda koji lifnost poistovecuju sa grupom, i
razvijenijeg latinskog termina ,,personav (u prvo-
bitnom znaEenju maska). ,,Personaw je samo po-
Eetna karika u lancu koji se preko pojmova lika
i lifnosti dovodi do pune svesti o sebi i svom in-
dividualnom ,,jaw. Pojam lifnosti Ce u zavisnosti
od razlifitih uslova u kasnijim epohama i civi-
lizacijama gubiti ili dobijati na znaEaju.

Njegova misao prelazi granice svih odvojenih

podruEja i strogih zakonitosti koje nameCe svaka
zasebna disciplina. Kada Mos piSe o sezonskim
varijacijama u druStvenom iivotu Eskima upuSta
se u antropogeografske probleme, i razliEite pe-
riodiEne ritmove iivlienja objaSnjava uslovlje-
noSfu klimom i k o n f i g ~ r a c i j oreljefa.
~ ~edutim,
ostaje jedan uzan, nauEnim metodama neobjag-
njiv deo njihovog ponaganja koji on vezuje za
unutraSnju ljudsku potrebu da se posle duieg
perioda intenzivnog drugtvenog iivota, Eskim
odvoji, usami i odluta s najuiom porodicom u
surove polarne predele, gde f e saEekati drugu
sezonu i iscrpsti svoju ielju za odvojenoBfu i
mirom.
- --
GORDANA LJUBOJA

Uopite uzev, Mosov odnos prema nauci nikada

nije krut, ni zatvoren. To njegovin stranicama
daje retku i veliku iivost i modernost. On je u
stanju da prizna da ,,svaka nauka postupa kako
moie i samim tim pomalo nasumice" i da opazi
,,da upravo na granicama nauka, na njihovim
krajnjim rubovima, podjednako festo kao i u nji-
hovim naEelima, njihovom jezgru i srediStu do-
lazi do napretka". U danaSnjim nedoumicama
ovaj hrabri i otvoreni stav, ova radoznalost i
stalna pokretljivost duha predstavljali bi veCu
zaostavStinu od klasiEnih i danas standardnih
teorija, oformljenih ozbiljnim i strogim nauEnim
postupkom. DanaSnjem Pitaocu Mosovih dela to
predstavlja novo i uzbudljivo otkriCe. Kada se
napomene da u knjigu uvodi izvanredni pred-
govor, koji je napisao Klod Levi-Stros, sasvim
dostojno svog velikog prethodnika i uPitelja, on-
da se moie reti da pred sobom imamo jednu
lepu knjigu, vrednu pune painje i i5Pitavanja.
ZBORNIK RADOVA
0 NARODNOJ
KULTURI
Po mnogo Pemu zanimljiva i bogata &irka
radova uglednih francuskih sociologa i kulturo-
loga posvedena je pitanjima nasitanka i konti-
nuiteta bkalnih, etnirkih, socijalnih i religij-
skih, manjinskih kultura. ,,Narodna kultura, kul-
turni regionalizam, kulfmmi idmtitet, usmena
kulbura, Ziva Ikulhra, loultura svakcodnevnog
iivota, obirna kultura.. . sloiene su reri za sa-
gledavanje kulturne realnosti ili ku&urnih is-
kustava koja naznafavaju ovi konceptinl) kaie
Rejmon Laburi u uv&im napommama za
o m j zbornik.
I pored zbornirke forme knjiga je koherentna i
iznutra povezana tmatskom srdnob5u poje-
dinih ideja i idantihim pristupom osnovnoj
problematici. Osnovni zadatak ritavog zbornika
sastojao se u definiednju kljlu5nog pitanja -
sugtine pojave namdne kulture. Da bi se ovaj
zadatak olbavio Mlo je neaphadno temijski fu-
ndirati ritavu pxoblematiku &mu je posveden
prvi d m knjige. U o v a delu nalaze se prilod
lestorice autotra, a u u v d n o m tekstu Narodne
kulture: kulturni suproizvodi ili marginalne
kulture Morisa Imbera, daje se definicija na-
rodne kulture kao v m a kontmverme pojave.
Postoje mnoge teBkoCe da se ova pojava definiSe
jer je omarena sa dva izraza ,parodnan i ,,kul-
tura", a oba su gojotom podjednako vigeznaha,
a osnovno znarenje zavisi od toga u kojoj se
zemlji i sredini upotrebljavaju.
Kod d r e d m j a pojma kultura ne javlja se samo
pluralitet njegovih marenja nego d pluraliltet
njegovih flunkcija u d d t v e n o m iivotu. Raz-
liEita shvatanja ovog pojma nastala su pod
dejstvom krajnosti - s jedne strane ,,masov-
9 Sous la direction de G. Poujol et R. Labourie,
Les cultures populaires, Institut National dlEducation
Populairee, ,,Privat7', 1979. god., str. 7.
 RADOSLAV DOKIC

new a s w e ,,elitnew h ~ l ~ t u r eOva

. ,,mzli&i~tost"
k u l t m utiee na moeruhcst nairamruonsniSib
pristupa njoj kao fenomenu - istorijskom, &-
oioh&m. ankmloSlkcun. liu~~visbi&oan. teo-
loSkom, etnolo~k<m. Osim'toga-postoje i stand-
viniSta llopia nastaju u akvim kuLt~unneanimacije
i sociologije kultme, dakle, uiih praktibih i
teorijskih podruEja u kojima se kultura nepo-
sredno ispoljava.
Pod pojmom ,,narodniV najEeSCe se podrazume-
vaju ani sadriaji kuLbure koji se ispoljavaju u
sv&&wnom iivotu, b j e prihrvataju najraz-
novssniji slojevi stamvrdSitva. Ovde se, takode,
susreCemo s a p n o b l m m ,,masome" i ,,elitnew,
,,vrhunske" kulture, a bo su istovremmo pojave
koje povezuju pojmwe , , m d n i " i ,,kulturaW.
Zajednitki imenitslj ovih pojava m i e se tra-
Ziti I u ,,postojanju pon-ja, sinboliNrih nor-
mi, svakodnevne p a h e koji se olpiru kultur-
n m usadivanju u globalno druStvo. To u isto
vrame znafi - i ad razlieitog stepena - stal-
nast nekadalaje prakse, d r e t a n j e o n m kome
se nudi svahdnevna k u l m a potroSnja, krea-
ciju i pojavu nove prahe. Orvo pcxstojanje i
ovaj otpm objagnjawaju, s jedne strane, i z b r
e p k t a ,,narodni". Mnoga ideololka ponaianja
su kompromisi prebrzo identifikovanih kultur-
nih grupa i drultvenih klasa, kulturnih vred-
nosti R politiEke ideologije".@)
Z b r n i k safinjavaju dva deLa - tearijski i deo
u kojem se obraduju r&Cite kulture. U prvom
delu nalad se t&st Mo~isaImbera - Narodne
kulture: kulturni suproizvodi ili marginalne
kulture; zatim MiSela de Sertoa - Svakodnev-
ne prakse; Zenevjeve Puzol - Otpor ili pri-
hvatanje i otpor ili hendikepi; Zan-Kloda Bar-
tea - Narodna ili dominantna kultura; Pjera
Besuara - Narodna kultura, rasprave i teorije;
Zofra Dimazdijea - Ziva kultura i mof. U
drugom su prilozi Morisa Agijana - Narodna
i burioaska socijabilnost u XIX veku; Pjera
Belvih - Aktuelni kulturni stavovi manuel-
nih radnika; Andrea Sazaleta - Narodna sre-
dina i animacija; Arlinda Stefania - Govorna
kultura i mediji; Valtara Holenvegera - Go-
vorna knjiga; Zenwjeve Zarat - Govorne kul-
ture jufe i danas; MiSela Basanda - Kultura i
socio-politif ka dinamika i jurski separatizam;
Evline Rifen - Smisao i besmisao, regionalne
kulture kao simbolifko sredstvo; Eve Sert -
Manipulacija narodnom kulturom u Alzasu;
Erike Simon - Narodna kultura - nacionaba
kultura: skandinavski Narodni univerzitet i
Zan-Snla Lagrea - Kulturna produkcija i so-
cijalni pokreti, bande, bitnici, hipici. Na kraju
je data banpna i karima bibliografija knjiga
i studija o ovoj pmblematici.
3 Ibtd, str. 8.
 RADOSLAV DOKIC

U svim tekstovima teorijske prirode fine se

palrmhji da se SQ precimlije omari i objasni
poijam ,,narodna kultura", da se dovede u Sto
teSnju vezu sa svekadnevnim Ziwotoan i njego-
vim svekohikim manifestacijama. U osnovi ve-
Cine tekstova je nastojanje da s e o z n m kon-
tekst u kojem ovaj pojam d o l a i do najpotpu-
nijeg izraiaja. Po rnnogo femu zanimljiv je
prilog Pjera W u a r a , a naxwfi.to iznoienje osam
hipoteza kojima se zaokruiuje kcnrnpletan od-
nos prerna narodnaj kulturi. Besuar smabra da
se: (1) pitanje kulturne dominaeije moie ana-
lizirati sa stanoviita nejednakosti; razlika i kul-
turnog zakagnjavanja (kulturnih hendikepa). Iz
ove ~perspektive ovaj tip narodne kulture valja
analizirati kao svojevrsnu negaciju; (2) narod-
na kultura moie afi~rmisaki i u&niti autonorn-
nam samo sa stanovigta kultume razli6itosti
vis a vis dominantne kulture Sto ma& da se
narodna kultura moie analizirati samo iz per-
sipekbive koja je istowemeno k u l t m a (iden-
tiCnmt-specifihost) i politifka (borba protiv
njene dminac?je); ( 3 ) m p m b i kadar koji ima
zadatak da eksplicira kulrturnu dominaciju iz-
raienu porno6u sisltema n o m i , vrednasbi ; si-
stema koji se joS moie naavati kriteriologi-
jom i koji se namece druStvenoj zajednici, a
posebno namdnoj kultuni; ( 4 ) usawSi kadar
koji, u i z v ~ o mm i s l u , ima obaveau da oba-
veStava na elitan naEim; (5) m i e govoriti samo
o dliskurursu inteligeneije, a ne o diskursu naro-
da; ( 6 ) nanodna kultura moie, u krajnjoj liniji,
izjednariti s krearbivnim n e r a d w , s onim sa-
driajima iSovekove delatnosti koji se odvijaju
u slobodnom vremenu, p i femu vallja irnati u
vidu ambivalentnost kulturnih obrazaca, ,,dvo-
s t ~ u k oItice" narodne kulture; (7) oko naradne
kulture koncentfiSe fitav svakodnevni iivot,
da se unutar nje materijalizuje skup ideja koje
su po svojoj suStini otvorene, iive 1 utifu na
soaijalnu dinauniku i na borbu protiv domina-
cije u svim vidovima i na svim nivoirna. To ni-
je istavremeno samo druStveni i politifki pso-
blem koji u sebi koncentriSe razlieita ispolja-
vanja narodne kulture koja su vecuna ~pecifi-
h a , ali i koncentriie i n m d n o prisvajanje
svih kulturnih elemenata iz naufnog, estetiE-
kag, saznajnog, k r a i v n o g sistema; (8) u
druStvu javljaju stalni elementi narodne kul-
ture koji su istovremeno i matenijalni i duhav-
ni Sto utife na stvaranje pogleda na w e t i
njegovu artikulaclju.
Zandmljiva su i neka stanovi1ta 2. Dimazdjea
izloiena u vidu dveju hipoteza. Prvo, ref je o
veoma poznatoj hipotezi u sociologiji, naime, da
su ,,nezavisnosQ i 'prirodnaat' kulturnog pokre-
ta pod uticajem javne moCi festa iludja. Ove
orijentacije i ovi rezultati zavise od priaude
ekoaomskog dstema. od interesa druStvenih
 RADOSLAV DOKIC
-- - - - -

klasa i od konafnosti politiEke m06i."~) Do-

vodenje kulture u zavisnost od pmenutiih fa-
ktora ne umanjuje njenu samrtalnoslt kao spe-
c i f i b e W e k o v e sposobnosti da na ~kritiekina-
Ein gleda n a kultiurne i dru&ene pojave, 14i-
njenice i procese. Drugo, kad je reE o limitima i
iluzijama kao i o slamoj kultuwoj dinamici,
valja imati u vidu da oni msa dovoljno istra-
ieni, Sto stvara odredenu msravnoteku kad je
ref o savremenom sooiolGkom s a z m j u . OVO
tim pre jar se Icullturna akoija ne moie svesti
na ideoloSku akciju. Medutirn, Dimazdije ne
iskljukje paliitZhi faktor kaa realitet. .,Po&
tiEka intervencija u kulturi ima specifican ka-
rakter jer je deo opSte politike. Pritisak orga-
nizacija kulbwne akcije na palitifku ma4 t a b -
de je stvarnmt. Oval pritisak se nastavlja na
drugtvani pakret stvaralaca i a n i r n a t ~ r a " ~koji
)
se u kulturnoj dinamlici ispaljava kao .,kultar-
na mof".
Savremeni kulturni razvoj sadrii, prema Dima-
zdjeovim odredenjima, nekoliko bitnih mome-
nata. Socio-kulturni krug koji se uspostavlja
pomofu .,klase stvaralaca" luoja komunicira sa
,,mikro-sredinom" u kojoj se nalaze kritifari,
prosveceni arnateri, izdavari knjiga, fampisa,
gramofonskih plofa, fotografija, raznovrsne
grade. Ova mikm-sredina stalno obogciCuje ,,so-
ciokulturnu sliku". Posebno znaEenje ima i re-
lativna autcmomija kulturne akcije. &nosno
njena uloga wlititikog- agensa
- u raznim soci-
jalnirm sredtinama, klasama i frakoijama. U ovom
odnosu uosebno dolavi do izraiaja mcio-kul-
turni k r i g h j i na odredeni naEin -t.reba da pa-
d s m e inte~akciju relativm samostalnih, a
Cash i inertnih elmenata. Socio-kulturni okvir
odreduje i specifi@n karakter kaltume dina-
mike koja je rcazliCita u pojedinim soaijahim
sredinama, a snrojim dejlstvam oma u t ~ f ena na-
stanak ,.kulturnog kapitala", dakle, sume kul-
turnih dobara koja se u manjern ili vefem
stwenu, manje iLi vise aktivm ispoljava u
nekoj druStvenoj klasi ili njenoj frakdji. Maj-
ski i junski dogadaji iz 1968. u FTancuskoj, u
kojima su studenti hteli ,,da p r m e n e rjivot",
a slndikalni pokret da pobo1jSa nivo kvota,
podstakli su vrafanje kulturne m B ma lakal-
nom nivoiu. Javlja se, dakJe, novi fenomen nosen
nezadovoljstvom postojefim obrazovnim ob-
rascima, Sto ntje na zadovoljavajufi naEin pro-
ureno jer se danas oseta vidliiv nedostatak ko-
<
mparaGvne sociologije Skde ,.papalehe Skiole"
u kulturnom proucavanju. Za ostvanivanje dru-
Stvenih i kulturnih ciljeva potrebni su snagni pod-
sticaji %voj kulturi Sto se unoie, izmedu osta-
log, Lpoiljiti u procmu transfmmacije drusrtve-
ne akcije u socio-kulturnu aktivnost. Ovome se
3 Ibid, str. 66.
'\ Ibid, str. 66.
 RADOSLAV DOKIC

pnikljuthjru P neke sociio-d~hovne akcije kao i

projekti nekih politifkih ljudi. MeUu kulturnim
s n a g a m u dejstvu D h d j e pose- iadvaja
borbenu parbijru ,,klaseshvaralaoa", kaja je naj-
f&6e na levici, koja napada one kulturne pro-
blame bcoji se bpoljlavaju kao akademizam,
konfanmizarn sves,bi 1 -ma, a uvek kao teh-
m k m W e l i t i m . To je @nupa kriiti&ra, infor-
matom, navinara koji se bore da m&o
u ,,kultwnoj proizvodmji", d&le u snsternu
rnamedija i u rnammoj kulhni. U svernu se
ovome ogleda teinja da s e i u hlbumom sek-
toru crstrvani proimadnja koja k obezbedi'ti
rnaksirnalni profit. Sva &ova nasrtojanja najve-
Cim delorn su usmerena na osvajanje 4to veCeg
prostom za kulturnu dmmkratiju, -uz pritiske
ili saradnju politiCkih i sindikalnih snaga, a
sve zaje& je usmereno stvaranju ~boljih dru-
Stvenoiekonomskih i dmStveno7p01d~ti&kihuslo-
va. OpSh je teZnja da se tmii ,,mtonomiih"
za kulturnu akciju stvaralaca i anirnatora. citav
ovaj d m m h a b h i pokret ne treba da vod'z samo
ekonomkom i druSWmm pmgmsu nego i kul-
turnom.
Drugi d m zlxmnilka adnosi se nla raznolikost
ku~lturai zapoMnje zmimljivim tekstovn Mori-
sa Agijona Narodna i burZoaska socijabilnost u
XIX veku. Mediutim, najvliSe paklje u ovom
o d e l j h posveCeno je o r a h j l o u b t w i (Arliado
Stefsni - Oralna kultura 2 mediji, Valter Ho-
lenveger - Oralna knjiga, Zenevjev Zarat -
Oralne kulture juEe i danas). 0 d mtalih tek-
stova valja p m e n u t i tekst Pjera Belvila -
Aktuelni kulturni stavovi manuelnih radnika
u lwjem istiEe da f i a t k i radnici nisu viSe na
drul6venoj margini, Bto ih je d radnika dovelo
do prcizvoUaEa. Meduhim, danas uveliko rnoze-
mo govoriti o neposedovanju i kulturnom siro-
magtvu. Slede tekstovi koji se bave regional-
nirn aspektom kulture kao i bntrakulturom
(Migel Basan - Kultura i socio-kulturna dina-
mika. Jurski separatizam, Evlin Rdten - Smi-
sao i besmisao, regionalne kulture kao simbo-
litko medstvo, Ev Serf - Manipulacija narod-
nom kulturom u Alzasu, Erika Simon - Narod-
na kultura - nacionalna kultura. Skandinavski
narodni univerziteti, Zan-Sari Lagre - Kul-
turna p~oizvodnja i socijalni pokreti, bande,
bitnici, hipici).
Ideje sadriane u iovm zborniku jog jednoan
nas dovode do uverenja da se sa mnogo ubed-
ljivih razloga moie govoriti o narodnoj kulturi
shvadenaj kao modenna varijanta tradicional-
nih kulturnih obrazaca ali i kao pravo uklju-
fivanja brojnih kulturnih ponaSanja u kulturni
sistem koji fiunkcioniie i u s a m o v m i m dru-
Stvenim sredinama i na brojnirn drugtvenim
niivaima.
 HULTURE
Uvodenje -ova f i W e U t u r e u nastavu
knjiievnosbi i umetnosti osnovnih i srednjih
Skola u Vojvodini odavno je p t a l a stvarnost
obrazavno-vetnag sistema. Nedavno se , p j a -
vio celovit, moderan i funkcionalan prirufnik
Osnove filmske kulture,*) grupe autora, kao
p w i udibenik posv&en filmskoj umetno-
sti u osnovnaj i srednjoSlkols~lwjnarstavi. To je
knjiga za ufenike, ali i za nastavnike. Iako op-
terecena definicijama, s obiljem informacija, kb-
risno f e posluiiti svojoj funkciji: uvodenju mla-
dih u osnovne pojmove filmske kultur& Mladi
fitalac f e uz pomoC ovog udibenika l a k k pro-
dreti u svet filma, ovladafe filmskom terminolo-
gijom i postiCi Ce kritifko gledanje filmskog dela;
nadamo se da f e i st&i osnovna znanja o tome
kako se stvara filmsko umetnifko delo. Osnovi
filmske kulture je prva knjiga-udibenik u nas
namenjen mladom' gledaoc< od obrazovne i
v a s ~ i t n ekoristi u savladivaniu osnova filmske
kulture.
Pisati knjige o umetnosti odista nije lako. Udi-
benike i prirufnike pisati je isto tako teSko; zna-
nje, nauka, umetnost i mudrost - sloieni sistemi
miSljenja i urna prilagodavaju se zakonima poje-
dnostavljenja, jasmCe, preglednosti i kratkofe.
Pred sloienim zadatkom nagla se grupa autora:
Stevan MiciC, pedagog i knjiievni teoretifar,
Marko Babac, dramski pedagog i specijalista
filmske montage, te dvojica eminentnih socio-
-psihologa i filmologa: dr Stjepko Teiak i dr Mi-
roslav Vrabec. Zadatak je bio da pripreme i na-
piSu prirufnik za ufenike V do VII razreda 0s-
novne Skole i I i I1 razreda srednje Skole.

Valja odmah refi i odati priznanje autorima da

su safinili vredan prirufnik i da je njihova ob-
rada estetsko-kulturnog i civilizacijskog fenome-
na filma, a potom i na kraju, uzgred, i televizije,
od znafaja za popularizaciju filmske misli u nas.
*) Osnovl filtnske kulture, autora Stevana M f c f k
Marka Babca dr Stjepka TeZaka i dr Miroslava
Vrabeca, izdaAje RadniEki univerzitet ,,Radivoj Cir-
panov", Novi Sad, 1980.
Knjiga je nastala kao izraz preke potrebe u na-
Sem osnovnom i srednjem Skolstvu. Stvarana je
u neposrednoj konsultaciji s nastavnicima uz
poStovanje njihovih zahteva, kao i nastavnih pro-
grama i planova. To je pregledno pisana knjiga,
koristan udibenik i funkcionalan priruEnik, koji
de s razumevanjem dobro doCi uzrastima kojima
je namenjen. Krupniji tekst se odnosi na mladi
uzrast, a sitniji na stariji. Iako pisana za mlade
Bkolskog uzrasta ova knjiga Ce privuCi painju i
svih onih kojima je stalo do filmske umetnosti,
kao prirufnik za popularizaciju filmske umetno-
sti. Istovremeno, bite to i koristan prirurnik
svima onima koji se amaterski bave filmom i
filmskim stvaralaStvom.
,,Upoznavanje umjetnifkog jezika ekrana iz ove
i drugih strufnih knjiga je jedan od naEina sti-
canja filmske i televizijske kulture" istiEe u za-
vrSnom poglavlju dr Miroslav Vrabec. Zivimo u
civilizaciji slike. Mladi viSe gledaju film i televi-
ziju nego li Sto Citaju. Saobrazno ovoj Einjenici
prirodno je da se naSa metodoloSka nastava i
savremena pedagogija zalaiu za uvodenje filmske
i televizijske kulture u naSe opiteobrazovne
Skole. Stoga s pravom zakljuEuje Miroslav Vra-
bec da .,U razumijevanju filmskog i televizijskog
djela presudnu ulogu igraju opda kultura, opCe
obrazovanje, filmsko i televizijsko obrazovanje
i inteligencija.. . Umjetnost ekrana obrazuje
mlade.. . Tri su izvora Eovjekovog upoznavanja
svijeta: iskustvo, nauka i umjetnost".
Knjiga Osnovi filmske kulture podeljena je u
osam poglavlja: u prvom, Nastanak i razvoj ki-
nematografije, Stevan MiciC postavlja pitanje
Sta je film? On iznosi kratku predistoriju ove
umetnosti, objagnjava znaeaj montaie, ukazuje
na razliku izmedu snimljenog pozoriiita i filma
koji se oslobada pozorista. MiciC zatim piSe o
fenomenu nemog i pojavi zvuEnog filma. U sle-
deCa dva poglavlja MiciC ukratko obrazlaie film-
ske vrste (ianrove) i daje Kratak pregled razvoja
jugoslovenskog filma.
0 filmskom jeziku piSe Marko Babac. UvodeCi
mladog Eitaoca u sloiene zakonitosti filmske gra-
matike Babac ukratko opisuje stvaranje filmskog
dela, od sinopsisa do projekcije gotovog filma.
Cini nam se, da Ce lovo poglavlje biti najteie
mladom Eitaocu zbog egzaktnosti, iako je pisano
pregledno, s kratkim definicijama i s obiljem
likovnih priloga.
Na Sloienost filmskog djela kao kolektivne kre-
acije ukazuje Stjepko Teiak. On piSe o drudtve-
nom, umetnifkom i tehnifkom aspektu filma.
Slede poglavlja o autorskom fenomenu (,,Film
je kolektivno djelo"), proizvodnim procesima i
ianrovskoj sloienosti. U sedmom poglavlju Teiak
upoznaje mladog eitaoca sa filmom i srodnim
umjetnostima.
U zakljufnom, osmom poglavlju dr Miroslava
Vrabeca, Mi i iive slike, fini se, da je najviSe
pronaden metod, naEin i stil kako je cela knjiga
trebalo da izgleda. Neposredno pisano ovo pog-
lavlje je sumiralo prethodna poglavlja o filmskoj
umetnosti.
Ova propedeutika u osnove filmske umetnosti i
kulture filma grupe autora, uprkos brojnim Stam-
parskim pogreikama i nedovoljnom izboru vizu-
elnog materijala, Stampana je u zavidnom tiraiu
od 20.000 primeraka (kao celokupna izdanja
Instituta za film poslednjih godinal, prim. R. L.).
Ova knjiga-priruenik dobro je doila mladimapa
se i mi stoga pridruiujemo pozitivnoj recenziji
Ljiljane Gantar, dr Ante PeterliCa. Milutina Pe-
troviCa i Ljubice Radakovii.. Pohvala za objav-
ljivanje knjige Osnovi filmske kulture, prve u
nas ove vrste. pripada i uredniku edicije Mileti
Pavlovu. Drugom izdanju ovog udibenika moie-
mo poieleti ispravljene greSke, prosiren obim,
obopaben pre svega likovnim prilozima, ali i do-
punjen novim poglavliima o umetnirkom filmu.
o vrhunskim delima filmske ymetnosti. o film-
skim Skolama, o kinoteci itd. kao i ukazivanjem
na drugu srodnu literaturu, jog uvek tako retku
u nas.
 SLOBOOAN SlHOVlC

TRI SIMPOZIJUMA
Cinjenica da sy od avgusta do oktqb~a
godine, &am tri f i l o a o f s k o ~ i ds ~ f ~ -
juuna, sama za sebe ne mora da z d i uhmbm-
juh. pak, m d a ni jedan od wi!h n a u b i h &u-
pova n e k astati u sefanju ,,kao epcaha'lan", uti-
wk je da zatpo6inje Rrudenje na% dm3vene na-
uke, u kajoj su (u h l j a v m e n a ) blirii Ikonhlcti
i raaajenlja saradnja unedu f~~~ i mcio-
1azh-m pl-edstannljalli mnov za askarivanje d-
nijih r a l t a t a .
Ako su nau6n.i skupovi: F i l d i j a i wciollogija,
u o h i n u Dana Ante Fimenga, ,,Odnos liberal-
nih d socijalisWkih ideja i gokreta na tlu Jiulgo-
slavije" i ,,Filozofija, vrednosti, svet", odriani u
K m E i , Beagradu i Zagralm, daprineli &vlja-
vanjru atntosdere dijaloga - njihov m a w la
n a k dlmStvenu teoriju ipak n&e bibi an&.

1.
K m Z a na ostrvu Vim, bila je, od 25. do 29.
avgusta, mesto na Jadranu u kcme je boravilo
najvir5e rpasetilaoa sa mauhim i a k a d e n s k h
zvanjima. ViSe ocl stobin~ufi!lozafa, socidoga, po-
hitolaga, Lao i stwdenaba iz Zagmba, Beograda,
Splita, Ljublijane, S k c ~ l j e ,Rijake i NiSa, &I-
pilo se na ,,Danima Ante Fiaunenga" da pmaz-
gwaraja o tePni kojoan se Eittawog i i v h bavio i
jedm od osnivaEa naSe socid'agije: o & o s u fi-
lwofije i socblogije. Simpxijurn sru zajedmai
arganiurvali Ffm&ko, Socia1.aj:ko i P o l i t o l ~ o
d r & w o HrvaMe.

pro;eo u Zagrebu wvorio j e Rudi Supek. BO:

ihdar JalcSik je, ~kao+dam od pmih Fiamengavih
studenata prifao o njegcnrom pedago3km-n r d u ,
a Petar Ladevie je ukazao na neke njegove na-
poanme o dnmu fdozobije i sociolagije.
,,Pravir' rad zrqpdeo je mtnadan referatoan Zar-
ka Pubovskag ,,Fihorfija kao [problem socialo-
gije". Ialko je Puhovski gcyvorio, dalkle, o jednom
s p e c i f i b m aapektu &ma dve discipline, kri-
tifke primedbe i d w n e u dismsiji, ikretde su
se viSe u &vim Ih'dioimahe pmblematike fi-
load&cg uteaneljenja sociolagGe - ribog kga je,
vei. aa @ e h , astao r u t W nd-ncg ra-
zuanevmj a.
Nikola Skledar gworio de o, ontOlogi@loo-gnoseo-
logij- pretpostavkauna predmeta sacidogi!ie,
a u pcipcdnevnam terminu Vjskaslav Afri6 je
referatom: , , F M i j s , henrmeneutika i soddo-
gija" pokmnuo raypnavu o rnestu hemcmeutike
u d d k e n i m istna.iivanjima, p i lteanu su d d l e
do i z r m a neke araelike h e e E u uEemi!ka u dis-
h i j i Y shvatamju same h m e n e u t i i e (recimo:
kao metode ili meta-teorije). Na x&liEite naEine
je h g o r w ~ r e mprhedba: da se o hmneneutici
ne m&e mbiljno xazgwamti, ako se zanemari
njem lveza s tenomenuldlpm MicLjonn, daikls,
ako se ona ne pastavi u k o n t h t zahkva za
,,rrudilkalnim dbrtm" u mi9ljenqjy kojd se kod
Hadegera javlja pre mega pad H u s e r M m uti-
caja.

vanom metodu- o ~ b e d ,ipnavo

i qpstaaka" u &-
vim dlubtvene teorije. ZakLjluEeno je da je za
svaku teoriju dkspenianent ,,dubro prizemljenje",
naime: da maka teorija treiba da bude u stanju
da u s&e uMjuEi (ili na n k i dm.@ naein w e r -
ljivo oibjami) m l t a t e dabijene &perhentom.
0 ~pos&n~oen problermu mgubILOSti i w d e n j a ,,ve-
Likih" ~(i,,mallihW)ksperimenata u sacidagiji
diskutwa~oje Ivan K w a F i - i t a b hmao
kritiku V a n e PeSiC koja arm je z m d a zbog
aadwoljavaaj a s ,pnalh" a-ksperimentima.

Benjamin b l i t g je u referah, polazdi tad

Ribenbaba, p a h l e o cia p d i jedno smmstalno
videnje d n a s a Pilaofije i swialogije, ali se a-
nil0 da je za takalv posao, u o v m t m u t h , M o
nedovdjno wbmmljen.

Rad skupa zavden je refmatam m a d i n a Zivo-

tika: ,,Promma u rnigljenjn i mi$fienje p m e n e
sveta", a zanianljiva diskusu~ao i1zmet.h h a m a
pradvii~lase d jllivlan predvidenag vremene. Po-
sebna gahjla je pocsvdena d a d i n s k h @re-
t i m kao pmim nagov&~ta~jimaj&e radikahe
p r m e n e u migljenjq i revohcije na planu me-
duljudskih kmuni!kacija. Slobodan IbakuliC ie.
kao d~abarrpamaivalac lwih pdkreta, W a o
njihwru aekoherentnost, zakljRLPi&i da sru hu-
manhstiEke ideje karakteristibe smno za m e -
dine grurpe.
V~ednost i plodnwt jedncrg sirmpoz4mna zavisi
pre mega MIvrdnasti refemta i plodnosti dis-
kusija. Utisak o m u u K M verovetno bi
bio povoljniji da su na simpozijum doSli i po-
jedini QaroEito zagreibaM) f ~ i sacMoai
~ i
 SLOBODAN SIlldOVIC

E i j i je dorphos awpravUanj~1proibksm &imom

filoaatije i wxidogije, u pdednjih clfvadasetak
gadina, bio it&&o v e W

Rawanre o cdnosu lilberalima i socijadhna

w& su debulne, jer je re2 o Ldejama koje m
o b l t k d e naSu epah. J d od I>aleaaiIra bne&
~ ~ Jmanovih
a i Sv . e k a r a Mankdea
ova dMc&ja vodena je i na makm tllu. Trod-
nwni ramgcwwi na Taxi @Ire desetak godha)
gredsltavJjali su pvi p o k u h j u posleraknoj Ju-
xdaviji da se otvonmo. k r i W i Bez ~redrm-

dogadaji ru Getu i .kod ax& uEinili sru o m teanu

pcmovo a;lrCuelnam. Wa to je uha~aoDmgoljub
Mibnovix5 ~1 u d n m blaganju ma simpwijurnu
,,Odnas liR>eraLTllihi socijalisrt%kih ideja i p o k e -
ta na tlu Jugmlavlje", g i je, u gganizruciji
i dmstvenu teoriQruInstitiuta
Cmtra ua f i l m f i j ~
drulXwenih nauka lu Beogmdu, Socido&og W-
tva Srbije i Sekcije za p m E a v a a e ddtvenih
prkreta SooidlaSkag d d b v a Hrvsl-, odrian
ad 6. do 8. o k t a r a u SWentskcun ~~~
a t r u u Beoaadu.
Arnbiciomo zamigljen slaup primkw je p a b j u
Beugnadama. Mesrbo Ea sedenje bilo je t&lm na&
naroEito u jutarnjim terminima.
Simpaijum je zapoko korijskim ramnatrmji-
ma 0 apStem odmm 1ika.hi.h i scrcijalistiElcih
ideja. Dishsija o referatha LkagolljGba Mi&-
nwiba: ,,P&u&j rekonstnkcije idejnih izwrra
liberalizma i socijalizma", i Ljubomira TadiCa:
, , L a g i t h & i legalnast" prhduiila se i u w e .
I dok je MihoviC. proanSljanjem asnmilh ka-
tegorija liberalne midi: jednakosti i dobode, kao
i ldeje ljufdsrke emancipacije kaja bi trebab da
,,razrdi ltenziju iamedu slolbade i jednbsti",
,,ukildanjem Vhsti i rvlami8tva", m d a o da &a-
i e na ta&e sdcobljavanja liberakana i smija-
lizma, nagllavajubi da kao zajdmi6ka p r
e e -
stavka i dalje ostaje aubritet mmma, poverenle
u racianarlnast i vemvanje u pmgxes. Tadif je
kritihoun Kesma i Radbpha s jedne i Vebera
s d m e shame, pdka~eolkako je pmni liberali-
aam, rna$m4kljlut5i tmdiciju r w h c i j e i dmrkjra-
tije, wpnavo ta~j ,,ratioy' - suiavajufi ga na
,,uslove mtabilnmti i BailIkulaciju, kvantitet i
funkciju" - m m a t i o u iracionahcrst.

U r e k a t u : ,,0e t e m odnolm libemlima, h-

zervatizm i socijailha" Tador Kulji4 se bavio,
pre svega, rraunatramjem pajma ,,neprijateljam
i aaEincun ne h j i su wim terminan konzer-
vatimo lmrZoaake, liberahe i socijalistilSke ideo-
 SLOBODAN SIMOVIC

lagije omafavde one druge. OsMo je nejasm

da li KuljiC za & h ad Mtike izjednafava9a
l i b e r a l h a i socijlalizma sa stanovlta bufioas-
skog kmoe~vativizma (i f d h a ) , kao i konzer.
vativiana i s o c i j a l i i a sa s t m d t a liberalie.

ma? Tim pre Sto toavadi Ivbnkweove i ~ o r k -

hejmerwwe stavwe da se liberahi pored& ne-
izbeino ramija ka tatalitarimnu ( h o i tvrdnju
da likralizam i f&iaam iznawtaju na istom tlu).
Naime, &o bi ovo trabelo Ida predstwfia ndco
m a v d a n j e za izjednaEalvaqje liberaliana i fa-
ginma od strane Kcminterne - moral0 bi da se
naglasi da Markuze takode pakamje rn koji ma-
?in ,,bwljSevizm" (i me samo u praksi SSSR)
vadi Ira totalitarizmhl, ipri &emu je njegova srod-
nast sa fdiamam daleko v&a ad liberalirstii3ke.
Ovo, medutim, KuljiC ne m u u j e .
Najabimnijian, mjzjamimljivijim i, po m o r n Ee-
mu. na,iboljim referatom xandeo ie dnuei dan
sir&ozijluuna. ReE je o nefektu: , , ~ t n a n a &plu-i
ralizam ili s b a n a a i mmizam. Fosleratni ranrqi
Jugcslavije od 1945. do 1948." Ovaj briljantmi
talcst cnd 130 sbamioa kdji su zajednihki naipra-
vili Koste Cavdki i Vouslav K&hnioa brio je
(kao i ostali referati) umo%m i padeljen uf es-
nicima pre lpdetka simpmijnuna. RekorustruigaCi
dijabg izmedu lfieralne d jedne, u m o v i bdj-
GeviEke, varijante IkmunLtZke ideje u poslerat-
noj Jugoslavilji, CavoBld i K d b i c a su uvpeli
ne s m o da p r i k a h evobciju od politickog plu-
ralipna do strandkog mmi.una, v& i da na m-
n w u ovoga postave mags princiipijdna pitanjs
o d n o s u lilberdizma i wcijalizma. Prvi deo rada
predstarvljaja &ta ralzmatrmja o k-aktem PO-
litifkih stnmaka i strana6kog sistema u Jugo-
slavi.ji ad 1945. do 1948. Drugi deo prikamje pre-
abraiaj stranaekag sistm~a(strana&i plurdizam
*tokam rata; apmicija izvam i m u t a r Nardnog
fronta). T r d i deo lse bavi wedstvirna borbe pro-
tit.ni&ih stlrana (KomunlstiEke partije i gradan-
skih strmakta). Dofaravajuei praces elirninacije
ili ssimilacide grabmskih str-maka ad strane
Komunistieke laa~rtiie. atutori su d a m l i kako
avaj proces praistiie' iz pincipijelno razIiEitih
shvatania demoknatije, stranaka i oarlamenta-
ritzma. ~ a r n e t n d ose-i pioredenje sa slitniun pro-
cesima RI istoiEn!nom~&im zemlja m .
ZanimUiva je bila primedba u diskutsiji Dmgo-
ljuba MiknoviCa, koji je pokazao da sn, na cis-
aovu dogovom u Jalti (po k m e yu sve sotidalis-
tieke driave nastale pasle rata morade da priz-
naju demohataka prava grabanskim gartijama,
kao gbo je za uzvrat u s v h aapadmwropskh
zemlialma r d Kormunistirljke ~ a r t i i emmao da se

d o m i r n i ~ a j , u h~1%-cm~,cmunist.lfkepartije).
 SLOBODAN SIMOVIC

Referat Svetazara Stajanovih: ,,Ided@ja i is-

torija", kaji se W i o neQim ramnatTan,jima o
suk- na 'miiwlnoj lavici, dcibro ise ullrlmo u
atmwferu dmgolg dana m i PdkamujlluCi da
a
d m % postojd ,,dwmtndka sihuao~a"u shv-ju
su!kaba na lknjiiievnoj lwitci, pi &mu se tvrdi
da su intelektualci &oji su ge mprotstavljdi
p r o g r m partijske hji%vnosti W l i ,,metdE-
ko" aili ne i ,,istmijW' (pram (&to se pravda
potrebom za jedinstvom u partiji u okolnostima
predstqjehg svebslkog rata), Svetoear Stojanovi6
~dn&aivada raabije ovu idedc&h Mmwhmkc4in.
zahtevajuki da se -u kritici pbtijiske ideologide,
za weme w i M a na knj1iE87mqjdatici, ide do
k a j a . Uz m a g o citata i kcmenbra Stojamovi6
ubediljibo p k a m j e vevu ove iddoilke poaicije
sa sta4jinisti8kim mm.
Kao istorifar Veselin DuretiC je dao svoj do-
prinors crsvetljavafiu ovog periada nale istorije.
0 povezanosti borbe za nacionalno oslobodenje
s ipoJavcnn sacijalist%kih i likralnith ideja na
naLem tlru. mwarili su Latinka P e r d C i S l a d

Prva krWka I.iberalili&au i ,,%o: razvit&

Prema mijai2izmu i lprema fa~imm".Wcg dk-
kusiji o soiijalivnu i libera- na n a g 6 tlu,
dali su, poslednjeg dana simgozijuma, Boiidar
JakSif, lroji fie gomrio o Balkam u vhijauna
m k i h m i j a l i t a , i Jlanko Prmk kaji nas je
ulpoanm sa delovamjem SLovena&ih hriikanskih
socijalLislta cd 1919. do 1943. Posladnji referat
w h e o je P&wg Rdavastra, a simporzijrum 'je
zawgen @torn ra!spTavoan o d m d n j e m sltaaju
&ma dilberarlima i socijalizm% m a ~ d i t ou kon-
t d M u e e t ~ d e s e e d l h j esouda~isti&e prakse u
Jugoslaviji. W t i - j e zaldjueak-a je za &gmdn$u
wijalirma neophodno p d i ad demdkrakije i

Siunpmiinm ,,Filomofija, v r W s t i , met" m a -

nimvalo je Fi,lmd&o d ~ d b v oHrvatske 15. &-
tobra na l?iloao{fsh f a w t e t u u Zagreb.

Za r a z l i ~ hod prethodna dva shpx&jma, na

o v m e nije lMo v m e n a ea diskusije. Veliiki braj
referata, Uwji SU, kalo 5to s m o . tema dazvdjava,
ipokrivalli G-i W w t , whtwali su ad &lala-
ca posabnu h c e n t r a c i j u (Sto je bilo Mko pw-
CiCi ne samo z h g broj~arefmata, veC i zbag im-
zetno bladne prmtorije u kojolj se s ~ c n i j u m
&rZavao).
 SLOBODAN SIMOVICS

M j i utisak ostavili su p r e p h e m i refemti

Miladin Zivot*, Marija Brida, Braniko EL&n!jak,
Gajo P e t m Z i Mglarad BelmdiiC. Nalreibo je
z a n i i i n r o g m r i o Gaja PetroviC. o m+t.u i \uto-
piji nastavlj~ajuCitaka dbluusiju * h j a , u ma&-
sistii3kaj literahri, taaje gatolvo pola veka.
U poslqgdnemom t e d ~ n upalirnju s u privddi
referati Mimshva Prdkapijeviea, Lina Veljiailca
i Nenaide MirSEwita (koji je kao ipredsadnik Fi-
lozofskog druStva Hrvatske) predsedavao skupu.
GovoreCi o ,,Aristot@lmm paradoilrsu", n a i h e o
~rcublemru cinlrm~larncrsti u odreQeniu olsnwnih

koja d e d nedastalbka v r h e n a nije magla da se

ra~vije.
Onganhvana je I dmga~rskov&e - ni malo za-
nemarljiv oiblik upoznavanja i saradnje. Tmba
vemvati d a Ce se, dagwor i r m m e miSljenja,
kalko s ovog tako i rs 'prebhrodola dva sknpodju-
ma, d r a z i t i i na kvalitet i plodnost n a ~ d i h
&upova.
 IN MEMORIAM

SLOBODAN BAKlC
JEDNA PROFESI JA, JEDNA GENERACIJA,
JEDAN COVEK
Budufi istoriEari socioloike nauke, socioloikih
institucija i profesije sociologa kod nas, otkrite
duboku vezu izmedu zahteva jedne nauke koja
je sa izvesnim zakainjenjem poEela da se raz-
vija kod nas i opredeljenja Eitave jedne gene-
racije za studije sociologije. Ovaj susret ideja
i ljudi, Eesto nedovoljno shvafan i naglasa-
van, od presudnog je znaEaja za razvoj poje-
dinarnih nauEnih disciplina i za konstituisanje
njima oderovarajufih ~rofesija. U isto vreme
kada se La tek -formifanu giupu za sociologiju
na beogradskom Filozofskom fakultetu upisuje
prva ggneracija studenata, na Pravnom fakul-
tetu u Beogradu zaporinje studije grupa stu-
denata koja Ce vef tokom studija za svoje ii-
vcjtno opredeljenje izabrati sociologiju. Intelek-
tualna atmosfera koja je u to vreme, neSto pre
1960. godine, vladala u Beogradu, izuzetno je
pogodovala takvom opredeljenju. Bilo je to vre-
me iivih diskusija o socioloSkim problemima
u krugu vef formiranih i renomiranih sociologa
koji su poticali sa Pravnog fakulteta i sa Filo-
zofskog fakulteta u Beogradu. Predavanja na
Kolarfevom narodnom univerzitetu, u salama
Pravnog fakulteta, u Institutu druStvenih nau-
ka, imala su veliki odjek medu mladim inte-
lektualcima i studentima. Diskusija o odnosu
autonomne socioloSke teorije i socioloSkog me-
toda i istorijskog materijalizma je uglavnom
bila okonEana u korist nauke koju je druitvo
htelo da razvija i unapreduje, Bto je veoma po-
godovalo sveiim idejama i novim ljudima. JoS
dok je pomenuta generacija studenata bila na
fakultetima, u Beogradu 1961. godine dolazi do
osnivanja SocioloSkog instituta, prve samostalne
socioloike institucije u Srbiji. Ostalo je u ana-
lima ove institucije da je dve Skolske godine,
1961/62. i 1962163, stipendirana vefa grupa stu-
denata za budufi nauEni rad u njoj. U grupi
studenata sa Pravnog fakulteta nalazi se i Slo-
bodan Bakif.
ProSle su od tada pune dve decenije. U tom
razdoblju zatvorio se profesionalni i iivotni krug
ovog po mnogo femu izuzetnog mladog foveka.
Iz porodice poznatog profesora Pravnog fakul-
teta, Slobodan BakiC se, zavrSivSi prethodno kla-
sifnu gimnaziju, upisuje Skolske 1959J60. godine
na Pravni fakultet, sa, rekao bih, unapred postav-
ljenim ciljem da ne krene putem koji je utabala
kod nas uveliko razvijena pravna nauka. ZnajuCi,
pored latinskog, francuski i engleski, Boba je
- kako smo ga svi zvali - veL tokom studija
s lakoCom upoznao najznafajnije radove evrop-
skih i amerifkih sociologa. Odmah po zavrSetku
studija, 1963. godine, pofinje da radi kao asi-
stent-pripravnik u SocioloSkom institutu. Time
zaporinje jedan nenametljiv ali konstantan na-
urni razvoj, u stvari razvoj jedne izrazite indi-
vidualnosti u domenu sociologije. Nikada, ni
tsda ni kasnije, nije teiio fisto akademskom
usponu, pravljenju institutske karijere. To je
bilo suprotno njegovom shvatanju nauPnog ra-
da, koje je tako lepo obrazloiio u jednom flanku
objavljenom 1969. godine: ,,U savremenom sve-
tu nauka je iste sudbine kao i druge ljudske
aktivnosti; ispresecana je na bezbroj duhovnih
njivica koje obdelavaju akademsko-esnafski pro-
movisani ireci, sa iskljurivim pravom na kom-
petentne s~dove".~)ZnajuCi, medutim, da je iz-
vesna specijalizacija u nauci i odredena nuinost,
Boba je, uslovno govoreCi, izabrao ,,svoj pred-
met" u socioloSkoj nauci. To se najviSe ogleda
u izboru teme za magistarski rad: ,,Lienost i
organizacija - promenjena uloga radnika u
savremenoj proizvodnji" (1975). Ali, uprkos tom
nuinom ogranifavanju na jedno u i e polje socio-
loSkog prouravanja, celokupan naurni i naufno-
-istraiivaEki rad Bobe BakiLa ima sve karakte-
ristike otvorenog naurnog sistema. Kratak po-
gled na taj rad najbolje moie da pokaie tu
otvorenost.
U prvoj godini rada u SocioloSkom institutu,
Slobodan BakiL ufestvuje u realizaciji velikog
projekta koji vodi prof. dr Radomir LukiC. To
je prvi pokuSaj empirijskog utvrdivanja stanja
i razvijenosti moralne svesti u naSem druStvu
u odnosu n a osnovnu vrednost socijalistifkog
druStva - drustvenu svojinu. Kao ravnopravni
elan istraiivafkog tima, saraduje u svim faza-
ma realizacije projekta, pofev od izrade i pro-
vere upitnika do anketnog istraiivanja koje se
spravodi u KruSevcu i okolnim seoskim nase-
Ijima. Rezultat ovog istraiivanja je obimna stu-
dija u kojoj Boba BakiC ima znafajan deo. Od
tada, pa do maja 1981. godine, kada je u Do-
njem Milanovcu, na godikjoj skupStini Socio-
lobkog druStva Srbije, jednoglasno izabran za
predsednika PredsedniStva SDS, S. BakiC je pre-
I) Slobodan BakiC, Kultura kaa Mtegrativni koncept,
Kultura, LIBsopis za teoriju i sociologiju kulture i kul-
turnu politiku, 4/69, str. 108.
5ao put punog sazrevanja jedne izuzetne socio-
loSke individualnosti. U otvorenom nauEnom
sistemu koji je negovao, svoje ne beznafajno
mesto naSli su i problemi kulture. Ni ovim
problemima se, medutim, nije bavio usko dis-
ciplinarno. Za shvatanje kulture. upravo je ka-
rakteristifan v& citirani flanak, objavljen u
jednom od prvih brojeva fasopisa Kultura:
,,On80 Sto nas zapravo uvek interesuje u drug-
tvenim naukama jeste Covek i njegov ljudski
iivot. Sve ostalo je od sekundarnog znafaja.
Za pravo, triiBte, umetnost, zanate interesujemo
se samo u onoj meri u kojoj imaju implikacije
na sam i i ~ o t " . ~ U
) stvari, ovo shvatanje, po
kome je kultura nafin iivota druStvene grupe,
bilo je najbliie S l o h d a n u Bakitu, mada je imao
nauEnog sluha i za specifiEnija znaEenja kul-
ture, pre svega za shvatanje kulture kao sistema
znatenja. Ovaj svoj afinitet za probleme socio-
loSkog prouEavanja kulture potvrdio je inicira-
njem da se osnuje Sekcija za sociologiju kulture
u okviru SocioloSkog druBtva Srbije i pristu-
panjem toj Sekciji oktobra 1981. godine. Jog
jedna tema mu je bila vrlo bliska. Od jednog
flanka objavljenog jog 1972. godine u Socioloi-
kom pregledu pa do gotovo male studije ,,Jedan
teorijski okvir za sociologiju sporta: igrafi, na-
vijaEi i po~rednici"~) ne prestaje njegovo inte-
resovanje za ovu tako aktuelnu problematiku.
Ako tome dodamo male ali problemski produb-
ljeno obradene napise o tendencijama u savw-
menom svetskom filmu, objavljivane u povodu
prikazivanja filmova na beogradskim FESTO-
VIMA i niz drugih studija i Elanaka, videfemo
koliki je bio dijapazon socioloSkog interesova-
nja S. Bakifa.
Ne treba, medutim, zanemariti to da je Bakif
u okviru svoje osnovne teme dao znarajan do-
prinos socioloSkoj nauci, i o tome Ce istorifari
socioloSke misli kod nas tek imati Sta da kaiu,
pogotovu kada bude objavljena zavriena ali ne-
odbranjena doktorska disertacija ,,Automatha-
cija i radniEka klasa - uticaj automatizacije na
socioloSko odredenje i sastav radnifke klase".
Uostalom, prilogom ,,Conditions for Promotion
of Automation", objavljenom u ,,Special Issue"
SocioloSkog psegleda za 1978. godinu, pred svet-
ski kongres sociologa u Upsali, S. Bakif je po-
tvrdio i svoju ,,specijalistiEkuV zrelost u socio-
loSkoj nauci.
I

ZnaEajno je jog reti neSto o shvatanju same

sociologije koje je Bakit izneo u osvrtu ,,Socio-
logija u Srbiji 1964--1974. (u povodu deseto-

3 Slobodan Bakif, Isto, str. 114.

9 Slobodan Bakif Jedan teorijski okvlr Za sociologlju

sporta: igraEi, na&jalii i posrednici, SocioloSkt pregled.
3-4/1980.
 IN MEMORIAM: SLOBODAN BAKIC

godiSnjice izlaienja fa~opisa)".~)PolazeCi od to-

ga da je ,,sociologija u jednom druStvu delo-
tvorna samo u meri u kojoj je druStvo spremno
da podrZi traganje za istinama o sebi i da te
istine prihvati i kada su neprijatne", on je u
dogmatizmu i pragmatizmu video dve prepreke
potpunijem razvoju socioloike nauke. Konstatuju-
Ci da se izgradio institucionalni okvir za raz-
voj sociologije (osnivanje katedri, instituta i cen-
tara) i da se pojavio veliki broj profesionalnih
sociologa (od 1959. do 1974. godine na katedri
za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
diplomirali su 304 studenata), nije mogao a da
ne kaie da se sociologija u na8oj sredini raz-
vijala u drustvenim uslovima koje karakte-
riSe prednauena svest. PosmatrajuCi sociologiju
u Birem jugoslovenskom kontekstu, S. BakiC
zakljuruje da se ,,iz ovih obrazovnih protiv-
rernosti da naslutiti i protivreran odnos prema
nauci (pa i sociologiji) koji osciluje od prena-
glaSavanja do nipoda8ta~anja".~)
Vreme u kome iivimo, uprkos brojnim dekla-
racijama, nije mnogo naklonjeno sociologiji. Ako
uvek i ne preovladava dogmatizam, pragma-
tizma ima napretak. I zbog toga je tako teSko
prihvatiti rinjenicu da je igrom neshvatljivih
tragirnih okolnosti jednog aprilskog jutra ugas-
la svest jednog plemenitog foveka i sociologa
po pozivu. Mada je za sobom ostavio relativno
zaokruZeno socioloHko delo, apsurdnim odlas-
kom Bobe BakiCa je prekinuta jedna misao u
razvoju, jedna misao koja je joS imala da se
iskazuje. Pri tom, svesno i s tugom prebutku-
jem ogromnu prazninu koju je ovaj tihi fovek
ostavio za sobom u krugu svojih saradnika, ko-
lega i prijatelja, pogotovu medu onima od njih
koji su sa Bobom BakiCem zapoEeli tu veliku
avanturu duha koju svi zajednirki zovemo so-
ciologijom.
MiloS NemanjiC

3 Slobodan Baklb, Sociologija u Srbiji 1964-1974. (u

povodu desetogodiEnjice izlatenja fasopisa), Socio-
loski pregled, 2-3/1974, str. 203.

3 Slobodan Baki6, Isto, str. 209.

SUMMARY
 SUMMARY

RATKO BOZOVIC

BEWITCHED LANbUACE
A careful analysis could determine that langu-
age illnesses are provoked by the wrong ways
of individual and social life. The domination of
institut~imalizedsooial relations and of the for-
malized ideologic consciousness over the possi-
bilities of a free existence of the individual and
of the society could lead Do the ,,erosion of the
sense" of the language itself, to the reduction
of its freedom, to the subjugation of its internal
transformation. The explicit impoverishment of
the language of the new society most often hides
the conformistic endeavor of man to transform
intentionally his experience into an unfree and
pragmatic purposeful act. The language breaks
its intimate link with the essence of thought,
with the orilginality of wisdom, and with its life
foundations. The fragility of the act of nomina-
tion the author of this paper seeks in the divi-
sion of human existence (homo duplex), and in
the beuaurocratic manotonuos a:ld unproductive
spirit, and in the ideological abuse of man, in
his oonstant delusion. The present poverty of
language )is a consequence of the changed and
disturbed language sources, among others. While
the language originated in the past in the diverse
and inexhaustible national being, today the lan-
guage sources have moved towards the vertical
plane of social hierarchy. This trend has been
largely provoked by mess communication media,
which do not provide in an original and ind~ivi-
dual way. The choir opinion has imposed an
impersonal language.
Replying to the question about the language cri-
sis, which is heard quite often nowadays, the
aut'nor is inclined to accept the opiirlion of Hans
Egers that this is a not a language crisis, but
instead a crisis of man, and a orisis in human
relations. Thus the c m e c t answer to the que-
stion whether the language should be the orga-
non of spirit and the essential element af s,piri-
tual reality depends of the development and
productivity of human creativity and freedom
of man.

SONJA LIHT

IPITEB;RI\'CIOQI AND QlSINTECRATlOlY

In discussing the process of integration and di-
sintegration in culture, we opted for an approach
which essentialy keeps to the phenomenological
level, because space, above all else, limited us
 SUMMARY

from embracing the entire oomplex of the pro-

blems and relationships which are characteristic
for these highly intricate and multidimensional
processes in culture. We felt that this approach
enables us to raise a series of questions related
to analysing culture as a concrete, historical to-
tality of man's active existence, and we are con-
vinced that it is imposible to search for the an-
swers to the basic traits of the process of inte-
gration and disintegration in culture without con-
sidering these questions. In defining culture as
a dialectical totality in which the basic media-
tory and integrating factor is creative human
praxis, and in defining integration in culture as
a critique and evaluation of the past in the ser-
vice of the future, we opted for a value-commi-
tted approach to the subject under consideration.
In our opilnion, acting humanism, which consti-
tutes the socio-ontological and historical basis
of this approach, ensures the premises both for
the integration of culture as rooted exlusively
in creativity, i. e. for the culture of creativity,
and for the opennes of individual cultures to ex-
periences and-impetuses from the entire cultural
repository of mankind. The contemporary world
al;eady has the technical and economic bases for
undisturbed and unhindered communication bet-
ween different cultures from all over the globe.
Therefore, free development of the features of
every individual culture and their mutual eaui-
table cooperation is the most important premise
for the democratic and humanistically shaping
of man's culture, based on respect for the wealth
of differences.

BORISAV DZUVEROVIC

CUL'CURE IN THE SELF-MANAGEMENT

SOCIETY
The author examines the character of culture
In the self-management society, its assumtiom
and possible outoomas in t h e - h t h e r &e of
the sooialist cultural revolution.
At the beginning, the culture of the self-mana-
gement society is defined as a sensible way of
Life, based upon self-management, pluralism,
and equality of cultural expressions and interests.
The culture is treated as the essential presum-
ption of self-management, for it appears a s an
integral part of assomated labor. Thus, it could
not exist in self-management outside the asso-
ciated labar, as well as the creativity of associ-
ated labor is impossible without cultural ennab-
ling 'of daily self-management.
Cultural presumptions of self-management, star-
ting kcun the ~peniod of its introduction, are
 SUMMARY

further examined, and the author reminds us

that the creators of the self-management idea
wepe conscious of the low cultural level of the
workers' class at that time, but they expected
the acceleration of cultural development in the
encuing period. Thus, the idea of Josip Broz
Tito that the necessity of cultural development
appears as a primary factm for overcoming the
previous backwardness, had been quoted. Un-
fortunately, the later development had left aside
programs of cultural development, which resul-
ted in many negative consequences and found
numerous reflexions in self-management itself.
Finally, the studies hypothetical possibilities of
the self-management transformation of culture.
The most important areas of this transfornation
have been pointed out, starting with the socio-
-economic sphere, political culture, practical at-
titude towards scientific creativity, mass culture,
insbitutionalizatim, pragmatism, reality of the
delegate system, and the achievement of plura-
lism of cultural and self-management interests.

MILIVOJE IVANISEVIC

ECONUMIC POSITION OF CULTURE

I N BEOCRAD
Do the financial basis of culture and allocation
of resources for culture increase in accordance
to the national revenue, i. e. to the economic
possibilities of Beograd, and if so, how much?
As may be expected, the answer is a negative
one. For over ten years the planned appropria-
tions and prognoses have not been fulfilled, and
during this time the participation of culture in
the national revenue has been permanently de-
creased. Negative cansequences are quite obvio-
us, particularly for those activities and institu-
tions that depend heavily on social appropriati-
ons, like archives, libraries, museums, theaters,
cultural and historical monurnenbs, environment
protection, etc. On the other hand, activities and
institutions depending primarily of the market,
and in a much lesser extent of social funds, like
the publishing activity and movie production,
have worked under much better economic cir-
cumstances. This is quite clearly proved by all
indices, from salanies to social funds.

A specific indicatcvr of the position of this acti-

vity is a decreasing rate of employment in the
field of culture. This rate is particularly low in
comparison to the economy, or social activities.
The diffioult financial position unables cultural
institutions to resolve their p e r m e l problems
 SUMMARY

timely and in the most suitable way. At the

same time, those, employed in culture in Bmgrad
have one of the lowest personal income, while
cultural organizations have very low funds for
social needs.
Certainly that many of these problems and dif-
ficultles result from insufficient financial appro-
priations, but also from an inferior organization
and functioning of the cultural activity itself.
Many jobs and operations are poorly organized,
doubled, unproductive, and insufficiently utili-
zed. Many approache are obsolete, and thus too
costly and inefficient. By undertaking necessary
steps, it would be possible to utilize internal re-
serves, which undoubtedly exist, and to contri-
bute in this way to the improvement of the eco-
nomic position of this activity. However, it j s
also necessary to secure a better social treat-
ment for culhre, and higher appropriations in
the forseable future, although the whole coun-
try is faced with great difficulties, restrictions,
and economic stabilization.
 CONTENTS
THEMES
Ratko BoZoviC
BEWlTCHED LANGUAGE
8
Philippe Malrieu
IDENTITY: FROM NOTION TO CONCEPT
19
Sonja Liht
INTEGRATION AND DISINTEGRATION IN
CULTURE

Milan Vukomanovif
LANGUAGE - PHYSEI OR THESE1
50
LjubiSa RajiC
THE UNCATCHABLE LANGUAGE
78

Slobodan Drakulif
HISTORICAL SIGNIFICANCE OF
COUNTER-CULTURE
90
Roe1 van Duyne
TOWARDS A NEW MORAL REVOLUTION
99
Franko Adam
A N ESSAY ON COMMUNES
111
Philip Abrams & Andrew McCulloch
MEN, WOMEN AND COMMUNES
120
George Frank1
BUSINESS AND SEX
144
 Michael Letnet
ANARCHISM AND AMERICAN COUNTER-CULTURE
149

Borisau Diuverouic
CULTURE IN THE SELF-MANAGEMENT SOCIETY
176
Milivoje IuaniSevic
ECONOhUC POSITION OF CULTURE IN BEOGRAD
186
Vladimir JokanouiC
READERS IN BEOGRAD PUBLIC LIBRARIES
209

REVIEWS
Ivan Sop
THE ARAB LANGUAGE IN TKE SOCIO-LINGUISTIC
PERSPECTIVE
226
Btanka TsiuiC
VIOLENT DIALECTICS
231
Gordanu Lju boja
AT THE VERY MOMENT ALTHOUGH WITH DELAY
238
Radoslav DokiC
ANTHOLOGY OF WORKS ON FOLK CULTURE
244
Radoslav LaziC
BASES OF THE FILM CULTURE
249

EVENTS
Slobodan SimoviC
THREE S m O S I A
254
In Memoriam: Slobodan BakiC

SUMMARY