Књига васпитно-образовног

рада
 Педагошка документација следи концепцију
Основа програма.

 Васпитач – креатор програма, истраживач и

критичар сопствене праксе.

 Педагошка документација првенствено служи

васпитачу као непосредном реализатору
васпитно-образовног процеса.

 Документовање во процеса основ је критичког

преиспитивања сопствене праксе.
 Сваки васпитач треба да има
Основе програма предшколског
васпитања и образовања
документ, који је уједно и
годишња програмска
оријентација.
1. Подаци о деци и породици
2.Евиденција о доласцима деце
3.Програмирање и евалуација
васпитно-образовног рада
 Белешке о деци
• Евиденција података о посматрању деце
представља континуиран процес.

• Почетне белешке уносе се током првог

месеца рада са децом и основ су за даље
програмирање васпитно образовног рада.
•
• До података се долази на основу
посматрања и консултовања са децом и
породицом
 Шта све васпитач бележи?
Однос деце према другој деци и одраслима,
Реакције на различите ситуације
Материјали и играчке које најчешће
користи
Шта најчешће пита
Како се уклапа у режим дана
Самосталност ...
Континуитет се односи на:

 Промене код детета

У односу на постављен оквирни план

Планиране податке до којих васпитач

жели да дође

Белешке о деци основ су за улазак у даље

планирање
 Пример
• Ања М. У току игре поштује договоре,
износи своје идеје, истрајна је у
активностима. Од свих активности
посебно воли да црта, а да затим јасно
описује оно што је желела да прикаже.
Веома је спретна. Брине о својим стварима,
учествује у сервирању хране и спремању
собе. Исправља друге и подсећа их на
правила која смо заједно поставили.
Најчешће се игра са истом групом деце и
лако прихвата предлоге друге деце.
• Тамара М. Показује интересовање за
приче и уме да издвоји у чему се у њима
ради. Поштује договорена правила и
предлаже нова. Када нешто жели у
томе је истрајна и то покушава
другима да наметне. Има потребу за
додатним сазнањима. Често поставља
питања и даје предлоге. Веома је
самостална, спретна и сналажљива у
простору.
• Лола 10.09.2010.-Весела је, спретна у сналажењу у
простору. Током кратког временског периода
емоције су јој различите – од јаког загрљаја до гурања
и ударања. Често се осамљује и при том држи
играчке које доноси од куће. Најчешће се кратко
задржава у активностима и шета од једне до друге
групе деце. Говор је тешко разумљив. Са васпитачем
у индивидуалном раду је активна. Упорна је да
објасни оно што жели да каже.
• 28.10. – у току групног склапања пазли, покушала је
да изостави свој део. Када је приметила реакцију
деце која су очекивала њено учешће полако је
спустила свој део и испричала свој део приче. Сва
деца су устала да поделе радост успешног задатка а
такође и она. На њеном лицу се видела радост. Ово
 Структура модела А

Књига рада је показатељ реалног живота

васпитне групе и превасходно служи
васпитачу за увид у дешавања, развој групе
и преиспитивање сопственог рада.
 У документовању васптно-образовног
процеса васпитач следи циклус

посматрање
планирање
делање
евалуација
 Континуирано посматрање и
консултовање са децом
• Документовање подједнако укључује податке посматрања
и слушања деце, њихове предлоге за васпитно образовни
рад и њихова претходна, различита искуства из
породичног и културног окружења.

• Посматрање и свакодневно слушање деце је континуиран

процес који траје док траје програмирање.

• Подаци посматрања и консултовања са децом

представљају основу за свако даље планирање, васпитач
овим подацима образлаже разлоге за предлагање сваког
оквирног плана (теме, пројекта или плана активности у
центрима интересовања).
 Оквирни план
(месечни, двонедељни или недељни)
 Планирање васпитно-образовног процеса
може бити тематско, по центрима
интересовања, по васпитно- образовним
областима, по пројектима.

Оквирни план настаје у интеракцији деце,

одраслих и средине у којој деца бораве; он
се допуњује, мења, адаптира, разражује
зависно од потреба и интересовања деце.
Оквирни план садржи:
 образложење предлога или плана на основу
података посматрања и консултовања са децом,
 скицу теме или подтема или пројекта,
 циљ,
 промене у средини и простору за учење,
 план укључивања породице,
 план сарадње са локалном средином.

У оквирном плану васпитач бележи

временски период (датум) на који се
предлог плана односи.
 Оквирни план за период
од 11 до 22. октобра
Тема: Приче из давнина
Активности из претходног периода указале су нам на изузетно
задовољство код деце приликом дружења са породицом, а такође и
велики одзив родитеља, које се одвијало кроз тему Другарство. Зато у
договору са децом и родитељима ширимо нашу тему на породицу.
Родитељи су са децом код куће писали приче о њиховом и детињству бака и
дека. Поредили смо то са данашњим играма јер смо током посматрања
понашања деце на почетку радне године у свим центрима интересовања,
где је унет мали број нових играчака , запазили да их више не мотивишу
на креативне активности. ( Примењена комбинација наративне и
анегдотске технике посматрања).
Могући предлози за рад: приче из давнина,
Дечје игре из давнина,
бака и дека нам причају,
израћујемо старе играчке, стварамо књигу традиционалних прича,
богатимо кутак библиотеке, облачење некад и сад, услови живота некад
и сад...
Циљ: Подржати дечје интересовање као и њихову
радост ширећи приче, одлазећи у прошлост
Неговати традицију и културу;
Развијати осећај за пружање помоћи и за
емпатију...
Простор у коме боравимо богатити: литературом,
прикупљањем старих предмета у сарадњи са
родитељима, прављењем играчака из тог периода –
крпењача, лутке од прућа, вуне...
• Породица ће бити директно укључена
свакодневним учешћем у групним активностима
или доношењем прича које су са децом стварали код
куће. Планирамо посету библиотеци у циљу
проналажења потребне литературе.
 Дневно планирање

Дневно планирање укључује дневни план и

дневну евалуацију васпитно-образовног
рада.
Дневни план садржи:
• задатке за децу и задатке за одрасле,
• почетно окупљање групе,
• активности (истраживачко-сазнајне,
изражајно-стваралачке, друштвене, животно
практичне..) које ће се одвијати у малим групама
(које деца бирају), у пару, индивидуално или кроз
заједнички рад читаве групе,
• завршно окупљање групе.

Васпитач планира у дневном плану своју

улогу, као и средства и материјале које ће
деца и васпитач користити током дана.
Дневна евалуација је процена односа између
очекивања и намера васпитача и дешавања
у групи, тока и ефеката васпитно-
образовног процеса.
У дневној евалуацији васпитач прави
критички осврт на дневни план и
реализацију на основу којег развија даљи
план.
У дневној евалуацији се евидентирају подаци
о реализацији и процени активности са
родитељима и локалном средином.
Функције дневне евалуације:

1. Извор за самоевалуацију
2. Извор идеја и предлога деце и васпитача
за даље планирање
3. Преиспитивање разноврсности и
кохерентности
Нека питања за преиспитивање:
? Које су промене биле у односу на план и
зашто
? Које врсте интеракције су деца
развијала
? Која су деца имала посебних тешкоћа и
како им је пружена подршка
? Које активности су деци биле посебно
интересантне
? Питања која су деца постављала
? Баланс активности или зашто су неке
активности доминирале
? Материјали које су деца користила
? Шта су деца предлагала
? Како су размишљала о сопственом
учењу
? Шта је деци било важно да нагласе
приликом представљања у малим
групама
? Како су укључени родитељи и
коришћени потенцијали локалне
средине
? Шта је потребно променити у
простору...
 Пример једног дана
14.октобар –
Читамо рецепт Тамарине баке
• Графички приказ бакиног рецепта
• Правимо торту од конструктора по одређеној шеми
• Смишљамо нове рецепте
Договарамо се да донесемо материјал који нам је потребан за
погачу
Задаци за децу:
Графичко приказивање, манипулација конструкторима са
одређеним задатком, стварање нових идеја, вербализовање
манипулативних активности
Задатак за васпитача:
Да подстиче децу на различите начине представљају број
односно количину и предлажу своје идеје.
• Веома занимљиве активности за децу, остатак
дана деца у главном проводе у центру улога, кувају,
спремају, сами деле межусобно улоге, цртају и
смишљају нове рецепте. У прављењу торте од
конструктора по одређеној шеми сналазе се сва
деца у тој групи, осим Л.М. и П. Т. Деца показују
креативност у давању идеја за нове рецепте.
• Задатак за даље: Наставак рада даље на
вербализовању манипулативног рада.
• Договарамо се да игру претворимо у стварно
мешање теста сутрадан, по рецепту Нинине баке
која ће нам бити гост у групи
У документовању васпитно-образовног
процеса кроз Књигу васпитно-образовног
рада васпитач распоређује простор за
бележење података према својим
потребама и свом начину бележења и
промишљања васпитно образовног
процеса.
СТРУКТУРА МОДЕЛА Б
Васпитно-образовни рад са децом предшколског узраста
захтева планско, систематско и целовито остваривање
циљева и задатака.

Подлогу за квалитетно програмирање, планирање

и евидентирање рада са децом чини
предшколска документација у којој се
прикупљају, бележе и на прегледан начин
приказују сви подаци који су карактеристични
и значајни за планирање и евиденцију васпитно-
образовног рада и његових резултата.
 функција документације
помаже васпитачима, као непосредним
реализаторима програмских задатака
– у организовању и регулисању васпитно-
образовног процеса,
– да им рад буде систематичан,
– примерен узрасним и индивидуалним
карактеристикама и потребама деце,
– континуиран и усклађен са Основама
програма предшколског васпитања и
образовања;
 функција документације

сведочи о остваривању програмских циљева

и задатака васпитача
– садржавајући податке о планирању,
остваривању и резултатима васпитно-
образовног рада,
– омогућавајући целовитије сагледавање и
усмеравање на оно што је битно, ради
његовог сталног усавршавања и
рационализације;
 функција документације

омогућава упознавање и процењивање

квалитета рада сваког појединог
васпитача и установе у којој ради у
целини, на основу чега се он може
континуирано пратити и вредновати,

(што обављају стручна тела у установи, Министарство просвете и

научно-истраживачки тимови у складу са одобреним пројектима)
 функција документације

• осликава проблематику рада у

предшколским установама, услове,
садржаје, организацију и др.

• представља извор података на основу

којих се може упознавати садашњост и
прошлост система предшколског
васпитања и образовања код нас, што је
један од услова за егзактније сагледавање
путева његовог даљег развијања.
Нова књига рада:
• Упутство
• Подаци о деци и породици
• Евиденција о доласцима деце
• Планирање и евалуација ВО рада
– Белешке о деци
Структура модела Б
– Опремљеност средствима и услови за ВО рад
– Васпитно-образовни рад у септембру
– Планирање васпитно-образовног рада
• Етапни план
• Сукцесивни недељни планови
• Евалуација ВО рада током етапе
• Сарадња са породицом
• Стручно усавршавање и професионални развој
• Запажања о прегледу Књиге ВО рада
 Опремљеност средствима и услови
за васпитно-образовни рад
• Васпитач треба да сагледа стање објекта и опремљеност
средствима и материјалима потребним за обављање
васпитно-образовног рада процењујући њихову количину,
квалитет и функционалност. То чини полазећи од захтева
које намећу: узраст деце, методички захтеви, планови и
програми...

• Ово представља основ за формулисање предлога за могућа

мењање средине за учење и развој у смислу преуређења,
иновације и набавке, имајући посебно у виду приоритете које
треба остварити у радној години која започиње.

Ови предлози за побољшање су најважнији разлог постојања ове

рубрике због чега им треба посветити довољно простора.
 Васпитно-образовни рад у
септембру
Планирају се активности које могу на најбољи
начин да допринесу:
• укључивању деце у колектив,
• адаптацији животу у установи као и њиховом
бољем упознавању (потребно да би се одредио
ниво васпитне групе),
• обнављању и рекапитулацији најважнијих
достигнућа из претходног периода која
представљају основу за даље грађење програма
који предстоји.
 Планирање ВО рада
прва етапа
• етапни план
• недељни планови активности са запажањима
• евалуација етапе.

друга етапа
• етапни план
• недељни планови активности са запажањима
• евалуација етапе

трећа етапа
• етапни план
• недељни планови активности са запажањима
• евалуација етапе
• ....
 Етапни план
• Етапно се планирају општији васпитно-образовни
циљеви и задаци за сваки од аспеката развоја:
– физички,
– социо-емоционални,
– когнитивни и
– развој комуникације и стваралаштва
• Испод назива аспекта развоја са једне стране се пишу
циљеви, а са друге, паралелно са њима – задаци како би
се истакла њихова повезаност.
• Уколико васпитач сматра за потребно, у оквиру етапе
може у извесним случајевима формулисати и
тематику уз чију помоћ ће се циљеви остваривати.
(погледати поглавља о тематском планирању у књизи “Методика
– методичка упутства за Модел Б Основа програма предшколског
васпитања и образовања деце од три до седам година”, Емил
Каменов ).
• Ради прегледности тема се може разрадити на
тематске области, целине и јединице
 Етапни план
• На нивоу етапе, у складу са постављеним циљевима и
задацима, (као и изабраном темом уколико је има),
планирају се и облици и садржаји сарадње са породицом
(у смислу конкретног укључивања у планирање и
реализацију ВО рада у оквиру етапе), школом и
локалном заједницом.

• Трајање етапа одређује васпитач (препоручује се да то

буде отприлике месец дана) и оне не морају бити увек
исте. Васпитач бележи период (датум) етапе.

• Када је већина циљева и задатака остварена, то је знак

да треба прећи на следећу етапу, односно, бирање,
формулисање и уписивање наредних циљева и задатака.
 Сукцесивни недељни планови
У складу са предвиђеним васпитно-образовним циљевима и задацима
на нивоу етапе, бирају се и формулишу активности које треба да уђу у
недељне планове.
То се обавља на следећи начин: за сваки тип активности (од којих се
неке могу повезати по сродности или изузетно, изостављати) бира се
по један или два представника, који ће се остваривати у недељи која је
на реду.

ТИПОВИ АКТИВНОСТИ ПО ВРСТАМА:

– Телесне активности • Логичке активности

– Здравствено-хигијенске
активности
– Перцептивне
активности
– Друштвене активности
– Афективне активности
– Еколошке активности
– Откривачке активности
• Практичне активности
• Говорне активности
• Драмске активности
• Ликовне активности
• Музичке активности
• Плесне активности
 Сукцесивни недељни планови
• Након избора активности се распоређују на пет дана
тако што се води рачуна о могућностима њиховог
повезивања и сажимања у васпитно-образовне
ситуације.

• Приликом остваривања планираног треба настојати

да једна активност произилази из друге и да деца не
осећају прекиде међу њима.

• Приликом распоређивања активности на дане

поставља се и захтев да се у сваком дану нађу што
разноврснији скупови активности (у погледу
ангажовања свих дечјих могућности), као и да
активности имају карактер игре.
 Сукцесивни недељни планови
За сваки недељни план издвојити две стране, чији
простор треба поделити на 6 делова (пет дана у
недељи + запажања).
ПОНЕДЕЉАК ЧЕТВРТАК

УТОРАК ПЕТАК

СРЕДА ЗАПАЖАЊА
 Сукцесивни недељни планови
• Скупови васпитно-образовних ситуација бележе се у
подеоке предвиђене за сваки дан у недељи, односно у
првих пет подеока.

• У последњи шести подеок под називом Запажања о

остварењу недељног плана, уписује се осврт на
протекли рад у недељи: оно што је планирано, а није
остварено (уз навођење разлога), значајније активности
које су остварене ван планираних, оне које су
организоване захваљујући иницијативи деце, њихових
родитеља и др., као и евентуалне напомене о начинима
да се протекли рад повеже са оним који предстоји.
Евалуација васпитно-образовног
рада током етапе
• По завршетку етапе, након страница посвећених последњем
недељном плану, на посебној страници ради се евалуација
васпитно-образвоног рада у протеклом (етапном) периоду.
• Евалуација повезана с праћењем дечјег
развоја је, пре свега, континуирани процес
којим се утврђује обим и квалитет
остваривања планираних васпитно-
образовних циљева, полазећи од Основа
програма предшколског васпитања и
образовања, као и степен у којем је свако
дете напредовало у свом развоју.
 Евалуација васпитно-образовног рада
током етапе
• Сумирани подаци ове евалуације се могу односити на
актуелни ниво развоја и напредовања целе васпитне
групе, „подгрупа“ деце у њој, као и на појединачну децу.
• Сагледава се:
- колико је свако дете напредовало у складу са
постављеним циљевима,
- колико су активности (средства, материјали, облици
и методе рада), за које се определио васпитач заједно са
децом, биле у складу са циљевима,
- колико су активности одговарале дечјим потребама и
интересовањима

• васпитач може успешније да прилагођава васпитно-образовни рад

деци, што је услов доброг планирања.
 Евалуација васпитно-образовног рада
током етапе
Нека од важних питања које васпитач поставља могу
бити:
• да ли су остварени постављени циљеви, у којој мери;
ако нису остварени, зашто?
• да ли су планиране, односно реализоване активности у
функцији остваривања постављених циљева?
• да ли су заступљени облици и методе рада у којима
деца имају могућност избора и активног учешћа?
• каква је комуникација и интеракција међу децом и са
васпитачем?
• како ће се у наредном периоду користити ови подаци?
 4. Сарадња са породицом
Васпитач уноси оквирни план за сарадњу са
породицом након упознавања потреба и
консултовања са породицом.

Током године делови плана се ревидирају.

Податке о реализацији и евалуацији сарадње

са породицом васпитач води у оквирном
плану или дневној евалуацији односно
евалуацији етапног плана или недељним
запажањима.
 5.Стручно усавршавање и
професионални развој

Васпитач уноси податке о свом

индивидуалном плану стручног усавршавања
и потребној литератури.
Податке о реализованим активностима, као
и коришћену литературу васпитач уноси у
посебну табелу
 6.Запажања о прегледу књиге
васпитно-образовног рада
Садрже констатације да ли су подаци
предвиђени упутством благовремено
унети.
Прегледа се најмање два пута у току
године.
Књига се оверава потписом васпитача
и директора ПУ најкасније 31. августа
текуће године.
У документовању васпитно-образовног
преоцеса неопходан је заједнички рад
васпитача на нивоу васпитне групе,
као и тимски рад на нивоу установе.

На овај начин се остварује размена

искустава и доприноси критичком
преиспитивању сврхе документације о
ВО раду.