Metodika Upoznavanja Okoline

Pisane Pripreme
___________________________
Metodika upoznavanje okoline
Priručnici za vaspitače Jelena Kocid

Sadržaj:
1. Vazduh (starija grupa)...................................................................1

2. Jesenje povrde (starija grupa).......................................................8
3. Moja lična higijena (starija grupa)..............................................13
4. Priprema životinja za zimu (pripremna grupa)...........................18
5. Uočavanje svojstava materijala (pripremna grupa)...................23
6. Neobična zanimanja ljudi (pripremna grupa).............................30
7. Povrde (starija grupa)..................................................................38
8. Vrste saobradaja (starija grupa)..................................................43
9. Kruženje vode u prirodi (starija grupa).......................................47
10. Rano povrde (pripremna grupa)................................................51
11. Voda oko nas (starija grupa).....................................................59
12. Ponašanje u saobradaju (starija grupa).....................................63
13. Insekti (srednja grupa)..............................................................67
14. Zanimanje pekar (mlađa grupa)................................................72
15. Kako čuvamo prirodu (pripremna grupa).................................78
16. Rano vode (starija grupa)..........................................................85
17. Domade životinje (starija grupa)...............................................90
18. Reka, bara, jezero (pripremna grupa).......................................97
19. Živina-kokoška, guska, patka (pripremna grupa)...................104
20. Promene u prirodi (starija grupa)...........................................111
21. Članovi moje porodice (mlađa grupa)....................................114
22. Igračke (mlađa grupa).............................................................119
23. Jaje kao simbol Uskrsa (mlađa grupa)....................................123
24. Kudni ljubimac (mlađa grupa).................................................127
25. Povrtnjak, bašta (mlađa grupa)..............................................131
26. Delovi biljke (starija grupa).....................................................135
27. Životinje iz seoskog dvorišta (starija grupa)...........................141
28. Drugarska ljubav (srednja grupa)............................................148
29. Kaži naopako da ispadne smešno (srednja grupa).................152
30. Pozvao je maj sve bube na čaj (srednja grupa)......................156
31. Klijanje cvetanje (srednja grupa)............................................160
32. Opasne životinje (srednja grupa)............................................164
33. Ljubav prema majci (srednja grupa).......................................168
34. Ptice selice (srednja grupa).....................................................172
35. Pozorišna umetnost (pripremna grupa).................................177
36. Cvede u prolede (pripremna grupa)........................................184
37. Dugine boje (pripremna grupa)...............................................188
38. Koren biljke (pripremna grupa)...............................................192
39. Roboti mašine (srednja grupa)................................................196
40. Lepo ponašanje kod lekara (pripremna grupa)......................200
41. Ponašanje za stolom (pripremna grupa).................................204
42. Ekologija (pripremna grupa)...................................................209
43. Šta je vede a šta manje (pripremna grupa).............................213
44. Sportovi (mlađa grupa)...........................................................217
45. Šta nas čini srednim (mlađa grupa).........................................220
46. 8. Mart (pripremna grupa)......................................................224
47. Prvoaprilska šala (pripremna grupa).......................................229
48. Šta se dogodilo pa sam se rodio (pripremna grupa)..............235
49. Majka (pripremna grupa)........................................................238
50. Čuvar kude (srednja grupa).....................................................242
O autoru........................................................................................247
1. Vazduh (srednja grupa)
Vrsta aktivnosti: usmerena

Tema aktivnosti: Vazduh
Aspekt razvoja ličnosti: kognitivni razvoj
Cilj: Bliže upoznavanje svojstava vazduha
Obrazovni zadaci:
-Upoznavanje slededih svojstava vazduha: bezbojnost, širenje pod
uticajem toplote, vršenje pritiska, težina, kretanje;
-Uočavanje uzročno-posledičnih veza u objašnjavanju posmatranih
pojava;
-Isticanje značaja vazduha za čoveka i sva živa bida;
Vaspitni zadaci:
-podsticanje interesovanja dece za bliže upoznavanje svojstava
vazduha;
-podsticanje lične koncentraije, pažnje, radi boljeg uočavanja
uzročno-posledičnih veza u objašnjavanju posmatranih pojava;
-usmeriti i podsticati decu da uoče značaj vazduha za živa bida;
Oblici rada: frontalni rad, grupni rad, individualni rad

Metode rada: verbalna metoda, otkrivačka metoda, demonstracija
(ogleda, postupaka), elementi problemske metode
Sredstva i materijali: dve gumene polulopte za pročišdavanje
vodovodnih cevi, pet čaša sa vodom, zemlja, četiri kocke šedera,
sunđer, kanap, lenjir, dva balona, igla, providna posuda sa vodom,
čaša i papirna maramica, sveda, slamčice, levak, hartija, karton, tri
svede, upaljač, veda i manja tegla, balon, flaša, dve dublje providne
posude-jedna sa vrelom, a druga sa hladnom vodom, prazne tegle,
svede, šibice, novčid, tanjir sa vodom;
1
Doprinos razvoju drugih aspekata ličnosti deteta:
a) Socio-emotivnom razvoju:
- Vežbanje razmene iskustava i da se saslušaju drugi, da se sa njima
diskutuje, dokazuju i brane sopstveni stavovi, uz uvažavanje tuđih
-Negovanje spremnosti za dogovaranje sa drugima u
raspoređivanju poslova u njihovom obavljanju
b) Razvoju komunikacije i stvaralaštva:

-Prilagođavanje situacijama u kojima se odvija komunikacija
(prisutnim osobama, njihovom polu, uzrastu, broju osoba,...)
-Saopštavanje svojih ideja, objašnjavanje sopstvenih postupaka
-Negovanje smisla za grupnu solidarnost i saradnju, a posebno
grupno stvaralaštvo
TOK AKTIVNOSTI
I DEO
Psihološka priprema koja ima za cilj podsticanje radoznalosti kod

dece u korelaciji sa razvojem govora.
Oblik rada: frontalni

Metode rada: razgovor, demonstratracija ogleda
Sredstva i materijali: dve gumene polulopte za pročišdavanje
vodovodnih cevi
Psihološka priprema: Stojim ispred dece i prislanjam jednu na
drugu dve gumene polulopte za pročišdavanje vodovodnih cevi i
pritiskom istisnem nešto vazduha iz njih. Pozivam dvoje dece iz
grupe i predlažem im da pokušaju da ih razdvoje. Podstičem decu
da komentarišu svoj pokušaj.
Pitam decu:
2
- Zašto nije lako razdvojiti polulopte?
Podstičem decu da iznose svoje pretpostavke u vezi sa

posmatranom pojavom, ali ne insistiram na tačnost tumačenja, ved
sugerišem da objašnjenje traže u daljem toku aktivnosti.
_____________________________________________________
II DEO

Metode: verbalna, demonstratracija ogleda, otkrivačka
Didaktička sredstva: pet čaša sa vodom, zemlja, četiri kocke šedera,
sunđer, kanap, lenjir, dva balona, igla, providna posuda sa vodom,
čaša i papirna maramica
Opisivanje i otkrivanje: Deca se podstiču da udahnu, a da zatim
podstičem decu da otkriju da se naša pluda pune vazduhom i šire,
da otkriju da ne možemo da vidimo vazduh zato što je bezbojan, da
ljudi, životinje, biljke koriste vazduh za disanje.
Demonstracija ogleda: Vazduh je svuda oko nas. Deca sede u

polukrugu, ispred njih na stolu se nalazi pet čaša sa vodom. Izvodim
troje dece i delim im zemlju, četiri kocke šedera i sunđer. Svako
dete treba da stavi predmet koji je dobilo u čašu sa vodom.
Opisivanje i otkrivanje: Deca se podstiču da otkriju da vazduha ima
u šederu, sunđeru, zemlji i da se javlja u vidu mehurida, da je
vazduh svuda oko nas, da ga osedamo, ali ne vidimo zato što je
providan.
Demonstracija ogleda: Vazduh ima težinu. Deca sede u polukrugu.

Izvodim jedno dete koje de vezati kanap na sredinu lenjira, a zatim
za krajeve lenjira vezati dva balona iste veličine. Dete treba da
uhvati kanap kako bi ostala deca videla da su baloni u ravnoteži, a
zatim izvodim drugo dete koje de uzeti iglu i izbušiti jedan balon.
Opisivanje i otkrivanje: Deca se podstiču da otkriju da je zbog
ispuštanja vazduha drugi balon postao lakši, a da je naduvani balon
povukao štap naniže zato što je sada teži.
3
Demonstracija ogleda: Vazduh zauzima prostor. Deca sede u
polukrugu, ispred njih na stolu se nalazi providna posuda sa vodom,
čaša i papirna maramica. Izvodim jedno dete i dajem mu čašu sa
otvorom okrenutim na dole u koju smo prethodno stavili na dno
papirnu maramicu, a koju treba da uroni u posudu sa vodom. Dete
vadi čašu iz posude i maramicu koja je ostala suva.
Opisivanje i otkrivanje: Deca se podstiču da otkriju da se u čaši
nalazi vazduh koji ne dozvoljava vodi da prodre u čašu i da je zbog
toga maramica ostala suva.
_____________________________________________________
III DEO
Oblik rada: grupni rad

Metode rada: verbalna, elementi problemske metode, otkrivačka
metoda, demonstracija
Prva faza:
- Formiranje grupe: formiraju se četiri grupe od po šestoro dece

- Podela materijala:
 Prva grupa: sveda, slamčice, levak, hartija, karton
 Druga grupa: tri svede, upaljač, veda i manja tegla
 Treda grupa: balon, flaša, dve dublje providne posude-
jedna sa vrelom, a druga sa hladnom vodom
 Četvrta grupa: prazne tegle, svede, šibice, novčid, tanjir sa
vodom
Podela zadataka: prema nivoima složenosti (jednostavniji, srednje
složeni, složeniji)
 Prva grupa: Kako da ugasimo svedu sa daljine

 Druga grupa: Eksperiment sa svedama i teglama
 Treda grupa: Kako da naduvamo balon, a da ne duvamo u
njega
4
 Četvrta grupa: Kako uzeti novčid iz tanjira sa vodom, a da
se ne pokvasi prst, ni predmet koji se koristi
SAOPŠTENJE UPUTSTVA ZA RAD
Prva grupa: Deci se postavlja problemska situacija: Kako da

ugasimo svedu sa daljine. Deca se podstiču da daju svoje predloge i
da ih isprobavaju (da svi duvamo, da duvamo kroz slamčicu, kroz
levak, kroz rolnu od hartije, kartona)
Druga grupa: Deca de zapaliti sve tri svede istovremeno. Prva sveda
se stavi ispod vede tegle, druga ispod manje tegle, a treda ostaje
nepokrivena. Deca se podstiču da prate šta se dešava i da
komentarišu pojavu (sveda u manjoj tegli se ugasila prva jer je u
njoj bilo manje vazduha; u vedoj tegli je bilo više vazduha, pa je
sveda više gorela; nepokrivena sveda se nije ugasila zato što troši
vazduh iz cele prostorije, pa de goreti sve do kraja, dok ne izgori).
Treda grupa: Deci se postavlja problemska situacija: Kako da

naduvamo balon, a da ne duvamo u njega. Deca se podstiču da
iznose svoje pretpostavke, a zatim se usmeravaju da svoja
razmišljanja povežu sa ponuđenim materijalom: da se balon stavi
na grlid flaše, a flaša stavi u sud sa vrelom vodom. Sumiramo
zapažanja dece sa konstatacijom da se vazduh iz flaše pod uticajem
toplote, odnosno vrele vode širio i naduvao balon. Deca zatim
spuštaju flašu u posudu sa hladnom vodom i konstatuju da je to
uticalo na hlađenje vazduha unutar flaše, a to je dovelo do
izduvavanja balona.
Četvrta grupa: Deci se postavlja problemska situacija: Kako uzeti

novčid iz tanjira sa vodom, a da se ne pokvasi prst, ni predmet koji
se koristi. Deci se nudi slededi materijal: prazne tegle, svede, šibice
koji mogu koristiti za rešavanje problema. Podstiču se da iznose
svoje predloge i da ih isprobavaju. Ukoliko se ne dosete,
usmeravaju se da zapale svedu i postave na tanjir u vodi, a zatim da
je poklope teglom. Deca se podstiču da opišu pojavu: sva voda se
5
uvukla pod teglu pez dodira prstom ili nekim drugim predmetom,
novčid je sada ostao na suvom i može se uzeti prstima. Deca se
podstiču da iznose svoje ideje, a zatim de im objašnjenje dati
vaspitačica: sveda je potrošila vazduh iz tegle, onda je vazduh spolja
krenuo da prodire u čašu i tako potiskivao (gurnuo) vodu u čašu.
Druga faza:
Samostalan rad dece-rad po grupama

Deca grupno planiraju, dogovaraju se i dele zaduženja u okviru
zajedničkog zadatka. Pratim, usmeravam i podstičem rad dece, ako
je potrebno dajem dodatna uputstva i pomažem, ako procenim da
je potrebno.
Treća faza:
Analiza realizacije zadataka

Metode: verbalna, pokazivačka
Analiza realizacije zadataka: grupe izveštavaju o svom radu i
pokazuju svoje radove. Procenjujemo uspešnost realizacije
pojedinih zadataka.
_______________________________________________________
IV DEO
Oblik rada: Frontalni rad

Metode: verbalna, pokretna igra "Vetar duva"
Formacija dece je red, kažem deci da stanu kao ptice na žici.

Razbrajalicom „En, den, dini“ biram dete koje de biti vetar i to dete
de se nalaziti ispred ostale dece, okrenuto licem prema njima.
Razgovor između dece i „vetra“ se vodi na slededi način:
6
Vetar: Ja sam vetar, sejem prah, zar vas deco nije strah?
Deca: Ti si vetar, dižeš prah, al nas decu nije strah!
Vetar: Ako ja dunem?
Deca: Mi demo pobedi!
Kada deca odgovore vetru „Mi demo pobedi“, deca beže po sali, a
dete vetar ih juri kako bi ih uhvatio. Sledede dete koje de biti vetar
takođe biram razbrajalicom „En, den, dini“.
7
2. Jesenje povrde (starija grupa)
Tema aktivnosti: Jesenje povrde (šargarepa, kupus, paprika,

kratstavac, beli i crni luk, karfiol, krompir, paradajz, plavi patlidzan,
pasulj)
Aspekt razvoja: Kognitivni
Cilj: Bliže upoznavanje karakteristika jesenjeg povrda
Obrazovni zadaci:
Prepoznavanje povrda
Opisivanje njihovog izgleda
Bogadenje decjeg iskustva o jesenjem povrdu
Značaj za ishranu
Objašnjavanje korišdenja povrda
Vapitni zadaci:
podsticanje interesovanja dece za bliže upoznavanje jesenjeg
povrda
podsticanje zapažanja
Oblici rada: frontalni, grupni, rad u paru, individualni
Metode rada: verbalna (razgovor, opisivanje, objašnjenje,
upudivanje), otkrivačka, demonstrativna, metoda praktičnih radova.
Sredstva I materijali: Jesenje povrde (šargarepa, kupus, paprika,
pasulj), koverat,stiropor, testo, nožid, činija, lepak, mašne, vata,
čačkalice, zrna kafe...
Doprinos razvojudrugih aspekata ličnosti:
Socio-emocionalni razvoj
- podsticanje razvoja sprmnosti za saradnju
-negovanje spretnosti za dogovaranje sa drugima u rasporedjiivanju
poslova i njihovom usaglasenom, zajednickom oblikovanju
*Razvoj komunikacije I stvaralaštva
-podsticanje razvoja imaginacije
-vežbanje izražavanja (saopštavanje svojih ideja,
objašnjavanje svojih postupaka)
8
TOK AKTIVNOSTI
I DEO
Oblik: frontalni
Metode: demonstrativna, otkrivacka, razgovor.
Sredstva I materijali: Koverat (pismo), povrce
Psihološka priprema ima za cilj podsticanje radoznalosti kod dece u
korelaciji sa razvojem govora.
Ulazim u sobu I saopštavam deci kako mi je stiglo pismo od
drugarice Vanje, I da du I njima pročitati kako bi čuli sta se desilo….
Vanja dosla da obidje svoju baku Nadju i u njenom povrtnjaku

cula cudnu svadju.
Šargarepa: Rumena sam slatka, lepa, ime mi je sargarepa. Dobra
sam za jelo, dobra sam za vid, ko mene ne voli neka ga je stid!
Kupus: Kritika je bas na mestu, al neka se zna- najlepse u
povrtnjaku izrastem bas ja. Krupan sam i jak. Za decu je to vrlo
vazan znak.
Krastavac: Lepi ste komsija, i lepi i snazni. Nije lepo samo sto
pravite se vazni! Ja sam prepun gvozdja, jacam decju volju...Zato ja
za decu imam i ponudu bolju.
Karfiol: Ne budite glupi!Nista nije tako lepo kao ja u nedeljnoj supi.
Beli i crni luk: Uz nas nema gripa, dobra smo ekipa. Bilo bi korisno
kad biste nas jeli: malo luk crni, malo luk beli...
Paprika: Nisam ljuta nego zuta, slatka, blaga, svima draga. Povrce
sam ukusno, dopadljivog lika, niko nije ukusan tako kao paprika.
Krompir: E, ovo bas nema smisla i nije u redu:prvog na pijacu bas
mene povedu. Ukusan sam mlad, ukusan i star, sta ko voli nek
izvoli, njegova je stvar.
Paradajz: Sta je vama drugovi, zivite u miru. Na kraju cemo svi biti
u Vanjinom tanjiru.
Tako je i bilo. Povrce se iz baka Nadjine ruke, spustilo na tanjir
bakine unuke.
9
A ona odlucila da ih jede redom, ponesto ponedeljkom, utorkom i
sredom. Malo nesto cetvrtkom i tako do petka, a sledece nedelje
krece otpocetka!
Nakon pročitanog pisma pitadu decu: Ko se svadjao u povrtnjaku I
da nabroje koje se povrde spominje u pismu?
Kako bi mogli da nazovemo jednim imenom svo to povrde?
Podstičem ih da mi kažu “jesenje”.
_______________________________________________________
II DEO

Metode rada: verbalna, demonstrativna,otkrivačka
Didakticka sredstva : Jesenje povrde
Pitam decu:
-Koje ste povrde imali juče za ručak?
-Odakle mami to povrde?
-Koje još povrde stiže u jesen a da nema na stolu?
(Patlidzan, pasulj, bundeva).
OPISIVANJE
Podstičem decu da opišu kako izgleda povrde (jedno po jedno). Gde
raste povrde? Šta je potrebno uradit da bismo dobili plod? Kako se
koristi? (kuvano ili sirovo). Kakve vrste krompira postoje
(crvenkasti, beli), paprike (crvene, žute, zelene), pasulja (beli-
tetovac, šareni, crni, žuti). Zatim demo uporedjivati povrde koje je
kome slično po obliku,uporedjivati semenke od paprike, paradajza
OTKRIVANJE
Plodove du rasedi kako bi se deca upoznala sa čitavim izgledom
povrda, a sa kupusa skidati listove, kao I sa belog I crnog luka. Zatim
du karfiol I brokoli razdvajati na delide, kako bi videli da su istog
oblika samo različite boje .
10
III DEO (samosatlan rad dece)
Oblik rada: rad u paru, individualni, grupni

Metode rada: verbalna (upudivanje, objašnjenje), otkrivačka
Prva faza: teče frontalno

 grupni, formiraju se 4 grupe od po petoro dece
 rad u paru, formiraju se 2 para
 indivdualni
 podela materijala, saopštavanje zadataka I davanje opštih
uputstava za rad

Prva grupa, dobija stiropor (pijačna tezga) I obojeno testo. Zadatak:
oblikovati po želji što više povrda za prodaju.
Druga grupa, dobija plodove povrda(kupus, sargarepu, papriku),
nožid (plastični), činiju. Zadatak: napraviti šarenu salatu.
Treda grupa, dobija povrde (sargarepu, papriku, krompir), mašne,
vatu, zrna kafe, lepak. Zadatak:napraviti modnu reviju.
Četvrta grupa, dobija stiropor (povrtnjak), obojeno testo.
Zadatak: napraviti povrde i staviti u povrtnjak.
Jedan par dobija konturu paprike, tempere.gajbicu.

Zadatak: obojiti papriku I staviti u gajbicu.
Drugi par par dobija konturu sargarepe, kolaž papir.
Zadatak: cepkati kolaž papir I lepiti na sargarepu.
Individualno, sva deca koja rade individualno dobijaju čačkalice,

krompir, zrna kafe,lepak,kolutove šargarepe. Zadatak: napraviti
životinje.
Druga faza:
Samostalan rad grupa, parova I pojedinaca. Deca rade samostalno,

oni koji rade u paru I grupno dogovaraju se oko zaduženja. Pratim
njihov rad,ako bude bilo potrebno dajem dodatna uputstva I
pomažem ako procenim da je potrebno.
11
Treća faza:
Analiza realizacije zadataka: grupe, parovi i pojedinci izveštavaju o

svom radu i pokazuju svoje radove. Procenjujemo uspešnost
realizacije pojedinih zadataka.
_______________________________________________________
IV DEO

Metode rada: verbalna, metod igre
Didaktička sredstva: Kutija, i povrde
U završnom delu aktivnosti igrademo se igre: „Čarobna kutija“.

Deci du od kude doneti kutiju koja de biti ukrašena.
Određeno povrde – kupus, krastavac, luk, šargarepu, krompir,
papriku..., deca najpre posmatraju i zapažaju njihove spoljne
osobine, posebno oblik i veličinu. Posle toga, stavljam ih u kutiju.
Jedno po jedno dete izlazi,stavljam povez preko ociju i onda zavlači
ruku u kutiju, izvadi,opipa jedno povrde i ako je prepoznao govori, a
ko ne moze da pogodi druga deca iznose bitne karakteristike
povrda,kako bi mogao da otkrije o kom povrdu je reč. Deca
potvrđuju tačnost odgovora. Igra traje dok sva deca ne izvuku i
pogode povrde.
12
3. Moja lična higijena (starija grupa)
Tema aktivnosti:Moja lična higijena

Aspekt razvoja ličnosti:Kognitivni
Cilj:Obogadivanje i sistematizacija prethodno stečenog znanja o
ličnoj higijeni
Obrazovni zadaci:
-obogadivanje saznanja dece o ličnoj higijeni
-detaljnije upoznavanje dece sa stvarima koje se koriste u ličnoj
higijeni
Vaspitni zadaci:
-Svaranje situacija za podsticanje razvoja sposobnosti mišljenja i
govornog izražavanja kao i sticanje neophodnog znanja o ličnoj
higijeni
-podsticanje razvoja dečjih interesovanja o higijeni.
-podsticati decu da sarađuju sa drugima
Oblici rada: frontalni,grupni,rad u paru,individualni.

Metode:verbalna(razgovor,opisivanje,objašnjavanje),demonstrativ
na,otkrivačka,metoda praktičnih radova.
Didaktička sredstva i materijali: pesmica koja govori o vodjenju
higijene, veliki pano na kome de prikazano kao treba voditi ličnu
higijenu, lepak, kolaž papir, bojice...
Doprinos razvoja drugih aspekata ličnosti:
-Razvoj komunikacije i stvaralaštva: (vežbanje sposobnosti
verbalnog oblikovanja svojih misli i ideja;podsticanje originalnosti u
pristupu rešavanja zadataka)
-Socio-emocionalni razvoj: (podsticanje razvoja spremnosti za
saradnju;vežbanje spremnosti da se saslušaju predlozi i prihvate
ideje drugih;stimulisanje razvoja odgovornosti za realizaciju
zajedničkog zadatka)
-Negovanje sposobnosti i oblikovanje svojih misli i ideja verbalno
13
-Podsticanje razvoja imaginacije
-Podsticanje originalnosti u pristupu rešavanja zadataka
TOK AKTIVNOSTI
I DEO
Oblik: frontalni
Metode: verbalna(razgovor), otkrivačka
Psihološka priprema:
Kako bih decu što bolje motivisala odrecitovadu im pesmicu ,,
Čistoda je pola zdravlja” od G. Tartalja
,, Sapun trebam za pranje,

Češalj za češljanje.
Zube četkicom nežno trljam
Nokte čuvam da ne zaprljam.
Ispeglanu odedu odenudu,

Očetkane cipele obudu
Od glave do pete
Ja sam čisto dete.”
Nakon odrecitovane pesmice ostavidu decu da pesmicu dožive kroz

emocionalno-intelektualnu pauzu. Sa decom počinjem razgovor o
tome o čemu se govori u pesmici? Posle razgovora sa decom,
govorim im kako demo pričati o higijeni i o tome kako treba voditi
računa o ličnoj higijeni.
_______________________________________________________
II DEO
Oblik: frontalni
Metoda:verbalna(razgovor,objašnjavanje,opisivanje),demonstrativ
na,ilustrativna,otkrivačka
14
Didaktička sredstva: hamer-na kome je nacrtano kako bi trebalo da
se vodi lična higijena.
DEMONSTRACIJA: Prepoznavanje sredstava i njihova upotreba za
ličnu higijenu(sapun, šampon, kreme za tuširanje, kreme za posle
tuširanja, pasta za zube, četkica za pranje zuba...)
-Podstičem decu da uoče razliku sredstava koji se koriste za ličnu

higijenu(u kakvom su obliku tečnom ili čvrstom)
-Decu podstičem da sredstva sa slike povežu sa onim čemu služe.
Nastavljamo razgovor o izgledu, obliku, veličini, kako se koriste...
-Donosim deci sredstva, očigledna sredtsva, kako bih deci temu što
bolje približila.
- Razgovaramo o tome gde se mogu nadi
-Pitam decu da mi neko sredstvo opišu (Sapun, šampon, pasta za
zube, krema za tuširanje, krema za posle tuširanja....)
-Šta najviše vole da koriste?
- Šta ne vole da koriste?
OBJAŠNJAVANJE: Deci objašnjavam šta sve obuhvata lična
higijenani kako treba je održavati (pranje ruku, zuba, umivanje,
tuširanje...)
Čistoda je pola zdravlja
1. Ruke bi trebalo prati najmanje 10 puta dnevno, počev od jutra,

posle ustajanja, pa do odlaska na spavanje. U zavisnosti od navika i
načina života, ruke treba prati i češde. Nema, dakle, preporučenog
broja pranja koji bi bio pravilo za sve. Dan proveden na selu
ponekad je "čistiji" od dana provedenog u gradu, npr. u kancelariji.
Posle vožnje gradskim prevozom ili po povratku iz trgovine,
obavezno operite ruke.
2. Obavezno operite ruke pre i posle jela. Prljave ruke mogu da
zagade hranu koja zatim dospeva u usta. Put može biti i obrnut:
zaražena hrana može na ruke da prenese mikroorganizme koji de,
ako se ne uklone, postati opasnost.
15
3. Mnogobrojne su aktivnosti koje zahtevaju besprekorno čiste
ruke. U prvom redu pri ulasku i izlasku iz toaleta. Potrebno ih je
oprati i posle radova u bašti ili dvorištu. Posebno je preporučljivo,
pranje ruku nakon milovanja kudnih ljubimaca ili pranja posudice iz
koje se životinja hrani.
4. Treba što manje rukama dodirivati usta i oči. Ruke nisu samo
sredstvo prenosa zaraze među ljudima, ved mogu biti i sredstvo
samozaraze.
5. Poseban oprez važi za decu, starije osobe i bolesnike, jer su oni

osetljiviji, a to je dodatni razlog za besprekornu higijenu!
_______________________________________________________
III DEO
Oblik rada: samostalan rad dece, rad u paru, individualni, grupni.

Metode:verbalna(razgovor,opisivanje,objašnjavanje),
demonstrativna, otkrivačka
Didaktička sredstva: kolaž papir, lapak, bojice, papiri na kome de se
lepiti...
Samostalan rad dece-grupni,rad u paru i individualni
Metode i metodički postupci: verbalna (objašnjavanje), otkrivačka,
metoda praktičnih radova.
Prva faza:
*formiraju se 3 heterogene grupe od po četvoro dece;

*formiraju se 9 para;
*4 dece de raditi individualno
Za grupni rad:
Deca de dobiti papire na kojima de biti nacrtana pasta za zube, na
drugom sapun, na tredem šampon. Imade zadatak sa crtež popune
kolaž papirom.
16
Za individualni rad:
Deca de dobiti radne listide na kojima se nalazi greška. Oni de imati
zadatak da tu grešku uklone, i da taj rad oboje.
Za rad u paru:
Deca dobijaju sliku koja je u obliku slagalice, ta slika treba da se
sastavi, zalepi i oboji.
_______________________________________________________
IV DEO

Metode rada: verbalna
Deci du pustiti CD na CD plejer, pesmu ,, Čisti zubi, zdravi zubi”,
deca de se opustiti slušajudi pesmicu.
17
4. Priprema životinja za zimu (pripremna grupa)
Aspekt razvoja licnosti: kognitivni razvoj

Tip aktivnosti: usmerena
Tema: Priprema životinja za zimu(jez, veverica, medved vuk...)
Cilj: Obogadivanje i sistematizacija informacija o šumskim
životinjama, o njihovim karakteristikama i o njihovom pripremanju
za zimu .
Obrazovni zadaci:
-prepoznavanje šumskih životinja- medveda,ježa,veverice, vuk …
-prosirivanje znanja dece (o sumskim zivotinjama), povezivanje sa
predhodno stecenim iskustvom
-upoznavanje načina na koji se pripremaju za zimu: ishrana i njeno
skladištenje, uloga krzna, zimski san pojedinih životinja, gde žive
tokom zime;
Vaspitni zadaci:
-podsticati razvoj interesovanja za sumske zivotinje
-podsticanje licne koncentracije, pažnje, radi boljeg prepoznavanja
šumskih životinja
-podsticanje razvoja pozitivnog odnosa prema šumskim životinjama
I njihovom načinu života
-podsticanje interesovanja za upoznavanje pojedinih detalja o
načinu pripreme životinja za zimu.
Oblici rada: frontalni rad, grupni rad, rad u paru, individualni

Metode rada: verbalna, (razgovor, opisivanje, objašnjavanje,
upudivanje), demonstracija, otkrivacka metoda
Sredstva i materijali: veverica nacrtana na kartonu i semenke
(pasulj, žito, kukuruz, suncokret, bele semenke), lišde, kapice od
žirova, kartice sa domadim i šumskim životinjama, slika šume i
šumskih životinja, pano sa šumskim životinjama i njihovim
stanovištima, šišarke i testo, slagalica, radni list sa lavirintom, papir
i šljokice u boji, šeder...
18
Korelacija sa drugim vaspitno-obrazovnim oblastima:
 Sa metodikom razvoja govora- kroz celu aktivnost vodi se
razgovor-govorima o aktuelnoj temi kako bi ih deca što
bolje upoznala, uvidela sličnosti i razlike među njima.Sve
vreme se prožimaju konverzacija i komunikacija, a to su i
ujedno delovi svake aktivnosti. Vodi se dijalog između
dece i vaspitačice, a ne monolog vaspitačice. Važna je
povratna reakcija (fidbek)od strane dece.
 Sa metodikom likovnog vaspitanja-zrnasta Veverica
TOK AKTIVNOSTI
I DEO - Psihološka priprema

Metode rada: demonstracija, razgovor, otkrivanje
Da bi se deca što bolje motivisala i zainteresovala za temu date

aktivnosti, pokazujem im sliku šume i šumskih životinja i zajedno
pokušavamo da imenujemo sliku, ako deca ne mogu odmah da
smisle naziv onda im postavljam pitanja:
- Koje je godišnje doba sad? (jesen)
- Kako to znamo-koji su plodovi koje nam jesen daruje, kakvo je
vreme, da li se pripoda budi u jesen, ili...?
- Gde sve oko nas ima životinja?
-Kako se zovu životinje koje čovek gaji i od kojih imamo koristi?
(domade životinje)
-Gde jos žive životinje?
-Da li ste vi nekad bili u šumi i tamo naičli na neku zivotinju?
- Kako se zovu te životinje što žive u šumi, hajde da ih nabrojimo?
-Kako se hrane šumske životinje zimi?
- Gde one spavaju?
19
II DEO
Oblik rada: Frontalni

Metode rada: Verbalna metoda, otkrivačka i demonstrativna-
pokazujem deci slike životinja
Sredstva i materijali: Pano sa šumskim životinjama (jež, veverica,
medved, vuk) i njihovim staništem.
Saopštavam deci da de sad da saznaju nešto više o životinjama koje
žive u šumi i o njihovoj pripremi za zimu. Kako koju životinju
naučimo tako prelazimo na pano gde deca treba da otkriju na
osnovu staništa koja životinja se krije ispod slike
O veverici: Pokazujem deci sliku veverice, i pitam decu:
-koja je ovo životinja? (to je veverica)
-gde živi veverica? (u šumi, u šupljinama starog stabla)
-kako izgleda? (ima glavu na kojoj su oči, uši, usta sa jakim i oštrim
zubima, trup sa 4 noge i dugačak rep)
-čime se ona hrani? (orasi, zirevi, lesnici)
-kako ona provodi zimu?
O ježu: Pokazujem deci sliku ježa i pitam decu:
-koja je ova životinja?
-kako jez izgleda? (to je mala životinja koja na svojim leđima ima
bodlje)
-gde živi jež? (živi u šumama i baštama)
-čime se on hrani? (hrani se bubama, skakavcima, misevima i
raznim štetočinama)
-šta on radi zimi? (prespava zimu isto kao meda)
-gde on spava? (on napravi sebi rupu u zemlji obloži je lišdem,
kotrlja se po zemlji dok se na bodlje nakupi dosta lišda, uvuče se u
svoju kudicui tako unutra u lišde prespava zimu)
-sta mislite, kada se jež budi? (u prolede kada prođe zima, vreme se
prolepša)
O medvedu: Pokazujem deci sliku medveda i razgovaramo o
njegovom načinu života i pripremama za zimski san.
- kako izgleda medved? (velik je ima toplo krzno crvenkastomrke
boje)
-gde ivi medved? (on živi u pedini)
20
-čime se medved hrani? (hrani se biljkama, kukuruzom, ribom ali je
jako gladan napada i druge životinje koje žive u šumi, a posebno
ako su spore u bežanju)
- zašto medved zimi spava?(jer nema čime da se hrani)
O vuku: pokazujem sliku i pitam decu:
-koja je ovo životija i da li može neko da mi je opiše? (to je vuk, on
nije jako velik i sličan je psu)
-čime je prekriveno njegovo telo? koje su boje dlake vuka? (telo mu
je prekriveno dlakom koja je sivozelene ili žudkaste boje)
-kako se vuk oglašava? (vuk se oglašava tako što zavija)
-šta vi deco mislite čime se vuk hrani? (hrani se mesom životinja a
napadaju i domade životinje ako naiđe na njih)
- a gde vuk živi? (on živi u šumi, pedini, nekoj rupi koju iskopa u
zemlji)
-a kada zimi padne sneg i kada je hladno, šta vukovi tada rade, kako
se kredu, gde love? (oni se tada skupe u čopor i idu zajedno da love)
_______________________________________________________
III DEO - SAMOSTALNI RAD DECE- grupni rad, rad u paru i

individualni rad.
Oblik rada: Samostalni rad dece - grupni rad

Metode rada: verbalna, metoda praktičnih radova
Prva faza:
-Formiraju se 4 heterogene grupe-po cetvoro dece

-formiraju se 3 para
-osmoro dece ce raditi individualno
-svaka grupa dobija silueta veverice i semenke (pasulj, žito,

kukuruz, suncokret, bele semenke), lišde i kapice od žirova, sve
grupe imaju isti zadatak da naprave zrnastu vevericu
- parovi dobijaju slagalicu koju treba da reše (slika veverice),
- osmoro dece koja rade individualno dobide 4 različita zadatka
-prva dva deteta dobide radni list sa zadatkom: reši lavirint
21
-druga dva deteta dobide šišarke i testo: napravi ježa
-treda dva deteta dobide izrezane životinje i šljokice u boji, šeder
-cetvrta dva deteta dobide testo u boji: napravi spomenute životinje
Druga faza:
Samostalan rad dece-rad po grupama, parova i pojedinca
je potrebno.
Treća faza:
realizacije pojedinih zadataka, daju sugestije za eventualne
korekcije i dopune.Na kraju se svi radovi izlazu u odredjenom delu
radne sobe.
_______________________________________________________
IV DEO – Završni deo

Metode rada: verbalna, otkrivacka metoda
U završnom delu organizujem igru Magična torba-u torbi stavljam
sličice domadih i šumskih životinja, deca treba da izvuku jednu
karticu i da odrede na osnovu slike da li je to domada ili šumska
životinja.
22
5. Uočavanje svojstava materijala (pripremna grupa)
Jedinica aktivnosti: Uočavanje svojstava materijala (šta tone, šta

pluta, šta se rastvara)
Aspekt razvoja ličnosti: Kognitivni
Cilj: Bliže upoznavanje svojstava materijala koji tonu, plutaju i koji
se rastvaraju
Obrazovni zadaci:
-upoznavanje dece sa slededim pojmovima: pluta-tone i
klasifikacija predmeta prema datoj osobini; što je voda slanija njena
je gustina veda, pa tela u njoj lakše plivaju;
-sticanje saznanja o supstancama koje se rastvaraju i ne rastvaraju
u vodi, da voda ne menja boju kada u nju dodamo supstance koje
se rastvaraju, ali da poprima ukus rastvorene supstance;
Vaspitni zadaci:
- podsticanje dece da verbalno oblikuju svoje zamisli i ideje
- stimulisanje razvoja saznajne radoznalosti
- podsticanje interesovanja dece za istraživačke aktivnosti kako bi
uvideli pored spoljašnjih osobina predmeta i pojava i njihov dublji
smisao i odnose;
- vežbanje manipulativne spretnosti;
Oblici rada: frontalni, individualni, grupni
Metode i metodički postupci: verbalna metoda, otkrivačka
metoda, demonstracija
ogleda, metoda praktičnih radova
Sredstva i materijali: tegla sa vodom, tegla u kojoj je rastvorena so,
dva skuvana jajeta, predmeti koji plutaju (stiropor, drveni štapidi,
balon, ping-pong loptica, drvene olovke, plastične kašike, šibice,
slamčice za sok, lego kockice...), predmeti koji ne plutaju (klikeri,
kamenje, šrafovi, matice, rezač, metalne viljuške, ključevi, novčidi,
spajalice, pinceta), dva poklopca različite boje, providna posuda sa
vodom, slamčica za sok, plastelin, čaša sa vodom, so, kašičica, crni,
crveni i zeleni flomaster, četiri čaše sa vodom, četiri kašike, šeder,
so, aleva paprika, pirinač, polovine ljuske od oraha, braon plastelin,
čačkalice, radne listove u boji koji su izrezani u obliku jedra na
23
kojima su izbušene rupice, flomasteri, posuda sa vodom, plava
tempera, četkica, plastificirane folije izrezane u obliku
pravougaonika, lepak, grančice, plastelin, čačkalice, radni listovi u
boji na kojima su izbušene rupice za čačkalice, posuda sa vodom,
kamenčidi, zelene plastificirane folije izrezane u obliku lista
lokvanja, plastične čaše čija je gornja strana izrezana kružno u
obliku trouglova, lepak, žuta vuna, posuda sa vodom, zelena
tempera, četkica, 10 limuna, cediljka, bokal, šeder, kašike, 2l vode u
flaši
Doprinos razvoju drgih aspekata ličnosti:
-Socio-emocionalni razvoj:
diskutuje,dokazuju i brane sopstveni stavovi, uz uvažavanje tuđih
- Razvoj komunikacije i stvaralaštva:
- Saopštavanje svojih ideja, objašnjavanje sopstvenih postupaka
- Negovanje smisla za grupnu solidarnost i saradnju, a posebno
METODIČKA ARTIKULACIJA AKTIVNOSTI
I DEO
Oblik rada: frontalni-psihološka priprema dece

Metode: razgovor, otkrivačka metoda, demonstrativna
Didaktička sredstva: tegla sa vodom, tegla u kojoj je rastvorena so,
dva skuvana jajeta
Psihološka priprema: Deca sede u polukrugu. Na stolu se nalaze
dve tegle i dva jajeta. U prvoj tegli se nalazi voda, a u drugoj voda u
kojoj je rastvorena so. Nastojim da deca najpre predliže šta de se
desiti sa jajetom kada ga ubacim u teglu sa vodom, a zatim
24
ubacujem jaje u obe tegle. U prvoj tegli jaje je potonulo na dno
čaše, a u drugoj pliva po površini vode.
Razgovor:
- Šta se dogodilo sa prvim i drugim jajetom?
- Da li znate zašto i drugo jaje nije potonulo?
Vaspitač podstiče decu da iznose svoje pretpostavke, ali ne insistira
na tačnosti tumačenja, ved sugeriše da objašnjenje traže u daljem
toku aktivnosti.
_______________________________________________________
II DEO
Oblik rada: frontalni- deca ostaju u polukrugu

Metode rada: verbalna, demonstrativna, otkrivačka
Didaktička sredstva: predmeti koji plutaju (stiropor, drveni štapidi,
balon, ping-pong loptica, drvene olovke, plastične kašike, šibice,
slamčice za sok, lego kockice...), predmeti koji ne plutaju (klikeri,
kamenje, šrafovi, matice, rezač, metalne viljuške, ključevi, novčidi,
spajalice, pinceta), dva poklopca različite boje, providna posuda sa
vodom, slamčica za sok, plastelin, čaša sa vodom, so, kašičica, crni,
crveni i zeleni flomaster, četiri čaše sa vodom, četiri kaašike, šeder,
so, aleva paprika, pirinač.
Demonstracija ogleda: Pluta-tone. Na sto su postavljeni predmeti

koji plutaju (stiropor, drveni štapidi, balon, ping-pong loptica,
drvene olovke, plastične kašike, šibice, slamčice za sok, lego
kockice...), predmeti koji ne plutaju (klikeri, kamenje, šrafovi,
matice, rezač, metalne viljuške, ključevi, novčidi, spajalice, pinceta) i
dva poklopca različite boje. Deca izlaze redom i na jednom
poklopcu stavljaju predmete za koje misle da plivaju, a na drugom
za koje misle da tonu. Kada svi završe, uzimam predmete za koje su
rekli da tonu, a nakon toga predmete za koje su rekli da plivaju i
spuštam ih u providnu posudu sa vodom.
25
Opisivanje i otkrivanje: Deca se podstiču da otkriju da kamenje,
stakleni i metalni predmeti tonu, a da stiropor, drveni, gumeni i
plastični predmeti plutaju.
Demonstracija ogleda: Da li je lakše plivanje u slanijoj vodi? Deca

sede u polukrugu, izvodim jedno dete i dajem mu slamčicu za sok
na kojoj de na jedan kraj da pričvrsti lopticu od plastelina. Dete
treba da napuni čašu vodom, a nakon toga da ubaci slamčicu u
vodu. Vaspitač crnim flomasterom označava na čaši dokle je
slamčica bila uronjena u vodu. Dete zatim treba da ubaci dve
kašičice soli i meša dok se so ne rastvori, a nakon toga da ponovo
ubaci slamčicu u vodu. Vaspitač de sada crvenim flomasterom da
označi dokle je slamčica bila uronjena u vodu. Kada izvadimo
slamčicu, dete ponavlja postupak dodajudi još dve kašičice soli, a
vaspitač zelenim flomasterom označava uronjenost slamčice u
vodu.
Opisivanje i otkrivanje: Deca se podstiču da otkriju da de slamčica
sve više izvirivati iz vode, to jest što je voda slanija sve de manje
tonuti. Govorim deci da što je voda slanija njena je gustina veda, pa
tela u njoj lakše plivaju.
Demonstracija ogleda: Da li je voda dobar rastvarač? Deca sede u

polukrugu, izvodim četvoro dece i kažem prvom detetu da u čaši sa
vodom ubaci kašiku soli i promeša, a zatim da proba vodu i kaže
kakvog je ukusa i koje je boje, drugo dete treba da ponovi postupak
sa šederom, trede sa sirupom za sok, a četvrto sa pirinčem.
Opisivanje i otkrivanje: Deca se podstiču da otkriju da su u prvoj i

drugoj čaši šeder i so nestali zato što su se rastvorili u vodi, da je u
tredoj čaši voda promenila boju i da je postala neprovidna zato što
se sirup rastvorio u vodi, da je u sve tri čaše voda promenila ukus
zato što su se so, šeder i sirup rastvorili u njoj, a da u četvrtoj voda
nije promenila boju ni ukus zato što se pirinač nije rastvorio.
Konstatujemo da se so i šeder rastvaraju u vodi, aleva paprika
delimično, a pirinač se ne rastvara u vodi.
26
III DEO
Oblik rada: Samostalni rad dece - frontalni rad

Prva faza:
- Formiranje grupe: zavisno od broja dece u vaspitnoj grupi
formiraju se slobodne grupe (grupe ne moraju imati jednak broj
članova, ali de se nastojati da ih bude između 3-6).
Prva grupa: polovine ljuske od oraha, braon plastelin, čačkalice,
radne listove u boji koji su izrezani u obliku jedra na kojima su
izbušene rupice, flomasteri, posuda sa vodom, plava tempera,
četkica
Druga grupa: plastificirane folije izrezane u obliku pravougaonika,
lepak, grančice, plastelin, čačkalice, radni listovi u boji na kojima su
izbušene rupice za čačkalice, posuda sa vodom, kamenčidi
Treda grupa: zelene plastificirane folije izrezane u obliku lista
lokvanja, plastične čaše čija je gornja strana izrezana kružno u
obliku trouglova, lepak, žuta vuna, posuda sa vodom, zelena
tempera, četkica
Četvrta grupa: 10 limuna, cediljka, bokal, šeder, kašike, 2l vode
- Podela zadataka:
Prva grupa: Napravimo maketu mora sa brodidima od orahove
ljuske
Druga grupa: Napravimo maketu mora sa splavovima
Treda grupa: Napravimo maketu močvare sa lokvanjima
Četvrta grupa: Napravimo limunadu
- Saopštenje opštih uputstava za rad:

Prva grupa: Deca de dobiti polovinu ljuske od oraha čiju de prazninu
ispuniti braon plastelinom. Deca zatim treba da na radne listove u
boji koji su izrezani u obliku jedra flomasterom nacrtaju neki znak, a
zatim da kroz rupice izbušene na jedru provuku čačkalicu i zabodu
27
je u braon plastelin koji se nalazi u orahovoj ljusci. U posudu sa
vodom razmutiti plavu temperu pomodu četkice i postaviti brodide
u vodu.
Druga grupa: Deca de dobiti plastificirane folije izrezane u obliku
pravougaonika, na koje če zalepiti lepak i poređati grančice, što de
predstavljati splav. Na sredini splava postaviti plastelin u koji de
zabosti čačkalice kroz koje su prethodno provukli radne listove u
boji koji predstavljaju jedro. Splavove postavljaju u posudu sa
vodom u koju su ubacili kamenčide.
Treda grupa: Deca de dobiti zelene plastificirane folije izrezane u
obliku lista lokvanja na koji de zalepiti plastične čaše čija je gornja
strana izrezana kružno u obliku trouglova, što de predstavljati latice
cveta. Deca treba da u sredini cveta zalepe klupko od žute vune. U
posudu sa vodom razmutiti zelenu temperu i postaviti gotove
lokvanje.
Četvrta grupa: Deca de dobiti 10 limuna presečena na pola koje de
iscediti na cediljki. Sok koji iscede sipade u bokal, gde de dodati 10
kašika šedera i promešati, a zatim de dodati vodu i promešati.
Druga faza:
je potrebno.
Treća faza:
pojedinih zadataka.
28
IV DEO

Metode: verbalna, igra "Pliva-tone"
Deca ostaju na svojim mestima. Da bi smo ustanovili šta šta pliva, a

šta tone, igramo igru "Pliva-tone". Kada kažem na primer: "Sidro
pliva", deca ukoliko smatraju da sidro tone treba da čučnu, a
ukoliko smatraju da sidro pliva treba da stoje.
29
6. Neobična zanimanja ljudi (pripremna grupa)
Jedinica aktivnosti: Neobična zanimanja ljudi

Aspekt razvoja ličnosti: Kognitivni
Cilj: Upoznati decu sa neobičnim zanimanjima
Obrazovni zadaci:
-upoznavanje dece sa neobičnim zanimanjima (vatrogasac,
astronaut, hemičar);
-upoznavanje dece sa njihovim radnim odelima, poslom, prevoznim
sredstvima koja koriste u svom poslu, priborom;
-upoznavanje dece sa materijalom od koga je izrađeno odelo
vatrogasca i njegova svrha, čime je ispunjeno vatrogasno vozilo i
svrhu merdevina sa korpom;
-otkrivanje da u svemiru nema gravitacije, tj. da sve lebdi i kako
astronauti žive u takvim uslovima;
-upoznavanje dece sa poslom hemičara, opasnostima i način na
koji mogu da se spreče;
Vaspitni zadaci:
-podsticanje dece da verbalno oblikuju svoje zamisli i ideje
-stimulisanje razvoja saznajne radoznalosti
-podsticanje interesovanja dece za bliže upoznavanje navedenih
zanimanja;
- vežbanje manipulativne spretnosti;
Oblici rada: frontalni, individualni, grupni
Metode i metodički postupci: verbalna metoda, otkrivačka
metoda, demonstracija materijala, metoda praktičnih radova
Sredstva i materijali: hamer podeljen na tri dela (svemiri i mesec,
požar, laboratorija), sličice astronauta, vatrogasca, hemičara,
vatrogasnih kola, svemirke letelice i laboratorijske posude,
rajsnadle, zvuk vatrogasnih kola na laptopu, laptop, slika vatrogasca
koji gasi požar i vatrogasnih kola, astronauta i rakete, video snimak
astronauta koji lebdi unutar rakete u svemiru, video astronauta koji
prosipa vodu u svemirskom brodu, slika hemičara u laboratoriji sa
epruvetama i mikroskopom, poklopac kutije za cipele, domadi
30
plastelin, plastične flašice, izrezani i iscrtani astronauti od kartona,
lepak, čačkalice, flomasteri, zastavica od tanje hartije, crvena
tempera, četkice, bledo narandžasti kružidi od kartona, flomasteri,
kape izrezane od crvenog kartona, plavi lepak sa šljokicama,
plastične flašice, boje za kolače, voda, zejtin, šumede tablete,
hirurške rukavice, plastične posude, staklene čaše, soda bikarbona,
kašike, boja za kolače, sirde, plastične posude, bela tempera,
brašno, kašike, četkice, crni radni list, plastične flaše, zvezdice od
kolaž papira, astronauti izrezani i iscrtani na radnom listu,
flomasteri, lepak, sporija i brža muzika;
Doprinos razvoju drgih aspekata ličnosti:
 Socio-emocionalni razvoj:
 Razvoj komunikacije i stvaralaštva:
METODIČKA ARTIKULACIJA AKTIVNOSTI
I DEO
Oblik rada: frontalni-psihološka priprema dece

Metode: razgovor, otkrivačka metoda, demonstrativna
Didaktička sredstva: hamer podeljen na tri dela (svemiri i mesec,
požar, laboratorija), sličice astronauta, vatrogasca, hemičara,
vatrogasnih kola, svemirske letelice i laboratorijske posude,
rajsnadle.
Psihološka priprema: Deca sede u polukrugu. Na stolu se nalazi
hamer podeljen na tri dela, na prvom je nacrtan svemir i mesec, na
31
drugom požar, na tredem laboratorija. Sličice astronauta,
vatrogasca, hemičara, vatrogasnih kola, svemirke letelice i
laboratorijske posude su međusobno izmešane na hameru.
Nastojim da deca uoče "zbrku" i da predlože šta treba uraditi, tj.
astronaut, svemirska letilica - svemir, vatrogasac, vatrogasna kola -
požar, hemičar, laboratorijske posude - laboratorija.
Razgovor:
- Znate li koja su zanimanja prikazana na slici?
_______________________________________________________
II DEO
Oblik rada: frontalni- deca ostaju u polukrugu

Didaktička sredstva: zvuk vatrogasnih kola na laptopu, laptop, slika
vatrogasca koji gasi požar i vatrogasnih kola, astronauta i rakete,
video snimak astronauta koji lebdi unutar rakete u svemiru, video
astronauta koji prosipa vodu u svemirskom brodu, slika hemičara u
laboratoriji sa epruvetama i mikroskopom
Demonstracija: zvuk vatrogasnih kola na laptopu

Otkrivačka metoda: Puštam na laptopu zvuk vatrogasnih kola, deca
otkrivaju da je to zvuk vatrogasnih kola.
Demonstracija: slika vatrogasca koji gasi požar i vatrogasnih kola
Opisivanje i otkrivanje: Deca se podstiču da opišu radno odelo
vatrogasca, da otkriju šta je njegov posao, šta mu je sve potrebno
da bi ugasio požar, šta sve može da gasi, kako se zove vozilo kojim
ide da gasi požar, znaju li šta se nalazi u njemu, čemu služe
merdevine sa korpom na vozilu. Konstatujemo da vatrogasac ima
vatrogasno odelo, rukavice, čizme, šlem, da je njegov posao da gasi
požar pomodu vatrogasnog creva, da na mesto gde je izbio požar
dolazi vatrogasnim kolima, da može da gasi požar u šumi, zapaljenu
kudu, zgradu, automobil.
Objašnjenje vaspitača: Govorim deci da je odelo vatrogasca
napravljeno od specijalnog materijala koji ga štiti od toplote.
Govorim deci ukoliko ne znaju da se unutar vatrogasnih kola nalazi
32
prostor ispunjen vodom i da se na njega prikači crevo, da
merdevine sa korpom na vatrogasnim kolima služe da vatrogasci
mogu da ugase požar na vedim visinama.
Demonstracija: slika astronauta i rakete

Opisivanje i otkrivanje: Deca otkrivaju da se na slici nalazi
astronaut (kosmonaut). Deca se podstiču da opišu radno odelo
astronauta, koji je njegov posao, gde putuje, kako se zove vozilo
kojim putuje u svemir, da opišu izgled rakete. Konstatujemo da se
radno odelo astronauta sastoji od odela (gornji i donji deo su
spojeni) i kacige, da je posao astronauta da upravlja raketom i
istražuje svemir, da putuje u svemir, na Mesec i druge planete, da
je raketa velika i zašiljena pri vrhu, da iz donjeg dela izlazi plamen i
da tada raketa polede u svemir, da se u njoj nalaze astronauti.
Demonstracija: video snimak astronauta koji lebdi unutar rakete u
svemiru
Opisivanje i otkrivanje: Deca otrivaju da astronauti lebde u
svemiru. Govorim im da se astronauti u svemiru kredu usporeno i
da lebde u vazduhu. Pitam decu:
- Ako u svemiru astronauti lete, da li leti i hrana? Kako
jedu, piju vodu?
- Kako se tuširaju?
- Kako spavaju?
Deca iznose svoje pretpostavke, ne insistriram na tačnosti, ved im
kažem da objašnjenje pronađu u slededem video snimku.
Demonstracija: video astronauta koji prosipa vodu u svemirskom
brodu
Opisivanje i otkrivanje: Deca otkrivaju da kada je astronaut
prosipao vodu da je voda lebdela u vidu mehurida (lopte) u vazduhu
i da je astronaut ustima usisao vodu.
Objašnjenje vaspitača: Govorim deci da zbog toga astronauti ne
mogu da se tuširaju, ved da se brišu mokrim sunđerom i da spavaju
tako što se opuste i lebde u vazduhu ili uđu u vrede za spavanje
koje su pričvršdene kako se ne bi pomerale.
33
Demonstracija: slika hemičara u laboratoriji sa epruvetama i
mikroskopom
Opisivanje i otkrivanje: Deca otkrivaju da je na slici hemičar. Deca
se podstiču da opišu radno odelo hemičara, koji je njegov posao,
gde radi, šta koristi u radu. Konstatujemo da hemičar nosi beli
mantil, zaštitne naočare, rukavice, da radi u laboratoriji, da koristi
razne posude, mikroskop, da izvode eksperimente.
Objašnjenje vaspitača: Govorim deci da hemičari stvaraju nove
proizvode, lekove, boje, materijale, otkrivaju da li je zagađena voda,
zemljište, mešaju razne materijale kako bi videli šta de se desiti, ali
da moraju paziti jer nekada to može biti opasno i da zbog toga nose
rukavice, mantil i zaštitne naočare...
_______________________________________________________
III DEO

Prva faza:
- Formiranje grupe: zavisno od broja dece u vaspitnoj grupi
formiraju se grupe (grupe ne moraju imati jednak broj članova, ali
de se nastojati da ih bude između 3-6).
Prva grupa: poklopac kutije za cipele, domadi plastelin, plastične
flašice, izrezani i iscrtani astronauti od kartona, lepak, čačkalice,
flomasteri, zastavica od tanje hartije
Druga grupa: crvena tempera, četkice, bledo narandžasti kružidi od
kartona, flomasteri, kape izrezane od crvenog kartona, plavi lepak
sa šljokicama
Treda grupa: hirurše rukavice, plastične flašice, boje za kolače,
voda, zejtin, šumede tablete
Četvrta grupa: hirurške rukavice, plastične posude, staklene čaše,
soda bikarbona, kašike, boja za kolače, sirde
34
Peta grupa: plastične posude, bela tempera, brašno, kašike,
četkice, crni radni list, plastične flaše, zvezdice od kolaž papira,
astronauti izrezani i iscrtani na radnom listu, flomasteri, lepak
- Podela zadataka:
Prva grupa: Napravimo maketu meseca sa astronautima
Druga grupa: Nacrtajmo vatrogasce pomodu dlana
Treda grupa: Napravimo lava lampu mešajudi zejtin i vodu
Četvrta grupa: Napravimo hemijski eksperiment
Peta grupa: Napravimo mesečevu boju i astronauta
- Saopštenje opštih uputstava za rad:
Prva grupa: Deca de dobiti poklopac od kutije za cipele koji de
ispuniti domadim plastelinom, a zatim de uzeti plastične flašice koje
de okrenuti naopako i otiskivati poklopac u testo kako bi napravili
okrugla udubljenja u mesecu. Izrezane i iscrtane astronaute od
kartona obojiti flomasterima, a sa njihove zadnje strane zalepiti
čačkalicu kako bi ih zaboli u testo. Na jednoj čačkalicu zalepiti
zastavu od tanje hartije i zabosti je u "mesec".
Druga grupa: Deca de crvenom temperom išarati svoj dlan koji de
zatim otisnuti na radni list i to de biti telo vatrogasaca. Nakon toga
deca na vrhove otiska prstiju lepe kružide od kartona u bledo
narandžastoj boji i to de predstavljati glave vatrogasaca.
Flomasterom iscrtavaju oči, nos i usta vatrogascima, a nakon toga
im lepe kape izrezane od crvenog kartona na vrhu glave. Crvenim
flomasterom crtaju ruke vatrogascima, a crnim crevo koje prolazi
kroz ruke vatrogasaca. Pomodu plavog lepka sa šljokicama iscrtati
vodu koja izlazi iz creva.
Treda grupa: Deca de dobiti hirurške rukavice kao pravi hemičari
koje de navudi na ruke, a zatim de u flaše koje su dobili staviti par
kapi boje za kolače i nakon toga sipati vodu u flašu do dela
označenog na flaši. Voda se sjedinjuje sa bojom za kolače i dobija
boju, a zatim deca sipaju zejtin skoro do vrha koji se odvaja od vode
i nalazi se iznad nje. Deca u flašice ubacuju šumedu tabletu koja
počinje da se rastvara i obojeni mehuridi vode počinju da "igraju" i
da se kredu kroz zejtin.
35
Četvrta grupa: Deca de takođe dobiti hirurške rukavice i plastične
posude u koje de staviti staklene čaše. U čaše de sipati 3 kašike sode
bikarbone u koju de dodati par kapi boje za kolače. Deca dodaju 3
kašike sirdeta i tada nastaje "erupcija", dobijena smesa počinje da
peni i da izlazi iz čaše.
Peta grupa: Deca dobijaju posudu u koju sipaju belu temperu, a
zatim dodaju malo brašna i mešaju kako bi se sjedinila smesa.
Dobijenu smesu četkicama razmazuju u vedim količinama na crnim
radnim listovima na kojima je iscrtan krug, a zatim uzimaju flaše
okrenute poklopcem na dole i lagano pritiskaju kako bi napravili
udubljenja na mesecu. Od kolaž papira lepe zvezdice. Deca dobijaju
astronaute izrezane i iscrtane na radnom listu koje treba da oboje
flomasterima i da zalepe na mesecu.
Druga faza:
je potrebno.
Treća faza:
pojedinih zadataka.
_______________________________________________________
IV DEO

Metode: verbalna, govorna igra “Ples u svemiru”
Didaktička sredstva: laptop sa sporom i bržom muzikom
36
Sa decom igram igru koju sam osmislila i zove se "Ples u svemiru".
Kažem deci da pošto se na Zemlji kredemo brzo, a u svemiru
usporeno, da se deca pokredu u skladu sa muzikom, tj. kada pustim
bržu pesmu znači da smo na Zemlji i da igramo brzo, a kada pustim
sporiju pesmu znači da smo u svemiru i da igramo usporeno.
37
7. Povrde ( starija grupa)
Tema aktivnosti: Jesenje povrde (šargarepa, kupus, paprika,

pasulj)
Aspekt razvoja: Kognitivni
Cilj: Bliže upoznavanje karakteristika jesenjeg povrda
Obrazovni zadaci:
-Prepoznavanje povrda
-Opisivanje njihovog izgleda
-Bogadenje decjeg iskustva o jesenjem povrdu
-Značaj za ishranu
-Objašnjavanje korišdenja povrda
Vapitni zadaci:
-podsticanje interesovanja dece za bliže upoznavanje jesenjeg
povrda
-podsticanje zapažanja
Metode rada: verbalna (razgovor, opisivanje, objašnjenje,
upudivanje), otkrivačka, demonstrativna, metoda praktičnih radova.
Sredstva I materijali: Jesenje povrde (šargarepa, kupus, paprika,
pasulj), koverat,stiropor, testo, nožid, činija, lepak, mašne, vata,
čačkalice, zrna kafe...
Doprinos razvojudrugih aspekata ličnosti:
Socio-emocionalni razvoj
- podsticanje razvoja sprmnosti za saradnju
-negovanje spretnosti za dogovaranje sa drugima u rasporedjiivanju
poslova i njihovom usaglasenom, zajednickom oblikovanju
*Razvoj komunikacije I stvaralaštva
-podsticanje razvoja imaginacije
-vežbanje izražavanja (saopštavanje svojih ideja,
objašnjavanje svojih postupaka)
38
TOK AKTIVNOSTI
I DEO
Oblik: frontalni
Metode: demonstrativna, otkrivacka, razgovor.
Sredstva I materijali: Koverat (pismo), povrce
Psihološka priprema ima za cilj podsticanje radoznalosti kod dece u
korelaciji sa razvojem govora.
Ulazim u sobu I saopštavam deci kako mi je stiglo pismo od
drugarice Vanje, I da du I njima pročitati kako bi čuli sta se desilo….
Vanja dosla da obidje svoju baku Nadju i u njenom povrtnjaku

cula cudnu svadju.
Sargarepa: Rumena sam slatka, lepa, ime mi je sargarepa. Dobra
sam za jelo, dobra sam za vid, ko mene ne voli neka ga je stid!
Kupus: Kritika je bas na mestu, al neka se zna- najlepse u
povrtnjaku izrastem bas ja. Krupan sam i jak. Za decu je to vrlo
vazan znak.
Krastavac: Lepi ste komsija, i lepi i snazni. Nije lepo samo sto
pravite se vazni! Ja sam prepun gvozdja, jacam decju volju...Zato ja
za decu imam i ponudu bolju.
Karfiol: Ne budite glupi!Nista nije tako lepo kao ja u nedeljnoj supi.
Beli i crni luk: Uz nas nema gripa, dobra smo ekipa. Bilo bi korisno
kad biste nas jeli: malo luk crni, malo luk beli...
Paprika: Nisam ljuta nego zuta, slatka, blaga, svima draga. Povrce
sam ukusno, dopadljivog lika, niko nije ukusan tako kao paprika.
Krompir: E, ovo bas nema smisla i nije u redu:prvog na pijacu bas
mene povedu. Ukusan sam mlad, ukusan i star, sta ko voli nek
izvoli, njegova je stvar.
Paradajz: Sta je vama drugovi, zivite u miru. Na kraju cemo svi biti u
Vanjinom tanjiru.
Tako je i bilo. Povrce se iz baka Nadjine ruke, spustilo na tanjir
bakine unuke.
39
A ona odlucila da ih jede redom, ponesto ponedeljkom, utorkom i
sredom. Malo nesto cetvrtkom i tako do petka, a sledece nedelje
krece otpocetka!
Nakon pročitanog pisma pitadu decu:
-Ko se svadjao u povrtnjaku I da nabroje koje se povrde spominje u
pismu?
-Kako bi mogli da nazovemo jednim imenom svo to povrde?
Podstičem ih da mi kažu “jesenje”.
_______________________________________________________
II DEO
Oblik rada:frontalni
Metode rada: verbalna, demonstrativna,otkrivačka
Didakticka sredstva : Jesenje povrde
Pitam decu:
-Koje ste povrde imali juče za ručak?
-Odakle mami to povrde?
-Koje još povrde stiže u jesen a da nema na stolu?
(Patlidzan, pasulj, bundeva).
OPISIVANJE
Podstičem decu da opišu kako izgleda povrde (jedno po jedno). Gde
raste povrde? Šta je potrebno uradit da bismo dobili plod? Kako se
koristi? (kuvano ili sirovo). Kakve vrste krompira postoje
(crvenkasti, beli), paprike (crvene, žute, zelene), pasulja (beli-
tetovac, šareni, crni, žuti). Zatim demo uporedjivati povrde koje je
kome slično po obliku,uporedjivati semenke od paprike, paradajza
OTKRIVANJE
Plodove du rasedi kako bi se deca upoznala sa čitavim izgledom
povrda, a sa kupusa skidati listove, kao I sa belog I crnog luka. Zatim
du karfiol I brokoli razdvajati na delide, kako bi videli da su istog
oblika samo različite boje.
40
III DEO (samosatlan rad dece)
Oblik rada: rad u paru, individualni, grupni

Metode rada: verbalna(upudivanje, objašnjenje), otkrivačka

-grupni, formiraju se 4 grupe od po petoro dece
-rad u paru, formiraju se 2 para
-indivdualni
podela materijala, saopštavanje zadataka I davanje opštih
uputstava za rad
Prva grupa, dobija stiropor (pijačna tezga) I obojeno testo. Zadatak:
oblikovati po želji što više povrda za prodaju.
Druga grupa, dobija plodove povrda(kupus, sargarepu, papriku),
nožid (plastični), činiju. Zadatak: napraviti šarenu salatu.
Treda grupa, dobija povrde (sargarepu, papriku, krompir), mašne,
vatu, zrna kafe, lepak. Zadatak:napraviti modnu reviju.
Četvrta grupa ,dobija stiropor (povrtnjak), obojeno testo.
Zadatak:napraviti povrde i staviti u povrtnjak.
Jedan par dobija konturu paprike, tempere.gajbicu.

Zadatak: obojiti papriku I staviti u gajbicu.
Drugi par par dobija konturu sargarepe, kolaž papir.
Zadatak: cepkati kolaž papir I lepiti na sargarepu.
Individualno, sva deca koja rade individualno dobijaju čačkalice,

krompir, zrna kafe,lepak,kolutove šargarepe. Zadatak: napraviti
životinje.
Druga faza:
Samostalan rad grupa, parova I pojedinaca. Deca rade samostalno,
oni koji rade u paru I grupno dogovaraju se oko zaduženja. Pratim
njihov rad,ako bude bilo potrebno dajem dodatna uputstva I
pomažem ako procenim da je potrebno.
41
Treća faza:
_______________________________________________________
IV DEO

Metode rada: verbalna, metod igre
Didaktička sredstva: Kutija, i povrde
U završnom delu aktivnosti igrademo se igre: „Čarobna kutija“.

Deci du od kude doneti kutiju koja de biti ukrašena.
Određeno povrde – kupus, krastavac, luk, šargarepu, krompir,
papriku..., deca najpre posmatraju i zapažaju njihove spoljne
osobine, posebno oblik i veličinu. Posle toga, stavljam ih u kutiju.
Jedno po jedno dete izlazi,stavljam povez preko ociju i onda zavlači
ruku u kutiju, izvadi,opipa jedno povrde i ako je prepoznao govori, a
ko ne moze da pogodi druga deca iznose bitne karakteristike
povrda,kako bi mogao da otkrije o kom povrdu je reč. Deca
potvrđuju tačnost odgovora.
Igra traje dok sva deca ne izvuku i pogode povrde.
42
8. Vrste saobradaja (starija grupa)
Tema aktivnosti: Vrste saobradaja

Aspekti razvoja ličnosti: kognitivni
Cilj: obogadivanje dečjih znanja o vrstama saobradaja i
saobradajnim sredstvima
Obrazovni zadaci:
obogadivanje prethodno stečenog znanja o vrstama saobradaja
Upoznavanje sa izgledom i karkteristikama različitih saobradajnih
sredstava
Vaspitni zadaci:
podsticanje razvoja dečjih interesovanja za okolinu koja ih okružuje
stvaranje pogodne situacije za podsticane razvoja sposobnosti
mišljenja i govornog izražavanja kao i sticanja neophodnog znanja o
vrstama saobradaja i prevoznim sredstvima

Metode i metodički postupci: demonstrativna, otkrivačka, metoda
praktičnih radova, verbalna (razgovor, objašnjavanje...)
Didaktička sradstva i materijali: pesmica, pano sa slikama, kolaž
papir, makaze, plastelin...
Razvoj komunikacije i stvaralaštva
Negovanje sposobnosti oblikovanja svojih misli i ideja verbalno
Podsticanje razvoja imaginacije
Podsticanje originalnosti u pristupu rešavanja zadataka
43
TOK AKTIVNOSTI
I DEO
Oblik: Frontalni rad-psihološka priprema

Metode: demonstrativna, verbalna (razgovor)
Didaktička sredstva: sintisajzer
Psihološka priprema: odsviradu deci pesmicu “Tramvaj, auto I
avion”
Tramvaj zvoni cin-cin-cin,

Ko se žuri, hajde s njim.
Auto trubi tru-tru-tru,
Dajte prolaz, ved jet u.
Gle avion ptica laka
Širi krila vrh oblaka.
Žurno napred, hajmo mi
Stididemo na cilj svi.
Nastavljam razgovor sa decom o tome šta su čuli u pesmi? Ko se to

spominje?
Zatim du im najaviti da čemo pričati o različitim vrstama saobradaja
i saobradajnim sredstvima.
______________________________________________________
II DEO
Oblik: Frontalni rad

Metode: demonstrativna, verbalna (opisivanje), otkrivačka
Didaktička sredstva: slike prevoznih sredstava, pano
Demonstracija: Prvo du pitati decu da li znaju koje vrste saobračaja

postoje (drumski, vazdušni, železnički, vazdušni)? Zatim du im
pokazati slike nekih saobradajnih sredstava.
podstičem decu da uoče razliku između prevoznih sredstava
podstičem decu da uoče razliku između vrsta saobradaja
44
podstičem decu da prevozna sredstva sa slika povežu sa
odgovarajudom vrstom saobradaja
razgovaramo o:
-izgledu I osobinama prevoznih sredstava
-šta prevoze
-veličina I oblik
-ko upravlja njime I kako se zove
Pokazujem im slike na kojima su: kapetan, pilot… (zbog njihovih
uniformi).
Razgovaramo o tome gde možemo da vidimo revozna sredstva koja
retko sređemo u našoj okolini
Razgovaramo o tome gde sve može da se putuje avionom, brodom,
vozom…
Pitam decu da mi kažu da li su se nekad vozila avionom, vozom
Da li bi voleli da upravljaju nekim prevoznim sredstvom
Gde bi putovali?
______________________________________________________
III DEO
Oblik: samostalan rad dece-grupni, rad u paru i individualni.

Metode i metodički postupci: objašnjenje, metoda praktičnih
radova.
-formira se 3 heterogenih grupa od po četvoro dece;

-formira se 9 parova;
-četvoro dece de raditi individualno.
-podela materijala, saopštavanje zadataka i davanje opštih
uputstava za rad:
 za rad u grupi:
Sve tri grupe de raditi kolaž papirom. Imade zadatak da sliku
popune delidima kolaž papira. Delim material: sliku, kolaž papir.
Prva grupa imade sliku voza.
Druga grupa imade sliku aviona.
45
Treda grupa imade sliku brod.
 za rad u paru:
Parovi de dobiti zadatke da od plastelina naprave različita prevozna
sredstva. Te radove de slagati na stiropor da bi mogli da ih izložimo.
 za individualan rad
deca koja rade individualno de od papira praviti avione i ukrašavati
ih po želji, a onda demo avione kačiti na strunu da bismo mogli da
ukrasimo sobu.
Druga faza: Samostalan rad grupa, parova, pojedinaca.

Deca rade samostalno u paru i grupno planiraju, dogovaraju se i
dele zaduženja u okviru zajedničkog zadatka. Pojedinci rade
individualno. Pratim, usmeravam i podstičem samostalan rad dece,
ako je potrebno dajem dodatna uputstva i pomažem, ako procenim
da je potrebno.
Treća faza:
_______________________________________________________
IV DEO

Metode: verbalna, demonstrativna
Sviram deci pesmicu „Ivin voz“ i zajedno pevamo, a deca prave
„vozid“ i kredu se po sobi.
46
9. Kruženje vode u prirodi (starija grupa)
Tema aktivnosti:Kruženje vode u prirodi

Aspekt razvoja ličnosti:Kognitivni
Cilj:Obogadivanje i sistematizacija ranijih saznanja dece o
karakteristikama vode i njenom kruženju u prirodi;agregatnim
stanjima
Obrazovni zadaci:
-obogadivanje saznanja dece o rasprostranjenosti vode u prirodi
kao i njenog značaja za čoveka
-detaljnije upoznavanje sa opštim karakteristikama vode
-upoznavanje dece sa pojavom kružnog toka vode
-uočavanja promena agregatnih stanja vode
Vaspitni zadaci:
-podsticati decu da posmatraju i opisuju vodu,njeno kruženje u
prirodi
-podsticati decu da posmatraju promene agregatnih stanja
vode(tečno,čvrsto,gasovito)
-usmeriti i podsticati decu da uoče značaj vode za život čoveka i
drugih živih bida
-podsticati decu da sarađuju sa drugima
Oblici rada:frontalni,grupni,rad u paru,individualni.

Metode i metodički postupci: verbalna (razgovor, opisivanje,
objašnjavanje), demonstrativna, otkrivačka, metoda praktičnih
radova
Didaktička sredstva i materijali:
slike odgonetki(vode,sunca,oblaka,leda,snega,kiše),hamer-na kome
je nacrtana zemljina kugla,hamer-na kome je nacrtano kruženje
vode u prirodi,kuvalo,metalni tanjirid,posuda za led,kartoni,sunce
oblaci..brod-napravljeni od kartona,lepak,štapidi,radni listovi,bojice
olovke.
47
-Razvoj komunikacije i stvaralaštva: (vežbanje sposobnosti
verbalnog oblikovanja svojih misli i ideja;podsticanje originalnosti u
pristupu rešavanja zadataka)
-Socio-emocionalni razvoj: (podsticanje razvoja spremnosti za
saradnju;vežbanje spremnosti da se saslušaju predlozi i prihvate
ideje drugih;stimulisanje razvoja odgovornosti za realizaciju
zajedničkog zadatka)
TOK AKTIVNOSTI
I DEO
Oblik: frontalni
Metode: verbalna(razgovor),otkrivačka
Didaktička sredstva:
slike, odgonetki(vode,sunca,oblaka,leda,snega,kiše)
Psihološka priprema:
-Kako bih decu što bolje motivisala za predstojedu aktivnost,s njima
du pokušati da odgonetnem par zagonetki.I kako deca odgonetnu
zagonetku,tako kačim slike na stiropor.Koristim sledede zagonetke:
1. Žeđ gasi bez mere, 2. Na krovu neba

kupa nas i pere? jedan zlatan crep.
(Voda) da nije njega
svet bi bio slep.
(Sunce)
3.Ide deda planinom 4. U ognju ne gori

ogrnuo se slaninom? u vodi ne tone.
(Oblak) (Led)
48
5.Belim plaštem zemlju skrije,
ali kada Sunce grane-
belinu mu nežnu pije,
menja boju i nestane?
(Sneg)
6.Munje nebo paraju,munje nebo šaraju,

a gromovi pretedi silnu buku stvaraju.
Sve se zatim utiša,poče jaka...
(Kiša)
_______________________________________________________
II DEO
Oblik:frontalni
Metode:verbalna(razgovor,objašnjavanje,opisivanje),demonstrativ
na,ilustrativna,otkrivačka
Didaktička sredstva:hamer-na kome je nacrtana zemnjina
kugla,hamer-na kome je nacrtano kruženje vode u prirodi.
Razgovor i objašnjavanje:
 Razgovor sa decom du započeti slededim pitanjima:

-Kome je sve voda neophodna za život?
-Kako čovek unosi vodu u organizam kada mu je potrebna?
-Odakle biljke crpe vodu?
-Gde životinje u prirodi pronalaze vodu?
49
Objašnjavanje:
-Objašnjavam deci da ni čovek,ni biljke,ni životinje ne mogu
preživeti bez vode.Voda je uslov života na našoj planeti.
Demonstracija razgovor (opisivanje i objašnjavanje):
-Na zid postavljam hamer na kome je nacrtana zemljina kugla.

Upitam decu:
-Koje sve boje vide na zemljinoj kugli,tj.na slici.
-Deca posmatraju i uočavaju koliki deo njene površine čini voda.
50
10. Rano povrde (pripremna grupa)
Tema aktivnosti: Rano povrde ( mladi luk, zelena salata, rotkvica,

spanad )
Aspekt razvoja ličnosti: kognitivni
Cilj: Bogadenje i sistematizacija prethodnih saznanja dece o ranom
povrdu ( mladi luk, zelena salata, rotkvica, spanad )
Obrazovni zadaci:
- Prepoznavanje prikazanog povrda
- Uočavanje izgleda (boja, oblik, veličina)
- Prepoznavanje delova
- Upoznavanje sa uslovima za rast i razvoj biljaka ( zemljište,
vlažnost vazduha, temeratura, svetlost, voda )
- Značaj povrda za ishranu čoveka
Vaspitni zadaci:
- podsticanje interesovanja dece za bliže upoznavanje ranog
povrda
- podsticanje zapažanja i otkrivanja karakterističnih detalja u
njihovom izgledu
- stvarati pogodne situacije za podsticanje razvoja sposobnosti
mišljenja i govornog izražavanja
Oblici rada: frontalni, grupni, rad u paru i individualni.
Metode i metodički postupci: demonstrativna, verbalna

(opisivanje, objašnjavanje, razgovor) otkrivačka metoda, metoda
praktičnih radova
Didaktička sredstva i materijali: rano povrde ( mladi luk, zelena
salata, rotkvice, spanad ), ostalo povrde, plakat, stiropor, karton,
plastelin, seme ranog povrda, čaše, zemlja, voda, kolaž papir, lepak.
radni listovi, bojice… )
51
Doprinos razvoju drugih aspekata ličnosti:
Socio-emocionalni i duhovni razvoj:
-Podsticanje razvoja spremnosti za saradnju

-Vežbanje spremnosti da se saslušaju predlozi i prihvate ideje
drugih
-Negovanje sposobnosti empatije
-Stimulisanje razvoja odgovornosti za realizaciju zajedničkog
zadatka
Razvoj komunikacije i stvaralaštva:
-Negovanje sposobnosti verbalnog oblikovanja svojih misli i deja

TOK AKTIVNOSTI
I DEO
Oblik rada: Frontalni rad - psihološka priprema

Metode: demonstrativna, otkrivačka, verbalna (razgovor)
Didaktička sredstva: pesma
Psihološka priprema -ostvaruje se recitovanjem pesme
Ulazim u sobu sa korpom povrda u ruci, sednem na stolicu i kazem:

,,Deco, odrecitovadu vam jednu pesmu. Pesma glasi:
,, Na krilima proleda,
puno ranog povrda.
Smeši se na pijaci,
u malenoj korpici.
52
Krompirid, salatica,
mladi luk i rotkvica.
Ako deca jedu,
bice sve u redu.”
Pitam decu: ,, Deco, kako u pesmi stiže prolede? Ko se smeši na

pijaci u malenoj korpici? Kada de biti sve u redu? “
_______________________________________________________
II DEO

Metode: demonstrativna, verbalna (opisivanje, razgovor),
otkrivačka
Didaktička sredstva: rano povrde sa korenom ( mladi luk, zelena
salata, rotkvice, spanad ), kasno povrde.
Demonstrativna metoda:
Zamolim neko dete da pridje korpi sa povrdem i da ostaloj deci
pokaže šta se nalazi u njoj.
Otkrivačka metoda:
Zajedno prepoznajemo mladi luk, zelenu salatu, rotkvicu, spanad.
Opisivanje:
Pričam sa njima o njihovom obliku, veličini, boji. Luk ima (koren,
beli deo koji se zove glavica, duge uspravne tamno-zelene uvijene
listove); zelena salata ( beli koren, listovi su široki, svetlo-zeleni);
rotkvica ( zadebljan crven koren koji se produžava u tanak koren,
stabljika je skradena sa listovima koji su često rascepani, zeleni,
prekriveni dlačicama); spanad ( tanak i razgranat koren, uspravno
stablo sa izduženim brazdama, više ili manje razgranato, tamno-
zelene listove, koji su manje ili više jajasti, trouglasti ili streličasti,
celi ili naizmenično postavljeni, cvetovi su skupljeni).
53
Otkrivačka metoda:
Deca uočavaju da se u korpi nalazi i drugo povrde.
Objašnjenje, razgovor, otkrivačka metoda:

Govorim da je ovo povrde o kome smo upravo pričali rano, a ostalo
kasno. Zaključujemo zbog čega postoji takva podela. Razgovaramo
o tome gde i kako raste navedeno rano povrde. Govorimo da se
povrde koristi u ishrani. Govorimo koji su delovi ranog povrda jestivi
( kod luka se jedu lukovica i listovi, kod zelene salate i spanada
samo listovi, a kod rotkvice samo koren ). Otkrivamo značaj
povrda.
Demonstracija i objašnjenje vaspitača:
Objašnjenje:
Objašnjavam deci da se ovo povrde zove rano, zato što se seje čim
vremenske prilike dozvole, krajem decembra, početkom januara,
krajem zime, i to povrde izraste početkom marta, pre početka
proleda. Govorim deci da su to prvi sveži zeleni plodovi ranog
proleda. Povrde raste u baštama, seje se, tako što se seme ubacuje
u ved pripremljenu kockicu zemlje i zakopava, stavlja pod leju, koja
je zatvorena. Kada isklija, rasad se rasadjuje u ved pripremljene
brazde.
Demonstracija, opisivanje:
Pokazujem im seme povrda. Govorim, koji su uslovi neophodni za
pravilan rast biljaka. Da bi biljka pravilno izrasla, veoma je važno da
je zemlja plodna, bogata humusom, nezaražena bakterijama i
štetočinama. Bitna je i optimalna temperatura u plastenicima.
Važno je da se rasad redovno zaliva, plastenik provetrava i da
biljkama dopire dovoljna količina svetlosti.
Otkrivačka:
Povrde koristimo u ishrani (kod luka se jedu stablo i listovi, kod
zelene salate, spanada, samo listovi, a kod rotkvice samo koren)
Ukusi su im različiti, kao i boje. Deca saznaju da postoji više vrsta
54
mladog luka ( crni koji je slatkastog ukusa, sa dugim uvijenim
tamnozelenim listovima i beli luk, srednje ljutog ukusa, sa širim
svetlijim listovima, da postoji više vrsta zelene salate( lisnata, salata
za rezanje, glavičasta…)
Objašnjenje:
Povrde je veoma bogato vitaminima, belančevinama, Ca, K, Fe. Luk
je bogat vitaminima, mineralima, kalcijumom, fosforom, koji štiti
srčani mišid i kosti. Snižava nivo šedera u krvi. Preporučuje se
dijabetičarima. Luk uništava štetne bakterije u ustima i crevima,
štiti organizam od bakterija, poboljšava apetit. Spanad se gaji
tokom cele godine, uglavnom kao proledni i jesenji, zbog listova.
List je bogat belančevinama. Koren rotkvice je bogat vitaminima,
postoji proledna i jesenja. Koristi se u ishrani, ali neke vrste i za
proizvodnju ulja. Zelena salata nije bogata vitaminima; sadrži
ugljene hidrate, proteine, ulja, celulozu, minerale(K). Koristi se u
ishrani dijabetičara, kod ljudi sa poremedenim metabolizmom, a i u
lečenju nesanice. Važno je da jedemo raznovrsno povrde. Time
jačamo organizam, pravilno se razvijamo, postajemo otporni na
bolestij, zdravi. Važno je da jedemo raznobojno povrde.
Razgovor i otkrivačka metoda:
Pitam decu: ,, Koje je to povrde? Za šta se ono koristi? Zašto postoji

rano i kasno povrde? Kada ono stiže na naše pijace? Gde i kako to
povrde raste? Šta nam je sve potrebno da bismo zasadili povrde?
Šta mislete, koji su to uslovi neophodni da bi se biljka pravilno
razvila? Pitam decu šta misle, da li ono može da raste i živi bez
zemlje i vode? Šta de biti sa biljkom ako ostane bez vode? Šta de se
desiti, ako je biljka negde u mraku, a ne blizu prozora?”
_______________________________________________________
III DEO
Oblici rada: Samostalan rad dece- grupni, u paru i individualni.
55
Metode i metodički postupci: objašnjavanje, otkrivačka, metoda
praktičnih radova.
Prva faza:
- Formiraju se:
- četiri heterogene grupe od po petoro dece.
- četiri para.
- četvoro dece de raditi individualno.
- Podela materijala, saopštavanje zadataka i davanje opštih

uputstva za rad.
Grupni rad:
Prve dve grupe dobijaju obojen stiropor (predstavlja zemlju),

kartončide, plastelin.
Dajem deci uputstvo: od materijala koji ste dobili napravite rano
povrde i uredite baštu.
Druge dve grupe dobijaju četiri plastične čaše, zemlju, seme ranog
povrda, vodu, listide, bojice, štapide i lepak.
Dajem deci uputstvo: od materijala koji ste dobili posejite povrde u
čaše, zalijte, na listide nacrtajte ono povrde koje ste posejali i štapid
sa listidem zabodite u odgovarajudu čašu.
Rad u paru:
Prvi par dobija konturu rotkvice na papiru, kolaž papir, lepak.

Dajem deci uputstvo: cepkanjem kolaž papira odgovarajude boje
izlepite rotkvicu.
56
Drugi par dobija konturu zelene salate na papiru, kolaž papir i
lepak.
izlepite zelenu salatu.
Tredi par dobija konturu mladog luka na papiru, kolaž papir i lepak.
izlepite mladi luk.
Četvrti par dobija konturu spanada na papiru, kolaž papir i lepak.

izlepite spanad.
Individualni rad:
Četvoro dece koji rade individualno dobide radne listove sa

slededim zadacima:
Prva dva deteta imaju isti zadatak: prepoznaj jestiv deo ranog
povrda i oboj.
Druga dva deteta imaju isti zadatak: spoj odgovarajudi deo povrda
sa celim povrdem i oboj.
Dodatni zadaci; radni listovi sa povrdem: prepoznaj rano povrde i

zaokruži zelenom bojom.
Druga faza:
Samostalan rad grupa, parova, pojedinaca. Deca rade samostalno u

paru i grupno planiraju, dogovaraju se i dele zaduženja u okviru
zajedničkog zadatka. Pojedinci rade individualno. Pratim,
usmeravam i podstičem samostalan rad dece, ako je potrebno
dajem dodatna uputstva i pomažem, ako procenim da je potrebno.
57
Treća faza:

______________________________________________________
IV DEO

Metoda: verbalna, otkrivačka
Deca sede u polukrugu. Ispred njih je kutija sa pitanjima vezanim
za temu “ Rano povrde”. Decu delim u dve heterogene grupe. Jedna
grupa je grupa šargarepica, a druga zelena salatica. Po želji jedno
po jedno dete iz svake grupe dolazi do kutije i izvlači pitanje u vezi
povrda, koje daje meni, da pročitam. Za tačan odgovor grupa
dobija nagradu (poklopac sa slikom povrda). Nakon dobijene
nagrade, govorimo o karakteristici te slike povrda. Ukoliko ne zna
odgovor, na pitanje odgovara druga grupa. Pobednik je ona grupa
koja ima više tačnih odgovora( više poklopaca sa sličicama povrda).
Igra se nastavlja u zavisnosti od interesovanja dece. Ima za cilj da se
ponovi tema aktivnosti, da vaspitač proceni uspešnost dečjeg
usvajanja teme.
58
11. Voda oko nas (starija grupa)
Tema aktivnosti: Voda oko nas

Cilj: proširivanje dečjih saznanja o vodi u našoj okolini i prirodi, kao
i procesu kruženja vode u prirodi.
Obrazovni zadaci:
-Obogadivanje saznanja dece o karakteristikama vode i njenoj
upotrebi
-Upoznavanje sa izgledom vode u njenim različitim oblicima u
prirodi
-Upoznavanje sa procesom kruženja vode u prirodi,
-Značaj vode za opstanak čoveka.
Vaspitni zadaci:
-podsticanje razvoja dečjih interesovanja za okolinu koja ih
okružuje
-stvaranje pogodne situacije za podsticane razvoja sposobnosti
vodi
-podsticati razvoj sposobnosti zapažanja, upoređivanja, izdvajanja
bitnioh osobina vode.
Oblici rada: frontalni, grupni, individualni.

praktičnih radova, verbalna (razgovor, objašnjavanje...).
Didaktička sradstva i materijali: lopta, slike, papir, makaze, bojice,
posuda sa vodom, radni listovi, led, priča.
-Razvoj komunikacije i stvaralaštva
-Negovanje sposobnosti oblikovanja svojih misli i ideja verbalno
59
TOK AKTIVNOSTI
I DEO

Metode: verbalna (razgovor)
Didaktička sredstva: lopta
Psihološka priprema: pitadu decu da mi ispričaju šta znaju o vodi.

Upotrebidu „loptu pričalicu“ koju deca, sededu u krugu, dodaju
jedno drugom i odgovaraju.
_______________________________________________________
II DEO

Metode: demonstrativna, verbalna (opisivanje)
Didaktička sredstva: slike
Demonstracija: pokazujem deci sliku planete Zemlje: podstičem ih

da zaključe u kojoj meri je voda zastupljena na našoj planeti nju
čine: reke, jezera, mora, okeani, bare, potoci…
razgovaramo o agregatnom stanju vode:
-voda je tečnog stanja
-led je voda u čvrstom stanju
-vodena para-voda u gasovitom stanju
-razgovaramo o tome kako se voda krede u prirodi (pokazujem deci
sliku da bih lakše objasnila).
-Voda iz reka, mora… se zagreva sunčevom toplotom I pretvara se u
vodenu paru koja se diže u visinu
-Kad naiđe na hladan vazduh, para se hladi I pretvara u kišu ili sneg
-Preko kiše voda se ponovo vrada na zemlju I kruženje se nastavlja.
vodu sredemo u različitim oblicima u prirodi: kiša, sneg, magla,
grad, para…
-kako nastaju sneg I grad
-kako nastaje magla
60
razgovaramo o tomo gde možemo nadi vodu u svakodnevnom
životu:
-voda koju pijemo
-u vodu I povrdu
-u nama
-podstičem decu da zaključe zašto nam je voda važna I kako je
čuvati
-kako voda dolazi do nas
-ugrožavanje prirode zagađuje vodu
-štednja vode u domadinstvu
______________________________________________________
III DEO
Oblik: samostalan rad dece-grupni, rad u paru.

radova.

-desetoto dece de raditi individualno;
uputstava za rad:
 za rad u grupi:
Sve grupe de imati zadatak da prave “vodene ruže”. Delim material:
papir, olovka, makaze, posuda sa vodom.
Od papira izrežu cvetove I oboje ih, a zatim lattice saviju na unutra I
cvet spiste u posudu sa vodom. Latice de se tada natapati vodom I
početi polako da se otvaraju.
 za individualni rad:
deca koja rade individualno imade zadatak da na radnom listu
izdvoje stvari koje sadrže vodu u sebi i oboje ih.
61

da je potrebno.
Treća faza: Analiza realizacije zadataka:

grupe, parovi i pojedinci izveštavaju o svom radu i pokazuju svoje
radove. Procenjujemo uspešnost realizacije pojedinih zadataka.
_______________________________________________________
IV DEO

Metode: verbalna
Didaktička sredstva: priča, kocke leda, čaše.
Postavljam deci pitanje: bilo je rano zimsko jutro. Marko i Maja su
odlučili da izadu napolje i naprave sneška belida. Tog dana je bilo
sunčano. Posle podne kada su im došli drugari, Sneško se otopio.
Zašto?
Proveravamo dečje predpostavke: stavljamo jednu kocku leda u

jednu čašu, a drugu u drugu čašu. Jednu čašu stavljamo na sunce, a
drugu u hlad. Posmatramo šta se dešava.
62
12. Ponašanje u saobradaju (starija grupa)
Tema aktivnosti: PONAŠANJE U SAOBRADAJU

Cilj: obogadivanje i sistematizacija prethodno stečenog znanja dece
o pravilima u saobradaju
Obrazovni zadaci:
-obogadivanje prethodno stečenog znanja dece o pravilima u
saobradaju
-upoznavanje sa pokretima koje koristi saobradajac u regulisanju
saobradaja
-uloga semafora i potreba postojanja saobradajca
Vaspitni zadaci:
okružuje i njihovo učestvovanje u njoj
mišljenja i govornog izražavanja kao i sticanja neophodnog iskustva
o osnovnim pojmovima iz oblasti saobradaja.
Oblici rada: frontalni, grupni, individualni

Didaktička sradstva i materijali: slike, karton, papir, lepak, makaze,
sintisajzer...
-Razvoj komunikacije i stvaralaštva
-Negovanje sposobnosti oblikovanja svojih misli i ideja verbalno
63
TOK AKTIVNOSTI
I DEO

Metode: otkrivačka, verbalna (razgovor)
Psihološka priprema: odsviradu deci pesmicu
“SAOBRADAJAC”
Jedan, dva, jedan, dva

U gradu me svako zna.
Na crveno svetlo stoj,

Na zeleno kredi.
Ako dobro paziš sad
Ulicu deš predi.
Jedan, dva, jedan, dva,

U gradu me svako zna.
Počinjem sa decom razgovor o tome šta su čuli u pesmi? O kome se

to radi? Zašto se kaže da treba da pazimo?
_______________________________________________________
II DEO

Metode: demonstrativna, verbalna (opisivanje), otkrivačka
Didaktička sredstva: slike, pano
Demonstracija: Pokazujem deci seriju slika na kojima su

predstavljeni: semafor, neki saobradajni znaci, saobradajac…
64
Podstičem decu da mi kažu šta vide na slikama I gde to mogu da
vide
Razgovaramo o tome da li I mi učestvujemo u saobradaju I kako se
kao takvi zovemo
Razgovaramo o tome kako se treba pravilno ponašati u saobradaju I
kako je najbezbednije:
Prelazak ulice preko pešačkog prelaza
Uloga semafora
Značenje crvenog, žutog I zelenog svetla
Kretanje raskrsnicom (pokazujem sliku raskrsnice na kojoj se
saobradaj reguliše semaforom).
odredim jedno dete koje de da izađe I pokaže nam kojim pešacima
je dozvoljen prelaz preko kolovoza
kretane trotoarom
saobradajni milicioner
Objašnjenje vaspitača: da bi deca lakše uočila na koji način
saobradajac reguliše saobradaj, ja im demonstriram I objašnjavam
šta koji pokret znači.
saobradajni znaci (stop, staza za pešake, obeležen pešački prelaz…)
_______________________________________________________
III DEO
Oblik: samostalan rad dece-grupni i individualni.

Metode i metodički postupci: objašnjenje, otkrivačka, metoda
praktičnih radova.

-petnaestoro dece de raditi individualno.
uputstava za rad:
 za rad u grupi:
Grupe de praviti raskrsnicu. Dajem im material: karton (na kom sam
nacrtala raskrsnicu), semafore, znake, pešački prelaz, automobile I
65
pešake na listu koje treba da izrežu I zalepe na odgovarajude mesto
na raskrsnici, makaze, lepak.
 za individualni rad:
Dajem deci listove na kojima de imati zadatak da na raskrsnici
nacrtaju nekoliko učesnika u saobradaju koji se ponašaju po
pravilima i oboje ih.

da je potrebno.
Treća faza: Analiza realizacije zadataka:

grupe, parovi i pojedinci izveštavaju o svom radu i pokazuju svoje
radove. Procenjujemo uspešnost realizacije pojedinih zadataka.
_______________________________________________________
IV DEO

Metode: igra
Didaktička sredstva: maketa raskrsnice
Jedno dete koje du odabrati razbrajalicom bide saobradajac i
regulisade saobradaj. Ostala deca bide pešaci i vozači koi treba da
prate znakove koje im milicioner pokazuje i postupaju pravilno.Cela
ova situacija se odvija na maketi raskrsnice koja je nacrtana na
platnu i stoji na podu.
66
13. Insekti (srednja grupa)
Tema aktivnosti: Insekti (pcela, leptir, bubamara)

Aspekat razvoja ličnosti: saznajni
Cilj: Prepoznavanje i imenovanje insekata.
Obrazovni zadaci:
-Prepoznavanje insekata
-Uočavanje izgleda insekata (oblik, boja, broj nogu, krila)
-Prepoznavanje karakteristicnih oblika kretanja
-Uočavanje sličnosti i razlika između njih
Vaspitni zadaci:
-Doprinos pozitivnom odnosu prema knjizi
-Podsticanje jasnog izražavanja
-Doprinos razvoju samostalnosti i samopouzdanja
-Doprinos pozitivnom odnosu prema insektima
Oblici rada: Frontalni i individualni

Metode i metodicki postupci: Verbalna, demonstrativna,
otkrivacka
Didakticka sredstva i materijali: Aplikacije, igracke, hamer, decja
enciklopedija
Socio-emocionalni I duhovni razvoj:
-Negovanje odnosa prema životnoj sredini (insektima)
-Podsticanje samostalnosti i samopoštovanja (kroz samostalni rad
dece)
-Vežbanje spremnosti da se sluša i učestvuje u razgovoru
Razvoj komunikacije i stvaralaštva:

-Vezbanje sposobnosti verbalnog oblikovanja svojih misli i ideja
67
TOK AKTIVNOSTI
I DEO (psiholoska priprema):
Oblik: frontalni
Metode: verbalna i demonstrativna
Didaktička sredstva: igračke (leptir i lutka), enciklopedija
Pripovedanje razgovor i otkrivanje.
-Deca sede u polukrugu, ispred njih i ja sedim na stolici i držim u

rukama dve igračke koje pricaju- leptira i lutku.
-Upoznajem decu sa lutkom i leptirom
-Govorim deci da ce im sada leptir i lutka recitovati jednu lepu
pesmicu koja se zove “Leptir i dete”
Tekst pesme “Leptir i dete”:
Dete:
Leptiridu, sarenidu,
Hodi k meni amo!
Evo imam lepu ruzu,
Omiriši samo.
Leptir:
Ja bih došo, al se bojim
Kakve igle klete;
Stisnudeš me, probošdeš me,
P onda zbogom svete!
Dete:
Necu lepko, necu lepko,
Života mi moga.
Hodu samo da izbrojim
Kolko imaš noga.
68
Leptir:
E pa to ti mogu kazat
I izdalje malko:
Leptir ima šest nožica,
-A sad zbogom ranko!
_______________________________________________________
II DEO
Oblik: frontalni
Metode: verbalna, demonstrativna, otkrivačka
Dodakticka sredstva: dečja enciklopedija (slike insekata: pčele,
bubamare i leptira)
Demonstracija i otkrivanje:
Vodim razgovor sa decom o insektima, postavljam im slededa

pitanja, deca odgovaraju i dopunjujem ih:
Ko de mi od vas redi kako se zove vaš vrtid?
Šta je to bubamara, domada životinja?!
Kako ona izgleda?! Koje je boje? Ima li pruge ili tufnice? Da li je
velika ili mala?
(Pokazujem deci sliku bubamare) Šta vidite na slici?
Koje boje ima ova naša bubamara? Da li može i drugih boja da
bude?
Hodemo da izbrojimo koliko nogu ima?
Ako ima nožice kako se ona krede?
A kada držimo bubamaru na dlanu, šta joj pevamo?! (Bubamaro let,
let) Znači ona ima i krila?!
A čemu joj krila služe?!
(Pokazujem sliku pčele) Da li znate koji je ovo insekt?! Da li bi neko

hteo da opiše kako ona izgleda?
Koliko nogu ima?
Koliko krila?
Kakve su joj oči?
69
Kakve šare ima na telu?
Šta to ima na glavi?
Kako se pčela krede?
Hajde sad da pronađemo šta to imaju pčele a imaju i bubamare!
(Pokazujem sliku leptira) Šta sam vam sad pokazala?

Koje je boje naš leptir?
Kojih sve boja mogu da budu leptiridi?
Koliko su veliki? Pokažite mi.
A da li znate koliko nogu imaju? Da li znate pesmicu Leptiridu
sarenidu?! Koliko nogu ima?
Kokiko krila?
Hodemo li da vidimo šta je zajedničko leptiru, pčeli i bubamari?!

_______________________________________________________
III DEO (samostalni rad dece):
Oblik rada: Individualni rad

Metode: otkrivačka
Didaktička sredstva: radni listidi, drvene boje, makaze, lepak, čisti
papiri
Sva deca rade individualno, a zadaci su podeljeni u tri nivoa tezine.
Prva faza:
Deci delim didaktički material i saopštavam zadatke:
-zadatak za 1.nivo težine- Na radnom listidu se nalaze insekti,

životinje i ptice. Oboj i iseci samo insekte.
-zadatak za 2.nivo težine- Na listu se nalaze tri smešna insekta.
Zašto su smešni?! Iseci sličice po linijama, spoj insekte i zalepi.
-zadatak za 3.nivo težine- Ispred vas je slagalica. Složite je otkrite
šta se krije u slici.
70
Druga faza:
Samostalan rad dece.
Pratim, usmeravam I podstičem samostalan rad dece, ako je
potrebno dajem dodatna uputstva I pomažem ako procenim da je
potrebno.
Treća faza:
Evaluacija samostalnog rada dece.
Svoje radove (insekte) deca ce zalepiti na hamer.
_______________________________________________________
IV DEO
Oblik: Frontalni
Metode: otkrivacka
Didakticka sredstva: Crtež na hameru
Pokazujem deci hamer na kom je nacrtana livada na kojoj su razni

insekti.
Postavljadu pitanja vezana za sliku nacrtanu na hameru:
Koliko leptita vidite?
Koliko pčela ima na slici?
Koliko Bubamara vidite?
Ko je uplašio Praslina?
Šta Vini Pu drži u ruci?
Koji insekt na slici ima tačkice?
Koji to insekt na slici ima pruge?
71
14. Zanimanje pekar (mlađa grupa)
Jedinica aktivnosti: Zanimanje- Pekar

Aspekt razvoja ličnosti: kognitivni
Cilj: Proširiti dečije saznanje o zanimanju pekar
Obrazovni zadaci:
- upoznavanje dece sa pekarskim zanimanjem
- upoznavanje sa načinom dobijanja brašna
- otkrivanje procesa nastanka peciva
Vaspitni zadaci:
- podsticanje intresovanja dece za bliže upoznavanje
zanimanja pekar;
- podsticanje dece da aktivno prate, posmatraju, zapažaju i
otkrivaju;
- podsticanje razvoja pažnje i koncentracije;
- vežbanje manipulativne spretnosti.
Oblici rada: frontalni, grupni i individualni

Metode i metodički postupci: demonstrativna, verbalna
(opisivanje, objašnjavanje, razgovor) otkrivačka metoda, metoda
praktičnih radova
Didaktička sredstva i materijali: korpica sa pecivom,slike
peciva,brašno,so,voda,klas...
Socio-emocionalni i duhovni razvoj:

- vežbanje spremnosti da saslušaju jedni druge;
- negovanja pozitivnih odnosa;
- podsticanje razvoja spremnosti za saradnju;
72
- stimulisanje razvoja odgovornosti za realizaciju zajedničkog
zadatka.
Fizički (perceptivni) razvoj:

- podsticanje razvoja manipulativne spretnosti;
- podsticanje razvoja motorike.
- negovanje sposobnosti verbalnog oblikovanja svojih misli i ideja;
TOK AKTIVNOSTI
I DEO

Metode: demonstrativna, otkrivačka, razgovor
Didaktička sredstva: korpica sa pecivom
(hleb,djevrek,kifla),stiropor,aplikacija pekara i slike različitog
peciva.
Psihološku pripremu ostvaridu recitovanjem pesmice „Pekarčid“ i

razgovorom sa decom.Udi du u sobu obučena kao pekar,držadu
poslužavnik sa pecivom u ruci i recitovati pesmu “Pekarčid”.
Pekarčić
Ruke perem,brašno sejem,
kapica na glavi,
mesim testo tako vešto,
kao pekar pravi.
Ped se žari,u nju stavljam
hlepčide po redu.
Kora glatka,bide slatka
kad je deca jedu.
73
Potom du deci,koja de sedeti u polu krugu,postaviti pitanja znaju li
oni ko sam ja.Redi du im da je moje zanimanje pekar,i da pravim
razna peciva. Okačidu isečenu aplikaciju pekara na stiropor.Pitadu ih
kojim zanimanjem se bave njihovi mama i tata.Potom du ih pitati
šta ja to sve u pekari pravim,a iz korpice du izvaditi
hleb,kiflu,djevrek. I demonstriradu slike ostalog peciva.Pitadu ih sa
kim uglavnom kupuju u pekari.I šta oni najviše vole da jedu iz
pekare.
_______________________________________________________
II DEO
Oblik rada: Frontalni

Metode: razgovor,objašnjenje,demonstrativna, otkrivačka metoda
Didaktička sredstva:beli
prekruvač,brašno,voda,kvasac,so,vanglica,seme pšenice,klas.
Kažem deci danas demo razgovarati o mom zanimanju-pekar,i o

tome kako ja to pravim hleb,i ostala peciva.
Demonstracija i razgovor
Pitadu decu znaju li oni šta mi sve treba da bih napravila

hleb?Otkridu sto prekriven belim čaršafom na kojem de biti
brašno,voda,kvasac,so.A potom sa decom nabrajati šta to sve na
stolu stoji.
Demonstracija i objašnjenje vaspitača
Nakon što nabrojimo,redi du im da nam je važno I da znamo odakle

nam brašno jer bez njega ne bi bilo ni hleba,ni peciva ,ni kolača.
Demonstriradu im seme pšenice.A onda im objasniti da se to seme
zaseje.Pa de posle nekog vremena iz njega izrasti klas.Pokazadu im i
klas.Objasnidu im da jedan klas nikad nije sam,ved ih je puno,i oni
74
zajedno postaju žitno polje.Od njih klasova de se samleti brašno pa
de se ispedi hleb,pecivo i kolači.
Demonstracija,otkrivačka metoda i razgovor
Zamolidu ih da mi pomognu da umesim hleb.Šta sve treba da

stavim.Pitadu decu da li neko želi da mi pomogne,pa de četiri deteta
u vanglicu sipati malo brašna,vode,soli,kvasca.Pitadu ih kakvo je
testo,koje boje,na šta ih podseda.(na plastelin).Objasnidu im da
testo da bi bilo mekano,i hleb da bi kad se ispeče bio ukusan,mora
da se sačeka malo da testo naraste.I tek kad naraste moze da se
peče.
_______________________________________________________
III DEO
Oblici rada: Samostalan rad dece: grupni oblik rada

Metode i metodički postupci: objašnjavanje, otkrivačka,
problemska, metoda praktičnih radova.
Prva faza:
Formiraju se četiri heterogenih grupa od po šestoro dece,i jedna
grupa od četiri deteta.
Rad u grupi:
I grupa
U prvoj grupi od šestoro dece dobide svako dete svoje parče
testa.Na stolu de stajati ved gotova kiflica,imade zadatak da naprave
kiflicu,sličnoj toj na stolu.Deci dajem sledede upustvo: probajte
umesiti kiflice slične ovoj.
II grupa
U drugoj grupi od šestoro dece,svako dete da takodje dobiti svoje
parče testa.Na njihovo stolu bide đevrek,imade zadatak da svako
dete napravi sličan djevrek.Deci dajem sledede upustvo: pokušajte
napraviti đevrek sličan ovom.
75
III grupa
U tredoj grupi svako dete de dobiti svoje parče testa i imade zadatak
da umese štapid,i pospu ga sa susamom.Deci dajem sledede
upustvo:napravite štapid od vašeg testa,a onda ga pospite
susamom,kako bi bio još ukusniji.
IV grupa
U četvrtoj grupi od šestoro dece,takođe de dobiti svako svoje
testo,a imade zadatak da umese nešto po svom izboru.Deci dajem
slededa upustva: umesite nešto po vašem izboru.
V grupa
U petoj grupi od četiri deteta,deca de dobiti dve oklagije,svako
svoje testo i okrugle kalupove.Imade zadatak da svako dete složi
nekoliko krugova jedan na drugi kao pogačicu.Upustvo koje dajem
deci:Razvucite vaše testo oklagijom a zatim sa kalupima napravite
kružide od testa.Na kraju ih poredjajte jedan na drugi kako bi
napravili pogačicu.
Druga faza:
Samostalan rad grupa. Deca rade samostalno,grupno planiraju,

dogovaraju se,pomažu jedni drugima u okviru zadatka. Pratim,
usmeravam i podstičem samostalan rad dece, ako je potrebno
dajem dodatna uputstva i pomažem, ako procenim da je potrebno.
Treća faza:
Analiza realizacije zadataka: grupe i parovi izveštavaju o svom

radu,pokazuju svoje radove.
_______________________________________________________
IV DEO
Oblici rada: frontalni,

Metode i metodički postupci: razgovor,metoda demonstracije
Didaktička sredstva : slike,stiropor
76
Sa decom du razgovarati o manje poznatim zanimanjima
obudar,vatrogasac,frizer.Demonstriradu slike ovih zanimanja.i sa
decom razgovarati šta to rade obudar,vatrogasac,frizer.
77
15. Kako čuvamo prirodu (pripremna grupa)

Tema aktivnosti: Kako čuvamo prirodu – lepi i ružni primeri.
Cilj: Obogadivanje i sistematizacija informacija o prirodi koja ih
okružuje i načinima kako da se prema njoj ophodimo da bismo je
sačuvali.
Obrazovni zadaci:
-Bogadenje dečjeg iskustva o pravilnom ponašanju prema prirodi
-Uočavanje uzročno-posledičnih veza između ponašanja ljudi i
promena u izgledu naše prirodne okoline
-Usmeravanje dece na zapažanje i čuvanje prirode oko sebe
-Uočavanje značaja pravilnog odnosa ljudi prema prirodi
Vaspitni zadaci:
-Podsticanje interesovanja za pepoznavanje ispravnog i
neispravnog odnosa čoveka prema prirodi
-Usmeriti i podsticati decu da uoče značaj prirode za čoveka i druga
živa bida
-Razvoja pozitivnog odnosa prema prirodi
-Usmeravanje dece da zapaze načine čuvanja prirode
Oblici rada: frontalni rad, grupni rad, individualni rad

Metode rada: verbalna (razgovor, opisivanje, objašnjavanje),
demonstracija, otkrivačka metoda, pokazivačka, metoda praktičnih
radova.
Sredstva i materijali: pesmica, stiropori sa slikama lepih i ružnih
načina očuvanja prirode, plastične flaše, papir za reciklažu, čepovi
od flaša, cevčice, piljevina, valjkasti kartoni od toalet papira, karton,
makaze, lepak, CD sa pesmicom...
a) Socio-emocionalni razvoj ličnosti:
- Negovanje ispravnog odnosa prema životnoj sredini
78
- Podsticanje samostalnosti i samopoštovanja (kroz samostalni rad
dece)
- Vežbanje spremnosti da se sasluša i učestvuje u razgovoru
b) Razvoj komunikacije i stvaralaštva:

- Vežbanje sposobnosti verbalnog oblikovanja svojih misli i ideja
- Podsticanje originalnosti u pristupu rešavanja zadataka
TOK AKTIVNOSTI
I DEO – Psihološka priprema koja ima za cilj podsticanje

radoznalosti kod dece u korelaciji sa razvojem govora.

Metode rada: razgovor
Sredstva i materijali: recitacija
Motivišem decu za razgovor tako što im saopštavam da du im

odrecitovati pesmicu „Priroda zove u pomod“. Pesmicu recitujem
sporo, izražajno, razgovetno, menjam boju glasa, kako bih decu
dodatno motivisala.
„Priroda zove u pomod“
Svake večeri tačno u ponod

Čujem prirodu zove u pomod
Ona uvek isto kaže:

„Zašto mi niko ne pomaže?“
„Zašto su ljudi tako zlobni,

Šta zameraju prirodi?“
Kaže drvo vodi.
Ljudi, ljudi, kako se ne stidite,
79
Šta radite prirodi, zar ne vidite!
„Pomozite prirodi, molim vas.

Ne uništavajte nas!
U pomod, u pomod!“
Čujem prirodin zov u pomod.
Počinjem sa decom razgovor. Pitam ih:

Kome je potrebna pomod? Zašto se priroda žali? Na koga? Ko je
uništava? Kako?
______________________________________________________
II DEO

Didaktička sredstva: dva stiropora na kome su zakačene slike lepih
i ružnih primera za očuvanje prirode.
Kažem deci da demo danas razgovarati o prirodi i o tome kako treba

voditi računa o njoj i šta ne smemo da radimo kako bismo je
sačuvali.
Demonstacija: pokazujem deci stiropor na kome su zakačene slike

loših i dobrih primera za očuvanje prirode. Slike su izmešane. O
svakoj demo razgovarati i razvrstademo ih na odgovarajudi stiropor
kome pripadaju u zavinosti od toga da li je na slici ispravno ili
neispravno ponašanje prema prirodi.
Ružni primeri:
Opisivanje i otkrivanje: opisujemo svaku sliku pojedinačno: sliku
fabrike iz koje kulja crni zagađeni dim, sliku pozara u šumi, isečeno
drvede, sliku reke u koju je izlivena nafta, sliku odpada i flaša
bačenih u prirodi, sliku lovca koji se sprema da ulovi divlju životinju.
Konstatujemo da je svaka slika jedan od loših načina kako se
ponašati prema prirodi.
80
Razgovor:
Kako dim iz fabrika utiče na prirodu? Šta se može dogoditi ako je
vazduh zagađen? (podstičem decu da zaključe da je vaduh
neophodan svim organizmima i ukoliko je on zagađen mnoge žive
vrste na planeti Zemlji mogu potpuno nestati.)
Kako se dešavaju požari u šumama? Ko seče stabla i uništava
drvede? (podstičem decu da zaključe da je čoveka jedan od glavnih
krivaca za ugrožavanje prirode)
Objašnjenje: Objašnjavam deci da šume ne smemo uništavati jer
biljke proizvode kiseonik koji je svim živim bidima neophodan za
život.
Razgovor:
Šta se dešava sa vodom kada se u nju izliju otrovi? Šta se dešava sa
ribama i živim svetom u zagađenoj vodi? (podstičem decu na
razmišljanje da se i voda može zagaditi i ugroziti ljude i životinje)
Gde se odlaže đubre koje se skuplja u kontejnerima? (zaključujemo
da postoje posebne deponije i mesta predviđena za odlaganje
odpadnog materijala i ljudi moraju da vode računa o tome da ne bi
zagadili zemljište)
Objašnjenje: Objašnjavam deci da pored toga što vodimo računa o
vazduhu, vodi i zemlji, moramo da vodimo računa i da ne ugrozimo
životinje tako što ih lovimo i ubijamo jer su one sastavni i bitni deo
prirode.
Lepi primeri:
Opisivanje i otkrivanje: opisujemo svaku sliku pojedinačno: sliku
čoveka koji sadi drvo, sliku zalivanja cveda, sliku kante za odpatke
koja se nalazi u parku, sliku solarnog kolektora, znak zabranjenog
pušenja i sliku znaka za reciklažu. Konstatujemo da je svaka slika
jedan od lepih načina kako čuvati prirodu(nepoznate pojmove
objašnjavam u toku toku razgovora).
Razgovor:
Zbog čega je dobro saditi drvede i biljke? Šta radimo sa cvedem da
bismo ga očuvali? Da li pomažete svojim mamama i bakama kada
sade cvede? (podstičem decu na razmišljanje o pozitivnim
postupcima i ponašanju prema svom okruženju)
81
Zbog čega su cigarete loše? Kome one nanose štetu i zašto ih ne
treba koristit?
Demonstaracija: pokazujem deci sliku solarnog kolektora.
Objašnjenje: ukoliko ne znaju, objašnjavam deci da je solarni
kolektor naprava koja je dobra i korisna jer uvek ima vrude vode
zahvaljujudi sunčevoj energiji koja ne zagadjuje prirodu.
Demonstaracija: pokazujem deci sliku sa znakom za reciklažu.
Objašnjenje: objašnjavam termin „reciklaža“ – reciklaža znači da
sve ono što želimo da bacimo i što nam je višak (plastika, papir,
staklo, metal...) možemo da ostavimo u kontejnera sa ovim znakom
kako bi te materijale u fabrici preradili i ponovo ih koristili a da ne
zagadimo prirodu.
Razgovor:
- Kako se vi ponašate kada u parku vidite odpatke?
- Šta ste vi lepo učinili da sačuvate prirodu?
(podstičem decu da razgovaraju o ličnim iskustvima vezanim za
očuvanje prirode)
______________________________________________________
III DEO
Samostalni rad dece
Oblik rada: individualni

Metode rada: verbalna(razgovor, opisivanje, objašnjavanje),
metoda praktičnih radova
Sredstva i matarijali: izrezane flaše u obliku cvetova, četkice,
tempera, plastična flaša, izrezani zeleni papir, katon veličine A5
formata u različitim bojama, plastične cevčice, plastični čepovi od
flaša, valjkasti kartoni od toalet papira, lepak, piljevina, dugmidi,
vunica, vata, makaze.
Prva faza:
U zavisno od broja dece u vaspitnoj grupi, deca raspoređuju oko
stolova.
82
-Prvi sto: izrezane flaše u obliku cvetova, četkice, tempera.
-Drugi sto: plastična flaša, tempere, četkica, izrezani papir (za
reciklažu) zeleni.
-Tredi sto: katon veličine A5 formata različitih boja, plastične
cevčice, plastični čepovi od flaša, lepak.
-Četvrti sto: valjkasti karton od toalet papira, lepak, piljevina,
dugmidi, vunica, vata.
- Podela zadataka:
-Prvi sto: Obojimo latice cveta.
-Drugi sto: Napravimo šareno drvo.
-Tredi sto: Napravimo cvet na kartonu.
-Četvrti sto: Napravimo čuvara parka.
- Saopštenje opštih uputstva za rad:

Obradam se deci: Pogledajte materijale koje ste dobili i pomodu njih
rešite zadatak koji ste dobili.
Druga faza:
Samostalni rad dece – individualni.
Deca samostalno planiraju i rešavaju zadatka. Pratim, usmeravam i
podstičem rad dece ako je potrebno dajem dodatna uputstva i
pomažem, ako procenim da je potrebno.
Treća faza: Analiza realizacije zadataka

Metode rada: verbalna, pokazivačka
Analiza realizacije zadataka: pojedinci izveštavaju o svom radu i
pojedinih zadataka.
_______________________________________________________
IV DEO
Metode rada: verbalna
83
U četvrtom delu puštam deci pesmicu Dečijeg Ansambla: „Povratak
prirodi“. Deca se opuštaju uz pesmicu, sređuju svoja mesta, radnu
sobi i bacaju odpatke. Nakon toga odlaze ne pranje ruku.
84
16. Rano vode (starija grupa)
Tema aktivnosti: Rano vode, ( jagoda, trešnja)

Cilj: proširivanje dečjih saznanja o ranom vodu
Obrazovni zadaci:
-Upoznati decu sa uslovima za rast i razvoj biljeka (dobro tlo, voda,
čist vazduh, toplota, svetlost)
-Upoznavanje sa izgledom i nazivima osnovnih delova biljaka
(koren, stablo, list) i njihovim funkcijama
Značaj ranog voda za ishranu čoveka.
Vaspitni zadaci:
okružuje
ranom vodu.
Oblici rada: frontalni, grupni, rad u paru

Didaktička sradstva i materijali: pesmica, pano sa slikama, kolaž
papir, makaze, plastelin, rolne, grančice, lepak, jagode, trešnje...
Negovanje sposobnosti oblikovanja svojih misli i ideja verbalno
Podsticanje razvoja imaginacije
Podsticanje originalnosti u pristupu rešavanja zadataka
85
TOK AKTIVNOSTI
I DEO

Metode: verbalna (razgovor)
Didaktička sredstva: pesmica
Psihološka priprema – recitujem deci pesmicu
Samoda jedne činije voda
Jednu je veliku činiju voda:

Krušaka, jabuka, banana...
Snašla vrlo teška samoda,
Čami na stolu ved tri dana.
Rumenu jabuku prekrio prah.

Babana tužna lagano truli.
Krušku hvata panični strah:
Zar maleni za nas nisu čuli?
Niko ne zna šta da se čini

Svi su plodovi postali tužni
Proipadaju redom vitamini
A oni su za decu tako nužni.
Tu ne sme biti nikakve greške,

Plodovi su zreli, sočni i fini...
Da ne dođe do neke bolesti teške
Svima su neophodni vitamini.
Navačlie zato složno na vode

Jabuke, banane, žute kruške...
Jagode, trešnje, ved ko šta hode,
Za zdravlje, lepotu i mišide muške.
86
Počinjem razgovor sa decom o tome zašto je vode bitno u ishrani?
Pitadu decu koje im je omiljeno vode?
_______________________________________________________
II DEO

Metode: demonstrativna, verbalna (opisivanje)
Didaktička sredstva: jagode, trešnje
Demonstracija: pokazujem deci plod jagode I trešnje. Razgovaramo
o tome kako izgledaju:
koje su boje
koje su veličine
Razgovor: zašto su jagode I trešnje rano vode?
Pokazujem deci stablo jagode I grančicu trešnje sa plodovima.

Razgovaramo o tome:
koje delove ima jagoda

koje delove ima trešnja
gde se gaje
kako se sade
kako izgleda stablo pre nego što dođe plod (pokazujem deci slike
stabala jagode I trešnje u cvetu)
kako ih štititi preko zime
razgovaramo o važnosti voda u ishrani čoveka:
imaju puno vitamina
možemo praviti sokove
razne slatkiše
______________________________________________________
III DEO
Oblik: samostalan rad dece-grupni, rad u paru.
87
radova.

-formira se 5 parova;
uputstava za rad:
 za rad u grupi:
Sve grupe de imati zadatak da naprave stablo trešnje. Delim
material: rolnu od ubrusa, kolaž papir, grančice trešnje, plastelin,
tempere, lepak.
 za rad u paru:
Parovi de dobiti zadatke da od plastelina naprave različito vode i
stave ga u korpice od kartona koje sam napravila i koje najpre treba
da ukrase.

da je potrebno.
Treća faza: Analiza realizacije zadataka: grupe, parovi i pojedinci

izveštavaju o svom radu i pokazuju svoje radove. Procenjujemo
uspešnost realizacije pojedinih zadataka.
_______________________________________________________
IV DEO

Metode: verbalna
Didaktička sredstva: sveže oprane jagode i trešnje
88
Deci du doneto sveže oprane jagode i trešnje (zamolidu koleginicu
da nam opere vode dok ja deci podelim tanjiride) i zajedno demo
jesti.
89
17. Domade životinje (starija grupa)

Tema aktivnosti: Domade životinje (krava, ovca, konj)
Cilj: Bliže upoznavanje domadih životinja
Obrazovni zadaci:
-Sticanje osnovnih saznanja o domadim životinjama (krava, ovca,
konj);
-Razlikovanje, imenovanje i opisivanje pojedinih domadih životinja;
-Upoznavanje sa ishranom, mestom gde žive i načinom oglašavanja
ovce, krave, konja;
-Upoznavanje sa korisitma koje čovek ima od domadih životinja i
načina na koji se brine o njima;
Vaspitni zadaci:
-podsticanje interesovanja dece za bliže upoznavanje domadih
životinja;
-podsticanje dece za prepoznavanjem i imenovanjem pojedinih
domadih životinja;
-podsticanje lične koncentracije, pažnje, radi boljeg raspoznavanja
koristi koje čovek ima od domadih životinja i načina na koji se brine
o njima;
-podsticanje dece na opisivanje izgleda i upoznavanje sa načinom
njihovog oglašavanja;
-usmeriti i podsticati decu da uoče gde žive navedene životinje i
čime se hrane;
Oblici rada: frontalni rad, individualni rad

Metode rada: verbalna metoda, otkrivačka metoda,
demonstrativna, metoda praktičnih radova
Sredstva i materijali: hamer na kome je nacrtano seosko dvorište,
sličice krave, konja i ovce, rajsnadle, slika ovce, krave, konja,
kasetofon, CD sa zvukovima pojedinih domadih životinja (krava,
90
konj, ovca, koza, svinja, kokoška), plavi radni listovi na kojima je
iscrtana ovca, drvene bojice, lepak, vata, beli radni list na kome je
iscrtan konj, lepak, vuna, makaze, zrna kafe, kokos, zrna bibera,
crna i braon tempera u posudama, beli radni listovi sa iscrtanim
kravama, krompiridi sa čije su donje strane izrezane šare, drvene
bojice,domadi plastelin, igračka ovca;

-Vežbanje razmene iskustava i da se saslušaju drugi, da se sa njima

TOK AKTIVNOSTI

radoznalosti
kod dece u korelaciji sa razvojem govora.

Metode rada: razgovor, otkrivačka metoda, demonstrativna
Sredstva i materijali: hamer na kome je nacrtano seosko dvorište,
slike krave, konja i ovce, rajsnadle
Psihološka priprema: Deca sede u polukrugu. Na hameru je
nacrtano seosko dvorište. Postavljam deci sledede zagonetke:
91
1. U štali stanuje,
mleko nam daruje
travom se hrani,
rogovima brani.
(krava)
2. Imam vunu oko tela,

životinja sam jedna bela.
(ovca)
3. S livade grivom maše,

voli kad ga neko jaše,
Ne smeje se nego rže
i trči od vetra brže.
A ljudi mu cipelice
Prikovaše za nožice!
(konj)
Kako koju životinju deca otkriju, kačim sliku te životinje na hamer.

Kažem deci:
- Deco, koje životinje su prikazane na slici?
- Kako jednim imenom nazivamo ove životinje?
- Gde uglavnom žive ove životinje?
- Koje još domade životinje znate?
Podstičem decu da uvide da su na slici prikazane krava, ovca i konj,

da spadaju u domade životinje i da ih najdešde možemo videti na
selu, da osim njih u domade životinja spadaju i kokoške, svinje,
koze, patke, guske...
_______________________________________________________
II DEO

92
Didaktička sredstva: slika ovce, krave, konja, kasetofon, CD sa
zvukovima pojedinih domadih životinja (krava, konj, ovca, koza,
svinja, kokoška)
Otkrivanje: Puštam na kasetofonu zvuke pojedinih domadih

životinja (krava, konj, ovca, koza, svinja, kokoška), deca pogađaju o
kojoj životinji je reč.
Demonstracija: slika krave
Opisivanje i otkrivanje: Deca se podstiču da otkriju ko se nalazi na

slici, oblik tela, veličina, čime je prekriveno telo, boja, specifični
detalji, način oglašavanja; gde žive, ishrana, članove porodice, šta
dobijamo od njih i kako se čovek brine o njima. Konstatujemo da se
na slici nalazi krava, da krava ima četiri noge, na nogama ima
papke, krupne oči, telo joj je prekriveno dlakom koja može biti bele,
braon, crne boje i šarena, da ima dugačak rep koji joj služi da se
odbrani od muva, da se oglašava mukanjem, rikanjem, da se krava
hrani svežom i suvom travom, da živi u štali, da porodicu čine bik,
krava i tele, da se krava uzgaja zbog mesa, mleka, kože, a ponekad i
zbog vuče, da se čovek brine o njima tako što ih hrani, poji, čisti
štalu, četka, čisti, pomaže im da se rode.
Demonstracija: slika ovce
Opisivanje i otkrivanje: Konstatujemo da je na slici prikazana ovca,

da ovca ima četiri noge koje se završavaju papcima, kratak rep da
im je telo prekriveno runom koje se zove vuna koja može biti bele,
crne i braon boje, da se odlašava blejanjem, da se ovca hrani
senom, travom, kukuruzom, da živi u toru, da porodicu čine ovan,
ovca i jagnje,da se uzgaja zbog mleka, mesa, vune i kože, da se
čovek brine o njima tako što ih hrani, poji, vodi na ispašu, pomaže
im da se rode;
Demonstracija: slika konja
93
Opisivanje i otkrivanje: Konstatujemo da je na slici prikazan konj, da
konj ima četiri duge noge, na nogama su kopita, da ima grivu, rep
koji čine duge dlake, da mu je telo prekriveno dlakom bele, crne,
riđe, braon boje, a da mogu imati i šare, da se oglašava njištanjem,
da se hrani travom, šargarepom, jabukama, kockicama šedera,
senom, suvom detelinom, zobom, kukuruzom, da živi u konjušnici,
da porodicu čine konj, kobila i ždrebe,da se konj uzgaja zbog mleka,
mesa, za jahanje, za vuču, da se čovek brine o njima tako što ih
hrani, poji, pomaže im da se rode;
_______________________________________________________
III DEO
Oblik rada: individualni i grupni rad

Prva faza:
- Formiranje grupe: formira se jedna heterogena grupa od po

šestoro dece, ostala deca rade individualno.
Prvi i drugi zadatak: beli radni listovi na kojima je iscrtana ovca,
drvene bojice, lepak, vata
Tredi i četvrti zadatak: beli radni list na kome je iscrtan konj, lepak,
vuna, makaze, zrna kafe, kokos, zrna bibera
Peti zadatak: crna i braon tempera u posudama, beli radni listovi sa
iscrtanim kravama, krompiridi sa čije su donje strane izrezane šare,
drvene bojice
Šesti zadatak: Maketa seoskog dvorista, domadi plastelin.
Podela zadataka:
Prvi i drugi zadatak: Izlepimo ovcu vatom. Svako dete dobija plavi
radni list na kome je iscrtana ovca. Deca treba da oboje glavu ovce i
noge crnom drvenom bojicom, i da joj telo izlepe vatom. Drvenim
bojicama deca de docrtati travu, sunce, cvede.
94
Tredi i četvrti zadatak: Izlepimo konja. Deca de dobiti beli radni list
na kome je iscrtan konj. Deca lepe vunu umesto grive i repa. Telo
konja deca de izlepiti zrnima kafe, kokosom ili zrnima bibera, a
mogu i praviti šare po telu konja.
Peti zadatak: Napravimo šare na telu krave pomodu krompira. Deca
de dobiti radne listove na kojima je iscrtana krava. Deca de dobiti
krompir sa čije su donje strane izrezana šara koja podseda na šaru
na telu krave. Deca umaču krompir u braon ili crnu temperu, a
zatim otiskuju šare sa krompira na telo krave iscrtano na belom
radnom listu. Deca de drvenim bojicama docrtati travu, sunce i
cvede.
Šesti zadatak: Napravimo seoskog dvorište. Deca de dobiti karton
na kome je maketa seoskog dvorista. Od domadeg testa deca prave
domade životinje i postavljaju ih na karton.
Saopštenje opštih uputstava za rad:

Obradam se deci: Rešite zadatak pomodu materijala koji ste dobili.
Druga faza: Samostalan rad dece-rad po grupama

je potrebno.

pojedinih zadataka.
______________________________________________________
IV DEO
95
Metode: verbalna, pokretna igra “Sitna je kiša padala”, uz pevanje
dece
Didaktička sredstva: igračka ovca
U završnom delu kažem deci da se uhvate za ruke i rašire. U sredini

kruga postavljam igračku ovcu. Deca se drže za ruke, lagano se
kredu u kolu i pevaju:
"Sitna je kiša padala,

Ankica ovce čuvala.
Ankica ovce čuvala,
kraj njih je mlada zaspala."
Po završetku strofe deca ležu na pod i postavljaju dlanove ispod

glave kao da su se uspavali.
96
18. Reka, bara, jezero (pripremna grupa)

Tema aktivnosti: Geografski pojmovi: reka, bara, jezero
Cilj: proširivanje znanja o rekama, barama i jezerima
Obrazovni zadaci:
-uočavanje razlika između reka, bara i jezera;
-sticanje osnovnih saznanja o rekama, barama i jezerima;
-razlikovanje i imenovanje pojedinih stanovnika reka, bara i jezera;
-upoznavanje sa biljnim svetom reka, bara i jezera;
-upoznavanje sa načinom zagađivanja vode i kako je možemo zaštiti
od zagađenja;
Vaspitni zadaci:
-podsticanje interesovanja dece za bliže upoznavanje reka, bara i
jezera;
-podsticanje saznajne radoznalosti o stanovnicima i biljnom svetu
reka, bara i jezera;
-podsticanje lične koncentracije i pažnje radi boljeg uočavanja
razlika između reka, bara i jezera;
-podsticanje razvoja ekološke svesti dece i njihovo uočavanje
načina zagađivanja vode i kako je zaštititi od zagađenja
Oblici rada: frontalni rad, grupni, individualni rad

Metode rada: razgovor, otkivačka metoda, demonstrativna,
metoda praktičnih radova
Sredstva i materijali: tekst priče "Tri žabe", slika reke i riba u njoj,
ljudi koji pecaju pored reke, slika zagađene reke, slika bare sa
žabama, rodama, čapljama, barskom zmijom, oko bare se nalaze
trska i rogoz, slika jezera, karton, testo, zelena, plava i bela
temepra, četkice, posuda za boje, plastelin, grančice sa lišdem,
karton na kome je iscrtan krug, tempere, lokvanji od zelenog
97
kartona, lepak, kamenje, ruke i noge žabe od kartona, stiropor,
zelena i plava tempera, ljudi od kartona, flomasteri, štapidi za
ražnjide, konac, plastelin, četkice, posuda za boje, čačkalice,
kasetofon, CD sa pesmom "Teče, teče bistra voda".

-Vežbanje razmene iskustava i da se saslušaju drugi, da se sa njima
diskutuje, dokazuju i brane sopstveni stavovi, uz uvažavanje
tuđih
(prisutnim osobama, njihovom polu, uzrastu, broju
osoba,...)
TOK AKTIVNOSTI

radoznalosti kod dece u korelaciji sa razvojem govora.

Metode rada: razgovor, otkrivačka
Sredstva i materijali: tekst priče "Tri žabe"
Deca sede u polukrugu. U prvom delu čitam deci priču "Tri žabe".
Živele u jednoj bari tri žabe. Svađale su se oko toga koja od njih
najbolje peva, čiji je glas najlepši. Njihovoj svađi nikad ne bi došao
kraj da nisu odlučile da organizuju takmičenje, da se vidi ko je
98
najbolji. To je za stanovnike bare i okoline bio veliki događaj. Sve
žabe, i velike i male, su došle da svojim prisustvom pomognu odluku
žirija. Ali pred sam početak svi shvatiše da nisu izabrali žiri. Mnogo
njih je želelo da odlučuju koja od tri žabe najlepše peva i zato je bila
takva galama da niko nikog nije čuo šta govori. Roda, patka i zmija
čuju kreketanje (a taj zvuk ih je neodoljivo privlačio) i požure da vide
šta se događa. Žabe, ne razmišljajudi mnogo, zamole rodu, patku i
zmiju da budu članovi žirija. One pristanu i takmičenje poče. Tri
žabe su naizmenično pevale sve dok nisu promukle. Publika je bila
oduševljena. Članovi žorija zamoliše za tišinu i rekoše takmičarkama
da priđu bliže da im čestitaju i proglase pobednicu. I žabe priđoše
umorne i sredne. Možemo zamisliti šta se dogodilo takmičarkama. A
i publici iz prvih redova. Te večeri su roda, patka i zmija imale obilnu
večeru. Žabama nije bilo do pesme. Celu nod su razmišljale i
šaputale. Nikad više nisu se svađale koja najlepše peva.
Kada završim sa čitanjem priče, započinjem razgovor sa decom:

O kome se govori u ovoj priči?
Gde su živele žabe?
Koje su još životinje živele u bari?
Ovim pitanjima želim da deca uvide da se u priči govori o žabama,

da su žabe živele u bari, da su u bari živele i roda, zmija i patka...
_______________________________________________________
II DEO
Oblik rada: frontalni - deca ostaju u polukrugu

Didaktička sredstva: slika reke i riba u njoj, ljudi koji pecaju pored
reke, slika zagađene reke, slika bare sa žabama, rodama, čapljama,
barskom zmijom, oko bare se nalaze trska i rogoz, slika jezera
Demonstracija: slika reke i riba u njoj, ljudi koji pecaju pored reke
Opisivanje i otkrivanje: Deca se podstiču da uvide da je na slici
prikazana reka i ljudi koji pecaju ribe. Konstatujemo da je voda u
99
rekama duboka i mutna, da se voda krede, da teče i da zato reke
spadaju u tekude vode, da se na dnu reke nalazi sitno kamenje, mulj
i pesak, da u reci žive ribe kao što su štuka, šaran, som, pastrmka,
da ljudi pecaju rečnu ribu koju koriste u ishrani.
Demonstracija: slika zagađene reke

Razgovor:
Šta je prikazano na slici?
Na koji način ljudi zagađuju vodu?
Kako možemo zaštiti vodu od zagađenja?
Za šta nam je voda potrebna?
Kome je još voda potrebna, osim ljudima?
Zbog čega je voda potrebna biljkama?
Zbog čega je voda potrebna životinjama?
Demonstracija: slika bare sa žabama, rodama, čapljama, barskom

zmijom, oko bare se nalaze trska i rogoz
Opisivanje i otkrivanje: Deca se podstiču da opišu šta sve vide na
slici. Konstatujemo da je na slici prikazana bara, da je voda u bari
plitka, svetla i da se ne krede, da stoji i da zato bare spadaju u
stajade vode, da se oko bare nalaze visoke biljke, kao što su trska i
rogoz, a da s ena vodi nalaze lokvanji, da se na lokvanjima najčešde
odmaraju žabe, da su ostali stanovnici bare barska zmija, roda i
čaplja koje imaju duge noge i kljun.
Demonstracija: slika jezera

Opisivanje i otkrivanje: Podstičem decu da uvide da je na slici
prikazano jezero. Konstatujemo da je jezero prostrano, tj. veliko, da
je u jezeru voda duboka, da se voda u jezeru ne krede i da zato
jezero spada u stajade vode, da u jezeru žive ribe koje ljudi pecaju
radi ishrane, da možemo videti i labudove, da oko jezera najčešde
rastu vrbe.
Objašnjenje vaspitača: Govorim deci da jezera mogu biti prirodna i
veštačka. Da su prirodna jezera nastala prirodno, a da je veštačka
napravio čovek tako što je pregradio reke.
100
III DEO

Prva faza:
Formiranje grupa: formiraju se četiri grupe od po šestoro dece

Podela materijala:
Prva grupa: karton, testo, zelena, plava i bela temepra, četkice,
posuda za boje, plastelin, grančice sa lišdem
Druga i treda grupa: karton na kome je iscrtan krug, tempere,
lokvanji od zelenog kartona, lepak, kamenje, ruke i noge žabe od
kartona
Četvrta grupa: stiropor, zelena i plava tempera, ljudi od kartona,
flomasteri, štapidi za ražnjide, konac, plastelin, četkice, posuda za
boje, čačkalice
Podela zadataka:
Prva grupa: Napravimo maketu jezera sa planinama i labudovima u
jezeru. Deca de dobiti karton na koji postavljaju testo od kog u
sredini prave udubljenje, a okolo uzvišenja koja de biti planine.
Deca boje planine zelenom temperom, a vrhove belom, udubljenje
u testu deca boje plavom temperom. Deca od plastelina prave
labudove koje postavljaju u jezero. Oko jezera zabadaju grančice sa
lišdem.
Druga i treda grupa: Napravimo baru sa žabama. Deca de dobiti
karton na kome je iscrtan krug i deca unutrašnjost kruga boje
plavom temperom, a okolo boje zelenom. Deca boje kamenje
zelenom temperom i iscrtavaju šare po kamenu i oči, a sa donje
strane kamena lepe ruke i noge žabe. Deca lepe lokvanje od
zelenog kartona na plavom delu na kartonu, a na lokvanje
postavljaju žabe.
Četvrta grupa: Napravimo reku i ljude koji pecaju na reci. Deca de
dobiti stiropor na kome iscrtavaju reku plavom temperom, a oko
reke boje tlo zelenom temperom. Deca dobijaju ljude od kartona
koje boje flomasterima, sa zadnje strane im lepe čačkalice i
101
zabadaju ih u stiropor pored reke. Deca dobijaju štapide za ražnjide i
na jedan kraj vezuju konac, a na drugi kraj konca deca stavljaju
lopticu od plastelina koja de predstavljati mamac za ribe. Gotove
štapove za pecanje zabadaju u stiropor pored reke.

Obradam se deci: Rešite zadatak pomodu materijala koji ste dobili
koji ste dobili.

je potrebno.

pojedinih zadataka.
_____________________________________________________
IV DEO

Metode: verbalna, pokretna igra "Teče, teče bistra voda" uz
pevanje dece
Didaktička sredstva: kasetofon, CD sa pesmom "Teče, teče bistra
voda"
Kažem deci da se uhvate za ruke i rašire kako bi napravili krug, a

zatim puštaju ruke. Na kasetofonu puštam pesmu "Teče, teče bistra
voda" i izvodimo sledede pokrete.
102
Teče, teče bistra voda, ime joj je Sava,
teče, teče bistra voda, ime joj je Sava.
(Deca spajaju ruke ispred sebe i prave vijugave pokrete rukama)
Po njoj plovi šejka lađa srebrom okovana,

po njoj plovi šejka lađa srebrom okovana.
(Deca se kredu u kolu i njišu se levo-desno)
U njoj sjedi djevojčica tanka i visoka,

u njoj sjedi djevojčica tanka i visoka.
(Deca se podižu visoko na prste)
103
19. Živina- kokoška, guska, patka (pripremna grupa)

Tema aktivnosti: Živina (kokoška, patka, guska, durka)
Cilj: Bliže upoznavanje živine
a) Obrazovni zadaci:
-Sticanje osnovnih saznanja o živini;
-Razlikovanje, imenovanje i opisivanje pojedine živine;
-Upoznavanje sa ishranom, mestom gde žive i načinom oglašavanja
kokoške, petla, pilida, durke, guske, patke;
-Upoznavanje sa koristima koje čovek ima od živine;
b) Vaspitni zadaci:
-podsticanje interesovanja dece za bliže upoznavanje živine;
-podsticanje lične koncentracije, pažnje, radi boljeg raspoznavanja
koristi koje čovek ima od živine;
-podsticanje dece na opisivanje izgleda i upoznavanje sa načinom
njihovog oglašavanja;
-usmeriti i podsticati decu da uoče gde živi navedena živina i čime
se hrani;
Oblici rada: frontalni rad, individualni rad

Metode rada: verbalna metoda, otkrivačka metoda,
demonstrativna, metoda praktičnih radova
Sredstva i materijali: tekst pesme "Duran i pilidi", kasetofon, CD sa
zvucima živine (kokoška, petao, pilidi, durka, guska,patka), slika
kokoške, patke, guske i durke, kartonske rolne, braon tempera, oči
od kartona, zrna kukuruza, crvena vuna, lepak, četkice, posude za
boje, radni listovi u obliku perja žute, crvene, svetlo i tamno braon
boje, svetloplavi radni list, bela tempera, flomasteri, četkice,
posuda za boje, domadi plastelin, zrna bibera i kukuruza, čačkalice,
žuta temepra, četkice, posuda za boje, kasetofon, CD sa pesmom
"Nezgoda" - Dragan Lakovid;
104
TOK AKTIVNOSTI

radoznalosti
kod dece u korelaciji sa razvojem govora.

Metode rada: razgovor, otkrivačka metoda
Sredstva i materijali: tekst pesme "Duran i pilidi"
Psihološka priprema: Deca sede u polukrugu. Recitujem im pesmu
"Čuran i pilidi" koju je napisala Olivera Cupad.
Vetrid pirka, prolede je,

šareni se cvede,
stari duran s pilidima
po dvorištu šede.
- Gde to vodiš tuđu decu?

Nisi im ti tata!
Iza kude viče durka,
105
za glavu se hvata.
- Glupa durko, ne galami!

S kim se šetam, znam i sam,
molila me prija Koka
da joj decu pričuvam.
Kada izrecitujem pesmu, započinjem razgovor sa decom:

- Deco, ko se sve pominje u pesmi?
- Ko je zamolio durana da prošeta pilide?
- Kako jednim imenom nazivamo durku, kokošku i pilide?
- Koju još živinu znate?
Podstičem decu da uvide da se u pesmi pominju duran, durka,

kokoška i pilidi, da je kokoška zamolila durana da joj prošeta pilide,
da uvide da ih jednim imenom nazivamo živina, da u živinu spadaju
još i patka, guska...
______________________________________________________
II DEO

Didaktička sredstva: kasetofon, CD sa zvucima živine (kokoška,
petao, pilidi, durka, guska,patka), slika kokoške, patke, guske i durke
Otkrivanje: Puštam na kasetofonu zvuke pojedine živine (kokoška,

petao, pilidi, durka, guska,patka), deca pogađaju o kojoj životinji je
reč.
Demonstracija: slika kokoške
Opisivanje i otkrivanje: Deca konstatuju da je na slici prikazana

kokoška, da joj je telo prekriveno perjem koje može biti braon, bele
ili crne boje, da ima kljun, da na glavi ima crvenu krestu, da se hrani
crvima, kukuruzom, mrvicama hleba, da živi u kokošinjcu, da
106
porodicu čine kokoška, petao i pilidi, da kokoška sedi na jajima kako
bi se iz njih izlegli pilidi, da koristi koje čovek ima su perje, meso i
jaja.
Demonstracija: slika patke
Opisivanje i otkrivanje: Konstatujemo da je na slici prikazana patka,

da patka ima dve kratke noge, kljun, da ima krila ali ne može da leti,
da joj je telo prekriveno perjem bele boje, da živi u dvorištu, ali voli
da pliva u vodi, da se hrani kukuruzom, travom, pšenicom, da patka
sedi na jajima kako bi se iz njih izlegli pačidi.
Demonstracija: slika guske
Opisivanje i otkrivanje: Konstatujemo da je na slici prikazana guska,

da se guska krede na dve noge, da ima dug vrat, da joj je telo
prekriveno perjem, da guska može biti bele i braon boje, da ima
kljun i krila, da živi u dvorištu, da se hrani kukuruzom, travom,
pšenicom, da porodicu čine guska, gusan i guščidi, da guska sedi na
jajima kako bi se iz njih izlegli guščidi;
Demonstracija: slika durke
Opisivanje i otkrivanje: Konstatujemo da je na slici prikazana durka,

da se durka krede na dve noge, da ima kljun preko koga vise kožne
izrasline crvene boje, da joj je glava crvene boje, da joj je telo
prekriveno šarenim perjem braon, crne i bele boje, da ima širok
rep, da živi u dvorištu, da se hrani kukuruzom, travom, pšenicom;
_______________________________________________________
III DEO
Oblik rada: individualni rad

107
Prva faza:
- Formiranje grupe: formira se tri heterogenih grupa od po šestoro

dece
Prva grupa: kartonske rolne, braon tempera, oči od kartona, zrna
kukuruza, crvena vuna, lepak, četkice, posude za boje, radni listovi
u obliku perja žute, crvene, svetlo i tamno braon boje
Druga grupa: svetloplavi radni list, bela tempera, flomasteri,
četkice, posuda za boje
Treda grupa: domadi plastelin, zrna bibera i kukuruza, čačkalice,
žuta temepra, četkice, posuda za boje
Podela zadataka:
Prva grupa: Napravimo durku od kartonske rolne. Svako dete dobija
kartonsku rolnu koju boji braon temperom. Kada se osuši deca lepe
zrno kukuruza koja de predstavljati kljun, a sa gornje strane kljuna
lepe crvenu vunu koja de biti kožna izraslina na kljunu durke. Deca
lepe oči od kartona i sa zadnje strane rolne lepe radne listove u
obliku perja žute, crvene, svetlo i tamno braon boje.
Druga grupa: Napravimo kokošku otiskivanjem dlana na radni list.
Deca boje dlan belom temperom a zatim ga otiskuju na svetloplavi
radni list. Kada se osuši na vrhu otisnutog palca deca iscrtavaju
flomasterima oči, kljun i krestu, a pri dnu crtaju noge flomasterom.
Deca de flomasterima docrtati travu, cvede...
Treda grupa: Napravimo patke od domadeg plastelina. Deca de
napraviti telo i glavu patke od domadeg plastelina i spojide ih
pomodu čačkalica. Deca boje patke žutom temperom, a kada se
osuše u glavu zabadaju zrno kukuruza koje de predstavljati kljun i
zrna bibera koje de biti oči. Pomodu čačkalica deca de iscrtati krila
patkama.

Obradam se deci: Rešite zadatak pomodu materijala koji ste dobili
koji ste dobili.
108
je potrebno.

pojedinih zadataka.
_______________________________________________________
IV DEO

Metode: verbalna, pokretna igra “Nezgoda”, uz pevanje dece
Didaktička sredstva: kasetofon, CD sa pesmom "Nezgoda" - Dragan
Lakovid
U završnom delu kažem deci da stanu jedan iza drugog kao vozid.
Razbrajalicom "Eci, peci, pec" biram dete koje de biti petao i to dete
de stati na početku kolone. Ostala deca da biti pilidi. Na kasetofonu
puštam pesmu "Nezgoda", deca se kredu u koloni i rukama mašu
gore-dole kao krilima.
Kroz dvorište juče sredni tata petao,

s pilidima svojim prvi put prošetao.
Pravio se važan, krilima je lupao
pa u bunar upao i sav se okupao!
Kukuriku kokoda, to je prava nezgoda!

Kukuriku kokoda, to je prava nezgoda!
Smejali se pilidi, čulo se do neba,

Baš si tata šeprtlja, tako ti i treba!
109
Kukuriku kokoda to je prava nezgoda!
110
20. Promene u prirodi (starija grupa)
OPŠTI METODIČKI PODACI
Vrsta aktivnosti: Usmerena aktivnost

Tip aktivnosti: Obrada novih sadržaja
Tema aktivnosti: Upoznajmo svoju okolinu
Jedinica aktivnosti: Promene u prirodi
VASPITNO-OBRAZOVNI ZADACI
Sticanje znanja o godišnjim dobima. Sticanje znanja o promenama
koje se dešavaju u prolede.Proširivanje znanja o promenama koje
se nastaju na biljkama i životinjama.
b) Funkcionalni zadaci:
Osposobljavanje dece za razlikovanje i upoređivanje godišnjih doba
i uočavanje promena u prirodi u prolede.
v) Vaspitni zadaci:
Navikavanje dece na posmatranje promena u prirodi, razvijanje
pozitivnog odnosa prema biljkama i životinjama.
Metode rada: Metoda razgovora, Metoda pokazivanja i Metoda

igre
Oblici rada: Frontalni, individualni.
Sredstva rada: Lap top,slike, pesmica
Korelacija sa drugim vaspitno-obrazovnim oblastima: Metodika
razvoja govora, Metodika fizičkog
111
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci govoredi im „ Zdravo dugari,danas du se družiti

sa vama“. Zatim im govorim da sam čula da oni vole da gledaju
crtane filmove i da sam ja za njih spremila jedan ( Prilog 1).Zamolidu
vas da se udobno smestite i da obratite pažnju na prirodu u ovom
crtanom filmu.Nakon gledanja crtanog filma deci postavljam
pitanja:
- Koje godišnje doba je prikazano na početku crtanog filma? ( Zima)
-Po čemu ste zaključili da je zima? ( Bio je sneg)
- Posle zime koje godišnje doba je došlo? ( Prolede)
-Šta ste zapazili kakva je priroda u prolede? (Sve je ozelenelo,drvede
je procvetalo..)
- Šta je napalo Plutona u filmu? ( Pčele)
-Šta dobijamo od pčela? ( Med)
Deco danas demo govoriti o proledu i o promenama koje se

dešavaju u prolede.
_______________________________________________________
Glavni deo:
- Koja godišnja doba postoje?( Prolede,leto,jesen,zima)

-Koje je najhladnije godišnje doba?(Zima)
- Koje je najtoplije godišnje doba?(Leto)
- Koje godišnje doba dolazi posle zime?( Prolede)
- Koje je vaše omiljeno godišnje doba?
Govorim deci da du im izrecitovati jednu pesmu koja se zove

„Prolede“ ( Prilog 2),a njihov zadatak je da obrate pažnju na
promene koje se dešavaju u prirodi.
- O kom godišnjem dobu govori pesma?

- Čega više nema? ( Snega)
112
- Kakvo je cvede? ( Cvede je procvetalo)
- Ko dolede na cvede? ( Leptiri)
-Šta prekriva prirodu zimi? ( Sneg)
- Kakvo je vreme zimi? ( Hladno,pada sneg)
- Šta je sa životinjama zimi?( Medved spava celu zimu,laste odlaze u
toplije krajeve..) Pokazujem sliku medveda i laste( Prilog 3)
-Po čemu znamo da se završava zima? ( Sneg se otopio,vreme je
toplije,drvede cveta..)
Sada demo se igrati igre skrivalice i tako demo otkriti koje biljke
nam najavljuju dolazak proleda. Pravila igre:
Deca treba da kažu dva simbola,ja otkrivam slike koje se nalaze
ispod,ukoliko su slike iste ja sklanjam papire koje ih prekrivaju i
imenujemo biljku koju vidimo,postupak ponavljamo dok ne
otkrijemo sve slike. ( Prilog 4)
-Koje biljke nam najavljuju dolazak proleda?(

Visibabe,zumbuli,jagorčevina ljubičica..)
-Kako jednim imenom zovemo cvede koje nam najavljuje dolazak
proleda? (Vesnici proleda)
Ponovo demo rešiti jednu skrivalicu ali ovog puta demo otkriti
životinje koje nam dolaze sa proledem. . Pravila igre:
Deca treba da kažu dva simbola,ja otkrivam slike koje se nalaze
ispod,ukoliko su slike iste ja sklanjam papire koje ih prekrivaju i
imenujemo životinju koju vidimo,postupak ponavljamo dok ne
otkrijemo sve slike.( Prilog 5)
-Koje još životinje možemo da vidimo u prolede?( Imenujemo sve

slike koje smo otkrili)
-Šta rade ptice u prolede? ( Vradaju se,prave gnezda i rađaju
mlade)( Prilog 6)
- Šta se dešava sa šumama u prolede? ( Šume počinju da zelene)
-Kakvo je vreme u prolede? ( Dani su sve topliji)
-Kako se oblačimo u prolede?( Lagano,više ne nosimo debele jakne)
113
Završni deo:
Pošto smo rekli da su laste ptice koje donose vest da počinje novo
godišnje doba, igrademo igru „Laste prolaste“.
Brojalicom odabiram dva deteta koja stoje jedno naspram drugog
držedi se za ruke, ruke su u uzručenju.Jedno dete je „cvetid“, a
drugo „leptirid“.Ostala deca pevaju pesmu i provlače se ispod
njihovih ruku. Kada se pesma završi ruke se spuštaju, a dete koje
bude uhvadeno bira da li de stati iza „cvetida“ ili „leptirida“.Na kraju
se ekipe nadvlače.Ekipa koja prva pređe liniju je izgubila u igri.
Prilog br. 1
Prolede
Blagi vetrid piri
sa zelenog brega
nestalo je zime
nema više snega.
Svuda cveta cvede
i zelena trava
za dečicu malu
to je radost prava.
Šareni leptiri
doledu na cvede,
veseli se svako
stiglo nam je prolede.
114
21. Članovi moje porodice (mlađa grupa)

Tema aktivnosti: Moja porodica
Jedinica aktivnosti: Članovi moje porodice
Proširiti znanja o porodici, njenoj ulozi u životu svakog deteta. Stedi
znanja o pojmu član porodice.
Osposobiti decu za shvatanje uloge svakog člana porodice i
ponašanje u skladu sa tim ulogama. Podsticanje pažnje, razvijanje
koncentracije.
v) Vaspitni zadaci:
Razviti svest o značaju porodice i porodičnih odnosa i njenoj funkciji
u životu deteta.
Metode rada: Metoda razgovora, metoda rada sa knjigom.

Oblici rada: Frontalni, grupni, individualni
Sredstva rada: Igračke, lutke za predstavu, disk sa pesmom.
razvoja govora, metodika fizičkog vaspitanja, metodika muzičkog
vaspitanja.
Korišdena Literatura:
Predstava: Za svaki slučaj, Aleksandar Antid, pesma: Moja porodica
115
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci: ,,Dobar dan deco, j danas du se družiti sa

vama. Čula sam da vi volite da gledate lutkarske predstave pa sam
vam i ja spremila jednu. Smestite se udobno i pogledajte pažljivo pa
demo kasnije razgovarati o njoj.'' Zatim izvodim predstavu. (prilog
broj 1). Kada izvedem predstavu pitam decu:
-Ko se pominje u predstavi?
-Zašto je dečak Aca plakao?
-Šta je mama dala dečaku da ne plače?
-Da li je zaslužio Aca čokoladu?
-Šta je uradio dečak?
-Kako je mama reagovala kad dečak je rekao da je on udario druga?
-Zašto nije lepo tudi se sa drugarima?
-Šta mama i tata kažu kada se vi posvađate sa vašim drugarima?
-Ko je osoba u porodici kojoj sve možete da kažete?
Porodica je veoma važna, jer uvek možemo sve da kažemo i da se
oslonimo na članove naše porodice, tj. mamu i tatu.
Deco danas demo razgovarati o porodici.

_______________________________________________________
Glavni deo:
Recitujem pesmu ,,Moja porodica'' ( prilog broj 2) i dok recitujem

deca oponašaju moje pokrete. (pokazujem na oči, nos, glavu-
pamet)
Zatim pitam decu:
Ko se pominje u pesmi?
Šta kaže mama?
Šta kaže tata?
Šta kažu baba i deda?
Šta kaže tetka?
Šta su mama, tata, baba, deda i tetka ovom detetu u pesmi?
116
Zatim objašnjavam deci da su svi oni porodica i da svako od njih
predstavlja člana porodice.
Pitam decu:
Zašto je važna porodica?
Kako bi se osedali kada ne bi imali porodicu?
Ko su članovi vaše porodice?
Ko od vas ima brata ili sestru?
Kako se igrate sa njima?
Da li su stariji ili mlađi od vas?
_______________________________________________________
Završni deo:
U završnom delu koristim pokretnu igru(prilog 4). Zajedno sa

decom igramo igru koju prate određeni pokreti (pljeskanje rukama,
treskanje nogama, udaranje u kolena i sl).
Prilog br. 1
Za svaki slučaj
Likovi: dečak Aca i mama

Dečak: Jao,jao maaa-maaa... (kroz plač)Udario me Peraaa..
Mama: Dobro, udario te je. Prode de.Nemoj da vičeš.
Dečak: E,baš hodu. Aaa-aaa ( Plače )
Mama: Čude te svi,smiri se Aco!
Dečak: Ja i hodu da me čuju...
Mama: Dobro...smiri se.Dadu ti čokolade.
Dečak: Daj...( prestaje da plače )...smirio sam se!
Mama: Više ne možeš na ulicu.Bolje je da sediš kod kude nego da te
na ulici svako tuče!
Dečak: Mene? Ha-ha ko mene može da tuče?!
Mama: Pa,do sada si plakao.Čak te je i Pera istukao!
Dečak: Nije me tukao,udario me jedanput.
Mama: Dobro Aco,udario te jedanput...
Dečak: A ja njega? Pitaj šta sam ja radio.
117
Mama: A ti si počeo da plačeš,eto šta!
Dečak: Nisam mu ni ja ostao dužan. I ja sam njega udarao.
Mama: Aco,pa ti si u stvari ti tukao Peru a ne on tebe?!
Dečak: Jesam..Da se drugi put ne dira kad je slabiji.
Mama: Eh sine,pa zašto si onda toliko plakao?
Dečak: Morao sam,izašao na kapiju Perin tata.
Mama: A tako! Sram te bilo!
Prilog br. 2
Moja porodica
Mama kaže: ,,Zlato moje,oči su nam iste boje.''

A tatin je glavni štos, da ja imam njegov nos.
,,O lepoto babina, junačino dedina''.
,,Moja pamet!'' -kaže tetka i sve tako iz početka.
Vidite iz ove priče svi bi da na mene liče.
Prilog br. 3
Pokretna igra:
Ruke mogu pljes, pljes, pljes
Noge mogu tres,tres,tres
Prstidima ha ha ha
Kolenima jedan, dva.
U kolo se uhvatimo i svi složno poskočimo.
Jedna ruka maše bati, druga ruka maše tati,
A za mamu našu obe ruke mašu.
118
22. Igračke (mlađa grupa)

Tip aktivnosti: Usvajanje novih sadržaja
Tema aktivnosti: Volim igru
Jedinica aktivnosti: Igračke
Proširivanje i produbljivanje znanja o igračkama, njihovoj nameni, o
čuvanju igračaka, deljenju.
Osposobljavanje dece za imenovanje, prepoznavanje i razlikovanje
pojedinih igračaka, kao i materijala od koga su napravljene.
v) Vaspitni zadaci:
Razvijanje pozitivnog odnosa prema, igračkama, podsticanje
saradnje i timskog rada.
Metode rada: Metoda razgovora, metoda usmenog izlaganja,

metoda demonstracije.
Oblici rada: Frontalni, individualni
Sredstva rada: Igračke, laptop, zvučnici,
razvoja govora, metodika muzičkog vaspitanja
Korišdena literatura: "Korak po korak 2" Šain M. , Markovid M. , i
drugi
119
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci. Drugari danas du se družiti sa vama. Sada du

vam pročitati pesmicu ,,Pobuna igračaka ''D. Rovere.(prilog 1.) Vaš
zadatak je da pažljivo slušate, zato što demo posle pričati o tome
šta su igračke uradile. Nakon pesmice postavljam deci pitanja:
- Šta se dešava u pesmici?

- Zašto su igračke pobegle?
- Šta su deca radila sa njima, pa su se igračke naljutile?
- Gde su igračke pošle?
-Šta deca treba da urade sa igračkama kada završe sa igranjem?
Najavljujem jedinicu aktivnosti.

_______________________________________________________
Glavni deo:
Drugari, znate li šta mi se dogodilo danas? Baš kada sam pošla kod
vas, srela sam moju malu komšinicu Micu, koja je mnogo tužna. Sve
igračke iz kude su joj nestale. I kada sam dolazila kod vas, ispred
vaših vrata pronašla sam ovu vredu (pokazujem deci vredu)(prilog
2.) Drugari, hodemo li zajedno da pogledamo šta ima unutra? ( Sa
decom otvaram vredu i deca sama iz vrede izvlače jednu po jednu
igračku) Govorim im da su to igračke moje komšinice. Pitam ih:
-Drugari, zašto su igračke pobegle od Mice?
- Sakupljate li vi svoje igračke posle igre?
- Šta bi trebalo da uradimo sa igračkama kada završimo sa igrom?
- Na koji način čuvamo igračke?
-Drugari, pozajmljujete li vi svoje igračke svojim drugarima ( bratu ili
sestri)?
Sa decom razgovaram o svakoj igrački posebno.

- Čemu ona služi?
- Kako se sa njom igra?
120
- Od kog je materijala?
Nakon toga deci postavljam pitanja:
- Koja je vaša omiljena igračka?
- Sa kim se igrate?
- Kome pozajmljujete svoje igračke?
- Čime volite da se igrate u vrtidu?
- Koja je vaša omiljena igra?
- Koju igračku ste tražili da vam za Novu godinu donese Deda Mraz?
- Koju igračku biste voleli da dobijete od mame i tate za rođendan?
Nakon razgovora sa decom pitam ih da li se oni slažu da igračke

vratim komšinici, i da je ona obedala da de ih čuvati i deliti sa
drugom decom.
_______________________________________________________
Završni deo:
Govorim deci da du ih naučiti novu igru.

Igra se zove ,, Ivin voz''. Deci kažem da stanu u vozid. Pustim pesmu
,, Ivin voz'' (prilog 3.) Igram sa njima u početku, a onda igraju oni
sami. Pohvaljujem decu i odjavljujem aktivnost.
Prilog br. 1
Pobuna igračaka
U jednom vrtidu,
sinod oko pet,
rešile su igračke
da beže u svet.
Ne paze ih deca,
čupaju ih, vuku,
svađaju se često,
čak se i potuku.
I, zato de one
121
nadi drugu decu
koja žele auto
i plišanog mecu,
koja de sa njima
biti celo vreme
i koja de uveče
lepo da ih spreme.
122
23. Jaje kao simbol Uskrsa (mlađa grupa)

Tip aktivnosti: Obrada
Tema aktivnosti: Uskršnje radosti
Jedinica aktivnosti: Jaje kao simbol Uskrsa
-Upoznavanje dece sa praznikom i običajem farbanja i kucanja jaja
za Uskrs.
-Utvrđivanje i proširivanje znanja o načinu proslavljanja ovog
praznika.
-Razvijanje veština i sposobnosti da prepoznaju i imenuju pojedine
vrste životinja, da uporede izgled njihovih jaja.
-Razvijanje sposobnosti uočavanja raznih veličina jaja, boja i načina
njihovog ukrašavanja za Uskrs.
v) Vaspitni zadaci:
-Razvijanje pozitivnog stava prema Uskrsu i prazničnim običajima.
Metode rada: Metoda razgovora, demonstrativna metoda, metoda

usmenog izlaganja, metoda praktičnog rada.
Oblici rada: Frontalni, individualni.
Sredstva rada: Priča, korpa, jaja, aplikacije, salvete, četkice za
farbanje.
razvoja govora, metodika likovnog vaspitanja.
Korišdena literatura: Ivankovid B. (2006): Metodika upoznavanja
okoline sa elementima osnova prirodnih nauka, Sremska Mitrovica
123
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci „Zdravo, drugari, danas du se malo družiti sa

vama. Sada du vam pročitati jednu priču koja se zove „Jaje koje nije
znalo koju boji voli“, a vi pažljivo slušajte koje sve boje je jaje
zavolelo. Čitam im priču (Prilog 1).
Drugari, za koji praznik su se jaja spremala?

Zbog čega je jedno jaje bilo tužno?
Na koji način se obojilo, šta je koristilo?
Koju boju je jaje prvo izabralo?
Koje boje su mu se još dopale?
Najavljujem jedinicu aktivnosti: Danas demo govoriti o tome koja
jaja možemo pripremati za praznik Uskrs i kako ona mogu izgledati.
___________________________________________________
Glavni deo:
Drugari, ja sam vama donela jednu korpu (Prilog 3), pokazujem i

postavljam pitanja:
Šta vidite u korpi?

Od kojih životinja dobijamo jaja?
Pokazujem deci jaje, a sliku kokoške kačim na stiropor.

Objašnjavam da sem od kokoške, jaja dobijamo i od još nekih
životinja (Prilog 2). Zatim pokazujem jaje od prepelice i kako
izgleda prepelica, isto tako za jaje od guske. Raspoređujem jaja
jedno pored drugog, pitam decu pojedinačno:
Koje je jaje najvede?

Od koje životinje?
Koje jaje je najmanje?
124
Pokazujem deci drveno jaje i govorim da su to jaje ljudi napravili od
drveta i da i ono može da se ukrasi za Uskrs.
Drugari, šta moramo da uradimo sa jajima pre nego što počnemo

da ih bojimo? (Navodim ih na to da moraju da se skuvaju, da ih mi
tako koristimo za jelo.)
Na koji način možemo ofarbati jaja?
Pokazujem im boje za jaja, sličice.
Šta radimo na Uskrs sa jajima?
Uvodim ih u završni deo tako što im kažem da sam čula da je sutra

u vrtidu izložba jaja, pitam ih da li su obojili i predlažem da obojimo
zajedno jaja koja su doneli i da ih stavimo u korpu, tako demo biti
spremni za izložbu.
_______________________________________________________
Završni deo:
Demonstrativnom metodom pokazujem deci kako demo ukrašavati

jaja, lepimo motive sa salveta, objašnjavam kako koristimo četkicu i
belance da bi slika ostala na jajetu, zatim deca rade individualno.
Dok radimo puštam im muziku. Kada završimo stavljamo jaja u
korpu. Pohvaljujem decu i odjavljujem aktivnost.
Prilog br. 1
Jaje, koje nije znalo koju boju voli

Približavao se Uskrs, puno toga se pripremalo za ovaj praznik, a
najviše jaja koja su željno čekala da budu obojena. Svako jaje je
odabralo svoju boju, svoj novi izgled za Uskršnju korpicu, ali jedno
jaje bilo je tužno. Ono nije moglo da odluči u koju boju da oboji
svoju ljusku. Došao je i dan za farbanje jaja, a tužno jaje je i dalje
razmišljalo u koju boju bi se obojilo. Pred njim su bile izložene sve
boje: crvena, žuta, plava, zelena...ali jaje je i dalje bilo neodlučno.
Razgledalo je sve boje i tiho u sebi rekao: „Ova plava boja je stvarno
125
lepa i podseda me na boju neba.“ Uzelo je četkicu i obojilo se u
nekoliko plavih tačkica. Zatim je ugledalo crvenu boju, koja je bila
sjajna i crvena kao jabuka. Uzelo je četkicu i obojilo se u nekoliko
crvenih tačkica. Onda je ugledalo žutu boju, sjajnu i zlatnu kao
Sunce, pa se odmah obojilo i u nekoliko žutih linija. Sada je jaje bilo
lepo obojeno. Zadovoljno svojim izgledom pevalo je samo sebi:
„Koju boju još da uzmem!“. Ugledalo je zelenu boju. Bila je svetla i
vesela poput trave. Tako se jaje igralo bojenjem svoje ljuske.
Pogledalo se u ogledalo i reklo: „Evo, odabrao sam boje koje volim.
Sada sam i ja spreman za Uskrs“. Jaje je stavilo još i cvetni šešir na
glavu i pevalo: „ Baš sam lep, baš sam lep!“. I stvarno, bilo je
najlepše Uskršnje jaje.
126
24. Kudni ljubimac (mlađa grupa)

Tema aktivnosti: Kudni ljubimci
Jedinica aktivnosti: Moj kudni ljubimac
-Usvajanje znanja o kudnim ljubimcima. Sticanje znanja o tome koje
životinje ubrajamo u kudne ljubimce.
-Usvajanje znanja o nezi i ishrani kudnih ljubimaca.
-Osposobljavanje dece da razlikuju i imenuju životinje koje spadaju
u kudne ljubimce.
-Osposobavanje dece za razlikovanje mesta boravka kudnih
ljubimaca.
v) Vaspitni zadaci:
-Razviti svest dece o potrebi pravilne i redovne nege i ishrane
kudnih ljubimaca .

metoda demonstracije.
Oblici rada: Frontalni
Sredstva rada: Aplikacije
razvoja govora, metodika fizičkog vaspitanja
127
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci govoredi im zdravo drugari,danas sam došla da

se družim sa vama. Ja sam za vas spremila neke slagalice i sada du
vas zamoliti da je spojite. Delim deci delove slagalice. Na
slagalicama (slikama) se nalaze pas,mačka,zec,papagaj. Kada deca
spoje slagalicu postavljam im slededa pitanja:
- Ko je dobio ovu sliku ? ( Prilog 1)
- Koja je ova životinja? ( Pas)
- Ko je od vas dobio ovu sliku? ( Prilog 2)
- Koja je životinja na ovoj slici? ( Mačka)
-Ko je dobio ovu sliku?( Prilog 3)
-Koga prepoznajete na ovoj slici? Po čemu ste ga prepoznali? (
Zec,po dugim ušima)
-Ko je od vas sastavio ovu sliku?(Prilog 4)
- Koja je ova životinja? ( Papagaj)
- Da li ove životinje možemo da čuvamo u kudi?
- Kako jednim imenom zovemo životinje koje držimo u kudi,brinemo
o njima,čuvamo ih,hranimo,negujemo? ( Kudni ljubimci)
Deco danas demo govoriti o kudnim ljubimcima.
_______________________________________________________
Glavni deo:
Postavljam deci slededa pitanja:

- Ko od vas ima kudnog ljubimca?
- Koja životinja je tvoj ljubimac?
- Koje još životinje mogu da budu kudni ljubimci? (
Ribice,hrčak,kornjača..) Pokazujem slike ( Prilog 5)
- Koji ljubimac može da nauči da govori?
- Šta osim hrane treba još da obezbedimo našem ljubimcu? (
Vodu,mesto za spavanje,šetnju...)
- Koje obaveze imamo prema ljubimcu?
- Kako pokazujete ljubav vašim kudnim ljubimcima?
128
- Na koji način vodimo higijenu kudnim ljubimcima?
Govorim deci da du im pročitati jednu pesmicu koju je napisao
Jovan Jovanovid Zmaj a pesmica se zove “ Kucina kuda“
(Prilog 6). Zamolidu vas da obratite pažnju na dešavanja u
pesmici.Nakon pročitane pesmice postavljam deci slededa pitanja:
- O kom kudnom ljubimcu govori pesma? ( O psu)
- Gde živi kuca? ( U svojoj kudi)
- Ko je ušao kod kuce u kudu? ( Dete)
-Zašto nije hteo više da ulazi kod kuce?
( Jer kuca ima buve)
- Šta treba da radimo ako kuca ima buve ili ako se naš kudni
ljubimac razboli? ( Treba da pozovemo veterinara).
- Čime hranimo kudne ljubimce?
Zatim deci pokazujem mog kudnog ljubimca,a to je ribica. I
postavljam deci slededa pitanja:
-Gde žive ribice koje su naši ljubimci? ( U akvarijumu)
-U čemu čuvamo papagaja ili neku drugu pticu koja nam je kudni
ljubimac? ( U kavezu)
- Kako se zove mesto gde nam spava kuca? ( Kudica za pse)
_______________________________________________________
Završni deo:
U završnom delu aktivnosti se igramo igre „ Ide maca oko tebe“

Pravila igre:
Deca sede u krug. Jedno dete ( maca) je van kruga i u ruci drži manji
predmet,ostala deca pevaju pesmicu „ Ide maca oko tebe“ ( Prilog
7),dete (maca) treba neprimetno da spusti predmet iza nekog
deteta. Kada se završi pesmica sva deca moraju brzo da pogledaju
da li je iza njih predmet. Dete iza koga je predmet brzo trči u krug a
dete koje je bilo maca treba da trči i sedne na njegovo mesto.
Igramo se dok postoji interesovanja za igru,na kraju pohvaljujem
svu decu i odjavljujem aktivnost.
129
Prilog br. 1
Kucina kuda
Naša kuca živi

U rođenoj kudi,
Kuda joj je tolika
Mogu i ja udi
Jedanput sam ušo,
Ušao sam,bome
I kuca se zdravo
Radovala tome.
Jedanput sam ušo,
Više nedu udi,
Neka sedi sama,
U toj svojoj kudi.
Znate 'l zašto nedu
Ima mnogo buva,
Uf toliko buva
Da vas bog sačuva
Prilog br. 2
Ide maca oko tebe
Ide maca oko tebe

Pazi da te ne ogrebe
Čuvaj mijo rep
Nemoj biti slep
Ako budeš slep
Otpašde ti rep
130
25. Povrtnjak, bašta (mlađa grupa)

Tema aktivnosti: Prolede
Jedinica aktivnosti: Seoska bašta – povrtnjak
-Utvrđivanje i proširivanje znanja o pojmu bašta.
-Proširivanje znanja o različitim vrstama povrda koje raste u bašti.
-Upoznavnje dece sa različitim vrstama alata koje se koristi u
povrtnjaku i poslovima ljudi u istom.
vrste povrda, alata koji ljudi koriste u obradi bašte.
-Sposobnost uočavanja i upoređivanja razlika i sličnosti povrda.
v) Vaspitni zadaci:
-Razvijanje pozitivnih stavova prema povrdu.
-Razvijanje svesti o važnosti povrda za čovekovo zdravlje.
Metode rada: Metoda razgovora, demonstrativna metoda, metoda

usmenog izlaganja.
Oblici rada: Frontalni, individualni
Sredstva rada: Pesma, modeli alata, slike, maketa bašte, sveže
povrde.
131
Korišdena literatura: Ivankovid B. (2006): Metodika upoznavanja
okoline sa elementima osnova prirodnih nauka, Sremska Mitrovica
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci „Zdravo, drugari,ja sam danas došla kod vas da

se malo družimo, malo igramo i da nešto naučite. Sada du vam
pročitati jednu lepu pesmu koju je napisao J.J.Zmaj, a vi me pažljivo
slušajte da biste čuli šta to radi jedna devojčica koja se zove
Jovanka. Čitam im pesmu uz sliku koja prati pesmu. (prilog 1.).
-Drugari, kako se zove ova pesmica? (Jovanka baštovanka).
-A, šta mislite zašto je ona baštovanka, gde to ona radi pa je tako
zovemo? ( u bašti).
-Deco, pogledajte sliku, šta radi Jovanka u bašti?(zaliva)
-I šta Jovanka zaliva, a šta sve još možemo nadi u bašti? (zaliva
kupus, šargarepu,...).
-Čime ona zaliva biljke u bašti ? (kanticom za zalivanje).
Najavljujem jedinicu aktivnosti: Danas demo razgovarati o bašti i o
tome šta možemo videti u njoj.
_______________________________________________________
Glavni deo:
-Drugari, evo ja sam vama donela da pogledate ovu Jovankinu

kanticu za zalivanje.( pokazujem im).
- Šta misliti šta nam je još potrebno kako bismo nešto radili u bašti?
-Šta u bašti može da se radi?
- Čime mi kopamo, riljamo, sadimo? (navodim ih da sami otkriju da
je u pitanju motika, grabulja, ašov, sadiljka.
Vadim jedan po jedan modela alata i pokazujem im da vide. (prilog
2.). Dok pričamo o određenom alatu pokazujem im sliku na kojoj se
vidi kako se i gde sa njim radi, ( prilog 3.).
-Da li ste vi možda nekada nekome pomagali kako bi nešto zasadio?
132
Kad završimo sa alatom, prelazim na maketu bašte.
-Deco, ko od vas ima baštu ko kude ili kod bake i deke na selu?
- I šta ste tamo videli?
- Evo drugari ja sam vama donela jednu malu baštu da vi vidite šta
sam sve u njoj posadila. (crni , beli luk, spanad, grašak, paprika,
paradajz,..)(prilog 4.).
Razgovaram sa njima o izgledu povrda, šta od toga oni vole da jedu,
kažem im da je povrde veoma važno kako bismo bili zdravi i da ima
puno vitamina.
Pitam ih:
-Gde možemo nadi, (kupiti ) povrde ? (na pijaci).
- Da li ste nekada bili na pijaci, i sa kime, šta ste tamo videli?
Tako ih uvodim u završni deo.
_______________________________________________________
Završni deo:
Objašnjavam deci da demo mi napraviti jednu tezgu kao što su na

pijaci, ređamo sveže povrde koje sam im donela. Ja du biti prodavac
na tezgi i nuditi im povrde.
Prilog br. 1
Jovanka baštovanka
Kud pogledaš,
svuda
čuda.
Ova kiša
baš je luda.
Što baš sada
tako pada
kad Jovanka,
baštovanka,
radenica
vredna, živa,
133
vrt zaliva.
Padaj, kišo,
gore s neba,
pada onda
kada treba
kad Jovanka,
baštovanka,
svoje lene
dane slavi,
pak po celu
nedeljicu
vrt zaliti
zaboravi.
J.J. Zmaj
134
26. Delovi biljke (starija grupa)

Tema aktivnosti: Biljke
Jedinica aktivnosti: Delovi biljke
-Sticanje znanja o delovima biljke (koren, stablo, list, cvet, plod,
seme) i njihovoj ulozi za opstanak biljke.
-Utvrđivanje i proširivanje stečenih znanja o značaju biljaka za
čoveka, i o tome koje delove biljaka ljudi koriste u ishrani.
-Osposobljavanje dece da prepoznaju delove biljaka, da ih
upoređuju, razlikuju i uočavaju njihovu funkciju.
- Podsticanje dece da aktivno učestvuju u radu u grupi, razvijanje
mišljenja, zaključivanja, slobodnog izražavanja, podsticanje pažnje
dece.
-Razvijanje sitne motorike dece (sadnjom biljaka).
v) Vaspitni zadaci:
-Razvijanje svesti dece o značaju biljaka i posledicama negativnog
odnosa prema biljkama.
-Formirati pozitivan odnos i svest o potrebi brige o biljkama.
Metode rada: Metoda usmenog izlaganja, metoda razgovora,

metoda pokazivanja, metoda praktičnog rada.
Oblici rada: Frontalni i individualni oblik rada
135
Sredstva rada: Priča „Delovi biljke“,lutkice, aplikacije delova biljaka,
različite vrste korenja, stabala, listova, razne vrste cvetova, podova i
semena, biljke za sadnju, saksije, zemlja, voda.
razvoja govora, metodika razvoja početnih matematičkih pojmova,
metodika muzičkog vaspitanja, metodika likovnog vaspitanja.
Korišdena literatura: Stojanovid, B., Trajkovid, P. (2008): Živi svet
oko nas, Tampograf, Novi Sad Ivankovid, D. (2006.): Metodika
upoznavanja okoline sa elementima osnova prirodnih nauka,
Sremska Mitrovica
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci i govorim im da sam za njih pripremila jednu

predstavu koja se zove „Delovi biljke“ (prilog 1), a njihov zadatak je
da pažljivo slušaju i da obrate pažnju o čemu se govori u predstavi.
- Postoji li neka reč koju niste razumeli?

- O čemu se radi u ovoj predstavi?
- Ko se posvađao?
- Koji se delovi biljke spominju?
- Šta zaključujemo na osnovu predstave, koji deo biljke je najbitniji?
- Danas demo učiti o delovima biljaka i o njihovim ulogama.
______________________________________________________
Glavni deo:
Pokazujem deci sliku delova biljke (prilog 2) i govorim da su se njeni

delovi u predstavi svađali.
- Gde se nalazi koren?(Koren biljke nalazi se u zemlji.)
- Šta bi bilo da biljka nema koren?(Osušila bi se.)
- Zašto bi se biljka osušila da nema koren?(Zato što pomodu korena
uzima hranu i vodu iz zemljišta.)
136
- Biljka pomodu korena upija iz zemljišta vodu i hranljive materije i
sprovodi ih kroz stablo do listova.
- Zašto ne možemo lako da izvadimo biljke iz zemlje?
- Zato što koren pričvšduje biljku za zemljište pomodu žilica.
- Koren nekih biljaka je hranljiv i služi za ishranu ljudi i životinja.
- Koje biljke ovde prepoznajete? Pokazujem šargarepu, ren,
rotkvicu, cveklu..) Ovo su biljke čiji koren koristimo u ishrani.(Prilog
3)
- Po čemu se ovi korenovi razlikuju?
- Koren biljaka može biti različite boje, oblika i veličine. Drvede ima
snažan, veliki koren koji je duboko u zemljištu, dok je koren trava
žiličast, manji i slabiji.(Prilog 4)
- Koji je slededi deo biljke koji raste iz korena?(Stablo)

- Čemu služi stablo biljci?(Stablo predstavlja telo biljke koje joj
pruža čvrstinu, stabilnost i održava biljku u uspravnom položaju.)
- Koja je uloga stabla još?
- Uloga stabla je i da prima vodu i hranjive materije iz korena i da je
sprovede do listova, cvetova i plodova.
- Pokazujem slike drvenastog i zeljastog stabla.
- Po čemu se razlikuju ova dva stabla?(Jedno je meko, sočno i kod
vedine zeleno, a drugo čvrsto, drvenasto stablo.)
(Prilog 5)
- Šta se razvija na stablu?(Listovi i cvetovi.)Pokazujem deci primer.
- Kom delu našeg tela je sličan list – setite se iz predstave?(„Što su

pluda u deteta- to je lišde kod drveta“)
- Pomodu kog dela biljka diše?(Pomodu lista.)
- Biljka preko listova diše i stvara kiseonik koji je potreban i nama za
disanje.
- Zašto je list još značajan za biljku?
- U listu se stvara hrana za biljku, uz pomod sunčeve svetlosti, vode i
vazduha.
- Pokazujem različito lišde, a deca upoređuju oblik i veličinu
listova.(Prilog 6)
- Po čemu se razlikuju listovi biljaka, a po čemu su slični?
137
- Kao što postoje biljke čiji koren koristimo u ushrani, tako postoje i
biljke čije lišde jedemo.
- Lišde koje biljke jede mornar Popaj, pa postaje snažan i jak,
porastu mu mišidi? (Spanad)
- Od kojih još biljaka možemo jesti listove?(Kupus, zelena salata,
praziluk-pokazujem deci.) (Prilog 7)
- Pokazujem im različite cvetove, pa oni upoređuju. Po čemu se

cvetovi razlikuju?(Po boji, obliku, veličini, mirisu.)(Prilog 8)
- Šta mislite, zašto su cvetovi tako šareni i lepo mirišu?(Da bi
privukli pažnju pčela i drugh insekata.)
- Cvede treba da privlači pažnju insektima zato što insekti prenose
polen sa cveta na cvet i na taj način vrše razmnožavanje biljaka.
- Ljudi jedu čak i cvetove nekih biljaka (karfiol, brokoli).(Prilog 9)
- Koji deo biljke se razvija iz cveta?(Iz cveta se razvija plod.)
- Plodove kojih biljaka koristimo u ishrani?(Vode, povrde..)

Pokazujem deci plodove različitih biljaka, a oni ih upoređuju.
- Kakvi sve plodovi mogu da budu, po čemu se razlikuju?(Plodovi
mogu biti: mekani, tvrdi, sočni, suvi, slatki, kiseli..) (Prilog 10)
- Donosim im plod jabuke, sečem na pola, kako bi deca uočila

izgled, kao i semenke.
- Šta se nalazi u plodu? Koji deo biljke vidite ovde? (Seme)
- Prosipam razna semena na karton i pokazujem deci, a ona

prepoznaju pojedina semena, uočavaju njihove boje, upoređuju
veličine.
- I semena koristimo za spremanje jela – pasulj, grašak, žito,
pšenica.(Prilog 11)
- Šta de se dogoditi kada posadimo seme?
- Pojavljuje se klica koja izrasta u novu biljku, pokazujem klicu
pasulja.(Prilog 12).
- Šta je potrebno biljci da bi rasla?(Voda, toplota, vazduh, sunce,

plodno zemljište..)
138
- Kako mi brinemo o biljkama?(Zalivamo ih, ne čupamo iz zemlje, ne
kidamo lišde..)
- Pošto je sada početak proleda, ljudi su ved počeli sa radovima u
bašti i sa sađenjem nekih biljaka.
- Da li vi pomažete svojim roditeljima da sade biljke?
- Šta bi trebalo da uradimo kada želimo da zasadimo neku biljku?
_______________________________________________________
Završni deo:
- Govorim deci da sam spremila jedan zadatak za njih i da pređu za

svoje stolove.
U ovom delu aktivnosti zastupljen je individualni oblik rada. Svako
dete dobija malu plastičnu saksiju, lopaticu, zemlju i biljku koju
treba da zasadi. Dok deca sade, slušaju muziku.
Kada deca završe, na saksije lepim ime deteta koje je posadilo
biljku, pohvaljujem ih, stavljam saksije na tacne i kažem im da svako
o svojoj biljci brine svakog dana i da prati njen rast.
Zahvaljujem se deci i odjavljujem aktivnost.
Prilog br. 1
Delovi biljke
Postoji jedna biljka, drvo jabuke, čiji se delovi stalno svađaju ko je

od njih važniji i bez kog dela biljka ne bi mogla da opstane.
Stablo: „Naravno da sam ja najvažniji. Ja sam telo biljke, bez mene
drvo ne bi bilo tako jako i snažno, a i ne bi stajalo tako uspravno.“
Koren: „Ne pravi se toliko važan. Šta bi ti da mene nema?“
List: „Izvini, ali ti si u zemlji i uopšte se ni ne vidiš.“
Koren: „ Ja se malo stidim, krijem se u zemlju da me niko ne vidi.
Ali, da mene nema, stablo bi se osušilo.“
Stablo: „U pravu si, bez tebe ne bih mogao da upijam hranu i vodu,
i ostao bih gladan i žedan.
Koren: „Šta su usta kod deteta, to je koren kod drveta.“
139
List: „Dobro, vi ste važni, ali ja imam čarobnu mod da uz pomod
Sunca napravim hranu za sve nas. A i ja proizodim kiseonik, i bez
mene niko ne bi mogao da diše.“
Cvet: „To je tačno, ja sam čuo da se kaže- šta su pluda kod deteta,
to je lišde kod drveta. Ali, pored vas i ja sam bitan.“
Koren: „Tebi je lako, ti si najlepši, namirišeš se jako, našminkaš
farbom svakom, laticama nakinđuriš i trudiš se da pažnju pčele
probudiš.“
Cvet: „A ne pitaš se da li mi uživamo kad nam pčela na latice slede,
da li nas boli kada nas beru, da li smo tužni jer nas od kude
odvlače?“
Koren:„Izvini, nisam razmišljao o tome.“
List:„Ali budi sredna što se pomodu tebe biljke razmnožavaju i što ti
daješ plodove u kojima se nalazi seme.“
Stablo: „Što je seme bitno? Njega i ovako svi bacaju.“
Cvet: „ Jeste, ali iz njega niče nova biljka. A i neko seme se koristi u
ishrani.“
Stablo:„Dobro, dobro, nedemo više da se svađamo. Svi smo mi
podjednako važni da bi se biljka rodila, rasla i opstala.“
List:„Da, ali pored nas, da biljka ne ugine, treba svetla i topline,
treba još i kiše, vlage, to joj daje zdravlja, snage.“
140
27. Životinje iz seoskog dvorišta (starija grupa)

Tema aktivnosti: Životinje
Jedinica aktivnosti: Životinje iz seoskog dvorišta
- Sticanje i proširivanje znanja o domadim životinjama(o
izgledu,načinu života,oglašavanju).
-Usvajanje znanja o koristima koje ljudi imaju od domadih životinja.
- Osposobljavanje dece da prepoznaju i imenuju domade
životinje.Sposobnost uočavanja i upoređivanja razlika i sličnosti
među domadim životinjama.
v) Vaspitni zadaci:
-Podsticanje interesovanja za upoznavanje detalja o domadim
životinjama (o njihovoj israni,načinu života).
-Razvijanje svesti o koristima i značaju domadih životinja
Metode rada: Metoda razgovora, metoda demonstracije,metoda

usmenog izlaganja.
Oblici rada: Frontalni, grupni,individualni
Sredstva rada: Aplikacije,dopunjalke,pesma,zidna slika sela,maketa
dvorišta,igračke životinja,štapid.
razvoja govora, metodika početnih matematičkih pojmova
Korišdena literatura: Pesma: ''U dvorištu moje bake”P.Stevid
141
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci: ,,Dobar dan deco, danas du se družiti sa

vama.Da biste otkrili o čemu demo danas da pričamo ,potrebno je
da rešite ovu “Skrivalicu”.Prvo du vam pročitati jednu
dopunjalku,kada pogodimo koja je životinja u pitanju tada demo
otkriti polje na skrivalici”(Prilog 1).
Čitam dopunjalke čija su rešenja nazivi pojedinih domadih životinja
(prilog 2).
Kada otkrijemo sva polja započinjem sa njima razgovor i
postavljam im pitanja o životinjama.
-Kako jednim imenom nazivamo ove životinje? (domadim

životinjama)
-Zašto?
-Gde ih možemo sresti? (na selu,u gradu)
Najavljujem jedinicu aktivnosti:Danas razgovaramo o domadim

životinjama,njihovom izgledu,načinu života i značaju za ljude.
_______________________________________________________
Glavni deo:
Udobno se smestite i poslušajte pesmu koju du vam pročitati.Vaš

zadatak je da pažljivo slušate pesmu kako biste zapamtili koje se
sve životinje nalaze u bakinom dvorištu,pa demo razgovarati o
tome.
Čitam im pesmu,,U dvorištu moje bake” P.Stevida,(Prilog 3) a na
ormanu je zalepljena slika seoskog dvorišta.(Prilog 4).
Nakon pročitane pesme postavljam deci pitanja.
-Kako se zove pesma? (U dvorištu moje bake)

-Gde baka živi? (u jednom selu)
142
-Šta se nalazi na slici?(seosko dvorište)
- Koje sve životinje vidimo na slici? (kokoške, durke, psa, mačku,
ovce, koze, krave...)
Dok deca nabrajaju ja pokazujem na slici.
-Šta rade kada dođu ljudi u selo ? (oni se dive)

- Koje sve životinje gaji baka u dvorištu?
(koke,patke,guske,durani,durke)
-Kada se okupe koke,patke,durke? (kad ih baka hrani)
Hajde da na slici da pokažemo ove životinje.
-Po čemu su slične one?(imaju perje,dve noge,kljun)
- Kako nazivamo jednim imenom kokoške, patke, guske, duurke?
(živina)
Pokazujem na slici baku i pitam ih:
-Šta radi baka na slici? (hrani kokoške)
-Čime se hrani kokoška? (kukuruzom)
-Koje koristi imamo od kokoške?(nosi jaja)
-Kada se one raskokodaču?(kada snesu jaje)
-Gde spavaju kokoške?(u kokošinjcu)
Pokazujem kokošinjac na slici.
-Kako se naziva mužijak kokoške?(pevac)

-U koje doba dana se oglašava pevac?(u zoru )
-Kako drugačije nazivamo njegovo oglašavanje?(kukurikanje)
-Ko može da nam imitira kukurikanje petla?
Zagonetka:
Prvi put sam jutros sa mamom prošetao,mama mi je kvočka,tata mi
petao...ko sam ja?(pile)
-Kako se oglašava pile? (piju,piju)

-Ko skiči? (prase)
-Čije je mladunče prase?(od svinje)
-Koje koristi imamo od svinje? (od svinjskog mesa se prave mesni
proizvodi,koristimo ga u ishrani.)
-Gde se nalazi na slici svinja?
143
-U kom objektu ljudi gaje svinje?(u oboru)
Od svinjske kože imamo razne koristi.Prave se kožne
cipele,tašne,jakne.
-Ko riče u štali? (tele riče)

-Čije je mladunče tele?(od krave)
-Gde se nalazi na slici krava?
-Šta radi žena na slici? (muze kravu)
-Koje koristi imamo od krave? (daje nam mleko)
-Od kojih još životinja dobijamo mleko?(od koze)
Pokazujem na slici.
-Čime se hrani krava? (senom)

-Šta gura dečak u kolicima?(seno)
-Gde spavaju krave i konji?(u štali)
- Kako se zove mladunče od kobile?(ždrebe)
-Šta radi ždrebe? (rže)
-Šta radi čovek sa konjem na slici?(timari)
Objašnjavam deci pojam ”timariti“.
-Koje sve životinje vidimo na slici a da se ne pominju u
pesmi?(pas,mačka,ovca,koza,)
Pokazujem na slici.
-Za koju domadu životinju kažemo da je čovekov najbolji

prijatelj?(za psa)
-Zašto ljudi čuvaju pse?(da bi im čuvao dvorište)
-Na koji način se oglašava?(av,av,av)
-Kako nazivamo jednim imenom psa i mačku?(kudnim ljubicima)
-Čije je mladunče jare?(od koze)
-Na koji način se oglašava koza?(bleji)
-Gde se nalazi ovca na slici?
-Čime je prekrivena koža ovce? (vunom)
-Kako se zove mladunče od ovce?(jagnje)
-Zašta se može koristiti vuna od ovce?(da se prave
čarape,džemperi)
-Šta čovek sa slike vozi?(traktor)
144
-Zašto?(sa njim obrađuje njive)
_______________________________________________________
Završni deo:
U završnom delu najavljujem kviz.Podelim decu u dve grupe.

Na stolu stoji maketa dvorišta (sadrži obor,tor,štalu,kokošarnik...)
(Prilog 5) Pored se nalaze razne domade životinje.(Prilog 6)Ja
postavljam pitanja i izvodim dete iz prve ili druge grupe da
određenu životinju stave na maketu gde joj je mesto.Ako dete na
tačno mesto stavi životinju dobija štapid (štapid je napravljen od
grančice i papira na kome se nalazi pile (Prilog 7)).Grupa koja skupi
više štapida je pobednička ekipa.
-Koja životinja se muze?(krava)

-Ko nam pored krave još daje mleko?(koza)
-Gde ljudi gaje koze?(u toru)
-Kako se zove objekat koji ljudi prave da bi u njemu čuvali
krave?(štala)
-Ko kokodače?(kokoška)
-Gde je ljudi čuvaju u dvorištu?(u kokošarniku)
-Koja životinja se jaše?(konj)
-Kako se zove objekat u kome se čuva konj?( štala)
-Ko pijuče?(pile)
-Kako se zove mladunče svinje?(prase)
-Kako se zove objekat koji ljudi prave da bi tu čuvali svinje?(u
oboru)
-Kako se zove životinja koja ima vunu na telu?(ovca)
-Gde ona spava?(u toru)
-Kako se zove životinja koja gače,a čije je mladunče gušče?(guska)
-Gde živi guska?(gde se nalazi i živina)
-Ko nam pored krave još daje mleko?(koza)
-Gde ljudi gaje koze?(u toru)
-Gde treba da se nalazi mačka u dvorištu?(ona svuda šeta i spava
po dvorištu)
-Gde treba da spava pas u dvorištu?(u kudici za pse ili po dvorištu)
145
Prebrojavamo štapide u obe ekipe i proglašavamo pobednika.
Prilog br. 1
Dopunjalke:
1.
Imam dlaku nisam maca
pijem vodu nisam žaba
stršan sam a nisam lav
nego idem av,av,av.
2.
U štali stanuje
mleko nam daruje
travom se hrani
rogovima brani
3.
Sa livade grivom maše,
voli kad ga neko jaše.
Ne smeje se,nego rže
i trči od vetra brže
A ljudi mu cipelice
prikovaše na nožice!
4.
Duge uši,kratke noge
one pamte staze mnoge:
mene jure redom svi-
sove,lije,lovci i psi.
I kad spavam t.j. ležim,

ja sve mislim kud da bežim.
Eci,peci,pec,
ja sam mali...
5.
Mogu da te kljucnem,
146
mogu da te bocnem,
znam da kažem kokoda,
čik pogodi ko sam ja.
6.
Na slikama je ta domada životinja,
skoro uvek roze.
Voli da se valja u blatu.
Čuješ dok rokčde.
Prilog br. 2
U dvorištu moje bake - P.Stevid
U dvorištu moje bake

što u jednom selu živi,
ima svega i svaačega,
ko god dođe,on se divi.
Tu su koke,patke,guske,
tu su durke i durani,
zajedno se svi okupe
kad ih moja baka hrani.
Pevac peva,pile pišti,

U oboru skiči prase,
Vredna koka jaje snela,
Pa raskokodakala se.
A u štali tele riče,

janjci bleje,ždrebe rže,
kao da se nadvikuju,
ko de bolje,ko de brže.
147
28. Drugarska ljubav (srednja grupa)

Tema aktivnosti: Ljubav
Jedinica aktivnosti: Drugarska ljubav
-Usvojiti znanja o vrstama ljubavi, proširiti postojeda znanja o
značaju drugarstva, različitim načinima čuvanja i razvijanja
drugarstva, poželjnom ponašanju prema drugovima/drugaricama.
-Osposobiti decu da se lepo i kulturno ponašaju prema
drugu/drugarici, da razlikuju drugarsko od nedrugarskog ponašanja.
v) Vaspitni zadaci:
-Razviti svest o potrebi za druženjem, razvijanje humanosti,
solidarnosti, empatije, druželjubivosti.

metoda pokazivanja
Oblici rada: Frontalni, individualni i rad u paru
Sredstva rada: Pesma „Hteo bih da pitam“, štampane slike, baloni,
stiropor, audio snimak kompozicije „ U svetu postoji jedno carstvo“,
štapidi.
razvoja govora, metodika fizičkog vaspitanja, metodika muzičkog
vaspitanja
148
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci i govorim da du se danas družiti sa njima.

Recitujem pesmu “Hteo bih da pitam“, M. Stefanovida i postavljam
zadatak da pažljivo slušaju recitaciju, uoče o čemu se radi u njoj da
bismo kasnije popričali o tome (Prilog 1):
Drugari, šta hode da pita dečak u pesmi?
Zašto u životu nije lepo kad si sam?
S kim volite da provodite vreme?
U čijem društvu se osedate prijatno?
Koga volite?
Prema kome vi osedate ljubav?
Koje vrste ljubavi vi znate?
Najavljujem jedinicu aktivnosti: Drugari, danas demo pričati o
druženju, o drugarskoj ljubavi
_____________________________________________________
Glavni deo:
Kako se obradaš drugu/drugarici koje voliš?

Šta je za vas ljubav?
Na koje načine pokazujemo ljubav prema drugu/drugarici?
Šta je važno za drugarstvo?
Šta ne treba činiti drugu?
Deci delim po jedan zeleni i žuti štapid. Ja pokazujem slike.
Postavljam zadatak da na slikama uoče šta je dobar, a šta loš drug.
Ako je na slici prikazano drugarsko ponašanje podižu zeleni štapid, a
ako je nedrugarsko ponašanje onda žuti. Slike koje pokazujem
lepim na stiropor i razgovaram sa decom o oblicima ponašanja koji
su ilustrovani na slikama. Komentarišemo zbog čega pojedini oblici
ponašanja nisu prihvatljivi i na koji način bi trebalo da se ponašamo
u takvim situacijama.
149
Pokazujem sliku gde dečak daje drugarici jednu jabuku, oni podižu
odgovarajudi štapid, a potom pokazujem sliku gde drugarica ne želi
da podeli čokoladu sa drugom (Prilog 2). Pitam ih:
Kako se osedate kada sa drugom/drugaricom podelite užinu/hranu
(jabuku, čokoladu...)?
Šta još možemo da podelimo sa drugom/drugaricom?
Šta možemo da pozajmimo drugu/drugarici?
Zašto je to drugarsko ponašanje?
Kako ne bi trebalo da se ponašamo?
Koju osobinu imaju deca koja ništa svoje ne žele da podele sa
drugima, nikom ništa nede da daju?
Objašnjavam deci da nije drugarski, ni lepo biti sebičan i da bi sa
drugovima trebalo da dele užinu, igračke, pribor za vrtid...
Pokazujem slike gde se na jednoj slici dve devojčice zajedno igraju
sa lutkom, a na drugoj devojčica ne želi da deli svoju lutku (Prilog
3):
Zašto ponašanje devojčice koja ne želi da se igra sa drugaricom nije
lepo?
Šta biste vi uradili kada biste se našli u ovakvoj situaciji, da imate
samo jednu lutku?
Pokazujem slike gde gde dečak vozedi bicikl isprska drugaricu i sliku
gde dečak gura svog druga, nakon što su podigli crvene štapide,
pitam ih (Prilog 4):
Zašto su ovo loši drugovi?
Šta biste vi uradili kada biste se našli u ovakvim situacijama?
Pokazujem slike gde se ukazuje pomod prijateljima (Prilog 5):
Šta bi trebalo da uradimo ako je naš drug/prijatelj u nevolji?
Kako se osedate kada nekome pomognete u nevolji?
Kako se osedate kada vam je potrebna pomod i kada vam je neko
pruži?
Jeste li vi nekad nekome pomogli? Zašto? Kada? Na koji način?
Pokazujem slike gde se drugovi rugaju drugarici i gde drug
uznemirava druga za vreme ručka (Prilog 6):
Zašto ponašanje dečaka na ovim slikama nije lepo?
Kako biste se vi osedali kada bi se neko prema vama ovako ponašao
(rugao, ismejavao...)?
150
Objašnjavam deci da ne bi trebalo da čine drugome ono što ne žele
da drugi čine njima.
Pokazujem sliku gde je prikazano prijateljsko ponašanje (Prilog7):
Po čemu prepoznajete dobrog druga?
Zašto treba da budemo dobri drugovi?
Na koji način vi pokazujete da ste dobri drugovi?
_____________________________________________________
Završni deo:
U završnom delu igramo igru sa balonima. Deca po sopstvenom

izboru biraju sebi para sa kojim de igrati uz pesmu „U svetu postoji
jedno carstvo“, Branka Kockice. Objašnjavam pravila igre. Svi parovi
drže balon između glava, ruke su iza leđa i igraju uz muziku. Paru
kome balon ispadne napušta igru, a par koji poslednji ostane je
pobednk.
Pohvaljujem decu i zahvaljujem im se na saradnji i odjavljujem
aktivnost.
Prilog br. 1
Hteo bih da pitam

Hteo bih da pitam:
Da li je bolje da se igram s drugom
ili da se igram sam?
Opet bih da pitam:
Da li je bolje da sendvič podelim s drugom
ili da ga pojedem sam?
Što pitam kad znam,
u životu nije lepo kad si sam!
Miloš Stefanovid
151
29. Kaži naopako da ispadne smešno (srednja grupa)

Tema aktivnosti: Mudni glavom
Jedinica aktivnosti: Kaži naopako da ispadne smešno
-Sticanje i proširivanje znanja o šaljivim sadržajima.
-Podsticanje dece na govor. Razvijanje mašte i kreativnosti.
Razvijanje sposobnosti uočavanja nonsensnog.
-Razvijanje sposobnosti uočavanja odnosa u živom i neživom svetu.
v) Vaspitni zadaci:
-Stvaranje pozitivne atmosfere u kojoj de se dete osedati sredno i
dobro.
-Razvijanje pozitivnog odnosa prema šaljivim sadržajima.
Metode rada: Metoda razgovora, metoda usmenog izlaganja i

metoda demonstracije
Sredstva rada: Slike životinja koje prate opis situacije iz pesme
razvoja govora
152
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci i govorim im: „Dobro veče drugari, danas

demo se družiti.“ (Pojedine stvari sam obukla naopako. Kapu sam
okrenula naopako, pantalone sam stavila na ruke, mantil sam
okrenula...) Sa radom nastavljam normalno, ne komentarišudi svoj
izgled. Govorim im da du im ispričati bajku, a njihov zadatak je da
me pažljivo slušaju. Pričam im bajku koja je izokrenuta i sastavljena
od delova drugih bajki. (Prilog 1.) Nakon njihovog ispravljanja
bajke, pohvaljujem decu na saradnji. Najavljujem jedinicu
aktivnosti. Juče je bio 1. april – dan šale i smeha, pa demo zbog toga
danas o svemu pričati naopako, da bi nam bilo smešno.
____________________________________________________
Glavni deo:
Nakon bajke nastavljam razgovor o čudnim i smešnim stvarima.

Deca treba da uvide šta je smešno, neobično, izvrnuto.
-Šta je smešno i naopako na meni?
-Zašto vam je smešna moja odeda?
-Šta nisam dobro obukla?
-Šta nisam uradila pravilno?
Podstičem decu na opisivanje i objašnjavanje šta sam pogrešno
uradila. Kao u priči, i u pesmama stvari mogu da budu smešne,
naopake i čudne. Dajem im zadatak da me pažljivo slušaju, jer du
pročitati narodnu pesmu koja se zove „Ja sam čudo video“. (prilog
2.) Dok recitujem pesmu, pokazujem im slike koje opisuju životinje
koje se pominju u pesmi. (Prilog 3.) Postavljam im pitanja:
-Šta rade puž i bik?
-Zašto je čudno da se tuku puž i bik?
-Šta je u ovoj situaciji smešno?
-Koliki je puž u odnosu na bika?
-Ko vuče kola?
-Kako koza vuče kola?
153
-Šta radi mrav?
-Ko na grani spava?
-Kako je konj zaspao na grani?
-Ko put preorava?
-Kako to radi zec?
-Ko nosi tovar?
-Šta je tovar?
-Na koji način muva to radi?
-Šta radi vuk na putu?
-Zašto vuk prosi?
-Koga služi roda?
-Ko se druži sa mačkom?
-Zašto je čudno da se mačka i miš druže?
-Da li se i vama desilo da kažete nešto naopačke?
-O čemu treba da vodimo računa kada se šalimo?
-Zbog čega u šali treba da imamo meru?
-Kako ne treba da se šalimo?
-Kako bi izgledale neke životinje da su naopake?
-Šta bi bilo smešno na njima?
Pohvaljujem decu nakon njihovih odgovora.
_______________________________________________________
Završni deo:
U završnom delu aktivnosti im govorim da imaju zadatak da uvide

šta je pogrešno na slikama koje du im pokazati, da uoče greške i da
mi pomognu da otkrijem šta ne pripada slici. (Prilog 4.) Pokazujem
im slike životinja kojima je jedan deo tela neodgovarajudi. Nakon
razgovora o slikama, zahvaljujem se na saradnji i pozdravljam ih sa
„Laku nod“.
154
Prilog br. 1
Naopaka bajka
Iza osam brda, mora, planina, u dvorcu od čokolade, živela je jedna
princeza sa sedam patuljaka, koja se zvala Crvenkapa. Jednog dana
je krenula Crvenkapa kroz šumu i naišla na velikog strašnog
medveda. Sa sobom je nosila veliku korpu u kojoj su bile bombone,
čokolade i žvake. Medved je pitao: „Gde si pošla?“ Crvenkapa mu
je odgovorila: „ Pošla sam kod Snežane i tri praseta, da odnesem
Ivici i Marici slatkiše.“ Medved joj je rekao da pazi kuda ide, jer
može da naiđe na lovca. Takođe, medved je pitao Crvenkapu: „ Ko
ti je kupio tako lepu žutu kapu, koju nosiš? Baš mi se dopada,
moram i sebi da kupim jednu.“ Crvenkapa mu je odgovorila da joj
je to kupila mama i da de i njemu kupiti istu, ali druge boje. Kada je
stigla kod Snežane i tri praseta, pozdravila se prvo sa vukom i
Pepeljugom, koji su našli neku veliku zlatnu cipelicu. Rečeno im je
da je to Zlatonosina cipelica, koju je zarobila veštica. Kada su
pobedili vešticu, morali su da probude Trnovu Ružicu koja je tu
spavala. Nju je čekao princ na velikom plavom magarcu ispred
veštičinog dvorca . Kada je Trnova Ružica otišla sa princem, oni su
nastavili da jedu slatkiše koje je donela Crvenkapa i živeli su sredno
do kraja života.
Prilog br. 2
Šaljiva narodna pesma

JA SAM ČUDO VIDEO:
Puž se s bikom tuče,
Koza kola vuče,
Mrav brkove suče,
Konj na grani spava,
Zec put preorava,
Muva tovar nosi,
Vuk na putu prosi,
Roda žabu služi,
Miš se s mačkom druži.
155
30. Pozvao je maj sve bube na čaj (srednja grupa)

Tema aktivnosti: Maj
Tema aktivnosti: Pozvao je maj sve bube na čaj
-Sticanje znanja o insektima koji se pojavljuju u maju, proširivanje
znanja o izgledu i njihovim osobinama.
-Osposobiti decu da razlikuju, prepoznaju i imenuju pojedine vrste
insekata.
-Podsticanje pažnje, mišljenja i zaključivanja putem razgovora o
insektima.
v) Vaspitni zadaci:
-Formirati naviku pozitivnog odnosa prema insektima, razvijanje
svesti o njihovoj važnosti.
Metode rada: Metoda razgovora, metoda usmenog izlaganja i

demonstrativna metoda, metoda scenskog rada i metoda
praktičnog rada.
Oblici rada: Frontalni i individualni.
Sredstva rada: Lutke, slike, stiropor, zvučnici.
razvoja govora, metodika likovnog vaspitanja, metodika muzičkog
vaspitanja.
Korišdena literatura: Čunučid-Bandov, J. Razgovori u travi
156
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci, govorim im da de odgledati predstavu

„Nesporazum”(prilog 1.). Njihov zadatak je da pažljivo slušaju i
gledaju o čemu se radi i ko se pominje u predstavi.
Nakon odgledane predstave, postavljam pitanja:
-Ko se pominje u predstavi?(Buba Mara i leptir)
-Koliko je stara Buba Mara?(hiljadu godina)
-Šta je leptir mislio da piše u oglasu?(da Buba Mara traži leptira
para u trci do bunara)
-Šta je Buba Mara rekla da piše?(da Buba Mara traži sitnog
podstanara)
-Zbog čega je leptiru bilo žao kada je shvatio da je pogrešno
pročitao oglas?(zato što se danima priprema za trku, naporno
vežbao)
Najavljujem jedinicu aktivnosti „Deco, danas demo govoriti o

majskim bubama(insektima)”.
_____________________________________________________
Glavni deo:
Započinjem razgovor sa decom o insektima. Pokazujem im hamer

na kome se nalaze nekoliko insekata i pričam o nekim od njih.
Zatim, im postavljam pitanja:
-Koje od ovih insekata ste videli uživo?
-Koje je boje bubamara? (crvena)
-Koje je boje pčela?(crno žuta)
-Po čemu se razlikuju bubamara i pčela? (po boji, bubamara ima
tufnice pčela nema)
Objašnjavam deci da pčela skuplja polen sa cvetova i da tako
proizvodi med.
-Koja je insekt sličan pčeli ali je krupniji i vedi od nje i ne pravi med?
(bumbar)
157
-Koje boje je bumbar? (crno-žut)
-Po čemu razlikujemo leptira i bumbara? (leptir ima veda krila, po
boji)
-Po čemu razlikujemo pauka i komarca? (pauk nema krila, komarac
ima)
-Koje je boje skakavac? (zelene)
-Kako se kredu leptir i bubamara? (tako što lete)
-Šta oni koriste dok lete? (krila)
-Koliko leptir ima nogu? (šest)
-Gde živi vilin konjic? (pored vode)
Telo insekata je sastavljeno od glave,grudi i trbuha. Insekti su imaju
antenice na glavi i one im služe kao čulo mirisa i dodira. Neki insekti
mogu da budu opasni, kao na primer neki komarci prenose bolest
koja se zove malarija ali oni ne žive na ovim prostorima, dok obični
komarci koji žive na ovim prostorima se hrane tako što sisaju
čovečju krv i mogu da budu ali uglavnom nisu opasni. Krpelji su
opasni insekti, oni ulaze u čovečju kožu i tako prenose lajmsku
bolest, kada se na primer igramo u travi uvek posle toga kada
dođemo kudi roditelji treba da nas pregledaju u slučaju da se neki
krepelj zakačio za nas.Osa kada nas ujede mesto gde je ujed se
naduje,to nije opasno ali može da bude ako je osoba alergična na
ose i onda mora odmah da se obrati lekaru. Neki insekti mogu da
budu korisni kao na primer pčela, ona pravi med, mrav je veoma
vredan insekt.
Čovek korisiti razne kreme protiv ujeda komarca, vrši zaprašivanje
protiv komaraca u toku letnje sezone.
Recitujem pesmu „Insekti na livadi” pomodu slika( prilog 2.). Zatim

deci postavljam pitanja:
-Šta radi šareni leptir, kako se on krede?(leti)
-Šta pčela čuva?(med)
-Čime se hvali bubamara?(tufnicama)
-Gde leti vilin konjic?(iznad vode)
-Šta radi komarac? (bode)
-Kako se jednim imenom zovu sve ove bubice koje se pominju u
pesmi?(insekti)
158
-Od koga beže ovi insekti? (od pauka)
_______________________________________________________
Završni deo:
U završnom delu, deca igraju muzičke stolice, ali umesto stolica

bide cvetidi a deca de biti bubice koje de sletati na cvet kada muzika
stane.(prilog3.)
Pohvaljujem decu i odjavljujem aktivnost.
Prilog br. 1
Nesporazum
Leptir: Da li ste vi Tačkasta Mara hiljadu godina stara?

Buba Mara: Ja jesam Mara, ali ko ti reče da sam tako stara?
Leptir: Ne sedam se više, mislin da tako u oglasu piše.
Buba Mara: Šta? Zar je u oglasu pisalo to?
Leptir: Ovako je pisalo: „Jedna Tačkasta Mara, hiljadu godina stara,
trži leptira za para u trci do bunara”.
Buba Mara: To nije bio oglas moj. Obratio si se na pogrešan broj.
Leptir: A kako je glasio oglas tvoj?
Buba Mara: Jedna Buba Mara, ne baš tako stara, traži sitnog
podstanara. Izdaje stan za hiljadu para u blizini starog bunara.
Leptir: Nisam valjda pogrešno pročitao, nemaš pojma kako mi je
žao. Danima sam trenirao, za trku se spremao, a kad tamo, zabuna
je samo.
159
31. Klijanje cvetanje (srednja grupa)

Tema aktivnosti: Vesnici proleda
Jedinica aktivnosti: Promene na biljkama (klijanje, listanje,
cvetanje)
-Sticanje znanja o promenama na biljkama koje se dešavaju u
prolede.
-Usvajanje pojmova klijanje, listanje, cvetanje i redosleda kojim se
javljaju.
-Razvijanje sitne motorike (sadnjom cveda), razvijanje logičkog
mišljenja pri ređanju slika logičkim redosledom.
v) Vaspitni zadaci:
-Razvijanje svesti o važnosti prirode, osedaja za estetske vrednosti i
lepog ponašanja prema prirodi.

demonstrativna metoda, metoda praktičnog rada
Sredstva rada: Lutkice cveta (zumbul), saksije, zemlja, voda,
aplikacije zumbula (redosled rasta), cvetidi od hamera, proklijali luk
i krompir, kanta za vodu, cvetovi od papira (kukurek, visibaba i
ljubičica), cvede za sadnju (karanfili).
160
vaspitanja.
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Deca sede u polukrugu na tepihu, i aktivnost započinjem frontalnim

oblikom rada. Predstavljam se deci i govorim im da pažljivo
pogledaju predstavu koju sam za njih pripremila. (Prilog 1).
- Ko je zasadio cvet?
- Gde se lukovica prvo nalazi (lukovica)?
- Sunce je grejalo, bilo je toplije i šta je počelo cvetu koji je tek
posađen da se dešava?
- Kada je proklijao i izašao napolje, napio se vodice i počeo da...?
- Olistao je, a onda je na kraju...?
Govorim deci da je zumbul cvet koji se javlja u prolede, on nama
donosi vest da je prolede stiglo. A pošto nam donosi takvu vest mi
njega zovemo „vesnik proleda“, i da nije on jedini cvet, ved da
postoje i visibaba, ljubičica, kukurek. Najavljujem jedinicu
aktivnosti.
______________________________________________________
Glavni deo:
Govorim deci: - Zumbul nas je zamolio da sredimo njegov album, pa

hajde da to i učinimo.
Na stiroporu su zakačene slike (pomešanim redosledom - Prilog 3)
koje je veliki zumbul pokazivao malom zumbulu. Deca treba da
otkriju kojim redosledom slike treba da stoje u ovom albumu. Kada
dete postavi sliku, postavljam pitanje:
-Šta se vidi na slici? Odnosno koja je to promena na biljci? (Klijanje,
listanje...)
161
Deci pokazujem seme nekih biljaka (kukuruz, pšenica, ovas,
ječam...) i govorim im da su i to biljke koje su istim redosledom
„porasle „kao i zumbul, s tim što one nisu proklijale iz lukovice, ved
iz semena. Pokazujem redosled rasta i razvoja pšenice, dok
pokazujem slike recitujem pesmu (Prilog 2). Postavljam pitanje:
Šta ste još videli da klija? Pokazujem luk, krompir. A onda,
pokazujem granu sa cvetovima, i objašnjavam deci da i grana sa
ovog drveta ima svoj tok rasta, s tim što prvo pupi, razvijaju se
pupoljci, a da de se listidi razviti posle cveta.
____________________________________________________
Završni deo:
U ovom delu aktivnosti zastupljen je individualni oblik rada. Svako

dete dobija malu plastičnu saksiju, sa malo zemlje i biljku koju treba
da zasadi. Kada deca završe, u saksije stavljam izrezan cvet od
hamera na kome de pisati ime deteta koje je posadilo cvet. Dok
deca sade cvede slušaju muziku.
Prilog br. 1
Mali zumbul: Tata, kada du ja biti tako veliki kao ti?

Veliki zumbul: (smeh) Uskoro, za koji dan. Baš sam hteo da objavim
tu vest da prolede počinje.
Mali zumbul: Jedva čekam! A, kako sam ja porastao ovoliki? Odakle
sam se stvorio?
Veliki zumbul: Evo, sada du ti sve objasniti. Imam i slike tvoje kad si
bio mali.
(Pokazuje mu slike kada je posađen, kako izgleda u zemlji, kako je
proklijao, olistao i procvetao).
Dok pokazuje prvu sliku : Ovako si izgledao kada te je mali Marko
sakrio u ovu rupu. Time što te sakrio on te je posadio.Tada si bio
lukovica. Ali, to nije kraj! Sunce je grejalo, bilo je toplije i ti si počeo
da klijaš! Pogledaj kako si izgledao kada si proklijao. Sunce je još
više grejalo, jednog dana je pala i kiša, napio si se vodice,pojeo
nešto iz ove zemljice, a onda.... a onda si olistao! Evo pogledaj!
162
Mali zumbul: (smeh) Baš sam bio smešan!
Veliki zumbul: Da li ti je poznata ova slika?
Mali zumbul: Da! Sedam se, to je od prošle nedelje. Možeš li mi dati
sada sve slike, da ih ja opet pogledam?
Veliki zumbul: Naravno, izvoli. Ja moram da idem sada, a ti
pogledaj svoje slike, pa ih istim redosledom vrati u album.
Mali zumbul: (Listajudi slike, pomešanim redosledom).Ovo je slika
kada sam olistao, ovo kada me je mali Marko posadio i kada sam
bio lukovica, ovo kada sam procvetao. Ma za koji dan ja du sigurno
biti lepši od tate.
Jao, ja sam pomešao sve ove slike iz albuma! Pomozite mi da
sredim album, dok se tata zumbul ne vrati!
163
32. Opasne životinje (srednja grupa)
Vrsta aktivnosti:Usmerena aktivnost

Tema aktivnosti: Čuvamo sebe
Jedinica aktivnosti: Opasne životinje
-Sticanje i proširivanje znanja o opasnim životinjama.
-Osposobljavanje dece da prepoznaju i imenuju opasne životinje i
da na odgovarajudi način reaguju kada se nađu u blizini opasnih
životinja.
v) Vaspitni zadaci:
-Podsticanje interesovanja za upoznavanje pojedinih detalja o
opasnim životinjama.
-Razvijanje svesti o postojanju životinja koje su opasne po čoveka.
Metode rada: Metoda usmenog izlaganja, metoda razgovora,

Oblici rada: Frontalni i grupni
Sredstva rada: Aplikacija (zidna slika), slike životinja, kutija sa
figurama životinja, obruči
razvoja govora
164
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci i govorim im da demo igrati jednu zanimljivu

igricu. U pitanju je skrivalica gde de deca na osnovu onog što im ja
pročitam (prilog 1) pokušati da otkriju i prepoznaju koja se životinja
krije ispod papira. Čitam dopunjalke na osnovu kojih bi deca trebalo
da prepoznaju vuka, medveda, tigra, lisicu, lava, zmiju. Kad deca
otkriju sva polja najavljujem jedinicu aktivnosti i govorim deci demo
danas razgovarati o opasnim životinjama.
_______________________________________________________
Glavni deo:
U glavnom delu počinjem razgovor sa decom nadovezujudi se na

slike životinja koje su deca otkrila u skrivalici. Postavljam pitanja:
Gde žive lav i tigar?
Gde žive medved, vuk i lisica?
Objašnjavam deci da sve ove životinje jednim imenom možemo
nazvati “zveri”
- Čime se hrane opasne životinje?
Ove životinje se hrane mesom manjih, sitnijih životinja, ali kada su
gladne mogu da napadnu i ljude.
Po čemu biste prepoznali medveda?
Koja od ovih životinja živi u čoporu?
Po čemu se zmija razlikuje od ostalih životinja?
Jeste li ih ikad videli?
Zašto su ove životinje opasne?
Na koji način bi trebalo da se ponašamo kad sretnemo neku opasnu
životinju?
165
Završni deo:
U završnom delu aktivnosti decu delim u dve grupe, odnosno ekipe.

Njihov zadatak je da iz kutije u kojoj se nalaze figurice životinja od
plastike izvlače jednu po jednu figuricu i da ih rasporede u jedan od
obruča, pri čemu zeleni obruč predstavlja mesto gde ređaju
životinje koje nisu opasne, a crveni mesto gde de ređati figurice
opasnih životinja. Dete koje izvuče figuricu najpre imenuje životinju,
pa govori da li je opasna ili ne, gde planira da je stavi i zbog čega.
Pobednik je ona ekipa koja ima manje grešaka (pogrešno
imenovanih i/ili raspoređenih životinja. Po završetku igre
pohvaljujem decu i time završavam aktivnost.
Prilog br. 1
DOPUNJALKE:
Daleki rođaci domadih pasa,
beli, sivi i drugih rasa,
od pogleda na njih prestaju zvukovi
kada se pojave krvoločni ______________?
Kruške i med oduvek želi,

u pedini spava kad se sve beli,
ako je gladan, jede sve od reda
ogromni šumski stanovnik ___________?
Duga i uska, šarena na pruge

često ispod kamena, ne dira druge,
kad se uplaši, u klupko se svija,
strašana i opasna, al' korisna ____________?
Spretna, riđa i dugog repa,

pametna, opasna, ali i lepa,
166
glavu joj krasi uska njuškica,
to je, zna se, lukava ______________?
Ima jedan strašan dasa,

Sa frizurom prva klasa,
Kažu da je kralj on svima,
Tri slova mu ime ima,
Opasan je on baš sav,
Draga deco to je __________ ?
167
33. Ljubav prema majci (srednja grupa)

Tema aktivnosti: Porodica
Jedinica aktivnosti: Ljubav prema majci
-Sticanje znanja o značaju majke u našim životima.
-Osposobiti decu da poštuju svoje majke, i da ukazuju poštovanje
prema svojim bližnjima.
-Razvijanje odgovornog odnosa prema svojoj porodici.
v) Vaspitni zadaci:
-Razviti svest o tome šta znači majka za decu.
-Formirati svest dece o lepom ponašanju, i potrebi poštovanja
majke.
- Negovanje ljubavi prema majci.

Sredstva rada: Ginjol lutkice (Deka, devojčica i tata), obojene
makarone (materijal za pravljenje nakita).
168
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:

oblikom rada. Predstavljam se deci i govorim im da pažljivo slušaju
predstavu koju sam im pripremila (Prilog 1).
- Ko su likovi u ovoj predstavi?
- Šta je deka rekao devojčici?
- Gde je rekao tada da je roda spustila bebu?
- Ko je nas rodio?
-Šta mislite o čemu demo danas da pričamo?
Najavljujem jedinicu aktivnosti „Ljubav prema majci“.

______________________________________________________
Glavni deo:
Objašnjavam, da su majke i u svetu životinja, značajne deci

(mladuncima). One se brinu o njima i ljubav prema majci i majke
prema deci je najjače osedanje koje postoji.
Govorim deci da du im pročitati pesmu „Mati“ – Jovan Jovanovid
Zmaj (Prilog 2), da me pažljivo slušaju i prepoznaju o kojoj se majci
radi u pesmi.
Nakon čitanja, započinjem razgovor sa decom:
-Ko se spominje u pesmi?
-Opišite majku labudida.
-Kako se majka ponaša prema labudidima?
-Šta čini za njih?
-Kakva osedanja pokazuje majka prema labudidima?
-Kako se vaša majka ponaša prema vama?
-Šta sve vaša majka čini za vas?
-Kako se vi ponašate prema njoj?
-Zbog čega?
-Pomažete li vi vašim majkama?
-U čemu?
169
-Na koji način pokazujete vi da volite vaše majke?
-Opišite kako izgledaju vaše majke.
-Šta je najlepše na majci?
-Znate li koji nam se približava praznik?
- Šta je 8. mart?
- Čiji je to praznik?
- Kome bi trebalo da ga čestitamo?
- Na koji način dete da obradujete majke?
Objašnjavam deci da mamama ne bi trebalo da poklanjaju
skupocene poklone i da de ih najviše obradovati ukoliko ih iznenade
nečim što su napravili sami. U tome du im ja pomodi. Sve mame
vole da se ulepšavaju i da nose nakit.
- Šta ubrajamo u nakit?
- Čime se mame kite (ulepšavaju)?
Mi demo im od konca i obojenih makarona danas napraviti
narukvice i ogrlice za vaše mame.
_______________________________________________________
Završni deo:
U ovom delu aktivnosti zastupljen je individualni oblik rada i

metoda praktičnih radova. Deca prelaze za stolove i prave nakit koji
de pokloniti svojim majkama. Podelim deci materijal (obojene
makarone i konac). Dok budu radili, slušaju muziku.
Najinteresantniji i najuspelije radove komentarišemo, pohvaljujem
decu.
Prilog br. 1
DEVOJČICA: Deko, Deko, kako sam ja nastala?

DEKA: Ja sam te lično ispred ulaznih vrata pronašao kada sam iz
stana ujutru izlazio.
DEVOJČICA: Ova dekina labava priča nede opstati, ne daje ni malo
tačan odgovor kako sam stvarno nastala. Hmmm, ne, ne... Evo tate,
tata, možeš li mi ti redi kako sam ja nastala?
170
TATA: Pa tebe je donela roda, koja je sa tobom dugo, dugo, letela i
onda zajedno sa tobom, pravo u krevetac sletela.
DEVOJČICA: Hmmm, Kako sam stvarno nastala...možda je tebe
donela roda, u društvu ili sama, ali ja mislim da me je rodila mama,
DRUGARI ŠTA VI MISLITE??
Prilog br. 2
„Mati“ – Jovan Jovanovid Zmaj

Labudidi mali
još ne mogu znati
koliko im vredi
njina dobra mati.
Ona brigu brine,

Bdi o njima svima.
Kraj sebe ih vodi,
Na leđa ih prima.
Nodu ih pokriva
perjem svojih krila,
da joj ne ozebe
porodica mila.
Kad ih kogod dirne

Ne zna šta je šala,
Ta za njih bi mati
Glavu svoju dala.
Materina ljubav
nije prazna bajka.
Vi bar, deco, premišljajte
šta vam vredi majka.
171
34. Ptice selice (srednja grupa)

Tema aktivnosti: Ptice i bubice dangubice
Jedinica aktivnosti: Ptice selice
VASPITNO_OBRAZOVNI ZADACI
-Usvajanje znanja o opštim karakteristikama ptica, usvajanje znanja
o pticama selicama, i njihovom načinu oglašavanja.
-Negovanje sposobnosti slušanja, razumevanja, doživljavanja,
tumačenja, prepričavanja književnog teksta,
-razvijanje sposobnosti upoređivanja i razlikovanja ptica selica,
-razvijanje misaonih sposobnosti.
v) Vaspitni zadaci:
- Razvijanje moralnih osobina (treba čuvati gnezda ptica),
-razvijanje pozitivnog odnosa prema pticama i ostalim životinjama,
- razvijanje osedaja za saradnju pri grupnom radu.

Sredstva rada: Slagalica sa slikama ptica selica, slike bele rode,
čvorka, kukavice, laste i slavuja (prilog br. 1), tekst lastinog pisma
(prilog br. 2), gnezdo napravljeno od četina i jaja u njemu (kokošije,
jaje goluba i prepelice; prilog br. 3), slika goluba, noja i prepelice
(prilog br. 4), zvučni snimci oglašavanja ptica selica.
172
razvoja početnih matematičkih pojmova, metodika razvoja govora
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Deca sede za stolovima. Predstavljam se deci: ''Dobar dan deco,

danas du se družiti sa vama. Da biste otkrili o čemu demo danas da
pričamo za vas sam spremila slagalice (slike iz delova) koje bi
trebalo da sastavite.'' Svaka grupa od 4 – 5 deteta zajednički sklapa
sliku jedne životinje. Slike se međusobno razlikuju - svaka grupa ima
različitu sliku (lasta, roda, čvorak, kukavica i slavuj). Zadatak dece je
da prepoznaju i imenuju životinju na slici.
Kada završe sklapanje slagalica postavljam im pitanje:
''Šta se nalazi na vašim slikama?'' Pokazujem svim grupama sliku.
Pomažem i usmeravam objašnjenjima (Npr. To je ptica čije
oglašavanje nazivamo kukanjem i ona leže svoja jaja u tuđa
gnezda...).
''Kako jednim imenom nazivamo lastu, rodu, čvorka, kukavicu i
slavuja?'' (To su ptice.)
''Postoje ptice koje u jesen napuštaju naše krajeve, sele se i lete u
toplije krajeve. Kako nazivamo tu grupu ptica?''
''Deco, kao što ste ved pretpostavili, danas demo razgovarati o
pticama selicama. Hajdemo još jednom da ponovimo kako se zovu
ptice koje se nalaze na slagalicama.''
___________________________________________________
Glavni deo:
Zatim poređam slike ptica selica jednu pored druge i deca mi

opisuju sličnosti i razlike koje uočavaju. Za svaku od njih posle
opisivanja dece kažem neku osnovnu karakteristiku.
173
''Lasta se uvek vrada u isti kraj i isto gnezdo. Slavuj mnogo lepo i
glasno peva, obično nodu. Roda leti i hoda sporo, jako je plašljiva i
ona je jedina ptica koja ne ispušta nikakve zvuke, ved se oglašava
klepetanjem, odnosno otvaranjem i zatvaranjem kljuna. Kukavica je
plašljiva i ne pravi svoja gnezda, ved svoja jaja stavlja u gnezda
drugih ptica. Čvorak peva tokom cele godine i imitira glasove drugih
ptica, živi u vodnjacima i vinogradima, jer su mu plodovi voda i
grožđe omiljena hrana.'' Zvučne snimke oglašavanja puštam
odmah nakon opisivanja svake ptice.
''Po čemu prepoznajemo ptice? Po čemu se one razlikuju od drugih
životinja?
Čime je prekriveno telo ptica?
Koliko nogu imaju ptice?
Čime ptice uzimaju hranu?
Gde ptice žive?
Na koji način se ptice kredu?
Čime se ptice kredu?
Čemu služe krila ptici?
Po čemu se ptice razlikuju (jedna od druge)?'' (Po načinu ishrane,
po mestu stanovanja, po boji, veličini...)
''Koja je najveda ptica koja postoji?
Drugari, odlični ste bili. Umalo da zaboravim. Nedete da verujete
šta mi se danas dogodilo! Krenula ja do vašeg vrtida i nađem u
sandučetu jedno pismo. Pismo je napisano za vas. Obratite pažnju
na to ko vam šalje pismo i šta nam poručuje ovim pismom.'' Čitam
pismo (prilog br. 3).
''Ko je poslao pismo?
Gde ptica lastavica odlazi kada dođe zima?
Zašto odlazi tamo?
Šta je zatekla lastavica kada se vratila u prolede?
Šta mislite, ko je porušio gnezdo?''
Šta nam lastavica poručuje u pismu, na koji način mi možemo
pomodi pticama selicama?'' (Tako što im nedemo rušiti gnezda.)
''Odakle se izlegu mladi ptidi?
Gde ptice prave gnezda?
Kada ptice prave gnezda?'' (U prolede.)
174
''Od čega?'' (Četina, slame, suve trave, grančica...)
''Čemu služe gnezda pticama?'' (Da bi izlegle mlade.)
''Na koji se način ptice brinu o mladima?'' (Tako što ih greju i
hrane.)
''Na koji način ih greju?'' (Svojim telima.)
''Šta mislite, da li ih hrani i greje samo ženka ili i mužjak učestvuje u
brizi o mladima?'' (Oboje podjednako učestvuju.)
Pokazujem im napravljeno gnezdo sa jajima. Nosim ga od deteta do
deteta kako bi ga svi dobro videli.
''Pogledajte ovo gnezdo, vidite koliko je truda uložila mala ptičica
da ga napravi kako bi ugrejala svoje ptide. Zato ga nikako ne treba
rušiti i treba ceniti njen trud.
Po čemu se razlikuju jaja u gnezdu?'' (Po veličini i boji.)
''Ovo najmanje jaje je jaje od prepelice.'' (Pokazujem sliku
prepelice.)
''Ovo jaje srednje po veličini u odnosu na ova dva je jaje goluba.''
(Pokazujem sliku goluba.)
''Šta mislite, jaje koje je najvede u gnezdu je jaje koje ptice? Koje
jaje je najtamnije boje, a koje najsvetlije?
Neke ptice selice nazivamo još i vesnicima proleda.
Šta su vesnici proleda?'' (Vesnici proleda su životinje i biljke koje
''donose vest'' o dolasku proleda.)
''Zašto rode i laste nazivamo vesnicima proleda?
''Odakle one dolaze i donose vest da počinje prolede?'' (Sa juga.)
''U koje godišnje doba ptice selice napuštaju naše krajeve?'' (Jesen.)
''Zašto tamo odlaze?'' (Zbog hladnode i nedostatka hrane.)
''Zbog čega se sada vradaju u naše krajeve?'' (Zato što je sada kod
nas toplije i one mogu ovde da opstanu.)
''Kako zovemo ptice koje stanuju ovde zimi?'' (Ptice stanarice.)
''Koje ptice stanarice vi znate?'' (Vrana, svraka, vrabac, gugutka,
čavka...) ''Kako možemo pomodi pticama koje ostaju ovde zimi?''
(Dati im hranu i izgraditi kudice.)
175
Završni deo:
U završnom delu igrademo muzičku igru ''Čvorak (narodna).''

Deca stanu u krug, držedi se za ruke, a jedno dete stoji u sredini s
povezom preko očiju. Deca se vrte u krug oko deteta pevajudi. Kada
se pesma završi, dete koje je u sredini mora opipati ono dete koje
se nalazi ispred njega i redi ime deteta. Ako pogodi, ide na njegovo
mesto, a dete koje je on opipao staje u krug. Ako ipak ne pogodi,
igra ponovo počinje s istim detetom u krugu.
''Čvorak, čvorak, slušaj sada

Kako peva naša mlada!
Hajde, pogodi ko je to
Pa deš idi na mesto.
Hajde, pogodi ko je to
pa deš idi na mesto.''
Prilog br. 1
Pismo ptice lastavice
Prima vrtid ''Pionir''
Dragi drugari,
Ja sam ptica lastavica. Kada bude hladno za moje male ptide,

odlazim na put u toplije krajeve, ali uvek brinem za svoj dom.
Prošle godine kada sam se vratila u prolede zatekla sam porušeno
gnezdo. Moja dečica su nodi i nodi provela na telefonskoj žici, sve
dok nisam obnovila svoj dom. Znam da ste vi dobra deca. Zato vas
molim jedno-Čuvajte naš dom!
Vradam se uskoro sa prvim vesnicima proleda.
Vidimo se, drugari!
176
35. Pozorišna umetnost (pripremna grupa)

Tema aktivnosti: U svetu umetnosti
Jedinica aktivnosti: Pozorišna umetnost (pravimo pozorište, izrada
maski i kostima)
-Usvajanje osnovnih pojmova i termina iz sveta pozorišta
(scenograf, kostimograf, šminker, glumac),
-proširivanje znanja i iskustva o živom svetu (more).
-Razvijanje osedaja za lepotu i ljubav prema priči,
-bogadenje govora i rečnika,
-razvijanje pažnje, mišljenja, pamdenja i izražavanja,
-razvijanje kreativnosti,
-sloboda scenskog izražavanja.
v) Vaspitni zadaci:
-Formirati pozitivan odnos prema pozorištu i glumi.
Metode rada: Metoda razgovora i metoda scenskog rada

Oblici rada: Frontalni, grupni i individualni
Sredstva rada: Dramski tekst, kostimi i maske za decu (krune,
ajkula), obručevi, kolaž papir.
razvoja govora, metodika likovnog vaspitanja
177
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci: “Zdravo drugari, danas demo se družiti,ja sam

za vas pripremila jednu predstavu, koju dete sad pažljivo pogledati.“
(Prilog 1)
-O čemu razgovaraju Maša i Miša?
-Šta je pozorište?
-Kako izgleda?
-Ko radi u pozorištu?
-Šta radi scenarista?
-Šta je potrebno za jednu pozorišnu predstavu?
Vi dete danas biti moji glumci, a ja du biti scenarista i sada demo da
napravimo našu pozorišnu predstavu. Naše malo pozorište de se
zvati „Zamislite deco“.
_______________________________________________________
Glavni deo:
Deca sede u polukrugu i počinjemo sa dramatizacijom pesme od

Duška Radovida- Zamislite deco. (prilog 2)
Svako dete dobija svoju ulogu, i sredstva ( krune, obruče, kostim
ajkule,razbojnik Kađa ima brkove). Kada deci kažem da zamisle
veliko plavo more, ispred njih prostirem veliku plavu ceradu, oni
sede u polukrugu i predstavljaju palubu.
Opis likova.
-Princeza Nađa-ona je razmažena, sve joj je dosadno, kada se
dogodi oluja ona upada u vodu i počinje da se davi.
-Razbojnik Kađa- on je razbojnik, zaljubljen u Nađu, hrabar, mudar,
spasava Nađu koja se davi u moru.
-Kralj- Mudar, požrtvovan i brižan otac, dozvoljava venčanje Nađe i
Kađe.
-Kraljica-oprezna, iskrena i dobra majka.
178
Kada Kađa spase Nađu iz mora, koju su veliki talasi i vetar oborili u
more, kralj, koji je inače bio protiv Kađe, zbog njegove prošlosti,
dozvoljava da se oni venčaju.
Predstava počinje:
-Zamislite, deco, jedno veliko more
i na tom moru jednu veliku lađu,
i na toj lađi okrugle prozore
i na jednom prozoru - princezu Nađu. Predstava počinje na palubi
broda, kraljica sedi na palubi, Nađa spava.
- Zamislite, onda, to isto veliko more
i na tom moru istu veliku lađu
i na lađi iste okrugle prozore
i na drugom prozoru - razbojnika Kađu.
Kađa govori monolog,govori kako je varao,krao,bio razbojnik, kako
je sada rešio da promeni život, ide u drugu zemlju i niko ga nede
tražiti na kraljevom brodu.
Na palubi se pojavljuju kralj i kapetan, kapetan govori kralju kako se
sprema velika oluja.
- Zamislite onda - bura ide,
vetrova fijuk, i talasi -
- i jedan talas princezu skide
i poče mladi život da gasi.
Princeza Nađu vetar obara u more.
- Zamislite deco,sto talasa, vedih sto puta od svake princeze, može i
ajkula svakoga časa na modrom talasu da se doveze.
U moru se pojavljuje ajkula, koja počinje da kruži oko princeze. Kralj
uplašeno reče „- Onaj bide mi zet,
ko spase mladi život njen!“ . Pojavljuje se razbojnik Kađa.
- Zamislite sada - puna lađa,
sve oficiri, prinčevi, generali ...
I svi dute ... svi drhte ...
Samo Kađa skoči - i more ga zali!
Kađa izvali strašnu psovku
na račun vetra, na adresu života,
na ime mora;
179
Izbeže smrti zamku i ajkule
i spase princezu iz valova.
Kađa donese princezu na palubu, kralj i kraljica je izgrliše i izljubiše.
Kralj reče "Ovo je kder moja,
a žena vaša,
princeza mila, Nađa.".
Kađa odgovori "A ja sam, s dopuštenjem,
izvinite na smetnji - razbojnik Kađa!"
-Umiri se more ...Zataji vetar ...Stade lađa ...Puni straha,puni
strepnje,
prepuni jeze,svi pogledaše u pravcu princeze.
"Dragi Kađa", reče bleda princeza,
"Ja sam vaša Nađa!Izvinite, tata,
na ovom svetu, svašta se događa."
Kralj dopusti venčanje između Kađe i Nađe.
Nakon završene predstave razgovaramo sa decom o likovima.
- Da li vam se dopala predstava?
- Koji lik vam se najviše dopao?
-Kakva je bila Nađa, a kakva je sada?
-Kakav je bio Kađa, a kakav je sada?
-Kakav je odnos kralja bio prema Kađi, i da li se tu nešto promenilo?
_______________________________________________________
Završni deo:
Govorim deci da Nađa i Kađa planiraju veliko kraljevsko venčanje i

da oni imaju imaju zadatak da ukrase svoje krune, koje se nalaze na
stolu, kako bi ih nosili na venčanju, koje de se održati za par dana na
koje su svi oni pozvani. Kada ukrase svoje krune, sva deca prelaze
na tepih i poklanjaju se zajedno publici(studentima). Pohvaljujem
svu decu na saradnji i odjavljujem aktivnost.
Prilog br. 1
Odlazak u pozorište
Maša je krenula u pozorište, i na putu do pozorišta srede Mišu.
180
Miša: Mašo, gde si krenula?
Maša: Krenula sam u pozorište, da gledam predstavu.
Miša: U pozorište? Šta je to pozorište?
Maša: Pozorište je jedna od kulturnih ustanova, u koje ideš da
gledaš predstavu. U predstavi igraju glumci, oni imaju svoju
pozornicu, kostime i tu su da zabavljaju publiku.
Miša: Kako izgledaju te predstave?
Maša: Postoje predstave za decu i odrasle, ja sam krenula da
gledam predstavu za decu.Predstave za decu mogu da budu razne
priče i bajke za decu.
Miša: Mašo, a da li u tom pozorištu radi još neko osim glumaca?
Maša: Predstave smišlja scenarista, njegov posao je da napravi
predstavu tako da bude zanimljiva svima. Pored glumaca i
scenariste tu je i kostimograf koji ima zadatak da napravi kostime za
sve glumce.
Mišo: Mašo, a da li bih ja mogao da krenem sada sa tobom u
pozorište?
Maša: Naravno Mišo, hajde idemo, zakasnidemo na predstavu.
Prilog br. 2
„Duško Radovid- Zamislite“
Zamislite, deco, jedno veliko more

i na tom moru jednu veliku lađu,
i na toj lađi okrugle prozore
i na jednom prozoru - princezu Nađu.
Zamislite, onda, to isto veliko more

i na tom moru istu veliku lađu
i na lađi iste okrugle prozore
i na drugom prozoru - razbojnika Kađu.
Zamislite onda - bura ide,

vetrova fijuk, i talasi -
- i jedan talas princezu skide
181
i poče mladi život da gasi.
- Zamislite deco,sto talasa,

vedih sto puta od svake princeze,
može i ajkula svakoga časa na
modrom talasu da se doveze.
Strahom i bolom obuzet,

pojavi se otac princezin
i reče:
- Onaj bide mi zet,
ko spase mladi život njezin!
Zamislite sada - puna lađa,

sve oficiri, prinčevi, generali ...
I svi dute ... svi drhte ...
Samo Kađa skoči - i more ga zali!
Kađa izvali strašnu psovku

na račun vetra, na adresu života,
na ime mora;
Izbeže smrti mišolovku i ajkule
i spase princezu iz valova.
Zamislite onda,
otac taj - kralj sigurno,
a car - verovatno,
podiže Kađu u zagrljaj
i poljubi ga nonšalantno.
"Ovo je kder moja,

a žena vaša,
princeza mila, Nađa."
"A ja sam, s dopuštenjem,

izvinite na smetnji - razbojnik Kađa!"
182
Umiri se more ...
Zataji vetar ...
Stade lađa ...
Puni straha,
puni strepnje,
prepuni jeze,
svi gledahu u pravcu princeze.
"Dragi Kađa", reče bleda princeza,

"Ja sam vaša Nađa!
...
Izvinite, tata,
na ovom svetu, svašta se događa."
183
36. Cvede u prolede (pripremna grupa)

Tema aktivnosti: Prolede
Jedinica aktivnosti: Cvede u prolede
-Usvajanje znanja o prolednom cvedu. Sticanje znanja o prolednom
cvedu koje raste u bašti i na livadi, njihovim sličnostima i razlikama.
vrste prolednog cveda.
-Sposobnost uočavanja i upoređivanja razlika i sličnosti među
cvetovima.
v) Vaspitni zadaci:
-Razvijanje pozitivnih stavova prema cvedu, briga o cvedu, smisao
za lepo, kreativnost, mašta.
Metode rada: Metoda razgovora

Oblici rada: Frontalni, grupni
Sredstva rada: Pesma „Tri proledna cveta“ Milan Mišid, slike,
cvetovi na papiru, lepak, vunica, kolaž.
184
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci „Zdravo, drugari, danas du se družiti sa vama.

Za početak du vam crtani film. Obratite pažnju na to šta se dešava u
crtadu, jer demo kasnije razgovarati o tome. Puštam crtani film
,,Springtime for Pluto'' (prilog 1).
- Šta se dešava u crtadu, oko Plutoa? (sve se budi, priroda se budi)
- Kada se to dešava, u kom periodu? (u prolede)
Prolede je godišnje doba, imamo ih ukupno četiri.
- Nabrojte mi godišnja doba. (prolede, leto, jesen i zima)
- Po čemu mi znamo da prolede dolazi, a zima se završava? (počinje
toplije vreme, sunce jače greje, sve ozeleni...)
Najavljujem jedinicu aktivnosti. Danas demo razgovarati o proledu i

cvedu koje cveta u prolede.
_______________________________________________________
Glavni deo:
Znaci da je stiglo prolede je da su topliji dani, vreme sunčano,

oblačimo laganiju garderobu, priroda počinje da se budi.
- Zašto raste trava i cveta cvede u prolede?
Hajde sada da vidimo koje to cvede cveta u prolede. Ja du da vam
čitam stihove, a vaš zadatak je da pogodite koji je cvet.
Dobro jutro! Dobar dan!

Proledni sam cvetid ran.
Prolede je došlo tek,
a s njim i ja - (lepim aplikaciju kukureka) (Prilog 2)
- Kako izgleda kukurek? (zelen, žut)

-Gde ste i kada videli kukurek? (na livadi, u dvorištu)
185
Ukoliko deca ne znaju odgovore, dajem im objašnjenje kako izgleda
kukurek i gde ga mogu videti.

Poznaje me trava svaka:
ja sam bela - (pokazujem deci visibabu)
Hajde da opišemo izgled visibabe. (bela, visi joj „glava“ )

- Gde ste i kada videli visibabu? (u dvorištu)
- Zašto se ovaj cvet zove baš „visibaba“? (zato što izgleda kao stara,
pogrbljena baka)

Svako dete mene zna:
(pokazujem deci ljubičicu) - to sam ja.
- Kako izgleda ljubičica? (ljubičasta je, mala)

- U koje doba godine rastu kukurek, visibaba i ljubičica? (u prolede)
- Kako jednim imenom nazivamo ove tri vrste cveda koja „donose
vest“, najavljuju dolazak i početak novog godišnjeg doba? (vesnici
proleda)
Svo cvede koje smo pomenuli jeste „proledno cvede“, jer cveta u
prolede, ali se ova tri cveta obično pojavljuju i pre nego što se završi
zima, tako da ih zbog toga i nazivamo „vesnici proleda“.
- Koje još cvede znate da cveta u prolede? (maslačak, đurđevak,
jagorčevina, zumbul...) (lepim aplikaciju za svaki cvet) (Prilog 3)
- Kako se osedate kad stigne prolede, koja osedanja se bude u
vama? (lepo, veselo, sredno)
- Gde možemo videti ovo cvede? (U bašti, u parku, u selu, u šumi)
- A gde možemo da kupimo cvede? (U cvedari, na pijaci)
- Kako se zove čovek koji radi u cvedari? (cvedar)
- Kako treba da brinemo o cvedu? (Da ga zalivamo, da ga ne gazimo)
- Kada poklanjamo cvede? (Za 8.mart, za rođendan, kada nekog
volimo)
186
Završni deo:
U završnom delu deca sedaju za stolove. Delim im skice visibaba,

ljubičica i maslačaka; iseckan kolaž papir; vunice u raznim bojama
(bela, ljubičasta i žuta) i lepak. Nakon toga prave odgovarjudi cvet.
Dok rade, komentarisademo cvetove, kako bismo ponovili naučeno.
Po završetku odjavljujem aktivnost, zahvaljujem se deci na lepom
druženju i pohvaljujem njihov rad i trud.
187
37. Dugine boje (pripremna grupa)

Tema aktivnosti: Dugine boje
Jedinica aktivnosti: Oblik, boja, veličina
-Usvajanje i proširivanje znanja o duginim bojama. Upoznavanje sa
bojama i pojavom duginih boja.
-Osposobljavanje dece da razlikuju boje i da nauče o nastanku
duge.
- Razvijanje mašte, opažanja, mišljenja kod dece.
v) Vaspitni zadaci:
-Razvijanje kod dece svesti o značaju različitih boja svakodnevnom
životu čoveka.
-Razvijanje radoznalosti, navike za rad u kolektivu, istrajnosti.
Metode rada: Metoda razgovora, metoda ilustracije i

demonstrativna metoda, metoda rada na tekstu.
Oblici rada: Frontalni,grupni i individualni.
Sredstva rada: Radni list, kolaž papir
razvoja govora , metodika likovnog vaspitanja.
188
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci „Zdravo drugari, danas du se družiti sa vama.

" Deca sede na svojim mestima, svaki sto dobija slagalicu na kojoj
se nalazi duga (prilog br. 1). Kada deca reše slagalicu, postavljam
pitanja:
Šte je to na slici? (duga)

Koje sve boje vidimo? ( crvenu, narandžastu, žutu, zelenu, plavu,
tamno plavu i ljubičastu)
Zna li neko šta je to duga? ( Duga je posledica prelamanja i
odbijanja svetlosnih zraka u kišnim kapima)
Kada dugu možemo da vidimo? (posle kiše)
Gde dugu možemo da vidimo? (na nebu)
Najavljujem jedinicu aktivnosti: Danas demo govoriti o dugi i njenim
bojama.
_____________________________________________________
Glavni deo:
Sada du vam pročitati jednu priču, pa demo kasnije razgovarati o

njoj (prilog 2).
Zbog čega su se boje svađale?
Šta je rekla zelena boja? Plava, žuta, narandžasta, crvena,
ljubičasta, tamno plava?
Šta im je kiša rekla?
Zna li neko kako ide redosled duginih boja? (crvena, narandžasta,

žuta, zelena, plava, tamno plava i ljubičasta) ( pokazujem deci sliku
duge)
Šta mislite da li možemo dodirnuti dugu?
Možemo li nekako otidi na dugu?
Jeste li nekad videli dugu?
Kakvo vreme mora biti da bi se stvorila duga?
189
Šta su na kraju uradile sve boje?
Hajde da ponovimo, šta smo rekli šta je to duga i kada je možemo
videti?
_____________________________________________________
Završni deo:
U završnom delu časa za svaki sto dajem po list iz bloka broj 5, na

kome de biti iscrtana brda, livada, duga. Njihov zadatak je da
grupno kolažom urade ceo rad. (Prilog 1).
Prilog br. 1
Duga
Indijanska legenda
Jednom davno sve boje sveta započnu svađu: svaka je tvrdila da je

baš ona najbolja i najvažnija.
Zelena reče: „Jasno je da sam ja najvažnija. Ja sam znak života i
nade. Izabrana sam za travu, drvede, lišde; bez mene uginule bi sve
životinje. Bacite pogled na okolinu, videdete da mene ima najviše.“
Plava je prekine: „Ti samo misliš na zemlju; no, uzmi u obzir nebo i
more. Voda je upravo izvor života. Nebo daje prostor, mir i
vedrinu.“
Žuta se nasmeja: „Vi ste tako ozbiljne. Ja donosim smeh, veselje i
toplinu u svet. Sunce i zvezde su žute. Svaki put kad pogledaš
suncokret, celi se svet počinje smešiti. Bez mene ne bi bilo zabave.“
Narandžasta reče: „Ja sam boja snage i zdravlja. Nosim sve
najvažnije vitamine. Setite se samo šargarepa, dinja, narandži. Ja se
ne provlačim sve vreme okolo, ali kad popunim nebo za vreme
izlaska i zalaska Sunca, moja je lepota toliko blještava da niko ni na
jednu vašu ne pomisli.“
Crvena nije mogla više da izdrži, viknula je: „Ja sam vladar svih vas,
krv života. Ja sam boja opasnosti i hrabrosti, ljubavi, ruža i maka.“
190
Ljubičasta, bahato se uzdižudi, reče: „Ja sam boja vladanja i
modi.Kraljevi su me uvek birali, jer sam ja boja autoriteta i
mudrosti. Ljudi me ne pitaju ved slušaju i pokoravaju se.“
Tamno plava je govorila mnogo tiše od drugih, ali jednako odlučno:
„Ja sam boja tišine. Jedva da me primetite, ali bez mene ste sve vi
suvišne. Trebate me za ravnotežu i kontrast, za molitvu i unutrašnji
mir.“
Kiša progovori: „Vi glupe boje, borite se među sobom, svaka
pokušava vladati nad ostalima. Zar ne znate da je svaka posebna i
različita? Uhvatite se za ruke i krenite sa mnom.“
Boje se raširiše preko neba u velikome luku kao podsetnik da mogu
živeti zajedno u miru.
191
38. Koren biljke (pripremna grupa)

Tema aktivnosti: Šta je u zemlji,a šta je na zemlji
Jedinica aktivnosti: Koren biljke (od semena do korena)
-Utvrđivanje i proširivanje stečenih znanja o semenima
biljaka,njihovom korenju, njihovom izgledu,boji,klijanju semena,
značaju semena biljaka i korenja biljaka za čoveka
-Osposobljavanje dece da aktivno učestvuju u radu u grupi,
-logičko zaključivanje dece,
-navikavanje na zajednički rad sa vršnjacima (u sađenju biljaka),
-razvijanje sposobnosti prepoznavanja različitih vrsta semena i
korenja,
- upoređivanje veličina semena,
- razvijanje mišljenja, zaključivanja, razvijanje slobodnog
izražavanja,
- podsticanje pažnje i aktivnosti dece
v) Vaspitni zadaci:
-Razvijanje radoznalosti,kreativnosti, pozitivnog odnosa prema
biljkama,
-podsticanje interesovanja za upoznavanje novih informacija u vezi
poznatih sadržaja
192
Metode rada: Metoda razgovora,metoda rada sa knjigom,metoda
praktičnog rada,metoda pokazivanja,problemska metoda
Oblici rada: Grupni,frontalni,individualni
Sredstva rada: Pesma Koren Peđe Trajkovida,čaše sa različitim
vrstama semena,tkanina,model semena pasulja,razne vrste korenja
i podzemnih stabala,logički sled klijanja semena,slike pojedinog
povrda,aplikacije,aplakator od stiropora,čiode,cd sa pesmom
Momčila Bajagida Bajage Otvorena vrata,saksije sa zemljom i
šljunkom,čepovi od flaša sa semenjem,kofica sa vodom,lopatice,
tacne od stiropora,šoljica za vodu,imena dece na kolaž
papiru,plastične rukavice,mušeme za stolove,kese kao uniforme za
baštovanstvo,izniklo seme pšenice,drveni štapidi
razvoja govora,metodika likovnog vaspitanja,metodika muzičkog
vaspitanja,metodika razvoja početnih matematičkih pojmova
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Deca sede na tepihu u sobi u polukrugu Pročitadu vam jednu kratku

pesmu,a vi obratite pažnju o čemu ona govori (prilog 1).
-Ko se pominje u pesmi?
-Gde se nalazi koren?
-Koja je njegova uloga?
-Odakle koren uzima hranu i vodu?
-Za šta još služi biljci koren osim što joj daje hranu i vodu?
-Šta bi se dogodilo sa biljkom da je ne drži koren?
-Iz čega se stvara koren?“
Danas demo pričati o semenu,njegovom klijanju i njegovom
razvitku do korena.
193
Glavni deo:
“Semena kojih biljaka ste vi videli?“Prosipam razna semena na

karton i govorim deci da seme može biti različitih
veličina,oblika,boja,težina... Prepoznajemo pojedina
semena,uočavamo njihove boje,upoređujemo
veličine..razgovaramo o tome koja semena su jestiva a koja ne..
(prilog 2.). Donosim model semena pasulja,deca treba da
prepoznaju,koje je seme u pitanju (prilog 3.).
“Svako seme bilo koje biljke u sebi ved sadrži minijaturnu skicu
budude biljke.U tom semenu ved postoji majušna stabljika,majušni
korenčid,isto tako mali krajnji pupoljak sa par listida,i dva osnovna
lista koji zatvaraju biljku,štite je i sadrže rezervne hranljive sastojke
potrebne toj minijaturnoj biljčici od trenutka kad počne da klija dok
nova biljka ne bude u stanju da sama sebi obezbedi hranu.To celo
seme okružuje semenjača ili opna koja služi da štiti seme od
povreda.“Pokazujem im sliku klijanja semena pasulja,i vodim
razgovor o tome šta se događa na slici pasulju.Nakon razgovora
biram par deteta kojima delim slike klijanja semena izmešanim
redosledom (prilog 4),onda određujem dva deteta koja de
rasporediti slike ispravno,počevši od tek posađenog semena
pasulja.Kada izvrše zadatak svi zajedno proveravamo tačnost.“Kada
seme razvije koren (prilog 5) onda on pomodu sitnih dlačica uvlači
vodu i hranljive materije,to je kao kada mi pijemo sok ili vodu
pomodu cevčice,tako koren uvlači ono što mu je potrebno da bi
biljka porasla.Kako izgleda kada pijemo iz cevčice,hajde svi zajedno
da probamo.
Pojedino korenje nekih biljaka se koristi u ishrani ljudi i životinja.
-Znate li koje je to korenje?“Pokazujem im korenje pojedinog
povrda da prepoznaju (prilog 6).
-„Ko zna odakle se dobija šeder (prilog 7)?
Sada demo se igrati igru koja se zove Šta je u zemlji,šta je na zemlji
(prilog 8).“
„U semenima i korenju biljaka se nalazi dosta vitamina i minerala.
-Za šta su nam potrebni vitamini i minerali?Sad du vam predstaviti
kroz slike koje vitamine i minerale sadrži neko korenje i semena
194
biljka koja smo pominjali danas.(prilog 9),odnosno,zašto je dobro
da jedemo te biljke.
Završni deo:
„Pošto sada ljudi kredu sa radovima u baštama,sa sadnjom nekih

biljaka,spremila sam još jedan zadatak za vas.“ Deca sede za
stolovima,dobijaju zadatak da svako od njih posadi u saksiju jednu
vrstu biljke koja pored toga što se gaji u dvorištu,može da se gaji i u
kudi,s tim da se u saksiju stavi prvo malo šljunka,kako bi kasnije
omogudio da iz zemlje otiče višak vode i kako bi sprečio izlazak
biljke iz saksije.Delim deci baštenske uniforme,postavljam na
stolove mušeme,delim im rukavice,saksije,kofice sa zemljom i
šljunkom,lopatice,na kraju semena i vodu (prilog 10).Svako dete
sadi svoju biljku (uz muziku,prilog 11).
Pohvaljujem ih,stavljam saksije na tacne,lepim imena dece na
saksije,i označavam štapidem i kesicom biljke koje su posadili.
Prilog br. 1
Koren
Koren je važan,al se malo stidi,
Krije se u zemlji – oko ga ne vidi.
Iako se ne vidi,on ulogu ima-

Da vodu i hranu iz zemlje uzima.
Bilo da je biljka velika,il mala

Da je koren ne drži na zemlju bi pala,
Ili možda nestašna negde odlutala.
Peđa Trajkovid
195
39. Roboti mašine (srednja grupa)

Tema aktivnosti: Šta je bilo pre čoveka
Jedinica aktivnosti: Roboti, mašine
- Proširivanje znanja o robotima, mašinama, vrstama
mašina,njihovom izgledu,boji,veličini.
-Osposobljavanje dece da prepoznaju i imenuju različite vrste
mašina,čemu one služe,
-razvijanje sposobnosti uočavanja sličnosti i razlika među robotima i
mašinama.
v) Vaspitni zadaci:
- Kroz igru razvijati kreativnost i maštu dece,
- probuditi interesovanje za stvaralaštvo

Sredstva rada: Slike, crtani,igračka,napravljeni robot, kolaž papir.
razvoja govora, metodika razvijanja početnih matematičkih
pojmova.
196
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci: „ Dobar dan deco, danas du se družiti sa

vama. Vaša vaspitačica mi je rekla da vi mnogo volite da gledate
crtane filmove, pa sam ja pripremila jedan da zajedno odgledamo.
Vaš zadatak je da pažljivo gledate crtad kako biste znali o čemu se
radi i ko se pojavljuje u njemu, jer demo kasnije pričati o tome.
Crtani se zove „Atomski mrav i ludi robot“ (prilog 1).
-Ko se pojavljuje u crtanom? ( Dečaci,robot i mrav)

-Ko je na početku filma napravio robota? (Dečaci)
-Šta radi robot u crtanom?
-Kako izgleda? ( Veliki, sivi..)
-Ko je na kraju sastavio robota?
Zatim najavljujem jedinicu aktivnosti:

„ Deco, danas demo pričati o robotima i mašinama.“
_____________________________________________________
Glavni deo:
U glavnom delu deci pokazujem igračku robota i napravljenog

robota od reciklažnog materijala (prilog 2).
-Šta je robot? ( To je mašina)

-Čemu oni služe? (Da obavlja poslove umesto ljudi)
-Robot je mašina ili uređaj koja služi za pomod ljudima u
svakodnevnom životu i koja obavlja opasne, teške i naporne
zadatke umesto čoveka.
-Šta mislite kada je nastao prvi robot? (Davno)
-Prvi robot je nastao pre oko 100 godina
-Po čemu prepoznajemo robote? (Po njihovom zvuku, izgledu,
pokretima)
-Od čega je napravljen prvi robot? (Od metala)
197
-Od čega je naprvljen drugi robot? (Od papira, kartona)
-Od čega se još može napraviti robot? (Plastika, gvožđe)
-Po čemu su slični? (Imaju glavu, oči, ruke)
-Po čemu su različiti? (Po boji, materijalu,veličini)
-Šta sve ume robot? (Da se krede, da menja oblik)
-Na koji način robot može pomodi ljudima? (Može obavljati poslove
umesto ljudi)
Hajde da nam neko pokaže na koji način se robot krede.
Pokazujem im različite vrste robota i objašnjavam im čemu služe
(Prilog 3).
-.Podvodni roboti-pomodu njih se istražuje okean, životinjski i biljni
svet koji živina velikim dubinama
-Roboti u vasioni-To su roboti koji služe za istraživanje udaljenih
planeta
-Sportski roboti-roboti koji u stanju da dođu do lopte i da je šutnu
-Industrijski roboti-učestvuju u pravljenju automobila
-Roboti pomažu ljudima,ali se razlikuju od ljudi. Po čemu?(Nema
osedanja kao ljudi)
-Robot nije živo bide.
-Zašto nije? (Sastavljen je od metalnih delova, nema organe..)
Dolazimo do zaključka da je robot mašina.

-Pored robota koje još mašine znate da ljudi koriste u
svakodnevnom životu?
-Puštam zvuk usisivača. (prilog 4 i 5).
-Koju mašinu koriste vaše mame da usisaju prašinu po stanu?(
usisivač)
-Kačim sliku usisivača.
-Puštam zvuk bušilice. ( Ako ne pogode postavljam pitanja)
-Kojom mašinom tate buše rupe u zidu kada hode da zakače sliku ili
deo nameštaja? (bušilica)
-Kačim sliku bušilice.
-Puštam zvuk fena. ( Ako ne pogode postavljam pitanja)
-Čime sušimo kosu? (fenom)
-Kačim sliku fena.
-Puštam zvuk veš mašine. ( Ako ne pogode postavljam pitanja)
198
-Kako se zove mašina u kojoj mame peru veš? ( veš mašina)
-Kačim sliku veš mašine.
-Po čemu se razlikuju? (Po veličini, izgledu,boji)
-Po čemu su slične? ( Napravljene su od metala)
-Koje još mašine koristimo kod kude sem ovih? (mikrotalasna, rerna
toster,zamrzivač)
-Šta pokrede ove mašine? (Struja)
-Kako bi izgledao život da nema struje? (Sve bi bilo mračno)
-Šta bi se desilo sa hranom u frižideru? (Pokvarila bi se)
-Na koji način bismo prali veš? (Ručno)
- Zbog čega su ljudima potrebne mašine? (Da bi obavljali
svakodnevne poslove umesto njih)
___________________________________________________
Završni deo:
U završnom delu zastupljen je individualni rad i metoda praktičnih

radova. Deca prave svog robota ili svoju magičnu mašinu od
geometrijskih oblika ( trougao, kvadrat, krug, pravougaonik)
izrezani od kolaž papira.Pokazujem deci primere kako bi znali šta
treba da urade (Prilog 6). Zatim pitam neko dete čemu služi njegov
robot ili magična mašina.
199
40. Lepo ponašanje kod lekara (pripremna grupa)

Tema aktivnosti: Lekar
Jedinica aktivnosti: Lepo ponašanje kod lekara
a)Obrazovni zadaci:
-Proširivanje znanja dece o zanimanju lekara, gde radi, sredstva
koja koristi u svom radu, i na koji način bi pravilno trebalo da se
ponašaju kod lekara,
-usvajanje pojmova „terapija“, „ordinacija“, „pacijent“ i bogadenje
dečijeg rečnika.
-Osposobljavanje dece za pravilno ponašanje kod lekara,
imenovanje i prepoznavanje pojedinih sredstava koja koriste lekari
(stetoskop, štapidi i sl.) i za pravilno korišdenje lekova.
v) Vaspitni zadaci:
-Razvijanje pozitivnog stava prema lekaru i svesti da nam je njegova
pomod neophodna kada smo bolesni;
- upudivanje na značaj adekvatnog oblačenja radi očuvanja zdravlja,
- formiranje navika dece da čuvaju svoje zdravlje .

demonstrativna metoda
Sredstva rada: Pesma, lutka, lekovi, zdravstvena knjižica, stetoskop,
epruveta, špric, leukoplast, špatule, hiruške maske, flaster, zavoj.
200
razvoja govora
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci i počinjem recitaciju pesme „Pera kao

doktor“ od J. J. Zmaja (Prilog 1). Vodim kradi razgovor o pesmi:
Ima li neka reč koju niste razumeli?
Šta znači kad kažemo „zvala sam vas amo“?
Šta znači „influenca“? (zapaljenje, jedna vrsta bolesti)
Kako se pesma zove? (Pera kao doktor)
Kako smo zaključili da je lutka bolesna? (užasno je vrela, doktor
kaže da ima zapaljenje)
Na koji način doktor preporučuje da na nas bolest ne pređe?
(nemojte je ljubiti)
Šta je doktor prepisao? (lek, limunadu)
Zatim uzimam svoju lutku, pipam joj obraze i saopštavam
deci da ni njoj nije dobro.Pitam ih koga bismo mogli da pozovemo
da joj pomogne.
_______________________________________________________
Glavni deo:
Znači ,deco, danas razgovaramo o lekaru.

Šta je njihov posao?
Na osnovu čega znamo da smo bolesni?
Čime merimo temperaturu?
Šta je ordinacija?
Na koji način se ponašamo kada dođemo kod lekara u ordinaciju?
Kako jednim imenom zovemo ljude koji odlaze kod lekara?
(pacijenti)
Hajde neko da nam pokaže kako bi izgledao jedan odlazak lekaru?
201
Govorim deci da nam je lekar poslao kutiju i da zajedno vidimo
šta se nalazi u njoj. Otvaramo kutiju i svako dete pojedinačno vadi
po jedan predmet i imenujemo ga i govorimo čemu služi.
(stetoskop, epruveta, špric, toplomer,leukoplast, špatule, hiruške
maske,zavoj...)
Počinjemo igru uloga.

Ko de biti pacijent? (dva dobrovoljca simuliraju ponašanje prilikom
odlaska lekaru)
Demonstriramo kako nije lepo da se ponaša kod lekara, a zatim
demonstriramo lepo ponašanje.
_______________________________________________________
Završni deo:
Vadim hamer na kom je nacrtan lekar (prilog 2) i kutiju sa slikama

instrumenata koje lekar koristi i koje ne koristi.Zadatak za decu je
da pogode sa slika koji instrumenti se koriste u ordinaciji,i nakon
što pogode,tu sliku zakače na hamer pored crteža lekara.
Pohvaljujem decu na tačnim odgovorima i stečenom znanju i time
završavam aktivnost.
Prilog br. 1
Pera kao doktor
„Gospodine doktore,
zvala sam vas amo,
lutka mi je bolesna,
gledajte je samo.
Pipnite joj obraze,
pipnite joj čelo,
meni se bar čini:
Užasno je vrelo!“
Doktor sedi ukočen
202
sa ozbiljnim mirom,
pipa čelo lutkino,
pa drma šeširom:
„Influenca velika,
al’ umreti nede.
Nemojte je ljubiti
da na vas ne pređe.
Lek du joj propisati,
prašak svakog sata,
uz to nek je protrlja
vaša baba Nata.
Limunadu pravite
u vel’kim čašama,
ako joj se ne pije,
popidu ja sa vama.
J.J. Zmaj
203
41. Ponašanje za stolom (pripremna grupa)

Tema aktivnosti: Bonton
Jedinica aktivnosti: Ponašanje za stolom
-Usvojiti i proširiti znanja o lepom i kulturnom ponašanju za stolom.
-Osposobiti decu da se lepo i kulturno ponašaju za stolom, da
razlikuju pristojno (kulturno ) od nepristojnog ( nekulturnog )
ponašanja.
v) Vaspitni zadaci:
-Razviti svest o potrebi kulturnog ponašanja za stolom.

metoda demonstracije, tekst metoda.
Sredstva rada: Stolnjak, tanjir, kašika, viljuška, nož, salveta, hrana,
pesma " Za stolom "
204
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Deca sede na tepihu, predstavljam se deci. I govorim im da sam

dovela u goste svoje drugarice Anu i Marijanu i da de nam one
pokazati pravilno ponašanje za stolom. (Ana sedi uspravno, ne srče
supu, koristi pribor za jelo, ne priča s punim ustima, koristi salvetu;
Marijana se klati na stolici, srče supu, mljacka dok jede, priča s
punim ustima, jede prstima, briše usta stoljnjakom) . Kažem im da
budu pažljivi i da obrate pažnju po čemu se njihovo ponašanje
razlikuje jer demo posle razgovarati o tome.
Po čemu se razlikovalo Anino i Marijanino ponašanje za stolom?
Ko se lepo ponašao za stolom, a ko nije ?
Zbog čega mislite da se Ana lepo ponašala za stolom ?
Zbog čega mislite da se Marijana nije lepo ponašala za stolom ?
Najavljujem jedinicu aktivnosti : Drugari, danas demo pričati o
lepom ponašanju za stolom.
_____________________________________________________
Glavni deo:
Govorim deci da du im pročitati pesmu "Za stolom " Josife Franjid –

Radulovid (prilog 1. ), i da je njihov zadatak da pažljivo slušaju i da
uoče koje ponašanje za stolom je pravilno i poželjno. Nakon čitanja
postavljam deci pitanja :
Šta radimo pre jela ?
Zašto peremo ruke pre jela ?
Na koji način bi trebalo sedeti za stolom ? ( pored dečijih odgovora,
dodajem da treba sedeti uspravno, ne naslanjajudi laktove na sto,
ne klatedi se na stolici.. )
Čime jedemo hranu ?
Šta ubrajamo u pribor za jelo?
Priborom se ne igramo, ne lupkamo u tanjir, čašu ili sto, posebno
smo oprezni kada koristimo nož da se ne bismo posekli. Još uvek je
najbezbednije da nam hranu iseku roditelji ili neko od odraslih.
205
Pitam decu ko od njih hode da nam pokaže kojom rukom drži
kašiku, a kojom viljušku i kako ih drži.
Kažem im da postoji hrana koju jedemo samo rukama ( hleb, vode )
.
Koji oblici ponašanja za stolom nisu pristojni i kulturni ?
Kada ustajemo od stola ?
Šta kažemo jedni drugima za stolom pre početka jela ?
Šta odgovaramo kada nam neko kaže : " prijatno " ?
Kako treba da se ponašamo kada završimo sa jelom ?
( Pored dečijih odgovora, kažem da treba da odnesemo svoj tanjir u
sudoperu, da vratimo stolicu na mesto, pomognemo mami da
pokupi sve sa stola ).
Govorim im da i kada odemo u goste na ručak ili večeru, takođe
treba da se kulturno ponašamo za stolom. (ne počinjemo prvi sa
jelom, ved čekamo da svi počnu; ne duvamo i ne srčemo supu ili
čorbu, ved čekamo da se ohladi ).
Šta radimo ako su nam usta puna hrane, a neko nas pita nešto ?
Kažem deci da nije pristojno tražiti još hrane, osim ako nas ne
ponude, i da je nepristojno redi ukoliko nas ponude nečim : " Ja to
ne volim da jedem " .
Kada ustajemo od stola u gostima ?
_______________________________________________________
Završni deo:
U završnom delu igramo igru " Pristojno – nepristojno " .

Objašnjavam deci da du im čitati rečenice ( prilog 2. ), koje se
odnose na pristojno i nepristojno ponašanje za stolom. Ukoliko se
rečenica odnosi na pristojno ponašanje, deca treba da ustanu, a
ukoliko se odnosi na nepristojno, deca treba da čučnu. Nakon
završene igre, pohvaljujem decu i odjavljujem aktivnost.
206
Prilog br. 1
Za stolom
Uvek pre jela,

peri ruke svoje,
jer to čuva
zdravlje tvoje.
Kada kreneš
za stolom jesti
tada trebaš
lepo sesti.
Kašiku, viljušku i nož
za jelo koristi,
nemoj mljackati
i s punim ustima pričati.
Pristojno je čekati
da pojedu svi,
a onda polako
od stola ustati.
Prilog br. 2
-Pre početka jela kažemo : prijatno.

-Podrigujemo za stolom.
-Ustajemo od stola tek kada svi završe i ustanu.
-Pre početka jela ne peremo ruke.
-Klatimo se na stolici dok jedemo.
-Posle jela nosimo svoj tanjir u sudoperu.
-Pričamo s punim ustima.
-Usta brišemo salvetom.
-U gostima prvi počinjemo sa jelom.
-Čačkamo nos za stolom.
-Ne srčemo supu.
-Hranu jedemo prstima.
207
-Pomažemo mami da pospremi sto posle jela.
-Dok jedemo ne pričamo.
-Vode jedemo kašikom i viljuškom.
-Udaramo viljuškom u čašu.
208
42. Ekologija (pripremna grupa)

Tema aktivnosti: Ekologija
Jedinica aktivnosti: Zagađenje i zaštita životne sredine
-Usvajanje pojmova ekologija, ekolozi i proširivanje znanja o
pojmovima životna sredina i zagađenje, o posledicama zagađenosti
životne sredine i različitim zagađivačima prirode.
-Obogatiti njihova znanja o načinima zaštite životne sredine.
-Razviti sposobnosti za aktivno slušanje, razumevanje i
prepričavanje pesme, razvijati koncentraciju i mišljenje.
-Bogadenje dečijeg rečnika.
-Osposobiti decu za očuvanje i zaštitu životne sredine.
v) Vaspitni zadaci:
-Razviti svest dece o značaju i potrebi odgovornog ponašanja u
prirodi,
-razvijati pozitivan odnos i naviku zaštite prirode.
Metode rada: Metoda razgovora, metoda demonstracije, metoda

praktičnog rada, metoda usmenog izlaganja
Oblici rada: Frontalni, grupni i individualni
Sredstva rada: Lutke od papira, slike, stiropror, rolne od kartona,
kolaž papir, hamer, kese, slamčice, cd sa muzikom.
209
vaspitanja.
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
„Dobar dan, drugari. danas sam došla da se malo družim sa vama.

Spremila sam za vas jednu predstavu, pa bih vas zamolila da je
pažljivo odgledate i obratite pažnju na to ko se pominje u predstavi
i šta je smetalo Beloj radi i Ljubičici.“
-Izvodim predstavu (prilog 1.)
Posle izvođenja predstave postavljam deci slededa pitanja:
-Kako ste se osedali dok ste gledali predstavu? Zbog čega?

- Ko se pominje u predstavi?
- Ko je smetao Beloj radi i Ljubičici?
-Na koji način su frižider i kesa dospeli u šumu?
- Gde je trebalo da ljudi bace frižider i kesu?
- Ko je pomogao Beloj radi i Ljubičici?
-Šta biste vi uradili na njegovom mestu?
-Zbog čega?
- Ljubičica i Bela rada su rekle, tri puta ura za?
Danas demo govoriti o Ekologiji i o tome na koji način mi

zagađujemo i štitimo našu životnu sredinu.
_______________________________________________________
Glavni deo:
Drugari, pre nego što počnemo razgovor o ozbiljnim
temama i problemima, htela bih da vam kažem šta me je podstaklo
da se danas družim sa vama. Ove dve slike (prilog 2.).
210
„Pogledajte ih. Šta je predstavljeno na ovim slikama?“ Zašto vam se
dopada priroda na ovim slikama?
Nakon dečjih odgovora:
„ Mene podsedaju na jednu nauku koja se zove Ekologija.“ Sigurna
sam da ste čuli tu reč, ali hajde da čujemo šta ona znači.
- Šta je Ekologija?
„Sada du vam pročitati pesmu „Ekologija“ koju je napisao Peđa

Trajkovid (Prilog 3.), a vi pažljivo slušajte kako je u pesmi opisana
ekologija.
Započinjem sa decom razgovor o pesmi, postavljam im slededa

pitanja:
-Drugari, šta smo saznali na osnovu pesme, šta je ekologija, kakva je

to nauka? Objašnjavam da je Ekologija nauka koja se bavi odnosom
čoveka prema prirodi.
-Kakva je u početku bila priroda?
-Koga je zatim priroda upoznala?
-Šta je čovek hteo da radi, koga da promeni?
-Na koji način/čime je čovek zagadio prirodu?
-Šta je čovek zagadio? Koje delove prirode?
-Kako dim, smede, otpad možemo da nazovemo jednim imenom?
- Ko još zagađuje prirodu?
Pokazujem jednu po jednu ilustraciju raznih zagađivača prirode,
(Prilog 4.) a zatim ih pitam:
- Šta se nalazi na slici?
- Na koje sve načine se zagađuje priroda?
-Zbog čega su sova, jelen i vuk izgubili svoj dom?
- Šta je čovek poželeo da uradi kada je video uništenu prirodu?
-Na koji način je to uradio?
-Šta nam pesma poručuje, šta da uradimo?
-Šta vi možete lepo da učinite i tako zaštitite i spasete prirodu?
Odlično drugari. Sada demo svi zajedno da napravimo maketu čiste

prirode. (Prilog 5)
211
Završni deo:
Decu delim u četiri grupe (jedna grupa, jedan sto).

Svako dete za prvim stolom dobija zadatak da napravi drvo.
Dobijaju rolne od kartona, kolaž papir, i krošnju drveta. Njihov
zadatak je da iseckani kolaž papir lepe na papirnu rolnu i na taj
način prave stablo drveta. Kada to završe, treba da ved gotovu
krošnju zalepe na stablo.
Druga grupa (drugi sto), dobija izrezani hamer, plave kese i plave
slamčice. Njihov zadatak je da kese zalepe na hamer, a kada to
završe slamčice lepe samo po ivicama hamera i na taj način prave
reku.
Treda grupa (tredi sto) dobija iseckane zelene slamčice i listove i
cvetove od kolaž papira. Njihov zadatak je da naprave svi po 5
cvetova, tako što de cvetide i listove da lepe na stablo (slamčicu).
Četvrta grupa (četvrti sto) ima zadatak da pravi male kante za
smede. Dobijaju odsečene rolne papira koje treba kolaž papirom da
ukrase.
Kada svi završe, sve što su napravili stavljam na zeleni stiropor.
Drugari, pogledajte kakvu ste prirodu napravili i kakva ona treba da
bude.
212
43. Šta je vede a šta manje (pripremna grupa)

Tip aktivnosti: Obrada novog gradiva
Tema aktivnosti: Veličina
Jedinica aktivnosti: Šta je vede, a šta je manje
-Usvajanje i proširivanje znanja o relaciji veliko i malo.
-Osposobljavanje dece za prepoznavanje i imenovanje predmeta
različitih veličina i njihovo upoređivanje, razvijanje pamdenja.
v) Vaspitni zadaci:
-Razvijanje svesti o značaju prepoznavanja i postojanja velikih i
malih predmeta, objekata i sl.,
-razvijanje takmičarskog duha.
Metode rada: Metoda razgovora, demonstrativna metoda,metoda

igre
Oblici rada: Frontalni, grupni i individualni.
Sredstva rada: Priča, ginjol lutke , aplikacija, kartice, šerpe, vangle,
varjače, tegle, dve lopte,radni listovi.
razvoja govora, metodika razvoja početnih matematičkih pojmova.
213
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci i objašnjavam im da danas imamo goste,

velikog medveda Boleta i malog medveda Đoleta (Prilog 1.), da se
udobno smeste i da poslušaju šta su Bole i Đole radili. Nakon
ispričane priče postavljam deci pitanja:
-Ko se spominje u predstavi?

-Po čemu se razlikuju medvedi iz priče? (Po veličini (veliki i mali).)
-Kako se zove veliki medved? (Bole.)
-Kako se zove mali medved? (Đole.)
-Gde su krenuli Bole i Đole? (U šumu da beru kruške.)
-Sa kog drveta je Bole brao kruške? (Sa velikog drveta.)
-A Đole? (Sa malog drveta.)
-Po čemu se razliukuju kruška koju je obrao i jeo Bole od Đoletove
kruške? (Boletova je velika, a Đoletova mala.)
-Na šta su naišli šetajudi kroz šumu? (Na reku i potok.)
-Po čemu se razlikuju potok i reka?
-Šta su ulovili Bole i Đole? (Ribe.)
-U čemu je razlika između Boletove i Đoletove ribe? (Bole je ulovio
veliku, a Đole malu ribu.)
-Kako su se tada osedali veliki i mali medved? (Bili su sredni, zato što
su mogli da naprave gozbu.)

_____________________________________________________
Glavni deo:
Deca su na tepihu. Igramo igru memorije. Na aplikaciji se nalaze 24

kartice sa pojmovima, voda i povrda (Prilog 2.), a zadatak dece je da
pronađu parove, otkrivajudi polja za relaciju veliko i malo. Deca su
podeljena u dve grupe,grupa koja otkrije više parova je pobednik.
214
Nakon igre memorije deci kažem da sednu na stolice koje su
poređane u polukrug,redi du im da zažmure i da ispruže
ruke,svakom detetu du da stavim neki predmet u ruku. To de biti
predmeti koji čine par,jedan je mali a drugi veliki predmet kao što
su (viljuška,kašika,šerpa,tegla,varjača,vangla,kutlača...) (Prilog 3)
ispred njih de stajati dve lopte jedna je velika a druga je mala,dete
koje ima veliku kašiku treba da pronađe svog para tj. da nađe dete
koje ima malu kašiku i kada pronađu svog para njihov zadatak je da
pored velike lopte stave veliki predmet a pored male lopte mali
predmet.
Razgovaram sa decom o razlikama među predmetima. Uzimamo
par po par predmeta i pitam decu:
-Koji je ovo predmet?

-Čemu služi?
-Po čemu razlikujemo ova dva predmeta?
-Kako zovemo veliki predmet?
-Kako zovemo mali predmet?
-Navedite još neke predmete koje imamo u sobi, a da se razlikuju
po veličini?
-Čega još možete da se setite velikog i malog,a da je van sobe?
_____________________________________________________
Završni deo:
U funkciji ponavljanja i provere usvojenih znanja delim deci radni

list (Prilog 4.). U radnom listu se nalaze parovi različiti po veličini,
veliki i mali, koje treba spojiti. Tačna rešenja proveravamo
frontalno.
Zahvaljujem se deci na saradnji i pohvaljujem njihov trud.
215
Prilog br. 1
Veliki i mali medved
Jednom davno živela su dva medveda. Veliki medved Bole i mali

medved Đole. Jednog dana išli su kroz šumu. Veliki medved Bole je
imao veliku korpu, a mali medved Đole korpicu. Tako šetajudi naišli
su na dva drveta kruške. Veliki medved je brao kruške sa velikog, a
mali medved sa malog drveta. Dok je Bole jeo svoju veliku, a Đole
grickao malu krušku,šetajudi naišli su na mali potok, koji se uliva u
veliku reku. Veliki medved Bole je ulovio veliku ribu, a mali medved
Đole je ulovio ribicu. Kada su se vradali kudi bili su jako sredni što de
napraviti veliku gozbu za večeru.
216
44. Sportovi (mlađa grupa)

Tema aktivnosti: Buđenje
Jedinica aktivnosti: Sportovi
-Usvajanje pojma ,,sportisti“ i proširivanje znanja o raznim
sportovima (fudbal, tenis i košarka).
-Razvijanje sposobnosti prepoznavanja i imenovanja ,, dresova“
(odela koja se nose u određenom sportu).
-Razviti sposobnost da prepoznaju, uporede i razlikuju lopte koja se
koristi u određenom sportu.
-Sposobnost uočavanja i upoređivanja razlika i sličnosti među
sportovima.
v) Vaspitni zadaci:
-Razvijanje pozitivnog odnosa prema sportu i želje za treniranjem
nekog sporta.
Metode rada: Metoda razgovora, demonstrativna metoda,

praktična metoda
Oblici rada: Frontalni i grupni oblik rada
Sredstva rada: Aplikacije sportova ( fudbal, košarka, tenis), lopte
(koje se koriste u ovim sportovima), loptice i koševi
razvoja govora, metodika fizičkog vaspitanja, metodika početnih
matematičkih pojmova.
217
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Decu odvodim u salu, nakon toga se predstavljam deci: ,, Zdravo

deco, danas demo se malo družiti ovde u sali i za početak demo
raditi neke vežbe“. Decu raspoređujem da imaju dovoljno mesta da
rade vežbe. Kredem sa demonstracijom vežbi. Prva vežba: Govorim
deci da beremo trešnje, da se podignu na prstide i da skroz podignu
ruke u vis. Druga vežba: Pokazujem deci da prvo naslone glavu na
jednu stranu a zatim na drugu (otklon glavom u jednu stranu a
potom u drugu stranu). Treda vežba: Pokazujem kako demo sada
čupati travu i da oni to ponavljaju zajedno samnom.
Nakon završenih vežbi deca sedaju na strunjaču i ja zajedno sa
njima, postavljam im pitanja: Šta smo do sada radili? Ko radi vežbe?
Zbog čega je važno raditi vežbe? (pokušavam da ih navedem da oni
sami upotrebe reč ,,sportista“ ili ,,sport“). Najavljujem jedinicu
aktivnosti: „Drugari danas demo razgovarati o sportovima “
___________________________________________________
Glavni deo:
Pokazujem deci slike na kojima su određeni sportovi (fudbal, tenis i

košarka), (prilog 1). Prvo im pokazujem sliku na kojoj se nalazi
fudbalski teren i fudbaleri, postavljam im pitanja:
Deco kako se zove ovaj sport?
Ko su čike na slici?
Ko od vas voli da igra fudbal?
Pokazujem im lopte i pitam ih koja lopta se koristi za igranje
fudbala
Na koji način igramo fudbal, kojim delom tela udaramo, šutiramo
loptu u fudbalu?
Zati im pokazujem sliku na kojoj se nalazi teren za tenis i teniser.
Kako se zove ovaj sport?
Ko igra ovaj sport? Ko je ovaj čika?
218
Ko je od vas probao da igra tenis? (Ako neko dete kaže da jeste pita
du ga da nam pokaže čime se igra, ako ne postavljam im sledede
pitanje)
Čime udaramo lopticu u tenisu?
Koji deo tela koristimo najviše u tenisu? Čime držimo reket?
Sada mi recite po čemu se razlikuju ova dva sporta?
Sa čime igramo fudbal koji deo tela smo rekli da koristimo da
šutnemo loptu? A koji deo tela koristimo u tenisu da udarimo
lopticu?
Postoji li razlika između lopte koja se koristi u fudbalu i one koja se
koristi u tenisu? (držim lopte dok ih pitam da uoče razliku)
A po čemu su slične? (Po obliku-okrugle, oble)
,,Drugari imam da vam pokažem još jednu sliku a vi mi recite da li
prepoznajete koji je to sport“. Pokazujem im sliku košarkaškog
terena sa košarkašima ako ne znaju koji je to sport ja du im redi.
Ko igra ovaj sport? Ko su ove čike? (Ako ne znaju ponavljam im ono
što smo pričali za prethodna dva sporta da čovek koji igra fudbal se
zove fudbaler, a čovek koji igra tenis je teniser, da ih navedem na
odgovor da kažu košarkaš je čovek koji igra košarku).
Nakon toga pozivam kolege koji su se obukli u ,,odela“ fudbalera,
tenisera i košarkaša. Deca na konkretnim primerima uočavaju
razlike koje se odnose na njihova odela, lopte i rekvizite koje se
koriste u njihovim sportovima. Kolege imenuje svaki deo svog
,,odela“ i ponavljaju ono što smo do sada pričali.
- Kako nazivamo fudbal, košarku i tenis jednim imenom?
- Koji još sport znate?
-Šta su fudbaleri, košarkaši i teniseri?
_______________________________________________________
Završni deo:
U završnom delu decu delim u dve grupe i ubacuju loptice u koševe

(korpe), dok igraju ,, košarku“ puštam im pemicu Branka Kockice ,,
Mi smo sportisti“ (prilog 2), ponavljamo igru koliko puta deca žele.
219
45. Šta nas čini srednim (mlađa grupa)

Tema aktivnosti: Osedanja
Jedinica aktivnosti: Šta nas čini srednim (aprilska šala)
-Usvajanje znanja o različitim vrstama osedanja.
-Proširivanje znanja o pozitivnim osedanjima (radost, ljubav, sreda),
kao i o načinima njihovog ispoljavanja. Stedi znanje o svetskom
danu šale.
-Osposobljavanje dece da razlikuju osedanja prema izrazu lica i
ponašanju, kao i situacije u kojima se ona javljaju.
- Podsticanje dece da izražavaju svoje pozitivne emocije.
-Razvijanje pažnje, koncentarcije, mišljenja i zaključivanja.
Podsticanje slobodnog izražavanja dece i aktivnog učestvovanja u
radu u grupi.
v) Vaspitni zadaci:
-Negovanje pozitivnih osedanja, razvijanje ljubavi prema porodici,
drugarima, prirodi.
-Razviti empatiju kod dece.
-Podsticanje dece da razumeju šalu na svoj i na tuđi račun i
stvaranje smisla za humor
Metode rade: Metoda razgovora, metoda scenskog rada, metoda

pokazivanja, metoda praktičnog rada.
220
Oblici rada: Frontalni i individualni oblik rada
Sredstva rada: Pozornica, lutkice, slike, pesma „Moja osedanja“,
smajlidi, pesma „Kad si sredan“
razvoj govora, metodika fizičkog vaspitanja, metodika muzičkog
vaspitanja.
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:

oblikom rada. Predstavljam se deci i govorim im da pažljivo slušaju
predstavu koju sam za njih pripremila (prilog 1). Nakon završetka
predstave, započinjem razgovor sa decom:
- Ko razgovara u predstavi?(Ana i Milica)

- Šta je Ana dala Milici?(Kutiju sa poklonom)
- Šta je Milica očekivala da de nadi u kutiji?(Biciklu ili plišanog medu)
- Šta je bilo u kutiji?(Ništa, samo je pisalo arilili)
- Zašto se Ana našalila sa Milicom?(Zato što je danas dan šale)
- Koji je to danas dan?(1.april)
- Da li se neko danas našalio sa vama?
- Kako se Milica osedala kada je videla da u kutiji nema

poklona?(Iznenadila se)
- Šta mislite, kako bi se Ana osedala da je stvarno dobila biciklu ili
plišanog medu?(Bila bi sredna)
Drugari, mi demo danas pričati o tome šta vas čini srednim.

_______________________________________________________
Glavni deo:
Pokazujem deci sliku (prilog 2) i postavljam im pitanja:
221
- Šta vidite na ovoj slici?(Da je dete sredno i nasmejano)
- Šta vas čini srednim?
- Kad ste poslednji put bili sredni? Zbog čega?
- Kako pokazujete da ste sredni?
- Kakav je vaš izraz lica kad se sredni (pokažite mi)?
Zatim deci pokazujem drugu sliku (prilog 3):

- Šta vidite na ovoj slici?(Decu koja se igraju u vrtidu)
- Da li ste sredni kada idete u vrtid?
- Šta najviše volite da radite u vrtidu što vas čini srednim?
- Kako se osedate kada se igrate sa svojim drugarima?(Lepo)
Govorim deci da du im izrecitovati pesmu koja se zove „Moja

osedanja“ (prilog 4), da me pažljivo slušaju i zapamte o čemu se
radi. Nakon recitovanja, postavljam im pitanja:
- O čemu se radi u pesmi?(O osedanjima dečaka)
- Kada dečaku osmeh krede?(Kada se raduje)
- Kada se dečak najlepše oseda?(Kada nekoga voli)
- Prema kome vi osedate ljubav?(Mami, tati, baki, deki, bratu,

drugarici...)
- Na koji način pokazujete nekome ljubav?(Zagrljaj, stisak ruke,
poljubac...)
- Kako se osedate kada ste pored njih?
Dajem deci štapide sa smajlidima i objašnjavam im da kada

pokažem sliku (prilog 5) na kojoj je dete veselo, sredno, nasmejano,
oni treba da dignu svoje smajlide, a ako im pokažem sliku na kojoj je
dete tužno ili plače, deca treba da drže smajlide na kolenima.
_______________________________________________________
Završni deo:
U završnom delu igramo i pevamo uz pesmu ,,Kad si sredan“

izvodedi pokrete koji se spominju u pesmi.
222
Prilog br. 1
Aprilili
ANA: Milice,pogledaj, imam jedno iznenađenje za tebe.

MILICA: Poklon! Ali Ana, nije mi rođendan danas.
ANA: Pa ne mora samo za rođendan da se dobijaju pokloni. Želela
sam da te obradujem i iznenadim. Hajde otvori!
MILICA: Ti si baš dobra drugarica! Ne mogu da verujem! Nije valjda
ono što ved dugo očekujem? Da li je to bicikla ili je onaj plišani
meda kojeg smo gledale u prodavnici...
ANA: Nije, nije, ali je veliko iznenađenje.
MILICA: Uh, kako si ga upakovala... Jedva mogu ovo da odvežem i
otvorim. AAAAA, ali, unutra nema ničeg!
ANA: Ima, ima, traži...moraš da se potrudiš.
MILICA: Nema! Samo je neka cedulja na dnu i na njoj piše...da
vidim...APRILILILILI!
ANA: Hahaha, zaboravila si koji je danas dan? Danas je dan šale.
MILICA: Jaooo, pa danas je prvi april. Potpuno sam zaboravila na to.
ANA:Izvini, ali morala sam da se našalim sa tobom. Ipak je danas
dan šale. Nadam se da se ne ljutiš.
MILICA: Ne ljutim se, Ana, ne brini. Ali bih bila sredna da sam dobila
neki poklon.
ANA: Poklon deš dobiti slededi put, obedavam. Ja mnogo volim da
te iznenađujem i da se s tobom šalim, jer si ti moja najbolja
drugarica (zagrle se).
MILICA: Hajdemo sada, pošto je danas dan šale, da se našalimo sa
još nekim.
223
46. 8. Mart (pripremna grupa)

Tema aktivnosti: 8. Mart
Jedinica aktivnosti: 8. Mart
-Naučiti decu da je Osmi mart dan svih žena.
-Usvojiti značaj majke u našim životima, razumeti odnos majke i
deteta.
-Razvijanje kreativnosti kod dece.
-Osposobljavanje dece da poštuju svoje mame, bake.
c) Vaspitni zadaci:
-Formirati svest kod dece o lepom ponašanju, i o poštovanju majke.
Metode rada: Metoda razgovora, metoda praktičnog rada.

Oblici rada: Frontalni, grupni
Sredstva rada: Čestitke, lutkice, drvene bojice, pesma "Čestitka
majci"
224
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci „Zdravo, drugari,danas du se družiti sa vama.

Ja sam čuo da volite da gledate predstave pa sam poveo sa sobom
drugaricu Janu i druga Sašu (pokazujem lutkice). Hajdemo sada da
vidimo šta oni rade i koji problem ima Saša." (Prilog 1.).
- Ko se pominje u predstavi? (Saša i Jana)
- Šta radi Saša? (Traži puža da pokloni mami)
- Zašto mu se Jana smejala? (Jer puž nije dobar poklon)
- O čemu su oni razgovarali? (Šta bi mogao, a šta ne da pokloni
mami)
- Koji je to praznik kada mamama, bakama dajemo poklone? (8.
mart)
____________________________________________________
Glavni deo:
Osmi mart je praznik svih žena na svetu. Tog dana sve žene slave
ovaj praznik. Zahvaljujudi jednoj ženi po imeni Klara Cetkin, ovaj
dan je proglašen praznikom svih žena ovoga sveta. Sada du vam
pročitati jednu lepu pesmicu o majci.
Čitam deci pesmu:
ČESTITKA MAJCI
Za Osmi mart
svi dobri đaci,
prvo napišu
čestitku majci.
Sa malo reči
i puno cveda,
225
želim da majku
prati sreda.
Za sve što si mi
činila i dala
mama od srca,
veliko ti hvala.
Hvala ti mama
za miran san
i neka ti je sredan
tvoj dan.
- Šta mi tog dana radimo za svoje mame?

- Kako se proslavlja 8. mart?
- Šta se najčešde poklanja tog dana?
- Kome se sve daju pokloni?
- Šta ste poklanjali svojoj mami?
- Kako se majke ponašaju prema nama?
- Kako se Vi ponašate prema svojoj majci?
-Zašto je potrebno da se lepo ponašamo?
- Mame nas čuvaju, brinu o nama, šta mislite da li samo taj jedan
dan treba da ih poštujemo i poklanjamo pažnju?
- Kako vi pokazujete svojoj mami da je volite?
- Kome još sem mamama, bakama, tetama treba da čestitamo ovaj
praznik? (Vaspitačicama)
- Šta vaspitačice rade sa vama, za vas?
_______________________________________________________
Završni deo:
Na ormanu je veliko srce. Delim decu u 2 grupe, jedna grupa dobija

čestitke u obliku srca, druga u obliku cveta. Njihov zadatak je da što
lepše ukrase čestitku i lepimo ih na srce.
226
Prilog br. 1
-Jana: Heeej, dao, Saša! Šta to radiš?

-Saša: Pssssssst! Duti, tražim puža.
- Jana: Pa šta de ti sad puž?
- Saša: Zato što spremam jedan poklon.
- Jana: Kome spremaš poklon?
- Saša: Mami i baki, jer uskoro ide praznik pa sam hteo nešto da im
poklonim.
- Jana: Hehehe... Pa od kada se to puževi poklanjaju mamama i
bakama?
- Saša: Pa ne znam od kada, jer prvo sam hteo da im poklonim moju
loptu, ali onda ne bih imao čime da se igram.
- Jana: Ja mislim da ni puž ni lopta ne bi bili dobar poklon za njih?
- Saša: Lopta ne bi bila dobar poklon!?!?
- Jana: Ne, ne bi!
- Saša: Ha... Pa ti onda nemaš pojma šta je to dobar poklon. Pa ko
još ne bi voleo da dobije loptu na poklon? To bi svako voleo. Ja bih
voleo da mi sad neko pokloni još jednu loptu.
- Jana: Pa ti bi voleo, i ja bih volela, ali one i ne bi. One se više ne
igraju loptama. Njima treba da pokloniš nešto drugo.
- Saša: Ma nemogude je da one ne bi htele loptu. Ali dobro, možda
si i u pravu. U svakom slučaju, ionako sad tražim puža da im
poklonim.
- Jana: Dobro Miloše, što misliš da je puž dobar poklon za njih?
- Saša: Zato što sam video da je jednom tata poklonio mami jedan
poklon u maloj kutiji, i razmišljao sam da je u njoj sigurno bio neki
veliki kliker ili neki mali puž. A kliker isto ne mogu da poklonim jer
mi je on drag koliko i lopta, tako da sad tražim puža.
- Jana: Hahaha... Stvarno si smešan dečak. U toj maloj kutiji sigurno
nije bio kliker a pogotovo ne puž.
- Saša: Nemoj da mi se smeješ to nije lepo.
- Jana: Izvini, u pravu si, ali stvarno imaš smešne ideje za poklon. Da
li ja mogu da ti pomognem oko ideja za poklon?
- Saša: Možeš ako obedaš da nedeš više da mi se smeješ.
227
- Jana: Dobro, obedavam da nedu. Prvo da te pitam da li ti imaš
pare da kupiš neki poklon u radnji.
Saša: Naravno da nemam, jer i kad imam ja ih potrošim tako što
kupim sličice, klikere ili neke igračke.
- Jana: Eee pa dobro, onda imamo samo jedan dobar izbor, a to je
da odemo na livadu i da uberemo ljubičice i drugo cvede i od njih
napravimo buket. To mame i bake najviše vole.
- Saša: E super ti je ideja, hvala. Idemo da beremo cvede.
- Jana: Idemo.
228
47. Prvoaprilska šala (pripremna grupa)
OPŠTI METODIČKI PODACI:

Jedinica aktivnosti: Prvoaprilska šala
VASPITNO_OBRAZOVNI ZADACI:
Proširivanje znanja dece o svetskom Danu šale, upoznavanje sa

sadržajem predstave ''Najnovije vesti'' i pesama ''Aprili-li-li'' i ''Sa
mnom ima neka greška''
Podsticanje razvoja mašte i kreativnosti, negovanje sposobnosti

slušanja, razumevanja, doživljavanja, tumačenja, prepričavanja
književnog teksta, razvijanje sposobnosti uočavanja nonsensa u
pesmi, razvijanje misaonih sposobnosti.
v) Podsticanje razvoja mašte i kreativnosti, negovanje sposobnosti

slušanja, razumevanja, doživljavanja, tumačenja, prepričavanja
književnog teksta, razvijanje sposobnosti uočavanja nonsensa u
pesmi, razvijanje misaonih sposobnosti.

metoda demonstracije, metoda scenskog rada
Sredstva rada: Književni tekst predstave ''Najnovije vesti'' (prilog
br. 1), književni tekst pesme ''Aprili-li-li'' Miloša Stefanovida i pesme
''Sa mnom ima neka greška'' Vlade Stojiljkovida (prilog br. 2), slika
dvorske lude (prilog broj 3), vicevi (prilog br. 4), pitalice (prilog br.5)
i pogodne ilustacije koje su u vezi viceva i pitalica.
229
TOK AKTIVNOSTI:
Uvodni deo:
Deca sede na tepihu. Predstavljam se deci: ''Dobar dan, drugari.

danas du se družiti sa vama. Za vas sam spremila predstavu koju
treba pažljivo da odgledate kako bi kasnije pričali o njoj. Nepoznata
reč koju dete čuti u predstavi je alas što znači ribar.'' Nakon
predstave:
-''Šta ribe hvataju na Dunavu? (Ribare.)
- Šta ganja ovca? (Čopor vukova.)
- Na koga je pucao zec? (Na lovca.)
- Šta je progutalo đaka prvaka? (Jedno slovo.)
Glavni deo:
-''Deco ,znate li vi koji je danas praznik? Ko hode da kaže? (Prvi

april.)
- Kako još zovemo Prvi april? (Dan šale.)
- Tako je! Prvi april je poznat kao svetski Dan šale. Svetski je zato
što ga mnoge zemlje u svetu slave. Nekada davno se u Engleskoj
slavio kao Dan svih luda. Na ovoj slici iza broja jedan (prilog br. 3),
koji označava Prvi april, nalazi se jedna dvorska luda. Dvorske lude
su bili ljudi koji su zasmejavali kralja i kraljicu i to je bio njihov
posao.
230
- Šta mi radimo Prvog aprila? Na koji ga način proslavljamo?
(Zasmejavamo svoje drugare.)
- Na koji način se vi šalite sa vašim drugarima na ovaj praznik?
- Koja je čuvena reč koju izgovaramo kada se našalimo sa drugom i

on poveruje u našu šalu? (Aprililili.)
- Zašto mi nekad možemo da se naljutimo na našeg druga kada se

šali sa nama? (Kad nas uvredi.)
-Šta onda nikako ne treba da radimo kada se šalimo sa našim

drugarima? (Ne smemo da ga vređamo, da ga uvredimo.)
- Tako je,trebamo da vodimo računa na koji demo se način našaliti i

ta šala treba da bude lepa i prijatna za sve, nikako ne sme da vređa.
- Zašto ne smemo da vređamo drugare? Kako de se onda oni

osedati? (Tužno.)
- Prema drugima treba da se ponašamo onako kako želimo da se

drugi prema nama ponašaju.
- Deco, sada du vam pročitati jednu pesmu koja se zove 'Aprili-li-li' i

nju je napisao Miloš Stefanovid a vi je pažljivo saslušajte.'' Čitam
pesmu. Nakon čitanja:
- ''Ko se pominje u pesmi? Ko je koga u pesmi prevario? Kako su

lisice prevarile vuka u pesmi?
- Vuk je trebao da shvati da ga lisice varaju pre nego što je skočio u

vodu. Kako je mogao da to shvati? (Ribice žive u vodi, one ne mogu
da se udave.)
- Deco,da li ste nekad čuli za vic? Vic je isto što i šala. Sad du vam ja
ispričati neke (prilog br. 5). Ko hode da nam ispiča neki vic koji zna?
- Spremila sam za vas neke zanimljive pitalice (prilog br. 4).
231
- Sada du vam pročitati pesmu ''Sa mnom ima neka greška'' koju je
napisao Vlada Stojiljkovid. Nakon čitanja pesme:
- ''Da li se vi često smejete?
- Ko vas najviše zasmejava?
- Sa kim se najčešde smejete?
- Da li znate da nasmejete svoj najboljeg druga/drugaricu i na koji ih

način zasmejavate?
- Sada demo se igrati jedne igre u kojoj vi zasmejavate jedni druge“.
__________________________________________________
Završni deo:
Igra ''Ne smej se!''
Deca formiraju krug, a u sredini kruga se nalazi jedan od njih.

Njegov zadatak je da baci loptu drugom detetu i da pokuša da ga
nasmeje. Dete koje se nasmeje zamenjuje mesto sa svojim
drugarom, pa onda ono zasmejava.
Prilog br. 1
Najnovije vesti
(Jedna lutka se pojavljuje na sceni.)
Zdravo svima! Zamislite, deco!
Najnovije vesti glase:
Na Dunavu ribe hvataju alase!
Upravo je stigla i vest ova:
Neka ovca ganja čopor vukova!
A slededa vest glasi doslovce:
Jedan zec pucao na lovce!
E baš je za crnu hronuku ovo:
Jednog prvaka je progutalo slovo!
232
Draga deco, na pažnji vam hvala!
Ove vesti behu...Prvoaprilska šala!
Prilog br. 2
Aprili-li-li
Dve lisice, pored reke Save,

Rešile da sa vukom šalu prave:
Vuče, vuče, na sred reke Save,
Dve ribice se, eno, dave!
Vuk skoči na sred Save,
Pa reče lijama mokre glave:
Vi ste mene prevarili!
A, lisice rekoše:
Aprili-li-li!
Sa mnom ima neka greška
Sa mnom ima neka greška

Lice mi se stalno smeška
He-he
Bez razloga i bez veze
Usta mi se sama keze
Ho-ho
I kad nedem i kad hodem
Moram da se zakikodem
Hi-hi
Nesrpljiv sam, jedva čekam
Da se malo zacerekam
Hu-hu
Postalo je zbilja strašno:
Smejem se ko lud na brašno
Ha-ha
233
Prilog br. 3
Trkaju se dva magarca, i jedan kaže: ''Ko zadnji-Magarac!''
Pita učiteljica Ivicu: ''Ivice, imaš dva keksa, pojedeš oba, šta ti
ostane?
Ivica ponosno odgovori:''Mrvice.''
Perica pita Maricu: U čemu je razlika između miša i slona?

Marica odgovara: Ne znam.
Perica: Ako ne vidiš razliku, vreme je da nosiš naočare!
Pita učiteljica đaka prvaka: Poznaješ li ovo slovo?

On odgovara: Poznajem.
A koje je to slovo?
Pa ja ga znam samo iz viđenja, ne znam kako se zove.
(Uz viceve pokazujem deci odgovarajude ilustracije.)
234
48. Šta se dogodilo pa sam se rodio (pripremna grupa)

Tema aktivnosti: Bebe
Jedinica aktivnosti: Šta se dogodilo, pa sam se rodio
-Usvajanje i proširivanje znanja o nastanku jednog novog života,
rađanju deteta i upoznavanje sa osobinama koje su deca imala kao
bebe.
-Osposobiti decu da imenuju i prepoznaju bebino ponašanje njene
potrebe i sredstva neophodna za negu beba (cucla, flašica, pelene,
zvečke...)
v) Vaspitni zadaci:
-Razvijanje pozitivnih stavova prema
bebama, druželjubivosti i pozitivnog odnosa prema mlađoj deci.
Metode rada: Metoda usmenog izlaganja , metoda razgovora,

demostrativna metoda.
Sredstva rada: Pesma „Vreme je za bebe“, bebe, cucule, flašice,
pelena.
Korelacija sa drugim vaspitno-obrazovnim oblastima: Metodikom
razvoja govora, metodikom muzičkog i likovnog vaspitanja.
235
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci.
„ Zdravo, drugari, danas du se družiti sa vama. Danas razgovaramo
o jednoj veoma ozbiljnoj, važnoj i interesantnoj temi. Da bi ste
otkrili o čemu demo da pričamo potrebno je da pažljivo saslušate
pesmu "Bradu ne donose rode" vaš zadatak je da otkrijete o čemu
se radi u pesmi.
Puštam pesmu i nakon slušanja postavljam deci pitanja:
-Šta je tata rešio? (da kupi brata)
-Gde je tata sve tražio brata? (Banatu, internatu, Sremu.)
-Na koji način dolazi brat? (rađaju ga mame)
Drugari danas demo pričati o tome po čemu prepoznajemo bebe,
šta one mogu i kakvi smo bili kad smo bili mali.
____________________________________________________
Glavni deo:
Glavni deo aktivnosti započinjem pitanjem i demonstracijom

različitih zvukova (plača) beba.
- Po čemu se bebe razlikuju od odraslih?
Bebe ne znaju da govore. Na koji način one pokazuju svoja
osedanja, potrebe, nezadovoljstvo? Ja du pustiti bebin plač, a vaš
zadatak je da prepoznate bebina osedanja i potrebe. (puštam zvuk
bebe kada plače, kada se smeje, kada guče). Nakon puštanja
postavljam deci pitanja.
- Zbog čega bebe obično plaču?
-Zašto ova beba može da bude tuža/vesela?
Zbog čega su bebema potrebne pelene?
-Zašto je važno da brinemo o bebama?
-Na koji način bi ste vi brinuli o njima?
Bebe ne znaju ni da hodaju. Na koji način se one kredu pre nego
prohodaju?
236
Sada du va vam pročitati pesmu Peđe Trajkovida "Kako se prave
bebe" . Nakon čitanja postavljam im pitanja:
-Kako se zove pesma? (Kako se prave bebe)
-Šta obično kažu odrasli kada ih pitate kako ste se rodili?
-Šta smo na kraju utvrdili od čega se prave bebe? (Od ljubavi,
potebno je mnogo ljubavi da bi mama i tata dobili bebu, kad se
mama i tata vole).
Nakon toga im govorim kako bebe dolaze na svet. Beba se razvija i
raste u maminom stomaku, mama nakon određenog vremena ide u
bolnicu i tamo rađa batu ili seku.
Nakon toga prelazim na završni deo.
_______________________________________________________
Završni deo:
U završnom delu deci delim radne listove (prilog 2) na kojem se

nalaze stvari koje su i koje nisu potrebne bebi. Njihov zadatak je da
linijama spoje sa bebom stvari koje su bebi neophodne.
Kada završe vodimo kratak razgovor o tome šta su zaokružili i zbog
čega.
237
49. Majka (pripremna grupa)
OŠTI METODIČKI PODACI

Tema aktivnosti: Porodica
Jedinica aktivnosti: Majka
-Proširivanje i produbljivanje znanja o 8. martu- Danu žena,
usvajanje i upoznavanje sa ulogom i značajem majke u porodici,
ponavljanje i proširivanje znanja o nazivima mladunaca pojedinih
životinja.
-Osposobljavanje dece da prepoznaju sredstva koje njihove majke
koriste u svakodnevnom radu,
-osposobljavanje dece za pružanje pomodi roditeljima.
v) Vaspitni zadaci:
Razvijanje poštovanja i pozitivnih stavova prema kudnim poslovima
koje majka obavlja, razvijanje druželjubivosti. Razvijanje navike da
pomažu mamama, da pokazuju zahvalnost, razumevanje.

demonstrativna metoda.
Sredstva rada: Stiropor, aplikacije, sunđer za sudove i deterdžent
za pranje sudova, kecelja, činija, varjača, štipaljke za veš, tašna,
šminka, ogledalo, vikleri, medalje od papira i kartona, lepak.
razvoja govora, metodika muzičkog i likovnog vaspitanja.
238
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Predstavljam se deci i govorim im da du se družiti sa njima.

Deca sede u polukrugu na stolicama.
Ispred njih se nalazi stiropor na kojem su nakačene razne slike
životinje i njihovih mladunaca. (Prilog 1.) Svaka slika je okrenuta
naopako i predstavljena je zvezdom određene boje.
Započinjem razgovor sa decom:
Drugari, potrebna mi je vaša pomod. Želim da saznam šta se nalazi
na ovim slikama koje su okrenute naopako. Izvodim jedno po jedno
dete ispred, ono bira zvezdu određene boje, a zatim nam otkriva
šta se nalazi na slici koja je predstavljena tom zvezdom koje je dete
odabralo. Kada deca otkriju koje se sve životinje nalaze na slikama,
pitam ih :
- Šta je zajedničko na svim slikama?
- Ko se nalazi na svakoj slici?
-Zašto je mama bitna u našem životu?
Nakon dobijenog odgovora, najavljujem jedinicu aktivnosti.

____________________________________________________
Glavni deo:
Videli smo na slikama da svako mladunče ima svoju majku.

- Ko je majka?
- Koga tako zovemo?
Majke koje se brinu da mi budemo sredni i zadovoljni imaju jako
puno obaveza u kudi i ja sam donela neke predmete koje one
koriste dok obavljaju neke poslove, a vi dete mi pomodi da neke od
njih prepoznamo.
Pokazujem deci predmete koje sam donela.
-Čemu ovo služi? ( pokazujem sunđer za sudove i deterdžent za

pranje sudova)
239
-Kada se sudovi peru?
- Ko u vašoj porodici pere sudove?
- Ko može da mi kaže šta je ovo? (pokazujem kecelju)
- Čemu ona služi?
- Kada se koristi?
- Ko koristi kecelju?
- Čemu ovo služi? (pokazujem činiju i varjaču)
- Ko koristi varjaču?
- Kada se koristi?
- Ko sprema ručak u vašoj kudi?
- Kada se pere veš?
- Kada se opere veš u mašini, koja je još jedna od maminih
obaveza?
- Šta je ovo? (pokazujem štipaljke za veš)
-Šta rade mame sa vešom kada se osuši?
- Koji aparat im je za to potreban?
-Navedite još neke kudne aparate koje koriste vaše mame. (toster,
mikser, usisivač...)
- U obavljanju kojih kudnih poslova pomažete mamama?
- Šta vaša mama radi da bi vi bili sredni i zadovoljni?
- Na koji način se trudite da iznenadite ili obradujete mamu?
- Čime oraspoložite svoju mamu kad je tužna ili kada vidite da je
jako umorna?
Deco, mame pored kudnih poslova vole i da se doteruju kako bi

izgledale lepo.
- Na koji način se doteruju vaše mame?
- Šta im je potrebno da bi se doterale?
- Šta je ovo? (pokazujem tašnu)
- Šta to svaka žena ima u svojoj tašni? (pokazujem šminku i
ogledalo)
Nekada, kada naše mame nemaju vremena da idu kod frizera, one
same prave frizuru kod kude.
- Šta najčešde koriste da bi napravile lepu frizuru? (pokazujem
viklere)
240
Uskoro se bliži jedan praznik koji je posveden mamama i bakama.
- Kako se zove taj praznik? ( 8. mart ili Dan žena)
___________________________________________________
Završni deo:
Zbog toga što obavljaju jako puno poslova, brinu se o nama, trude
se da budemo sredni i zadovoljni, mame zaslužuju zlatnu medalju.
Zbog toga demo sada da napravimo jedan poklon za mamu.
Raspoređujem decu za stolove. Svakom detetu dajem po jedan
kružid od papira na kojem treba da nacrtaju nešto svojoj majci.
Kada završe sa crtanjem i bojenjem, onda te kružide lepimo na
medalje. Dok deca individualno rade, slušaju dečije pesme.
241
50. Čuvar kude (srednja grupa)
OPŠTI METODIČKI PODACI:

Tema aktivnosti: Šarenica – Uskrs
Jedinica aktivnosti: Čuvar kude
VASPITNO-OBRAZOVNI ZADACI:
-Usvajanje i proširivanje znanja o Uskrsu kao prazniku i značaju
prvog uskršnjeg jajeta – čuvara kude.
-Razvijanje kreativnosti dece prilikom ukrašavanja jaja.
-Probuditi interesovanje za običaje.
-Osposobljavanje dece da prepoznaju koje je jaje Čuvar kude.
v) Vaspitni zadaci:
- Razvijanje interesovanja i pozitivnog odnosa prema veri i
običajima. Razvijanje ljubavi prema porodici i društvu.

Sredstva rada: Slike, lutke od papira, jaja od kartona, pravo jaje,
hamer, kolaž papir, cd sa muzikom, plodovi biljaka.
vaspitanja
242
TOK AKTIVNOSTI
Uvodni deo:
Deca sede na stolicama u polukrugu. Predstavljam se deci: „ Dobar

dan deco danas du se malo družiti sa vama. Sada bih hteo da
pogledate jednu predstavu (prilog 1 i 2). Zamolio bih vas da pažljivo
pratite i slušate predstavu, šta su jaja poželela kako bi kasnije svi
zajedno mogli da razgovaramo o njoj.“
Posle izvođenja predstave postavljam deci slededa pitanja:
O čemu govori predstava? (O uskršnjim jajima)
Ko su likovi koji se pojavljuju u ovoj predstavi? (dva jajeta)
Po čemu se ta dva jaja razlikuju? (Jedno je šareno, a drugo obično)
O čemu oni razgovaraju? (O bojama)
Ko je obojio šareno jaje? (Devojčica Jana)
Kakav utisak su ostavile šarene boje na obično jaje? (Svidele su mu
se)
Zbog čega je i obično jaje htelo postati Uskršnje jaje? (Zbog toga što
je i ono htelo da dobije boju)
Kakve je na kraju dobilo boje? (Postalo je šareno)
Kažite mi drugari kako se zove prvo jaje koje obojimo za Uskrs?
(Čuvar kude)
-Tako je drugari i danas demo govoriti obojenju jaja, o čuvarkudi i o

prazniku koji nam se bliži.
_______________________________________________________
Glavni deo:
Drugari, počnimo razgovor o ovoj temi. Dok razgovaramo o ovoj

temi i dok im postavljam pitanja, pokazujem im razne slike (prilog
3) koje daju asocijaciju na određeni broj pitanja.
Koji veliki praznik nam se uskoro bliži? (Uskrs)

Kog dana se uvek slavi Uskrs? (Uvek u nedelju)
Koliko dana traju uskršnji praznici? (Tri dana)
243
Gde idemo tih dana? (Idemo u crkvu)
Sa kim idemo u crkvu? (roditeljima, bakom, dekom...)
Na koji način se pozdravljamo kad sretnemo nekog na Uskrs?
(Hristos voskrese)
Šta bi trebalo odgovoriti? (Vaistinu voskrese)
Šta naše mame rade na Uskrs, a mi im pomažemo u tome? (Farbaju
i ukrašavaju jaja)
Kog dana se farbaju jaja? (Na Veliki četvrtak ili na Veliku subotu)
Čime možemo da bojimo i ukrašavamo jaja? (temeperama,
sličicama, kolaž papirom, lukovinom...)
Gde stavljamo ofarbana i ukrašena jaja? (U korpice)
Ko od vas pomaže svojim mamama i bakama u farbanju jaja?
Na koji način vi koristite jaja za Uskrs? (Kucamo se)
Zašto se kucamo jajima? (Da vidimo čije je jače)
Šta još radimo sa jajima osim što se kucamo sa njima? (Poklanjamo
ih)
Ko je vama poklanjao? (Porodica)
Kome biste vi voleli da poklonite?
Šta vas posebno raduje tih dana? (kucanje jajima, svi su lepo
raspoloženi, porodica je na okupu...)
Koje je boje jaje koje se prvo boji za Uskrs? (crvene boje)
Zatim pokazujem deci pravo jaje crvene boje (Prilog 4)

Zašto je prvo jaje crvene boje? (Zato što je to boja radosti i srede)
Kako zovemo to prvo jaje? (Čuvar kuda?
Zbog čega prvo jaje zovemo Čuvar kude? (Zbog toga što čuva
porodicu od bolesti i drugih loših stvari)
Gde čuvamo na nekom posebnom mestu u kudi?
Do kada čuvamo to prvo jaje? (Do slededeg Uskrsa)
Odlično drugari, sada demo se vratiti za stolove i ukrašavati jaja

koja dete dobiti.
244
Završni deo:
Deca se vradaju nazad za stolove.

Kažem im da jaja tokom uskršnjih praznika možemo da ukrašavamo
različitim materijalima, bojama, sličicama, stikerima, pa i
semenjem. Važno je da jaja budu što lepša i interesantnije
ukrašena. Tada im pokazujem jaje napravljeno od kartona i koje je
ukrašeno raznim semenjem (pasulja, kukuruza... ). Postavljam im
pitanja koja sam semena koristio pri ukrašavanju svog jajeta i pitam
šta bi oni želili da koriste pri ukrašavanju svog. Deca dobijaju jaja i
ukrašavaju ih po želji koristedi semenje.
Zatim svakom dete dobija kartonsko jaje (prilog 5 ) oivičeno
određenom bojom koje oni treba da ukrase raznim semenjem
biljaka. (prilog 6 ) (prethodno je na to jaje stavljen lepak kako bi se
semenje zalepilo) . U toku završnog dela dok deca individualno
ukrašavaju jaja puštam im pesmu hora Čarolija, „Uskršnje jutro“
(prilog 7) . Pohvaljujem decu i završavam aktivnost.
Prilog br. 1
Uskršnja jaja
(Iza paravana se sa jedne strane pojavljuje obično jaje izrađeno od

kartona i zalepljeno na štapu, a zatim se sa druge strane pojavljuje
šareno-Uskršnje jaje. Obično jaje i Uskršnje gledaju jedno drugo, a
zatim počinje razgovor među njima.)
Obično jaje: Ko si ti? Ličiš na jaje... ali ko ti tako lepe boje daje?
Šareno jaje: Uz moje šarene boje, koje mi divno stoje, od danas se
zovem Uskršnje jaje, a obojila me je devojčica Jana.
Obično jaje: Jako mi se tvoj izgled sviđa! U kokošinjcu nikada nisam
video takvo jaje.
Šareno jaje: Ooo, Uskršnje jaje ne snesu koke, ni guske, ni patke..
ved pre Uskrsa deca dojure do gnezda, izvade me i gle šta od mene
naprave, šareno Uskršnje jaje!
Obično jaje: I ja bih želeo postati tako lepo i šareno jaje... Ali kako?
245
Šareno jaje: Vrlo lako! Ja du ti pomodi! (Šareno jaje glasno doziva)
Ako želite baš svi znati i ovo jaje de šareno postati!!! (Iza paravana
se pojavljuje ljudska ruka koja odvodi neobojeno jaje iza paravana.
Tamo, bojenjem i ukrašavanjem i obično jaje postaje šareno, ali
deca to ne vide.)
Šareno jaje: Hej, jaje, kako ti je tamo? Šta ti rade, nisi valjda samo?
Reci nam da i mi znamo! (Iza paravana se čuje glas jajeta koje je
otišlo na bojenje.)
Obično jaje: Hladne boje i hladne vode baš mi ne gode! Ali, iako mi
je pomalo zima, moja ih ljuska dobro prima!
Šareno jaje: Taj problem o hladnodi zaboravi, jer kada se tople boje
na tebe stave, postadeš najlepše šareno jaje! (Iza paravana se
pojavljuje novoobojeno Uskršnje jaje.)
Obično jaje: A sada: Kako ti se moja boja dopada?
Šareno jaje: Sada je ved bolje! Na tebi, šarene boje, prelepo stoje!
Oba jajeta: A sada za Uskrs i tvoje, i moje, neka zaplešu radosno,
šarene boje!
246
O Autoru
Jelena Kocid rođena je 29.08.1989. Živi i radi u Beogradu. Po

profesiji je muzički saradnik i diplomirani Vaspitač. Svoje muzičko
obrazovanje započela je u svojoj sedmoj godini. Osnovnu muzičku
školu i srednju muzičku gimnaziju „Jovan Bandur“ pohađala je u
Pančevu. Svoj talenat potvrđuje na međunarodnim i republičkim
takmičenjima iz Solfeđa, sa osvojenim prvim mestima. Njeno
višegodišnje muzičko iskustvo bilo je zapaženo i na Visokoj školi za
vaspitače u Vršcu, koju je upisala 2008. godine. Pod mentorstvom
profesora Metodike muzičkog vaspitanja Lelee Jon-a, Jelena je
učestvovala na mnogim fakultetskim manifestacijama, priredbama
kao korepetitor/pijanista. Pod mentorstvom istog profesora
učestvovala je u istraživačkom projektu Visoke škole, „Uloga
pedagoške prakse u profesionalizaciji poziva vaspitača“ sa temom:
„Pedagoška praksa u funkciji kvalitetne interakcije vaspitača i
predškolske dece“. Istraživanje je realizovano u saradnji sa
predškolskim ustanovama na tri beogradske opštine. Na tredoj
godini studija bila je aktivna kao asistent na predmetu Metodika
muzičkog vaspitanja i Vokalno-instrumentalna nastava.
Svoje znanje i talente udružuje zajedno sa rođenom sestrom

Aleksandrom, te 2016. godine osnivaju „Muzičku radionicu sestre
Kocid“ koja okuplja mlade talente. Programi koji se realizuju u
okviru muzičke radionice su balet, solfeđo, klavir i vokalno-
instrumentalna radionica za studente Učiteljskog fakulteta.
247
© Sva autorska prava su zadržana, zabranjeno svako komercijalno
korišdenje bez dozvole autora. Svako neovlašdeno reprodukovanje,
objavljivanje, prepravljanje ili korišdenje kompletnog „Sadržaja“ ili
njegovih delova je strogo zabranjeno i smatrade se povredom
autorskih prava.
248

Metodika Upoznavanja Okoline

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Metodika Upoznavanja Okoline

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Pisane Pripreme

Priručnici za vaspitače Jelena Kocid

1. Vazduh (starija grupa)...................................................................1

Vrsta aktivnosti: usmerena

Oblici rada: frontalni rad, grupni rad, individualni rad

b) Razvoju komunikacije i stvaralaštva:

Psihološka priprema koja ima za cilj podsticanje radoznalosti kod

Oblik rada: frontalni

Podstičem decu da iznose svoje pretpostavke u vezi sa

Oblik rada: frontalni

Demonstracija ogleda: Vazduh je svuda oko nas. Deca sede u

Demonstracija ogleda: Vazduh ima težinu. Deca sede u polukrugu.

Oblik rada: grupni rad

- Formiranje grupe: formiraju se četiri grupe od po šestoro dece

 Prva grupa: Kako da ugasimo svedu sa daljine

SAOPŠTENJE UPUTSTVA ZA RAD

Prva grupa: Deci se postavlja problemska situacija: Kako da

Treda grupa: Deci se postavlja problemska situacija: Kako da

Četvrta grupa: Deci se postavlja problemska situacija: Kako uzeti

Samostalan rad dece-rad po grupama

Analiza realizacije zadataka

Oblik rada: Frontalni rad

Formacija dece je red, kažem deci da stanu kao ptice na žici.

Tema aktivnosti: Jesenje povrde (šargarepa, kupus, paprika,

Vanja dosla da obidje svoju baku Nadju i u njenom povrtnjaku

Oblik rada: frontalni

Oblik rada: rad u paru, individualni, grupni

Prva faza: teče frontalno

Jedan par dobija konturu paprike, tempere.gajbicu.

Individualno, sva deca koja rade individualno dobijaju čačkalice,

Samostalan rad grupa, parova I pojedinaca. Deca rade samostalno,

Analiza realizacije zadataka: grupe, parovi i pojedinci izveštavaju o

Oblik rada: frontalni

U završnom delu aktivnosti igrademo se igre: „Čarobna kutija“.

Tema aktivnosti:Moja lična higijena

Oblici rada: frontalni,grupni,rad u paru,individualni.

,, Sapun trebam za pranje,

Ispeglanu odedu odenudu,

Nakon odrecitovane pesmice ostavidu decu da pesmicu dožive kroz

-Podstičem decu da uoče razliku sredstava koji se koriste za ličnu

Čistoda je pola zdravlja

1. Ruke bi trebalo prati najmanje 10 puta dnevno, počev od jutra,

5. Poseban oprez važi za decu, starije osobe i bolesnike, jer su oni

Oblik rada: samostalan rad dece, rad u paru, individualni, grupni.

*formiraju se 3 heterogene grupe od po četvoro dece;

Oblik rada: frontalni

Aspekt razvoja licnosti: kognitivni razvoj

Oblici rada: frontalni rad, grupni rad, rad u paru, individualni

I DEO - Psihološka priprema

Oblik rada: frontalni

Da bi se deca što bolje motivisala i zainteresovala za temu date

Oblik rada: Frontalni

III DEO - SAMOSTALNI RAD DECE- grupni rad, rad u paru i

Oblik rada: Samostalni rad dece - grupni rad

-Formiraju se 4 heterogene grupe-po cetvoro dece

-svaka grupa dobija silueta veverice i semenke (pasulj, žito,

IV DEO – Završni deo

Jedinica aktivnosti: Uočavanje svojstava materijala (šta tone, šta

METODIČKA ARTIKULACIJA AKTIVNOSTI

Oblik rada: frontalni-psihološka priprema dece

Oblik rada: frontalni- deca ostaju u polukrugu

Demonstracija ogleda: Pluta-tone. Na sto su postavljeni predmeti

Demonstracija ogleda: Da li je lakše plivanje u slanijoj vodi? Deca