UNIVERZITET U NIŠU

ELEKTRONSKI FAKULTET
Katedra za energetiku
Obrazovni profil: elektroenergetika

SEMINARSKI RAD
IZ
ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA

U Nišu studet: Dušan Jovanović

jun 2012.god. br. indeksa: 13289

 1. Zadatak:

Na slici 1 je jednopolnom šemom prikazan elektroenergetski sistem.

Prekidači: od 1 do 13 su zatvoreni.
 Slika 1. Jednopolna šema posmatranog dela elektroenergetskog sistem

I. Izračunati:

a) udarnu struju i toplotni impuls struje kvara pri tropolnom kratkom spoju na
sabirnicama F (ili na elementima koji se odabiraju);

b) potrebnu struju i snagu isključenja prekidača 12 . Kvarovi na strani 110 kV se

isključuju za 0.1 s, a na strani 10 kV za 0.5 s.

Razmatrano postrojenje se nalazi u mreži sa direktno uzemljenim zvezdištem .

Raspored polja razmatranog postrojenja, sa njihovim maksimalnim snagama opterećenja i

smerovima, dat je na slici 2.
 Slika 2

II. a) Nacrtati uprošćenu principijelnu šemu celog postrojenja, usvajajući sistem od 1

glavne i / pomoćne sabirnice!

b) Odabrati sabirnice!

c) Odabrati komutacione aparate i merne transformatore za kablovsko polje (redni

br. 1 na slici 2.)!

d) Nacrtati potpunu principijelnu šemu datog polja!

e) Nacrtati dispoziciju datog polja u dve projekcije!

Postrojenje obuhvata površinu od 100 x 60 (m). Specifična otpornost tla iznosi 55

m, a struja koja se za vreme kvara odvodi kroz uzemljivač iznosi I=915 A i isključuje
se za 0.1 s.

III. Predložiti skicu zaštitnog uzemljenja postrojenja.

2. P R O R A Č U N I

PRORAČUN ELEMENATA EKVIVALENTNIH ŠEMA

Dimenzionisanje elektroenergetskih aparata vrši se na osnovu režima kratkog spoja, koji je

okarakterisan udarnom strujom i toplotnim impulsom.

Da di se odredila udarna struja i toplotni impuls struje kvara pri tropolnom kratkom spoju na
sabirnicama F, dati EES se predstavlja ekvivalentnom šemom na slici 3.
Posmatraćemo paralelno subtranzijentni i tranzijentni režim. Reaktanse koje su date u zagradama
važe za tranzijentni režim.

Reaktanse pojedinih veličina svedene na naponski nivo mesta kvara a to je 35 kV :

- Generatori:

U n2 110 2
X "
x "
 0.19   28.7375 
2  40
G1 G1
Sn

U n2 110 2
X "
x "
 0.19   71.8438 
2 16
G2 G2
Sn

U n2 110 2
X G' 1  xG' 1  0.26   39.325 
Sn 2  40

U n2 110 2
X G' 2  xG' 2  0.25   94.5312
Sn 2 16

- Transformatori:

U n2 110 2
X T 1  xT 1  0.11  14.7889 
Sn 2  45

U n2 110 2
XT2  xT 2  0.11  41.5938 
Sn 2 16

U n2 110 2
XT3  xT 3  0.13   5.2433 
Sn 300

U n2 10 2
X T 4  xT 4  0.13   39.325 
Sn 2  20
- Vodovi:

X V 1  lV 1  xV  31 0.39  12.09 

X V 2  lV 2  xV  25  0.39  9.75 

X V 3  lV 3  xV  18  0.39  7.02 

X V 4  lV 4  xV  4  0.39  1.56 

- Mreža 400 kV:

2
U n2 1 400 2  110 
"
X MD       2.2 
S k" mT23 5500  400 

2
U2 1 400 2  110 
X '
MD  n'  2     2.42
S k mT 3 5000  400 
 Slika 3. Ekvivalentna šema celog EES-a

Ako trougao koji obrazuju impedanse voda transformišemo u zvezdu, kako za

tranzijentni tako i za subtranzijentni režim, onda dobijamo sledeću ekvivalentnu šemu (slika 4).
 Slika 4. Ekvivalentna šema celog EES-a

Kako je:
XV1  XV 2
X VA   4.0845 
XV1  XV 2  XV 3

XV1  XV 3
X VB   2.9408 
XV1  XV 2  XV 3

XV 2  XV 3
X VC   2.3716 
XV1  XV 2  XV 3

Za subtranzijentni režim:
X 1"  X VA  X T 1  X G" 1  47.6109 

X 2"  X V 4  X T 2  X G" 2  114.9976 

X 3"  X MD
"
 X T 3  7.4433 

X 4"  X VC  X T 4  41.6966 
 X 2"  X 3"
X 5"   X VB  9.9316 
X 2"  X 3"

X 1"  X 5"
"
X ekv   X 4''  49.9140 
X 1"  X 5"

Za tranzijentni režim:

X 1'  X VA  X T 1  X G' 1  58.1984 

X 2'  X V 4  X T 2  X G' 2  137.685 

X 3'  X MD
'
 X T 3  7.6633 

X 4'  X VC  X T 4  41.6966 

X 3'  X 2'
X  '
'
 X VB  10.200 
X 3  X 2'
5

X 1'  X 5'
'
X ekv   X 4'  50.3755 
X1  X 5
' '

Prilikom određivanja udarne struje kratkog spoja ne mogu se zanemariti aktivne

otpornosti, ako se radi o kratkom spoju nešto dalje od generatora, jer bi to dovelo do znatne
greške, s obzirom na prisustvo jednosmerne komponente struje kratkog spoja. Imajući u vidu da
je frekvencija mreže f=50 Hz, kao i:
=250
 Slika 5.

- Otpornost generatora:
X G" 1 28.7375
RG1    0.2950 
  Ta 100  0.31
X G" 2 71.8438
RG 2    0.7886 
  Ta 100  0.29
- Otpornosti transformatora:
RT 1  0.1 X T 1  1.47889 
RT 2  0.1 X T 2  4.15938 

RT 3  0.11 X T 3  0.52433 

RT 4  0.1 X T 4  3.9325 
- Otpornosti vodova:

RV 1  rv  l1  0.11 31  3.41 

RV 2  rv  l2  0.11 25  2.75 

RV 3  rv  l3  0.1118  1.98 

RV 4  rv  l4  0.11 4  0.44 

- Otpornosti mreže 400 kV

Za određivanje otpornosti mreže potrebno je naći vremensku konstantu mreže.

0.01 0.01
Ta MD    0.024970187 s
1 1
ln ln
kud  1 1.67  1

"
X MD 2.2
RMD    0.280447 
  Ta MD 100  0.024970187

Na osnovu izračunatih aktivnih otpornosti formira se ekvivalentna šema kao na slici 6.

 Slika 6

Ovde su:

RV 1  RV 2
RVA   1.15203 
RV 1  RV 2  RV 3

RV 1  RV 3
RVB   0.8295 
RV 1  RV 2  RV 3

RV 2  RV 3
RVC   0.6689 
RV 1  RV 2  RV 3

Daljim sređivanjem i izračunavanjem dobija se ekvivalentna šema sa slike 6. Gde je:

RBd  RMD  RT 3  0.8048 

R1  RG1  RT 1  RVA  2.9259 

R2  RVC  RT 4  4.6014 
 R3  Rv 4  RT 2  RG 2  5.38798 

RBd  R3
R4   RVB  1.5297 
RBd  R3

R1  R4
Rekv   R2  5.6059
R1  R4

PRORAČUN UDARNE STRUJE I TOPLOTNOG IMPULSA STRUJE KVARA

Pošto je izračunato X ekv

" '
, X ekv , Rekc na mestu kvara (sabirnice F), ekvivalentna
vremenska konstanta će biti:
"
X ekv 49.9140
Ta ekv    0.0283418 s
  Rekv 314  5.6059

Na osnovu ovoga, udarni koeficijent je:

0.01

kud  1  e  1.70269
Ta ekv

Kako je:
E" 1.1U n
I"    1.39959 kA
3  X ekv
" "
X ekv

E' 1.1 U n
I'    1.38677 kA
3  X ekv
' '
X ekv

Udarna struja na sabirnicama F će biti:

I ud  2  kud  I "  3.3702 kA

Toplotni impuls se dobija iz sledeće relacije:

  
2 ti

A I "2 
 Ta elv  1  e
Ta ekv   I '2  t
  i
 

Pošto je na naponskom nivou 10 kV vreme isključenja kvara ti=0.5 s, onda je:

2ti 2  0.5
 3
Ta ekv 0.0283418

pa možemo primeniti skraćeni oblik relacije za izračunavanje toplotnog impulsa:

A  I "2Ta ekv  I '2  ti  123.067033kA2 s

PRORAČUN POTREBNE STRUJE I SNAGE ISKLJUČENJA PREKIDAČA 12

Da bi odredili potrebnu struju i snagu prekidača 12 iskoristićemo šemu subtranzijentnog

perioda za slučaj kvara na sabirnici F. Na osnovu predhodno uvedenih oznaka i sračunatih
vrednosti za reaktanse pojedinih grana možemo odredeti desnu komponentu struje kvara.
 Slika 7

X 5"
I L"   I K"  0.24156 kA
X 5"  X 1"

X 1"
I D"   I K"  1.15803 kA
X 5  X1
" "

X V 1  I V" 1  X V 2  I V" 2  X V 3  I V" 3  0

X V 1  IV" 1  X V 2  I L"  IV" 1   X V 3  I D"  IV" 1   0

Nakon sređivanja poslednje tri jednačine dobijamo:

I V" 1  0.2 kA

IV" 2  I L"  IV" 1  0.44156 kA

I V" 3  I D"  I V" 1  1.35803 kA

Da bi odredili kritično mesto kvara prekidača 12 razmatraćemo kvarove u tačkama 1 i 2

označenim na slici 7.
I P1  0 kA
 I P 2  I V" 2  I V" 3  1.79959 kA

Potrebna struja isključenja se računa u odnosu na kvar u tački 2 jer je on kritičniji, pa je

potrebna struja i snaga isključenja:

I i    I P 2  11.79959  1.79959 kA

Si  3 U n  I i  1.73 10 1.79959  324.8679 MVA

Faktor  je usvojen na vrednost 1, jer se time obezbeđuje najveći stepen sigurnosti pri
izboru prekidača.

UPROŠĆENA PRINCIPIJELNA ŠEMA POSTROJENJA F

 F

E GS

IZBOR SABIRNICA
 Izbor preseka sabirnica se vrši na osnovu maksimalne trajno dozvoljene struje
opterećenja, a proverava na kratkovremena termička i mehanička naprezanja. Ako se radi o
sabirnicama na otvorenom prostoru, tada se još vrši i provera na koronu.
Pod maksimalnom trajno dozvoljenom strujom u normalnom pogonu, merodavnom za
izbor preseka sabirnica, podrazumevamo najveću struju koja u normalnom pogonu teče kroz
najopterećeniji deo sabirnica. Prema najviše opterećenom delu definišu se sabirnice.

Opterećenje sabirnica po deonicama dato je na sledećoj slici:

Smaxr=20 MVA

S max r 20 10 6
I max r    1154.7 A
3 U n 3 10 10 3

Dozvoljena trajna opterecenja pravougaonih profila za temperaturu amijenta 𝜃𝑎 = 35℃ i

nadtemperaturu Δθ=30℃ za frekvencije 40-60 Hz.

Kako je vrednost maksimalne radne struje I max r =1154.7 A , predpostavimo da ce

zadovoljavajuci poprecni presek plocastih sabirnica postavljenih nasatice biti 80x10( obojene )
za koje je trajno dozvoljena struja ukoliko su sabirnice obojene I td  1560 A. Uz to mora da vazi
uslov I max r  I td k1k 2 k3 ,pri cemu su vrednosti za k1  1 , k2  1 , k3  1

I td  1560 A  1154.7 A

Ovako odabran presek proveravamo kako na termičko tako i na mehanicko naprezanje

S min    k s  A
 Za pravougaoni profil odabranih sabirnicakoeficijent ks=1.16 koji smo procitali sa krive za
odredjivanje koeficijenta otpora usled skin efekta za provodnike pravougaonog preseka ( kriva
1:8 )

S min  12  1.16 123.067033  88.416 mm2

800 mm2  88.416 mm2

ℎ∙𝑏2
Otporni moment je 𝑊 = = 1.33 ∙ 10−6 𝑚3 , dok je 𝜎 = 2.04869𝑙 2 MPa sto je manje od
6
granicnog uslova tj. 255Mpa. Za rastojanje izmedju sabirnica se dobija l=1.1m, takodje i
proracuni za frefvenciju zadovoljavaju potrebne uslove. Ovim proracunima smo potvrdili da je
odabir ovako postavljenih sabirnica sa odabranim presekom zadovoljavajuci za nase uslove.

IZBOR PREKIDAČA

Za izbor prekidača, pored nazivnog napona i struje, merodavna je još i snaga (struja)
isključenja i dozvoljena struja u toku jedne sekunde.

Struja kvara u tačkama 1 i 2 su:

I P1  0 kA
I P 2  1.79959 kA

I i    I P 2  1.79959 kA

Snaga isključenja prekidača P12:

Si  3  U n  I i  342.8679 MVA

S mr 20MVA
I mr    1154.7 A
3 Un 3  10kV
Sada možemo pristupiti izboru prekidača 12. Kriterijumi za izbor prekidača su:

U PR  U n  10 kV
I PR  I mr  1154.7 kA
I1sPR  I1s  A  11.09356 kA
S iPR  S i  342.8679 MVA
I udPR  I ud  3.3702 kA
I iPR  I i  1.79959 kA
Na osnovu proračunatih parametara biramo sledeći prekidač:

 Proizvođač: "RADE KONČAR" – Zagreb

 Vrsta prekidača: malouljni
 Nazivni napon: 10 kV
 Nazivna struja: 1250 A
 Nazivna snaga isključenja: 520 MVA
 Dozvoljena struja u toku 1 s: 43.3 kA

IZBOR RASTAVLJAČA

Rastavljači služe da vidljivo odvoje deo rasklopnog postrojenja koji nije pod naponom,
od dela koji je pod naponom. Njihov je, dakle, primarni zadatak da povećaju sigurnost osoblja
koje treba da radi na delu rasklopnog postrojenja, pri čemu se naročito naglašava da položaj
noževa rastavljača mora biti vidljiv.

Izbor rastavljača vrši se prema nazivnom naponu, maksimalnoj struji u normalnom

pogonu, uz kontrolu na udarnu struju kratkog spoja (mehanička čvrstoća) i dozvoljene struje u
toku jedne sekunde.

Na osnovu ranije izračunatih parametara biramo sledeći rastavljač:

 Proizvođač: "RADE KONČAR" – Zagreb

 Nazivni napon: 12 (10) kV
 Nazivna struja: 400 A
 Dozvoljena udarna struja: 35 kA
 Dozvoljena struja u toku 1 s: 20 kA

IZBOR STRUJNIH MERNIH TRANSFORMATORA

 Strujni merni transformatori služe za redukovanje velikih struja na vrednosti pogodne za
priključivanje mernih instrumenata i uređaja zaštite. Biraju se po istom kriterijumu kao i
prekidači.

Snaga strujnog mernog transformatora treba da pokrije potrošnju mernih instrumenata,

releja zaštite, gubitke na kontaktima i gubitke u vodovima.

S J   S DZ  Rk  I n2  l    2  0.18  100  20VA

Pri tome ćemo zanemariti gubitke na kontaktima jer predpostavljamo da su kontakti

kvalitetno izvedeni.

Na osnovu proračunatih podataka izabran je sledeći strujni merni transformator:

 Proizvođač: "RADE KONČAR" – Zagreb
 Vrsta: potporni uljni sa dva jezgra
 Tip: ASK – 1221
 Nazivni napon: 110 kV
600 A
 Prenosni odnos: m 
5 A
 Udarna struja: Iud=250·I1n=250·600=150 kA>3.3702 kA
 Dozvoljena struja u toku 1 s: I1s=100·I1n=100·600=60 kA>11.09356 kA
 Normalna snaga jezgra za merenje: Sn=30 VA
 Normalna snaga jezgra za zaštitu: Sn=30 VA
 Klasa tačnosti: kl.t.=1
 Granični faktor tačnosti: G.F.T.=10

IZBOR NAPONSKIH MERNIH TRANSFORMATORA

Naponski merni transformatori služe da redukuju velike napine na vrednosti pogodne za

priključivanje instrumenata i uređaja zaštite. Određeni su prenosnim odnosom, nazivnom
snagom i klasom tačnosti.

Na osnovu proračunatih podataka izabran je sledeći naponski merni transformator:

Fabrika mernih transformatora Zaječar
 Jednopolno izolovan
10 / 3 kV
 Prenosni odnos: m 
0.1 / 3 kV
  Nazivni napon: 10 kV
 Nominalna snaga: Sn=75 VA
 Klasa tačnosti: kl.t.=0.5

IZBOR ODVODNIKA PRENAPONA

U mreži se pojavljuju prenaponi zbog prelaznih pojava pri promeni stanja u mreži, kao i
zbog atmosferskih pražnjenja. Da bi se sprečilo štetno delovanje tih prenapona, potrebno je
sprečiti prodor opasnih prenapona do rasklopnog postrojenja. Kao zaštita koriste se odvodnici
prenapona.
Na osnovu ovoga biramo sledeći odvodnik prenapona:
 Proizvođač: "MINEL" – Beograd
 Vrsta: ventilni odvodnik prenapona
 Nazivni napon odvodnika 12 kV
 Tip: VOP 5da
 Minimalni napon reagovanja: URmin=22 kV
 Maksimalni udarni napon reagovanja za talas: UR 100%=26 kV
 Maksimalni udarni napon reagovanja na čelu talasa 42 Kv
 Maksimalni preostali napon za udarne struje 39 kV

Efikasnost zaštite odvodnikom zavisna je od udaljenosti odvodnika od štićenog dela

postrojenja. Ta udaljenost se određuje iz relacije:

U id  U z
a c
2 s
Ovde su:
s=1000 kV/s – strmina čela talasa za stepen izolacije Si 123
c=300 m/s – brzina prostiranja talasa

75  39
 a  300  5.4 m
2  1000

POTPUNA PRINCIPIJELNA ŠEMA POLJA V1

DISPOZICIJA POLJA V1
 ZAŠTITNO UZEMLJENJE POSTROJENJA

Postrojenje obuhvata površinu od 100x55 (m). Specifična otpornost tla iznosi =52 m,
a struja koja se za vreme kvara odvodi kroz uzemljivač iznosi I=960 A i isključuje se za 0.1 s.

Dozvoljeni napon dodira i napon koraka su:

75
t i  0.5 s  U dk  U dd   150 V
ti

Dozvoljeni napon dodira i napon koraka su:

 
Edd  1  1.5   10 3  U dd  161.7 V
Edk  1  6   10  U
3
dk  196.8 V

Za predpostavljeni koeficijenat dodira kd=1.4, potrebna dužina trakastog uzemljivača

iznosi:

  I uz
L  kd   432.2 m
Edd

Obim postrojenja iznosi:

P=2·(100+55)=310 m

Sada ćemo izvršiti proveru konfiguracije:

 S 0.72
k d  0.9  0.1   2.5  0.0248  S  10
b

Ovde je:
b  a1  a2  10 11  10.5m
gde su a1 i a2 dimenzije okca.

Za širinu okaca uzemljivača stavljamo: a1=10 m, a2=11 m

Moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

S
10 m  S  200 m i 2 8
b

S  100  55  74.2 m , S – površina koju zahvata uzemljivač

Sada je:

S
 7 .1
b

pa su oba uslova ispunjena i kd se može izračunati.

k d  0.9  0.1  7.1  2.5  0.0248  74.2  10  1.856

0.72

Stvarna dužina uzemljivača je:

Ls  6 100  11 55  1205 m

Usvojićemo sledeći oblik uzemljivača:

Usvaja se traka dužine L=1205 m, FeZn 25x4 mm i dubine ukopavanja H=0.8 m.
Sada je stvarni potencijal dodira sledeći:
  I uz
E dd  k d   76.89 V 161.7 V
Ls

Usvajamo vrednost koeficijenta koraka kk=0.15.

Stvarni potencijal koraka je:

  I uz
E dk s  k k   7.77 V  196.8 V
Ls  H
 Procena otpora uzemljivača:

 Prva Loranova formula

 
R L1  
2  De Ls

Ovde je ekvivalentni poluprečnik kruga površine jednake površini postrojenja:

4 S 4 100  55
De    83.4 m  RL1  0.953 
 

 Druga Loranova formula

 
RL 2  1.6   0.6   0.294 
P Ls