-

PiXeva uvodna napomena

iskljutene iz monarhije, jer u njoj ima Eak i politiEke vrline. Predgovbr
Jednom retju, u republici ima Easti, mada je njen pokretat
politiEka vrlina. PolitiEke vrline ima i u monarhiji, iako je
njen pokretaE &st.
Najzad, Eastan Eovek o kome je reE u petoj glavi trete
knjige nije hriSCanski vet politiEki Eastan Eovek, zadojen po-
IitiEkom vrlinom o kojoj sam govorio. To je Eovek koji voli
zakone svoje zemlje i deluje voden ljubavlju prema zakoni-
ma svoje zemlje. Utvrdujudi joS bolje svoje ideje, u ovom
izdanju bacio sam novo svetlo na sve o Eemu govorim pa Sam,
na vedini mesta na kojima sam se sluZio reEju vrlim, stavio
izraz politifka vrlina.

A k o re, u beskrajnom broju stvari kojima se u ovoj k n j l

bavim, nade neSto Sto bi, protivno mom ofekivanju, moglo
da uvredi, ostaje bar da nisam bio voden zlom namerom.
Mom duhu nije urodeno da zanoveta. Platon je zahvaljivao
nebu Sto je roden u Sokratovo vreme, a ja mu pak blagoda-
rim Sto Sam roden za vladavine pod kojom %ivimi Sto je hte-
lo da se pokoravam onima koje je uEinilo da volim.
Zahtevam milost za koju se bojim da mi nede biti ude-
Ijena: da se, mime, posle samo nekoliko Easaka Eitanja ne
donosi sud o dvadesetogodiSnjem radu vet da se odobri ili
osudi cela knjiga, a ne tek nekoliko rdenica. Plan piSEev -
Zeli li se on dokuEiti - mogude je jasno razabrati jedino u
planu celogb dela.
Ispitao Sam najpre ljude i pomislio da, u onoj beskrajnoj
raznovrsnosti zakona i obibja, oni nisu vodeni jedino svo-
jim hirovima.
Postavio sam naEela i uvideo da im se pojedinatni \
sluEajevi podvrgavaju gotovo SSmi od sebe, jer su istorije
sviju nacijac)samo njihove posledice, a svaki pojedinatni za-
- I
6 hedgovor
kon povezan je s nekim drugim zakonom, ili pak stoji u za-
visnosti od nekog opStijeg zakona.
Kada sam se obradao drevnoj starini, nastojao sam da ot-
krijem njen duh kako ne bih smatrao slitnima stvarno raz-
' se pokoravaju nadu u pokoravanju novo zadovoljstvo, sma-
IiEite sluEajeve i kako mi ne bi promakle razlike medu
sluEajevima koji izgledaju sliEni.
4
Svoja naEela nisam izvodio iz vlastitih predubedenja vet
iz prirode stvari.
Ovde Ce se mnoge istine ukazati tek poSto se uvidi lanac
koji ih povezuje s drugim istinama. Sto se vise bude razmiS-
ljalo o pojedinostima, lakSe Ce se uvideti izvesnost naEela.
Nisam izneo sve te pojedinosti, jer ko bi mogao da k& sve
a da ne bude smrtno dosadan.
Ovde se neCe naiCi na one smele dosetke koje kao da odli-
kuju danagnja dela. Cim se stvari sagledaju na iole Siri naEin,
uzleti duha iEezavaju; oni se obitno radaju samo zato Sto se
duh sav ustremljuje na jednu stranu a zapostavlja sve ostilo.
Ne piSem da bih kudio ono Sto je ustanovljeno u bilo ko-
joj zemlji. Svaka nacija naCi Ce ovde razloge pravilima ko-
jima se rukovodi, pa Ce se otuda prirodno izvufi zakljuEak
da predlagati promene mogu samo oni koji su dovoljno
sreCno rodeni da bi, pogledom genija, bili u stanju da pro-
+
niknu celokupno uredenje jedne drave.
Nije sve'edno hode li n a r d biti . Predrasude
i
magls ata b ~ l esu isprva predrasude cele nacije. U doba n?
mnja se ni u Sta, Eak i se Eine najveh zla;
eCenosti drhti se ak i kada se tine najvefa do-
e drevnei-az razabire naEin na oji se one
ispraviti; ali uvidaju se i zablude koje se javljaju u
sSmom tom ispravljanju: U zlo se ne dira ako ima bojazni da
Ce se uEiniti joS gore; u dobro sene dira ako se sumnja da Ce
biti bolje. Pogled se svraCa na delove samo zato da bi se su-
dilo o celini; svi se uzroci razmatraju da bi se u d i l e sve po-
sledice.
Ako bih mogao uEiniti da svi ljudi nadu nove razloge za
ljubav prema svojim duinostima, svome vladaru, svojoj
otadZbini i svojim zakonima, da svako bolje oseti svoju srefu
u svakoj zemlji, u svakoj vladavini, na svakom mestu na ko-
Prcd&ovor 7
jemse nalazi, smatrao bih sebe najsrefnijim medu smrt-
nicima.
Ako bih mogao uEiniti da oni koji zapovedaju uvetaju
svoja znanja o onome Sto moraju da propisuju, i da oni koji
trao bih sebe najsretnijim medu smrtnicima.
\
Smatrao bih sebe najsretnijim medu smrtnicima i kada
bih bio kadar utiniti da se ljudi uzmognu izleEiti od svojih
predrasuda. Predrasudama ovde nazivam ne ono Sto Eini da
se ne znaju neke stvari, v7f ono Sto Eini da Eovek ne pozna-
j e s3ma sebe, *
Nastojanjem da se ljudi poduEe moie se uprdnjavati ona
opSta vrlina koja podrazumeva ljubav prema svima. Covek,
to savitljivo bide koje se u druStvu priklanja mislima i utisci-
ma drugih, podjednako je sposoban i da upozna sopstvenu
prirodu kada mu se na nju ukaie, i da iigubi Eak i oseCaj za
nju kada mu se ona prikrije.
Ovo sam delo vise puta zapdinjao i vise puta od njega
dizao ruke: hiliadu sam ~ u t ua vetar razbacivao" listove ko-
- 2
je sam ispisivao; svakoga sam dana o s e b o kako klonu d i n -
ske r~ke;~'sledio sam svoi cili bez ikakvog plana; nisam znao
ni za pravila ni za izuze&e,-a istinu ~ a ~ n a l a zsamo
i o zato
da bih je odmah gubio. Ali kada sam pronaSao svoja naEela,
sve Jto sam traiio kazalo mi se samo, pa sam u toku dvade-
set godina video kako se moje delo rada, raste, napreduje i
privodi kraju.
Bude li ovo delo imalo uspeha, dugovaCu ga pre svega
uzviSenosti njegova predmeta; ne verujem, medutim, da mi
nadarenosti posve nedostaje. Kada sam video Sta su toliki ve-
likani u Francuskoj, Engleskoj i NemaEkoj napisali pre me-
ne, bio sam zadivljen ali nisam gubio hrabrost. .I ja sam
slikar"," rekoh sebi zajedno s Koredom.
1) Ludibria vet~tis.~)
2) Bis parriae cecidere rnat~us.~)
3) Ed io arfchesort piltore.
 DEO PRVI
Knjige I-VIII

, MEDAUON SA LIKOM MONTESKIEA OKRUZEN ALEGORIJSKIM

FIGURAMA (XVIII VEK).
 Knjiga prva
I

0 zakonima qopSte

<\ Glava 1
0 zakonimn u njihovom
odnosuprema raznirn biCimn

I
'u
r-r s

naglrem znaEeniu
W r l r o d e stvari. pa
C
4- boianstvo" ima svoje zakone, materijalni svet ima
svoje zakone, duhovna biCa visa od Eoveka imaju svoje za-
kone. zveri imaiu svoie zakone. Eovek ima svoie zakone.
a skpa sudbaproizv& s v e p o j a y
d n i koji su i a z a ~ i b je
koje vidimo u svetu, izrekll su veriRrrbesrYrfiiicu. iermm.li-
j
~Cegbesmislenijeg nego Sto je slepa sudba koja bi proizvela
r q m n a bida.
'-' Postoj~;'dakle, zakoni su odnosi
kc$ se nahode ---- kao i medusob-
I ni odnosi tih razmhalCi--J--
I Bog stoji u odnosu s univerzumom, kao stvoritelj i Euvar;
zako?~ u skladu s kojima je stvarao isti su oni u skladu s ko-
'<
1) Zakon je, kaZe Plutarh, kralj svima, i smrtnima i besmrtnima. U
spisu Neobrazo~~urrom vodi."

12 Knjiga I, Glava 1
jima Euva. On dela u skladu s tim pravilima zato Sto ih PO;
z3aie; poznaie ih zato Sto ih re o s h ie zato Sto
oni stoje u odnosu s niegovom
- ~ u d u d ida vid~moda svet, obraz%Xirhtaniern materi-
je i IiSen razuma, vetito opstaje, treba da i ta kretanja imaju
nepromenljive zakone; a ako bi mogao da se ymisli jedan
drugi svet, i'on bi imao postojana pravila, ili bi bio unigten.
Stoga stvaranje, koje izgleda kao proizvoljan tin,
pretposravlja pravila nepromenljiva poput sudbe na koju se
~ozivaiuateisti. Bilo bi besmisleno kazati da Stvoriteli mote
;vetom upravljati bez tih pravila, jer bez njih Get ne
bi opstao.
Ta pravila su postojano utvrdeni odnosi. Izmedu dva te-
la koja se kreCu, sva kretanja seuzajamno podstitu, uvedava-
ju, smanjuy 5 p o t i ~u skladu s odnosima mase i brzi-
ne; svaka aznol~kostje jednoobraznosr, svaka promena
n n ~ t n i n-n- n ~ t .
r-- -J-
PAGdinafna razumna bida m o m imati zakone ko:uu sa-
a stvorila, ali i one koje nisu stvorila. Pre nego stoje bllo
yazumnih bida, on%lSubila moE6i; imala su, dakle, moguCe
odnose, pa otuda i mogude zakone. Pre nego Sto je bilo
ustanovljenih zakona, bilo je mogudih odnosa pravitnosti.
Kazati da nema niteg pravitnog niti nepraviEnog izuzev ono-
ga Sto nalaiu ili zabranjuju pozitivni zakoni, znaEi redi da pre
nego Sto se opiSe krug svi polupretnici nisu jednaki. - p e t a n o krSi zakone koie le Bog u s t a n o v i ~menja
Treba, dakle, priznati da odnosi jednakopravnosti osto-
j c i pre p-aiti\~- .. '
--OE!-US t a n o i e b 7 ; n ~ ~
prlmer, pod pretpostavkom da ljudgka d ~ g t postoje,
~ a pra-
viEno bilo saobraZavati se njihovim zakonima; kao Sto bi,
ako ima razumnih bi&i kojjma neko drugo razumno bideiiini
kakvo dobrotinstvo, ona prva trebalo da mu budu zahvalna;
kao Sto bi, ako je jedno razumno bide stvorilo neko drugo ra-
zumno bide, stvoreno bide trebalo da ostane u svojoj prvo-
bitnoj zavisnosti; kao Sto bi, najzad, ako je jedno razumno
biCe nanelo zla nekom drugom razumnom bidu, ono prvo za-
sluZilo da podnese isto zlo, i tako redom.
Ali, daleko od toga da svet razumnih bifa podleZe onako
skladnom upravljanju kao fniEki. Jer, iako i onaj prvi ima
Knjiga I, Glava 1 13
zakone koji su po svojoj prirodi nepromenljivi, ne sledi ih
postojano kao Sto f ~ i t ksvet i sledi svoje zakone. Razlog je
u tome Sto su pojedinatna razumna bida ogranitena po svo-
joj prirodi i otuda podloZna.zabludi; s druge pak strane, u
njihovoj je prirodi da delaju s5ma od sebe. Ona, dakle, ne
slede postojano svoje prvobitne zakone; StaviSe, ne slede
uvek Eak ni one koie s5ma donose.
~~ ~
Ne zna se da li zverima u~ravliaiuooSti-
i l i p z n e k o posebno kretanie. Bilo kako bilo... one s Bogom
~ r Z a v a i ubliskiii odnos negoli ostatak mater~j-a
osedanje im sluti samo u
i!i s d ~ g l m
SklonoSCu orema uiitku one tuvaiu " svoie ooiedinafno
bide, a istom sklonoSCu Euvaju i svoju vrstu. 0 e imaju pri
rodne zakone, ier su sjedinjene osedanjem; p o zk l-
t:~ v n ~
za o
na nemaju, jer nisu ~jedlnjenesaznanjem. Svoje prirodne za-
kone ipak ne slede nepromenljivo: biljke, u kojih ne opaiamo
ni saznanja ni osedanja, EvrSCe ih slede.
u -Z onih vrhunskih prednosti kojima mi raspo-
la~eino,ali poseduju neke kojih u nas nema. One nemaju
naSih nada. ali ni naSih b&zn&e.odleZu smrti k a o m
za niu ne znaiu: vedina ih se tak Euva bolie neeoli mi i n6
u toj meri svojestrasti.
.. ~ao-t~zrEk~m bitem. baS kao i drygimi&m&
upravliaiu
- . nepromenljivi zakoni. Kao r m emon ne-
i one koie
O
-n freba daupravlja sobom, a ipak je ograniteno-
bide; izloZen je neznanju i zabludi, poput svih konatnih du-
hovnih bida; slabaSna znanja kojima raspola2e stalno iznoya
gubi: kao Eulni stvor, postaje podloZan hiljadama strasti.
Takvo bide moglo je u svakom trenutku da zaboravi svoga
stvoritelja; Bog ga je na nj podseho zakonima vere. Takvo
bide moglo je u svakom trenutku da se zaboravi; filozofi su
ga na to upozoravali zakonima morala. Stvoreno da bi Zive-
lo u druStvu, ono je u njemu moglo da zaboravi na druge;
politiEkim i gradanskim zakonima zakonodavci su ga privo-
leli njegovim duZnostima.
 I

i4 Knjiga I, Glava 2
i
a.
Knjigal, Glava 3
O e s v o i e slabosti Eovek bi pridruZio oseCanje svo-
15

otreba. Tako bi dmgi prircdni zakon bio onai koii Eove- ..

e a V. . o d i da potrati sebi-h
i Pre svih tih zakona stoie zakoni uriro&, nazvani tako ier Rekoh da bi strah p o a s r n o ljude da beie jedni od dru-
i g i h iedino iz ustrpistva I gih: ali znakovi uzajamnog straha uskoro bi ih sklonili da s e
' ' ?a bismo ih dobro
upoznall, treba p o s m a t r a t i E u
jedni
zadovoljstvom
dmgima pribliZe.
koje Zivotinja
Uostalom,
oseCana
u blizini
to bi bili
druge
pcdstaknuti
Zivotinjei
svoje vrste. Osim toga, onaj Ear koji dva pola pobuduju svo-
Onaj zakon koji nas, utiskujudi nam ideju o stvoritelju,' m razliEitoSCu poveCao bi pomenuto zadovoljstvo, pa bi
YY kqii oni uvek upuCuju jedno dmgom bio treCi
nosi k njemu, prvi je medu prircdnim zakonima, i to zahva- . .
mestu u redosledu tih zakona. U
pre raspolagao sposobnoSCu da Osim osedanja koje isprva imaju, ljudi joS uspevaju da
'
amim. Jm da niegove prve i saznanja; tako ih spaja joS jedmveza koje u drugih
ivotinja nema. Oni, dakle, imaju joS jedan povod da se sje- ;..
-i ' oSto bile suekulativne: on&omiSljao pre na
ine, pa je Zelia da five u druStvu Eetvrti prirodni zakoe.
duvanie svoea hiCa negoli na traganie za njegovlm pore-
hlom.
. . Takav bi Eovek isprva oseCao samo svoiu slabqs Glava 3
-
~ o i a i l j i v o sb tm e z m e r n a : a ako je u tom pqgl
d .C'
0 pozitivnim zakonimq
. ! ebno
. nave-
w e sve navcdi nadu u dmStvu, ljudi gube osedanje svoje slabo-
LJ takvom staniu svak se oseCa usti;
-3 j njima vladala nestaje, otpeinje
-ueima.
S Liudi. dak stanje rata.
Svako pojedino druStvo pdinje da oseca svoju s n a y , Sto
dovodi do stanja rata medu nacijama. Pojedinci, u svakom
pisuje ljudima, nije razumna. Ideja druStvu, pdinju da osecaju svoju snagu i nastoje da na vla-
toliko sloiena i zavisi od tolikih drugih ideja da Eovek ne bi stitu korist okrenu glavne prednosti toga druStva, Sto medu
mogao najpre na nju d d i . njima stvara stanje rata.
Ove clve vrste stanjara,t.av~,eus.hno~ljenjuzakona medu..
Ijudima.
. -- - . ~osmatfani kao staliovnici jedne planete. tako veli-
ke da je nuZno da na njoj bude razlititih naroda, qpi imaiu'
se moZe dogoditi tek poSto je ono ustanovljeno, naime ono
Sto ih nagoni da nadu povcda medusobnom napadanju i bra-
njenju.

2) 0 tome svedoti divljak naden u hanovenkim S u m i p-an da

u Engleskoj za vlndavine DZord2a I.
 16 Kniiga I, Glava 3
Knjiga I, Glava 3 17

s e d i Imalntereslma. 0
guce viSe dobra, a u ratu Sto je rnogude manie zla, ne nano-
Cilj rata je obeda. cilj pobede je svajanje cilj osvaja-
4 --re, kilo Sto Eine politiEki zakoni, bilo da je odriavaju, k a n i t c ~
Eine gr_-koni.
Oni treba da stoje u odnosu sfiziEkim iz~ledom
nja uvanje osvoje o g ~ ovog, ao I lz prethodnog s hladnim, vreum 111 umerenlm podnebljem, sa svojstvima
naEela m nu svi zakoni koji Eine medunarod-
zemljiSta, njegovim poloiajem, velitinom, s naEinom Zivo-
no pravo. tanarod;, vetprema tomeiesu li ovi zemlioradnici. lovci ili
Sve nacije, Eak i Irokezi koji jedu svoje zarobljenike,
imaju neko medunarodno pravo. Oni odaSilju i primaju po-
slanstva, poznaju pravo rata i mira; nevolja je jedino Sto to
medunarodno pravo nije zasnovano na ispravnim naEelima.
,, Osim medunarodnog prava koje se tiEe svih druStava, za
4 svako od njih postoji i Gdno p~I&Eko pravo. DruStvo ne bi
mooglo da opstane bez vlade, Sjedinjenje sviju pojedinafnih :?.
sila, vrlo do~h?p~.ravina.'~vori on0 sto .P smatrati u svim ovim vidovima.

oZe da p d i v a u rukama jednma Eoveka. 111

..
pak u r u k a m i h e njih. Neki su mislili da je, poStoje priro-
aa
- ustanovila dinsku vlast. vladavina iednorra Eoveka nai-
~ o ~ l t l ~ ~ e ; a / knisam
o n e razdvojio od gradanskih. Jer, bu-
d u d x a se ne bavim zakonima vet duhom zakon;, i poSto se
-
primerenija prirodi. Ali primer d i n s 6 vla& ne dokazuje
niSta. Jer ako vlast oca odgovara vladavini jednoga Eoveka,
oosle smrti oca vlast brace. ili oosle smrti brade vlast bra-
taj duh sastoji u raznim odnosima u kojima zakoni m o p da
stoje prema raznim stvarima, morao sam manje da sledim
prirodni poredak zakon2 negoli poredak tih odnosa i stvari.
k e d a , odgovaraju vladavini viie njih. PolitiLcka vlast nuZno
podrazumeva sjedinjenje vise porodica. Razmotridu najpre odnose koje zakoni imaju
Bolje je @ti da j e ~ r i r o d najprimereniia
i ona vladavi$)( LnaEelom svake vladavine, a buduCi da to naEelo ima na za-
na Eije osobeno ustrojstvo najbolje 4govara ustrojstvu na- kone najve6i uticaj, prhnutu da ga dobro upoznam; a ako ga
uzmognem ustanoviti, iz njega Ce, kao iz svoga izvora, po-
tedi i zakoni. Predi du potom na druge odnose, koji su, Eini
se, .posebniji. -. .----
-- '

I @%?%?&I da budu u toj m r i primereni narodu za koji

su stvoreni da t e veoma redak slutaj biti da zakoni jedne na-
cije mognu odgovarati nekoj drugoj naciji.
I ,
-
k
Oni S q l a Z u s vrifadom i na
ili koja w teli
- -&su
v' <

;-
I
 , , L ?> ! .,. .
l..(.,:~:
" , :
ffijiga 11, Glava 2 !-. I,(.,,,, ;::,s .I - , , ,, : , ,!,
(. , ,: ,I ., ,! 19

0 zakonima koji proizlaze neposredno 1

Glava 2
iz prirode vladavine 0 rgZublikanskoj vladavini i . 'c ~

zakonima.koji o d g o v a r ~ k r a $ ~
w e n u vlast; to je de- :
mokratoa. Kada je suverena vlast u ruka'ma jednog dela na-
roda, to se naziva arisrokrariiom.
*a-t je n a r d , ;izvesnim pogledima, monarh; ;
u n e g m ilrugim pogedlm
i- ,
On moie da bude monarh jedino pomotu:svojih glasova,
koji i z r a v a j u njegoyu volju. Volja suverena je suveren
ustanovljuju , p r w u toj su vladavi-
U stvari, tamo je isto tol&ovaZnb. iire-
. .
, kome i za Sta se glasovi mocaju dati,
Glava 1 koliko je u monarhijivaZno znati ko je monarh i na koji natin
Oprirodi triju rqnih vladavina on ima da .vlada.
. .
~ibanije')k&el' da je u Atini stranac koji bi se upIitao u
rad narodne skupStine b i ~ a oW n j e n smrdu. Jer takav je
Eovek uzurpirao pravo,suvereniteta.
Bitno je utvrditi broj gradana koji imaju da obrazuju
sku$tine;bez toga se ne bi m o g b znati da li je govorio na-
.
rod ili sa.mojedan njegov deo. U Lakedemonu je bilo potreb-
no deset hiljada gradana.. U Rimu, rodenom u skutenosti a
kasnije sve veCem; u Rimu stvo~enomda bi iskuSao svene-
stalnosti sudbine, u Rimu koji je gotovo sve svoje gradane
imao fas uvan; Eas celu Italiju i jedam deo Zemlje unutar svo-
jih zidina, u Riniu, dakle, taj broj nije bio utvrden2' Sto je -
bio jedan d glavnih ukoka njegove propasti.
koji zakoni neposredno slede iz te prirode, pa su, prema to- N&d koii. ima . . ' suverenu
. vlast mora d m da Eini sve S ~ Q
me, prvi osnovni zakoni. : m a ono Sto ne moZe dobro da utini, tre-
\
b a e o i i h minirtara.
q e g o v i 'ministri nisu njegovi ako ih on ne imenuje:
osnavnoje, dakle; pravilo te vladavine danarod.imemie svo- ;
je ministre, to jest magistrate.
1 ) Besede, 17 i 18.
2) Videti Razmatranja o rcyl~imavdliEi,re Rinlljar~ai ~~iho~*eppro-
pani?)gl. IX, Pariz 1755.
 !
20 Knjiga It, Glava 2
Knjiga 11, Glava 2 21
I
Kao i monarsima, a moZda i viSe negoli njima, narodu je
potrebnoda ga vodi savet ili senat. Ali da bi u nj imaopovere- Poslovi treba da se obavljaju, i to odredenim ritmom, ni
nja, treba da bira njegove Elanove: bilo da ih bira ssm, kao presporim ni prebrzim. Ali, harod je uvek ili odvet ili pak
u Atini, ili preko kakvog magistrata koga je postavio da bi nedovoljnoZustar. Katkad, stotinama hiljada mku, sve ispre-
ih izabrao, kao Sto se u nek'im prilikama postupalo u Rimu. vrne; drugi put, stotinama hiljada nom mili kao D ~ Z .
N a r d je izvrstan kada bira one kojima mora da poveri U nardnoi d& deli n ' o d r e d e n d e VP-
neki deo svoje vlasti. On ima da se odluEi jedino na osnovu liki zakonodavci isticali su se upravo naEinom na koii su
stvari koje ne mo2e ne znati i Einjenica koje mu stoje pred vrSili ovu podelu, a od nje su uvek zavisili trajnost demokra-
diima. On vrlo dobro zna da je neki Eovek Eesto odlazio u tije i njen procvnt.
rat i poinjeo ove ili one uspehe: dakle, sasvim je sposoban U sastavljanju svojih razreda Servije Tulije sledio je duh
da izabere generala. On zna da je neki sudija revnostan, da aristokratije. Kod Tita ~ i v i j a ~Dionisija
)i HalikarnaSkog5)vi-
mnogi ljudi odlaze sa suda zadovoljni njime i da nije dimo kako je izborno pravo dao u ruke najuglednijim
osudivan zbog primanja mita: to je dovoljno da bi izabrao .gradanha. Rirnski n a r d podelioje u sto dvadeset tri centu-
pretora. N a r d je zablesnut sjajem ili bogatstvom nekog rije, koje su obrazovale Sest razreda. StavivSi bogate, ali u
gradanina, Stoje dovoljno da bi mogao izabrati edila. Sve su manjem broju, u prve, a manje bogate, ali u vedem broju, u
to Einjenice o kojima se on obaveStava na javnom mestu bo- naredne centurije, gornilu siromaSnih bacio je u poslednju
Ije negoli monarh u svojoj palati. Ali hote li on umeti da vo- centuriju; a bududi da je svaka centurija imala samopo jedan
di kakav javni posao, hote li znati da raspozna povoljna g l a ~glasove
,~ su davala osrednja i k ~ p n bogatstva
a pre ne-
mesta, prilike, trenutke i otuda izvuEe korist? Ne, on to neCe goli pojedinci.
umeti.
Ako je dopuSteno posumnjati u prirodnu sposobnost na-
roda da razabere zaslugu, dovoljno je baciti pogled na onaj
neprekinuti niz zaEudujudih izbora koje su Einili Atinjani i --
se sudije uzmognu birati u svakom od ova Eetiri razreda; ali
Rimljani, a to se bez sumnje nede pripisati slutaju.
Poznato je da se u Rimu, iako je pribavio p v v o da ple- magistrati su se mogli uzimati samo u trima prvim razredi-
bejce uzdiZe u visoka zvanja, n a r d nije mogao odluEiti da ma, u koiima
" su bili imudni ~radani.
ih i izabire; i mada su se u Atini, na osnovu Aristidovog za- d 8

kona, magistrati mogli birati u svim razredima, nikada se ni-

je dogodilo, kaZe Ksenofont," da je prostnarod iskao one
magistrate koji su mogli qa kor"lste njegovom blagostanju ili
slavi.
Kao Stoj e vedina gradana dovoljno t&ta da bi birala ali
ne i da bi bila izabrana, tako ni n a r d , koji ima dovoljno spo-
sobnosti da stekne uvid u upravljanje dmgih, nije u stanju da
sfKn upravlja.
3) Str. 691. i 692, Veheliusovo izdanje iz g d i e 1596.
, 7) Dionisije Halikamakki, Pohvah Izokraru, str. 97, tom 11, izdanje
2. ,
n biranja koji nikog ne vreda; on svakom
gradaninu osiavlja razumnu nadu d a t e sluZiti svojoj otadZ-
bini.
4) Knj. I.
5) Knj. IV, El. 15 i sled.
6) Videti u Razmorranjima o razlozima velitirle RimIjorlo i rrjiho-ve
proparri, gl. IX, kako se taj duh Sewija Tulija oEuvao i u republici.
Veheliusovo. Poluks, knj. VIII, gl. X, El. 130.
22 Knjiga 11, Glava 2
Ali buduEi da je Zreb sam po sebi manjkav, veliki iako-
nodavci su.se nadmaSivali ne bili ga uredili i popravili.
Solon je u Atini utvrdio da se izborom imenuju sve voj-
niEke sluibe a da senatori i sudije budu birani Zrebom.
Hteo je da se izborom podeljuju gradanske magistrature
eije obavljanje iziskuje velike troSkove, a da se ostale dode-
ljuju Zrebom.
Knjiga 11, Glava 3

-
u aristokratiji, glasove daje plemidko t e ~ o , ' ~ili' to u demo-
kratiji Eini senat,I4'
b u

. .
d
da bide
u
"Spletlta je opasna u senatu, opasna je i u plemlckom te-
lu, ali nije u narodu kojem
U driavama u kojima nema nihalo udela u vlasti, on de se
zagrejati za jednog Eoveka, baS kao Sto bi uEinio i u javnim
a

ie u p r i r d i da dela voden straSCu.

23

Ali, da bi ispravio manjkavosti Zrebanja, uredio je da se poslovima. Republiku stiZe nevolja kada u njoj vise nema
m.ofz.birati;~m~meduonima~~~bi.~..pre.d.do(:iili:.naaiizb.~ri- spletki, a to se dogada kada se n a r d potkupi novcem: on po-
ma, da onog kojiTlldkG6ian ispitaju sudijes' i da svako staje ravnoduSan, mari samo za novac, ne viSe i za javne po-
mote da ga optu5i da je nedostojan izbora:" to se u isti mah slove; ne vodeCi raEuna o vlasti i o onome Sto ona smera, on
odnosiio i na ireb i na izbor. Kada bi vreme magistrature mirno oEekuie svoiu nazradu.
isteklo, trebalo je podneti joS jedno sudenje u pogledupatina
na koji se izabrani ponaSao. Mora da su nesposobni ljudi do-
brano zazirali da svoje ime istaknu kako bi se podv~gli
-.- - ...
Zrehaniu.
-

&n kqji odredujen-na koii se daiu glasatki l i d t i

.. . - . ... d o n u....d. ...e m-..o..--k r a t m o je pitanje
joS e jedan osnovni
da-bude~avno 111 tajno. Ciceron'" piSe da
su zakoni"' koii su potkrai rimske re~ublikeglasanieu~inili
tajnirnbili jedhlod krupnih uzroka hjene propasti: BuduCi
da s e u ranimrepublikama glasanje upraZnjava na razliEit
nafin, evo Staonjemu, Eini mi se; valjamisliti.
replitriici glasanje postal0 tajno, sve je bilo razoreno; vise ni-
je bilo rnogude prosvetlifi. svetinu
. koja se izgubila. Ali kada.
. 8) Videti besedu.Demoslenovu, De falsa legat.kao i bnedu protiv
l'imgha.
"9)'ia svako mesto izvlafile su se€ak dve cedulje;jedna, koji je obk-
bedivala dotifno mesto, i druga, s imenom onoga koji treba da nasledi
pwog u sluti~juda on bude odbafen.
10) 1 'i I11 knj. Zako~m.
11) Zvali su se zako~riploEica;svaki gradanin dobijaoje dve plotice:
jednu anafenu slovom A , Sto je znafilo anliquo, i dn~guobeleenu slo-
vima U i R, naime uri rogas.
'12) U Atinise glasalo podiianjem ruku.
Glava 3.
0zakonima koji odgovaraju
prirodi aristokratije
U aristokratijiafjesuverena vlast u rukama izvesnog bro-
ja 0s-onose i sprovode zakone, a preostali deo na-
roda je u cunosu na njih iedva neSto viSe nego Sto su podanici
u odnosu na monarha.
---.-
~~ ~ ~ - - ~ . . ~
p'ramo se glasovl n~poStone smeju davati irebomjer bi to
donel'o samo neprilike. Naime, kada bi u jednoj vladavini ko-
ja je veC ustanovila najialosnije razlike, neko bio izabran2re-
bom, ne bi zato bio manje omraien: zavidi seplemifu,
magistratu ne.
Kada je plemifa mnogo, potreban je senat da bi'obavljao
poslove o kojima plemidko telo ne mozeda odluEuje, te pri-
13) Kao u Veneciji.
14) Tridesetorica atinskii tirana zahtevali su da glasanje areopagita
bude javno, kako bi njime upravljali po svojoj volji.
15) Vidcti Dionisije HalikamaSki, knj. IV i IX.
 24 Knjiga 11, Glava 3
premao one o kojima ono odlutuje. U tom sluEaju, moie se
kazati da je aristokratija na neki natin u senatu, demokratija
u plemidkom telu, a da n a r d nije niSta.
Bila bi velika s r e h kada bi se u aristokratiji, nekakvim
posrednim putem, n a r d izvukao iz svog uniienog poloZaja:
tako u Denovi banka Svetoga Dorda, kojom velikim delom
upravljaju prvaci naroda,lq prepuSta ovom potonjem izve-
stan uticaj u vladavini, Sto urada (njenim punim procvatom.
Senatori nipoSto ne smeju imati pravo da zamenjuju one
koji u senatu rnanjkaju; niSta ne bi bilo kadrije da ovekoveti
zloupotrebe. U Rimu, koji je isprva bio neka vrsta aristokra-
tije, senat nije s3m dopunjavao svoje tlanstvo: nove senato-
re imenovali SU'" cenzori.
Prekomerna vlast, koja u republici biva odjednom poda-
rena nekom gradaninu, stvara monarhiju ili vise nego mo-
ovoj potonjoj zakont su se,postarali o uredenju,
'%%!%,",edenju prilagodili pa natelo vladavine obuzdava 6
: monarha; ali kada u re~ublicineki gradanin urigrabiI8' pre-
: komernu v&st,'niena zloupotreba 'je vefa, jer zakoni. koii je
: nisu predvideli, nisu niSta utinili da bi: je obuzdali.
Izuzetak u odnosu na ovo uravilo iavlia se kada ie urede-
j nje drZave takvo da joj je potrkbna n&a magistratuia koja bi
j imala prekomernu vlast. Takav je bio Rim sa svojim dikta-
!I torima, takva je Venecija sa svojim driavnim inkvizitorima;
1. to su straSne magistrature koje driavu silom vraCaju slobo-
di. Ali otkuda toda su te magistrature toliko razlitite u oviim
dvema republikama? T oje q t o $toje ostatke svojearistokra-
tije Rim branioprotiv naroda, dok se svojim dravnim inkvi-
zitorima Venecija sluZi da bi svoju aristokratiju odrala
.! protiv plemita. Otuda je dedilo da je u Rimu diktattira sme-
- . i la da traje samo kratko, jer n a r d dela voden iestinom a ne
' planovima. Trebalo je da se pomenuta magistratura obavlja
, na bleStav naEin jer je n a r d valjalo zastraSiti a ne kazniti;
diktator je trebalo da bude postavljen da bi obavio samo je-
- .
16) Videti gospdm Adison, Putovartje u ilaliju, str. 16.
I 1.7) Isprva su ih imenovdi konzuli.
18) To je s M i o rimsku republiku. Videti ~a&arranja o ro~lozima
!, veliEirte Rim[jana i ~Ijihovepropusli,[gl. XIV i XVI], Pariz 1755.
Knjiga 11. Glava 3 25
dan posao a neogranitenu vlast je mogao imati sam0.s obzi-
rom na taj posao, jer je uvek bio postavljan samo za reSava-
nje nekog nepredvidenog slufaja. U Veneciji j6, naprotiv;
potrebna l r d n a magistratura, jer tamo se planwi mogu
1
zateti, sle?Ktx2dagadati i ponovo preduzimati; tamo slavo-
ljublje jednoga Eoveka postaje slavoljublje jedne porodice, a
slavoljublje jedne porodice slavoljublje mnogih. Potrebna je
tajna magistratura, jer se i zloEini koje ona kainjava, uvek
n ~ T i E i i ; i , ' ~ p ~ i p r e m ua jtajnosti
u i tiSini. Ta magistratura
mora da sprovodi sveopStu istragu jer na njoj nije da suzbi-
ja zla za koja se zna vec da sprebva Eak i o n a m koja se ne
zna. Najzad, ta magistratura je u Veneciji ustanovljena da bi
ivetila zloEine na koje se podozreva, dok je ona u Rimu pri-
begavala vise pretnjama negoli kaznama za zldine, Eakj ka-
da su ih njihovi poEinioci priznavali.
1. u ;
. U svakoj magistraturi veliEinu njene modi tr,eba izravna-.;
. t~ kratkodom njenog trajanja. Godina dana je vreme koje je'
utvrdila vecina zakonddavaca; duZe bi vreme bilo opasno,
krade protivno prirodi stvari. KObi na taj naEin hteo da vo-
I:
di svoje domace poslove? U Raguzi'"' g'e glavar republike
smenjuje'svakog meseca, ostali sluZbenici svake ngdelje,
upravitelj tvrdave svakoga dana. To se moZe sluEiti jedino u
kakvoj maloj republici2@okruienoj velikim silama koje bi la-
ko potkupile niZe magistrate. . .
Najbolja je ona aristokratiia u koioi ie deo narodaliSen !
bildkalivog udela u vlasti tako mali i sironiaSandavladaju~i..
deo nema nikakve koristi da ga ugnietava. Stoga&& !e ut- .
vrdio da oni koji nemaju dve hiljade drahmi budu liSeni iz-
. 1
bornogprava, ~ n t i p a t d ' l j eu Atini stvorio najbolju mogudu
aristokratiju, jer taj je cenzus bio tako nizak da je iskljutivao
neznatan broj ljudi i nikog ko je u gradu uZivao bilo kakav
I ugled.
Dakle, aristokratske porodice treba da se, u Sto je mo-
gude vetoj meri, izjednaEe s narodom. Aristokratija de biti
19) Turnforova Pulovartja?)
20) U Luki se magistrati postavljaju samo na dva meseca.
I
21) Diodor, knj. XVllI, su. 601, Rodomanovo izdanje.

Knjiga 11, Glava 4
Glava 4
0zakonima u njihovom odnosu prema
prirodi monarhijske vladavine
magistrate, ali ostavljamo neka se prosudi u kolikoj merj
uredenje moie time da bude izmenjeno.
Nije da tvrdoglavo branim povlastice sveStenstva, ali
teleo bih da se vetjednom utvrdi njegova sudska nadletnost.
Nije na stvari saznati je li, bilo razl0ga da se ona us'tanovi,
I
I
, ..
I
i Knjiga It, Glava 4 27
I
I
1 vet da li je ustanovljena, Eirii li deo zakona zemlje i da li im
poswda dgovara; ne mora li i poloZaj dveju vlasti koje se
priznaju kao nezavisne biti podjednak i nije li dobrom poda-
.. niku svejedno hode li braniti pravdu vladara ili pak granice
?
koje ona odvajkad sebi postavlja.
Koliko je vlast sveStenstva opasna u republici, toliko je
i pogodna u monarhiji,.naroEito u onim monarhijama koje teie
I
I despotizmu. Gde bi, nakon,gubitka svojih zakona,bile Spa- :
I
nija i Portugal da nije bilo one vlasti koja jedina obuzdava
I
samovoljnu mot? Vlast SveStenstva je uvek dobra brana ka-
, #.. da nema nikakve druge ustave: jer bududi da ljudskoj
prirodi despotizam nanosi uiasna zla, i d m o zlo koje ga
ogranitava jeste dobro.
Kao Sto more, koje kao da bi prekrilo vascelu Zemlju,
; obuzdavaju rastinje i najsitniji Sljunak na obali, tako i mo-
onarhe, Eija vlast izgleda bezgraniEna, sputavaju i najmanje
! prepreke i njihovu prirodnu gordost podvrgavaju ialopojki i
!
molitvi.
(I
i Da bi poduprli slobodu, Englezi su odstranili sve prelaz-
ne vlasti koje su tvorile njihovumonarhiju. Oni doista ima-
ju razloga da tu slobodu Euvaju, jer ako bi je izgubili, bili bi
I. jedan od najropskijih naroda na Zemlji.
Zahvaljujuti podjednakom nepoznavanju republikan-
'
.
skog i monarhijskog uredenja, gospodin ~ o u ~ ) bjei jedano
od najvetih ~ g o v o r n i k adespotizma koji su u Evropi ikad
videni. Osim promena koje je sproveo- onako naglih, ne-
I uobitajenih i netuvenih -hteo je da odstrani prelazne ran-,
gove i uniSti polititka tela: rastoliio je2' monarhiju svojim
varljivim isplatama i izgledalo je kaoda hode da otkupi i simo
I uredenje.
Nije dovoljno da u monarhiji postoje prelazni rangovi; u 1 ,
I
njoj treba da bude i jedna zaloga zakoni. Qna moie da poEiva
jedino u po1itiPki.m telima' koja obznanjuju zakone kada Se
i pvl gonose, I podseCalu na. njlh
. ova'Kada se oni aborave. Nezna-
.,
! n s prirodeno olemstvu neb
pcema gradanskoj
,
.. .
vladaczahtevdju-
. . .
22) rago on ski krij Ferdinand proglssio se vrhovnirn gospodarem
; sul&a, Sto je bilo dovoljno da urcdcnje bude promcnjeno.
I
!
i
 - J-
I
Knjiga 11, Glava 5 29
28 Knjiga 11, Glava 5 vog vezira i u svom se saraju prepuste IlajZeSCim strastima,

I
la koje bi zakone neprestano izvlaEilo iz praSine u koju bi kada se, sred utuEenog dvora, povedu za svojim najglupljim
utonuli. Vladaotev savet nije pogodna zaloga. On je, po svo- hirovima, nikako ne mogu da povemju da je vladati ta-
joj prirodi, zaloga trenutaEne volje vladaoca koji izvrSava za- ko lako.
kone, ali ne i zaloga osnovnih zakona. Osim toga, monarhov P
Sto je carstvo prostranije, saraj je veCi, a vladar, prema
'savet se neprestano menja, nije stalan i ne bi smeo da bude tome, opijeniji uiicima. Stoga, Stoje u tim driavama vise na-
brojan; on ne uiiva u dovoljnoj meri poverenje naroda i ni- roda kojima ima da vlada, vladar manje misli na vladanje;
je, dakle, u stanju da u teSkim vremenima n a r d prosvetli ni- Sto su poslovi obimniji, manje se o njima odluEuje.
$
ti da ea ~ r i v o lna
i ~osluSnost.
~ s s ~ o t s k ir%vama,
im u kojima nema nikakvih osnov:
nih zakona nema ni zalog? zakona. Otuda. u. mljama
~-yi eku vrstu za-
loge i trajnosti. .A . ako ne religija, tamo se umesto zakona
ms oza~-ootllWr:

Glava 5
- - -prirodi
0zakonima koji odnovaraju
despotske deave
Iz prirode despotske vlasti proizlazi da je jedan koji je
sprovodi prepuSta opet jednome da bi je obavljao. Covek ko-
me njegovih pet Eula neprestano govore da je on sve a da
ostali nisu niSta, prirodno je lenj, neznalica i pohotljivac. On,
dakle, zapuSta poslove. Ali, ako bi ih poverio vetem broju
Ijudi, medu njima bi doSlo do prepirki; plele bi se spletke ne
bi li se osvojilo mesto prvog roba a vladar bi bio prinuden
da se vrati upravljanju. Jednostavnije je, dakle, da vlast pre-
pusti kakvom veziru2" koji Ce odmah imati istu mot koju i
on. Postavljanje vezira je u toj drZavi osnovni zakon.
KaZu da je jedan papa, nakon Sto je izabran, duboko
ubeden da nije dorastao tompoloZaju, isprva stvarao beskraj-
ne poteSkoCe. Najzad je prihvatio vlast a svome neCaku pre-
pustio sve poslove. Bio je zadivljen i govorio: .Nikada ne
bih bio ni pomislio da je to tako lako. " Isto je i s istotnjatkim
vladarima. Kada ih, iz onog zatoteniStva u kojem su im ev-
nusi raslabili i srce i duh, a Eesto ih ostavili u neznanju Egk i
u pogledu s2mog njihovog polobja, izvuku da bi ih posadi-
li napresto, oni su u potetku zapanjeni; ali kada ustoliEe kak-
23) IstoEujaEki kraljevi uvek imju vezire, kaZe g o s p d i Sarden.')
 Knjiga treCa Knjiga 111, Glava 2 31
0 naCelima triiu vladavina
-
0 n a ~ e l uraznih vladavina
Kazao sam da se p-hlikanske
Glava 2

vladavine sasto-
ji u t G e Sto u nioi suverenu vlast ima ceo n a r d ili neke po-
x-e; priroda monarhiiske vladavine je u tome Sto u njoj
~ v e r e n ivlast
i ima vladar, alj ie vrsi prema ustanovljenim
zakonima: priroda despotske vladavine je pak u tome sto u
n j 4 vlada samo jedan Eovek Irema svojoj volji i hirovima.
To mi je dovoljno da bih iznaSao i njlhova trl nacela, kojah
otuda prirodno proizlaze. Zapoi5eCu s republikanskom vla-
/
davinom i govoriCu najpre o demokratiji.

Glava 1
Razlika izmedu pnrode vladavine
i njenoga nafela
P o S t o smo ispitali koji zakoni odgovaraju prirfli svake
vladavine, treba da razmotrimo one koji odgovaraju
njihovim naEelima.
vine manje nego Sto odgovaraju njenoj prirodi. Treba, da-
kle, istraiivati koje je to nafelo. Upravo Cu to uEiniti u ovoj
knjizi. \
1) Ovo razlikovanjeje veoma vain0 i iz njqga Cu izvesti mnoge po-
sledice; ono je kljuE za razumevanje kbrojnih zakona.
. BuduCi da su oni koji su imali udela u javnim poslovima bi-
Glava 3
0 nafelu demokratiie
Nij%potrebno mnogo Eestitosti da bi se o(tr2ala ili podu-
prla monarhiiska ili despotska vladavina. Snaga zakona u
iednoi. uvek Dreteta ruka vladara u drusoi. u~railiaiusvime
i zauidavaju sve. Ali u narodnoi drza_v1>htr&an.jejo~jedan
po.kretaE, a toje v&uzuz
-otvrdila ie svekolika istoriia i sasvim ie
u skladu s prirodom'stvari. J& jasno je da je u ionarhiji, gie
onaj koji izvrSava zakone smatra da je iznad njih, potrebno
manje vrline negoli u narodnoj vladavini, gde onaj koji
izvrSava zakone oseta da im je i s2m podvrgnut i da Ce pod-
neti'njihov teret.
Takode je jasno da monarh koji, zbog rdavog saveta ili
nemara, prestane da izvrbva zakone, zlo moZe lako da po-
pravi: dovoljno je dapromeni savet ili da se okane svoga ne-
mara. Ali kada zakoni prestanu da se izvrSavaju u narodnoj
vladavini, buduti da se to moZe zbiti jedino zbog izopatenja
republike, drZava je vet izgubljena.
Prilitno lep primer pruZili su u proSlom veku nemdni
napori Engleza da u svojoj zemlji uspostave demokratiju.
lipotpuno IiSeni vrline, da se njihovo slavoljublje rasI)a-
 32 Knjiga 111, Glava 3
ljivalo uspehom onoga koji je bio najsmeliji," da je duh jed-
ne stranke bio suzbijan samo duhom druge, vladavina sene-
prestano menjala: zaEudeni n a r d traZio je demokratiju a
nigde je nije nalazio. Najzad, nakon mnogo komeSanja, uda-
ra i potresa, valjalo mu je uspokojiti se pod samom onom vla-
davinom koju je bio Zigosao.
Kada je Sula hteo da mu vrati slobodu, Rim vise nije m"o-
gao da je podnese; ostalo mu je bilo joS sasvim malo vrline,
a buduCi da je ove bivalo sve manje, umesto da se posle Ce-
zara, Tiberija, Kaja, Klaudija, Nerona i Domicijana trgne,
padao je sve dublje u ropstvo; svi su se udarci zadavali tira-
nima, nijedan tiraniji samoj.
GrEki polititki pisci, koji su iiveli pod narodnom vlada-
vinom, nisu priznavali druge snage koja bi mogla da je podrii
doli vrlinu. DanaSnji politiEki pisci govore nam samo o ma-
nufakturama, trgovini, finansijama, bogatstvima, Eak i o luk-
suzu.
Svaki gradanin je poput roba uteklog iz kuCe svoga goipo-
dara. Ono Sto je bila moksima naziva se strogoSdu, ono Sto
je bilopravilo naziva se smetnjom, ono Sto je bilo obzirnost
naziva se strahorn. Tamo se skromnost, a ne Zelja da se ima,
smatra tvrdiElukom. Nekot je imovina privatnih lica tvorila
drZavnu blagajnu; sada pak drZavna blagajna postaje baStina
privatnih lica. Republika je sada plen, a njena je snaga joS
samo u vlasti nekolicine gradana i raspuStenosti sviju. *
Atina je u svome krilqnosila iste snage i dok je s onoli-
kom slavom vladala i kada je onako sramno robovala. Imala
je dvadeset hiljada gradana3)kada je Grke branila od Persi-
janaca, kada se s Lakedemonom borila o prevlast i kada je
napala Siciliju. Imala ih je dvadeset hiljada i kada ih je De-
metrije Faleranin prebrojao4' kao Sto se broje robovi na pija-
2) Kromvel.
3) Plularh, i r r Pericle; Platon, i r r Crilro
4) Bude nade~lodvadcsc[ hiljada gradma. desct hiljadn slra~acai teti-
ri slorine hiljadn rohova. Vidcti Atcncj, kllj. VI.
Knjiga 111, Glava 4 33
ci. Kada se Filip odva%ioda zavlada GrEkom, kada se poja-
vio pred kapijama Atine," ona joS nije bila izgubila niSta,
osim na vremenu. Kod Demostena se mote videti koliko je
muke trebalo da bi se probudila: Filipa se njeni gradani nisu
bojali kao neprijatelja slobcde veC kao neprijatelja u ~ i t a k a . ~
Taj grad, koji je odoleo tolikim porazima, koji se preporadao
posle svojih razaranja, bio je pobeden kod Heroneje, i to za-
navek. Sta je vredelo Sto je Filip vratio sve zarobljenike ka-
da nije vratio muieve! Bilo je uvek podjednako lako odneti
pobedu nad snagama Atine kao Sto je bilo teSko nadvladati
njenu vrlinu.
Kako ie Kartanina i monla dase odrii? Nisu li Hanibala,
poSto je iostao pretor, magistrati pred Rimljanima optuZili
kada je hteo da ih spreEi da pljatkaju republiku? Nevoljni li
su oni koji htedoSe da budu gradani kada grada viSe nije bi-
lo, i da svoja bogatstva odrZe rukama svojih ruSitelja! Usko-
ro im Rim zatraii kao taoce tri stotine njihovih najuglednijih
gradana; prisili ih da mu isporute oruije i brodove, a zatim
im objavi rat. Na osnovu svega Sto u razoruianoj ~ a r t a g z "
p d i n i d a j , moie se suditi Sta je ona mogla da utini sa svo-
jom vrlinom dok je raspolagala svojim snagama.
Glava 4
0 naEelu aristokratije
U aristokratskoi vladavini o- l rv
oi- ..-- - -*. Istina, ona se u njoj ne zahteva tako bez-
.
uslovno. ..
Narod, koji je u odnosu na plemite ono Sto su podanici
u odn su na monarha, cmkqm@ho\n~mzakon~ma.Vrli-
naiiiiije, dakle, potrebna manje negoll narodu u demokrati-
..
~ i ~ ia k ce
o p i e m ~ cbiti~ zauzdani? Oni koji moraju da
<
uredenja, u tom telu bude v m e . ,
5) lmala je dvadeset hiijada gradma. Videti Demosten, in Atistog.
6) Doneli su zakon po kojem bi na smrt bio osuden onaj ko predldii
da se novac namenjen paoriStu upotrebi za ratne potrebe.
7) Taj jc rat trajao tri godie.
3 0 duhu znkona, I
 34 Knjiga 111, Glava 5
iI Knjiga 111, Glava 5 35
kratska vladavina ima po sebi i z v m snagu koie- It
Iako su svi zloEini po svojoj prirodi javni, razlikuju se
. osn
ui =ma. PlemiCi u nioi Eine jedno telo koie. M
rer eative i za raEun svno W n o g interesa,
ipak istinski javni zloEini od onib privatnih, nazvanih tako
jer pogadaju viSe pojedinca negoli dmStvo u celini.

1
noj- je da tarno bude zakona Lako bi re u No, u npublikama su privatntzlotini vise javni, to jest
p%m pogledu'izvrSava~l. povreduju uredenje driave vise negoli pojedince; a u monar-
Ali kokiko je tom telu lako da suzbija druge, toliko mu je hijama su javni zldini viSe privatni, to jest udaraju vise na
teSko da obuzda s6ma sebe." Priroda toga uredenja je takva pojedinatna bogatstva negoli na uredenje &me drZave.
da izgleda kao da iste ljude podvrgava m d i zakona i iz nje Molim da ovo Sto k a b m prode bez uvrede, jer govorim
je izuzima. na osnovu svih istorijskih saznanja. Veoma dobro znam da
No, takvo telo moie da obuzda sebe samo na dva natina: + nije retkost naiCi na vladare pune vrlina, ali velim da je u mo-
ili velikom vrlinom, koja Eini da se plemiCi na izvestan naEin ./
izjednate sa svojim narodom, Sto moie stvorjti veliku repu- narhiji
Nekavrlo
seg3koAa
samo prdita
narod Sta
budeh~ostan?;
istoritari odvajkad govore o
bliku; ili pak osrednjom vrlinom, to ejs-,t koja dvorovima monarha; neka se samo dozovu u seCanje
plemide Eini jednakima bar medu sobom, Sto omogutuje I govorkanja ljudi svih zemalja o bednoj naravi dvorjana: to
. niihovo odranie.
?renost- i s m a ovih vladavina. Mislim na
onu merenost k o ~ aie zasnovana na vrlini.' ne na dnu koia
proizlazi iz kukavi~likaili lenosti duha. .
. i uopSte nisu puka umovanja nego Zalosno iskustvo.
Slavoljublje u dokolici, niskost u oholosti, Zelja da se
stekne bogatstvo bez rada, odbojnost prema istini, uliziStvo,
izdajnigtvo, prepredenost, odricanje od svih obaveza, prezir
prema duinostima gradanina, bojazan od vladareve vrline,
Glava 5 uzdanje u njegove slabosti i, viSe negoli sve ostalo, nepre-
Vrlina nije na5elo rnonarhijske
-.
vladavine stano izrugivanje vrlini - sve to, vemjem, Eini narav naj-
veCegbroja dvorjana, koja se moZe opaziti posvuda i oduvek.
U -i -- -i a m a politika udeSava da se velike stvari obav- A vrlo je muEno kada su prvaci jedne driave nevaljalci a
1ja.u ' vrline. Kao kod najsklad-
potcinjeni posten svet, kada su oni prvi varalice a ovi poto-
n i j w o 3 e mogute manjem broju nji pristaju da budu samo budale.
pokreta, snage i t&kova. U svom polititkom testamentu kardinal RiSelje daje na-
,DrZava opstaje nezavisno cd ljubavi prema otadibini, Ze- slutiti da se monarh, nade li se u narcdu kakav nesretan
Ije za istinskom slavom, samoodrlcanja, znv- tastan ~ o v e k , ' mora
~ ' Euvati njegovih usluga."' SuSta je isti-
I
I'
goc~nj&b&ma

&akiqi
.- . .-
i svih onih l i i - n i -
kcd starih, a o kojima smo samo sluSaK ..
ovde stoie namesto svih tih vrlina za kojima ne-
na da vrlina nije pokretaE ove vladavine! Zacelo, ona iz mo-
narhije nikako nije iskljutena, ali njen pokretat nije.

a m
driava vas njih oslobada; delo koje se
e na izvestan naEin ostaje beer po~ledica. 9) Govorim ovde o politiEkojvrlini, kojaje moraIna vrlina u tom smi-
slu Sto stremi opStem dobru; vrlo malo govorim o pojedimim moraInim
vrlinama, a nimaIo pak o onoj vrluu koja se odnosi na objavljene istine.
To Ce se jasno videti u knj. V, gl. 2.
8) Javni zlofini bmo Ce moCi da sc kainjavaju, jer su stvar sviju, a 10) To valja razumeti n smislu na koji ukazuje prethodna napomeua.
zloEini uoravlieni orotiv ooiedinaca nede bili ko3niavani. icr ie swar svi- 11) Ne treba se, k d e se tamo, sluZiti ljudima niska poloZaja; snvire
su k ~ ti iCudljivi [Tesrame~~,,gl. IV].
38 Knjiga 111, Glava 10 I
Knjiga 111, Glava 10 39
stanju da izvode prevrate. Potrebno je, dakle, da strah sasete kugla baEena prema drugoj kugli mora proizvesti svoj
svekoliku hrabrost i uguSi Eak i najneznatnije oseCanje slavo- utinak.
Ijubivosti. Tamo se nikad niSta ne ublaiava, ne preinatuje, prila-
Jedna umerena vladavina moie, koliko joj drago i bez t god&a, odgada ili zamenjuje neEim drugim; tam0 se ne ore-
opasnosti, da raspojasa sile koje je pokreCu. Ona se odriava gbvara I ne prlgovara; nema nlCeg sliEnog ili boljeg Sto bi se*
pomoCu svojih zakona i d m o m svojom snagom. Ali kada, u moglo prealozltl: COVek le stvor- -
..
despotskoj vladavini, vladar makar i na EaSak prestane da gaga stvora.
preti, kada ne uzmogne da namah uniSti one koji drie naj- --Wc&&mjazniu pogledu nekog buduCeg dogadaja tam0
uglednija mesta,'" sve je izgubljeno: jer kada pokretaEa vla- se ne mogu iznositi, baS kao Sto se ni za njegov rdav ishod
davine, naime straha, viSe nema, n a r d ostaje bez zaStitnika. ne mogu okrivljavati Cudi sudbine. Tamo liudima, baS kao i
Kadije su otigledno u tom smislu tvrdili da sultan nije zverima, dopadaju samo nagon, pos'u~nosti kazna.
obavezan driati se svoje reEi ili zakletve ako bi na taj naEin Nlcemu ne s~urrsnpmtstaPtJat~ se pozlvanjem na prirod-
ogranitio svoju vlast.'" na osedanja, poStovanje prema mu, neinost prema ieni i de-
Narodu treba da bude sudeno po zakonima, a velikaSima . c?, zakone Easti, zdravstveno stanje: naredenje je primljeno,
pqvlaaoCevoj volji; glava najniZeg podanika treba da bude i to je dovol'no.
I
bezbedna, a glave paSa uvek izvrgnute pogibelji. Ne moie se kralj nekoea osudi. vise mu se n i k a n e
bez jeze govoriti o tim EudoviSnim vladavinama. Persijski moie obratiti niti iskati milost. Ako je bio pijan ili van sebe,
Sah, koga je nedavno s prestola svrgnuo Miriveis, video j^e T , " ' j e r bl Inate protivretio sebi,
kako njegova vladavina propada i pre nego Sto je osvojena a m o n seal ne moie da protivreti. U despotiji se odvajka-
jer nije prolio dovoljno krvi."' da mislilo na taj naEin: poSto naredenje da se istrebe Jevreji,
Istorija nam k m j e da su uiasne surovosti Domicijana u kojeje izdao aso or,') nije mogloda bude opozvano, odluEiSe
toj meri ustraSile njegove namesnike da se za njegova careva- da im dozvole neka se brane.
nja narod tek malo povratio.18' Tako i bujica, koja s jedne Im& medutim, neSto Sto je volji vladara katkad moguCe
strane sve pustogi, s druge ostavlja polja na kojima se izda- suprotstaviti, a to je religija:"' Ako vladar naredi, Eovek se .'
leka joS vidi nekoliko netaknutih ledina. moze odreCl ma, moie ga Eak i pbiti; ali, vino neCe piti ako
n-ot
.. .. i vere su oravila viSee
" reda .,ier
Glava 10 anike. S prirodnlm
RazIika u posl&qosti u umerenim vlse I nlje covek.
i despotskim vladmjnama U monarhijskim 1 umerenlm driavama vlast je ogra-
niEena onim Sto ie nien pokretaC. name EaSCu koia, p o ~ u t
U U Y a k f a j - mo?larha, vlada i nad vladarem i nad narodom. Vladaru se ,
g u p"oslugnost, a volja vladara, kada. .sejednom upozna, m e I e c e navodltl zaltonl vere, jer bi se tada dvorjanin smatrao
d(e&atkoo kan & I
II
smeSnim; navodide mu se neprestano zakoni E i l s t i Otuda
slede nuine razlike u oblicima posluSnosti: East je prirodno
15) Kao Sto Eesto biva u vojniEkoj aristokratiji. podloina nastranostima, a posluSnost Ce ih sve slediti.
16) Riko, 0 otomarlskom carslvu, M j . I, g1. 10.
17) Videti istoriju toga prevrata, od oca Dikersoa.")
18) [Svetonije, Domil., gl. VIII.] Njegova vladnvina Via je vojnitka, 19) videti kod Sardena.
a to je jedna vrsta despouke vladavine. 20) Ibid.
40 Knjiga 111, Glava 11
Iako je oblik posluinosti u ovim dvema vladavinama raz- Zakoni vaspitanja
litit, vlast je ipak istovetna. Ma na koju se stranu okrenuo,
monarh preteie na vagi, i ljudi ga slusaju. Razlika je jedino moraju da odgovaraju
u tome Stoje u monarhiji vladar prosveten, a njegovi sluzbe- aaeelima vladavine
nici neuporedivo sposobniji i viEniji javnim poslovima nego-
li oni u despotskoj dravi.

Glava 11
RazmiSljanje o svemu ovome
Takva su naEela triju vladavina. Ovo ne znaEi da je u ne-
koj odredenoj republici Eovek krepostan, vet da bi to treba-
lo da bude. To joS manje dokazuje da je, u nekoj 'odredenoj
monarhiji, Eovek tastan a da u nekoj pojedinatnoj despot-
skoj drZavi Zivi u strahu, vet da bi tako trebalo da bude, jer
bi vladavina inate bila nesavrsena. Glava 1
0zakonima vaspitanja

Z a k o n i vaspitanja su prvi 1PLMi koje p r i m a m o . poito

naspni spremaju da budemo gradani, svakom pojedlnatnom
~ o r d i c o mmora da se u~ravliaDO uzoru na onu veliku DO-
h i c u koja sve njih obuivata: -
Ako n a r d u celini uzevima jedno naEelo, i m a u e -
lovi koji ga Elng, to jes,t po!odie. Zaki: vasvitania
.. bideL
dakle, ~azlii'iitiu sva 01 vrstl v l a -
davg U -
njihov c!i biti h s t , u republikanla - vrlina, a- u
I strah.
5==---
Glava 2
0 vaspitanju u monarhijama
3monarhijama se osnovno vaspitanje ne sti& u javnim
ustanovama u kojima se podufavaju deca; vaspitavanje za-
I potinje, na izvestan naEin, Eim dete dode na svet. Tu je Jko-
la onoga Sto se naziva EdCu a ova je svestrani uEitelj koji
mora swda da nas v e %
42 Knjiga IV, Glava 2
Tu se uvek vide i Euju tri stvari: da u vrline treba uneti
odredenu otmenost, u naravi izvesnu iskrenost a u ponaSa-
nje stanovitu ufiivost.
Vrline na koje nam se ovde ukazuje uvek su manje ono
Sto dugujemo dmgima negoli on0 St0 dugujemo nama &mi-
ma: one nisu toliko ono Sto nas zove sugradanima koliko ono
Sto nas od njih razlikuje.
C Ovde se ljudska dela ne ocenjuju kao dobra nego kao le-
pa, ne kao pravedna nego kao velika, ne kao razumna vee
kao izuzetna.
Cim East ovde uzmogne da u naSim delima nade neSto
plemenito, ona postaje ili sudija koji ih odobrava ili pak so-
fist koji ih opravdava.
Ona dopuSta ugladenost kada je ova povezana s oseda-
njima srca ili osvajanjem. Eto pravog razloga Sto u monar-
hijama moral nikad nije tako Eist kao u republikanskim vla-
davinama.
Lukavstvo ona dozvoljava kada je povezano s veliEinom
duha ili poslova, kao Sto biva u politici Eije je prepredenosti
ne vredaju. i'
UliziStvo ona zabranjuje samo kada je odvojeno od po-
misli na sticanje velikog bogatstva i povezanojedino s osefa-
njem vlastite niskosti.
Sto se naravi tiEe, rekoh da vaspitanje u monarhijama
mora u njih uneti odredenu iskrenost. Tamo se, dakle, od
Eoveka zahteva da govori istinu. Ali, da li zbog ljubavi pre-
ma istini? ~i~o's"foTdnase zahteva zato Sto Eovek sviknut
--lo ono Sto se naziva Easnim Eovekom koji ima sva svojstva i
da govori istku i z ~ l e d asmion i sloi%an. u stvari, takav
covek kao cia z G i s i samo od styari, ne i od naEina na koii -
ih dmgi prima.
Stoga, koliko se ovde preporuEuje pomenuta vrsta iskre-
3
nosti, toliko se prezire iskrenost naroda kojoj je jedini cilj
.ts-
Najzad, vaspitanje u monarhijama iziskuje izvesnu uEti-
da iive zajedno, ljudi su roden11
a onaj ko sene bi driao pri-
stojnosti i sablainjavao sve s kojima Zivi, izgubio bi ugled u
toj meri da bi postao nesposoban za bilo kakvo dobro delo.
Knjiga IV,Glava 2 43
Ali uEtivost obiEno ne ootiEe ii tako Eistog- izvora. Ona
se rada i x k o v e Zelje cia se razlikuje od d r u ~ i h'Ueti;jT
.
'
ordosti: osefamo se polaskani kada imamo manire
'smO \ .
koii dokazuiu a ne obltavamo u orostaStvu i da nismo Zive-
li k e d u onom vrstom ljudi na kbje se nikad nije obradala
painja.
U monarhijama je uEtivost odomadena na dvoru. Izuzet-
no otmen Eovek Eini sve ostale prostacima. Otuda obziri ko-
ji se duguju svima; otuda se rada uEtivost, laskava koliko oni-
ma koji su uEtivi toliko i onima prema kojima se uEtivost
pokazuje, jer ona daje na znanje da je Eovek s dvora, ili da
je dostojan da bude na dvom.
Dvorsko drianje sastoji se u odricanju cd vlastite veliEine
u ime jedne uzajmljene velitine. Ova potonja laska dvorja-
ninu vise negoli njegova vlastita. Ona uliva izvesnu oholu
skromnost koja se nadaleko prostire, ali Eija se gordost ne-
osetno smanjuje u srazmeri s razdaljinom na kojoj se Eovek
nalazi u cdnosu na izvor one velitine.
Na dvom se susrede ona istantanost ukusa u svakom po-
gledu, koja potice iz istrajnog sluZenja suviSnim stvarima Sto
ih pmZa veliko bogatstvo, iz raznovrsnosti, a nardito pak iz
zasidenosti uiicima, iz obilja, smetenosti, Eak muSica koje,
kada su prijatne, uvek nailaze na odobravanje.
Vaspitavanjese usmerava na sve ove stvari ne bi li naEini-
vrline Sto se traZe u taj_yladavini.
-
Tamo East, uplidufi se u sve, ulazi u sve naEine miSlje-
nja i oblike osedanja, a upravlja Eak i natelima.
Ta Eudna East Eini da se vrlinama smatra samo ono Sto
ona h d e i na naEin na koji to ona Zeli: ona po svojoj volji
namede pravila svemu Sto nam je propisano; naSe duZnosti
ona proSimje ili suiava po svome Cefu, bez obzira da li je
njihov izvor u religiji, politici ili moralu.
1
U monarhiji nema niEeg Sto bi zakoni, religija i East pro-
pisivali EvrSCe negoli je posluSnost volji vladara; ali, ta East
nalaie da vladar nikad ne moZe propisati da uEinimo neko
delo koje nas obeSEaSCuje, jer bi nas na taj natin onesposo-
bila da vladam sluiimo.

44 Knjiga IV, Glava 3
~ r i j o n "odbi
) da ubije vojvodu od Giza, ali Amiju I11 po-
nudi da se s njim bori. Kada je, posle Vartolomejske n d i ,
Karlo IX pisao svim guvernerima da masakriraju hugenote,
vikont od koji je zapovedao u Bajonu, otpisa krauu:')
,,Sire, medu stanovnicima i ljudima od omZja naSao sam sa-
mo dobre gradane, hrabre vojnike, a nijednog dklata; zato
oni i ja molimo vase veliEanstvo da naSe mke i naSe Zivote
stavite u sluZbu deli koja je moguCe izvrSiti." Ova velika i
plemenita hrabrost smatrala je podlost nemoguCnom.
Nema niEeg Sto &st plemstvu ne propisuje EvrSCe nego-
li da sluZi vladara u ratu. Ratovanje je, n a i m e , m o
zanimanje jer opasnosti, &I, pa cak i nevolje vode uz-
v?enosti. AII, nameCuCi taj zakon, East hoCe da bude i sudi-
ja u stvarima na koje se on odnosi; nade li se povredenom,
zahteva ili pak dopuSta da se Eovek povuEe u miran Zivot.
Ona bi da Eoveku ostavina volju h d e li nekoj sluZbi teZiti
ili je pak odbiti; tu slobodu ona stavlja Eak i iznad samoga
bogatstva.
Cast, dakle, ima svoja vrhovna pravila, .a. vaspitanje je
obavezno da im se prilagodi." Glavna medu nyma glase, naj-
-
pre, da nam je posve dopuSteno ceniti n&e bogatsivo, ali nam
je besprulvno zabranjeno oa cenlmo naS Zivot.
~ u zakon g glasi
~ da, kada smo jednom postavljeni u ne--
ki r k g , ne smemo Einiti niti podnositi niSta Sto bi pokazalo )(
7 ne: ako ne bi uspeo, propao bi; ako bi pak uspeo, izloZio bi
da sebe smatramo od toga ranga niZim.
TreCi glasi da su stvari koje East zabranjuje stroZe zabra-
n j e n i z a k o n i ne doprinose njihovoj osudi, a da se one )C
koje ona zahteva zahtevaju odluEnije kada ih zakoni ne izi-
skuju.
Glava 3
0 vaspitanju u despotskoj drZavi
Kao Sto u monarhijama nastoji samo na uz~#zanjusrca, u
despotskim d r b v a m a vaspitanje teZi jedino njegovom
1) Videti D'Obiinjeovuo)Isroriju.
2) Ovde govorimo kako jeste a ne kako bi trebalo da bude: East je
predrasuda koju religija nastoji Eas da otkloni. Eas da usmeri.
fijigi IV, Glava 4 45
uniZav&ju. Srce tamo treba da bude slugansko. Bite dobro
da bude takvo Eak i u zapovedanju, jer tarno niko nije tiranin
a da u isti mah niie i rob.
Krajnja ~os1;Snost pretpostavlja neznanje u onoga koii
sepoXorava, paEak i u onoga koji zapoveda. On nema o Eemu
da odluCuie, ni u.Sta da sumnia, - niti da rasuduie- o bilo Eemu;
on mora jkdino hteti.
U despotskim drfavama svaki je dom carstvo za sebe.
Vas~itavanie,koie se sastoii Dre svepa u Zivlieniu s drupi-
ma,$moje, dakle, vrlo ogr;nfEeno: o i o se sv.&i i a utiskiva-
nje straha u srca i podutavanje duha nekolikim vrlo prostim
%cellma vere. Znanie bi tam0 bilo o ~ a s n ao takmiEenie kob-
no: a Sto se vrlina ti&. Aristotel ne veruie da ima iiedie svoi-
Sio
stvine r ~ b o v i m a , ~ ) vaspitanje u t i j vladaviii dobrano
ogranitava.
Yaspitanja, dakle, tam0 gotovo da i nema. Treba oduze-
ti sve da bi se dalo neSto, i zapoteti stvaranjem rdavog po-
danika ne bi li se naEinio dobar rob.
Eh, zaSto bi tam0 vaspitanje prionulo da stvori dobrog
gradanina koji biuzeo udela u opStoj nevolji? Ako bi voleo
drZavu, doSao bi u iskuSenje da razlabavi pokretaEe vladavi-
se opasnosti da propadnu i on, i vladar, i carstvo.
Glava 4
Razlika u pogledu utinaka vaspitanja
kod srarih i u nas
VeCina drevnih naroda Zivela je u vladavinama Eije je
naEelo bila vrlina; a kada je ona bivala u naponu svojih sna-
ga, Einile su se stvari koje danas vise ne vidamo i koje
zaEuduju naSe sitne duSe.
Njihovo vaspitanje imalo je joS jednu prednost u odnosu
na naSe: nije se nikad poricalo. Poslednje godine svoga Zivo-
ta ~ ~ a m i n o n d agovorio,
~ ~ j e sluSao, gledao, radio iste stvari
kao u doba kada su poteli da ga podufavaju.
3) Polilika, knj. I, [gl. 1111.
 46?,---,
@ana$svajamo
Knjiga IV, Glava 5
tri razlitita ili medusobnoopreCna obli-
_ka vaspitanja: vaspitanje nasln a'eva, nas~huCitelja i sveta.
Ono Sto nam se Kaze u ovom potonlem mSi sve ideie ~ r v i l i
dvaju. To delimien0 proizlazi iz-sukoba koji se u nima zbi-
va izmedu verskih i svetovnih obaveza, Sto stari nisu poz-
naval~.
Glava 5
0 vaspitanju u republikanskoj vladavini
U republikanskoj je vladavini potrebna sva mod vaspita-
nja. Strah koji vlada u despotskim vladavinama sfim se od
sebe rada izmedu pretnji i kazni; East koju nalazimo u mo-
narhijama podupiru strasti, a ona ih, sa svoje
podrazumeva
nisu niSta drugo doli sfimo to pretpostavljanje.
Ta je ljubav svojstvena narotito demokratijama. Jedino
je u njima vladavina poverena svakom gradaninu. A vlada-
fina je kao i sve drugo: da bismo je d u v a l i , treba je voleti.
Nikad se nije Eulo da kraljevi ne vole monarhiju niti da
despoti mrze despotiju.
Sve, dakle, zavisi od toga hode li se u I'epublici ta ljubav
uspostaviti, a vaspitanje mora da bdije ne bi li je nadahnulo.
Medutim, ima samojedno sigurno sredstvo da bi je deca mo-
gla ajiti: da je neguju njihovi d e v i .
Eovek je obifno vlastan da svojoj deci preda svoja sazna-
nja, a joS je pozvaniji da ih zadoji svojim strastima.
Ako se to ne zbude, zna& da je ono Stoje uradeno u d i n -
skoj kuCi potrto spoljaSnjim utiscima.
Ne kvari se n a r d koji se tek rada; on propada tek kada
s'u q e l i ljudi veC iskvareni. . ja, knj. XXXVIII.
Knjiga IV, Glava 6 47
Glava 6
0 nekim u s t a n ~ v a m a ~ k p d G k k ~
Uvereni u potrebu danarodi kojL%ivepod.nawdnom vla-
day.inom.budu uzdignuti d.0-vrlhe,. %@riGrci s t v ~ r i lsu
i nc-
ob.iEne ustanove d a b i ovu pobudili. Kada u Likurgovom
Zivotopisu naidete na zakone koje je dao Lakedemonjanima,
Eini vam se kao da Eitate priEu o sevarambima.') Kretski za-
koni su bili uzor lakedemonskim, Platonovi su imali da po-
prave one prve.
Molim da se bar malo paZnje obrati na veliEinu genija ko-
., ji je tim zakonodavcima bio potreban kako bi uvideli da Ce,
krSedi sve uvreiene obiEaje i brkajuCi sve vrline, pfed vasce-
lim svetom dokazati svoju mudrost. SmeSavSi lopovluk s du:
horn pravitnosti, najteie ropstvo s kra)ijom slobodom,,_n.a~.
gioznija oseCanja s najveCom umerenoSCu,~kurgje svome
M u podario stabilnost. Izgledaloje liaoda m u - o d m i m ~
n j e g o z z v o r e Zivota, zanate, trgovinu, novac, zidine: ako
je Eovek bio slavoljubiv, nije se mogao nadati boljem; ako je
imao prirodnih oseCanja, nije bio ni dete, ni muZ, ni otac;
Eak je i stid bio oduzet nevinosti. Tim je putevima Sparta po-
vedena veliEini i slavi, ali s takvom nepogreSivoSCu svojih
ustanova da joj se, pobedujudi je u bitkama, nije moglo nau-
diti ako se nije uzmoglo ukinuti njen p ~ r e d a k . ~ '
Ti su zakoni upravljali*Kretom i Lakonijom. Lakede-
mon je posledfijipokleknuo pred ~akedoncirnaa KretaJ'je
pala kao poslednja Zrtva Rimljana. SamniCani su imali iste
takve ustanove - one su Rimljane koStale dvadeset i Eeti-
ri pobede.@
4) Filopemen prisili Lakedemoujane da se okane natina na kGi od-
gajahu svoju decu, znajuti dobro da bi u protivnom zanavek zadrZali uz-
visenu duSu i sr6anost. Plutarh. %VQI Filopemena. Videti kod Tita Livi-
5) Tri je g o d i e ona branila svoje zakone i svoju slobodu. Videti u
XCVIII, XCIX i C knjizi Tita Livija, u Florovoj Epitomi. Odolevala je
EvrSde negoli najvedi kraljevi.
6) Flor, knj. I, [gl. XVU.
 48 Knjiga IV, Glava 6
Knjiga IV, Glava 7 49
Ovu neobiEnu crtu koja se opafala u ustanovama Grtke, -

u d i l i smo sred truleZi i pokvarenosti naSih ~ r e m e n aJedan

.~ nepotrebno zgmuo, novac Eija je posledica beskrajno um-
Eastan zakonodavac stvorio je n a r d u kojega poStenje izgle- noavanje ielja i nadomeStanje prirode koja nam je pruZila
da isto toliko prirodno koliko i srtanost kod Spartanaca. Go- vrlo ogranitena sredstva da draiimo naSe strasti i medusob-
spodin penb)je pravi Likurg; i mada je prvome cilj bio mir, no se kvarimo.
kao Sto je drugome to bio rat, oni nalikuju jedan drugome po .OsetivSi da se njihovi obiEaji kvare zbog opStenja s var-
neobitnoj stazi kojom su zaputili svoje narode, po uticaju ko- varima, Epidamnjani9'izabraSejednog magistrata da bi u ime
ji su izvrSili na slobodne ljude, po predrasudama koje su po- grada i za njegov raEun obavljao sve kupovine." U takvom
bedili i strastima koje su potEinili. sluEaju trgovina ne kvari uredenje a uredenje ne IiSava
Par vaj moZe da nam pruii joS jedan primer. Druibi dmStvo prednosti trgovine.
i %
Isusovoj prebacivalo se Sto zadovoljstvo u zapovedanju
Glava 7
smatra jedinim dobrom u iivotu; ipak, bite uvek lepo uprav-
ljati ljudima ako se na taj naEin oni usre~uju.~' U kojem&~ajuuo~eeneobi~~mve
Ta druZba zavreduje slavu Stoje, na onim stranama, prva u@ dn
.
budu
- ~.
..~
dobre
pokazala da je ideja religije povezana s idejom EoveEnosti. G e ustanove mogu da budu podesne u republikama
Otklanjajuti posledice Spanskog pustoSenja, ona je poEela da jer je polititka vr1,ina njihovo naEelo; ali da bi se u monarhi-
zaceljuje jednu od najvetih rana koje su ikad bile zadate jama Eovek uzdigao do Easti, ili da bi se u despotskim drfava-
ljudskome rodu. . .
ma pobudio strah, tolika briga nije potrebna.
Tanano osetanje koje ova Druiba ima za sve Sto naziva Osim toga, mesta im moZe biti samo u kakvoj maloj
EaStu, njeno gorljivo sluienje jednoj religiji koja smernost dr~avi"''u kojoj je mogute pmZiti opSte vaspitanje, ceo na-
budi mnogo vise u onih Sto je slede negoli u onih Sto je pro- rod odgajati kao jednu porodicu.
! povedaju, omogutilo joj je da preduzme velika dela, pa je u Mjnosovi, Likurgovi i Platonovi &nFp:etpostavljaju
I
!
tome i uspela. Iz Suma je izvela rasprSene narode i pruiila im
sigurna sredstva za iivot; odenula ih je; da je na taj naEin sa- --
da svi gradanwni-drug-
ne.moZe .~~j~@~u.~~rci,..~?_e.mmi.obimnosti
j&izwetng-paZnj~-Tose
poslova.jed-
mo povetala radiSnost medu ljudima, vet bi bila mnogo nog.velikog naroda,
I utinila. Kao Sto je r e E e n o , i z _ t i . h m m . . tinovac.
Oni koji budu hteli da uvedu sliEne ustanove, uspostavite A%
U: velikim dmStvima broj, r a z n o ~ e t l j i v o s t - C ~ .
I zajednicu dobara kao u Platonovoj Dlfavi, ono poStovanje
i vainost poslova, IakoCa kojom se obavlja kupovanje i spo-
I koje je on zahtevao prema bogovima, onu razdvojenost od rost kojom se vrSi razmena zahtevaju postojanje jedne zajed-
. stranaca ne bi 1.i se satuvali dobri obifaji, a grad t e se, a ne niEke mere. Da bi se vlastita mod mogla posvuda protegnu-
I
gradani, baviti trgovinom; dni ce podariti naSe veStine bez ti /li braniti,
. . t r e ~ k. i i i t i ' ~ ~ ~ e r m t & t +. ..p ~ f i ~ u ' m & ~
~~

' nagega-luksuza i naSe potrebe bez naSih prohteva. -\

Zabranite novac, Eija je posledica uvetavanje ljudskog
bogatstvapreko granica koje je priroda nametnula, novac ko-
I ji je Eoveka nauEio da bez potrebe Euva ono Sto je isto tako

j 7 )111fece Romuli, Ciceron, [Pisma Aliku, 11, 11.

8 ).Paragvajski Indijanci ne zavise od nekog pojedimatnog gospcda-
ra, plaCaju samo petinu nameta i za cdbranu imaju vatreno o d j e . 9) Plutarh, Hele~lskiobiEoj, [gl. XXIX].
i 10) Poput grtkih gradova.
4 0 duhu zakona, t
 /

52 Knjiga IV, Glava 8 Knjiga peta

Pretpostavimo da kcd nas postoji jedno druStvo Ijudi u I Zakoni koieskonodavac donosi
toj meri oduSevljenih lovom da se jedino njime bave; sigur-
no ie da bi se oni svikli na odredenu grubost. Ali ako bi ti moraju da odgovaraiu naeelu vladavine
isthjudi stekli joS i naklonost prema mizici, uskoro bi se za- -
pazila razlika u njihovom natinu Zivota i naravima. Najzad,
;e%banja kojima su se cdavali pobudivala su u Grka samo
jednu vrstu strasti - grubost, gnev i okrutnost.
pak, pobuduje sve strasti i moZe uEiniti da duSa oseti blarrog,
milosrde, neinost i spokojnozadovoljstvo. NaSi pisci mora-
m o j i danas onako odluEno ZigoSu pozoriSta, Eine da u
dovoljnoj meri osetimo mot koju muzika ima na naSe duSe.
Ako bismo druStvu o kojem sam govorio dali samo bub-
njeve i zvuk truba, ne bismo li cilj kojem teZimo postigli te2e
negoli ako mu pruiimo neZnu muziku? Stari su, dakle, bili
u pram kada su, u nekim okolnostima a s obzirom na svoje
naravi, jedan naEin pretpostavljali drugome. Glava I
, Ali. redi de se, zagto izabrati nairadiie muziku? Zato Sto, Zamisao ove knjige
medu svim Eulnim zadovolj~tvim~, mizika najmanje kva*
d u ~ u -utarhaL'
. ' Eitamo kako su Teban-
n b i ublaZili narav svojih mladi&, ozakonili onu liubav
U j r a v o smo videli da & --
vsraiu naEelu svake vladavine. Takev-i zako-O
koju bi sve nacije sveta trebalo da zabranjuju. k( J ' -: nodavac daje ceola-j
niEelu napinje sve pokretate vladavine, a Gene naEel6 dobi-
j j n o v u snagu. Isto tako, u fizitkim kretanjima, dejstvu
I
uvek sledi protivdejstvo.
Razmotridemo taj odnos u svakoj vladavini; zapoEeCemo
s republikanskom driavom, Eije je naEeIo vrlina.
I
Glava 2
_---
Sta je vrlina u politiEkom stanju

Kada jednom usvoji valjane maksime, n a r d ih se drZi duZe

negoli oni koji se nazivaju Eestitim Ijudima. Iskvarenost se