ERD kardinalitet i proš irenja

modela objekti-veze
Strukture sa kardinalitetima grupe M:N
Strukture sa kardinalitetima grupe M:N

(0,M) (1,N)
radnik radi projekat

Ekstenzija modela:

Ivo (Ivo, Lido) Lido

Ana (Ivo, Faktura) Faktura

Eva (Ana, Skladiš tenje) Skladiš tenje

Aca (Ana, Lido) Nabavka

(Eva, Nabavka)
Strukture sa kardinalitetima grupe M:N

(1,M) (1,N)
radnik radi projekat

Ekstenzija modela:

Ivo (Ivo, Lido) Lido

Ana (Ivo, Faktura) Faktura

Eva (Ana, Skladiš tenje) Skladiš tenje

Aca (Ana, Lido) Nabavka

(Eva, Skladiš tenje)

(Aca, Nabavka)
Strukture sa kardinalitetima grupe N:1
Strukture sa kardinalitetima grupe N:1
Strukture sa kardinalitetima grupe N:1
Strukture sa kardinalitetima grupe N:1

(1,1) (1,N)
radnik rasporedjen radnoMesto

Ekstenzija modela:

Ivo (Ivo, Projektant) Projektant

Ana (Ana, Projektant) Programer

Eva (Eva, Sekretarica) Sekretarica

Aca (Aca, Programer) Direktor

Pera (Pera, Direktor)

Mira (Mira, Direktor)

Strukture sa kardinalitetima grupe 1:1
Strukture sa kardinalitetima grupe 1:1
Strukture sa kardinalitetima grupe 1:1
Rekurzivne veze
Predstavlja model relacije u jednom skupu, povezuje entitete
jedne klase.
Isti tip entiteta predstavlja i prvu i drugu klasu realnih
entiteta.
Rekurzivne veze

(0,N)

(0,M)
proizvod sastavnica

Ekstenzija modela:

Scala (Scala, Motor) Scala

Tempo (Scala, Karoserija) Tempo

Motor (Tempo, Motor) Motor

Karoserija (Tempo, Karoserija) Karoserija

Klip (Motor, Klip) Klip

Tip poveznika reda većeg od dva

Tip poveznika može povezati i viš e od dva tipa entiteta. U tom

slučaju kardinalitet takvog poveznika određ ujemo uopš tenjem
postupka za određ ivanje kardinaliteta tipa poveznika reda n=2.
Postoje načelno dva postupka za određ ivanje kardinaliteta, a
njihova primena može dovesti do toga da različitim intenzijama
odgovara ista ekstenzija modela.
Zbog kasnijih proš irenja ER modela, nova koncepcija poznata
pod imenom GERUND predstavlja često bolje reš enje za
uspostavljanje ovakvih vrsta zavisnosti.
Slabi tip entiteta – egzistencijalna zavisnost

Postoji način crtanja ERD u kojem se ne označavaju donje, većsamo

gornje granice kardinaliteta.
U takvom slučaju, problem zadavanja egzistencijalne zavisnosti (“Ne
postoji radnik u organizaciji koji nije raspoređ en na neko radno mesto”)
reš ava se uvođ enjem pojma slabog tipa entiteta i posebnim
grafičkim simbolom kojim takve tipove entiteta obeležavamo.
Slabi tip entiteta – identifikaciona zavisnost

Tip poveznika koji povezuje neki slabi tip entiteta jeste slabi tip
poveznika. Ostale tipove entiteta i poveznika (koji nisu slabi)
nazivamo regularnim.
Tip entiteta koji ne poseduje ključ takođ e je slab, ali je u ovom
slučaju zavisnost identifikaciona. Entiteti takvog skupa se ne
identifikuju vrednoš ću nekog sopstvenog obeležja, nego
povezanoš ću sa entitetima drugih skupova.
Identifikaciona zavisnost automatski povlači egzistencijalnu,
obrnuto ne važi!
Slabi tip entiteta – identifikaciona zavisnost
N 1
radnik rd radnik
dete

god grd
mbr god

prz ime imd

ime

radnik dete
mbr ime prz god mbr imd grd
88 Eva Pap 1960 88 Goran 1985
50 Ivo Ban 1960 88 Ivana 1980
01 Ana Ras 1971 01 Olga 1982
81 Ana Tot 1973 50 Ana 1982

Torke slabe relacije sadrže vrednosti obeležja MBR kao svoje

komponente, tako da je I = {MBR, IMD}. Pojave slabog, identifikaciono
zavisnog tipa entiteta Dete određ ene su matičnim brojem radnika svog
roditelja i sopstvenim imenom.
Slabi tip entiteta – identifikaciona zavisnost
Proš irenja ERM
Krajem sedamdesetih godina proš log veka doš lo je do potrebe za
konceptima i postupcima koji nisu bili deo prvobitnog ER modela
podataka.
Razlog za proš irivanje ERM: veća moćizražavanja semantike.
Uvedena su četiri nova koncepta:
n podklasa
n superklasa
n gerund
n kategorija
...i pet novih postupaka (apstrakcija):
n specijalizacija
n generalizacija
n kategorizacija
n agregacija
n asocijacija
Za sve ove pojmove tesno je vezan mehanizam nasleđ ivanja (osobina)
Podklasa i superklasa
Tipom entiteta se u ER modelu podataka predstavlja skup
sličnih realnih entiteta.
Postoje i pravi podskupovi entiteta sa specifičnim osobinama ili
ulogama – nameće se potreba njihovog eksplicitnog
predstavljanja u modelu realnog sistema. To se u ERM radi na
sledeći način:
n zajedničke osobine svih entiteta grupiš emo u superklasu;
n specifična obeležja, shodno različitim ulogama entiteta, grupiš emo
u podklase. Takva obeležja su za ostale entitete, koji ne pripadaju
datoj podklasi, neprimerena svojstva.
Relacija koja povezuje superklasu i podklase naziva se IS_A
hijerarhija.
Nasleđ ivanje osobina
Podklasa nasleđ uje sve osobine (sva obeležja) svoje
superklase, i ne može se posmatrati izdvojeno, bez
nje.
Mehanizam nasleđ ivanja je posredan: realizuje se
putem iste vrednosti ključa pojave superklase i
pojave podklase (u realnom SUBP – poveznici 1:1)
Predstavljanje IS_A hijerarhije

Š ta je sa pravnicima?
Ekvivalentni ključevi
IS_A hijerarhija se uvodi kada pravi podskupovi
skupova entiteta imaju posebne uloge u realnom
sistemu. Ali, š ta ako svi entiteti posmatranog skupa
imaju viš e uloga?
U tom slučaju uvodimo pojam ekvivalentnog
ključa. Svaki ključ nosi informaciju o posebnoj ulozi
svih entiteta posmatranog skupa.
Primer: zaposleni u preduzeću imaju dve uloge –
ulogu radnika i socijalnog osiguranika. U tom slučaju,
da bi se naglasile te dve uloge, u tip entiteta RADNIK
uvodimo dva ključa: MBR i IDSO.
Postupci za definisanje IS_A hijerarhija
Specijalizacija: krećemo od tipa entiteta, buduće
superklase, iz kojeg se, saglasno klasifikacionom
obeležju, izdvajaju podklase sa specifičnim
obeležjima. Isti polazni tip se može podvrgnuti
specijalizacijama na osnovu viš e klasifikacionih
obeležja. Svaka podklasa može biti superklasa za
novu podklasu.
Generalizacija: suprotno specijalizaciji – od
različitih tipova entiteta, zanemarivanjem razlika i
identifikacijom zajedničkih osobina gradi se
zajednička superklasa. Polazni tipovi entiteta postaju
podklase, i oni zadržavaju samo specifična obeležja.
Kardinalitet IS_A hijerarhije
Kardinalnost preslikavanja sa skupa pojava podklasa
na skup pojava superklase je uvek 1:1 – svakoj
pojavi bilo koje podklase odgovara jedna i samo
jedna pojava superklase. Zato se ne navodi.
Obrnuto, preslikavanje može biti totalno ili
parcijalno. Ako svakoj pojavi superklase odgovara
bar jedna pojava neke od podklasa, IS_A hijerarhija
je totalna, minimalni kardinalitet preslikavanja je
jedan. Ako pak bar jednoj pojavi superklase ne
odgovara ni jedna pojava bilo koje podklase, IS_A je
parcijalna; minimalni kardinalitet je tada nula.
Kardinalitet IS_A hijerarhije
Disjunktnost ekstenzije govori o broju različitih
podklasa koje odgovaraju jednoj pojavi superklase.
Prema tom kriterijumu, IS_A može da bude:
n DISJUNKTNA – maksimalni kardinalitet je jedan;
n PRESEČNA – maksimalni kardinalitet je viš e (N).
Kardinalitet IS_A hijerarhije
stanovnik

(1,1)
status

IS_A

zaposlen nezaposlen penzioner

(0,N)
status_n

IS_A

dete ucenik student naBerziRada

Kardinalitet IS_A hijerarhije
preduzece stanovnik

(1,1)
status

radi IS_A

zaposlen nezaposlen penzioner

(0,N)
status_n

IS_A

dete ucenik student naBerziRada

pohadja uci studira

obdaniste skola fakultet

Kategorija i kategorizacija
Postoji potreba za
modelima gde
podklasa objedinjuje
pojave potpuno
različitih tipova
entiteta. Tada je
podklasa kategorija.

Komentarisati
kardinalitete?...
Kategorija i kategorizacija
Mehanizam nasleđ ivanja kod kategorizacije
funkcioniš e selektivno.
U pređ aš njem primeru, svaka pojava tipa entiteta
VLASNIK nasleđ uje obeležja ili od STANOVNIKA ili
od PREDUZECA.
Poš to superklase kategorije imaju različite ključeve,
za jednoznačnu idetifikaciju članova kategorije uvodi
se ključ same kategorije – surogat ključ
(praktično, najčeš će neki inkrementalni brojač o
kojem se brine SUBP).
Gerund
Gerund (glagolska imenica) u ERD dobijamo
transformacijom tipa poveznika. Uvodi se radi
povećanja bogatstva semantike modela.
Uvođ enjem gerunda reš avamo problem
direktnog povezivanja dva tipa poveznika.
Koristi se za modeliranje situacija kod kojih su (ne
nužno sve) pojave jednog tipa poveznika povezane
sa pojavama nekog drugog tipa poveznika. Tada se
povezani tipovi poveznika transformiš u u gerunde.
Moguće je primeniti gerund i kada treba povezati
neki tip poveznika sa nekim tipom entiteta, a
direktno povezivanje je neadekvatno.
Primer modeliranja pre pojave gerunda

radnik masina deo

osposobljen Jovan M1 D1
Miroslav M2 D2
Goran M3 D3
Miljana M4

radnik proizvodi masina

osposobljen mozeProizvesti
Jovan M1 M1 D1
Jovan M2 M1 D2
Miroslav M1 M2 D2
deo mozeProizvesti
Goran M3 M3 D3
M4 D3

proizvodi
Miljana M4 D1

Problem? ... ... ...

Primer modeliranja pre pojave gerunda

osposobljen

radnik proizvodi masina

deo mozeProizvesti

Ne uzimaju se u
obzir ograničenja
iz realnog sistema!
Primena gerunda
Primena gerunda

Kako osmisliti
kardinalitete?
Preporuke za crtanje ERD
(zapisati i znati!)
Sintaksne greš ke pri crtanju ERD
(tabla)
 naziv_rase
tip_rase opis

rasa

(0,M)

je
id_vlasnika
id_psa ime_psa
(1,1) ime
(0,M)
dobija pas ima vlasnik
(1,1) (1,M)
(1,N) (1,1)
(0,1) poreklo telefon
starost prezime
id_nagrade adresa

vrsta_nagrade
nagrada ucestvuje je_iz

naziv_nagrade
(1,1)

vreme_trajanja
br_izlozbe
(1,M) (0,M)
naziv_izlozbe
(1,1) (0,M)
dodeljuje izlozba odrzava_se grad
(1,M)
napomena (1,N) (1,1)
datum_pocetka ptt naziv
ocenjuje
pripada

lic_br_sudije
ime
(0,M) (1,M)

sudija vrsta_izlozbe

ERD izložbe pasa iskustvo

prezime
id_vrste naziv_vrste
adresa
 BR_SEDISTA PUTNICKI

ORUZJE

LETI BORBENI IS_A

(1,M)

NOSIVOST

ID_ROBE

NAZIV ROBA PREVOZI TERETNI

(1,N) (1,M)

VRSTA (0,M) (0,N)

ID_BRODA

(1,1)
(0,1)
DOLAZI_IZ SVEM_BROD

(1,1)

BR_SEKTORA
KLASA_BRODA

(0,N) KOLICINA

(0,M) SMESTEN
SEKTOR_SVEMIRA NABAVLJA NABAVKA

(1,N) DATUM

IME_SEKTORA
(0,N)
(1,N)
NALAZI_SE RASPOREDJEN PALUBA

(0,N)
ID_CLANA
BR_PALUBE KAPACITET
(1,1) (1,1)
IME
(1,N) (1,1)
SVEM_STANICA ZAPOSLEN POSADA PREZIME

(1,1) RASA

ADRESA
ID_STANICE IME_STANICE

TIP
IS_A

ERD
(1,N)

svemirske
BORBENI_PILOT NAVIGATOR INZENJER OBEZBEDJENJE POM_OSOBLJE MED_OSOBLJE

stanice CIN KLASA KLASA STRUKA CIN VRSTA SPECIJALNOST

IMA
(1,N) (1,1)
 vreme ptt naziv

(0,N)
preuzima mesto

id_tvd (0,M)
id_tv naziv
(0,N) (1,M) naziv
vreme
tv_stanica tv_debata
promocija potice_iz
(0,N) (1,M)
termin kanal
lokacija

reklamira_se ucestvuje
(0,M)
trajanje (1,M) id_pp
(0,N) (1,1)

id_kan kandidat kandiduje politicka_partija

(0,1) (0,1)
prezime
(1,1) (0,M)
ime ime
god_rodj

glasa_na br_cl_karte je_clan

lokacija

id_bm
(0,M) (0,1)
(1,1) (1,M) (0,1)
pripada biracko_mesto kontrolise kontrolor

(1,M) (0,M)

(1,M) krug id_kont ime

prezime
opstina bira_na kontrolisao_glasanje
(0,1)

id_ops naziv (0,1) napomena

birac

ERD izborne trke jmbg adresa

prezime ime
 IME ROD

PTT NAZIV ID_VS TIP

(0,M) (1,N)
GRAD JE_U VOJNA_SKOLA

(0,N) (1,M)

KLASA
STACIONIRANA ZAVRSIO
ZAVR_OCENA

PREZIME IME MODEL KALIBAR

JMBG CIN SERIJSKI_BROJ TIP

(1,1) (0,N)

(1,N) (1,1) (0,N) (0,1)

JEDINICA PRIPADA VOJNO_LICE ZADUZIO ORUZJE

(0,N) (0,M)

ID_JEDINICE NAZIV
DATUM

IS_A

ADRESA OFICIR VOJNIK VPU

(0,N) KLASA (0,N)

FORMACIJSKO_
(0,N) BR_UGOVORA ADRESA
MESTO KRETANJE

(0,M)
KOMANDUJE OCENJUJE

DATUM

(1,1)
ID_GADJANJA (1,M) DOBIO

RED_BROJ GADJANJE IZVRSIO

(1,M)

VRSTA (1,N)
(1,M)

BROJ_KRUGOVA NAGRADNO_ODSUSTVO

SIFRA BROJ_DANA

POVOD

ERD vojne organizacije KORISCENO

VRSTA_MUNICIJE BROJ_ZRNA
 JMBG
PUTUJE_IZ
PREZIME
EXPOZITURE_U ADRESA_EXPO
IME
ID_BANKE
(0,M) (0,M) (1,N) (1,1) (0,M)
PTT
GRAD NAZIV BANKA RADNIK JE_PRETPOSTAVLJENI
NAZIV
(0,M) (1,M) (0,M) (1,1)
BR_PROC
TELEFON
OSOBINE

STANUJE BR_RATA KREDIT SASTAVIO DATUM SISTEMSKI

ID_KONF
NAZIV
BRLK
IME ID_SOFT CENA
PREZIME (0,1)
DAT_ISPORUKE
(1,1) (1,1)
IME (1,1)
(1,M) (0,1) (0,M) (0,N)
KUPAC PRODATA KONFIGURACIJA INSTALIRAN SOFTVER IS_A
ADRESA
(1,N) (1,N) VRSTA
TELEFON (1,N)
NACIN_LICENCE
MAIL
DATUM
(0,M) GODINA KODIRAO VERZIJA
REKLAMACIJA SADRZI APLIKATIVNI

OPIS_KVARA
VRSTA_AP
ID_DELA

OZNAKA (0,M) (1,M)

(1,1) (1,M) (1,1)
VP_CENA DEO PROIZVODI PROIZVODJAC JE_IZ

MP_CENA (0,1)
VRSTA_DELA ID_PRO TEL_POD
KOMADA (1,M)
IME_PRO URL
MAIL DRZAVA
IS_A

NAZIV

ID_DRZ

MBOARD
MEMORIJA TASTATURA

ZA_PROC
TIP HDD MODEM BR_TAST
PCI
KAPACITET TIP
RPM CD-ROM ISA MONITOR VRSTA

VELICINA CHIPSET INT/EXT

BRZINA VGA PROCESOR VRSTA_EKR

CD-RW VELICINA

ERD prodaje HWa

INTERFEJS BRZINA
MEMORIJA
PAKOVANJE
TV_OUT
Vežba: dramski festivali
Dramski festivali propraćen su i svojom bazom podataka. U njoj se za svaki
festival zna njegov identifikacioni broj, ime, datum početka i datum završ etka.
Takođ e je poznato i ko organizuje dati festival. Za organizatora je poznat njegov
naziv, adresa i telefon, kao i neki identifikacioni broj. Jedan festival može da
organizuje samo jedan organizator, ali zato lice koje je organizator može da
organizuje i nekoliko festivala. Na festivalu učestvuju dramske predstave
okarakterisane svojim rednim brojem, nazivom i nekim dodatnim informacijama.
Osim toga, zna se kada predstava igra na kom festivalu. Predstava ne mora da
učestvuje ni na jednom festivalu, a može i na viš e. Na festivalu obavezno
učestvuje bar jedna predstava (hipotetički), ali ih inače ima viš e.
Baza čuva i podatke o pozoriš tima (id, naziv pozoriš ta, godinu osnivanja, mesto)
kako bi se znalo koju predstavu izvodi koje pozoriš te. Pravilo učeš ća na
festivalima kaže da jednu predstavu može da izvodi samo jedno pozoriš te, š to
znači da nema saradnje međ u pozoriš tima, bar š to se festivalskog učeš ća tiče, a
pozoriš te može na festivalu da učestvuje i sa viš e od jedne predstave, mada ne
mora ni sa jednom. Poznato je i koji glumci glume u kojim predstavama. Za
glumce se zna: ime, prezime, e-mail, sifra. Glumac može da igra u viš e
predstava, a ne mora ni u jednoj. Za svako svoje pojavljivanje u nekoj predstavi
zna se koliki honorar dobija.
Vežba: autobuski prevoz
Za kompaniju koja prevozi putnike rade radnici, kvalifikovani svojom š ifrom, imenom i
prezimenom, datumom rođ enja, adresom, mestom i platom. Ti radnici mogu biti š alterski
službenici ili vozači, s tim da moraju biti ili jedno ili drugo, ne oba. Dok se š alterski
službenici karakteriš u još i š kolom, karakteristično za vozače je kategorija koju poseduju.
Vozači voze autobuse. Svaki vozač vozi samo jedan autobus, a autobuse može voziti i viš e
vozača, zavisno od smene. Autobusi imaju atribute: registarski broj, marku, klasu i broj
sediš ta. Oni se kreću određ enim linijama, s tim da se jedan autobus može naći najmanje na
jednoj, a obično na viš e linija. Na linijama saobraća bar jedan autobus, obično viš e. Svaka
linija ima svoju š ifru, naziv i opis.
Na linijama imamo stanice. Linija ima najmanje jednu stanicu, a može ih biti i viš e. Svaka
stanica je za tačno određ enu liniju, jednu i jedinu. Stanica ima š ifru, mesto, te udaljenost.
Š alterski službenici, kao druga vrsta radnika, rade na š alterima. Na svakom š alteru radi po
jedan ili viš e službenika, a službenik može raditi i na viš e š altera, zavisi od termina. Š alter
ima š ifru, mesto i adresu. Na š alteru se prodaju karte. Ne mora biti prodata niti jedna karta,
ali ih je obično prodato viš e. Prodaja karte se karakteriš e imenom kupca, popustom i
datumom kupovine. Sa druge strane, karte se mogu prodavati na viš e š altera, ali ne moraju
ni na jednom.
Karta ima obeležja poput š ifre i cene. One se kupuju za određ ene linije. Svaka karta važi za
tačno jednu liniju. Obrnuto, za jednu liniju može postojati viš e karata, najmanje jedna.
Vežba: publikacije
Publikacija se jedinstveno idetifikuje svojim ISBN brojem, a podaci od značaja su još i: naziv, jezik i tiraž.
Publikacija može biti: dnevna novina, nedeljnik ili periodično izdanje, ali ne mora biti niš ta od toga.
Publikacija ne može u isto vreme biti i jedna i druga kategorija.
Dnevna novina ima svoje izdanje (kao, na primer, večernje, jutarnje itd.), periodično izdanje ima svoju
temu, a nedeljnik nema svoja sopstvena obeležja. Međ utim, nedeljnik može sadržati jednu ili viš e kolumni.
Ta kolumna ima svoj naziv i identifikacioni broj. Svaka kolumna se objavljuje u jednom (i samo jednom)
nedeljniku. Kolumnu piš e autor, sa obeležjima id_autora, ime, prezime, telefon, e-mail. Svaku kolumnu
piš e autor, i to najviš e jedan, ali jedan autor može pisati i viš e kolumni (ne mora pisati niti jednu).
Publikaciju distribuira distributer, sa osobinama: id_dist, naziv i telefon. Ta distribucija svake publikacije se
deš ava određ enog datuma. Publikaciju može distribuirati viš e distributera (npr. za svaki grad imamo
drugog distributera), ali ne mora nijedan. Sa druge strane, distributer mora deliti barem jednu, ili vi š e,
publikacija.
Publikaciju objavljuje izdavač. On se karakteriš e matičnim brojem, nazivom, adresom, telefonom i brojem
faksa. Neku publikaciju može objaviti i viš e izdavača, najmanje jedan, a izdavač je do sada objavio barem
neku publikaciju, obično viš e.
Publikaciju može da izdaje i sam autor (tzv. samizdat), i to se opet čini u nekom periodu. Publikaciju ne
mora da izdaje ni jedan autor (to zapravo znači da ju je objavio izdavač), ali postoje i publikacije koje
izdaje viš e autora. Obrnuto, imamo autore koji niš ta ne izdaju (takvi su, zapravo, u većini), ali i one koji
izdaju i viš e publikacija.
Konačno, i za distributere i za izdavače rade radnici (imaju ih najmanje jednog ili, obično, viš e), sa
relevantnim osobinama: JMBG, prezime, ime, struka, staž. Radnici rade ili za distributere ili za izdavače,
tako da će uvek biti onih čija je donja granica kardinaliteta 0, ali svi imaju gornju granicu 1 (moraju raditi
negde, inače nisu radnici!).
Vežba: igraonica
U igraonici, koja se odlikuje svojim registarskim brojem, nazivom, adresom, vlasnikom i telefonom, radi
jedan ili viš e radnika, sa sledećim osobinama: JMBG, ime, prezime, datum zaposlenja i plata. Radnik može
raditi samo u jednoj igraonici. Igraonica se nalazi u određ enom mestu (obeležja: ptt i naziv), s tim da se
mora nalaziti negde, ali može imati i ispostave u viš e mesta. Radnik živi u nekom mestu, jednom i jedinom,
a u mestu ne mora živeti niti jedan radnik (niti se nalaziti nijedna igraonica), ali ih može biti viš e (i radnika
i igraonica).
Igraonica sadrži najmanje jedan računar (obično viš e), dok taj računar pripada samo jednoj igraonici.
Računar se odlikuje svojim brojem i mrežnim imenom. On se sastoji iz viš e komponenti, od kojih svaka ima
svoj ID i ime proizvođ ača. Obrnuto, svaka komponenta je ugrađ ena u tačno jedan računar. Navedene
osobine komponenti su zajedničke, dok su specifične osobine pojedinih komponenti date na sledeći način:
grafička kartica ima svoje ime i količinu memorije, monitor ima dimenziju, RAM memorija ima tip i
kapacitet, hard disk ima brzinu obrtaja i kapacitet, CD-ROM samo brzinu, matična ploča čipset, dok
procesor osim imena ima i frekvenciju rada. Postoje komponente koje nisu niš ta od nabrojanih, ali ne
postoje kombinovane komponente (neš to ne može biti, na primer, u isto vreme i monitor i CD-ROM).
Računari na sebi imaju instaliranu jednu ili viš e igrica, dok su te igrice instalirane najmanje na jednom, ali
obično na viš e računara. Igrica ima sopstveni ID, naziv, vrstu i igrivost. Igrice igra igrač (osobine: ID, ime i
prezime, redovnost). Igricu ne mora da je iko igrao do sada, ali je može igrati viš e igrača; obrnuto – igrač
je do sada igrao najmanje jednu, ali obično viš e igrica.
Neophodno je osmisliti i poveznik omogućava, koji će nam dati informaciju koji igrač je na kojem računaru
mogao da igra koju igricu. Da bi pojava ovog tipa poveznika imala svoje torke, neophodno je da imamo
zapisane odgovarajuće torke u poveznicima ima i igra (to automatski znači da ovi poveznici prelaze u
gerunde). Kardinalitet poveznika omogućava određ uje se na osnovu sledećeg iskaza: igrač je mogao da
igra igricu na najmanje jednom ili viš e računara koji omogućavaju da se takva igrica igra; sa druge strane
– na računaru je konkretnu igricu mogao da igra samo jedan, ali i viš e igrača.
Konačno, igrač u igraonici plaća uslugu, koja ima osobine: ID i vrsta, dok će cena usluge varirati (ova
osobina se pridružuje povezniku plaća). Usluge se plaćaju pojedinačno, dok je istu uslugu mogao da koristi
jedan te isti igrač jednom ili viš e puta .Tu uslugu je naplatio radnik igraonice. Radnik može naplatiti jednu
ili viš e usluga, dok je usluga naplaćena od strane jednog (i jedinog) radnika.