Мерење и управљање

Вежба бр. 6
Појам сигнала, дискретизација сигнала и
системи за аквизицију сигнала

Доц. др Петар Тодоровић, дипл. инг.

Појам сигнала

! Под појмом сигналом се у науци и техници

обично подразумева нека физичка величина
која зависи од времена, просторних
координата или неке друге независно
променљиве.
! Сигнал је намерно изазвана физичка
величина која у себи носи инфомацију о
процесу у коме је настала.
! Сваки сигнал у себи носи поруку која је
настала у процесу генерисања сигнала.
Узимајући у обзир садашњи ниво развоја
технике, а посебно електронике, када
кажемо сигнал у највећем броју случајева
мислимо на електрични сигнал.
! Сигнал се обично добија са сензора

MERENJE I UPRAVLJANJE

1
 Класификација сигнала

MERENJE I UPRAVLJANJE

Класификација сигнала
! Сигнале према њиховој природи можемо поделити на:
" континуалне сигнале – увек се појављују као континуалне функције
времена. Континуални сигнали могу имати било коју вредност унутар
домена у коме су дефинисани и
" дискретне сигнале – јављају се као низови одвојених елемената и могу
имати коначан број различитих вредности. Дискретни сигнал А може да
има само строго одређене дискретне вредности А1, А2, ... које чине један
коначан скуп.
A A
A max A max
A2

A min A min
A1

0 t 0 t
Континуални сигнал Дискретни сигнал

MERENJE I UPRAVLJANJE

2
 Сигнали као носиоци порука

! Сви реални континуални сигнали који у себи носе жељену

информацију о процесу у коме су настали су случајни сигнали.
! Када се спроведе анализа оваквих сигнала, долази се до закључка
да је главни део њиховог спектра концентрисан у неком коначном
интервалу учестаности, од 0 до fm
! Изнад учестаности fm спектрална A
густина амплитуда реалног сигнала
постаје тако мала да долази до
њеног „маскирања“ увек присутним
сметњама.
! Пренос дела спектра за учестаности
f>fm нема никаквог смисла. Оваква
констатација дозвољава да се у nivo smetnji
првој апроксимацији све
0 fm f
континуалне поруке могу
представити скупом континуалних Амплитудно фреквентна
функција чији је спектар строго карактеристика реалног сигнала
ограничен учестаношћу fm

MERENJE I UPRAVLJANJE

Дискретизација континуалних сигнала

А/Д конверзија

! Да ли је могуће извршити дискретизацију континуалних

сигнала, а да се при томе не изгубе њихове особине које
они имају као носиоци порука?
! Одговор је потврдан.
! Да би се континуални сигнал дискретизовао, потребно је
извршити:
" дискретизацију сигнала у времену и
" дискретизацију по тренутним вредностима сигнала.

MERENJE I UPRAVLJANJE

3
 Дискретизација у времену
! Основ за дискретизацију у времену представља теорема о
одабирању која гласи:
! Ако континуална функција времена A(t) има спектар који се налази
у интервалу учестаности од 0-fm, онда је та функција у потпуности
дефинисана својим тренутним вредностима узетим у еквидистантним
тачкама које на апсциси образују низ са интервалима између
чланова низа: 1
∆t = t j − ti =
2 ⋅ fm A(t)
! Временски период ∆t зове се
период одабирања
(дикретизације). За практичну
примену, период одабирања се
бира тако да задовољи
неједнакост: -2∆t -∆t 0 ∆t 2∆t ti tj t
1 Дискретизација у времену
∆t ≤
2 ⋅ fm

MERENJE I UPRAVLJANJE

Дискретизација по тренутним
вредностима сигнала
! Сигнал дискретизован у времену и A(t)
εm

даље може да има бесконачно много

A max
вредности у области у којој је
дефинисан
∆a

! Зато је потребно извршити редукцију

броја елемената поменутог скупа. То 0 ∆t ∆t ∆t t
се постиже тако што се нивои
сигнала који се међу собом мало
разликују третирају као исти A min
! У зависности од тога колико желимо ε m = 1 ∆a
да сигнал после дискретизације по 2
тренутним вредностима буде веран, Дискретизација по тренутним
бирамо корак квантизације или квант вредностима сигнала
∆a
! Тренутне вредности сигнала се најчешће представљају бинарно. То
значи да број корака квантизације износи q=2n, где је n број
битова који се користе за квантизацију

MERENJE I UPRAVLJANJE

4
 Грешка услед преклапања спектра

! На квалитет дискретизације континуалних сигнала значајан утицај

има правилан избор учестаности дискретизације.
! Основни критеријум за избор учестаности дискретизације је
највиша учестаност fm у спектру сигнала која је још увек значајна
са аспекта природе процеса који се прати.
! Поштујући теорему одабирања, минимална учестаност
дискретизације мора бити >2⋅fm
! Препорука да се за практичну примену учестаност дискретизације
бира тако да буде 5⋅fm, па чак и 10⋅fm

MERENJE I UPRAVLJANJE

Филтрирање сигнала пре А/Д конверзије

filtar propusnik
pojačavač niskih učestanosti A/D konvertor
davač
A(ω)

fd =2,56 . fg
A
D
fg ω

! Уколико треба извршити дискретизацију сигнала код којег није

потребно знати садржај спектра сигнала изнад учестаности fg,
потребно је дати улазни сигнал, пре дискретизације,
пропустити кроз аналогни филтар пропусник ниских
учестаности, а који има преломну учестаност fg.
! Овакав аналогни нискофреквентни филтар (енгл. anti-aliasing
filter) врши пригушење сигнала у спектру изнад учестаности fg,
која сада постаје критична учестаност за избор на основу које
се бира учестаност дискретизације fd.

MERENJE I UPRAVLJANJE

5
 Системи за аквизицију података
! Аквизиција података (енг. Data Acquisition – DAQ) је процес
прикупљања информација (сигнала) из реалног света у рачунар
ради даље обраде, анализе и чувања.
! Приказ система за
аквизицију података
(енг. Data Acquisition
System – DAS) дат је
на слици

MERENJE I UPRAVLJANJE

Системи за аквизицију података –

кондиционирање сигнала
! Физичке величине, као што су температура, померај,
брзина, убрзање, притисак, проток, pH фактор, итд.
представљају сигнале из реалног света које је потребно
пратити
! Мерни претварачи (сензори) врше претварање физичких
величина које се мере у електрични сигнал. На излазу из
мерног претварача могу се јавити: напонски сигнал, струјни
сигнал или наелектрисање. На пример, термопар, као мерни
претварач, претвара температуру у напонски сигнал који
А/Д конвертор може да региструје.
! Електрични сигнал који се добија на излазу мерног
претварача директно је зависан од физичког феномена који
се прати.
! Често је потребно извршити појачање и припрему сигнала
(кондиционирање сигнала). Припрема сигнала може да
садржи линеаризацију, филтрирање, аналогно
диференцирање и интеграљенје итд. Некад је потребно и
галванско одвајање улазног сигнала.

MERENJE I UPRAVLJANJE

6
 Примери система за аквизицију
података

MERENJE I UPRAVLJANJE

ПИТАЊА И КОМЕНАТАРИ
ПРАКТИЧАН РАД

MERENJE I UPRAVLJANJE

7
 SISTEM ZA AKVIZICIJU PODATAKA

softver za
akviziciju,
rezultati merenja

kartica za
akviziciju signala
– A/D konvertor

računar

kondicioner termopar
signala
MERENJE I UPRAVLJANJE

PRAKTIČNO IZVOĐENJE VEŽBI

MERENJE I UPRAVLJANJE

8
 Dijagramski prikaz rezultata merenja – MATLAB

300 280

275

250
270

temperatura, oC
265
200
temperatura, oC

260

150 255

250
11 12 13 14 15 16 17 18
100 vreme, s

275

temperatura, oC
50 270

265

0 260
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
vreme, s
10 11 12 13 14 15 16
vreme s

MERENJE I UPRAVLJANJE