Aksijalno pritisnuti elementi

Metalne konstrukcije 1 P5-1

Primena

Metalne konstrukcije 1 P5-2

 Oblici poprečnih preseka

Metalne konstrukcije 1 P5-3

Neophodne kontrole graničnih stanja

nosivosti - ULS

– Konrola nosivosti poprečnog preseka (Nc,Rd);

– Kontrola nosivosti pritisnutog elementa kao celine na
izvijanje (Nb,Rd);
– Kod poprečnih preseka klase 4 treba uzeti u obzir i
uticaj izbočavanja na nosivost poprečnog preseka na
pritisak (Aeff);

Metalne konstrukcije 1 P5-4

 Proračun nosivosti poprečnih preseka
na dejstvo sile pritiska
N Ed
N Ed  Nc ,Rd ili  1,0
Nc ,Rd

 A  f y /  M 0 za preseke klase 1, 2 i 3
Nc ,Rd 
 Aeff  f y /  M 0 za preseke klase 4

NEd proračunska vrednost sile pritiska,

Nc,Rd proračunska nosivost preska na pritisak,
A poršina poprečnog preseka,
Aeff efektivna poršina poprečnog preseka,
fy granica razvlačenja,
M0 parcijalni koeficijenti sigurnosti (M0 = 1,0)
Metalne konstrukcije 1 P5-5

Efektivan poprečni presek (klasa 4)

– Na ovaj način se obuhvata uticaj izbočavanja delova

poprečnog preseka (nožica i/ili rebara) usled
normalnih napona pritiska;
– Efektivna širina se određuje za svaki pritisnuti deo
poprečnog preseka koji je klase 4;
– Kod nesimetričnih poprečnih preseka može da dođe
do pomeranja težišta efektivnog u odnosu na bruto
poprečni presek – javljaju se dodatni momenti
savijanja (M=N e).

Metalne konstrukcije 1 P5-6

Pomeranje težišta efektivnog preseka

Metalne konstrukcije 1 P5-7

Efektivan poprečni presek - savijanje

Metalne konstrukcije 1 P5-8

Efektivne širine pritisnutih delova preseka - beff

– Potrebno je odrediti veličine neefektivnih zona i njihov

položaj za svaki pritisnuti deo preseka klase 4;
– U Evrokodu 3 se koriste modifikovane Vinterove krive
za određivanje koeficijenta redukcije ;
beff   b

b referentna širina dela poprečnog preseka:

= cw za rebra i unutrašnje delove nožica
= cf za konzolne delove nožica
Metalne konstrukcije 1 P5-9

Određivanje koeficijenta redukcije 

Metalne konstrukcije 1 P5-10

Određivanje koeficijenta redukcije nastavak

Metalne konstrukcije 1 P5-11

Efektivne širine unutrašnjih delova preseka

Metalne konstrukcije 1 P5-12

Efektivne širine konzolnih delova

Metalne konstrukcije 1 P5-13

Efektivan poprečni presek - Aeff

S275 – Aeff = 8639,2 mm2 A = 10000 mm2

Metalne konstrukcije 1 P5-14
 Izvijanje pritisnutih elemenata

– Kod pritisnutih elemenata, usled uticaja II reda,

nosivost elementa kao celine, po pravilu je manja
od nosivosti poprečnog preseka na pritisak;
– Nosivost elementa na izvijanje zavisi od više
parametara (oblika poprečnog preseka, vitkosti
elementa, graničnih uslova, načina naprezanja);
– Razlikuju se tri vida izvijanja: fleksiono, torziono
i torziono-fleksiono;

Metalne konstrukcije 1 P5-15

Različiti vidovi izvijanja

Metalne konstrukcije 1 P5-16

 Metalne konstrukcije 1 P5-17

Linearno-elastična teorija fleksionog izvijanja

Problem stabilnosti pritisnutih elemenata – izvijanje prvi je razmatrao

Ojler (Euler) 1744. godine;
Osnovne pretpostavke:
– materijal je homogen, izotropan i linearno elastičan
– element je idealno prav (nema geometrijskih imperfekcija),
– element je cenrično pritisnut konstantnom aksijalnom silom
pritiska,
– element je zglobno oslonjen na oba kraja,
– poprečni presek elementa je konstantan i jednodelan,
– sprečene su torzione deformacije i
Metalne konstrukcije 1 P5-18
 Postavka problema izvijanja – uslovi
ravnoteže na deformisanom elementu

M ( x )  Nc v ( x ) Moment savijanja usled sile pritiska

Metalne konstrukcije 1 P5-19

Diferencijalna jednačina izvijanja

d 2v Diferencijalna jednačina savijanja

 v ( x )  M / EI
dx 2

M ( x )  Nc v ( x )
Nc
v ( x )  v(x )  0
EI
v ( x )  k 2  v ( x )  0 k  Nc / EI

v deformacija (ugib) elementa,

M moment savijanja,
Nc sila pritiska,
EI krutost elementa na savijanje,
Metalne konstrukcije 1 P5-20
Rešenje diferencijalne jednačine izvijanja –
Kritična sila izvijanja

v ( x )  A  sin kx  B  cos kx Pretpostavljeni oblik rešenja

v (0)  0 v (L)  0 Granični uslovi


sin kL  0  kL  n  k  n 
L

k  Nc / EI

EI
Ncr  NE   2 Kritična (Ojlerova) sila izvijanja
L2

Metalne konstrukcije 1 P5-21

Definicija dužine izvijanja

Definicija u matematičkom smislu:

Dužina izviajnja je dužina između susedni, realnih
ili fiktivnih prevojnih tačaka izvijenog oblika
štapa;
Definicija u fizičko-mehaničko smislu:
Dužina izvijanja je dužina zamenjujućeg,
obostrano zglobno oslonjenog štapa, opterećenog
koncentrisanim sila pritiska na svojim krajevima,
koji ima istu kritičnu silu kao i razmatrani štap;

Metalne konstrukcije 1 P6-22

 Dužine izvijanja Lcr (Ojlerovi slučajevi)

EI
Ncr   2
L2cr

Metalne konstrukcije 1 P6-23

Kritičan napon izvijanja (Ojlerova hiperbola)

Ncr  2EI E
E   2 2 2
A LA 

A površina poprečnog preseka elementa,

 vitkost elementa,   L/i
i poluprečnik inercije. i  I / A
Metalne konstrukcije 1 P5-24
 Nesavršenosti realnih elemenata

– Sopstveni ili zaostali naponi;

– Geometrijske imperfekcije (nesavršenosti);
– Nehomogenost osnovnog materijala;
– Ekscentričnost opterećenja

Metalne konstrukcije 1 P5-25

Sopstveni
(zaostali)
naponi

Nastaju kao posledica tehnologije proizvodnje (vrućegvaljanja, ili

zavarivanja);
Sopstveni naponi su uravnoteženi, odnosno njihov integral po
poprečnom preseku je jednak nuli!
Utiču na homogenost poprečnog preseka i redosled plastifikacije
pri dostizanju graničnih stanja;
Metalne konstrukcije 1 P5-26
Uticaj sopstvenih napona na krutost
pritisnutog elementa

Metalne konstrukcije 1 P5-27

Geometrijske imperfekcije

Metalne konstrukcije 1 P5-28

 Izvijanje zakrivljenog elementa -
postavka problema

x
v 0 ( x )   0 sin 
L
Metalne konstrukcije 1 P5-29

Ponašanje zakrivljenog (realnog) elementa

Moment savijanja
x
M ( x )  Nc (v ( x )  v 0 ( x ))  Ncv ( x )  Nc 0 sin 
L
Nc  0 x Diferencijalna jednačina
v ( x )  k 2v ( x )   sin  izvijanja realnog elementa
EI L

0 
v (x )  sin x Rešenje diferencijalne jednačine
2 L – funkcija deformacije elementa
1
Nc  L2 / EI

Metalne konstrukcije 1 P5-30

 Deformacije realnog elementa
Dodatna deformacija zakrivljenog štapa u sredini raspona
0 0
v ( x  L / 2)    
 2
Ncr / Nc  1
1
Nc L2 / EI
1 Ukupna deformacija zakrivljenog
 tot     0   0
1  Nc / Ncr štapa u sredini raspona

0 početna deformacija štapa u sredini raspona,

 dodatna deformacija štapa u sredini raspona,
tot ukupna deformacija štapa u sredini raspona,
Ncr kritična (Ojlerova) sila,
Nc sila pritiska. Metalne konstrukcije 1 P5-31

Naprezanja krivog elementa (štapa)

Nc Nc tot Nc Nc  0
 max      fy
A W A W 1  Nc / Ncr 

Nu Nu  0 Nu  0 A Nu / N pl 0 A
  fy   1 
A W (1  Nu / Ncr ) N pl W 1  Nu / Ncr W

Nu Nu /N pl Nu granična sila izvijanja;

 1
N pl 1  (Nu / N pl )( N pl / Ncr ) Npl plastična nosivost preseka

N pl
  relativna vitkost na izvijanje
Ncr
Nu
 bezdimenzionalni koeficijent izvijanja;
N pl
Metalne konstrukcije 1 P5-32
 Ajrton-Perijeva formula

 1
1   2

 2  2  (1     2 )   1  0 Ajrton-Perijeva formula

1     2  (1     2 )2  4 2 1    2
 Φ
2 2 2

2Φ  (2Φ )2  4 2 Φ  Φ 2   2 1
  
2 2
2 Φ  Φ2   2

  0,00003 (L / i )2 Peri-Robertsonova formula

Metalne konstrukcije 1 P5-33

Smanjanje nosivosti elementa na izvijanje

usled imperfekcija

Sopstveni (zaostali) naponi Geometrijske imperfekcije

Metalne konstrukcije 1 P6-34
 Evropske krive izvijanja

– Krive izvijanja predstavljaju modifikaciju teorijskih krivih

izvijanja (Peri-Robertsonove formule);
– Definišu vezu između relativne vitkosti i bezdimenzionalnog
koeficijenta izvijanja;
– Brojna istraživanja u ECCS-u (70-ih godina); Makua i Rondal
(1978) su formulisali faktor kao:
   (  0,2)
– Proračun nesavršenosti realnih štapova preko ekvivalentnih
geometrijskih imperfekcija;
– Zbog složenosti problema uvedena je familija evropskih krivih
izvijanja (A0, A, B, C i D) koje su definisane teorijsko-
eksperimentalnim putem;

Metalne konstrukcije 1 P5-35

Evropske krive izvijanja

Kriva izvijanja a0 a b c d
 0,13 0,21 0,34 0,49 0,76
Metalne konstrukcije 1 P5-36
 Izbor odgovarajuće
krive izvijanja

Zavisi od:
– Oblika poprečnog preseka;
– Odnosa visina/širina;
– Ose oko koje se razmatra
izvijanje;
– Debljine lima;

Metalne konstrukcije 1 P5-37

Relativna vitkost za fleksiono izvijanje ( )

  NRk / Ncr relativna vitkost elementa

NRk  A f y plastična nosivost preska za klase 1, 2 i 3

NRk  Aeff f y nosivost efektivnog preska za klasu 4

EI
Ncr   2 kritična sila izvijanja
L2cr
A fy L 1 
   cr  za klase 1, 2 i 3
EI
2 2 I/A E 1

Lcr fy

  Aeff / A za klasu 4
1
Metalne konstrukcije 1 P5-38
 Vitkost na granici razvlačenja - 1

Vitkost štapa na granici razvlačenja je vitkost pri kojoj

je Ojlerov kritičan napon jednak naponu na granici
razvlačenja!

E E
 cr   2  f y  1    93,9   235 / f y
12 fy

Za određenu vrstu čelika 1 ima konstantnu vrednost!

Metalne konstrukcije 1 P5-39

Kontrola nosivosti na fleksiono izvijanje

NEd
 1,0
Nb ,Rd

  A f y /  M 1 za preseke klase 1, 2 i 3
Nb ,Rd 
  Aeff f y /  M 1 za preseke klase 4

 1 za   0,2

  1
za   0,2   
Φ  0,5 1      0,2   2 
 Φ Φ2   2


U opštem slučaju treba proveriti izvijanje oko obe glavne ose inercije
y-y i z-z. Merodavna je manja vrednost!   min y ,  z 
Metalne konstrukcije 1 P5-40
 Torziono izvijanje
– Karakteristično za otvorene centralnosimetrične
poprečne preseke (krstasti, zrakasti,...) koji imaju
značajne krutosti na savijanje oko obe glavne ose
inercije, a malu torzionu krutost;
– Kod ovakvih preseka potrebno je odrediti kritičnu silu
za torziono izvijanje (Ncr,T) na osnovu koje se
određuje relativna vitkost elementa;
– Kada se odredi relativna vitkost, nosivost elementa na
torziono izvijanje se određuje na isti način kao i za
fleksiono izvijanje, a kriva izvijanja se usvaja kao za
izvijanje oko slabije z-z ose;
Metalne konstrukcije 1 P5-41

Kritična sila torzionog izvijanja

1 2 EI w  NRk
Ncr ,T   GI     
i 02  
t
LT2  Ncr ,T

io2  i y2  i z2  y o2  zo2
G modul smicanja,
It torzioni moment inercije bruto poprečnog preseka,
E modul elastičnosti,
Iw sektorski moment inercije bruto poprečnog preseka,
iy poluprečnik inercije bruto poprečnog preseka oko y-y ose,
iz poluprečnik inercije bruto poprečnog preseka oko z-z ose,
yo , zo koordinate centra smicanja u odnosu na težište bruto
poprečnog preseka.
Metalne konstrukcije 1 P5-42
 Torziono-fleksiono izvijanje
– Kombinacija fleksionog i torzionog izvijanja;
– Karakteristično za monosimetrične (ili nesimetrične)
poprečne preseke kod kojih se težište i centar
smicanja ne poklapaju!

y-y osa

y-y osa

Metalne konstrukcije 1 P5-43

Kritična sila torziono-fleksionog izvijanja za

monosimetrične poprečne preseke (y-y osa simetrije)

 2 
Ncr , y  Ncr ,T  N  Ncr ,T  y o2
Ncr ,TF  1  1  cr ,T  4   1 2
2  Ncr , y 
 Ncr , y 
 Ncr , y  io
 

Ncr  minNcr ,z , Ncr ,TF 

Za obostrano simetrične poprečne preseke kritična

sila izvijanja se određuje kao:

Ncr  min Ncr , y , Ncr , z , Ncr ,T 

Metalne konstrukcije 1 P5-44

 Određivanje dužine izvijanja

Umesto kritične sile, za određivanje relativne

vitkosti na fleksiono izvijanje može da se koristi
dužina izvijanja.
Opšti izraz za određivanje dužine izvijanja:
Lcr   L

Lcr dužina izvijanja,

L sistemna dužina elementa (štapa),
 koeficijent dužine izvijanja.
Metalne konstrukcije 1 P5-45

Dužine izvijanja stubova sa konstantnim momentom

inercije i konstantnom normalnom silom

a b c d

=2 =1  = 0,7  = 0,5

e f g h

2<  <  =2 1<  <2 =1

Metalne konstrukcije 1 P5-46

Uticaj krutosti grede na dužinu izvijanja stuba

Metalne konstrukcije 1 P5-47

Dužine izvijanja štapova rešetkastih nosača

– Posebno se analizraju pojasni štapovi i štapovi

ispune (dijagonale i vertikale), kao i izvijanje u
ravni rešetkastog nosača i izvan ravni rešetkastog
nosača;
– Sistemna dužina u ravni rešetkastog nosača jednaka
je rastojanju između čvorova rešetkastog nosača, a
izvan ravni je jednaka osovinskom rastojanju između
tačaka bočnog proidržavanja;

Metalne konstrukcije 1 P5-48

 Dužine izvijanja pojaseva
Generalno, dužina izvijanja pojasnog elementa u ravni i
izvan ravni jednaka je njegovoj sistemnoj dužini L ( = 1)!
Za pojasne štapove od I ili H preseka, može se usvojiti da je
dužina izvijanja u ravni jednaka 0,9L ( = 0,9) a izvan ravni
jednaka je sistemnoj dužini L ( = 1)!
Za pojasne štapove od šupljih profila, dužina izvijanja u
ravni i izvan ravni jednaka je 0,9L ( = 0,9), gde je L
sistemna dužina!
Za izvijanje izvan ravni sistemna dužina jednaka je
rastojanju tačaka bočnog pridržavanja!
Metalne konstrukcije 1 P5-49

Dužina izvijanja pritisnutog elementa na

elastičnim osloncima

Tipičan primer za gornji pojas kod otvorenih rešetkastih mostova!

Krutost elastičnih oslonaca - “opruga” zavisi od deformabilnosti
okvirnih ukrućenja.
Metalne konstrukcije 1 P5-50
 Dužine izvijanja štapova ispune

Generalno, dužina izvijanja štapova ispune izvan ravni

jednaka je sistemnoj dužini L;
Dužina izvijanja u ravni rešetkastog nosača jednaka je
0,9L izuzev u slučaju štapova od ugaonika;
Kod rešetkastih nosača od šupljih profila kod kojih je
odnos širine štapa ispune i širine pojasa manji od 0,6
(di/d0<0,6) dužina izvijanja u ravni i izvan ravni je 0,75L;

Metalne konstrukcije 1 P5-51

Dužine izvijanja štapova ispune od L profila

Za štapove ispune od ugaonika (L profila), kada veza sa pojasom

poseduje određen stepen uklještenja (zavarena ili sa bar 2 zavrtnja)
može se zanemariti ekscentricitet, a ugaonik se proračunava kao
centrično pritisnut element sa ekvivalentnom relativnom vitkošću:
eff ,v  0,35  0,7v

eff ,y  0,50  0,7 y

eff ,z  0,50  0,7 z

U slučaju veze sa samo jednim zavrtnjem ekscentričnost mora da se

uzme u obzir, a dužina izvijanja je jednaka sistemnoj dužini L;
Metalne konstrukcije 1 P5-52
 Izvijanje neuniformnih elemenata

Uniformni elementi su elementi konstantnog

poprečnog preseka opterećeni konstantno aksijalnom
silom pritiska;
Neuniformni elementi su elementi kod kojih:
– se poprečni presek menja duž elementa (promena
visine elementa i/ili promena dimenzija poprečnog
preseka);
– je promenljiv dijagram normalne sile pritiska duž
elementa (linearno ili skokovito).

Metalne konstrukcije 1 P5-53

Proračun nosivosti neuniformnih

elemenata na izvijanje
Proračun neuniformnih elemenata može da se sprovede na
dva načina:
– primenom proračuna po teoriji II reda sa početnim
geometrijskim imperfekcijama i kontrolom nosivosti
najopterećenijeg preseka;
– određivanjem kritične sile Ncr, a potom primenom
algoritma za elemente konstantnog poprečnog preseka;
Kritična sila može da se odredi pomoću softvera, ili
uprošćenih postupaka za pojedinačne slučajeve (npr.
metoda ekvivalentnog momenta inercije);
Metalne konstrukcije 1 P5-54
 Metoda ekvivalentnog momenta inercije - Ieq
Kritična sila za izvijanje oko y-y ose I profila promenljive visine. Ostale dimenzije
poprečnog preseka su konstantne.
(L1 < 0,5L)

EI eq
Ncr ,eq   2
L2

I eq  C I max

C  0,08  0,92r
C  0,08  0,92r  (0,32  4 r  4,32r )(L1 / L)2
C  0,17  0,33r  0,5 r  (0,62 r  1,62r )(L1 / L)2
r  I min / I max
Metalne konstrukcije 1 P5-55