građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu nauka + praksa 12.

1 / 2009

ZNAČAJ DIGITALNOG DOKUMENTOVANJA

U ZAŠTITI GRADITELJSKOG NASLEĐA

Milica Đorđević

Rezime: Digitalno dokumentovanje i trodimenzionalno modelovanje mesta i objekata kulturnog nasleđa

je veoma zastupljeno poslednjih godina kako zbog dostupnosti najraznovrsnijih savremenih tehnologija
za brzo i detaljno dokumentovanje tako i zbog velikog interesa konzervatora, restauratora i arheologa za
korišćenje savremenih instrumenata koji omogućuju kontrolu i nadzor i pružaju korisne dijagnostičke
rezultate. Dostupnost najrazličitijih metoda 3d digitalizovanja objekata kulturnog nasleđa omogućava i
raznovstan pristup u procesu digitalnog dokumentovanja. Odgovarajući odabir, kombinacija i integracija
dostupnih tehnika zahteva veliko znanje i iskustvo. S obzirom na kompleksnost i izvanrednu raznolikost
objekata graditeljskog nasleđa, za kvalitetno opisivanje objekata je potrebna izuzetno velika količina
merenih podataka. Sa razvojem savremenih metoda digitalnog dokumentovanja, moguće je stvoriti
precizne modele istorijskih i arheoloških lokaliteta.

Ključne reči: kulturno nasleđe, 3D digitalizovanje, fotogrametrija, lasersko skeniranje

Abstract, Digitalizing and 3d modeling of locations and structures of cultural heritage is very prominent
in recent years both due to the availability of various modern technologies for fast and detailed
documenting as well as due to the great interest of conservators, restorers and archeologists for the use of
modern instruments that enable control and monitoring and give useful diagnostic results. The
availability of various methods for 3d digitalization of cultural heritage provides various approaches to
digitalization process. Appropriate selection, combination and integration of available techniques
demand broad knowledge and experience. Considering complexity and extraordinary variety of the
objects of building heritage, the quality presentation of objects demands great amount of measurement
data. With development of modern digitalizing methods, it is possible to create precise models of
historical and archeological sites.

Ključne reči, cultural heritage, 3d digitalizing, photogrammetry, laser scanning

1. UVOD zaštite kulturnog nasleđa, zbog povećane potrebe za

Razumevanje istorijskih objekata i lokaliteta je
prvi korak u donošenju odluka o načinu nadziranja,
restauracije, rekonstrukcije odnosno zaštite kulturnog
nasleđa. Bez podesnih informacija ovakve odluke
mogu biti loše bazirane, rizične i razarajuće.
Definisanje arhitektonskih, istorijskih i arheoloških
interesa kroz analizu strukture, forme, omotača
objekta obezbeđuje uspešnu konzervaciju koja je u
skladu sa dostupnim tehnikama i znamenitim
karakterom objekta. Za razliku od ostalih elemenata
kulturnog nasleđa, proces zaštite arhitektonskih
spomenika je veoma složen jer su ovi objekti često i
dalje u upotrebi, izloženi dugotrajnom dejstvu
prirodnih i ljudskih faktora. U slučaju ozbiljnih
oštećenja objekata ili kada su objekti u potpunosti
uništeni, kvalitet i količina dokumentovanih podataka
o objektu je veoma važna. Novi zakonodavni sistemi
očuvanjem i obnovom istorijskih objekata, postavljaju
kao jedan od osnovnih zahteva zaštite graditeljskog
nasleđa dokumentovanje i arhiviranje podataka o
istorijskim strukturama. Tehnike za dokumentovanje
objekata i arheoloških nalazišta kreću se od
jednostavnih metoda beleženja ručnim iscrtavanjem
do sofisitciranih tehnologija koje omogućavaju
virtualnu prezentaciju elemenata ili celog objekta i
kulturno-istorijskih lokaliteta. Formiranje 3d modela
istorijskih objekata je važno u procesu
dokumentovanja kulturnog nasleđa a sprovodi se u
cilju rekonstrukcije, restauracije, analize ili
vizualizacije objekta. Model zbog toga mora da
odgovori na zahteve kao što su geometrijska tačnost,
preciznost, realističnost itd. [1]. Modelovanje
zasnovano na geometrijskim podacima oduzima dosta
vremena i truda i prevaziđeno je zbog svoje
nepraktičnosti i visoke cene koštanja kod velikih

22
građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu
projekata. Kreiran model pored toga ima pre
kompjuterski izgled nego realističan i ne uključuje
prikaz finih detalja ili neregularnosti i oštećenja
površina. Za razliku od tradicionalnih metoda
dokumentovanja, savremene tehnologije omogućuju
veoma preciznu predstavu i analizu karakteristika
objekta odnosno analizu omotača, konstrukcije,
ponašanja objekta u određenim uslovima kao i
realističnu vizuelnu prezentaciju (sl. 1). Razvojne
savremene tehnologije digitalnog dokumentovanja
objekata kulturnog nasleđa utiču na raznovrsnost
pristupa u oblasti zaštite objekata kulturnog nasleđa.
Slika 1-fotorealističan 3D model Aja Sofije
2. CILJEVI DIGITALNOG BELEŽENJA
OBJEKATA GRADITELJSKOG NASLEĐA
Mogućnost stvaranja, prikaza, rukovanja i
arhiviranja digitalne predstave forme i izgleda
istorijskog objekta je postupak sa veoma širokom
primenom u oblasti zaštite kulturnog nasleđa.
Arhitektonsko nasleđe je konstantno izloženo riziku
od uništenja usled dejstva prirodnih i ljudskih faktora.
Digitalno dokumentovanje u zaštiti istorijskih
spomenika je veoma važno i urgentno a sprovodi se u
cilju:
• potpune zamene fizičkih arhiva digitalnim
fajlovima sa istim karakteristikama
Tradicionalni način arhiviranja podataka o
graditeljskom nasleđu je prevaziđen pojavom novih
kompjuterskih tehnologija za dokumentovanje i
arhiviranje. Primena savremenih tehnologija je
proizvela dostupne i pogodne informacije za primenu
u naučne, obrazovne, informativne svrhe. Digitalno
arhiviranje kao zamena za postojeće fizičke arhive
obezbeđuje zaštitu podataka od propadanja tokom
vremena odnosno osigurava čuvanje podataka o
graditeljskom nasleđu. Kako je svaka digitalna
reprodukcija gotovo savršena kopija originalnog
objekta, ona omogućuje bezbedno arhiviranje
nauka + praksa 12.1 / 2009
podataka u dalekoj budućnosti i to na veoma malom
fizičkom prostoru, uz mogućnost kopiranja na
različitim lokacijama. Ovim se osigurava očuvanje
podataka u slučaju nepredviđenih okolnosti gubitka
osnovne baze [2].
• korišćenja digitalnih podataka za razne vrste
naučnih analiza i ispitivanja
Pored foto-realističnog izgleda, 3d digitalni model
u sebi sadrži zbir korisnih informacija o objektu koje
se mogu analizirati i unaprediti. Analizom ponašanja
omotača i konstrukcije objekta graditeljskog nasleđa
na modelu, koji je izložen uticaju različitih prirodnih i
stvorenih faktora, moguće je doći do značajnih
uputstava o načinu konzerviranja objekta.
Karakteristike koje su teško uočljive ili vidljive samo
iz daljine mogu biti interaktivno ispitivane kroz
analizu finih detalja konstrukcije ili omotača objekta.
Spomenici i mesta koji su zatvoreni zbog procesa
konzervacije mogu se i dalje proučavati i prezentovati
kroz 3D model. Za razliku od tradicionalnih
postupaka restauracije koji se sprovode na stvarnom
objektu ili istorijskom lokalitetu, virtualna restauracija
se sprovodi na digitalnoj kopiji, što omogućava
efikasno dobijanje informacija o tehničkim
karakteristikama objekta. Ovim se izbegavaju
najčešće traumatična ispitivanja na originalnom
objektu. Pored toga, virtualna restauracija objekta je
uvek reverzibilna za razliku od tradicionalne.
Digitalni 3D model je moguće bezbroj puta menjati u
oblikovnom i vizuelnom smislu u cilju temeljne
analize budućih intervencija tradicionalne restauracije.
• razumevanja, prezentovanja i učenja o
arhitektonskim, građevinskim i urbanističkim
kvalitetima i znamenitom karakteru objekta
graditeljskog nasleđa koji se nalazi ili se nalazio na
određenom lokalitetu
U kombinaciji sa savremenim tehnologijama,
virtuelna 3d prezentacija objekta u muzejima i
obrazovnim ustanovama može postati vrlo pogodno
sredstvo za učenje ili upoznavanje sa istorijskim
objektom ili lokalitetom što predstavlja tzv.
„memorijsku zaštitu objekta“. Učenje i upoznavanje
sa objektom je olakšano virtualnim posetama
lokaliteta čime je omogućen pristup, manipulisanje i
detaljno sagledavanje objekta kroz model. Na ovaj
način se istorijski lokalitet takođe štiti od negativnih
uticaja prekomernog posećivanja.
Mnogim istorijskim podacima i kulturnim
objektima se ne može pristupiti javno zbog velikih
troškova prikazivanja, posete mesta i sl. Digitalnim
podacima se može uglavnom javno pristupiti.
Transparentno učenje kroz stalnu interakciju sa
23
građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu
kulturnim objektima simulacijom u realnom vremenu,
delujući lokalno i globalno, jedan je od evolutivnih
aspekata tehnologije digitalnog modeliranja.
3. KRITERIJUMI ZA ODABIR
ODGOVARAJUĆE METODE
DIGITALNOG DOKUMENTOVANJA
Tehnike digitalnog dokumetovanja su danas
neizostavna sredstva u zaštiti graditeljskog nasleđa.
Digitalna zaštita objekta treba da se obavi pre
njegovog razaranja, transformacije ili sprovođenja
bilo kakvih intervencija. Zbog raznovrsnosti objekata
i lokacija koje se beleže postoje i različiti metodološki
i tehnološki pristupi u procesu digitalnog
dokumentovanja. Odabir odgovarajuće metode zavisi
od sledećih parametara:
• cilja istraživanja- svrha digitalizovanja određuje
traženi kvalitet i vrstu dokumentacije. Proces
dokumentovanja može se sprovesti u cilju dobijanja
informacija o strukturi objekta, analize deformiteta,
dvodimenzionalne i trodimenzionalne prezentacije
objekta, stvaranja virtuelne realnosti, procene
vrednosti objekta itd.
• tražene geometrijske preciznosti i vizuelnog
kvaliteta- različite tehnike daju različit stepen
geometrijske tačnosti. Pojedini zadaci zahtevaju
visoki vizuelni kvalitet što se ostvaruje primenom
odgovarajućih tekstura iz digitalne dokumentacije.
• fizičkih karakteristika objekta i okruženja u
kome se nalazi- parametri kao što su veličina i
pristupačnost objekta i okolnog okruženja određuju
način i vrstu snimanja. Razlikuju se metode koje
koriste za snimanje malih, srednjih i velikih objekata
kao i onih koji su u manjoj ili većoj meri
nepristupačni za snimanje.
• raspoloživog budžeta- primena određenih
digitalnih metoda može biti onemogućena usled
skupocenosti potrebne opreme i neracionalnosti
vremenskog trajanja traženog posla [1].
U daljem tekstu dat je kratak pregled nekih od
savremenih tehnika za kreiranje digitalnih modela sa
prikazom njihove praktične primene.
4. PREGLED SAVREMENIH METODA
DIGITALNOG DOKUMENTOVANJA
Digitalna trodimenzionalna rekonstrukcija u cilju
dokumentovanja kulturnog nasleđa može se ostvariti
upotrebom sledećih metoda:
• fotogrametrijske metode (image-based
methods)
24
nauka + praksa 12.1 / 2009
Fotogrametrija je tehnologija za prikupljanje
pouzdanih 3D informacija o fizičkim objektima i
okruženju kroz proces snimanja, merenja i
interpretacije fotografskih snimaka. Cilj
fotogrametrije je rekonstrukcija snimljenog 3D
prostora. Fotogrametrijska metoda se zasniva na
rekonstrukciji položaja i geometrije objekata
registrovanih uz pomoć fotografskih snimaka [5].
Merenje fotografskih snimaka predstavlja jednu od
neophodnih faza u postupku prikupljanja podataka za
tzv. restituciju snimaka odnosno postupak određivanja
položaja tačaka u prostoru na osnovu snimljenog
materijala.
Korišćenjem ove tehnologije može se za vrlo
kratko vreme izvršiti kompletna analiza posmatrane
pojave i objekta, uz računarski podržanu izradu
celokupne tehničke dokumentacije. Ovaj pristup nema
za cilj potpuno automatiziovanje procesa snimanja,
niti se u potpunosti oslanja na ljudsku operativu. On
pruža dovoljan stepen automatizacije koja olakšava
posao operateru bez žrtvovanja tačnosti ili nivoa
detalja. Sve slike su zabeležene istom kamerom, iz
pozicije u kojoj se objekat dobro vidi.
slika 3-3d model dobijen iz fotografija
• lasersko skeniranje (range-based methods)
Princip rada 3D laserskog skenera temelji se na
usmerenom odašiljanju laserskog signala iz mernog
instrumenta koji dolazi do željenog objekta skeniranja
i reflektuje se natrag prema mernom instrumentu.
Trodimenzionalno lasersko skeniranje posebno je
prikladna metoda snimanja u situacijama kada je
objekat snimanja teško pristupačan za postavljanje
geodetskih mernih oznaka. Merenje 3D skenerom
proširuje mogućnosti merenja i daje mu novu
dimenziju. Rezultat procesa 3D laserskog skeniranja
je prostorni oblak tačaka skeniranog objekta, koje
korisnik kroz primenu različitih softverskih paketa
prilagođava svojim potrebama. Relativno nova
metoda merenja 3D skenerom perspektivna je
tehnologija koja se u svojoj trenutnoj fazi razvoja
odlikuje visokim kvalitetom mernih rezultata i
građevinsko – arhitektonski fakultet u nišu
mogućnošću snimanja velikih mernih objekata,
nezavisno od uslova koji postoje na mestu snimanja i
optičkih karakteristika površine mernog objekta. Osim
što se ističe brzinom i tačnošću merenja, u mogućnosti
je da meri oblik, položaj, odstupanja ili deformacije
[4].
slika 4- 3d model dobijen laserskim skeniranjem
• kombinacija fotogrametrije i laserskog
skeniranja
Razvoj 3D laserskog skeniranja je doneo potpuno
nov način beleženja, zaštite i proučavanja istorijskih
objekata. Lasersko skeniranje može automatski da
digitalizuje 3D koordinate kompleksne forme objekta.
Ovo olakšava kreiranje detaljnog modela objekta iz
oblaka 3D tačaka. Jedan od nedostataka laserskog
skeniranja je što slike objekta u boji ne mogu da se
proizvedu ili ako je moguće onda je kvalitet boje lošiji
od onih sa fotografija. Kako bi se stvarna boja objekta
zabeležila što preciznije, trebalo bi fotografisati
objekat. Terestička fotogrametrija koja koristi
digitalne kamere i takođe se koristi za merenje
trodimenzionalnih objekata, se praktično primenjuje
zahvaljujući rastućem broju dostupnih piksela i
razvoju kompjuterske tehnologije. Glavna prednost
ovakve tehnologije je preciznost 3D koordinata
objekata i kreiranje modela od dve ili više fotografija
koje se poklapaju a da se istovremeno na taj način
prezentuje izgled objekta. Nedostatak ove metode
ogleda se u ograničenoj primeni u manje pristupačnim
područjima i problematično kreiranje složenih
geometrijskih formi. Zbog toga je najpraktičniji i
najefikasniji pristup u digitalnom beleženju istorijskih
objekata i arheoloških nalazišta kombinovanje 3D
laserskog skeniranja i digitalne fotogrametrije.
5. ZAKLJUČAK
Digitalno dokumentovanje je neizostavan zahtev u
zaštiti objekata kulturnog nasleđa a omogućeno je
dostupnošću najrazličitijih savremenih tehnologija.
Zbog toga se u poslednje vreme kao efikasan i
kvalitetan način merenja, bez neposrednog kontakta s
objektom, koriste fotogrametrijska metoda kao i
metoda prostornog laserskog skeniranja, koje su
nauka + praksa 12.1 / 2009
gotovo automatizovane i izuzetno efikasne u
prikupljanju prostornih podataka. Sa razvojem
navedenih metoda digitalnog dokumentovanja,
moguće je stvoriti precizne modele istorijskih i
arheoloških lokaliteta. Na ovaj način omogućuje se
neograničen pristup istorijskim objektima, što je
važan zahtev za sprovođenje naučnog istraživanja i
zaštitu graditeljskog nasleđa uopšte.
Ispravan odabir, kombinacija i integracija
dostupnih tehnika dokumentovanja i modelovanja
zahteva odgovarajuće znanje i iskustvo. Potreba za
kombinovanjem proizilazi iz složenosti pojedinih
struktura graditeljskog nasleđa i ograničenosti
pojedinačnih metoda u pružanju realnih rezultata u
svim uslovima merenja.
LITERATURA
[1] Ortiz, P., Sánchez, H., Pires, H., Pérez, J.A. (2006)
Experiences about fusioning 3D digitalization techniques
for cultural heritage documentation. Proceedings of the
ISPRS Commission V Symposium- ”Image Engineering
and Vision Metrology”, September, Dresden, p.1, 2
[2] Vilbrandt, C., Pasko, G., Pasko, A., Fayolle, P.-A.,
Vilbrandt, T., Goodwin, J. R., Goodwin, J. M. and Kunii, T.
L. (2004) Cultural Heritage Preservation Using
Constructive Shape Modeling. Computer Graphics forum,
the Journal of the European Association for Computer
Graphics, Volume 23, p. 2
[3] Beraldin, J.-A., Picard, M., El-Hakim, S., Godin, G.,
Valzano, V., Bandiera, A., Latouche, C. (2002) Virtualizing
a Byzantine Crypt by Combining High-resolution Textures
with Laser Scanner 3D Data. Proceeding of VSMM 2002,
Gyeongju, September, 2002, p. 2
[4] Kujundžić, D. (2008) Izrada geodetske podloge za
projektiranje kombinacijom GPS-a i terestričkoga
trodimenzionalnoga laserskog skeniranja. Geodetski List,
Zagreb, br. 4, str. 251, 252
[5] Cvijetinović, Ž. (1994) Metodologija merenja
fotografskih snimaka, obrada i analiza podataka. u: Četvrti
seminar iz fotogrametrije, Građevinski fakultet, Maj,
Beograd, str. 1
25