ОСНОВНА ШКОЛА

''ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ''
ТРН

РАДИОНИЦА
СВАКО ИМА СВОЈУ ''СЛИКУ О СЕБИ''

РЕАЛИЗАТОР:
Драгана Дојчиновић
 Датум: _____________

ШКОЛА: ОШ ''Десанка Максимовић'', Трн

НАСТАВНИК: Драгана Дојчиновић
РАЗРЕД И ОДЈЕЉЕЊЕ: II4
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: Васпитни рад у одјељенској заједници
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА: Свако има своју ''слику о себи''
ЦИЉ РАДИОНИЦЕ: - когнитивна прорада појмова ''дискрими-
нација'' и ''толеранција'';
- јачање интергрупне сарадње и осјећаја
социјалне прихваћености;
- вјежбање емпатије и толеранције;
ВАСПИТНИ ЦИЉ: - примјена принципа:
''НЕ ЧИНИ ДРУГОМЕ ОНО ШТО НЕ ЖЕЛИШ ДА
ТЕБИ БУДЕ УЧИЊЕНО''.

ПОТРЕБАН МАТЕРИЈАЛ: папир, оловка, пастел или дрвене боје,

коверте
 ПРВА ИГРА: Moj simbol

Све ученике подијелити у групе од по шест чланова. Подсјетити их на симболе

који човјека окружују свакодневно: породични, национални, професионални...
Свако треба на папиру нацртати свој симбол, знак који њега најбоље предста-
вља. Црта се пет минута. Свака група има свог водитеља. Водитељ узима све црте-
же, један по један показује осталим члановима, а они надовезују имена ономе што
виде, али не знају чији је цртеж. Сва имена водитељ записује на полеђини цртежа.
Нису искључена ни негативна имена. Сада свако натраг добија свој цртеж и са поле-
ђине изабере назив који му се највише свиђа и назив који му се најмање свиђа. На
лицу цртежа лијево пише позитивни назив, а десно негативни. Ако нема негативних,
нека га сам измисли.
Након тога, сви стају у велики круг – све групе су у једном кругу. Свако чита је-
дан и други назив. Притом свако одговара на неко од сљедећих питања:
- Шта ти значи то име?
- Зашто си одабрао баш тај симбол?
- Које си своје потребе уградио у свој симбол?
- Како си се осјећао када је твој симбол добио негативно име?

Ову игру треба резимирати констатацијом да сваки човјек мора да се сусретне

са позитивним и негативним оцјенама у животу. Свако од нас жели да задржи позити-
вну слику о себи, а потисне негативну.

ДРУГА ИГРА: Diskriminacija i tolerancija

Све велике религије у свијету полазе од принципа:

ПОСТУПАЈ С ДРУГИМА ОНАКО КАКО ЖЕЛИШ ДА ПОСТУПАЈУ С ТОБОМ.

Малоприје смо, по давању имена, видјели шта значи када нам неко каже лијепу
ријеч. Често осјећамо да други с нама не поступају онако како бисмо жељели. Тада се
осјећамо издвојеним или се желимо издвојити.
Ријеч ''дискриминација'' значи правити разлику између људи у корист једних, а
на штету других. Једни се дијеле од других стога што им дају нешто добро (позитивна
дискриминација) или зато што их грде или оспоравају (негативна дискриминација).
Ако некога негативно обиљеже остали, тада је то негативна дискриминација.
Сада се подијелимо у парове и нека испричајте један другоме властити при-
мјер негативне дискриминације. Опишите своја осјећања у тренутку када се то деси-
ло.
Поново станимо у круг. Да ли неко жели испричати оно што је о негативној дис-
криминацији чуо од свога друга или оно што је сам доживио?
Ученици причају.
Као закључак можемо извести констатацију да би сваки појединац требао пази-
ти да не допринесе дискриминацији другог.
 Прелазимо на други дио вјежбе. Да ли знате шта је то толеранција? Ријеч толе-
ранција значи допуштање, стрпљење и уважавање туђих ставова, туђег мишљења,
понашања, вјеровања...
Различите културе имају различите обичаје и норме понашања:
ПОЛИНЕЗИЈЦИ СЕ ПОЗДРАВЉАЈУ ТАКО ДА ЈЕДАН ДРУГОМ ИСПЛАЗЕ ЈЕЗИК.
Хоћемо ли то пробати? Је ли вам се свидјело?
ЕСКИМИ СЕ ПОЗДРАВЉАЈУ ТРЉАЊЕМ НОСА О НОС.
Требамо два добровољца да нам то покажу.
НА БЛИСКОМ И ДАЛЕКОМ ИСТОКУ ЈЕ ДОНЕДАВНО ПОДРИГИВАЊЕ НАКОН ЈЕЛА БИО ЗНАК
УЉУДНОГ ПОНАШАЊА.
Хоћемо ли то пробати? Је ли вам се свидјело?

Видјели смо да постоји љепота у различитости међу људима. Те разлике тре-

бамо толерисати. Слажемо ли се?

ТРЕЋА ИГРА: Jedinica i petica

Овдје имамо шест коверата. Три коверте крију јединице, а три петице. Добро-
вољац који извуче коверту са јединицом биће куђен, а онај ко извуче петицу биће хва-
љен. Има ли добровољаца?
Након што добровољац извуче коверту, остали по реду дају дискриминишуће
или толерантне одговоре, односно похвалне квалификације.
На овај начин се учесници вјежбају да поднесу негативне и позитивне квалифи-
кације. То је прилика да емпатијски доживе и улогу онога ко није хваљен, као и онога
ко јесте хваљен.
Након овога треба повести разговор о школским оцјенама.
Има ли неко ко никада није добио јединицу?
Како си се осјећао кад си добио јединицу?
Зашто наставници дају јединице, да ли је то дискриминација?
Када би сам себе оцјењивао, да ли би било јединица?
Како би било да постоји школа у којој се не оцјењује?

Све игре завршити констатацијом да сви носимо неку слику о себи и да сви же-
лимо да је она у очима других што љепша, што боља. Љепоту те слике ћемо постићи
толеранцијом и љубављу, а дискриминацијом покварити.
 УПУТСТВО ВОДИТЕЉУ РАДИОНИЦЕ

На почетку ове радионице је потребан мали вербални увод, неколико напоме-

на и разматрања која ће ученике увести у размишљање о потреби толеранције и са-
радње међу људима.
Прва игра ''МОЈ СИМБОЛ'' има за циљ да преко симбола који је везан за личност
развије социјалну пројекцију и елементе социјалне интеграције. Водитељ радионице
одмах након формирања малих група своју водитељску улогу препушта вођама ма-
лих група. Може се десити да ови водитељи нису у потпуности схватили своју улогу,
те да је потребна интервенција наставника. Ту врсту упутстава треба давати у најма-
њој и најнужнијој мјери. Када дође до тога да мале групе дискутују о симболима поје-
динаца, наставник треба да прати те дискусије, те да интервенише уколико би дошло
до преоштрог супротстављања или до подизања непотребне тензије.
Када све групе заврше и стану у један велики круг, водитељ поставља предви-
ђена питања у зависности од тога који симбол је ученик представио и који су симболи
били у игри. Водитељ се у овој ситуацији треба држати благих опаски и избјећи све
квалификације које би на било који начин дискредитовале личност дјетета. Ако се та-
кве квалификације и сретну, водитељ треба да их што више ублажи и неутрализује
или да пређе преко њих, у зависности од процјене ефеката тих квалификација по
''слику о себи'' онога на кога се односе.
Важно је да се ова прва игра заврши у атмосфери прихватања и позитивних и
негативних опаски у односу на представљене симболе. Тако се ученици уводе у толе-
ранцију и прихватање малих безазлених пецкања која су својствена за ђачки коле-
ктив. Ово јача отпорност ученика и њихову ''слику о себи'' доводи у пожељну разину.
Друга игра ''ДИСКРИМИНАЦИЈА И ТОЛЕРАНЦИЈА'' не смије прерасти у предавање о
значењу ријечи, а још мање у моралисање о штетности дискриминације. Наиме, за-
кључци о штетности дискриминације треба да произађу из радионице и игре. Ако на-
ставник узме себи за право да ту поруку дозира унапријед, уништиће снагу њеног
извођења из ситуације, из игре.
Посебно је вриједно да се рад у паровима одвија у атмосфери лежерности и
опуштене приче. Парове не треба формирати строго намјерно, него више случајно,
тако да своју причу појединац прича и некоме ко му није јако близак. То јача повјере-
ње и толеранцију, руши изолацију међу људима.
Када се поново стане у круг важно је да само добровољци испричају своју при-
чу. Коментар водитеља треба смањити на што је могуће мању мјеру. Причањем ли-
чне приче пред осталима јача се групна подршка и толеранција, повјерење у групу и
групна сарадња.
Радионица ће оживјети када се пређе на примјере који се наводе као разлике
појединих култура у погледу понашања: начин поздрављања, примјер уљудности и
сл. Играње ових модела ће изазвати смијех и радост ученика, а коментаре који при
томе настану водитељ може искористити у позитивном смислу за афирмацију при-
нципа толеранције и уважавања разлика међу људима.
Трећа игра ''ЈЕДИНИЦА И ПЕТИЦА'' има посебну педагошку димензију. Наиме, хва-
љење и куђење појединаца по критерију случајног избора ''јединице'' или ''петице''
има своју вриједност у томе што ученици добровољно пристају и ризикују да буду
хваљени или куђени. Ово вредновање доприноси толеранцији у групи и нормализа-
цији индивидуалних ''слика о себи'', односно оптимализацији те слике.
Ову радионицу водитељ може завршити генерализацијом која се односи на
''слику о себи'' или краћом дискусијом ученика радионице о истом питању.