Uvod i osnovi prava

Predmetni nastavnik: Prof. dr Žaklina Spalević

e-mail: zspalevic@singidunum.ac.rs

1
Prof.. dr Žaklina Spalević
 I nedelja predavanja

• Pojam i izvori prava

• Pravna norma (pojam, elementi i vrste)
• Tumačenje pravnih normi, metodi tumačenja i pravna
praznina
• Pravni sistem i grane prava
• Pravni odnos
• Pravni posao
• Subjekti prava (fizička i pravna lica; pravna, poslovna i
deliktna sposobnost; elementi individualizacije fizičkih lica)

2
Prof.. dr Žaklina Spalević
 Pojam prava

• Teorije koje se bave pojmovnim određenjem prava:

 Prirodnopravne teorije
 Istorijskopravne teorije
 Sociološke teorije prava
 Normativističke pravne teorije.

• Prirodnopravna teorija: u prirodi postoji jedno uvek prisutno

i nepromenljvo pravo koje je izraz najviše pravde i dobra.
Pripada ljudima i niko im ga ne može uskratiti. Pozitivno
pravo, koje nastaje u društvu, treba da teži standardima
prirodnog prava.

3
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pojam prava

• Istorijskopravne teorije: prava su svojstvena određenim

narodima, podložna su istorijskim promenama i zavise od
razvitka datog naroda. Evolutivno kretanje prava kroz 3 faze:
običajno pravo, faza naučnog prava i faza
zakonodavstva/kodifikacije.

• Sociološke teorije prava: pravo je društvena tvorevina nastala

usled sukoba interesa društvenih grupa i pojedinaca. Država
kroz sistem pravila i sankcija opredeljuje da se svi pojedinci i
grupe ponašaju u opštem interesu.

4
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pojam prava

• Normativističke pravne teorije: pravo su isključivo pravna

pravila koja stvara država i njihovo kršenje sankcioniše na
osnovu monopola fizičke sile.

• Među normativističkim teorijama o pravu postoji i tzv.

čista pravna teorija prema kojoj je pravo potpuno izolovana
pojava, nezavisna od društvenih uslova i sredine u kojoj se
primenjuje, te u strukturi prava jednog društva postoji
piramida pravnih normi na čijem se vrhu nalazi najviša pravna
norma iz koje proističu sve ostale niže norme u jednom
pravnom sistemu.

5
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pojam i izvori prava

• Pojmovno određenje prava: skup društvenih normi koje

predstavljaju volju vladajuće klase i koje sankcioniše država
radi održanja datog društvenog poretka.

• Izvori prava:
 Materijalni izvori prava – uzroci koji stvaraju određeno pravo,
odn. volja vladajuće klase
 Formalni izvori prava – opšti pravni akti kojima se uređuju
konkretne pravne situacije (njima se manifestuje volja vladajuće
klase, te isti moraju biti u saglasnosti sa materijalnim izvorima
prava).

6
Prof. dr Žaklina Spalević
 Izvori prava

• Najznačajniji izvori prava:

 Ustav
 Zakoni
 Podzakonski akti
 Pravila društvenih organizacija
 Običaji
 Sudska praksa i precedenti.

7
Prof. dr Žaklina Spalević
 Ustav kao izvor prava

• Ustav: najviši pravni akt jedne države koji reguliše najvažnije

društvene odnose i ustrojstvo državnih organa. Normativno
usmerava razvitak date države.
• Najstariji i najkraći ustav: Ustav SAD-a iz 1767. godine, donet
na Filadelfijskoj skupštini.

• Vrste ustava prema formi u kojoj postoje:

 Pisani i nepisani
 Kodifikovani i nekodifikovani (npr. Engleski ustav)
 Kruti i meki
 Oktroisani ustavi, ustavni paktovi i narodni ustavi.

8
Prof. dr Žaklina Spalević
 Ustav kao izvor prava

• Vrste ustava prema sadržaju:

 Ustavi koji sadrže samo odredbe koje se odnose na oblik države
(odn. oblik vladavine) i oblik državnog uređenja
 Ustavi koji sadrže odredbe koje se odnose na oblik države (odn.
oblik vladavine) i oblik državnog uređenja, i odredbe o pravima i
dužnostima građana i njihovom položaju u sistemu vlasti
 Ustavi koji sadrže odredbe koje se odnose na oblik države (odn.
oblik vladavine) i oblik državnog uređenja, odredbe o pravima i
dužnostima građana i njihovom položaju u sistemu vlasti, i
odredbe o društvenoekonomskom uređenju – najpotpuniji ustavi,
koji se najčešće susreću u savremenoj praksi.

9
Prof. dr Žaklina Spalević
 Zakon kao izvor prava

• Zakon:
 Mora biti u skladu sa ustavom (ustav definiše pojedine elemente
značajne za bliže određenje zakona – organe koji donose zakon,
postupak po kojem se donose zakoni i sadržaj zakona)
 Detaljnije razrađuje odredbe ustava.

• U federalno oraganizovanim državama javlja se određen odnos

saveznih i republičkih zakona.

10
Prof. dr Žaklina Spalević
 Zakon kao izvor prava

• Značajni momenti povodom zakona:

1. Provođenje procedure za donošenje zakona (skupština)
2. Stupanje na snagu – unapred (od dana stupanja na pravnu
snagu) i retroaktivno (izuzetak da se zakon primenjuje na
slučajeve koji su se dogodili pre njegovog usvajanja).
3. Važenje u vremenu – važnost zakona prestaje: donošenjem
novog zakona i protekom vremena
4. Važenje u prostoru – teritorijalni princip i personalni princip.

11
Prof. dr Žaklina Spalević
 Podzakonski akti kao izvor prava

• Podzakonski akti (npr. uredbe, odluke, pravilnici, naredbe

rešenja, uputstva):
 Zakonitost i ustavnost
 Razrađuju odredbe zakona u cilju njihove lakše primene i
uređuju značajna područja društvenog života
 Donosi ih vlada i organi izvršne vlasti, ali i skupština.

12
Prof. dr Žaklina Spalević
 Ostali izvori prava

• Pravila društvenih organizacija: pod određenim uslovima

mogu biti izvor prava i primenjuju se uvek na jedan uži krug
ljudu (članova tih organizacija).

• Običaj: sankcionisan državnim pravnim aktom postaje

običajno pravo.

• Sudska praksa i precedenti: izvori prava u anglosaksonskim

zemljama.

13
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pravna norma i njeni glavni elementi

• Značaj pravne norme: preko pravne norme pravo se

manifestuje u spoljnjem svetu i oseća se njegova prisutnost u
društvenom životu.
• Najniža pravna kategorija do koje se pravo može razlagati.

• Pojmovno određenje pravne norme: pravilo o ponašanju

ljudi u društvu čiju primenu obezbeđuje država, aparatom
prinude.

14
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pravna norma i njeni glavni elementi

• Glavni elementi pravne norme:

 Dispozicija – suštinski deo norme koji sadrži pravilo ponašanja

za subjekte prava

 Delikt – radnja suprotna ponašanju propisanom u dispoziciji

(predstavlja izvestan psihički odnos subjekta prema toj radnji;
može biti građanskopravni i krivičnopravni; povezuje
dispoziciju i sankciju)

 Sankcija – pravilo ponašanja koje je obavezno za prekršioca

dispozicije; sprovodi je državni organ

15
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pravna norma i njeni glavni elementi

• Vrste sankcija:
 Prema licima
Krivične (npr. kazne, mere bezbednosti, vaspitne mere,
uslovne osude)
Prekršajne
Građanske (imovinske prirode i izvršavaju se isključivo na
imovini štetnika – njihova svrha nije retribucija već
reparacija: popravljanje nanete imovinske štete ili pak
pružanje satisfakcije licu kome je naneta moralna šteta)
 Prema aktima (ništavost i rušljivost)
 Prema svrsi (retributivne i restitutivne).

16
Prof. dr Žaklina Spalević
 Vrste pravnih normi
1. Prema slobodi subjekata u odnosu na pravilo ponašanja
sadržano u normama:
 Imperativne pravne norme – primenjuju se doslovce, bez
mogućnosti za subjekte da ih menjaju. Dispozicija je u formi
zapovesti
 Disjunktivne pravne norme – subjekti imaju izvestan vid
slobode u pogledu ponašanja koje norma od njih traži. Mogu
biti:
 Alternativne – subjekt bira jedan od više ponuđenih vidova
ponašanja (npr. norma koja glasi: Prilikom zaključenja braka
bračni drug može: 1) da zadrži svoje prezime, 2) da kao prezime
uzme prezime drugog bračnog druga, 3) da kao prezime uzme oba
njihova prezimena)
 Dispozitivne – najveći mogući stepen slobode ponašanja
subjekata, u okviru zakonom definisanih granica (npr. norma koja
glasi: Kupac plaća kupovnu cenu u onom mestu, onda i onako kao
što je ugovoreno).
17
Prof. dr Žaklina Spalević
 Vrste pravnih normi
2. Prema broju subjekata na koje se odnosi data norma,
odn. prema načinu uređivanja društvenih odnosa:
 Opšte pravne norme – odnose se na neodređen broj subjekata u
istovetnim situacijama, te tako na opšti način uređuju društvene
odnose
 Pojedinačne pravne norme – odnose se na tačno određen slučaj
(koji se po pravilu u normi imenuje) i ponašanje određenog (ili
odredivog) subjekta. One iscrpljuju svoje važenje primenom u
tom jednom slučaju. Dakle, uređuju konkretne društvene odnose.
Izvode se iz opštih pravnih normi (npr. rešenje o bolovanju
nekog od zaposlenih)
 Samo opšte norme su formalni izvori prava
 Posebne pravne norme – odnose se na posebne kategorije
subjekata.
18
Prof. dr Žaklina Spalević
 Vrste pravnih normi

3. Prema karakteru dispozicije:

 Naređujuće pravne norme –pravila ponašanja koja određenom
subjektu nalažu da postupa na određeni način (karakteristične za
oblast upravnog prava)
 Zabranjujuće pravne norme – zabranjuju subjektima
obavljanje određenih radnji (karakteristične za oblast krivičnog
prava)
 Ovlašćujuće pravne norme – datom subjektu daju ovlašćenje
da se ponaša na određeni način prema svom opredeljenju
(karakteristične za građansko pravo).

19
Prof. dr Žaklina Spalević
 Vrste društvenih normi
• Društvene norme – norme koje se primenjuju na društvene
odnose koji nisu od interesa za postojanje i funkcionisanje
države, i iste nemaju rang pravnih normi:
 Običaji – pravila ponašanja koja nastaju dugotrajnim istovetnim
ponašanjem ljudi u društvu. Na ovaj način, u svesti ljudi se
stvara mišljenje o nužnosti takvog ponašanja. Sankcije za
nepoštovanje običaja su: prezir, bojkot, novčane sankcije, fizičko
nasilje, lišenje života
 Moral – svest ljudi u određivanju dobra i zla. Osnov primene
moralne norme je svest da se takvo ponašanje očekuje od svakog
pojedinca koji pretenduje da pripada određenoj društvenoj
zajednici ili grupi. Poštovanje moralnih normi obezbeđuje se
uticajem javnog mnjenja i putem svesti pojedinca. Sankcije za
povredu moralnih normi mogu biti: društvene (moralne osude) i
individualne (griža savesti)
 Pravila društvenih organzacija – pravila, opšti akti, statuti,
pravilnici...
20
Prof. dr Žaklina Spalević
 Tumačenje pravnih normi

• Tumačenje pravnih normi – pronalaženje unutrašnjeg smisla

i najadekvatnijeg načina primene pojedine norme ili grupe
pravnih normi. Razlikujemo:
 Tumačenje u primeni pravne norme:
1. Pravnu normu tumači subjekt koji treba da postupi po njoj
2. Pravnu normu tumači državni organ koji treba da reši neki pravni
odnos. Pristupa se tumačenju opšte pravne norme u cilju
donošenja pojedinačne norme radi razrešavanja nekog pravnog
odnosa
 Tumačenje van primene pravne norme – pravnu normu mogu
da tumače organi koju su pravnu normu doneli.

21
Prof. dr Žaklina Spalević
 Metodi saznanja i tumačenja pravnih normi

• Metodi:
 Dogmatički – utvrđivanje pravog značenja pravne norme
 Normativni – saznavanje prava kao celovitog sistema
(normativni sastav prava, delovi prava i veze između njih i
između državnih organa), ne ulazeći u konkretnu sadržinu normi
kao pravila ponašanja
 Jezički – utvrđivanje smisla pravne norme pomoću pravila
filologije, gramatike i sintakse
 Logički – utvrđivanje logičke veze između različitih elemenata i
delova prava, jer je samo pravo jedna logička tvorevina

22
Prof. dr Žaklina Spalević
 Metodi saznanja i tumačenja pravnih normi

 Aksiološki – određuje vrednosti i vrednosne sudove bez kojih ne

može da započne postupak stvaranja prava; koristi se i kao metod
pravnekritike,štopredstavlja drugi vid stvaranja prava
 Sociološki – istražuje društvenu stranu prava, odn. pravo kao
društvenu pojavu i njegove veze sa drugim sličnim pojavama,
posebno sa državom
 Psihološki – istražuje pravo kao psihičku pojavu, pravnu svest
ljudi i njihove stavove prema pravu
 Politikološki – izučava pravo kao političku pojavu, tj. do kog
stepena su ostvarene vrednosti pravnog sistema
 Istorijski (pomoćni metod) – za istraživanje prava kao istorijske
pojave (npr. Rimsko pravo)

23
Prof. dr Žaklina Spalević
 Metodi saznanja i tumačenja pravnih normi

 Sistemski – utvrđivanje smisla pravne norme u njenoj

povezanosti sa ostalim normama u jednom pravnom sistemu
 Uporednopravni (pomoćni metod) – upoređivanje konkretnih
pravnih rešenja sličnih društvenih odnosa u dva ili više pravnih
sistema.

24
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pravna praznina
• Pojmovno određenje pravne praznine: nemogućnost
podvođenja nekih od društvenih odnosa pod opšte norme u
okviru postojećeg pravnog sistema, i pored postojanja interesa
zakonodavca da se i isti normiraju.

• Način rešavanja pravne praznine:

 Primenom pravila analogije (metod popunjavanja pravne
praznine na osnovu sličnosti neregulisanih odnosa sa odnosima
koji su regulisani) – zakonska analogija (prenosnom primenom
postojeće norme i na neregulisane odnose) i pravna analogija
(stvaranjem nove norme)
 Putem slobodnog stvaranja pravne norme (stvaranje
pojedinačne pravne norme od strane suda).

25
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pravni sistem i grane prava

• Pravni sistem: logička celina međusobno povezanih normi

kojima se uređuju pojedine vrste društvenih odnosa.

• Podele pravnog sistema pojedinih zemalja: na razne grane

prava.

• Podela prema predmetu regulisanja (osnovna i najšira

podela): međunarodno pravo i unutrašnje pravo.

26
Prof. dr Žaklina Spalević
 Međunarodno pravo

• Međunarodno pravo – obuhvata pravne norme kojima se

regulišu međunarodni odnosi. Isto delimo na:
 Međunarodno javno pravo – obuhvata pravne norme kojima se
regulišu odnosi između država kao subjekata prava
 Međunarodno privatno pravo – obuhvata pravne norme
kojima se regulišu privatnopravni odnosi (građanskopravni,
porodičnopravni, radnopravni i privrednopravni) sa elementom
inostranosti.
 Osnovni zadatak MPP-a: utvrditi pravo koje države će biti
merodavno za pravnu regulativu datog privatnopravnog odnosa
sa elementom inostranosti.

27
Prof. dr Žaklina Spalević
 Unutrašnje pravo

• Sistem unutrašnjeg (javnog i privatnog) prava – skup

pravnih normi koje regulišu odnose u okviru jedne nacionalne
države, a donose ih najviša zakonodavna tela konkretne
države:
 Javno pravo – reguliše odnose između države i državnih
organizacija ili fizičkih i pravnih lica povodom zaštite nekog
javnog interesa (npr. upis novorođenog deteta u matičnu knjigu
rođenih)
 Privatno pravo – reguliše odnose između fizičkih i pravnih lica
povodom zaštite privatnog interesa (npr. zaključenje braka,
razvod braka, imovinsko-pravni odnosi).

28
Prof. dr Žaklina Spalević
 Unutrašnje pravo

• Najvažnije grane prava pravnog sistema Republike Srbije

(a i drugih država):
 Javno pravo:
 Ustavno pravo
 Upravno (administrativno) pravo
 Krivično pravo
 Procesno (sudsko) pravo
 Privatno pravo:
 Građansko i poslovno pravo
 Radno pravo
 Porodično pravo
 Nasledno pravo.

29
Prof. dr Žaklina Spalević
 Javno unutrašnje pravo

• Ustavno pravo – skup pravnih normi koje regulišu organizaciju

državne vlasti, osnove društveno-ekonomskog uređenja države
i osnovna ustavna prava i i obaveze građana.

• Upravno (administrativno) pravo: skup pravnih normi koje

regulišu organizaciju države i javne uprave, delatnosti javne
uprave, sredstva kojima javna uprava raspolaže i kontrolu nad
zakonitošću rada javne i državne uprave.

30
Prof. dr Žaklina Spalević
 Javno unutrašnje pravo

• Krivično pravo – skup pravnih normi kojima država štiti

svoje vitalne interese i osnovne kulturne i opšte prihvaćene
ljudske i civilizacijske vrednosti od ponašanja pojedinaca
kojima se ti interesi i vrednosti vređaju ili ugrožavaju. Država
definiše koja ponašanja predstavljaju nedozvoljene (opasne i
protivpravne) radnje (krivična dela) i propisuje adekvatne
sankcije.

• Procesno (sudsko) pravo: grana prava koja reguliše rad

sudova i postupak pred njima.

31
Prof. dr Žaklina Spalević
 Privatno unutrašnje pravo

• Građansko i poslovno pravo: skup pravnih normi koje

regulišu imovinske odnose.
• Radno pravo: skup pravnih normi koje regulišu prava i
obaveze u pogledu radnih odnosa.
• Porodično pravo: skup pravnih normi koje regulišu način
stupanja u brak, odnose u braku i odnose između roditelja i
dece.
• Nasledno pravo: skup pravnih normi koje regulišu način
prenosa imovine iza smrti jednog lica na njegove naslednike.

32
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pravni odnos

• Pravo reguliše: društvene odnose koji su od interesa za

postojanje i funkcionisanje države, odn. pravne odnose.

• Pravni odnosi: društveni odnosi koji su regulisani pravnom

normom.

• Pravni odnosi su deo deo pravnog poretka.

• Pravni poredak je deo društvenog poretka regulisan pravom.

33
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pravni posao

• Pravni posao – izjava volje data sa namerom da se uspostavi,

izmeni ili prestane neki pravni odnos.

• Institut pravnih poslova najčešće se primenjuje u oblasti

građanskog prava.

• Postoji više vrsta pravnih poslova koji se dele po različitim

kriterijumima:
 Jednostrani i dvostrani
 Teretni i dobročini
 Formalni i neformalni
 Pravni poslovi inter vivos i mortis causa
 Kauzalni i apstraktni...
34
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pravni posao

• Po svom značaju, izdvajaju se jednostrani i dvostrani

pravni poslovi:
 Jednostrani: predstavlja izjavu volje jednog lica (npr. testament
ugostitelja, javno obećanje nagrade)
 Dvostrani: predstavlja saglasne izjave volja dve strane
 Najznačajniji oblici dvostranih pravnih poslova su pojedine vrste
ugovora, koji se međusobno razlikuju kako po sadržaju, tako i
po pravima i obavezama subjekata koji se pojavljuju kao
ugovorne strane (npr. Ugovor o licenci).

35
Prof.
Prof. dr
dr Žaklina
Žaklina Spalević
Spalević
 Pravni posao

• Postoji razlika između:

 Jednostranih i dvostranih pravnih poslova, i
 Jednostrano i dvostranoobaveznih ugovora.

• Podela na jednostrane i dvostrane pravne poslove je

izvršena: prema tome koliko strana izjavljuje volju.

• Podela na jednostrano i dvostranoobavezne ugovore je

izvršena: prema tome koliko strana ima obaveze iz ugovora.

36
Prof. dr Žaklina Spalević
 Subjekti prava

• Subjekti prava – fizička lica (ljudska bića) i pravna lica

(određene asocijacije ljudi organizovane po posebnim
pravilima koja postoje u jednoj državi i čije povezivanje ima
za cilj ostvarivanje određene (društveno korisne) delatnosti).

• Subjekti prava (fizička i pravna lica) imaju:

 Pravnu sposobnost
 Poslovnu sposobnost
 Deliktnu sposobnost.

37
Prof. dr Žaklina Spalević
 Pravna sposobnost

• Pravna sposobnost – sposobnost subjekta prava da može biti

nosilac prava i obaveza.

• Pravna sposobnost fizičkog lica:

 Stiče se rođenjem, pod uslovom da je dete rođeno živo i da ima
ljudski oblik (može i pre – prema pravilu rimskog prava
nerođeno dete se smatra rođenim kada je to u njegovom interesu,
te se u tom slučaju pravni subjektivitet priznaje začetom, a još
nerođenom detetu). Dokaz o rođenju lica je izvod iz matične
knjige rođenih
 Prestaje smrću ili sudskim proglašenjem nestalog lica za umrlo.

• Pravna sposobnost pravnog lica: stiče se i gubi u trenucima upisa i

ispisa iz registra pravnih lica.

38
Prof. dr Žaklina Spalević
 Poslovna sposobnost fizičkog lica

• Poslovna sposobnost: sposobnost subjekta prava da

sopstvenom voljom i sopstvenim radnjama izaziva pravne
posledice, odn. nastanak, promenu i prestanak pravnih odnosa.

• Sticanje poslovne sposobnosti – ispunjenjem 2 uslova:

1. Starosna dob (kada ljudi postanu psihički zreli, odn. sposobni
za rasuđivanje – po pravilu sa 18 godina)
2. Uračunljivost (sposobnost čoveka da shvati značaj svojih radnji
i predvidi posledice svoga delovanja).

39
Prof. dr Žaklina Spalević
 Poslovna sposobnost fizičkog lica

• Vrste poslovne sposobnosti:

1. Poslovna nesposobnost

2. Potpuna poslovna sposobnost

3. Ograničena poslovna sposobnost.

40
Prof. dr Žaklina Spalević
 Poslovna sposobnost fizičkog lica

1. Poslovna nesposobnost:
 Mlađi maloletnici do 14 godina
 Apsolutna ništavost
 Roditelji ili staratelji u njihovo ime
 Izuzeci:
 Pravni poslovi kojima ne stiču ni prava ni obaveze
 Pravni poslovi kojima stiču isključiva prava
 Poslovi malog značaja i male vrednosti – svakodnevni poslovi.

41
 Poslovna sposobnost fizičkog lica

2. Ograničena poslovna sposobnost:

 Stariji maloletnici (14-18 godina)
 Mogu preduzimati pravne poslove koje mogu preduzeti i mlađi
maloletnici
 Mogu preduzimati sve ostale pravne poslove uz prethodnu ili
naknadnu saglasnost roditelja, odn. saglasnost organa
starateljstva za pravne poslove kojima se raspolaže nepokretnom
imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti
 Posao koji se zaključi bez saglasnosti roditelja je rušljiv
 Specijalne poslovne sposobnosti
 Radna sposobnost (15 godina)
 Aktivna testamentalna sposobnost (15 godina)
 Bračna i porodična sposobnost (16 godina).

42
Prof. dr Žaklina Spalević
 Poslovna sposobnost fizičkog lica

3. Potpuna poslovna sposobnost:

 Lice koje ima punih 18 godina, a nije duševno bolesno ili psiho-
fizički ometeno,
 Po pravilu stiče se punoletstvom, međutim postoje i izuzeci
sticanja iste:
 Zaključenjem braka pre punoletstva, uz dozvolu suda
 Roditeljstvom pre punoletstva, uz dozvolu suda
 Poslovna nesposobnost i nakon punoletstva
 Potpuno lišenje poslovne sposobnosti (punoletnog lica koje zbog
bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom razvoju nije sposobno za
normalno rasuđivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara
o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa) ili delimično lišenje
poslovne sposobnosti (punoletnog lica koje zbog bolesti ili
smetnji u psiho-fizičkom razvoju svojim postupcima neposredno
ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih
lica).
43
 Poslovna sposobnost pravnog lica

• Poslovna sposobnost pravnog lica:

 Stiče se i gubi u trenucima upisa i ispisa iz registra pravnih lica

 Pravno lice može preduzeti samo one pravne poslove koje mu

dopušta njegova pravna sposobnost

 Pravno lice ostvaruje svoju poslovnu sposobnost preko svojih

organa, koji ga zastupaju u pravnom prometu.

44
Prof. dr Žaklina Spalević
 Deliktna sposobnost

• Deliktna sposobnost: sposobnost subjekta prava da može da

odgovara za obaveze nastale iz nedozvoljene radnje, odn.
sposobnost da može da odgovara za prouzrokovanu štetu.

• Vrste deliktne sposobnosti:

1. Aposlutna deliktna nesposobnost – do 7. godine starosti
2. Delimična deliktna sposobnost – od 7. do 14 godine starosti
3. Potpuna deliktna sposobnost – preko 14 godina starosti.

• Odgovornost roditelja:
 Do 7. godine – bez obzira na krivicu
 Od 7. do 14. godine – pretpostavljena krivica.

45
Prof. dr Žaklina Spalević
 Elementi individualizacija fizičkih lica

• Elementi individualizacije – zbog velikog broja fizičkih lica

postoji potreba postojanja određenih elemenata
individualizacije svakog:
 Lično ime
 Državljanstvo
 Prebivalište
 Boravište.

46
Prof. dr Žaklina Spalević
 Lično ime

• Lično ime – služi za razlikovanje i identifikaciju fizičkih lica:

 Sastoji se od imena i prezimena. Ime određuju sporazumno
roditelji. Prezime deteta roditelji određuju tako da dete nosi
prezime jednog ili oba roditelja. Prijava ličnog imena se vrši
istovremeno sa prijavom rođenja a najkasnije dva meseca po
rođenju deteta
 Upisuje se u matičnu knjigu rođenih i svako lice je dužno da se
koristi ličnim imenom u pravnom prometu
 Kasnije u toku života se može promeniti (od strane lica koja su
navršila 15. godinu života a koja su sposobna za rasuđivanje;
dete koje je navršilo 10. godinu života i koje je sposobno za
rasuđivanje ima pravo na davanje saglasnosti sa promenom
47 ličnog imena). Prof. dr Žaklina Spalević
 Državljanstvo

• Državljanstvo: lična javno-pravna veza između pojedinca i

države na osnovu koje pojedinac stiče prava i obaveze.
• Načini sticanja državljanstva:
 Osnovni načini sticanja državljanstva: na osnovu porekla i na
osnovu rođenja
 Dopunski način sticanja: naturalizacija.
• Bipatridi, tripatridi (lica sa dvojnim ili trostrukim
državljanstvom), itd.
• Apatridi (lica bez državljanstva).

48
Prof. dr Žaklina Spalević
 Prebivalište
• Prebivalište – mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da
u njemu stalno živi – mesto u kome se nalazi centar njegovih
životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i
drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom
u kome se nastanio. Osnovni elementi prebivališta:
1. Faktički – faktičko nastanjenje u jednom mestu (mesto
stanovanja; protek vremena; odnos prema društvenoj sredini)
2. Voljni – namera nastanjenja u jednom mestu; manifestuje se
putem konkludentnih radnji – kupovina kuće, otvaranje
zanatske radnje, dovođenje porodice u mesto stanovanja,
prijavljivanje na birački spisak; kupovina grobnice.
• Prestanak prebivališta: prema mišljenju koje dominira u našoj
pravnojteoriji– prebivalištene prestajegubitkomjednog elementa.
49
Prof. dr Žaklina Spalević
 Uobičajeno (redovno) boravište i boravište

• Uobičajeno (redovno) boravište: boravak na određenoj

teritoriji (konstantno, znatnije dužine, ali ne i neprekidno); te
su njegovi elementi boravak na određenoj teritoriji i navika,
odnosno regularnost, pravilnost boravka.

• Boravište: mesto u kome jedno lice faktički boravi; ovde NEMA

ni voljnog elementa ni navike, odnosno regularnosti,
pravilnosti boravka.

50
Prof. dr Žaklina Spalević