OSNOVNI PODACI O ZEMLJI

SRBIJA

(08/2012)

Disclaimer
IOM je s dužnom pažnjom radio na prikupljanju informacija. IOM pruža informacije savesno i
onako kako najbolje ume. Pa ipak, IOM ne može da bude odgovoran za tačnost informacija
koje pruža. Takođe, IOM nije odgovoran za zaključke koji mogu da proizađu ili rezultate koji
mogu da proisteknu iz informacijakoje je pružio IOM.
SADRŽAJ

I. OSNOVNE INFORMACIJE

II. JAVNA UPRAVA I ADMINISTRACIJA

2.1 Javni servis / infrastruktura
2.2 Javni prevoz
2.3 Telekomunikacijona mreža
2.4 Pribavljanje ličnih dokumenata

III. SOCIJALNA ZAŠTITA

3.1 Osnovne informacije: zakonodavstvo
3.2 Preduslovi za dobijanje pomoći
3.3 Neophpdna lična dokumenta
3.4 Dečiji dodatak
3.5 Lica sa posebnim potrebama socijalne zaštite: stara lica, deca bez roditeljskog
staranja, samohrane majke, kao i druge socijalno ugrožene grupe

IV. PENZIONI SISTEM

V. MEDICINSKA ZAŠTITA
5.1 Osnovne informacije: Sistem zdravstvene zaštite
5.2 Zdravstvena infrastruktura: broj i opremljenost bolnica
5.3 Dostupnost i cene lekova
5.4 Zdravstveno osiguranje, preduslov i troškovi
5.5 Neophodna lična dokumenta

VI. STANOVANJE
6.1 Smeštaj za povratnike koji nemaju rodbinu u zemlji
6.2 Stambeni prostor i troškovi zakupa
6.3 Pomoć za adaptaciju stambenog prostora

VII. ZAPOŠLJAVANJE
7.1 Stanje na tržištu rada
7.2 Posredovanje u zapošljavanju
7.3 Novčana naknada za nezaposlene: preduslovi, potrebna dokumenta, osiguranje
7.4 Dodatno obrazovanje i obuka

VIII. REINTEGRACIJA I POMOĆ ZA REKONSTRUKCIJU

8.1 Pomoć u reintegraciji
8.2 Procedura za obezbeđivanje samozapošljavanja

IX. OBRAZOVANJE
9.1 Obrazovni sistem i infrastruktura
9.2 Uslovi za nastavak školovanja učenika osnovnih/srednjih škola i studenata na fakultetu
9.3 Nostrifikacija i verifikacija stranih diploma
9.4 Potrebna dokumenta za učenike/studente povratnike
9.5 Troškovi, krediti i stipendije
9.6 Univerziteti u Srbiji

X. SOCIJALNO UGROŽENE KATEGORIJE

10.1 Osnovne informacije
10.2 Pomoć samohranim majkama (Gender Projects)
10.3 Stara lica
10.4 Lica sa posebnim potrebama

2
I. OSNOVNE INFORMACIJE

Kasnih 80-thih godina prošlog veka, na početku ekonomskih tranzicija, pozicija Srbije u
poređenju sa drugim komunističkim zemljama je bila mnogo povoljnija. Međutim, srpska
ekonomija je pretrpela ozbiljan udarac izazvan ekonomskim sankcijama Ujedinjenih Nacija u
periodu od 1992. do 1995. kao i znacajna oštećenja i idustrijsku štetu kao posledicu NATO
bombardovanja 1999. godine. Problemi zemlje su uvećani gubitkom ekonomskog tržista
biveše Jugoslavije kao i raspadom tržišta istočnog bloka. Iako se primečuje znatan oporavak
ekonomije, zemlja se susreće sa mnogim problemima, među kojima je najizraženija visoka
stopa nezaposlenosti i veoma spora strukturan reforma.

Nakon smene bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića

2000. godine, Srbija je osetila brži ekonomski rast (koji je 2006. godine iznosio 6,3%), i
počela je sa pripremama za ulazak u članstvo Evropske Unije, kao svom glavnom
trgovačkom partneru.

Srbija danas pati zbog visokog uvozno-izvoznog deficita i visokih dugova. U Srbiji se,
usprkos toga, očekuju određeni ekonomski impulsi i porast proizvodnje sledećih godina.

Zvanična valuta je dinar (RSD).

Srbija nudi povoljne poreske stope, uključujući podsticaje za nove investitore. Niska poreska
stopa, kao što su porez na dobit korporacija od 10%, koja spada među najniže u Evropi
(Crna Gora, sa 9% poreza na dobit korporacija, je jedna od nekoliko zemalja sa najnižom
poreskom stopom). Uvođenjem poreza na dodatu vrednost (PDV-a), 01. januara 2005.
godine, konačno je uobličen sistem koji je prepoznatljiv svakom stranom investitoru bio on
pojedinac ili korporacija. Porez na zarade od 2007. godine sa 14% smanjen je na 12%.

Srbija je vise partijska demokratija. Narodna skupština Republike Srbije je najviši

zakonodavni i ustavni organ i sastoji se od 250 narodnih poslanika. Predsednik se se bira na
neposrednim izborima od strane građana Srbije sa izbornim pravom a predsednik ima malu
formalnu moć. Pravni sistem je uskladu sa Ustavom Republike Srbije usvojenim 2006.
godine. U sastavu Republike Srbije su i dve autonomne pokrajine Vojvodina i Kosovo i
Metohija na jugu. Srbija nema suverenitet nad Kosovom i Metohijom od NATO
bombardovanja 1999. godine, a pokrajina je bila pod protektoratom UN. 17. februar 2008.
godine Kosovski Albanci su jednostrano proglasili nezavisnost i zatražili međunarodno
priznanje. Republika Srbija smatra da je akt proglašenja nezavisnosti Kosova nevažeći i
ništavan kao i da nije u skladu sa Poveljom UN i Ustavom Republike Srbije.

Predsednički izbori u Srbiji su održani 06. maja i 20. maja 2012. godine. Predsednik
Tomislav Nikolić je zabran u drugom krugu sa 49.54 % ukupnog biračkog tela.

II. JAVNA UPRAVA I ADMINISTRACIJA

2.1 Opšte informacije: javne službe/infrastruktura

U Republici Srbiji ima 150 opština. Opštine su osnovne jedinice lokalne samouprave i
zadužene za sirok spektar usluga između koji su komunalne, socijalne, obrazovne i mnoge
druge. Tokom 90-tih godina proslog veka usled lošeg rukovođenja i nedostatka sredstava
infrastruktura u Srbiji, uključuje puteve, železnicu i usluge lokalne zajednice je pretrpela
velike nedostatke. Najveći prioritet su bili u gradovima. Škole i komunalne službe su beležile
najveći nedostatak investicija i uspešno rukovođenje lokalnom upravom.

Posle demokratskih promena 2000. godine, srbijanska infrastruktura je počela ubrzano da se

razvija naročito u oblasti ekomomije, obrazovanja kao i transportnog sistem koji prolazi kroz
promene. Vlada Republike Srbije je preuzela nove inicijative za poboljšanje industrije, politike
kao i socijalne infrastrukture u Srbiji.
3
Gradska područja su povezana autoputevima, dok ruralna područja su povezana regionalni
putevima. Oko polovine svih puteva može se smatrati savremenim. Prema podacima iz
2012. godine od 41,000 km svih puteva u Srbiji, 13,950 km su bili neasfaltirano Izgradnja
Koridora 10, koji ide od Berlina do Atine se nastavlja.

Inostrane kompanije kao i domaće kompanije u Srbiji beleže eksponencijalni rast zahvaljujući
sredstvima koja se ulazu u infrastrukturu. Vlada čini veliku stvar potpomažući lokalne
kompanije finansijskim sredstvima neophodnim za uspostavljanje stabilnog posolvanja.
Infrastruktura se poboljšava kroz pomoć Vlade kao i pomoć primljenu od strane različitih
privatnih organizacija u zemlji. Obrazovni sistem je prošao kroz velike promene. Univerziteti
primaju velike fondove od Vlade Republike Srbije za povećenje brojem kandidata,
osavremljavanjem laboratorija i inovacija, a broj zaposlenih je povečan na univerzitetima,
višim školama i školama u Srbiji.

Na sednici Vlade Republike Srbije 16. okotobra 2003. godine usvojena je Strategija za
smanjenje siromaštva Odlukom od 17. februara 2005. Vlada Republike Srbije zadužila je
potpredsednika Vlade da je redovno informiše o procesu primene i koordinacije SSS, a u
saradnji sa Timom za implementaciju SSS. Zadatak ovog tima je da pruži podršku, koordinira
i nadgleda primenu SSS.

Strategija za smanjenje siromaštva (SSS) u Srbiji predstavlja srednjeročni razvojni okvir

usmeren na smanjenje ključnih oblika siromaštva. SSS je nacionalni dokument koji sadrži
analizu uzroka, karakteristika i profila siromaštva u Srbiji, kao i glavne strateške smernice za
društveni razvoj i smanjenje broja siromašnih u narednim godinama. Aktivnosti predviđene
Strategijom za smanjenje siromaštva usmerene su ka privrednom razvoju i rastu,
sprečavanju pojave novog siromaštva usled restrukturiranja privrede i na brigu o
tradicionalno siromašnim grupama.

Na osnovu sporovedene Ankete o o životnom standardu u Srbiji u 2010. godini, siromašna

su bila sva domaćinstva čija je potrošnja po potrošačkoj jedinici bila manja od 8,544
dinara.Prema ovoj anketi, 9.2 % ukupne populacije je bilo siromašno u 2010. godini.

Dva i po puta ruralno stanovnistvo je siromašnije nego stanovništvo iz gradskih područja.

Index siromaštva u među ruralnom populacijom je išao do 50% dok je kod onih koji žive u
urabanom području taj broj bio do 13.3%. Dubina i oštrina siromaštva u ruralnim područjima
takođe su bile znatno veća nego u urbanim sredinama.

Nejednakost između bogatih i siromašnih u Srbiji je viša nego u Bosni i Hercegovini i

Sloveniji, ali niža nego u Makedoniji, Bugarskoj i Hrvatskoj.

Nejednakost između onih najbogatijih i najsiromašnijih u Srbiji je više nego u Bosni i

Hercegovini i Sloveniji, a niža nego u Makedoniji, Bugarskoj i Hrvatskoj. Raspon Gini
koeficijent 1 za grupu istočnoevropskih zemalja se kreće od 26 do 40, a ta vrednost za
nejednakost potrošnje u Srbiji iznosi 28, što je bliže donjoj granici ovog raspona.

Prema SSS, najsiromašnije stanovništvo Srbije je:

• Osobe sa niskim nivoom obrazovanja

• Stara lica
• Deca
• Domaćinstva sa šest i više članova/ica
• Domaćinstva u kojima primarnu zaradu ostvaruje žena

1
Gini koeficijent je munerički pokazatelj raspodele dohotka u društvu. Što je Gini koeficijent veći tim je
veća nejednakosti raspodele dohotka.
4
Regionalna zastupljenost siromaštva:

• 10.7 % siromašnih je u centralnoj Srbiji

• 8.7 % od ukupnog broja populacije Vojvodine je siromašno i
• 4.3 % od ukupnog broja građana Beograda je siromašno.

2.2 Javni prevoz

Međunarodni transport:

• Aerodrom Beograd, telefon za informacije: +381 11 209 4444

http://www.aerodrom-beograd.co.rs

• Glavna autobuska stanica – Beograd http://www.bas.co.rs/

Informacije i rezervacije: + 381 11 2636-299 (domaci saobracaj)
+ 381 11 2658-759 (medjunarodni saobracaj)

• Glavna železnička stanica – Beograd http://www.zeleznicesrbije.com

Informacije: + 381 11 360-28-99

• Međugradski prevoz:
Međugradski prevoz se obavlja autobusom ili vozom .

Lokalni prevoz:

• Lokalni prevoz u gradovima se obavlja autobusima, trolejbusima, tramvajima i taksi

vozilima (zavisno od grada).

U velikim gradovima, kao što je Beograd (glavni grad) postoje sledeće vrste prevoza:

• dnevni i noćni javni prevoz (autobus, trolejbus, tramvaj)

• ekspres (mini-bus)
• između centra i prigradskih naselja (autobus)
• gradska železnica

3. Telekomunikaciona mreža

Telekom Srbija:

• Pozivni broj za zemlju: Srbija +381 + pozivni broj za grad (bez 0)+ broj telefona

Mobilna telefonija:

• Telenor: kod mreže 063

• Telekom Srbija: kod mreže 064
• VIP: kod mreže 060

Internet provajderi:

EUnet, Beotel, yubc.net, SBB, etc. (kompletna lista se može naći na sledećoj internet adresi:
http://www.kombeg.org.yu/komora/udr_informatike/provajderi.htm)

4. Pribavljanje dokumenata koji su potrebni povratnicima

Lična karta je preduslov za ostvarivanje bilo kog prava kao što je pravo na zdravstvenu
zaštitu, pravo na rad, pravo na obrazovanje i drugo. Vezano za neophodna dokumenta za
dobijanje lične karte, pogledajte odeljak – “Procedura za dobijanje zdravstvenog osiguranja”.

5
Povratnik u urgentnim slučajevima može primiti zdravstvenu pomoć po povratku u Srbiju bez
plaćanja participacije kroz Nacionalni zdravstveni sistem sa dokumentima kojima dokazuje
da su vraćene u zemlju po readmisiji (putni list ili potvrdu da je putni dokument izgubljen) koji
traje 30 a najduže 60 dana i sve usluge su besplatne. Takođe, ova osoba je obravezna da
aplicira za regularno zdravstveno osiguranje u okviru 30 dana ili najduže 60 dana od
povratka u zemlju. Posle ovog perioda, povratnik mora da podnese zahteva za osigurnaje, a
ukoliko to ne učini, ta osoba neće imati osiguranje i samim tim će biti u obavezi da sve
usluge plati iz svojih ličnih sredstava.

Dokumenta neophodna za izdavanje LK2:

Za pribavljanje biometrijske LK, prvi put:

Izvod iz matične knjige rođenih (ne starije od 6 meseci)
Izvod iz knjige državljana (ne starije od 6 meseci)
Prijava prebivališta
Fotografija 5 cm x 5cm (bez kape ili marame)
Takse su 1,140 RSD3 (11.50 Euro)4
Vreme izdavanja je do 15 dana.

U slučaju ponovnog vađenja, samo je potrebno uplatiti takse, a nova fotografija će biti
napravljena u policijskoj stanici. .

Prijavua prebivališta: državljani Srbije su obavezni da se prijave u stanici milicije na teritoriji

gde im je prebivalište. U tu svrhu, potrebno je podneti sledeća dokumenta:

• Formular broj 2. (dostupan u stanici milicije)

• Dokaz o adresi stanovanja (ovo može biti vlasnički list, ugovor o izdavanju. Vlasnik
stana ili stanodavac mora prisustvovati prijavljivanju. Takođe, on/a mora imati važecu
ličnu kartu)
• Taksa je 200 RSD (oko 2 evra).

Od jula 2008. godine, svi građani su morali zameniti lična dokumenta sa novim dokumentima
u cilju dobijanja statusa zemlje sa Bele šengen list od 01. januara 2010. godine.

III. SOCIJALNA ZAŠTITA

3.1 Opšte informacije: zakonodavstvo

Odeljenja Centra za socijalnu zaštitu postoje u svim opštinama u Srbiji. U Beogradu

(glavnom gradu) postoji 16 ovakvih odeljenja.

Odeljenje Centra za socijalnu zaštitu je nadležno za:

• pomoć porodici i pojedincu bez prihoda;
• pomoć licima sa invaliditetom;
• pomoć starim licima koja ne mogu da se brinu o sebi;
• brigu o deci bez roditeljskog staranja;
• podršku porodicama u rizičnim grupama;
• pomoć maloletnim roditeljima;
• pomoć porodicama sa troje ili više dece;
• sprečavanje nasilja i pružanje pomoći žrtvama nasilja u porodici.

2
MoI R Serbia : http://www.mup.sr.gov.yu/domino/dokumenta.nsf/licnakarta
3
RSD – Republic Serbia Dinar – National currency
4
IOM Ex. Rate for July 2012
6
I ako su određena prava zagarantovana zakonom nije garantovano da će i biti ostvarena.

3.2 Preduslovi za ostvarivanje prava na dodatke

Preduslovi se razlikuju u zavisnosti od vrste socijalne pomoći za koju se lice prijavljuje.

• Opšti uslovi: lice mora biti državljanin Republike Srbije sa važećim ličnim
dokumentima (lična karta), nezaposleno i registrovano u Nacionalnoj službi za
zapošljavanje u mestu boravka, ili zaposleno sa minimalnom zaradom;

• samohrani roditelj, lice sa invaliditetom (fizičkim ili mentalnim), staro lice, maloletno,
dete bez roditeljskog staranja itd. (mora posedovati potvrdu/ dokaz o gore
pomenutom stanju.

3.3 Potrebna lična dokumenta

Lice mora biti državljanin Republike Srbije , sa važećom ličnom kartom (mesto prebivališta
na opštini na kojoj će ostvariti svoje pravo na socijalnu pomoć), nezaposleno i sa pravom na
zdravstvenu zaštitu.
Ostali uslovi zavise od vrste socijalne pomoći za koju se lice prijavljuje.

3.4 Dečji dodatak

Dečji dodatak ostvaruje jedan od roditelja ili porodica ako:

• je lice državljanin Republike Srbije, ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i
ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno
osiguranje, za prvo, drugo, treće i četvrto dete.

Potrebna dokumentacija:

• fotokopije izvoda iz Matične knjige rođenih za svu decu u porodici;

• fotokopija uverenja o državljanjstvu Republike Srbije za roditelja (podnosioca
zahteva);
• fotokopije ličnih karata roditelja , a za decu fotokopije prijava prebivališta;
• fotokopija overene zdravstvene knjižice za podnosioca zahteva;
• potvrda o prihodima u tri meseca koji prethode mesecu podnošenja zahteva za sve
članove porodičnog domaćinstva (neto prihodi);
• uverenje o izmirenim poreskim obavezama domaćinstva;
• poresko uverenje o imovinskom stanju domaćinstva;
• dokaz o nezaposlenosti roditelja (uverenje Republičkog fonda za tržište rada i
fotokopija radne knjižice);
• potvrde da su redovni ucenici za decu osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta;
• uverenje o stanju na tekućem računu;
• ukoliko su roditelji ili deca lica sa invaliditetom, samohrani roditelji itd., neophodno je
priložiti dokumenta koja to potvrđuju.

Dečji dodatak se uplaćuje porodici na račun u banci.

Porodica ostvaruje pravo na dečji dodatak šest meseci od dana podnošenja svih potrebnih
dokumenata . Porodica treba da obnovi svoj zahtev u roku od najmanje 30 dana od datuma
isticanja tog prava.

3.5 Posebni uslovi za: stara lica, samohrane majke, decu bez roditeljskog staranja i
ostale manjinske grupe

Postoje specijalne institucije koje se staraju o grupama lica sa specijalnim potrebama, kao
što su stara lica, samohrane majke, deca bez roditeljskog staranja, i žrtve trgovine ljudima ili
nasilja u porodici.
7
Na primer:
• Prihvatilište za odrasla i stara lica : Kumodraška 226, Beograd, telefon:+ 381 11
2463-987, + 381 11 2462 778
• Dom za decu i omladinu ometenu u mentalnom razvoju: Sremčica, 9. nova 2,
Beograd, telefon: + 381 11 8016 291, + 381 11 8016 329, + 381 11 8016 245
• Dom za decu i omladinu bez roditeljskog staranja: Zvečanska 7, Beograd ;
telefon: + 381 11 2648 622, + 381 11 3690 314
• Zavod za vaspitanje dece i omladine: Bulevar Oslobođenja 219, telefon: + 381 11 2
492 301
• Prihvatna stanica i prihvatilište za decu i omladinu: Bulevar Oslobođenja 219, telefon:
+ 381 11 2 492 301
• Sigurna kuca (Šelter) za žrtve porodičnog nasilja. www.b92.net

Lice treba da se obrati odeljenju Centra za socijalnu zaštitu u mestu prebivališta radi
dobijanja potrebnih informacija za određeni grad/selo ili područje.

Svratište – šelter za decu ulice počeo je sa radom na novoj lokaciji sa ciljem da obezbedi
obroke, cistu odecu i pristup različitim vrstama pomoći koje pruža ovaj Šelter za decu koja
žive i rade na ulicama Beograda.

IV. PENZIJE

Osoba mora proverti svoj status u Penzionom i invalidskom fondu Republike Srbije.

Penzioni zakon i invalidsko osiguranje rade sa tri kategorije obaveznih osiguranika:

zaposleni, samostalno zaposleni i poljoprivrednici koji potražuju penzije i invalidsko
osiguranje iz republičkog fonda.

Penzionerima se može isplatiti do 60 % neto zarade tj. onima koji odlaze u penziju sa punim
radnim stažom i u starosnoj dobi za odlazak u penziju.

Uslovi za sticanje prava na penziju:

• Navršenih 65 godina života za muškarce i 60 za žene i najmanje 15 godina radnog
staža (svi doprinosi moraju biti plaćeni)
• 40 godina radnog staža za muškarce i 35 godine za žene i najmanje 53 godine
starosti
• 45 godina radnog staža (i svi doprinosi plaćeni).

Takođe, osoba može podneti zahtev za porodičnu penziju, deca mogu koristiti ovaj vid
penzije do navršenih 27 godina života pod uslovom da su redovni studenti, udovac/udovica,
takođe, mogu podneti zahtev za ovaj vid penzije i to udovica ako je najmanje stara 50 godina
i udovac sa najmanje 53 godine života ili bez obzira na godine života ako nije sposoban za
rad.

Ministarstvo rada i socijalne politike (http://www.minrzs.sr.gov.rs)

Nemanjina 22-24
Telefon: + 381 11 3617 498

V. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

5.1 Opšte informacije: sistem zdravstvene zaštite

Tokom dekade ratnih konflikata, masovnih migracija, političke i ekonomske nestabilnosti,

zdravstvena zaštita u Republici Srbiji postao je neadekvatan. Sa demokratskim promenama

8
u Srbiji, 2000. godine, Vlada je započela sa rekonstrukcijom i unapredjenjem usluga
zdravstvene zaštite u skladu sa potrebama građana.

Zdravstvena situacija u Srbiji je stabilna i ne postoje epidemiološke indikacije. Zdravstveni

sistem u Srbiji pati od nedostatka sredstava i investicija ali obezbeđuje osnovnu uslugu
građanima.

U Republici Srbiji zdravstvena zaštita je obezbeđena kako kroz državni tako i privatni sektor.

Zakon o zdravstvenom osiguranju Republike Srbije 5 reguliše obevezno i dobrovoljno

zdravstveno osiguranje. Republički zdravstveno fond je zadužen da upravlja i osigura
obavezno osiguranje, dok dobrovoljno osiguranje može biti obezbeđeno kroz privatno
osiguranje.

Sledeće kategorije osiguranika i članovi njihovih porodice su korisnici obaveznog

zdravstvenog osiguranja:
Zaposleni,
Poljoprivrednici,
privatni preduzetnici,
penioneri

Takođe, i lica koja neostvaruju prihode

Nezaposlena lica koja su registrovana kod NSZ
deca ispod 15 godina starosti, školska deca i studenti do kraja školovanja (to jest
najkasnije do navršenih 26 godina),
žene u toku trudnoće, porođaja i materinstva do 12 meseci nakon porođaja,
lica starija od 65 godina,
osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijene,
izbeglice i interno raseljena lica sa stalnim boravkom u Srbiji
lica romske nacionalnosti
lica zaražene HIVom kao i drugih zaraznih bolesti, malignih oboljenja, šećerne bolesti
psihoze, epilepsije, multiple skleroze, autoimune bolesti, reumatske groznice, bolesti
zavisnosti, osobe sa hroničnim bubrežnim bolestima, osobe u procesu davanja /
primanja organa i tkiva, obolela odnosno povređena lica u vezi sa pružanjem hitne
medicinske pomoći, itd.
Materijalno neobezbeđena lica koja primaju materijalno obezbeđenje prema
propisima o socijalnoj zaštiti, nezaposlena lice i druge kategorije socijalno ugroženih
lica čiji su mesečni prihodi ispod prihoda utvrđenih cenzusom za sticanje svojstva
osiguranog lica.

U hitnim slučajevima, deca do 15 godina starosti, donosioci izvoda iz Matične knjige rođenih
(ili pasoša) i trudnice, sa ličnom kartom (ili pasošem), imaju pravo na besplatnu zdravstvenu
zaštitu.

5.2 Zdravstvena infrastruktura: broj i opremljenost bolnica

Nacionalni zdravstveni sistem je organizovana na tri nivoa6. Primarna zdravstvena zaštita je

obezbeđena kroz stošezdesetjedan (161) Dom zdravlja i zdravstve stanice koje pružaju
usluge opšte prakse, pedijatrije, akušerstva i ginekologije, medicine rada, stomatologije,
kućene nege, prevencije i laboratorijske usluge. Sekundarna i tercijarna zaštita je
obezbeđena kroz 42 opšte bolnice, 15 specijalističkih klinika, 23 nezavisne istitucije i klinike,
5 zdravstvenih centara i klinika, 4 klinička centra i 59 drugih zdravstvenih ustanova.

Privatni zdravstveni sector je razvijen ali ne i inkorporiran u nacionalni zdravstveni sistem.

5
Zakon o zdravstvenom osiguranju Republike Srbije – Službeni list Republike Srbije, 17/05 i Zakon o
zdravstvenoj zaštiti - Službeni list Republike Srbije, 107/05
6
Popis medicinski ustanova: http://www.rzzo.rs

9
5.3 Dostupnost i troškovi: lekovi

Lekar opšte prakse treba da prepiše lek i izda recept pacijentu (ovo se neodnosi na lekare u
privatnoj praksi i privatne apoteke). Lekovi koji su dostupni u privatnim apotekama bez obzira
da li su proizvedeni u nekoj od domaćih ili stranih farmaceutskih kompanija, nalaze se u
slobodnoj prodaji po tržišnim cenama.

Lekovi koji se nalazi na «pozitivnoj list », pacijent će ga dobiti besplatno ali će morati da plati
participaciju u iznosu od 50 dinara (ili 0.50 evra7). Takođe, pacijent mora da podnese i recept
koji izdaje lekar opšte prakse u domu zdravlja. Ako se lek ne nalazi na “pozitivnoj listi”,
pacijent će morati da plati punu cenu leka.

List A – lekovi koji su besplatni ali pacijeti moraju da plate participaciju u iznosu od 50
RSD (ili 0.50 evra),
Lista A1 – pacijent trba da plati 25 % od cene leka,
Lista B – lekovi pod specifičnim režimom
Lista C - lekovi pod specifičnim režimom

Sve pomenute liste su dostupne na sajtu RZZO:

http://www.rzzo.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=84&Itemid=233

5.4 Zdravstveno osiguranje: preduslovi i troškovi

Zaposleni može aplicirati kroz stalno ili privremeno zaposlenje, takođe, penzioneri.
Poslodavac je obavezan da uplaćuje doprinose RZZO a osiguraniku će biti izdata
overena zdravstvena knjižica.
Nezaposlena lica i druge kategorije, prvi korak je pribavljanje radne knjižice; drugi
koraj je osoba treba da se regitruje kod Nacionalne službe za za pošljavanje i to
prema mestu prebivališta. Treči korak, osoba aplicira za zdravstveno osiguranje kod
ispostava RSSZ prema mestu prebivališta.

Zdravstveno osiguranje je besplatno za nezaposlena lica koja su registrovana kod

Nacionalne službe za zapošljavanje.

5.5 Potrebna lična dokumenta

Za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu potrebna su sledeća dokumenta:

• prijava boravka koja potvrđuje da povratnik živi na određenoj adresi (prijava stana),
• lični identifikacioni dokument (lična karta), i
• radna knjižica.

Sa navedenim dokumentima povratnik treba da se obrati Nacionalnoj službi za zapošljavanje

radi izdavanja zdravstvene knjižice u cilju ostvarivanja prava na besplatnu zdravstvenu
zaštitu.

VI. STANOVANJE

6.1 Smeštaj za povratnike koji nemaju rodbinu u domovini

Nažalost, ne postoji posebna državna ustanova koja bi obezbedila socijalni smeštaj/stambeni

prostor ili prihvatilište za socijalne slučajeve, povratnike itd., ukoliko nije reč o žrtvama
nasilja u porodici i trgovine ljudima.

7
Prema IOM-ovom kursu za mesec juli 2012. godine, gde je 1 USD – 93.11 RSD tj. 1 USD – 0.804 Eur. IOM
nije podložan promenama kursa.
10
6.2 Stambeni prostor i troškovi zakupa

U Republici Srbiji ne postoji specijalizovani državni centar za smeštaj povratnika niti državna
ustanova koja bi povratnicima i njihovim porodicama obezbedila smeštaj.

Jedna od mogućnosti je iznajmljivanje stana / kuće i plaćanje troškova zakupa. Visina rente
zavisi od grada/sela, oblasti ili okoline, veličine stana/kuće, kao i od toga da li je stan
namešten ili nije. Cene zakupa iznose 250 EUR i više. Vlasnici stanova obično traže plaćanje
za 6 meseci ili godinu dana unapred. Stan/kuća se može iznajmiti uz pomoć agencije za
nekretnine ili putem preporuke.

6.3 Pomoć za adaptaciju stambenog prostora

Krediti za adaptaciju stanova/kuća mogu se dobiti kod mnogobrojnih domaćih i stranih

banaka. (Za lica sa stalnim zaposlenjem i platom od najmanje 200 EUR).

Ne postoji državna organizacija /državna ustanova koja povratnicima obezbeđuje pomoć za

adaptaciju stambenog prostora.

VII. ZAPOŠLJAVANJE

7.1 Stanje na tržištu rada

Nacionalnom službom za zapošljavanje upravlja direkcija službe koja se nalazi u Beogradu,

sa mnogobrojnim filijalama u celoj zemlji (u svakom gradu). Nacionalna služba za
zapošljavanje ima centralizovanu bazu podataka o statistici zapošljavanja, uključujući i
podatke o mogućnostima za zapošljavanje. Nacionalna služba za zapošljavanje je mesto
gde trenutno nezaposlena lica treba da potraže pomoć u vezi sa zdravstvenom zaštitom,
profesionalnom orijentacijom, novčanom naknadom i ostvarivanjem prava na drugu
materijalnu i pravnu pomoć ukoliko je lice na evidenciji ove službe.

Postoji nekoliko različitih programa zapošljavanja koji uključuju programe

samozapošljavanja, dodelu subvencija za samozapošljavanje kao i regionalne programe.

REPUBLIČKI ZAVOD ZA TRŽIŠTE RADA

Beograd, Kralja Milutina 8,
Besplatan poziv: 0800 300 301 – za nezaposlena lica
Besplatan poziv: 0901 300 301 – za poslodavce
Website: http://www.nsz.gov.rs

7.2 Posredovanje u zapošljavanju

Nezaposlena lica su obavezna da se registruju kod Nacionalne službe za zapošljavanje u

svom mestu prebivališta. Prilikom prijavljivanja potrebno je priložiti sledeću dokumentaciju:

• ličnu kartu,
• radnu knjižicu i
• uverenje o školskoj spremi (najviša stečena školska sprema).

7.3 Novčana naknada za nezaposlene: preduslovi, potrebna dokumenta, osiguranje

Pravo na novčanu naknadu ima nezaposleno lice koje je bilo u radnom odnosu najmanje 12
meseci bez prekida sa prijavom radnog odnosa i plaćenim doprinosima za socijalno i
zdravstveno osiguranje (stopa zavisi od visine ličnog dohotka).

Nezaposleno lice nema pravo na novčanu naknadu u sledećim slučajevima:

11
 • Ako je radni odnos prestao na osnovu pismenog sporazuma sa poslodavcem
• Ako je radni odnos prekinut svojevoljno
• Ako je radni odnos prestao krivicom zaposlenog

Nezaposleno lice treba da podnese zahtev za dobijanje novčane naknade sa svim potrebnim
dokumentima u roku od najmanje 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Novčana
naknada se utvrđuje u visini od 50-60% prosečne mesečne zarade nezaposlenog (u
poslednjih šest meseci).

Trajanje prava na novčanu naknadu

• tri meseca, ako osiguranik ima staž osiguranja od jedne do pet godina;
• šest meseci, ako osiguranik ima staž osiguranja od 5 do 15 godina;
• devet meseci, ako osiguranik ima staž osiguranja od 15 do 20 godina;
• dvanaest meseci, ako osiguranik ima najmanje 20 godina staža osiguranja i 61
godinu starosti;
• dvadeset i četiri meseca ako osiguranik ima najmanje 20 godina staža osiguranja i
61 godinu starosti (muškarac), odnosno 56 godina starosti (žena) ili navršenih 38
godina staža osiguranja (muškarac), odnosno 33 godine staža osiguranja (žena) i
najmanje 51 godinu života;
• dvadeset i četiri meseca ako je osiguranik stariji od 55 godina i ima staž osiguranja
duži od 25 godina.

Korisnik prava na novčanu naknadu ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko

osiguranje za vreme trajanja prava na novčanu naknadu. Članovi porodice korisnika novčane
naknade, supružnici i deca, takođe imaju pravo na zdravstveno osiguranje ako nisu
zdravstveno osigurani po drugom osnovu.

Za vreme dodatnog obrazovanja i obuke, na koju je korisnik novčane naknade upućen od

strane Nacionalne službe za zapošljavanje, ima pravo na uvećanje novčane naknade za
10%.

U slučaju da nezaposleno lice želi da svoju novčanu naknadu iskoristi za samozapošljavanje

- osnivanje malog preduzeća ili bavljenje poljoprivrednim aktivnostima, ima pravo da ukupna
odobrena sredstva podigne u jednokratnom iznosu (umesto da mu se ona isplaćuju u
mesečnim ratama).

7.4 Dodatno obrazovanje i obuka

Nacionalna služba za zapošljavanje organizuje uključivanje u programe dodatnog

obrazovanja i obuke u svojim filijalama u svim gradovima i selima.

Opšti uslovi za uključivanje u programe dodatnog obrazovanja i obuke:

• Da se nezaposleno lice nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje

• Da poseduje zahtevanu psiho-fizičku i zdravstvenu sposobnost
• Da poseduje odgovarajuće prethodno obrazovanje i kvalifikacije
• Da nezaposleno lice aktivno učestvuje u traženju posla

Osim ovih opštih kriterijuma za svaki od programa se mogu zahtevati i posebni kriterijumi u
zavisnosti od vrste obuke.

Dostupne obuke obuhvatju:

• Program obuke za zvanje kvalifikovanog ili polukvalifikovanog radnika (zanatliju),

• programe za dodatno obrazovanje ili stručno usavršavanje,

12
 • program osposobljavanja za specifične poslove radnog mesta,
• obuka rada na računaru ,
• program osnovnog obrazovanja (za lica koja nisu pohađala osnovnu školu) itd.

Lista ponuđenih programa može biti izmenjena; poželjno je obratiti se Nacionalnoj službi za
zapošljavanje u određenom gradu ili selu.

VIII. REINTEGRACIJA I POMOĆ ZA REKONSTRUKCIJU

8.1 Pomoć u reintegraciji

Kancelarija za readimisiju na Beogradskom aerodromu nalazi se u zoni između pasoške i

carinske kontrole na Terminalu 2. Kancelarija nema utvrđeno radno vreme i povratnicima
pruža isključivo savetodavne usluge.

Kancelarija:+ 381 11 209 78 79

e-mail: readmisija@gmail.com

8.2 Procedura za obezbeđivanje samozapošljavanja8

Nacionalna služba za zapošljavanje ima program za dodelu subvencija za

samozapošljavanje nezaposlenih lica koja se nalaze na evidenciji ove službe, a koja svojim
interesima i sposobnostima samostalno ili putem udruživanja mogu obezbediti uslove za
sopstveno zapošljavanje osnivanjem preduzeća, radnje, agencije ili drugih oblika poslovnog
organizovanja, osim za registraciju poljoprivrednih gazdinstava, delatnosti u oblasti trgovine,
igara na sreću, saobraćaja i taksi usluga.

Odobravanje subvencije zavise od NSZ, za sve informacije, molim pogledajte website:

http:nzs.gov.rs ili lično kontaktirajte najbližu kancelariju u mestu gde povratnik ima
prebivalište.

IX. OBRAZOVANJE

Obrazovanje u Srbiji reguliše Ministarstvo prosvete. Strukturu obrazovnog sistema u Srbiji

čine:

Predškolsko i osnovno obrazovanje, odnosno obavezno obrazovanje

Srednje obrazovanje
Visoko obrazovanje

Predškolske ustanove - Prema podacima iz Statističkog godišnjaka iz 2006. godine, u Srbiji

ima 1.873 predškolskih ustanova, od čega je 12 privatnih (10 u Beogradu i 2 u Čačku), koja
su verifikovana od Ministarstva prosvete.

Osnovne škole – U Srbiji ima 3.578 redovnih osnovnih škola, 249 specijalne i 16 osnovnih
škola za obrazovanje odraslih. Privatnih osnovnih škola koje su verifikovane od Ministarstva
prosvete ima 5 (sve su u Beogradu).

Srednje škole - Prema podacima Ministarstva prosvete, u Srbiji ima 548 srednjih škola, od
čega je 20 privatnih. Od ovog broja, 332 škole su stručne (320 državnih i 12 privatnih), 119
gimnazije (111 državnih i 8 privatnih), 32 mešovite stručne-gimnazije, 3 mešovite stručne-
umetničko likovne, 6 likovnih, 26 muzičkih, 2 baletske i 28 škola za učenike sa posebnim
potrebama.

8
Sve pomenute podatke NZS može promeniti.
13
Visokoškolske ustanove - Visokoškolske ustanove se dele na ustanove univerzitetskog
(univerziteti i fakulteti, odnosno umetničke akademije) i neuniverzitetskog obrazovanja
(akademije strukovnih studija, visoke škole i visoke škole strukovnih studija). Državnih
univerziteta u Srbiji ima 7 kao i privatnih univerziteta (takođe, 7), dok 5 privatnih fakulteta
nisu u sastavu univerziteta (izvor: Ministarstvo prosvete). Ukupan broj ustanova
neuniverzitetskog obrazovanja u Srbiji, koje su dobile Uverenje o akreditaciji je 49, dok je
jedna viša škola dobila akreditaciju za fakultet. Od ukupnog broja akreditovanih visokih škola,
42 su državne, a 7 privatne.

Od školske 2006/07. godine u Srbiji je uvedeno i obavezno predškolsko obrazovanje dece od

šest godina, koje se u Zakonu naziva sastavnim delom obaveznog obrazovanja u trajanju od
devet godina.

Obavezno i besplatno osnovno obrazovanje zagarantovano je svima pod jednakim uslovima

Ustavom Republike Srbije i uređeno Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja
i Zakonom o osnovnoj školi Republike Srbije

Pravo svih građana i pod jednakim uslovima na besplatno srednje obrazovanje

zagarantovano je Ustavom Republike Srbije i uređeno Zakonom o osnovama sistema
obrazovanja i vaspitanja i Zakonom o srednjoj školi. Za upis u trogodišnje i četvorogodišnje
srednje škole učenici polažu kvalifikacioni ispit.

Opšte srednje obrazovanje stiče se u gimnazijma koje mogu biti društveno-jeziškog ili
matematičkog smera. Obrazovanje u četvorogodišnjim srednjim stručnim školama sadrži
opšte-obrazovne i stručne predmete tj. može voditi daljem obrazovanju ili zapošljavanju, dok
je trogodišnje fokusirano isključivo na zapošljavanje. I u srednjim školama programi su
bazirani na ulaznim sadržajima propisanim od strane Nacionalog prosvetnog saveta i
Ministarstva prosvete. Ovo je posebno neprimereno u slučaju stručnog obrazovanja čiji bi
programi trebali biti zasnovani na kompetencijama potrebnim za svet rada i fleksibilni za
aktivnu saradnju sa socijalnim partnerima u datoj oblasti. Postojeći programi su zastareli u
odnosu na nove privredne potrebe. Izuzetak čine ogledni prodgrami razvijeni ili redefinisani u
oviru programa VET (EU Program reforme stručnog obrazovanja) i u saradnji sa nemačkom
organizacijom za tehničku saradnju GTZ. Međutim, inovacije koje se u okviru ovih programa
uvode u školama uključuju mali broj učenika jer još uvek funkcionišu kao ogledi, velikim
delom zbog zakonskih ograničenja za integraciju rezultata ‘pilot' reformi u nacionalne
aktivnosti.

Trecijarni nivo institucija, takođe, prihvata studente na osnovu njihovog ostvarenog rezultata
u srednjoj školi i rezultata sa prijenog ispita.
Delatnost visokog obrazovanja ostvaruje se kroz akademske i strukovne studije na osnovu
odobrenih odnosno akreditovanih studijskih programa za sticanje visokog obrazovanja.

Akademske studije su organizovane prema sledećoj shemi:

14
Srbija je potpisnik nekoliko međunarodnih ugovora kao što su:

Međunarodna konvencija za priznavanje studija, diploma i stečenih zvanja u višem

obrazovanju u arapskim i evropskim državama koje graniče s Mediteranom (potpisana
1976. godine)
UNESCO Konvencija za priznavanje kvalifikacija koje se tiču višeg obrazovanja u
evropskoj regiji, usvojena 11. aprila 1997. u Lisabonu.

Državljani Srbije koji poseduju stranu diplomu treba da podnesu iste na priznavanje ili
izjednačavanje diploma sa diplomama izdatim u zemlji.

Vlasnik diplome treba da podnese ovaj dokumnet kao i druga propratna dokumenta (na
primer: opis studija i predmeta) ovlaščenom sudskom tumaču na prevod i proveru. Kada
prevodilac završi svoj deo posla, i original i prevedena kopija biće podneti Ministarstvu
prosvete u svrhu daljeg procesa provere i priznavanja.

Odluka o priznavanju diplome Ministarstva će biti podneta školi ili univerzitetu za njihovu
dalju proceduru i odluku.

Muzičke škole u Srbiji

U Srbiji ima 70 nižih muzičkih škola, 23 srednje muzičke škole i 6 univerziteta (muzičkih
akademija)

15
 • Niže muzičke škole

Niže muzičke škole mogu pohađati učenici do 14 godina starosti. Ove škole traju od 2 do 6
godina zavisno od instrumenta koji se uči i pružaju osnovno muzičko znanje (instrument,
solfeđo, teoriju muzike, ansambli kao sto je hor, orkestar ili kamerna muzika)

• Srednje muzičke škole

Srednje muzičke škole su regularne srednje stručne škole koje traju četiri godine i pružaju
opšte znanje iz oblasti primenjene muzike i teorije kao i opsteobrazovnog znanja. Posle svih
položenih ispita pred komisijom, na kraju svake školske godine, učenik mora da izvede i po
jedan recitla (vokalno-intrumentalni odsek) ili da položi ispit iz nekoliko teoretskih predmeta
(teoretski odsek)

• Fakultet i muzička akademija

Fakultet i muzička akademija su u okviru univerziteta u nalaze se u jednom od sledečih

gradova: Beograd (jedna privatni i jedan državni), Novi Sad, Zvečan, Niš, Kragujevac.

9.1 Uslovi za nastavak školovanja učenika osnovnih/srednjih škola; studenata na

fakultetu

Povratnici iz zemalja Evropske unije koji poseduju diplomu škole/fakulteta u inostranstvu

mogu da nastave svoje školovanje u Srbiji.

Za osnovno i srednjoškolsko obrazovanje nadležna institucija je:

Ministarstvo prosvete Republike Srbije, Beograd, Nemanjina 22-26

tel: + 381 11 3616-489 fax: + 381 11 3616-491
(www.mp.gov.rs)

Više škole i fakulteti su nadležne institucije za nostrifikaciju diploma viših škola i fakulteta u
inostranstvu.

9.2. Nostrifikacija i verifikacija stranih diploma

Nostrifikaciju i verifikaciju školskih diploma osnovnih i srednih škola u inostranstvu vrši

Ministarstvo prosvete Republike Srbije , Beograd, Nemanjina 22-26 (osim za lica sa
prebivalištem na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine)

Kandidat treba da podnese zahtev lično ili preporučenom poštom na adresu:

Ministarstvo prosvete
Nemanjina 22-26
11000 Beograd
Prijemni šalter br. 1 (za kandidate koji dolaze lično)

Ili za teritoriju Autonomne pokrajine Vojvodine

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i nauku
Bulevar Mihajla Pupina 16
21000 Novi Sad

9.3. Potrebna dokumenta za učenike/studente povratnike

• Đačka knjižica ili svedočanstvo o poslednjem završenom razredu u Republici Srbiji

(ako postoji) kao i fotokopije svedočanstava za sve pojedine razrede završene u
inostranstvu
• Originalna svedočanstva za sve pojedine razrede završene u inostranstvu
16
 • Dva primerka prevoda ovlašćenog prevodioca registrovanog kod nekog od Okružnih
sudova u Republici Srbiji. Oba prevoda na srpski jezik moraju biti overena originalnim
pečatom prevodioca (sudskog tumača).
• Dokaz o uplati administrativne takse (iznos je promenljiv)

Dokumenta koja treba prevesti:

• Osnovna škola: svedočanstvo poslednjeg završenog razreda

• Gimnazija: svedočanstvo poslednjeg završenog razreda i maturska diploma
• Srednja stručna škola: svedočanstvo za svaki razred pojedinačno i svedočanstvo o
položenom završnom ispitu
• Viša škola: diploma i spisak predmeta koje je kandidat slušao u toku školovanja na
višoj školi

9.4. Troškovi, krediti i stipendije

Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje je besplatno. Osnovno obrazovanje je takođe

obavezno po zakonu.

Državne više škole i fakulteti su u osnovi besplatni za studente koji polože prijemni ispit i
postignu odgovarajući uspeh u srednjoj skoli potreban za taj fakultet/višu školu.

Svake godine Ministarstvo prosvete određuje broj studenata (za svaku višu školu i fakultet
pojedinačno) koji će besplatno studirati.

Privatne više škole i fakulteti – cena studiranja je promenljiva (treba proveriti za svaki
fakultet/višu školu i može se menjati svake godine).

Studentski krediti i stipendije mogu biti privatne ili dodeljene studentu od strane Ministarstva
prosvete ili samog fakulteta/više škole (kako privatnog tako i državnog).

9.5. Univerzizeti u Srbiji

• Univerzitet u Beogradu

Poreklo Univerziteta se vezuje za 1808. godinu kada je osnovana Velika skola. Ove godine
BU obeležava 200 godina Univerziteta u Beogradu i visokog školstva u Srbiji. U sastavu BU
se nalazi 31 fakultet, 2,500 nastavnog osoblja i 78,000 studenata.

Za više informacija, molimo pogledajte: www.bg.ac.rs/

• Univerzitet u Novom Sadu

Univerzitet u Novom Sadu je osnovan 28. juna 1960. godine i obuhvata fakultete koji su
locirani u četiri grada AP Vojvodine: Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Sombor.

Univerzitet u Novo Sadu je od šest državnih univerziteta u Srbiji drugi po veličini, Univerzitet
se nalazi u univerzitetskom kampusu na površini od 259,807 m² što mu daje jedinstven
položaj u regionu. Univezitet u svom sastavu ima 14 fakulteta, 43,259 studenata (56%
žene),
2,692 doktoranata, 2,897 nastavnog osoblja i 1,137 ne-nastavnog osoblja

Za više informacija, molimo pogledajte: www.ns.ac.rs

• Univerzitet u Nišu

Univerzitet u Nišu osnovan je 15. juna 1965. godine od fakulteta koji su tada bili u sastavu
Univerziteta u Beogradu. Univerzitet u Nišu u svom sastavu ima 13 fakulteta sa 1480
17
nastavnika i saradnika i 630 vannastavnih radnika, a na njemu studira 26,620 studenata
uključujući 433 strana studenta.. Od osnivanja do danas diplomu ovog univerziteta steklo je
više pd 41,000 studenata, od kojih 1295 stranaca, magistarske teze odbranilo
1,869kandidata, a 1,085 steklo titulu doktora nauka.

Za više informacija, molimo pogledajte: www.ni.ac.rs

• Univerzitet u Kragujevcu

Univerzitet u Kragujevcu osnovan je 21. maja 1976. godine. Njegovi koreni sežu do prve
polovine 19. veka, kada je 1838. godine u ovom gradu osnovan "LICEJ", kao prva najvisa
obrazovna institucija u Srbiji. U svojim okvirima ima 11 fakulteta , 14,000 studenata i 1,000
nastavnika.

Za više informacija, molimo pogledajte: www.kg.ac.rs

• Megatrend Univerzitet u Beogradu (privatni)

Megraternd Univerzitet je prvi privatni univerzite sa sedištem u Beogradu. l989.godine i

formirano je 19 institucija u 7 gradova (Beograd, Bačka Topola, Požarevac, Sombor, Valjevo,
Zaječar i Pariz, Francuska).

U februaru 1997. godine Poslovna škola "Megatrend" potpisala je ekskluzivan ugovor o

saradnji sa L'Ecole Superieure de Commerce iz Grenobla, Francuska, koji omogučava
direktno prebacivanje sudenata sa svih škola - članica Megatrend univerziteta na škole u
Francuskoj, razmenu studenata tokom studiranja, kao i nastavak studija na magistarskom i
doktorskom nivou.

Slični ugovori potpisani su i sa Seconda Universita Degli Studi di Napoli, Berlinskim

univerzitetom primenjenih nauka, Yanbian University of Science and Technology iz Kine,
univerzitetom Bournemouth iz Velike Britanije, sa Ecole de Management u Grenoblu, sa
European School of Business u Rimu, sa Ekonomskim fakultetom Nacionalnog univerziteta u
Donjecku (Ukrajina) i Akademijom "Elit" iz Moskve.

Jeseni 1999. Megatrend Univerzitet primenjenih nauka postao je punopravni član globalne
univerzitetske mreže NEWS (North-East-West-South), čiji su članovi univerziteti iz celog
sveta. Takođe, sve institucije Megatrend univerziteta su članice EAMSA (Euro-Asia
Management Studies Association), jedine svetske asocijacije za studije menađmenta.

Sastavni deo ove ustanove čini Megatrend virtuelni univerzitet (MTVU), Univerzitetska
televizija - TV Metropolis, biblioteka i razvijena izdavačka delatnost Megatrend univerziteta.

Od januara 2003. Megatrend univerzitet primljen je u Zajednicu univeziteta Srbije.

Za više informacija, molimo pogledajte: www.megatrend-edu.net

• Univerzitet Singidunum

Univerzitet Singidunum je mlada akademska institucija formirana 17. januara 2005. godine,

Univerzitet Singidunum je formiran sa ciljem da ponudi novu i jedinstvenu mogučnost

obrazovanja novih lidera i buduće poslovne elite Srbije i zemalja u okruženju. To je doprinos i
poboljšanju kvaliteta života u Srbiji. Fakulteti Singidunum Univerziteta su postali lider u
kvalitetu i promociji novih znanja i veština.

Singidunum Univerzitet je univerzitet velikog potencijala i ambicije. Sastoji se od 8 fakulteta

18
koji svojim nastavnim programima pokrivaju široku lepezu disciplina, od finansijskog
menadžmenta i osiguranja, preko poslovne informatike, turističkog i hotelijerskog
menadžmenta, ekonomije, finansija i administracije, do komunikacije, ekologije i prava.

Na fakultetima Univerziteta Singidunum studira oko 6 000 studenata. Univerzitet raspolaže

sa 12.000 m2 kvalitetnog prostora, koji je opremljen potrebnom računarskom i Internet
infrastrukturom, audio-video i drugom opremom neophodnom za kompletnu realizaciju
nastavnih aktivnosti: 10 amfiteatara, 20 sala za predavanja, 5 računarskih i Internet centara,
centar za strane jezike, biblioteka, kabineti za konsultacije, banka, stomatološka
ordinacija, studentski kafe i drugi sadržaji.

Od 10. maja 2005. godine Univerzitet Singidunum je član Zajednice Univerziteta Srbije
(ZUS).

Za više informacija, molimo pogledajte: www.singidunum.ac.rs/

Spisak privatnih univerziteta i fakulteta u Srbiji.

Beograd

• Univerzitet Braća Karić

• Megatrend Univerzitet
• Singidunum Univerzitet
• Union Univerzitet
• Evropsli Univerzitet

Niš

• Univerzitet Rektorat

Novi Sad

• Privredna akademija

Fakulteti

Beograd

• Fakultet informacionih tehnologija

Novi Sad

• Fakultet za menadžment
• Fakultet za sport i turizam
• Fakultet za Evropsko pravno-političke studije
• Fakultet za poslovne i pravne studuje

X. SOCIJALNO UGROŽENA LICA

Iza nas su godine sankcija, ratova i naglog siromašenja stanovništva. Sistem socijalne
zaštite je bio na velikim iskušenjima zbog nedostatka novca za ostvarivanje osnovnih prava,
kao što su dečji dodaci, materijalno obezbeđenje, tuđa nega i pomoć, penzije, itd.

Posle oktobra 2000. godine sva prava se redovno isplaćuju, sistem je stabilizovan i učinjen
održivim. Međutim, u uslovima tranzicije kroz koju Republika Srbija prolazi, važno je tako
19
redefinisati socijalnu politiku da troškovi reformi ne pogode ponovo najosetljivije delove
stanovništva.

Zbog toga se Vlada Republike Srbije opredelila za vođenje socijalno-odgovorne politike,

kako bi se izbegao latino-američki model razvoja ili razvoja kao u nekim bivšim socijalističkim
državama koji je doveo do velikog socijalnog raslojavanja stanovništva. Takvu politiku
podržava i Skupština grada Beograda koncipirajući svoju politiku podrške socijalno-
ugroženim građanima, kao dopunsku i komplementarnu naporima Vlade Republike Srbije.

Dugorocni ciljevi razvoja socijalne zastite:

• pomoć porodici i pojedincu da ostvari minimalnu socijalnu sigurnost;

• stvaranje uslova za nezavisan život invalida;
• pomoć starim licima koja ne mogu da se brinu o sebi;
• briga o deci bez roditeljskog staranja;
• podrška porodicama u rizičnim grupama;
• poboljšanje uslova za formiranje mladih porodica, osposobljavanje za odgovorno
roditeljstvo;
• podsticanje rađanja i posebna podrška porodicama sa većim brojem dece;
• sprečavanje nasilja i pružanje pomoći žrtvama nasilja.

Gradski centar za socijalni rad organizovan je kao jedinstvena ustanova sa 16 odeljenja u

svim beogradskim opštinama.

Gradski zavod za gerontologiju, kućno lečenje i negu bavi se vaninstitucionalnim

zbrinjavanjem starih i teško bolesnih osoba na teritoriji 10 gradskih opština. Zavod godišnje
obezbeđuje lečenje i negu za oko 2.000 pacijenata, a svakodnevno opslužuje oko 1.200
bolesnika u njihovim domovima.

Gerontološki centar ima sedam domova penzionera i 20 klubova. U Centru se nalazi oko
1.360 korisnika.

Prihvatilište za odrasla lica privremeno smešta i zbrinjava građane koji se nađu u stanju
akutne socijalne potrebe (oko 80 korisnika mesečno).

Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine obezbeđuje stacionarnu zaštitu dece uzrasta do
tri godine, institucionalnu zaštitu trudnica i majki sa decom, te domsku zaštitu i smeštaj dece
uzrasta od tri do sedam godina.

Zavod za vaspitanje dece i omladine obezbeđuje zbrinjavanje, profesionalno

osposobljavanje i zdravstvenu zaštitu dece i omladine sa poremećajima u ponašanju. U
domu „Vasa Stajić” nalazi se oko stotinu dece, a u Privremenom prihvatilištu prosečno je oko
50 korisnika.

Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju rapolaže sa pet
dnevnih boravaka i dve ustanove stacionarnog tipa, a ukupan kapacitet je 336 korisnika. Za
korisnike dnevnih boravaka organizuje se prevoz od mesta stanovanja do boravaka i nazad.

Ustanove socijalne zaštite u Beogradu prema kojima Skupština grada ima osnivačka prava
su:

• Gradski centar za socijalni rad

• Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju

Za njihov rad nadležan je Sekretarijat za socijalnu i dečju zaštitu.

20
Osim ovih ustanova, Grad Beograd ima obavezu obezbeđivanja sredstava za rad i
finansiranje programa rada jedne unutrašnje organizacione jedinice u okviru Gerontološkog
centra Beograd - PJ "Dnevni centri i klubovi", u okviru koje posluje oko 20 klubova za starija
lica i obezbeđuje se pomoć u kući.

Gradski centar za socijalni rad

Ruska 4, tel: + 381 11 26 50-329, fax:+ 381 11 26 50-542
e-mail: socrad@eunet.rs

Osnovan je 12. decembra 1991. odlukom Skupštine grada Beograda. U Gradski centar
integrisani su do tada centri za socijalni rad 16 beogradskih opština, koji sada deluju kao
odeljenja Centra na tim opštinama: Voždovac, Palilula, Zvezdara, Čukarica, Rakovica,
Vračar, Stari grad, Savski venac, Zemun, Novi Beograd, Obrenovac, Barajevo, Lazarevac,
Mladenovac, Sopot i Grocka.

Gradski centar za socijalni rad je ustanova socijalne zaštite koja sprovodi i pruža usluge u
oblasti socijalne i porodično-pravne zaštite. Delatnost Centra je socijalna zaštita, socijalni rad
i porodično pravna-zaštita, a regulisana je Zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju
socijalne sigurnosti građana, Zakonom o braku i porodičnim odnosima, Krivičnim zakonom -
odredbe koje se odnose na maloletne učinioce prekršajnih dela i Odlukom o pravima u
socijalnoj zaštiti Beograda.

Postupak za ostvarivanje prava građana Centar sprovodi po odredbama Zakona o opštem

upravnom postupku. Osnovni oblici zaštite koji se pružaju korisnicima su: usvojenje,
starateljstvo, smeštaj u ustanovu socijalne zaštite ili u drugu porodicu, dodatak za pomoć i
negu drugog lica, pomoć u kući, dnevni boravak, materijalno obezbeđenje, pomoć za
osposobljavanje za rad i druge usluge socijalnog rada.

Na evidenciji Gradskog centra nalazi se oko 51.000 korisnika iz oblasti socijalne i porodično-
pravne zaštite. U zaštiti korisnika angažovano je oko 190 socijalnih radnika, oko 70 pravnika,
oko 60 psihologa, oko 60 pedagoga i oko 10 sociologa kao i oko 120 radnika na opštim,
administrativno-finansijskim i tehničkim poslovima.

OPŠTA SLUŽBA, Ruska 4,

tel: +381 11 2650-329, +381 11 2650-093, +381 11 2650-542
fax: +381 11 2650-925

ODELJENjE ZA ANALITIČKO-ISTRAŽIVAČKI RAD, Ruska 4,

tel: +381 11 2625-544, +381 11 2651-782, +381 11 2650-937

SAVETOVALIŠTE ZA BRAK I PORODICU, Ruska 4,

tel: +381 11 2650-258, +381 11 2650-936

10.2. Pomoć ženama i majkama koje se vraćaju u domovinu same i ne žele ili nisu u
mogućnosti da se vrate u svoje porodice (projekti koji se bave pitanjima
ravnopravnosti polova)

Iako ne postoji organizovan program sa centralnom koordinacijom za integraciju žena kao i

samohranih majki koje se vraćaju u domovinu same a ne žele ili nisu u mogućnosti da se
vrate u svoje porodice, moguće je da će u najskorije vreme takvi programi biti pokrenuti,
obzirom da postoje dva nacionalna mehanizma koja se bave pitanjima ravnopravnosti polova
:

- na republičkom nivou (u okviru Vlade Republike Srbije) - “Savet za ravnopravnost polova”

(telo), , na skupštinskom nivou– “Skupštinski savet za ravnopravnost polova”.
- preko projekata OEBS-a – lokalna ključna tela za pitanja polova u nekoliko opština u Srbiji.

21
Osim toga, postoji veliki broj ženskih nevladinih organizacija koje se bave aktivnostima
usmerenim na jačanje uloge žena i specifičnim problemima u ovoj oblasti. Može se reći da je
ženski pokret u Republici Srbiji jak i razvijen , sa posebnim osvrtom na nevladine programe.

10.3. Stara lica

Gerontološki centar Beograd - PJ "Dnevni centri i klubovi"

Zemun, Marije Bursać 49
tel. i fax: +381 11 2698 089
e-mail: seniorcentersbg@beotel.net
interenet stranica: www.ugcb.co.rs

Poslovna jedinica "Dnevni centri i klubovi", u okviru Gerontološkog centra Beograd,

osnovana je od 9 klubova pri beogradskim centrima za socijalni rad 1982. godine. Značaj
vaninstitucionalne zaštite starih i potrebe građana za gerontološkim uslugama uslovile su
proširenje delokruga rada Poslovne jedinice, tako da je 1987. godine formirana Služba
pomoći u kući.

PJ "Dnevni centri i klubovi" objedinjuje rad 20 dnevnih centara i klubova za starije u 13

beogradskih opština (Zemun, Novi Beograd, Stari grad, Savski venac, Palilula, Voždovac,
Rakovica, Čukarica, Mladenovac, Sopot, Grocka, Obrenovac i Lazarevac) kao i Službu
pomoći u kući, na teritoriji 13 beogradskih opština (Vračar, Savski venac, Zvezdara, Zemun,
Stari grad, Palilula, Novi Beograd, Voždovac, Rakovica, Zemun i Mladenovac).

U Poslovnoj Jedinici (PJ) je zaposleno oko 390 radnika, a koordinacija se vrši na nivou
stručnog tima PJ, u zavisnosti od oblika zaštite, koji sačinjavaju: upravnik PJ, socijalni
radnici, lekar i organizatori pomoći u kući. Kroz sve oblike i sadržaje rada obuhvaceno je oko
12.200 korisnika u 20 klubova i 1195 korisnika pomoći u kući.

U zavisnosti od prostorno-tehničkih mogućnosti klubova i broja korisnika pomoći u kući, PJ

"Dnevni centri i klubovi" pruža sledeće servisne usluge:

• Klupska mreža: dnevni boravak, ishrana, raznošenje hrane u stanove korisnika,

pranje, peglanje i sušenje veša, kupanje korisnika, služenje korisnika bezalkoholnim
napicima (sokovi, kafa, čaj) po zaštitnim cenama i ostale servisne usluge, kao i
usluga animacije korisnika.

• Pomoć u kući starim i iznemoglim licima u zadovoljenju osnovnih životnih potreba:

obezbeđivanje ishrane, pomoć u održavanju lične higijene, pomoć u održavanju
higijene odevnih predmeta i posteljine, pomoć u zagrevanju stana, pomoć pri
kretanju, pomoć pri češljanju, nabavka knjiga, novina i sl., plaćanje komunalija,
odvođenje lekaru i druge usluge. Pomoć traje dva sata dnevno radnim danom. Pravo
na pomoć u kući imaju stari i bolesni, kojima srodnici ne mogu da pruže adekvatnu
zaštitu u stanu. Zahtev za "pomoć u kući" podnosi se Centru za socijalni rad na
opštini stanovanja korisnika.

Vaninstitucionalna zaštita starih ima za cilj, da pored klasičnih oblika (penzije, smeštaj u
ustanovu, materijalno obezbeđenje, raznovrsne pomoći), obezbedi značajne usluge i pomoć
osobama trećeg životnog doba i višestruke funkcije i zadatke u sistemu celokupne društvene
brige o starima. Najznačajnije funkcije vaninstitucionalne zaštite su: socijalna, ekonomska,
zdravstvena, psihološko-emotivna i humanitarna.

Klubovi:

"Voždovac - Vojvoda Stepa", Ljube Nedića 12, + 381 11 2493-618

"Stari grad I", Solunska 14, + 381 11 2920-294
"Stari grad II", Svetogorska 14, + 381 11 3234-962
"Palilula", Jabučka 11, + 381 11 783-348
22
"Savski venac I", Lomina 17, + 381 11 2642-468
"Savski venac II", Bulevar mira 29, + 381 11 2668-899
"Savski venac III", Gavrila Principa 44-a, + 381 11 3620-847
"Dr Mihailo Stupar I", Pohorska 32, + 381 11 2676-886
"Dr Mihailo Stupar II", Dr Ivana Ribara 8, + 381 11 3189-718
"Dr Mihailo Stupar III", Zarije Vujoševića 74, + 381 11 146-455
"Dr Mihailo Stupar IV", Obrenovačka bb, + 381 11 2160-418
"Sopot", Kosmajska 14, + 381 11 8251-357
"Mladenovac I", Janka Katića 27, + 381 11 8233-418
"Grocka", Bulevar oslobođenja 57, + 381 11 8500-377
"Drapšin", Mladenovac, Kralja Petra 13, + 381 11 8232-668
"Lazarevac", 19. septembra 25, + 381 11 8121-897
"Obrenovac", Vuka Karadžića 99, + 381 11 8720-655
"Zemun - Bežanijska kosa", Marije Bursać 49, + 381 11 2695-605 lok.
148
"Čukarica I", Milana Jovanovića 8, + 381 11 2510-212
"Rakovica I", Pere Velimirovića 2, + 381 11 3670-740

10.4. Osobe sa mentalnim poremećajem

Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju

Svetozara Markovića 85a,
tel: + 381 11 26 82-278, +3 81 11 26 83-487

Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i omladine ometene u razvoju je počeo sa radom
1990. kao socijalna ustanova koja obezbeđuje tretman, u okviru dnevnog i stacionarnog
smeštaja, deci i omladini sa različitim vrstama poremećaja - oštećenjem sluha, mentalnom
retardacijom i autizmom.

U Centru je zbrinuto oko 330 dece i omladine. Angažovano je oko 80 defektologa različitih
usmerenja - oligofrenologa, surdoaudiologa, logopeda, reedukatora psihomotorike i 4
profesora fizičkog vaspitanja. Odluku o prijemu deteta u Centar donosi stručan tim, koji čine
tri psihologa, tri logopeda i dva socijalna radnika, na čelu sa koordinatorom tima.

Negu, opštu i psihijatrijsku zdravstvenu zaštitu obezbeđuju lekar specijalista neuropsihijatar,

lekar opšte prakse, 38 medicinskih sestara i 11 negovateljica. U administrativno-tehničkoj
službi je zaposleno 30 radnika.

23