Sluzbene Novine Fbih 16 - 18

Petak, 2. 3. 2018.
godine
Godina XXV - Broj 16 ISSN 1512-7079
SARAJEVO
VLADA FEDERACIJE ovlaštenih potpisnika, a isti će se objaviti u "Službenim

BOSNE I HERCEGOVINE I SAMOSTALNI novinama Federacije BiH", a prestaje da važi 31.12.2018.
SINDIKAT DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I godine.
NAMJEŠTENIKA U ORGANIMA DRŽAVNE Broj 03-34-925-1/2015 Broj 01-IV-127/18
SLUŽBE, SUDSKOJ VLASTI I JAVNIM 19. februara/veljače 19. februara/veljače
USTANOVAMA U FEDERACIJI 2018. godine 2018. godine
BOSNE I HERCEGOVINE Sarajevo Sarajevo
280
U skladu sa članom 5. Zakona o plaćama i naknadama u Za Samostalni sindikat
organima vlasti Federacije Bosne i Hercegovine ("Službene državnih službenika i
novine Federacije BiH", br. 45/10, 111/12 i 20/17) i članom namještenika u organima javne
54. Zakona o Budžetu Federacije Bosne i Hercegovine, na Za Vladu Federacije uprave, sudskoj vlasti i javnim
sastanku održanom dana 26.12.2017. godine između Prego- Bosne i Hercegovine ustanovama FBiH
varačkog tima Vlade Federacije Bosne i Hercegovine i Prego- Federalni ministar pravde Predsjednik
varačkog tima Samostalnog sindikata državnih službenika i Mato Jozić, s. r. Mr. Samir Kurtović, s. r.
namještenika u organima državne službe, sudskoj vlasti i jav- VLADA FEDERACIJE
nim ustanovama u Federaciji Bosne i Hercegovine (Sindikat), BOSNE I HERCEGOVINE I VLADE
a uvažavajući trenutno finansijsko stanje u budžetu, postignut KANTONA I SINDIKAT DRŽAVNIH
je slijedeći SLUŽBENIKA I NAMJEŠTENIKA U
ORGANIMA DRŽAVNE SLUŽBE, SUDSKOJ
SPORAZUM VLASTI I JAVNIM USTANOVAMA U
FEDERACIJI BOSNE I HERCEGOVINE
1. Potpisnice ovog Sporazuma dogovorile su da osnovica za
obračun plaće za 2018. godinu iznosi 315,00 KM i 281
vrijednost boda 1 (jedan). Na osnovu člana 138. stav (3), Zakona o radu ("Službene
2. Potpisnice ovog Sporazuma dogovorile su da će najdalje po novine Federacije BiH", br. 26/16), Vlada Federacije Bosne i
isteku prvog kvartala 2018. godine, razmotriti mogućnost Hercegovine i vlade kantona kao poslodavac s jedne strane i
usklađivanja osnovice sa rastom prihoda u budžetu FBiH za Sindikat državnih službenika i namještenika u organima državne
2018. godinu. službe, sudskoj vlasti i javnim ustanovama u Federaciji Bosne i
Hercegovine kao reprezentativni sindikat odnosno predstavnik
3. Ovaj sporazum stupa na snagu davanjem saglasnosti Vlade državnih službenika i namještenika zaposlenih u organima
Federacije Bosne i Hercegovine i potpisivanjem od strane državne službe, sudskoj vlasti i javnim ustanovama u Federaciji
Bosne i Hercegovine, s druge strane, zaključili su
Broj 16 - Strana 2 SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Petak, 2. 3. 2018.
KOLEKTIVNI UGOVOR Ugovor o stručnom osposobljavanju bez zasnivanja radnog
ZA SLUŽBENIKE ORGANA UPRAVE I SUDSKE VLASTI odnosa zaključuje se u pisanom obliku.
U FEDERACIJI BOSNE I HERCEGOVINE Stručno osposobljavanje bez zasnivanja radnog odnosa
I - OPĆE ODREDBE može trajati najduže koliko traje pripravnički staž.
Član 1. Član 9.
Ovim kolektivnim ugovorom uređuju se prava i obaveze Državnom službeniku i namješteniku organa iz člana 1.
državnih službenika i namještenika (u daljem tekstu: državni ovog ugovora, za čijim radom je prestala potreba, isključivo kao
službenici i namještenici) iz rada i po osnovu rada na koje se pri- posljedica reorganizacije, smanjenja obima poslova organa d-
mjenjuju propisi o radnim odnosima, plaćama i drugim nak- ržavne službe, ili njegovog ukidanja (prekobrojnost), rukovodilac
nadama državnih službenika i namještenika u federalnim orga- organa državne službe proglašava prekobrojnim u skladu sa za-
nima državne službe, federalnim ustanovama i drugim federalnim konom, a prema redoslijedu koji se utvrdi listom prioriteta za rje-
institucijama, kantonalnim organima uprave, upravnim organi- šavanje njihovog radno-pravnog statusa (u daljem tekstu: lista).
zacijama i drugim kantonalnim institucijama i gradskim, odnosno Listu utvrđuje rukovodilac organa državne službe, čiji su
općinskim službama za upravu (u daljem tekstu: organi državne državni službenici ili namještenici članovi Sindikata, prije dono-
službe) na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine (u daljem šenja rješenja o prekobrojnosti državnog službenika ili namje-
tekstu: Federacija). štenika, polazeći od stručne spreme, ocjene o radu, dužine staža
osiguranja, učešća u odbrani BiH, zdravstvenog stanja, socijalne
Član 2. situacije i invalidnosti, a prema kriterijima koji se nalaze u
Propisom i općim aktima rukovodioca organa državne služ- prilogu ovog kolektivnog ugovora i čine njegov sastavni dio.
be i sudske vlasti ne mogu se utvrditi manja prava državnih služ- Na listu iz stava (1) ovog člana uvrštavaju se svi državni
benika i namještenika od onih koja su utvrđena ovim ugovorom. službenici ili namještenici istog stepena stručne spreme zaposleni
Rukovodilac organa državne službe, sudske vlasti, službi ili u organu državne službe, organu sudske vlasti ili drugim
drugih institucija iz člana 1. ovog ugovora (u daljem tekstu: ruko- institucijama, odnosno službama.
vodilac organa državne službe) će obezbijediti učešće Sindikata u Rukovodilac organa državne službe, sudske vlasti ili druge
pripremi i izradi prednacrta i nacrta propisa koji regulišu oblast institucije dužan je, prije donošenja liste i rješenja o prekobroj-
radno-pravnih odnosa službenika organa državne službe. nosti, razmotriti mišljenje Sindikata i odgovor po tom mišljenju
II - RADNI ODNOSI dostaviti u pismenom obliku organu Sindikata.
Član 3. Državnom službeniku i namješteniku, koji je proglašen
Prijem, raspoređivanje i prestanak rada službenika u prekobrojnim, a koji se ne može rasporediti na druge poslove u
organima državne službe vršiće se u skladu sa zakonom. skladu sa zakonom, prestaje radni odnos i ima pravo na otprem-
ninu u skladu sa zakonom.
Član 4.
Lice koje traži zaposlenje, kao i lice koje se zaposli, ne III - ODMORI I ODSUSTVA
može biti stavljeno u nepovoljniji položaj s obzirom na spol, Član 10.
spolno opredjeljenje, bračno stanje, porodične obaveze, starost, Ako je potrebno da državni službenik ili namještenik radi u
invalidnost, trudnoću, jezik, vjeru, političko i drugo mišljenje, dane sedmičnog odmora, mora mu se osigurati korištenje jednog
nacionalnu pripadnost, socijalno porijeklo, imovno stanje, rođe- dana u periodu određenom prema dogovoru rukovodioca organa i
nje, rasu, boju kože, članstvo ili nečlanstvo u političkim stranka- državnog službenika ili namještenika.
ma i sindikatima, zdravstveni status ili neko drugo lično svojstvo. Član 11.
Član 5. Dužinu i vrijeme korištenja godišnjeg odmora utvrđuje
Provjera radnih i stručnih sposobnosti, koja se vrši za rukovodilac organa državne službe, u skladu sa zakonom, ovim
vrijeme trajanja probnog rada, sastoji se u ocjenjivanju znanja i ugovorom i općim aktom o radnim odnosima (u daljem tekstu:
sposobnosti državnog službenika ili namještenika za izvršavanje Pravilnik o radnim odnosima).
poslova koje će obavljati, odnosno na koje se državni službenik Pri utvrđivanju trajanja godišnjeg odmora ne uračunavaju
ili namještenik raspoređuje. se subote, nedjelje, dani u koje se po zakonu ne radi i dani
Ocjenu rada državnog službenika i namještenika, koja se plaćenog odsustva.
vrši za vrijeme probnog rada, predlaže rukovodilac organizacione Član 12.
jedinice, odnosno ovlaštena osoba koja prati njegov rad u organu Godišnji odmor od 20 (dvadeset) radnih dana uvećava se
državne službe. prema posebnim osnovama i mjerilima, s tim da ukupno trajanje
Član 6. godišnjeg odmora ne može biti duže od 36 (trideset i šest) radnih
Ako rukovodilac organa državne službe ne donese rješenje dana.
o otpustu u roku od osam dana od dana kada je istekao probni Uvećanje godišnjeg odmora vršiće se prema slijedećim
rad, a državni službenik ili namještenik je nastavio sa radom, osnovama i mjerilima:
smatra se da je zadovoljio na probnom radu. Po osnovu radnog staža:
Član 7. - za svake tri godine radnog staža najmanje jedan dan.
Državnom službeniku ili namješteniku, koji je za vrijeme
probnog rada bio odsutan sa rada iz opravdanih razloga (bolest, Po osnovu složenosti poslova:
mobilizacija i sl.), probni rad se produžava za onoliko dana - državnim službenicima koji obavljaju poslove visoke
koliko je bio opravdano odsutan. spreme - četiri dana,
Član 8. - namještenicima koji obavljaju poslove više stručne spreme i
Stručni kadrovi mogu se primiti na stručno osposobljavanje namještenicima sa VKV spremom - tri dana,
radi polaganja pripravničkog, odnosno stručnog ispita i bez - namještenicima koji obavljaju poslove srednje školske
zasnivanja radnog odnosa, po postupku i na način koji je spreme - dva dana,
zakonom predviđen za pripravnike. - namještenicima sa KV spremom - dva dana,
- ostalim namještenicima - jedan dan.
Petak, 2. 3. 2018. SLUŽBENE NOVINE FEDERACIJE BiH Broj 16 - Strana 3
Po osnovu uslova rada: - za sindikalne aktivnosti u trajanju od jedan radni dan
- rad na poslovima sa otežanim uvjetima rada - tri dana, u mjesecu,
- rad u smjenama i u neradne dane - dva dana. - za gradnju i popravku kuće ili stana,
- za njegu člana obitelji,
Po osnovu socijalnih i zdravstvenih uslova: - za sudjelovanje na kulturnim, sportskim susretima i
- roditelju ili staratelju sa djetetom do sedam godina - jedan drugim sličnim slučajevima.
dan za svako dijete, Dužina odsustva iz stava (1) ovog člana za pojedine
- samohranom roditelju ili staratelju sa djetetom do deset slučajeve uređuje se pravilnikom o radnim odnosima.
godina - dva dana za svako dijete, IV - ZAŠTITA ZDRAVLJA I SIGURNOSTI NA RADU
- samohranom roditelju ili staratelju sa hendikepiranim
djetetom - dva dana za svako dijete, Član 20.
- invalidu - dva dana. Rukovodilac organa državne službe dužan je osigurati
nužne uvjete za zdravlje i sigurnost službenika na radu.
Po osnovu rezultata rada: Rukovodilac organa organa državne službe, na zahtjev Sin-
- za uspješne rezultate rada - jedan dan, dikata, preduzeće donošenje potrebnih mjera za zaštitu državnih
- za naročito uspješne rezultate u radu - dva dana. službenika i namještenika, uključujući i njihovo osposobljavanje
Član 13. za siguran rad i prevenciju zdravlja.
Državni službenik ili namještenik, koji u kalendarskoj godi- Rukovodilac organa državne službe dužan je ugovoriti
ni u kojoj je zasnovao radni odnos nema navršenih šest mjeseci kolektivno osiguranje državnih službenika i namještenika za
neprekidnog rada, ima pravo najmanje dva dana godišnjeg slučajeve povrede u službi ili u vezi sa službom, odnosno dolaska
odmora za svaki navršeni mjesec rada. na posao i odlaska sa posla, u skladu sa zakonom.
Član 14. Član 21.
Na osnovu plana korištenja godišnjeg odmora, rukovodilac Dužnost je državnog službenika ili namještenika brinuti se
organa državne službe donosi rješenje i uručuje ga državnom o vlastitom zdravlju i sigurnosti, kao i zdravlju i sigurnosti drugih
službeniku ili namješteniku najkasnije 15 dana prije početka sa kojima radi.
korištenja godišnjeg odmora. Pravilnikom o radnim odnosima ili posebnim pravilnikom o
zaštiti na radu utvrđuju se poslovi sa posebnim uvjetima rada i
Član 15.
rokovi za vršenje periodičnih zdravstvenih Ijekarskih pregleda.
Državni službenik ili namještenik ima pravo koristiti jedan
dan godišnjeg odmora u vrijeme koje sam odredi, ali je dužan o Član 22.
tome obavijestiti rukovodioca organa državne službe, najkasnije Državni službenik i namještenik - žena, odnosno državni
tri dana prije korištenja. službenik i namještenik - otac djeteta, ima pravo na posebnu
zaštitu u skladu sa Zakonom o radu, ako to pitanje nije povoljnije
Član 16.
regulisano posebnim zakonom i ako to pravo ne koristi drugi
Korištenje godišnjeg odmora može se privremeno prekinuti
bračni drug.
na zahtjev rukovodioca organa državne službe u slučaju kad je to
neophodno radi izvršenja neodložnih službenih poslova. V - PLAĆE I DODACI NA PLAĆE I NAKNADE PO
U slučaju iz stava (1) ovog člana, državni službenici ili OSNOVU RADA
namještenici imaju pravo na nadoknadu stvarnih troškova a) Plaće
nastalih prekidom korištenja godišnjeg odmora. Visina tih Član 23.
troškova dokazuje se odgovarajućim pisanim dokazima. Osnovna plaća državnog službenika ili namještenika utvr-
Član 17. đuje se množenjem osnovice za plaću i boda za obračun plaće sa
Državni službenik ili namještenik ima pravo na odsustvo uz utvrđenim koeficijentom platnog razreda.
naknadu plaće (plaćeno odsustvo) od ukupno 7 (sedam) radnih Utvrđivanje osnovice i boda vršiće se u pregovorima izme-
dana u kalendarskoj godini u sljedećim slučajevima: đu Vlade FBiH, vlada kantona, gradonačelnika, općinskih načel-
Stupanja u brak, rođenja djeteta, teže bolesti ili smrti člana nika sjedne strane (u daljem tekstu: poslodavac) i reprezentativ-
obitelji, odnosno domaćinstva, selidbe, dobrovoljnog davanja nog sindikata s druge strane, prije usvajanja budžeta za narednu
krvi i u drugim sličnim slučajevima, što se određuje pravilnikom godinu.
o radnim odnosima. Ukoliko se ne postigne dogovor između poslodavca iz stava
Državni službenik ili namještenik ima pravo na plaćeno (2) ovog člana i sindikata, poslodavac će utvrditi osnovicu i bod,
odsustvo sa rada u trajanju od najmanje pet radnih dana za pri čemu visina osnovice ne može biti niža od prethodno
pripremanje i polaganje stručnog ispita ili drugog ispita koji dogovorene, odnosno važeće.
predstavlja uslov za obavljanje poslova radnog mjesta na koje je Najniža plaća u organima državne službe utvrđuje se u
državni službenik ili namještenik raspoređen. visini od 50-70 % prosječne neto plaće isplaćene po zaposleniku
u FBiH po posljednjem objavljenom statističkom podatku
Član 18.
Federalnog zavoda za statistiku.
Državni službenik ili namještenik, koji se upućuje na
U slučaju povećanja indeksa potrošačkih cijena mjerenih od
školovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje, isključivo
strane Federalnog zavoda za statistiku, većih od 5 %, osnovica za
za potrebe poslodavca, ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju
utvrđivanje plaće može se utvrđivati i mjesečno.
do jedne godine. Način korištenja ovog prava utvrdiće se
Rukovodilac organa će, na prijedlog neposrednog rukovo-
pravilnikom o radnim odnosima.
dioca, donijeti rješenje kojim se osnovna plaća državnog službe-
Član 19. nika i namještenika uvećava za procenat do 20 %, za period u
Državnom službeniku ili namješteniku može se odobriti kome, pored poslova svog radnog mjesta, privremeno obavlja i
neplaćeno odsustvo sa rada do 30 dana u sljedećim slučajevima: poslove drugog radnog mjesta.
- za pripremanje i polaganje ispita, Rukovodilac organa iz stava (1) ovog člana je obavezan
- za sudjelovanje u stručnim seminarima, donijeti posebno rješenje o privremenom obavljanju poslova
drugog radnog mjesta.
Član 24. Član 30.
Plaća državnog službenika i namještenika obračunata u Državnom službeniku ili namješteniku pripada naknada na
skladu sa članom 23. ovog ugovora uvećava se za iznos od 0,4- ime korištenja godišnjeg odmora (regres) u visini od 50 % pro-
0,6 %, za svaku započetu godinu staža, u skladu sa zakonom, s sječne neto plaće isplaćene u Federaciji prema posljednjem obja-
tim da ukupno povećanje plaće po ovom osnovu ne može biti vljenom statističkom podatku Federalnog zavoda za statistiku.
veće od 20 %. Član 31.
Plaća se isplaćuje jedanput mjesečno za protekli mjesec i od Državnom službeniku ili namješteniku koji je privremeno
jedne do druge isplate plaće ne može proći više od 30 dana. raspoređen ili upućen na rad van mjesta prebivališta njegove
b) Dodaci na plaću porodice pripada naknada za odvojeni život od porodice za
Član 25. troškove ishrane u visini i pod uslovima utvrđenim posebnim
Državnom službeniku ili namješteniku, koji radi na propisima.
poslovima s posebnim uslovima rada, utvrđenim pravilnikom o Član 32.
radnim odnosima, pripada pravo na posebni dodatak uz plaću u Državnom službeniku ili namješteniku pripada naknada za
visini do 20 %. službeni put (troškovi prevoza, troškovi prenoćišta i troškovi
Za državne službenike ili namještenike koji obavljaju poslo- upotrebe privatnih automobila u službene svrhe) po cijeni
ve sudske policije, straže u kazneno- popravnim ustanovama, prevozne karte i hotelskih računa za hotele do četiri zvjezdice i
naknada, odnosno poseban dodatak uz plaću iz stava (1) ovog dnevni troškovi u obliku dnevnice za službeno putovanje na
člana, može iznositi do 30 %. način i u visini utvrđenim posebnim propisima.
Vlada FBiH će na usaglašeni prijedlog sa Sindikatom Član 33.
pripremiti i u parlamentarnu proceduru uputiti prijedlog zakona Dnevnica za službeni put i naknada za odvojeni život od
kojim će precizno urediti pitanje pojedinačnih radnih mjesta iz porodice međusobno se isključuju, osim u slučajevima kada se
stava (1) ovog člana. službeni put obavlja van mjesta rada za koje se prima naknada za
Član 26. odvojeni život.
Osnovna plaća uvećaće se za: Član 34.
- noćni rad - najmanje 25 % U slučaju povrede na radu, teške bolesti i invalidnosti
- prekovremeni rad - najmanje 25 % državnog službenika ili namještenika ili člana njegove uže
- rad u dane sedmičnog odmora - najmanje 15 % porodice isplaćuje se jednokratna novčana pomoć u visini od 1-2
- rad u dane praznika koji su po zakonu državni prosječne neto plaće isplaćene u Federaciji BiH prema zadnjem
praznici - najmanje 40 % objavljenom statističkom podatku.
Radniku pripada naknada po osnovu vremena provedenog u U slučaju smrti državnog službenika, odnosno
pripravnosti za rad. Visina i način korištenja ovog prava urediće namještenika, njegovoj porodici se isplaćuju troškovi sahrane u
se pravilnikom o radu. visini od 2-4 prosječne neto plaće isplaćene u FBiH prema
c) Naknade po osnovu rada zadnjem objavljenom statističkom podatku.
Član 27. Članom uže porodice državnog službenika ili namještenika
Pored naknada na plaću utvrđenih zakonom, državnom u smislu stava (1) i (2) ovog člana smatraju se:
službeniku i namješteniku pripada naknada za prevoz na posao i s - bračni i vanbračni drug ako žive u zajedničkom
posla, ishrana u toku rada (topli obrok), regres za godišnji odmor, domaćinstvu;
naknada za bolovanje, naknada za porodiljsko odsustvo, naknada - dijete (bračno, vanbračno, usvojeno, pastorče i dijete
za službeno putovanje, naknada za slučaj povrede na radu, teške bez roditelja uzeto na izdržavanje do 18 godina, od-
bolesti i invalidnosti, naknada za slučaj smrti i pravo na nosno do 26 godina starosti ako se nalaze na redov-
osiguranje od posljedica nesretnog slučaja, otpremnina i naknada nom školovanju i nisu u radnom odnosu, a djeca
za slučaj prekobrojnosti. nesposobna za rad, bez obzira na starosnu dob);
Postupak ostvarivanja prava na naknade i visinu naknada iz - roditelji (otac, majka, očuh, maćeha i usvojitelji);
stava (1) ovog člana utvrđuju nadležna tijela Vlade FBiH, vlada - braća i sestre bez roditelja do 18 godina, odnosno do
kantona, odnosno nadležna tijela gradova ili općina svojim 26 godina starosti ako se nalaze na redovnom
propisima, uz konsultacije sa reprezentativnim Sindikatom. školovanju i nemaju drugih prihoda, već ih korisnik
naknade stvarno izdržava, ili je obaveza njihovog
Član 28. izdržavanja zakonom utvrđena, a ako su nesposobni
Državnom službeniku ili namješteniku kome nije organi- za rad, bez obzira na starosnu dob, pod uslovom da s
zovan prevoz na posao i sa posla, a čije je mjesto stanovanja od njima žive u zajedničkom domaćinstvu i unučad ako
mjesta rada udaljeno minimalno od 2-4 kilometra, pripada nemaju roditelja i žive u zajedničkom domaćinstvu s
naknada za troškove prevoza, čija će visina i način utvrđivanja državnim službenikom ili namještenikom.
biti utvrđeni posebnim propisima vlada, gradskih i općinskih Naknada iz stava (2) ovog člana isplaćuje se i u slučaju
vijeća, uz konsultacije sa reprezentativnim Sindikatom. smrti člana uže porodice državnog službenika ili namještenika.
Član 29. Ukoliko u organu državne službe istog nivoa vlasti rade dva
Državnom službeniku i namješteniku pripada naknada za ili više članova porodice, troškovi sahrane iz stava (2) ovog člana
ishranu (topli obrok) u toku rada u neto iznosu od 0,8-1 % pro- se isplaćuju samo jednom zaposlenom članu porodice.
sječne neto plaće u FBiH prema posljednjem objavljenom statis- Član 35.
tičkom podatku prije donošenja budžeta, a shodno mogućnostima Državni službenik ili namještenik ima pravo na otpremninu
budžeta. pri odlasku u penziju u visini svojih 3-5 ostvarenih prosječnih
Visina naknada iz stava (1) ovog člana ne može biti niža od neto plaća isplaćenih u prethodnih pet mjeseci.
iznosa isplaćenog za juni 2017. godine, odnosno ne može biti
veća od 1 % prosječne neto plaće u FBiH prema posljednjem Član 36.
objavljenom statističkom podatku prije donošenja budžeta. Naknada iz člana 34. i 35. ne može biti utvrđena u iznosu
nižem od iznosa koji se isplaćivao na dan 30. juna 2017.
Član 37. Član 46.
Državnom službeniku ili namješteniku pripada naknada za Postupak arbitraže pokreće se na pismeni prijedlog jednog
izum i tehničko unapređenje koje je ostvario na radu ili u vezi sa od potpisnika ovog ugovora, a mora se dovršiti u roku od 10 dana
radom, s tim da taj izum, odnosno tehničko unapređenje, koristi od dana početka arbitraže.
organ državne službe. Član 47.
Visina naknade utvrđuje se posebnim ugovorom između U postupku arbitraže ispituju se navodi i prijedlozi
državnog službenika ili namještenika i rukovodioca organa ugovornih strana, a po potrebi prikupljaju i drugi dokazi, te
državne službe. saslušavaju stranke.
VI - ZAŠTITA PRAVA Član 48.
Član 38. Arbitražno vijeće u odlučivanju, odnosno postupku,
Rješenja i drugi akti koji se odnose na ostvarivanje prava, primjenjuje pravila parničnog postupka.
obaveza i odgovornosti državnog službenika ili namještenika Troškovi postupka arbitraže (naknade za rad članova Arbi-
obavezno se dostavljaju u pismenom obliku s obrazloženjem i tražnog vijeća), u visini koju zajednički dogovore rukovodilac
poukom o pravnom lijeku, državnom službeniku ili namješteniku organa državne službe i predstavnici Sindikata, sporazumno
na koga se odnose, u rokovima određenim zakonom. utvrde sa članovima Arbitražnog vijeća, isplaćuju se solidarno iz
Član 39. sredstava Sindikata i sredstava budžeta.
Državni službenik ili namještenik, zaposlen na neodređeno Obavljanje administrativno-tehničkih poslova za Arbitražno
vrijeme, a kojem je radni odnos u organu državne službe prestao vijeće obezbijediće nadležna ministarstva rada.
usljed prekobrojnosti, ima pravo na otpremninu u visini i na način Član 49.
utvrđen propisima o plaćama u organima državne službe. Odluka Arbitražnog vijeća je konačna i obavezujuća.
Otpremnina se isplaćuje posljednjeg dana rada u organu Protiv odluke Arbitražnog vijeća žalba nije dopuštena.
državne službe. IX - ŠTRAJK
Član 40. Član 50.
Državni službenik ili namještenik, za čijim je radom U svrhu zaštite i ostvarenja ekonomskih i socijalnih interesa
prestala potreba u organu državne službe, ima u roku do godinu svojih članova, Sindikat ima pravo pozvati svoje članstvo i
dana od dana prestanka radnog odnosa pravo prvenstva u zaposlene na štrajk.
ponovnom primanju u radni odnos, ako se u tom vremenu ukaže Štrajk se organizuje i sprovodi u skladu sa Zakonom o
potreba za obavljanje poslova, čiji je obim bio smanjen ili su bili štrajku i sindikalnim pravilima o štrajku.
ukinuti, u skladu sa stručnom spremom koja se traži.
Član 51.
Član 41. Štrajk se mora najaviti rukovodiocu organa državne službe
Državnom službeniku ili namješteniku ne može prestati u roku utvrđenom zakonom.
radni odnos bez njegove krivice ukoliko mu nedostaje najviše pet U pisanoj najavi štrajka moraju se navesti razlozi za štrajk,
godina do ostvarenja uslova za mirovinu. te mjesto i vrijeme početka štrajka.
Član 42. Odluku o štrajku donosi nadležni organ Sindikata s
U slučaju promijenjene radne sposobnosti zbog profesio- najmanje natpolovičnom većinom svojih članova.
nalne bolesti, povrede na radu i invaliditeta državnog službenika Član 52.
ili namještenika, osigurava se lakši posao bez smanjenja plaće Na dan najave štrajka, Sindikat mora objaviti pravila o
koju je ostvarivao prije nastupanja navedenih okolnosti. štrajku.
Državnom službeniku ili namješteniku, koji radi skraćeno Sindikat je dužan da, Pravilima o štrajku ili posebnom
vrijeme zbog razloga navedenih u stavu (1) ovog člana, isplaćuje odlukom štrajkačkog odbora, u skladu sa zakonom, utvrdi
se puna plaća koju bi ostvario za puno radno vrijeme na radnom poslove za koje se mora osigurati izvršavanje osnovne funkcije iz
mjestu na koje je raspoređen. djelokruga organa državne službe.
VII - DONOŠENJE PROPISA I OPĆIH AKATA Aktima iz stava (2) ovog člana moraju se tačno definisati
Član 43. poslovi u organu državne službe koji se moraju obavljati u toku
Rukovodilac organa državne službe dužan je sve prednacrte trajanja štrajka.
i nacrte propisa i općih akata iz oblasti radno-pravnih odnosa Pravila o štrajku i drugi akti koji se odnose na tok vođenja
dostaviti Sindikatu na razmatranje i mišljenje. štrajka u organu državne službe moraju se dostaviti rukovodiocu
Rukovodilac organa državne službe dužan je razmotriti dato organa državne službe, najkasnije na dan najave štrajka.
mišljenje Sindikata i prihvatiti sugestije za koje se ocijeni da su Član 53.
osnovane. Štrajkom rukovodi štrajkački odbor sastavljen od predstav-
VIII - RJEŠAVANJE KOLEKTIVNIH RADNIH nika Sindikata, koji se dužan očitovati drugoj strani, kako bi se
SPOROVA nastavili pregovori na mirnom rješenju spora.
Za vrijeme trajanja štrajka, članovi štrajkačkog odbora ne
Član 44. mogu biti raspoređeni na rad.
Kolektivni radni sporovi o primjeni, izmjeni i dopuni,
odnosno otkazivanju ovog ugovora ili drugog sličnog spora, koji Član 54.
se nisu mogli riješiti pregovaranjem potpisnika ovog ugovora, Učesniku štrajka za dane provedene u štrajku ne pripada
mogu se rješavati pred Arbitražnim vijećem. plaća i dodaci na plaću, osim doplatka za djecu.
Član 45. Član 55.
Arbitražno vijeće sastoji se od tri člana. Organizovanje štrajka i učešće u štrajku, na način propisan
Svaka strana bira po jednog člana, a treći član se bira zakonom, pravilima o štrajku i odredbama ovog ugovora, ne
dogovorno iz reda istaknutih naučnih i stručnih radnika iz oblasti predstavlja povredu službene dužnosti.
koja je predmet spora.
Član 56. Mišljenje sindikata iz stava (1) ovog člana obavezno se
Niko se ne smije prisiliti da učestvuje u štrajku mimo pribavlja u sljedećim slučajevima:
njegove volje, niti se smije staviti u nepovoljniji položaj zbog - kada se donosi odluka o popuni radnih mjesta, ako u
učešća u štrajku. organu državne službe ima neraspoređenih državnih
X - USLOVI ZA RAD SINDIKATA službenika ili namještenika,
- donošenja odluke o mjerama zaštite na radu,
Član 57. - donošenja odluke o uvođenju novih tehnologija, te
Potpisnici ovog ugovora se obavezuju da će djelovati u promjene u organizaciji i načinu rada,
skladu sa Ustavom, zakonom, konvencijama Međunarodne - donošenja odluke o rasporedu radnog vremena i o
organizacije rada, Općim kolektivnim ugovorom i ovim noćnom radu.
ugovorom.
Član 65.
Član 58. Rukovodilac organa državne službe dužan je razmotriti sve
Rukovodilac organa državne službe obavezuje se da neće prijedloge, inicijative, mišljenja i zahtjeve Sindikata, koji se
svojim djelovanjem i aktivnostima ni na koji način onemogućiti odnose na ostvarivanje prava, obaveza i odgovornosti službenika
sindikalni rad, sindikalno organizovanje i pravo zaposlenih da se iz rada i po osnovi rada i o svom stavu obavijestiti Sindikat u
učlane u Sindikat. roku od 15 (petnaest) dana od dana prijema takvog akta.
U cilju ostvarivanja funkcije Sindikata u organima državne
službe, rukovodilac tih organa dužan je osigurati da se putem Član 66.
platne liste, a po dostavljenoj pismenoj izjavi - pristupnici držav- Rukovodilac organa državne službe i predstavnik Sindikata
nog službenika ili namještenika, člana Samostalnog sindikata iz dužni su, na zahtjev jedne od strana, primiti na razgovor drugu
koje se vidi njegov dobrovoljan pristanak za takav način plaćanja stranu i razmotriti sva pitanja sindikalne aktivnosti, materijalne i
članarine, sa tačno određenim procentom plaće za sindikalnu druge problematike državnih službenika ili namještenika, kao i
članarinu, vrši mjesečno prikupljanje tih finansijskih sredstava i planirane obaveze organa državne službe u tom pogledu.
njihov prenos na račun Sindikata. Član 67.
Član 59. Rukovodilac organa državne službe je dužan, na zahtjev
Dužnost je Sindikata da obavijesti rukovodioca organa sindikata, bez naknade, osigurati za rad Sindikata, najmanje
državne službe o izboru ili imenovanju državnog službenika ili slijedeće uslove:
namještenika iz tog organa na funkciju sindikalnog povjerenika - odgovarajući prostor za održavanje sindikalnih
ili drugu funkciju u organima Sindikata. sastanaka, ako za to postoje uslovi,
- pravo na korištenje telefona, telefaksa i drugih
Član 60. raspoloživih tehničkih pomagala.
Rukovodilac organa državne službe dužan je omogućiti
plaćeno odsustvo sa rada sindikalnom povjereniku i drugom Član 68.
predstavniku reprezentativnog Sindikata zbog obavljanja sindi- U sprovođenju mjera zaštite na radu, te zaštite prava
kalnih aktivnosti i zbog prisustva sindikalnim sastancima, kon- državnih službenika i namještenika, Sindikat ima pravo i obavezu
gresima, konferencijama, seminarima, sindikalnim školama, u pogledu:
sindikalnim sportskim susretima i drugim oblicima osposo- - učestvovanja u planiranju mjera za unapređenje
bljavanja u zemlji i u inostranstvu u trajanju do dva dana uslova rada,
mjesečno. - informisanosti o promjenama bitnim za sigurnost i
Odsustvo predstavnika Sindikata iz stava (1) ovog člana zdravlje zaposlenih,
odobriće se na osnovu zvaničnog pismenog poziva organa - osposobljavanja i obrazovanja za obavljanje poslova
Sindikata, čiji je član. vezanih za zaštitu na radu,
- pozivanja inspektora zaštite na radu kad za to postoje
Član 61. razlozi,
Sporazumom između rukovodioca organa državne službe i - traženja od zaposlenih da poštuju mjere zaštite na
sindikalnog povjerenika mogu se bliže urediti uslovi vezani uz radu.
obavljanje sindikalnih zadataka.
Član 69.
Član 62. Sindikalni povjerenik ili druga osoba koja profesionalno
Sindikalni povjerenik, zbog obavljanja sindikalne obavlja dužnost u Sindikatu, ima se pravo nakon isteka mandata,
aktivnosti, ne može biti pozvan na odgovornost niti doveden u ako ponovo ne bude imenovana, vratiti u organ državne službe,
nepovoljniji položaj u odnosu na druge državne službenike ili na svoje ili drugo radno mjesto za koje ispunjava uslove stručne
namještenike. spreme.
Član 63. XI - TUMAČENJE I PRAĆENJE PRIMJENE
Za vrijeme obavljanja sindikalne aktivnosti u organu držav- KOLEKTIVNOG UGOVORA
ne službe, sindikalnom povjereniku, zbog obavljanja sindikalne
aktivnosti, ne može se, u skladu sa Zakonom o radu, bez Član 70.
saglasnosti Federalnog ministarstva za rad i socijalnu politiku: Za tumačenje i praćenje primjene ovog ugovora, ugovorne
- otkazati radni odnos, strane imenuju zajedničku komisiju u roku od 30 dana od dana
- ili na drugi način ga staviti u nepovoljniji položaj u potpisivanja ugovora.
odnosu na radno mjesto prije nego što je imenovan na Komisiju čine po jedan predstavnik potpisnika ovog
funkciju sindikalnog povjerenika. ugovora i identičan broj predstavnika Sindikata.
Članove komisije imenuju potpisnici ovog ugovora.
Član 64. Komisija donosi poslovnik o svom radu.
Pri donošenju odluka za rješavanje radno-pravnog statusa Sve odluke komisija donosi konsenzusom.
državnog službenika ili namještenika, rukovodilac organa držav- Ugovorne strane su se dužne pridržavati tumačenja i odluka
ne službe ili druga ovlaštena osoba mora pribaviti i razmotriti komisije.
mišljenje Sindikata ili sindikalnog povjerenika.
U slučaju nemogućnosti postizanja konsenzusa u tumačenju Troškove objavljivanja ovog ugovora u službenim glasilima
pojedinih odredaba ovog ugovora, sporna pitanja dostaviće se na snosi Vlada Federacije, odnosno vlade kantona.
rješavanje Arbitražnom vijeću iz člana 44. ovog ugovora. Član 79.
XII - PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE Ovaj ugovor stupa na snagu narednog dana od dana
Član 71. objavljivanja u službenim glasilima Federacije i kantona.
Odredbe ovog ugovora primjenjuju se na sve organe Član 80.
državne službe u Federaciji i sudske vlasti, kantona, gradova i Stupanjem na snagu ovog kolektivnog ugovora prestaje da
općina, upravne organizacije, kazneno popravne zavode, sudsku važi Kolektivni ugovor za službenike organa uprave i sudske
policiju, javne ustanove iz oblasti rada i zapošljavanja, penzijsko- vlasti u Federaciji Bosne i Hercegovine ("Službene novine
invalidskog osiguranja, zavoda zdravstvenog osiguranja i druge Federacije BiH", br. 23/00, 50/00, 97/13, 18/16, 89/16 i 23/17).
javne ustanove na svim nivoima vlasti u Federaciji čija je
sindikalna organizacija članica reprezentativnog Samostalnog Broj 03-34-349-1/2016
sindikata državnih službenika i namještenika u organima državne 19. februara/veljače
službe, sudske vlasti i javnih ustanova u Federaciji BiH. 2018. godine
Član 72. Sarajevo
Ovaj kolektivni ugovor zaključuje se na period od 18
mjeseci. Za Vladu Federacije
Ukoliko se ovaj kolektivni ugovor ne produži do njegovog Bosne i Hercegovine
isteka, primjenjivaće se 90 (devedeset) dana nakon isteka roka na Federalni ministar pravde
koji je zaključen. Mato Jozić, s. r.
Član 73.
Prijedlog za izmjene i dopune, odnosno produženje Broj 01-IV-120/18
primjene ovog ugovora, mogu dati ispred organa državne službe, 19. februara/veljače Broj 03-34-2157-1/18
sudske vlasti i javnih službi: Vlada Federacije i najmanje 1/3 2018. godine 19. februara/veljače
vlada kantona koje su potpisnici ovog ugovora i Sindikat. Sarajevo 2018. godine
Strana kojoj je podnesen prijedlog iz stava (1) ovog člana Sarajevo
mora se pismeno očitovati o istom u roku od 45 (četrdeset i pet) Za Samostalni sindikat
dana od dana prijema prijedloga. državnih službenika i Za Vladu Unsko-sanskog
Prijedlog za produženje primjene ovog ugovora ne može se namještenika u organima javne kantona
podnijeti u posljednjih 45 dana roka iz člana 72. stav (1) ovog uprave, Ministar pravosuđa i uprave
ugovora. sudskoj vlasti i javnim Nikola Findrik, s. r.
Član 74. ustanovama FBiH
Državni službenici i namještenici iz subjekata iz člana 71. Predsjednik Broj 06-34-2611/18
ovog ugovora ostvaruju prava po istom i mogu pred nadležnim Mr. Samir Kurtović, s. r. 19. februara/veljače
sudom zahtijevati njihovu zaštitu. 2018. godine
Član 75. Broj 02-34-1605/18 Sarajevo
19. februara/veljače
Nadležni organi, odnosno rukovodioci organa državne
2018. godine Za Vladu Zeničko-dobojskog
službe, dužni su uskladiti svoje akte koji se odnose na radne
Sarajevo kantona
odnose, plaće i druge naknade sa odredbama ovog ugovora u
roku od 90 (devedeset) dana od dana stupanja na snagu ovog Ministar za pravosuđe i upravu
ugovora. Za Vladu Kantona Sarajevo Mirnes Bašić, s. r.
Član 76. Premijer
Elmedin Konaković, s. r. Broj 01-34-116/2018
Ovaj ugovor smatra se zaključenim kad ga potpišu ovlašteni
predstavnici ugovornih strana, a uz prethodno pribavljene 19. februara/veljače
pismene saglasnosti vlada kantona za zaključenje ovog Broj 01-I-34-76-01/18 2018. godine
kolektivnog ugovora, s tim da je svaki kanton obavezan zatražiti 19. febrara/veljače Sarajevo
pismenu saglasnost od strane gradonačelnika i općinskih 2018. godine
načelnika gradova i općina na području kantona. Sarajevo Za Vladu Srednjobosanskog
Ovaj ugovor je obavezan za strane koje su ga potpisale, kao kantona
i za strane koje mu naknadno pristupe. Za Vladu Posavskog kantona Ministar pravosuđa i uprave
Ovom ugovoru mogu naknadno pristupiti i drugi organi Predsjednik Vlade Jozo Budeš, s. r.
državne službe i organi sudske vlasti i javne ustanove iz člana 71. Marijan Klaić, s. r.
ovog ugovora koji prihvataju odredbe ovog ugovora. Broj 01-36-390/18
Član 77. Broj 03-34-17229/17 19. februara/veljače
19. februara/veljače 2018. godine
U skladu s podjelom nadležnosti utvrđenom Ustavom
2018. godine Sarajevo
Federacije, Vlada Federacije i vlade kantona, odnosno jedinice
Sarajevo
lokalne samouprave, odgovaraju odvojeno svaka za svoje
finansijske obaveze utvrđene propisima o plaćama i naknadama i Za Vladu Hercegovačko-
ovim kolektivnim ugovorom. Za Vladu Bosansko- neretvanskog kantona
Član 78. podrinjskog kantona Goražde Ministar pravosuđa, uprave i
Premijer lokalne samouprave
Ovaj Kolektivni ugovor objaviće se u službenim glasilima Emir Oković, s. r. Suad Balić, s. r.
Federacije i kantona.
ANEKS 2. Briše se iz Registra zastupnika u osiguranju Fikret Aličajić
UZ ČLAN 9. KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA iz Cazina, vlasnik Srodne djelatnosti "FIXBAX", ul.
SLUŽBENIKE ORGANA DRŽAVNE UPRAVE I SUDSKE Aličajići 265, Cazin, upisan pod brojem ZFL 321.
VLASTI U FBiH 3. Brisanje je izvršeno sa danom 05.02.2018. godine.
KRITERIJI 4. Dispozitiv ovog Rješenja objavit će se u "Službenim
ZA ISKAZIVANJE PRESTANKA POTREBE ZA novinama Federacije BiH".
SLUŽBENICIMA ORGANA DRŽAVNE SLUŽBE I 5. Ovo Rješenje je konačno.
SUDSKE VLASTI U FBiH Broj 01-05.3-059-407/18
STRUČNA SPREMA I DRUGE RADNE 16. februara 2018. godine Direktor
KARAKTERISTIKE Sarajevo Dinko Musulin
Stručna sprema
- visoka stručna sprema - 30 bodova
- viša stručna sprema - 25 bodova Agencija za nadzor osiguranja Federacije Bosne i
- visokokvalifikovani radnik - 23 boda Hercegovine, postupajući po službenoj dužnosti, na temelju
- srednja stručna sprema - 20 bodova članka 14. Zakona o posredovanju u privatnom osiguranju
- kvalifikovani radnik - 18 bodova ("Službene novine Federacije BiH", br. 22/05, 8/10 i 30/16),
- niža stručna sprema - 15 bodova donosi
Položeni stručni ispit za rad u državnim organima - 5 RJEŠENJE
bodova 1. Ukida se Rješenje broj 1.0.-021-277/16 od 16.02.2016.
Dodatno usavršavanje godine.
- završen postdiplomski studij - 10 bodova 2. Briše se iz Registra zastupnika u osiguranju Fikret Aličajić
- položen pravosudni ispit - 10 bodova iz Cazina, vlasnik Srodne djelatnosti "FIXBAX", ul.
- doktorat nauka - 15 bodova Aličajići 265, Cazin, upisan pod brojem ZFL 321.
- drugi oblici usavršavanja (kursevi stručne specijalizacije i 3. Brisanje je izvršeno sa danom 05.02.2018. godine.
sl.) - 5 bodova 4. Izreka ovog Rješenja objavit će se u "Službenim novinama
Federacije BiH".
Ocjena rukovodioca o radu radnika u posljednje dvije godine
5. Ovo Rješenje je konačno.
- naročito uspješan - 15 bodova
Broj 01-05.3-059-407/18
- uspješan - 10 bodova
16. veljače 2018. godine Direktor
- zadovoljava 5 bodova
Sarajevo Dinko Musulin
Dužina staža osiguranja
- preko 30 godina - 30 bodova
- preko 25 godina - 25 bodova Агенција за надзор осигурања Федерације Босне и
- preko 20 godina - 20 bodova Херцеговине, поступајући по службеној дужности, на основу
- preko 15 godina - 15 bodova члана 14. Закона о посредовању у приватном осигурању
- preko 10 godina - 10 bodova ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 22/05, 8/10 и
- preko 5 godina - 5 bodova 30/16), доноси
- učešće u ratu protiv agresije na BiH (za svaku godinu) - 10
bodova РЈЕШЕЊЕ
1. Укида се Рјешење број 1.0.-021-277/16 од 16.02.2016.
SOCIJALNE PRILIKE године.
- radnik sa pet i više članova porodice - 20 bodova 2. Брише се из Регистра заступника у осигурању Фикрет
- radnik sa četiri člana porodice - 17 bodova Аличајић из Цазина, власник Сродне дјелатности
- radnik sa tri člana porodice - 15 bodova "ФИXБАX", ул. Аличајићи 265, Цазин, уписан под
- radnik sa dva člana porodice - 13 bodova бројем ЗФЛ 321.
- radnik sa jednim članom porodice - 10 bodova 3. Брисање је извршено са даном 05.02.2018. године.
- radnik samac - 5 bodova 4. Диспозитив овог Рјешења објавит ће се у "Службеним
ZDRAVSTVENO STANJE новинама Федерације БиХ".
5. Ово Рјешење је коначно.
- vojni invalidi - prema procentu invalidnosti - bodova
- invalidi rada - 10 bodova Број 01-05.3-059-407/18
- radnik sa težim oboljenjem utvrđenim općim aktom - 5 16. фебруара 2018. године Директор
bodova Сарајево Динко Мусулин
AGENCIJA ZA NADZOR OSIGURANJA

FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE 283
Agencija za nadzor osiguranja Federacije Bosne i
282 Hercegovine, postupajući po zahtjevu "YAS WARRANTIES"
Agencija za nadzor osiguranja Federacije Bosne i d.o.o. Sarajevo, ul. Alije Prijepoljca Cunija broj 15, a na osnovu
Hercegovine, postupajući po službenoj dužnosti, na osnovu člana člana 200. Zakona o upravnom postupku Federacije Bosne i
14. Zakona o posredovanju u privatnom osiguranju ("Službene Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 2/98 i
novine Federacije BiH", br. 22/05, 8/10 i 30/16), donosi 48/99) i člana 14. Zakona o posredovanju u privatnom osiguranju
RJEŠENJE ("Službene novine Federacije BiH", br. 22/05, 8/10 i 30/16),
1. Ukida se Rješenje broj 1.0.-021-277/16 od 16.02.2016. donosi
godine.
RJEŠENJE 2. Брише се из Регистра друштава за заступање у оси-
1. Ukida se Rješenje Agencije za nadzor osiguranja Federacije гурању "YАС WАРРАНТИЕС ЗАСТУПНИК" друштво
Bosne i Hercegovine o odobrenju obavljanja poslova zastu- за заступање у осигурању д.о.о. Сарајево, ул. Бутмирска
panja u osiguranju broj 1.0.-021-3186-2/16 od 23.02.2017. цеста број 15, Сарајево, уписано под бројем ЗД 69.
godine i Rješenje o upisu u Registar društava za zastupanje 3. Брисање је извршено са даном 22.02.2018. године.
u osiguranju broj 1.0.-021-3186-2/16 od 05.04.2017. 4. Диспозитив овог Рјешења објавит ће се у "Службеним
godine. новинама Федерације БиХ".
2. Briše se iz Registra društava za zastupanje u osiguranju 5. Ово Рјешење је коначно.
"YAS WARRANTIES ZASTUPNIK" društvo za Број 01-05.3-059-476/18
zastupanje u osiguranju d.o.o. Sarajevo, ul. Butmirska cesta 22. фебруара 2018. године Директор
broj 15, Sarajevo, upisano pod brojem ZD 69. Сарајево Динко Мусулин
3. Brisanje je izvršeno sa danom 22.02.2018. godine.
4. Dispozitiv ovog Rješenja objavit će se u "Službenim
novinama Federacije BiH". 284
5. Ovo Rješenje je konačno. Agencija za nadzor osiguranja Federacije Bosne i Herce-
Broj 01-05.3-059-476/18 govine, postupajući po službenoj dužnosti, na osnovu člana 200.
22. februara 2018. godine Direktor Zakona o upravnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine
Sarajevo Dinko Musulin ("Službene novine Federacije BiH", br. 2/98 i 48/99) i člana 14.
Zakona o posredovanju u privatnom osiguranju ("Službene
novine Federacije BiH", br. 22/05, 8/10 i 30/16), donosi
Agencija za nadzor osiguranja Federacije Bosne i RJEŠENJE
Hercegovine, postupajući po zahtjevu "YAS WARRANTIES" 1. Ukida se Rješenje Agencije za nadzor osiguranja Federacije
d.o.o. Sarajevo, ul. Alije Prijepoljca Cunija broj 15, a na temelju Bosne i Hercegovine o ostajanju na snazi odobrenja za
članka 200. Zakona o upravnom postupku Federacije Bosne i obavljanje poslova zastupanja u osiguranju i upis u Registar
Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 2/98 i društava za zastupanje u osiguranju broj 1.0.-021-146/16 od
48/99) i članka 14. Zakona o posredovanju u privatnom 23.02.2016. godine.
osiguranju ("Službene novine Federacije BiH", br. 22/05, 8/10 i 2. Briše se iz Registra društava za zastupanje u osiguranju
30/16), donosi "AKD" društvo za zastupanje u osiguranju d.o.o. Tešanj, ul.
RJEŠENJE Marin Han bb, Tešanj, upisano pod brojem ZD 15.
1. Ukida se Rješenje Agencije za nadzor osiguranja Federacije 3. Brisanje je izvršeno sa danom 19.02.2018. godine.
Bosne i Hercegovine o odobrenju obavljanja poslova zastu- 4. Dispozitiv ovog Rješenja objavit će se u "Službenim
panja u osiguranju broj 1.0.-021-3186-2/16 od 23.02.2017. novinama Federacije BiH".
godine i Rješenje o upisu u Registar društava za zastupanje 5. Ovo Rješenje je konačno.
u osiguranju broj 1.0.-021-3186-2/16 od 05.04.2017. Broj 01-05.3-059-503/18
godine. 22. februara 2018. godine Direktor
2. Briše se iz Registra društava za zastupanje u osiguranju Sarajevo Dinko Musulin
"YAS WARRANTIES ZASTUPNIK" društvo za
zastupanje u osiguranju d.o.o. Sarajevo, ul. Butmirska cesta
broj 15, Sarajevo, upisano pod brojem ZD 69. Agencija za nadzor osiguranja Federacije Bosne i Herce-
3. Brisanje je izvršeno sa danom 22.02.2018. godine. govine, postupajući po službenoj dužnosti, na temelju članka 200.
4. Izreka ovog Rješenja objavit će se u "Službenim novinama Zakona o upravnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine
Federacije BiH". ("Službene novine Federacije BiH", br. 2/98 i 48/99) i članka 14.
5. Ovo Rješenje je konačno. Zakona o posredovanju u privatnom osiguranju ("Službene
Broj 01-05.3-059-476/18 novine Federacije BiH", br. 22/05, 8/10 i 30/16), donosi
22. veljače 2018. godine Direktor RJEŠENJE
Sarajevo Dinko Musulin 1. Ukida se Rješenje Agencije za nadzor osiguranja Federacije
Bosne i Hercegovine o ostajanju na snazi odobrenja za
obavljanje poslova zastupanja u osiguranju i upis u Registar
Агенција за надзор осигурања Федерације Босне и društava za zastupanje u osiguranju broj 1.0.-021-146/16 od
Херцеговине, поступајући по захтјеву "YАС 23.02.2016. godine.
WАРРАНТИЕС" д.о.о. Сарајево, ул. Алије Пријепољца 2. Briše se iz Registra društava za zastupanje u osiguranju
Цунија број 15, а на основу члана 200. Закона о управном "AKD" društvo za zastupanje u osiguranju d.o.o. Tešanj, ul.
поступку Федерације Босне и Херцеговине ("Службене Marin Han bb, Tešanj, upisano pod brojem ZD 15.
новине Федерације БиХ", бр. 2/98 и 48/99) и члана 14. Закона 3. Brisanje je izvršeno sa danom 19.02.2018. godine.
о посредовању у приватном осигурању ("Службене новине 4. Izreka ovog Rješenja objavit će se u "Službenim novinama
Федерације БиХ", бр. 22/05, 8/10 и 30/16), доноси Federacije BiH".
РЈЕШЕЊЕ 5. Ovo Rješenje je konačno.
1. Укида се Рјешење Агенције за надзор осигурања Broj 01-05.3-059-503/18
Федерације Босне и Херцеговине о одобрењу обављања 22. veljače 2018. godine Direktor
послова заступања у осигурању број 1.0.-021-3186-2/16 Sarajevo Dinko Musulin
од 23.02.2017. године и Рјешење о упису у Регистар
друштава за заступање у осигурању број 1.0.-021-3186-
2/16 од 05.04.2017. године.
godine i Rješenje o upisu u Registar zastupnika u osigu-
Агенција за надзор осигурања Федерације Босне и ranju broj 1.0.-021-2034-1/16 od 13.10.2016. godine.
Херцеговине, поступајући по службеној дужности, на основу 2. Briše se iz Registra zastupnika u osiguranju Mustafa Šišić
члана 200. Закона о управном поступку Федерације Босне и iz Tešnja, ul. Šehagića prolaz broj 8, kao ovlašteni
Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 2/98 zastupnik-direktor društva za zastupanje u osiguranju
и 48/99) и члана 14. Закона о посредовању у приватном "AKD" d.o.o. Tešanj, upisan pod brojem ZFL 529.
осигурању ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 22/05, 3. Brisanje je izvršeno sa danom 19.02.2018. godine.
8/10 и 30/16), доноси 4. Izreka ovog Rješenja objavit će se u "Službenim novinama
Federacije BiH".
РЈЕШЕЊЕ 5. Ovo Rješenje je konačno.
1. Укида се Рјешење Агенције за надзор осигурања
Федерације Босне и Херцеговине о остајању на снази Broj 01-05.3-059-504/18
одобрења за обављање послова заступања у осигурању 22. veljače 2018. godine Direktor
и упис у Регистар друштава за заступање у осигурању Sarajevo Dinko Musulin
број 1.0.-021-146/16 од 23.02.2016. године.
2. Брише се из Регистра друштава за заступање у
осигурању "АКД" друштво за заступање у осигурању Агенција за надзор осигурања Федерације Босне и
д.о.о. Тешањ, ул. Марин Хан бб, Тешањ, уписано под Херцеговине, поступајући по службеној дужности, на основу
бројем ЗД 15. члана 200. Закона о управном поступку Федерације Босне и
3. Брисање је извршено са даном 19.02.2018. године. Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ, бр. 2/98 и
4. Диспозитив овог Рјешења објавит ће се у "Службеним 48/99) и члана 14. Закона о посредовању у приватном
новинама Федерације БиХ". осигурању ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 22/05,
5. Ово Рјешење је коначно. 8/10 и 30/16), доноси
Број 01-05.3-059-503/18 РЈЕШЕЊЕ
22. фебруара 2018. године Директор 1. Укида се Рјешење Агенције за надзор осигурања
Сарајево Динко Мусулин Федерације Босне и Херцеговине о одобрењу обављања
послова заступања у осигурању број 1.0.-021-2034/16 од
06.10.2016. године и Рјешење о упису у Регистар
285 заступника у осигурању број 1.0.-021-2034-1/16 од
Agencija za nadzor osiguranja Federacije Bosne i 13.10.2016. године.
Hercegovine, postupajući po službenoj dužnosti, na osnovu člana 2. Брише се из Регистра заступника у осигурању Мустафа
200. Zakona o upravnom postupku Federacije Bosne i Шишић из Тешња, ул. Шехагића пролаз број 8, као
Hercegovine ("Službene novine Federacije BiH", br. 2/98 i овлаштени заступник-директор друштва за заступање у
48/99) i člana 14. Zakona o posredovanju u privatnom osiguranju осигурању "АКД" д.о.о. Тешањ, уписан под бројем
("Službene novine Federacije BiH", br. 22/05, 8/10 i 30/16), ЗФЛ 529.
donosi 3. Брисање је извршено са даном 19.02.2018. године.
RJEŠENJE 4. Диспозитив овог Рјешења објавит ће се у "Службеним
1. Ukida se Rješenje Agencije za nadzor osiguranja Federacije новинама Федерације БиХ".
Bosne i Hercegovine o odobrenju obavljanja poslova zastu- 5. Ово Рјешење је коначно.
panja u osiguranju broj 1.0.-021-2034/16 od 06.10.2016. Број 01-05.3-059-504/18
godine i Rješenje o upisu u Registar zastupnika u 22. фебруара 2018. године Директор
osiguranju broj 1.0.-021-2034-1/16 od 13.10.2016. godine. Сарајево Динко Мусулин
2. Briše se iz Registra zastupnika u osiguranju Mustafa Šišić
iz Tešnja, ul. Šehagića prolaz broj 8, kao ovlašteni
zastupnik-direktor društva za zastupanje u osiguranju 286
"AKD" d.o.o. Tešanj, upisan pod brojem ZFL 529. Agencija za nadzor osiguranja Federacije Bosne i
3. Brisanje je izvršeno sa danom 19.02.2018. godine. Hercegovine, postupajući po službenoj dužnosti, na osnovu člana
4. Dispozitiv ovog Rješenja objavit će se u "Službenim 200. Zakona o upravnom postupku Federacije Bosne i Hercego-
novinama Federacije Bosne i Hercegovine". vine ("Službene novine Federacije BiH", br. 2/98 i 48/99) i člana
5. Ovo Rješenje je konačno. 14. Zakona o posredovanju u privatnom osiguranju ("Službene
novine Federacije BiH", br. 22/05, 8/10 i 30/16), donosi
Broj 01-05.3-059-504/18
22. februara 2018. godine Direktor RJEŠENJE
Sarajevo Dinko Musulin 1. Ukida se Rješenje Agencije za nadzor osiguranja Federacije
Bosne i Hercegovine o odobrenju obavljanja poslova zastu-
panja u osiguranju broj 1.0.-021-3183-1/16 od 23.02.2017.
Agencija za nadzor osiguranja Federacije Bosne i Herce- godine i Rješenje o upisu u Registar zastupnika u
govine, postupajući po službenoj dužnosti, na osnovu članka 200. osiguranju broj 1.0.-021-3183-2/16 od 05.04.2017. godine.
Zakona o upravnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine 2. Briše se iz Registra zastupnika u osiguranju Nermin
("Službene novine Federacije BiH, br. 2/98 i 48/99) i članka 14. Berberović iz Sarajeva, ul. Ive Andrića broj 7, kao ovlašteni
Zakona o posredovanju u privatnom osiguranju ("Službene zastupnik - direktor "YAS WARRANTIES ZASTUPNIK"
novine Federacije BiH", br. 22/05, 8/10 i 30/16), donosi društvo za zastupanje u osiguranju d.o.o. Sarajevo, upisan
pod brojem ZFL 573.
RJEŠENJE 3. Brisanje je izvršeno sa danom 22.02.2018. godine.
1. Ukida se Rješenje Agencije za nadzor osiguranja Federacije 4. Dispozitiv ovog Rješenja objavit će se u "Službenim
Bosne i Hercegovine o odobrenju obavljanja poslova zastu- novinama Federacije BiH".
panja u osiguranju broj 1.0.-021-2034/16 od 06.10.2016.
5. Ovo Rješenje je konačno. USTAVNI SUD
Broj 01-05.3-059-505/18 BOSNE I HERCEGOVINE
22. februara 2018. godine Direktor 287
Sarajevo Dinko Musulin Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u
predmetu broj AP 3074/17, rješavajući apelaciju Drage Simića i
dr., na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana
Agencija za nadzor osiguranja Federacije Bosne i Hercego- 57. stav (2) tačka b), člana 59. st. (1) i (2) i člana 62. stav (1)
vine, postupajući po službenoj dužnosti, na temelju članka 200. Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – prečišćeni tekst
Zakona o upravnom postupku Federacije Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj /94/14), u sastavu:
("Službene novine Federacije BiH", br. 2/98 i 48/99) i članka 14. Mirsad Ćeman, predsjednik
Zakona o posredovanju u privatnom osiguranju ("Službene Mato Tadić, potpredsjednik
novine Federacije BiH", br. 22/05, 8/10 i 30/16), donosi Zlatko M. Knežević, potpredsjednik
RJEŠENJE Valerija Galić, sutkinja
1. Ukida se Rješenje Agencije za nadzor osiguranja Federacije Miodrag Simović, sudija
Bosne i Hercegovine o odobrenju obavljanja poslova Seada Palavrić, sutkinja
zastupanja u osiguranju broj 1.0.-021-3183-1/16 od na sjednici održanoj 31. januara 2018. godine donio je
23.02.2017. godine i Rješenje o upisu u Registar zastupnika ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU1
u osiguranju broj 1.0.-021-3183-2/16 od 05.04.2017. Usvaja se apelacija Drage Simića, Vasilija Dragića i
godine. "Borova" d.d. proizvodnja i promet obuće, gumarskih i
2. Briše se iz Registra zastupnika u osiguranju Nermin ostalih proizvoda, Vukovar, Republika Hrvatska.
Berberović iz Sarajeva, ul. Ive Andrića broj 7, kao ovlašteni Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz člana
zastupnik - direktor "YAS WARRANTIES ZASTUPNIK" II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske
društvo za zastupanje u osiguranju d.o.o. Sarajevo, upisan konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
pod brojem ZFL 573. Ukida se Presuda Vrhovnog suda Republike Srpske broj 80
3. Brisanje je izvršeno sa danom 22.02.2018. godine. 0 P 044082 15 Rev od 26. januara 2017. godine.
4. Izreka ovog Rješenja objavit će se u "Službenim novinama Nalaže se Vrhovnom sudu Republike Srpske da po hitnom
Federacije BiH". postupku donese novu odluku u skladu sa članom II/3.e) Ustava
5. Ovo Rješenje je konačno. Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za
Broj 01-05.3-059-505/18 zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
22. veljače 2018. godine Direktor Nalaže se Vrhovnom sudu Republike Srpske da, u skladu sa
Sarajevo Dinko Musulin članom 72. stav (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine,
u roku od tri mjeseca od dana dostavljanja ove odluke obavijesti
Ustavni sud Bosne i Hercegovine o preduzetim mjerama s ciljem
Агенција за надзор осигурања Федерације Босне и izvršenja ove odluke.
Херцеговине, поступајући по службеној дужности, на основу Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Herce-
члана 200. Закона о управном поступку Федерације Босне и govine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine",
Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 2/98 "Službenom glasniku Republike Srpske" i u "Službenom
и 48/99) и члана 14. Закона о посредовању у приватном glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".
осигурању ("Службене новине Федерације БиХ", бр. 22/05, OBRAZLOŽENJE
8/10 и 30/16), доноси I. Uvod
РЈЕШЕЊЕ 1. Drago Simić i Vasilije Dragić (u daljnjem tekstu:
1. Укида се Рјешење Агенције за надзор осигурања prvoapelanti) iz Bijeljine podnijeli su 19. jula 2017. godine
Федерације Босне и Херцеговине о одобрењу обављања Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni
послова заступања у осигурању број 1.0.-021-3183-1/16 sud) apelaciju protiv Presude Vrhovnog suda Republike Srpske
од 23.02.2017. године и Рјешење о упису у Регистар (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 80 0 P 044082 15 Rev od
заступника у осигурању број 1.0.-021-3183-2/16 од 26. januara 2017. godine. Prvoapelanti su istovremeno podnijeli
05.04.2017. године. zahtjev za donošenje privremene mjere kojom bi Ustavni sud
2. Брише се из Регистра заступника у осигурању Нермин odložio izvršenje osporene presude Vrhovnog suda do donošenja
Берберовић из Сарајева, ул. Иве Андрића број 7, као odluke o apelaciji. Ova apelacija je zavedena pod brojem AP
овлаштени заступник - директор "YАС WАРРАНТИЕС 3074/17. Prvoapelanti su 22. augusta 2017. godine dopunili
ЗАСТУПНИК" друштво за заступање у осигурању apelaciju.
д.о.о. Сарајево, уписан под бројем ЗФЛ 573. 2. "Borovo" d.d. proizvodnja i promet obuće, gumarskih i
3. Брисање је извршено са даном 22.02.2018. године. ostalih proizvoda, Vukovar, Republika Hrvatska (u daljnjem
4. Диспозитив овог Рјешења објавит ће се у "Службеним tekstu: drugoapelant), kojeg zastupa Zdravko Grabovac, advokat
новинама Федерације БиХ". iz Teslića, podnio je 8. augusta 2017. godine Ustavnom sudu
5. Ово Рјешење је коначно. apelaciju protiv Presude Vrhovnog suda broj 80 0 P 044082 15
Rev od 26. januara 2017. godine. Drugoapelant je istovremeno
Број 01-05.3-059-505/18 podnio zahtjev za donošenje privremene mjere kojom bi Ustavni
22. фебруара 2018. године Директор sud odložio izvršenje osporene presude Vrhovnog suda do
Сарајево Динко Мусулин donošenja odluke o apelaciji. Ova apelacija je zavedena pod
brojem AP 3441/17.
1
Odluka objavljena u "Službenom glasniku BiH", broj 13/18
II. Postupak pred Ustavnim sudom posjed prvoapelantima, odnosno po protivtužbi tužioca kojom je
3. Na osnovu člana 23. Pravila Ustavnog suda, od postavio identičan tužbeni zahtjev (predaja u posjed predmetnog
Vrhovnog suda, Okružnog suda u Bijeljini (u daljnjem tekstu: poslovnog prostora) i okončanom pravomoćnom Presudom
Okružni sud) i Osnovnog suda u Bijeljini (u daljnjem tekstu: Osnovnog suda broj P-1082/02 od 3. aprila 2003. godine
Osnovni sud), te od "Bonela" d.o.o. Banja Luka (u daljnjem (presuda Osnovnog suda od 3. aprila 2003. godine, potvrđena
tekstu: tužilac) zatraženo je 2. oktobra 2017. godine da dostave presudom Okružnog suda od 16. aprila 2007. godine i presudom
odgovore na apelaciju. Vrhovnog suda od 27. augusta 2009. godine) kojom je usvojen
4. Odgovori na apelaciju su dostavljeni u periodu od 9. do tužbeni zahtjev prvoapelanata i tužiocu naloženo da preda u
27. oktobra 2017. godine. posjed predmetni poslovni prostor prvoapelantima, dok je
5. Na osnovu člana 32. Pravila Ustavnog suda, a imajući u protivtužbeni zahtjev tužioca odbijen cijeneći da je predmetni
vidu da su Ustavnom sudu dostavljene dvije apelacije iz njegove ugovor o kupoprodaji pravno valjan i da nema elemenata koji
nadležnosti kojima se osporava ista presuda, kao i da su svi ukazuju na ništavost ugovora u smislu odredaba člana 9. stav 3.
apelanti učesnici istog postupka, Ustavni sud je donio odluku o Zakona o prometu nekretnina. Nakon toga tužilac je u izvršenju
spajanju predmeta br. AP 3074/17 i AP 3441/17 u kojima će se pravomoćne presude Osnovnog suda od 3. aprila 2003. godine
voditi jedan postupak i donijeti jedna odluka pod brojem AP prvoapelantima predao u posjed predmetni poslovni prostor koji
3074/17. su u zemljišne knjige uknjižili svoje pravo vlasništva s ½ dijela.
9. Nadalje, Osnovni sud je u bitnom obrazložio da je na
III. Činjenično stanje osnovu iskaza i nalaza vještaka geodetske struke Zorana Gajića
6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz navoda apelanata i od 7. februara 2014. godine utvrđeno da je drugoapelantu
dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na uknjiženo pravo raspolaganja na predmetnom poslovnom
sljedeći način. prostoru s 1/1 djela na osnovu zapisnika Općinske komisije za
7. Presudom Osnovnog suda broj 80 0 P 044082 12 P od izlaganje podataka o nekretninama i utvrđivanja prava vlasništva
26. marta 2014. godine odbijen je u cijelosti tužbeni zahtjev na nekretninama SO Bijeljina. Osnovni sud je utvrdio da je
tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je apsolutno ništavo i da ne drugoapelant od 60-tih godina XX vijeka bio nosilac prava
proizvodi pravno dejstvo upisano pravo raspolaganja raspolaganja s predmetnim prostorom jer je trošak tekućeg
drugoapelanta na poslovnom prostoru u Bijeljini, bliže opisanom održavanja tog prostora naplaćivan od pravnog prednika
u izreci presude (u daljnjem tekstu: predmetni poslovni prostor), drugoapelanta ("Borovo Komerc"). Nadalje, Osnovni sud je
kao i ništavost Ugovora o kupoprodaji predmetnog poslovnog utvrdio da je pravni prednik tužioca osnovan 11. novembra 1991.
prostora broj Ov.br. 9192/2000 od 30. novembra 2000. godine (u godine odlukom preduzeća "Borovo Komerc" (pravni prednik
daljnjem tekstu: predmetni ugovor o kupoprodaji) kojim je drugoapelanta), u čiji sastav je prenesen predmetni poslovni
drugoapelant kao prodavac prodao predmetni poslovni prostor prostor kao osnovno sredstvo poslovanja. Osnovni sud je
prvoapelantima kao kupcima, da se naloži brisanje svih upisa u zaključio da su neosnovane tvrdnje tužioca da je njegov pravni
javnim knjigama o nekretninama koji su izvršeni na osnovu prednik ("Borovo-Balprom" d.o.o. Banja Luka) stekao pravo
predmetnog ugovora o kupoprodaji, kao i naknadno upisanih raspolaganja i vlasništva na predmetnom prostoru, koje pravo je
tereta, te predaja predmetnog poslovnog prostora u posjed tužio- aktom o osnivanju tužioca od 22. decembra 1999. godine prenio
cu. Također je odbijen i tužbeni zahtjev da se utvrdi da je tužilac na tužioca. S tim u vezi, Osnovni sud je istakao da akt o
u postupku privatizacije stekao pravo vlasništva na predmetnom osnivanju preduzeća ne predstavlja pravni osnov za prenos prava
poslovnom prostoru. Istom presudom tužilac je obavezan da raspolaganja ili vlasništva na nekretninama s jednog pravnog
apelantima nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosima subjekta na drugog, a tokom postupka tužilac nije sudu dostavio
preciziranim u izreci presude. pravno valjan dokaz da su tužilac, odnosno njegov pravni
8. Općinski sud je nadalje obrazložio da je na osnovu prednik, stekli pravo raspolaganja, odnosno pravo vlasništva na
provedenih dokaza preciziranih u presudi (str. 6. i 7) nesporno predmetnom poslovnom prostoru u smislu odredbe člana 20.
utvrđeno da je 18. aprila 2000. godine između prvoapelanata i ZOVPO. Osnovni sud je također zaključio da su neosnovane tvr-
drugoapelanta zaključen ugovor o kupoprodaji predmetnog dnje tužioca da predmetni poslovni prostor nije mogao biti otu-
poslovnog prostora, te da je potpis drugoapelanta kao prodavca đen iz društveno-državnog vlasništva u privatno vlasništvo, kao i
ovjeren kod notara u Vukovaru pod brojem Ov. 1902/2000, dok tvrdnje da je po sili zakona predmetni poslovni prostor postao
su potpisi prvoapelanata kao kupaca ovjereni 30. novembra 2000. njegovo vlasništvo u postupku privatizacije državnog kapitala. U
godine kod Osnovnog suda u Bijeljini pod brojem OV: prilog navedenom, Osnovni sud je ukazao da je drugoapelant
9192/2000. Nadalje, Osnovni sud je naveo da je u pogledu pravno lice sa sjedištem van prostora Bosne i Hercegovine i
spornog pitanja pravne valjanosti predmetnog ugovora o Republike Srpske, te je, pozivajući se na odredbe Aneksa G člana
kupoprodaji, na osnovu izvedenih dokaza nesporno utvrđeno da 2. Sporazuma o pitanju sukcesije bivše SFRJ (u daljnjem tekstu:
je ugovor zaključen u pismenoj formi, da su potpisi kupaca Sporazum), zaključio da predmetni poslovni prostor nije mogao
ovjereni kod nadležnog suda, a potpis prodavca kod notara i biti predmet privatizacije državnog kapitala u postupku
nakon što su ugovorne strane u cijelosti izvršile obaveze iz privatizacije tužioca budući da je na osnovu dokaza utvrđeno da
ugovora prvoapelanti su se uknjižili sa suvlasničkim dijelovima je drugoapelant prije zaključenja predmetnog ugovora o
od po ½ dijela na predmetnom poslovnom prostoru u određenim kupoprodaji bio uknjižen kao nosilac prava raspolaganja na
podulošcima katastarskoknjižnog uloška br. 6068 k.o. Bijeljina I, predmetnom poslovnom prostoru u evidenciji o stvarnim pravima
kako je pobliže opisano u izreci presude. Imajući u vidu na nekretninama (katastru i zemljišnim knjigama).
navedeno, Osnovni sud je zaključio da su prvoapelanti na osnovu 10. S obzirom na sve navedeno, Osnovni sud je zaključio da
valjanog pravnog posla i uknjižbom u zemljišne knjige stekli je predmetni ugovor o kupoprodaji pravno valjan u skladu s
pravo vlasništva na predmetnom poslovnom prostoru shodno odredbama člana 9. Zakona o prometu nekretnina, člana 33.
odredbama člana 33. Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima u vezi s
odnosima (u daljnjem tekstu: ZOVPO). Pored toga, Osnovni sud Aneksom "G" član 2. Sporazuma o pitanjima sukcesije bivše
je ukazao da je valjanost predmetnog ugovora o kupoprodaji SFRJ, te je u cijelosti odbio kao neosnovan i preostali dio
preispitana i u parničnom postupku pokrenutom po tužbi tužbenog zahtjeva, cijeneći da nije bilo pravnog osnova da se u
prvoapelanata protiv tužioca radi predaje poslovnog prostora u zemljišnim knjigama prvoapelanti brišu kao vlasnici predmetnog
poslovnog prostora, niti je bilo osnova da tužilac od na praksu redovnih sudova u Republici Hrvatskoj u rješavanju
prvoapelanata kao vlasnika traži predaju u posjed predmetnog predmeta o istom pravnom pitanju, dakle povrata imovine stra-
poslovnog prostora. nom pravnom licu, Vrhovni sud, primjenom načela reciprociteta
11. Okružni sud je, odlučujući o žalbi tužioca protiv u odnosu na provođenje Sporazuma o pitanjima sukcesije zaklju-
prvostepene presude, donio Presudu broj 80 0 P 044082 14 Gž od čio da drugoapelant nije imao pravo na vraćanje predmetnog
10. decembra 2014. godine kojom je žalbu odbio i prvostepenu poslovnog prostora, slijedom čega nije imao ni pravo da prostor
presudu potvrdio, prihvatajući u cijelosti činjenično utvrđenje i proda trećim licima (prvoapelantima), odnosno nije mogao na
pravne stavove prvostepenog suda. Pored navedenog, Okružni njih da prenese više prava nego što ga je sam imao. Imajući u
privredni sud je istakao da je u ranijem postupku, pokrenutom po vidu navedeno, Vrhovni sud je zaključio da je predmetni ugovor
tužbi prvoapelanata protiv tužioca radi predaje u posjed o kupoprodaji ništav u smislu odredbe člana 103. stav 1. Zakona
predmetnog poslovnog prostora i okončanom pravomoćnom o obligacionim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOO). S tim u vezi,
Presudom broj P-1082/02 od 3. aprila 2003. godine (presuda Vrhovni sud je zaključio da utvrđenjem ništavosti ugovora o
Osnovnog suda od 3. aprila 2003. godine, potvrđena presudom kupoprodaji predmetnog poslovnog prostora nastaju i pravne
Okružnog suda od 16. aprila 2007. godine i presudom Vrhovnog posljedice te ništavosti (član 104. ZOO). Stoga, cijeneći da je u
suda od 27. augusta 2009. godine) usvojen tužbeni zahtjev i momentu zaključenja predmetnog ugovora tužilac bio u posjedu
tuženom naloženo da preda poslovni prostor prvoapelantima, dok predmetnog poslovnog prostora (to među strankama nije bilo
je odbijen identičan protivtužbeni zahtjev tuženog (predaja u sporno), Vrhovni sud je zaključio da je osnovan njegov zahtjev
posjed predmetnog poslovnog prostora). Okružni sud je zaključio za predaju predmetnog prostora budući da prvoapelanti više
da su neosnovani žalbeni navodi tuženog kojim u žalbi ukazuje nemaju pravni osnov za držanje predmetnog prostora u svom
da je kroz postupak privatizacije državnog kapitala, a na osnovu posjedu. Prema mišljenju Vrhovnog suda, kao posljedica
akta Direkcije za privatizaciju Banja Luka, stekao pravo ništavosti predmetnog ugovora o kupoprodaji je i brisanje svih
vlasništva na predmetnom prostoru jer tokom postupka tuženi upisa izvršenih na osnovu predmetnog ugovora. Vrhovni sud je
nije predočio sudu pravno valjan akt kao dokaz da je na tuženog ocijenio da su nižestepeni sudovi pravilno odbili tužbeni zahtjev
ili njegovog pravnog prednika preneseno pravo vlasništva ili u dijelu kojim se tražilo utvrđenje da predmetni poslovni prostor
raspolaganja na predmetnom poslovnom prostoru. S tim u vezi, predstavlja vlasništvo tužioca stečeno u postupku privatizacije s
Okružni sud je zaključio da akt o osnivanju preduzeća ne preds- obzirom da se u vezi s tim vodi upravni postupak pred nadležnim
tavlja pravni osnov za prenos prava vlasništva ili raspolaganja na organima. Također je ocijenjeno da nije bilo osnova za usvajanje
nekretninama s jednog pravnog subjekta na drugi. Shodno zahtjeva za utvrđivanje ništavosti upisa prava raspolaganja u
navedenom, Okružni sud je u skladu s odredbama člana 226. ZPP korist drugoapelanta jer taj upis nije izvršen na osnovu
odbio žalbu tuženog kao neosnovanu. predmetnog ugovora o kupoprodaji, već na osnovu zapisnika
12. Vrhovni sud je, odlučujući o reviziji tužioca, donio Komisije za izlaganje podataka o nekretninama od 10. juna 1999.
Presudu broj 80 0 P 044082 15 Rev od 26. januara 2017. godine godine, a parnični sudovi nisu nadležni za ocjenu zakonitosti
kojom je djelimično uvažena revizija i obje nižestepene presude akata navedene komisije, za čiju su ocjenu nadležni upravni
preinačene u dijelu kojim je odlučeno o ništavosti predmetnog organi. Na kraju, Vrhovni sud je zaključio da je pravilno odbijen i
ugovora o kupoprodaji tako što je utvrđeno da je ništav i da ne zahtjev za utvrđenje ništavosti i brisanje upisa tereta
proizvodi pravno dejstvo, što su apelanti dužni priznati i trpjeti ustanovljenih na predmetnom poslovnom prostoru budući da taj
uspostavljanje ranijeg zemljišno-knjižnog stanja, i to brisanjem upis nije izvršen na osnovu predmetnog ugovora o kupoprodaji,
upisa prava vlasništva u korist prvoapelanata izvršenog na osno- već na osnovu ugovora o kreditu koji su naknadno zaključili
vu predmetnog ugovora o kupoprodaji, te su prvoapelanti oba- prvoapelanti. Imajući u vidu sve navedeno, Vrhovni sud je
vezani da tužiocu predaju u posjed predmetni poslovni prostor i odlučio kao u izreci presude shodno odredbama člana 250.
solidarno nadoknade troškove postupka tužiocu u iznosu precizi- Zakona o parničnom postupku (u daljnjem tekstu: ZPP).
ranom u izreci presude, dok je u ostalom dijelu revizija odbijena. IV. Apelacija
13. U obrazloženju presude Vrhovni sud je naveo da je a) Navodi iz apelacije
predmetni poslovni prostor u smislu čl. 16. stav 3. i 19. stav 1.
Osnovnog zakona o preduzećima ulazio u osnovna sredstva 14. Prvoapelanti smatraju da im je osporenom presudom
kombinata "Borovo-Komerc" (pravni prednik drugoapelanta) i povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava
bio je u režimu društvenog vlasništva. Dalje je navedeno da je Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije za
pravni prednik drugoapelanta 11. novembra 1991. godine zaštitu ljudskih prava i sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska
osnovao preduzeće "Borovo-Balprom" d.o.o. Banja Luka (u konvencija) i pravo na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i
daljnjem tekstu: pravni prednik tužioca) i da je prilikom njegovog Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.
osnivanja prenio predmetni poslovni prostor u sredstva pravnog Povredu navedenih prava prvoapelanti vide u arbitrarnoj i
prednika tužioca koji je i bio u njegovom posjedu od osnivanja. proizvoljnoj primjeni procesnog i materijalnog prava.
Vrhovni sud je također istakao da je u smislu odredbe člana 3. Prvoapelanti prvenstveno ukazuju da je osporenom presudom
Zakona o prenosu sredstava društvenog u državno vlasništvo (u Vrhovnog suda povrijeđeno načelo res iudicata, ocijenivši da se
daljnjem tekstu: Zakon o prenosu sredstava), predmetni poslovni radi o presuđenoj stvari jer je o istom činjeničnom i pravnom
prostor po sili zakona prešao iz društvenog u državno vlasništvo. osnovu odlučivano u predmetu Osnovnog suda broj P-1082/02 u
Zatim je Vrhovni sud ukazao da iz dokumentacije u spisu kojem je postupak pravomoćno okončan Presudom Vrhovnog
proizlazi da je na osnovu zapisnika Komisije od 10. juna 1999. suda broj 118-0-Rev-07-000 805 od 27. augusta 2009. godine.
godine drugoapelant uknjižen u zemljišne knjige kao nosilac Prvoapelanti smatraju da je Vrhovni sud pogrešno primijenio i
prava raspolaganja na predmetnom poslovnom prostoru s 1/1 materijalno pravo, što su opširno obrazložili. U suštini, smatraju
dijela. Vrhovni sud je ukazao da su nižestepeni sudovi svoje da su vlasništvo na predmetnom poslovnom prostoru stekli u
odluke zasnovali na stavu da je navedenim upisom "dokazano skladu s odredbama člana 20. Zakona o osnovnim vlasničko-
pravo vlasništva drugoapelanta na tom prostoru", te da, u skladu s pravnim odnosima jer je drugoapelant kao prodavac u vrijeme
odredbama Aneksa "G" Sporazuma, poslovni prostor pripada zaključenja predmetnog poslovnog prostora bio uknjižen s
drugoapelantu. Međutim, Vrhovni sud je istakao da je takav pravom raspolaganja na predmetnom poslovnom prostoru u z. k.
zaključak nižestepenih sudova neprihvatljiv, te je, pozivajući se izvatku broj 6068 k. o. Bijeljina I, s 1/1 dijela.
15. Drugoapelant smatra da mu je osporenom presudom 21. U skladu sa članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda,
povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv pre-
Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, sude, odnosno odluke koja se njom pobija, iscrpljeni svi djelo-
pravo iz člana 7. Evropske konvencije i pravo na imovinu iz tvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u
člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio
broj 1 uz Evropsku konvenciju, te da je došlo do kršenja zabrane odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je
diskriminacije iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana koristio.
14. Evropske konvencije u vezi sa članom 6. Evropske 22. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom
konvencije i članom 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. je Presuda Vrhovnog suda broj 80 0 P 044082 15 Rev od 26.
Povredu prava na pravično suđenje drugoapelant vidi u povredi januara 2017. godine protiv koje nema drugih djelotvornih prav-
prava na obrazloženu presudu, očiglednoj arbitrarnoj primjeni nih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporenu presudu
relevantnih propisa, naročito kroz stav o osnivanju tužioca i prvoapelanti su primili 23. juna 2017. godine, a apelacija je
unošenju predmetnog poslovnog prostora u sredstva pravnog podnesena 19. jula 2017. godine, dok je drugoapelant osporenu
prednika tužioca, što je opširno obrazložio u apelaciji. U suštini, presudu primio 28. juna 2017. godine, a apelacija je podnesena 8.
drugoapelant smatra da je predmetni poslovni prostor njegova augusta 2017. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano
imovina kao stranog pravnog lica jer je prije zaključenja članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija
predmetnog ugovora o kupoprodaji uknjižen u zemljišne knjige s ispunjava i uvjete iz člana 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda
pravom raspolaganja na predmetnom poslovnom prostoru s 1/1 jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojeg apelacija nije
dijela. Smatra da je stekao svojstvo titulara prava raspolaganja na dopustiva, niti je očigledno (prima facie) neosnovana.
predmetnom poslovnom prostoru u skladu s odredbama člana 20. 23. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i
Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima (u daljnjem Hercegovine, člana 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda,
tekstu: ZOVPO), te da je mogao slobodno raspolagati Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u
predmetnim prostorom, uključujući i njegov promet, pogledu dopustivosti.
zaključivanjem kupoprodajnog ugovora s prvoapelantima kao VII. Meritum
kupcima.
24. Apelanti pobijaju navedenu presudu, tvrdeći da su tom
b) Odgovor na apelaciju presudom prekršena njihova prava iz čl. II/3.e), k) i II/4. Ustava
16. Vrhovni sud je u odgovoru na apelaciju naveo da Bosne i Hercegovine, te čl. 6, 7. i 14. Evropske konvencije, kao i
odlukom tog suda nisu povrijeđena prava apelanata na koja su se člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.
pozvali u svojim apelacijama. Vrhovni sud je ukazao na Pravo na pravično suđenje
neosnovanost navoda apelanata kojim ukazuju na proizvoljnost u
primjeni pozitivno-pravnih propisa. Vrhovni sud je također 25. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom
istakao da drugoapelant, a ni tužilac nisu imali pravo vlasništva dijelu glasi:
na predmetnom poslovnom prostoru jer je bio u društvenom Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska
vlasništvu, s tim da je 1993. godine po sili zakona prešao u prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:
državno vlasništvo. Vrhovni sud predlaže da se apelacije e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim
apelanata odbiju kao neosnovane. stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.
17. Okružni sud i Osnovni sud su u svojim odgovorima 26. Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom
naveli da su dati razlozi u obrazloženjima presuda pri kojima u dijelu glasi:
cijelosti ostaju. 1) Prilikom utvrđivanja njegovih građanskih prava i
18. Tužilac je u opširnom odgovoru naveo hronologiju obaveza ili krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na
predmeta i hronologiju zakonskih rješenja kako na teritoriji BiH pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i
tako i u Republici Hrvatskoj, te je istakao da su apelacije nepristrasnim sudom ustanovljenim zakonom.
neosnovane i da ih treba odbiti. 27. Ustavni sud zapaža da se postupak koji je okončan
osporenom presudom Vrhovnog suda odnosi na pitanje utvrđenja
V. Relevantni propisi ništavosti ugovora o kupoprodaji i predaju u posjed predmetnog
19. Zakon o parničnom postupku RS ("Službeni glasnik prostora tužiocu, te da se radi o predmetu građanskopravne
Republike Srpske" br. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 i 61/13) prirode u kojem apelanti uživaju garancije prava na pravično
u relevantnom dijelu glasi: suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6.
Član 53. stav 1. Evropske konvencije.
[...] 28. Apelanti, u suštini, smatraju da im je pravo na pravično
Ako je tužilac u tužbi naveo pravni osnov, sud nije vezan za suđenje povrijeđeno jer je osporena presuda zasnovana na
njega. proizvoljnoj primjeni relevantnih odredaba procesnog i
Član 196. materijalnog prava. S tim u vezi, Ustavni sud, prije svega,
(1) Presuda koja se više ne može pobijati žalbom postaje ukazuje na to da, prema praksi Evropskog suda i Ustavnog suda,
pravosnažna. zadatak ovih sudova nije da preispituju zaključke redovnih
(2) Sud u toku cijelog postupka po službenoj dužnosti pazi sudova u pogledu činjeničnog stanja i primjene prava (vidi
da li je stvar pravosnažno presuđena, i ako utvrdi da je parnica Evropski sud, Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30.
pokrenuta o zahtjevu o kome je već pravosnažno odlučeno, juna 2005. godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud
odbaciće tužbu. nije nadležan supstituirati redovne sudove u procjeni činjenica i
dokaza, već je, općenito, zadatak redovnih sudova da ocijene
VI. Dopustivost činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Evropski sud, Thomas
20. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercego- protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. maja 2005.
vine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je da
koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora ispita da li su, eventualno, povrijeđena ili zanemarena ustavna
zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini. prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo
na djelotvoran pravni lijek i dr.), te da li je primjena zakona bila, protivtužbeni zahtjev protiv prvoapelanata (tužioci u tom
eventualno, proizvoljna ili diskriminaciona. postupku-predaja u posjed predmetnog poslovnog prostora).
29. Ustavni sud će se, dakle, izuzetno upustiti u ispitivanje Predmet je vođen pod brojem P-1082/02. Ustavni sud zapaža da
načina na koji su nadležni sudovi utvrđivali činjenice i na tako je tužilac (tuženi u tom postupku) svoj protivtužbeni zahtjev
utvrđene činjenice primijenili pozitivno-pravne propise kada je zasnivao na istim tvrdnjama na kojim je zasnivao tužbeni zahtjev
očigledno da je u određenom postupku došlo do proizvoljnog o kojem su odlučivali redovni sudovi u konkretnom predmetu, te
postupanja redovnog suda kako u postupku utvrđivanja činjenica da je u tom postupku pravomoćnom Presudom Osnovnog suda
tako i primjene relevantnih pozitivno-pravnih propisa (vidi broj P-1082/02 od 3. aprila 2003. godine (presuda Osnovnog
Ustavni sud, Odluka broj AP 311/04 od 22. aprila 2005. godine, suda od 3. aprila 2003. godine, potvrđena presudom Okružnog
stav 26). U kontekstu navedenog, Ustavni sud podsjeća i da je u suda od 16. aprila 2007. godine i presudom Vrhovnog suda od
više svojih odluka ukazao da očigledna proizvoljnost u primjeni 27. augusta 2009. godine) usvojen tužbeni zahtjev prvoapelanata
relevantnih propisa nikada ne može voditi ka jednom pravičnom (tužioci u tom postupku), a odbijen protivtužbeni zahtjev tužioca
postupku (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 1293/05 od 12. (tuženog u tom postupku), sa zauzetim stavom da su prvoapelanti
septembra 2006. godine, tačka 25. i dalje i, mutatis mutandis, (tužioci u tom postupku) dokazali da su stekli pravo vlasništva na
Evropski sud, Anđelković protiv Srbije, presuda od 9. aprila 2013. predmetnom poslovnom prostoru po osnovu valjanog pravnog
godine, tačka 24). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud će posla, zaključenjem ugovora o kupoprodaji 20. aprila 2000.
ispitati da li je osporena presuda Vrhovnog suda zasnovana na godine za koji nisu ispunjeni uvjeti za utvrđenje njegove
proizvoljnoj primjeni procesnog prava. ništavosti. Shodno tom zaključku, pravomoćnom presudom
30. Ustavni sud, prije svega, zapaža da je tužilac u Osnovnog suda od 3. aprila 2003. godine odbijen je protivtužbeni
predmetnom postupku tužbenim zahtjevom tražio utvrđenje zahtjev tužioca za iseljenje prvoapelanata iz predmetnog
ništavosti ugovora o kupoprodaji predmetnog poslovnog prostora poslovnog prostora budući da je nesporno da su prvoapelanti,
koji su 18. aprila 2000. godine zaključili drugoapelant kao shodno odredbama čl. 20. i 33. ZOVPO, stekli pravo vlasništva
prodavac i prvoapelanti kao kupci, te promjenu upisa prava na osnovu predmetnog ugovora o kupoprodaji od 20. aprila 2000.
vlasništva koji je izvršen na osnovu predmetnog ugovora o godine za koji nisu ispunjeni uvjeti za utvrđenje ništavosti.
kupoprodaji u javnim evidencijama, kao i predaju u posjed 33. Ustavni sud podsjeća da je odredbom člana 196. stav 2.
predmetnog poslovnog prostora. Navedeni tužbeni zahtjev tužilac ZPP propisano: "Sud u toku cijelog postupka po službenoj
je zasnivao na tvrdnji da je predmetni poslovni prostor u dužnosti pazi da li je stvar pravosnažno presuđena, i ako utvrdi da
postupku privatizacije postao njegova imovina, da drugoapelant je parnica pokrenuta o zahtjevu o kome je već pravosnažno
nije bio titular prava raspolaganja na predmetnom prostoru, te da odlučeno, odbaciće tužbu." Imajući u vidu da je u obrazloženju
prvoapelanti nisu stekli pravo vlasništva po osnovu valjanog prvostepene i drugostepene presude vrlo detaljno navedeno kako
pravnog posla, zbog čega je predmetni ugovor ništav. Cijeneći je predmetni postupak već pravomoćno okončan Presudom
utvrđeno činjenično stanje, a primjenom odredaba člana 9. Osnovnog suda broj P-1082/02, koju je na kraju potvrdio (i)
Zakona o prometu nekretnina i člana 33. ZOVPO u vezi s Vrhovni sud, za Ustavni sud se kao prvo nameće pitanje zašto
Aneksom "G" Sporazuma, prvostepeni sud je u cijelosti odbio Osnovni i Okružni sud nisu odbacili predmetnu tužbu na osnovu
tužbeni zahtjev uz stav, koji je prihvatio i drugostepeni sud, da odredaba iz člana 196. stav 2. ZPP? Međutim, iako se, u
tužilac nije dokazao da je na njega ili njegovog pravnog prednika kontekstu obrazloženja prvostepene i drugostepene presude u
bilo preneseno pravo raspolaganja ili pravo vlasništva na odnosu na pravomoćno presuđenu stvar, čini sasvim nelogično da
predmetnom poslovnom prostoru, odnosno da je u postupku Osnovni i Okružni sud nisu odbacili predmetnu tužbu ako već
privatizacije postao njegova imovina, cijeneći da je predmetni smatraju da je o tom pitanju pravomoćno riješeno, Ustavni sud
ugovor o kupoprodaji pravno valjan shodno odredbama člana zapaža da su ti sudovi predmetnu tužbu ipak odbili. Stoga, ta
109. ZOO. nelogičnost u primjeni relevantnih odredaba ZPP, s aspekta
31. S druge strane, Vrhovni sud je, pozivajući se na Aneks zaštite ustavnih prava apelanata, nije bila tog stepena da bi bila
"G" Sporazuma kojim je propisana primjena reciprociteta u povrijeđena njihova osnovna prava i da bi to Ustavni sud trebao
odnosu na provođenje citiranog sporazuma, zauzeo stav da utvrđivati svojom odlukom. Za apelante je ključno da tužilac nije
drugoapelant, čije je sjedište na teritoriji Republike Hrvatske, nije uspio s postavljenim tužbenim zahtjevom. Međutim, presudom
imao pravo da 10. juna 1999. godine bude upisan u z. k. izvatku Vrhovnog suda sve je promijenjeno jer je taj sud ukinuo
broj 6068 k. o. Bijeljina I kao nosilac prava raspolaganja na prvostepenu i drugostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtjev.
predmetnom poslovnom prostoru, slijedom čega je, pozivajući se Sada se kao ključno pitanje nameće da li je zaista o predmetnoj
na praksu redovnih sudova u Republici Hrvatskoj u rješavanju parnici već pravomoćno riješeno? Ukoliko zaista jeste, onda bi se
predmeta o istom pravnom pitanju, zaključio da je predmetni u ovom slučaju radilo o arbitrarnoj primjeni člana 196. stav 2.
ugovor o kupoprodaji ništav pravni posao u smislu odredbe člana ZPP. Međutim, u obrazloženju presude Vrhovnog suda, koja je
103. ZOO, na osnovu kojeg prvoapelanti nisu mogli steći pravo konačna u postupku pred redovnim sudovima, nije ništa
vlasništva na predmetnom poslovnom prostoru, uz zaključak da navedeno u pogledu toga da li je o predmetnoj parnici već
se u zemljišnim knjigama uspostavi stanje kakvo je bilo prije pravomoćno odlučeno. Stoga, ni Ustavni sud ne može ispitati
zaključenja predmetnog ugovora i predmetni poslovni prostor ključne apelacione navode da je u konkretnom slučaju došlo do
preda tužiocu u posjed. arbitrarne primjene relevantnog prava jer je o predmetu tužbe već
32. Ustavni sud zapaža da apelanti osporavaju presudu pravomoćno riješeno s obzirom da Vrhovni sud u obrazloženju
Vrhovnog suda, ukazujući na povredu načela (res iudicata) jer su svoje odluke nije dao navode u pogledu toga da li je predmetna
redovni sudovi odlučivali o tužbenom zahtjevu iako se radi o stvar već pravomoćno riješena.
presuđenoj pravnoj stvari. S tim u vezi, Ustavni sud zapaža da iz 34. Stoga, Ustavni sud smatra da je iz navedenih razloga
dokumentacije u spisu predmeta proizlazi da je prije podnošenja apelantima povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz člana II/3.e)
predmetne tužbe, o kojoj je odlučeno osporenom presudom Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6.1. Evropske konvencije.
Vrhovnog suda, vođen postupak po tužbi prvoapelanata (tužioci u Ostali navodi
tom postupku) kojom su tražili da im tužilac (tuženi u tom
postupku) preda u posjed predmetni poslovni prostor. Također, 35. Ustavni sud smatra da, s obzirom na zaključke u vezi sa
tužilac (tuženi u tom postupku) postavio je identičan članom II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članom 6. stav 1.
Evropske konvencije, nije potrebno posebno razmatrati navode o OBRAZLOŽENJE
povredi prava iz čl. 7. i 14. Evropske konvencije, kao i člana 1. I. Uvod
Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju budući da se, u suštini, 1. Drago Simić i Vasilije Dragić (u daljnjem tekstu:
navodi o kršenju navedenih prava zasnivaju na navodima o prvoapelanti) iz Bijeljine podnijeli su 19. srpnja 2017. godine
kršenju prava na pravično suđenje, o kojim je Ustavni sud već Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni
iznio svoj stav u prethodnim tačkama ove odluke. sud) apelaciju protiv Presude Vrhovnog suda Republike Srpske
VIII. Zaključak (u daljnjem tekstu: Vrhovni sud) broj 80 0 P 044082 15 Rev od
36. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava na 26. siječnja 2017. godine. Prvoapelanti su istodobno podnijeli
pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i zahtjev za donošenje privremene mjere kojom bi Ustavni sud
člana 6. stav 1. Evropske konvencije zato što osporena presuda odložio izvršenje osporene presude Vrhovnog suda do donošenja
Vrhovnog suda ne sadrži obrazloženje u odnosu na navode odluke o apelaciji. Ova apelacija je zavedena pod brojem AP
apelanata da je o predmetnoj stvari već pravomoćno riješeno. 3074/17. Prvoapelanti su 22. kolovoza 2017. godine dopunili
37. S obzirom na odluku Ustavnog suda u ovom predmetu, apelaciju.
nije neophodno posebno razmatrati podnosiočev prijedlog 2. "Borovo" d.d. proizvodnja i promet obuće, gumarskih i
zahtjeva za donošenje privremene mjere. ostalih proizvoda, Vukovar, Republika Hrvatska (u daljnjem
38. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke tekstu: drugoapelant), kojeg zastupa Zdravko Grabovac, odvjet-
Ustavnog suda su konačne i obavezujuće. nik iz Teslića, podnio je 8. kolovoza 2017. godine Ustavnom
Predsjednik sudu apelaciju protiv Presude Vrhovnog suda broj 80 0 P 044082
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine 15 Rev od 26. siječnja 2017. godine. Drugoapelant je istodobno
Mirsad Ćeman, s. r. podnio zahtjev za donošenje privremene mjere kojom bi Ustavni
sud odložio izvršenje osporene presude Vrhovnog suda do
donošenja odluke o apelaciji. Ova apelacija je zavedena pod
Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u brojem AP 3441/17.
predmetu broj AP 3074/17, rješavajući apelaciju Drage Simića i II. Postupak pred Ustavnim sudom
dr., na temelju članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, 3. Na temelju članka 23. Pravila Ustavnog suda, od
članka 57. stavak (2) točka b), članka 59. st. (1) i (2) i članka 62. Vrhovnog suda, Okružnog suda u Bijeljini (u daljnjem tekstu:
stavak (1) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine – Okružni sud) i Osnovnog suda u Bijeljini (u daljnjem tekstu:
prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj Osnovni sud), te od "Bonela" d.o.o. Banja Luka (u daljnjem
/94/14), u sastavu: tekstu: tužitelj) zatraženo je 2. listopada 2017. godine da dostave
Mirsad Ćeman, predsjednik odgovore na apelaciju.
Mato Tadić, dopredsjednik 4. Odgovori na apelaciju su dostavljeni u razdoblju od 9. do
Zlatko M. Knežević, dopredsjednik 27. listopada 2017. godine.
Valerija Galić, sutkinja 5. Na temelju članka 32. Pravila Ustavnog suda, a imajući u
Miodrag Simović, sudac vidu da su Ustavnom sudu dostavljene dvije apelacije iz njegove
Seada Palavrić, sutkinja nadležnosti kojima se osporava ista presuda, kao i da su svi
na sjednici održanoj 31. siječnja 2018. godine donio je apelanti sudionici istog postupka, Ustavni sud je donio odluku o
ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU1 spajanju predmeta br. AP 3074/17 i AP 3441/17 u kojima će se
Usvaja se apelacija Drage Simića, Vasilija Dragića i voditi jedan postupak i donijeti jedna odluka pod brojem AP
"Borova" d.d. proizvodnja i promet obuće, gumarskih i 3074/17.
ostalih proizvoda, Vukovar, Republika Hrvatska. III. Činjenično stanje
Utvrđuje se povreda prava na pravično suđenje iz članka 6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz navoda apelanata i
II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na
Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sljedeći način.
sloboda. 7. Presudom Osnovnog suda broj 80 0 P 044082 12 P od
Ukida se Presuda Vrhovnog suda Republike Srpske broj 80 26. ožujka 2014. godine odbijen je u cijelosti tužbeni zahtjev
0 P 044082 15 Rev od 26. siječnja 2017. godine. tužitelja kojim je tražio da se utvrdi da je apsolutno ništavo i da
Nalaže se Vrhovnom sudu Republike Srpske da po žurnom ne proizvodi pravno dejstvo upisano pravo raspolaganja
postupku donese novu odluku u skladu sa člankom II/3.(e) drugoapelanta na poslovnom prostoru u Bijeljini, bliže opisanom
Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 6. stavak 1. Europske u izreci presude (u daljnjem tekstu: predmetni poslovni prostor),
konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda. kao i ništavost Ugovora o kupoprodaji predmetnog poslovnog
Nalaže se Vrhovnom sudu Republike Srpske da, u skladu sa prostora broj Ov.br. 9192/2000 od 30. studenog 2000. godine (u
člankom 72. stavak (5) Pravila Ustavnog suda Bosne i daljnjem tekstu: predmetni ugovor o kupoprodaji) kojim je
Hercegovine, u roku od tri mjeseca od dana dostave ove odluke drugoapelant kao prodavač prodao predmetni poslovni prostor
obavijesti Ustavni sud Bosne i Hercegovine o poduzetim prvoapelantima kao kupcima, da se naloži brisanje svih upisa u
mjerama s ciljem izvršenja ove odluke. javnim knjigama o nekretninama koji su izvršeni na temelju
Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercego- predmetnog ugovora o kupoprodaji, kao i naknadno upisanih
vine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", tereta, te predaja predmetnog poslovnog prostora u posjed
"Službenom glasniku Republike Srpske" i u "Službenom tužitelju. Također je odbijen i tužbeni zahtjev da se utvrdi da je
glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine". tužitelj u postupku privatizacije stekao pravo vlasništva na
predmetnom poslovnom prostoru. Istom presudom tužitelj je
obvezan apelantima nadoknaditi troškove parničnog postupka u
iznosima preciziranim u izreci presude.
8. Općinski sud je nadalje obrazložio da je na temelju
provedenih dokaza preciziranih u presudi (str. 6. i 7.) nesporno
1
utvrđeno da je 18. travnja 2000. godine između prvoapelanata i vlasništva na predmetnom poslovnom prostoru u smislu odredbe
drugoapelanta zaključen ugovor o kupoprodaji predmetnog članka 20. ZOVPO. Osnovni sud je također zaključio da su
poslovnog prostora, te da je potpis drugoapelanta kao prodavača neutemeljene tvrdnje tužitelja da predmetni poslovni prostor nije
ovjeren kod javnog bilježnika u Vukovaru pod brojem Ov. mogao biti otuđen iz društveno-državnog vlasništva u privatno
1902/2000, dok su potpisi prvoapelanata kao kupaca ovjereni 30. vlasništvo, kao i tvrdnje da je po sili zakona predmetni poslovni
studenog 2000. godine kod Osnovnog suda u Bijeljini pod prostor postao njegovo vlasništvo u postupku privatizacije
brojem OV: 9192/2000. Nadalje, Osnovni sud je naveo da je državnog kapitala. U prilog navedenom, Osnovni sud je ukazao
glede spornog pitanja pravne valjanosti predmetnog ugovora o da je drugoapelant pravna osoba sa sjedištem izvan prostora
kupoprodaji, na temelju izvedenih dokaza nesporno utvrđeno da Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, te je, pozivajući se na
je ugovor zaključen u pismenoj formi, da su potpisi kupaca odredbe Aneksa G članka 2. Sporazuma o pitanju sukcesije bivše
ovjereni kod nadležnog suda, a potpis prodavača kod javnog SFRJ (u daljnjem tekstu: Sporazum), zaključio da predmetni
bilježnika i nakon što su ugovorne strane u cijelosti izvršile poslovni prostor nije mogao biti predmet privatizacije državnog
obveze iz ugovora prvoapelanti su se uknjižili sa suvlasničkim kapitala u postupku privatizacije tužitelja budući da je na temelju
dijelovima od po ½ dijela na predmetnom poslovnom prostoru u dokaza utvrđeno da je drugoapelant prije zaključenja predmetnog
određenim podulošcima katastarskoknjižnog uloška br. 6068 k. o. ugovora o kupoprodaji bio uknjižen kao nositelj prava
Bijeljina I, kako je pobliže opisano u izreci presude. Imajući u raspolaganja na predmetnom poslovnom prostoru u evidenciji o
vidu navedeno, Osnovni sud je zaključio da su prvoapelanti na stvarnim pravima na nekretninama (katastru i zemljišnim
temelju valjanog pravnog posla i uknjižbom u zemljišne knjige knjigama).
stekli pravo vlasništva na predmetnom poslovnom prostoru 10. S obzirom na sve navedeno, Osnovni sud je zaključio da
shodno odredbama članka 33. Zakona o osnovnim vlasničko- je predmetni ugovor o kupoprodaji pravno valjan u skladu s
pravnim odnosima (u daljnjem tekstu: ZOVPO). Pored toga, odredbama članka 9. Zakona o prometu nekretnina, članka 33.
Osnovni sud je ukazao da je valjanost predmetnog ugovora o Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima u svezi s
kupoprodaji preispitana i u parničnom postupku pokrenutom po Aneksom "G" članak 2. Sporazuma o pitanjima sukcesije bivše
tužbi prvoapelanata protiv tužitelja radi predaje poslovnog SFRJ, te je u cijelosti odbio kao neutemeljen i preostali dio
prostora u posjed prvoapelantima, odnosno po protutužbi tužitelja tužbenog zahtjeva, cijeneći da nije bilo pravne osnove da se u
kojom je postavio identičan tužbeni zahtjev (predaja u posjed zemljišnim knjigama prvoapelanti brišu kao vlasnici predmetnog
predmetnog poslovnog prostora) i okončanom pravomoćnom poslovnog prostora, niti je bilo osnove da tužitelj od
Presudom Osnovnog suda broj P-1082/02 od 3. travnja 2003. prvoapelanata kao vlasnika traži predaju u posjed predmetnog
godine (presuda Osnovnog suda od 3. travnja 2003. godine, poslovnog prostora.
potvrđena presudom Okružnog suda od 16. travnja 2007. godine i 11. Okružni sud je, odlučujući o žalbi tužitelja protiv
presudom Vrhovnog suda od 27. kolovoza 2009. godine) kojom prvostupanjske presude, donio Presudu broj 80 0 P 044082 14 Gž
je usvojen tužbeni zahtjev prvoapelanata i tužitelju naloženo od 10. prosinca 2014. godine kojom je žalbu odbio i
predati u posjed predmetni poslovni prostor prvoapelantima, dok prvostupanjsku presudu potvrdio, prihvaćajući u cijelosti
je protutužbeni zahtjev tužitelja odbijen cijeneći da je predmetni činjenično utvrđenje i pravna stajališta prvostupanjskog suda.
ugovor o kupoprodaji pravno valjan i da nema elemenata koji Pored navedenog, Okružni privredni sud je istaknuo da je u
ukazuju na ništavost ugovora u smislu odredaba članka 9. stavak ranijem postupku, pokrenutom po tužbi prvoapelanata protiv
3. Zakona o prometu nekretnina. Nakon toga tužitelj je u tužitelja radi predaje u posjed predmetnog poslovnog prostora i
izvršenju pravomoćne presude Osnovnog suda od 3. travnja okončanom pravomoćnom Presudom broj P-1082/02 od 3.
2003. godine prvoapelantima predao u posjed predmetni poslovni travnja 2003. godine (presuda Osnovnog suda od 3. travnja 2003.
prostor koji su u zemljišne knjige uknjižili svoje pravo vlasništva godine, potvrđena presudom Okružnog suda od 16. travnja 2007.
s ½ dijela. godine i presudom Vrhovnog suda od 27. kolovoza 2009. godine)
9. Nadalje, Osnovni sud je u bitnom obrazložio da je na usvojen tužbeni zahtjev i tuženom naloženo predati poslovni
temelju iskaza i nalaza vještaka geodetske struke Zorana Gajića prostor prvoapelantima, dok je odbijen identičan protutužbeni
od 7. veljače 2014. godine utvrđeno da je drugoapelantu zahtjev tuženog (predaja u posjed predmetnog poslovnog
uknjiženo pravo raspolaganja na predmetnom poslovnom prostora). Okružni sud je zaključio da su neutemeljeni žalbeni
prostoru s 1/1 djela na temelju zapisnika Općinskog povjerenstva navodi tuženog kojim u žalbi ukazuje da je kroz postupak
za izlaganje podataka o nekretninama i utvrđivanja prava privatizacije državnog kapitala, a na temelju akta Direkcije za
vlasništva na nekretninama SO Bijeljina. Osnovni sud je utvrdio privatizaciju Banja Luka, stekao pravo vlasništva na predmetnom
da je drugoapelant od 60-tih godina XX. stoljeća bio nositelj prostoru jer tijekom postupka tuženi nije predočio sudu pravno
prava raspolaganja s predmetnim prostorom jer je trošak tekućeg valjan akt kao dokaz da je na tuženog ili njegovog pravnog
održavanja tog prostora naplaćivan od pravnog prednika prednika preneseno pravo vlasništva ili raspolaganja na
drugoapelanta ("Borovo Komerc"). Nadalje, Osnovni sud je predmetnom poslovnom prostoru. U svezi s tim, Okružni sud je
utvrdio da je pravni prednik tužitelja osnovan 11. studenog 1991. zaključio da akt o osnivanju poduzeća ne predstavlja pravnu
godine odlukom poduzeća "Borovo Komerc" (pravni prednik osnovu za prijenos prava vlasništva ili raspolaganja na
drugoapelanta), u čiji sastav je prenesen predmetni poslovni nekretninama s jednog pravnog subjekta na drugi. Shodno
prostor kao osnovno sredstvo poslovanja. Osnovni sud je navedenom, Okružni sud je u skladu s odredbama članka 226.
zaključio da su neutemeljene tvrdnje tužitelja da je njegov pravni ZPP odbio žalbu tuženog kao neutemeljenu.
prednik ("Borovo-Balprom" d.o.o. Banja Luka) stekao pravo 12. Vrhovni sud je, odlučujući o reviziji tužitelja, donio
raspolaganja i vlasništva na predmetnom prostoru, koje pravo je Presudu broj 80 0 P 044082 15 Rev od 26. siječnja 2017. godine
aktom o osnivanju tužitelja od 22. prosinca 1999. godine prenio kojom je djelomično uvažena revizija i obje nižestupanjske
na tužitelja. U svezi s tim, Osnovni sud je istaknuo da akt o presude preinačene u dijelu kojim je odlučeno o ništavosti
osnivanju poduzeća ne predstavlja pravnu osnovu za prijenos predmetnog ugovora o kupoprodaji tako što je utvrđeno da je
prava raspolaganja ili vlasništva na nekretninama s jednog ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, što su apelanti dužni
pravnog subjekta na drugog, a tijekom postupka tužitelj nije sudu priznati i trpjeti uspostavu ranijeg zemljišno-knjižnog stanja, i to
dostavio pravno valjan dokaz da su tužitelj, odnosno njegov brisanjem upisa prava vlasništva u korist prvoapelanata izvršenog
pravni prednik, stekli pravo raspolaganja, odnosno pravo na temelju predmetnog ugovora o kupoprodaji, te su prvoapelanti
obvezani tužitelju predati u posjed predmetni poslovni prostor i kupoprodaji, već na temelju ugovora o kreditu koji su naknadno
solidarno nadoknaditi troškove postupka tužitelju u iznosu zaključili prvoapelanti. Imajući u vidu sve navedeno, Vrhovni
preciziranom u izreci presude, dok je u ostalom dijelu revizija sud je odlučio kao u izreci presude shodno odredbama članka
odbijena. 250. Zakona o parničnom postupku (u daljnjem tekstu: ZPP).
13. U obrazloženju presude Vrhovni sud je naveo da je IV. Apelacija
predmetni poslovni prostor u smislu čl. 16. stavak 3. i 19. stavak a) Navodi iz apelacije
1. Osnovnog zakona o poduzećima ulazio u osnovna sredstva
kombinata "Borovo-Komerc" (pravni prednik drugoapelanta) i 14. Prvoapelanti smatraju da im je osporenom presudom
bio je u režimu društvenog vlasništva. Dalje je navedeno da je povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava
pravni prednik drugoapelanta 11. studenog 1991. godine osnovao Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije za
poduzeće "Borovo-Balprom" d.o.o. Banja Luka (u daljnjem zaštitu ljudskih prava i sloboda (u daljnjem tekstu: Europska
tekstu: pravni prednik tužitelja) i da je prilikom njegovog konvencija) i pravo na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne i
osnivanja prenio predmetni poslovni prostor u sredstva pravnog Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku
prednika tužitelja koji je i bio u njegovom posjedu od osnivanja. konvenciju. Povredu navedenih prava prvoapelanti vide u
Vrhovni sud je također istaknuo da je u smislu odredbe članka 3. arbitrarnoj i proizvoljnoj primjeni procesnog i materijalnog
Zakona o prijenosu sredstava društvenog u državno vlasništvo (u prava. Prvoapelanti prvenstveno ukazuju da je osporenom
daljnjem tekstu: Zakon o prijenosu sredstava), predmetni presudom Vrhovnog suda povrijeđeno načelo res iudicata,
poslovni prostor po sili zakona prešao iz društvenog u državno ocijenivši da se radi o presuđenoj stvari jer je o istom
vlasništvo. Potom je Vrhovni sud ukazao da iz dokumentacije u činjeničnom i pravnom osnovu odlučivano u predmetu Osnovnog
spisu proizlazi da je na temelju zapisnika Povjerenstva od 10. suda broj P-1082/02 u kojem je postupak pravomoćno okončan
lipnja 1999. godine drugoapelant uknjižen u zemljišne knjige kao Presudom Vrhovnog suda broj 118-0-Rev-07-000 805 od 27.
nositelj prava raspolaganja na predmetnom poslovnom prostoru s kolovoza 2009. godine. Prvoapelanti smatraju da je Vrhovni sud
1/1 dijela. Vrhovni sud je ukazao da su nižestupanjski sudovi pogrešno primijenio i materijalno pravo, što su opširno
svoje odluke utemeljili na stajalištu da je navedenim upisom obrazložili. U biti, smatraju da su vlasništvo na predmetnom
"dokazano pravo vlasništva drugoapelanta na tom prostoru", te poslovnom prostoru stekli u skladu s odredbama članka 20.
da, u skladu s odredbama Aneksa "G" Sporazuma, poslovni Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima jer je
prostor pripada drugoapelantu. Međutim, Vrhovni sud je istaknuo drugoapelant kao prodavač u vrijeme zaključenja predmetnog
da je takav zaključak nižestupanjskih sudova neprihvatljiv, te je, poslovnog prostora bio uknjižen s pravom raspolaganja na
pozivajući se na praksu redovnih sudova u Republici Hrvatskoj u predmetnom poslovnom prostoru u z. k. izvatku broj 6068 k.o.
rješavanju predmeta o istom pravnom pitanju, dakle povrata Bijeljina I, s 1/1 dijela.
imovine stranoj pravnoj osobi, Vrhovni sud, primjenom načela 15. Drugoapelant smatra da mu je osporenom presudom
reciprociteta u odnosu na provođenje Sporazuma o pitanjima povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava
sukcesije zaključio da drugoapelant nije imao pravo na vraćanje Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije,
predmetnog poslovnog prostora, slijedom čega nije imao ni pravo pravo iz članka 7. Europske konvencije i pravo na imovinu iz
prostor prodati trećim osobama (prvoapelantima), odnosno nije članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola
mogao na njih prenijeti više prava nego što ga je sam imao. broj 1 uz Europsku konvenciju, te da je došlo do kršenja zabrane
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je zaključio da je diskriminacije iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i
predmetni ugovor o kupoprodaji ništav u smislu odredbe članka članka 14. Europske konvencije u svezi sa člankom 6. Europske
103. stavak 1. Zakona o obligacijskim odnosima (u daljnjem konvencije i člankom 1. Protokola broj 1 uz Europsku
tekstu: ZOO). U svezi s tim, Vrhovni sud je zaključio da konvenciju. Povredu prava na pravično suđenje drugoapelant vidi
utvrđenjem ništavosti ugovora o kupoprodaji predmetnog u povredi prava na obrazloženu presudu, očiglednoj arbitrarnoj
poslovnog prostora nastaju i pravne posljedice te ništavosti primjeni relevantnih propisa, naročito kroz stajalište o osnivanju
(članak 104. ZOO). Stoga, cijeneći da je u momentu zaključenja tužitelja i unošenju predmetnog poslovnog prostora u sredstva
predmetnog ugovora tužitelj bio u posjedu predmetnog pravnog prednika tužitelja, što je opširno obrazložio u apelaciji.
poslovnog prostora (to među strankama nije bilo sporno), U biti, drugoapelant smatra da je predmetni poslovni prostor
Vrhovni sud je zaključio da je utemeljen njegov zahtjev za njegova imovina kao strane pravne osobe jer je prije zaključenja
predaju predmetnog prostora budući da prvoapelanti više nemaju predmetnog ugovora o kupoprodaji uknjižen u zemljišne knjige s
pravne osnove za držanje predmetnog prostora u svom posjedu. pravom raspolaganja na predmetnom poslovnom prostoru s 1/1
Prema mišljenju Vrhovnog suda, kao posljedica ništavosti dijela. Smatra da je stekao svojstvo titulara prava raspolaganja na
predmetnog ugovora o kupoprodaji je i brisanje svih upisa predmetnom poslovnom prostoru u skladu s odredbama članka
izvršenih na temelju predmetnog ugovora. Vrhovni sud je 20. Zakona o osnovnim vlasničko-pravnim odnosima (u daljnjem
ocijenio da su nižestupanjski sudovi pravilno odbili tužbeni tekstu: ZOVPO), te da je mogao slobodno raspolagati predmet-
zahtjev u dijelu kojim se tražilo utvrđenje da predmetni poslovni nim prostorom, uključujući i njegov promet, zaključivanjem
prostor predstavlja vlasništvo tužitelja stečeno u postupku kupoprodajnog ugovora s prvoapelantima kao kupcima.
privatizacije s obzirom da se u svezi s tim vodi upravni postupak b) Odgovor na apelaciju
pred nadležnim organima. Također je ocijenjeno da nije bilo 16. Vrhovni sud je u odgovoru na apelaciju naveo da
osnove za usvajanje zahtjeva za utvrđivanje ništavosti upisa odlukom tog suda nisu povrijeđena prava apelanata na koja su se
prava raspolaganja u korist drugoapelanta jer taj upis nije izvršen pozvali u svojim apelacijama. Vrhovni sud je ukazao na
na temelju predmetnog ugovora o kupoprodaji, već na temelju neutemeljenost navoda apelanata kojim ukazuju na proizvoljnost
zapisnika Povjerenstva za izlaganje podataka o nekretninama od u primjeni pozitivno-pravnih propisa. Vrhovni sud je također
10. lipnja 1999. godine, a parnični sudovi nisu nadležni za ocjenu istaknuo da drugoapelant, a ni tužitelj nisu imali pravo vlasništva
zakonitosti akata navedenog povjerenstva, za čiju su ocjenu na predmetnom poslovnom prostoru jer je bio u društvenom
nadležni upravni organi. Na kraju, Vrhovni sud je zaključio da je vlasništvu, s tim da je 1993. godine po sili zakona prešao u
pravilno odbijen i zahtjev za utvrđenje ništavosti i brisanje upisa državno vlasništvo. Vrhovni sud predlaže da se apelacije
tereta ustanovljenih na predmetnom poslovnom prostoru budući apelanata odbiju kao neutemeljene.
da taj upis nije izvršen na temelju predmetnog ugovora o
17. Okružni sud i Osnovni sud su u svojim odgovorima 26. Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnom
naveli da su dani razlozi u obrazloženjima presuda pri kojima u dijelu glasi:
cijelosti ostaju. 1) Prilikom utvrđivanja njegovih građanskih prava i obveza
18. Tužitelj je u opširnom odgovoru naveo kronologiju ili kaznene optužbe protiv njega, svatko ima pravo na pravičnu i
predmeta i kronologiju zakonskih rješenja kako na teritoriju BiH javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim
tako i u Republici Hrvatskoj, te je istaknuo da su apelacije sudom ustanovljenim zakonom.
neutemeljene i da ih treba odbiti. 27. Ustavni sud zapaža da se postupak koji je okončan
V. Relevantni propisi osporenom presudom Vrhovnog suda odnosi na pitanje utvrđenja
ništavosti ugovora o kupoprodaji i predaju u posjed predmetnog
19. Zakon o parničnom postupku RS ("Službeni glasnik prostora tužitelju, te da se radi o predmetu građanskopravne
Republike Srpske" br. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 i 61/13) prirode u kojem apelanti uživaju garancije prava na pravično
u relevantnom dijelu glasi: suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6.
Član 53. stavak 1. Europske konvencije.
[...] 28. Apelanti, u biti, smatraju da im je pravo na pravično
Ako je tužilac u tužbi naveo pravni osnov, sud nije vezan za suđenje povrijeđeno jer je osporena presuda utemeljena na
njega. proizvoljnoj primjeni relevantnih odredaba procesnog i
Član 196. materijalnog prava. U svezi s tim, Ustavni sud, prije svega,
(1) Presuda koja se više ne može pobijati žalbom postaje ukazuje na to da, prema praksi Europskog suda i Ustavnog suda,
pravosnažna. zadatak ovih sudova nije preispitivati zaključke redovnih sudova
(2) Sud u toku cijelog postupka po službenoj dužnosti pazi glede činjeničnog stanja i primjene prava (vidi Europski sud,
da li je stvar pravosnažno presuđena, i ako utvrdi da je parnica Pronina protiv Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja 2005.
pokrenuta o zahtjevu o kome je već pravosnažno odlučeno, godine, aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije
odbaciće tužbu. nadležan supstituirati redovne sudove u procjeni činjenica i
dokaza, već je, općenito, zadatak redovnih sudova ocijeniti
VI. Dopustivost
činjenice i dokaze koje su izveli (vidi Europski sud, Thomas
20. U skladu sa člankom VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercego- protiv Ujedinjenog Kraljevstva, presuda od 10. svibnja 2005.
vine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnost u pitanji- godine, aplikacija broj 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je
ma koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmetom ispitati jesu li, eventualno, povrijeđena ili zanemarena ustavna
spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini. prava (pravo na pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo
21. U skladu sa člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog na učinkovit pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila,
suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv eventualno, proizvoljna ili diskriminacijska.
presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi 29. Ustavni sud će se, dakle, iznimno upustiti u ispitivanje
učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese načina na koji su nadležni sudovi utvrđivali činjenice i na tako
u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio utvrđene činjenice primijenili pozitivno-pravne propise kada je
odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku koji je očigledno da je u određenom postupku došlo do proizvoljnog
koristio. postupanja redovnog suda kako u postupku utvrđivanja činjenica
22. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijom tako i primjene relevantnih pozitivno-pravnih propisa (vidi
je Presuda Vrhovnog suda broj 80 0 P 044082 15 Rev od 26. Ustavni sud, Odluka broj AP 311/04 od 22. travnja 2005. godine,
siječnja 2017. godine protiv koje nema drugih učinkovitih stavak 26.). U kontekstu navedenog, Ustavni sud podsjeća i da je
pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Potom, osporenu u više svojih odluka ukazao da očigledna proizvoljnost u primjeni
presudu prvoapelanti su primili 23. lipnja 2017. godine, a relevantnih propisa nikada ne može voditi ka jednom pravičnom
apelacija je podnesena 19. srpnja 2017. godine, dok je postupku (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 1293/05 od 12. rujna
drugoapelant osporenu presudu primio 28. lipnja 2017. godine, a 2006. godine, točka 25. i dalje i, mutatis mutandis, Europski sud,
apelacija je podnesena 8. kolovoza 2017. godine, tj. u roku od 60 Anđelković protiv Srbije, presuda od 9. travnja 2013. godine,
dana, kako je propisano člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog točka 24.). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud će ispitati je li
suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 18. st. (3) i osporena presuda Vrhovnog suda utemeljena na proizvoljnoj
(4) Pravila Ustavnog suda jer ne postoji neki formalni razlog primjeni procesnog prava.
zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima 30. Ustavni sud, prije svega, zapaža da je tužitelj u
facie) neutemeljena. predmetnom postupku tužbenim zahtjevom tražio utvrđenje
23. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i ništavosti ugovora o kupoprodaji predmetnog poslovnog prostora
Hercegovine, članka 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, koji su 18. travnja 2000. godine zaključili drugoapelant kao
Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete prodavač i prvoapelanti kao kupci, te promjenu upisa prava
glede dopustivosti. vlasništva koji je izvršen na temelju predmetnog ugovora o
VII. Meritum kupoprodaji u javnim evidencijama, kao i predaju u posjed
24. Apelanti pobijaju navedenu presudu, tvrdeći da su tom predmetnog poslovnog prostora. Navedeni tužbeni zahtjev
presudom prekršena njihova prava iz čl. II/3.(e), (k) i II/4. Ustava tužitelj je temeljio na tvrdnji da je predmetni poslovni prostor u
Bosne i Hercegovine, te čl. 6., 7. i 14. Europske konvencije, kao i postupku privatizacije postao njegova imovina, da drugoapelant
članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. nije bio titular prava raspolaganja na predmetnom prostoru, te da
prvoapelanti nisu stekli pravo vlasništva po osnovi valjanog
Pravo na pravično suđenje pravnog posla, zbog čega je predmetni ugovor ništav. Cijeneći
25. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom utvrđeno činjenično stanje, a primjenom odredaba članka 9.
dijelu glasi: Zakona o prometu nekretnina i članka 33. ZOVPO u svezi s
Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska Aneksom "G" Sporazuma, prvostupanjski sud je u cijelosti odbio
prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje: tužbeni zahtjev uz stajalište, koje je prihvatio i drugostupanjski
e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim sud, da tužitelj nije dokazao da je na njega ili njegovog pravnog
stvarima i druga prava, vezana za krivične postupke. prednika bilo preneseno pravo raspolaganja ili pravo vlasništva
na predmetnom poslovnom prostoru, odnosno da je u postupku i drugostupanjske presude u odnosu na pravomoćno presuđenu
privatizacije postao njegova imovina, cijeneći da je predmetni stvar, čini sasvim nelogično da Osnovni i Okružni sud nisu
ugovor o kupoprodaji pravno valjan shodno odredbama članka odbacili predmetnu tužbu ako već smatraju da je o tom pitanju
109. ZOO. pravomoćno riješeno, Ustavni sud zapaža da su ti sudovi pred-
31. S druge strane, Vrhovni sud je, pozivajući se na Aneks metnu tužbu ipak odbili. Stoga, ta nelogičnost u primjeni
"G" Sporazuma kojim je propisana primjena reciprociteta u relevantnih odredaba ZPP, s aspekta zaštite ustavnih prava
odnosu na provođenje citiranog sporazuma, zauzeo stajalište da apelanata, nije bila tog stupnja da bi bila povrijeđena njihova
drugoapelant, čije je sjedište na teritoriju Republike Hrvatske, temeljna prava i da bi to Ustavni sud trebao utvrđivati svojom
nije imao pravo da 10. lipnja 1999. godine bude upisan u z. k. odlukom. Za apelante je ključno da tužitelj nije uspio s postavlje-
izvatku broj 6068 k. o. Bijeljina I kao nositelj prava raspolaganja nim tužbenim zahtjevom. Međutim, presudom Vrhovnog suda
na predmetnom poslovnom prostoru, slijedom čega je, pozivajući sve je promijenjeno jer je taj sud ukinuo prvostupanjsku i
se na praksu redovnih sudova u Republici Hrvatskoj u rješavanju drugostupanjsku presudu i usvojio tužbeni zahtjev. Sada se kao
predmeta o istom pravnom pitanju, zaključio da je predmetni ključno pitanje nameće je li doista o predmetnoj parnici već
ugovor o kupoprodaji ništav pravni posao u smislu odredbe pravomoćno riješeno? Ukoliko doista jeste, onda bi se u ovom
članka 103. ZOO, na temelju kojeg prvoapelanti nisu mogli steći slučaju radilo o arbitrarnoj primjeni članka 196. stavak 2. ZPP.
pravo vlasništva na predmetnom poslovnom prostoru, uz Međutim, u obrazloženju presude Vrhovnog suda, koja je
zaključak da se u zemljišnim knjigama uspostavi stanje kakvo je konačna u postupku pred redovnim sudovima, nije ništa
bilo prije zaključenja predmetnog ugovora i predmetni poslovni navedeno glede toga je li o predmetnoj parnici već pravomoćno
prostor preda tužitelju u posjed. odlučeno. Stoga, ni Ustavni sud ne može ispitati ključne
32. Ustavni sud zapaža da apelanti osporavaju presudu apelacijske navode da je u konkretnom slučaju došlo do
Vrhovnog suda, ukazujući na povredu načela (res iudicata) jer su arbitrarne primjene relevantnog prava jer je o predmetu tužbe već
redovni sudovi odlučivali o tužbenom zahtjevu iako se radi o pravomoćno riješeno s obzirom da Vrhovni sud u obrazloženju
presuđenoj pravnoj stvari. U svezi s tim, Ustavni sud zapaža da iz svoje odluke nije dao navode glede toga je li predmetna stvar već
dokumentacije u spisu predmeta proizlazi da je prije podnošenja pravomoćno riješena.
predmetne tužbe, o kojoj je odlučeno osporenom presudom 34. Stoga, Ustavni sud smatra da je iz navedenih razloga
Vrhovnog suda, vođen postupak po tužbi prvoapelanata (tužitelji apelantima povrijeđeno pravo na pravično suđenje iz članka
u tom postupku) kojom su tražili da im tužitelj (tuženi u tom II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6.1. Europske
postupku) preda u posjed predmetni poslovni prostor. Također, konvencije.
tužitelj (tuženi u tom postupku) postavio je identičan Ostali navodi
protutužbeni zahtjev protiv prvoapelanata (tužitelji u tom
postupku-predaja u posjed predmetnog poslovnog prostora). 35. Ustavni sud smatra da, s obzirom na zaključke u svezi
Predmet je vođen pod brojem P-1082/02. Ustavni sud zapaža da sa člankom II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i člankom 6.
je tužitelj (tuženi u tom postupku) svoj protutužbeni zahtjev stavak 1. Europske konvencije, nije potrebno posebno razmatrati
temeljio na istim tvrdnjama na kojim je temeljio tužbeni zahtjev o navode o povredi prava iz čl. 7. i 14. Europske konvencije, kao i
kojem su odlučivali redovni sudovi u konkretnom predmetu, te članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju budući da se,
da je u tom postupku pravomoćnom Presudom Osnovnog suda u biti, navodi o kršenju navedenih prava temelje na navodima o
broj P-1082/02 od 3. travnja 2003. godine (presuda Osnovnog kršenju prava na pravično suđenje, o kojim je Ustavni sud već
suda od 3. travnja 2003. godine, potvrđena presudom Okružnog iznio svoje stajalište u prethodnim točkama ove odluke.
suda od 16. travnja 2007. godine i presudom Vrhovnog suda od VIII. Zaključak
27. kolovoza 2009. godine) usvojen tužbeni zahtjev 36. Ustavni sud zaključuje da postoji kršenje prava na pra-
prvoapelanata (tužitelji u tom postupku), a odbijen protutužbeni vično suđenje iz članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i
zahtjev tužitelja (tuženog u tom postupku), sa zauzetim članka 6. stavak 1. Europske konvencije zato što osporena pre-
stajalištem da su prvoapelanti (tužitelji u tom postupku) dokazali suda Vrhovnog suda ne sadrži obrazloženje u odnosu na navode
da su stekli pravo vlasništva na predmetnom poslovnom prostoru apelanata da je o predmetnoj stvari već pravomoćno riješeno.
po osnovi valjanog pravnog posla, zaključenjem ugovora o 37. S obzirom na odluku Ustavnog suda u ovom predmetu,
kupoprodaji 20. travnja 2000. godine za koji nisu ispunjeni uvjeti nije neophodno posebno razmatrati podnositeljev prijedlog
za utvrđenje njegove ništavosti. Shodno tom zaključku, zahtjeva za donošenje privremene mjere.
pravomoćnom presudom Osnovnog suda od 3. travnja 2003. 38. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine,
godine odbijen je protutužbeni zahtjev tužitelja za iseljenje odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće.
prvoapelanata iz predmetnog poslovnog prostora budući da je Predsjednik
nesporno da su prvoapelanti, shodno odredbama čl. 20. i 33. Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
ZOVPO, stekli pravo vlasništva na temelju predmetnog ugovora Mirsad Ćeman, v. r.
o kupoprodaji od 20. travnja 2000. godine za koji nisu ispunjeni
uvjeti za utvrđenje ništavosti.
33. Ustavni sud podsjeća da je odredbom članka 196. Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у
stavak 2. ZPP propisano: "Sud u toku cijelog postupka po предмету број АП 3074/17, рјешавајући апелацију Драге
službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravosnažno presuđena, i Симића и др., на основу члана VI/3б) Устава Босне и
ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtjevu o kome je već Херцеговине, члана 57 став (2) тачка б), члана 59 ст. (1) и (2)
pravosnažno odlučeno, odbaciće tužbu." Imajući u vidu da je u и члана 62 став (1) Правила Уставног суда Босне и
obrazloženju prvostupanjske i drugostupanjske presude vrlo Херцеговине – пречишћени текст ("Службени гласник Босне
detaljno navedeno kako je predmetni postupak već pravomoćno и Херцеговине" број /94/14), у саставу:
okončan Presudom Osnovnog suda broj P-1082/02, koju je na Мирсад Ћеман, предсједник
kraju potvrdio (i) Vrhovni sud, za Ustavni sud se kao prvo Мато Тадић, потпредсједник
nameće pitanje zašto Osnovni i Okružni sud nisu odbacili Златко М. Кнежевић, потпредсједник
predmetnu tužbu na temelju odredaba iz članka 196. stavak 2. Валерија Галић, судија
ZPP? Međutim, iako se, u kontekstu obrazloženja prvostupanjske Миодраг Симовић, судија
Сеада Палаврић, судија пресуда, као и да су сви апеланти учесници истог поступка,
на сједници одржаној 31. јануара 2018. године донио је Уставни суд је донио одлуку о спајању предмета бр. АП
3074/17 и АП 3441/17 у којима ће се водити један поступак и
ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ1 донијети једна одлука под бројем АП 3074/17.
Усваја се апелација Драге Симића, Василија Драгића
и "Борова" д.д. производња и промет обуће, гумарских и III. Чињенично стање
осталих производа, Вуковар, Република Хрватска. 6. Чињенице предмета које произлазе из навода
Утврђује се повреда права на правично суђење из члана апеланата и докумената предочених Уставном суду могу да
II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске се сумирају на сљедећи начин.
конвенције за заштиту људских права и основних слобода. 7. Пресудом Основног суда број 80 0 П 044082 12 П од
Укида се Пресуда Врховног суда Републике Српске 26. марта 2014. године одбијен је у цијелости тужбени
број 80 0 П 044082 15 Рев од 26. јануара 2017. године. захтјев тужиоца којим је тражио да се утврди да је апсолутно
Налаже се Врховном суду Републике Српске да по ништаво и да не производи правно дејство уписано право
хитном поступку донесе нову одлуку у складу са чланом располагања другоапеланта на пословном простору у
II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Бијељини, ближе описаном у изреци пресуде (у даљњем
Европске конвенције за заштиту људских права и основних тексту: предметни пословни простор), као и ништавост
слобода. Уговора о купопродаји предметног пословног простора број
Налаже се Врховном суду Републике Српске да, у Ов.бр. 9192/2000 од 30. новембра 2000. године (у даљњем
складу са чланом 72 став (5) Правила Уставног суда Босне и тексту: предметни уговор о купопродаји) којим је
Херцеговине, у року од три мјесеца од дана достављања ове другоапелант као продавац продао предметни пословни
одлуке обавијести Уставни суд Босне и Херцеговине о простор првоапелантима као купцима, да се наложи брисање
предузетим мјерама с циљем извршења ове одлуке. свих уписа у јавним књигама о непокретностима који су
Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и извршени на основу предметног уговора о купопродаји, као
Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и и накнадно уписаних терета, те предаја предметног
Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и у пословног простора у посјед тужиоцу. Такође је одбијен и
"Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и тужбени захтјев да се утврди да је тужилац у поступку
Херцеговине". приватизације стекао право својине на предметном
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ пословном простору. Истом пресудом тужилац је обавезан
I. Увод да апелантима надокнади трошкове парничног поступка у
износима прецизираним у изреци пресуде.
1. Драго Симић и Василије Драгић (у даљњем тексту: 8. Општински суд је надаље образложио да је на основу
првоапеланти) из Бијељине поднијели су 19. јула 2017. проведених доказа прецизираних у пресуди (стр. 6 и 7)
године Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем неспорно утврђено да је 18. априла 2000. године између
тексту: Уставни суд) апелацију против Пресуде Врховног првоапеланата и другоапеланта закључен уговор о
суда Републике Српске (у даљњем тексту: Врховни суд) број купопродаји предметног пословног простора, те да је потпис
80 0 П 044082 15 Рев од 26. јануара 2017. године. Првоапе- другоапеланта као продавца овјерен код нотара у Вуковару
ланти су истовремено поднијели захтјев за доношење под бројем Ов. 1902/2000, док су потписи првоапеланата као
привремене мјере којом би Уставни суд одложио извршење купаца овјерени 30. новембра 2000. године код Основног
оспорене пресуде Врховног суда до доношења одлуке о суда у Бијељини под бројем ОВ: 9192/2000. Надаље,
апелацији. Ова апелација је заведена под бројем АП 3074/17. Основни суд је навео да је у погледу спорног питања правне
Првоапеланти су 22. августа 2017. године допунили ваљаности предметног уговора о купопродаји, на основу
апелацију. изведених доказа неспорно утврђено да је уговор закључен у
2. "Борово" д.д. производња и промет обуће, гумарских писменој форми, да су потписи купаца овјерени код
и осталих производа, Вуковар, Република Хрватска (у надлежног суда, а потпис продавца код нотара и након што
даљњем тексту: другоапелант), којег заступа Здравко су уговорне стране у цијелости извршиле обавезе из уговора
Грабовац, адвокат из Теслића, поднио је 8. августа 2017. првоапеланти су се укњижили са сусвојинским дијеловима
године Уставном суду апелацију против Пресуде Врховног од по ½ дијела на предметном пословном простору у
суда број 80 0 П 044082 15 Рев од 26. јануара 2017. године. одређеним подулошцима катастарскокњижног улошка бр.
Другоапелант је истовремено поднио захтјев за доношење 6068 к. о. Бијељина I, како је поближе описано у изреци
привремене мјере којом би Уставни суд одложио извршење пресуде. Имајући у виду наведено, Основни суд је закључио
оспорене пресуде Врховног суда до доношења одлуке о да су првоапеланти на основу ваљаног правног посла и
апелацији. Ова апелација је заведена под бројем АП 3441/17. укњижбом у земљишне књиге стекли право својине на
II. Поступак пред Уставним судом предметном пословном простору сходно одредбама члана 33
3. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од Закона о основним својинско-правним односима (у даљњем
Врховног суда, Окружног суда у Бијељини (у даљњем тексту: ЗОСПО). Поред тога, Основни суд је указао да је
тексту: Окружни суд) и Основног суда у Бијељини (у ваљаност предметног уговора о купопродаји преиспитана и у
даљњем тексту: Основни суд), те од "Бонела" д.о.о. Бања парничном поступку покренутом по тужби првоапеланата
Лука (у даљњем тексту: тужилац) затражено је 2. октобра против тужиоца ради предаје пословног простора у посјед
2017. године да доставе одговоре на апелацију. првоапелантима, односно по противтужби тужиоца којом је
4. Одговори на апелацију су достављени у периоду од поставио идентичан тужбени захтјев (предаја у посјед
9. до 27. октобра 2017. године. предметног пословног простора) и окончаном правоснажном
5. На основу члана 32 Правила Уставног суда, а Пресудом Основног суда број П-1082/02 од 3. априла 2003.
имајући у виду да су Уставном суду достављене двије године (пресуда Основног суда од 3. априла 2003. године,
апелације из његове надлежности којима се оспорава иста потврђена пресудом Окружног суда од 16. априла 2007.
године и пресудом Врховног суда од 27. августа 2009.
1
године) којом је усвојен тужбени захтјев првоапеланата и
тужиоцу наложено да преда у посјед предметни пословни као власника тражи предају у посјед предметног пословног
простор првоапелантима, док је противтужбени захтјев простора.
тужиоца одбијен цијенећи да је предметни уговор о 11. Окружни суд је, одлучујући о жалби тужиоца
купопродаји правно ваљан и да нема елемената који указују против првостепене пресуде, донио Пресуду број 80 0 П
на ништавост уговора у смислу одредаба члана 9 став 3 044082 14 Гж од 10. децембра 2014. године којом је жалбу
Закона о промету непокретности. Након тога, тужилац је у одбио и првостепену пресуду потврдио, прихватајући у
извршењу правоснажне пресуде Основног суда од 3. априла цијелости чињенично утврђење и правне ставове првосте-
2003. године првоапелантима предао у посјед предметни пеног суда. Поред наведеног, Окружни привредни суд је
пословни простор који су у земљишне књиге укњижили истакао да је у ранијем поступку, покренутом по тужби
своје право својине са ½ дијела. првоапеланата против тужиоца ради предаје у посјед
9. Надаље, Основни суд је у битном образложио да је предметног пословног простора и окончаном правоснажном
на основу исказа и налаза вјештака геодетске струке Зорана Пресудом број П-1082/02 од 3. априла 2003. године (пресуда
Гајића од 7. фебруара 2014. године утврђено да је другоапе- Основног суда од 3. априла 2003. године, потврђена
ланту укњижено право располагања на предметном пос- пресудом Окружног суда од 16. априла 2007. године и
ловном простору с 1/1 дјела на основу записника Општинске пресудом Врховног суда од 27. августа 2009. године) усвојен
комисије за излагање података о непокретностима и утврђи- тужбени захтјев и туженом наложено да преда пословни
вања права својине на непокретностима СО Бијељина. простор првоапелантима, док је одбијен идентичан против-
Основни суд је утврдио да је другоапелант од 60-тих година тужбени захтјев туженог (предаја у посјед предметног
XX вијека био носилац права располагања с предметним пословног простора). Окружни суд је закључио да су
простором јер је трошак текућег одржавања тог простора неосновани жалбени наводи туженог којим у жалби указује
наплаћиван од правног предника другоапеланта ("Борово да је кроз поступак приватизације државног капитала, а на
Комерц"). Надаље, Основни суд је утврдио да је правни основу акта Дирекције за приватизацију Бања Лука, стекао
предник тужиоца основан 11. новембра 1991. године право својине на предметном простору јер током поступка
одлуком предузећа "Борово Комерц" (правни предник тужени није предочио суду правно ваљан акт као доказ да је
другоапеланта), у чији састав је пренесен предметни на туженог или његовог правног предника пренесено право
пословни простор као основно средство пословања. Основни својине или располагања на предметном пословном
суд је закључио да су неосноване тврдње тужиоца да је простору. С тим у вези, Окружни суд је закључио да акт о
његов правни предник ("Борово-Балпром" д.о.о. Бања Лука) оснивању предузећа не представља правни основ за пренос
стекао право располагања и својине на предметном права својине или располагања на непокретностима с једног
простору, које право је актом о оснивању тужиоца од 22. правног субјекта на други. Сходно наведеном, Окружни суд
децембра 1999. године пренио на тужиоца. С тим у вези, је у складу с одредбама члана 226 ЗПП одбио жалбу туженог
Основни суд је истакао да акт о оснивању предузећа не као неосновану.
представља правни основ за пренос права располагања или 12. Врховни суд је, одлучујући о ревизији тужиоца,
својине на непокретностима с једног правног субјекта на донио Пресуду број 80 0 П 044082 15 Рев од 26. јануара 2017.
другог, а током поступка тужилац није суду доставио правно године којом је дјелимично уважена ревизија и обје
ваљан доказ да су тужилац, односно његов правни предник, нижестепене пресуде преиначене у дијелу којим је одлучено
стекли право располагања, односно право својине на о ништавости предметног уговора о купопродаји тако што је
предметном пословном простору у смислу одредбе члана 20 утврђено да је ништав и да не производи правно дејство, што
ЗОСПО. Основни суд је такође закључио да су неосноване су апеланти дужни признати и трпјети успостављање ранијег
тврдње тужиоца да предметни пословни простор није могао земљишно-књижног стања, и то брисањем уписа права
бити отуђен из друштвено-државне својине у приватну својине у корист првоапеланата извршеног на основу
својину, као и тврдње да је по сили закона предметни предметног уговора о купопродаји, те су првоапеланти
пословни простор постао његова својина у поступку обавезани да тужиоцу предају у посјед предметни пословни
приватизације државног капитала. У прилог наведеном, простор и солидарно надокнаде трошкове поступка тужиоцу
Основни суд је указао да је другоапелант правно лице са у износу прецизираном у изреци пресуде, док је у осталом
сједиштем ван простора Босне и Херцеговине и Републике дијелу ревизија одбијена.
Српске, те је, позивајући се на одредбе Анекса Г члана 2 13. У образложењу пресуде Врховни суд је навео да је
Споразума о питању сукцесије бивше СФРЈ (у даљњем предметни пословни простор у смислу чл. 16 став 3 и 19 став
тексту: Споразум), закључио да предметни пословни 1 Основног закона о предузећима улазио у основна средства
простор није могао бити предмет приватизације државног комбината "Борово-Комерц" (правни предник другоапе-
капитала у поступку приватизације тужиоца будући да је на ланта) и био је у режиму друштвене својине. Даље је
основу доказа утврђено да је другоапелант прије закључења наведено да је правни предник другоапеланта 11. новембра
предметног уговора о купопродаји био укњижен као носилац 1991. године основао предузеће "Борово-Балпром" д.о.о.
права располагања на предметном пословном простору у Бања Лука (у даљњем тексту: правни предник тужиоца) и да
евиденцији о стварним правима на непокретностима је приликом његовог оснивања пренио предметни пословни
(катастру и земљишним књигама). простор у средства правног предника тужиоца који је и био у
10. С обзиром на све наведено, Основни суд је његовом посједу од оснивања. Врховни суд је такође истакао
закључио да је предметни уговор о купопродаји правно да је у смислу одредбе члана 3 Закона о преносу средстава
ваљан у складу с одредбама члана 9 Закона о промету друштвене у државну својину (у даљњем тексту: Закон о
непокретности, члана 33 Закона о основним својинско- преносу средстава), предметни пословни простор по сили
правним односима у вези с Анексом "Г" члан 2 Споразума о закона прешао из друштвене у државну својину. Затим је
питањима сукцесије бивше СФРЈ, те је у цијелости одбио као Врховни суд указао да из документације у спису произлази
неоснован и преостали дио тужбеног захтјева, цијенећи да да је на основу записника Комисије од 10. јуна 1999. године
није било правног основа да се у земљишним књигама другоапелант укњижен у земљишне књиге као носилац
првоапеланти бришу као власници предметног пословног права располагања на предметном пословном простору с 1/1
простора, нити је било основа да тужилац од првоапеланата дијела. Врховни суд је указао да су нижестепени судови
своје одлуке засновали на ставу да је наведеним уписом ствари јер је о истом чињеничном и правном основу
"доказано право својине другоапеланта на том простору", те одлучивано у предмету Основног суда број П-1082/02 у
да, у складу с одредбама Анекса "Г" Споразума, пословни којем је поступак правоснажно окончан Пресудом Врховног
простор припада другоапеланту. Међутим, Врховни суд је суда број 118-0-Рев-07-000 805 од 27. августа 2009. године.
истакао да је такав закључак нижестепених судова Првоапеланти сматрају да је Врховни суд погрешно при-
неприхватљив, те је, позивајући се на праксу редовних мијенио и материјално право, што су опширно образложили.
судова у Републици Хрватској у рјешавању предмета о У суштини, сматрају да су својину на предметном
истом правном питању, дакле поврата имовине страном пословном простору стекли у складу с одредбама члана 20
правном лицу, Врховни суд, примјеном принципа Закона о основним својинско-правним односима јер је
реципроцитета у односу на спровођење Споразума о другоапелант као продавац у вријеме закључења предметног
питањима сукцесије закључио да другоапелант није имао пословног простора био укњижен с правом располагања на
право на враћање предметног пословног простора, слиједом предметном пословном простору у з. к. изватку број 6068 к.
чега није имао ни право да простор прода трећим лицима о. Бијељина I, с 1/1 дијела.
(првоапелантима), односно није могао на њих да пренесе 15. Другоапелант сматра да му је оспореном пресудом
више права него што га је сам имао. Имајући у виду повријеђено право на правично суђење из члана II/3е) Устава
наведено, Врховни суд је закључио да је предметни уговор о Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције,
купопродаји ништав у смислу одредбе члана 103 став 1 право из члана 7 Европске конвенције и право на имовину из
Закона о облигационим односима (у даљњем тексту: ЗОО). С члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1
тим у вези, Врховни суд је закључио да утврђењем Протокола број 1 уз Европску конвенцију, те да је дошло до
ништавости уговора о купопродаји предметног пословног кршења забране дискриминације из члана II/4 Устава Босне
простора настају и правне посљедице те ништавости (члан и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције у вези са
104 ЗОО). Стога, цијенећи да је у моменту закључења чланом 6 Европске конвенције и чланом 1 Протокола број 1
предметног уговора тужилац био у посједу предметног уз Европску конвенцију. Повреду права на правично суђење
пословног простора (то међу странкама није било спорно), другоапелант види у повреди права на образложену пресуду,
Врховни суд је закључио да је основан његов захтјев за очигледној арбитрарној примјени релевантних прописа,
предају предметног простора будући да првоапеланти више нарочито кроз став о оснивању тужиоца и уношењу
немају правни основ за држање предметног простора у свом предметног пословног простора у средства правног предника
посједу. Према мишљењу Врховног суда, као посљедица тужиоца, што је опширно образложио у апелацији. У
ништавости предметног уговора о купопродаји је и брисање суштини, другоапелант сматра да је предметни пословни
свих уписа извршених на основу предметног уговора. простор његова имовина као страног правног лица јер је
Врховни суд је оцијенио да су нижестепени судови правилно прије закључења предметног уговора о купопродаји
одбили тужбени захтјев у дијелу којим се тражило утврђење укњижен у земљишне књиге с правом располагања на
да предметни пословни простор представља својину предметном пословном простору с 1/1 дијела. Сматра да је
тужиоца стечену у поступку приватизације с обзиром да се у стекао својство титулара права располагања на предметном
вези с тим води управни поступак пред надлежним пословном простору у складу с одредбама члана 20 Закона о
органима. Такође је оцијењено да није било основа за основним својинско-правним односима (у даљњем тексту:
усвајање захтјева за утврђивање ништавости уписа права ЗОСПО), те да је могао слободно располагати предметним
располагања у корист другоапеланта јер тај упис није простором, укључујући и његов промет, закључивањем
извршен на основу предметног уговора о купопродаји, већ на купопродајног уговора с првоапелантима као купцима.
основу записника Комисије за излагање података о б) Одговор на апелацију
непокретностима од 10. јуна 1999. године, а парнични
судови нису надлежни за оцјену законитости аката наведене 16. Врховни суд је у одговору на апелацију навео да
комисије, за чију су оцјену надлежни управни органи. На одлуком тог суда нису повријеђена права апеланата на која
крају, Врховни суд је закључио да је правилно одбијен и су се позвали у својим апелацијама. Врховни суд је указао на
захтјев за утврђење ништавости и брисање уписа терета неоснованост навода апеланата којим указују на произвољ-
установљених на предметном пословном простору будући да ност у примјени позитивно-правних прописа. Врховни суд је
тај упис није извршен на основу предметног уговора о такође истакао да другоапелант, а ни тужилац нису имали
купопродаји, већ на основу уговора о кредиту који су право својине на предметном пословном простору јер је био
накнадно закључили првоапеланти. Имајући у виду све у друштвеној својини, с тим да је 1993. године по сили
наведено, Врховни суд је одлучио као у изреци пресуде закона прешао у државну својину. Врховни суд предлаже да
сходно одредбама члана 250 Закона о парничном поступку (у се апелације апеланата одбију као неосноване.
даљњем тексту: ЗПП). 17. Окружни суд и Основни суд су у својим одговорима
навели да су дати разлози у образложењима пресуда при
IV. Апелација којима у цијелости остају.
а) Наводи из апелације 18. Тужилац је у опширном одговору навео хроноло-
14. Првоапеланти сматрају да им је оспореном гију предмета и хронологију законских рјешења како на
пресудом повријеђено право на правично суђење из члана територији БиХ тако и у Републици Хрватској, те је истакао
II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске да су апелације неосноване и да их треба одбити.
конвенције за заштиту људских права и слобода (у даљњем V. Релевантни прописи
тексту: Европска конвенција) и право на имовину из члана
II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 19. Закон о парничном поступку РС ("Службени
1 уз Европску конвенцију. Повреду наведених права гласник Републике Српске" бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07,
првоапеланти виде у арбитрарној и произвољној примјени 49/09 и 61/13) у релевантном дијелу гласи:
процесног и материјалног права. Првоапеланти првенствено
указују да је оспореном пресудом Врховног суда повријеђен
принцип res iudicata, оцијенивши да се ради о пресуђеној
Члан 53. утврђења ништавости уговора о купопродаји и предају у
[...] посјед предметног простора тужиоцу, те да се ради о пред-
Ако је тужилац у тужби навео правни основ, суд није мету грађанскоправне природе у којем апеланти уживају
везан за њега. гаранције права на правично суђење из члана II/3е) Устава
Члан 196. Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
(1) Пресуда која се више не може побијати жалбом 28. Апеланти, у суштини, сматрају да им је право на
постаје правоснажна. правично суђење повријеђено јер је оспорена пресуда
(2) Суд у току цијелог поступка по службеној заснована на произвољној примјени релевантних одредаба
дужности пази да ли је ствар правоснажно пресуђена, и ако процесног и материјалног права. С тим у вези, Уставни суд,
утврди да је парница покренута о захтјеву о коме је већ прије свега, указује на то да, према пракси Европског суда и
правоснажно одлучено, одбациће тужбу. Уставног суда, задатак ових судова није да преиспитују
закључке редовних судова у погледу чињеничног стања и
VI. Допустивост примјене права (види Европски суд, Pronina против Русије,
20. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцего- одлука о допустивости од 30. јуна 2005. године, апликација
вине, Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у број 65167/01). Наиме, Уставни суд није надлежан да
питањима која су садржана у овом уставу када она постану супституише редовне судове у процјени чињеница и доказа,
предмет спора због пресуде било којег суда у Босни и већ је, генерално, задатак редовних судова да оцијене
Херцеговини. чињенице и доказе које су извели (види Европски суд,
21. У складу са чланом 18 став (1) Правила Уставног Thomas против Уједињеног Краљевства, пресуда од 10. маја
суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су 2005. године, апликација број 19354/02). Задатак Уставног
против пресуде, односно одлуке која се њом побија, суда је да испита да ли су, евентуално, повријеђена или
исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према занемарена уставна права (право на правично суђење, право
закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је на приступ суду, право на дјелотворан правни лијек и др.), те
подносилац апелације примио одлуку о посљедњем да ли је примјена закона била, евентуално, произвољна или
дјелотворном правном лијеку који је користио. дискриминациона.
22. У конкретном случају предмет оспоравања апела- 29. Уставни суд ће се, дакле, изузетно упустити у
цијом је Пресуда Врховног суда број 80 0 П 044082 15 Рев од испитивање начина на који су надлежни судови утврђивали
26. јануара 2017. године против које нема других дјелотвор- чињенице и на тако утврђене чињенице примијенили
них правних лијекова могућих према закону. Затим, позитивно-правне прописе када је очигледно да је у
оспорену пресуду првоапеланти су примили 23. јуна 2017. одређеном поступку дошло до произвољног поступања
године, а апелација је поднесена 19. јула 2017. године, док је редовног суда како у поступку утврђивања чињеница тако и
другоапелант оспорену пресуду примио 28. јуна 2017. примјене релевантних позитивно-правних прописа (види
године, а апелација је поднесена 8. августа 2017. године, тј. у Уставни суд, Одлука број АП 311/04 од 22. априла 2005.
року од 60 дана, како је прописано чланом 18 став (1) године, став 26). У контексту наведеног, Уставни суд
Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и подсјећа и да је у више својих одлука указао да очигледна
услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног суда јер не произвољност у примјени релевантних прописа никада не
постоји неки формални разлог због којег апелација није може водити ка једном правичном поступку (види Уставни
допустива, нити је очигледно (prima facie) неоснована. суд, Одлука број АП 1293/05 од 12. септембра 2006. године,
23. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне тачка 25 и даље и, mutatis mutandis, Европски суд,
и Херцеговине, члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног Анђелковић против Србије, пресуда од 9. априла 2013.
суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација године, тачка 24). Имајући у виду наведено, Уставни суд ће
испуњава услове у погледу допустивости. испитати да ли је оспорена пресуда Врховног суда заснована
VII. Меритум на произвољној примјени процесног права.
30. Уставни суд, прије свега, запажа да је тужилац у
24. Апеланти побијају наведену пресуду, тврдећи да су
предметном поступку тужбеним захтјевом тражио утврђење
том пресудом прекршена њихова права из чл. II/3е), к) и II/4
ништавости уговора о купопродаји предметног пословног
Устава Босне и Херцеговине, те чл. 6, 7 и 14 Европске
простора који су 18. априла 2000. године закључили
конвенције, као и члана 1 Протокола број 1 уз Европску
другоапелант као продавац и првоапеланти као купци, те
конвенцију.
промјену уписа права својине који је извршен на основу
Право на правично суђење предметног уговора о купопродаји у јавним евиденцијама,
25. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у као и предају у посјед предметног пословног простора.
релевантном дијелу гласи: Наведени тужбени захтјев тужилац је заснивао на тврдњи да
Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају је предметни пословни простор у поступку приватизације
људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она постао његова имовина, да другоапелант није био титулар
обухватају: права располагања на предметном простору, те да
е) Право на правичан поступак у грађанским и првоапеланти нису стекли право својине по основу ваљаног
кривичним стварима и друга права у вези с кривичним правног посла, због чега је предметни уговор ништав.
поступком. Цијенећи утврђено чињенично стање, а примјеном одредаба
26. Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном члана 9 Закона о промету непокретности и члана 33 ЗОСПО
дијелу гласи: у вези с Анексом "Г" Споразума, првостепени суд је у
1) Приликом утврђивања његових грађанских права и цијелости одбио тужбени захтјев уз став, који је прихватио и
обавеза или кривичне оптужбе против њега, свако има другостепени суд, да тужилац није доказао да је на њега или
право на правичну и јавну расправу у разумном року пред његовог правног предника било пренесено право
независним и непристрасним судом установљеним законом. располагања или право својине на предметном пословном
27. Уставни суд запажа да се поступак који је окончан простору, односно да је у поступку приватизације постао
оспореном пресудом Врховног суда односи на питање
његова имовина, цијенећи да је предметни уговор о зашто Основни и Окружни суд нису одбацили предметну
купопродаји правно ваљан сходно одредбама члана 109 ЗОО. тужбу на основу одредаба из члана 196 став 2 ЗПП?
31. С друге стране, Врховни суд је, позивајући се на Међутим, иако се, у контексту образложења првостепене и
Анекс "Г" Споразума којим је прописана примјена реципро- другостепене пресуде у односу на правоснажно пресуђену
цитета у односу на спровођење цитираног споразума, заузео ствар, чини сасвим нелогично да Основни и Окружни суд
став да другоапелант, чије је сједиште на територији нису одбацили предметну тужбу ако већ сматрају да је о том
Републике Хрватске, није имао право да 10. јуна 1999. питању правоснажно ријешено, Уставни суд запажа да су ти
године буде уписан у з. к. изватку број 6068 к. о. Бијељина I судови предметну тужбу ипак одбили. Стога, та нелогичност
као носилац права располагања на предметном пословном у примјени релевантних одредаба ЗПП, с аспекта заштите
простору, слиједом чега је, позивајући се на праксу редовних уставних права апеланата, није била тог степена да би била
судова у Републици Хрватској у рјешавању предмета о повријеђена њихова основна права и да би то Уставни суд
истом правном питању, закључио да је предметни уговор о требао утврђивати својом одлуком. За апеланте је кључно да
купопродаји ништав правни посао у смислу одредбе члана тужилац није успио с постављеним тужбеним захтјевом.
103 ЗОО, на основу којег првоапеланти нису могли стећи Међутим, пресудом Врховног суда све је промијењено јер је
право својине на предметном пословном простору, уз тај суд укинуо првостепену и другостепену пресуду и
закључак да се у земљишним књигама успостави стање усвојио тужбени захтјев. Сада се као кључно питање намеће
какво је било прије закључења предметног уговора и да ли је заиста о предметној парници већ правоснажно
предметни пословни простор преда тужиоцу у посјед. ријешено? Уколико заиста јесте, онда би се у овом случају
32. Уставни суд запажа да апеланти оспоравају пресуду радило о арбитрарној примјени члана 196 став 2 ЗПП.
Врховног суда, указујући на повреду принципа (res iudicata) Међутим, у образложењу пресуде Врховног суда, која је
јер су редовни судови одлучивали о тужбеном захтјеву иако коначна у поступку пред редовним судовима, није ништа
се ради о пресуђеној правној ствари. С тим у вези, Уставни наведено у погледу тога да ли је о предметној парници већ
суд запажа да из документације у спису предмета произлази правоснажно одлучено. Стога, ни Уставни суд не може испи-
да је прије подношења предметне тужбе, о којој је одлучено тати кључне апелационе наводе да је у конкретном случају
оспореном пресудом Врховног суда, вођен поступак по дошло до арбитрарне примјене релевантног права јер је о
тужби првоапеланата (тужиоци у том поступку) којом су предмету тужбе већ правоснажно ријешено с обзиром да
тражили да им тужилац (тужени у том поступку) преда у Врховни суд у образложењу своје одлуке није дао наводе у
посјед предметни пословни простор. Такође, тужилац погледу тога да ли је предметна ствар већ правоснажно
(тужени у том поступку) поставио је идентичан противтуж- ријешена.
бени захтјев против првоапеланата (тужиоци у том 34. Стога, Уставни суд сматра да је из наведених
поступку-предаја у посјед предметног пословног простора). разлога апелантима повријеђено право на правично суђење
Предмет је вођен под бројем П-1082/02. Уставни суд запажа из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6.1
да је тужилац (тужени у том поступку) свој противтужбени Европске конвенције.
захтјев заснивао на истим тврдњама на којим је заснивао Остали наводи
тужбени захтјев о којем су одлучивали редовни судови у
конкретном предмету, те да је у том поступку правоснажном 35. Уставни суд сматра да, с обзиром на закључке у
Пресудом Основног суда број П-1082/02 од 3. априла 2003. вези са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6
године (пресуда Основног суда од 3. априла 2003. године, став 1 Европске конвенције, није потребно посебно разма-
потврђена пресудом Окружног суда од 16. априла 2007. трати наводе о повреди права из чл. 7 и 14 Европске кон-
године и пресудом Врховног суда од 27. августа 2009. венције, као и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвен-
године) усвојен тужбени захтјев првоапеланата (тужиоци у цију будући да се, у суштини, наводи о кршењу наведених
том поступку), а одбијен противтужбени захтјев тужиоца права заснивају на наводима о кршењу права на правично
(туженог у том поступку), са заузетим ставом да су суђење, о којим је Уставни суд већ изнио свој став у
првоапеланти (тужиоци у том поступку) доказали да су претходним тачкама ове одлуке.
стекли право својине на предметном пословном простору по VIII. Закључак
основу ваљаног правног посла, закључењем уговора о 36. Уставни суд закључује да постоји кршење права на
купопродаји 20. априла 2000. године за који нису испуњени правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине
услови за утврђење његове ништавости. Сходно том и члана 6 став 1 Европске конвенције зато што оспорена
закључку, правоснажном пресудом Основног суда од 3. пресуда Врховног суда не садржи образложење у односу на
априла 2003. године одбијен је противтужбени захтјев наводе апеланата да је о предметној ствари већ правоснажно
тужиоца за исељење првоапеланата из предметног пословног ријешено.
простора будући да је неспорно да су првоапеланти, сходно 37. С обзиром на одлуку Уставног суда у овом
одредбама чл. 20 и 33 ЗОСПО, стекли право својине на предмету, није неопходно посебно разматрати подносиочев
основу предметног уговора о купопродаји од 20. априла приједлог захтјева за доношење привремене мјере.
2000. године за који нису испуњени услови за утврђење 38. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,
ништавости. одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.
33. Уставни суд подсјећа да је одредбом члана 196 став Предсједник
2 ЗПП прописано: "Суд у току цијелог поступка по Уставног суда Босне и Херцеговине
службеној дужности пази да ли је ствар правоснажно Мирсад Ћеман, с. р.
пресуђена, и ако утврди да је парница покренута о захтјеву о
коме је већ правоснажно одлучено, одбациће тужбу."
Имајући у виду да је у образложењу првостепене и 288
другостепене пресуде врло детаљно наведено како је Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u
предметни поступак већ правоснажно окончан Пресудом predmetu broj AP 3153/15, rješavajući apelaciju "Ine" d.d.
Основног суда број П-1082/02, коју је на крају потврдио (и) Industrija nafte Zagreb, Republika Hrvatska, na osnovu člana
Врховни суд, за Уставни суд се као прво намеће питање VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 57. stav (2) tačka b) i
člana 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine II. Postupak pred Ustavnim sudom
– prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 3. S obzirom na to da je Ustavnom sudu dostavljeno devet
94/14), u sastavu: apelacija s istim pravnim i činjeničnim osnovom, Ustavni sud je,
Mirsad Ćeman, predsjednik u skladu s odredbama člana 32. Pravila Ustavnog suda, donio
Mato Tadić, potpredsjednik odluku o spajanju predmeta u kojima će voditi jedinstven
Zlatko M. Knežević, potpredsjednik postupak i donijeti jednu odluku pod brojem AP 3153/15.
Valerija Galić, sutkinja Spojene su apelacije br. AP 3153/15, AP 3154/15, AP 3155/15,
Miodrag Simović, sudija AP 3931/15, AP 3932/15, AP 3933/15, AP 4410/15, AP 4411/15
Seada Palavrić, sutkinja i AP 2056/16.
na sjednici održanoj 31. januara 2018. godine donio je 4. Na osnovu člana 23. Pravila Ustavnog suda, od Višeg
ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU1 privrednog suda, Okružnog privrednog suda, "Krajinapetrola"
Odbijaju se kao neosnovane apelacije "Ine" d.d. AD Banja Luka, "Adiko banke" d.d. Sarajevo i "Petrola" AD
Industrija nafte Zagreb podnesene protiv: Banja Luka (u daljnjem tekstu: tuženi) zatraženo je u periodu od
- rješenja Višeg privrednog suda u Banjoj Luci br. 57 0 P 12. juna 2017. godine do 4. decembra 2017. godine da dostave
104322 15 PŽ od 25. aprila 2016. godine, 57 0 PS 0058575 Pž 3 odgovore.
od 25. augusta 2015. godine, 570 Ps 007807 15 Pž 2 od 15. jula 5. Viši privredni sud, Okružni privredni sud, "Krajina-
2015. godine, 57 0 Ps 104320 15 Pž od 15. jula 2015. godine, 57 petrol" AD Banja Luka i "Adiko banka" d.d. Sarajevo dostavili su
0 Ps 08429415 Pž od 9. jula 2015. godine, 57 0 Ps 007058 15 Pž odgovore u periodu od 21. juna 2017. godine do 12. decembra
2 od 9. jula 2015. godine, 57 0 Ps 003275 15 Pž 4 od 28. aprila 2017. godine. "Petrol" AD nije dostavio odgovore.
2015. godine, 57 0 Ps 002318 Pž 2 od 27. aprila 2015. godine i III. Činjenično stanje
57 0 Ps 002233 15 Pž 2 od 15. aprila 2015. godine i 6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelanticinih
- rješenja Okružnog privrednog suda u Banjoj Luci br. 57 0 navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se
Ps 104322 13 Ps od 30. septembra 2015. godine, 57 0 Ps104320 sumirati na sljedeći način.
13 Ps od 15. maja 2015. godine, 57 0 Ps 084294 10 Ps od 19. 7. Apelantica je u periodu od 15. jula 2005. godine do 24.
marta 2015. godine, 57 0 Ps 007058 14 Ps 2 od 10. marta 2015. juna 2013. godine podnijela tužbe protiv tuženih radi utvrđivanja
godine, 57 0 Ps 007807 14 Ps 2 od 10. marta 2015. godine, 57 0 prava vlasništva i povrata u posjed nekretnina preciziranih u
Ps 005857 14 Ps 2 od 10. marta 2015. godine, 57 0 Ps 003275 14 tužbama. Okružni privredni sud je (a u predmetu AP 4411/15
Ps 4 od 28. novembra 2014. godine, 57 0 Ps 002233 14 PS 3 od Viši privredni sud) u periodu od 27. augusta 2010. godine do 27.
27. novembra 2014. godine i 57 0 Ps 002318 13 PS 2 od 18. juna 2014. godine donio odluke koje su potvrđene rješenjima
novembra 2014. godine. Višeg privrednog suda, odnosno Vrhovnog suda Republike
Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercego- Srpske kojim se predmetni postupci prekidaju pozivajući se na
vine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", odredbe Sporazuma o pitanjima sukcesije bivše SFRJ (u daljnjem
"Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku tekstu: Sporazum) ili odredbe ZPP o sudskoj nadležnosti,
Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine". smatrajući da se predmeti moraju rješavati u upravnom postupku.
OBRAZLOŽENJE Nakon donošenja Odluke Ustavnog suda broj U 16/11 od 13. jula
I. Uvod 2012. godine, postupci u navedenim predmetima su nastavljeni.
1. "Ina" d.d. Industrija nafte Zagreb (u daljnjem tekstu: 8. U nastavku postupaka rješenjima Okružnog privrednog
apelantica) iz Zagreba, Republika Hrvatska, koju zastupa suda br. 57 0 Ps 104322 13 Ps od 30. septembra 2015. godine, 57
Zajednička advokatska kancelarija Dragan Stupar i Aleksandar 0 Ps104320 13 Ps od 15. maja 2015. godine, 57 0 Ps 084294 10
Čorni iz Banje Luke, podnijela je u periodu od 25. augusta 2015. Ps od 19. marta 2015. godine, 57 0 Ps 007058 14 Ps 2 od 10.
godine do 13. maja 2016. godine apelacije Ustavnom sudu Bosne marta 2015. godine, 57 0 Ps 007807 14 Ps 2 od 10. marta 2015.
i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv rješenja godine, 57 0 Ps 005857 14 Ps 2 od 10. marta 2015. godine, 57 0
Višeg privrednog suda u Banjoj Luci (u daljnjem tekstu: Viši Ps 003275 14 Ps 4 od 28. novembra 2014. godine, 57 0 Ps
privredni sud) br. 57 0 P 104322 15 PŽ od 25. aprila 2016. 002233 14 PS 3 od 27. novembra 2014. godine i 57 0 Ps 002318
godine, 57 0 PS 0058575 Pž 3 od 25. augusta 2015. godine, 570 13 PS 2 od 18. novembra 2014. godine prekinuti su postupci u
Ps 007807 15 Pž 2 od 15. jula 2015. godine, 57 0 Ps 104320 15 navedenim predmetima radi rješavanja prethodnog pravnog
Pž od 15. jula 2015. godine, 57 0 Ps 08429415 Pž od 9. jula pitanja. U obrazloženjima je navedeno da je apelantica podnijela
2015. godine, 57 0 Ps 007058 15 Pž 2 od 9. jula 2015. godine, 57 tužbe protiv tuženih u navedenim predmetima radi predaje u
0 Ps 003275 15 Pž 4 od 28. aprila 2015. godine, 57 0 Ps 002318 posjed nekretnina-benzinskih pumpi, dijela zemljišta i dijela
Pž 2 od 27. aprila 2015. godine i 57 0 Ps 002233 15 Pž 2 od 15. poslovne zgrade, te da se utvrdi da je apelantica vlasnik nave-
aprila 2015. godine i rješenja Okružnog privrednog suda u Banjoj denih nekretnina. U obrazloženjima navedenih rješenja je nave-
Luci (u daljnjem tekstu: Okružni privredni sud) br. 57 0 Ps deno da je Sporazumom koji su ratificirale zemlje članice bivše
104322 13 Ps od 30. septembra 2015. godine, 57 0 Ps104320 13 SFRJ (između ostalog i BiH), kao i Aneksom G tog sporazuma
Ps od 15. maja 2015. godine, 57 0 Ps 084294 10 Ps od 19. marta propisano da će svaka država nasljednica na osnovu reciprociteta
2015. godine, 57 0 Ps 007058 14 Ps 2 od 10. marta 2015. godine, preduzeti potrebne mjere u skladu sa svojim internim zakonom
57 0 Ps 007807 14 Ps 2 od 10. marta 2015. godine, 57 0 Ps da bi osigurala da se odredbe tog sporazuma priznaju i provode u
005857 14 Ps 2 od 10. marta 2015. godine, 57 0 Ps 003275 14 Ps njenim sudovima, upravnim tribunalima i agencijama i da ostale
4 od 28. novembra 2014. godine, 57 0 Ps 002233 14 PS 3 od 27. države nasljednice i njihovi građani imaju pristup tim sudovima,
novembra 2014. godine i 57 0 Ps 002318 13 PS 2 od 18. tribunalima i agencijama da bi se osigurala implementacija
novembra 2014. godine. sporazuma.
2. Apelacije su registrirane pod brojevima AP 3153/15, AP 9. S tim u vezi, obrazloženo je da je odredbom člana 4.
3154/15, AP 3155/15, AP 3931/15, AP 3932/15, AP 3933/15, AP Aneksa G propisano da će države nasljednice preduzeti takve
4410/15, AP 4411/15 i AP 2056/16. radnje koje se mogu zahtijevati prema općim principima zakona i
koje su inače odgovarajuće za osiguranje efikasne primjene
1 principa navedenih u tom aneksu, kao što je zaključivanje
bilateralnih sporazuma i obavještavanje sudova i drugih 13. Protiv navedenih rješenja apelantica je podnijela žalbe
nadležnih vlasti. Nadalje je obrazloženo da je odredbom člana 7. Višem privrednom sudu koji je rješenjima br. 57 0 P 104322 15
Aneksa G propisano da će sva fizička i pravna lica iz svake PŽ od 25. aprila 2016. godine, 57 0 PS 0058575 Pž 3 od 25.
države nasljednice na osnovu reciprociteta imati isto pravo augusta 2015. godine, 570 Ps 007807 15 Pž 2 od 15. jula 2015.
pristupa sudovima, upravnim tribunalima i agencijama te države i godine, 57 0 Ps 104320 15 Pž od 15. jula 2015. godine, 57 0 Ps
drugih država nasljednica u svrhu realizacije zaštite njihovih 08429415 Pž od 9. jula 2015. godine, 57 0 Ps 007058 15 Pž 2 od
prava. Prema tome, kako je naveo Okružni privredni sud, Aneks 9. jula 2015. godine, 57 0 Ps 003275 15 Pž 4 od 28. aprila 2015.
G Sporazuma garantira zaštitu privatnog vlasništva i stečenih godine, 57 0 Ps 002318 Pž 2 od 27. aprila 2015. godine i 57 0 Ps
prava građana i drugih pravnih lica bivše SFRJ od strane države 002233 15 Pž 2 od 15. aprila 2015. godine žalbe odbio i potvrdio
nasljednice kako je propisano članom 1. koji glasi: "Pravo svojine prvostepena rješenja, te odbio zahtjeve učesnika u postupku za
na pokretnu i nepokretnu imovinu koja se nalazi u državi naknadu troškova za sastavljanje žalbe i odgovora na žalbu. U
nasljednici koju su građani ili druga pravna lica imali na dan 31. obrazloženjima rješenja je, u suštini, navedeno da se apelantica u
decembra 1990. godine garantira se Sporazumom, bez obzira na žalbi poziva na to da je u sličnoj pravnoj situaciji Ustavni sud
nacionalnost, državljanstvo, mjesto boravka ili domicil vlasnika. ukinuo rješenja o prekidu postupka i predmete vratio na daljnje
Ovo pravo se garantira u skladu sa uspostavljenim i priznatim postupanje. S tim u vezi, Viši privredni sud je naveo da je
standardima i normama međunarodnog prava (član 2. stav 1. Republika Srpska 6. jula 2010. godine donijela Zakon o
Aneksa). Stavom 2. iste odredbe predviđena je obaveza provođenju Aneksa G Sporazuma kojim je u članu 4. bilo
poštovanja ugovora zaključenih od strane građana ili drugih propisano da se sudski i drugi postupci, koji za predmet imaju
pravnih lica bivše SFRJ nakon 31. decembra 1990. godine". rješavanje imovinskopravnih odnosa imovine pravnih lica sa
10. Okružni privredni sud je naveo da iz citiranog proizlazi sjedištem na teritoriji neke od država koje su nastale raspadom
da se Aneksom G utvrđuju osnovi za rješavanje pitanja vezanih SFRJ, koja se nalazi na teritoriji Republike Srpske, prekidaju u
za privatnu imovinu i stečena prava (koja su postojala na dan 31. svim fazama postupka. Kako je obrazloženo u rješenjima,
decembar 1990. godine), i to na način da se stečena prava postupci na koje se apelantica poziva u žalbi bili su prekinuti na
priznaju, a lica koja ta prava ne mogu ostvariti restitucijom imaju osnovu navedenog zakona o provođenju Aneksa G Sporazuma,
pravo na naknadu. Ovim aneksom je, kako je obrazloženo, ali su odlukom Ustavnog suda takve odluke sudova u Republici
garantirana ravnopravnost svih u pristupu sudovima i drugim Srpskoj ukinute jer je u svojoj odluci Ustavni sud utvrdio da
organima i zabranjena diskriminacija po kriteriju državljanstva i Aneks G Sporazuma ne sadrži odredbu na osnovu koje bi se
nacionalnosti, te je navedeno da i Sporazum i Aneks postavljaju moglo zaključiti da su entiteti ovlašteni da donesu dodatne
samo okvirne principe kojima će se države voditi prilikom propise koji bi se odnosili na postupak provođenja sporazuma,
sklapanja kasnijih sporazuma, tako da je on nedovoljan za zbog čega je Ustavni sud ukinuo te odluke (Odluka Ustavnog
neposrednu primjenu u konkretnim slučajevima. Prema mišljenju suda BiH U 16/11 od 13. jula 2012. godine).
Okružnog privrednog suda, ovo podrazumijeva da se između 14. U konkretnom slučaju, kako je obrazložio taj sud,
zemalja potpisnica trebaju zaključiti ugovori koji bi detaljnije postupak je prekinut iz drugog razloga. Naime, princip recipro-
razradili način rješavanja imovinskopravnih pitanja fizičkih i citeta u primjeni Sporazuma obavezuje potpisnice sporazuma, jer
pravnih lica između zemalja učesnica. je taj princip propisan u članu 7. Aneksa G Sporazuma. Prema
11. S tim u vezi, obrazloženo je da se taj sud, da bi utvrdio obrazloženju Višeg privrednog suda, i Ustavni sud je u svojoj
postojanje reciprociteta, obratio Ministarstvu pravde BiH tražeći odluci broj U 16/11 izrazio shvatanje da Sporazum i njegovi
informaciju o postojanju reciprociteta između BiH i Republike aneksi jednako obavezuju sve potpisnice, te je prema shvatanju
Hrvatske u pogledu primjene Sporazuma i Aneksa G tog tog suda primjena principa reciprociteta "ako ne obaveza, onda
sporazuma, te je to Ministarstvo dostavilo odgovor Ministarstva sigurno mogućnost kojom bi se štitili interesi subjekata iz BiH u
pravosuđa Republike Hrvatske iz kojeg proizlazi da za sada nema svim fazama postupka pred redovnim sudovima, odnosno drugim
reciprociteta i da je potrebno da države članice preduzmu mjere nadležnim organima." Za primjenu principa reciprociteta pri
koje zahtijevaju opći principi prava ili su na drugi način pogodne razrješenju spora u ovoj pravnoj stvari, s obzirom na predmet
za osiguranje primjene principa iznijetih u Aneksu G, kao što je spora i na stranke u ovom sporu, prema mišljenju Višeg
sklapanje dvostranih ugovora koji bi se provodili u dobroj vjeri, u privrednog suda, relevantno je postupanje redovnih sudova u
skladu s Poveljom UN-a i međunarodnim pravom. U tom dopisu Republici Hrvatskoj u istovrsnoj vrsti spora, kako je pravilno
je navedeno, kako obrazlaže Okružni privredni sud, da rješavanje obrazložio prvostepeni sud. Međutim, iz dopisa Ministarstva
imovinskopravnih pitanja fizičkih i pravnih lica između pravde Republike Hrvatske može se utvrditi da je Vrhovni sud
Republike Hrvatske i BiH još nije definirano budući da između Republike Hrvatske u postupcima s istovrsnim predmetom spora
država nije potpisan ugovor o uređenju imovinskopravnih kao u ovoj parnici zauzeo stav da se prava iz Sporazuma ne
odnosa, slijedom čega sudovi u Republici Hrvatskoj do sklapanja priznaju neposredno na osnovu tog sporazuma.
bilateralnog ugovora Aneks G ne primjenjuju neposredno. 15. Viši privredni sud je obrazložio da je, polazeći od
12. Okružni privredni sud je obrazložio da, prema tome, bez navedenog stanovišta sudova u Republici Hrvatskoj u pogledu
postojanja reciprociteta, odnosno zaključenja bilateralnih ugovora primjene Aneksa G Sporazuma, primjenom principa reciprociteta
između zemalja potpisnica, Aneks nije podoban za neposrednu prvostepeni sud pravilno na osnovu člana 379. ZPP donio
primjenu upravo zbog svoje uopćenosti. U konkretnoj pravnoj rješenje o prekidu postupka. Navedeno je da takvo utvrđenje i
stvari, prema obrazloženju tog suda, radi se o zahtjevu apelantice pravni zaključak prvostepenog suda kao pravilne prihvata i taj
koja ima sjedište u Republici Hrvatskoj, podnesenom radi sud, a da li su u nekim predmetima donesene odluke i da li se radi
utvrđivanja prava vlasništva i predaje u posjed nekretnina koje se o identičnim zahtjevima ili ne paušalan je navod žalbe tužioca i
nalaze u BiH, pa kako je utvrđeno da između Republike Hrvatske po ocjeni tog suda ne utječe na pravilnost odluke prvostepenog
i BiH još uvijek nije potpisan bilateralni sporazum vezano za suda. Budući da Aneks G Sporazuma obavezuje potpisnice na
primjenu Aneksa G, to je taj sud ovo pitanje ocijenio kao pret- zaključenje ugovora o načinu provođenja Aneksa G Sporazuma,
hodno, te je u skladu s odredbama člana 12. Zakona o parničnom radi zaštite interesa subjekata koji posjeduju imovinu na teritoriji
postupku (u daljnjem tekstu: ZPP) odlučio kao u izreci ovog sukcesora bivše SFRJ, prema mišljenju tog suda pravilna je
rješenja, odnosno prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari. odluka prvostepenog suda o prekidu postupka do donošenja i
zaključenja ugovora na koje upućuje Aneks G Sporazuma.
Imajući u vidu navedeno, Viši privredni sud je donio rješenja kao Član 7.
u dispozitivu. Ovaj sporazum zajedno sa svim naknadnim sporazumima
IV. Apelacija zahtijevanih u implementaciji Aneksa ovom sporazumu konačno
a) Navodi iz apelacije rješava uzajamna prava i obaveze država nasljednica u pogledu
sukcesije koja je predmet ovoga sporazuma. Činjenica da se on
16. Apelantica u svim apelacijama navodi da su joj ne bavi drugim pitanjima koja se ne tiču sukcesije ne prejudicira
osporenim rješenjima prekršeni pravo na pravično suđenje iz prava i obaveze država, strana u ovom sporazumu u odnosu na ta
člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. druga pitanja.
Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda
(u daljnjem tekstu: Evropska konvencija), pravo na imovinu iz Član 8.
člana II/3.k) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola Svaka država nasljednica, na osnovu reciprociteta će
broj 1 uz Evropsku konvenciju i pravo na djelotvoran pravni lijek poduzeti potrebne mjere u skladu sa svojim internim zakonom da
iz člana 13. Evropske konvencije. Kršenje navedenih prava bi osigurala da se odredbe ovog sporazuma priznaju i sprovode u
apelantica vidi u proizvoljnoj primjeni procesnog prava. Navodi njenim sudovima, upravnim tribunalima i agencijama i da ostale
da su sudovi i ranije donosili rješenja o prekidu postupka, a da su države nasljednice i njihovi građani imaju pristup tim sudovima,
tada svoje odluke zasnivali na Zakonu o provođenju Aneksa G tribunalima i agencijama da bi se osigurala implementacija ovog
Sporazuma koji je Ustavni sud proglasio ništavim, a da se sad pri sporazuma.
prekidanju postupaka pozivaju na pitanje reciprociteta, što je, Član 9.
prema apelanticinom mišljenju, nedopustivo. Apelantica s tim u Ovaj sporazum će države nasljednice implementirati u
vezi navodi i da nigdje u navedenom sporazumu nije predviđena dobroj vjeri, u duhu Povelje Ujedinjenih nacija i u skladu sa
obaveza zaključivanja bilateralnih sporazuma, već da je to samo međunarodnim pravom.
mogućnost, a da redovni sudovi to koriste kako bi onemogućili Član 10.
stranke u ostvarenju njihovih prava. Kršenje prava apelantica vidi Na ovaj sporazum se ne mogu staviti nikakva ograničenja.
i u tome što su redovni sudovi, kako navodi, svoje odluke
zasnovali na običnom dopisu Ministarstva, a što ne može biti Aneks G
osnov za prekid postupka. Apelantica navodi i da se postupak, Privatno vlasništvo i stečena prava
shodno odredbama ZPP na koji se sudovi u konkretnom slučaju Član 1.
pozivaju, može prekinuti samo do donošenja odluke suda ili Privatno vlasništvo i stečena prava građana i drugih
drugog nadležnog organa o prethodnom pitanju, a da u pravnih lica bivše SFRJ će biti zaštićena od strane država
konkretnom slučaju ne postoji ni sud niti drugi nadležni organ nasljednica u skladu sa odredbama ovog aneksa.
koji bi mogao donijeti takvu odluku, niti se zna kada će i da li će Član 2.
biti formiran, što stvara osjećaj pravne nesigurnosti. Apelantica (1) (a) Prava na pokretnu i nepokretnu imovinu koja se
navodi i da su redovni sudovi postupili protivno Odluci Ustavnog nalazi u državi nasljednici i na koju su građani ili druga pravna
suda broj AP 5657/10 u kojoj je naložen nastavak postupaka u lica imali pravo 31. decembra 1990. će biti priznata, zaštićena i
sličnim činjeničnim i pravnim pitanjima, te da su redovni sudovi vraćena od strane te države u skladu sa uspostavljenim
postupajući na takav način prekršili apelanticino pravo na suđenje standardima i normama međunarodnog prava i neovisna od
u razumnom roku jer nema naznaka kada bi predmetni postupci nacionalnosti, državljanstva, mjesta boravka ili domicila tih
mogli biti nastavljeni. Također apelantica smatra da joj, osoba. Ovo će obuhvatati osobe koje nakon 31. decembra 1990.
postupajući na ovaj način, redovni sudovi uskraćuju mogućnost stiču državljanstvo ili uspostavljaju mjesto boravka ili domicila u
efikasne sudske i pravne zaštite, te je onemogućuju da koristi drugoj državi koja nije država nasljednica. Osobe koje nisu u
djelotvorne pravne lijekove kako bi zaštitila svoja prava i interese stanju da ostvare takva prava će imati pravo na obeštećenje u
i da iz svih navedenih razloga redovni sudovi krše i njeno pravo skladu sa normama građanskog i međunarodnog prava.
na imovinu. (b) Svaki tobožnji prenos prava na pokretnu ili nepokretnu
b) Odgovor na apelaciju imovinu učinjen nakon 31. decembra 1990. i zaključen pod
17. Viši privredni sud je naveo da smatra da, s obzirom na prisilom ili u suprotnosti sa podstavom (a) ovog člana će biti
to da u Republici Hrvatskoj redovni sudovi u ovakvim bespredmetan i nevažeći.
predmetima prekidaju postupak, nema kršenja prava na koja se (2) Svi ugovori zaključeni od strane građana ili drugih
apelantica u apelacijama poziva te da su apelacije neosnovane. pravnih lica bivše SFRJ do 31. decembra 1990. godine,
18. Okružni privredni sud je naveo da nema kršenja prava uključujući i one zaključene od strane državnih preduzeća, će se
navedenih u apelacijama i da zbog toga apelacije treba odbiti kao poštovati bez diskriminacije. Države nasljednice će osigurati
neosnovane. izvršavanje obaveza po takvim sporazumima gdje je ispunjavanje
19. "Krajinapetrol" AD je navela da apelantica niti u takvih sporazuma bilo spriječeno raspadom bivše SFRJ.
jednom od postupaka nije ponudila dokaze da je vlasnica Član 3.
nekretnina čiji povrat u posjed traži. Navodi i hronologiju Države nasljednice će poštovati i zaštititi prava svih fizičkih
postupaka privatizacije i relevantne zakonske propise vezane za i pravnih lica bivše SFRJ na intelektualnu imovinu uključujući
privatizaciju te predlaže da se apelacije odbiju kao neosnovane. patente, zaštitne znakove, autorska prava i ostala srodna prava
20. "Adiko banka" d.d. Sarajevo navodi činjenice predmeta (npr. autorski honorari) i u tom pogledu će se ispunjavati
i relevantne zakonske odredbe zbog kojih smatra da su zahtjeve međunarodnih konvencija.
apelanticini navodi neosnovani. Član 4.
V. Relevantni propisi Države nasljednice će poduzeti takve radnje koje se mogu
21. U Sporazumu o pitanjima sukcesije (Odluka o zahtijevati prema općim principima zakona i koje su inače odgo-
ratifikaciji Sporazuma o pitanjima sukcesije, "Službeni glasnik varajuće za osiguranje efikasne primjene principa navedenih u
BiH" broj 43/01 i "Službeni glasnik BiH – Međunarodni ugovori" ovom aneksu kao što je zaključivanje bilateralnih sporazuma i
broj 8/09 – ispravka) relevantne odredbe glase: obavještavanje sudova i drugih nadležnih vlasti.
Član 5. Član 381. stav 2.
Ništa u gore spomenutim odredbama ovog aneksa neće ići Ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu
nauštrb odredaba bilateralnih sporazuma zaključenih između 379. stav 1. tačka 1. i stav 2. ovog zakona postupak će se
država nasljednica po istom pitanju koje u određenim nastaviti kad se pravosnažno završi postupak pred sudom ili
područjima može biti presudno između tih država. drugim nadležnim organom, ili kad sud nađe da više ne postoje
Član 6. razlozi da se čeka na njegov završetak.
Domaće zakonodavstvo svake države nasljednice u pogledu VI. Dopustivost
prava stanovanja (stanarsko pravo/stanovanjska 24. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercego-
pravica/stanarsko pravo) će se jednako primjenjivati na osobe vine, Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima
koje su bile državljani bivše SFRJ i koji su imali takva prava bez koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora
diskriminacije po bilo kojem osnovu kao što je spol, rasa, jezik, zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini.
vjeroispovjest, politička ili druga mišljenja, nacionalno ili 25. U skladu sa članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda,
socijalno porijeklo, pripadnost nacionalnim manjinama, imovina, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presu-
rođenje ili neki drugi status. de, odnosno odluke koja se njome osporava, iscrpljeni svi djelo-
Član 7. tvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako je podnesena u
Sva fizička i pravna lica iz svake države nasljednice će, na roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio
osnovu reciprociteta, imati isto pravo pristupa sudovima, odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je
upravnim tribunalima i agencijama te države i drugih država koristio.
nasljednica u svrhu realizacije zaštite njihovih prava. 26. U konkretnom slučaju predmet osporavanja apelacijama
Član 8. su rješenja Višeg privrednog suda br. 57 0 P 104322 15 PŽ od 25.
Gore navedene odredbe ovog aneksa neće prejudicirati aprila 2016. godine, 57 0 PS 0058575 Pž 3 od 25. augusta 2015.
garancije nediskriminacije u odnosu na privatno vlasništvo i godine, 570 Ps 007807 15 Pž 2 od 15. jula 2015. godine, 57 0 Ps
stečena prava koja postoje u domaćem zakonodavstvu država 104320 15 Pž od 15. jula 2015. godine, 57 0 Ps 08429415 Pž od
nasljednica. 9. jula 2015. godine, 57 0 Ps 007058 15 Pž 2 od 9. jula 2015.
godine, 57 0 Ps 003275 15 Pž 4 od 28. aprila 2015. godine, 57 0
Član 3. Ps 002318 Pž 2 od 27. aprila 2015. godine i 57 0 Ps 002233 15
Ova odluka bit će objavljena u "Službenom glasniku BiH" Pž 2 od 15. aprila 2015. godine protiv kojih nema drugih
na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku i stupa na snagu djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim,
danom objavljivanja. osporena rješenja apelantica je primila u periodu od 7. maja 2015.
22. U Odluci o sprovođenju Aneksa G Sporazuma o godine do 5. maja 2016. godine, a apelacije su podnesene u
pitanjima sukcesije na teritoriji Bosne i Hercegovine periodu od 25. juna 2015. godine do 13. maja 2016. godine, tj. u
("Službeni glasnik BiH" broj 2/04) relevantne odredbe glase: roku od 60 dana, kako je propisano članom 18. stav (1) Pravila
Član 1. Ustavnog suda. Konačno, apelacije ispunjavaju i uvjete iz člana
U cilju zaštite privatne svojine i stečenih prava građana i 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda jer ne postoji neki formalni
pravnih lica iz država slijednica bivše SFRJ, potpisnika razlog zbog kojeg apelacije nisu dopustive, niti su očigledno
sporazuma o pitanjima sukcesije (u daljem tekstu: Sporazuma), (prima facie) neosnovane.
ovom odlukom se uređuje način i postupak vraćanja u prvobitno 27. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i
stanje prava na pokretnu i nepokretnu imovinu, koja se nalazi na Hercegovine, člana 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda,
teritoriji Bosne i Hercegovine. Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u
Član 2. pogledu dopustivosti.
Građani i druga pravna lica iz država sukcesora bivše VII. Meritum
SFRJ koji su imali pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu koja 28. Apelantica osporava navedena rješenja tvrdeći da su tim
se nalazi na teritoriji Bosne i Hercegovine, saglasno odredbama rješenjima prekršena njena prava iz člana II/3.e) i k) Ustava
člana 2. Aneksa "G" Sporazuma, obraćaju se pismenim Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske
zahtjevom za vraćanje u prvobitno stanje navedenog prava i to: konvencije te člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.
za područje Federacije BiH – Kantonu - odnosno Općini na
čijem se području imovina nalazi, za područje Republike Srpske Pravo na pravično suđenje
Ministarstvu za ekonomske odnose i koordinaciju Republike 29. Član II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom
Srpske, a za područje Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine dijelu glasi:
gradonačelniku (u daljnjem tekstu: nadležni organi). Sva lica na teritoriji Bosne i Hercegovine uživaju ljudska
23. U Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik prava i slobode iz stava 2. ovog člana, što uključuje:
Republike Srpske" br. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 i 61/13) […]
relevantne odredbe glase: e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim
Član 10. stvarima i druga prava u vezi sa krivičnim postupkom.
Sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa 30. Član 6. stav 1. Evropske konvencije u relevantnom
što manje troškova, te da onemogući svaku zloupotrebu prava dijelu glasi:
koja strankama pripadaju u postupku. 1. Prilikom utvrđivanja njegovih građanskih prava i
obaveza ili krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na
Član 379. stav 1. pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i
Osim slučajeva posebno predviđenih u ovom zakonu, prekid nepristrasnim sudom ustanovljenim zakonom. […]
postupka sud će odrediti: 31. Ustavni sud, prije svega, ističe da se predmetni
1) ako je odlučio da sam ne rješava o prethodnom pitanju, postupak odnosi na pitanje vlasničkog prava i prava na povrat u
(…) posjed predmetnih nekretnina apelantici, dakle, nesporno je da se
radi o predmetu građanskopravne prirode, te stoga apelantica
uživa garancije prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava sudske postupke za zaštitu svojih prava Vijeće ministara Bosne i
Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije. Hercegovine je obaviješteno da sudovi u drugim državama
32. Apelantica ukazuje na proizvoljnu primjenu procesnog nasljednicama prekidaju sudske postupke pozivajući se na reci-
prava u okviru redovnih sudova iz razloga što su ti sudovi procitet. Naime, Sporazum o sukcesiji i njegovi aneksi jednako
prekinuli predmetne postupke za predaju u posjed i utvrđivanje obavezuju sve potpisnice, pa je, prema mišljenju Ustavnog suda,
prava vlasništva koji su se vodili po apelanticinim tužbama. S tim primjena principa reciprociteta ako ne obaveza (Ustavni sud nije
u vezi, Ustavni sud, prije svega, naglašava da, prema praksi smatrao u konkretnom slučaju da je neophodno dati odgovor na
Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski pitanje obaveznosti, ili tek mogućnosti zaključivanja posebnih
sud) i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije da preispituju bilateralnih sporazuma u skladu sa čl. 4. i 5. Aneksa G
zaključke redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i Sporazuma o pitanjima sukcesije uključujući i pitanje
primjene materijalnog prava (vidi Evropski sud, Pronina protiv reciprociteta), onda sigurno mogućnost kojom bi se štitili interesi
Rusije, odluka o dopustivosti od 30. juna 2005. godine, aplikacija subjekata iz Bosne i Hercegovine u svim fazama postupka pred
broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan supstituirati redovnim sudovima, odnosno drugim nadležnim organima.".
redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je, općenito, 35. Osim toga, Ustavni sud ukazuje da je Aneksom G
zadatak redovnih sudova da ocijene činjenice i dokaze koje su uspostavljen normativno-pravni okvir za zaštitu prava koja imaju
izveli (vidi Evropski sud, Thomas protiv Ujedinjenog Kraljev- karakter stečenih prava onako kako su postojala 31. decembra
stva, presuda od 10. maja 2005. godine, aplikacija broj 1990. godine. Ustavni sud ukazuje i da je Predsjedništvo Bosne i
19354/02). Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je eventualno Hercegovine 28. novembra 2001. godine donijelo Odluku o
došlo do povrede ili zanemarivanja ustavnih prava (pravo na ratifikaciji Sporazuma o pitanjima sukcesije koji su, s ciljem
pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran pronalaženja i utvrđivanja pravične raspodjele prava, obaveza,
pravni lijek i dr.), te da li je primjena zakona bila, eventualno, potraživanja i dugovanja bivše Socijalističke federativne
proizvoljna ili diskriminaciona. Dakle, u okviru apelacione republike Jugoslavije, potpisale Bosna i Hercegovina, Republika
nadležnosti Ustavni sud se bavi isključivo pitanjem eventualne Hrvatska, Republika Makedonija, Republika Slovenija i Savezna
povrede ustavnih prava ili prava iz Evropske konvencije u Republika Jugoslavija.
postupku pred redovnim sudovima. 36. Dovodeći u kontekst navedeni stav Ustavnog suda
33. Ustavni sud se, dakle, prema navedenom stavu, može, izražen u Odluci broj U 16/11 sa činjenicama konkretnog pred-
izuzetno, kada ocijeni da je u određenom postupku redovni sud meta, Ustavni sud smatra da u obrazloženjima navedenih odluka
proizvoljno postupao kako u utvrđivanju činjenica tako i u nema ništa što bi ukazivalo da su redovni sudovi proizvoljno
primjeni relevantnih pozitivnopravnih propisa (vidi Ustavni sud, primijenili procesno pravo. Naime, u konkretnom slučaju, kako je
Odluka broj AP 311/04 od 22. aprila 2005. godine, stav 26) vidljivo iz prezentiranih činjenica predmeta, redovni sudovi su
upustiti u ispitivanje načina na koji su nadležni sudovi utvrđivali prekinuli navedene postupke iz razloga što, shodno pribavljenoj
činjenice i na tako utvrđene činjenice primijenili pozitivnopravne informaciji od Ministarstva pravde Republike Hrvatske, proizlazi
propise. U kontekstu navedenog, Ustavni sud podsjeća i da je u da u Republici Hrvatskoj redovni sudovi u ovakvim slučajevima,
više svojih odluka ukazao da očigledna proizvoljnost u primjeni u kojima je jedna stranka u postupku subjekt iz BiH a druga iz
relevantnih propisa nikada ne može voditi ka pravičnom Republike Hrvatske, prekidaju postupke do zaključenja
postupku (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 1293/05 od 12. bilateralnog sporazuma o pitanju reciprociteta između BiH i
septembra 2006. godine, tačka 25. i dalje). Imajući u vidu Republike Hrvatske kako je predviđeno Aneksom G Sporazuma.
navedeno i navode iz apelacije, Ustavni sud će u konkretnom S tim u vezi, navedeni stav Ustavnog suda koji se tiče pitanja
slučaju ispitati da li su osporene odluke zasnovane na pogrešnoj reciprociteta i koji je iskazan u Odluci broj U 16/11 primjenjuje
primjeni materijalnog i procesnog prava. se i u konkretnom slučaju. Pri tome Ustavni sud ima u vidu da je
34. U konkretnom slučaju Ustavni sud zapaža da su redovni u navedenoj odluci U 16/11, kako je već rečeno, istakao da nije
sudovi prekinuli predmetne postupke do rješavanja pitanja smatrao da je neophodno dati odgovor na pitanje obaveznosti ili
reciprociteta između BiH i Republike Hrvatske u ovakvim tek mogućnosti zaključenja bilateralnih sporazuma, između
slučajevima shodno odredbama Sporazuma i Aneksa G. S tim u ostalog, vezanih i za pitanje reciprociteta, već da to smatra
vezi, Ustavni sud podsjeća na svoju odluku broj U 16/11 od 13. mogućnošću kojom bi se štitili interesi subjekata iz BiH u svim
jula 2012. godine u kojoj je rješavajući pitanje saglasnosti Ustava fazama postupka pred sudskim odnosno drugim organima u, u
Bosne i Hercegovine i Zakona o provođenju Aneksa G na konkretnom slučaju, Republici Hrvatskoj.
teritoriji Republike Srpske (vidi Ustavni sud, Odluka broj U 37. Pored toga, Ustavni sud podsjeća da je u svojoj odluci
16/11 od 13. jula 2012. godine, dostupna na internetskoj stranici broj AP 5657/10 (na koju se apelantica pozvala u apelaciji),
Ustavnog suda www.ustavnisud.ba), između ostalog, istakao: između ostalog, naveo i slijedeće: "Predmetni postupci su
"Konačno, s obzirom na to da je u pitanju ustavna obaveza Bosne prekinuti rješenjima Okružnog privrednog suda donesenim na
i Hercegovine da izvrši međunarodnu obavezu Bosne i osnovu člana 4. Zakona o provođenju Aneksa G Sporazuma o
Hercegovine, Ustavni sud naglašava da se Odluka o provođenju pitanjima sukcesije na teritoriji Republike Srpske", te "da je
Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije na teritoriji Bosne i Odlukom Ustavnog suda broj U 16/11 od 13. jula 2012. godine
Hercegovine mora poštovati i primjenjivati u praksi, što se utvrđeno da Zakon o provođenju Aneksa G Sporazuma o
posebno odnosi na redovne sudove koji, prema relevantnim pitanjima sukcesije na teritoriji Republike Srpske u cijelosti nije
zakonskim odredbama, po službenoj dužnosti tokom cijelog saglasan odredbama člana III/1.e), člana III/3.b), člana IV/4.b) i
postupka treba da paze da li za rješavanje konkretnog spora imaju člana V/4.a) Ustava Bosne i Hercegovine. Istom odlukom, u
sudsku i/ili stvarnu nadležnost, te, posebno, za šta je i do sada skladu s članom 63. stav (2) Pravila Ustavnog suda, navedeni
postojala mogućnost, odlučujući u svakom konkretnom slučaju, zakon je stavljen van snage". (vidi Odluku broj AP 5657/10 od
da provjere kao faktičko pitanje da li je zadovoljen uvjet 15. januara 2014. godine, tačke 29. i 30).
reciprociteta u odnosu na konkretnu državu nasljednicu SFRJ. 38. Međutim, u konkretnom slučaju sudski postupci nisu
Ovo pogotovo imajući u vidu praksu redovnih sudova država prekinuti primjenom neustavnog Zakona o provođenju Aneksa G
potpisnica Sporazuma o sukcesiji kao što je to navedeno u Sporazuma o pitanjima sukcesije na teritoriji Republike Srpske,
odgovoru Vijeća ministara Bosne i Hercegovine prema kojem već zbog nepostojanja reciprociteta između Bosne i Hercegovine
ꞌ...od strane subjekata aktivne legitimacije, koji su pokrenuli i Republike Hrvatske u postupanju sudova prilikom rješavanja
pitanja koja proizlaze iz Sporazuma o pitanjima sukcesije, što 46. Imajući u vidu okolnosti ovog predmeta, kao i niz
jeste zahtjev iz Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije. drugih predmeta koji su ranije razmatrani i koji pokreću
39. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da nije relevantno identična pitanja, dakle prekide sudskih postupaka u
bilo kršenja apelanticinog prava na pravično suđenje iz člana kojima su znatne vrijednosti spora, Ustavni sud ukazuje da bi
II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske takva situacija trebala predstavljati podsticaj nadležnim organima
konvencije. za iniciranje rješavanja ovog pitanja s Republikom Hrvatskom s
40. Zbog navedenog Ustavni sud smatra da nije svrsishodno ciljem postizanja pravne sigurnosti i poštovanja principa prava na
razmatrati apelanticine navode o kršenju prava na pravično pravično suđenje u segmentu pristupa sudu. Iz ovog razloga,
suđenje u segmentu donošenja odluke u razumnom roku. Ustavni sud će ovu odluku dostaviti Vijeću ministara Bosne i
Pravo na imovinu Hercegovine.
47. Na osnovu člana 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda,
41. Apelantica smatra da joj je zbog proizvoljne primjene Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke.
procesnog prava prekršeno i pravo na imovinu. S obzirom na to 48. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke
da je Ustavni sud u prethodnim tačkama ove odluke utvrdio da Ustavnog suda su konačne i obavezujuće.
nije bilo kršenja prava na pravično suđenje u segmentu primjene Predsjednik
procesnog prava, a kako apelantica osim pozivanja na Ustavnog suda Bosne i Hercegovine
proizvoljnu primjenu procesnog prava ne nudi nikakve druge Mirsad Ćeman, s. r.
argumente i dokaze iz kojih bi proizlazilo da joj je pravo na
imovinu prekršeno, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju
nema ni kršenja prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava Bosne i
Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u
Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju.
predmetu broj AP 3153/15, rješavajući apelaciju "Ine" d.d.
Pravo na djelotvoran pravni lijek Industrija nafte Zagreb, Republika Hrvatska, na temelju
42. Apelantica navodi da joj je prekršeno i pravo na članka VI/3.(b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 57. stavak
djelotvoran pravni lijek. Kršenje navedenog prava apelantica vidi (2) točka b) i članka 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda Bosne
u proizvoljnoj primjeni procesnog prava u okviru redovnih i Hercegovine – prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i
sudova, odnosno zbog prekida predmetnih postupaka. Ustavni Hercegovine" broj 94/14), u sastavu:
sud zapaža da je nakon donošenja rješenja o prekidu postupaka Mirsad Ćeman, predsjednik
apelantica koristila zakonom predviđeni pravni lijek, odnosno da Mato Tadić, dopredsjednik
je podnijela žalbe protiv navedenih rješenja, a da činjenica da taj Zlatko M. Knežević, dopredsjednik
pravni lijek nije rezultirao donošenjem odluke u njenu korist Valerija Galić, sutkinja
sama po sebi ne vodi kršenju prava na djelotvoran lijek. Osim Miodrag Simović, sudac
toga, Ustavni sud primjećuje da će predmetni postupci, kako je to Seada Palavrić, sutkinja
već navedeno u prethodnim tačkama ove odluke, biti nastavljeni na sjednici održanoj 31. siječnja 2018. godine donio je
kada se za to ispune uvjeti. Zbog navedenog Ustavni sud smatra
da nema kršenja ni prava na djelotvoran pravni lijek iz člana 13.
ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU1
Odbijaju se kao neutemeljene apelacije "Ine" d.d. Industrija
Evropske konvencije.
nafte Zagreb podnesene protiv:
VIII. Zaključak - rješenja Višeg privrednog suda u Banjoj Luci br. 57
43. Nema kršenja prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) 0 P 104322 15 PŽ od 25. travnja 2016. godine, 57 0
Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konven- PS 0058575 Pž 3 od 25. kolovoza 2015. godine, 570
cije u odnosu na primjenu procesnog prava kada su redovni Ps 007807 15 Pž 2 od 15. srpnja 2015. godine, 57 0
sudovi predmetne postupke, u kojima je jedna stranka iz Ps 104320 15 Pž od 15. srpnja 2015. godine, 57 0 Ps
Republike Hrvatske a druga iz Bosne i Hercegovine, prekinuli 08429415 Pž od 9. srpnja 2015. godine, 57 0 Ps
zbog nepostojanja reciprociteta u ovakvim i sličnim slučajevima s 007058 15 Pž 2 od 9. srpnja 2015. godine, 57 0 Ps
Republikom Hrvatskom, a još uvijek nije zaključen sporazum po 003275 15 Pž 4 od 28. travnja 2015. godine, 57 0 Ps
tom pitanju kao mogućnost predviđena Sporazumom o sukcesiji 002318 Pž 2 od 27. travnja 2015. godine i 57 0 Ps
bivše SFRJ i Aneksom G tog sporazuma, pri čemu je stav 002233 15 Pž 2 od 15. travnja 2015. godine i
Republike Hrvatske u konkretnom slučaju da se Aneks G ne - rješenja Okružnog privrednog suda u Banjoj Luci br.
može neposredno primjenjivati pa sudovi u Republici Hrvatskoj 57 0 Ps 104322 13 Ps od 30. rujna 2015. godine, 57
stoga u istim ili sličnim situacijama kada je jedna stranka iz 0 Ps104320 13 Ps od 15. svibnja 2015. godine, 57 0
Bosne i Hercegovine ne osiguravaju reciprocitet predviđen Ps 084294 10 Ps od 19. ožujka 2015. godine, 57 0 Ps
Aneksom G bez dodatnog bilateralnog akta između Republike 007058 14 Ps 2 od 10. ožujka 2015. godine, 57 0 Ps
Hrvatske i Bosne i Hercegovine. 007807 14 Ps 2 od 10. ožujka 2015. godine, 57 0 Ps
44. Nema kršenja prava na imovinu iz člana II/3.k) Ustava 005857 14 Ps 2 od 10. ožujka 2015. godine, 57 0 Ps
Bosne i Hercegovine i člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku 003275 14 Ps 4 od 28. studenog 2014. godine, 57 0
konvenciju kada apelantica kršenje ovog prava svodi na navode o Ps 002233 14 PS 3 od 27. studenog 2014. godine i
proizvoljnoj primjeni procesnog prava, a Ustavni sud je utvrdio 57 0 Ps 002318 13 PS 2 od 18. studenog 2014.
da procesno pravo nije proizvoljno primijenjeno, odnosno da nije godine.
bilo kršenja prava na pravično suđenje. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Herce-
45. Nema kršenja prava na djelotvoran pravni lijek iz člana govine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine",
13. Evropske konvencije kada je apelantica u konkretnim "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku
postupcima koristila pravni lijek koji joj je bio na raspolaganju u Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine".
skladu sa zakonskim odredbama, a činjenica da taj pravni lijek
nije rezultirao donošenjem odluke u apelanticinu korist ne vodi
sama po sebi kršenju prava na djelotvoran pravni lijek.
1
OBRAZLOŽENJE broj U 16/11 od 13. srpnja 2012. godine, postupci u navedenim
I. Uvod predmetima su nastavljeni.
1. "Ina" d.d. Industrija nafte Zagreb (u daljnjem tekstu: 8. U nastavku postupaka rješenjima Okružnog privrednog
apelantica) iz Zagreba, Republika Hrvatska, koju zastupa suda br. 57 0 Ps 104322 13 Ps od 30. rujna 2015. godine, 57 0
Zajednički odvjetnički ured Dragan Stupar i Aleksandar Čorni iz Ps104320 13 Ps od 15. svibnja 2015. godine, 57 0 Ps 084294 10
Banje Luke, podnijela je u razdoblju od 25. kolovoza 2015. Ps od 19. ožujka 2015. godine, 57 0 Ps 007058 14 Ps 2 od 10.
godine do 13. svibnja 2016. godine apelacije Ustavnom sudu ožujka 2015. godine, 57 0 Ps 007807 14 Ps 2 od 10. ožujka 2015.
Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) protiv godine, 57 0 Ps 005857 14 Ps 2 od 10. ožujka 2015. godine, 57 0
rješenja Višeg privrednog suda u Banjoj Luci (u daljnjem tekstu: Ps 003275 14 Ps 4 od 28. studenog 2014. godine, 57 0 Ps 002233
Viši privredni sud) br. 57 0 P 104322 15 PŽ od 25. travnja 2016. 14 PS 3 od 27. studenog 2014. godine i 57 0 Ps 002318 13 PS 2
godine, 57 0 PS 0058575 Pž 3 od 25. kolovoza 2015. godine, 570 od 18. studenog 2014. godine prekinuti su postupci u navedenim
Ps 007807 15 Pž 2 od 15. srpnja 2015. godine, 57 0 Ps 104320 15 predmetima radi rješavanja prethodnog pravnog pitanja. U
Pž od 15. srpnja 2015. godine, 57 0 Ps 08429415 Pž od 9. srpnja obrazloženjima je navedeno da je apelantica podnijela tužbe
2015. godine, 57 0 Ps 007058 15 Pž 2 od 9. srpnja 2015. godine, protiv tuženih u navedenim predmetima radi predaje u posjed
57 0 Ps 003275 15 Pž 4 od 28. travnja 2015. godine, 57 0 Ps nekretnina-benzinskih crpki, dijela zemljišta i dijela poslovne
002318 Pž 2 od 27. travnja 2015. godine i 57 0 Ps 002233 15 Pž zgrade, te da se utvrdi da je apelantica vlasnik navedenih
2 od 15. travnja 2015. godine i rješenja Okružnog privrednog nekretnina. U obrazloženjima navedenih rješenja je navedeno da
suda u Banjoj Luci (u daljnjem tekstu: Okružni privredni sud) br. je Sporazumom koji su ratificirale zemlje članice bivše SFRJ
57 0 Ps 104322 13 Ps od 30. rujna 2015. godine, 57 0 Ps104320 (između ostalog i BiH), kao i Aneksom G tog sporazuma
13 Ps od 15. svibnja 2015. godine, 57 0 Ps 084294 10 Ps od 19. propisano da će svaka država nasljednica na temelju reciprociteta
ožujka 2015. godine, 57 0 Ps 007058 14 Ps 2 od 10. ožujka 2015. poduzeti potrebne mjere u skladu sa svojim internim zakonom da
godine, 57 0 Ps 007807 14 Ps 2 od 10. ožujka 2015. godine, 57 0 bi osigurala da se odredbe tog sporazuma priznaju i provode u
Ps 005857 14 Ps 2 od 10. ožujka 2015. godine, 57 0 Ps 003275 njezinim sudovima, upravnim tribunalima i agencijama i da
14 Ps 4 od 28. studenog 2014. godine, 57 0 Ps 002233 14 PS 3 od ostale države nasljednice i njihovi građani imaju pristup tim
27. studenog 2014. godine i 57 0 Ps 002318 13 PS 2 od 18. sudovima, tribunalima i agencijama da bi se osigurala
studenog 2014. godine. implementacija sporazuma.
2. Apelacije su registrirane pod brojevima AP 3153/15, AP 9. S tim u svezi, obrazloženo je da je odredbom članka 4.
3154/15, AP 3155/15, AP 3931/15, AP 3932/15, AP 3933/15, AP Aneksa G propisano da će države nasljednice poduzeti takve
4410/15, AP 4411/15 i AP 2056/16. radnje koje se mogu zahtijevati prema općim načelima zakona i
koje su inače odgovarajuće za osiguranje efikasne primjene
II. Postupak pred Ustavnim sudom načela navedenih u tom aneksu, kao što je zaključivanje
3. S obzirom na to da je Ustavnom sudu dostavljeno devet bilateralnih sporazuma i obavještavanje sudova i drugih
apelacija s istom pravnom i činjeničnom osnovom, Ustavni sud nadležnih vlasti. Nadalje je obrazloženo da je odredbom članka 7.
je, u skladu s odredbama članka 32. Pravila Ustavnog suda, donio Aneksa G propisano da će sve fizičke i pravne osobe iz svake
odluku o spajanju predmeta u kojima će voditi jedinstven države nasljednice na temelju reciprociteta imati isto pravo
postupak i donijeti jednu odluku pod brojem AP 3153/15. pristupa sudovima, upravnim tribunalima i agencijama te države i
Spojene su apelacije br. AP 3153/15, AP 3154/15, AP 3155/15, drugih država nasljednica u svrhu realizacije zaštite njihovih
AP 3931/15, AP 3932/15, AP 3933/15, AP 4410/15, AP 4411/15 prava. Prema tome, kako je naveo Okružni privredni sud, Aneks
i AP 2056/16. G Sporazuma garantira zaštitu privatnog vlasništva i stečenih
4. Na temelju članka 23. Pravila Ustavnog suda, od Višeg prava građana i drugih pravnih osoba bivše SFRJ od strane
privrednog suda, Okružnog privrednog suda, "Krajinapetrola" države nasljednice kako je propisano člankom 1. koji glasi:
AD Banja Luka, "Adiko banke" d.d. Sarajevo i "Petrola" AD "Pravo svojine na pokretnu i nepokretnu imovinu koja se nalazi u
Banja Luka (u daljnjem tekstu: tuženi) zatraženo je u razdoblju državi nasljednici koju su građani ili druge pravne osobe imali na
od 12. lipnja 2017. godine do 4. prosinca 2017. godine da dostave dan 31. prosinca 1990. godine garantira se Sporazumom, bez
odgovore. obzira na nacionalnost, državljanstvo, mjesto boravka ili domicil
5. Viši privredni sud, Okružni privredni sud, "Krajina- vlasnika. Ovo pravo se garantira u skladu sa uspostavljenim i
petrol" AD Banja Luka i "Adiko banka" d.d. Sarajevo dostavili su priznatim standardima i normama međunarodnog prava (članak
odgovore u razdoblju od 21. lipnja 2017. godine do 12. prosinca 2. stavak 1. Aneksa). Stavkom 2. iste odredbe predviđena je
2017. godine. "Petrol" AD nije dostavio odgovore. obveza poštovanja ugovora zaključenih od strane građana ili
III. Činjenično stanje drugih pravnih osoba bivše SFRJ nakon 31. prosinca 1990.
godine".
6. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantičinih
10. Okružni privredni sud je naveo da iz citiranog proizlazi
navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se
da se Aneksom G utvrđuju osnove za rješavanje pitanja vezanih
sumirati na sljedeći način.
za privatnu imovinu i stečena prava (koja su postojala na dan 31.
7. Apelantica je u razdoblju od 15. srpnja 2005. godine do
prosinca 1990. godine), i to na način da se stečena prava priznaju,
24. lipnja 2013. godine podnijela tužbe protiv tuženih radi
a osobe koje ta prava ne mogu ostvariti restitucijom imaju pravo
utvrđivanja prava vlasništva i povrata u posjed nekretnina
na naknadu. Ovim aneksom je, kako je obrazloženo, garantirana
preciziranih u tužbama. Okružni privredni sud je (a u predmetu
ravnopravnost svih u pristupu sudovima i drugim organima i
AP 4411/15 Viši privredni sud) u razdoblju od 27. kolovoza
zabranjena diskriminacija po kriteriju državljanstva i nacional-
2010. godine do 27. lipnja 2014. godine donio odluke koje su
nosti, te je navedeno da i Sporazum i Aneks postavljaju samo
potvrđene rješenjima Višeg privrednog suda, odnosno Vrhovnog
okvirna načela kojima će se države voditi prilikom sklapanja
suda Republike Srpske kojim se predmetni postupci prekidaju
kasnijih sporazuma, tako da je on nedovoljan za neposrednu
pozivajući se na odredbe Sporazuma o pitanjima sukcesije bivše
primjenu u konkretnim slučajevima. Prema mišljenju Okružnog
SFRJ (u daljnjem tekstu: Sporazum) ili odredbe ZPP o sudskoj
privrednog suda, ovo podrazumijeva da se između zemalja
nadležnosti, smatrajući da se predmeti moraju rješavati u
potpisnica trebaju zaključiti ugovori koji bi detaljnije razradili
upravnom postupku. Nakon donošenja Odluke Ustavnog suda
način rješavanja imovinskopravnih pitanja fizičkih i pravnih je to načelo propisano u članku 7. Aneksa G Sporazuma. Prema
osoba između zemalja učesnica. obrazloženju Višeg privrednog suda, i Ustavni sud je u svojoj
11. S tim u svezi, obrazloženo je da se taj sud, da bi utvrdio Odluci broj U 16/11 izrazio shvaćanje da Sporazum i njegovi
postojanje reciprociteta, obratio Ministarstvu pravde BiH tražeći aneksi jednako obvezuju sve potpisnice, te je prema shvaćanju
informaciju o postojanju reciprociteta između BiH i Republike tog suda primjena načela reciprociteta "ako ne obveza, onda
Hrvatske u pogledu primjene Sporazuma i Aneksa G tog sigurno mogućnost kojom bi se štitili interesi subjekata iz BiH u
sporazuma, te je to Ministarstvo dostavilo odgovor Ministarstva svim fazama postupka pred redovnim sudovima, odnosno drugim
pravosuđa Republike Hrvatske iz kojeg proizlazi da za sada nema nadležnim organima." Za primjenu načela reciprociteta pri
reciprociteta i da je potrebno da države članice poduzmu mjere razrješenju spora u ovoj pravnoj stvari, s obzirom na predmet
koje zahtijevaju opća načela prava ili su na drugi način pogodne spora i na stranke u ovom sporu, prema mišljenju Višeg
za osiguranje primjene načela iznijetih u Aneksu G, kao što je privrednog suda, relevantno je postupanje redovnih sudova u
sklapanje dvostranih ugovora koji bi se provodili u dobroj vjeri, u Republici Hrvatskoj u istovrsnoj vrsti spora, kako je pravilno
skladu s Poveljom UN-a i međunarodnim pravom. U tom dopisu obrazložio prvostupanjski sud. Međutim, iz dopisa Ministarstva
je navedeno, kako obrazlaže Okružni privredni sud, da rješavanje pravde Republike Hrvatske može se utvrditi da je Vrhovni sud
imovinskopravnih pitanja fizičkih i pravnih osoba između Republike Hrvatske u postupcima s istovrsnim predmetom spora
Republike Hrvatske i BiH još nije definirano budući da između kao u ovoj parnici zauzeo stav da se prava iz Sporazuma ne
država nije potpisan ugovor o uređenju imovinskopravnih priznaju neposredno na temelju tog sporazuma.
odnosa, slijedom čega sudovi u Republici Hrvatskoj do sklapanja 15. Viši privredni sud je obrazložio da je, polazeći od
bilateralnog ugovora Aneks G ne primjenjuju neposredno. navedenog stajališta sudova u Republici Hrvatskoj u pogledu
12. Okružni privredni sud je obrazložio da, prema tome, bez primjene Aneksa G Sporazuma, primjenom načela reciprociteta
postojanja reciprociteta, odnosno zaključenja bilateralnih ugovora prvostupanjski sud pravilno na temelju članka 379. ZPP donio
između zemalja potpisnica, Aneks nije podoban za neposrednu rješenje o prekidu postupka. Navedeno je da takvo utvrđenje i
primjenu upravo zbog svoje uopćenosti. U konkretnoj pravnoj pravni zaključak prvostupanjskog suda kao pravilne prihvaća i taj
stvari, prema obrazloženju tog suda, radi se o zahtjevu apelantice sud, a jesu li u nekim predmetima donesene odluke i radi li se o
koja ima sjedište u Republici Hrvatskoj, podnesenom radi identičnim zahtjevima ili ne paušalan je navod žalbe tužitelja i po
utvrđivanja prava vlasništva i predaje u posjed nekretnina koje se ocjeni tog suda ne utječe na pravilnost odluke prvostupanjskog
nalaze u BiH, pa kako je utvrđeno da između Republike Hrvatske suda. Budući da Aneks G Sporazuma obvezuje potpisnice na
i BiH još uvijek nije potpisan bilateralni sporazum vezano za zaključenje ugovora o načinu provođenja Aneksa G Sporazuma,
primjenu Aneksa G, to je taj sud ovo pitanje ocijenio kao pret- radi zaštite interesa subjekata koji posjeduju imovinu na teritoriju
hodno, te je u skladu s odredbama članka 12. Zakona o parnič- sukcesora bivše SFRJ, prema mišljenju tog suda pravilna je
nom postupku (u daljnjem tekstu: ZPP) odlučio kao u izreci ovog odluka prvostupanjskog suda o prekidu postupka do donošenja i
rješenja, odnosno prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari. zaključenja ugovora na koje upućuje Aneks G Sporazuma.
13. Protiv navedenih rješenja apelantica je podnijela žalbe Imajući u vidu navedeno, Viši privredni sud je donio rješenja kao
Višem privrednom sudu koji je rješenjima br. 57 0 P 104322 15 u dispozitivu.
PŽ od 25. travnja 2016. godine, 57 0 PS 0058575 Pž 3 od 25. IV. Apelacija
kolovoza 2015. godine, 570 Ps 007807 15 Pž 2 od 15. srpnja a) Navodi iz apelacije
2015. godine, 57 0 Ps 104320 15 Pž od 15. srpnja 2015. godine,
57 0 Ps 08429415 Pž od 9. srpnja 2015. godine, 57 0 Ps 007058 16. Apelantica u svim apelacijama navodi da su joj
15 Pž 2 od 9. srpnja 2015. godine, 57 0 Ps 003275 15 Pž 4 od 28. pobijanim rješenjima prekršeni pravo na pravično suđenje iz
travnja 2015. godine, 57 0 Ps 002318 Pž 2 od 27. travnja 2015. članka II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1.
godine i 57 0 Ps 002233 15 Pž 2 od 15. travnja 2015. godine Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda
žalbe odbio i potvrdio prvostupanjska rješenja, te odbio zahtjeve (u daljnjem tekstu: Europska konvencija), pravo na imovinu iz
učesnika u postupku za naknadu troškova za sastavljanje žalbe i članka II/3.(k) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola
odgovora na žalbu. U obrazloženjima rješenja je, u biti, navedeno broj 1 uz Europsku konvenciju i pravo na djelotvoran pravni lijek
da se apelantica u žalbi poziva na to da je u sličnoj pravnoj iz članka 13. Europske konvencije. Kršenje navedenih prava
situaciji Ustavni sud ukinuo rješenja o prekidu postupka i apelantica vidi u proizvoljnoj primjeni procesnog prava. Navodi
predmete vratio na daljnje postupanje. S tim u svezi, Viši da su sudovi i ranije donosili rješenja o prekidu postupka, a da su
privredni sud je naveo da je Republika Srpska 6. srpnja 2010. tada svoje odluke temeljili na Zakonu o provođenju Aneksa G
godine donijela Zakon o provođenju Aneksa G Sporazuma kojim Sporazuma koji je Ustavni sud proglasio ništavim, a da se sad pri
je u članku 4. bilo propisano da se sudski i drugi postupci, koji za prekidanju postupaka pozivaju na pitanje reciprociteta, što je,
predmet imaju rješavanje imovinskopravnih odnosa imovine prema apelantičinom mišljenju, nedopustivo. Apelantica s tim u
pravnih osoba sa sjedištem na teritoriju neke od država koje su svezi navodi i da nigdje u navedenom sporazumu nije predviđena
nastale raspadom SFRJ, koja se nalazi na teritoriju Republike obveza zaključivanja bilateralnih sporazuma, već da je to samo
Srpske, prekidaju u svim fazama postupka. Kako je obrazloženo mogućnost, a da redovni sudovi to koriste kako bi onemogućili
u rješenjima, postupci na koje se apelantica poziva u žalbi bili su stranke u ostvarenju njihovih prava. Kršenje prava apelantica vidi
prekinuti na temelju navedenog zakona o provođenju Aneksa G i u tome što su redovni sudovi, kako navodi, svoje odluke
Sporazuma, ali su odlukom Ustavnog suda takve odluke sudova u utemeljili na običnom dopisu Ministarstva, a što ne može biti
Republici Srpskoj ukinute jer je u svojoj odluci Ustavni sud osnova za prekid postupka. Apelantica navodi i da se postupak,
utvrdio da Aneks G Sporazuma ne sadrži odredbu na temelju shodno odredbama ZPP na koji se sudovi u konkretnom slučaju
koje bi se moglo zaključiti da su entiteti ovlašteni donijeti pozivaju, može prekinuti samo do donošenja odluke suda ili
dodatne propise koji bi se odnosili na postupak provođenja drugog nadležnog organa o prethodnom pitanju, a da u
sporazuma, zbog čega je Ustavni sud ukinuo te odluke (Odluka konkretnom slučaju ne postoji ni sud niti drugi nadležni organ
Ustavnog suda BiH U 16/11 od 13. srpnja 2012. godine). koji bi mogao donijeti takvu odluku, niti se zna kada će i hoće li
14. U konkretnom slučaju, kako je obrazložio taj sud, biti formiran, što stvara osjećaj pravne nesigurnosti. Apelantica
postupak je prekinut iz drugog razloga. Naime, načelo recipro- navodi i da su redovni sudovi postupili protivno Odluci Ustavnog
citeta u primjeni Sporazuma obvezuje potpisnice sporazuma, jer suda broj AP 5657/10 u kojoj je naložen nastavak postupaka u
sličnim činjeničnim i pravnim pitanjima, te da su redovni sudovi ma i normama međunarodnog prava i neovisna od nacionalnosti,
postupajući na takav način prekršili apelantičino pravo na suđenje državljanstva, mjesta boravka ili domicila tih osoba. Ovo će
u razumnom roku jer nema naznaka kada bi predmetni postupci obuhvatati osobe koje nakon 31. prosinca 1990. stječu
mogli biti nastavljeni. Također apelantica smatra da joj, državljanstvo ili uspostavljaju mjesto boravka ili domicila u
postupajući na ovaj način, redovni sudovi uskraćuju mogućnost drugoj državi koja nije država sljednica. Osobe koje nisu u stanju
efikasne sudske i pravne zaštite, te je onemogućuju da koristi ostvariti takva prava imat će pravo na obeštećenje sukladno
djelotvorne pravne lijekove kako bi zaštitila svoja prava i interese normama građanskoga i međunarodnoga prava.
i da iz svih navedenih razloga redovni sudovi krše i njezino pravo (b) Svaki će tobožnji prijenos prava na pokretnu ili
na imovinu. nepokretnu imovinu učinjen nakon 31. prosinca 1990. i zaključen
b) Odgovor na apelaciju pod prisilom ili u suprotnosti sa Podstavkom (a) ovoga članka
biti bespredmetan i nevažeći.
17. Viši privredni sud je naveo da smatra da, s obzirom na (2) Svi ugovori zaključeni od strane građana ili drugih
to da u Republici Hrvatskoj redovni sudovi u ovakvim pravnih osoba bivše SFRJ do 31. prosinca 1990. godine,
predmetima prekidaju postupak, nema kršenja prava na koja se uključujući i one zaključene od strane državnih poduzeća, će se
apelantica u apelacijama poziva te da su apelacije neutemeljene. poštovati bez diskriminacije. Države sljednice će osigurati
18. Okružni privredni sud je naveo da nema kršenja prava izvršavanje obveza po takvim sporazumima gdje je ispunjavanje
navedenih u apelacijama i da zbog toga apelacije treba odbiti kao takvih sporazuma bilo spriječeno raspadom bivše SFRJ.
neutemeljene.
19. "Krajinapetrol" AD je navela da apelantica niti u Članak 3.
jednom od postupaka nije ponudila dokaze da je vlasnica Države sljednice će poštovati i zaštititi prava svih fizičkih i
nekretnina čiji povrat u posjed traži. Navodi i kronologiju pravnih osoba bivše SFRJ na intelektualnu imovinu uključujući
postupaka privatizacije i relevantne zakonske propise vezane za patente, zaštitne znakove, autorska prava i ostala srodna prava
privatizaciju te predlaže da se apelacije odbiju kao neutemeljene. (primjerice, autorski honorari) i u tom pogledu će se ispunjavati
20. "Adiko banka" d.d. Sarajevo navodi činjenice predmeta zahtjevi međunarodnih konvencija.
i relevantne zakonske odredbe zbog kojih smatra da su Članak 4.
apelantičini navodi neutemeljeni. Države sljednice će poduzeti takve radnje koje se mogu
V. Relevantni propisi zahtijevati prema općim načelima zakona i koje su inače
odgovarajuće za osiguranje efikasne primjene načela navedenih
21. U Sporazumu o pitanjima sukcesije (Odluka o u ovom Aneksu, kao što je zaključivanje bilateralnih sporazuma i
ratifikaciji Sporazuma o pitanjima sukcesije, "Službeni glasnik obavještavanje sudova i drugih nadležnih vlasti.
BiH" broj 43/01 i "Službeni glasnik BiH – Međunarodni ugovori"
broj 8/09 – ispravka) relevantne odredbe glase: Članak 5.
Ništa u gore pomenutim odredbama ovog Aneksa neće ići
Članak 7. na štetu odredaba bilateralnih sporazuma zaključenih između
Ovaj sporazum zajedno sa svim naknadnim sporazumima država sljednica po istom pitanju koje u određenim područjima
zahtijevanim u implementaciji Aneksa ovom sporazumu konačno može biti presudno između tih država.
rješava uzajamna prava i obveze država sljednica u pogledu
sukcesije koja je predmet ovoga sporazuma. Činjenica da se on Članak 6.
ne bavi drugim pitanjima koja se ne tiču sukcesije ne prejudicira Domaće zakonodavstvo svake države sljednice u pogledu
prava i obveze država, strana u ovom sporazumu u odnosu na ta prava stanovanja ("stanarsko pravo/stanovanjska pravica/
druga pitanja. stanarsko pravo") će se jednako primjenjivati na osobe koje su
bile državljani bivše SFRJ i koji su imali takva prava bez
Članak 8. diskriminacije po bilo kojem osnovu kao što je spol, rasa, jezik,
Svaka država sljednica, temeljem reciprociteta će poduzeti vjeroispovijest, politička ili druga mišljenja, nacionalno ili
potrebne mjere sukladno svome internom zakonu, kako bi socijalno podrijetlo, pripadnost nacionalnim manjinama,
osigurala da se odredbe ovog sporazuma priznaju i provode u imovina, rođenje ili neki drugi status.
njenim sudovima, upravnim tribunalima i agencijama i da ostale
države sljednice i njihovi građani imaju pristup tim sudovima, Članak 7.
tribunalima i agencijama kako bi se osigurala implementacija Sve fizičke i pravne osobe iz svake države sljednice će,
ovoga sporazuma. temeljem reciprociteta imati isto pravo pristupa sudovima,
upravnim tribunalima i agencijama te države i drugih država
Članak 9. sljednica glede realizacije zaštite njihovih prava.
Ovaj sporazum će države sljednice implementirati u dobroj
vjeri, u duhu Povelje Ujedinjenih naroda i sukladno Članak 8.
međunarodnom pravu. Gore navedene odredbe ovog Aneksa neće prejudicirati
jamstva nediskriminacije u odnosu na privatno vlasništvo i
Članak 10. stečena prava koja postoje u domaćem zakonodavstvu država
Na ovaj sporazum se ne mogu staviti nikakva ograničenja. sljednica.
Aneks G Članak 3.
Privatno vlasništvo i stečena prava Ova odluka bit će objavljena u "Službenom glasniku BiH"
Članak 1. na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku i stupa na snagu
Privatno će vlasništvo i stečena prava građana i drugih danom objave.
pravnih osoba bivše SFRJ biti zaštićena od strane država 22. U Odluci o sprovođenju Aneksa G Sporazuma o
sljednica sukladno odredbama ovog Aneksa. pitanjima sukcesije na teritoriji Bosne i Hercegovine
Članak 2. ("Službeni glasnik BiH" broj 2/04) relevantne odredbe glase:
(1) (a) Prava na pokretnu i nepokretnu imovinu koja se Članak 1.
nalazi u državi sljednici i na koju su građani ili druga pravna U cilju zaštite privatne svojine i stečenih prava građana i
lica imala pravo 31. prosinca 1990. bit će priznata, zaštićena i pravnih osoba iz država sljednica bivše SFRJ, potpisnika
vraćena od strane te države sukladno uspostavljenim standardi- sporazuma o pitanjima sukcesije (u daljnjem tekstu: Sporazuma),
ovom odlukom se uređuje način i postupak vraćanja u prvobitno 27. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.(b) Ustava Bosne i
stanje prava na pokretnu i nepokretnu imovinu, koja se nalazi na Hercegovine, članka 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda,
teritoriji Bosne i Hercegovine. Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u
Članak 2. pogledu dopustivosti.
Građani i druge pravne osobe iz država sukcesora bivše VII. Meritum
SFRJ koji su imali pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu koja 28. Apelantica pobija navedena rješenja tvrdeći da su tim
se nalazi na teritoriji Bosne i Hercegovine, suglasno odredbama rješenjima prekršena njezina prava iz članka II/3.(e) i (k) Ustava
članka 2. Aneksa "G" Sporazuma, obraćaju se pismenim Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. i članka 13. Europske
zahtjevom za vraćanje u prvobitno stanje navedenog prava i to: konvencije te članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju.
za područje Federacije BiH – Kantonu - odnosno Općini na
čijem se području imovina nalazi, za područje Republike Srpske Pravo na pravično suđenje
Ministarstvu za ekonomske odnose i koordinaciju Republike 29. Članak II/3. Ustava Bosne i Hercegovine u relevantnom
Srpske, a za područje Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine dijelu glasi:
gradonačelniku (u daljnjem tekstu: nadležni organi). Sve osobe na teritoriju Bosne i Hercegovine uživaju ljudska
23. U Zakonu o parničnom postupku ("Službeni glasnik prava i temeljne slobode iz ovog članka, stavak 2 što uključuje:
Republike Srpske" br. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, 49/09 i 61/13) […]
relevantne odredbe glase: e) Pravo na pravično saslušanje u građanskim i krivičnim
Član 10. stvarima, i druga prava vezana za krivične postupke.
Sud je dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa 30. Članak 6. stavak 1. Europske konvencije u relevantnom
što manje troškova, te da onemogući svaku zloupotrebu prava dijelu glasi:
koja strankama pripadaju u postupku. 1. Prilikom utvrđivanja njegovih građanskih prava i obveza
ili kaznene optužbe protiv njega, svatko ima pravo na pravičnu i
Član 379. stav 1. javnu raspravu u razumnom roku pred neovisnim i nepristranim
Osim slučajeva posebno predviđenih u ovom zakonu, prekid sudom ustanovljenim zakonom. […]
postupka sud će odrediti: 31. Ustavni sud, prije svega, ističe da se predmetni
1) ako je odlučio da sam ne rješava o prethodnom pitanju, postupak odnosi na pitanje vlasničkog prava i prava na povrat u
(…) posjed predmetnih nekretnina apelantici, dakle, nesporno je da se
Član 381. stav 2. radi o predmetu građanskopravne prirode, te stoga apelantica
Ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u članu uživa garancije prava na pravično suđenje iz članka II/3.(e)
379. stav 1. tačka 1. i stav 2. ovog zakona postupak će se Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske
nastaviti kad se pravosnažno završi postupak pred sudom ili konvencije.
drugim nadležnim organom, ili kad sud nađe da više ne postoje 32. Apelantica ukazuje na proizvoljnu primjenu procesnog
razlozi da se čeka na njegov završetak. prava u okviru redovnih sudova iz razloga što su ti sudovi
VI. Dopustivost prekinuli predmetne postupke za predaju u posjed i utvrđivanje
prava vlasništva koji su se vodili po apelantičinim tužbama. S tim
24. U skladu sa člankom VI/3.(b) Ustava Bosne i u svezi, Ustavni sud, prije svega, naglašava da, prema praksi
Hercegovine, Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnost u Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europski
pitanjima koja su sadržana u ovom Ustavu kada ona postanu sud) i Ustavnog suda, zadatak ovih sudova nije da preispituju
predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i zaključke redovnih sudova u pogledu činjeničnog stanja i
Hercegovini. primjene materijalnog prava (vidi Europski sud, Pronina protiv
25. U skladu sa člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog Rusije, odluka o dopustivosti od 30. lipnja 2005. godine,
suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv aplikacija broj 65167/01). Naime, Ustavni sud nije nadležan
presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi supstituirati redovne sudove u procjeni činjenica i dokaza, već je,
djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako je općenito, zadatak redovnih sudova da ocijene činjenice i dokaze
podnesena u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj koje su izveli (vidi Europski sud, Thomas protiv Ujedinjenog
apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom Kraljevstva, presuda od 10. svibnja 2005. godine, aplikacija broj
lijeku koji je koristio. 19354/02). Zadatak Ustavnog suda je da ispita je li eventualno
26. U konkretnom slučaju predmet pobijanja apelacijama su došlo do povrede ili zanemarivanja ustavnih prava (pravo na
rješenja Višeg privrednog suda br. 57 0 P 104322 15 PŽ od 25. pravično suđenje, pravo na pristup sudu, pravo na djelotvoran
travnja 2016. godine, 57 0 PS 0058575 Pž 3 od 25. kolovoza pravni lijek i dr.), te je li primjena zakona bila, eventualno,
2015. godine, 570 Ps 007807 15 Pž 2 od 15. srpnja 2015. godine, proizvoljna ili diskriminacijska. Dakle, u okviru apelacijske
57 0 Ps 104320 15 Pž od 15. srpnja 2015. godine, 57 0 Ps nadležnosti Ustavni sud se bavi isključivo pitanjem eventualne
08429415 Pž od 9. srpnja 2015. godine, 57 0 Ps 007058 15 Pž 2 povrede ustavnih prava ili prava iz Europske konvencije u
od 9. srpnja 2015. godine, 57 0 Ps 003275 15 Pž 4 od 28. travnja postupku pred redovnim sudovima.
2015. godine, 57 0 Ps 002318 Pž 2 od 27. travnja 2015. godine i 33. Ustavni sud se, dakle, prema navedenom stavu, može,
57 0 Ps 002233 15 Pž 2 od 15. travnja 2015. godine protiv kojih izuzetno, kada ocijeni da je u određenom postupku redovni sud
nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema proizvoljno postupao kako u utvrđivanju činjenica tako i u
zakonu. Zatim, pobijana rješenja apelantica je primila u razdoblju primjeni relevantnih pozitivnopravnih propisa (vidi Ustavni sud,
od 7. svibnja 2015. godine do 5. svibnja 2016. godine, a apelacije Odluka broj AP 311/04 od 22. travnja 2005. godine, stavak 26)
su podnesene u razdoblju od 25. lipnja 2015. godine do 13. upustiti u ispitivanje načina na koji su nadležni sudovi utvrđivali
svibnja 2016. godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano činjenice i na tako utvrđene činjenice primijenili pozitivnopravne
člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, propise. U kontekstu navedenog, Ustavni sud podsjeća i da je u
apelacije ispunjavaju i uvjete iz članka 18. st. (3) i (4) Pravila više svojih odluka ukazao da očita proizvoljnost u primjeni
Ustavnog suda jer ne postoji neki formalni razlog zbog kojeg relevantnih propisa nikada ne može voditi ka pravičnom
apelacije nisu dopustive, niti su očito (prima facie) neutemeljene. postupku (vidi Ustavni sud, Odluka broj AP 1293/05 od 12. rujna
2006. godine, točka 25. i dalje). Imajući u vidu navedeno i
navode iz apelacije, Ustavni sud će u konkretnom slučaju ispitati reciprociteta između BiH i Republike Hrvatske kako je
jesu li pobijane odluke utemeljene na pogrešnoj primjeni predviđeno Aneksom G Sporazuma. S tim u svezi, navedeni stav
materijalnog i procesnog prava. Ustavnog suda koji se tiče pitanja reciprociteta i koji je iskazan u
34. U konkretnom slučaju Ustavni sud zapaža da su redovni Odluci broj U 16/11 primjenjuje se i u konkretnom slučaju. Pri
sudovi prekinuli predmetne postupke do rješavanja pitanja tome Ustavni sud ima u vidu da je u navedenoj odluci U 16/11,
reciprociteta između BiH i Republike Hrvatske u ovakvim kako je već rečeno, istaknuo da nije smatrao da je neophodno dati
slučajevima shodno odredbama Sporazuma i Aneksa G. S tim u odgovor na pitanje obveznosti ili tek mogućnosti zaključenja
svezi, Ustavni sud podsjeća na svoju odluku broj U 16/11 od 13. bilateralnih sporazuma, između ostaloga, vezanih i za pitanje
srpnja 2012. godine u kojoj je rješavajući pitanje suglasnosti reciprociteta, već da to smatra mogućnošću kojom bi se štitili
Ustava Bosne i Hercegovine i Zakona o provođenju Aneksa G na interesi subjekata iz BiH u svim fazama postupka pred sudskim
teritoriju Republike Srpske (vidi Ustavni sud, Odluka broj U odnosno drugim organima u, u konkretnom slučaju, Republici
16/11 od 13. srpnja 2012. godine, dostupna na internetskoj Hrvatskoj.
stranici Ustavnog suda www.ustavnisud.ba), između ostaloga, 37. Pored toga, Ustavni sud podsjeća da je u svojoj Odluci
istaknuo: "Konačno, s obzirom na to da je u pitanju ustavna broj AP 5657/10 (na koju se apelantica pozvala u apelaciji),
obveza Bosne i Hercegovine da izvrši međunarodnu obvezu između ostaloga, naveo i slijedeće: "Predmetni postupci su
Bosne i Hercegovine, Ustavni sud naglašava da se Odluka o prekinuti rješenjima Okružnog privrednog suda donesenim na
provođenju Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije na temelju članka 4. Zakona o provođenju Aneksa G Sporazuma o
teritoriju Bosne i Hercegovine mora poštovati i primjenjivati u pitanjima sukcesije na teritoriju Republike Srpske", te "da je
praksi, što se posebno odnosi na redovne sudove koji, prema Odlukom Ustavnog suda broj U 16/11 od 13. srpnja 2012. godine
relevantnim zakonskim odredbama, po službenoj dužnosti utvrđeno da Zakon o provođenju Aneksa G Sporazuma o
tijekom cijelog postupka trebaju paziti imaju li za rješavanje pitanjima sukcesije na teritoriju Republike Srpske u cijelosti nije
konkretnog spora sudsku i/ili stvarnu nadležnost, te, posebno, za suglasan odredbama članka III/1.(e), članka III/3.(b), članka
šta je i do sada postojala mogućnost, odlučujući u svakom IV/4.(b) i članka V/4.(a) Ustava Bosne i Hercegovine. Istom
konkretnom slučaju, da provjere kao faktičko pitanje je li odlukom, u skladu s člankom 63. stavak (2) Pravila Ustavnog
zadovoljen uvjet reciprociteta u odnosu na konkretnu državu suda, navedeni zakon je stavljen izvan snage". (vidi Odluku broj
nasljednicu SFRJ. Ovo pogotovo imajući u vidu praksu redovnih AP 5657/10 od 15. siječnja 2014. godine, točke 29. i 30).
sudova država potpisnica Sporazuma o sukcesiji kao što je to 38. Međutim, u konkretnom slučaju sudski postupci nisu
navedeno u odgovoru Vijeća ministara Bosne i Hercegovine prekinuti primjenom neustavnog Zakona o provođenju Aneksa G
prema kojem ꞌ...od strane subjekata aktivne legitimacije, koji su Sporazuma o pitanjima sukcesije na teritoriju Republike Srpske,
pokrenuli sudske postupke za zaštitu svojih prava Vijeće već zbog nepostojanja reciprociteta između Bosne i Hercegovine
ministara Bosne i Hercegovine je obaviješteno da sudovi u i Republike Hrvatske u postupanju sudova prilikom rješavanja
drugim državama nasljednicama prekidaju sudske postupke pitanja koja proizlaze iz Sporazuma o pitanjima sukcesije, što
pozivajući se na reciprocitetꞌ. Naime, Sporazum o sukcesiji i jeste zahtjev iz Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije.
njegovi aneksi jednako obvezuju sve potpisnice, pa je, prema 39. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud smatra da nije
mišljenju Ustavnog suda, primjena načela reciprociteta ako ne bilo kršenja apelantičinog prava na pravično suđenje iz članka
obveza (Ustavni sud nije smatrao u konkretnom slučaju da je II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1.
neophodno dati odgovor na pitanje obveznosti, ili tek mogućnosti Europske konvencije.
zaključivanja posebnih bilateralnih sporazuma u skladu sa čl. 4. i 40. Zbog navedenog Ustavni sud smatra da nije svrsishodno
5. Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije uključujući i razmatrati apelantičine navode o kršenju prava na pravično
pitanje reciprociteta), onda sigurno mogućnost kojom bi se štitili suđenje u segmentu donošenja odluke u razumnom roku.
interesi subjekata iz Bosne i Hercegovine u svim fazama Pravo na imovinu
postupka pred redovnim sudovima, odnosno drugim nadležnim
organima.". 41. Apelantica smatra da joj je zbog proizvoljne primjene
35. Osim toga, Ustavni sud ukazuje da je Aneksom G procesnog prava prekršeno i pravo na imovinu. S obzirom na to
uspostavljen normativno-pravni okvir za zaštitu prava koja imaju da je Ustavni sud u prethodnim točkama ove odluke utvrdio da
karakter stečenih prava onako kako su postojala 31. prosinca nije bilo kršenja prava na pravično suđenje u segmentu primjene
1990. godine. Ustavni sud ukazuje i da je Predsjedništvo Bosne i procesnog prava, a kako apelantica osim pozivanja na
Hercegovine 28. studenog 2001. godine donijelo Odluku o proizvoljnu primjenu procesnog prava ne nudi nikakve druge
ratifikaciji Sporazuma o pitanjima sukcesije koji su, s ciljem argumente i dokaze iz kojih bi proizlazilo da joj je pravo na
pronalaženja i utvrđivanja pravične raspodjele prava, obveza, imovinu prekršeno, Ustavni sud smatra da u konkretnom slučaju
potraživanja i dugovanja bivše Socijalističke Federativne nema ni kršenja prava na imovinu iz članka II/3.(k) Ustava Bosne
Republike Jugoslavije, potpisale Bosna i Hercegovina, Republika i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz Europsku
Hrvatska, Republika Makedonija, Republika Slovenija i Savezna konvenciju.
Republika Jugoslavija. Pravo na djelotvoran pravni lijek
36. Dovodeći u kontekst navedeni stav Ustavnog suda 42. Apelantica navodi da joj je prekršeno i pravo na
izražen u Odluci broj U 16/11 sa činjenicama konkretnog djelotvoran pravni lijek. Kršenje navedenog prava apelantica vidi
predmeta, Ustavni sud smatra da u obrazloženjima navedenih u proizvoljnoj primjeni procesnog prava u okviru redovnih
odluka nema ništa što bi ukazivalo da su redovni sudovi sudova, odnosno zbog prekida predmetnih postupaka. Ustavni
proizvoljno primijenili procesno pravo. Naime, u konkretnom sud zapaža da je nakon donošenja rješenja o prekidu postupaka
slučaju, kako je vidljivo iz prezentiranih činjenica predmeta, apelantica koristila zakonom predviđeni pravni lijek, odnosno da
redovni sudovi su prekinuli navedene postupke iz razloga što, je podnijela žalbe protiv navedenih rješenja, a da činjenica da taj
shodno pribavljenoj informaciji od Ministarstva pravde pravni lijek nije rezultirao donošenjem odluke u njezinu korist
Republike Hrvatske, proizlazi da u Republici Hrvatskoj redovni sama po sebi ne vodi kršenju prava na djelotvoran lijek. Osim
sudovi u ovakvim slučajevima, u kojima je jedna stranka u toga, Ustavni sud primjećuje da će predmetni postupci, kako je to
postupku subjekt iz BiH a druga iz Republike Hrvatske, prekidaju već navedeno u prethodnim točkama ove odluke, biti nastavljeni
postupke do zaključenja bilateralnog sporazuma o pitanju kada se za to ispune uvjeti. Zbog navedenog Ustavni sud smatra
da nema kršenja ni prava na djelotvoran pravni lijek iz članka 13. ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ1
Europske konvencije. Одбијају се као неосноване апелације "Ине" д.д.
VIII. Zaključak Индустрија нафте Загреб поднесене против:
- рјешења Вишег привредног суда у Бањалуци бр.
43. Nema kršenja prava na pravično suđenje iz članka 57 0 П 104322 15 ПЖ од 25. априла 2016. године,
II/3.(e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. 57 0 ПС 0058575 Пж 3 од 25. августа 2015. године,
Europske konvencije u odnosu na primjenu procesnog prava kada 570 Пс 007807 15 Пж 2 од 15. јула 2015. године, 57
su redovni sudovi predmetne postupke, u kojima je jedna stranka 0 Пс 104320 15 Пж од 15. јула 2015. године, 57 0
iz Republike Hrvatske a druga iz Bosne i Hercegovine, prekinuli Пс 08429415 Пж од 9. јула 2015. године, 57 0 Пс
zbog nepostojanja reciprociteta u ovakvim i sličnim slučajevima s 007058 15 Пж 2 од 9. јула 2015. године, 57 0 Пс
Republikom Hrvatskom, a još uvijek nije zaključen sporazum po 003275 15 Пж 4 од 28. априла 2015. године, 57 0
tom pitanju kao mogućnost predviđena Sporazumom o sukcesiji Пс 002318 Пж 2 од 27. априла 2015. године и 57 0
bivše SFRJ i Aneksom G tog sporazuma, pri čemu je stav Пс 002233 15 Пж 2 од 15. априла 2015. године и
Republike Hrvatske u konkretnom slučaju da se Aneks G ne - рјешења Окружног привредног суда у Бањалуци
može neposredno primjenjivati pa sudovi u Republici Hrvatskoj бр. 57 0 Пс 104322 13 Пс од 30. септембра 2015.
stoga u istim ili sličnim situacijama kada je jedna stranka iz године, 57 0 Пс104320 13 Пс од 15. маја 2015.
Bosne i Hercegovine ne osiguravaju reciprocitet predviđen године, 57 0 Пс 084294 10 Пс од 19. марта 2015.
Aneksom G bez dodatnog bilateralnog akta između Republike године, 57 0 Пс 007058 14 Пс 2 од 10. марта 2015.
Hrvatske i Bosne i Hercegovine. године, 57 0 Пс 007807 14 Пс 2 од 10. марта 2015.
44. Nema kršenja prava na imovinu iz članka II/3.(k) године, 57 0 Пс 005857 14 Пс 2 од 10. марта 2015.
Ustava Bosne i Hercegovine i članka 1. Protokola broj 1 uz године, 57 0 Пс 003275 14 Пс 4 од 28. новембра
Europsku konvenciju kada apelantica kršenje ovog prava svodi 2014. године, 57 0 Пс 002233 14 ПС 3 од 27.
na navode o proizvoljnoj primjeni procesnog prava, a Ustavni sud новембра 2014. године и 57 0 Пс 002318 13 ПС 2
je utvrdio da procesno pravo nije proizvoljno primijenjeno, од 18. новембра 2014. године.
odnosno da nije bilo kršenja prava na pravično suđenje. Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и
45. Nema kršenja prava na djelotvoran pravni lijek iz Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и
članka 13. Europske konvencije kada je apelantica u konkretnim Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и
postupcima koristila pravni lijek koji joj je bio na raspolaganju u "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и
skladu sa zakonskim odredbama, a činjenica da taj pravni lijek Херцеговине".
nije rezultirao donošenjem odluke u apelantičinu korist ne vodi
sama po sebi kršenju prava na djelotvoran pravni lijek. ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
46. Imajući u vidu okolnosti ovog predmeta, kao i niz I. Увод
drugih predmeta koji su ranije razmatrani i koji pokreću 1. "Ина" д.д. Индустрија нафте Загреб (у даљњем
relevantno identična pitanja, dakle prekide sudskih postupaka u тексту: апеланткиња) из Загреба, Република Хрватска, коју
kojima su znatne vrijednosti spora, Ustavni sud ukazuje da bi заступа Заједничка адвокатска канцеларија Драган Ступар и
takva situacija trebala predstavljati poticaj nadležnim organima Александар Чорни из Бањалуке, поднијела је у периоду од
za iniciranje rješavanja ovog pitanja s Republikom Hrvatskom s 25. августа 2015. године до 13. маја 2016. године апелације
ciljem postizanja pravne sigurnosti i poštovanja načela prava na Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту:
pravično suđenje u segmentu pristupa sudu. Iz ovog razloga, Уставни суд) против рјешења Вишег привредног суда у
Ustavni sud će ovu odluku dostaviti Vijeću ministara Bosne i Бањалуци (у даљњем тексту: Виши привредни суд) бр. 57 0
Hercegovine. П 104322 15 ПЖ од 25. априла 2016. године, 57 0 ПС
47. Na temelju članka 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog 0058575 Пж 3 од 25. августа 2015. године, 570 Пс 007807 15
suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. Пж 2 од 15. јула 2015. године, 57 0 Пс 104320 15 Пж од 15.
48. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, јула 2015. године, 57 0 Пс 08429415 Пж од 9. јула 2015.
odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće. године, 57 0 Пс 007058 15 Пж 2 од 9. јула 2015. године, 57 0
Predsjednik Пс 003275 15 Пж 4 од 28. априла 2015. године, 57 0 Пс
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine 002318 Пж 2 од 27. априла 2015. године и 57 0 Пс 002233 15
Mirsad Ćeman, v. r. Пж 2 од 15. априла 2015. године и рјешења Окружног
привредног суда у Бањалуци (у даљњем тексту: Окружни
привредни суд) бр. 57 0 Пс 104322 13 Пс од 30. септембра
Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у 2015. године, 57 0 Пс104320 13 Пс од 15. маја 2015. године,
предмету број АП 3153/15, рјешавајући апелацију "Ине" 57 0 Пс 084294 10 Пс од 19. марта 2015. године, 57 0 Пс
д.д. Индустрија нафте Загреб, Република Хрватска, на 007058 14 Пс 2 од 10. марта 2015. године, 57 0 Пс 007807 14
основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 57 Пс 2 од 10. марта 2015. године, 57 0 Пс 005857 14 Пс 2 од 10.
став (2) тачка б) и члана 59 ст. (1) и (3) Правила Уставног марта 2015. године, 57 0 Пс 003275 14 Пс 4 од 28. новембра
суда Босне и Херцеговине – пречишћени текст ("Службени 2014. године, 57 0 Пс 002233 14 ПС 3 од 27. новембра 2014.
гласник Босне и Херцеговине" број 94/14), у саставу: године и 57 0 Пс 002318 13 ПС 2 од 18. новембра 2014.
Мирсад Ћеман, предсједник године.
Мато Тадић, потпредсједник 2. Апелације су регистроване под бројевима АП
Златко М. Кнежевић, потпредсједник 3153/15, АП 3154/15, АП 3155/15, АП 3931/15, АП 3932/15,
Валерија Галић, судија АП 3933/15, АП 4410/15, АП 4411/15 и АП 2056/16.
Миодраг Симовић, судија II. Поступак пред Уставним судом
Сеада Палаврић, судија
3. С обзиром на то да је Уставном суду достављено
на сједници одржаној 31. јануара 2018. године донио је
девет апелација с истим правним и чињеничним основом,
1
Уставни суд је, у складу с одредбама члана 32 Правила принципима закона и које су иначе одговарајуће за
Уставног суда, донио одлуку о спајању предмета у којима ће обезбјеђење ефикасне примјене принципа наведених у том
водити јединствен поступак и донијети једну одлуку под анексу, као што је закључивање билатералних споразума и
бројем АП 3153/15. Спојене су апелације бр. АП 3153/15, АП обавјештавање судова и других надлежних власти. Надаље је
3154/15, АП 3155/15, АП 3931/15, АП 3932/15, АП 3933/15, образложено да је одредбом члана 7 Анекса Г прописано да
АП 4410/15, АП 4411/15 и АП 2056/16. ће сва физичка и правна лица из сваке државе насљеднице на
4. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од основу реципроцитета имати исто право приступа судовима,
Вишег привредног суда, Окружног привредног суда, управним трибуналима и агенцијама те државе и других
"Крајинапетрола" АД Бањалука, "Адико банке" д.д. Сарајево држава насљедница у сврху реализације заштите њихових
и "Петрола" АД Бањалука (у даљњем тексту: тужени) права. Према томе, како је навео Окружни привредни суд,
затражено је у периоду од 12. јуна 2017. године до 4. Анекс Г Споразума гарантује заштиту приватне својине и
децембра 2017. године да доставе одговоре. стечених права грађана и других правних лица бивше СФРЈ
5. Виши привредни суд, Окружни привредни суд, од стране државе насљеднице како је прописано чланом 1
"Крајинапетрол" АД Бањалука и "Адико банка" д.д. Сарајево који гласи: "Право својине на покретну и непокретну имо-
доставили су одговоре у периоду од 21. јуна 2017. године до вину која се налази у држави насљедници коју су грађани
12. децембра 2017. године. "Петрол" АД није доставио или друга правна лица имали на дан 31. децембра 1990.
одговоре. године гарантује се Споразумом, без обзира на национал-
III. Чињенично стање ност, држављанство, мјесто боравка или домицил власника.
Ово право се гарантује у складу са успостављеним и
6. Чињенице предмета које произлазе из апелантки- признатим стандардима и нормама међународног права
њиних навода и докумената предочених Уставном суду могу (члан 2. став 1. Анекса). Ставом 2. исте одредбе предвиђена
да се сумирају на сљедећи начин. је обавеза поштовања уговора закључених од стране грађана
7. Апеланткиња је у периоду од 15. јула 2005. године до или других правних лица бивше СФРЈ након 31. децембра
24. јуна 2013. године поднијела тужбе против тужених ради 1990. године".
утврђивања права својине и повраћаја у посјед непокрет- 10. Окружни привредни суд је навео да из цитираног
ности прецизираних у тужбама. Окружни привредни суд је произлази да се Анексом Г утврђују основи за рјешавање
(а у предмету АП 4411/15 Виши привредни суд) у периоду питања везаних за приватну имовину и стечена права (која
од 27. августа 2010. године до 27. јуна 2014. године донио су постојала на дан 31. децембар 1990. године), и то на начин
одлуке које су потврђене рјешењима Вишег привредног да се стечена права признају, а лица која та права не могу
суда, односно Врховног суда Републике Српске којим се остварити реституцијом имају право на накнаду. Овим
предметни поступци прекидају позивајући се на одредбе анексом је, како је образложено, гарантована равноправност
Споразума о питањима сукцесије бивше СФРЈ (у даљњем свих у приступу судовима и другим органима и забрањена
тексту: Споразум) или одредбе ЗПП о судској надлежности, дискриминација по критеријуму држављанства и национал-
сматрајући да се предмети морају рјешавати у управном ности, те је наведено да и Споразум и Анекс постављају само
поступку. Након доношења Одлуке Уставног суда број У оквирне принципе којима ће се државе водити приликом
16/11 од 13. јула 2012. године, поступци у наведеним склапања каснијих споразума, тако да је он недовољан за
предметима су настављени. непосредну примјену у конкретним случајевима. Према
8. У наставку поступака рјешењима Окружног привред- мишљењу Окружног привредног суда, ово подразумијева да
ног суда бр. 57 0 Пс 104322 13 Пс од 30. септембра 2015. се између земаља потписница требају закључити уговори
године, 57 0 Пс104320 13 Пс од 15. маја 2015. године, 57 0 који би детаљније разрадили начин рјешавања имовин-
Пс 084294 10 Пс од 19. марта 2015. године, 57 0 Пс 007058 скоправних питања физичких и правних лица између земаља
14 Пс 2 од 10. марта 2015. године, 57 0 Пс 007807 14 Пс 2 од учесница.
10. марта 2015. године, 57 0 Пс 005857 14 Пс 2 од 10. марта 11. С тим у вези, образложено је да се тај суд, да би
2015. године, 57 0 Пс 003275 14 Пс 4 од 28. новембра 2014. утврдио постојање реципроцитета, обратио Министарству
године, 57 0 Пс 002233 14 ПС 3 од 27. новембра 2014. године правде БиХ тражећи информацију о постојању реципро-
и 57 0 Пс 002318 13 ПС 2 од 18. новембра 2014. године цитета између БиХ и Републике Хрватске у погледу
прекинути су поступци у наведеним предметима ради примјене Споразума и Анекса Г тог споразума, те је то
рјешавања претходног правног питања. У образложењима је Министарство доставило одговор Министарства правосуђа
наведено да је апеланткиња поднијела тужбе против Републике Хрватске из којег произлази да за сада нема
тужених у наведеним предметима ради предаје у посјед реципроцитета и да је потребно да државе чланице предузму
непокретности-бензинских пумпи, дијела земљишта и дијела мјере које захтијевају општи принципи права или су на
пословне зграде, те да се утврди да је апеланткиња власник други начин погодне за обезбјеђење примјене принципа
наведених непокретности. У образложењима наведених изнијетих у Анексу Г, као што је склапање двостраних
рјешења је наведено да је Споразумом који су ратификовале уговора који би се спроводили у доброј вјери, у складу с
земље чланице бивше СФРЈ (између осталог и БиХ), као и Повељом УН-а и међународним правом. У том допису је
Анексом Г тог споразума прописано да ће свака држава наведено, како образлаже Окружни привредни суд, да
насљедница на основу реципроцитета предузети потребне рјешавање имовинскоправних питања физичких и правних
мјере у складу са својим интерним законом да би обезбије- лица између Републике Хрватске и БиХ још није дефинисано
дила да се одредбе тог споразума признају и спроводе у будући да између држава није потписан уговор о уређењу
њеним судовима, управним трибуналима и агенцијама и да имовинскоправних односа, слиједом чега судови у
остале државе насљеднице и њихови грађани имају приступ Републици Хрватској до склапања билатералног уговора
тим судовима, трибуналима и агенцијама да би се Анекс Г не примјењују непосредно.
обезбиједила имплементација споразума. 12. Окружни привредни суд је образложио да, према
9. С тим у вези, образложено је да је одредбом члана 4 томе, без постојања реципроцитета, односно закључења
Анекса Г прописано да ће државе насљеднице предузети билатералних уговора између земаља потписница, Анекс
такве радње које се могу захтијевати према општим није подобан за непосредну примјену управо због своје
уопштености. У конкретној правној ствари, према спора као у овој парници заузео став да се права из
образложењу тог суда, ради се о захтјеву апеланткиње која Споразума не признају непосредно на основу тог споразума.
има сједиште у Републици Хрватској, поднесеном ради 15. Виши привредни суд је образложио да је, полазећи
утврђивања права својине и предаје у посјед непокретности од наведеног становишта судова у Републици Хрватској у
које се налазе у БиХ, па како је утврђено да између погледу примјене Анекса Г Споразума, примјеном принципа
Републике Хрватске и БиХ још увијек није потписан реципроцитета првостепени суд правилно на основу члана
билатерални споразум везано за примјену Анекса Г, то је тај 379 ЗПП донио рјешење о прекиду поступка. Наведено је да
суд ово питање оцијенио као претходно, те је у складу с такво утврђење и правни закључак првостепеног суда као
одредбама члана 12 Закона о парничном поступку (у даљњем правилне прихвата и тај суд, а да ли су у неким предметима
тексту: ЗПП) одлучио као у изреци овог рјешења, односно донесене одлуке и да ли се ради о идентичним захтјевима
прекинуо поступак у овој правној ствари. или не паушалан је навод жалбе тужиоца и по оцјени тог
13. Против наведених рјешења апеланткиња је суда не утиче на правилност одлуке првостепеног суда.
поднијела жалбе Вишем привредном суду који је рјешењима Будући да Анекс Г Споразума обавезује потписнице на
бр. 57 0 П 104322 15 ПЖ од 25. априла 2016. године, 57 0 ПС закључење уговора о начину спровођења Анекса Г Спора-
0058575 Пж 3 од 25. августа 2015. године, 570 Пс 007807 15 зума, ради заштите интереса субјеката који посједују
Пж 2 од 15. јула 2015. године, 57 0 Пс 104320 15 Пж од 15. имовину на територији сукцесора бивше СФРЈ, према
јула 2015. године, 57 0 Пс 08429415 Пж од 9. јула 2015. мишљењу тог суда правилна је одлука првостепеног суда о
године, 57 0 Пс 007058 15 Пж 2 од 9. јула 2015. године, 57 0 прекиду поступка до доношења и закључења уговора на које
Пс 003275 15 Пж 4 од 28. априла 2015. године, 57 0 Пс упућује Анекс Г Споразума. Имајући у виду наведено, Виши
002318 Пж 2 од 27. априла 2015. године и 57 0 Пс 002233 15 привредни суд је донио рјешења као у диспозитиву.
Пж 2 од 15. априла 2015. године жалбе одбио и потврдио IV. Апелација
првостепена рјешења, те одбио захтјеве учесника у поступку а) Наводи из апелације
за накнаду трошкова за састављање жалбе и одговора на
жалбу. У образложењима рјешења је, у суштини, наведено 16. Апеланткиња у свим апелацијама наводи да су јој
да се апеланткиња у жалби позива на то да је у сличној оспореним рјешењима прекршени право на правично суђење
правној ситуацији Уставни суд укинуо рјешења о прекиду из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1
поступка и предмете вратио на даљње поступање. С тим у Европске конвенције за заштиту људских права и основних
вези, Виши привредни суд је навео да је Република Српска 6. слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција), право на
јула 2010. године донијела Закон о спровођењу Анекса Г имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана
Споразума којим је у члану 4 било прописано да се судски и 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и право на
други поступци, који за предмет имају рјешавање дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције.
имовинскоправних односа имовине правних лица са Кршење наведених права апеланткиња види у произвољној
сједиштем на територији неке од држава које су настале примјени процесног права. Наводи да су судови и раније
распадом СФРЈ, која се налази на територији Републике доносили рјешења о прекиду поступка, а да су тада своје
Српске, прекидају у свим фазама поступка. Како је одлуке заснивали на Закону о спровођењу Анекса Г
образложено у рјешењима, поступци на које се апеланткиња Споразума који је Уставни суд прогласио ништавим, а да се
позива у жалби били су прекинути на основу наведеног сад при прекидању поступака позивају на питање
закона о спровођењу Анекса Г Споразума, али су одлуком реципроцитета, што је, према апеланткињином мишљењу,
Уставног суда такве одлуке судова у Републици Српској недопустиво. Апеланткиња с тим у вези наводи и да нигдје у
укинуте јер је у својој одлуци Уставни суд утврдио да Анекс наведеном споразуму није предвиђена обавеза закључивања
Г Споразума не садржи одредбу на основу које би се могло билатералних споразума, већ да је то само могућност, а да
закључити да су ентитети овлашћени да донесу додатне редовни судови то користе како би онемогућили странке у
прописе који би се односили на поступак спровођења спора- остварењу њихових права. Кршење права апеланткиња види
зума, због чега је Уставни суд укинуо те одлуке (Одлука и у томе што су редовни судови, како наводи, своје одлуке
Уставног суда БиХ У 16/11 од 13. јула 2012. године). засновали на обичном допису Министарства, а што не може
14. У конкретном случају, како је образложио тај суд, бити основ за прекид поступка. Апеланткиња наводи и да се
поступак је прекинут из другог разлога. Наиме, принцип поступак, сходно одредбама ЗПП на који се судови у
реципроцитета у примјени Споразума обавезује потписнице конкретном случају позивају, може прекинути само до
споразума, јер је тај принцип прописан у члану 7 Анекса Г доношења одлуке суда или другог надлежног органа о
Споразума. Према образложењу Вишег привредног суда, и претходном питању, а да у конкретном случају не постоји ни
Уставни суд је у својој одлуци број У 16/11 изразио схватање суд нити други надлежни орган који би могао донијети такву
да Споразум и његови анекси једнако обавезују све одлуку, нити се зна када ће и да ли ће бити формиран, што
потписнице, те је према схватању тог суда примјена ствара осјећај правне несигурности. Апеланткиња наводи и
принципа реципроцитета "ако не обавеза, онда сигурно да су редовни судови поступили противно Одлуци Уставног
могућност којом би се штитили интереси субјеката из БиХ у суда број АП 5657/10 у којој је наложен наставак поступака
свим фазама поступка пред редовним судовима, односно у сличним чињеничним и правним питањима, те да су
другим надлежним органима." За примјену принципа редовни судови поступајући на такав начин прекршили
реципроцитета при разрјешењу спора у овој правној ствари, апеланткињино право на суђење у разумном року јер нема
с обзиром на предмет спора и на странке у овом спору, назнака када би предметни поступци могли бити
према мишљењу Вишег привредног суда, релевантно је настављени. Такође апеланткиња сматра да јој, поступајући
поступање редовних судова у Републици Хрватској у на овај начин, редовни судови ускраћују могућност ефикасне
истоврсној врсти спора, како је правилно образложио судске и правне заштите, те је онемогућују да користи
првостепени суд. Међутим, из дописа Министарства правде дјелотворне правне лијекове како би заштитила своја права и
Републике Хрватске може се утврдити да је Врховни суд интересе и да из свих наведених разлога редовни судови
Републике Хрватске у поступцима с истоврсним предметом крше и њено право на имовину.
б) Одговор на апелацију лица која након 31. децембра 1990. године стичу држављан-
17. Виши привредни суд је навео да сматра да, с ство или успостављају мјесто боравка или домицила у
обзиром на то да у Републици Хрватској редовни судови у другој држави која није држава насљедница. Лица која нису
оваквим предметима прекидају поступак, нема кршења у стању да остваре таква права ће имати право на
права на која се апеланткиња у апелацијама позива те да су обештећење у складу са нормама грађанског и међународног
апелације неосноване. права.
18. Окружни привредни суд је навео да нема кршења (б) Сваки тобожњи пренос права на покретну или
права наведених у апелацијама и да због тога апелације непокретну имовину учињен након 31. децембра 1990. године
треба одбити као неосноване. и закључен под присилом или у супротности са подставом
19. "Крајинапетрол" АД је навела да апеланткиња нити (а) овог члана ће бити беспредметан и неважећи.
у једном од поступака није понудила доказе да је власница (2) Сви уговори закључени од стране грађана или
непокретности чији повраћај у посјед тражи. Наводи и других правних лица бивше СФРЈ до 31. децембра 1990.
хронологију поступака приватизације и релевантне законске године, укључујући и оне закључене од стране државних
прописе везане за приватизацију те предлаже да се апелације предузећа, ће се поштовати без дискриминације. Државе
одбију као неосноване. насљеднице ће обезбиједити извршавање обавеза по таквим
20. "Адико банка" д.д. Сарајево наводи чињенице споразумима гдје је испуњавање таквих споразума било
предмета и релевантне законске одредбе због којих сматра спријечено распадом бивше СФРЈ.
да су апеланткињини наводи неосновани. Члан 3.
V. Релевантни прописи Државе насљеднице ће поштовати и заштитити
права свих физичких и правних лица бивше СФРЈ на
21. У Споразуму о питањима сукцесије (Одлука о интелектуалну имовину, укључујући патенте, заштитне
ратификацији Споразума о питањима сукцесије, "Службени знакове, ауторска права и остала сродна права (нпр.
гласник БиХ" број 43/01 и "Службени гласник БиХ – ауторски хонорари), и у том погледу ће се испуњавати
Међународни уговори" број 8/09 – исправка) релевантне захтјеви међународних конвенција.
одредбе гласе:
Члан 4.
Члан 7. Државе насљеднице ће подузети такве радње које се
Овај споразум, заједно са свим накнадним споразумима могу захтијевати према општим принципима закона и које
захтијеваним у имплементацији Анекса овом споразуму, су иначе одговарајуће эа обезбјеђење ефикасне примјене
коначно рјешава узајамна права и обавезе држава насљед- принципа наведених у овом анексу, као што је закључивање
ница у погледу сукцесије која је предмет овог споразума. билатералних спораэума и обавјештавање судова и других
Чињеница да се он не бави другим питањима која се не тичу надлежних власти.
сукцесије не прејудицира права и обавезе држава, страна у
овом споразуму, у односу на та друга питања. Члан 5.
Ништа у горе споменутим одредбама овог анекса неће
Члан 8. ићи на штету одредаба билатералних споразума закључених
Свака држава насљедница, на основу реципроцитета између држава насљедница по истом питању које у
ће подузети потребне мјере у складу са својим интерним одређеним подручјима може да буде пресудно између тих
законом да би обезбиједила да се одредбе овог споразума држава.
признају и проводе у њеним судовима, управним трибуна-
лима и агенцијама, и да остале државе насљеднице и њихови Члан 6.
грађани имају приступ тим судовима, трибуналима и Домаће законодавство сваке државе насљеднице у
агенцијама да би се обезбиједила имплементација овог погледу права становања (станарско право/становањска
споразума. правица/станарско право) једнако ће се примјењивати на
лица која су била држављани бивше СФРЈ и која су имала
Члан 9. таква права без дискриминације по било којем основу као
Овај споразум ће државе насљеднице имплементирати што је пол, раса, језик, вјероисповијест, политичка или
у доброј вјери, у духу Повеље Уједињених нација, и у складу друга мишљења, национално или социјално поријекло,
са међународним правом. припадност националним мањинама, имовина, рођење или
Члан 10. неки други статус.
На овај споразум се не могу ставити никаква Члан 7.
ограничења. Сва физичка и правна лица из сваке државе насљеднице
Анекс Г ће, на основу реципроцитета, имати исто право приступа
Приватно власништво и стечена права судовима, управним трибуналима и агенцијама те државе и
Члан 1. других држава насљедница у сврху реализације заштите
Приватно власништво и стечена права грађана и њихових права.
других правних лица бивше СФРЈ ће бити заштићена од Члан 8.
стране држава насљедница у складу са одредбама овог Горе наведене одредбе овог анекса неће прејудицирати
анекса. гаранције недискриминације у односу на приватно
Члан 2. власништво и стечена права која постоје у домаћем
(1) (а) Права на покретну и непокретну имовину која се законодавству држава насљедница.
налази у држави насљедници и на коју су грађани или друга Члан 3.
правна лица имали право 31. децембра 1990. године ће бити Ова одлука биће објављена у "Службеном гласнику
призната, заштићена и враћена од стране те државе, у БиХ" на босанском, хрватском и српском језику и ступа на
складу са успостављеним стандардима и нормама међуна- снагу даном објављивања.
родног права и независна од националности, држављанства, 22. У Одлуци о спровођењу Анекса Г Споразума о
мјеста боравка или домицила тих лица. Ово ће обухватати питањима сукцесије на територији Босне и Херцеговине
("Службени гласник БиХ" број 2/04) релевантне одредбе правних лијекова могућих према закону. Затим, оспорена
гласе: рјешења апеланткиња је примила у периоду од 7. маја 2015.
Члан 1. године до 5. маја 2016. године, а апелације су поднесене у
У циљу заштите приватне својине и стечених права периоду од 25. јуна 2015. године до 13. маја 2016. године, тј.
грађана и правних лица из држава сљедница бивше СФРЈ, у року од 60 дана, како је прописано чланом 18 став (1)
потписника споразума о питањима сукцесије (у даљем Правила Уставног суда. Коначно, апелације испуњавају и
тексту: Споразума), овом одлуком се уређује начин и услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног суда јер не
поступак враћања у првобитно стање права на покретну и постоји неки формални разлог због којег апелације нису
непокретну имовину, која се налази на територији Босне и допустиве, нити су очигледно (prima facie) неосноване.
Херцеговине. 27. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне
и Херцеговине, члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног
Члан 2. суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација
Грађани и друга правна лица из држава сукцесора испуњава услове у погледу допустивости.
бивше СФРЈ који су имали право на покретну и непокретну
имовину која се налази на територији Босне и Херцеговине, VII. Меритум
сагласно одредбама члана 2. Анекса "Г" Споразума, обраћају 28. Апеланткиња оспорава наведена рјешења тврдећи
се писменим захтјевом за враћање у првобитно стање да су тим рјешењима прекршена њена права из члана II/3е) и
наведеног права и то: за подручје Федерације БиХ – к) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 и члана 13
Кантону - односно Општини на чијем се подручју имовина Европске конвенције те члана 1 Протокола број 1 уз
налази, за подручје Републике Српске Министарству за Европску конвенцију.
економске односе и координацију Републике Српске, а за Право на правично суђење
подручје Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине
градоначелнику (у даљњем тексту: надлежни органи). 29. Члан II/3 Устава Босне и Херцеговине у
23. У Закону о парничном поступку ("Службени релевантном дијелу гласи:
гласник Републике Српске" бр. 58/03, 85/03, 74/05, 63/07, Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживају
49/09 и 61/13) релевантне одредбе гласе: људска права и основне слободе из става 2 овог члана, а она
обухватају:
Члан 10. […]
Суд је дужан да поступак спроведе без одуговлачења и е) Право на правичан поступак у грађанским и
са што мање трошкова и да онемогући сваку злоупотребу кривичним стварима и друга права у вези с кривичним
права која странкама припадају у поступку. поступком.
Члан 379. став 1. 30. Члан 6 став 1 Европске конвенције у релевантном
Осим случајева посебно предвиђених у овом закону, дијелу гласи:
прекид поступка суд ће одредити: 1. Приликом утврђивања његових грађанских права и
1) ако је одлучио да сам не рјешава о претходном обавеза или кривичне оптужбе против њега, свако има
питању, право на правичну и јавну расправу у разумном року пред
(...) независним и непристрасним судом установљеним законом.
Члан 381. став 2. […]
Ако је суд прекинуо поступак из разлога наведених у 31. Уставни суд, прије свега, истиче да се предметни
члану 379. став 1. тачка 1. и став 2. овог закона, поступак поступак односи на питање власничког права и права на
ће се наставити кад се правоснажно заврши поступак пред повраћај у посјед предметних непокретности апеланткињи,
судом или другим надлежним органом, или кад суд нађе да дакле, неспорно је да се ради о предмету грађанскоправне
више не постоје разлози да се чека на његов завршетак. природе, те стога апеланткиња ужива гаранције права на
правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине
VI. Допустивост и члана 6 став 1 Европске конвенције.
24. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и 32. Апеланткиња указује на произвољну примјену
Херцеговине, Уставни суд, такође, има апелациону процесног права у оквиру редовних судова из разлога што су
надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када ти судови прекинули предметне поступке за предају у посјед
она постану предмет спора због пресуде било којег суда у и утврђивање права својине који су се водили по
Босни и Херцеговини. апеланткињиним тужбама. С тим у вези, Уставни суд, прије
25. У складу са чланом 18 став (1) Правила Уставног свега, наглашава да, према пракси Европског суда за људска
суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су права (у даљњем тексту: Европски суд) и Уставног суда,
против пресуде, односно одлуке која се њоме оспорава, задатак ових судова није да преиспитују закључке редовних
исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према судова у погледу чињеничног стања и примјене
закону и ако је поднесена у року од 60 дана од дана када је материјалног права (види Европски суд, Pronina против
подносилац апелације примио одлуку о посљедњем Русије, одлука о допустивости од 30. јуна 2005. године,
дјелотворном правном лијеку који је користио. апликација број 65167/01). Наиме, Уставни суд није
26. У конкретном случају предмет оспоравања надлежан да супституише редовне судове у процјени
апелацијама су рјешења Вишег привредног суда бр. 57 0 П чињеница и доказа, већ је, генерално, задатак редовних
104322 15 ПЖ од 25. априла 2016. године, 57 0 ПС 0058575 судова да оцијене чињенице и доказе које су извели (види
Пж 3 од 25. августа 2015. године, 570 Пс 007807 15 Пж 2 од Европски суд, Thomas против Уједињеног Краљевства,
15. јула 2015. године, 57 0 Пс 104320 15 Пж од 15. јула 2015. пресуда од 10. маја 2005. године, апликација број 19354/02).
године, 57 0 Пс 08429415 Пж од 9. јула 2015. године, 57 0 Пс Задатак Уставног суда је да испита да ли је евентуално
007058 15 Пж 2 од 9. јула 2015. године, 57 0 Пс 003275 15 дошло до повреде или занемаривања уставних права (право
Пж 4 од 28. априла 2015. године, 57 0 Пс 002318 Пж 2 од 27. на правично суђење, право на приступ суду, право на
априла 2015. године и 57 0 Пс 002233 15 Пж 2 од 15. априла дјелотворан правни лијек и др.), те да ли је примјена закона
2015. године против којих нема других дјелотворних била, евентуално, произвољна или дискриминациона. Дакле,
у оквиру апелационе надлежности Уставни суд се бави која имају карактер стечених права онако како су постојала
искључиво питањем евентуалне повреде уставних права или 31. децембра 1990. године. Уставни суд указује и да је
права из Европске конвенције у поступку пред редовним Предсједништво Босне и Херцеговине 28. новембра 2001.
судовима. године донијело Одлуку о ратификацији Споразума о
33. Уставни суд се, дакле, према наведеном ставу, питањима сукцесије који су, с циљем проналажења и утврђи-
може, изузетно, када оцијени да је у одређеном поступку вања правичне расподјеле права, обавеза, потраживања и
редовни суд произвољно поступао како у утврђивању чиње- дуговања бивше Социјалистичке Федеративне Републике
ница тако и у примјени релевантних позитивноправних Југославије, потписале Босна и Херцеговина, Република
прописа (види Уставни суд, Одлука број АП 311/04 од 22. Хрватска, Република Македонија, Република Словенија и
априла 2005. године, став 26) упустити у испитивање начина Савезна Република Југославија.
на који су надлежни судови утврђивали чињенице и на тако 36. Доводећи у контекст наведени став Уставног суда
утврђене чињенице примијенили позитивноправне прописе. изражен у Одлуци број У 16/11 са чињеницама конкретног
У контексту наведеног, Уставни суд подсјећа и да је у више предмета, Уставни суд сматра да у образложењима наведе-
својих одлука указао да очигледна произвољност у примјени них одлука нема ништа што би указивало да су редовни
релевантних прописа никада не може водити ка правичном судови произвољно примијенили процесно право. Наиме, у
поступку (види Уставни суд, Одлука број АП 1293/05 од 12. конкретном случају, како је видљиво из презентованих
септембра 2006. године, тачка 25 и даље). Имајући у виду чињеница предмета, редовни судови су прекинули наведене
наведено и наводе из апелације, Уставни суд ће у поступке из разлога што, сходно прибављеној информацији
конкретном случају испитати да ли су оспорене одлуке од Министарства правде Републике Хрватске, произлази да у
засноване на погрешној примјени материјалног и процесног Републици Хрватској редовни судови у оваквим
права. случајевима, у којима је једна странка у поступку субјект из
34. У конкретном случају Уставни суд запажа да су БиХ а друга из Републике Хрватске, прекидају поступке до
редовни судови прекинули предметне поступке до рјеша- закључења билатералног споразума о питању реципроцитета
вања питања реципроцитета између БиХ и Републике Хрват- између БиХ и Републике Хрватске како је предвиђено
ске у оваквим случајевима сходно одредбама Споразума и Анексом Г Споразума. С тим у вези, наведени став Уставног
Анекса Г. С тим у вези, Уставни суд подсјећа на своју суда који се тиче питања реципроцитета и који је исказан у
одлуку број У 16/11 од 13. јула 2012. године у којој је рјеш- Одлуци број У 16/11 примјењује се и у конкретном случају.
авајући питање сагласности Устава Босне и Херцеговине и При томе Уставни суд има у виду да је у наведеној одлуци У
Закона о спровођењу Анекса Г на територији Републике 16/11, како је већ речено, истакао да није сматрао да је неоп-
Српске (види Уставни суд, Одлука број У 16/11 од 13. јула ходно дати одговор на питање обавезности или тек могућ-
2012. године, доступна на интернет страници Уставног суда ности закључења билатералних споразума, између осталог,
www.ustavnisud.ba), између осталог, истакао: "Коначно, с везаних и за питање реципроцитета, већ да то сматра
обзиром на то да је у питању уставна обавеза Босне и Херце- могућношћу којом би се штитили интереси субјеката из БиХ
говине да изврши међународну обавезу Босне и Херцего- у свим фазама поступка пред судским односно другим
вине, Уставни суд наглашава да се Одлука о спровођењу органима у, у конкретном случају, Републици Хрватској.
Анекса Г Споразума о питањима сукцесије на територији 37. Поред тога, Уставни суд подсјећа да је у својој
Босне и Херцеговине мора поштовати и примјењивати у одлуци број АП 5657/10 (на коју се апеланткиња позвала у
пракси, што се посебно односи на редовне судове који, апелацији), између осталог, навео и слиједеће: "Предметни
према релевантним законским одредбама, по службеној поступци су прекинути рјешењима Окружног привредног
дужности током цијелог поступка треба да пазе да ли за суда донесеним на основу члана 4 Закона о спровођењу
рјешавање конкретног спора имају судску и/или стварну Анекса Г Споразума о питањима сукцесије на територији
надлежност, те, посебно, за шта је и до сада постојала Републике Српске", те "да је Одлуком Уставног суда број У
могућност, одлучујући у сваком конкретном случају, да 16/11 од 13. јула 2012. године утврђено да Закон о
провјере као фактичко питање да ли је задовољен услов спровођењу Анекса Г Споразума о питањима сукцесије на
реципроцитета у односу на конкретну државу насљедницу територији Републике Српске у цијелости није сагласан
СФРЈ. Ово поготово имајући у виду праксу редовних судова одредбама члана III/1е), члана III/3б), члана IV/4б) и члана
држава потписница Споразума о сукцесији као што је то V/4а) Устава Босне и Херцеговине. Истом одлуком, у складу
наведено у одговору Савјета министара Босне и Херцеговине с чланом 63 став (2) Правила Уставног суда, наведени закон
према којем ꞌ...од стране субјеката активне легитимације, је стављен ван снаге". (види Одлуку број АП 5657/10 од 15.
који су покренули судске поступке за заштиту својих права јануара 2014. године, тачке 29 и 30).
Савјет министара Босне и Херцеговине је обавијештено да 38. Међутим, у конкретном случају судски поступци
судови у другим државама насљедницама прекидају судске нису прекинути примјеном неуставног Закона о спровођењу
поступке позивајући се на реципроцитетꞌ. Наиме, Споразум о Анекса Г Споразума о питањима сукцесије на територији
сукцесији и његови анекси једнако обавезују све Републике Српске, већ због непостојања реципроцитета
потписнице, па је, према мишљењу Уставног суда, примјена између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске у посту-
принципа реципроцитета ако не обавеза (Уставни суд није пању судова приликом рјешавања питања која произлазе из
сматрао у конкретном случају да је неопходно дати одговор Споразума о питањима сукцесије, што јесте захтјев из
на питање обавезности, или тек могућности закључивања Анекса Г Споразума о питањима сукцесије.
посебних билатералних споразума у складу са чл. 4 и 5 39. Имајући у виду наведено, Уставни суд сматра да
Анекса Г Споразума о питањима сукцесије укључујући и није било кршења апеланткињиног права на правично
питање реципроцитета), онда сигурно могућност којом би се суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6
штитили интереси субјеката из Босне и Херцеговине у свим став 1 Европске конвенције.
фазама поступка пред редовним судовима, односно другим 40. Због наведеног Уставни суд сматра да није сврси-
надлежним органима.". сходно разматрати апеланткињине наводе о кршењу права
35. Осим тога, Уставни суд указује да је Анексом Г на правично суђење у сегменту доношења одлуке у
успостављен нормативно-правни оквир за заштиту права разумном року.
Право на имовину указује да би таква ситуација требала представљати
41. Апеланткиња сматра да јој је због произвољне подстицај надлежним органима за иницирање рјешавања
примјене процесног права прекршено и право на имовину. С овог питања с Републиком Хрватском с циљем постизања
обзиром на то да је Уставни суд у претходним тачкама ове правне сигурности и поштовања принципа права на
одлуке утврдио да није било кршења права на правично правично суђење у сегменту приступа суду. Из овог разлога,
суђење у сегменту примјене процесног права, а како Уставни суд ће ову одлуку доставити Савјету министара
апеланткиња осим позивања на произвољну примјену Босне и Херцеговине.
процесног права не нуди никакве друге аргументе и доказе 47. На основу члана 59 ст. (1) и (3) Правила Уставног
из којих би произлазило да јој је право на имовину суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке.
прекршено, Уставни суд сматра да у конкретном случају 48. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине,
нема ни кршења права на имовину из члана II/3к) Устава одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Предсједник
Европску конвенцију. Уставног суда Босне и Херцеговине
Мирсад Ћеман, с. р.
Право на дјелотворан правни лијек
42. Апеланткиња наводи да јој је прекршено и право на
дјелотворан правни лијек. Кршење наведеног права KONKURENCIJSKO VIJEĆE/SAVJET
апеланткиња види у произвољној примјени процесног права BOSNE I HERCEGOVINE
у оквиру редовних судова, односно због прекида предметних 289
поступака. Уставни суд запажа да је након доношења рје- Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine, na osnovu
шења о прекиду поступака апеланткиња користила законом člana 25. stav (1) tačka e), člana 42. stav (2), a u vezi s čl. 12., 14.
предвиђени правни лијек, односно да је поднијела жалбе i 16. Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05,
против наведених рјешења, а да чињеница да тај правни 76/07 i 80/09), a rješavajući po Prijavi koncentracije privrednih
лијек није резултирао доношењем одлуке у њену корист subjekata Mješoviti Holding "Elektroprivreda Republike Srpske"
сама по себи не води кршењу права на дјелотворан лијек. Matično preduzeće a.d. Trebinje, Stepe Stepanovića bb, 89101
Осим тога, Уставни суд примјећује да ће предметни поступ- Trebinje i Javnog preduzeća "Elektroprivreda Hrvatske zajednice
ци, како је то већ наведено у претходним тачкама ове одлуке, Herceg-Bosne" d.d. Mostar, Mile Budaka 106 A, 88000 Mostar,
бити настављени када се за то испуне услови. Због наведеног zaprimljenoj pod brojem: UP-01-26-1-026-1/17 dana 31.07.2017.
Уставни суд сматра да нема кршења ни права на дјелотворан godine, na 11. (jedanaestoj) sjednici održanoj dana 11.10.2017.
правни лијек из члана 13 Европске конвенције. godine, je donijelo
VIII. Закључак
ZAKLJUČAK1
43. Нема кршења права на правично суђење из члана 1. Odbacuje se Prijava koncentracije privrednih subjekata
II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске Mješoviti Holding "Elektroprivreda Republike Srpske"
конвенције у односу на примјену процесног права када су Matično preduzeće a.d. Trebinje, Stepe Stepanovića bb,
редовни судови предметне поступке, у којима је једна 89101 Trebinje i Javnog preduzeća "Elektroprivreda Hrvat-
странка из Републике Хрватске а друга из Босне и ske zajednice Herceg-Bosne" d.d. Mostar, Mile Budaka 106
Херцеговине, прекинули због непостојања реципроцитета у A, 88000 Mostar, radi nepostojanja koncentracije, u smislu
оваквим и сличним случајевима с Републиком Хрватском, а člana 12. Zakona o konkurenciji.
још увијек није закључен споразум по том питању као 2. Ovaj Zaključak bit će objavljen u "Službenom glasniku
могућност предвиђена Споразумом о сукцесији бивше СФРЈ BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i
и Анексом Г тог споразума, при чему је став Републике Hercegovine.
Хрватске у конкретном случају да се Анекс Г не може
непосредно примјењивати па судови у Републици Хрватској Obrazloženje
стога у истим или сличним ситуацијама када је једна странка Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine (u daljem
из Босне и Херцеговине не обезбјеђују реципроцитет tekstu: Konkurencijsko vijeće) je dana 31.07.2017. godine
предвиђен Анексом Г без додатног билатералног акта између zaprimilo zajedničku Prijavu koncentracije (u daljem tekstu:
Републике Хрватске и Босне и Херцеговине. Prijava) od strane privrednog subjekta Mješoviti Holding
44. Нема кршења права на имовину из члана II/3к) "Elektroprivreda Republike Srpske" Matično preduzeće a.d.
Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Trebinje, Stepe Stepanovića bb, 89101 Trebinje (u daljem tekstu:
Европску конвенцију када апеланткиња кршење овог права Podnosilac prijave ili Elektroprivreda RS), i privrednog subjekta
своди на наводе о произвољној примјени процесног права, а Javno preduzeće "Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg-
Уставни суд је утврдио да процесно право није произвољно Bosne" d.d. Mostar, Mile Budaka 106 A, 88000 Mostar (u daljem
примијењено, односно да није било кршења права на tekstu: Podnosilac prijave ili Elektroprivreda HZHB) kojom isti
правично суђење. iskazuju namjeru saradnje, putem Okvirnog sporazuma o
45. Нема кршења права на дјелотворан правни лијек из saradnji, kojom je iskazana namjera ova dva privredna subjekta
члана 13 Европске конвенције када је апеланткиња у da stvore pravni osnov u uslovima otvorenog tržišta električne
конкретним поступцима користила правни лијек који јој је energije u Bosni i Hercegovini, čiji je predmet utvrđivanje
био на располагању у складу са законским одредбама, а okvirne saradnje strana potpisnica, radi raspodjele proizvedene
чињеница да тај правни лијек није резултирао доношењем električne energije u SP CHE Čapljina (Samostalni pogon, Crpna
одлуке у апеланткињину корист не води сама по себи hidroelektrana Čapljina) dobivene iz regulisanih voda ispuštenih
кршењу права на дјелотворан правни лијек. na profilu HE Trebinje/Gorica i pružanje pomoćne usluge-
46. Имајући у виду околности овог предмета, као и низ tercijarne rezerve za EES BiH ili za Blok HR/SLO/BiH ili trećim
других предмета који су раније разматрани и који покрећу stranama kojima je potrebna ovakva vrsta usluge.
релевантно идентична питања, дакле прекиде судских
поступака у којима су знатне вриједности спора, Уставни суд
1
Zaključak objavljen u "Službenom glasniku BiH", broj 13/18
Podnosilac prijave je istu samoinicijativno dopunio dana - "Elektro-Bijeljina a.d. Bijeljina" (djelatnost distribu-
18.09.2017. godine podneskom broj UP-01-26-1-026-2/17. cije električne energije), sa 65% vlasničkog udjela;
Uvidom u podnesenu Prijavu Konkurencijsko vijeće je - "Elektrodistribucija Pale a.d. Pale" (djelatnost
utvrdilo da ista nije kompletna, u smislu člana 30. Zakona o distribucije električne energije), sa 65% vlasničkog
konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09) (u udjela;
daljem tekstu: Zakon) i čl. 9. i 11. Odluke o načinu podnošenja - "Elektrohercegovina a.d. Trebinje" (djelatnost distri-
prijave i kriterijima za ocjenu koncentracije privrednih subjekata bucije električne energije), sa 65% vlasničkog udjela;
("Službeni glasnik BiH", broj 30/10), te je Podnosiocima prijave - "IRCE a.d. Istočno Sarajevo" (djelatnost istraživanja i
dana 20.09.2017. godine uputilo zahtjev za dopunu prijave broj: razvoja), sa 51% vlasničkog udjela;
UP-01-26-1-026-3/17. 1.2. Privredni subjekt Elektroprivreda HZHB
Podnosilac Prijave je predmetnu Prijavu dopunio
podneskom broj: UP-01-26-1-026-4/17 dana 28.09.2017. godine. Privredni subjekt Javno preduzeće "Elektroprivreda
Nakon analize podnesene Prijave, Konkurencijsko vijeće je Hrvatske zajednice Herceg-Bosne" d.d. Mostar osnovana je 1992.
dana 11.10.2017. godine (akt broj: UP-01-26-1-026-5/17) godine i registrovana kod Općinskog suda u Mostaru pod
Podnosiocu prijave izdalo Potvrdu o prijemu kompletne i uredne matičnim brojem subjekta upisa: 1-3177, sa sjedištem na adresi
prijave, u smislu člana 30. stav (3) Zakona. Mile Budaka 106 a Mostar.
Podnosilac Prijave je, u smislu člana 30. stav (2) Zakona, Elektroprivreda HZHB jedno je od tri javna elektroenerget-
naveo da ne namjerava podnijeti zahtjev za ocjenu koncentracije ska preduzeća u Bosni i Hercegovini čije su pretežne registrovane
tijelima ovlaštenim za ocjenu koncentracije u drugim državama. djelatnosti proizvodnja, distribucija i opskrba električnom
Konkurencijsko vijeće je iz Prijave utvrdilo slijedeće energijom, kao i druge djelatnosti utvrđene Statutom ovog
činjenice: privrednog subjekta.
Povezana društva u kojima privredni subjekt Elektro-
1. Učesnici koncentracije privreda HZHB ima 10% ili više udjela u osnovnom kapitalu ili
Učesnici namjeravane koncentracije su privredni subjekti 10% ili više prava glasa su:
Mješoviti Holding "Elektroprivreda Republike Srpske" Matično - "Konstruktor Neretva d.o.o. Čapljina", Ante Starče-
preduzeće a.d. Trebinje, Stepe Stepanovića bb, 89101 Trebinje i vića 2, 88300 Čapljina (djelatnost proizvodnja i pro-
Javno preduzeće "Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg- daja separiranog agregata, betona i betonske galante-
Bosne" d.d. Mostar, Mile Budaka 106 A, 88000 Mostar. rije, armirano-betonskih prednapetih konstrukcija...)
1.1. Privredni subjekt Elektroprivreda RS sa 14% vlasničkog udjela.
- "Elektrokontrol HZHB d.o.o. Čapljina", Mate Bobana
Privredni subjekt "Elektroprivreda Republike Srpske" bb. 88300 Čapljina (djelatnost tehničko ispitivanje i
punim nazivom Mješoviti Holding "Elektroprivreda Republike analiza te umjeravanje i servisiranje mjerila i uređaja
Srpske" - Matično preduzeće akcionarsko društvo Trebinje, sa električne energije) sa 57,14% vlasničkog udjela.
sjedištem na adresi Stepe Stepanovića bb, 89101 Trebinje,
registrovano je kod Okružnog privrednog suda u Trebinju pod 2. Pravni okvir ocjene koncentracije
matičnim brojem subjekta upisa: 62-05-0026-11 i predstavlja Konkurencijsko vijeće u postupku ocjene koncentracije
matično holding društvo grupe "Elektroprivreda Republike primijenilo je odredbe Zakona, Odluke o utvrđivanju relevantnog
Srpske" (u daljem tekstu: "ERS grupa"). tržišta ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10), te Odluke o
"ERS grupu" sačinjavaju privredni subjekt "Elektroprivreda načinu podnošenja prijave i kriterija za ocjenu koncentracija
Republike Srpske" i društva pod njegovom kontrolom (11 privrednih subjekta ("Službeni glasnik BiH", broj 34/10).
zavisnih društava). 3. Prаvni osnov i oblik koncentrаcije
Privredni subjekt "Elektroprivreda Republike Srpske"
aktivan je u oblasti električne energije, obavljajući pri tom Pravni osnov predmetne koncentracije je Okvirni sporazum
djelatnosti planiranja, građenja i upravljanja postrojenjima za o saradnji br. 1.1/01 1286-1/17 koji je potpisan dana 12.07.2017.
proizvodnju električne energije u termo i hidro elektranama. godine u Mostaru od strane ovlaštenog zastupnika
Vlasnik privrednog subjekta "Elektroprivreda Republike Elektroprivrede HZHB generalnog direktora Marinka Gilje, s
Srpske" sa 100% vlasničkog udjela je Republika Srpska. jedne strane i ovlaštenog zastupnika Elektroprivrede RS v.d.
Povezana društva u kojima privredni subjekt "Elektro- generalnog direktora Željka Kovačevića, s druge strane.
privreda Republike Srpske" ima 10% ili više udjela u osnovnom Okvirnim sporazumom je iskazana namjera ova dva
kapitalu ili 10% ili više prava glasa su: privredna subjekta da stvore pravni osnov u uslovima otvorenog
- "ZP HE na Trebišnjici a.d. Trebinje" (djelatnost proiz- tržišta električne energije u Bosni i Hercegovini, čiji je predmet
vodnje električne energije), sa 64,99% vlasničkog utvrđivanje okvirne saradnje strana potpisnica, radi raspodjele
udjela; proizvedene električne energije u SP CHE Čapljina (Samostalni
- "Hidroelektrane na Drini" (djelatnost proizvodnje pogon, Crpna hidroelektrana Čapljina) dobivene iz regulisanih
električne energije), sa 65% vlasničkog udjela; voda ispuštenih na profilu HE Trebinje/Gorica i pružanje pomo-
- "ZP HE na Vrbasu a.d. Mrkonjić Grad" (djelatnost ćne usluge-tercijarne rezerve za EES BiH ili za Blok HR/SLO/
proizvodnje električne energije), sa 64,99% BiH ili trećim stranama kojima je potrebna ovakva vrsta usluge.
vlasničkog udjela; Ovaj Sporazum je načelnog karaktera jer su strane
- "ZP RiTE Gacko a.d. Gacko" (djelatnost proizvodnje usaglasile, da će međusobne odnose po osnovu realizacije ovog
električne energije), sa 65% vlasničkog udjela; Okvirnog sporazuma regulisati posebnim ugovorima (čl. 4.
- "ZP RiTE Ugljevik a.d. Ugljevik" (djelatnost proiz- Okvirnog sporazuma), što znači da je za svaki konkretan poslovni
vodnje električne energije), sa 65% vlasničkog udjela; aranžaman u pogledu pružanja pomoćne usluge-tercijarne rezerve
- "Elektrokrajina a.d. Banja Luka" (djelatnost i proizvodnje električne energije iz regulisanih voda, potrebno
distribucije električne energije), sa 65% vlasničkog zaključiti poseban ugovor koji bi obavezivao ugovorne strane.
udjela; Okvirni sporazum važi do 31.12.2017. godine.
- "Elektro-Doboj a.d. Doboj" (djelatnost distribucije
električne energije), sa 65% vlasničkog udjela;
4. Ocjena predmetne Prijave Hrvatske zajednice Herceg-Bosne" d.d. Mostar, Mile Budaka 106
Zakon o konkurenciji je članom 12. propisao šta se sve A, 88000 Mostar, zaprimljenoj pod brojem: UP-01-26-1-026-
smatra koncentracijom, dok je članom 14. propisao uslove pod 1/17 dana 31.07.2017. godine, na 11. (jedanaestoj) sjednici
kojima su učesnici koncentracije obvezni podnijeti prijavu održanoj dana 11.10.2017. godine, je donijelo
koncentracije Konkurencijskom vijeću. ZAKLJUČAK1
Da bi se predmetni Okvirni sporazum o saradnji smatrao 1. Odbacuje se Prijava koncentracije gospodarskih subjekata
koncentracijom potrebno je, da u smislu člana 12. Zakona Mješoviti Holding "Elektroprivreda Republike Srpske" Ma-
predstavlja jedan od slijedećih slučajeva: tično preduzeće a.d. Trebinje, Stepe Stepanovića bb, 89101
a) Spajanje ili pripajanje nezavisnih privrednih subjekata Trebinje i Javnog preduzeća "Elektroprivreda Hrvatske
ili dijelova privrednih subjekata; zajednice Herceg-Bosne" d.d. Mostar, Mile Budaka 106 A,
b) Sticanje kontrole ili dominantnog uticaja jednog, 88000 Mostar, radi nepostojanja koncentracije, u smislu
odnosno više privrednih subjekata nad drugim, članka 12. Zakona o konkurenciji.
odnosno nad više drugih privrednih subjekata ili 2. Ovaj Zaključak bit će objavljen u "Službenom glasniku
dijelom drugog privrednog subjekta, odnosno BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i
dijelovima drugih privrednih subjekata, i to: Hercegovine.
1) Sticanjem kupovinom većine dionica ili udjela
osnovnog kapitala, ili Obrazloženje
2) Sticanjem većine prava glasa, ili Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine (u daljnjem
3) Na drugi način, u skladu sa odredbama zakona tekstu: Konkurencijsko vijeće) je dana 31.07.2017. godine
koji regulišu osnivanje privrednih subjekata i zaprimilo zajedničku Prijavu koncentracije (u daljnjem tekstu:
njihovo upravljanje; Prijava) od strane gospodarskog subjekta Mješoviti Holding
c) Zajedničko ulaganje na dugoročnoj osnovi, dva ili "Elektroprivreda Republike Srpske" Matično preduzeće a.d.
više nezavisnih privrednih subjekata, koji djeluju kao Trebinje, Stepe Stepanovića bb, 89101 Trebinje (u daljnjem
nezavisan privredni subjekt. tekstu: Podnositelj prijave ili Elektroprivreda RS), i gospodar-
Analizom dostavljene Prijave koncentracije, Konkuren- skog subjekta Javno preduzeće "Elektroprivreda Hrvatske
cijsko vijeće je utvrdilo kako predmetni Okvirni sporazum o zajednice Herceg-Bosne" d.d. Mostar, Mile Budaka 106 A,
saradnji ne predstavlja niti jedan od oblika saradnje da bi se 88000 Mostar (u daljnjem tekstu: Podnositelj prijave ili
smatrao koncentracijom u smislu Zakona, obzirom da isti ne Elektroprivreda HZHB) kojom isti iskazuju namjeru suradnje,
predviđa bilo kakva spajanja ili pripajanja, sticanje kontrole, kao putem Okvirnog sporazuma o suradnji, kojom je iskazana
ni stvaranje bilo kakvog novog privrednog subjekta kroz namjera ova dva gospodarska subjekta da stvore pravni temelj u
zajedničko ulaganje na dugoročnoj osnovi, pogotovo uzimajući u uvjetima otvorenog tržišta električne energije u Bosni i
obzir dužinu trajanja Okvirnog sporazuma. Hercegovini, čiji je predmet utvrđivanje okvirne suradnje strana
Također, Konkurencijsko vijeće naglašava, kako u slučaju potpisnica, radi raspodjele proizvedene električne energije u SP
da između Podnositelja prijave na osnovu predmetnog Okvirnog CHE Čapljina (Samostalni pogon, Crpna hidroelektrana Čapljina)
sporazuma, dođe do bilo kojeg oblika saradnje, koji bi prema dobivene iz reguliranih voda ispuštenih na profilu HE
Zakonu o konkurenciji predstavljao koncentraciju u smislu člana Trebinje/Gorica i pružanje pomoćne usluge-tercijarne rezerve za
12. Zakona, ovaj Zaključak ne isključuje od obaveze podnošenja EES BiH ili za Blok HR/SLO/BiH ili trećim stranama kojima je
nove Prijave, sa novim činjenicama. potrebna ovakva vrsta usluge.
Slijedom navednog Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u Podnositelj prijave je istu samoinicijativno dopunio dana
dispozitivu ovog Zaključka. 18.09.2017. godine podneskom broj UP-01-26-1-026-2/17.
6. Administrativna taksa Uvidom u podnesenu Prijavu Konkurencijsko vijeće je
utvrdilo da ista nije kompletna, u smislu članka 30. Zakona o
Podnosioci prijave na ovaj Zaključak, u skladu sa članom 2. konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09) (u
stav (1) tarifni broj 108. tačka d) Odluke o administrativnim daljnjem tekstu: Zakon) i čl. 9. i 11. Odluke o načinu podnošenja
taksama u vezi s procesnim radnjama pred Konkurencijskim prijave i kriterijima za ocjenu koncentracije gospodarskih
vijećem ("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i 18/11) su dužni subjekata ("Službeni glasnik BiH", broj 30/10), te je
platiti administrativnu taksu u iznosu od 1.000,00 KM, u korist Podnositeljima prijave dana 20.09.2017. godine uputilo zahtjev
Budžeta institucija Bosne i Hercegovine. za dopunu prijave broj: UP-01-26-1-026-3/17.
7. Pouka o pravnom lijeku Podnositelj Prijave je predmetnu Prijavu dopunio
Protiv ovog Zaključka nije dozvoljena žalba. podneskom broj: UP-01-26-1-026-4/17 dana 28.09.2017. godine.
Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred Nakon analize podnesene Prijave, Konkurencijsko vijeće je
Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana prijema, dana 11.10.2017. godine (akt broj: UP-01-26-1-026-5/17)
odnosno objave ovog Zaključka. Podnositelju prijave izdalo Potvrdu o primitku kompletne i
uredne prijave, u smislu članka 30. stavak (3) Zakona.
Broj UP-01-26-1-026-7/17 Podnositelj Prijave je, u smislu članka 30. stavak (2) Zako-
11. oktobra 2017. godine Predsjednik na, naveo da ne namjerava podnijeti zahtjev za ocjenu koncen-
Sarajevo Ivo Jerkić, s. r. tracije tijelima ovlaštenim za ocjenu koncentracije u drugim
državama.
Konkurencijsko vijeće je iz Prijave utvrdilo slijedeće
Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine, na temelju činjenice:
članka 25. stavak (1) točka e), članka 42. stavak (2), a u svezi s
čl. 12., 14. i 16. Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", 1. Sudionici koncentracije
br. 48/05, 76/07 i 80/09), a rješavajući po Prijavi koncentracije Sudionici namjeravane koncentracije su gospodarski
gospodarskih subjekata Mješoviti Holding "Elektroprivreda subjekti Mješoviti Holding "Elektroprivreda Republike Srpske"
Republike Srpske" Matično preduzeće a.d. Trebinje, Stepe Stepa-
novića bb, 89101 Trebinje i Javnog preduzeća "Elektroprivreda 1
Matično preduzeće a.d. Trebinje, Stepe Stepanovića bb, 89101 prodaja separiranog agregata, betona i betonske
Trebinje i Javno preduzeće "Elektroprivreda Hrvatske zajednice galanterije, armirano-betonskih prednapetih konstruk-
Herceg-Bosne" d.d. Mostar, Mile Budaka 106 A, 88000 Mostar. cija...) sa 14% vlasničkog udjela.
1.1. Gospodarski subjekt Elektroprivreda RS - "Elektrokontrol HZHB d.o.o. Čapljina", Mate Bobana
bb. 88300 Čapljina (djelatnost tehničko ispitivanje i
Gospodarski subjekt "Elektroprivreda Republike Srpske" analiza te umjeravanje i servisiranje mjerila i uređaja
punim nazivom Mješoviti Holding "Elektroprivreda Republike električne energije) sa 57,14% vlasničkog udjela.
Srpske" - Matično preduzeće akcionarsko društvo Trebinje, sa
sjedištem na adresi Stepe Stepanovića bb, 89101 Trebinje, 2. Pravni okvir ocjene koncentracije
registrirano je kod Okružnog privrednog suda u Trebinju pod Konkurencijsko vijeće u postupku ocjene koncentracije
matičnim brojem subjekta upisa: 62-05-0026-11 i predstavlja primijenilo je odredbe Zakona, Odluke o utvrđivanju mjero-
matično holding društvo grupe "Elektroprivreda Republike davnog tržišta ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10), te
Srpske" (u daljnjem tekstu: "ERS grupa"). Odluke o načinu podnošenja prijave i kriterija za ocjenu koncen-
"ERS grupu" sačinjavaju gospodarski subjekt tracija gospodarskih subjekata ("Službeni glasnik BiH", broj
"Elektroprivreda Republike Srpske" i društva pod njegovom 34/10).
kontrolom (11 ovisnih društava). 3. Prаvni temelj i oblik koncentrаcije
Gospodarski subjekt "Elektroprivreda Republike Srpske"
aktivan je u oblasti električne energije, obavljajući pri tom Pravni temelj predmetne koncentracije je Okvirni sporazum
djelatnosti planiranja, građenja i upravljanja postrojenjima za o suradnji br. 1.1/01 1286-1/17 koji je potpisan dana 12.07.2017.
proizvodnju električne energije u termo i hidro elektranama. godine u Mostaru od strane ovlaštenog zastupnika Elektro-
Vlasnik gospodarskog subjekta "Elektroprivreda Republike privrede HZHB generalnog direktora Marinka Gilje, s jedne
Srpske" sa 100% vlasničkog udjela je Republika Srpska. strane i ovlaštenog zastupnika Elektroprivrede RS v.d.
Povezana društva u kojima gospodarski subjekt generalnog direktora Željka Kovačevića, s druge strane.
"Elektroprivreda Republike Srpske" ima 10% ili više udjela u Okvirnim sporazumom je iskazana namjera ova dva
osnovnom kapitalu ili 10% ili više prava glasa su: gospodarska subjekta da stvore pravni temelj u uvjetima
- "ZP HE na Trebišnjici a.d. Trebinje" (djelatnost otvorenog tržišta električne energije u Bosni i Hercegovini, čiji je
proizvodnje električne energije), sa 64,99% predmet utvrđivanje okvirne suradnje strana potpisnica, radi
vlasničkog udjela; raspodjele proizvedene električne energije u SP CHE Čapljina
- "Hidroelektrane na Drini" (djelatnost proizvodnje (Samostalni pogon, Crpna hidroelektrana Čapljina) dobivene iz
električne energije), sa 65% vlasničkog udjela; reguliranih voda ispuštenih na profilu HE Trebinje/Gorica i
- "ZP HE na Vrbasu a.d. Mrkonjić Grad" (djelatnost pružanje pomoćne usluge-tercijarne rezerve za EES BiH ili za
proizvodnje električne energije), sa 64,99% vlasnič- Blok HR/SLO/BiH ili trećim stranama kojima je potrebna ovakva
kog udjela; vrsta usluge.
- "ZP RiTE Gacko a.d. Gacko" (djelatnost proizvodnje Ovaj Sporazum je načelnog karaktera jer su strane
električne energije), sa 65% vlasničkog udjela; usuglasile, da će međusobne odnose po osnovu realizacije ovog
- "ZP RiTE Ugljevik a.d. Ugljevik" (djelatnost Okvirnog sporazuma regulirati posebnim ugovorima (čl. 4.
proizvodnje električne energije), sa 65% vlasničkog Okvirnog sporazuma), što znači da je za svaki konkretan poslovni
udjela; aranžaman u pogledu pružanja pomoćne usluge-tercijarne rezerve
- "Elektrokrajina a.d. Banja Luka" (djelatnost distri- i proizvodnje električne energije iz regulisanih voda, potrebno
bucije električne energije), sa 65% vlasničkog udjela; zaključiti poseban ugovor koji bi obvezivao ugovorne strane.
- "Elektro-Doboj a.d. Doboj" (djelatnost distribucije Okvirni sporazum važi do 31.12.2017. godine.
električne energije), sa 65% vlasničkog udjela; 4. Ocjena predmetne Prijave
- "Elektro-Bijeljina a.d. Bijeljina" (djelatnost distri- Zakon o konkurenciji je člankom 12. propisao šta se sve
bucije električne energije), sa 65% vlasničkog udjela; smatra koncentracijom, dok je člankom 14. propisao uvjete pod
- "Elektrodistribucija Pale a.d. Pale" (djelatnost distri- kojima su sudionici koncentracije obvezni podnijeti prijavu
bucije električne energije), sa 65% vlasničkog udjela; koncentracije Konkurencijskom vijeću.
- "Elektrohercegovina a.d. Trebinje" (djelatnost distri- Da bi se predmetni Okvirni sporazum o suradnji smatrao
bucije električne energije), sa 65% vlasničkog udjela; koncentracijom potrebno je, da u smislu članka 12. Zakona
- "IRCE a.d. Istočno Sarajevo" (djelatnost istraživanja i predstavlja jedan od slijedećih slučajeva:
razvoja), sa 51% vlasničkog udjela; a) Spajanje ili pripajanje neovisnih gospodarskih
1. 2. Gospodarski subjekt Elektroprivreda HZHB subjekata ili dijelova gospodarskih subjekata;
Gospodarski subjekt Javno preduzeće "Elektroprivreda b) Stjecanje kontrole ili vladajućeg utjecaja jednog,
Hrvatske zajednice Herceg-Bosne" d.d. Mostar osnovana je 1992. odnosno više gospodarskih subjekata nad drugim,
godine i registrirana kod Općinskog suda u Mostaru pod odnosno nad više drugih gospodarskih subjekata ili
matičnim brojem subjekta upisa: 1-3177, sa sjedištem na adresi dijelom drugog gospodarskog subjekta, odnosno
Mile Budaka 106 a Mostar. dijelovima drugih gospodarskih subjekata, i to:
Elektroprivreda HZHB jedno je od tri javna elektroenerget- 1) Stjecanjem kupovinom većine dionica ili udjela
ska preduzeća u Bosni i Hercegovini čije su pretežite registrirane temeljnog kapitala, ili
djelatnosti proizvodnja, distribucija i opskrba električnom 2) Stjecanjem većine prava glasa, ili
energijom, kao i druge djelatnosti utvrđene Statutom ovog 3) Na drugi način, sukladno odredbama zakona
gospodarskog subjekta. koji reguliraju osnivanje gospodarskih subjekata
Povezana društva u kojima gospodarski subjekt Elektro- i njihovo upravljanje;
privreda HZHB ima 10% ili više udjela u osnovnom kapitalu ili c) Zajedničko ulaganje na dugoročnoj osnovi, dva ili
10% ili više prava glasa su: više neovisnih gospodarskih subjekata, koji djeluju
- "Konstruktor Neretva d.o.o. Čapljina", Ante kao neovisan gospodarski subjekt.
Starčevića 2, 88300 Čapljina (djelatnost proizvodnja i
Analizom dostavljene Prijave koncentracije, Konkuren- тексту: Пријава) од стране привредног субјекта Мјешовити
cijsko vijeće je utvrdilo kako predmetni Okvirni sporazum o Холдинг "Електропривреда Републике Српске" Матично
suradnji ne predstavlja niti jedan od oblika suradnje da bi se предузеће а.д. Требиње, Степе Степановића бб, 89101
smatrao koncentracijom u smislu Zakona, obzirom da isti ne Требиње (у даљем тексту: Подносилац пријаве или Електро-
predviđa bilo kakva spajanja ili pripajanja, stjecanje kontrole, kao привреда РС), и привредног субјекта Јавно предузеће
ni stvaranje bilo kakvog novog gospodarskog subjekta kroz "Електропривреда Хрватске заједнице Херцег-Босне" д.д.
zajedničko ulaganje na dugoročnoj osnovi, pogotovo uzimajući u Мостар, Миле Будака 106 А, 88000 Мостар (у даљем тексту:
obzir duljinu trajanja Okvirnog sporazuma. Подносилац пријаве или Електропривреда ХЗХБ) којом исти
Također, Konkurencijsko vijeće naglašava, kako u slučaju исказују намјеру сарадње, путем Оквирног споразума о
da između Podnositelja prijave na temelju predmetnog Okvirnog сарадњи, којом је исказана намјера ова два привредна
sporazuma, dođe do bilo kojeg oblika suradnje, koji bi prema субјекта да створе правни основ у условима отвореног
Zakonu o konkurenciji predstavljao koncentraciju u smislu тржишта електричне енергије у Босни и Херцеговини, чији је
članka 12. Zakona, ovaj Zaključak ne isključuje od obveze предмет утврђивање оквирне сарадње страна потписница,
podnošenja nove Prijave, sa novim činjenicama. ради расподјеле произведене електричне енергије у СП ЦХЕ
Slijedom navednog Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u Чапљина (Самостални погон, Црпна хидроелектрана
izreci ovog Zaključka. Чапљина) добивене из регулисаних вода испуштених на
6. Administrativna pristojba профилу ХЕ Требиње/Горица и пружање помоћне услуге-
терцијарне резерве за ЕЕС БиХ или за Блок ХР/СЛО/БиХ
Podnositelji prijave na ovaj Zaključak, sukladno članku 2. или трећим странама којима је потребна оваква врста услуге.
stavak (1) tarifni broj 108. točka d) Odluke o administrativnim Подносилац пријаве је исту самоиницијативно допунио
pristojbama u svezi s procesnim radnjama pred Konkurencijskim дана 18.09.2017. године поднеском број УП-01-26-1-026-
vijećem ("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i 18/11) su dužni 2/17.
platiti administrativnu pristojbu u iznosu od 1.000,00 KM, u Увидом у поднесену Пријаву Конкуренцијски савјет је
korist Proračuna institucija Bosne i Hercegovine. утврдио да иста није комплетна, у смислу члана 30. Закона о
7. Pouka o pravnom lijeku конкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и
Protiv ovog Zaključka nije dozvoljen priziv. 80/09) (у даљем тексту: Закон) и чл. 9. и 11. Одлуке о начину
Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred подношења пријаве и критеријумима за оцјену концен-
Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka, трације привредних субјеката ("Службени гласник БиХ",
odnosno objave ovog Zaključka. број 30/10), те је Подносиоцима пријаве дана 20.09.2017.
године упутило захтјев за допуну пријаве број: УП-01-26-1-
Broj UP-01-26-1-026-7/17
026-3/17.
11. listopada 2017. godine Predsjednik
Подносилац Пријаве је предметну Пријаву допунио
Sarajevo Ivo Jerkić, v. r.
поднеском број: УП-01-26-1-026-4/17 дана 28.09.2017.
године.
Након анализе поднесене Пријаве, Конкуренцијски
Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине, на основу савјет је дана 11.10.2017. године (акт број: УП-01-26-1-026-
члана 25. став (1) тачка е), члана 42. став (2), а у вези с чл. 5/17) Подносиоцу пријаве издао Потврду о пријему комп-
12., 14. и 16. Закона о конкуренцији ("Службени гласник летне и уредне пријаве, у смислу члана 30. став (3) Закона.
БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09), а рјешавајући по Пријави Подносилац Пријаве је, у смислу члана 30. став (2)
концентрације привредних субјеката Мјешовити Холдинг Закона, навео да не намјерава поднијети захтјев за оцјену
"Електропривреда Републике Српске" Матично предузеће концентрације тијелима овлаштеним за оцјену
а.д. Требиње, Степе Степановића бб, 89101 Требиње и концентрације у другим државама.
Јавног предузећа "Електропривреда Хрватске заједнице Конкуренцијски савјете је из Пријаве утврдио сљедеће
Херцег-Босне" д.д. Мостар, Миле Будака 106 А, 88000 чињенице:
Мостар, запримљеној под бројем: УП-01-26-1-026-1/17 дана
31.07.2017. године, на 11. (једанаестој) сједници одржаној 1. Учесници концентрације
дана 11.10.2017. године, је донио Учесници намјераване концентрације су привредни
субјекти Мјешовити Холдинг "Електропривреда Републике
ЗАКЉУЧАК1 Српске" Матично предузеће а.д. Требиње, Степе Степано-
1. Одбацује се Пријава концентрације привредних вића бб, 89101 Требиње и Јавно предузеће "Електропривреда
субјеката Мјешовити Холдинг "Електропривреда Хрватске заједнице Херцег-Босне" д.д. Мостар, Миле Будака
Републике Српске" Матично предузеће а.д. Требиње, 106 А, 88000 Мостар.
Степе Степановића бб, 89101 Требиње и Јавног
предузећа "Електропривреда Хрватске заједнице 1.1. Привредни субјекат Електропривреда РС
Херцег-Босне" д.д. Мостар, Миле Будака 106 А, 88000 Привредни субјекат "Електропривреда Републике
Мостар, ради непостојања концентрације, у смислу Српске" пуним називом Мјешовити Холдинг "Електро-
члана 12. Закона о конкуренцији. привреда Републике Српске" - Матично предузеће акционар-
2. Овај Закључак битће објављен у "Службеном гласнику ско друштво Требиње, са сједиштем на адреси Степе Степа-
БиХ", службеним гласницима ентитета и Брчко новића бб, 89101 Требиње, регистровано је код Окружног
Дистрикта Босне и Херцеговине. привредног суда у Требињу под матичним бројем субјекта
Образложење уписа: 62-05-0026-11 и представља матично холдинг
друштво групе "Електропривреда Републике Српске" (у
Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине (у даљем даљем тексту: "ЕРС група").
тексту: Конкуренцијски савјет) је дана 31.07.2017. године "ЕРС групу" сачињавају привредни субјекат
запримио заједничку Пријаву концентрације (у даљем "Електропривреда Републике Српске" и друштва под
његовом контролом (11 зависних друштава).
1
Привредни субјекат "Електропривреда Републике - "Електроконтрол ХЗХБ д.о.о. Чапљина", Мате
Српске" активан је у области електричне енергије, обављају- Бобана бб. 88300 Чапљина (дјелатност техничко
ћи при том дјелатности планирања, грађења и управљања испитивање и анализа те умјеравање и сервиси-
постројењима за производњу електричне енергије у термо и рање мјерила и уређаја електричне енергије) са
хидро електранама. 57,14% власничког учешћа.
Власник привредног субјекта "Електропривреда 2. Правни оквир оцјене концентрације
Републике Српске" са 100% власничког учешћа је Република
Српска. Конкуренцијски савјет у поступку оцјене
Повезана друштва у којима привредни субјекат концентрације примијенио је одредбе Закона, Одлуке о
"Електропривреда Републике Српске" има 10% или више утврђивању релевантног тржишта ("Службени гласник
учешћа у основном капиталу или 10% или више права гласа БиХ", бр. 18/06 и 34/10), те Одлуке о начину подношења
су: пријаве и критеријума за оцјену концентрација привредних
- "ЗП ХЕ на Требишњици а.д. Требиње" (дјелатност субјекта ("Службени гласник БиХ", број 34/10).
производње електричне енергије), са 64,99% 3. Правни основ и облик концентрације
власничког учешћа; Правни основ предметне концентрације је Оквирни
- "Хидроелектране на Дрини" (дјелатност производ- споразум о сарадњи бр. 1.1/01 1286-1/17 који је потписан
ње електричне енергије), са 65% власничког дана 12.07.2017. године у Мостару од стране овлаштеног
учешћа; заступника Електропривреде ХЗХБ генералног директора
- "ЗП ХЕ на Врбасу а.д. Мркоњић Град" (дјелатност Маринка Гиље, с једне стране и овлаштеног заступника
производње електричне енергије), са 64,99% Електропривреде РС в.д. генералног директора Жељка
власничког учешћа; Ковачевића, с друге стране.
- "ЗП РиТЕ Гацко а.д. Гацко" (дјелатност производ- Оквирним споразумом је исказана намјера ова два
ње електричне енергије), са 65% власничког привредна субјекта да створе правни основ у условима
учешћа; отвореног тржишта електричне енергије у Босни и
- "ЗП РиТЕ Угљевик а.д. Угљевик" (дјелатност Херцеговини, чији је предмет утврђивање оквирне сарадње
производње електричне енергије), са 65% влас- страна потписница, ради расподјеле произведене електричне
ничког учешћа; енергије у СП ЦХЕ Чапљина (Самостални погон, Црпна
- "Електрокрајина а.д. Бања Лука" (дјелатност хидроелектрана Чапљина) добивене из регулисаних вода
дистрибуције електричне енергије), са 65% испуштених на профилу ХЕ Требиње/Горица и пружање
власничког учешћа; помоћне услуге-терцијарне резерве за ЕЕС БиХ или за Блок
- "Електро-Добој а.д. Добој" (дјелатност ХР/СЛО/БиХ или трећим странама којима је потребна оваква
дистрибуције електричне енергије), са 65% врста услуге.
власничког учешћа; Овај Споразум је начелног карактера јер су стране
- "Електро-Бијељина а.д. Бијељина" (дјелатност усагласиле, да ће међусобне односе по основу реализације
дистрибуције електричне енергије), са 65% овог Оквирног споразума регулисати посебним уговорима
власничког учешћа; (чл. 4. Оквирног споразума), што значи да је за сваки
- "Електродистрибуција Пале а.д. Пале" (дјелатност конкретан пословни аранжаман у погледу пружања помоћне
дистрибуције електричне енергије), са 65% услуге-терцијарне резерве и производње електричне енергије
власничког учешћа; из регулисаних вода, потребно закључити посебан уговор
- "Електрохерцеговина а.д. Требиње" (дјелатност који би обавезивао уговорне стране. Оквирни споразум важи
дистрибуције електричне енергије), са 65% до 31.12.2017. године.
власничког учешћа;
4. Оцјена предметне Пријаве
- "ИРЦЕ а.д. Источно Сарајево" (дјелатност истра-
живања и развоја), са 51% власничког учешћа; Закон о конкуренцији је чланом 12. прописао шта се све
сматра концентрацијом, док је чланом 14. прописао услове
1.2. Привредни субјекат Електропривреда ХЗХБ
под којима су учесници концентрације обвезни поднијети
Привредни субјекат Јавно предузеће "Електропривреда пријаву концентрације Конкуренцијском савјету.
Хрватске заједнице Херцег-Босне" д.д. Мостар основана је Да би се предметни Оквирни споразум о сарадњи
1992. године и регистрована код Општинског суда у сматрао концентрацијом потребно је, да у смислу члана 12.
Мостару под матичним бројем субјекта уписа: 1-3177, са Закона представља један од сљедећих случајева:
сједиштем на адреси Миле Будака 106 а Мостар. a) Спајање или припајање независних привредних
Електропривреда ХЗХБ једно је од три јавна субјеката или дијелова привредних субјеката;
електроенергетска предузећа у Босни и Херцеговини чије су b) Стицање контроле или доминантног утицаја
претежне регистроване дјелатности производња, дистрибу- једног, односно више привредних субјеката над
ција и опскрба електричном енергијом, као и друге другим, односно над више других привредних
дјелатности утврђене Статутом овог привредног субјекта. субјеката или дијелом другог привредног субјекта,
Повезана друштва у којима привредни субјекат односно дијеловима других привредних субјеката,
Електропривреда ХЗХБ има 10% или више учешћа у и то:
основном капиталу или 10% или више права гласа су: 1) Стицањем куповином већине акција или
- "Конструктор Неретва д.о.о. Чапљина", Анте учешћа основног капитала, или
Старчевића 2, 88300 Чапљина (дјелатност произв- 2) Стицањем већине права гласа, или
одња и продаја сепарираног агрегата, бетона и 3) На други начин, у складу са одредбама
бетонске галантерије, армирано-бетонских закона који регулишу оснивање привредних
преднапетих конструкција...) са 14% власничког субјеката и њихово управљање;
учешћа.
c) Заједничко улагање на дугорочној основи, два или Слиједом наведеног Конкуренцијски савјет је одлучио
више независних привредних субјеката, који као у диспозитиву овог Закључка.
дјелују као независан привредни субјекат. 6. Административна такса
Анализом достављене Пријаве концентрације, Кон-
куренцијско вијеће је утврдило како предметни Оквирни Подносиоци пријаве на овај Закључак, у складу са
споразум о сарадњи не представља нити један од облика чланом 2. став (1) тарифни број 108. тачка д) Одлуке о
сарадње да би се сматрао концентрацијом у смислу Закона, административним таксама у вези с процесним радњама
обзиром да исти не предвиђа било каква спајања или пред Конкуренцијским савјетом ("Службени гласник БиХ",
припајања, стицање контроле, као ни стварање било каквог бр. 30/06 и 18/11) су дужни платити административну таксу
новог привредног субјекта кроз заједничко улагање на у износу од 1.000,00 КМ, у корист Буџета институција Босне
дугорочној основи, поготово узимајући у обзир дужину и Херцеговине.
трајања Оквирног споразума. 7. Поука о правном лијеку
Такође, Конкуренцијски савјет наглашава, како у Против овог Закључка није дозвољена жалба.
случају да између Подносиоца пријаве на основу предметног Незадовољна страна може покренути управни спор
Оквирног споразума, дође до било којег облика сарадње, пред Судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана
који би према Закону о конкуренцији представљао пријема, односно објаве овог Закључка.
концентрацију у смислу члана 12. Закона, овај Закључак не
Број УП-01-26-1-026-7/17
искључује од обaвезе подношења нове Пријаве, са новим
11. октобра 2017. године Предсједник
чињеницама.
Сарајево Иво Јеркић, с. р.
SADRŽAJ
VLADA FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE I Рјешење број 01-05.3-059-503/18 (српски језик) 10

SAMOSTALNI SINDIKAT DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I 285 Rješenje broj 01-05.3-059-504/18 (bosanski jezik) 10
NAMJEŠTENIKA U ORGANIMA DRŽAVNE SLUŽBE, Rješenje broj 01-05.3-059-504/18 (hrvatski jezik) 10
SUDSKOJ VLASTI I JAVNIM USTANOVAMA U Рјешење број 01-05.3-059-504/18 (српски језик) 10
FEDERACIJI BOSNE I HERCEGOVINE 286 Rješenje broj 01-05.3-059-505/18 (bosanski jezik) 10
Rješenje broj 01-05.3-059-505/18 (hrvatski jezik) 11
280 Sporazum broj 03-34-925-1/2015 1 Рјешење број 01-05.3-059-505/18 (српски језик) 11
VLADA FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE I USTAVNI SUD
VLADE KANTONA I SINDIKAT DRŽAVNIH BOSNE I HERCEGOVINE
SLUŽBENIKA I NAMJEŠTENIKA U ORGANIMA
DRŽAVNE SLUŽBE, SUDSKOJ VLASTI I JAVNIM 287 Odlukа broj AP 3074/17 (bosanski jezik) 11
USTANOVAMA U FEDERACIJI BOSNE I Odlukа broj AP 3074/17 (hrvatski jezik) 16
HERCEGOVINE Одлука број АП 3074/17 (српски језик) 20
288 Odlukа broj AP 3153/15 (bosanski jezik) 25
281 Kolektivni ugovor za službenike organa uprave i Odlukа broj AP 3153/15 (hrvatski jezik) 31
sudske vlasti u Federaciji Bosne i Hercegovine 1 Одлука број АП 3153/15 (српски језик) 37
AGENCIJA ZA NADZOR OSIGURANJA FEDERACIJE KONKURENCIJSKO VIJEĆE/SAVJET
BOSNE I HERCEGOVINE BOSNE I HERCEGOVINE
282 Rješenje broj 01-05.3-059-407/18 (bosanski jezik) 8 289 Zaključak broj UP-01-26-1-026-7/17 (bosanski
Rješenje broj 01-05.3-059-407/18 (hrvatski jezik) 8 jezik) 43
Рјешење број 01-05.3-059-407/18 (српски језик) 8 Zaključak broj UP-01-26-1-026-7/17 (hrvatski
283 Rješenje broj 01-05.3-059-476/18 (bosanski jezik) 8 jezik) 45
Rješenje broj 01-05.3-059-476/18 (hrvatski jezik) 9 Закључак број УП-01-26-1-026-7/17 (српски
Рјешење број 01-05.3-059-476/18 (српски језик) 9 језик) 47
284 Rješenje broj 01-05.3-059-503/18 (bosanski jezik) 9
Rješenje broj 01-05.3-059-503/18 (hrvatski jezik) 9
Izdavač: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedića 39/III - Direktor: Dragan Prusina - Telefoni: Centrala: 722-030 - Direktor: 722-061 - Pretplata: 722-054, faks:
722-071 - Oglasni odjel: 722-049, 722-050, faks: 722-074 - Služba za pravne i opće poslove: 722-051 - Računovodstvo: 722-044, 722-046 - Komercijala: 722-042 - Pretplata
se utvrđuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa: UNICREDIT BANK d.d. 338-320-22000052-11, VAKUFSKA BANKA d.d. Sarajevo 160-200-
00005746-51, HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja Luka, filijala Brčko 552-000-00000017-12, RAIFFEISEN BANK d.d. BiH Sarajevo161-000-00071700-57 - Štampa:
"Unioninvestplastika" d.d. Sarajevo - Za štampariju: Jasmin Muminović - Reklamacije za neprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila. "Službene novine
Federacije BiH", su upisane u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 414. Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF 2168/97 od 10.07.1997.
godine. - Identifikacijski broj 4200226120002. - Porezni broj 01071019. - PDV broj 200226120002.
Molimo pretplatnike da obavezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture.
Izdanje na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku. Pretplata za I polugodište 2018. godine na "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM. Pretplata za I polugodište 2018.
godine na "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM.
Web izdanje: http: //www.sluzbenenovine.ba - godišnja pretplata 240,00 KM po korisniku.

Sluzbene Novine Fbih 16 - 18

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sluzbene Novine Fbih 16 - 18

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Petak, 2. 3. 2018.

VLADA FEDERACIJE ovlaštenih potpisnika, a isti će se objaviti u "Službenim

AGENCIJA ZA NADZOR OSIGURANJA

VLADA FEDERACIJE BOSNE I HERCEGOVINE I Рјешење број 01-05.3-059-503/18 (српски језик) 10

You might also like