SWAMI MUKTANANDA SARASWATI

(po uputstvima Swami Satjanande Saraswatija)

NAWA YOGINI TANTRA

Joga za žene
za žene koje žele zdravlje, sreću i samorealizaciju

Naslov originala
“Nawa yogini tantra”
by Swami Muktananda Saraswati
Bihar school of Yoga, Munger, India

Prevela sa engleskog, priredila i izdala:

Dr Dušica Lečić Toševski
Recenzent:
Prim, dr Časlav Hadžinikolić
Fotografije:
Nikola Đurić

Beograd, 1989. godine

 S A D R Ž A J
ŽENE I DUHOVNOST

Žene i duhovnost - Gurudev, Svami Satjananda Sarasvati – 6.

Telo žene – 10.
Jogičko telo – 16.
Menstrualni ciklus – 23.
Menarha i menopauza – 30.
Izrastanje u ženu – 38.
Primalna energija – 44.
Brak – 50.
Drugi izbori – 55.
Božanska suština – 61.

PRIMENA JOGE U NEKIM STANJIMA I POREMEĆAJIMA

Bol u leđima – 68.

Depresija – 74.
Glavobolja – 83.
Leukoreja (vaginalni sekret) – 90.
Poremećaji menstruacije – 95.
Gojaznost – 99.
Trudnoća – 104.
Prolaps – 117.
Poremećaji urinarnog sistema – 119.
Cistitis – 120.
Proširene vene – 123.

JOGA SADHANA ZA ŽENE

Uputstvo za sadhanu – 127.

Sadana za početnice – 127.
Srednji kurs – 128.
Klasična sadana – 128.
Rečnik asana – 129.
Tumač pojmova – 186.
Biharska škola joge – 190.

2
PRIKRIVENA DUHOVNOST
Predgovor jugoslovenskom izdanju

NAWA YOGINI TANTRA je knjiga o lepoti ženskog principa u svim

aspektima ženskog postojanja i svakom dobu kroz koje žena prolazi. To je knjiga za
svaku ženu koja želi da nauči više o sebi samoj i svom fizičkom, mentalnom,
emocionalnom i duhovnom biću, raste i razvija se u svemu što radi.
Ženska priroda je visoko intuitivna i bliska duhovnosti. NAWA YOGINI
TANTRA govori o osvešćivanju te, najčešće prikrivene duhovnosti i kretanju prema
centru našeg bića. Knjigu je inspirisao Swami Satjananda, jedan od retkih živih gurua
koji je razumeo ulogu žene, i svojim dubokim uvidom u njenu psihu ponudio rešenje
za mnoge probleme sa kojima se ona susreće. Kao otelovljenje roditelja na kosmičkoj
ravni, on neprekidno inspiriše žene, sada već u svim delovima sveta, da pronađu
svoje mesto u shemi evolucije, i onda kada izaberu da slede tradicionalni porodični
život, kao i kada žele da se kreću stazom slobode.
NAWA YOGINI TANTRA je knjiga za žene, ali i za njihove očeve, braću,
muževe, sinove i ljubavi.

Swami Šivamurti Saraswati

Biharska škola joge, Atina

3
ŽENSKA I MUŠKA ENERGIJA

Žena je jedinstvena kreacija prirode, zasebna planeta u svemiru.

Žena je stvorena da bude umetnik življenja i da svojom intuicijom oseti
najviše tajne i istine o životu.
Kako probuditi boginju u ženi. Budite produhovljena žena i imajte hrabrosti
da ispoljite sopstvenu ličnost i veru u sebe. Ova knjiga će vam pomoći da spoznate,
ako to već niste, da je zadovoljstvo biti žena.
“Kada bi žene napustile ovaj svet, on bi se pretvorio u pustinju” poručuje
nam Svami Satjananda Sarasvati. U knjizi je data specijalna praksa ovog velikog
duhovnog učitelja za sve žene sveta koje traže zdravlje, sreću, samorealizaciju,
duhovnost.
Bezbroj korisnih saveta iz Biharske škole joge o tajni dugog i srećnog
života.O harmoniji duha i tela, bliskosti, ljubavi, braku, trudnoći, bolestima,
vaspitanju dece, kreativnosti, muškarcu, seksualnosti.
Kako zaobići “hladni rat” među polovima. Nikad od muškarca, ili bilo čega
drugog, ne pravite središte svog života, jer centar sveta je u vama. Moć je u vama.
Snaga u sprezi sa nežnošću predstavlja magičnu kombinaciju ličnosti, novi
pogled na “ženstvenost” i “muževnost”. Oslobodite se seksualnih stereotipa,
najsrećnije su one osobe koje su razvile i žensku i mušku energiju u sebi.
Svako od nas ima i muške i ženske energije u sebi. Verujem da je jedan od
najznačajnijih izazova u ovom vremenu kako da razvijemo u potpunosti te energije.
Nepoznavajući ove energije, mi kao deca zapadne kulture ne retko doživljavamo
razne teskobe, duhovna i druga iskušenja, a za ženin imidž u ovom vremenu je jako
bitno da spozna i ove dimenzije svoje ličnosti.
Osobe koje su mi otvorile jedan nedotaknuti svet, pomogle mi da spoznam i
žensko i muško u sebi su prevodilac i izdavač ove knjige, neuropsihijatar Dr Dušica
Lečić Toševski, Svami Šivamurti i Šakti Gouin, autorka prekrasne knjige: “Živeti u
svetlosti”, i ja sam im zahvalna na tome.
Istočne filozofije uvek - su uključivale pojam jin (žensko/receptivno) i jang
(muško/aktivno), i govorile su da je sve u univerzumu sačinjeno od te dve sile. Na
zapadu je Karl Jung dao pionirski i uzbudljiv doprinos svojim pojmom anime i
animusa. Objasnio je da muškarci imaju žensku stranu (animu), a žene imaju mušku
stranu (animus), i da većina nas jako potiskuje te aspekte u sebi, i moramo naučiti da
se uskladimo sa njima. Jung i njegovi sledbenici uradili su divnu stvar koristeći
snove, mitove i simbole, i time pomogli muškarcima i ženama da ponovo zadobiju
svoje izgubljene, poricane delove. Mnogi drugi filozofi, psiholozi, pesnici, pisci i
umetnici izražavali su ideje muških i ženskih energija u sebi i u svemu ostalom.

4
 O našem ženskom aspektu Šakti Ganin misli kao o “intuitivnom sopstvu.
To je najdublji, najmudriji deo nas samih. To je ženska energija, i kod muškaraca i
kod žena. To je receptivni aspekt, otvorena vrata kroz koja može da teče viša
inteligencija univerzuma, receptivni kraj kanala. Žensko u nama komunicira sa nama
putem intuicije - unutrašnjim podsticajima, osećajima utrobe, ili slikama koje dolaze
iz dubokog mesta u nama. Ako u budnom stanju ne obraćamo svesnu pažnju na nju,
ona pokušava da nas dotakne kroz snove, emocije, i fizičko telo. Ona je izvor više
mudrosti u nama, i ako naučimo da je pažljivo slušamo, svakog trenutka, ona će nas
savršeno voditi.«
“Muški aspekt je akcija - naša sposobnost da radimo stvari u fizičkom svetu
- da mislimo, govorimo, da pokrećemo telo. Da ponovim, bilo da ste muško ili
žensko, muška energija je vaša sposobnost delovanja. To je izlazni kraj kanala.
Žensko prima univerzalnu stvaralačku energiju, a muško je izražava u svetu, putem
akcije; tako imamo stvaralački proces.”
Na primer, umetnik može da se probudi nadahnut idejom da slika (to je
slika koju mu saopštava žensko), i odmah odlazi u atelje, uzima četkicu i počinje da
slika (akcija muškog). Majka može odjednom da oseti brigu prema detetu
(upozorenje od unutrašnje žene), i otrči u drugu sobu da bi dete odvukla od vrelog
šporeta (akcija njenog muškog principa). “Biznismen može da oseti impuls da
kontaktira izvesnog saradnika (to je vođstvo njegovog ženskog), pozove ga (akcija
njegovog muškog), i da napravi novi dogovor.
U svakom od ovih slučajeva muško i žensko unutra bili su u stvaralačkom
jedinstvu, i doveli do stvaralačkog rezultata - slike, spasavanja deteta, poslovnog
poduhvata. Čak i jednostavna sekvenca osećanja gladi, odlaska u kuhinju, spremanja
ručka, takođe ilustruje isti taj proces.”
Nažalost, nismo naučili kako da pustimo svoje muške i ženske energije da
prirodno funkcionišu, u pravilnom međusobnom odnosu. Naše žensko inspirisano je
stvaralačkim impulsom, i saopštava nam ga putem osećanja, a naše muško na osnovu
toga deluje govorom, kretanjem, ili činjenjem bilo koje odgovarajuće delatnosti.
Da bismo živeli skladan i stvaralački život, potrebno je da imamo
unutrašnju žensku i mušku energiju potpuno razvijenu i da obe energije zajedno
pravilno funkcionišu. Da biste u potpunosti integrisali unutrašnje žensko i muško,
treba žensko da stavite u vodeći položaj. To je njena prirodna funkcija. Ona je vaša
intuicija, to su vrata vaše više inteligencije.
Jedinstvo ženskih i muških energija u pojedincu je osnova sveg stvaranja.
Ženska intuicija plus muška akcija jednako stvaralaštvo. Svako treba da pusti svoju
intuiciju da ga vodi, treba da bude spreman da to vođstvo sledi direktno i neustrašivo.
Priroda ženskog je mudrost, ljubav i jasna vizija, izražena kroz osećanje i
želju. Muška priroda je spoljašnja akcija koja prihvata rizik, u službi ženskog, nalik
vitezu i njegovoj dami.

Nataša Marković, urednik izdanja

5
ŽENE I DUHOVNOST
Svami Satjananda Sarasvati

Po tantri, postoje dva važna pola energije, poznata kao Šiva i Šakti, koji
imaju različite načine ispoljavanja u kosmosu i u individualnoj egzistenciji. U
ljudskom drušvu, muškarac i žena predstavljaju Šivu i Šakti. U univerzalnom umu,
vreme i prostor su aspekti ove dve energije, dok su to um i prana u duhovnom životu.
U hata jogičkim tekstovima, dve šakti su poznate kao ida i pingala - ida predstavija
svesnost a pingala životnu snagu ili pranu. Ove dve šakti su suprotni polovi energije,
koji su obično razdvojeni, osim u vreme kreacije kada se susreću i sjedinjuju. U
univerzalnom umu, vreme i prostor čine jezgro, a njihovo sjedinjenje predstavija
eksploziju materije. Ovde, vreme predstavija plus a prostor minus energiju.

Aspekti buđenja
U običnom ljudskom društvu, muškarac i žena su dva različita pola
energije. O ovim energetskim polovima detaljno se govori u drevnoj tantričkoj
tradiciji. Možda ste videli fotografiju Kali koja stoji, skoro naga, sa jednim stopalom
na Šivi koji leži na zemlji. Ona ima divlji izraz, kvav jezik i malu (ogrlicu) od 108
ljudskih lobanja oko vrata – to je Kali u probuđenom stanju. Možda ste, takođe, videli
slike, (iako su one retke) Šive koji sedi u položaju lotosa - pola njegovog tela je Šiva,
polovina je Šakti. Zatim, možda su vam poznate slike Šive i Parvati koji sede u
položaju gurua i učenika - Šiva sedi u lotosu, a Parvati nešto niže, ispod njega - Šiva
svojoj Parvati otkriva tajne tantre. Četvrti primer, nalazi se oko 110 milja od Mungera
u veoma važnom centru tantre poznatom kao Tarapeetha. Tamo možete da vidite
Šivu kako u ustima drži dojku Šakti.
Sve su ovo veze između Šive i Šakti na različitim nivoima evolucije i
probuđenja. Jednom je Šakti učenik, a Šiva guru: ili, žena je učenik, muškarac je
guru. Na drugom nivou, oni uopšte nisu različiti - Šiva i Šakti su isprepletani u
jednom telu, jednoj ravni, jednoj ideji. Na drugoj ravni evolucije, Šakti je superiorna,
a Šiva potčinjen. Ovakvi aspekti energije su simbolička, filosofska interpretacija
stadijuma probuđenja šakti koja je inherentna svim jedinkama.

Duhovna svesnost žene

U tantričkoj tradiciji, smatra se da je žena iznad muškarca, što se inicijacije
tiče. Ovo, naravno, ne treba da se shvati kao socijalni fenomen, nego kao duhovni
stav u vezi sa evolucijom više svesti. Žena, njene emocije i psihička evolucija su na
višem nivou od muškarca. Buđenje duhovne snage, kundalini, je mnogo lakše u telu
žene nego u telu muškarca.

6
 Osim toga, potrebno je da se razume još nešto što je od izuzetne važnosti -
najčešće, muškarac koji uđe u dublje slojeve uma i iz njih izađe, nije u stanju da
iskustva koja stekne ponese sa sobom, dok žena to može. Meni se čini da su samo
male razlike između ženine unutrašnje i spoljašnje svesnosti. Kada duboko uđete u
svoj um, doživljavate razna iskustva, ali, kada se vratite u grubu svesnost, između tih
iskustava i svesnog uma pada veo - kod žene se to ne događa.
Osim toga, psihičko biće žene je prožeto duhovnošću. Spoljašnja
ispoljavanja žene - ljubav prema lepoti, nežnost, simpatija, razumevanje, su izrazi
njenog unutrašnjeg stanja. Ja se često šalim govoreći da, kada bi sve žene napustile
ovaj svet, on bi postao pustinja. Ne bi bilo boja, mirisa, osmeha ni lepote. Unutrašnja
svesnost žene je zaista veoma receptivna i spremna za duhovnu eksploziju.
U kundalini jogi žena, takođe, ima izvesnu prednost. Muladhara čakra kod
muškarca je smestena u oblasti tela (u međici, perineumu) koja se ne lokalizuje lako -
muskarci rade mula bandhu i ništa se ne događa. Međutim, u telu žene, muladhara
može čak, i prstima da se dodirne. Prema tome, buđenje kundalini u telu žene može
da se dogodi mnogo brže nego u telu muškarca.
Žena je uvek bila glavni prenosilac energije, a muškarac medijum. Žena ne
mora da bude vaša supruga - može da bude vaša majka, ćerka ili učenik. Marija je
bila Hristova majka, Majka Aurobindo Ašrama je bila učenik. U tantričkoj tradiciji
postoji priča o šesdeset četiri jogine, koje se slave u celoj Indiji, u šezdeset četiri
hrama posvećena aspektima ženske energije kojih ima šezdeset četiri. Jedan od
hramova je u Asamu, drugi u Kalkuti u Kali Ghatu.

Uloga žene u tantri

U tantričkoj tradiciji, Šakti je kreator, a Šiva instrument. Šiva se nikada nije
smatrao stvaraocem. U vama margi, Šakti je ta koja je važna, ne samo u seksualnom
životu nego i u duhovnoj praksi, ona izvodi procese kreacije i vodi većinu duhovnih
rituala. Kod Hindusa, sve rituale, religijske i druge, uglavnom vode žene: muškarci su
tihi i pasivni. Žena je vođa, muškarac je učenik. Bilo da se radi o običnoj socijalnoj
ceremonji, religijskom obredu, obožavanju nekog božanstva, ili o danu posta, žena je
ta koja vodi rituale, muškarac je samo prati. Ova tradicija u Indiji je poznata kao
inicijacija od žene ka muškarcu.
Vama marga je duhovna praksa koja može da se izvodi sa vašim partnerom.
Kalačakra predstavija inicijaciju sina od strane majke. U Indiji, severno od Bihara,
nalaze se centri za ovakvu praksu. Sve do granice Nepala na severu, Asama na istoku,
i Utar Pradeša na zapadu, širi se oblast u kojoj dominira kalačakra inicijacija, čak i
danas. Prema ovoj tradiciji, sin svoju majku smatra boginjom. Svako jutro, kao što
hrišćani idu u crkvu nedeljom ili hindusi idu u hram i klanjaju se božanstvu, sin se
približava svojoj majci. To nije samo socijalno poštovanje koje on pokazuje starijem
u porodici, nego duhovno obožavanje koje se izvodi, ne zato što je žena majka, nego
njegov guru.

7
 Isto se događa i u vama margi, all ovde se partner klanja ženi, koja mu
stavlja duhovni znak ili znak blaženstva na čelo.
Tako, žena ima dve važne uloge u tantri, i tužna je greška smatrati ženu
samo seksualnim partnerom. Seksualni život je važan, ali nije jedina veza koja može
da postoji izmedu muškarca i žene. Uostalom, vaša majka je takođe žena, kao što su
to i vaša ćerka i supruga.

Žena je na prvom mestu

U tantri, uloga inicijatora se prenosi sa muškarca na ženu. Ramakrišna
Paramahansa je uvek svoju suprugu Saradu smatrao boginjom ili Devi. U sanskritu,
Devi znači osvetljen, slavan. Kada se Ramakrišna oženio, bio je veoma mlad,
njegova žena je bila još dete, ali on je nju smatrao boginjom majkom, i tako se
ponašao prema njoj.
U shemi evolucije, žena je na prvom mestu, Šiva na drugom. Sa ovakvim
stavom, ako idete duhovnim putem, bilo sa svojom ženom, ćerkom ili učenicom,
treba da ste svesni da je ona pokretač, a vi učesnik u svemu što se događa. Čak i ako
je muškarac realizovao višu svesnost, on će imati teškoća da je prenese drugima ako
ne uključi i ženu u taj proces.

Hipoteza hatha joge

U tantri postoji i i drugi put koji se zove dakšina marga ili Vedička tantra.
Ovde žena nije neophodna, kao ćerka, majka ili supruga, jer se smatra da aspirant ima
oba principa u sebi samom - ida je ženski, pingala muški princip. Sjedinjenje između
mentalnih i praničnih snaga je isto što i sjedinjenje između muškarca i žene. To je
stav hatha joge.
Ida je Šakti, pingala je Šiva. Kada se dva nadija sjedine u ađna čakri,
događa se pravo jedinstvo. Sedište Šakti je u muladhari, Šiva se nalazi u sahasrari, u
večnoj joga nidri, neaktivan, nekoncentrisan, bezimen i bezobličan. Ovde on nije ni u
kakvoj vezi sa destrukcijom i kreacijom, i njegova svesnost je homogena i totalna.
Nema vibracija u sahasrari. Praksom joge budi se Šakti koja je smeštena u muladhari,
šakti se podiže, i kreće uz sušumnu ka ađni, u kojoj se odvija njihov susret.

Šivin ples
Sjedinjenje se događa kada se spoje dva pola energije. Kada ukjučite
prekidač, pojavi se svetlo, jer se spajaju žice prekidača. Tako, u ađna čakri, kada se
dogodi spajanje, dogodi se i eksplozija. Tada se energija, stvorena u ađna čakri, kreće
u sahasraru, u kojoj se Šiva i Šakti sjedinjuju, a kada se sjedinjenje dogodi, Šiva
započinje svoj ples. Ples Natarađe koji se vidi u Indiji je simbolički izraz probuđenog
Šive.
Kada se Šiva probudi iz svoje duboke joga nidre, počinje svoj ples.
Naravno, ne govorim o čoveku, nego o snazi, energiji, čije je buđenje u čoveku
simbolizovano plesom Šive u obliku Natarađe. Tada se Šakti i Šiva zajedno spuštaju
8
do muladhare, i oboje dolaze do svetovnog nivoa, do materijalne ravni. Ovo je staza
svetaca koji silaze i dolaze do nas, s vremena na vreme. Ako pročitate filosofiju Šri
Aurobinda, razumećete buđenje energije i njeno sjedinjenje sa Šivom, koji igraju
zajedno i zatim silaze na našu ravan postojanja. Zbog toga u krija jogi postoje uzlazni
i silazni putevi - arohan i awarohan.

Novo društvo
Uloga žene u duhovnom životu je definisana, ali njen položaj u modernim
kulturama je veoma daleko od takve uloge. Ljudi u celom svetu se bore sa svojom
krivicom i grehom. Ako želite da obnovite prastari viši položaj žene, moderni stavovi
treba da se promene. U stvari, socijalna struktura će morati da bude zasnovana na
novom konceptu religijskih realnosti, u kojima se uloga žene u duhovnoj evoluciji
čovečanstva razume i prihvata. Ovo je apsolutno neophodno za razvoj društva novog
oblika.

9
TELO ŽENE

Ženski pol je biološka oznaka koja se daje članovima bilo koje vrste koji
rađaju mlade. U opštoj upotrebi, reč ima mnogo više značenja i odnosi se na
karakteristike, koje nisu strogo biološke. Danas, rođenje u ženskom obliku ne znači
samo sposobnost za materinstvo, nego i mogućnost izražavanja izvesnih psiholoških i
bihejvioralnih odlika. Naravno, osobine i ponašanje žene se razlikuju od kulture do
kulture i kroz vreme koje prolazi. Žena nije samo proizvod biologije, nego i
socijalnog procesa. Reč žena nije samo oznaka za žensko telo, to su i sve psihološke
karakteristike celovite zrele osobe.
I pored različitih kulturalnih predstava i ideala žene, postoji ono što je
izgleda slično i što traje, a da bismo to otkrili, prvo ćemo ispitati ženski pol u strogo
biološkom smislu.

Ključ
Ključ različitom razvoju muškarca i žene može da se pronađe u
najjednostavnijoj jedinici živih bića - ćeliji. Hromozomi nose gene sa šifriranom
informacijom koja određuje pol ljudskog organizma. U svim ćelijama čoveka ima
dvadeset dva para hromozoma koji određuju neseksualne karakteristike i jedan par
koji određuje pol i odlike povezane sa polom, što ukupno čini dvadeset tri para, ili
četrdeset šest hromozoma.
Sve ćelije ljudskog tela imaju po dvadeset tri para hromozoma osim jajne
ćelije i spermatozoida – jedan od svakih je neophodan da se stvori kompletna ćelija.
Ćelija koja se stvara u vreme koncepcije je osnovna jedinica iz koje nastaju sve ćelije
budućeg ljudskog bića.
Svaka jajna ćelija ima polovinu hromozoma novog organizma, a ženski deo
hromozomskog para koji određuje pol, zove se X-hromozom. Spermatozoid nosi
drugi polni hromozom koji može da bude X (ženski) ili Y (muški), a pol deteta je
determinisan spermatozoidom, jer, ako on nosi X-hromozom, sjedinjavanje sa jajnom
ćelijom će stvoriti 2X (XX) hromozomski par, ili ženski pol, odnosno XY, muški pol,
ako spermatozoid nosi Y hromozom.
Tako, 45 hromozoma je zajedničko za oba pola i samo jedan par, 46 je
različit. Varijacije koje iz ovoga izlaze učinile su da mnogi ljudi preuveličavaju
razlike među polovima, zaboravljajući da polovi imaju toliko mnogo zajedničkog.

Žena i muškarac
Osim reproduktivnih organa, muško i žensko telo imaju iste sistema organa
sa veoma malo zanemarljivih razlika. Žene imaju manji kapacitet pluća, i skoro isti
10
cirkulatorni sistem, iako je ženski sistem na neki način jači jer je manje podložan
srčanom udaru i bolestima cirkulacije. Žene i muškarci imaju identičan nervni sistem,
iako se za muškarce kaže da imaju veći mozak. Medutim, u poređenju sa ukupnom
težinom tela, ženski mozak je, u stvari, veći.
Žene imaju lakše i delikatnije kosti nego muškarci. Većina muškaraca ima
kukove uže od ramena, kukovi većine žena su ili malo širi ili iste širine kao grudni
koš i ramena. Obično su noge žena kraće u odnosu na ukupnu visinu nego kod
muškaraca, što, međutim, može da bude posledica uticaja dijete i fizičke aktivnosti u
detinjstvu.
Žene nisu tako mišićave kao muškarci, naročito u oblasti grudnog koša, i
imaju više masnog tkiva. Iako su im mišići slabiji, moguće je da se ženska
muskulatura razvije kao muška, ako žene obavljaju istu fizičku aktivnost,
kontinuirano.
Opšte je stanovište da su muškarci jači, a žene «slabiji pol», i pored dokaza
da je žena konstitucijski jača nego muškarac. Žene žive duže, i u svakoj starosnoj
grupi smrtnost muškaraca je viša nego smrtnost žena. Žene ređe imaju ulkusnu
bolest, i infarkt srca, a misli se da je sklonost srčanim poremećajima posledica dejstva
muških polnih hormona. Statistika, takođe, pokazuje da su žene spremnije da
podnesu napore i da nisu tako delikatne kao muškarci. Kaže se «muškarci su jači, ali
žene su izdržljivije«.

Hormonski sistem
Endokrini sistem je vrsta sistema posrednika, koji koordiniše različite
unutrašnje funkcije. Sastoji se od različitih hemikalija koje se zovu hormoni, koje
luče specijalne žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Hormoni se raznose u sve delove
tela, i imaju veliki uticaj na rast tela, njegovu veličinu i oblik, na ženski temperament,
mentalnu snagu, stav prema životu, energiju i ličnost.
Žlezde sa unutrašnjim lučenjem su hipofiza, pinealna žlezda (epifiza),
tiroidna, paratiroidna žlezda, pankreas, timus, nadbubrežna žlezda i gonade
(reproduktivni organi). Skoro sve postoje u parovima, tako da ako se jedna žlezda
ošteti ill oboli, druga može da nastavi da zadovoljava potrebe tela. Akcija svake
žlezde je blisko povezana sa svim drugim žlezdama, a interakcija različitih hormona
su važni aspekti ovog sistema. Tako, svaki poremećaj, čak i u jednoj žlezdi, imaće
značajne reperkusije na telo žene i na njene emocije.
Hipofiza (pituitarna žlezda) je mala žlezda veličine zrna graška, smeštena
na bazi mozga. Ona je vrhunska žlezda koja kontroliše sve druge preko nekoliko
specijalizovanih hormona, uključujući i one koji upravljaju reproduktivnim ciklusom.
Hipofiza, takođe, reguliše telesnu vodu i količinu soli, i utiče na periodičino
zadržavanje tečnosti koje mnoge žene doživljavaju u vezi sa menstrualnim ciklusom.
Smeštena na bazi mozga, hipofiza je vrlo osetljiva na stres u nervnom i hormonskom
sistemu. Poremećaj hipofize može da se doživi u mnogim delovima tela, a kod žene,
naročito u vezi sa mesečnim ciklusom.

11
 Pinealna žlezda (epifiza) je odgovorna za blagi prelazak između različitih
stanja svesti - od budnosti ka spavanju, sna ka budnosti, kao i za psihičku aktivnost.
Ova žlezda ima ulogu u fizičkom sazrevanju dečaka i devojčica, i povezana je sa
emocionalnom stabilnošću odraslih. Deficit serotonina, jednog od pinealnih hormona,
je činilac koji utiče na pojavu depresije - problem mnogih žena svih uzrasta.
Glavna funkcija tiroidne žlezde (štitasta žlezda) je regulacija metabolizma,
rast tela, i uticaj na sastav krvi. Štitasta žlezda utiče na naš unutrašnji časovnik
aktivacijom ili inhibicijom različitih organa i sistema. Oblikovana kao leptir, nalazi se
u vratu, ispred i sa obe strane dušnika. Hiperaktivna tiroidea dovodi do gubitka
telesne težine, nervoze, razdražljivosti i ljutnje. Neaktivna tiroidea može da poveća
težinu, i osobu učini letargičnom, plačljivom i pesimističnom. Druge funkcije mogu,
takođe, da budu poremećene.
Paratiroidne žlezde su veoma male, dve na svakoj strani dušnika. Iako
smeštene unutar štitaste žlezde, one deluju nezavisno, i regulišu rast kostiju i
distribuciju kalcijuma i fosfora.
Timus se nalazi u centru grudnog koša i naročito je važan kod dece, u
regulaciji rasta. Iako ima manji značaj kod odraslih, smatra se da timus igra važnu
ulogu u imunološkim reakcijama. Poremećaj timusa dovodi do snižene otpornosti
organizma i poremećene emocionalnosti.
Nadbubrežne žlezde se nalaze iznad bubrega. Njihov centralni deo (medula,
srž) proizvodi adrenalin i noradrenalin koji utiču na krvni pritisak, disanje, potrošnju
kiseonika i brojne druge aspekte refleksne reakcije »borba ili bekstvo«. Previše ovih
hormona dovodi do povišenog krvnog pritiska i cirkulatornih problema, poremećaja
varenja, i anksioznosti. Kora nadbubrega proizvodi steroide koji utiču na jetru,
bubrege, reproduktivne organe, krvni pritisak, varenje belančevina i mobilizaciju
šećera i masti. Neodgovarauća proizvodnja kortizona se pojavljuje u bolesti bilo
kojeg od ovih sistema.
Pankreas (gušterača) sadrži Langerhansova ostrvca, koja proizvode enzime
za varenje i hormon insulin koji reguliše šećer u krvi. Deficit insulina uzrokuje
dijabetes (šećernu bolest) sa komplikacijama.
Gonade su žlezde reproduktivnog sistema, testisi i prostata muškarca,
jajnici žena, koji proizvode hormone neophodne za seksualnu diferencijaciju i zrelost.
U žena, jajnici stvaraju estrogen i progestereon, koji utiču na menstruacioni ciklus.
Neravnoteža ovih hormona uzrokuje sve vrste poremećaja reproduktivnog sistema,
emocionalne poremaćaje, anksioznost i depresiju. U žena, proizvodnju ovih hormona
reguliše mehanizam povratne sprege iz nekoliko drugih žlezda, naročito hipofize,
koja je posebno osetljiva na nervnu napetost ili emocionalni stres.
Svi hormoni, uključujući i seksualne, prisutni su u muškarca i žene, ali,
njihova ravnoteža je različita. Muški hormoni, među njima i testosteron, zovu se
androgeni, ženki su estrogeni. Nadbubrežne žlezde oba pola proizvode velike
količine androgena i estrogena. Estrogeni muškarca nemaju specificnu funkciju, bar

12
što se tiče sadašnjih stavova i znanja. Androgeni su okidači, pokretači fizičkih stanja
koja se osećaju kao seksualna napetost.
Pod uticajem hipofize, ceo endokrini sistem i interakcije različitih hormona,
menjaju se u pubertetu. Sa zrelim funkcionisanjem testisa, odnos androgena prema
estrogenima u telu muskarca je pedeset četri prema četrdeset šest procenata. S
obzirom na ovu činjenicu, velika sličnost među polovima je zapanjujuća, baš kao i
razlike između njih. Međutim, promena hormonske ravnoteže u pubertetu dovodi do
razvoja reproduktivnog sistema i naglašava razlikovanje muškaraca i žena. U telu
muškarca, veća proizvodnja testosterona dovodi do sazrevanja seksualnih organa,
dubljeg glasa i pojave maljavosti.
U telu žene, predominacija estrogena dovodi do rasta dojki i širenja karlice.
Masno tkivo se taloži na raznim delovima tela, dajući tipičnu zaobljenu konturu zrele
žene, a glas ostaje i dalje visok.
Hormon progesteron utiče na ovulaciju i menstrualni ciklus koji traje u
reproduktivnom dobu žene. Ovaj ciklus je, možda, najdramatičniji aspekt ženske
fiziologije, čineći da žensko telo ima ritam različit od muškarčevog.

Ženska tela aktiviraju iste žlezde i hormoni kao i muškarca, osim žlezda
povezanih sa reprodukcijom. Međutim, telo žene je kompleksnije od tela muškarca.
Ne samo da se endokrina ravnoteža stalno menja zbog menstrulanog ciklusa, već
zbog bliske povezanosti svih žlezda, stalna promena ove ravnoteže utiče na telo žene
i njene emocije.

Reproduktivni sistem
Žena i muškarac se fizički razlikuju po primarnim (polni organi) i
sekundarnim polnim karakteristikama, kao što su dojke žena, i veća maljavost i dublji
glas muskarca, proporcija kostiju i raspored masnog tkiva. Najočiglednije razlike su u
polnim i reproduktivnim organima koje kod žena čine klitoris, vagina, materica,
jajovodi i jajnici.
Vulva: Spoljašnje genitalije žene su poznate kao vulva i sastoje se od
klitorisa i velikih i malih usana koje okružuju ulaz u vaginu. Klitoris je sićušni
erektilni organ na samom vrhu vulve, odgovara penisu muškarca, izuzetno je osetljiv
i povećava se sa nadražajem. Važan je za seksualno uzbuđenje i zadovoljstvo žene,
inače nema funkcionalnu ulogu u reprodukciji.
Vagina: Ako se razdvoje male usne, vide se dva otvora: manji, iznad,
(otvor mokraćnog kanala) i veći, niže, za vaginu. Vagina je cevasta tvorevina koja
vodi ka materici. Mesto na kojem se susreću vagina i materica je poznato kao grlić
materice. Vagina je dugačka oko 7,5 centimetara, ali se može značajno povećati.
Funkcija vagine je primanje penisa muškarca i semene tečnosti. Za vreme seksualnog
kontakta, grlić se podiže, a vagina produžava prema unazad, formirajući šupljinu u
kojoj se deponuje semena tečnost kao u malom bazenu. Posle kontakta, grlić se

13
spušta u ovaj bazen, uranjajući se u semenu tečnost koja onda može da teče ka
materici i jajovodima.
U većine devojaka koje nisu imale seksualne kontakte postoji tanka
membrana koja prekriva otvor vagine. To je himen ili devičnjak koji mora da se
pocepa u toku seksualnog kontakta. Cepanje himena se obično događa za vreme
prvog seksualnog odnosa ali može da se dogodi i pre toga. Odsustvo himena ne znači
da devojka nije devica, iako je njegovo prisustvo skoro sigurni znak devičanstva.
Materica: Materica je kruškast organ dugačak oko 7 cm, povezan sa
spoljašnjim svetom preko vagine. Njeni zidovi su sačinjeni od mišića koji su najjači u
ženskom telu, prekriveni su spolja membranom i unutra sluznicom. Materica je
obično nagnuta napred sa otvorom (grlićem) prema unazad. Ako se jajna ćelija
oplodi, ona se usadi u zid materice koja može mnogo puta da se poveća da bi
obezbedila rast deteta (fetusa).
Jajovodi: Na svakoj strani materice u trbuhu, nalaze se jajovodi, fine tube
koje se završavaju slobodno, krajem koji ima oblik trube. Završetak tuba se nalazi
blizu jajnika a jajna ćelija prolazi kroz tube posle izlaska iz jajnika. Tube su duge oko
10 cm i veoma su tanke na ulasku u matericu. Jajnoj celiji je potrebno tri do četiri
dana da prođe kroz jajovode, ali ona ostaje živa samo dan ili dan i po. Ako nije
oplođena, ona se dezintegriše pre ulaska u matericu. Oplođena jajna ćelija zaustavlja
se u zidu materice.
Jajnici: Jajnik je sfernog oblika, širok oko 2,5 cm a težak oko tri grama. Po
jedan jajnik je smešten sa svake strane materice, i u njima se proizvode jajne ćelije
koje su sićušne, mikroskopske ćelije. Jajna ćelija sazreva i izlazi iz jednog ili drugog
jajnika u svakom ciklusu od oko četiri nedelje. Misli se da se jajnici naizmenično
smenjuju u proizvodnji jajnika ali to nije sasvim sigurno. Ponekad može da se dogodi
da se oslobodi više od jedne jajne ćelije, i ako se obe oplode, rodiće se blizanci.
Proces os-
lobađanja jajne ćelije naziva se ovulacijom.
Jajnici proizvode estrogen i progesteron koji upravljaju menstrualnim
ciklusom, pod uticajem hipofize.
Široki ligament: Falopijeve tube, jajnik, krvni sudovi materice i nervi, leže
zajedno u širokom tkivnom omotaču koji ide od materice do zidova karlice,
poznatom kao široki ligament.
Dojke: Dojke nisu direktno u vezi sa reprodukcijom ali obezbeđuju hranu
za novorođenče i deluju kao pokazatelji ritma tela. Dojke su parne žlezde, smeštene
na obe strane grudnog koša, i sadrže specijalno žlezdano tkivo koje proizvodi i
izlučuje mleko. Mleko se serijom kanala odvodi do bradavice, koja se sastoji od
erektilnog tkiva i sadrži otvore kroz koje beba sisa mleko. Mleko majke, pored
ishrane, prenosi i imunitet na dete. Dojke su veoma osetljive i bradavice reaguju na
uzbuđenje učvršćivanjem i erekcijom. Nije neobično da dojke reflektuju faze
menstrualnog ciklusa, mnoge žene primećuju da su njihove dojke veće i teže
neposredno pre menstruacije, i da se vraćaju na uobičajenu veličinu ubrzo posle toga.

14
Menstruacioni ciklus
Svaki sistem je više od zbira svojih delova, što posebno važi za ženski
reproduktivni sistem. Pod vođstvom hipofize, organi za reprodukciju imaju
hormonski ritam koji dovodi do ovulacije i menstruacije, i koji suptilno utiče na
zdravlje žene i njene emocije.
* * *
Žena treba da se upozna sa funkcionisanjem svog organizma kao celine,
naročito sa reproduktivnim sistemom koji je primarna karakteristika njene biološke
polnosti. Prema jogičkom stanovištu, ova oblast je pod uticajem muladhara čakre
koja je sedište primalne energije i jedan od najvažnijih psihičkih centara. Senzitivnost
na lokalizaciju muladhara čakre je preduslov mnogih vežbi joge.
Unutrašnji položaj reproduktivnih organa ne dozvoljava njihovu laku eksploraciju
(istraživanje), i mnoge žene, čak i danas, ne znaju razloge periodičnih telesnih
promena koje doživljavaju, što je sve praćeno i tajnovitošću, stidom i sujeverjem koji
tako često prate žensku seksualnost. U knjigu smo uključili ovu jednostavnu diskusiju
da bismo pomogli ženama da imaju osetljiviju objektivnu svesnost svojih tela.
Međutim, standardna fiziologija je samo okvir za razjašnjavanje ličnih percepcija
koje su stvarna osnova ženinog poznavanja sopstvenog tela.
Razumevanje znakova funkcionisanja tela pomaže otklanjanju straha i
doprinosi sigurnosti svake žene. Šta više, poznavanje ritmova zdravlja je osnova
ranog otkrivanja poremećaja i bolesti. Ova vrsta telesne svesnosti je pristupačna svim
ženama od kojih su mnoge razvile svoju senzitivnost do te mere da ne samo da
osećaju fizičke promene, nego, takođe, i tok suptilne energije. Znanje je moć, a moć
senzitivne kontrole tela je pravo po rođenju svake žene.

15
JOGIČKO TELO

Jogička fiziologija predstavlja fiziologiju psihičkog ili suptilnog tela,

dimenzije naše egzistencije koje fizičko oko ne vidi. Ona dodaje novo shvatanje
aforizmu »biologija je sudbina«, upoznavanjem psihičke biologije sa ciljem
postizanja transendentalne svesnosti. Znanje o suptilnim energijama omogućuje svim
ženama da razumeju svoja fizička tela kao instrumente evolucije svesti.

Pančakoša
Ezoterična fiziologija govori o postojanju pet dimenzija unutar ljudskog
okvira, koji su poznati kao pančakoše, omotači Atmana.
Koša je sanskritska reč sa značenjem »omotač«. Ako stavite rukavicu na
šaku, ona je jedan omotač. Po jogičkom stanovištu, ima pet takvih omotača koji
pokrivaju atman, iskru beskrajne svesnosti koja je uzrok i jezgro našeg bića. Krećući
se spolja od atmana, od nevidljivog ka vidljivom, od suptilnog prema grubom, ovi
omotači su: anandamaya, vidjnamaya, manomaya, pranamaya i anamaya. U ovom
kontekstu maya znači »sastavljen od« a omotači ili dimenzije egzistencije su
sastavljeni od blaženstva, intuicije, intelekta, energije i hrane.
Anandamaya koša je dimenzija čistog blaženstva. Vidjnamaya koša je
omotač višeg znanja koje se doživi u blesku intuicije genija, na primer. Manomaya
koša je dimenzija uma - intelekt, memorija, koncept i razum. Pranamaya koša se
sastoji od prane, vitalne energije koja aktivira telo i motiviše um. Annamaya koša je
fizičko telo, tako nazivano jer zavisi od »anne«, ili grube hrane. Svi ovi omotači ili
dimenzije bića se prepliću i deluju jedni na druge. Oni su različiti izrazi jedne zračeće
svesnosti, i ni na koji način nisu izolovani. Naša svesnost je ograničena na grublje
dimenzije, kreirajući veštačku podelu između »prirodnih« i »nadprirodnih«
percepcija i sposobnosti. Cilj ukupne sadhane je osvešćivanje ovih pet omotača tela i
slavnog atmana ispod njih.
Razlike između ovih dimenzija su varijacije rafinovanosti i ekspanzije, jer
su ista supstanca. Svaki omotač je sastavljen od energije, koja vibrira različitim
frekvencijama. U fizičkom omotaču energetska vibracija je najsporija. Kako se
krećemo preko koša, vibracije postaju brže i finije dok se ponovo ne vrate u čistu
svest. Energija je samo dinamički oblik svesti, a svest je potencijalni oblik energije.
Zbog ovoga svaki nivo naše egzistencije ima karakteristični kvalitet percepcije,
osećanja, misli i svesnosti. Vibracija energije, prane, je refleksija jasnoće, finoće i
ekspanzije svesti.
Da bismo ovo bolje razumeli, poslužićemo se analogijom: za različite
vibracije prane uzećemo različita stanja vode. Voda, kako je doživljavamo uopšteno

16
je tečnost, koja zamrznuta postaje čvrsta, led. Led je čvrsta voda. Na isti način
možemo da razumemo fizičko telo kao imobilizovanu, »zamrznutu energiju«, stanje
u kojem se energija kreće tako sporo da je čak i ne percipiramo kao energiju. Kada
zagrevamo led, pokrećemo u njemu energiju i on se pretvara uvodu. Karakterističan
izraz vode je njen tok. Na isti način, u pranamaja koši, prana teče u talasima energije.
Kao što se voda kreće brže od leda, tako se i para kreće brže od vode. Misli se,
takođe, kreću neverovatnom brzinom a dimenzija našeg bića koja odgovara mislima
je manomaya koša. Para ne samo da je brža, već i moćnija od vode - mala količina
pare može da uradi mnogo više posla od iste količine vode. Primeri za to su ekspres
lonac, ili parna mašina. Slično, manomaya koša je moćnija od nižih dimenzija.
Izvan pare, nalazi se etar, veoma fini gas, proređena atmosfera. Ideju o
osobini etra možemo da dobijemo ako se setimo doživljaja mirisa. Kada u sobu uđe
neko ko je stavio parfem, odmah osetimo miris jer se etar veoma brzo kreće u svim
pravcima. Slično, vidjnamaya koša je svuda prisutna, sveprožimajuća.
Analogiju ne možemo da napravimo sa anandamaya košom, jer nema
ničega u čisto fizičkoj sferi čime može da se poredi ovo stanje postojanja bića. Ipak,
tako neizreciva, trenscendentalna dimenzija egzistencije je deo našeg nasleđa koji
čeka da bude osvešćen i oživljen od svih nas.
Na jogičkom putu često čujemo izraz »podizanje nivoa svesti«, pri čemu se
misli na ekspanziju svesti koja onda obuhvata svih pet koša. Kada praktikujemo
sadhanu, povećavamo vibracije i finoću energije, prane, koja je osnova postojanja.
Naše percepcije i osećanja, misli i preokupacije, takođe postaju finije i
sveobuhvatnije.
Kada je energetski nivo nizak a vibracije grube, svesni smo skoro isključivo
fizičkog tela. Sva naša osećanja i misli vezani su za telo, njegove želje i nesreće.
Kako pojačavamo energiju, podižemo svesnost na više nivoe - postajemo svesni
prane i psihičke osnove uma, i učimo da kontrolišemo misli i usmerimo svoju
kreativnost. Na još višem nivou, otvaramo se za intuiciju i iskustva »izvan uma«, kao
i rast duhovnosti.

Tokovi energije
Glavni tokovi prane drže zajedno multidimenzionalni energetski obrazac
koša. Ovi tokovi, putevi pranične struje u telu i umu poznati su kao »nadiji«. U
prevodima šastri sa sanskrita, nadiji su pogrešno nazivani nervima. Nadiji nisu nervni
sistem - oni znače »tok«, (u sanskritu sve što teče zove se nadi). Tok struje je ono što
se zove nadi - u reci to je voda, u nadijima tela protiče prana, energija.
Nadiji čine energetsku mrežu puteva ili struju energije koja se nalazi preko
nervnog sistema. U jogičkoj psihičkoj fiziologiji govori se da ima 72.000 nadija u
telu, od kojih su važna četrnaest, a od najveće važnosti tri nadija - ida, pingala i
sušumna. Kako treba pronaći i razumeti ove nadije? Nijedan doktor nije pronašao
nadi u toku operacije, nadi ne možemo da zatvorimo u bocu. Ako mislimo o nadijima
kao krvnim sudovima, venama ili arterijama ili čak nervima, nikada ih nećemo

17
pronaći. Ipak, iako nadije ne možemo da otkrijemo disekcijom tela, ne znači da oni
ne postoje. Upotrebiću grubu analogiju:
Ako presečete moje grlo dok govorim, nećete pronaći nijednu reč u njemu.
Reč ne možete da disecirate, ne možete da je stavite u bocu kao uzorak, ne možete da
izvedete operaciju da biste popravili svoj izgovor. Pa pak, nema sumnje da reči
postoje i vi imate sigurnost u voju sposobnost da ih upotrebljavate. Slično, niko ne
može da nam pokaže misao, da je lokalizuje u poseban deo mogza - i pored toga mi
mislimo, i imamo misljenje o svemu šta radimo.
Govor i mišljenje su struje, tokovi. Reči se proizvode tokovima daha koji
stvaraju vibracije u glasnim žicama, tok vibracije, jednu vrstu »nadija«. Misao je,
takođe, tok. Na najmaterijalnjem nivou, za misao se zna da je tok hemikalija,
transmitera i električnih impulsa od jedne ćelije mozga u drugu. Iako ne možemo
tačno da odredimo poreklo i završetak ovakvog toka, uvereni smo da mišljenje
postoji.
Kako postižemo senzitivnost i uvide i iskustvo joge, postajemo svesni
tokova energije koji čine nadije. Kada se u sobi otvori prozor, struja vazduha će
ulaziti unutra. Na isti način možemo da postanemo osetljivi i da osetimo struje prane
u telu - tokove energije. Kada elektricitet prolazi kroz žice, ne vidimo ga. Izgleda kao
da nema nikakve promene u žici, u provodniku, ali ako stavite prst u električnu
utičnicu, struju ćete sigurno osetiti. Tako je i sa nadijima, čakrama i drugim
»organima« suptilnog tela. Kako povećavamo senzitivnost sadhanom, kada naučimo
kako da uključimo struju, postaćemo svesni prirode i funkcije tokova praničke
energije u telu. Razumećemo nadije kao puteve ili struju suptilne energije – mnogo
suptilnije od toka vazduha u prostoriji, mnogo snažnije od protoka elektriciteta.

Ida i pingala
Tri glavna kanala u našem suptilnom telu su ida, pingala i sušumna.
Ponekad se ovi tokovi, reke energije, nazivaju po svetim rekama - Ganga, Jamuna i
Sarasvati. Sa početkom nešto ispod baze kičme, ida nadi teče naviše levom stranom
kičmenog stuba do samog centra glave. Pingala, koja počinje na istom mestu kao ida,
teče duž desne strane kičme da bi se sjedinila sa idom u visini srednjeg mozga.
Sušumna nadi protiče najsuptilnijim jezgrom kičme.
U hata jogičkim tekstovima, ida se opisuje kao čandra (mesec) nadi, pingala
kao surja (sunce) nadi, što ukazuje na njihovu komplementarnu prirodu. Ova dva
nadija imaju sfere uticaja koje su istovremeno fizičke, psihološke i duhovne, jer zrače
u svim košama iz fizičkog tela, preko uma ka suptilnom Sopstvu.
Na fizičkom nivou, tok prane u idi i pingali može da se uporedi sa
funkcionisanjem autonomnog nervnog sistema. Dominacija ide odgovara dominaciji
parasimpatičkog, (relaksirajućeg) nervnog sistema, dominacija pingale simpatičkom
(aktivirajućem) nervnom sistemu. Kada je pingala aktivna, dah protiče kroz desnu
nozdrvu, kroz levu nozdrvu dah protiče kada je aktivna ida.

18
 Na psihološkom nivou, tok ida nadija povezan je sa funkcionisanjem desne
hemisfere mozga - aktivira se holističko mišljenje u simbolima i slikama pre nego u
rečima, kao i intuicija, receptivnost i usmeravanje prema unutrašnjem svetu. Pingala
je povezana sa levom hemisferom mozga, odgovornom za logiku, analizu, verbalno
mišljenje, inicijativu, usmerenost ka spoljašnjem svetu. Moglo bi da se kaže da ida
obezbeđuje inspiraciju za akciju, a pingala sposobnost da se akcija u svetu i ostvari.
Ida nadi se često naziva manovahini, kanal manas šakti, mentalne energije ili
svesnosti. Pingala se zove pranavahini, kanal prana šakti, vitalnosti i životne snage.
Pingala je povezana sa dinamičkom energijom a ida sa mentalnom i psihičkom
svesnošću.
Tok prane kroz ova dva glavna puta prenosi se kroz sve koše, uključujući i
fizičko telo, preko mreže malih kanala, koji se takođe zovu nadiji. U Upanišadama,
govori se da ima 72.000 nadija u ljudskom organizmu koji su odgovorni za vitalnost
tela, jasnoću uma i suptilnost svesti.

Poreklo bolesti
Jogini razumeju bolest kao poremećaj slobodnog toka energije kroz nadije.
Ako je prana na bilo kojem mestu blokirana, pojaviće se bolest, kao i ako postoji
višak energije ili energetski deficit. Zdravlje i dobro osećanje tela su posledica
slobodne distribucije prane i njene ravnoteže u svim dimenzijama našeg bića. Joga je
efikasna u održavanju i obnavljanju optimuma zdravlja, jer su jogičke vežbe
usmerene baš na redistribuciju i harmonizaciju prane.
Blokade i neravnoteža toka energije koji se manifestuju kao bolest u
fizičkom telu, mogu da vode poreklo iz bilo koje koše. Prema tome, uzrok bolesti
može da bude fizički, emocionalni, mentalni, psihički ili duhovni. Simptomi bolesti
zavisiće od toga koji nadiji su blokirani. Ako razumemo ovo, razumećemo kako naše
različite bolesti i nelagodnosti tela mogu da imaju svoje poreklo u mentalnom ili
emocionalnom nemiru, zanemarivanju ili frustraciji unutrašnjeg života.

Sušumna nadi
Kada se ida, pingala i svi mali nadiji sasvim pročiste - odnosno, kada se
otklone svi blokovi i otpori - a tok prane je u savršenoj ravnoteži, budi se treći nadi,
sušumna, kanal spiritualne energije.
Cilj joga sadhane je uravnoteženje ide i pingale, mentalnih i vitalnih snaga,
receptivnih i kreativnih energija - bukvalno, razvijanje uravnotežene ličnosti. Kada se
to postigne, sušumna nadi postaje aktivna a mi možemo da koristimo finiju i mnogo
snažniju energiju, istinski kreativnu duhovnost. Kada transcendentalna svesnost pod
imenom kundalini šakti protiče kroz sušumnu, doživljavamo ekspanzivna stanja
svesti koja omogućuju spiritualne uvide i iluminaciju.

19
Vrtlozi moći
Kako sve više energije počinje da protiče sušumnom, različiti aspekti naše
ličnosti počinju da se otkrivaju većom aktivacijom psihičkih energetskih centara koji
se zovu čakre. Po psihičkoj fiziologiji joge, dok sušumna nadi teče uspravno prema
samom vrhu glave, ida i pingala imaju drugačiji tok. Njih možemo da shvatimo kao
dodatke glavnom toku sušumne, koji imaju krivudav tok, spiralni, sleva udesno,
zatim sdesna u ulevo, duž kičmenog stuba.
Ida i pingala se na svom spiralnom putu susreću u nekoliko važnih tačaka.
Tačke susreta su tačno na mestu njihovog ukrštanja u kičmi, gde se kratko spajaju sa
sušumnom. Razumevanje spajanja nadija, susreta tokova prane, omogućuje nam da
razumemo prirodu čakri. Uvek kada se dve reke susretnu, kada mala struja uđe u
veliku, kada se pritoka ulije u veću reku, stvori se vrtlog. Isto tako, na mestima u telu
na kojima se struje energije susretnu, postoje vrtlozi. Na svakom spoju ide, pingale i
sušumne, postoji vrtlog, kružni pokret energije. Kružne formacije u kojima suptilna
energija protiče u koncetričnim krugovima, velikom brzinom i fantastičnom snagom
čine točkove energije koji se zovu čakre. Ako shvatimo nadije kao reke energije,
onda ćemo misteriozne čakre kundalini joge da razumemo takođe kao vrtloge u
kojima se spajaju fizička, mentalna i duhovna energija.

Čakre
Tokovi ide, pingale i sušumne se susreću na četiri mesta: na repnoj kosti,
iza pupka, iza srca i iza grla. Ako se ovome doda izvorna tačka nadija, u međici
(perineum), i njihov završetak u sredini mozga, ukupno ćemo imati šest spojeva u
kojima se nadiji ulivaju jedan u drugi. Na svakom od ovih spojeva postoji vrtlog
energije, koji se zove čakra. Postoji hiljadu malih čakri u telu, ali šest su najvaznije:
muladhara u međici muškarca i grliću materice žene, svadhisthana u visini repne
kosti, manipura iza pupka, anahata iza srca, višudhi iza grla i ađna u visini srednjeg
mozga.
Svaka čakra ima tačku aktivacije u telu. Ako se na tu tačku koncentrišemo,
možemo da postanemo svesni i same čakre. Čakre utiču na nervni i endokrini sistem
fizičkog tela, povezanošću svake od njih sa specifičnim nervnim pleksusima i
žlezdama. Preko pvih fizičkih centara, čakre energizuju sve organe tela. Čakre su,
takođe, odgovorne za izvesne psihološke stavove, delujući tako kao most između tela
i uma. Primarno, ovi vrtlozi koncentrisane energije deluju kao rezervoari, i centri
distribucije prane, a njihovo ispravno funkcionisanje je neophodno za naše fizičko
zdravlje kao i za osnovni rast.
Muladhara čakra je sedište primalne energije, izvor senzualnosti i
spiritualnosti. Muladhara je tačka ishodišta ide, pingale i sušumne, a tačka njene
aktivacije kod žena je grlić materice. Ona predstavlja instiktivni um i sa
svadhistanom upravlja reproduktivnim sistemom.

20
 Svadistana čakra ima svoju tačku aktivacije u visini pubične kosti. Ona
upravlja ženskim reproduktivnim i urinarnim sistemom preko sakralnog pleksusa i
jajnika. Svadistana je centar nesvesnog uma i sadrži želje i inhibicije, talente i
intuicije, demone i božanstva.
Manipura čakra je centar vitalnosti i aktivira se svesnošću u visini pupka.
Ona odgovara solarnom pleksusu i povezana je sa nadbubrežnim žlezdama. Manipu-
ra upravlja sistemom za varenje i glavni je distributor fizičke energije. Inicijativa,
harizma i herojstvo su atributi ove čakre.
Anahata ima tačku aktivacije u centru grudnog koša, a reguliše rad srca i
sistema za disanje. Preko srčanog pleksusa, njoj odgovara timus koji ima ulogu u
otpornosti organizma. Ova čakra je emocionalno srce, zaduženo za prihvatanje nas
samih i drugih, za emocionalno izražavanje. Kada se potpuno probudi, daje
univerzalnu ljubav i samilost.
Višudhi čakra je centar za čišćenje u grlu. U vezi je sa vratnim pleksusom i
štitastom žlezdom, omogućuje uvide i razlikovanje.
Ađna čakra, treće oko Šive, budi se svesnošću u centru između obrva.
Njen fizički medijum je epifiza, koja reguliše promenu svesti od budnosti ka
spavanju, od spavanja ka snovima, depresije ka optimizmu. Buđenje ađne otkriva
više moći uma i psihičku receptivnost preko koje se ostvaruje vođstvo gurua i višeg
Sopstva.

Veza tela i uma

Čakre formiraju energetsku vezu koja obavija telo i um praničkom
energijom. Ako postoji bilo kakav poremećaj fizičkog tela zbog pogrešne ishrane ili
haotičnog životnog stila, on će dovesti do nelagodnosti uma. Na primer, kada je ženin
menstruacioni ciklus neredovan, ona će osetiti emocionalne promene u obliku
strepnje ili depresije. Sa druge strane, kada strah, frustracija ili krivica uzrokuju
emocionalni nemir, ovo će poremetiti prane uma. Takav poremećaj se odražava preko
svadistana čakre i njenih nervnih i emocionalnih veza, a ove disharmonije uma
postaju vidljive kao nepravilnosti u fizičkom telu.
Čakre se ponekad zovu padme, ill lotosi, od kojih svaki ima određen broj
latica. »Latice« su, u stvari, pomoćni nadiji koji se odvajaju od ide i pingale preko
posebne čakre. Ako postoji bilo kakva blokada ili neravnoteža u ovim nadijima, to će
se manifestovati kao neki fizički poremećaj u organima kojima upravlja određena
čakra.
Na primer, svadistana čakra ima šest latica. Ovo znači da ima šest nadija
koji izlaze iz svadistane u različite organe pod njenim uticajem. Ako postoji višak ili
deficit praničke energije u ovim nadijima, žena će imati neki poremećaj u urinarnom
ili reproduktivnom sistemu. Suprotno tome, svaki problem u urinarnom ili
reproduktivnom sistemu može da se prevaziđe pročišćavanjem ovih nadija asanama,
pranajamom i drugom praksom koja aktivira svadistana čakru. Praksa joge nikada

21
nije samo fizička niti samo mentalna, ona je višedimenzionalna i vodi nas u svoj
našoj kompleksnosti prema celovitosti i harmoniji.

Procvat spiritualnosti
U većine ljudi, čakre deluju samo delimično. Kako se nadiji čiste od
opstrukcija i više energije počinje da protiče sušumnom, čakre postaju sve aktivnije.
Ovi suptilni lotosi cvetaju, a mi doživljavamo zračeće fizičko zdravlje i ogromnu
energiju.
Još važnije, kako se čakre otvaraju, njihovi kvaliteti počinju da deluju u
našoj ličnosti. Mogućnosti i talenti koji su ranije bili uspavani, i samo potencijalni,
sada počinju da se pokazuju u svim našim radnjama i interakcijama. Ličnost se
postepeno transformiše, kako se tamne uspavane oblasti uma i duše pune energijom i
svetlošću.
Potpuno razvijena transcendentalna ličnost je simbolizovana sahasrara
čakrom, na vrhu glave. Procvat ovog lotosa sa hiljadu latica predstavlja prosvetljenu
dušu, kada bezbrojni načini kreativne duhovnosti osvetljuju naše živote.
Procvat svih naših sposobnosti preko progresivnog buđenja čakri je konačni
cilj joge, koji dovodi do zdravlja, sreće i samorealizacije svake žene. Iskustvo ovog
supersvesnog stanja zove se samadhi, događa se kada se kundalini penje iz muladhare
kroz čakre duž susumne do sahasrare. Ovo sjedinjenje Šive i Šakti, muškarca i žene u
jednom telu, smatraju jogini, je najviše stanje našeg postojanja: transcendencija
beznačajnosti razlika u ekstatičnom stanju istinske ljudskosti.

22
MENSTRUACIONI CIKLUS

Igra univerzuma je igra sa mnogo ritmova - izvijuganost i nepredvidljivost

planine; stakato promena dana i no'i; kružna «putanja» sunca; pojava i povlačenje
meseca. Život u telu žene, predstavija učestvovanje u promenama i tokovima
kosmosa, jer ženska svesnost je stalno usmerena na obrazac plodnosti prirode koji se
ogleda u njenom menstruacionom ciklusu.
Ova povišena svesnost je tiho prihvatanje naših veza sa beskrajem, i ne
bismo smeli da dozvolimo da degeneriše morbidnom preokupacijom telesnim
događajima. Mnoge žene dozvoljavaju da njihova svest bude ograničena na njihova
tela. Svesno ili nesvesno, one vide sebe kao bolesne, sa strepnjom posmatrajući
najmanje varijacije sopstvenog ciklusa, brinući se zbog najblažeg bola, stvarnog ili
imaginarnog.
Stav posmatrača prema telu je doprinos zdravlju, ali on mora da bude
zasnovan na pravom znanju i sigurnosti. Moramo da naučimo da imamo poverenje u
svoje telo. Naš fizički okvir je majstorsko delo prirode, začuđujuće jako i graciozno
integrisano. On harmonično funkcioniše pod mnogim uslovima, čak i veoma teškim,
bez našeg svesnog učešća. Ljudsko telo je samoregulišući mehanizam koji se
konstantno prilagođava svojim potrebama i kapacitetima.

Menstruacioni ciklus
Menstruacioni ciklus je sekvenca događaja koji se pojavljuje jedanput
mesečno u seksualno zrele žene. Od menarhe (prve menstruacije) do menopauze
(prestanka menstruacije u odmaklim godinama), ovaj ciklus se ponavlja, u stalnom
ritmu. Početak svakog ciklusa se inicira folikulostimulativnim hormonom (FSH) koji
proizvodi prituitarna žlezda (hipofiza) smeštena na bazi mozga. Ovo stimuliše jajnik
da proizvede folikul (mešak) koji sadrži jajnu ćeliju. Kako folikul sazreva, počinje da
izlučuje estrogen koji priprema sluznicu materice da primi oplođeno jajašce.
Estrogen, takođe, utiče na hipofizu tako da ona počinje da luči luteinizujući hormon
(LH). Kada ova dva hormona dostignu određeni nivo u telu (oko četrnaestog dana
ciklusa) zreli folikul oslobađa razvijenu jajnu ćeliju u jednu od Falopijevih tuba
(jajovoda).
Pošto se izbaci jajna ćelija, folikul postaje corpus luteum (žuto telo) koje
proizvodi progesteron. Progesteron inhibira dalju ovulaciju i održava sluznicu
materice spremnom za oplođeno jaje. Ako se jajna ćelija oplodi, ona putuje duž
jajovoda i implantira se u unutrašnji zid materice. Žuto telo nastavlja da luči
progesteron do oko dvanaeste nedelje trudnoće, kada placenta preuzima ovaj zadatak.
Ako se jajna ćelija ne oplodi, žuto telo nestaje oko dvadeset četvrtog dana. Sekrecija

23
estrogena i progesterona veoma brzo opada između dvadeset četvrtog i dvadeset
osmog dana, dovodeći do ljuštenja sluznice materice i menstruacije. FSH iz hipofize
ponovo postaje dominantan a novi folikul i jajna ćelija počinju da se stvaraju.

Menstruacija
Menstruacija je samo proces kojim se nepotrebna sluznica materice
izbacuje iz tela. Menstruaciona tečnost izlazi kroz vaginu i sastoji se od otpadaka
tkiva i krvi, slične ostaloj krvi organizma, osim što se ne zgrušava. To su isto tkivo i
krv koji bi čuvali jajnu ćeliju da je bila oplođena. Nema ničeg nečistog u ovoj
tečnosti, iako ona može da razvije lako neprijatan miris zbog daljeg raspadanja posle
izlaska iz tela. Menstruacija traje od tri do sedam dana mesečno, najčešće četiri do
pet dana, i obično se gubi šolja tečnosti u jednom periodu.
Prva menstruacija obično počinje između desete i četrnaeste godine, iako
može da se ne pojavi do sedamnaest ili osamnaest godina. Njoj obično predhodi
povećanje dojki i pojava pubične maljavosti.
Menstruacioni ciklus traje oko trideset - do trideset pet godina, za koje
vreme može da se prekida trudnoćom ili bolešću. Prestanak ciklusa dolazi kao deo
procesa starenja. Telo koje stari obično proizvodi manje količine hormona koji
kontrolišu ciklus, koji, na kraju sasvim prestaje, dolazi do menopauze, ili »prelaznog
doba«.
Ovulacija može da se ne pojavljuje u prvoj godini posle pojave
menstruacije. Slično, prekid menstruacije u menopauzi ne mora da znači prekid
postojanja ovulacije - neke žene ostaju plodne godinu ili dve posle poslednje
menstruacije.
Pošto nema strogih pravila, naglašavamo da je fiziologija samo okvir unutar
kojeg treba razviti telesnu svesnost.

Bolna menstruacija
Roditi se kao žena, znači biti predodređen za patnju, ili, to bar tako izgleda
onim ženama koje imaju bolne periode. Ovaj problem je postao tako raširen
poslednjih nekoliko generacija da se sada smatra »normalnim« da menstruacija bude
praćena različitim fizičkim i emocionalnim nelagodnostima. Postoje priče o ženama
za koje menstruacija nije teret, možda čak i poznajemo jednu od tih žena, ali one su
tako retke da ih smatramo srećnima jer su uspele da nekako budu pošteđene agonija
svoje polnosti. Ipak, »normalno« ne znači idealno - to je samo pokazatelj onoga što
se događa većini ljudi, i prilagođavajući se normi, zaboravljamo da stvari mogu da
izgledaju i drukčije. Bol pri periodu, kao i svaki drugi bol, je znak da nešto nije u
redu sa telom, i nije dobro da se ovo mučenje koje se ciklično vraća, neznalački
ignoriše. Pomoću joge moguće je izvesti pozitivnu akciju za eliminisanje bola pri
menstruaciji i ponovo otkrivanje ženskog nasleđa zdravlja.
Menstrualne teškoće su neprijatne kao što je to kijavica, a medicinsko
znanje o ovom problemu je ograničeno. Jedan od retkih istraživača ovog područja, dr

24
Katherina Dalton (SAD) utvrdila je da »ženski bol« nije jedan, već dva odvojena
problema.
Spazmodična (grčevita) menstruacija se karakteriše grčevima i akutnim
bolom u donjem trbuhu, ponekad sa mučninom ili drhtavicom na početku perioda.
Obično se pojavljuje u žena ispod dvadeset pet godina i nastaje posle rođenja prvog
deteta.
Kongestivna dismenoreja je povezana sa napetosću koju doktori zovu
»premenstrualni sindrom«. Težak, dosadan bol u trbuhu i donjem delu leđa može da
počne tri ili četiri dana pre krvavljenja. Neke žene primećuju oticanje i osetljivost
grudi, otečen trbuh i opšti doživljaj nadutosti. Zadržavanje tečnosti može da se
pokaže u privremenom povećanju težine do tri kilograma, a može da postoji i
mučnina. Glavobolja, opšta napetost i ostipacija su česti. Najgori aspekti sindroma su
razdražljivost, depresija i letargija koji čine ovaj deo meseca emocionalno teškim.
Fizička i psihička »prepunjenost« smanjuju intenzitet kada počne krvavljenje, i
nestaju kada je gubitak krvi najobilniji. Ova vrsta menstrualnih problema je česta u
žena svih uzrasta, od puberteta do menopauze, i izgleda da se pogoršava sa svakom
trudnoćom.
Iako medicinska nauka nije uspela da u potpunosti objasni uzrok bola, dr
Dalton, kao i dr Carey i Pinkerton iz Australije, tvrde da su obe, spazmodična i
kongestivna dismenoreja, posledice hormonske neravnoteže. Pri spazmodičnom bolu
ima previše progesterona u telu dok su kongestivni problemi posledica viška
estrogena. Drugi istraživač, dr Elizabeth Connel, smatra da su grčevi materice
uzrokovani visokim nivoima prostaglandina. Ovo su hormonima slične supstance
koje proizvodi sluznica materice u velikim količinama, neposredno pre ljuštenja.
Manjak progesterona, (odnosno, višak estrogena) takođe dovodi do toga da ćelije
organizma zadržavaju natrijum, a gube kalijum. Ovo ima svoje posledice, jer
transmisija impulsa u nervnom sistemu i mozgu zavisi upravo od pravilnog odnosa
ova dva elektrolita. Izgleda, prema tome, da je hormonski disbalans fiziološka osnova
naše emocionalne preosetljivosti za vreme menstruacije.

Jogički pristup
Doktori obično tretiraju menstruacione teškoće analgeticima (lekovima
protiv bolova) i hormonskom supstitucijom - kontraceptivnim pilulama (žene na
oralnim kontraceptivima imaju bezbolne periode). Međutim, pilula je, u najboljem
slučaju, rizična stvar, i sve veći broj žena odbija da je uzima. Joga, sa druge strane
nudi prirodne i efikasne metode bez toksičnih nusefekata, sa koristima koje
prevazilaze fizički aspekt.
Mnoge žene pitaju da li je bezopasno da se izvode asane za vreme
menstruacije. Neophodno je da se nikako ne napreže, i pored ove uobičajene
predostrožnosti, nema nikakvog razloga da se prekine sa vežbama. Većina doktora
sada veruje da žene ne samo da mogu da učestvuju u bilo kakvoj napornoj aktivnosti
u bilo koje doba ciklusa, nego da od toga imaju i koristi. Studija izvedena još 1965.

25
godine, uporedila je 65 žena plivačica sa 138 studentkinja nesportistkinja i pokazala
da su plivačice imale mnogo manje menstruacionih teškoća.
Siršasana (stoj na glavi) i sarvangasana (sveća) se ne preporučuju za vreme
menstruacije, alo vađrasana, šašankasana, marđariasana i trbušno disanje u šavasana
pomažu da se smanje bolni grčevi. Kongestivni menstrualni bol se gubi kada je
menstruaciono krvavljenje na vrhuncu, a ovo krvavljenje se ubrzava kontrakcijama
materice sličnim onima za vreme orgazma. Mula bandha je, zato, naročito efikasna,
iako ovu vezbu morate da prekinete pri naznaci nesvestice ili drugih neprijatnosti.
U ostalom delu ciklusa, uravnotežen programa asana će harmonizovati
proizvodnju hormona suptilnom manipulacijom žlezda. Asane masiraju i komprimuju
žlezde i unutrašnje organe ubrzavajući cirkulaciju i metaboličke promene - žlezde i
ceo reproduktivni sistem jačaju i tonizuju se. Dobar program vežbi treba da uključi
sledeće: surija namaskar, sarvangasana, halasana, kandharasana, matsyasana,
bhudjangasana, šalabhasana, dhanurasana, pašimotanasana, mula bandha i vađroli
mudra. Meditativna praksa, narocito joga nidra i antar mouna, su idealne za
popuštanje napetosti koja remeti našu fizičku i emocionalnu harmoniju.

Ishrana
Čista ishrana sa zrnevljem i povrćem čini čuda za mnoge bolesti,
uključujući i bolnu menstruaciju. Visoko proteinska dijeta, naročito ona zasnovana na
mesu, sasvim sigurno otežava problem, i zanimljivo je da pojava dismenoreje raste
uporedo sa porastom potrošnje mesa u nekim zemljama.
Sa povratkom na jednostavnu, vegeterijansku hranu, mnoge žene su
postigle znatno poboljšanje menstrualnih teškoća i smanjile gubitak krvi. Čak i žene
koje i dalje jedu meso, imaju mnogo koristi ako smanje količinu dnevnih kafa i
prerađene hrane sa konzervansima, naročito šećer, glazirani pirinač i proizvode od
belog brašna.
Treba da jedemo i veoma zrele banane i sveže narandže, kao i sok od
limuna s vremena na vreme, da bismo nadoknadili privremeni gubitak kalijuma koji
remeti funkcionisanje nervnog sistema.

Negativni pristup
Bolna menstruacija nije imaginacija, bol je stvaran, i ponekad za njega
postoji fizički uzrok. Ipak, često je on uveličan negativnim i nejasnim emocionalnim
stavovima o seksualnim osećanjima i seksualnim aktivnostima uopšte. Veoma često
postoji kompleks krivice, kao da osećamo (možda nesvesno) da je bol nekakva kazna
za grehe, stvarne ili imaginarne, u našem seksualnom životu. Pogrešno shvatanje se
iako pojavljuje u pubertetu kada pojava menstruacije koincidira sa budenjem
seksualnih želja.
Zanimljiva je studija izvedena u Australiji, rađena na mladim ženama koje
su imale veoma jake bolove i provodile po nekoliko dana u krevetu svakog meseca
zbog toga. Posle individualnih intervjua, imale su seanse sa relaksacijom, pomoću

26
tehnike slične joga nidri. Terapeut ih je vodio kroz nekoliko kruženja telesne svesti a
zatim budio seriju odgovarajućih slika da bi desenzitizovao njihovu reakciju na bol i
samu menstruaciju. Rezultati su bili izvanredni, i većina žena je doživela smanjenje
napetosti, bola i vremena provedenog u krevetu. Posle šest meseci, više od polovine
je i dalje imalo bezbolne periode kao i promenjen, pozitivniji stav prema menstruaciji
uopšte.
U nekim primitivnim društvima, prva menstruacija devojke se smatra
znakom seksualne zrelosti i slavi se kao trenutak postajanja ženom. Međutim, u
većini kultura, ovo je obavijeno stidom i tajnovitošću, ako ne i tabuom. Čak i na
»oslobođenom« Zapadu, žene se jos smatraju nekako nečistim, a ovakav stav je
naročito tipičan za muslimane. Hindu i jevrejske žene moraju ritualno da se pročiste
posle svakog perioda. Sve ovo je uglavnom zasnovano na neznanju i praznoverju, i
otežava ženama, naročito mladim devojkama, da prihvate prirodno funkcionisanje
svojih tela. Biološke činjenice su često nepoznate i opšti tabu u vezi sa diskusijama o
periodu produbljuje misteriju, što je glavni doprinoseći faktor »ženskom bolu« i
napetosti koji tako često (i sasvim nepotrebno) prate menstruaciju.
Veliki svetac Ramakrišna je bio vrlo strog u vezi sa svojom hranom, i
pridržavao se pravila da ne uzme hranu koju je pripremao ili poslužio neko ko nije iz
kaste brahmina. Uzimao je prasad samo iz hramova, ili hranu koju je kuvala njegova
žena, Šarada Devi. Međutim, prema hindu običaju, žene ne mogu da pripremaju
hranu dok imaju menstruaciju. U biografiji Šarade Devi, Svami Gambhirananda je
zapisao sledeći dogadaj:
»Slušaj, moja draga, moje nevolje sa jetrom su se povećale, jer mi ovih
dana nisi kuvala hranu. Zašto to nisi radila?«
Majka je objasnila:
»Žene ne mogu da kuvaju nikome u dane svoje nečistoće«.
»Ko kaže da ne mogu?« - pitao je Majstor. »Uradi to za mene, nećeš učiniti
nikakav greh na taj način. Da li bi mogla da objasniš koji deo tvog tela je nečist -
koža, meso, kosti, srž? Znaj da se čistoća i nečistoća nalaze u umu; nema ničeg
prljavog van uma.«
Posle toga, majka je uvek kuvala za njega. Zadovoljan ovim, majstor je
rekao:
»Vidiš, draga moja, kako je zdravo moje telo jer uzima tvoju hranu«.
Značaj pvog može da se shvati, ako znamo da je, Ramakrišna želeo da
njegova žena bude primer za druge žene, poštujući sva ograničenja u vezi sa ženama
brahmina, i sve do smrti nije, po pravilima kaste, uzeo čak ni kuvan pirinač od nekog
ko nije bio brahmin.
Menstruacija se često smatra hendikepom, za vreme kojeg žena ne može da
obavlja poslove van kuće. Veruje se da su žene nekompetentne u to vreme, i sklonije
nezgodama i psihičkim poremećajima. U skladu sa tako raširenim stavovima, nije
čudo da neke žene smatraju menstruaciju i bolove pri njoj kao proklestvo ženskosti.

27
Takođe se govori da premenstrualne promene raspoloženja mogu ozbiljno da utiču na
ženine intelektualne sposobnosti. Da bi ovo ispitala, Sharon Golub, sa koledža u New
Rochelle (SAD), dala je različite testove grupi od pedeset sredovečnih majki u nedelji
pre njihovog perioda. Žene su odgovarale da su bile anskioznije i depresivnije nego
normalno i da su imale teškoće u koncentraciji i radnoj efikasnosti. Međutim, njihova
realna radna sposobnost nije pokazivala nikakve znake intelektualnog hendikepa u
ovom razdoblju. Rezultati istraživanja pokazuju da su žene pre žrtve sopstvenih
negativnih stavova o sebi samima i svojim telima, nego žrtve bioloških zbivanja.

Nagoveštaj iz prošlosti
U Indiji je postojao običaj, koji još uvek važi u ortodoksnim porodicama
brahmina, da se žene izoluju za vreme mesečnog perioda. One ne ulaze u kuhinju, u
sobu za puđu, niti dodiruju članove porodice. Tradicionalno, jedna soba se izdvaja za
njih, i one se u nju povlače najmanje tri dana. Za vreme izolacije, žena koja
menstruira se sama pere i čisti, i spava na vunenoj prostirci na podu. Ona sklanja u
stranu svoj sari i pokriva se jednom tkaninom, a ako deca moraju da dođu do nje, čine
to gola. Četvrtog dana kuća se čisti prskanjem svetom vodom iz Ganga, ili neke
druge svete reke, žena se kupa, pere kosu i izlazi iz »zatočeništva«. Sledeći dan moli
se u hramu, i posle toga se vraća porodici i mužu.
Nažalost, poreklo ovog običaja je zaboravljeno i pogrešno se tumači, kao da
su žene nečiste i zagađene za vreme menstruacije. Ustvari, običaj se izvodi ne da bi
se porodica zaštitila od žene koja menstruira, nego da se žena zaštiti od svoje
porodice.
Ovaj period izolacije omogućavao je ženi da se odmori od kućnih obaveza,
koje su, u tradicionalnoj porodici do pedeset članova, bile veoma velike. (Mnoge
moderne majke požele da imaju vremena za sebe, i da se odmore od poslova u kuci i
dece, nekoliko dana u mesecu). Ovakvo povlačenje je bila psihološka zaštita u vreme
povišene emocionalne senzitivnosti. Umesto da pogorša svoju razdražljivost ili
depresiju, koji se tako lako pretvaraju u scene besa ili ružne reči, žena se povlačila u
smirujuću tišinu svoje sobe, čuvajuci mir svog uma i harmoniju porodice.
Danas žene ne preduzimaju takve predostrožnosti, a stari običaji su
napušteni kao nepraktični. Uprkos hendikepa nelagodnosti i napetosti, žene su
pokazale da su sasvim sposobne da nastave sa svojim uobičajenim aktivnostima i
karijerom, što im daje zadovoljstvo koje potpuno negira bol. U svakom slučaju, žene
nisu hendikepiranije od muškaraca koji češće od njih imaju tegobe visokog krvnog
pritiska ili čir.
Ipak, razumevanje cilja starih navika razbija mit o ženskoj nečistoći, što nas
samo po sebi oslobađa stida i emocionalne nelagodnosti. Iako je period povlačenja
luksuz koji malo njih može sebi da priušti, možemo da organizujemo svoje obaveze
tako da imamo više odmora i privatnosti, ako to poželimo. Slobodan sat za vreme
kojeg se praktikuje antar mouna, daje priliku da se opustimo, i dobijemo novi pogled
na stvari oko sebe.

28
 Moramo da se setimo da su problemi koje imamo u vreme perioda oni isti
koji su sa nama, ali ih mi obično sklanjamo u stranu. Naša povišena senzitivnost za
vreme menstruacije čini nas svesnijim, i ako odvojimo vreme da se istinski suočimo
sa problemima, možda ćemo pronaći njihovo pravo rešenje. U antar mouni samo
mirno sedimo i posmatramo svoje misli i osećanja kako prolaze preko fizičkog
ekrana iza naših zatvorenih očiju. Ako zadržimo objektivni stav svedoka, a ne
prosuđujemo, ova vežba je veoma osvežavajuća. Na ekranu čidakaše, nema ničeg
dobrog i ničeg lošeg. Ono što tamo vidimo je naš nesvesni um, koji se manifestuje u
svetlucavim bojama i slikama koje nas zabavljaju kao nadrealistički film, ali sa
otkrivanjem istinskog značenja života. Antar mouna nam daje psihološki čisti prostor,
i dozvoljava da budemo u kontaktu sa sobom, upoznavajući i prihvatajući delove
našeg bića koje često ignorišemo. Baš kao što naše telo odstranjuje supstance koje
mu više nisu potrebne, tako i mi možemo da odbacimo istrošene ideje i predstave i
iskoristimo ovu priliku za rast Sopstva.
Zemlja ima svoje sezone kada crveno i žuto lišće opada, a vitalni sok se
povlači pre snažnog ponovnog izbijanja u proleće. Prihvatanjem pozitivnog stava
prema ovom, najprirodnijem od ženskih procesa, možemo da koristimo punu
svesnost menstruacije da bismo doživeli vezu sa Majkom Zemljom i pridružili se
ritmovima kosmosa.

29
MENARHA I MENOPAUZA

Kada neki prirodni događaj koincidira sa zrelošću naše svesnosti, mi se

otvaramo za nove dimenzije iskustva, spontane inicijacije prirode, nove početke koji
su osnova naše zrelosti i mudrosti. Sve kulture prepoznaju početak fizičke zrelosti
kao vreme promene svesnosti. U mnogim tradicijama, pubertet se označava posebnim
ceremonijama koje posvećuju fizičko odrastanje i bude život duše. Ovo je pravo
vreme za uvođenje devojčica u jogu, sa ciljem održavanja zdravlja i emocionalne
stabilnosti, i postavljanja kamena temeljca duhovnoga iskustva.

Menarha
Pubertet je vreme u kojem devojčica postaje seksualno zrela, odnosno žena
sposobna da rađa decu. To je, takođe, proces rasta koji traje nekoliko godina, koji,
međutim, u subjektivnom prostoru liči na iznenadni događaj. Jedan od takvih
znakova približavanja puberteta je porast dojki, kojem može da prethodi pojava
maljavosti stidnog predela. Manarha, ili prva menstruacija, je značajan događaj ovog
procesa, koji označava fizičku zrelost devojčice, i početak njenog ulaska u socijalno
doba odraslog.

Svečanost
U mnogim tradicionalnim kulturama, pubertet devojčica i dečaka obeležava
se simboličkim ritualima. Kod nekih starosedelaca Australije, mladu devojku su
stavljali u topao pesak do pojasa, da bi potpomogli prvu menstruaciju, a majka ju je
hranila i brinula o njoj na svetom mestu. Kasnije, ona se vraćala u plemensko
obitavalište da bi proslavila obeležje ulaska u zrelo doba žene.
U nekim delovima Indije, slavila se kumaripuđa, (i još uvek se slavi), u
vreme pojave prve menstruacije. Prvog dana, pošto je postala žena, devojku slave
porodica i prijatelji, kao inkarnaciju devičanskog aspekta Šakti - Kumari, simbol
čistoće i nade. Kumari kasnije izrasta u Parvati, koja postaje pratilja Šive. Ona se
obasipa poklonima i cvećem, i pojavljuje se u svom prvom sariju. Ponekad se izvodi
festivalska procesija u to vreme. Četvrtog dana, posle ritualnog kupanja, devojka
odlazi u hram da izvede puđu i od tada počinje da posti i učestvuje u religijskim
običajima kao sve predane Hindu žene.

Vreme stvaranja
Takvi rituali olakšavaju nešto što bi mogao da bude težak prelazak, i javno
prihvataju novi status mladog odraslog bića. Međutim, mnoge kulture više nemaju
posebne ceremonije za taj period, i mnoge devojke dobijaju prvu menstruaciju

30
potpuno nepripremljene. Naravno, mnogo je bolje da devojčice porazgovaraju sa
svojim majkama o onome što se događa u njihovim telima, jer treba da postanu
svesne ovih procesa kao normalnih a ne štetnih. Ovo je, takođe, vreme izazova za
majku i ćerku, i prilika da se ostvari topao odnos dve žene koji će takav ostati i u
kasnijim godinama.
Iako majka ponekad oseća stid da o ovakvim događajima govori,
senzitivnost i iskren razgovor će biti nešto što će njena ćerka poštovati. Zbog svega
toga, potrebno je da se poznaju biološke činjenice. Ovo vreme je takođe, vreme
preispitivanja stavova majke, jer, negativnost, ne samo da je štetna za nju samu, nego
i nešto što njena ćerka lako nasluti, i što će njenom iskustvu žene dati negativna
obeležja.

Metamorfoza
Adolescenciju karakterišu stresovi i napetosti koji prate period brzog
razvoja ličnosti. Fizičke promene započete u pubertetu se nastavljaju, i potrebno je
nekoliko godina da se uspostavi hormonska ravnoteža. Prvih godina, menstruacije su
često neredovne i bolne. Devojke često imaju probleme sa telesnom težinom i sa
izgledom kože lica, što ih čini nesigurnim i još više im otežava prilagođavanje na
njihova nova tela.
Ne samo da joj novo telo predstavlja stranca, već adolescentna devojka
postaje svesna novih uloga i odgovornosti koje često kreiraju emocionalni konflikt.
Ona se suočava sa svojim seksualnim nagonom i uči kako da manipuliše njim, i
primećuje da muškarci imaju seksualnu svesnost njenog tela. Nekim devojkama je
sve ovo prirodno i čak odgovara njihovom egu, ali mnoge se doživljavaju kao »stvar«
a ne ličnost, i potrebno im je vreme da razviju načine za prevazilaženje ovakve
depersonalizacije. U ortodoksnim društvima, devojke se »štite« i upozoravaju da se
ne druže sa mladićima, tako da se ispunjavaju neprirodnim strahom koji samo
povećava njihovu otuđenost.
Za vreme adolescencije devojka je pod pritiskom pripreme za udaju i
materinstvo i ona otkriva da mora da se odrekne mnogih sloboda svog detinjstva.
Ponašanje koje je bilo dozvoljeno maloj devojčici više ne priliči mladoj dami koja
mora da kanališe svoje energije na skroman način. Devojke postaju svesne masovne
slike ženstvenosti - slatke, poželjne, predane i, pre svega, lepe. Mnoge prihvataju
ovakav model i pokušavaju da mu se prilagode, da bi bile nesrećne ako im to ne uspe.
Adolescentne devojke tipično provode mnogo vremena brinući o svom izgledu i ne
snalazeći se sa svojim zbunjujućim emocijama.
Ovo je vreme kada devojka mora da napravi kompromis sa svojim
ambivalentnim željama, i razvije veštine neophodne da bi postala član društva
odraslih. Zbog toga, vedra devojčica često postaje ćudljiva, ljutita, razdražljiva, ili se
povlači od ljudi. Ponekad može da se ponaša na način koji je ili antisocijalan ili
samodestruktivan. Problemi koje je možda imala od ranog detinjstva postaju
ozbiljniji, i njeni konflikti mogu da se manifestuju kao razdražljivost, košmarni snovi,

31
noćno mokrenje, grickanje noktiju, lažljivost, stidljivost, ćutljivo posvećivanje
fantazijama, preosetljivost ili plačljivost.
Ponekad se ponašanje devojke toliko menja, da njeni roditelji misle da je
ona mentalno bolesna. Često njena okolina ne razume ono što joj se događa, jer nije
svesna veze između promena u njenom telu i onih u njenom umu. U takvim
slučajevima, mladu ženu ponekad odvode psihijatru koji može da joj da sedative –
ovi pak, možda blokiraju simptome, ali devojci ne pomažu da razvije
samoprihvatanje i samopoznavanje. U Indiji, u takvim slučajevima izvode se puđe,
magijski rituali i izgovaraju mantre, sve bez mnogo uspeha.
Situacija, međutim, ne mora da bude tako ozbiljna za sve, iako će mnoge
devojke primetiti neke oscilacije u svom raspoloženju i ponašanju u godinama ulaska
u život žene.

Dar majke
Ne treba posebno naglašavati da majke adolescentnih devojaka takođe
prolaze kroz teško vreme. I otac i majka mogu mnogo da pomognu svom detetu u
ovom periodu, dajući stalnu podršku. Neophodno je da se ima stav neposedovanja i
dozvoli sloboda za eksperimentisanje i istraživanje, brižljivim posmatranjem sa
distance. Divno je o tome govorio pesnik Džubran u »Proroku«:

»Vaša deca nisu vaša deca,

ona su sinovi i kćeri života koji
čezne za samim sobom.
Oni dolaze kroz vas, ali ne od vas,
i iako su sa vama, vama ne
pripadaju.«

Upoznavajući svoju ćerku sa jogom, majka joj daje dragocen dar hrabrosti i
optimizma koji su joj potrebni na putu njene jedinstvene sudbine.

Dikša
U Indiji je postojao običaj, sada ukinut, da se devojčice šalju u ašram zbog
gurukul obrazovanja, što se još uvek čini se dečacima. Sankritsko klasično delo, Ab-
higyana Shakuntalam, govori o ašramskom obrazovanju devojčica koje je trajalo
punih dvanaest godina. Devojčice su, takođe, bile inicirane u upanayam. Nekada su
devojčice i dečaci dobijale ovu dikšu, zajedno sa uputstvima o surjanamaskara,
pranajami i gajatri mantri. U drugim religijama, ovoj dikši odgovara pričest među
hrišćanima, navzote kod Parsija, i mizvah Jevreja - sve je bilo posvećeno i
devojčicama i dečacima.
U naše vreme, kada se život devojke otvara i predstoje joj nove mogućnosti,
senzitivna majka ovaj proces može da olakša uvođenjem svoje kćeri u jogu. Praksa
joge je korisna za fizičko telo, jer reguliše organske funkcije i uravnotežuje hormone.
32
Asane, naročito suria namaskara, deluju povoljno na menstruacioni ciklus, kontrolišu
telesnu težinu, čiste lice i oslobađaju agresivnu energiju na siguran način. Pranajama i
đapa dovode do relaksacije, smiruju emocije i pomažu razvoju pozitivne
samosvesnosti, nasuprot morbidnoj preokupiranosti sobom. Joga omogućuje da se
razvije emocionalna stabilnost i sigurnost mlade devojke. Još važnije, praksa joge
čuva specijalnu vezu koju deca imaju sa svojim unutrašnjim svetom, tako da se
svesnost koja već postoji, ne gubi za vreme prelaska u svet odraslih, već transformiše
u zrelu duhovnost.

Promena života
U Vedama se govori o četiri ašrame ili stadijuma života, koji prate
uobičajeni tok socijalnog i duhovnog postojanja. Prvi stadijum je brahmacharya
ašrama, koji upravlja ponašanjem mladih ljudi pre braka. Za to vreme, deca su
napuštala svoje domove da bi živela sa guruom koga su služili. Njihovo obrazovanje
je imalo poseban naglasak na duhovnom razvoju koji ih je pripremao za buduće
dužnosti.
Brak je označavao početak grihastha asrame u kojem se duhovni rast
stimuliše podizanjem porodice i preuzimanjem aktivne uloge u društvu. Kada se deca
odgaje, i roditeljski par obavi svoje dužnosti, ulazilo se u vanaprastha asramu,
odnosno povlačenje iz društva i posvećivanje duhovnoj praksi. Posle takvih
iskustava, odricali su se sveta i ulazili u sanyasa asramu.
Inicijacija u upanayanam u pubertetu označava početak brahmačarya
asrama, a vanaprastha dikša u srednjim godinama, prelazak iz porodičnog života u
period intenzivnije sadhane. Mnogim ženama fizička činjenica menopauze, ili
gubitka menstruacije, kristališe »promenu života« koja je više od biološke promene.
Dok vanaprastha ašrama ne zavisi od menopauze, ovo prirodno sazrevanje stimuliše
ženu da preispita svoju socijalnu ulogu i posveti se duhovnom životu koji označava
novi period rasta i razvoja duše.

Menopauza
Kao deo prirodnog procesa starenja, telo proizvodi sve manje količine
reproduktivnih hormona. Jajnici i materica se smanjuju, i konačno, menstruacioni
ciklus prestaje. Ovaj fiziološki događaj se naziva menopauza ili klimakterijum. Kao i
pubertet, menopauza je postepen proces koji može da traje nekoliko godina. Obično
se događa između četrdeset pete i pedeset pet godina života, iako ima slučajeva kada
počinje ranije. U hladnijem klimatu, žene koje ranije dobiju menstruaciju obično
doživljavaju menopauzu kasnije. U toplijim zemljama, menarha i menopauza često
počinju ranije. Drugi činioci koji utiču na početak klimakterijuma su opšti standard
ishrane, gojaznost i rađanje.
Rana menopauza može da bude posledica bolesti ili hirurškog uklanjanja
jajnika. Operacija materice (hysterectomia) ne utiče na menopauzu ako se ne uklone i
oba jajnika. Često se ostavlja jedan jajnik (ako je zdrav) koji nastavlja da proizvodi
dovoljnu količinu estrogena i odlaže menopauzu do uobičajenih godina.
33
 Pad estrogena i progesterona u klimakterijumu uzrokuju male promene u
kostima, koži i cirkulaciji, ali u suštini najveći značaj menopauze je da žena više ne
može da zatrudni. Sve druge funkcije i sposobnosti ostaju iste i nema nikakvih
smetnji ličnom razvoju.

Fizički simptomi
Postepeno opadanje proizvodnje hormona počinje nekoliko godina pre
prestanka menstruacije, i kako se smanjivanje nastavlja, menstruacije postaju
oskudnije, kraće traju i ređe se pojavljuju. U nekih žena, posle dugih pauza,
menstruacije mogu povremeno da budu obilne, a u nekih ciklus prestaje naglije. U
oko 15 procenata žena, ciklus ponovo počinje posle jednogodišnje ili nešto duže
pauze, i onda sasvim prestaje.
Kako se telo prilagođava brzoj promeni hemijske ravnoteže, obično se
doživljavaju fizičke nelagodnosti. Ovo nije samo psihološko, jer postoji i jasna
fizička osnova, i događa se i ženama koje su inače sasvim zdrave, aktivne i
pozitivnog stava. Vrući talasi su iznenadni naleti vrućine u grudima, gornjem delu
leđa, grlu i glavi, a ponekad ih prati i tačkasto crvenilo kože. Žena može za to vreme
da se obilno znoji, da bi se zatim osećala slabom i imala drhtavicu. Ovakvi vrući
talasi traju kratko, a mogu da se produže i do petnaest minuta. Nepredvidljivi su, i
mogu da se javljaju nekoliko puta u toku dana. Neke žene ove talase doživljavaju u
vreme uobičajene pojave njihovih perioda. Oni se najčešće javljaju noću (»noćno
znojenje«) i pošto mogu da poremete spavanje, jedan su od glavnih uzroka umora i
razdražljivosti koji se osećaju u toku dana. Iako nisu sasvim jasni, izgleda da su vrući
talasi pokušaj hipotalamusa da se prilagodi iznenadnim hormonskim promenama.
Kada se telo sasvim privikne na niži nivo estrogena, ovi talasi se gube.
Atrofija vagine je medicinski termin za gubitak fiziološke vlažnosti i
elastičnosti vagine, što je posledica smanjenja sekrecije vaginalnih zidova. Suvoća
vagine može da bude uzrok bolnog seksualnog kontakta, i predispozicije za infekcije.
Obično se javlja u kasnijem delu menopauze i ne razvija se značajnije do pet ili deset
godina posle potpunog prestanka menstruacionog ciklusa.
Povećavanje telesne težine nije neophodno posledica menopauze, ala apetit
može da se poveća u ovom periodu. Sa starošćću, potrebe tela za hranom se ustvari
smanjuju, i regularna jogička dijeta i poštovanje unutrašnje mudrosti tela, sprečiće
gojaznost.
Sindrom menopauze je termin lekara kojim se pokrivaju ne samo pomenuti
problemi, već i drugi simptomi kao što su glavobolja, poremećaj varenja, omaglice,
lupanje srca, nepravilnosti krvnog pritiska, nesanica, letargija, razdražljivost i
depresija. Sve ovo nije direktno u vezi sa padom nivoa estrogena. Ipak, hormonske
fluktuacije definitivno utiču na raspoloženje žene i mogu da uzrokuju neprijatna
događanja, fizička i psihička, u osetljivijih žena.
Fizičke i emocionalne teškoće se menjaju iz dana u dan, i neke žene ih
uopšte ne doživljavaju. Studije izvedene u Engleskoj i Americi, pokazale su da su

34
samo vrući talasi, noćno znojenje i vaginalna atrofija u direktnoj vezi sa
klimakterijumom.
Uopšte, izgleda da će većina žena (devet od deset) doživeti neku vrstu
nelagodnosti, ali obično ne do stepena koji će poremetiti njihovo življenje i zahtevati
medicinski tretman. Samo mali broj žena (dve od deset) imaju veći broj problema
koji remete njihov uobičajen ritam života.

Neke od terapija
Hormonska supstitucija je terapija koju daju neki lekari u teškim
slučajevima klimakteričnih tegoba, i predstavlja ponavljano uzimanje sintetičkog
estrogena. Iako je često efikasan, ovakav tretman je kontroverzan jer povećava rizik
za karcionom materice, hipertenziju, trombozu i bolesti srca.
Homeopatija je odlična pomoć naročito primenjena uz jogičku sadhanu.
Sepia je veoma efikasna za depresiju a pulsatilla za valunge.
Pravilna dijeta može da pomogne da se umanje klimakterične i
postklimakterične tegobe. Ponekad dolazi do deficita kalcijuma zbog nedostatka
hormona ovarijuma, i treba da se nadoknadi ekstra kalcijumom (mleko i zeleno
povrće) i vitaminom D (sunčanje). Ovo će održati kosti jakim i sprečiti osteoporozu.
Deficit nekih proteina (naročito triptofana) se javlja u depresiji, i može da se pojača
smanjenjem nivoa estrogena. Neznatno povećanje proteina u dijeti sprečiće depresiju
ovog uzroka, tako da hrana treba da sadrži mleko, sočivo, soju, bademe, pšenicu,
pirinač i drugo zrnevlje.
Redovna praksa joge od dvadesetih i tridesetih godina, obezbediće zdravlje
svih sistema, i učiniti da kada se menopauza pojavi, bubrezi, stomak i creva budu
adekvatno pripremljeni da podnesu hemijske promene organizma.

Negativni stavovi
U ranijim vremenima promena života je bila mnogo teža zbog vela
praznoverja i konfuzije, i verovalo se da predstavlja potpuni gubitak ženstvenosti:
ženini sokovi su presušivali i ostavljali joj samo smežuranu starost. Iako je povećano
znanje današnjeg vremena u mnogome promenilo ovakav stav, ovaj period je još
uvek osnova strahova mnogih žena. Međutim, žene koje su uvek sledile disciplinu
samokulture pored toga što su bile predane porodici, u celini imaju manje sumnji i
nesrećnih trenutaka. Žene sa mudrim i pozitivnim pristupom promeni, ređe
doživljavaju psihički stres i depresiju.
Studije Pauline Bert i Bernice Neugarten iz Bostonskog medicinskog
centra, pokazale su da mnoge teškoće menopauze ne moraju da doživljavaju sve
žene. Ovi istraživači su pokazali da direktni znaci menopauze (vrući talasi, atrofija
vagine) postoje kod većine žena u menopauzi, čak i onih koje su optimistične i
aktivne. Međutim, depresiju, nesanicu, glavobolju i druge simptome »sindroma
menopauze«, češće doživljavaju žene u grupi od dvadeset pet do četrdeset godina.

35
Izgleda da ovi problemi nisu specifični za menopauzu, nego su refleksija
nezadovoljstva odraslih ljudi.

Pogrešni strahovi
Uopšteno govoreći, mlade žene su one koje imaju više negativnih stavova
prema promeni života. Sa iskustvom koje tek treba da se dogodi, one imaju
iskrivljene ideje i teže očekivanjima da će promene biti mnogo gore nego što uistinu
jesu. Žene koje su prošle menopauzu, imaju mnogo manje negativnih stavova. Njima
je menopauza od mnogo manjeg značaja u celokupnom kontekstu ličnog rasta i
ispunjenja.
Jedan od glavnih strahova žena je da će njihov senzualni život da se
promeni menopauzom. Mežutim, nije neobično da starije žene nastave da žive
aktivan seksualni život i posle tog perioda, i mnoge od njih, nasuprot starom mitu,
doživljavaju procvat intimnosti sa partnerima, i pojavu novih interesovanja sa
mogućnošću izražavanja nepokazane talentovanosti.
Drugi strah je da je menopauza početak brzog ulaska u senilnost. U ranijim
vekovima, život naših baki i prabaki je bio mnogo kraći nego što je to danas. U
Africi, na primer, oko 1900. godine, žena je u proseku živela oko pedeset godina, i
ulazila u menopauzu u četrdesetoj. U modernim vremenima, menopauza se pojavljuje
u isto vreme ili nešto kasnije, a dužina života je oko sedamdeset godina ili više.
Slično produženje života događa se u celom svetu. Prema tome, menopauza nije
završetak aktivnog življenja. Posle nje, ostaje nam još oko trećina života, godine u
kojima imamo prednost iskustva kao i manje obaveza i problema.

Stav joge
Ženama koje su praktikovale jogu u mladim godinama, fizičke nelagodnosti
u menopauzi su manje intenzivne a emocionalni poremećaj skoro da ne postoji. Kao i
u svim hormonskim neravnotežama, joga asane imaju izvanredan stabilizujući efekt.
Izvesna količina estrogena nastavlja da se stvara u jetri i bubrezima čak i posle
prestanka funkcionisanja jajnika, i jogička praksa može da stimuliše ove dodatne
izvore da parcijalno kompenzuju gubitak hormona. Čak i ako niste ranije radili jogu,
nikada nije kasno da to počnete, a operacije kao što je hysterectomia ili neke druge,
nisu nikakva prepreka.
Praktikovanje »obrnutih« asana kao što su viparita karani mudra,
sarvangasana, siršasana, su veoma korisne, naročito ako se izvode zajedno sa
asanama u kojima se leđni deo savija unazad (na primer bhudjangasana, skakavac).
Pranajama, izvanredan način kontrole disanja, može da pomogne kod razdražljivosti i
nesanice. Od najveće koristi su mudre i bandhe, mula, đalandhara i udijana bande,
zajedno sa praksom meditacije.
S druge strane, meditativne vežbe omogućuju lakše suprotstavljanje strahu
koji može da pojača fizički stres. One, takođe, daju inspiraciju za plodnu upotrebu
godina koje dolaze. Mnoge stare žene su veoma senzitivne na meditativne vezbe -

36
one su proživele mnoge svoje ambicije, i mnoga njihova vezivanja polako, prirodno
opadaju, tako da za vreme meditacije imaju manje smetnji.

Karma sanjasa
U vedička vremena, žena i muž su se povlačili (i bukvalno tako) u šumu, i
dostojanstveno ulazili u stadijum života koji se zove vanaprastha ašrama. U ovo
vreme to nije sasvim praktično, niti moguće, za većinu ljudi, ali, mnoge žene izlaze iz
perioda promene života sa novim osećanjem za vrednosti i novim značenjima života.
Inicijacija koja osnažuje i potkrepljuje novu svesnost zove se vanaprastha dikša ili
karma sanjasa. Ova dikša i naša joga sadhana ne traže da se povučemo iz sveta, već
da živimo sa različitom filosofijom, i proširenom svesnošću.
Da bismo kompletirali svoje živote, zatvorili krug jednog ciklusa i ispunili
svoj suštinski cilj, neophodno je da doživimo buđenje svesnosti, što je moguće
ostvariti vičarom, dijanom i drugom sadhanom. Bez višeg iskustva, bez atma
anubhuti, naši životi dolaze do kraja nezavšreni, još uvek tražeći svrhu onoga što je
proživljeno. Karma sanjasa nam daje okvir koji nas približava ranijem iskustvu i
omogućuje sadhanu za sazrevanje duhovnog života u dostojanstvenoj i istinskoj
mudrosti.

37
IZRASTANJE U ŽENU

Svaka kultura pripisuje različite oblike ličnosti ženama i muškarcima. Muškarci treba
da budu muževni, žene ženstvene, i suprotnost jedan drugom. Misli se (uglavnom
nesvesno) da je muško i žensko ponašanje urođeno, i da reproduktivna uloga
determiniše ličnost. Žene se tradicionalno smatraju osećajnim, nežnim, osetljivim na
potrebe drugih, one su neagresivne i misli se, padaju pod uticaj drugih. Žene se
doživljavaju kao osobe koje se lako prilagođavaju na druge, pre nego što njima
dominiraju, kao nekompetetivne i skromne. One su pre osećajna bića nego bića koja
misle, okrenute unutra, a ne ka spoljašnjim uspesima. Žene se ne doživljavaju kao
snažne, nezavisne, ambiciozne i samopouzdane - svi ovi kvaliteti se povezuju sa
ličnošću muškarca. Ovakva slika, ili idealni model žene je veoma raširen, uprkos
dokazima o suprotnom, i postao je stereotip prema kojem se procenjuju sve žene.

Toliko mnogo zajedničkog

Studije endokrinologa o efektima hormona na ličnost, pokazuju da muški i
ženski hormoni imaju suptilan uticaj na ličnost. Visok nivo testosterona, muškog
hormona, povezuje se sa agresivnijim ličnostima, i mogao bi da bude biološka osnova
za opštu veću agresivnost muškaraca od žena. S druge strane, ženski hormon
estrogen, izgleda ima »feminizirajući uticaj«.
Ipak, ova istraživanja insistiraju na tome, da nivo hormona nije više od
osnove za razvoj izvesnih potencijalnih odlika ličnosti, odnosno predstavlja
predispoziciju, koja je veoma mnogo pod uticajem sredine u kojoj jedinka raste.
Razlike među ženama mogu da budu veće nego razlike izmedu žene i muškarca.
Izvesne razlike između muškarca i žene su nesumnjive; one su praktično beznačajne
u odnosu na široke mogućnosti otvorene za oba pola.
Da muškarac deluje kao muškarac (grub, nezavistan, pouzdan), a žena kao
što zena treba da se ponaša (nežna, topla, prihvatajuća), dugo se mislilo da je
nepromenljiva biološka činjenica, stalni izraz najdublje prirode čoveka. To, međutim,
nije biološka, već socijalna činjenica. Muževan muškarac i ženstvena žena su
proizvodi dugog procesa socijalizacije tog suptilnog edukativnog procesa koji
oblikuje novorodenu jedinku u humano, socijalno biće. Ovaj značajan zadatak izvode
detetova porodica, prijatelji, vršnjaci i šira zajednica (koja je, danas, zajednica sveta s
obzirom na mogućnost komunikacije). Ne samo da se dete razvija kao jedinka, nego
se oblikuje tako da se uskladi sa društvom. Ovakva sveobuhvatna edukacija izvodi se
na milion raznih načina, noću i danju, u toku niza godina. Ona prodire u svako vlakno
koje čini obrazac i teksturu žlvota.

38
Socijalni proces
Dok se raste u telu žene, jedinka se tretira kao žensko, uvek različito od
muškarca. Skoro neprimetno osoba uči šta to znači da se bude žena među ženama i
žena među muškarcima. Različito tretiranje muškaraca i žena počinje u detinjstvu.
Majke i bolničarke podižu devojčice nežnijim pokretima; ne pokreću ih tako brzo i
koriste više intoniran glas nego kada govore dečacima. One nežnije dodiruju
devojčice. Sa druge strane, bebe - dečaci se podižu grubljim pokretima i dodiruju
manje nežno, ljudi im govore glasnije. Sve ovo je zasnovano na pretpostavci da su
dečaci snažniji i da je devojčicama potrebna veća zaštita, pretpostavci koja se prenosi
na dete ovim i mnogim drugim, na izgled beznačajnim iskustvima. Ljudi ne reaguju
samo na mušku ili žensku bebu - lutku, oni komuniciraju sa potencijalnim
muškarcem i ženom, i manja-više nesvesno učestvuju u formiranju detetove buduće
ličnosti.
Kako deca odrastaju, njihove seksualne odlike se dalje podkrepljuju.
Trčanje, skakanje, penjanje i grube igre su zabava malih dečaka u celom svetu,
zabava od koje se devojčice obično odvraćaju da se ne bi povredile ili razvile
nepoželjnu grubost. Devojčice se upućuju na kuću i uključivanje u nežnije, tiše igre,
često verbalnog tipa. Igranje sa lutkama i mladom decom je univerzalno za njih i
obično ih vuče poslovima budućih žena, kao što je pletenje ili kuvanje malih ručkova,
na primer. Kasnije u životu, veština ženskih ruku, obraćanje pažnje na sitne
detalje aktivnosti i slične crte se smatraju urođenim, a na rani trening se zaboravlja ili
se on otpisuje kao «samo igra».
Devojčicama se obezbeđuje nešto zaštitničkiji odgoj, odnosno, one se,
najčešće brižljivije nadgledaju, i provode više vremena sa odraslima, što je verovatno
u vezi sa opservacijom da su devojčice »zrelije« nego dečaci istog uzrasta. Pohvala
ove zrelosti je često mera njihove pasivnosti. Dok se izvesna samostalnost i
neposlušnost tolerišu kod dečaka kao znak njihove nezavisnosti, kod devojčica se ne
voli, da bi se kod njih cenila »senzibilnost« odnosno, prepuštanje roditeljskim
(socijalnim) zahtevima i očekivanjima.
Razumljivo je, ako se ima u vidu ovakav trening, da psiholozi nalaze da
devojčice imaju razvijeniju pažnju od dečaka, i da ranije nauče da sede mirno. Do
puberteta, njima je, takođe, lakše da se izražavaju rečima nego dečaci. Iako ih dečaci
sustignu, devojčice i dalje imaju sklonost da koriste reči više od njih. Dok dečaci
češće izržavaju ljutnju na fizički način, devojčice to radije čine rečima. Tako, žene
stiču reputaciju neagresivnosti, što, ustvari nije prava istina. One su samo naučile
različiti način izražavanja - i mogu da budu isto agresivne, samostalne, nezavisne,
beskrupulozne i jake kao i muškarci. Efikasnost ovog treninga dece, i njegovog ranog
započinjanja, pokazale su studije školske dece u Sjedinjenim Državama. Iako deca
Zapada možda postaju ranije socijalizovana zbog uticaja mas-medija, u svim
modernim društvima, događaju se slične stvari. Istraživači su posmatrali tri grupe
školske dece, od pet, devet i četrnaest godina, i procenjivali njihove stavove prema
ženskim i muškim ulogama u porodici, društvu i njihovim emocionalnim
karakteristikama. Deca zaposlenih majki, kao i deca različitih socijalnih slojeva i

39
rasnog porekla, imala su slične stavove u svim ispitivanim grupama. Čak i pet godina
stara deca imala su visoko stereotipne poglede, bez obzira na poreklo.
Devetogodišnjaci su bili najotvoreniji, ali i oni su na isti način shvatali socijalne i
emocionalne uloge muškarca i žene, prema važećem socijalnom doživljaju
muževnosti i ženstvenosti. Četrnaestogodišnjaci su bili najstereotipniji, verujući da su
interpersonalni i emocionalni kvaliteti neophodni ženama a ne i muškarcima.
Studija je pokazala do kojeg stepena deca usvajaju socijalne stavove o
odgovarajućem ponašanju i aktivnostima polova. Nekritično prihvatanje ograničenja
stereotipova ograničava samo doživljaj dece i verovanja o mogućnostima koje im
život pred njima nudi. Ovakvo shvatanje polova se smatra sasvim normalnim i skoro
da se zanemaruje. Zaboravlja se da su »ženska« i »muška« ličnost, vrsta (neophodne)
socijalne igre - konvencije i ograničenja. Međutim, to nisu ograničenja prirode nego
društva, kulture, i prema tome, moguće ih je menjati u skladu sa potrebama i društva i
jedinke od koje to društvo u krajnjoj liniji zavisi.

Kulturološki aspekti
Devojke zapadnih zemalja imaju mnogo više slobode od svojih vršnjakinja
Južne Evrope ili Orijenta. U sedamnaest godina one mogu da rade samostalno i žive
odvojeno od roditelja, dok u Indiji, na primer, one mogu da napuste kuću tek posle
udaje. One su, nezavisnije, samostalnije i sigurnije, i mogu da se osete nežestvenim u
susretu sa restriktivnijim društvima. Sa druge strane, devojke iz tradicionalnijih
društava mogu da izgledaju strašljivije, povučenije i bezbojnije, u poređenju sa njima.
Ovo, naravno, nije biološka odlika raznih geografskih prostora, već posledica
vaspitanja u kulturama različitih vrednosnih sistema.
Antropolozi, posle istraživanja primitivnih društava, tvrde da nema
urođenih muških i ženskih karakteristika. Društva koja su ispitivali nazivaju se
»primitivnim« jer su načini njihovog življenja bliski prirodi, svemu što je urođeno
čoveku, u njegovom prirodnom stanju. Kako se ljudi civilizuju modeli življenja se
menjaju, filtrirajući svoje prirodne odlike kroz razne slojeve učenja i zahteve kulture.
Primitivna društva imaju nepromenjen način života hiljadama godina, i idealni su za
istraživanje urođenih svojstava naše vrste.
Istraživanja kao što su ona koje je sprovela Margaret Mid (»Pol i
temperament"), pokazala su da ne postoje urođeni muški i ženski temperamenti.
Proučavajući tri društva Nove Gvineje, ona je otkrila da u jednom, društvu Arapeša,
žene zaista imaju temperamentne odlike pasivnosti, nežnosti i neagresivnosti, koje su
povezane sa urođenom ženskošću. Sa druge strane, isti su bili i muškarci tog
plemena. U susednom plemenu Mundugumor, muškarci su imali egoistične i
agresivne crte koje su se uvek povezivale sa muškošću. Isto je međutim bilo i sa
ženama. U trećem društvu, Tchambuli, »muske« crte imale su žene, a »ženske«
muškarci. Dr Mid je zaključila: »standardne razlike ličnosti polova su kulturalne
kreacije na kojoj se svaka generacija, ženska i muška, vaspitavaju i prilagođavaju.«

40
Sinteza
Stereotipovi retko kome sasvim odgovaraju. Ipak, oni postoje i imaju
značajan uticaj, jer u njih većina ljudi veruje. Socijalne slike o muževnosti i
ženstvenosti su standard u odnosu na koje se jedinke procenjuju, i na koje su
stimulisani da se prilagode. Ispitivanje ovih stereotipova ne znači i ulazak u »borbu
polova« i besmislene argumente oko toga ko je »bolji«, već sagledavanje onoga šta
jesmo i onoga šta nismo, kao i onoga šta možemo da postanemo.
Postoje psihološki testovi čiji je cilj da mere stepen »muškosti« i
»ženstvenosti« u nekoj ličnosti, odnosno, koliko ličnost prihvata stereotip polova.
Studije izvedene pomoću ovakvih testova su pokazale da optimalno mentalno
zdravlje ne zavisi od prilagođavanja obrascima polova. Na primer, žene koje imaju
visok feminini rezultat, (odnosno, u skladu su sa masovnim ženskim idealom), takođe
imaju anksioznost, nisko samopoštovanje i samoprihvatanje, i nezadovoljne su
sobom. Muskarci koji su bliski maskulinom idealu imaju manje teškoća u
adolescenciji, ali kasnije mogu da imaju iste neurotične simptome.
Zatim, više intelektualno postignuće se, uobičajeno, povezuje sa višim
maskulinim rezultatom devojčica i višim femininim rezultatom dečaka. Istraživači
upotrebljavaju termin androgini (andro - muški, gini - ženski) za osobe koje ne
odgovaraju sasvim stereotipu pola, već pokazuju mešavinu ženskih i muških
karakteristika. Oni su otkrili da androgini ljudi nisu ograničeni u osećanjima i
ponašanju. Nasuprot snažno polno determinisanim ljudima, androgini muškarci i žene
su bili jednako dobri u muškim i ženskim aktivnostima. Oni su bili nezavisni i
samostalni kada je to potrebno, i topli i davajući u odgovarajućim situacijama.
Otklanjanje tereta stereotipa dozvoljava jedinkama da slobodno pokazuju
crte muškarca i žene. Oslobađanje ljudi od polnih uloga i dozvola da budu androgini,
činilo bi ih fleksibilnijim u susretu sa novim situacijama, i manje ograničenim u
ponašanju i izražavanju ličnosti. Androginija dozvoljava svakoj osobi da bude
nezavisna i nežna, samostalna i pokorna, maskulina i feminina kako situacija zahteva.
Sloboda od stereotipova obogaćuje ponašanje, i omogućuje efikasnije snalaženje u
raznim situacijama. Najefikasnije i najsrećnije osobe su one koje su razvile obe strane
sebe, mušku i žensku.
Joga naglašava da moramo da ukinemo dominaciju ega i smanjimo njegov
uticaj. Jedan od načina manifestacije ega je polni stereotip. Prepoznavanjem ovog
stereotipa, možemo da uvidimo koliko je naše ponašanje socijalno determinisano, a
kolika je naša sopstvena priroda. Kada jednom upoznamo socijalna ograničenja,
možemo da preispitamo i možda transcendiramo ona koja su ograničenja ličnosti.
Popularni ideali muževnosti i ženstvenosti su korisni u pokazivanju naših
nedostataka, otkrivajući nam snagu koju treba da razvijemo da bismo postali celoviti.

Transcendencija
U meditaciji otkrivamo nesvesne simbole koji utiču na naše stavove prema
nama samima i drugima. U ovakvim simbolima žena će pronaći dominantnu sliku

41
svog idealnog muškarca. Na jednoj ravni ova slika je samo personifikacija erotske
želje, ali je, takođe, i veza između svesnog i nesvesnog. Ovaj maskulini ideal je
komplementaran ličnosti žene, manifestacija njenog muškog principa.
Prepoznavanjem i prihvatanjem ovog simbola, ona može da obogati svoja osećanja i
način na koji doživljava svet, što je dovodi u direktniju vezu sa njenom unutrašnjom
prirodom, koju zatim može da integriše u svoju svest, i približi se cilju celovitosti.
Integracija muških i ženskih elemenata ličnosti, simbolizovana je u Indiji
androginim božanstvom Ardhanarišvara. Statue ovog božanstva su pola muške, pola
ženske: Šiva je sa desne strane, Šakti sa leve. Ovo božanstvo pokazuje drevnu istinu
da bog nije ni musko ni žensko, već transcendentalna fuzija jednog i drugog.
U svakom od nas, Ardhanarišvara je predstavljen nadijima idom i pingalom,
dvema glavnim strujama prane koje teku sa svake strane kičmenog stuba, ida sa leve,
pingala sa desne strane. Ovi nadiji određuju konstituciju tela kao i karakter uma i
emocija. U tradicionalnim opisima, ida se smatra ženskim, a pingala muskim
potencijalom, i oba su prisutna u svakom ljudskom biću, ženi i muškarcu na isti
način.
Opisi »žensko« i »muško« su u drevna vremena korišćeni u svom najširem i
pozitivnom smislu, kao ključne reči ili skraćenice za mnoge druge kvalitete i
asocijacije. Kada više naše energije cirkuliše u jednom od ovih kanala, aktivira se
poseban način percepcije i delovanja, način bivstvovanja u svetu.

aspekti ide aspekti pingale

mesec sunce
noć an
plavo crveno
hladno vruće
negativno pozitivno
um vitalnost
manas prana
subjektivno objektivno
celovito parcijalno
umetnost praksa
boja, prostor, zvuk reči
inutrašnje sagledavanje spoljašnje sagledavanje
intuicija logika

Sve drevne kulture su poznavale ovo dejstvo duha. U alhemiji, ida i pingala
se označavaju kao mesec i sunce, ili lav i jelen. U Tarot kartama oni se pojavljuju na
nekoliko karata kao dva stuba na desnoj i levoj ivici. U kineskoj filosofiji ida i
pingala odgovaraju jin i jangu. Moderna nauka sve više obraća pažnju na ovo
dvojstvo i njegove potencijale istraživanjem leve i desne hemisfere mozga.
Umesto da mislimo na muški i ženski princip, možemo da govorimo o
načinu receptivnosti i inicijative. Ida predstavlja receptivnost koja nas čini otvorenim
42
za mnoge nove mogućnosti, spolja i unutra. Pingala predstavlja inicijativu, kreativnu
akciju, našu sposobnost da izrazimo i oblikujemo svoje mogućnosti u svetu. Pod
dejstvom ide doživljavamo inspiraciju za akciju, pod dejstvom pingale otvara se naš
kapacitet za kreativnu ekspresiju.
Dužnost svakog joga sadhake je razumevanje ovih sila, njihovog
naizmeničnog delovanja, preplitanja, komplementarnosti i kompenzovanja. Kada su
ida i pingala u savršenoj ravnoteži, kada otkrijemo i prihvatimo uticaje obe energije,
budi se sušumna nadi - put i potencijal za transcendenciju. Hata jogički tekstovi nas
upućuju da idemo dalje, izvan sunca (pingale) i meseca (ide), prema ravni
transcendentalne ličnosti, naše istinske ljudske prirode.

43
PRIMALNA ENERGIJA

Po učenju joge, sve je energija, a igra energije je kosmički zakon. Ceo

univerzum je realnost nastala od međuigre energije i svesnosti, ljubavne lile, igre
Šive i Šakti. U jogi nije fizičko telo važno, već kvalitet i kvantitet energije koja
mobiliše telo, motiviše um i podiže nivo svesti.

Primalna energija
Kundalini je aspekt univerzalne životne snage (prane) koja nadahnjuje
ljudska bića. Čovekova primalna energija je kundalini šakti, koja svoj najviši izraz
ima u duhovnom prosvetljenju, ali nalazi svoje grube i neposredne manifestacije u
seksualnoj energiji. Ova energija je eksplozivna snaga u čoveku - sve što zovemo
ličnim magnetizmom, harizmom.
Većina ljudi još ne prepoznaje ono što su ponovo otkrili zapadni psiholozi a
u tantri je poznato oduvek - da je primalna energija motivaciona snaga svih ljudskih
emocija i aktivnosti. Energija je polarizovana, ona može da privlači ili odbija,
pozitivna je ili negativna. To najlakše možemo da vidimo na magnetu sa severnim i
južnim polom, ili elektricitetom sa pozitivnim i negativnim krajevima. Ovo je
obrazac egzistencije, spontana igra Šive i Šakti, svesti i energije. Kreacija života,
energije i materije nije moguća, dok se ne sjedine pozitivna i negativna snaga.
Ljudski ekvivalent univerzalnoj evoluciji Šive/Šakti je igra muškarca i žene u
različitim socijalnim i ličnim odnosima.
Frojd, koji je imao najznačajniji uticaj na psihologiju Zapada, tvrdio je da se
ova energija nalazi u nesvesnom umu i da traži svesno ispoljavanje u obliku
instinktivnih želja. On je ove instinktivne impulse nazvao nagonima (obuhvata
njihove dinamičke i motivacione aspekte). Jogini ih zovu vasane. Naše emocije koje
utiču iz nagona zavise od njihovog zadovoljenja ili frustracije.
Zahtevi preživljavanja i socijalnog življenja, da ne pominjemo duhovnu
emociju, ne dozvoljavaju slobodno ispoljavanje i ispunjenje naših želja. Ipak, ova
primalna energija je imperativna i ne toleriše lako frustraciju. Ako se želji iz bilo
kojeg razloga ne dozvoli izražavanje energije, ona se povlači u nesvesni um u kojem
se ponovo kanališe za ispoljavanje, na drugi način. Žena može konstruktivno da
preusmeri ovu energiju u rad, kreativna i duhovna razumevanja. S druge strane, ova
primalna energija može da pronađe negativan izlaz kroz agresiju, anksioznost ili neki
drugi oblik unutrašnje napetosti.
Ako je frustracija želje praćena posebno bolnim iskustvom, onda se i želja i
sećanje na iskustvo potiskuju u nesvesno, u kojem se troši velika količina energije da
bi se sprečilo njihovo ponovno pojavljivanje u svesti. Takav ožiljak uma u jogi je

44
poznat kao samskara, i smatra se najvećom smetnjom punoj duhovnoj realizaciji.
Iako u budnom stanju nismo svesni svojih samskara, one se ipak pojavljuju, na
primer u obliku strahova ili opsesivnih misli. Primalna energija ne može tek tako da
se negira, utiša. Ako pronađe neposredni izlaz u fizičkom sjedinjenju, ona mora da se
preusmeri, pronađe drugi kanali za svoje ispoljavanje, ili će doći do pojave neuroze i
drugih oblika mentalnih bolesti. Zbog takvog preusmeravanja, mnogi aspekti naših
života su pod uticajem primalne energije. Frojd je tvrdio da raznolikost izražavanja
libida dovodi do razvoja bogato artikulisanog mentalnog života i kreativnosti.
Stvaralac psihoanalitičke teorije, nije bio jedini istraživač koji je naglašavao
univerzalnu prirodu primalne energije. Jung je, takođe, koristio libido kao glavnu
motivacionu energiju čoveka, iako ju je kasnije proširio izvan seksualnog aspekta.
Wilhelm Reich, Marcuse i Norman O. Brown su pridavali veliki značaj zdravoj
seksualnosti i njenoj ulozi u svim aktivnostima čoveka.
Psihološke teorije su u skladu sa tantričkim viđenjem da primalna energija
predstavlja osnovu ljudskih emocija i ne može da se negira a da se pri tom ne
poremeti proces prirodnog življenja i umanji vitalnost. Nema sumnje da su naše
emocije manifestacija i ove primalne energije, koja je ponekad duhovna, ponekad
seksualna. Negirati našu seksualnost značilo bi iskrivljavanje onoga što mnogi ljudi
smatraju esencijalno ljudskim - emocionalnu senzitivnost. Međutim, zbog naših
spiritualnih ciljeva, nije dovoljno da se samo dozvoli neograničeno pokazivanje ove
energije da bi se izbegla devijacija ličnosti. Potreban nam je metod za usmeravanje
ove velike snage u više energetske centre našeg bića.
U modernom društvu rašireni su krivica, frustracije i psihološki poremećaji,
kao posledica nerazumevanja više svrhe seksualnog života, u vezi sa spiritualnim
buđenjem. Tantra joga nam omogućuje razumevanje prirode i svrhe primalne energije
i daje konkretan sistem prakse za njenu sublimaciju. Tantra nije uzana staza askeze
niti staza nedisciplinovanog zadovoljavanja. To je staza višeg iskustva i pooštrene
svesnosti, koji nastaju iz inteligentnog razumevanja i prihvatanja naše ljudske
prirode. Tantra je put ka slobodi kroz ostvarivanje zdravog i duhovnog načina
izražavanja naših instinkata. Ona ne traži da se odreknemo svojih tela i funkcija, nego
da se odreknemo konflikata i krivice, koji stoje između nas i proširene svesti. Ono što
je neophodno je da na pravi način koristimo svoju vitalnost, i primalnu energiju
upotrebimo u svrhe duhovne transformacije.

Brahmačarija
Pravilno usmeravanje primalne energije za spiritualnu evoluciju, predstavlja
brahmačariju. Ona se obično prevodi kao celibat, i, iako celibat nema veze sa
ukupnošću ovog koncepta, on predstavlja jedan od elemenata seksualne sublimacije.
Celibat je totalna apstinencija od seksualne interakcije, i u Šastrama opisano je osam
stepena strogosti - (izbegavanja): krija nivritti (bračni odnosi), adhvavasaya (želja),
sankalpa (razmisljanje o voljenom, voljenoj), guhyabashana (privatni razgovori),
kirtana (hvaljenje njenih/njegovih kvaliteta drugima) keli (igra), sparshana
(dodirivanje), darshana (gledanje u nju/njega). Kada se ostvaruje celibat zbog

45
duhovnog uvida, odricanje se proširuje i na autoeroticizam, i čak na nesvesno
izražavanje u snovima.
U Indiji, ako žena ostane udovica, očekuje se da vodi život potpunog
povlačenja iz društva, a posebno od druženja sa muškarcima. Tradicionalno, udovice
oblače samo jednostavne bele sarije, bez ikakvog nakita i ukusa; one briju glavu; jedu
samo jedanput dnevno; spavaju na tankoj prostirci postavljenoj direktno na tvrd pod;
izbegavaju nepotrebne razgovore u bilo kojem društvu. One ustaju u četiri sata ujutro
za puđu ili sadhanu, i provode dan u služenju porodici ili zajednici. Iako je ova
tradicija danas manje stroga, omogućuje nam da upoznamo način održavanja celibata,
bilo zbog više sile življenja, ili zbog sopstvenog izbora.
Neke žene se odriču seksualnog života da bi sve svoje vreme i energiju
upotrebile za ostvarivanje kreativnih ciljeva. Druge osobe mogu privremeno
odricanje da koriste da bi razumele sopstvenu emocionalnu dinamiku i potrebe; da
ispitaju svoje talente i potencijale koji su bili zanemareni zbog zahteva veze; da
razviju svoju sposobnost za davanje i primanje ljubavi sa manje vezivanja, dubljim
uvidom i slobodom.
Ostvarivanje celibata u fiksiranom periodu vremena, naziva se nastika
brahmačarija. Trajanje celibata - mesec dana, šest meseci, ili nekoliko godina, zavisi
od saveta gurua. Odricanje od seksualnog života ima dve svrhe - čuvanje energije i
olakšavanje izvesnih sadhana; postizanje uvida u seksualnu konstituciju što je osnova
za konzervaciju i pravilno izražavanje primalne energije. U periodu nastika
brahmačarije, mogu da se opserviraju i najsuptilnije manifestacije primalne energije u
odnosu na fizičku želju, socijalne interakcije, ličnu emocionalnu stabilnost i
kreativnost. Na taj način postaje se senzitivniji na uticaj seksualnosti u svim
oblastima življenja i svestan posledica njenog potiskivanja ili ispoljavanja.
Veoma je važno ako sadhaka sazna koliko vasana (latentnih želja) ima u
ovom pravcu. Neke žene otkrivaju da je veliki deo njihove primalne energije već
preokrenut u intelektualne i kreativne ciljeve, i da njihova želja za fizičkim
izražavanjima nije tako jaka niti trajna. Kod drugih žena, bez obzira na kreativna
postignuća, ovaj nagon je mnogo jači i trajniji. Praksom nastika brahmačarije, može
da se shvati da li je partnerski odnos samo navika, ili snažna sila ličnosti. Ako on
predstavlja samo naviku, posle ovakve sadhane, postepeno će nestati.
Ako zahtevi primalne energije nisu tako jaki, ili su već delimično
sublimisani, onda je to stanje »pasivne« seksualne energije. Kada ima manje primalne
energije, ona mora da se čuva, a kada je seksualna konstitucija pasivne prirode (isto
važi za muškarce kao i za žene), onda je celibat veoma koristan za olakšavanje staze
sadhane. Ostvarivanje celibata u toku celog života zove se akhanda brahmačarija, kao
u životu Bheeshma Mahapite i Hanumanjija. Patanđali nas uči, da se kroz ovakvu
brahmačariju dobija značajna virya - hrabrost, i izdržljivost, za čuvanje snage i
optimizma za duhovnu avanturu.

46
Grihasta brahmačarija
Hata joga može da utiče na hormone tela tako da potpuno zaustavi procese
reproduktivnog sistema. Tako agitacija koja se prenosi nervnim sistemom ka umu
preko shukra i vajra nadija, može potpuno da se blokira. Cilj joge nije, međutim,
potiskivanje, nego sublimacija. Joga insistira na neophodnosti sublimacije, a u isto
vreme prihvata neophodnost i značaj supružanskog odnosa, za zdravu eliminaciju
samskara i kao instrument u procesu evolucije.
Dok neke žene imaju pasivnu seksualnu konstituciju, kod drugih je
primalna energija dinamičnija. Ove druge nikada neće postici duhovnu realizaciju
kroz privremeni ili isforsirani celibat - one moraju svoju energiju da regulišu kroz
iskustvo. Takve žene (i muškarci) će, u slučaju da se odreknu seksualne interakcije na
silu ili impulsivno, uvek biti pod uticajem potisnutih nagona. Zato je, pored tradicije
odricanja, uvek postojala i tradicija progresa kroz bračni život. Još od vedičkih
vremena grihastha ašrama se smatrala neophodnim stadijumom u ličnoj evoluciji, u
kojem se duhovni život stimuliše brigom o porodici i aktivnom ulogom u društvu.
Fizičko sjedinjavanje služi održavanju braka. Drugi način sjedinjenja je joga ili
usavršavanje (siddhi), da bi se uzdiglo do najvišeg, - do susreta i sjedinjenja Šive i
Šakti u sahasrara čakri, na »kruni« glave.
Bračni odnosi su izraz iste primalne energije koja manifestuje univerzum i
pokreće nas ka duhovnom prosvetljenju. Duhovna evolucija zavisi od uklanjanja
blokova koji sprečavaju slobodan tok ove energije. U nekim stadijumima ovo
uključuje otklanjanje inhibicija, kompleksa i frustracija kroz zadovoljavajući
supružanski odnos. Možemo da rastemo kroz zadovoljstvo, kao i kroz patnju, a dobri
bračni odnosi omogućuju nam da postignemo ličnu integraciju. Tako, ulazak u
grihastha ašramu ne znači samo korak ka ispunjenju čula, već i ka evolutivnom rastu,
ispunjenju duhovnosti života.
Celibat je samo deo definicije brahmačarije, i primenjiv je samo za neke
ljude, u posebno vreme. Prava definicija ovog kontroverznog koncepta ne uključuje i
negaciju supružanskih odnosa. Brahma je vrhunska svest, čarja je pokret, ili
ponašanje. Brahmačarija je pokret ili ponašanje koje se ostvaruje u vrhunskoj svesti
ili ka njoj vodi. Brahmačarija je ponašanje onoga čije misli, emocije i celo biće su
usmereni prema ekspanziji svesti.
Grihastha brahmačarija je način seksualnog ponašanja za one koji su u
braku, opisan u Manusmriti, Yagnavalkya Smriti i sličnim šastrama. Grihastha
ašrama nije odricanje, apstinencija od bračnih odnosa, već praksa fizičkog sjedinjenja
zajedno sa nekim jogičkim krijama za zadržavanje orgazma. Velika količina energije
koja se tako oslobađa se čuva zadržavanjem bindu-a, telesnih tečnosti koje se luče u
vreme klimaksa. Ova energija se zatim usmerava iz muladhare u više energetske
centre pomoću vađroli mudre, sahađoli mudre, udijana bandhe i mulabandhe, što
dovodi do eksplozije samskara i ekspanzije svesti.

47
 Koncept zadržavanja bindua i produžavanja vrhunskog doživljaja (rađas) je
neophodan za pravilno razumevanje brahmačarije, kao što je napisano u Hatha Yoga
Pradipici:
»Onaj ko kontroliše bindu i čuva svoj rađas pomoću vađroli mudre, zove se
jogin. Njegov rađas nikada ne može da se uništi, i u njegovom telu, nada (zvuk) se
spaja sa binduom. Ako u vađroli mudri bindu i rađas mogu da se drže odvojeno u
telu, onda praksom joge mogu da se postignu sve vrste sidhija.«
Sve ovo važi i za iskustvo žene.

Maituna
Prema tantri, interakcija između žene i muškarca može da ima tri svrhe -
stvaranje potomstva, zadovoljstvo ili samadhi. Sadhake doživljavaju ovaj odnos bez
ikakvih inhibicija, koflikata ili krivice, kao deo sadhane za samadhi. Obično se
vrhunac ovog iskustva gubi pre nego što se produbi, ali, za duhovne svrhe, vrhunac
mora da se produži, da bi se probudili uspavani centri svesti i počeli da funkcionišu u
svakodnevnom životu. Maituna prema tome, nije samo fizičko jedinstvo, nego
jedinstvo sa pogledom na samadhi - njena svrha je podizanje kundalini energije iz
muladhara čakre i osvešćivanje nesvesnih centara mozga.
Praksa maitune zahteva strogu pripremu oba partnera, i usavršavanje nekih
jogičkih vežbi. Na početku, žena razvija kontrolu nizih centara preko
pašimotanasane, šalabhasane, vađrasane, suptavađrasane, i sidha joni asane. Siršasana
je, takođe, važna za regulaciju reproduktivnih hormona i harmonizovanje mozga.
Mulabandha, udijana bandha, Sambhavi mudra, sahađoli mudra, i kumbhak
(zadržavanje daha) treba da postanu tako spontani da nema nikakvih teskoća u
upotrebi ovih tehnika na vrhuncu maitune.
Na emocionalnom nivou, muškarac i žena treba da budu očišćeni od
zavisnosti i posedovanja. Oni, takođe, treba da transcendiraju uobičajeno stereotipno
muško i žensko ponašanje, do nivoa na kojem su oboje u stanju da postignu
ispunjenje iskrenim prihvatanjem žene u ulozi gurua. Maituna se odvija pod
inicijativom i vođstvom žene. Ona je ta koja izvodi sve neophodne pripreme i stavlja
oznaku na čelo svog partnera, govoreći mu kako da meditira. U običnom odnosu,
muškarac ima agresivnu ulogu a žena se podčinjava. U maituni žena preuzima
vođstvo, a muškarac postaje njen medijum. Žena mora da bude u stanju da uzbudi
muža, i da mu pri tom pomogne da zadrži svoj bindu. Ako muž izgubi kontrolu,
verovatno žena nije dobro vodila ritual.
U tantri se kaže da je Šiva bez Šakti samo šava, nepokretno telo. Na rođenju
kosmosa, Šakti je kreatorka a Šiva je svedok, tako da u tantri žena ima status gurua, a
muškarac status učenika. Tantrička tradicija se prenosi od žene ka muškarcu, žena je
ta koja muškarca inicira u praksu.
»Žena koja je u stanju da sačuva njen rađas zadržavanjem orgazma, prava je
jogina... Vađroli praksom stiču se sidhiji tela koje postaje lepo, meko, sjajno i

48
privlačno. Ova božanska praksa joge omogućuje oslobođenje kroz uživanje i
zadovoljstvo«. (Hatha Joga Pradipika).

49
BRAK

U vedička vremena, brak i duhovnost su išli ruku pod ruku. U ta drevna vremena,
rišiji su bili grihaste, oženjeni ljudi sa porodicama, a imena Vashishte i Arundati, Atri
i Anusuya, Yagynavalkya i Maitreyi su vekovima predstavlja najvišu bračnu radost i
vernost, i najviša spiritualna dostignuća. U današnja vremena, međutim, bračno
blaženstvo je više nada nego činjenica za muškarca i ženu, unutrašnja stagnacija više
nego unutrašnji rast.

Opsena
U celom svetu je rasprostranjena pojava da su udate žene prijemčivije za
mentalna oboljenja nego bilo koja druga podgrupa ljudi. Švedski izveštaji pokazuju
da se mentalni poremećaji sa većom verovatnoćom javljaju kod udatih nego kod
neudatih žena. Američki rezultati pokazuju internacionalni trend da, što više dece
neka žena ima, veće su šanse da će imati psihičke probleme nego njen muž, žene sa
manjim brojem dece i neudate devojke.
Najviša incidencija zloupotrebe sedativnih lekova nije među mladima, nego
među domaćicama, naročito u »razvijenim zemljama«. Da bi se izvukle iz stanja
dosade i letargije, žene se sve više okreću raznim tonizirajućim supstancama koje im
obećavaju polet i vitalnost. Depresivna domaćica sa nejasnim bolovima uzima veliku
količinu lekova koji ni na koji način ne utiču na njeno bazično nezadovoljstvo.
Alarmantan broj žena je zavisan od sedativa i antidepresiva, i ne može da započne
dan bez njih. Sve ovo, kao i porast razvoda, čine da srećan brak predstavlja samo
opsenu.

Sredstvo a ne cilj
Ove tužne činjenice pokazuju da smo izgubili uvid u značaj braka u
kontekstu duhovnog razvitka. Muškarci, a naročito žene, doživljavaju da je blizak
odnos cilj za sebe, a ne sredstvo za dalji rast. Žene su uslovljene da veruju kako udaja
automatski donosi sigurnost, svrhu i trajnu ljubav. One ignorišu činjenicu da, bez
obzira da li su udate ill ne, ovakva postignuća zahtevaju neprekidan rad na sebi u
obliku nepokolebljive sankalpe i stalnog samodavanja. Odnos između muškarca i
žene može da donese izuzetnu vitalnost, sjaj i inspiraciju, pod uslovom da razumemo
da takav odnos nije postignut cilj, već stalna težnja ka savršenstvu.

Sigurnost
Mnogi odnosi bi bill uspešni da od njih nismo tražili ono šta je za taj odnos
nemoguće. Brak nam ne može garantovati sigurnost. Unutrašnja sigurnost ne može da

50
se obezbedi nikakvim spoljašnjim aranžmanom, niti zaslugom nekog drugog, ona je
isključivo lično dostignuće. To je harmonija i uverenost u sopstvenu unutrašnju
suštinu, koja je posledica samospoznaje sa darom pribranosti koja ne može da se
poremeti životnim problemima.
Materijalna sigurnost je efemerna. Kuće mogu da se zapale, posed ukrade,
novac može da postane bezvredan; nema osiguranja protiv rata, bolesti, katastrofe.
Isto tako, ne možemo da pronađemo potpunu emocionalnu sigurnost u odnosima sa
drugima. Niko ne može da nas voli dovoljno da ispuni našu unutrašnju prazninu, a
posesivna ljubav samo stvara strah koji ovu prazninu pojačava. Nesigurnost, a ne
sigurnost je osnovna činjenica života koju treba da prepoznamo. Umesto da jurimo za
nečim što ne postoji, treba da prihvatimo nesigurnu prirodu naše egzistencije. Joga
nas uči da se ne identifikujemo sa spoljašnjim, i da se ne vezujemo za stvari ko-
je posedujemo, kao ni za ljude. Unutrašnja usamljenost može da se prevaziđe samo
iskustvom večnog i nepromenjljivog u nama samima, a joga nam obezbeđuje
praktične načine da negujemo takvo iskustvo.

Romansa i otuđenost
Brak se univerzalno povezuje sa ljubavlju, ali većina muškaraca i žena ne
uspeva da napravi razliku između ljubavi i romanse, što dovodi do toga da se mnogi
brakovi zasnivaju na iluziji a završavaju razočarenjem. Ljubav vidi jasno - ona može
da prihvati greške ali nije slepa za njih. Sa druge strane, romansa je zanos, u kojem se
postaje slep za pravu prirodu druge osobe. Ljudi se privlače nekim doživljajem
afiniteta, većim ili manjim slaganjem ideja i osećanja, što je sve uvećano i fizičkom
privlačnošću. U početku vidimo samo pozitivne stvari u drugome, naglašavajući sve
prijatno u drugoj licnosti. Umesto da vidi potencijalnog muža kakav jeste, zaljubljena
žena često vidi projektovani ideal svojih želja i potreba. A njena potreba je takva da
ona postaje slepa za njegove mane, i ubeđuje sebe da on poseduje kvalitete koji ne
postoje. Kasnije, njegova slika se menja pod teretom porodične svakodnevnice - a
kada počne da vidi svog muža realističnije, žena postaje razočarana. Kako otkrivamo
aspekte ličnosti koji nam se ne dopadaju, težimo da preuveličavamo greške muža,
kao i da mu pripisujemo mane koje ne postoje. Romansa se lako pretvara u
rezigniranost i otuđenost.
U zemljama u kojima se brakovi sklapaju po dogovoru roditelja a ne
budućih supružnika, nema čak ni početne privlačnosti. Žena počinje život sa
muškarcem koji joj je pravi stranac, pod pritiskom prilagođavanja porodici koja
očekuje od nje da je služi ljubavlju i odanošću.

Možemo da volimo svakoga

Nema nade niti duhovne dobiti ako se predamo nezadovoljstvu. Treba
zapamtiti da možemo da naučimo da volimo svakoga, jer svako ima neke kvalitete
zbog kojih možemo da ga poštujemo i volimo. Umesto da usmeravamo pažnju na
neprijatne aspekte nečije ličnosti, moramo da naučimo da pronalazimo i volimo
njegove vrline.

51
 U svim baštama nalazimo mnoge lepe cvetove - neki imaju divan oblik,
neobičnu boju, ali su bez mirisa. Drugi imaju jednostavan i neugledan izgled, ali nas
opijaju svojim mirisom. Neki cvetovi se otvaraju na suncu, drugima treba zaštita
senke. Ipak, prihvatamo svaki cvet onakav kakav jeste, i ne tražimo da bude drukčiji.
Iako našem ukusu neki cvet možda više odgovara, ako izbliza pogledamo bilo koji
cvet, pronaćićemo neku njegovu odliku koja će nas šarmirati.
Joga nas ohrabruje da razvijemo istu vrstu prihvatanja i poštovanja u svim
odnosima, i daje nam praktične načine da od toga napravimo živu realnost a ne
pobožnu frazu. Naravno, nije lako naučiti da se voli neko ko je prestao da nam se
dopada, jer to zahteva stalnu budnost i odricanje od sitnih i neracionalnih stvari u
svima nama. Ali, ovo možemo da prihvatimo kao duhovnu neophodnost ili ćemo da
nastavimo da podnosimo frustracije i usamljenost naših života. Kako naša sadhana
počinje da ostvaruje vezu sa božanskim u nama samima, postepeno se otvaramo za
prave aspekte ličnosti i istinsku radost u jedinstvenom čudu svake osobe sa kojom
imamo kontakt u toku života.

Brak je sadhana
Depresija i nezadovoljstvo mnogih udatih žena su posledica nepoznavanja
ideje da brak može da bude sadhana. Transformacija spoljašnje ličnosti i
upotpunjavanje unutrašnje prirode nije jednostavan proces, i ne treba da očekujemo
da brak bude uvek lak. Ali, kada jednom naučimo kako da upotrebimo naša iskustva
braka i porodice u takve svrhe, naši životi dobijaju novi cilj i značenje, nalazimo
novu snagu i novu radost.
»Sjediniti vaše fizičke egzistencije i vaše materijalne interese, udružiti se
tako da se zajedno suočavate sa teškoćama i uspesima, porazima i pobedama života -
je osnova braka - ali, sve to nije dovoljno. Da budete jedno u težnjama i usponu, da
napredujete istim korakom na duhovnom putu - tajna je trajnog jedinstva«. (Majka,
Aurobindo Ašram)
U Indiji, žena tradicionalno poštuje i voli svog muža kao svog gurua, a on
nju voli i poštuje kao devi, boginju. To ne znači da je bilo ko duhovno superioran,
već da je čin ljubavi put ka transformaciji, i da je svrha braka da se partneru pomogne
da bude veći nego što bi to bio sam.
Ono što ne volimo u drugim ljudima može da nam bude učitelj, jer nam
pokazuje sopstvene otpore, predrasude i emocionalne blokove. Ono što ne volimo u
drugima je često osobina koja postoji neprepoznata u nama samima, ili koja dodiruje
našu slabost i osetljivost. Naš otpor i vezanost čini neke situacije neprijatnim i
frustrirajućim, a kada se u takvim situacijama često nalazimo, treba da se zapitamo:
»Šta mogu da naučim iz ovoga?« Ako smo iskreni i otvoreni za svoj unutrašnji glas,
takva situacija će nam omogućiti da steknemo uvide i oslobodimo se nekih
ograničenja.
Muž može mnogo da nauči iz ponašanja svoje žene, žena, takođe, može da
usvoji snagu i vrline svog muža. Sa inspiracijom i podrškom odnosa ljubavi, imamo

52
više volje i sposobnosti da se prepustimo snazi transformacije. Mnogo je lakše da se
bude otvoren prema nekome ko nam je blizak, koga volimo i poštujemo, nego da se
predamo idealu koji je udaljen i apstraktan.

»Kao snopove žita ona vas prikuplja sebi.

Kao vršilica žito čini vas golim,
Prosejava vas da vas oslobodi
Vaših ljuski.
Ona vas melje do belila.
Gnječi vas dok ne postanete gipki.
Onda vas predaje svetoj vatri
Da postanete sveti hleb za sveti pir Boga.
Sve ovo će vam učiniti ljubav -
Da znate tajne svog srca, i u tom znanju
Postanete deo srca života.«
Kahlil Džubran

Karma sanijasa
Govor Gurudeva, Svami Satjanande Sarasvatija:
«Za vreme grihasta ašrama upleteni ste u karmu, a ove karme stvaraju još
više karme, i samskare za koje ste vezani zbog anasaktija ili uključivanja. Moguće je
da se ima porodica i deca, dužnosti i obaveze, sa totalnim vezivanjem ili
nevezivanjem. Međutim, nas su učili da sve to zasnivamo na vezivanju. Niko nam
nikada nije pokazao kako da živimo sa rođacima, obavljamo svoje dužnosti,
rešavamo probleme i kako da kontaktiramo sa članovima porodice, prijateljima,
novcem i imovinom, sa stavom nevezivanja. Veština življenja bez vezivanja naziva
se karma sanijasa.
Nevezivanje nije nešto šta može da se razvije samo razmišljanjem ili
intelektualnim procesom. Ako ne doživite neko iskustvo koje menja kvalitet vašeg
uma, ne možete da razumete značenje nevezivanja. Da biste razumeli anasakti,
vairagju, sanijasu ili nevezivanje, potrebno vam je nešto više od intelektualnog
procesa, treba da imate drugačiji kvalitet uma. Intelektom vi znate da vam ništa ne
pripada i da je sve prolazno. Možete to da govorite svaki dan, ali, pošto postoji toliko
mnogo mamate, »mojega« i vezivanja, većina stvari koje se dogode drugima,
pogađaju i vas.
Možete da pročitate celu »Yoga Vashishtu«, ali, ako se dogodi neka
nezgoda u vašoj porodici, vi ćete je sigurno osetiti, jer, »Joga Vashishta« nije načinila
fundamentalnu transformaciju u strukturi vaše svesnosti. Ona je samo proširila vaš
intelekt. U najboljem slučaju, možete da kažete, »život je prolazan« - ipak će vas
pogoditi nesreća. Ono što je neophodno je preobražaj svesnosti, anubhuti ili iskustvo,
što može da se dogodi praksom djana joge, samointrospekcije, mantrom i drugim
tehnikama joge.

53
 Većina ljudi živi porodični život, ne zbog poštovanja niti zato što misli da
ovaj život ima dostojanstvo, već zato što su pod psihološkim ili socijalnim pritiskom.
Da nema takvih prisila mislim da nikada ne bismo vodili takav život. Retko je
razumevanje za pravu ulogu grihasta ašrama u našoj evoluciji. Da li je svrha
porodičnog života samo trošenje uma na senzualne stvari? Zar to nije put ka
realizaciji? Zašto je red grihasta ašrama stvoren u Vedama? Šta je bio njegov cilj? Da
li je to samo reprodukcija? Da li zadovoljstvo? Ili možda samorealizacija?
Grihasta ašram je put, ne cilj za sebe. Iz grihasta ašrama treba da pređete u
vanaprasta ašram ili u fazu koju zovem karma sanijasa. Kada treba da započnete
vanaprasta ašram? U 56. godini, kada dobijete prvi srčani napad? Ili možda u 76.oj,
kada ste potpuno isceđeni od života? Ne, čim shvatite da grihasta ašram nije cilj nego
put, i da u toku života morate da razvijete dublju i višu, večitu, trajnu i
sveprožimajuću svesnost, odmah krenite dalje! Tražite od svog gurua geru dhoti,
spiritualno ime, filosofiju življenja i cilj.
Karma sanijasin ima cilj, Grihasta ga nema, on samo živi. Imovina, novac,
obrazovana deca, - to ne može da bude cilj naše sudbine. Karma sanijasin ima jedan
cilj, ne dva, i jedno opredeljenje. Ne mogu da postoje dva odredišta kada je u pitanju
totalna kosmička egzistencija. Svako biće, pokretno i nepokretno, biljka, mineral,
sisar, leptir, čovek, rakšasa ili deva, kreće se prerna jednom odredištu koje se zove
savršenost ili purna, odnosno paramatna tatva. Možete to da nazovete nirvanom,
Bogom, vaikunthom ili kaivaluom, sve ima isto značenje. Odredište je samo jedno, a
kada od gurua dobijete svoj cilj, postajete karma sanijasin.
Jedanput godišnje idite u neki ašram, sami, bez porodice. Obrijte glavu,
obucite geru, spavajte na podu, jedite samo jednom dnevno, praktikujte kompletnu
brahmačariju (mislima, rečima i delom), i živite kao purna sanjasin - ne pušite, ne
slušajte radio, ne čitajte novine, ne mislite na politiku, posao, tržište, radite samo
jednu stvar - vašu sadhanu. Vaš guru će vam reći šta treba da radite - đapu, likhit
đapu, asane ili čitanje »Joga Vashisthe« ili »Bhagavad Gite«. Ako vam ne kaže nista,
radite u vrtu ili kuhinji.
Čak i kratko življenje sanijase od petnaest dana, obogatiće vas dubokim i
trajnim iskustvima, stvoriće novi um i ličnost. Kada se zatim vratite u grihasta ašram,
videćete stvari drugim očima. Mogu se događati rođenja i smrti, venčanja, konflikti i
prepirke, ali vi ćete biti u stanju da im prilazite kao druga ličnost.
Ne morate da oblačite geru kada idete na posao, to nije neophodno. Kada
ste karma sanijasin, morate da igrate ulogu savršenog porodičnog čoveka sa
unutrašnjim stavom sanijasina. Karma sanijasa treba da postane red vašeg dana, i
osvesti vanaprastu. Nemojte da čekate dan vaše penzije. Čak i kao udati i oženjeni
ljudi, u grihasta ašramu, možete da budete karma sanijasini.

54
NOVI IZBORI

Ženski ideal je oblikovan u skladu sa podelom rada u svim društvima.

Obično su muškarci ti koji su angažovani u spoljašnjem svetu (bilo u lovu ili poslu)
da bi obezbedili porodicu materijalnim stvarima, a ženina odgovornost je nega dece i
održavanje doma u kojem se deca čuvaju i podižu. Ženama je potrebna pomoć u
poslednjim mesecima trudnoće i ranom životu bebe, što je dovodi u zavisan položaj
od muškarca, bar u toku nekoliko godina života. U tom periodu, horizont života žene
je ograničen skoro samo na kuću. Žene treba da budu visoko svesne emocionalnog
tona unutar porodice i susednih grupa. Učenjem da bude u porodici, žena postaje
pasivna, popustljiva i neagresivna, ohrabrena da razvija intuiciju koja informiše njen
privatni svet emocija i senzacija.
Da žena mora da rađa decu je biološka činjenica, da ona mora da podnosi
najveći teret njihovog vaspitavanja nije biološka neophodnost. Tako nešto je
pogodno, ali pogodnost i nije neophodna. Ima još manje razloga da žene održavaju
domaćinstvo samo zato sto su žene. Među Todama u juznoj Indiji, muškarci smatraju
da je njihova sveta dužnost da se brinu o domaćinstvu. Da bi se opravdala polna
podela svetskog rada, davno je pretpostavljeno da je ženama dodeljena domaćinska
uloga zbog njihove nesposobnosti da rade nesto drugo. Još uvek je rasprostranjeno
verovanje da muškarci imaju višu inteligenciju od žena, i da tu inteligenciju mogu
bolje da upotrebe. Ženama se priznaje da su intuitivnije, ali, u novom tehnološkom
veku intuicija se obezvređuje i smatra kompenzacijom racionalnosti koja se ceni.
Dečaci se uče ne da upotrebljavaju intuiciju nego glavu, što se ne očekuje od
devojčica. Svet današnjice traži logički racio za svaku akciju i ne prihvata intuiciju
kao zadovoljavajuću osnovu za odluke, tako da se žensko razmišljanje i zaključivanje
odbacuje kao nepouzdano i varljivo.
Isto tako, rasprostranjeno je verovanje da žene imaju manje sposobnosti da
misle, deluju, stvaraju. Ipak, nema dokaza, biološkog ili psihološkog, za takvu
nesposobnost ženskog pola. Studije polnih razlika u postignućima dece ne daju
nikakve objektivne dokaze za takve stavove. Dečaci i devojčice su testirani u čitanju,
računanju, matematičkom rezonovanju, prostornoj kogniciji, apstraktnom mišljenju,
perceptualnoj brzini, manualnim i naučnim vestinama. Nije bilo značajnih razlika u
ovakvim istraživanjima, odnosno, nema pouzdanih, dokazanih polnih razlika u
mentalnoj sposobnosti koja bi potvrdila ograničenost delovanja žena, i njihovu jedinu
sposobnost za domaće dužnosti. Ako žene treba da se drže u kući jer su fizički slabije
od muškaraca, onda se treba setiti da ima malo dostignuća čoveka za koje je potrebna
velika mišićna snaga.

55
Nema materinskog instinkta
Veruje se da postoji prirodna veza između majki i njihove dece, a o
materinskom instinktu govorimo kao da je osnovni biološki nagon koji određuje
ulogu žene u porodici. Skoro univerzalno se veruje da je materinstvo neophodno i
zadovoljavajuće stanje za ispunjenje žene, stanje koje je dovoljno da obezbedi
konačno zadovoljstvo svakoj ženi i jedini način da se doživi celovitost. Pored nagona
samoodržavanja, seksualni nagon je najjači čovekov biološki impuls koji uslovljava
reprodukciju. Ali, impuls materinstva nije sam za sebe biološka motivaciona snaga i
nije neophodna odlika svih žena. »Materinski instinkt« je rezultat generacijskih
socijalnih treninga kombinovanih sa potrebom da se neizbežna situacija materinstva
doživi lepom i obogaćujućom. Muškarci imaju sve što je neophodno da budu očevi,
pa ipak ne govorimo o »očinskom instinktu«. Nijedan muškarac ne bi prihvatio
činjenicu da je rođen pre svega da bude otac, i da je očinstvo jedina uloga koja će mu
doneti lično ispunjenje. Muškarci su postizali zadovoljstvo, oduvek, iz velikog broja
aktivnosti, a očinstvo često igra malu ulogu u njihovom životu. Ipak, ne govorimo za
muškarce koji nemaju decu da su neprirodni, kako često opisujemo žene koje ne žele
da imaju decu. Takođe, rasprostranjeno je tolerisanje neučestvovanja biološkog oca u
odgajanju dece, dok se žena koja napusti dete i ostavi nekom drugom da ga neguje,
smatra zlom i bolesnom, ili, u najboljem slučaju, nesrećnom žrtvom sudbine.
Nesreća mnogih žena koje žele da rode decu ali su fizički nesposobne da to
učine, bi bila dokaz postojanja materinskog instinkta mnogima, koji, ako se ne ispuni,
dovodi do frustracije. Pre svega, nisu sve sterilne žene nesrećne. Osim toga, takve
žene nisu izabrale da budu bez dece, i veliki deo njihove nesreće je posledica
osećanja lišavanja. Štaviše, u svetu u kojem se materinstvo smatra osnovnim
razlogom i svrhom ženske egzistencije, žene bez dece se doživljavaju kao
nekompletne i upućuju im se saučešće i sažaljenje koji im ne olakšavaju situacijii.
Žene koje su uspešno prihvatile nedostatak dece mogu da se okrenu drugim
aktivnostima, a mnoge od njih su upoznale radost materinstva usvajanjem dece.
Antropološki dokazi ne podržavaju stav da je doživljaj ispunjenja koji
nastaje negovanjem dece zasnovan na zadovoljenju instinktivne potrebe. Postoje
studije koje su jedva pokazale tragove materinskog nagona – u Novogvinejskom
plemenu koje je proučavala dr Mid, žene su sa neprikrivenom odvratnošću gledale na
svoju ulogu majke; retke žene koje su se ponašale majčinski prema svojoj deci, bile
su ismejavane. Još čudniji je običaj Mbaja, koje je proučavao Klod Levi-Stros - oni
sa takvim nezadovoljstvom doživljavaju materinstvo, da zarobljavaju mlade iz
susednih plemena, usvajaju ih i odgajaju kao svoju decu, čineći na taj način
supstituciju reprodukcije.
Značajnija od ovakvih izolovanih primera, međutim, je univerzalna
činjenica: malo ljudskih društava gleda na vezu između majki i njihovog potomstva
kao na tako prirodnu, tako ispunjujuću, da bi učili žene da je materinstvo njihova
dužnost i sudbina. I zaista, ovakva edukacija je sve ozbiljnija, kako ljudsko društvo
postaje civilizovanije - jer, kako svet postaje bogatiji po raznovrsnim mogućnostima,
veće su životne mogućnosti žene i izvan materinstva i porodice.

56
Izbor
Bilo bi glupo reći da žene u budućnosti neće više želeti da se udaju i rađaju
decu. Porodični način života je put koji mnogim ljudima odgovara u zadovoljavanju
njihovih želja i potreba, a zadovoljstvo življenja uz decu i brigu o njima je ogromno.
Mnogi ljudi biraju zanimanja u kojima će moći da neguju ili uče decu jer ih to
obogaćuje i stimuliše (kako je veliki broj muškaraca među njima, ne bi bilo tačno
tvrđenje da je takav izbor sublimacija materinskog instinkta).
Široko rasprostranjena upotreba kontracepcije omogućuje slobodan izbor
materinstva. Žena koja aktivno odabere ulogu majke će biti zadovoljnija nego ona
koja to učini nevoljno, biće pozitivnija, kompetentnija i sa više ljubavi, kreativnija
prema sebi i porodici. Shvatanje prave uloge materinstva i porodičnog života
oslobodiće žene krivice i omogućiće nove izbore i zadovoljavanje individualne
potrebe za integracijom.

Neudate žene
Uvek su postojale žene koje su aktivno i svesno odabrale način života koji
je alternativan bračnom. Jogine, sveštenice drevne Grčke, kaluđerice, svetice, i
religiozni aspiranti svih vremena su u svojim redovima imale žene koje su pronašle
ispunjenje izvan braka i materinstva. U svim prostorima su postojale žene koje nisu
bile udate a bile su voljene kao ćerke, sestre i tetke, ako nisu uspele da to budu kao
supruge i majke. Sve više žena modernog vremena traži mogućnost za puni izraz
svojih potencijala izvan tradicionalnih ženskih uloga. Kao što su nekada postojale
moćne kraljice, žene ponovo imaju važne uloge u političkom životu svojih zemalja,
čak i na najvišem nivou. Žene su ušle u sudnice i hirurške sale, one su inženjeri i
arhitekte, naučnice i profesori, umetnice, psiholozi i socijalne radnice. Žene sve više
imaju šansu da vode konstruktivan i ispunjujući život u svetu koji je nekada bio
rezervisan za muškarce.

Predrasuda
Uprkos očiglednoj emancipaciji žena, još uvek ima suptilne diskriminacije
koja je protiv njih. Manji broj žena je u profesijama najvišeg nivoa, veći u onim
drugim. Mnogi misle da su žene nekako manje kompetentne i radije zapošljavaju
muškarce. Istina je, takođe, da se većina muškaraca, zbog svoje uslovljenosti, oseća
loše ako mora da radi pod rukovodstvom žene, i očekuje da će se svaka žena konačno
udati i imati decu, tako da se obrazovanje žena za više položaje smatra trošenjem
vremena i novca. Veoma je teško neudatim ženama da ubede svoju okolinu da svoj
rad ozbiljno shvataju i da im on ne predstavlja kompenzaciju za bračni život.
Socijalna sredina još uvek smatra da žene moraju da se udaju, a porodica i
prijatelji troše energiju da žene u to ubede. Žena koja se ne uda, ne samo da izdaje
svoju porodicu, vec se smatra da je pod rizikom siromaštva, moralne opasnosti i pre
svega, usamljena u starosti, kao da je brak zaštita od takvih stvari. Situacija je još teža
za ženu koja bi volela da se uda, ali to ne uspeva - ona je rascepljena jer njeno stanje
57
nije njen izbor, i osetljivija zbog sumnje u sebe, koja je posledica stalnog kriticizma
drugih. U svim jezicima postoje ružne šale i nadimci koji se upućuju ovakvim
osobama, što se, naravno ne događa i sa neoženjenim muškarcima. Ovakve žene se
smatraju osobama lišenim vitalnosti i topline. Sa druge strane, žena »karijerista« se
smatra bezobzirnom i hladnom, a njena posvećenost poslu se ne poštuje nego tumači
negativno. Sve eventualne greške neudatih žena se pripisuju njihovom stanju i često
se govori da je sve što je potrebno takvim ženama muškarac. Ipak, sve više žena se
odlučuje da ne vodi bračni život, uz rizik da uđu u nepriznatu bitku za socijalno
prihvatanje.

Više vremena za jogu

Neudate žene nalaze u jogi oslobađanje od napetosti i inspiraciju za
življenje. Praksa joge omogućuje razvijanje stava nevezivanja, mogućnost da se
uzdigne izvan nedobronamernog kriticizma i održi mirnoća. Sa stavom - savršen rad
sa savršenim nevezivanjem, joga transformiše karijeru žene u put ka postizanju više
svesnosti. Bez obzira na vrstu rada, ovakav stav prethodi shvatanju da rad nije samo
način zarade i uspeha, već duhovna praksa. Sa manje obaveza i zahteva okoline, žene
koje su neudate imaju više vremena da se posvete sebi jogom, koja će im obezbediti
snagu, sigurnost i lični magnetizam, koji će, ako je to uopšte potrebno, opravdati
izabrani životni stil.

Sanijasa
Ne moramo da promenimo svoj socijalni status da bismo se duhovno
razvijali. Ako smo udati, nije neophodno da se odreknemo bračnog života niti
menjamo način življenja. Sadhana u bračnom životu sigurno može da nas odvede u
duhovne visine. Sa druge strane, postoje žene, koje po svom izboru nikada neće biti
udate, koje su orijentisane na drugi način života. Za žene koje uz sve to traže najviša
duhovna postignuća, za one koje žele jednostavno da budu korisne, joga nudi
sanijasu, put koji vodi ka spontanosti, harmoniji i mudrosti. Odricanjem od drukčijeg
načina života, žena ništa ne gubi. Ako ima materinska osećanja, ta osećanja mogu da
pronađu univerzalni izraz i stotine dece će imati koristi od toga. Umesto da služi
muža i decu kod kuće, žena će proširiti svoju sferu služeći celo čovečanstvo.
Sanijasin se odriče površnosti sveta da bi taj svet upoznao i doživeo potpunije.
Sanijasa je kreativan životni stil koji progresivno eliminiše komplekse i
poremećaje, i u kojem nema mesta za neuroze i depresiju. Aktivni i stimulativni način
sanijase transformiše um u savršeni instrument koji zrači mudrost a ne konfuziju,
blaženstvo a ne nesreću. Kada jednom postane sanijasin, žena je izvan seksualnih
razlika i oslobođena pritiska da se veže za neku ulogu samo zbog sopstvene biologije.
Žena sanijasin nema ulogu, ona je slobodna da prihvati svaku akciju koja će joj
omogućiti da služi. Kroz sanijasu, žena najviše može da pomogne sebi, pomažući
druge; ona je uključena u život koji će joj svakako omogućiti da dostigne duhovni
cilj. Sanijasa je konačno stanje oslobođenja žena.

58
Žene i sanijasa (izvod iz govora Gurudeva, Swami Satjanande Sarasvatija)
«U istoriji joge, žene su uvek bile u većini - prisustvujte bilo kojem času
joge, satsangu ili ašramskom životu - naćićete više žena nego muškaraca. Više žena u
duhovnim pokretima današnjice nije nešto što je novo, već samo obnavljanje onoga
što je u davnoj prošlosti postojalo. Poslednjih nekoliko vekova žene su bile lišene
osnovnih prava jednakosti, kao i duhovnog života. Razlog za to je možda naša želja
da ih eksploatišemo kao objekte putenosti. Siguran sam da je moja sumnja ispravna.
Da je ženama bilo dozvoljeno da idu duhovnim putem i podignu nivo svoje svesnosti,
kako bi mogle da budu žrtve putenosti?
Do nedavno žene su bile ohrabrivane samo da budu supruge i majke i ništa
više, i uslovljavane da to prihvataju. U poslednje vreme, žene se sve viđe oslobađaju
stare tradicije. Međutim, u zemljama Zapada, one su uvek bile ekskomunicirane iz
duhovnih centara. U jogi je to sasvim različito - muškarci i žene mogu da žive, kreću
se i komuniciraju, sasvim slobodno zajedno. Od početka istorije joge, žene su imale
važnu ulogu i mnoge od njih su bile svetice i gurui. Šiva je, veruje se, prvi učitelj i
osnivač tantre i joge. Prvi učenik bila mu je Parvati, njegova partnerka, žena ili Šakti.
Ako čitate tantrički tekst, videćete da se on završava sa »pitala je Parvati«. Prema
tome, znanje tantre i joge je prvo preneto ženi, a u jogičkoj kulturi, kada se govori o
nekom odnosu, žena se uvek pominje prva. Govorimo »Sita Ram«, »Rada Krišna«,
ne »Krišna Rada« i »Gauri Šankara« ne »Šankara Gauri«.
U tibetanskoj i hinduistifčkoj tradiciji tantre, bilo je osamdeset četiri sidhe,
od kojih su šezdeset četiri bile jogine. U Kašmiru je živela čuvena svetica Lala, koja
se uvek kretala potpuno naga. Često su je njeni sledbenici pitali »Lala, zašto ne nosiš
nikakvu odeću?«. Ona bi odgovarala »Da li vi vidite moje telo ili moju dušu?« U
Upanišadama se pominju mnoge svete žene i filosofske diskusije između muških i
ženskih jogina. Posebno lepa je priča o mudroj ženi Gargi koja je bila poznata po
svom obrazovanju i kao sanijasin.
Kada je Šankaračarija napisao čuveni tekst o tantri, »Ananda Lahari»,
završio ga je rečima - »Da li bi bez Šakti Šiva bilo šta stvorio?« Šiva je samo tihi
svedok, Šakti je stvaralac. Zbog toga se u tantričkoj tradiciji žena smatra inicijatorom.
U svetu postoje dve tradicije - matrijarhalna i patrijarhalna. Judaizam,
Hrišćanstvo i Islam su patrijarhalni. Hinduizam, Budizam, Zoroastrianizam,
Šintoizam, Taoizam i Konfučijanizam su matrijarhalne tradicije. Matrijarhalne
religije su sa mnogo razumevanja i milosrđa prema drugima, što odslikava žensku
prirodu. One su odgovorne za lepe stvari žvota, kao što su lepe umetnosti, joga,
tantra, igra, muzika, slikarstvo. Patrijarhalne religije su nekompromisne, proizvele su
moćne ratnike i razvile jaku administraciju. One su, takođe, sprečile da žene
napreduju.
Međutim, u prošlom i sadašnjem veku, žene Zapada su postale otvorenije, a
promena se polako događa i na Istoku. U skorašnje vreme dogodilo se i obnavljanje
tradicije ženske sanijase. U ranim šezdesetim i sedamdesetim godinama 20. veka,
kada sam počeo da iniciram žene u sanijasu, ortodoksni ljudi su pravili raznovrsne

59
komentare. Kako su godine prolazile, oni nisu imali drugi izbor već da slede moj trag,
i svi gurui sada imaju mnogo žena učenika.
Moja filosofija je: žene su vrlo iskrene i poslušne. One su predane i vredne,
i kada radite sa njima, čine vas opuštenim. Rekao bih da je jedan od najvažnijih
razloga za uspeh mog rada uvođenje žena u pokret joge. Ne mislim da su muškarci
beskorisni - oni, takođe, imaju svoje mesto, ali, u shemi kreacije, verujem da su žene
superiorne.
Žena je najfinija kreacija kreatora i nema razloga da bude lišena duhovnog
života. Unutrašnja priroda žena je duhovna, i treba im dozvoliti da podignu svest i
razviju taj deo njihove prirode. Zašto one ne bi postale vidovite, proroci, naučnice i
sanijasini?»

60
BOŽANSKI SADRŽAJ

Astarte, Velika Majka, nežno je volela svog sina Tamuza, Zelenog -

vegetaciju koja je prekrila Zemlju. Oduševljena njegovom lepotom i želeci ga za
sebe, Kraljica Podzemnog sveta kidnapovala je jednog dana Tamuza. Astarte je bila u
žalosti. Neutešna, lutala je po svetu tražeći svog sina ali nije nigde mogla da ga nađe.
Posle nekog vremena, Sunce se sažalilo nad Astartom, i otkrilo joj je tajnu nestanka
njenog sina. Velika Boginja je u besu poslala prokletstvo na celu zemlju: »Neka svi
ljudi nestanu! Neka ne bude kiše, ni toplote, ni plodova ako mi se ne vrati sin.« Pošto
je bila tako moćna boginja, njene želje su bile komanda i zemlja je postala hladna i
pusta.
Dok je zemlja drhtala, Astarte je pošla na naporan put. Kucala je odlučno na
kapiju ulaska u podzemni svet, a zlobni čuvar je tražio njenu krunu kao zalog za
prolazak. Dala mu je krunu. Kroz tamu i zadah, prolazeći pored uvrnutih i grotesknih
figura, silazila je ka centru tog sveta. Šest preostalih kapija stajale su između nje i
njenog cilja, a svaki vratar je od nje tražio zalog koji ona nije žalila. Prolazeći kroz
poslednju kapiju, ostala je naga. Takva se srela sa Kraljicom Podzemlja i pregovarala
za život svog sina. Zemlja se utišala kada su se sile svetlosti i tame, života i smrti,
susrele u borbi snaga. Na kraju, Astarte je pobedila i sin joj je vraćen. Tamuz je
ponovo rođen u svetu svetlosti, donoseći radost zemlji i slavu proleća.

Mit...
U simboličkom jeziku mita nalazimo događaje za koje intuitivno znamo da
su istinita iskustva, previše duboka da bi se logički prihvatila. Mit o Astarte može da
inicira mnoge interpretacije, ali on je priča svakog duhovnog tragaoca. Astartina želja
da se ponovo sretne sa Tamuzom je duboki impuls u svima nama za ponovnim
spajanjem sa višom svešću. Njen put u Podzemni svet je istraživanje dubina našeg
bića koja svi moramo da preduzmemo da bismo dostigli cilj. Borba između sila
svetlosti i tame je ono što se događa u svakoj duši. Kraljica Podzemlja predstavlja
snažan ego koji bi nas zauvek zatvorio u neznanje. Sedam čuvara kapija su problemi
svakodnevnog života koji, ako im se priđe ispravnog stava, pomažu da uklonimo
vezanosti i negativnosti. Sedam kapija su sedam čakri, a ponovni izlazak Astarte i
Tamuza u svet svetlosti je naše sopstveno ponovno rođenje u ravni više svesti.
Mitovi izlaze iz kolektivnog nesvesnog, koje je skladište celokupnog
iskustva rase, i u kojem se nalazi prava priroda žena. Ovaj nivo našeg bića se
suprotstavlja intelektualnom objašnjenju, sa simbolima koji utiču na nas izvan
domena budne svesti. Mitovi podstiču ljude i služe kao vodiči ličnom rastu. Tako, mit
o Astarte ima značaj za sve žene. Iako »žena nad ženama«, Astarte personifikuje
hrabrost, određenost i ličnu moć. Ona žali zbog gubitka sina ali ne dozvoljava da je
61
žalost preplavi. Ona ne sedi pasivno u patnji, već čini sve šta može da popravi
situaciju. Astarte je nezastrašena teškoćama puta, i duž njega pokazuje hrabrost i
određenost, potrebnu svima nama da bismo sebe jasno sagledali. Velika boginja je
nadprirodno otelovljenje kreativnih snaga univerzuma, koja inspiriše čovečanstvo od
samih njegovih početaka.

...i simboli
Poslednjih decenija arheolozi su prikupili veliku količinu dokaza da je
obožavanje Majke Boginje imalo važnu ulogu u životima naših predhodnika iz
kamenog doba, i da je to još uvek tako u Indiji, Africi i nekim drugim delovima sveta.
Ovo se vidi ne samo na pećinskim crtežima, već i na brojnim statuama i figurinama
žena, izvajanim iz kamena, kostiju, mamutskih kljova. Neke od njih su stare oko
25.000 godina, i ima ih deset puta više nego sličnih figura muškaraca. Iako većina
figurina pokazuje nage žene, one se obično ne smatraju erotičnim, niti «umetnošću
radi umetnosti». Antropolozi su, na osnovu mnogih dokaza, zaključili da te figure
predstavljaju deo magijske ili religijske tradicije. Većina figurina su visoko
stilizovane ili simbolične, sa posebnim naglaskom na grudi, zadnjicu i genitalije, što
pokazuje da se Boginja smatrala beskrajno plodnom, vrhunskom kreatorkom.
Ne samo da je ova tradicija stara koliko i svet sam, nego se ona i
univerzalno primenjivala. Figure boginja su pronađene u Španiji, Francuskoj,
Nemačkoj, Austriji, Čehoslovačkoj i Rusiji. Nađene su, takođe, na Bliskom istoku u
Turskoj, duž Tigra i Eufrata, u Egiptu, i, naravno, u Indiji. Na drugoj strani sveta,
među australijskim urođenicima čija je kulturna baština skoro nepromenjena od
kamenog doba, božanstvo Vremena Sna, bila je žena. Kao i drugi primitivni ljudi,
urođenici nisu razumevali biološko roditeljstvo niti prihvatali neophodnost veze
između seksualnog akta i začeća. Žena je slavljena kao davalac života, uloga
muškarca nije povezivana sa početkom života. Žena je zato bila svemoćna. Ona, i
samo ona, je imala dar da svetu donese novi život. Čak i u oblasti koja je sad poznata
kao Biblijska zemlja, zemija Hebreja, najčešći ritualni objekti iz kasnog bronzanog
doba (oko 1.500 – 1.300 pre nove ere) su ploče koje prikazuju boginju Astarte. Isti ili
slični objekti postojali su i u biblijsko vreme.
Obožavana u mnogim zemljama, Boginja je bila poznata pod mnogim
imenima. Ona je bila Izida u Egiptu, Nana u Sumeriji, Ištar u Vavilonu, Astoret ili
Astarte u Asiriji, Afrodita u Grčkoj, Venera u Rimu. U Kini ona je Teh koja
manifestuje Tao, a u tantričkoj tradiciji Indije Šakti ili Devi. Bez obzira na korišćeno
ime, ljudi svih oblasti obožavali su Vrhunsko, kao Boginju i Majku. Ne smemo da
napravimo grešku i pripišemo obožavanje Velike Boginje samo primitivnoj
infantilnosti čovečanstva. Uporište Boginje je bilo u zajednicama duž Mediterana, na
Bliskom i Srednjem istoku, i u Indiji, u oblasti koja je postala poznata kao »kolevka
civilizacije«. Ovde se čovečanstvo pomerilo od prostog lova i prikupljanja plodova
do poljoprivrede, ovde se razvila pismenost, sve pod pokroviteljstvom Velike
Boginje.

62
 Sumerija je bila prethodnik Vavilona, velikog kulturnog centra, a postoje
dokazi od pre 3.000 godina da je Boginja obožavana u hramu u kojem su skoro
isključivo služile sveštenice. Hram je bio ključna institucija rane civilizacije. U
Sumeriji su nađeni prvi primerci pisanih zapisa posvećenih Boginji u hramu Kraljice
Neba u Erehu. Minojska civilizacija Krita bila je jedna od najnaprednijih u preistoriji,
materijalno i kulturno, i uticala je na razvoj kasne grčke kulture. Minojci su obožavali
boginju čiji struk je bio obavijen osama a obnažene grudi zmijama. Niko ne može da
ospori istaknutost egipatske civilizacije u kojoj se verovalo da je Boginja postojala
kada ništa drugo nije bilo stvoreno. Ona je bila ta koja je na nebo postavila Boga
Sunca, Ra, božanstvo faraona. Civilizacija je nastala i cvetala u kulturama koje su
obožavale Boginju kao Vrhunskog stvaraoca.
Mitovi i rituali oko Boginje, proizlaze iz kolektivnog nesvesnog i pokazuju
intuitivno razumevanje cele ljudske rase o poreklu kreacije i sila koje deluju u
kosmosu. Izvestan svesni uvid u ovo intuitivno znanje može da se postigne
proučavanjem spisa i simbola koji su preživeli prošlost. Ima bezbroj pisanih dokaza
na kamenim i glinenim pločama raznih drevnih društava Egipta, Srednjeg istoka,
Kine i Afrike, o verovanju u moć Boginje, koja je smatrana nadljudskim
otelovljenjem kreativne energije univerzuma. Na ploči iz Tebe u Egiptu (oko 1.400.
godine pre Hrista), zapisano je:
»Na početku je postojala Izida, najstarija među drevnima, Boginja od koje
su sva bića nastala. Ona je bila Velika Gospa - vladarka dveju zemalja Egipta,
Vladarka Skloništa, Neba, Kuće života Božanske reci. Ona je bila jedinstvena. U
svojim velikim i izvanrednim delima bila je ona mudra čarobnica i izuzetnija od svih
božanstava«. Za Vavilonce, (1.800 - 700. godine pre Hrista) Izida je bila »Ona koja je
prošla kroz užasni Haos i donela život zakonom Ljubavi, i od Haosa napravila
Harmoniju«.
Molitva iz Durgashatanamastotram koja se izgovara u Indiji, sastoji se iz
tipičnih epiteta koji se pripisuju Boginji, svuda gde se ona obožava:
»Čista - suština svega - Znanje - akcija - vrhunska - izvori mudrosti - čija
ljubav je beskrajna - postojanje - čuvar mnogih oružja - devica - mladolika - asketa -
starica majka - izvor snage«.
Vizuelni simboli Boginje su isto tako rečiti u potvrđivanju njene
mnogostrane kreativne snage. Na zlatnom medaljonu, nađenom na Bliskom istoku,
prikazana je lepa žena koja drži lotos, simbol kosmičke životne snage među
Feničanima, Egipćanima i Indusima. Ovaj prikaz je sličan mnogim pločama
bronzanog doba koje prikazuju Astarte kao nagu ženu koja drži ljiljan i ponekad
zmiju. Čuvena statua Venere iz Vilendorfa, ima ogroman gravidan trbuh i nabrekle
grudi, što je tipično za mnoge figurine Venere koje se nalaze po Evropi i simbolizuju
kreativnu plodnost. Dijana iz Efesa, paganska Boginja koju je potkazao Sveti Pavle u
poslanici Efesijancima, predstavljena je krupnom ženom sa hiljadu dojki, kao simbol
ljubavi i obilja. Sve ovo su manifestacije Velike Boginje u njenom aspektu Majke
Zemlje - ona rađa i hrani ono šta je rodila. Sve majke bilja, kao Demetra i Izida,

63
imaju ovu vrstu energije. Njihov simbol je virtuozna spirala oblika školjke,
cornucopia (Rog Obilja).

Snaga evolucije
Kosmos nije ni jednostavan ni nepromenljiv, i svaka njegova refleksija na
kraju pokaže drugi oblik. Isto tako, intuicija otelovljena Velikom Boginjom nije tako
obična, da bi predstavljala samo ona božanstva koja se uklapaju u model »dobrih
vila«.
Prepoznavanjem destruktivne snage univerzuma, mogućnostima nestajanja i
nastajanja, čovečanstvo odaje poštu Boginji kao univerzalnom deliocu smrti. U ovom
njenom aspektu ona se prikazuje kao strašna figura, obično sa velikim jezikom
izbačenim iz usta. Takva je bila Meduza koja je ljude pretvarala u kamen, ako bi se
usudili da je pogledaju direktno u oči, a strašna koncentracija njene moći
simbolizovana je njenom frizurom od zmija. Slična je i meksička Coatlicue, spremna
da ubija, obučena u haljinu izvijuganih zmija. Druge Majke Smrti su Lilit i Hekate,
koje personifikuju zlu vešticu koja se bavi crnom magijom.
Ipak, ni priroda ni nadpriroda nisu kategorično crne niti bele, i postoje i
druge dimenzije snage koje predstavljaju razne boginje. Jedan srednjoistočni kameni
reljef prikazuje ženu sa četiri ruke, koja sedi pored tigra, simbolizujući njenu kontrolu
snažnih strasti niže prirode. Ovaj oblik je veoma sličan portretu indijske Durge, koja,
takođe, ima četiri ruke, krvavu odeću i golih leđa jaše lava. Ovakvi simboli govore da
Boginja nije samo stvarala, već je delovala i kao snaga duhovne evolucije. Ovo je
potkrepljeno obredima drugih božanstava kao što su Artemida, Diotima i Sofija, koje
su bile otelovljenje mudrosti. U Grčkoj, muzu su prizivali svi muzičari, igrači i
pesnici. U Indiji to je Sarasvati, muza finih umetnosti, učenja i znanja, privremenog i
duhovnog. Takve boginje su često povezane sa otvorenim prostorom, za razliku od
Majke Zemlje koja je uvek blizu ognjišta. One predstavljaju snagu koja utiče na
mentalni i duhovni život dok on ne dostigne tačku ekstaze, i često su predstavljene
kako igraju. Devica Marija, Hristova majka, ima ovu moć – «devica» pri tome znači
»neuslovljen, slobodan«, što znači da njena funkcija nije da rađa decu svetu već da
čovečanstvo dovede u stanje ekstaze.
Moći boginje su snažne manifestacije koje transcendiraju sva razlikovanja.
Tantrička Kali je takav primer koji istovremeno predstavlja snagu kreacije,
destrukcije i evolucije. Kali Ma, Majka Kali, božanstvo koje je obožavao Šri
Ramakrišna je, krupna žena, crna kao noć, ukrašena ogrlicom od lobanja i vencem od
odsečenih ruku. Jedna od njene dve ruke je podignuta, spremna na udarac, drži mač,
dok se u drugoj nalazi odsečena glava demona. Jedna desna ruka je u vara mudri,
položaju davanja blagoslova, a druga u abhaya mudri da odagna strah. Kali se divlje
smeje, njen jezik viri iz usta punih krvi, dok ona razuzdano igra na lešu vremena.
Kali je u isto vreme stvaralac, čuvar i uništavalac univerzuma. Ona je beskrajno
blaženstvo koje gazi vreme u igri večnog stvaranja i surovo uništava demone naše
niže prirode i štiti svoje podanike od duhovnog neznanja. Ona štiti sve koji joj priđu,
ispunjava njihove želje i poklanja im krajnje blaženstvo božanske ekstaze i

64
oslobođenja. Kali obuhvata sve aspekte Velike Boginje - davanje života, oslobađanje
u smrti i igri sa nama, ka ekstazi izvan i života i smrti, sve dimenzije moći koje čine
kosmos.
U tantri ova kosmička moć se zove Šakti (u bukvalnom značenju »biti
sposoban«) koja ima različite oblike imena u skladu sa specifičnom funkcijom i
sferom delovanja. Šakti je kreativni impuls koji manifestuje univerzum u odgovoru
na inspirisanu svesnost. Stvaranje je igra energije pred svešću, igra Šakti pred Šivom.
U univerzumu koji nauka sve više smatra matriksom isprepletanih energetskih polja,
Šakti je sve. U Mahanirvana Tantri, Šiva se obraća Šakti:
»Ti si vrhunska manifestacija Brahmana, vrhunska svest, i iz tebe potiče
celi univerzum. Ti si Majka. Ti si poreklo svih oblika. Ti si oblik svega. Tvoj koren je
u Brahmanu, koji je bez akcije. Ti, pokrenuta njegovom željom, stvaraš, štitiš i
uklanjaš ovaj svet sa svim što se kreće i ne kreće. Obožavanjem Tebe, Tvoji
sledbenici će sigurno dostići Vrhunsko.«
Šakti ima dvojnu prirodu. Ona je Maya koja nas obavija u ovom svetu
senzualnog iskustva i zablude. Ipak, direktna percepcija Kundalini Šakti, vodi nas ka
prosvetljenju. Po tantri, Vrhunsko je jedno, izvan polarnosti, ali ono se manifestuje
kao Šiva (muško) - svest i Šakti (žensko) - energija. Rituali posvećeni boginji Šakti
sastoje se iz praktičnog puta (joga sadhana) za buđenje i sjedinjenje energija koje su
neophodne da nas odvedu ka vrhuncu proširene svesti.

Renesansa
Obožavanie Boginje Majke je još uvek živa tradicija u Indiji gde se Šakti
slavi u njenom najpopularnijem obliku, kao Kali. Prestanak obožavanja Boginje u
ostalom delu sveta ne umanjuje vrednost prakse u ovim ritualima i realizaciju kroz
njih, već samo pokazuje promenu ravnoteže energije čovečanstva. Ova promena se,
izgleda, dogodila oko 3.000 godina pre nove ere i povezana je sa invazijom novih
ljudi sa severa. Talasi te invazije trajali su nekoliko hiljada godina. Novi ljudi su
poznati kao Indoevropljani, ili samo, Arijci. Njihovo poreklo je nepoznato, verovatno
potiču iz zajednica kamenog doba sa dalekog severa Evrope. Dok su sledbenici
Boginje bili u zajednicama koje su se bavile zemljoradnjom, Arijci su bili plemena
koja su se bavila stočarstvom i obožavala muškog Boga Sunca. Ovo božanstvo je
slalo kišu njihovim pašnjacima u zalog za životinjsku, ponekad ljudsku, žrtvu.
Zajednice su bile patrijarhalne i borile se sa susednim plemenima, zbog čega su
poznati kao »kultura borbe sekirama«. Sve što su osvajali, potčinjavali su svojim
običajima, što je podrazumevalo i slavljenje muških bogova oluje i vatre (Indra i
Agni).
Arijci su došli do Pendžaba u zapadnoj Indiji, gde su se sreli sa
starosedeocima Dravidima, koji su imali naprednu kulturu sličnu Haldejskoj. Dravidi
su napustili krvno žrtvovanje i korišćenje mesa, i odavali su nenasilnu poštu silama
prirode koje su predstavljali lingam, i Boginje Kali i Durga. Dravidska kultura je bila
tantrička. Arijci su doneli elemente koji će se razviti u Hindu kulturu, Sanskrit,
kastinski sistem i nove muške bogove koje je predvodio Indra. Međutim, možda zato
65
što su slavili nekoliko božanstava a ne jedno, bili su tolerantniji prema Dravidskim
božanstvima tako da se slavljenje Boginje nastavilo. Centri slavljenja su ostali u
Biharu, Orisi i Asamu - mestima najudaljenijim od Arijskog uticaja. Tako su moćne
misterije koje su se izgubile kod Eleuzijanaca i u zapadnoj kulturi sačuvali, potpune i
nepromenjene, tantrici Indije, koji su revnosno prenosili svoja znanja preko gurua ka
učenicima, hiljadama godina. Od 500. godine nove ere, ova usmena tradicija je
zamenjena pisanim spisima, tako da se danas slede obe tradicije i predstavljaju
osnovu tantra jogičke renesanse koja se danas događa.

Inspiracija
Posle mnogo vekova uspavanosti, Velika Majka je ponovo budna u ljudskoj
psihi. Simbol Boginje ima uticaja na modernu ženu, obnavljajući zaboravljenju
primalnu energiju koja integriše i aktivira ženine duboke potencijale. Današnja žena
treba da bude u stanju da otkloni sve nevažne zastarele koncepte koji usporavaju njen
razvoj. Hraneći sopstvenu unutrašnju svetlost, ona ne zanemaruje druge, i trudi se da
sačuva sve što je dobro u njenom sadašnjem načinu života. Takva žena je otvorena i
perceptivna, i u stanju je da kreira novi i radosniji način življenja. Buđenjem
uspavanih potencijala, svaka žena može da probudi Boginju u sebi i započne igru
večnog blaženstva, oslobađajući se nižih delova svog Sopstva.

66
PRIMENA JOGE U NEKIM STANJIMA I POREMEĆAJIMA
KOD ŽENA

Ako vam je potrebna pomoć u vezi sa bilo kojim stanjem opisanim u ovoj
knjizi, potrebno je da posetite lekara i obavite neophodne preglede. Tek tada se
obratite kompetentnom joga učitelju za lična uputstva. Ne pokušavajte da jogu učite
iz knjiga ili od neveštih joga praktičara. Koristite se ovom knjigom kao vodičem i
referencom, imajući uvek na umu da nijedna knjiga ne može da zameni znanje
iskusnog učitelja.

67
BOL U LEĐIMA

Svake godine preko dva miliona ljudi u Sjedinjenim Državama obrati se

lekaru zbog bolova u leđima. U celom svetu, lekari tvrde da će više od trideset posto
ljudi kad-tad doživeti nelagodnosti zbog ovakvih bolova, koji postaju česti kao
kijavica. Ozbiljne organske bolesti kostiju i kičmenog stuba, kakve su tuberkuloza,
karcinom i osteomijelitis su retki uzroci leđnog bola. Čak i prolaps diskusa, frakture i
dislokacije, predstavljaju samo mali procenat uzroka. Ima mnogo drugih čestih
uzročnika bola u leđima koji mogu uspešno da se savladaju jogom.

Razne vrste bola

Prolaps diskusa nastaje rupturom fibroznog jastučeta između kičmenih
pršljenova. Gusta tečnost središnjeg dela diskusa, nucleus pulposus, izlazi kroz
fibrozni prsten i vrši pritisak na kičmene nerve. Bol se oseća u leđima, i često je
praćen jakim bolom i utrnulošću u jednoj nozi, i pojačava se dubokim disanjem. Išijas
predstavlja jak, oštar bol u zadnjici i na zadnjoj strani noge, zbog pritiska
prolabiranog diskusa na ishiadični nerv. Bol može da bude stalan, a najjači je u
stojećem stavu, pri hodanju i dizanju tereta.
Spondilitis je zapaljenje pršljenova koje pritiska na nerve koji izlaze iz
kičmene moždine. Degeneracija pršljenova (spondiloza) sa stvaranjem kljunastih
nastavaka na pršljenovima, takođe može da pritiska nervna vlakna. Spondiloza vrata
se karakteriše bolom u vratu i ramenima, koji se ponekad širi niz ruke. Bol u gornjem
delu leđa se pojačava dubokim disanjem, a bol može da se pojavi i pri okretanju leđa.
Lumbalna spondiloza pogađa donji deo leda. Ankilozirajući spondilitis (spondylitis
ankylopetica) dovodi do spajanja pršljenova što lišava kičmeni stub pokretljivosti,
koji na rentgenskom snimku ima izgled bambusa (Bechterewljeva bolest).

Bol u donjem delu leđa (lumbalgia)

Ovo je najčešća vrsta bola u leđima koja nije povezana sa specifienim
organskim uzrokom kakvi su prolabirani diskus, artritis, tumor ili tuberkuloza (koji,
po skorašnjim istrazivanjima, uz bol posle frakture i iščašenja, čine samo 20
procenata bolesti kičme). Četiri petine čine bolovi zbog slabosti leđnih mišića, i
neelastičnosti mišića i tetiva - što sasvim uspešno može da se popravi jogom.

Uzroci
Loš stav je najčešći uzrok bola u donjem delu leđa. Naše sedenje, stajanje,
spavanje i savijanje tela je nekorektno zbog slabosti mišića, nedostatka vežbanja i
sedećeg načina života. Loš položaj tela uzrokuje bol, koji se pojačava postojanjem

68
ravnih tabana, i nošenjem neodgovarajuće obuće i visokih potpetica. Sve ovo čini
mišiće sklonim istegnućima zbog naglih pokreta ili istezanja pri podizanju tereta,
savijanju tela ili vožnji.
Preneseni bol u leđima nema uzrok u leđima ili kičmenom stubu, već u
trbušnim ili reproduktivnim organima. Zatvor dovodi do tupog bola ili pojačava već
postojeći bol. Kod žena, zavaljenost ili prolaps (ispadanje) materice takođe mogu da
uzrokuju bol u leđima.
Kod žena, vaginalne infekcije ili infekcije mokraćne bešike, mogu da budu
povezane sa leđnim bolom. Prepunjenost reproduktivnog sistema povezana je sa
hormonskom neravnotežom i uzrok je tupog bola koji neke žene doživljavaju pred
menstruaciju. Ovo može da se reguliše asanama, i potpuno prevaziđe postizanjem
hormonske ravnoteže.
Trbušna slabost je još jedan uzročnik leđnog bola, naročito posle trudnoće i
porođaja. Svi trbušni organi se drže na mestu različitim mišićima, koji čine čvrstu ali
elastičnu podršku. Ako trbušni mišići postanu slabi i opušteni, unutrašnji organi se
isturaju napred što vuće kičmeni stub. Slično se događa i kada je trbuh težak ili
istegnut zbog gojaznosti ili problema varenja, te leđni mišići trpe pritisak. Štaviše,
kada su trbušni mišići slabi, stav tela se menja, što vrši dalji pritisak na leđa.

Emocionalni faktori
Stalna ili preterana emocionalna napetost se uvek odražava negde u telu, i,
ako su leđa vaša slaba tačka, tada će ova napetost dovesti do hronične mišićne
napetosti i bola u donjem delu leđa. U uobičajenom žargonu, kokcigealna kost se
naziva »repna kost«, ukazujući ne samo na poslednje kosti, nego one koje bi nosile
rep da ga imamo. Ako je čovek nekada imao rep, onda je kokcigealna kost trag,
poslednji ostatak tog repa. Kod nižih životinja, rep se koristi za otklanjanje insekata,
za ravnotežu, i za pokazivanje emocija kao što su ljutnja i strah. Čovek nema potrebu
za postojanjem repa i razvio je druge načine izražavanja emocija. Ipak, u svim
kulturama, ima mnogo izražajnih gestova koji pokazuju instinktivnu, možda nesvesnu
vezu između negativnih emocija i ovog dela tela. Kada doživljavamo nezadovoljstvo,
seksualne i emocionalne napetosti, drevna veza se reaktivira, a nape-
tost se pretvara u ukočenost i bolnost leđnih mišića.

Akutni i hronični bol

Akutni leđni bol je jak, iznenadan bol koji se pojačava sa svakim pokretom,
ili sasvim sprečava pokret. On zahteva ležanje u krevetu, na tvrdoj podlozi. Ležanje
na trbuhu u položaju makarasana i advasana se, takođe, preporučuju. Relaksacija
masažom, vrućim i hladnim oblogama i joga nidrom će, isto tako, smanjiti bol. Kada
jednom akutni bol prođe, najbolje je da se potraži kompetentna profesionalna pomoć,
i zatim započne jednostavni program joge.
Prolaps diskusa se doživljava kao akutni i imobilišući bol, oštar i dobro
lokalizovan na početku, a zatim stalan, kako zapaljenje napreduje. Pritisak na

69
ishijadični nerv (akutni »išijas«) će onemogućiti stajanje i hodanje. Išijas može da
bude blaži ali hroničan, sa bolom koji se javlja ujutro posle buđenja. Hronični leđni
bol je manje intenzivan ali dužeg trajanja, i predstavlja stalnu nelagodnost. Često bol
u donjem delu leđa spada u ovu kategoriju, sa akutnim bolom koji se pojavljuje pod
fizičkim i emocionalnim stresom. U oba slučaja, neophodno je detaljno medicinsko
ispitivanje, posle kojeg mogu da se započnu joga vežba, ali samo pod supervizijom
iskusnog jogičkog terapeuta.

Terapija jogom
Joga pomaže da se prevaziđe leđni bol, pomoću sistematskih vežbi koje
ojačavaju leđa kao i oslobađanjem napetosti pre nego što se ona manifestuje kao
fizički bol.
Asane su glavni deo jogičke terapije u ovom slučaju, jačanjem i opuštanjem
mišića sa obe strane kičmenog stuba, i održavanjem zdravlja kičmenih diskusa i
okolnih ligamenata. Ukočenost kičmenog stuba može da se izleči odgovarajućim
asanama, i kičma vrati u pravilan položaj. Ovo oslobađa pritiska nerve koji izlaze
između pršljenova i dovodi do elastičnosti i mogućnosti izvođenja punih pokreta.
Asane, takođe, doprinose zatezanju i jačanju trbušnih mišića koji tada vrše svoju
ulogu u održavanju pravilnog stava tela i karlice.
Kada problemi varenja pogoršavaju bol, lago šankhaprakšalana je od velike
pomoći. Ova tehnika joge reguliše zatvor i nagomilavanje gasova, tonizuje creva i
smanjuje njihovu prepunjenost. Položaji savijanja i uvrtanja u stranu koji se koriste u
ovoj vežbi, su korisni i za leđni bol. Asane sa savijanjem leđa unazad smanjuju sve
vrste bola u leđima, i utiču na stvaranje hormonske ravnoteže i smanjenje
prepunjenosti reproduktivnih organa. Obe nelagodnosti će nestati posle jednodnevnog
programa joge ako se praktikuje pravilno.
Joga nidra: Dok su asane korisne za odstranjivanje leđnog bola, neophodno
je da se preduzmu koraci za sprečavanje nagomilavanja emocionalne napetosti koja
može da uzrokuje taj bol. Neki oblici jogičke relaksacije i meditacije su osnovni
elementi svake sadhane. U slučaju leđnog bola, meditativne tehnike koje zahtevaju
sedeći položaj nisu u početku pogodne. Iako su ovi klasični stavovi najuravnoteženiji
i najmučniji položaji za držanje leđa, mišići obično nisu dovoljno snažni da održavaju
asanu više od nekoliko minuta. Joga nidra je, prema tome, tehnika izbora jer se izvodi
u ležećem položaju, u šavasani. Kada je potrebno, može da se potpomogne i tankim
jastučetom ispod leđa. Joga nidra je, takođe, pogodna i za početnike, njeno trajanje
može da se prilagođava, i ne zahteva dijetu i mnogo vremena.
Iako je telo ujutro, posle spavanja, ukočeno, asane su baš u ovo vreme
najkorisnije. Da bi se prevazišla jutarnja ukočenost i izbeglo suvišno istezanje mišića,
radite svoje vežbe posle kupanja i lakog kretanja. Žene koje vreme provode kod kuće
će možda smatrati da im je pogodnije da vežbe rade u prepodnevnim časovima, pre
ručka. Drugo, kratko vežbanje može da se izvede uveče da bi se uklonile napetosti i
bolovi koji su se nagomilali u toku dana. Mnogim ljudima je veće zadovoljstvo da
uveče rade joga nidru, da bi otklonili dnevni stres i umor.
70
Značenje
Sve joga asane imaju uticaj na kičmeni stub, a klasični meditativni položaj
kakvi su sidhasana, podmasana i svastikasana su najpogodniji za kičmu, i kada se
satima sedi u njima. Joga je uvek pridavala veliki značaj kičmenom zdravlju kao
preduslovu za nesmetan duhovni život. Duž kičmenog stuba protiču ida i pingala
nadiji – tokovi naše svesnosti i vitalnosti. Da bi kundalini šakti mogla da se kreće
naviše kroz sušumnu, ne sme da postoji poremećaj suptilnih unutrašnjih kanala.
Prema tome, vežbe koje eliminišu probleme leđa i kičme, ne treba da se posmatraju
samo kao obična terapija, koja se napušta kada se ozdravi. Vežbe su jezgro sadhane
za one koji imaju leđni bol, ali njih može da izvodi svaki sadhaka koji želi da održava
kičmu, instrument tela, u idealnom stanju za duhovno napredovanje.

71
PROGRAM VEŽBI
Bol donjeg dela leđa
Tadasana deset puta
Tirjaka tadasana deset puta
Kati dakrasana deset puta
Šavasana tri
Pavanmuktasana
Utan vakrasana dvadeset puta
Nauka sančalana deset puta
Čaki čalana deset puta
Ardha bhuđangasana ili ili bhuđangasana 7 – 21 udaha
Šalabhasana tri puta sa zadržavanjem daha
Dhanurasana 7 - 10 udaha
Makarasana za opštu relaksaciju
Joga nidra trideset minuta

Jednostavan program (za veče ili neposrednu pomoć)

Tirjaka tadasana deset puta
Kati čakrasana deset puta
Utan vakrasana 20 - 30 puta
Čaki čalana deset puta
Ustrasana 7 – 10 udaha
Marđariasana petnaest puta
Šašankasana petnaest puta
Joga nidra koliko dugo želite

Prolaps diskusa (početni stadijumi)

Utan tadasana tri / tri / tri
Pavanmuktasana tri / tri / tri
Kandharasana jednom, zadržati dah do 7
Ardha bhuđangasana tri puta, zdaržite dah do 7
tri puta svaka noga, držite koliko vam je ugodno
Saral dhanurasana tri puta, koliko vam je ugodno
Makarasana za opštu relaksaciju
Advasana ili matsijakrija za spavanje
Izbegavajte sve asane sa savijanjem napred, kao i one sa ukrštenim nogama
(koristite umesto njih vađrasanu). Posle nekoliko meseci započnite program za bol u
donjem delu leđa.

72
Išijas
Na početku isto kao za prolaps diksusa, potom kao za bol u donjem delu
leđa, sa dodatkom viaghrasane, posle marđariasane.
Izbegavajte:
- asane sa ukrštenim nogama (koristite vađrasanu);
- sarvangasanu i halasanu;
- asane sa ekstremnim savijanjem napred, npr. pašimotanasanu;

Spondiloza vrata
Kandhačakrasana 10 / 10 puta (ponoviti uveče)
10 puta svaka strana, ponovite uveče
Tadasana 10 puta
Kati čakrasana 10 puta
Utan vakrasana 20 puta
Uštrasana 7 udaha
Marđariasana 15 udaha
Pranamasana 25 – 50 udaha
Đala neti krija svakodnevno
Joga nidra 30 minuta

73
DEPRESIJA

Depresija je veoma česta bolest današnjice, naročito žena. Dok su muškarci

skloniji agresivnim ispadima ili upotrebi alkohola, žene češće imaju neki depresivni
poremećaj.

Simptomi
Kao klinička dijagnoza, depresija se postavlja samo u težim slučajevima,
iako se ona pojavljuje u raznim stepenima i mnogobrojnim oblicima. Takvi banalni
znaci kao što su negativna pričljivost, gojaznost i prevremeno starenje su spoljašnji
znaci nečega što nije samo odsustvo sreće, a što se pokazuje i kroz hroničnu
razdražljivosti, nervozu i umor do iscrpljenosti. Depresija je poremećaj celog bića, ali
žene je nerado prepoznaju, a možda zbog straha da ih ne proglase mentalnim
bolesnicima ili mogućnosti da se njihovi problemi otpišu kao imaginarini, što se
ponekad čini sa psihičkim poremećajima.
Da bi ih shvatili ozbiljno, žene nesvesno dobijaju neku fizičku bolest koja
onda predstavlja govore tela, vidljivi izraz unutrašnje napetosti. Depresivna žena tada
traži pomoć za veliki broj simptoma, uključujući glavobolju, bol u leđima, nesvesticu,
ubrzan rad srca, drhtanje ruku, preterano znojenje, gubitak apetita, reumatizam,
zatvor, nesanicu, noćne košmare i bolnu menstruaciju. Iako su ove tegobe sasvim
stvarne onome ko ih doživljava, medicinski pregledi ne mogu da otkriju njihovo
poreklo, i upotreba lekova je obično bez efekta. Ova stanja mogu da predstavljaju
maskiranu (prikrivenu) depresiju.
Depresivne žene su sklone brigama, strahu, one su stidljive, introvertovane,
nedostaje im samopouzdanje. One su često »na ivici«, tako da ih čak i trivijalne stvari
uvode u krizu. Žena u ovoj situaciji oseća da je život za nju pretežak, i da se ne
snalazi u njemu. Sve ovo je praćeno gubitkom energije i osećanjem krivice zbog lične
neuspešnosti. Karakterističan znak ovog stanja uma je iscrpljenost i zamor koji se ne
popravlja odmorom. Žena je preplavljena fizičkom, emocionalnom i mentalnom
iscrpljenošću i tone u osećanje bezvrednosti i beživotnosti.

Uzroci
Depresija može da bude posledica emocionalnog šoka ili gubitka,
unutrašnje biološke neravnoteže, ili se javlja kao sporedni efekt lekova propisanih
zbog drugih bolesti. Pošto su um i telo jedno, u većini slučajeva prva dva faktora su
udružena, pogoršavaju jedan drugog i produžavaju «periode beznađa».
Depresija izazvana lekovima: Poznato je da depresija može da nastane
posle uzimanja amfetamina, ili preterane količine alkohola (»kajanje alkoholičara«).
Međutim, mnogi lekovi, legalno propisani za česte bolesti, mogu, takođe, da dovedu
do depresije, na primer lekovi za upalu zglobova, infekciju mokraćne bešike, kao i
većina lekova koja se uzima protiv povišenog krvnog pritiska. Depresivna bolest je i
česta posledica uzimanja oralnih kotraceptivnih pilula, i tableta protiv apetita.

74
 Reaktivna depresija: predstavlja produženi poremećaj koji nastaje posle
emocionalnog šoka ili u žalosti, zbog gubitka bliske osobe. Žalost zbog gubitka drage
osobe je normalna pojava, tzv. »rad tuge«, ali, produžena intenzivna žalost, očaj i
apatija koji traju više od nekoliko meseci su znaci ozbiljnog poremećaja. Ponekad
iznenada, neočekivan neuspeh, kao što su akademski neuspeh, poslovni kolaps,
prekid bračne veze, može da nas poremeti mesecima. Oboleli od teške fizičke bolesti,
mogu da postanu depresivni pod teretom bespomoćnosti i zavisnosti. Iako se ovakve
depresije smatraju prirodnim, dubina tuge je mera jačine našeg vezivanja, a izlazak iz
krize zavisi od uvida koji potkrepljuje vairagiju.
Endogena depresija: posledica unutrašnjih, a ne spoljašnjih uzroka, i često
ima biološku komponentu. Depresija može da bude simptom elektrolitne
neravnoteže, i može da prati druge bolesti, grip, hepatitis, anemiju, i često se javlja
posle porođaja (»puerperalne tuge«).
Neravnoteža endokrinog sistema, takođe, može da dovede do depresije,
naročito u vezi sa hipofizom, štitastom žlezdom i reproduktivnim organima.
Preterano aktivna štitasta žlezda, na primer, uzrokuje teškoce u spavanju,
razdražljivost i sklonost besu. Manje aktivna štitasta žlezda smanjuje energiju, i
dovodi do letargije, razdražljivosti i veće osetljivosti. Mnoge žene doživljavaju
»premenstrualnu tugu« pre mesečnog perioda, kao rezultat neravnoteže hormona
reproduktivnog ciklusa. Sklonost depresiji u vreme menopauze, može, takođe, da
bude posledica promena nivoa hormona. Praksa hata joge i asana je veoma efikasna
kod svih depresija koje imaju biološku komponentu.
Međutim, situacija nije tako jednostavna, kako može da izgleda iz ove
analize. Telo utiče na um, ali um utiče na prane koje održavaju telo. Hormonska
neravnoteža može da nas učini sklonim depresivnom reagovanju na sumorne dane
godišnjih doba, ali, isto tako, dugotrajno nezadovoljstvo življenjem, godine stalne
frustracije, mogu da utiču na telo i dovedu do fizičkog poremećaja. Depresija nije
uvek slučaj biologije koja utiče na um. Emocionalne smetnje, ograničenja koja niti
mogu da se prihvate niti prevaziđu, mogu da budu uzrok hroničnog mentalnog nemira
koji remeti prirodno funkcionisanje prane i konačno dovodi do poremećaja tela. Ovo,
zauzvrat, pogoršava i održava negativno stanje uma, pokrećući tako začarani krug
događaja.

Devijacija energije
Naučna maksima je da se energija niti stvara niti uništava, već se samo
transformiše ili preusmerava. Jogini znaju da je ceo univerzum vibrirajuća energija
različitih oblika. Destrukcija i kreacija se događaju kada se energija pretvara iz jedne
forme u drugu. Materija i svest, na primer, su ishodi usmeravanja energije kroz dva
različita kanala.
Energija, kao prana, je osnova svega. Po učenju joge, ljudsko biće zrači
pranu koja protiče kroz bezbroj psihičkih puteva koji prožimaju ceo organizam.
Kirlijanove fotografije ljudskih bioenergijskih polja, pokazuju sićušne plamičke koji
izlaze iz pora tela sa plimom i osekom pranične životne snage.
75
 Za jogine, um je takođe energija. Manomaja koša i viđnanamaja koša, koji
čine mentalne omotače čoveka, su prožete suptilnom energijom. Mi smo
materijalizovani energijom, a kada energija napusti telo, ono umire. Kada neko ko
pati od depresije tvrdi da je beživotan, problem je stvarno u vezi sa stvaranjem i
izražavanjem energije koja čini naše biće. Depresija nije toliko stanje u kojem nema
energije, već vrsta psihičkog zatvora koji blokira tok energije. Normalni putevi
postaju zapušeni, blokirani, tako da depresivna osoba nije u stanju da koristi energiju,
iako ona postoji. Odvojena od bliskih osoba i od rada, žena okreće energiju prema
sebi, što dovodi do osećanja praznine i haosa.

Psihološki stav
Mnogi psiholozi prihvataju dinamički energetski model uma. Za Frojda,
motivaciona snaga svih ljudskih aktivnosti je libido, ili seksualna energija. Za velikog
psihoanalitičara, um se manifestovao na dva osnovna nivoa - svesnom i nesvesnom.
Svesni um je racionalan, objektivno stanje koje upravlja budnim životima, i reguliše
ispunjenje naših potreba i želja. Nesvesni um je rezervoar nagomilane energije koja
traži izraz u formi instinktivnih nagona ili želja. Ako je bilo koji od ovih nagona
frustriran, energija se vraća u nesvesni um u kojem može da
se preusmeri za izražavanje na različit način. Na primer, seksualna energija može da
se transformiše u kreativnu ili duhovnu energiju. Međutim, ako se ne pronađe
mogućnost za alternativni način izražavanja, ova energija postaje destruktivna.
Nesvesni um sadrži pamćenje svih prošlih iskustava. Sva iskustva koja su posebno
bolna, potisnuta su duboko u nesvesno gde se veliki deo energije troši za sprečavanje
tih sećanja da prodru u svesni um. Ovakvo potiskivanje je gubitak energije, jer,
potisnuta iskustva se ipak doživljavaju na neki način, na primer u obliku strahova i
prisila. Ovaj metež u nesvesnom postaje uzrok naših unutrašnjih napetosti.
Vilhelm Rajh (Wilhelm Reich) je naglasio da se kontrole i ravnoteža
energije uma odražavaju u telu, i da se potiskivanje izražava u psihofiziološkim
čvorovima koje je on nazvao »mišićni oklop« a koje jogini nazivaju granthiji. Iako su
stvoreni kao odbrambeni instrument koji štiti oblasti uma od daljeg povređivanja, ovi
čvorovi su oklop koji onemogućuje zdrav tok energije, umanjuju energetske
potencijale i kreativnost.
Frojd je smatrao da je osnovna energija čovečanstva primarno seksualna, i
da je potisnuta seksualnost osnova depresije i neuroze. Rajh je bio svestan da naša
vitalnost potiče od ekspanzivne bioenergije, i smatrao je da je nesposobnost da se
prepusti ovoj energiji kroz radosnu seksualnu aktivnost, glavni uzrok unutrašnjih
blokova i napetosti.
Po učenju joge, kundalini šakti koja donosi transcendentalno blaženstvo
izražava se u grubom obliku kao seksualna energija. Iako jogini menjaju i koriste ovu
energiju za duhovne ciljeve, oni znaju da ona ne može da se sublimiše iz potisnutog
stanja. Moramo da budemo u stanju da pronađemo zadovoljstvo u seksualnom
izražavanju, pre nego što postanemo sposobni da preusmerino ovu izvanrednu
energiju. Drevni tekstovi zato preporučuju da se celibat praktikuje posle življenja
76
porodičnog života. Ako se seksualnost prerano odbaci, ona postaje jaka destruktivna
snaga.
Nije iznenađujuće što veliki broj žena koje pate od depresije imaju i
seksualne probleme. Bilo šta da je izvor tih problema, ostaje da otpisivanje ili
poremaćaj ženske seksualnosti uzrokuje potiskivanje energije u nesvesno, i
nekorišćenje te iste energije u druge svrhe. Kada se seksualna energija pravilno i
sistematski preusmerava u druge načine izražavanja, ona povećava vitalnost i
kreativnost. Međutim, ako se ona samo ukloni iz svesnog uma, ako ostane nerešeni
konflikt, onda postaje stalna smetnja. Prihvatanje sebe kao seksualnog bića je
neophodan korak koji žena mora da preduzme da bi se oslobodila depresije.

Bezvrednost
Depresija je posledica gubitka smisla u životu i ne smemo da napravimo
grešku definisanjem životnog cilja žene u terminima seksualnosti. Takva greška, i
nepriznavanje kompleksnosti ženskog bića mnogo je doprinela patnji žene. Žene koje
traže psihijatrijsku pomoć zbog depresije, u većini slučajeva su između dvadesete i
četrdesete godine, odnosno u najboljim godinama života. U ovim godinama kreativna
energija žene treba da je na vrhuncu, život treba da vibrira radošću postignuća i
ličnog rasta. Devojke rastu u žene sa slikom srećne supruge i majke pred njima,
većina se udaje i ima decu, i očekuje da u periodu takvog života pronađe ispunjenje
životnog cilja. Dom i deca se predstavljaju, ako ne kao jedini doprinos, onda kao
ženin najvažniji doprinos životu, pravi izraz njene kreativnosti i životnog dela. U
vreme kada bi životna energija bila na vrhuncu, i njene aktivnosti najviše
zadovoljavajuće, depresivna žena okreće energiju protiv sebe u agoniji beživotnosti.
Ovo je još više poražava, jer prema popularnom ženskom idealu, takva žena ima sve
što može da se poželi. Ipak, depresivna žena oseća da joj nešto nedostaje, da život,
posle svega, nema smisao.

Frustrirana kreativnost
Restriktivna definicija uloge žene u životu samo u terminima biologije, kao
partnera i majke, za mnoge žene nije dovoljna, naročito kada deca pođu u školu, i
kada atmosfera porodice nije sasvim dovoljna za samoispunjenje. Ženska depresija je
kreativnost koja je konstantno frustrirana. Energija onemogućava da se izrazi, postaje
destruktivna. Žene su u konfliktogenoj situaciji, jer su naučene da njihov um i
emocije treba da se izražavaju u okviru porodice, a ne u odnosu na izazove
spoljašnjeg sveta. Ono što je potrebno je srednji put koji bi omogućio ženi da
kombinuje svoj porodični život sa razvojem njenih kreativnih potencijala. Žene koje
postaju depresivne u srednjim godinama, obično su one koje su najpotpunije
prihvatile tradicionalnu žensku ulogu. Posvećujući se potpuno idealu savršene
supruge i majke, one dolaze u godine kada ova uloga više nije potrebna. Deca
neizbežno odrastaju i postaju nezavisna, odnos sa mužem posle niza godina
posvećenosti deci, postaje manje radostan. Posle mnogo godina života posvećenih
samo služenju porodici, ove žene se sada osećaju suvišnim. Pošto je ženska osobina

77
da zadrži konflikte, pre nego da ih agresivno isprazni, žene blokiraju neispoljenu
energiju i tonu u depresiju, koja može da vodi ka samoubistvu u najtežim oblicima,
ne tako retkim. Preko dve trećine pokušaja samoubistva u zapadnim zemljama čine
žene. Na sreću, većina ovih pokušaja se ne završava fatalno, i predstavlja želju za
životom i poziv za pomoć.

Terapija jogom
U tantričkoj kosmologiji postoji sedam tela ili nižih svetova koji su simboli
depresivnih stanja svesti. Joga je način da se spasimo od ove žive smrti i postignemo
sedam loka ili neba, koji su stanja više svesti, moguća u svakoj osobi. Joga nudi ne
samo oslobađanje od napetosti i obnavljanje energije već, takođe, i cilj življenja u
podizanje raspoloženja iz stanja utučenosti i omogućavanje prirodnim energijama da
ponovo slobodno teku. Praksa hata joge je veoma efikasna i počinje da deluje brzo.
Šatkarme: Kunđal krija deluje kao vrlo blaga »šok terapija« tako što šalje
navalu energije u glavu i stimuliše čitav organizam. Tupost i težina u glavi se
otklanjaju pomoću tehnike đala neti, koja, u teškoj depresiji treba da se praktikuje
hladnom vodom (na temperaturi prostorije). Težina oko srca, i osećanje težine u telu,
se popravljaju šankhaprakšalanom. Ove tri krije (kunđal, neti, šankhaprakšalana)
otklanjaju tamas, fizičku mlitavost, i energetske blokove i donose prijatno osećanje
lakoće u telu i umu.
Asane: Asane, uz krije, regulišu hormonsku neravnotežu, ponovo povezuju
um i telo i olabavljuju psihofiziološki oklop koji sprečava slobodno kretanje energije.
Program vežbi uključuje dinamičke asane kao što su naukasančalana, čaki čalana i
surija namaskar, kao i asane koje utiču na svaku endokrinu žlezdu i čakru. Od
posebnog značaja su asane sa savijanjem unazad, kao i sa obrnutim položajem tela -
treba da se praktikuje sarvangasana, i, ako ne sama siršasana (stoj na glavi), onda
njeni jednostavniji oblici - pranamasana, bhumi pada mastakasana, siršasana -
stadijum jedan.
Neke žene sa depresijom se mnogo lošije osećaju ujutro a bolje uveće. One
će naročito imati koristi od celog programa krija i asana izvedenih ujutro. Žene koje
se bolje osećaju ujutro a lošije uveče, treba, takođe, da izvode krije ujutro, a asane u
kasno poslepodne ili rano veče.
Pranajame i bandhe: pomažu da se uravnoteže ciklične promene
raspoloženja, i mogu da se izvode posle asana, ili nezavisno od njih. Kapalabhati,
bhastrika i nadi šodhan pranajama se posebno preporučuju. Mula bandha treba da se
radi dugo, u jednostavnom obliku (brže kontrakcije) i sa zadržavanjem daha. Kako se
stiče umešnost u izvođenju, treba izvoditi do dvanaest ciklusa maha bandhe (mula,
udijana i đalandhara zajedno), ujutro i uveče. Bandhe uspevaju da probiju energetsku
barijeru i obezbede strujanje blokirane vitalnosti, kao i pravilnu distribuciju prane
kroz čakre.
Meditacija: Kada smo istinski depresivni - ne samo tužni i neraspoloženi,
onda nismo u dobrom stanju za meditaciju. U početku, pokušaji da se meditira su

78
pokušaji da se pobegne od teškoća a ne da se suoči sa njima. Kada je spoljašnji život
besciljan i konfuzan, onda besciljnost i konfuzija remete naše pokušaje da se suočimo
sa sobom unutra. Kako nema jasnoće uma, mi ili zaspimo, ili postajemo žrtve
uobičajenog ciklusa frustriranog razmišljanja. Ovako se gubi mnogo vremena, i ne
postiže ništa konstruktivno.
Međutim, kada asane, krije i bandhe postignu svoje efekte, um se
pročišćava, hrabrost i jasnoća misli počinju da deluju. Postepeno, meditacija postaje
neophodna da bi otklonila duboke samskare koje su koreni negativnih obrazaca
reagovanja, i razvila razumevanje naše prave prirode koja će biti naš unutrašnji vodič
i inspiracija za življenje života ispunjenosti i zadovoljstva.
Meditacija je i psihoterapija, koja nam daje periode mirnoće koji nam
omogućuju da steknemo realniji stav prema životu. Svoje okolnosti življenja vidimo
u novoj svetlosti, što nam pomaže da promenimo život. Jasnije vidimo elemente koji
su doveli do poremećaja, i počinjemo da koristimo nove načine rešavanja svojih
ograničenja. Sa novim uvidima i proširenom svesnošću, život dobija svežinu a nova
značenja počinju da cvetaju pred nama.
Direktan metod oslobađanja od mentalne napetosti je antar mouna, praksa
unutrašnje tišine. Antar mouna prvo povećava otvorenost za spoljašnje smetnje,
potom se svesnost postepeno okreće unutra, a nesvesne misli i nagomilane emocije
polako ulaze u svesnu percepciju. U stanju opuštenosti, postajemo svesni misli,
osećanja, želja i frustracija koje su bile otpisivane ili sakrivene godinama. Njih
postepeno prihvata budan um a energija koja je korišćena za njihovo potiskivanje je
slobodna za druge svrhe.
Na kraju, dostiže se stadijum u kojem misli i emocije iz dubokih slojeva
uma gube moć nad nama, a proces mišljenja može da se kontroliše da bi se postiglo
stanje bez misli. Ovo spontano vodi u stanje meditacije i kontakt sa jezgrom našeg
bića, stvarnim Sopstvom. Ovaj kontakt, više od svega drugog u životu, transformiše
razumevanje egzistencije i daje našem životu snagu, značenje i smisao.

Jogička rutina
Jogini žive tako da preko spavanja, ishrane, rada i meditacije dobijaju
maksimum od prirodnih energetskih ciklusa uma i tela. Slična rutina povoljno utiče
na praksu joge i ubrzava trijumf nad depresijom.
Spavanje: Depresivna žena oseća da je bez vitalnosti i da mora više puta da
se odmara da bi održala malu količinu energije koju ima. Ona često nalazi zaborav u
spavanju i oslobađanje od problema, i počinje sve više da spava, ne zbog fizičke
potrebe, već u bekstvu od sumorne realnosti. Osam sati spavanja u toku dana je
dovoljno za većinu osoba, šest je optimalno, a manje je potrebno kada pređemo
srednje godine. Previše spavanja je zamorno, usporava telesne procese i otupljuje um,
dovodi do nagomilavanja tamasa sa udruženim osećanjima negativnosti. U
depresivnim stanjima, potrebno je manje, a ne više spavanja. Pokušajte da se
oduprete preteranoj želji za spavanjem i nemojte da spavate u toku dana. Ako ste

79
pospani, istuširajte se hladnom vodom - to će vas učiniti energičnijom i pozitivnijom.
Spavanje od šest do osam sati osvežiće telo i um, i ostaviti više vremena za sadhanu i
druge aktivnosti.
»Rani odlazak na spavanje i rano buđenje, ženu čini zdravom i mudrom«.
Ovaj savet je i važna maksima jogičkog života. Najosvežavajuće spavanje je spavanje
pre ponoći, tako da ranim odlaskom na spavanje dobijamo više koristi od svakog sata
sna. Ovo nam daje i šansu da upotrebimo i prednosti brahmamuhurte, perioda
povišene svesnosti, »brahminog sata«, izmedu četiri i šest ujutro. Budnost u ovo
vreme dana omogućuje korišćenje hormonske promene koja se događa oko 4 sata.
Ovo je, takođe, vreme kada su sile univerzuma u satvičkoj harmoniji, omogućujući
nam da se lakše uskladimo sa unutrašnjim sopstvom i snagom kosmosa.
Ako steknete naviku da se budite rano ujutro, videćete kako to ima veoma
pozitivne efekte na vaš život. Uslov je da strogo sledite pomenutu jogičku rutinu. Na
početku će vam biti potreban napor i organizacija, a kasnije će postati pravo
zadovoljstvo. Počnite dan kupanjem ili tuširanjem, najbolje hladnom vodom, zatim se
bavite nekom lakom fizičkom aktivnošću da protresete pospanost. Surija namaskar je
idealna, ili nekoliko drugih asana, ali, ako ovo ne možete da izvedete, obavljajte neki
kućni posao. Sedite tada u meditaciju i otkrićete da je um prirodno mirniji, i
introvertniji. Nije čudno da jogini ovo vreme preporučuju kao idealno za duhovnu
praksu.
Mnogi poznati mislioci, pisci, slikari i drugi kreativni ljudi su govorili da je
ovo vreme dana (4:00 – 6:00 h) njihovo najproduktivnije vreme, kada im ideje i
inspiracija slobodno teku. Ako želite da razvijete neki talent, da razvijate načine
kreativnog istrazivanja, onda je ovo vreme najbolje za praksu. Sama ova rutina je
dovoljna da probudi u vama kreativne potencijale i može da se praktikuje kao sadha-
na. Osim toga, to je vredna terapija, i otkrićete da ćete imati više energije i optimizma
da se uzdignete iznad depresije.
Hrana: Čest način da se kompenzuje nezadovoljstvo je uzimanje više
hrane. Iako neke osobe gube apetit kada su u depresiji, mnoge žene u tom stanju
previše jedu, naročito slatkiše. Slatkiši u velikoj količini ne samo da povećavaju
telesnu težinu i remete fizički metabolizam, već omogućuju prevladavanje tamasa i
tuposti. Nikada nećete popuniti unutrašnju prazninu hranom, samo ćete nadalje
smanjiti količinu svoje energije dodatnom krivicom. Jedite uredno, ne jedite između
obroka, i izbegavajte previše slatkiša.

Karma joga
Energija se ne gubi radom. Štaviše, aktivnost koja ima smisla stvara
energiju i snagu. Da bismo se suprotstavili depresiji, treba da prestanemo da
razmišljamo, i pronađemo nešto da radimo, umesto toga. Kao što treba da razvijemo
atrofične mišiće posle dugotrajne bolesti, tako treba ponovo da otvorimo energetske
puteve blokirane depresijom. Energija mora na neki način da se preusmeri spolja,
nekom aktivnošću na primer, da bi se prekinuo krug potiskivanja. U jogi se smatra da
satvička energija može da nastane tek kada se inercija ili tamoguna prevaziđu
80
rađastičkom aktivnošću. Da bi se pobedila depresija, energija mora da se koristi u
kretanju i stvaranju. Na početku, to je teže nego što zvuči, ali, počnite postavljanjem
nekog cilja sebi, i krećite se prema njemu malim koracima. Na primer, možete da
počnete sa praktikovanjem asana samo pet minuta dnevno, možda samo sa jednom
asanom. Posle nekoliko dana, dodajte još neku asanu i produžite trajanje vežbi.
Postavljanjem malih ciljeva, manje je verovatno da ćete se razočarati, a svaki uspeh,
bez obzira koliko je mali, činiće vas jačim. Svaki korak približava vas vašem cilju, a
svaki postignuti cilj doprinosi samosigurnosti i dobrom samodoživljaju.
Da bismo se odvojili od obeshrabrenosti, moramo da napustimo prošlost i
da odolevamo očekivanjima budućnosti. Čak i najsvetovnije aktivnosti dobijaju veći
značaj kada im posvetimo našu punu pažnju u sadašnjosti - ovde i sada. Kada bilo šta
radite, jedete, čistite pod, hranite bebu - pokušajte da ne mislite ni o čemu drugom,
naročito ne o onome šta sledi posle vašeg završenog posla. Opustite se u akciji kao da
ne postoji nista na svetu šta biste radije činili, i doživećete radost i uživanje kao i
saznanje da je svako posvećeno delovanje kreativni izraz vaše individualne
egzistencije. Takav stav, delovanje bez očekivanja plodova svog dejstva, osnovni je
princip karma joge.

Prihvatite pomoć
Kada je depresivna, žena je sklona da izjavi da nema vremena za dodatne
aktivnosti - naročito za joga sadhanu. Kada je neko utopljen u apatiju nema
motivacije da bilo šta radi, ništa nije privlačno. Štaviše, teško je da se upotrebi snaga
volje, kada su unutrašnje rezerve rasute. Ne stidite se da zatražite od porodice ili
prijatelja da podele sa vama njihovu energiju i volju, da vas pozovu ujutro, da
povremeno rade sa vama, da vas podsete na program vaše sadhane. Vaša osećanja će
često biti mešovita, nekad ćete se odupirati stalnom podsticanju, i možda biti ljuti na
one koji pokušavaju da vam pomognu. Ako su oni koji vas podržavaju mudri,
ohrabriće vas da nastavite, a ako istrajete, uskoro ćete imati dovoljno energije da se
oslonite sami na sebe.
Boravak u ašamu je idealan, i može da bude od velike koristi naročito za
ozbiljne depresije. Ašramski život će vam pomoći da pravilno izvodite svoju
sadhanu, ustajete rano, hranite se zdravo, i posvetite karma jogi. To će biti promena u
odnosu na uslove koji su uticali na vašu depresiju, i šansa da pronađete novu
perspektivu svog života, dok učite preporučene joga vežbe.

Razuslovljavanje
Najteži aspekt depresije je osećanje bespomoćnosti i bezvrednosti. Najveći
doprinos joge je što shvatamo da možemo da pomognemo sebi, i ne treba više da
budemo pasivne žrtve. Ako ste skloni depresiji, morate da se suočite sa činjenicom da
će vaše raspoloženje povremeno biti loše i da će se vaša energija smanjivati, ali, ako
joga postane deo vašeg života, bićete u stanju da preduzmete konkretne korake da
smanjite uticaj «mračnih dana» i brzo povratite ravnotežu. Redovna praksa joge

81
učiniće da se održava vaša unutrašnja stabilnost, obezbediće iskustva iz kojih možete
da razvijete konstruktivnu filosofiju za rešavanje svojih problema.
Depresija će biti prevaziđena tek kada razvijemo pravo znanje emocionalne
dinamike, i prekinemo uslovljenost koja određuje naše reakcije na stvari oko nas.
Praksa joge biće osnova za posmatranje naših misli i akcija sa stavom svedoka, bez
bolnog udubljivanja u njih. Sakši bhava, stav nepristrasne svesnosti o svemu što
radimo, nije bolna otuđenost depresije. To je stanje u kojem nema procenjivanja,
nema emocionalne identifikacije sa našim mislima i osećanjima - stanje znanja sa
nevezivanjem. Takav stav dovodi do samospoznaje, mira i ravnoteže. Umesto da se
poistovetimo sa našim slabostima, mi počinjemo da delujemo sa pozicije snage, iz
našeg suštinskog Sopstva.
Žene treba da se preispitaju i otkriju svoje najvažnije potrebe, želje i talente,
bez obzira da li su ovi tradicionalno »ženski«. Potom, one treba da postanu svesne
svojih naučenih stavova prema sebi samima, i kako ovi stavovi ograničavaju njihovu
sreću i efikasnost u svetu. Stav življenja prema spoljašnjem standardu mora da se
zameni samoregulativnim principom zasnovanim na samospoznaji. Joga omogućuje
ženama postizanje esencijalnog znanja njih samih, i integrisanje tog znanja u
uravnoteženo samoprihvatanje. Joga sjedinjuje um, stvarajući novu snagu volje. Ona
oslobađa energije pomoću kojih žena dobija novu vitalnost, i načine realizovanja
svojih viših vizija.

82
GLAVOBOLJA

Glavobolja je jedna od najčešćih žalbi žena. Ovaj simptom (a ne bolest)

može da ima različite oblike i da bude posledica organskih bolesti, kakvi su sinusitis,
visok krvni pritisak, očni poremećaji, problemi varenja, tumori... Ipak, glavobolja je
najčešće posledica napetosti.
Hormonska neravnoteža
Dve trećine osoba koje imaju migrenu, kao i velika većina onih koji se žale
na glavobolju su žene, što sugeriše da možda postoji fizička osnova u ženskoj
konstituciji koja deluje kao predisponujući faktor. Neke žene imaju glavobolju kao
deo sindroma premenstrualne napetosti ili za vreme menopauze. Kod mnogih žena
koje se žale na česte glavobolje, takođe postoji veza sa menstrualnim ciklusom -
glavobolje se najčešće javljaju u sredini ciklusa (oko vremena ovulacije) i/ili na kraju
ciklusa (neposredno pre menstruacije).
Možda je glavobolja direktna posledica promene hemijske ravnoteže tela.
Promene hormonskih nivoa mnoge žene čine neotpornim na fizički i emocionalni
stres, a poznato je da je emocionalni poremećaj glavni uzročnik svih glavobolja.

Tenziona glavobolja
Stres i napetost, u mnogim svojim oblicima, predstavljaju glavni uzrok
glavobolje. Sa postojedom fizičkom predispozicijom, glavobolja obično nastaje posle
nekog emocionalnog konflikta. Depresija, zabrinutost, napetost na poslu, hronične
frustracije i nezadovoljstvo, glavni su uzročnici tenzionih glavobolja (glavobolje koje
se javljaju zbog dugotrajne napetosti mišića u potiljačnom delu vrata i mogu da budu
veoma neprijatne).
Mnoge žene primećuju rane znake preteče glavobolje kada postaju
razdražljive, druge su plačljive pre početka bola. Ovakve glavobolje, sa pridruženom
letargijom i netolerantnošću, često su konkretan izraz nezadovoljstva žene njenim
životom i njom samom. Lekovi teško otklanjaju ovu vrstu glavobolje, a žene treba da
pronađu novu perspektivu življenja koja će ih više zadovoljavati, možda kroz praksu
joge.

83
MIGRENOZNA GLAVOBOLJA

Migrena je najteža vrsta glavobolje i smatra se posledicom specificnog

reagovanja krvnih sudova, odnosno njihovog širenja i sužavanja, što je pod
kontrolom autonomnog nervnog sistema. Takve promene promera krvnih sudova su
pokušaji nervnog sistema da kompenzuje emocionalnu napetost. Migrenozna
glavobolja se karakteriše bolom jedne polovine glave i traje do tri dana. Često je
praćena mučninom i povraćanjem, svetlacima ili crnim tačkama ispred očiju i
nepodnošenjem jake svetlosti i buke.

Konstitucionalni faktori
Postoje dokazi da je sklonost ka migreni nasledna, i da su mnogi među
obolelima od ove vrste glavobolje u detinjstvu imali mučninu pri putovanju i
povremeni neobjašnjivi bol u trbuhu. Migrena najčešće počinje u pubertetu. Pošto
mnogo više žena nego muškaraca pati od ovog poremećaja, verovatno varijacije
ženskog hormonskog ciklusa doprinose njegovom nastajanju.
Redovno praktikovanje asana, od kojih se preporučuju surija namaskara,
bhuđangasana, dhanurasana, pranamasana i sarvangasana, omogućuje
uravnotežavanje organizma i regulisanje pomenutih fizičkih problema.

Ishrana
Neki ljudi su konstitucijski senzitivni na neke hemikalije i hranu koji mogu
da budu uzroci alergijske glavobolje. Dokazano je da izvesnu hranu moraju da
izbegavaju oni koji su skloni migreni: čokoladu, kakao, koka kolu, jaja, morsku hranu
(ribu i školjke iz vrste ostriga), i alkohol, naročito pivo. Za neke ljude pržena hrana,
buter, mleko i kafa treba da se dodaju ovoj listi, za druge čak limun, pomorandže i
paradajz.
Terapija jogom sa kombinacijom šankhaprakšalane (ispiranje creva) i
jednostavna vegetarijanska dijeta, sa mnogo zrnevlja (pšenica, pirinač, heljda, proso),
sočivom i raznom vrstom voća i povrća, je veoma efikasna za sprečavanje nastajanja
migrene.

Emocionalni faktori
Opservacije pokazuju da su ljudi koji pate od migrene inteligentni i
ambiciozni, ali i sa opsesivnim crtama ličnosti. Oni su često sitničavi, imaju visoke
zahteve i teško tolerišu svoje i tuđe slabosti. Sve ovo se često pojačava preteranom
brigom i strahovima ili stalnim doživljajem frustriranosti. Sistematska relaksacija
joga nidrom oslobodiće nagomilanu napetost pre nego ona dovede do glavobolje, a
obavljanje posla u duhu karma joge razvija opušteniji i tolerantniji stav prema životu.

84
Terapija jogom
Jogička terapija migrene uključuje đala neti, kunđal kriju i joga nidru, uz
program asana. Ove vežbe treba da se primene posle konsultacije sa kompetentnim
joga terapeutom. Đala neti i joga nidra na samom početku mogu da budu dovoljni da
spreče puni razvoj glavobolje. Neti ne samo da ispira nos već ima i smirujući uticaj
na nerve lica i glave. Kada glavobolja već počne, obično se smiruje povraćanjem,
tako da kunđal krija treba da se izvede što pre. Krija treba da se uradi neko vreme
posle obroka (vyaghra krija), a mnogo bolje je da se uradi kunđal nego da se suvišno
podnose sati mučnine. Produžena glavobolja uzrokuje veliki deo slabosti povezan sa
glavoboljom usled napetosti.

85
DRUGE GLAVOBOLJE

Sve što je rečeno o emocionalnim faktorima u migrenoznoj glavobolji važi i

za ostale glavobolje, uključujući one koje su posledica poremećaja vida, sinuzitisa i
visokog krvnog pritiska. Joga nidra ili neka druga vrsta meditacije bi trebalo da bude
osnovni deo svakog terapijskog programa koji ne treba da se shvati samo kao terapija
i prekine posle delovanja, već da bude i uvod u konstruktivnu jogičku filosofiju.

Sinusna glavobolja
Uz zapušen nos ili kijavicu, često postoji i doživljaj težine u glavi zbog
zapaljenja sinusnih šupljina iznad i ispod očiju. Ponekad se ovo stanje pretvara u
intenzivan bol koji se pojačava kijanjem, kašljanjem, ili savijanjem glave. Da bi se
smanjila glavobolja, neophodno je da se očisti sluzava blokada nosa, isprazni sekret
iz sinusa i smire membrane nazalnih i sinusnih puteva.
Neti: Najvažnija vežba čišćenja nosa, đela neti je proces ispiranja nosa
toplom, slanom vodom koja se ubacuje u jednu nozdrvu i izbacuje na drugu. Sve se
izvodi pomoću posude koja ima posebni dodatak za nozdrvu (neti lota, može da je
zameni i mali čajnik). Posle ispiranja, nos se potpuno prosušuje vežbama disanja.
Kada se đala neti izvodi zbog sinuzitisa, naročita pažnja treba da se posveti drenaži
(najmanje jedan minut). Djala neti treba da se izvodi svakodnevno, ponekad i dva –
tri puta dnevno, kada je prepunjenost sinusa velika. Posle nekoliko dana, jedanput
dnevno će biti dovoljno da se nos održava čistim.
Prisustvo infekcije može da se odredi na osnovu mirisa i boje nosne sluzi.
Ako postoji infekcija (sekret je zućkast ili zelenkast), praktikuje se svamutra neti.
Proces je isti kao i za đala neti, ali, umesto obične slane vode, koristi se sopstveni
urin, sakupljen pri prvom jutarnjem mokrenju.
Hronična i trajna blokada nosa zahteva i primenu sutra neti krije. U ovom
obliku, voskast konac ili gumeni kateter se stavlja u jednu nozdrvu, prolazi je i
izbacuje na usta. Sve ove vežbe treba da se uče pod supervizijom iskusnog učitelja,
koji će odrediti kada i koliko često treba da ih izvodite, u skladu sa vašim
individualnim potrebama.
Asane i pranajame: Neti treba da bude udružen sa kratkim programom
asana i pranajama. Nekoliko ciklusa surija namsakara, otvoriće blokiran nos a asane
sa savijanjem unazad će pojačati ovo dejstvo. Izbegavajte obrnute asane dok se ne
očisti prepunjenost sinusa. Najvažnije pranajama tehnike su u ovom slučaju bhastrika
sa obema nozdrvama otvorenim, kao i nadi šodhan.
Dijeta: Uzimanje obroka u rano veče (pre 7 sati) je od velike pomoći za
smanjenje prepunjenosti sekretom. Uveče treba izbegavati jaku hranu, prženu ili
masnu, kao i mlečne proizvode (sir, mleko, jogurt). Izbegavajte konzervisanu hranu i
proizvode od belog brašna. Pri drugim obrocima, uzmite svoju uobičajenu dijetu, ali

86
smanjite na minimum mlečne proizvode (povećavaju stvaranje sluzi) i uzimajte
mnogo voća i povrća.

Glavobolja zbog poremećaja varenja

Glavobolja koja počinje jedan sat posle obroka može da bude posledica
pogrešnog varenja. Takve glavobolje su obično praćene osećajem punoće ili
nelagodnosti u stomaku ili trbuhu, a ponekad otečenošću lica ili očiju. Prevelika
količina kiseline i zatvor su prethodnici ovakve vrste glavobolje.
Dijeta: Jednostavna, bez mnogo ulja i butera. Mnogo voća i povrća i velike
kolicine obične vode. Vegetarijanska dijeta se smatra najpogodnijom.
Terapija jogom: Praktikujte kunđal kriju i šankhaprakšalanu svaki drugi
dan u toku dve nedelje, zatim postepeno smanjite izvođenje obe šatkrije na jedanput
nedeljno (ne istog dana obe). Đala neti treba da se radi svakodnevno, zajedno sa
asanama koje popravljaju varenje. Izbegavajte obrnute asane prvih nekoliko nedelja.

Naprezanje očiju
Ako sumnjate na naprezanje očiju, kao uzrok vaše glavobolje, prvo
konsultujte lekara. Pored njegovih preporuka, svaki dan praktikujte đala neti i vežbe
za oči. Nadi šodhan i obrnute asane su takođe veoma efikasne. Učenje upotrebe očiju
bez naprezanja, postiže se dnevnim upražnjavanjem trataka. Tratak je mirno,
opušteno, koncentrisano posmatranje bilo kojeg objekta, a u ovom slučaju
preporučuje se plamen sveće ili plamen ricinusovog ulja. Tratak takođe razvija
koncentraciju i uzrokuje opušteno stanje celog bića.

Vežbe između glavobolja

Ne odlažite praktikovanje joge dok vam se ne razvije glavobolja. Iako su
đala neti i joga nidra često dovoljne da se suzbije prateća glavobolja, redovno dnevno
vežbanje joge, pomoći će da se prevaziđe glavobolja na dva načina: prvo,
ublažavanje jačine glavobolje, zatim produžavanjem vremenskog intervala između
napada dok oni sasvim ne nestanu. Joga će kompenzovati konstitucijske i
emocionalne faktore koji uzrokuju glavobolju, osim toga, joga može da transformiše
vaše biće i vaš život.

Program vežbi za migrenu

2 X nedeljno mesec dana, zatim jednom nedeljno
Kunđal krija
. svakodnevno nedelju dana, zatim 2 X nedeljno
Đala neti svaki dan
Surija namaskar tri do šest ciklusa
Vađrasana jedan minut
Suptavađrasana jedan minut
Marđariasana petnaest puta
87
Šašankasana dva do tri minuta
Pranamasana tri minuta
Šavasana
Nadi šodhan pranajama deset ciklusa
Joga nidra 30 – 45 minuta
Brižljiva dijeta

Za akutnu glavobolju

Kunđal krija čak i ako stomak nije prazan

Đala neti
Pranamasana tri do pet minuta
Joga nidra
Lago šankhaprakšalana sledeće jutro

Programi vežbi: sinuzitis

Đala neti svaki dan

Sutra neti dva puta nedeljno
Surija namaskar šest ciklusa
Šavasana
Kandharasana jedan minut
Bhuđangasana jedan minut
Dhanurasana trideset sekundi
Pašimotanasana dva minuta
Bhastrika pranajama pet ciklusa
Nadi šodhan pranajama deset do dvadeset ciklusa
Joga nidra trideset minuta
Brižljiva dijeta

Glavobolje zbog poremećaja varenja

Đala neti svaki dan

Kunđal krija svaki 2. dan tokom 2 nedelje, zatim 1 X nedeljno
Lagho šankhaprakšalana svaki 2. dan tokom 2 nedelje, zatim svaki 2. dan,
naizmenično sa kunđal krijom
Naukasana pet puta
Pavanmuktasana pet puta na svakoj strani
Utan vakrasana dvadeset puta
Čaki čalana deset puta na svaku stranu
88
Uštrasana jedan minut
Marđariasana petnaest puta
Agnisar krija pedeset ciklusa
Bhastrika pranajama pet ciklusa
Jiga nidra trideset minuta
Vađrasana posel jela
Brižljiva dijeta

89
LEUKOREJA (VAGINALNI SEKRET)

Skromnost se tradicionalno i univerzalno slavila kao vrlina žene. Ipak, lažna

skromnost ima korene u strahu i neznanju. Dugo su žene bile žrtve mita, neznanja i
konfuzije u vezi sa njihovim telima. Nema konflikta između skromnosti i otvorenosti
a otvorenost je ono šta nam je potrebno da otklonimo mrežu praznoverja i obnovimo
sigurnost u naše fizičko Ja koje je osnova istinske ženstvenosti.
Niko ovo više neće poštovati od mnogih žena koje su nekada tražile savet u
vezi sa specifičnim ženskim problemom leukoreje ili preteranog stvaranja vaginalnog
sekreta. Zbog prostog nedostatka informacija i otvorenosti, mnoge od njih su bile
zabrinute, postiđene i uplašene zbog ovog, u suštini, jednostavnog i izlečivog
poremećaja.

Šta je prirodno?
Izvesna količina vaginalne sekrecije je prirodna i zdrava. Zidovi vagine
sadrže mnogo sićušnih žlezda, čija je specifična funkcija stvaranje pročišćavajućeg
sloja vlažnosti. Ovaj sekret deluje kao zaštita osetljivih tkiva vagine, koje čuva od
sušenja i sa njih otklanja mikrobe. Vagina se, kao i oko, sama čisti. Kao što se oko
kupa u svojoj tečnosti pri svakom treptaju, vagina se održava svežom stalnim
protokom unutrašnjeg sekreta.
Zdrav vaginalni sekret je obično providan ili mlečast i lepljiv. Međutim,
njegov sastav varira u zavisnosti od faza menstrualnog ciklusa. Ponekad je vodenast,
veoma beo, sasvim gust ili lepljiv kao gel. Količina sekreta je promenljiva, a sekret
može da se pojavi već u pubertetu. Ako je vagina zdrava, sekret je bez mirisa i nema
nadražaja niti crvenila vagine i okolne oblasti.

Infekcija
Preterana vaginalna sekrecija je znak neravnoteže, a ne uvek znak infekcije.
Ipak, ovo stvara stanje vlažnosti koje je idealno za razvoj infekcije. Kao što je to
slučaj sa kožom, usnom šupljinom i crevima, postoje mnoge bakterije u normalnoj,
zdravoj vagini. Neke od njih predstavljaju normalnu floru koja vaginalnu sredinu čini
blago kiselom, i sprečavaju preteran rast potencijalno štetnih organizama.
Povremeno, međutim, ova prirodna ravnoteža se remeti i razvija se infekcija, koja ne
treba da se meša sa leukorejom.
U slučaju infekcije, ne samo da postoji velika količina sekreta, nego i blag
ili jak svrab, pečenje okoline vagine (vulve), svrab i povremeno učestalo mokrenje.
Prvi znaci infekcije su bol u donjem delu leđa, i otoci žlezda u preponskom predelu, a
glavni dokaz infekcije je priroda samog sekreta. Najčešći uzroci su monilia (Candida
albicans, vrsta gljivične infekcije) i trihomonas vaginalis (trihominijaza), VI i V
grupa vaginalnog sekreta. Obe vrste izazivača su normalno prisutne u zdravom telu.

90
 Kod gljivične infekcije, sekret je gust i beo, i može da ima sirast izgled. Ima
miris pečenog hleba, što zbog neprijatnih asocijacija može da učini da žena ima
gađenje na hranu. Gljivična infekcija izaziva svrab i nadražaj vagine.
Trihomonas je prisutan u telima žena i muškaraca, i oko pedeset procenata
žena ima ovaj mikroorganizam u vagini, bez ikakvih simptoma. Kada je populacija
trihomonasa prevelika, ona stvara penast sekret zućkasto-zelenkaste ili sive boje, i
prepoznaje se po veoma neprijatnom mirisu. Često se razbuktava posle seksualnog
kontakta, zbog nadražaja vagine, a može da se prenese i preko vlažnih ubrusa, donjeg
veša i nečiste daske na WC šolji.
Vaginalne infekcije su veoma česte, retko koja žena ih bar nekad nije imala.
Ovi poremećaji nisu ni na koji način u vezi sa bolestima kakvi su sifilis i gonoreja, i
nema apsolutno nikakvih razloga za osećanje stida. Tajnovitost i praznoverje vezani
za žensku seksualnost, sprečavali su žene da traže pomoć u slučaju infekcije, što je
bilo uzrok posledica. Ako se tretiraju na vreme, vaginalni poremećaji su bezazleni,
ako se zanemare, teško se leče, uzrokuju komplikovanije bolesti i organska oštećenja
kao i neplodnost. Zanemarivanje u toku trudnoće može, takođe, da utiče na plod.
Nepreduzimanje pravilnih mera lečenja je znak nedovoljne hrabrosti i može
da bude opasno. Ne treba da se igrate svojim zdravljem zbog predrasuda. Vaginalni i
drugi poremećaji reproduktivnog sistema predstavljaju stanja zbog kojih treba uvek
tražiti kompetentnu medicinsku pomoć, koja će, uz preventivne joga vežbe, dovesti
do brzog oporavka i izlečenja.

Leukoreja
Između dva pola - normalne zaštitne sekrecije i vaginalne infekcije, nalazi
se neinfektivan, bezbolan ali pojačan sekret, poznat kao leukoreja (»belo pranje« u
žargonu). Leukoreja liči na normalnu sekreciju vagine, samo je mnogo obilnija. Prva
može da ostavlja beličaste ili žućkaste mrlje na rublju, obično se brzo suši i ne
uzrokuje nelagodnost. Međutim, ako se odeća mnogo prlja, ako se stalno osećate
vlažnim ili morate da menjate rublje nekoliko puta u toku dana, onda nema sumnje da
je sekrecija pojačana. Iako ponekad mogu da se jave laki bolovi ili osećaj punoće u
trbuhu, to još uvek ne znači da je prisutna infekcija. Leukoreja predstavlja veliku
količinu sekreta, ali čistog, bez znakova zapaljenja vaginalne oblasti i bez svraba.

Predisponujući faktori
Leukoreja može da bude prvi znak erozije grlića (ranice grlića materice).
Smatra se da oko 95 procenata žena u reproduktivnom periodu razvije ovakvu ranicu,
koja zahteva medicinski pregled, Papanikolau testom.
Najčešće, međutim, leukoreja je samo signal tela da postoji pad otpornosti,
zbog nedovoljnog spavanja, loše ishrane ili nervne napetosti. Žene koje imaju šećernu
bolest ili tuberkulozu, naročito su joj sklone. Sledeći čest uzrok je hormonska
neravnoteža, zatim kontracepcija (pilule ili spirala). Sekrecija može da postane

91
problem neposredno pre ili za vreme menstruacije, u trudnoći ili menopauzi, zbog
prirodne promene nivoa hormona.
Dijeta je važan faktor leukoreje. Povećana količina sluzi zbog previše
mleka, belog brašna i glaziranog pirinča, izbacuje se u obliku telesnih sekreta,
uključujući i one iz vagine. Začinjena i masna hrana i velike kolićine šećera, takođe
pogoršavaju ovaj problem. Dijeta sa mnogo prerađevina šećera i ugljenih hidrata,
stvara idealno stanje za vaginalne infekcije, jer one menjaju nivo kiselosti vagine i
omogućuju rast štetnih bakterija. Mnoge žene tvrde da je prilagođavanje dijete
drastično smanjilo vaginalnu sekreciju.
Leukoreja se često javlja zajedno sa zatvorom, koji nije samo posledica
pogrešne dijete nego i stresa i napetosti. Telo registruje svaku napetost koja aktivira
simpatički nervni sistem, odvodeći energiju iz sistema za varenje. U ovim uslovima,
lako se razvija zatvor. Stresne reakcije utiču i na nadbubrežne žlezde, a varijacije
hormona koje stvara nadbubreg takođe mogu da uzrokuju leukoreju, i predstavljaju
vezu između zatvora i pojačanog sekreta.
Drugi emocionalni faktori mogu da budu nesvesni. Neke žene imaju
negativna osećanja u vezi sa fizičkim telom, koje nerado priznaju. Ovo naročito važi
za reproduktivne organe koji se još uvek smatraju tajnovitim i retko pominju. Takvi
nesvesni stavovi mogu da nađu izraz u leukoreji, pri čemu je pojačan sekret
simbolički pokušaj čišćenja.

Lična higijena
Stroga lična higijena je prvi korak u regulaciji leukoreje. Ona ne samo da
sprečava infekciju i smanjuje nelagodnost, nego omogućuje i opuštanje. Čmar i vulva
treba da se redovno peru, i održavaju suvim. Mnoge vaginalne infekcije su posledica
prelaska mikroorganizama iz čmara u vaginu, koji zato uvek treba da se pere i briše
od napred prema pozadi. Izbegavajte sintetičko rublje, čarape i odeću, koji održavaju
vlažnost i toplotu, veoma pogodne za razvoj bakterija. Rublje treba da je komotno i
pamučno, a kada nema prevelike količine sekreta, treba ići i bez njega. Mnogi
nepoželjni organizmi se uništavaju samo izlaganjem vazduhu, što, takođe, hladi i
osvežava vaginalnu oblast.

Joni prakšalana
Irigacija ili ispiranje unutrašnjosti vagine može da pomogne u prevenciji
infekcije ako se izbegava preterivanje. Zdrava vagina je kisela, a kiselost predstavlja
barijeru za infekciju. Pošto je krv bazna, nivo kiselosti (pH) opada za vreme
menstruacije, što čini pogodnu osnovu za infekciju. Ispiranje blago kiselim
rastvorom, reguliše normalan pH i ima preventivno dejstvo. Pogodni rastvori su
kašičica sode bikarbone na pola litra tople vode, ili kašičica sirćeta na litar vode.
Oblaganje unutrašnjosti vagine i vulve gruševinom sira je takođe veoma korisno, ako
se izvodi u ranim stadijumima, dok su simptomi još uvek blagi.

92
 Međutim, čak i najegzotičniji rastvor za ispiranje ne pomaže mnogo, osim
psihološki. Treba zapamtiti da se vagina sama čisti, i da je leukoreja vrsta
kontinuiranog ispiranja. Stalnim ispiranjem vagine bilo čime što nije obična voda,
rizikujemo poremećaj prirodnih zaštitnih mehanizama. Preterano ispiranje stimuliše
već hiperaktivne žlezde, i povećava koncentrisanost na problem, koji tako može samo
da se pogorša.

Uspostavljanje ravnoteže
Činjenica je da je najčešći uzrok leukoreje opšta niska otpornost i
hormonska neravnoteža. Kod žena ove dve stvari su tako blisko povezane, da mogu
da se posmatraju kao dva načina objašnjenja istog problema. Zbog toga, vežbe joge
su od veoma velike koristi.
Joga asane su od neprocenjive važnosti za jačanje i uravnotežavanje
aktivnosti celog reproduktivnog sistema žene, zbog njihovog direktnog uticaja na
trbušne karlične organe, i regulatornog efekta na sistem žlezda. Program za leukoreju
treba da uključuje surija namaskar, vađrasanu, šašankasanu, mardariasanu i uštrasanu.
Sarvangasana i viparita karana mudra takođe, imaju pozitivan uticaj, a napredniji
učenici mogu da rade i bhuđangasanu, šalabhasanu, dhanurasanu, čakrasanu i
pašimotananasanu.
Ni jedna vežba joge nije samo fizička, ona ima suptilne efekte na vitalne
energije koje mobilišu telo i motivišu um. Joga je nauka vitalne energije, prane šakti,
a pravilno izvedene jogičke tehnike povećavaju otpornost i vitalnost organizma.
Asane zato treba da se izvode sa punom svesnošću, usmerenom na odgovarajuću
čakru ili psihički energetski centar.
Za obnavljanje vitalnosti posebno se preporučuju bandhe, psihičke
energetske manipulacije, od kojih su za leukoreju najvažnije mulabandha i udijana
bandha.
Pranajama - nadi šodhan, bhastrika i uđaji, eliminišu toksine, dok
meditativna praksa joga nidre ili antar moune, prekida spiralnu napetost koja remeti
hormonsku ravnotežu i smanjuje prana šakti. Ove vežbe harmonizuju telo i um,
otklanjajući osnovni uzrok poremećaja.

Program vežbi

Lago šankhaprakšalana jedamput nedeljno

Surija namaskar 6 – 12 ciklusa
Šavasana
Vađrasana petnaest dana
Suptavađrasana petnaest dana
Uštrasana petnaest dana
Marđariasana petnaest dana
Šašankasana trideset udaha
93
Viparita karani mudra 21 udah
Uđaji pranajama 54 ciklusa
Joga nidra pola sata

94
MENSTRUALNI POREMEĆAJI

Menstrualni ciklus nikada nije savršeno redovan, jer nema dve pojave u
prirodi koje su identične. Male varijacije mesečnog ciklusa ne treba da predstavljaju
problem, niti su dokaz bolesti; jedino trajna neredovnost može da znači poremećaj
hormonske ravnoteže. U vezi sa tim, stalno se postavljaju neka pitanja, i diskusija
koja sledi sastavljena je od najtipičnijih pitanja i nedoumica - pokušali smo da na njih
odgovorimo tako da što više žena može da uživa u fizičkom zdravlju i slobodi duha
koji se postižu jogom.

Joga za vreme mesečnog perioda

Žene koje imaju obilno krvavljenje, ne treba da rade asane, a siršasana i
sarvangasana ne treba da se praktikuje čak i kada je period normalan. Međutim,
pranajama, meditacija i druge vežbe mogu da se rade bez ograničenja. Joga ovo
vreme smatra veoma pogodnim za sadhanu, jer su žene senzitivnije i sa više psihičke
snage, što im daje mogućnost višeg duhovnog iskustva. Više pažnje treba da
posvetimo đapi i dhijani, da bismo iskoristili prednost prirodnog širenja unutrašnje
svesnosti.

Problemi mesečnog ciklusa

Kada se žena obrati učitelju zbog nepravilnosti ciklusa - koji je proređen,
učestao ili obilan, najvažniji savet koji treba da joj se da je da se odmah javi lekaru.
Detaljno medicinsko ispitivanje, razjasniće prirodu problema koji može da ima
različite uzroke. Nepravilnosti perioda su često samo znak nekog drugog poremećaja
koji mogu da imaju ozbiljne posledice ako se pogrešno leče. Kada lekar otkloni takve
mogućnosti, učitelj joge može da odluči koje su najbolje vežbe za uspostavljanje
ravnoteže, fizičke i duhovne.

O dobu prve menstruacije

Većina devojaka dobijaju menarhu (prvu menstruaciju) oko jedanaeste ili
dvanaeste godina, ali ona može da se pojavi u svako vreme između devete i
osamnaeste godine. Ako je devojka inače zdrava, a prva menstruacija zakasni, onda
je možda u grupi onih koji kasno dobijaju ciklus. Međutim, amenoreja (odsustvo
menstruacije) može da bude posledica defekta u strukturi reproduktivnog sistema,
ciste ili tumora, hormonske neravnoteže ili emocionalnih faktora povezanih sa
izrastanjem u ulogu žene. Ako lekari ne pronađu patološke razloge, treba ujutro raditi
dvanaest ciklusa surjanamaskar.

O menopauzi

95
 Prosečne godine u kojima dolazi do prestanka ciklusa su četrdeset osama ili
četrdeset deveta, ali, žena može da dođe u ovu fazu životnog ciklusa izmedu 40. i 55.
godine. Grub pokazatelj može da bude nalaz medicinara da žene koje počinju da
menstruiraju rano, kasnije uđu u menopauzu. Međutim, nepravilno tačkasto
krvavljenje ili krvavljenje između perioda može da bude posledica infekcije
reproduktivnog sistema (zapaljensko oboljenje karlice) i mioma ili polipa (benignog
tumora). Detaljnim medicinskim ispitivanjem treba pronaći uzrok takvog krvavljenja,
i isključiti tumorozne tvorevine. Ako je medicinski izveštaj dobar, počnite sa
vežbama joge da biste uravnotežili hormone i smanjili fizičku nelagodnost koja može
da prati menopauzu. Obrnute asane su naročito korisne, među njima siršasana (stoj na
glavi), sarvangasana (sveća) i halasana (plug).

O prestanku ciklusa (amenoreji)

Najčešći uzrok prestanka ciklusa je trudnoća, koja je često praćena i drugim
znacima, jutarnjom mučninom, na primer. Neke žene mogu da imaju periode i posle
začeća, iako se to ređe događa. Kontraceptivne pilule, takođe, mogu da uzrokuju
prestanak perioda, ako kombinacija hormona ne odgovara vašem endokrinom
sistemu. Menstruacija najčešće počinje posle šest nedelja, osim ako dojite bebu. Posle
prestanka uzimanja pilula, takođe može da dođe do odlaganja menstruacionog
ciklusa. Ako ste trudni, onda je vreme da počnete da se pripremate za prirodno i
harmonično rođenje deteta pranajamom i joga nidrom.

Poremećaji perioda zbog životnih događaja

Retke su žene koje imaju apsolutno redovne periode, jer mnoge situacije u
životu utiču na hormone koji upravljaju ciklusom. Napuštanje kuće, zahtevi
studentskog ili poslovnog života, su izazovi koji dovode do emocionalne napetosti,
što može da utiče na prekid ciklusa. Neke žene su osetljivije od drugih, ali moguće je
da svaka velika promena rutinskog života privremeno utiče na ciklus. Takvi dogažaji
mogu da budu dugačka putovanja, prelazak u veliki grad, ili u selo iz grada, značajna
promena dijete ili klime, započinjanje novog posla, početak ili kraj romanse, žalost
zbog gubitka bliske osobe, početak bračnog života, kao i svako intenzivno
emocionalno iskustvo. Bolesti, groznice, poremećaj varenja, gojaznost, čak i ozbiljan
zatvor mogu da prekinu menstruaciju za neko vreme.
Posle medicinskog pregleda, započnite redovno praktikovanje joga nidre,
koja će dovesti do fizičke i psihičke opuštenosti. Moguće je da vam je potrebno više
fizičkog vežbanja, tako da je dobro da svom programu dodate dinamičke asane,
kakve su nauka sančalana, čaki čalana, šašankasana, marđariasana,
šašankbhuđangasana i halasana.

96
Česti ciklusi (polumenoreja)
Prosečan ciklus traje dvadeset osam dana, ali može da bude dug dvadeset ili
trideset šest dana i da još uvek bude normalan. Redovno praktikovanje asana,
panajame i meditacije, produžice ciklus.

Obilan period, sa dužim trajanjem

Normalni period traje od dva do osam dana, u proseku četiri do šest dana.
Uobičajen gubitak krvi je 4 do 6 kašika ili 60 do 90 g. Ako imate obilnu
menstruaciju, sa osećajem preplavljivanja i ugrušcima, onda verovatno postoji neki
poremećaj. Preterano krvavljenje može da bude simptom endometrioze, koja nastaje
kada tkivo sluznice uterusa raste na drugom mestu, često u mokraćnoj bešici ili
crevima. Ovaj poremedaj nije tako redak kod žena između tridesete i četrdesete
godine, i zahteva lečenje.
Ako medicinsko ispitivanje pokaže da je vaš problem posledica hormonske
neravnoteže, naučite antar mounu ili joga nidru od učitelja joge, kao i sledeće asane:
sarvangasanu, halasanu, kandharasanu, ardha matsiedrasanu, bhuđangasanu,
šalabhasanu, dhanurasanu i pašimotanasanu.

Vegetarijanstvo i menstrualni ciklus

Dijeta utiče na svaki aspekt našeg fizičkog zdravlja, uključujući i
menstruaciju. Dokazano je da proteinska dijeta sa mnogo mesa može da uzrokuje
bolniju i obilniju menstruaciju. Često period privremeno prestaje posle prelaska na
vegetarijansku dljetu, a kada se ponovo pojavi, obično je bez problema. Žene na
veganskoj dijeti (zrnevlje i povrće, bez mleka i drugih životinjskih proizvoda),
neretko sasvim gube ciklus. Međutim, ispitivanje njihovog vaginalnog sekreta
pokazuje da im hormoni i dalje pravilno funkcionišu, i da se ženstvenost ne gubi.
Takve žene mogu i dalje da vode aktivan seksualni život i rode zdrave, srećne bebe.
Međutim, stroga dijeta redukuje menstruaciju, najlakše kada je udružena sa
celibatom. Ciklus ponovo počinje sa započinjanjem seksualnog života.

Menstrualni ciklus i duhovnost

Duhovne vežbe mogu da smanje menstruaciju i čak da je sasvim eliminišu
neko vreme. Neke od njih deluju direktno na hipofizu (siršasana), druge skreću pranu
sa puta naniže na put naviše (maha bandha), ostale dovode do koncentracije uma i
totalne sublimacije senzualne želje (dharana, dhiana, samadhi). Međutim, ovo se
događa samo kada se praksa intenzivno izvodi (na primer siršasana do dva sata) u
kombinaciji sa posvećenom jogičkom rutinom, pod vođstvom gurua.
Lekari se pitaju da li je ovakav prestanak ciklusa znak bolesti, ili
»superzdravlja«. Period nikako ne može sam za sebe da bude znak duhovnog razvoja.
Ćešće je on znak fizičke ili emocionalne neravnoteže koja najbolje može da se
reguliše kombinacijom medicinskih saveta i uravnoteženim programom vežbi joge.

97
 Istinska duhovnost nastaje dominacijom satve, čištote i svetlosti, na svakoj
ravni našeg bića. Satva na fizičkoj ravni predstavlja harmonično funkcionisanje tela u
skladu sa zakonima prirode. Gita kaže: »Joga je ravnoteža. Ona nije za onoga ko jede
previše, niti za onoga ko jede premalo, nije za onoga koji spava premalo, niti onog ko
spava previše.« (6:16)
Ovo važi za svaki aspekt života uključujući i menstrualni ciklus. Osim u
retkim slučajevima, to ne znači eliminaciju menstruacije, već prirodan, redovan i
bezbolan mesečni ciklus. Vežbe joge su najkorisnije za razvijanje satvičkog tela, koje
stvara satvički okvir uma. Jogom ne eliminišemo prirodne funkcije tela, već delujemo
na njih tako da ne predstavljaju smetnje uma.

98
GOJAZNOST

Regulisanje telesne težine nije cilj joge, koja je, ipak, stekla reputaciju
efikasnog načina rešavanja problema gojaznosti. Joga nudi odgovarajuću »dijetu« u
originalnom grčkom značenju reči: način života. Ona harmonizuje življenje u skladu
sa našim potrebama i našom prirodom. Joga se ne koncentriše na masno tkivo, nego
na vas same. Gledajući na vas kao na ličnost, ne samo kao na telo, joga daje praktične
tehnike koje ne samo da omogućuju slobodu od gojaznosti i «zatvora» dijeta za
mršavljenje, već razvija zdravlje i ravnotežu u svakom aspektu vašeg života.

Terapija jogom
Prvi korak je da se nađe vreme za integrativnu jogičku sadhanu - sve ostalo
će slediti iz toga.
Asane: Mnogi smatraju da gubitak težine zahteva intenzivno fizičko
vežbanje, i da su asane isuviše lake. Medicinska istraživanja, međutim, pokazuju da
asane redukuju količinu holesterola i drugih masti u krvi, i na ovaj, kao i na druge
načine, uravnotežuju metabolizam tela. Povećana težina, naročito kod žena, može da
bude povezana sa hormonima reproduktivnog sistema. Asane ne samo da tonizuju
opuštene mišiće, već deluju i na sve telesne sisteme, uspostavljaju hormonsku
ravnotežu i masiraju unutrašnje organe. Gubitak težine je ravnomeran, a telo se
pravilno oblikuje.
Praktikovanje asana nas čini svesnijim unutrašnjeg glasa koji nas vodi ka
maksimalnom zdravlju. Telo ima sopstvenu inteligenciju, a pomoću asana učimo da
obraćamo pažnju na mnoge male znake i suptilne poruke tela. Učimo, takođe, kada i
šta treba da jedemo, kada da radimo više, kada nam je potreban odmor, i mnogo dru-
gih stvari koje nam pomažu da održimo zdravlje i vitalnost. Obraćanjem pažnje na
ovaj unutrašnji glas, pomoću joge, ponekad ćete biti iznenađeni kada otkrijete da
hrana nije uopšte ono što želite. Možda je ono što ustvari želite spavanje, šetnja,
opuštanje. Hrana kao zamena neće zadovoljiti vaše potrebe, a samo će povećati vašu
telesnu težinu.
Asane ne smanjuju našu energiju, kao što to čine mnogi oblici vežbanja i
sporta. One čuvaju i obnavljaju energiju koja pomaže da se prevaziđe težina i
letargija koju doživljavaju žene sa prevelikom telesnom težinom. Na početku,
praktikovanje asana bi trebalo da uključuje dinamičke vežbe kao što su tirjaka
tadasana, surijanamskar, kati čakrasana, i jednostavne klasične položaje kao što su
vađrasana, šuptavađrasana, pranamasana ili bhumi siršasana. Kasnije, trajanje
izvodenja asana treba da se skrati, da biste imali više vremena za pranajamu, naročito
bhastriku i nadi šodhan.

99
 Šatkarme: Za efikasniji gubitak telesne težine, asanama treba dodati kunđal
kriju i šankhaprakšalanu. Kako se vaša težina povećava, i što duže imate višak težine,
unutrašnji časovnik vašeg tela postaje spor i netačan.
Šatkarme pojačavaju efekte asana, i tonizuju poremećeni metabolizam.
Lago šankhaprakšalana dovodi do brzog pada šećera u krvi i stimuliše telo da se
osloni na svoje rezerve masti da bi se nadoknadio gubitak. Kunđal krija je, takođe,
korisna, ona povećava efikasnost probavnog sistema i eliminiše »lažnu glad« koja
nastaje zbog prevelike kiselosti. Kako se masti smanjuju, mnoge neželjene supstance
koje se talože u masnim ćelijama ulaze u cirkulaciju. Obe ove krije ubrzavaju
uklanjanje toksina i stvaraju doživljaj lakoće tela.
Relaksacija: Pravilna relaksacija joga nidrom ili čak dubljim meditativnim
tehnikama, neophodan je deo vašeg programa. Uobičajeno je mišljenje da će vas
previše napetosti učiniti vitkim, i da će vas opuštanje učiniti još gojaznijim. Za žene
(posebno) ovo nije uvek tačno. Neki ljudi reaguju na napetost smanjenjem uzimanja
hrane, ali veliki broj i većina žena među njima, u takvoj situaciji jedu mnogo više, a
ne manje.
Vrlo često, kada postanemo umorni i razdražljivi, ono, što stvarno želimo je
neko vreme za sebe, vreme za opuštanje. Telu tada ne treba hrana, već opuštanje, i ne
treba mu hranu davati. Napetost nas sprečava da istinski uživamo u hrani - pošto je
um nekoncentrisan, ne možemo da posvetimo punu pažnju ukusu hrane i posle
obroka se osećamo nezadovoljnim. Da bismo to prevazišli, jedemo više - često
ukusnu prženu hranu i slatkiše koji samo dodaju težinu. Štaviše, stalna napetost
remeti delikatne telesne mehanizme, što omogućuje dalje gomilanje težine.
Relaksacija je, prema tome, neophodna za oslobađanje od napetosti koja iskrivljuje
naš odnos prema hrani, ona nas čini osetljivijim na unutrašnje znake. U vezi sa
razvojem ličnosti, smanjenje napetosti je mnogo važnije nego smanjenje hrane i
označava put ka pravom cilju joge.

Psihološki faktori
Gojaznost je najčešće posledica preteranog unošenja hrane, a ne drugih
uzroka kao što su nasleđe, hormonski deficit i drugo. Gojazni ljudi su gojazni zato što
imaju naviku da previše jedu - naviku sa dubokim emocionalnim korenima.
Gojaznost je često reakcija na nesigurnost, seksualne frustracije, strepnju i ljutnju.
Mnogi ljudi sa dubokim osećanjem nesigurnosti doživljavaju sebe kao svesnost -
»stvarno ja« - sakriveno unutra u šupljini tela. Oni pokušavaju da otklone strahove i
nesigurnost ispunjavanjem ovog praznog prostora hranom, što ih čini potpunijim -
masno tkivo im daje osećanje identiteta i postojanja. Sa druge strane, gojazna žena
možda oseća da je njena debljina zaštita od pretećeg spoljašnjeg sveta. Ljutnja i bes
su neprihvatljiva osećanja za mnoge, naročito žene, i često se ne izražavaju direktno.
Ova osećanja, međutim, stvaraju unutrašnji nemir koji čini da žudimo za hranom. Za
druge, usamljenost, gubitak i bol se za trenutak prekrivaju za vreme jela, a hrana
postaje bekstvo, uteha, trenutni zaborav.

100
 Hronično gojazni ljudi koriste hranu kao narkotičku drogu, ali kao i svi
zavisnici, zavisnik od hrane oseća se veoma krivim, od čega se brani dijetama i
postom. Prisilni unosilac hrane doživljava rascep između »dobre« osobe koja gladuje,
i »loše« koja se puni hranom. Nažalost, iako jede do tačke bola, zavisnik od hrane
oseća se tako krivim da ne može da oseti ni jedan zalogaj. On jede brdo hrane ali u
tome ne uživa, i tako uvek ostaje nezadovoljan.

Dijete u modi
Dijete najčešće ne deluju jer ne razrešavaju emocionalne konflikte. Način
da se obezbedi unutrašnja popunjenost koju tražimo u hrani, može da se ostvari
praktikovanjem joge, ne zbog smanjenja težine, već zbog otkrića svog Ja, svog
Sopstva.
Osoba koja neurotićno jede nije u kontaktu sa pravom gladi, stomačnom
gladi. Ona jede zbog nervoze, anticipacije kasnije gladi, i zbog »gladi usta« (»Ne
osećam glad u stomaku, ali moram nešto da imam u ustima«). Dijete ovo dalje
komplikuju. Gubi se kontakt sa iskustvom gladi i sposobnošću da se ona zadovolji,
jer jedete prema veštačkom standardu odnosno kalorijama, a ne prema zahtevima
tela. Rezultat je prekid dijete i unošenje u telo svega šta može da se vidi, jer ne može
da se podnese lišavanje.
Stalna klackalica telesne težine zbog smenjivanja dijete i povlađivanja hrani
može da poremeti energetsku ravnotežu tela na fizičkoj i praničkoj ravni. Ovo utiče
na nerve, žlezde i enzime, i može da dovede do pogrešnog funkcionisanja centra gladi
u mozgu, koji nas obaveštava da prekinemo uzimanje hrane kada smo je uzeli
dovoljno.

Jedite normalnu hranu

Vi niste postali gojazni preko noći, i isto tako nećete brzo postati vitki. Bilo
koju dijetu da izaberete, to treba da bude dijeta koju možete da sledite nekoliko
meseci, i ona koja polako menja vaš ukus. Modne dijete često nisu zdrave, i mogu da
poremete telesni metabolizam. Dijeta sa jednom vrstom hrane i niskokalorične dijete
su samo privremena mera i ne dovode do uspostavljanja stalnih, zdravih navika
ishrane.
Normalna, uravnotežena dijeta prirodnom hranom, što manje prerađenom,
obezbeđuje telu sve važne sastojke. Neprerađena hrana - zrnevlje, povrće, voće -
bogata je vlaknima, zadovoljava glad brže od prerađene, održava zdravo varenje i
ima manje kalorija.
Jedite ono šta volite, ali naučite da uzimate jednostavnu hranu. Jedite
pomalo od svega - čak i takozvano »zabranjeno voće« kao što su čokolade, slatkiši,
kolači. Ključ je u tome da se jede malo, i da se ove stvari ne jedu svaki dan. Odredite
jedan dan nedeljno kada ćete dozvoliti sebi ovakva zadovoljstva, da biste se
oslobodili osećanja da ste uvek na dijeti - kada počnete više da volite jednostavnu,
prirodnu hranu, ovakva zadovoljstva će vas manje oduševljavati. Povremene gozbe

101
ne dovode do porasta težine, već svakodnevno preterivanje u uzimanju hrane. Na
uravnoteženoj dijeti, otkrićete da jedete manje i uživate više.

Korisne navike
- Pijte veliku količinu vode između obroka.
- Počnite jelo salatom ili supom.
- Jedite mnogo povrća - ono je puno hranljivih materija i ima malo kalorija.
- Izbegavajte suviše butera. Redukujte prženu hranu na minimum i nemojte
da uzimate slatkiše svaki dan. Naučite da pijete sokove, čaj i kafu sa manje šećera.
- Nemojte da jedete između obroka - uzimajte samo vodu, čaj, kafu ili
jogurt, bez dodataka i slatkiša.
- Jedite polako. Od trenutka uzimanja prvog zalogaja, do signala centra
sitosti u mozgu da je dovoljno hrane, prolazi najmanje dvadeset minuta.
- Sedite u vađrasanu pre i posle obroka. Vađrasana posle jela pomaže
varenje. Pre jela, daje vam mogućnost da se opustite, usporite i postanete svesni čina
uzimanja hrane. Takođe, daje vam vreme da se setite svoje sankalpe.

Ritam ishrane
Jogička ishrana pridaje važnosti ritmu uzimanja hrane, više nego
egzotičnim dijetama. Uzimajte svoje obroke u isto vreme svaki dan, ova redovnost
stabilizuje metabolizam. Vaše telo tako uspeva da nauči koliko hrane može da
očekuje, a temperatura tela i nivo aktivnosti se automatski prilagođavaju da svare svu
uzetu hranu. Pored toga, imaćete manju potrebu da uzimate hranu između obroka, jer
će se ritam tela i osećaj gladi uskladiti sa vremenom obroka. Sve senzacije između će
se prepoznati kao napetost a ne glad, i smiriti relaksacijom ili joga nidrom, a ne
otvaranjem frižidera.
Poslednji obrok treba da se uzme tri do četiri sata pre odlaska na spavanje,
tako da se varenje završi. Kako spavanje ne zahteva mnogo energije, hrana koja se
uzme pre toga, pretvara se u masno tkivo, i remeti snove. Spavanje je manje efikasno,
i ujutro se osećamo umorni i tromi. Sa druge strane iako se varenje ne zaustavlja, ono
je usporeno i sa više sporednih proizvoda - kiseline, gasova, sluzi, masti.
Rano uzimanje poslednjeg dnevnog obroka, znači i rani ručak. U ašramima,
svamiji jedu u 10 sati ujutro i 5 posle podne, sa vrućim napitkom u 6:30 i 13:30, što
uspeva da obezbedi potrebnu količinu hrane sa dva obroka dnevno, a ne stvara
preveliku glad između obroka. Uzimanje hrane na ovaj način je u skladu sa
ritmovima tela, što omogućuje maksimalnu upotrebu hranljivih sastojaka. Energija se
stvara onda kada je najpotrebnija, u toku radnog dela dana, a telo je spremno za
sadhanu u rano jutro i noć.
Prihvatanje ovakvog ritma, doneće vam mnoge prednosti, a uskoro ćete
otkriti da se vaša telesna težina uravnotežuje, bez napora. U vreme prelaska na njega,

102
možda ćete osetiti potrebu da jedete u vaše staro vreme, naročito noću - ovo osećanje
će nestati posle desetak dana, a u međuvremenu ćete se zadovoljiti vrućim napitkom.

Ne osećajte krivicu
Najvažniji aspekt jogičkog življenja je da prestanete da procenjujete šta
jedete i da se fokusirate na to da držite dijetu. Umesto toga, posmatrajte način na koji
jedete i postanite svesniji onog šta uzimate. Svesno pronađite količinu hrane koja vas
fizički i emocionalno zadovoljava, i jedite tačno toliko, ni više ni manje. Ako se
prejedete, izbegavajte iskušenje krivice da preskočite sledeći obrok - ovo će vas samo
dalje izvesti iz ravnoteže.
Joga nam omogućuje da doživimo pozitivnu svesnost tela, ona neguje
samoprihvatanje i oslanjanje na sopstveni unutrašnji glas. Pomoću joge počinjete da
doživljavate sami sebe kao sigurnu, normalnu osobu, i tako se i hranite bez osećanja
krivice. Cilj joge nije smanjivanje težine tela, nego smanjivanje duhovnog neznanja i
svih vrsta patnje. Njena svrha nije vitko telo, nego svestan, prosvetljen um. Ako ovo
uvek imate na umu, vaše telo će prestati da vam bude teret i postaće vaše blaženstvo.

Program vežbi

Obroci u 10 ujutro i 5 – 6 sati posle podne.

Lago šankhaprakšalana 1 X nedeljno u toku 3 meseca

Kunđal krija 2 X nedeljno 1 mesec, zatim 1 X
nedeljno
Kati čakrasana dvadeset puta
Tirjaka tadasana dvadeset puta
Surija namaksara 6 – 12 ciklusa
Šavasana
Utan vakrasana dvadeset puta
Naukasančalana deset puta
Čaki čalana 10 X na svaku stranu
Šupta vađrasana ili uštrasana najmanje sedam udaha
Mardjariasana deset udaha
Pranamasana 30 – 50 udaha
Bhastrika paranajama 3 – 5 ciklusa
Joga nidra pola sata svaki dan
Vađrasana 5 min. pre jela i 10 min. posle jela

103
TRUDNOĆA

Večita majka koja je trudna je arhetip plodnosti i obilja a stanje trudnoće je

primarni simbol kreativne svesti i optimizma. Trudnoća je totalno iskustvo, posebno
stanje, snažan primer bliske veze između tela i uma. To je period života za koji je
neobično važno da su različite dimenzije bića žene u ravnoteži. Praksa joga
omogućuje optimalno zdravlje tela i uma, ona sjedinjuje fizički, emocionalni i
duhovni rast majke sa rastom deteta.

Kontemplacija začeća
Redovno praktikovanje joge pre začeća, je idealna priprema za trudnoću.
Buduća majka postiže elastičnost i gipkost pomoću asana, kao i dobru koordinaciju
tela. Pranajamom se postiže vitalnost za dvoje, a meditacijom mirnoća, tradicionalno
povezana sa približavajućim materinstvom. Još važnije, kada oba roditelja rade jogu,
oni će se razviti u sposobne roditelje detetu, sa duhovnim kapacitetima koji su viši od
običnih. Moguće je da se dete rodi sa delimično ili totalno probuđenom kundalini
energijom. Takve osobe su duhovno razvijene od rođenja i čine velike doprinose
čovečanstvu. Deca koja se tako rađaju su retka, kao što su retki i roditelji koji su u
stanju da ih donesu na svet, ipak, ne treba zaboraviti da takva mogućnost postoji.
Duhovna spremnost roditelja preplavljuje svako dete a svesnost deteta se oblikuje i
hrani duhovnošću roditelja.

Pripremne vežbe
Joga je veoma korisna u trudnoći, čak i za poćetnice. Za uspešnu trudnoću i
porođaj, naglasak treba da se stavi na razvijanje sledećih oblasti:
Trbušni mišići: Jaki trbušni mišići omogućiće da se beba lepo nosi, što
pomaže njen pravilan razvoj. Za vreme porođaja ovi mišići su najvažniji u fazi
izbacivanja deteta iz materice. Asane korisne za ovu oblast su šuptavađrasana,
šašankasana, uštrasana, hamsasana, matsiasana i šakti bandha serija.
Kičmeni stub: Zdrava kičma je neophodna za ispravno funkcionisanje
nervnog sistema i opštu fleksibilnost, i ne dozvoljava poremećaje kojima su sklone
trudnice zbog dodatne težine koju nose, a koja opterećuje leđni deo i skelet. Vežbe
koje se najviše preporučuju su suptavađrasana, marđariasana, viagrasana, ardha
matsiendrasana, pašimotanasana, bhuđangasana, i surijanamaskar.
Mišići leđa: Težina deteta će opteretiti i leđne mišiće koji zato treba da
budu snažni. Bhuđangasana, pašimotanasana, halasana, sarvangasana, šašankasana i
suptavađrasana su veoma korisne asane za ovaj predeo.

104
 Karlica: Opuštena, fleksibilna karlična oblast olakšava porođaj.
Marđariasana, šašankasana, viagrasana, matsiasana, svi polozaji čučenja, sidha joni
asana i drugi položaji sa ukrštenim nogama su najkorisniji.
Uravnotežen program jogičkih asana je idealan za sistematski razvoj ovih
vitalnih oblasti buduće majke.

Asane u trudnoći
U prva tri meseca, pripremne asane mogu da se nastave na uobičajeni način
- posle ovog perioda potrebno je izvesno prilagođavanje. Početak četvrtog meseca
predstavlja vreme kada treba prekinuti izvođenje asana koji uključuju istezanje i
trbušne kontrakcije. Siršana i sarvangasana se prekidaju, ali mogu da se zamene
pranamasanom i đalandhara bandhom.
Od šestog meseca, asane sa savijanjem tela napred (kao papšimotanasana) i
ekstremnim savijanjem unazad (čakrasana, uštrasana) postaju teđke. Suptavađrasana i
položaji čučenja treba da se izbegavaju ako postoji bilo kakva tendencija preranom
porođaju ili prolapsu.
Za ovaj period veliku vrednost ima pavanmuktasana serija. Mišići i
zglobovi postaju maksimalno fleksibini i stimuliše se cirkulacija sa minimalnom
potrošnjom energije. Položaji čučanja treba još da se izvode, za opuštanje kukova i
tonizovanje poda karlice. Kali asana je jedan od takvih položja, koji se koristi za
prirodni porođaj. Da bi ovu asanu žena mogla da izvede, ona mora da bude u stanju
da čuči sa obema petama na podu, deset do pet petnaest minuta, kao i da može lako
da se podigne iz ovog položaja, kada se pojavi glava deteta. Kali asana pri porođaju
ima mnoge fizičke i emocionalne prednosti, a različiti položaji čučanja predstavljaju
idealnu pripremu za nju. Među ovakvim asanama su »hod vrane«, namaskarasana i
utarasana. Sve one mogu da se rade u toku trudnoće zajedno sa marđariasanom,
kandharasanom i pranamasanom.

Pranajama
Razni vidovi pranajame su veoma korisni u trudnoći jer omogućuju
efikasno uklanjanje štetnih proizvoda i dobro snabdevanje kiseonikom majke i deteta.
Pranajama pročišćava i smiruje nervni sistem i stvara mirnoću i zadovoljstvo. Prema
šastrama, u prva tri meseca dete u razvoju nema sopstveno praničko snabdevanje, i u
potpunosti zavisi od prane majke, zbog čega je važno da se u ranim mesecima
trudnoće što više praktikuje pranajama.
Program treba da uključi duboko jogičko disanje, šitali i šitkari,
kapalabhati, bhastriku i nadi šodhan. Ako je moguće, sve ove vežbe treba da se
ponove uveče.
Na kraju trećeg meseca, pančaprane počinju da deluju u detetovom telu,
koje od onda ima svoje izvore prane. Ipak, majka treba da nastavi sa svojom
pranajamom, da bi obezbedila dosta energije za oboje, za postizanje lakoće tela i
uma, kao i zbog pripreme za porođaj.

105
 Oko sredine trudnoće, rast bebe povećava matericu do takvog stepena da se
dijafragma podiže naviše, što dovodi do kratkoće daha. Od velike je koristi vežbanje
dubokog jogičkog disanja. Kapalabhati može da se prekine, a samavriti pranajama, sa
kraćim ciklusima, može da je zameni. Izvođenje bhastrike je otežano u ovom periodu,
ali treba da se nastavi čak i u modifikovanom obliku. Nadi šodhan je najlakša i
najefikasnija pranajama za ovaj deo trudnoće.

Posebni problemi
Jutarnja mučnina: U ranim danima trudnoće, mnoge žene imaju jaku
mučninu, ponekad sa povraćanjem, obično u jutarnjim satima. Nelagodnost je
praćena tromošću i letargijom, a gubitak apetita može da se razvija u gađenje prema
nekoj vrsti hrane i mirisa. Jutarnja mučnina može da traje i nekoliko meseci, ali
najčešće prestaje pri kraju trećeg meseca.
Ovaj problem može da se smanji pažljivom dijetom i kunđal krijom.
Izbegavajte masnu i jaku hranu, naročito uveče, i pokušajte da poslednji obrok
uzmete izmedu pet i sedam sati posle podne. Ujutro, umesto da nepotrebno satima
trpite, uradite kunđal kriju (ispiranje stomaka slanom vodom). Kunđal čisti stomak i
zaustavlja mučninu, stimuliše apetit i probavne enzime. Posle ove krije osećaćete se
sveži i mentalno bistri, sa velikom količinom energije i optimizmom za započinjanje
dana. Pošto se mučnina često spontano javlja u ranoj trudnoći, svesno povraćanje
pomoću kunđala, ne može da se smatra štetnim, naročito ako kriju izvodite opušteno,
bez naprezanja.
Zatvor: Sa porastom težine deteta i promenama položaja, mnoge žene u
trudnoći dobijaju zatvor, koji ne samo da je neprijatan već povećava bolove u leđima
i letargiju. Uzimanje hrane sa celulozom i velike količine vode će pomoći ali ne
sasvim. Zato se preporučuje lago šankhapraškalana, metod čišćenja celog sistema za
varenje, naročito debelog creva. Ova vežba ne zahteva stomačne kontrakcije, a asane
koje se preporučuju su sve sigurne i moguće ih je izvoditi u kasnijoj trudnoći. Lago
šankhapraškalana će definitivno ukloniti zatvor, i stvoriti osećanje lakoće u telu.
Trebalo bi da se praktikuje jedanput ili dva puta nedeljno, do šestog meseca. Ako
majka ima tendenciju da zadržava vodu, ovo može da se smanji uzimanjem čaše
heljdine, ili kokosove vode, pirinčane tečnosti za prvi obrok posle vežbe, i ako je
potrebno, ručka bez soli.
Edem (otok) - je zadržavanje preterane količine tečnosti u telu, i
manifestuje se otocima lica, šaka, članaka nogu, ruku i stopala, koji se pojačavaju pri
kraju dana. Izvesna količina otoka je normalna u trudnoći, naročito u kasnijim
mesecima, i oni mogu da se smanje praktikovanjem pavanmkutasane. Prva serija ove
asane (antireumatička) treba da se izvodi u kasno posle podne ili rano veče, sa
posebnim naglaskom na vežbe stopala i nogu. Ovo će istisnuti vodu iz tkivnih
prostora, poboljšati cirkulaciju krvi i transport tečnosti kroz cirkulatorne sisteme.
Kandharasana, ili jednostavni oblik matsiasane, stimulisaće bubrege da otklone višak
tečnosti iz tela. Treba izbegavati uzimanje prevelike količine soli, ali, drastično

106
ukidanje soli je štetno - može da uzrokuje mišićne grčeve i smanji proizvodnju
mleka. Bolje je, umesto toga, da se uzmu prirodni diuretici, kao što su voda od
kokosa, heljde ili pirinča.
Toksemija (eklampsija): Dok je izvesno zadržavanje vode normalno u
trudnoći, naglo povećavanje otoka posle petog meseca, može da bude znak toksemije.
Metabolička toksemija trudnoće je ozbiljno stanje koje može da se pojavi u kasnoj
trudnoci – od 7% do 19 % zena u prvoj trudnoci i 5 - 6 % drugorotki. Pored velikih
otoka, simptomi su još i visok krvni pritisak i belančevine u mokraći. Mogu da se
jave i jaka glavobolja, poremećaj vida, bol u trbuhu. Toksemija se retko razvija do
krajnjeg stadijuma (koji može da bude fatalan), kada je žena pod stalnim lekarskim
nadzorom.
Toksemija je primarno problem loše ishrane, naročito nedostatka
belančevina i vitamina B. Ona ne pogađa samo žene siromašnih zemalja, već i
razvijenih, kada one uzimaju mnogo prerađene, instant hrane, a zanemaruju žitarice,
zrnevlje, voće i povrće. Toksemija može da se izbegne uravnoteženom jogičkom
dijetom, koja uključuje sve vrste povrća, voća, mleko ili jogurt, i dosta žitarica -
pšenicu, heljdu, proso, kukuruz, soju.

Duhovna hrana
U ranoj trudnoći, embrion u razvoju je skup ćelija koji nema individualnu
egzistenciju odvojenu od majke. Sa inspiracijom pančaprana u trećem mesecu,
rastuća beba dobija sopstveni izvor vitalne energije i postiže fizičku individualnost. U
četvrtom mesecu điva ulazi u fizički točak pripremljen za njega, i od tog vremena
nerođeno dete ima svoju svesnost, sopstveni atman. Majka tada nosi individuu sa
jedinstvenim duhovnim sklopom i duhovnim potencijalom. Ona tada treba da hrani
dete ne samo fizički, već i duhovno, deleći čistotu i snagu svoje svesti.
Mudraci su uvek verovali da je osnovni sastav detetove duhovne ličnosti
utkan u utrobu majke, a ovo znanje se prenosilo šastrama, i pričama kao što je ona o
Prahladu i Pariksit.
Otac Prahlada, Hiranjakašipu, bio je demonski tiranin koji nije dozvoljavao
prirodne slobode svojim ljudima, naročito slobodu verovanja. Dok je bila trudna sa
Prahladom, njegova majka je napustila dom svog zlog supruga i živela u ašramu
sveca Narade koji ju je podučavao duhovnim istinama i slavi boga Višnua. Prahlad,
iako još u utrobi, delio je ovu inicijaciju, i čak u susretu sa besom svog oca, bio odan
Višnuu od ranog detinjstva. Prahladova odanost šri Hariju, obdarila ga je takvom
unutrašnjom snagom da je ušestvovao je u svrgavanju očeve tiranije a kasnije
postigao i najvišu realizaciju.
Život Pariksita je, takođe, bio vođen iskustvima u majčinoj utrobi. Posle
rata na Kurukšetri, Asvatama je naredio da se uništi Pandavino potomstvo, rođeno i
nerođeno, naročito Utarino. Utara je nosila Arđuninog unuka. U održanju obećanja
datog Kuntiji, Šri Krišna je uzeo oblik tačke svetlosti i ušao u utrobu Utare. Beba
koja je osećala približavanje velike toplote, odjednom je osetila hladnoću. Videla je

107
svetlost kako kruži i štiti ga od napada projektila. Ovo dete je izraslo u pravednog
kralja, omiljenog od svih, i postalo je instrument za prenošenje Šrivad Bhagavatama.
Dobio je ime Parikšit - onaj koji traži – jer je u toku celog života tražio svetlost koja
ga je zaštitila još pre rođenja, svetlost koju je na kraju upoznao kao Šri Krišnu,
personifikaciju ljubavi i svetlosti.
Ovakvi motivi su podsetnici važnosti davanja blagoslova i milosti našoj
deci čak i pre nego što dođu na svet. Savremeni pedijatri i psihijatri, istrazivači
prenatalne psihologije, sve više veruju da neki kvaliteti ličnosti mogu da budu
posledica specifične sredine u kojoj dete raste pre rođenja. Hemijski aspekt materične
sredine, naročito odgovarajući odnosi neophodnih hormona, zavise od zdravlja i
emocionalnog živoga majke. Za sada nije moguće, i možda to nikada neće ni biti
moguće, da se razlikuju uticaji prenatalnog iskustva od genetskog nasleđa. Ipak,
činjenica je da zdravlje i mentalni stavovi majke, utiču na razvoj deteta. Bolesti i
nervna napetost majki sigurno mogu negativno da deluju na bebe, kako posle, tako i
pre rođenja.
Zbog svega pomenutog, jogička relaksacija i meditacija su od velike
važnosti. Zbog mnogih suptilnih promena tela, trudnoća za mnoge žene može da
bude vreme emocionalne preosetljivosti, koja dovodi do košmarnih snova,
razdražljivosti i depresivnih stanja. Takva stanja su ne samo neprijatna, već mogu da
budu takvog intenziteta da poremete ravnotežu tela. Jogičke tehnike relaksacije
smanjuju emocionalni stres i stvaraju harmoničnu sredinu za buduće dete.
Dete u utrobi majke je zaštićeno od spoljnog sveta, ali ne i nepristupačno za
njega, i posebno je osetljivo na zvuke. Bebini udarci srca će se ubrzati, kao reakcija
na neočekivanu glasnu buku, a registrovaće zvuk zvona kao i melodiju uspavanke.
Jedan od najstalnijih i najdominantnijih faktora u materičnoj sredini bebe, je
smirujući ritam rada majčinog srca.
Kada majka praktikuje mantra đapu (ponavljanje mantre) ona dodaje još
jednu dimeniju bebinoj osetljivosti na zvuk - duhovnu dimenziju koja rezonuje u
samom jezgru detetove svesti. Mantra đapa i dhiana, omogućuju ženi da prodre u
dubine svog bića u kojoj se njena svest spaja sa svešću deteta, na koju može
pozitivno da utiče.

Joga nidra
Joga nidra je jedna od najfleksibilnijih meditativnih tehnika joge, koja može
da se praktikuje u bilo koje doba dana, kao i da njeno trajanje bude prilagođavano -
od dvadeset minuta do jednog sata. Izvodi se u ležećem položaju, što je uz prethodne
karakteristike čini veoma pogodnom za upražnjavanje u trudnoći.
Joga nidra se izvodi u šavasani (položaj ležanja na leđima), ali, pošto u
ovom položaju mnoge žene imaju teškoće sa disanjem (kratkoću daha) naročito u
kasnijoj trudnoći, njima se preporučuje matsiakridasana kao alternativa. U ovoj asani
leži se na strani sa jednom nogom ispruženom, a drugom (gornjom) savijenom u
kolenu i naslonjenom na jastuk, tako da nema pritiska na trbuh. Ovo je i položaj koji

108
neki lekari koriste pri porođaju, spontani stav tela mnogih pri spavanju, i vrlo udoban
položaj za buduće majke.
U vreme kada su žene posebno osetljive na svoja tela, ova tehnika koristi
opuštenu svesnost tela za opuštanje uma. Kada se to postigne, vizualizuju se simboli i
slike, koji se posmatraju sa neprianjajućom svesnošću svedoka. Ovakva svesnost je
suštinska za jogički rast, i kako ona povećava snagu i sposobnosti, pozitivne emocije
ljubavi, mirnoće i harmonije počeće da prožimaju vaše biće. Sve ovo će obezbediti
idealnu emocionalnu klimu za razvoj bebe i predstavlja savršenu zaštitu kada se dete
rodi. Stav svedoka koji se razvija, važan je i za vreme samog porođaja, jer prekida
identifikaciju majke sa telesnim bolom i pomaže joj da bude potpuno svesna
događaja.
Sekvence vizualizacije u Joga nidri su korisne za razvoj majčine suptilne
percepcije rasta deteta u njenoj utrobi. U supersenzitivnom i ekspanzivnom stanju
joga nidre, majka ne samo da je više u kontaktu sama sa soborn, već i sa svojim
detetom. Svesna realizacije jedinstva, transformiđe vreme trudnoće u priliku za
duhovni rast i ponovno rađanje majke.

Život u stomaku
Medicinska nauka je, u velikoj meri, proučila razvoj embriona čoveka,
njegov prelazak u formu fetusa i konačno rođenje u obliku deteta. Oko šestog ili
sedmog dana posle začeća, novi organizam se naseli u sluznicu materice. Od tada on
predstavlja embrion sve do sedme nedelje, kada se prepoznaju odlike vrste. Posle
toga, organizam se naziva fetus sve do vremena rođenja.
Ekstremiteti se pojavljuju kao sićušni pupoljci kod embriona starog manje
od mesec dana. Embrion je tada sasvim formiran, iako je njegova veličina nešto veća
od santimetra. Srce počinje da kuca nekoliko dana pre kraja prvog meseca. U ovo
vreme beba je okružena amnionskom kesom, ispunjenom tečnošću, i u njoj će ostati
sve do njenog prskanja pri rođenju i izlaska u spoljašnju sredinu.
Oko sedme nedelje, embrion se prepoznaje kao čovekov. Mozak je formiran
tako da može da šalje električne impulse i već u ovom ranom stadijumu on je
koordinator drugih organa. Rast je veoma brz – embrion raste oko jedan milimetar
dnevno. Skelet počinje da se razvija kada je embrion star četrdeset šest do četrdeset
osam dana.
Fetus može da se pokreće i da bude vrlo aktivan u trećem mesecu. Razvijaju
mu se mišići, može da pokreće ruke i noge a uskoro počinje da hvata. Mišićne
kontrakcije, koje će kasnije postati mimični izrazi, mogu i da se snime. U većini
slučajeva majka ne oseća pokrete deteta dok ono dovoljno ne poraste, a materica se
širi izvan prirodne granice karlice, obično oko četvrtog i petog meseca.
Nervni sistem se, takođe, razvija - fetus može da reaguje na pritisak i glasnu
buku. Osetljivost na spoljašnje stimuluse je veoma važna u razvoju fetusa. Uticaj
prenatalne sredine je neobično značajan u određivanju budućih individualnih
reakcija. Ne znamo mnogo o prirodi prenatalne sredine i njenom uticaju na fizičko i

109
mentalno zdravlje budućeg odraslog. Ono šta znamo je, da rentgenski zraci, mnogi
lekovi, uključujući i nikotin - kao i druge supstance, imaju negativne efekte na
formiranje i rast fetusa.
Veruje se da su usta prvi deo tela koji postaje osetljiv, a oči, šake i drugi
delovi tela dobijaju nervne završetke i kasnije postaju osetljivi na dodir. Do kraja
devete nedelje fetalnog života, jedini osetljivi delovi ostaju leđa i vrh glave, koji će
takvi ostati do rođenja.
Do kraja četvrtog meseca, beba dobija polovinu visine koju će imati pri
rođenju. U petom mesecu majka sa sigurnošću može da oseti njene pokrete. Beba
spava i budi se, i već zauzima omiljene fizičke položaje. U šestom mesecu, dete
počinje da dobija masno tkivo i pupoljke stalnih zuba ispod mlečnih, koji se sada
razvijaju. Tada je dugačko oko 35 cm, i teško oko pola kilograma. Nokti počinju da
rastu i beba je vrlo aktivna.
Poslednja tri meseca života u materici predstavljaju završavanje rasta
mnogih delova tela, koji su već formirani. U ovom krajnjem periodu, dete primarno
raste, dobija na težini i postiže mišićnu kontrolu. U vreme kada je spremno da se rodi,
ono je toliko veliko da su njegovi pokreti ograničeni veličinom materice u kojoj raste,
a njegovi zahtevi su takvi da posteljica više nije u stanju da ih ispuni.
Ovaj spektakularni rast dogada se u telu majke, bez njenog svesnog
učestvovanja. Uz pomoć raznih vežbi joge, međutim, buduća majka može da postane
svesnija fetusa u njenoj utrobi, i da potpuno doživi ovu, najbliskiju od svih veza.

Porođaj
Porođaj počinje kada se izluči više oksitocina iz zadnjeg režnja hipofize
(odnosno, materica postaje osetljivija na njegove normalne količine), prska
amnionska kesa (vodenjak) i oslobađa se tečnost koja je štitila dete od trauma.
Povremene kontrakcije materice koje se doživljavaju u celoj trudnoci, pojačavaju
učestalost i jačinu, i počinju porođajni bolovi.
U prvom stadijumu porođaja, ove kontrakcije traju 15 sekundi do jedan
minut, počinju sa postepenim zatezanjem materice, idu ka jakom vrhuncu, i zatim
postepeno prestaju. Ovaj stadijum može da traje 2-24 sata, u zavisnosti od veličine i
položaja bebe, veličine karlične oblasti majke i reagovanja materice. Uzdužni mišići
materice se nevoljno kontrahuju da bi otvorili kružne mišiće grlića. Kada se grlić
otvori, kontrakcije postaju snažnije i češće, do njihovog potpunog širenja.
Prelazna faza porođaja nastaje neposredno pre nego se grlić potpuno otvori
(do punih 10 santimetara) da bi se u njega uglavila detetova glavica i ušla u porođajni
kanal. Ova faza je najbolnija, i može da bude praćena mučninom, grčevima u
nogama, drhtavicom, bolovima u leđima, i rastućom razdražljivošću i strahom.
Drugi stadijum porođaja počinje jakom željom da se beba izgura napolje
(faza ekspulzije, izbacivanja). Sada žena može da zauzme aktivan stav u bebinom
putovanju ka spoljašnjem svetu, a bolovi su prekriveni osećanjem uzbuđenosti. Iako
se često daju anestetici, pravilan trening i priprema omogućuju da se oni izbegnu.
110
»Prirodno rođenje« deteta, ostaviće vas budnim u času rođenja, koje se doživljava
kao radost a ne kao bol.
Treći stadijum porođaja je porođaj posteljice koja se izbacuje posle rođenja
deteta. Ova faza obično traje 5-10 minuta.

Joga pri porođaju

Porođaj nije bolest za koju su potrebni lekovi i anestetici. Iako zaista
postoje situacije u kojima je takva pomoć potrebna, većina porođaja su normalni i
mogu da se obave bez lekova. Porođaj ne mora da bude nepodnošljivo bolno iskustvo
(kako ga opisuju) - on takvim postaje zbog strahova i neodgovarajuće pripreme.
Potrebno je da se napravi razlika između bola, i prirodnog, jakog napora koji može da
bude nelagodan, ali i uzbuđujući.
Korišćenjem tehnika joge mnoge žene su postigle porođaj bez bolova. Čak
iako se bol ne eliminiše u potpunosti, on može da se smanji. Još važnije je da nam
joga omogućuje da postanemo potpuno svesni za vreme porođaja, odgovarajući
spontano na unutrašnju mudrost tela, koja se duboko ispoljava u ovo vreme. Uz
redovno vežbanje joge, žena će biti u stanju da prevede svoje iskustvo u praktičan
metod bezbolnog, svesnog porođaja.
Kali asana je položaj čučanja koje koriste za porođaj žene u tradicionalnim
kulturama. Ova asana je najefikasniji položaj za kasnije stadijume porođaja.
Decenijama su se moderne žene porađale ležanjem na leđima, sa podignutim nogama
i razdvojenim kolenima, što je i danas uobičajeno u većini bolnica. U ovom položaju,
porođajni kanal je horizontalan i usmeren naviše, što od žene zahteva da se porađa
nasuprot sili gravitacije. Ovo zahteva mnogo više mišićnog napora od položaja
čučanja, energija se usmerava na pogrešnu stranu i troši u leđima i mišićima nogu
pasivno položene žene.
U Kali asani porođajni kanal i karlični pod su okrenuti naniže, koristi se
prednost gravitacije i apane šakti, nishodnog toka energije karlice. Položaj čučanja
omogućuje ženi da obavlja izbacivanje i rađanje deteta sa većom efikasnošću,
snagom i kontrolom svake kontrakcije materice. Pripremom pomoću joge, žena može
da se porodi lako i brzo iz Kali asane, prateći samo opšta uputstva i uz asistiranje
lekara ili babice.
Kali asana, osim toga, pojačava fizičko i duhovno učešće majke u porođaju.
Ona deli sigurnost i snagu boginje Kali, a rađanje postaje čin samoizražaja, ritual
svesnog postignuća.
Pranajama: Primarna važnost u toku porođaja se pridaje pranajami. Kako
trudnoća napreduje, naglašavaju se opuštajući i osvežavajući aspekti pranajame,
učenjem usklađivanja daha sa osećanjima i pokretima tela, da bi se um održavao
jasnim. Pri samom porođaju, ovo usklađivanje disanja, tela i uma, omogućuje ženi da
poveže ritam svog disanja sa kontrakcijama materice, kontroliše porođaj i sve vreme
održava radosnu svesnost. Ritmično disanje smanjuje napor i uklanja strah i bol.

111
 Možda mislite da ćete zaboraviti na pranajamu u drami porađanja, naročito
ako dobijate prvu bebu. Od velike pomoći je da vas vaš muž, prijatelj ili neka
uvežbana osoba pored vas, drži za ruku i daje vam uputstva za disanje i opuštanje.
Međutim, ove tehnike mogu da se probaju za vreme vašeg dnevnog vežbanja
pranajame i vizuelizuju u joga nidri, tako da ih automatski izvodite u vreme porođaja.
Za vreme porođaja koriste se četiri vrste disanja:
- duboko jogičko disanje na početku kontrakcija;
- bhastrika na vrhuncu kontrakcija;
- normalno disanje između kontrakcija;
- Antar kumbhak (unutrašnje zadržavanje, zadržavanje posle udaha) dok
istiskujete bebu u drugom stadijumu;
Kada porođaj počne, započnite duboko jogičko disanje, koje se pokazuje
dizanjem i spuštanjem pupka. Zatim, kada se kontrakcija pojača, počnite bhastrika
pranajamu (brzo disanje). Ovde činimo modifikaciju klasične bhastrike, i umesto da
dišemo na nos, to činimo na otvorena usta. Kada kontrakcija prođe, dozvolite disanju
da se odvija normaino - dugo, mirno udahnite - a izdah koristite da iz tela izbacite sav
napor. Neka tada prirodno disanje bude spontano, bez kontrole, sa svesnošću
usmerenom na pupak. Sa prvim doživljajem dolazeće kontrakcije, probudite dah,
uspostavite potpuno jogičko disanje i ponovite ceo ciklus.
Ovaj obrazac disanja se nastavlja u prelaznoj fazi u kojoj mora da se odupre
nagonu da se gura naniže pre vremena. Ovo može da se postigne prenošenjem
svesnosti sa pupka na centar grudi, i fokusiranjem uma na osećanje lakoće postignuto
bhastrikom.
U drugom stadijumu porođaja, treba da se koristi disanje u vidu dahtanja. U
ovo vreme treba pomoći izlazak bebe, svesnim »guranjem«, čemu pomaže i
zadržavanje daha, koje sledi brz dubok izdisaj, i potom ponovo bhastrika.
Veoma je važno da se u toku porođaja potpuno opustite između kontrakcija,
sa posebnim naglaskom na opuštanje mišića karličnog poda i međice. Precizna
kontrola ovih mišića biće laka ako ste za vreme trudnoće upražnjavali mulabandhu, i
brzo kruženje kroz celo telo joga nidrom, šta će vas trenutno opustiti.
Ako je majka dovoljno zdrava i jaka, može mnogo da dobije u porođaju bez
anestetika, koji se sve više upotrebljavaju poslednjih godina, i onemogućuju svesno
učestvovanje žene u rođenju deteta, lišavajući je prilike za duhovno buđenje.

Posle porođaja
Za vreme trudnoće telo doživljava stalne promene što se događa i neko
vreme posle porođaja, ali u obrnutom smislu. Već nekoliko sati posle porođaja, telo
će početi da se vraća u normalno stanje. Kako materica počne da postiže prethodni
oblik i veličinu, osećaće se blage kontrakcije. Oko šest nedelja postoji stalna sekrecija
iz materice, lohije, a menstruacija, ako se dete ne doji, počinje posle toga. Majke koje
doje decu, imaće prvu ovulaciju oko dvadesete nedelje (petog meseca) posle porođaja
112
a normalnu menstruaciju dvadeset četvrte nedelje. Prvih dana mogu da postoje
teškoće sa stolicom i mokrenjem, ponekad čak i nevoljno mokrenje pri kašljanju i
smehu, zbog istezanja i mlitavosti mišića karličnog poda, šta može lako da se
prevaziđe ako majka počne da ustaje i šeta, i posveti neko vreme blagim vežbama
joge.

Depresija posle porođaja

Prvih dana posle porođaja, dojke luče tečnost koja se zove klaustrum. Oko
trećeg i četvrtog dana počinju hormonske promene koje dovode do sekrecije mleka.
Posledica ovih promena je neraspoloženje od nekoliko dana. Majka može da bude
plačljiva, nesigurna, uplašena, i da sumnja u svoje sposobnosti i želju za detetom.
Najčešće sve prolazi za nekoliko dana, međutim, kod nekih žena može da traje i više
meseci.
Depresija posle porođaja se obično pripisuje hormonskoj neravnoteži, i u
takvim slučajevima mnogo pomaže redovno upražnjavanje asani i meditacije.
Međutim, ponekad i žene koje usvajaju decu mogu da imaju isti problem, što ukazuje
na to da je osnovni uzrok nesigurnost i osećanje neadekvatnosti. Žene koje ovako
reaguju, sumnjaju u svoju sposobnost da budu kompetetne, predane majke.
U ovoj situaciji razgovor o problemima pomaže a kako su negativna
osećanja pojačana zamorom, potrebno je da se praktikuje meditacija koja
nadoknađuje manjak spavanja i omogućuje majci da se suoči sa svojim strahovima,
umesto da ih potisne. Svakodnevno, bar kratko posvećivanje meditaciji, pomoći će
ženi da pronađe oazu mira u sebi samoj, mesto u kojem je uvek jaka i odakle voli.
Ovakva dnevna potvrda nje same, pomoći će joj da prevaziđe strahove.

Joga posle porođaja

Žene koje su redovno upražnjavale jogu, veoma brzo će se oporavljati posle
porođaja, i biti manje prijemčive za »posleporođajnu tugu«. Već dan-dva posle
porođaja preporučuje se jogičko disanje i nadi šodhan pranajama, čak i u krevetu.
Ako nema komplikacija, može da se izvodi antireumatska serija pavanmuktasane.
Mulabandha je, takođe, dragocena u ovom periodu, za uspostavljanje mišićnog
tonusa poda karlice.
Većina promena u telu žene događaju se u prve dve nedelje posle porođaja,
od kada nova majka može bez opasnosti da izvodi asane koje je upražnjavala pre
porođaja. Ovo treba da bude postepeno na početku, sa drugom (antigastričkom)
serijom pavanmuktasane, zatim šakti banhda treba da se upražnjavaju svakodnevno,
da bi se zategli trbušni mišići i obnovio tonus reproduktivnih organa.

Vreme slušanja
Za vreme trudnoće i u prvim mesecima sa bebom, nova majka mnogo može
da nauči od drugih žena koje su već majke - to je vreme kada bake i »stariji« dele

113
svoja iskustva i mudrost. U svakoj kulturi postoje tradicije i rituali nege deteta koje
ne treba tek tako odbaciti kao praznoverje.
U Indiji, običaj je da se žena vrati u dom svoje majke u poslednja tri meseca
trudnoće i da tamo ostane najmanje šest nedelja posle porođaja. Običaj možda izgleda
suvišan, ali se još održava, i ima mnoge prednosti. Oslobođena dodatnog kućnog
posla, u kući svoje majke, žena može da se odmara, uzima razne biljne preparate
(kasaya i lehas) koji se u Indiji koriste za zdravlje majke i deteta. U atmosferi
podraške, buduća majka ima vremena za kontemplaciju i meditaciju koji čine dobro
njoj a utiču i na duhovnu negu deteta. Posle porođaja koriste se stare, proverene stvari
koje su preživele teret vremena a omogućuju majci da povrati svoju ravnotežu,
fizičku i emocionalnu. Upotrebljavaju se masaže, kupke i biljke za majku i dete. Rane
nedelje u domu majke, omogućuju ženi da stekne sigurnost u sebe kao majku,
oslobodi se strahova i sumnji, i prepusti stvarnom zadovoljstvu življenja sa detetom.
Običaji Indije u sličnom obliku postoje u svim kulturama. Iako se vremena
menjaju, i nije moguće niti potrebno da se svi saveti starih u potpunosti slede, ipak,
možemo mnogo da dobijemo ako zadržimo njihovu suštinu. Na primer, običaj je u
Indiji da se posle kupanja zapali sićušna vatra na uglju i prelije mešavinom biljaka i
začina (samrani) da bi se dobio aromatični dim. Novonastala majka stoji pored te
vatre da bi osušila svoju kosu, koja se dalje pročišćava dimom, a istovremeno, topao
vazduh se diže i utiče na matericu da se kontrakuje, tako da brzo dobija pređašnji
oblik i veličinu. Umesto ovakvog običaja, isti efekt možemo da postignemo
upražnjavanjem mulabandhe, sa čim treba početi nekoliko dana posle porođaja.
Drevni običaji su možda zastareli, ali je njihova suština mudra i nalazi se u vežbama
joge, koje zadovoljavaju ne samo fizičke potrebe trudnice već i duhovne težnje žene.

Inicijacija
Svaki put kada se žena porodi pomoću joge, ona sjedinjuje telo, um i duh sa
primarnim silama života i svesti koje su istovremeno univerzalne i individualne.
Rođenje je primarna inicijacija deteta, a šansa za duhovnu obnovu majke, jer,
prirodno izoštravanje duhovnih sposobnosti za vreme takvog krunskog događaja u
prirodi, otvara vrata kosmičkom jedinstvu.

________________________
»Posle bola, sa sinom na grudima, došao je mir - lebdela sam na bistrom
jezeru tamno plave mirnoće. I, dok se somotna, tiha noć nežno spuštala, dolazilo je
moje razumevanje bola i svrhe, i znala sam zašto se rađamo. Moj je život od tada
blagosloven«.

114
PROGRAM VEŽBI

Prva tri meseca

Nastavite sa sadhanom koju ste do sada radili. Ako tek sada počinjete,
praktikujte sadhanu »za početnice«, opisanu na kraju ove knjige. U svakom slučaju,
dodajte sledeće vežbe:

Kunđal krija najmanje dva puta nedeljno

Sahađa pranajama 54 ciklusa
Jednostavni oblik bhastrika pranajame 5 ciklusa (odmor) 5 ciklusa

Početkom četvrtog meseca

Prekinite dotadašnju sadhanu i započnite sledeće vežbe:

Lago šankhaprakšalana 1 x ili 2 x nedeljno

Šavasana
Titali asana 100 puta
Namaskarasana 10 puta
Čaki čalana 10 / 10 puta
Kandharasana zadržite što duže možete
Marđariasana jednom
Kandha čakrasana 10 / 10 x, u šakhasani ili sidhajoni asani
Siršasamuktasana svaki pokret 10 puta
Bhastrika pranajama (kompletna) 7 ciklusa
Nadi šodhan (1:1:1 odnos) 10 ciklusa (odmor) 10 ciklusa
Joga nidra pre ručka ili u podne
Mantra đapa ujutro i uveče
Matsiakridasana za spavanje i opuštanje

Posle porođaja

Pavanmuktasana (prva serija) 10 x na svaku stranu

Mulabandha (jednostavna) 100 puta
Mulabandha (sa disanjem) 10 puta
Sahađa pranajama 54 ciklusa
Nadi šodhan pranajama 10 ciklusa (odnos 1:1:1)

115
Kasnije

Pavanmuktasana (druga serija) 5 x svaka strana, povećavati do 10

Čaki čalana 10 / 10
Udijana bandha 5 ciklusa
Mulabandha (sa disanjem) 10 puta
Joga nidra

116
PROLAPS

Prolaps predstavlja pomeranje, ili ispadanje jednog od organa tela iz

osnovnog položaja. To može da se dogodi sa mokraćnom bešikom, debelim crevom;
najčešći kod žene je, međutim, prolaps materice. Ovaj organ, kao i drugi organi
karlične oblasti, drže se u osnovnom položaju mrežom mišića i ligamenata koji su
povezani sa centrom poda karlice između čmara i vagine (međica). Ako se ovi mišići
i ligamenti pokidaju ili istegnu, ili izgube tonus, postaju previše slabi da bi držali
matericu, koja, pod uticajem gravitacije propada u vaginu. U najtežim slučajevima,
ona može i sasvim da viri iz tela.

Simptomi
Prolaps materice je praćen trajnim tupim bolom u donjem delu leđa, i
obično vaginalnim sekretom. Mokrenje je poremećeno zbog pritiska na mokraćnu
bešiku, učestalo je i otežano, a ponekad se dogodi i gubitak kontrole sfinktera, tako
da se izmokri nekoliko kapi pri smehu ili kašljanju. Ako materica preko vagine vrši
pritisak na zadnje crevo, može da se javi i zatvor. U težim slučajevima postoji i
nelagodni osećaj da nešto izlazi iz vagine. Značajan znak polapsa je i nestajanje svih
simptoma u ležećem položaju, kada prestaje i dejstvo gravitacije.

Uzroci
Glavni uzročnik slabljenja mišića koji drže matericu je naprezanje. 99%
žena sa prolapsom su imale bar jedan porođaj. Hroničan zatvor ili česti prolivi takođe
mogu da dovedu do prolapsa zbog naprezanja, međutim, to je mnogo ređe. Starenje i
težak fizički napor mogu da pojačaju problem tako da se simptomi javljaju
posle menopauze, kada mišići inače gube tonus a ligamenti slabe.

Korekcija
Kada se jednom ligamenti pokidaju, teško ih je obnoviti bez hirurškog
zahvata, a ekstremno slabim mišićima potrebno je uporno svakodnevno vežbanje u
toku nekoliko meseci da bi povratili punu snagu. Ipak, čak i u slučajevima teškog
prolapsa, terapija jogom može da bude od velike koristi i spreči potrebu za
operacijom. Blag ili skorašnji prolaps može sasvim da se koriguje za nekoliko
meseci, uz pomoc odgovarajućih vežbi joge.
Najvažnija vežba za ovu svrhu je viparita karani asana koja se često naziva i
«polusveća» Ova asana izvrće telo do takvog ugla da ne samo da se smanji nishodni
uticaj gravitacije, već materica dolazi u ispravan položaj unutar šupljine karlice. Za
terapijske svrhe, ova asana mora da se upražnjava po nekoliko minuta, tri puta
dnevno. Na početku možete asanu da izvodite uz pomoć jastuka ispod donjeg dela
leđa i kukova, odmarajući noge na zidu. Redovnim vežbanjem, ovakva podrška vam
neće više biti potrebna. Kada ste sigurni u asani, održavajte je pet minuta, a ako vam
to nije moguće, budite u njoj onoliko koliko vam je udobno, odmorite se u šavasani i
ponovite asanu.
117
 Druga veoma važna vežba za jačanje materice je naukasana, u prevodu
»čamac«. Za vreme izvođenja naukasane postoji automatska kontrakcija ka unutra,
koja podiže matericu u ispravan položaj i drži je tamo neko vreme. Mišići karličnog
poda postaju tako sve jači. Vežbanje naukasane razvija sposobnost za izvođenje
mulabhandhe, kontrakciju grlića i okolne oblasti. Kada se savlada viparita karani
asana, mulabandhu treba izvoditi u toku asane. U sedećem položaju, oba oblika
mulabandhe – jednostavni (brze kontrakcije) i kompletni (produžena kontrakcija sa
kumbhakom) treba da se praktikuju za efikasnu terapiju i stimulaciju prane -
isceljujuće energije prirodno prisutne u telu.
Bar jedanput dnevno treba izvoditi i druge mudre i bandhe koje će, ne samo
uspostaviti izgubljeni tonus mišića, već i vitalnost koja je tako često smanjena
prolapsom. Udijana bandha, u stojećem ili sedećem položaju, automatski utiče na
čvrstinu mulablandhe. Ove dve bandhe se sjedinjuju sa đalandharom pri izdisaju, i
tako sačinjavaju maha bandhu, koju treba izvoditi devet puta dnevno. Posle toga,
treba uraditi 100 brzih kontrakcija ašvini mudre.
Siršasana, sarvangasana i halasana su takođe korisne, a sve asane sa jakim
nishodnim pritiskom na donji deo trbuha treba izbegavati - hod vrane, uthanasana,
»cepanje drva«, namaskarasana i suptavajrasana. Utanpadasana, sa obe noge
ispravljene ispred tela je korisna asana za sedenje u toku dana, jer pomaže da se
napravi povlačeci pritisak karličnih organa naviše.
Korigovanje prolapsa jogom, zahteva uporno i brižljivo vežbanje u toku
nekoliko meseci, ponekad i duže ako postoji strukturalno oštećenje. Međutim, treba
imati na umu da ni jedna vežba joge nije samo za telo, tako da ćete doživeti pozitivne
efekte sadhane i za vaše emocionalno i duhovno biće. Nervoza i depresija koji često
prate prolaps biće zamenjeni novom mirnoćom i emocionalnom stabilnošću, a porast
praničke vitalnosti doneće vam novi entuzijazam, i radost življenja. Nije retko da
žena koja je započela vežbe zbog terapije, otkrije da su te vežbe otvorile prozor u
nove dimenzije postojanja koje daju novo značenje životu.

Program vežbi
Jutro
Udijana bandha (u stojećem stavu sa mulabandhom 9 ciklusa
Šavasana
Naukasana 5 x (što duže zadržati)
Mulabandha (osnovni oblik) 100 ciklusa
Mulabandha (sa zadržavanjem daha) 11 ciklusa, počnite sa 1
minut, produžite do 5 min, šavasana između ako je potrebno
Pred ručak
Viparita karani asana do 5 minuta

Uveče: Ponovite jutarnji program.

118
POREMEĆAJI URINARNOG SISTEMA

Skoro svaka žena ima ponekad neki urinarni poremećaj od kojih su najčešći
inkontinencija (nemogućnost zadržavanja mokraće) i zapaljenje mokraćne bešike.

INKONTINENCIJA
Nesposobnost zadržava mokraće predstavlja inkontinenciju, koja može da
bude delimična ili potpuna. Potpuni gubitak kontrole je mnogo ređi, i predstavlja
poremećaj nervnog sistema. Delimična inkontinencija se često javlja u žena posle
menopauze, ali može da se javi u svakom uzrastu. Ispoljava se na dva načina:
Hitna inkontinencija: postoji vrto kratko vreme između poziva na
mokrenje i osećaja da mora brzo da se mokri, i to ne može da se odlaže.
Stres inkontinencija: Mala količina urina se izmokri kada se žena smeje,
kašlje ili napreže (pri podizanju tereta, na primer). Ovo se događa čak i kada je
rnokraćna bešika prazna.
Uzroci
Postoji nekoliko uzroka ovakve slabosti - poremećaj nerava zbog povrede
ili oštećenja, kongenitalni defekti, poremećaji bešike, hronična emocionalna napetost.
Međutim, glavni uzrok je slabost mišića zatezača (sfinkter). U toku porođaja, mišići
donjeg dela karlice se istežu i i olabavljuju, a mogu i da se oštete operacijom, osim
ako se ne preduzme svesni napor da se ovo kompenzuje. Mišići nikada ne povrate
prethodni tonus. Ponavljane infekcije mokraćne bešike mogu da imaju slične efekte.
Osetljivost ove oblasti se postepeno smanjuje, a mišići sve sporije i sporije reaguju na
nervnu kontrolu.
Terapija jogom
Osim hirurškog zahvata, ne postoji konzervativan medicinski tretman ovog
problema, koji lako može da se izleči odgovarajućim vežbama joge. Najvažnije vežbe
su mulabandha, vađroli mudra, naukasana i udijana bandha. Mulabandha i vađroli
mudra treba da se praktikuju u jednostavnom obliku (brze kontrakcije) i sa
zadržavanjem daha. Vežbanje dva puta dnevno dovešće do primetnih pozitivnih
rezultata za nekoliko nedelja.
Program vežbi:
Naukasana 5 x, zadržati što duže možete
Udijana bandha 7 x, (u stojećem ili sedećem stavu)
Mulabandha (brze kontrakcije) 100 x / odmor / 100 x
Mulabandha (sa zadržavanjem daha) 10 x
Vađroli mudra (brze kontrakcije) 100 x / odmor / 100 x
Vađroli mudra (sa zadržavanjem daha) 10 x

Ponovite ceo program uveče.

119
CISTITIS

Simptomi i znaci
Glavna karakteristika je osećaj da mora da se mokri svakih nekoliko
minuta, iako nema dovoljno mokraće, ili postoji samo nekoliko kapi. Sa prolaskom
mokraće, postoji veoma jak bol u vidu pečenja. Ponekad se oseća i tup bol u donjem
trbuhu neposredno iznad stidne kosti, ili osećaj nagnječenosti otvora mokraćnog
kanala. Ponekad mokraća ima neprijatan miris, i sadrži krv ili gnoj.

Uzroci
Simptomi se pojavljuju kada postoji zapaljenje mokraćne bešike, koje je
obično reakcija na infekciju. To se često događa kada se bakterije koje su normalno
prisutne u crevima (enterobakterije) preliju u mokraćne puteve, a odatle pređu u
bešiku. Vaginalne infekcije na sličan način mogu da uzrokuju zapaljenje mokraćnog
sistema. I ako retko, moguće je da infekcija bude silazna, iz bubrega, kao što se to
događa kod tuberkuloze.
Polipi i prolabirana materica mogu da pritiskuju mokraćnu bešiku, što može
da se dogodi i u toku trudnoće. Nadražaj ili oštećenje mokraćnog kanala zbog
obližnjeg hirurškog zahvata ili porođaja mogu da dovedu do prijemčivosti na
infekciju. Nadražaj tkiva može da bude i posledica suviše čestog seksualnog
kontakta, vaginalnih dezodoransa i nekih kontraceptivnih kremova. Kontraceptivne
pilule neke žene čine podložnim infekciji, kao i šećerna bolest. Neka vrsta hrane,
može da prouzrokuje alergijsku reakciju urinarnog sistema.

Medicinski tretman
Važno je da se obratite lekaru ako razvijete cistitis, jer hronične infekcije
mogu da oštete bubrege i dovedu do drugih ozbiljnih komplikacija.
Tretman se obično sastoji od sulfonamida i antibiotika, ponekad je potreban
i hirurški zahvat (u slučaju prolapsa, na primer). Simptomi obično nestanu za dan-
dva, ali lečenje, koje treba izvesti do kraja, može da traje oko dve nedelje. Nažalost,
lekovi koji otklanjaju urinarnu infekciju, često deluju na druge organe. Skoro uvek
postoji neka vrsta poremećaja creva, ponekad mučnina; česte su gljivične infekcije
vagine, što ponekad uzrokuje ponovnu infekciju, jer se vaginalna infekcija preseli u
mokraćnu bešiku. Recidivi ovakvih infekcija su, takođe, česti, i pored izlečenja.

Sklonost žena
Cistitis je veoma čest među ženama, i smatra se da oko 50% žena ponekad
ima ovu infekciju. Žene su prijemčivije za ovaj poremećaj jer je njihov mokraćni
kanal vrlo kratak (nekoliko santimetara) i omogućuje bakterijama da lakše dođu u
više delove urinarnog trakta. Osim toga, blizina vagine, čmara i urinarnog puta, čini
120
da se bakterije prenose iz jednog organa u drugi. Bakterije koje su neophodne i
pozitivne u crevima, uzrokuju mnogo problema u urinarnom sistemu. Kako se one
često nalaze na koži između čmara i genitalija, nebrižljiva higijena, lična ili
partnerova, može da bude instrument u prenošenju bakterija ka spoljašnjim
genitalijama ili urinarnom traktu. Zbog toga se partnerima (i jednom i drugom)
preporučuje da posle seksualnog kontakta očiste urinarne puteve izbacivanjem urina.
Cistitis se veoma teško leči zbog mogućnosti unakrsne infekcije iz drugih
sistema i opasnosti ponovne infekcije posle završetka medicinskog tretmana.
Hronični cistitis neretko vodi ka infekcijama bubrega jer se bakterije penju naviše iz
bešike. U ovom slučaju, pored učestalog mokrenja, postojaće bol u leđima i povišena
temperatura. Hronični cistitis često stvara hroničnu emocionalnu napetost. Kada su
infekcije česte, mogu da dovedu do depresivnog reagovanja, i da poremete partnerske
odnose. Ono što je vazno je da se infekcije ovog tipa javljaju kada dođe do pada
otpornosti organizma, kada se remeti ravnoteža mnogih sistema tela. Opšta slabost -
osećanje stalnog umora i iscrpljenost je podloga za mnoge infekcije, pa i urinarnu. Da
bi se frustrirajući ciklus infekcije i reinfekcije prekinuo, potrebno je da se obnovi
fizička i emocionalna otpornost.

Terapija jogom
Vežbe jogom su idealne za uspostavljanje ravnoteže tela, hormona u njemu,
kao i slobodnog toka fizičkih energija i visokog optimizma. Prevencija urinarnih
infekcija jogom zasniva se na brižljivoj dijeti i uravnoteženom vežbanju asana,
pranajame i meditacije.

Dijeta i prevencija
Ako bolujete od cistitisa, hranite se uravnoteženom dijetom, sa mnogo
žitarica i povrća. Bolja je vegeterijanska dijeta, jer pomaže da se izbegne preterana
kiselost mesne dijete, pročišćava telo i čuva energiju.
- Pijte veliku količinu vode, jer to podstiče čišćenje i izbacivanje toksina.
- Izbegavajte čaj, kafu, alkohol, mnogo začina. Oni nadražuju mokraćnu bešiku i kod
nekih uzrokuju alergijsku reakciju urinarnog trakta.
- Ako je količina mokraće smanjena, i pored odgovarajućeg unošenja tečnosti, popijte
čašu vode od ječma i limuna dva puta dnevno.
- Uzimajte veliku količinu vitamina C - on je dobar za infekcije.
Ovaj vitamin se nalazi u svim vrstama zelenog povrća i paradajzu, koje ne
treba kuvati (osetljiv je na visoku temperaturu). Voće sa visokom količinom vitamina
C je limun, narandža, ribizla, grejpfrut, ananas, malina, kupina.

Dnevna sadhana

121
 Određeno vreme koje ćete posvetiti sami sebi svakog dana, učiniće mnogo
u obnavljanju energije i porastu otpornosti. Ne morate da radite mnogo vežbi,
neophodno je da vežbe radite redovno.
Lago šankhaprakšalana: u kraćem obliku treba da se izvodi jedanput
nedeljno dva ili tri meseca, da bi se smanjilo svako naprezanje bubrega, i omogućilo
čišćenje urinarnog sistema.
Asane: Asane sa savijanjem tela unazad, stimulisaće bubrege a sa
savijanjem unapred, masiraće bešiku i izbaciti nagomilane toksine u ostacima
mokraće. Surijanamaskar je idealna, jer kombinuje važne asane obe vrste, i obnavlja
ravnotežu napregnutog nervnog sistema. Druge korisne asane su suptavajrasana,
uštrasana, marđariasana, bhuđangasana, dhanurasana. Matsiasana, ustrasana i
dhanurasana utiču i na timus koji je žlezda značajna za odbranu tela od infekcije.
Većina žena oseća da asane stimulišu mokrenje, i da moraju da isprazne
bešiku posle vežbi, čak i ako su to učinile pre toga. Ovaj efekat je pojačan kada
praktikujete sarvangasanu.
Pranajama nije samo metod kontrole disanja, već je primarno i način
revitalizacije, do koje dolazi buđenjem izvora suptilne energije. Od posebne važnosti
su šitkari i nadi šodhan pranajama.
Meditacija: Kada ste iscrpljeni, telo i um traže odmor - ne samo preko
knjiga, filmova i izlazaka, već istinski odmor i mirnoću. Meditacija oslobađa sve
vrste blokada, i dovodi nas u dodir sa prirodnim isceljujućim energijama tela. Ona
nas vodi ka tom mirnom mestu na kojem možemo da budemo slobodni, sami sa
sobom.
Program vežbi:
Lago šankaprakšalana jednom nedeljno
Surijanamaskar šest ciklusa
Šavasana
Uštrasana petnaest udaha
Marđariasana petnaest puta
Pašimotansana trideset udaha
Sarvangasana tri do pet minuta
Šavasana
Šitkari pranajama devet ciklusa
Nadi šodhana pranajama deset ciklusa
Ađapa đapa meditacija

122
PROŠIRENE VENE

Prvi znak ovakvog stanja su umor i bol u nogama, koji se javljaju svaki dan,
ne samo posle teškog rada i dugog stajanja. Vrlo često otiču stopala i postaju crvena,
a plavičasti krvni sudovi se vide pod kožom nogu. Kako vene degenerišu, postaju
proširene i otečene, što može da dovede do jakog bola u stopalima i člancima nogu,
ispod kolena i u preponama.

Uzroci
Proširene vene mogu da se jave zbog nekoliko znakova:
- Zalisci vena nogu postaju slabi, tako da krv ne može da teče slobodno
prema srcu. Postepeno, oblast oko zalistaka se povećava, pokazujući bolne otoke
venskih sudova.
- Otoci trbuha mogu da vrše pritisak na vene, što širi vene u nogama i slabi
zaliske. Ovo je često u gojaznosti, hroničnom zatvoru i trudnoći.
- U dubokim venama mogu da se stvore krvni ugrušci (tromb). Ovo je ređi
uzrok, praćen jakim bolom pri istezanju listova, ali česta posledica proširenih vena.
U svim slučajevima, postoji umor nogu pri kraju dana, ponekad uz oštre,
dobro lokalizovane bolove na mestima slabosti. Članci su često otečeni, i postoji
opšti svrab kože nogu. Oštećene vene su sklone stvaranju tromba i oštećenju kože.

Predispozicija
Proširene vene su češće u srednjim i starijim godinama, kao i u trudnoći
(kada je problem samo privremen). Tendencija ka njihovom stvaranju može da se
nasledi. Varikozne vene se, takođe, češće javljaju kod osoba koje moraju dugo da
stoje zbog svoje profesije – kod prodavaca, frizera, konobara, hirurga.

Medicinski tretman
U teškim slučajevima, proširene vene se tretiraju injekcijama i hirurškim
zahvatom. Uklanjanje površinskih vena skreće tok krvi kroz duboki venski sistem.
Iako ovaj metod smanjuje bol i uklanja estetske defekte, on ne može da reši osnovnu
sklonost prema stvaranju proširenih vena. Neophodno je da se usvoji preventivni
program da bi se popravila cirkulacija, tako da vene koje nisu oštećene ne postanu
proširene.

Opšte preporuke
- Ako je moguće, izbegavajte nepotrebno stajanje, naročito bez pokreta, u
toku dužeg vremena. Ako morate mirno da stojite, svesno kontrahujte i opuštajte
mišiće nogu u čestim intervalima (tako aktivirate mišić kao pumpu i pomažete
cirkulaciju krvi naviše).

123
 - Elastične carape (elastični zavoji) koji se stave odmah posle buđenja i
skinu uveče, mogu da budu od koristi.
- Masaža je efikasna za uklanjanje bola i obnavljanje cirkulacije. Može da
pomogne da se problem sasvim ukloni ako se primenjuje sistematično i redovno.
- Odmarajte se sa nogama iznad glave. Ovo može da se izvede ležanjem na
leđima dok se noge oslanjaju na zid.

Terapija jogom
Pre svega izbegavajte sedenje na stolicama, sa stopalima na podu. Umesto
toga, sedite sa nogama ugodno savijenim (sukhasana ili svastikasana), čak i ako
sedite na stolici ili na krevetu.
Za vreme trudnoće, odmarajte se u položaju matsiakridasana - lezite na
stranu sa donjom nogom ispruženom i donjom rukom savijenom da se na nju nasloni
glava kao na jastuk. Gornja noga se savija u kolenu i odmara na jastuku ispred trbuha.
Ovo će prebaciti težinu deteta sa glavnih trbušnih vena, i omogućiti slobodan
protok krvi u nogama. Kada su proširene vene povezane sa hroničnim istezanjem
trbuha zbog lošeg varenja, zatvora ili gojaznosti, treba upražnjavati lago
šankaprakšalanu i kunđal kriju, uz preporučene asane. Pumpanje krvi iz stopala i
nogu prema srcu, postiže se mišićima listova i butina. Kada se ovi mišići kontrahuju
pri hodanju, trčanju ili vežbanju, pritisak na mišiće pumpa krv naviše prema srcu.
Prema tome, problemi koje stvaraju proširene vene mogu da se umanje
redovnom aktivnošću i sistematskim upražnjavanjem asana. Asane imaju dodatnu
prednost jer one ne samo da kontrahuju mišiće da bi ovi pumpali krv, već pri
zadržavanju položaja istežu mišiće što ih čini elastičnijim i istiskuje nagomilanu krv
iz njih.
Pavanmuktasana: Obe serije, prva i druga, su korisne za proširene vene,
naročito kod starijih ljudi ili u trudnoći. Sistematsko istezanje članaka i mišića listova
stimuliše «mišićnu pumpu« da pokreće krv prema srcu. Prednost ovih asana je što se
izvode iz sedećeg položaja, tako da ne zahtevaju posebnu elastičnost. Iz prve serije
(antireumatičke) treba posebnu pažnju obratiti na savijanje prstiju stopala, istezanje
članaka i savijanje kolena. Iz druge serije, podizanje nogu i vožnja bicikla su
najkorisnije. Pored toga, korisne su sve asane koje istežu mišiće nogu i tonizuju
mišiće buta i listova, naročito tadasana, pada hastasana, đanusiršasana,
pašimotanasana, sumeru (panvat) asana, i surijanamsakar.
Obrnute asane: Najvažnije vežbe su obrnute asane - siršasana, stoj na
glavi), sarvangasana (sveća), viparita karani asana, i halasana (plug). Ove asane
deluju obrnuto od sile gravitacije i omogućuju krvi da nesmetano teče ka srcu, što
dozvoljava oštećenim venama da ponovo zauzmu normalnu veličinu i predstavlja
odmor napregnutim zaliscima. Siršasana je najsnaznija, ili najteža od pomenutih
asana. Sarvangasana i viparita karani asana, dostupne su većini ljudi. One treba da se
zadržavaju pet do deset minuta, i posle njih treba izvesti halasanu istog trajanja. Na
kraju, odmara se u šavasani.

124
 Izbegavajte dugo ostajanje u padmasani, jer ona preseca tok krvi u
preponama. Umesto nje, koristite sidhasanu ili sidhajoni asanu, kao i sukhasanu ili
svastikasanu. Izbegavajte vađrasanu.
Najveća korist postiže se ako se preporučene asane upražnjavaju dva puta
dnevno. Ako vežbe izvodite samo jedanput, činite to rano uveče.

Program vežbi

Jutro
Tadasana deset puta
Pada hastasana petnaest udaha
Surijanamaskar tri do šest ciklusa
Šavasana
Siršasana ili sarvagasana pet minuta
Halasana pet minuta
Šavasana

Uveče
Pavanmuktasana (prva serija) 10 x svaka strana
Šavasana
Đanusiršasana ili pašimotanasana petnaest udaha
Šavasana
Siršasana ili sarvagasana 5 – 10 minuta
Halasana 5 – 10 minuta
Šavasana

Za starije osobe ili u trudnoći

Asane iz prve serije pavan muktasane 20 x svaka strana
Podizanje nogu pet puta
Vožnja bicikla deset puta
Odmarajte se sa nogama naslonjenim na zid petnaest minuta

Ponovite sve uveče.

125
Joga sadhana za
žene

126
UPUTSTVA ZA SADHANU

Knjige o jogi su, u najboljem slučaju, vodič i inspiracija. Da bi se postigla

najveća lična korist, sve vežbe joge treba da se nauče od kompetentnog učitelja. Kada
jednom dobijete uputstva za pravilne položaje svake asane, pranajame ili meditativne
krije, nema potrebe za pisanim uputstvima niti beleškama.
Ovde preporučujemo postepenu sadhana rutinu. Ono što je predloženo ne
predstavlja jedine mogućnosti - iskustvo pokazuje da sadhana koja sledi posebno
odgovara ženama. Opisani su program za početnice, kao i naprednije vežbe, za telo
koje je postalo fleksibilnije. Program je dizajniran tako da najbolje deluje na nervni
sistem i hormone i sistematski utiče na čakre. U torn smislu, predstavlja kompletnu
sadhanu koja može stalno da se sledi. Međutim, kada savladate početnu rutinu,
možda ćete poželeti da prihvatite izazov kompleksnijih i intenzivnijih vežbi.
»Klasična sadhana« je sastavljena od asana i pranajame koji se tradicionalno smatraju
najvažnijim i najsnažnijim za duhovno buđenje.
Fotografije pored opisa vežbi će vam olakšati proces učenja, i sadhanu kod
kuće. Opisana su, takođe, mesta koncentracije u svakoj vežbi, sa ciljem pojačavanja
svesnosti za vreme sahdane, kao i koristi specifične za svaku tehniku. Postepeno, vi
ćete biti u stanju da ovo potvrdite kroz sopstveno iskustvo na putu samospoznaje.

SADHANA ZA POČETNICE
Đala neti svaki dan
Šavasana za opuštanje
Titali asana 100 puta
Kandhačakrasana 10 / 10
Siršamuktasana 10 puta svaka strana
Pavanmuktasana 3/3/3
Utan vakrasana 30 puta
Čaki Čalana 10 / 10
Vađrasana 15 – 21 udah
Suptavajrasana 15 udaha
Uštrasana 7 – 15 udaha
Marđariasana 15 puta
Šašankasana 15 – 30 udaha
Pranamasana 15 – 30 udaha
Brahmari pranajama 11 ciklusa
Nadi šodhan pranajama 10 ciklusa / odmor / 10 ciklusa
Joga nidra

127
DRUGOSTEPENA SADHANA
Tadasana 5 puta
Tirjaka tadasana 10 puta
Kati čakrasana 20 puta
Udijana bandha 7 puta (u stojećem stavu)
Surijanamsakara 3 – 12 ciklusa
Šavasana
Purva haiasana 3 puta
Kandharasana zadržite 7 – 15 udaha i izdaha
Ardha šalabhasana 3 x sa svakom nogom
Saral dhanurasana zadržite 7 – 15 udaha i izdaha
Đanusiršasana zadržite do 7 udaha i izdaha na svakoj nozi
Meru vakrasana zadržite do 7 udaha i izdaha na svakoj nozi
Viparita karani asana zadržite 7 – 15 udaha i izdaha
Siršasana, stadijum 1 i 2 zadržite 15 – 30 udaha i izdaha
Bhastrika pranajama, stadijum 1 5 ciklusa
Nadi šodhan pranajama (1 : 2) 10 ciklusa / odmor / 10 ciklusa
Antar mouna

KLASIČNA SADHANA
Šavasana
Čakrasana 15 udaha i izdaha
Bhuđangasana 15 udaha i izdaha
Šalabhasana zadržite disanje što duže
Dhanurasana 15 udaha i izdaha
Pašimotanasana 30 udaha i izdaha
Ardha matisiendrasana 15 udaha i izdaha na svakoj strani
Sarvangasana 30 – 50 udaha i izdaha
Siršasana 30 – 50 udaha i izdaha
Halasana 30 udaha i izdaha
Bhastrika pranajama 5 ciklusa
Nadi šodhan 10 ciklusa / odmor / 10 ciklusa
Maha bandha 5 ciklusa
Ađapa đapa

128
REČNIK ASANA

ASANE

ADVASANA - (položaj obrnutog mrtvog tela)

Lezite na trbuh. Ispružite obe ruke napred, sa obe strane glave.

Opustite celo telo, onako kako je opisano za šavasanu.
Disanje - prirodno i ritmično.
Trajanje - za lečenje bolesti, treba da traje što je duže moguće.
Pre ili posle izvođenja asana, dovoljno je nekoliko minuta.
Koncentracija - na disanje i broj respiracija

Koristi
Preporučuje se ljudima obolelim od išijasa, kod ukočenog vrata, kao i
pogurenosti (njima će ova asana biti pogodna i za spavanje).

ADVASANA

129
AGNISAR KRIJA - ili agnisar dhauti (vežba vatre)

Jednostavna forma
Sedite u vađrasanu. Palčevi na stopalima treba da su zajedno, a kolena što
više razdvojena. Stavite šake na kolena, ruke neka budu ispružene, i lako se nagnite
napred. Otvorite usta i izbacite jezik napolje. Udišite i izdišite brzo, dok istovremeno
opuštate i kontrahujete trbuh. Disanje treba da bude u skladu sa pokretom trbuha, i
treba da liči na dahtanje psa. Udahnite i izdahnite 25 puta.

Naprednija forma
Zauzmite isti položaj kao i za jednostavnu formu. Izdahnite što dublje
možete. Uradite đalandhara bandhu. Brzo kontrahujte i opuštajte trbušne mišiće,
onoliko dugo koliko možete da zadržite dah.
Upozorenje - ne treba da se radi najmanje četiri sata posle jela.
Ograničenje - ne treba da se radi kod postojanja visokog krvnog pritiska,
bolesti srca, kao ni čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.

Koristi
Uklanja poremećaje stomaka i trbuha, kao što su gasovi i zatvor, stimuliše
funkcionisanje jetre, tonizuje sve trbušne organe i stimuliše apetit. Služi i kao
priprema za udijana bandhu i nauli kriju.

AGNISAR KRIJA

130
ARDHA BHUĐANGASANA (polukobra)

Položaj poznat kao sfinga, na koju zapravo liči.

Lezite na pod, sa licem okrenutim naniže. Razdvojte stopala, tako da pete i tabani
budu okrenuti naviše.
Čelo naslonite na pod.
Savijte ruke tako da se podlaktice naslone na pod.
Stavite dlanove na pod sa obe strane glave, tako da vrhovi prstiju budu u liniji sa
potiljkom.
Opustite celo telo, naročito leđa i mišiće nogu.
Dišite duboko. Zatim, dok izdišete, polako podižite glavu i ramena, dovodeci
nadlaktice u vertikalan položaj
Laktovi treba da ostanu na podu.
Izvedite pokret samo pomoću ruku; mišići leđa treba sve vreme da budu opušteni.
Ostanite u kranjem položaju, onoliko dugo koliko vam je ugodno, i dišite polako i
duboko.
Budite svesni disanja i opustanja leđnih mišića.
Zatim izdahnite dok spuštate gornji deo tela.
Opustite celo telo.
Potom ponovite pokret.
Radite asanu onoliko dugo koliko imate vremena; tri ili četiri minuta je dovoljno.

Koristi
Naročito korisna asana za ljude sa ukočenim leđima.

ARDHA BHUDJANGASANA

131
ARDHA MATSIENDRASANA (položaj poluuvrnute kičme)

Sedite sa ispruženim nogama ispred tela.

Postavite desno stopalo na pod sa spoljašnje strane levog kolena.
Savijte levu nogu udesno i stavite levu petu ispod desnog dela zadnjice.
Stavite levu ruku sa spoljašnje strane desne noge, a levom rukom držite desno
stopalo ili članak. Desno koleno treba da bude što bliže levom pazuhu.
Okrenite telo udesno, stavljajući desnu ruku iza leđa.
Uvrnite leđa i zatim vrat što više možete, ali bez naprezanja.
Ostanite u kranjem položaju kraće vreme, i zatim se polako vratite u početni
položaj.
Promenite noge i ponovite isto na drugoj strani.
Disanje: Izdišite dok uvrćete leđa. Dišite što dublje možete, bez naprezanja u
kranjem položaju. Udahnite dok se vraćate u početni položaj.
Trajanje: Kada su mišići leđa dovoljno fleksibilni, pokušajte da zadrđite položaj
bar jedan minut na svakoj strani tela.
Koncentracija duhovna: na ađna čakru.
Koncentracija fizička: na disanje u kranjem položaju.

Koristi
Tonizuje kičmene nerve, čini mišiće leđa elastičnim. Masira trbušne organe, tako
otklanjajući probleme varenja. Reguliše sekreciju adrenlina iz nadbubrežnih
žlezda. Aktivira pankreas, i zato je asana korisna kod dijabetesa. Pomaže kod
lumbaga i mišićnog reumatizma. Tonizuje veliki broj nerava koji izlaze iz regiona
vrata. Veoma korisna asana za lečenje blažih oblika išijasa.
ARDHA ŠALABHASANA (poluskakavac)

Lezite na trbuh sa šakama ispod butina, i dlanovima okrenutim naniže.

Držite obe noge ispružene za vreme asane.
Podignite jednu nogu što više možete, dok druga noga leži prava na podu.
Zadržite položaj neko vreme, i zatim spustite nogu na pod.
Dozvolite disanju da postane normalno.
Ponovite isti poket sa drugom nogom.

Disanje
Udahnite dok ste u ležećem položaju.
Zadržite dah dok podižete nogu, kao i u kranjem položaju. Izdahnite dok se
vraćate u početni položaj.
Normalno dišite u ležećem položaju.
Ovo je pojednostavljena šalabhasana (skakavac) za početnike i za one koji ne
mogu da izvedu položaj.

ARDHA ŠALABHASANA

133
ARDHA PADMASANA (polulotos)

Sedite sa nogama ispruženim ispred tela. Savijte levu nogu i postavite levo stopalo
pored desne butine. Savijte desnu nogu i postavite desno stopalo na vrh leve
butine. Leđa, vrat i glava neka budu uspravni. Ovaj položaj je bolji od šukhasane.
Alternativnim postavljanjem svakog stopala u podignut položaj, polako ćete se
pripremiti za padmasanu (lotos) i druge klasične meditativne položaje.
Ograničenja: Asanu ne treba da rade oboleli od išijasa.

Koristi
Kao kod padmasane, ali manje.

ARDHA PADMASANA

134
BHUĐANGASANA (kobra)

Lezite na trbuh sa ispruženim nogama i stopalima.

Dlanove stavite na pod ispod ramena. Celo je na podu.
Opustite celo telo. Polako podižite čelo sa poda kao i ramena, savijajući glavu
unazad, što više možete.
Pokušajte da podignete ramena bez upotrebe ruku, koristeći samo mišiće leđa.
Sada koristite i ruke, i polako se nagnite unazad, sto više možete, bez naprezanja,
sve dok ruke ne budu sasvim ispružene. Pupak treba da bude što bliži podu.
Zadržite položaj onoliko dugo koliko vam je ugodno.
Ponovite vežbu do pet puta.

Disanje: Udahnite dok podižete telo sa poda.

Ograničenja: Osobe sa čirom, kilom, tuberkulozom creva i hipertiroidizmom, ne
treba da rade ovu asanu.

Koristi
Pomaže kod ženskih seksualnih poremećaja kao što su leukoreja, dismenoreja i
amenoreja. Tonizuje jajnike i matericu, stimuliše apetit i otklanja opstipaciju.
Korisna je za sve trbušne organe, naročito jetru i bubrege. Vraća na mesto
prolabirani diskus, otklanja bol u leđima i kičmu održava elastičnom i zdravom.

135
BHUMI PADA MASTAKASANA (polu-stoj na glavi)

Zauzmite položaj marđariasanu (mačku).

Stavite potiljak glave na pod, između šaka. Podignite kolena i zadnjicu i
odrđavajte ravnotežu na glavi i stopalima. Podignite ruke i obuhvatite šake na
leđima.
Zadržite onoliko dugo koliko vam je ugodno. Vratite šake na pod, spustite kolena i
vratite se u položaj mačke.
Podloga ispod glave treba da je dovoljno mekana.

Koncentracija duhovna: na sahasrara čakru.

Koncentracija fizička: na disanje, mozak ili ravnotežu.
Posle ove asane treba uraditi tadasanu, suprotni polozaj.
Ogranifienje: Nije za osobe sa visokim krvnim pritiskom ili vrtoglavicom.

Koristi
Pomaže kod niskog krvnog pritiska. Razvija nervnu ravnotežu, jača mišiće glave i
vrata i poboljšava cirkulaciju u mozgu.

136
ČAKI ČALANA (okretanje mlina)

Radi se iz sedećeg položaja, sa ispruženim nogama.

Pravite horizontalne kružne pokrete rukama, koje treba da su ispružene, a prsti
isprepleteni. Zamisljajte da mrvite pšenicu između dva kamena. Uradite vežbu 10
puta u pravcu kazaljki na satu, 10 puta obrnuto.

Koristi
Vežba je dobra za trudnice jer masira trbušne mišiće.

ČAKI ČALANA 1

ČAKI ČALANA 2

ČAKI KALANA 3

137
ČAKRASANA (položaj točka)

Dovodi do snažnog pritiska na probavni i disajni sistem.

Vrši pritisak na donji deo leđa i oblast između lopatica, što ublažuje bol u leđima.
Utiče na štitastu žlezdu, jajnike, nadbubrežne žlezde i bubrege, i uspostavlja
ravnotežu hormonskog sistema;
Posebno važna asana za žene.
Stvara osećanje lakoće i vitalnosti tela.
Koncentracija: manipura čakra.

ČAKRASANA

138
DHANURASANA (luk)

Lezite na stomak i udahnite duboko.

Savijte kolena i držite članke šakama.
Zategnite mišiće nogu i savijte leđa u luk.
Simultano podignite glavu, grudi i butine što više možete.
Ruke neka budu ispružene.
Zadržite onoliko dugo koliko vam je ugodno.
Uradite asanu do pet puta.
U krajnjem položaju možete da se ljuljate napred - nazad.
Ne ponavljajte dok se disanje ne normalizuje.

Disanje: U krajnjem položaju, možete da zadržite dah posle udaha, ili dišite
polako, duboko.
Koncentracija duhovna: na višudhi čakru.
Koncentracija fizička: na trbušni region ili leđa.
Ograničenja: Ne treba da je rade osobe sa kilom, ulkusom, ili tuberkulozom
creva.

Koristi
Snažno masira trbušne organe i mišiće. Otklanja gastrointestinalne poremećaje,
dispepsiju, hronični zatvor i stimuliše jetru. Brzo otklanja višak masnog tkiva sa
trbuha.

139
DANU SIRŠASANA (položaj glave na kolenima)

Sedite sa nogama ispruženim ispred tela.

Savijte jednu nogu i postavite petu na međicu (perineum), tako da taban dodiruje
suprotnu butinu.
Koleno sve vreme treba da stoji na podu. Nagnite se napred. Uhvatite prste
ispružene noge obema rukama.
Ne savijajte koleno.
Koristeći se samo rukama, a ne leđnim mišićima, povucite grudni koš polako
napred tako da se glava postavi na ispruženo koleno.
Ponovite proces sa drugom nogom savijenom.
Oba kolena treba da su u kontaktu sa podom.
Ne naprezite mišiće, već ih nežno istežite.

Disanje
Izdahnite dok savijate grudi napred.
Zadržite dah dok ste u krajnjem položaju, kraće vreme.
Udahnite dok se vraćate u sedeći položaj.

Koristi
Iste kao za pašimotanasanu.

140
NADI ŠODHAN PRANAJAMA (naizmenično nosno disanje)
(odnos 1 : 1 : 2)
Dalje razvijanje ove najvažnije pranajame, sa uključivanjem antar kumbhaka
(zadržavanje daha posle udaha).
Neophodna za pročišćavanje praničke mreže, za fizičko zdravlje i psihološku
stabilnost.
Ublažava anksioznost, stvara mirnoću i optimizam.
Indukuje pratiaharu, izoštrava svesnost čidakaša kao pripremu za meditativne
vežbe.

141
HALASANA (plug)

Lezite na leđa sa rukama ispruženim pored tela, dlanovima okrenutim naviše.

Držeći noge ispružene, polako ih podignite do vertikalnog položaja iznad tela. Ne
upotrebljavajte ruke. Istovremeno podignite trup naviše, prvo kukove. Polako
spustite noge iznad glave i dodirnite pod prstima oba stopala. Noge držite
ispruženim, savijte ruke i dlanove stavite na leđa, kao u sarvangasani (sveći).
Opustite telo. Ostanite u krajnjem položaju onoliko dugo koliko vam je ugodno.
Vratite se u početni položaj.
Disanje: Zadržite dah posle udaha dok ulazite u položaj i kada se iz njega vraćate.
U krajnjem položaju dišite duboko i polako.
Trajanje: Napredniji praktikanti mogu da zadrže položaj više od 10 minuta.
Početnici treba da zadrže položaj 15 sekundi u prvoj nedelji vežbanja, dodajući
svake nedelje po 15 sekundi, sve do jednog minuta. Uradite asanu do 4 puta.
Koncentracija duhovna: na višudhi ili manipura čakru.
Koncentracija fizička i mentalna: na trbuh, opuštanje mišića leđa, disanje ili
štitastu žlezdu.
Ako je moguće, uradite halasanu odmah posle sarvangasane. Posle halasane
uradite matsiasanu, uštrasanu ili supta vađrasanu, u polovini trajanja halasane i
sarvangasane.
Ograničenja: Asana nije za stare ljude, obolele od išijasa i drugih bolesti leđa, ili
visokog krvnog pritiska.
Koristi
Popravlja funkcionisanje trbušnih organa, naročito bubrega, jetre i pankreasa.
Aktivira varenje, uklanja opstipaciju, i masno tkivo sa struka. Reguliše funkciju
štitaste žlezde, uravnotežavajući metabolizam tela.
Pomaže u lečenju šećerne bolesti, uklanja hemoroide, tonizuje kičmene nerve, i
utiče na postizanje optimalnog zdravlja.

142
HALASANA 1

HALASANA 2

143
KATI ČAKRASANA (rotiranje struka)

Stanite uspravno sa razmaknutim stopalima.

Isprepletite prste ispred pupka.
Podignite ruke iznad glave i okrenite zglobove šake, tako da dlanovi budu okrenuti
naviše.
Savijte se napred iz kukova tako da napravite prav ugao između leđa i nogu.
Gledajte šake i držite leđa pravim.
Polako okrenite trup do kraja desno, zatim ekstremno levo, onda se vratite udesno.
Posle petog pokreta udesno, stavite trup u centar i vratite se u uspravni položaj.
Spustite ruke.
Uradite vežbu pet puta.
Disanje: Udahnite dok podižete ruke, okrećete se udesno i vraćate u uspravan
položaj. Izdahnite dok savijate telo, okrećete se ulevo i spuštate ruke.
Koristi
Ova asana tonizuje struk, leđa i zglobove kuka. Korisna je za korigovanje
ukočenosti kičme i lošeg stava tela.
Pomaže u uklanjanju masnog tkiva sa struka.

KATI ČAKRASANA KATI ČAKRASANA (varijacije)

144
KANDHARASANA (položaj na ramenima)

Lezite na leđa sa nogama savijenim u kolenima tako da pete dodiruju zadnjicu.

Podignite zadnjicu i napravite luk leđima, a stopala držite na podu. Telo treba da
ima
podršku stopala, vrata, ramena i ruku.
Disanje: Zadržite dah posle uzdaha dok izvodite položaj.
Trajanje: Uradite do 10 puta za opšte zdravlje ili ostanite u asani duže uz
normalno disanje, u svrhu lečenja.
Koncentracija spiritualna: na višudhi čakru.
Koncentracija fizička: na trbušni region ili štitastu žlezdu.
Koristite kao suprotni položaj asanama sa savijanjem napred.

KANDHARASANA

Ograničenja: Ne treba raditi u trudnoći.

Koristi
Ova asana može da se koristi kod prolapsa diskusa.
Isteže i masira debelo crevo i druge trbušne organe.
Takođe jača ramena i ublažava bol u leđima.
Posebno se preporučuje ženama koje imaju tendenciju ka spontanim pobačajima
jer tonizuje ženske seksualne organe.
Dobra pripremna vežba za čakrasanu.

145
MAKARASANA (krokodil)

Lezite na stomak.
Podignite glavu i ramena i naslonite glavu na šake sa laktovima na podu. Opustite
celo telo i zatvorite oči.
Disanje: prirodno i ritmično.
Trajanje: što duže.
Koncentracija: na disanje ili brojanje daha.

MAKARASANA

Koristi
Vrlo efikasna asana za osobe koje boluju od prolabiranog diskusa ili nekog drugog
poremećaja kičme. Oni treba da ostanu u ovoj asani duže.
Pomaže kod astme i drugih oboljenja pluća.

146
MARĐARIASANA (mačka)

Sedite u vađrasanu. Podignite zadnjicu i oslonite se na kolena.

Istovremeno postavite obe šake na pod ispred tela, ispod ramena.
Udahnite, spustite kičmu, i podignite glavu.
Izdahnite, spustite glavu i izvijte kičmu u luk.
Ponovo spustite kičmu i podignite glavu.
Držite ruke ispružene i vertikalne.
Uradite 10 ciklusa.

MARĐARIASANA 1 MARĐARIASANA 2

Koristi
Ova asana čini vrat, ramena i kičmu vrlo elastičnim.
Nežno tonizuje ženski reproduktivni sistem i odlična je za trudnice do trećeg
meseca.
Korisna za poremećaje menstruacije i leukoreju.
Može da se praktikuje i za vreme menstruacije da ublaži bolne grčeve.
Koristi su veće ako se stomak kontrahuje za vreme izdaha.

147
MATSIASANA (riba)

MATSIASANA

Lezite na leđa, i ispružite obe noge ispred tela. Nagnite se unazad, savijajući leđa,
tako da naslonite potiljak glave na pod. Obe šake stavite na butine. Posle izvesnog
vremena, vratite se u početni položaj.
Dišite duboko i polako u krajnjem položaju.

Koristi
Masira trbušne organe. Da bi se otklonila zatvor, popijte tri čaše vode i zatim
izvedite asanu. Vrlo je dobra za bolesti pluća kao što su astma ili bronhitis, jer
stimuliše disanje. Reguliše funkciju štitaste žlezde.

148
MATSIAKRIDASANA (riba koja leprša)

Lezite na stomak sa prstima isprepletenim ispod glave.

Savijte levu nogu u stranu, i koleno savijene noge približite rebrima.
Okrenite ruke u levu stranu i stavite levi lakat na levo koleno.
Odmarajte desnu stranu glave na pregibu desne ruke. Položaj liči na ribu koja
leprša.

MATSIAKRIDASANA
Disanje: Normalno i opušteno u statičnom položaju.
Trajanje: Radite ovu asanu što duže možete na obe strane tela. Može da se koristi
i za spavanje.
Koncentracija: Na disanje.

Koristi
Uklanja masno tkivo sa struka.
Stimuliše peristaltiku creva istezanjem creva i uklanja zatvor.
Ublažava bol kod išijasa relaksiranjem nerava u nogama.
Odličan položaj za odmor.

149
MERU VAKRASANA (jednostavno uvrtanje kičme)

Kičmu čini fleksibilnom. Jača mišiće leđa i ublažava bol u gornjem i donjem delu
leđa. Pomaže kod išijasa i spondiloze. Stimuliše cirkulaciju i tonizuje nerve u
karlici, što pomaže kod svih vrsta »ženskih« problema.
Koncentracija: na uvrtanje kičme, manipura čakru.

MERU VAKRASANA

150
NAUKASANA (čamac)

Lezite na leđa, ruke stavite sa strane tela, sa dlanovima okrenutim naniže.

Udahnite i podignite noge, ruke, glavu i trup.
Glava i stopala ne treba da se podignu više od 30 cm od poda.
Ruke treba da se drže u liniji sa prstima stopala.
Zadržite podignut položaj onoliko dugo koliko vam je ugodno, zatim izdahnite i
polako se vratite u početni položaj.
Opustite celo telo.
Asanu uradite pet puta.
Podignut položaj bi trebalo da se održava dok trbušni mišići ne počnu da vibriraju.

Koristi
Veoma dobra asana za opuštanje svih mišića i zglobova.
Treba da se radi na kraju pavanmuktasana serije i kada se probudite ujutro.
Korisna je za napete, nervozne osobe jer dovodi do trenutne relaksacije.
Pomaže u otklanjanju crevnih parazita i poboljšava proces varenja stimulisanjem
peristaltike creva.

NAUKASANA

151
NAUKA SANČALANA (vožnja čamca)

Zauzmite sedeći položaj sa nogama ispruženim ispred tela. Pravite pokrete tela
kao da veslate, držeći noge zajedno. Pokreti treba da budu kružni, savijajući telo
napred i nazad što više možete.
Ponovite 10 puta.
Obrnite smer pokreta, kao da se kredete u suprotnom pravcu.
Ponovite 10 puta.

Koristi
Ovo je odlična vežba za trudnice, do trećeg meseca trudnoće. Masira trbušne
organe i mišiće.

152
DJALA NETI (ispiranje nosa)

Čisti sluznu blokadu iz nosnih prolaza. Pomaže kod kijavice i infekcije uha, grla i
nosa.
Smanjuje naprezanje očiju, poboljšava vid.
Pomaže kod zapaljenja sinusa i migrenoznih glavobolja.
Tonizuje ceo autonomni nervni sistem, naročito nerve povezane sa očima,
disajnim i reproduktivnim sistemom.
Korisna tehnika u slučaju epilepsije i depresije.
Stimuliše ađna čakru - treće oko jogina.

153
GIAN MUDRA I ĆIN MUDRA

Gian mudra (psihički gest znanja)

Zauzmite meditativnu asanu. Savijte kažiprste obeju ruku tako da oni dodirnu
koren palca. Ispružite ostala tri prsta svake ruke i držite ih lako razdvojene.
Postavite šake na kolena sa dlanovima okrenutim naniže.

Ćin mudra (psihčki gest svesnosti)

Ćin mudra se izvodi na isti način kao gian mudra, osim što su dlanovi koji stoje na
kolenima okrenuti naviše.
Jedna od ove dve mudre su jednostavni ali važni prihoneuralni stavovi prstiju koji
čine meditativne i druge asane kompletnim i snažnijim. Preusmeravanje nervnih
impulsa iz šaka pomaže praktikantu da veoma dugo održava opušten i stabilan
položaj asana koje praktikuje.

GIAN MUDRA

154
NAMASKARASANA (pozdrav)

Čučnite sa stopalima na podu i kolenima široko razdvojenim.

Šake stavite ispred tela u gest pozdrava. Pritisnite laktove na unutrašnju stranu
kolena. Udahnite, podignite glavu i gurnite kolena u stranu što više možete.
Zadržite položaj nekoliko sekundi.
Izdahnite, ispružite ruke tako da budu sasvim horizontalne, okrenute ih napred.
Približite kolena i sagnite se napred i naniže.
Vratite se u početni položaj.
Ponovite 10 puta.

Koristi: Vežba ima snažno dejstvo na butine, kolena, ramena i ruke.

155
PADMASANA (lotos)

Sedite sa nogama ispruženim ispred tela.

Savijte jednu nogu i postavite stopalo na suprotnu butinu.
Taban stopala mora da bude okrenut naviše, a peta treba da dodiruje karličnu kost.
Savijte drugu nogu i postavite stopalo na drugu butinu.
Padmasana može da se izvodi sa gian ili čin mudrom (opisane ranije).
Kada radite ovu asanu, kičma mora da bude mirna i sasvim uspravna, kao da je
fiksirana za zemlju.
Mnogima, naročito početnicima je lakše da asanu izvedu ako postave malo jastuče
ispod zadnjice.
Upozorenje: Ovu asanu ne treba izvoditi dok se ne razvije savitljivost nogu
pomoću premeditativnih asana.
Ograničenja: Ne treba da je izvode osobe koje boluju od išijasa.

Koristi: Kada se savlada, padmasana omogućava da se telo održava potpuno

mirnim veoma dugo. Kako su telo i um povezani i kontrolišu jedno drugo,
mirnoća tela dovodi do mirnoće uma. Ova mirnoća je prvi korak ka produktivnoj
meditaciji.
Asana usmerava tok prane iz muladhara čakre (najniža) ka sahasrari (najviša).
Padmasana tonizuje kokcigealne i sakralne nerve, dovodeći im ekstra količinu krvi
(krv koja normalno teče u noge, preusmerava se u trbušnu oblast).
Podmasana pomaže da se očiste mnogi fizički, nervni i emocionalni problemi.
Takode stimuliše i proces varenja.

156
PAŠIMOTANASANA

Sedite na pod sa nogama ispruženim ispred tela, sa rukama na butinama. Opustite

celo telo, naročito mišiće leđa. Polako nagnite telo napred, pokušavajući da
dohvatite palčeve stopala prstima šaka. Ako to nije moguće, uhvatite onda pete,
zglobove nogu ili noge što bliže stopalima.
Ponovo svesno opustite leđa i mišiće nogu. Držeći noge ispružene, koristeći samo
ruke, povucite trup još malo prema nogama. Ovo treba da je nežan postupak bez
iznenadnih pokreta ili preteranog naprezanja u bilo kojem delu tela. Ako je
moguće, dodirnite kolena čelom.
Početnici treba da se saviju napred onoliko koliko mogu bez naprezanja. Ostanite
u krajnjem položaju onoliko dugo koliko vam je ugodno, pokušavajući da dalje
opustite telo, i zatim se polako vratite u početni položaj.

Primedba: Ne savijajte noge čak i ako ne možete da savijete telo napred. Deo
cilja ove asane je istezanje mišića zadnje strane nogu. Ne prenagljujte, oni će se
vremenom izdužiti. Posle nekoliko nedelja ili meseci redovnog vežbanja, bićete u
stanju da dodirnete koleno čelom, možda čak i bradom.
Disanje: Dišite normalno u sedećem položaju. Izdahnite polako dok se savijate
napred. Udahnite dok držite telo nepokretnim. Izdahnite dok telo gurate dalje
napred
pomoću ruku. Dišite polako i duboko u krajnjem položaju. Udahnite dok se
vraćate u početni položaj.
Trajanje: Napredni praktikanti mogu da ostanu u krajnjem položaju do pet
minuta, ako im je ugodno. Početnici treba da ponove asanu nekoliko puta, ostajući
u krajnjem položaju kratko.
157
Koncentracija spiritualna: na svadistana čakru.
Koncentracija fizička i mentalna: na trbuh, opuštanje mišića leđa ili spor proces
disanja.
Ograničenja: Ne treba da je rade osobe koje boluju od išijasa i hroničnog artritisa.

Koristi
Isteže mišiće nogu i čini elastičnim zglobove kuka.
Efikasno uklanja višak masnog tkiva sa trbuha. Tonizuje sve trbušne organe i
otklanja bolesti ove oblasti, (pomaze kod šećerne bolesti). Aktivira bubrege, jetru,
pankreas i nadbubrežne žlezde. Tonizuje karlične organe i veoma je korisna za
eliminisanje seksualnih problema žena. Ovo je vrlo snažna asana za spiritualno
buđenje i veoma se ceni u drevnim tekstovima joge.

158
PADAHASTASANA (položaj savijanja napred)

Stanite uspravno i sa rukama pored tela. Polako savijte glavu napred, zatim gornji
i donji deo trupa. Telo treba da se savije napred kao da nema mišića u leđima.
Stavite prste šaka ispod prstiju stopala ili dodirnite pod dlanovima. Ako to nije
moguće, dodirnite pod prstima ili ih bar približavajte podu. Pokušajte da stavite
glavu na koleno.
Zadržite položaj do 1 minut i onda se polako vratite u početni položaj.
Noge sve vreme treba da budu ispružene. Ne naprežite mišiće listova ili leđa,
prisiljavajući telo da se isuviše savije napred.

Disanje: Izdahnite dok se savijate napred. Dišite polako i duboko u krajnjem

položaju. Udahanite dok se vraćate u početni položaj.
Koncentracija: isto kao za pašimotanasanu

Koristi
Korisna asana, verzija pašimotanasane u stojećem položaju, može da se praktikuje
u svako doba dana. Otklanja suvišno masno tkivo, naročito ako se izvodi
dinamično.
Eliminiše gasove, zatvor i poremećaje varenja. Čini mišiće leđa i kičmeni stub
elastičnim.
Stimuliše i tonizuje spinalne nerve i ubrzava metabolizam tela.
Utiče na seksualne organe, otklanjajući seksualne poremećaje i priprema za
porođaj.
Usmerava krv u glavu i lice.

159
PAVANMUKTASANA (položaj savijanja nogu)

Smanjuje sve probleme varenja, naročito stvaranje gasova, zatvor, istezanje

trbuha.
Isteže i tonizuje mišiće donjeg dela leđa i kukova.
Korisna za smanjivanje masnog tkiva na trbuhu i zadnjici, smanjuje bol u donjem
delu leđa.
Masira sve organe u trbuhu, uključujući creva, mokraćnu bešiku i matericu.
Koncentracija: na vibracije trbuha.

PAVANMUKTASANA, OSNOVNI POLOŽAJ

Vežba 1: Savijanje nožnih prstiju

Zauzmite osnovni položaj sa nogama ispruženim ispred tela.
Usredsredite svesnost na prste stopala. Pokrećite prste oba stopala polako napred i
nazad. Stopala miruju.

Ponovite deset puta.

160
Vežba 2: Savijanje skočnog zgloba
Ostanite u osnovnom položaju. Istegnite što više oba stopala iz skočnog zgloba -
napred, prema podu, zatim nazad, prema potkolenici.
Ponovite deset puta.

Vežba 3: Kruženje stopalom iz skočnog zgloba

I dalje ostanite u osnovnom položaju. Razdvojite malo noge koje ostaju opružene.
Sa petama na podu, kružite prvo desnim stopalom u pravcu kazaljke na satu, pa u
suprotnom smeru, deset puta.
Ponovite isto sa levim stopalom. Istu vežbu uradite sa oba stopala zajedno.

Vežba 4: Okretanje stopala pomoću ruke

Položite desni skočni zglob na levu butinu. Pomoću leve ruke okrećite stopalo u
smeru kazaljke na satu deset puta, a onda u suprotnom smeru, deset puta.

Isto to uradite sa levom nogom.

161
Vežba 5: Savijanje i opružanje kolena
Zauzmite osnovni položaj. Podignite malo desnu nogu sa poda, savijte je u kolenu
i uhvatite šakama ispod kolena. Zatim ispružite nogu, ne dozvoljavajući da peta
dodirne pod, i dalje držeći šake ispod kolena. Savijte desnu nogu što je moguće
više u kolenu, približavajući petu što više desnoj butini.
Ponovite deset puta sa svakom nogom.

Vežba 6: Dinamičko uvrtanje kičme

Iz osnovnog položaja razmaknite noge onoliko koliko vam je udobno. Sa
izdisajem okrenite gornji deo tela ulevo, tako da prsti desne ruke dodirnu prste
leve noge, a leva ruka bude opružena nazad i gore, u kosoj ravni sa desnom
rukom.

Pogled sledi levu ruku.

Noge ostaju opružene.
Sa udisajem se vratite u početni položaj.
Uradite isto i na suprotnu stranu. To je jedan ciklus.
Uradite najmanje pet ciklusa. Na početku vežbu radite polako, zatim postepeno
povećavajte brzinu.
162
Vežba 7: Poluleptir
Iz početnog položaja postavite desno stopalo na levu butinu.
Držite levo koleno levom rukom a desnu ruku stavite na savijeno desno koleno.
Pažljivo pokrećite desnom rukom savijetnu nogu gore-dole, (kao krila leptira),
omogućavajući nozi da se opusti i istegne što je više moguće. Cilj vežbe je da
koleno dodirne pod.
Ponovite isto i sa levim kolenom.
Posle nekoliko dana ili nedelja vežbe, koleno će sa lakoćom da dodiruje pod.

Vežba 8: Kruženje kolenom

Iz istog položaja kružite desnim kolenom u smeru kazaljke na satu deset puta i
deset puta u suprotnom smeru.

Ponovite isto sa levim kolenom.

163
Vežba 9: Pun leptir

Sedite pravo. Savijte noge u kolenu i sastavite stopala u tabanima. Pokušajte da

privučete pete što bliže telu. Leđa prava. Ruke sa isprepletenim prstima postavite
ispod stopala i obuhvatite ih. Pažljivo gurajte kolena prema podu, pomažući se
pritiskom laktovima na butine. Dok pritiskujete kolena, naniže, pokušajte da
savijete telo napred i da dodirnete pod glavom.
Varijanta:
Stavite šake na kolena. Pritiskajte kolena prema podu i pustite da se sami vrate u
prvobitni položaj.
Ponovite dvadeset puta i vise.

164
Vežba 10: Hod vrane
Čučnite na pod.
Stavite dlanove na kolena i počnite da hodate u čučećem položaju. Možete da
hodate na prstima ili stopalima, izaberite ono šta vam je teže.
Dodirnite kolenom pod sa svakim korakom.

Ovo je veoma dobra vežba za pripremu nogu za meditativne položaje.

Korisna vežba za one koji pate od zatvora – takve osobe treba da popiju dve čaše
vode i zatim izvedu hod vrane jedan minut. Popijte još dve čaše vode i nastavite
hod. Ovo ponovite tri ili četiri puta, tako ćete ukloniti zatvor.

165
Vežba 11: Savijanje i opružanje prstiju šake
Zauzmite početni položaj. Držite ruke ispružene ispred tela, tako da budu u liniji
ramena. Ispružite i zategnite prste obe ruke. Zatim zatvorite šaku preko palca tako
da
je stegnete u čvrstu pesnicu.

Ponovite deset puta sa punom pažnjom i svesnošću.

Vežba 12: Savijanje iz zgloba šake

Šake savijte kao da dlanovima želite da pritisnete zid; prsti su pritom ispruženi. Iz
ovog položaja spustite šaku iz ručnog zgloba i upravite prste nanize. Ponovite
deset puta.

Vežba 13: Kruženje iz zgloba šake

Ispružite desnu ruku. Stegnite desnu šaku zatvorenu preko palca u pesnicu i
kružite pesnicom u smeru kazaljke na satu, zatim u suprotnom smeru deset puta.

Ponovite isto sa levom šakom, zatim sa obe šake zajedno.

166
Vežba 14: Pružanje i savijanje podlaktica

Ispružite ruke sa dlanovima okrenutim naviše. Savijte obe ruke u laktovima i

dodirnite ramena prstima. Ponovo ispružite ruke. Ponovite deset puta.

Isti pokret ponovite sa rukama ispruženim u stranu, takođe deset puta.

Vežba 15: Bočno kruženje iz ramenog zgloba

Početni položaj je isti kao završni u prethodnoj vežbi (ruke u stranu, savijene u
laktovima, prsti na ramenima).
Pravite u širokom luku bočne kružne pokrete rukom iz ramenog zgloba, držeći
stalno prste na ramenima.
Kada se laktovi nađu ispred grudnog koša, pokušajte da ih približite tako da se
dodiruju. Napravite kružni pokret deset puta u jednom smeru, zatim u suprotnom
smeru.

167
Vežba 16: Pokreti glave i vrata (Siršamuktasana)

a) Zauzmite osnovni položaj pavanmuktasane. Najpre izvucite vrat, zatim polako

savijajte glavu napred, ka grudima, a onda polako, u širokom luku, što više nazad.
Ponovite deset puta.
b) Polako nagnite glavu prema levom, pa onda prema desnom ramenu, pogled
upravljen prema napred.
Sledeća vežba je kruženje glavom u laganom tempu sleva u desno - napred, na
dole, desno, nazad levo, i vratiti je u početni položaj, licem napred. Svaku
varijantu uradite deset puta.

Koncentracija: na istezanje pojedinih mišićnih grupa aktiviranih svakom asanom.

Koristi
Vežba opušta nerve koji izlaze iz vratnog dela kičmene moždine (vratni pleksus).
Pozitivno utiče na nerve povezane sa očima i glavom, kao i sistemom za disanje.
Vrlo korisna asana za sve vrste glavobolja i spondilozu.
Stimuliše pravilno funkcionisanje štitaste žlezde.
Utiče na buđenje višudhi čakre.

168
PRANAMASANA (položaj klanjanja)

Sedite u vađrasanu, sa pravom kičmom i šakama na kolenima. Obuhvatite donji

deo listova odozdo. Sagnite se napred i stavite potiljak glave na pod. Podignite
zadnjicu tako da butine budu vertikalne. Vratite se u vađrasanu. Ponovite to 10
puta.
Disanje: Udahnite u vađrasani, i dok se podižete. Izdahnite dok se saginjete.
Normalno disite u pranama polozaju.
Ograničenja: Nije za osobe sa visokim krvnim pritiskom ili vrtoglavicom. Ovu
asanu ne treba raditi na početku vežbanja.

Koristi
Omogućava bolju cirkulaciju u glavi. Kao pripremna vežba za stoj na glavi,
omogućava mozgu da se adaptira na povećanu količinu krvi i pritisak u glavi. Na
sličan način je korisna kao siršasana, ali naravno u mnogo manjem stepenu.

169
PURVA HALASANA (položaj lakog pluga)

Koncentracija: na ravnotežu i disanje, manipura čakru.

Koristi
Jača trbušne mišiće, oslobađa gasove iz sistema za varenje.
Isteže mišiće donjeg dela leđa i kukova, i zadnji deo nogu.
Tonizuje karlicu i bubrege, smanjuje masno tkivo oko bedara
Priprema za halasanu.

170
SARAL DHANURASANA (položaj lakog luka)

Zauzmite početni položaj kao za dhanurasanu, ležeci na stomaku i držite savijene

noge u člancima pomoću ruku.
Opustite celo telo.
Zategnite noge i pokušajte da gurnete stopala unazad dok podižete glavu i grudi.
Ne pokušavajte da podignete butine sa poda. Zadržite konačni položaj onoliko
dugo koliko vam je ugodno i polako se vratite u početni položaj.

Disanje: Udahnite dok ležite na podu. Dok dižete telo zadržite dah posle udaha.
Dišite duboko i polako u krajnjem položaju. Izdahnite vraćajući se na pod.
Ovo je dobra asana za početnike i one koji imaju ukočena leđa, tako da ne mogu
da izvedu dhanurasanu.

Koristi
Iste kao za dhanurasanu, nešto manje efikasne.

171
SARVANGASANA (sveća)

Lezite na leđa sa stopalima zajedno, rukama pored tela i dlanovima okrenutim

naniže. Pomoću ruku podignite noge i leđa do vertikalnog položaja. Savijte
laktove i
naslonite ruke na leđa, pritiskajući leđa dlanovima. Trup i noge treba da se ispruže
naviše, formirajući prav ugao sa vratom, grudi treba da pritiskaju bradu.

SARVANGASANA SARVANGASANA - VARIJACIJA

Disanje: Zadržite dah posle udaha kada ulazite u položaj i kada se iz njega
vraćate. Dišite normalno dok ste u položaju.
Trajanje: Napredni praktikanti mogu da ostanu 15 minuta u položaju. Početnici
treba da rade nekoliko sekundi i da svaki dan dodaju po nekoliko sledećih sekundi.
Za opšte zdravlje, dovoljno je 3 do 5 minuta.
Koncentracija spiritualna: na višudhi čakru.
Koncentracija fizička: na štitastu žlezdu ili disanje.
Sarvangasanu treba raditi odmah posle halasane.
Suprotni položaj je matsiasana, uštrasana ili suptavađarasana.
172
Ograničenja: Nije za one koji boluju od strume štitaste žlezde, uvećanja jetre ili
slezine, visokog krvnog pritiska ili bolesti srca.

Koristi
Ova asana stimuliše štitastu žlezdu i tako poboljšava ravnotežu cirkulatornog,
digestitivnog, reproduktivnog, nervnog i endokrinog sistema.
Poboljšava funkcionisanje mozga, dovodeći mu veću količinu krvi.
Ublažava tegobe astme, bronhitisa i elefantijaze.
Oslobađa od uobičajenog gravitacionog pritiska mišiće čmara, poboljšava stanje
hemoroida.
Tonizuje noge, trbuh, ženski reproduktivni sistem, kičmu i vrat.
Pomaže kod šećerne bolesti i leukoreje.
Uklanja masno tkivo sa struka.

ŠAVASANA (položaj totalnog opuštanja)

Opuštanje celog tela i nervnog sistema.

Koncentracija: na sve delove tela, jedan za drugim, zatim celo telo zajedno.

Koristi se pre i između asana, za joga nidru, i u svako doba kada želite da brzo
uklonite umor.

173
SIDHA JONI ASANA

Sedite sa nogama ispruženim ispred vas. Savijte desnu nogu i stavite taban
nasuprot unutrašnje strane leve butine. Postavite petu unutar velikih usana vagine.
Savijte levu nogu i postavite stopala na vrh desnog lista butine, a prste desnog
stopala ugurajte u prostor između butine i lista. Kičma neka je sasvim prava, kao
da je fiksirana za pod.
Sidha joni asana je ženski oblik sidhasane. Može da se praktikuje sa bilo kojom
nogom na gornjoj strani. Uvek se radi sa gian ili čin mudrom. Početnicima je
ponekad lakše ako stave malo jastuče ispod zadnjice na pod. Sidha joni asanu ne
treba da izvode žene koje boluju od išijasa.

Koristi
Ovo je odličan meditativni položaj, koji dozvoljava ženskom aspirantu da održava
fizičku mirnoću i nepokretnost, neophodne za produktivnu meditaciju.
Direktno utiče na nervne pleksuse koji kontrolišu ženski reproduktivni sistem.
Kontroliše nervne impulse koje jogin koristi za spiritualno i meditativno
postignuće, a drugi ljudi za seksualno uživanje.

174
SUPTA VAĐRASANA (položaj uspavane munje)

Sedite u vađrasanu. Savijete se nazad, pomocu ruku i laktova, dok glava ne

dodirne pod, sa leđima izvijenim u luk. Stavite šake na butine i proverite da li su
kolena sasvim na podu.
Disanje: Sporo i duboko.
Trajanje: Za fizičke koristi dovoljno je nekoliko minuta. Za spiritualne koristi
treba raditi duže.

SUPTA VAĐRASANA 1 I 2

Koncentracija fizička: na leđa, trbuh ili disanje.

Koncentracija spiritualna: na svadistana čakru.

Koristi
Ova asana je dobra za trbušne poremećaje, naročito zatvor.
Tonizuje spinalne nerve.

175
ŠALABHASANA (skakavac)

Koncentracija: svadhistana čakra.

Koristi
Jača donji deo leđa i opušta nerve te oblasti, ublažavajući išijas i bol u leđima.
Stimuliše srce i cirkulaciju krvi i ublažava probleme varenja.

ŠAŠANKASANA (položaj meseca)

Sedite u vađrasanu, sa šakama na kolenima. Dok udišete, podignite ruke tako da

budu postavljene vertikalno iznad glave. Izdahnite dok savijate trup unapred,
održavajući ruke u liniji sa trupom. Na kraju pokreta, šake i ćelo treba da se
odmaraju na podu ispred tela. Zadržite dah kraće vreme u krajnjem položaju, a
dok udišete, vratite se polako u položaj u kojem su ruke i trup vertikalni. Polako se
vratite u početni položaj sa izdahom. Da biste produžili asanu, možete da dišete
normalno ili nešto sporije u krajnjem položaju.
Koncentracija: Na muladhara ili manipura čakru, ili disanje.

Koristi
Ova asana tonizuje karlične mišiće, relaksira ishijadični nerv i reguliše
funkcionisanje nadbubrežne žlezde, ublažavajući zatvor, išijas i bes kao i
astmatične napade.
Korisna je za žene koje imaju nerazvijenu karlicu, kao i za otklanjanje seksualnih
poremećaja uopšte.
176
SIRŠASANA (stoj na glavi, stadijum 1 i 2)

Dovodi veću količinu krvi u lice i glavu, čisti ten i oči čini bistrim.
Utice na hipofizu - glavnu endokrinu žlezdu koja kontroliše ceo sistem hormona.
Jača vrat, ramena, i mišiće ruku pripremajući ih za punu siršasanu, i razvija osećaj
ravnoteže dok je telo obrnuto, što je neophodno za siršasanu.

SIRŠASANA (stoj na glavi)

Smatra se najvažnijom od svih asana, jer utiče na sve aspekte fizickog i

emocionalnog funkcionisanja.
Povećava dotok krvi u mozak, stvara jasnoću uma i uklanja umor.
Smanjuje zadržavanje tečnosti i premenstrualnu karličnu prepunjenost.
Tonizuje sve unutrašnje organe, i uzrokuje duboko opušteno disanje.
Reguliše aktivnost štitaste žlezde, epifize i hipofize i ostalih žlezda tela. Od velike
važnosti za psihološko i fizičko zdravlje žena.
Koncentracija: na čidakašu.

SIRŠASANA
177
SURIJANAMASKAR (pozdrav suncu)

Surijanamaskar je integralna veŽba koja se sastoji iz asana, pranajame i mantri, i

služi integraciji tela, uma i duha. Koristi od nje su mnogobrojne, naročito za žene.
Ova asana može da se izvodi bez ograničenja, čak i za vreme menstruacije i u
trudnoći. Samo žene koje imaju obilne menstruacije ne bi trebalo da je rade za
vreme mesečnog perioda.
Ova vežba isteže i jača sve mišiće tela i uklanja ukočenost zglobova.
Utiče na kičmeni stub na mnoge načine, i tonizuje sve kičmene nerve.
Stimuliše duboko disanje i otvara blokirane disajne puteve.
Nežno stimuliše srce i poboljšava cirkulaciju, čisti kožu i greje telo.
Višak masnog tkiva nestaje.
Najvažnija korist je, međutim, da surijanamaskar stimuliše sve endokrine žlezde
tela, i dovodi do ravnoteže hormonskog sistema.
Izvan fizičke ravni, surijanamaskar brzo uspostavlja ravnotežu između ida i
pingala nadija, tj. tela i uma, služeći tako kao odlična priprema za duboko
opustanje i meditaciju.

1. Pranamasana:
Koncentracija: na anahata čakru.
Montra: Om mitraja namaha
Biđa: Om hraam

2. Hasta utanasana
Koncentracija: na manipura čakru.
Mantra: Om ravaje namaha
Biđa: Om hrim

178
3. Pada hastasana
Koncentracija: na svadhistana čakru.
Mantra: Om surjaja namaha
Biđa: Om hrum

4. Ašva sančalanasana
Koncentracija: na ađna čakru.
Mantra: Om bhanave namahs
Biđa: Om hraim

5. Parvatasana
Koncentracija: na svadhistana čakru.
Mantra: Om Khagaja Namaha
Biđa: Om hraum

6. Aštanga namasakara
Koncentracija: na manipura čakru.
Mantra: Om pušne namaha
Biđa: Om hrah

7. Bhuđangasana
Koncentracija: na višudhi čakru.
Mantra: Om hirjanagarbhaja namaha
Biđa: Hraam

8. Parvatanasana
Koncentracija: na svadhistana čakru.
Mantra: Om Maričaja Namaha
Biđa: Om hrim

179
9. Ašva sanlalasana
Koncentracija: na ađna čakru.
Mantra: Om aditjaja namaha
Biđa: Om hrum

10. Padahastasana
Koncentracija: na svadhistana čakru.
Mantra: Om savitre namaha
Biđa: Om hraim

11. Hasta utanasana

Koncentracija: na manipura čakru.
Mantra: Om arkaja namaha
Biđa: Om hraum

12. Pranamasana
Koncentracija: na anahata čakru.
Mantra: Om Bhaskaraja Namaha
Bidja: Om hrah
ŠUKHASANA (lak položaj)

Sedite sa nogama ispruženim ispred tela. Savijte desno stopalo ispod leve butine.
Savijte levo stopalo ispod desne butine. Postavite šake na kolena. Držite glavu,
vrat i leda pravo.
Varijacija: Šukhasana može da se radi veoma dugo ako vežete tkaninu oko leđa i
kolena. Ovo je idealan meditacijski položaj za početnike koji imaju teškoće sa
sedenjem u klasičnim meditacijskim položajima. Šukhasanu treba zameniti bilo
kojom drugom meditacijskom asanom, čim to bude moguće.

TITALI ASANA (leptir-krija)

Razgibava zglobove kuka, kolena

i članke nogu.
Isteže unutrašnje mišiće natkolenice
i tonizuje mišiće poda karlice, šot je
naročito važno za žene.
Ova asana je korisna kod reumatizma i o
artritisa nogu i kukova, za porođaj,
i kao priprema za klasične meditacione
položaje.
Koncentracija: na senzacije u
zglobovima kukova, kolena i članaka.

181
TADASANA (istezanje)

Isteže sve mišiće nogu, trbuha i leđa.

Otvara grudni koš, stimuliše duboko disanje.
Tonizuje trbuh i sistem za varenje.
Stimuliše cirkulaciju, uklanja ukočenost.
Koristi se u šankaprakšalana kriji.
Koncentracija: na disanje i senzaciju
istezanja

TIRJAKA TADASANA (istezanje u stranu)

Isteže mišiće bočne strane tela,

struk i kukove koji se retko koriste
u drugim aktivnostima. Smanjuje masno
tkivo u ovim oblastima.
Jača stomačne mišiće, tonizuje
sistem za varenje, otklanja gasove
i nadutost.

Ublažava ukočenost i bol leđa.

Koristi se u šankaprakšalanu kriji.
Koncentracija: na senzacije
istezanja.

182
UŠTRASANA (položaj kamile)

Doprinosi uspostavljanju hormonske ravnoteže, korisna kod menstrualnih

problema.
Važna vežba za obolele od astme i kod drugih disajnih problema. Stimuliše
prirodno snabdevanje tela kortizonom.
Uklanja bol u donjem delu leđa, nastao
zbog napetosti, prolapsa diskusa
ili bolne menstruacije.
Koncentracija: na pritisak u donjem
delu leđa, ili centar grudnog koša,
višudhi ili anahata čakru.

UTAN VAKRASANA (kotrljanje)

Pomaže kod problema varenja,

naročito kod zatvora i gasova.
Tonizuje jetru i pomaže kod diabetesa.
Smanjuje masno tkivo sa struka i
kukova.
Pomaže kod bola donjeg dela leđa.
Koncentracija: na senzaciju
istezanja trbuha ili uvijanja kičme.

183
VAĐRASANA (položaj munje)

Drži leđa pravim i pomaže kod bola u donjem delu leđa.

Alternativni položaj za meditaciju i pranajamu za one koji boluju od išijasa.
Stimuliše varenje i pomaže kod svih problema probave, naročito čira, kiseline i
stvaranja gasova.
Poreporučuje se 10 minuta ovog
položaju posle svakog obroka.
Stimuliše pingala nadi.
Koncentracija: na tok daha u pupku ili
duž kičmenog stuba
.

VIAGRASANA (položaj tigra)

Zauzmite položaj vađrasana. Iz nje uđite u mardariasanu i gledajte napred.

Istegnite desnu nogu unazad, paralelno sa podom. Savijte desno koleno i usmerite
prste prema glavi. Pogledajte navise. Zamahnite savijenu nogu ispod kukova i
pritisnite koleno na grudi. Ne dozvolite prstima da dodirnu pod. Pogledajte nadole
i dodirnite nosom
koleno. Kicma će se saviti. Ponovo
pokrenite stopalo i istegnite nogu
unazad.
Ponovite ove pokrete nekoliko puta.
Disanje: Udahnite dok istezete
nogu unazad.
Zadrzite dah dok savijate koleno.
Izdahnite dok koleno priblizavate
grudima.
Trajanje: 5 puta svakom nogom.

184
VIPARITA KARANI ASANA
(polusveća)

Asana važna za zene jer omogućava

materici da zauzme pravilan položaj
u karlici. Neophodna za one sa
prolapsom, korisna kod bolne
menstruaciju i nepravilnih ciklusa.
Dovodi više krvi u lice i glavu,
čisti ten i otklanja umor. Pomaže
kod proširenih vena i hemoroida.
Isteže vrat i gornji deo leđa, ublažava
bol u leđima i glavobolju. Brzo
dovodi do opuštanja i mirnoće.
Koncentracija: na disanje u visini
pupka, višudhi čakru.
TUMAČ POJMOVA

AĐNA - psihički komandni centar, gura čakra, sedište intuicije; čakra

koja se manifestuje u oblasti srednjeg mozga; biđa mantra Om; odgovara centru
između obrva (bhrumađa).
ANAHATA - četvrta čakra, odnosi se na fizičku oblast srca, biđa mantra
jam, psihički centar koje je izvorište svih emocija i koji je povezan sa psihičkim
zvucima doživljenim u meditaciji.
ANANDA - dobrobit, radost, sreća, blaženstvo.
ANTAR MOUNA - unutrašnja tišina, premeditativna tehnika kojom se
postiže svesnost unutrašnje tišine i unutrašnjeg »zvuka«, sadhana čiji je cilj da
aspiranta učini svesnim unutrašnje tišine i uzburkanosti.
ASANA - stabilan, udoban položaj tela, prvobitno asana označava
»sedište«, a potom sedenje. U jogičkoj tradiciji pak, pod asanom se podrazumeva
položaj, odnosno situacija u kojoj se zbiva joga.
AŠRAM - doslovo: šumsko boravište. Sanskritska reč koja označava
mesto na kojem se odvija duhovni i fizički rad. Sistem ašrama stvoren je još u
davnašnja vremena da bi se učenicima i drugim žiteljima pružila mogućnost da
žive u zajednici sa svojim učiteljem i da u obliku rada i raznovrsne delatnosti
izraze svoju mentalnu i fizičku energiju, omogućujući, na taj način, oslobađanje od
napetosti, konfuzije i pritiska sopstvene karme.
ATMA - sopstvo, svojstvo, individualnost, suština. Na strane jezike
često prevođeno aproksimativno kao »duša«, transcendentalni subjekt, svest, duh;
označava individualnu manifestaciju apsoluta iako na nju nije ograničen.
BANDHA - psihomišićna kontrakcija koja zadržava pranu u izvesnim
delovima tela tako da njena snaga može da se preusmeri i koristi; mišićna i
psihička kontrakcija međice - perineuma - mula bandha, trbuha - udijana bandha
i/ili grla - đalandhara bandha.
BIĐA MANTRA - osnovni vid mantre, njena klica ili seme; svaka čakra
ima svoju mantru.
BINDU - kap ili tačka, čakra koja se nalazi u zadnjem delu glave,
psihički centar povezan sa mesecom i psihičkim zvucima, veoma važna u praksi
kundalini joge, kroz ovu čakru prolazi Om, kosmički zvuk, prelazeći u manifestnu
egzistenciju.
BRAHMA - stvaralac, kreator. Ima četiri glave koje pokazuju njegovu
inteligenciju. Vrhovni apstraktni Bog koji vlada nad brahma-lokom - Brahminim

186
svetom ili svetom brahmana. U hinduizmu je, uz Šivu i Višnua, objedinjujući član
trojstva.
ČAKRA - sanskritski - točak; psihički centar astralnog tela koji vlada
grupom funkcija. Simbolički se predstavlja u obliku lotosovih cvetova; svaka od
sedam čakri ima određen broj latica i karakterističnu boju. Latice predstavljaju
različite manifestacije psihičke energije u čakrama i tokove psihičke energije koji
vode ka njima ili od njih.
DHYANA - meditacija, kontemplativna zadubljenost.
ĐAPA - rotacija; vrsta meditativne prakse koja se izvodi ponavljanjem
mantre.
GURU - duhovni učitelj, duhovni vodič; otelovljenje božanskog znanja i
viđenja.
HIPOFIZA - endokrina žlezda (žlezda sa unutrašnjim lučenjem) sa
mnogostrukom ulogom, smeštena na bazi mozga u tzv. turskom sedlu (sella
turciea).
HIPOTALAMUS - donji deo međumozg u kojem se nalaze viši
vegetativni moždani centri, povezan peteljkom sa hipofizom.
JOGA - »upregnuće«, sjedinje, metod i praksa koji vode ka svesnom
sjedinjenju ljudske svesnosti sa božanskim principom. Prema Patanđjaliju, joga je
metodski napor da se postigne savršenstvo pomoću kontrole raznih elemenata
ljudske prirode, telesnih i psihičkih.
KARMA - doslovno znači »delo«. Od vremena Upanišada, karma je
uzročnost po kojoj se bezlično nasleđuju dela iz jedne egzistencije u drugu.
KARMA JOGA - nesebično delovanje. Podrazumeva obavljanje
svakodnevnih životnih obaveza uz prisustvo pune svesnosti, ali bez vezivanja za
plodove i dobit od svog rada, za dobro drugih i za ispunjenje dharme (dužnosti).
KOŠA - omotač tela.
KRIJA - zadržavanje daha - posle udisaja (antar kumbhaka) i posle
izdisaja (bahiranga kumbhaka).
LILA - božanska igra.
KUNDALINI - vitalna snaga ili moć koja počiva na osnovi kičme
(simbolično se predstavlja kao zmija savijena tri i po puta u trouglu u muladhara
čakri); ovu energiju koristi čovek seksualno ili je kontroliše za duhovne ciljeve.
MAJA - iluzija, varka (u vedanti) po kojoj nam se pojavno čini kao
konačna istina, po kojoj nam se ono što je apsolutno i nedeljivo čini relativnim i
deljivim. Maja otežava naš uvid u najvišu istinu.

187
 MANIPURA - čakra ili psihički centar povezan sa vitalnošću i
energijom; fizičko sedište u kičmenoj moždini u visini pupka, biđa mantra Ram.
MANTRA - zvuk ili serija zvukova koji imaju fizičku, psihičku ili
duhovnu moć kada se izgovaraju na odgovarajući, propisan način. Izgovaranje
mantre treba da bude pravilno jer se njena svrsishodnost sastoji u vibracionom
dejstvu koje pojačava delovanje koordinisanog položaja tela, disanja, svesnosti
tela i opuštanja.
MULADHARA - čakra ili psihički centar, sedište seksualne i duhovne
energije u čoveku (kundalini šakti). Smeštena u kičmenoj moždini u visini međice
(kod muškarca) i grlića materice kod žene. Biđa mantra Lam.
MUDRA - psihički stav, često praćen fizičkim gestom, pokretom ili
položajem, koji utiče na tok psihičke energije u telu.
NADI - psihički kanal i u astralnom, suptilnom telu. Ima ih 72.000, a od
najvećeg značaja su tri: Ida (kanal mentalne energije), pingala (kanal vitalne,
praničke) i Sušumna nadi (kanal duhovne energije).
NIDRA - san.
PARIVRAĐAKA - lutanje, prvi stadijum tradicionalnog puta povlačenja
iz materijalnog sveta.
PRANA - vitalna sila, univerzalna energija koja se manifestuje u svim
živim bićima.
SADHANA - duhovna disciplina koja se sprovodi u svakodnevnoj
praksi, čiji cilj je samospoznaja božanskog znanja.
SADHAKA - učenik.
SAHASRARA - Najviša čakra ili psihički centar koji simbolizuje prag
između psihičke i spiritualne ravni.
SAMADHI - stanje sabranosti u kojem se svest pojedinca spaja sa
kosmičkom, tj. atman sa brahmanom.
SAMSKARE - akumulisane mentalne impresije i sklonosti koje
predstavljaju ostatke ranijih iskustava.
SANJASA - odricanje od svetovnih iskustava kao ciljeva života.
SANJASIN - onaj ko se opredelio za nesebično služenje na putu svog
usavršavanja, odbacivši mentalnu privrženost za bilo šta nižeg reda; onaj ko je
usvojio uprošćen način života u težnji za sticanjem najviše mudrosti. Ideal
sanjasina je unutrašnje odricanje od plodova svih akcija. Sanjasa je u biti
unutrašnji stav.
SIDHI - savršenstvo, duhovna moć, jedna od 80 okultnih moći.

188
 SARASVATI - ženski princip, pratilac Brahme, boginja umetnosti
ponekad poznata kao Vagdevi, boginja govora.
SVABHGAVA - bit, sopstvena priroda bića, samosvojstvo, nezavisno
bivstvo.
SVAMI - svoj gospodar. Onaj ko se na putu svog duhovnog razvoja ne
vezuje za bilo koju religiju ili verovanje.
ŠAKTI - snaga; ženski aspekti ili partneri tri velike deve - Brahme,
Višnua i Šive, inkarnisani u Kali, Lakšmi i Durgi; primalna energija,
manifestovana svesnost.
ŠAVASANA - osnovni položaj za opuštanje, zove se i »mrtvo telo«.
Izvodi se tako što se legne na leđa na čvrstu podlogu, sa rukama pored tela,
dlanovima okrenutim naviše i nogama lako razmaknutim. Prepusti se podlozi i
kasnije obrati pažnja na trbušno disanje.
ŠIVA - prvi aspekt Brahmana koji je uništavalac i ponovni stvaralac,
povezan sa obnavljanjem života.
TAMAS - tama, inertnost, jedna od tri gune prakriti.
TANTRA - etimološka struktura reči tantra označava ideje o dva velika
procesa - prvi od njih podrazumeva tan - širenje, a drugi tra - oslobađanje ili
razrešenje. Kada se govori o tantra jogi imaju se u vidu prakse usmerene na širenje
individualne svesti i, u krajnoj liniji, njeno oslobađanje od stega prakriti, ili
prirode i materije. Tantre ili tantrički spisi: različiti tekstovi i spisi posvećeni
duhovnim tehnikama izraženim u obliku dijaloga izmedu Šive i Šakti (Parvati).
TRATAK - vežba joge u kojoj su oči fiksirane na jednu fiksnu tačku,
metod razvijanja snage koncentracije.
VAIRAGIA - bezstrasnost, svesnost o vlasti koju ima onaj ko se
oslobodio žedi za predmetima viđenja ili otkrovenja. Na najvišem stepenu
vairagia-e, kada se javlja prepoznavanje sebe (svesti o sebi), nema opasnosti od
podložnosti željama za predmetima i njihovim kvalitetima.
VASANE - latentne želje koje se nalaze iza svake misli i delovanja
života.
VEDANTA - završetak Veda, konačna i sažeta filozofska misao Veda,
izražena u Upanišadama.
VIŠUDHI - grlena čakra, psihički centar pročišćenja; biđa mantra Ham.
VIČARA - produžena misao.

189
BIHARSKA ŠKOLA JOGE

Biharska škola joge u Mungeru u Indiji je dom Svami Satjanande

Sarasvatija. Škola je osnovana 1964. godine sa ciljem prenošenja joge običnim
ljudima i sanjasinima. Ova jedinstvena institucija je od tada postala značajno
mesto za masovni povratak drevnim pravilima jogičke nauke. 1968. godine održan
je prvi kurs za učitelje joge iz Evrope. Od tada, škola je prerasla u veoma poznat
internacionalni trening centar, sa velikim brojem sledbenika i mnogobrojnim
pridruženim centrima širom sveta.
Biharska škola joge se danas sastoji od Šivananda ašrama, originalnog
centra, i ašramskog kompleksa »Ganga Daršan«, izgrađenog na brdu sa pogledom
na Gang. Ovde, u lepotom obdarenoj prirodi, u mestu sa prekrasnim vrtovima,
zelenim pirinčanim poljima i prostranim panoramskim pogledom na Gang,
inspiriše se nova vizija jogičkog života.
Tehnike integralne joge koja se podučava u ovoj školi, sinteza su svih
pristupa ka razvoju ličnosti. Stalno se izvode kratki i dugi kursevi za stanovnike
ašrama i posetioce, kao i kursevi krija joge. Časove jogičke terapije drže svamiji
koji
imaju znanja iz medicinskih nauka. Kursevi za učitelje joge su važan deo
kurikuluma. Izvode se i jednomesečni kursevi za ljude koji vode svakodnevni
život, koji tako postaju sposobni da podučavaju svoju porodicu kao i članove
zajednice jednostavnim vežbama joge. Postoje i dugotrajniji kursevi za naprednije
aspirante.
Biharska škola joge je poznata po odličnom sanjasa treningu, i jedna je
od prvih institucija koja je masovnije inicirala i trenirala sanjasine. Gurukul
trening za decu, omogućava specijalno vođenje dečaka i devojčica između 8 i 18
godina. U ovoj školi postoji istraživački koordinacioni centar sa velikom zbirkom
knjiga i publikacija o jogi i rezultatima istraživanja primene joge u lečenju.
“Ashram Graphics”, moderna štamparija, štampa sve publikacije škole. Sve
poslove oko izdavanja knjiga i časopisa, izvode sanjasini i stanovnici ašrama, kao
deo karma joge.
Skupovi, seminari i predavanja koji se održavaju u ašramu u celom
svetu, pomažu širenju joge od vrata do vrata, od obale do obale. Svake godine,
Biharska škola je sponzor velikog broja nacionalnih i internacionalnih skupova,
koje vodi Svami Satjananda. Osim toga, trenirani sanjasini su sposobni da vode
organizovane seminare i predavanja u svim oblastima Indije i sveta.
Pod vođstvom Svami Satjanande, obučeni sanjasini u ašramima Indije i
sveta se specijalizuju za terapiju jogom i vođenje redovnih kurseva. Većina tih
ašrama imaju uslove za življenje u njima i prihvataju studente na duže ili kraće
190
boravke. Oni, takođe, distribuišu jogičku literaturu koju izdaje Biharska škola
joge. Sanjasini koji vode ove ašrame, stalno putuju i drže seminare i kurseve na
zahtev poslovnih korporacija, fabrika, klubova, zatvora, univerziteta, škola i vlada,
kao i privatnih institucija. Mnogi ašrami sarađuju sa bolnicama, medicinskim
fakultetima i privatnim grupama i istraživačkim projektima čiji je cilj
sistematizovanje tehnika jogičke terapije, kako bi njena primena imala naučnu
zasnovanost.

SVAMI SATJANANDA SARASVATI

Svami Satjananda Sarasvati je roden 26. jula 1923. godine u malom mestu blizu
Almore, u podnožju Himalaja. Još kao dete je ispoljavao neobične osobine, a prvo
duhovno iskustvo je imao u šestoj godini. Mnogi sadhui koji su prolazili pored
njegove kuće na putu ka višim himalajskim oblastima, blagoslovili su ga kada je
bio dečak, i inspirisali u njemu intenzivnu želju da dostigne duhovne visine i
vairagya-u.
U osamnaestoj godini, kada je završio formalno obrazovanje, Svami
Satjananda je napustio dom svojih roditelja u potrazi za guruom. U Rišikešu je
sreo Svami Šivanandu koga je prepoznao kao svog duhovnog učitelja. U toku
dvanaest godina koje je proveo u guruovom ašramu, Satjananda se do te mere
posvetio karma jogi, da je Svami Šivananda govorio da on radi za četvoricu ljudi.
Kao idealan učenik, Svami Satjananda je radio od svitanja do kasne noći,
obavljajući sve vrste poslova, od donošenja vode do organizacije ašrama. Služenje
guruu bilo je njegova radost i strast.
Iako je imao izuzetan intelekt (od Svami Šivanande opisivan kao
mnogostrani genije), učenje Svami Satjanande nije bilo posledica uputstava ili
studija u guruovom ašramu. Sa verom, on je sledio naredbu svog gurua: »Radi
mnogo i bićeš pročišćen. Ne moraš da tražiš Svetlost, ona će se razviti iz tebe

191
samog«. I to se, zaista, i dogodilo. Svami Satjananda je postigao prosvetljeno
razumevanje tajni duhovnog života i postao veliki autoritet za tantru, hata jogu,
kundalini i krija jogu.
Posle dvanaest godina boravka u guruovom ašramu, Svami Satjananda je
započeo parivrađaka život - osam godina je lutao kroz Indiju, Avganistan, Burmu,
Nepal i Cejlon. Za to vreme sreo je mnoge velike jogine i svete ljude i razmišljao
o usavršavanju tehnika joge koje bi mogle da umanje patnju čovečanstva. Širenje
joge je bio zadatak koji je dobio od svog gurua, Svami Šivanande. 1963. godine,
njegova misija je postala očigledna, i on je osnovao Biharsku školu joge, da bi
pomogao ljudima da se kreću duhovnim putem. U Bihar su ubrzo počeli da dolaze
studenti iz cele Indije i svih zemlja sveta. 1968. godine, Svami Satjananda je
putovao po svetu sa namerom da prenese drevnu jogičku praksu ljudima svih vera,
kasti, religija i nacionalnosti. Od tada, on je poznat na svim kontinentima i smatra
se vodećim učiteljem joge i tantre, vodi veliki broj duhovnih tragalaca i inspiriše
mnoge ašrame i joga centre širom sveta.
Iako mnoge prosvetljene osobe nisu u stanju da efikasno funkcionišu na
materijalnoj ravni, Svami Satjananda ne doživljava sebe izvan karma joge.
Njegova misija, kojoj je cilj da se seme duhovne kulture sveta razvija i širi, glavna
je motivacija njegovog života i on ima dinamičku ulogu u vođenju ašrama i
treningu učenika mnogih rasa i jezičkih područja.
Iako je dostigao kosmičku realizaciju, Svami Satjananda je u stanju da
govori o svim stvarima kao običan čovek. Svamiđi poseduje znanje drevnih
tekstova, živo interesovanje za moderne nauke kao i njihovo razumevanje, ali on
nije učenik koji svoje učenike podučava formalnim učenjima i uputstvima, već
transmisijom i kontaktom. Kao što i sam ispunjava mudrosti svog gurua, Svami
Satjananda prenosi univerzalno znanje učenicima koji imaju otvoren um i spremni
su za duhovni rast.

SVAMI MUKTANANDA SARASWATI

• Rođena u Australiji, počela da se bavi jogom kao studentkinja

univerziteta.
• 1974. godine dobila sanjasa dikšu od Svami Satjanande u Biharskoj
školi joge.
• Pod ličnim vođstvom Svamiđija, Svami Muktananda je postala stručni
jogički terapeut, autoritativni predavač i inspirativni učitelj joge.
• Od 1979. vodi ašram u Bangaloru, u Južnoj Indiji, odakle putuje i
pomaže ispunjavanju misije svog gurua.

192