ПЛАВИ САЊАР А кад нађе - светлост обасја
Дозволите да вам представим
сањара са сновима плавим.
Песник се сасвим никад не буди.
Он увек нешто преде и плете.
Песник је споља ко сви људи,
а изнутра право, правцато дете.
И то дете које се чуди
много чему што раде људи.
Песник гледа у свет кроз перце
пауна и кроз фрулу од зове.
Њему је кап росе језерце
по коме најлепше лађе плове.
Рој свитаца и букет цвећа –
то је права земаљска срећа!
Песник је срећан и када пати
и опет тужан у башти среће.
Песнику свака песма поврати
по једно детињство, као пролеће.
Кад славуј сине јутру у глави
прво се брату песник јави.
Покаже му путић до дворца
где звецка безброј златних
пехара,
па наговори свог развигорца
да га завеје снегом бехара.
Песник се напије сунчевог вина
уз свирку ливадских виолина.
Па онда лута кроз поља ражи
као да се у булке заљубио
и све као да тражи
нешто што није изгубио...
Сваке вечери и сваке зоре
он тражи риме и метафоре.
Кад их не нађе, песник је тужан
и цео свет му постане ружан.
брежуљке пуне грожђа и класја.
После сиђе у неку бајну
дољу да песми открије тајну.
Јер, песники воли, то нисам реко:
једну принцезу, кћер дивне баште,
која борави негде далеко –
у пределима његове маште...
 под шљивом држи
МОЈА МАЈКА
Ту је и моја мајка
Радмила, бивша вила.
Мотри ме из прикрајка
и склапа крила.
Тиха, тужна и стара
ређа рубље по плоту.
И с цвећем разговара
о кући и животу...
 
ЋИЛИМ ПОЉЕ
КАЛИПОЉЕ
Сад пазите: ведећете
најлепше поље на свету!
Или, боље: ћилим поље.
Ту ја живим ту се дивим
маслачку и сунцокрету.
То је моје Калипоље!
Риче крава, зриче трава,
ред ливада, ред пшенице.
У средини шушка крушка.
Доле војска буба мрава
горе ласте и сенице.
То је моје Калипоље.
ТОЛЕ 
Јуче се враћах ВИЛИНА ДОЛИНА
кући из дола ЗАМОЛИТЕ СВОЈЕ
стазом кроз неко РОДИТЕЉЕ Усред гаја ливадица
цветно воћњаче, по њој сија бисер зрео. Над
Замолите своје родитеље њом лебди измаглица
и видех малог да вам кажу где се жито меље. прозрачна ко вилин вео.
пастира Тола,
Салетите свог великог стрица Под јасиком трепетљиком
јагње и плаче. да вам каже где расте пшеница. тек рођена гружа каска
Ја викнух: ,,Толе, Доведите деду из предграђа Жуборећи водом плитком од
што плачеш, је ли``? да вам прича како се хлеб рађа. изласка до заласка.
Он пусти јагње,
забруја бренце. Да ли вам је бар у школи неко Ту долази једна бака
објаснио где извире млеко? с кравом мирном ко овчица
,,Био сам малко
заспао`` вели Сутра ћете бити морепловци Пије воде са брзака
,,па уснух- вук ми а не знате шта расте на овци. и постане девојчица!
закло јагњешце``.
Сутра ћете бити војсковође, По цео дан бере цвеће и
а нећете знати где зри грожђе. шарену котарицу.
Стасаћете бистри и весели А увече кући креће
ПРИНЦЕЗА не знајући шта сте дужни пчели. претворена у старицу.
Лепа принцеза Стасаћете лепи, јаки, здрави 
Цица из гривца, не схвативши шта сте дужни ЗИМСКЕ ТРЕШЊЕ
срете на балу крави.
младога принца.  Пред кућом дршће бела тешњица.
ГРУЖАНИ МНОГО ВОЛЕ У кући слатко спава Јелица.
И заљуби се Гружани много воле
Цица у принца Да граде лепе школе. Тутњи пећ жута ко зрела диња
И заљуби се у некој башти крај бистрог јаза.
и принц у Цицу. Скоро свако сеоце У прозорчиће с ружама иња
На брегу и у долу кљуцају гладни детлићи мраза.
И онда њена
мајка царица Има сребрно звонце У сну, на длан мале Јелице
донесе прекрасну И позлаћену школу. падају зреле трешње белице.
венчаницу...
Прозори школски сјаје 
И рече Цици, И красе Гружу целу.
с росом у оку:
,,Устани, кћери, Највећа и најлепша је
Добрица Ерић
да пустиш стоку!`` Школа у моме селу!