Љубинко Дугалић

КОРЕКЦИЈЕ ХОДА
 GRAMATIK
Библиотека
СавременаА

Љубинко Дугалић
КОРЕКЦИЈЕ ХОДА

Уредник
Данило Јокановић
 Љубинко Дугалић

КОРЕКЦИЈЕ ХОДА

Gramatik
2016.
ЈУТАРЊЕ ВЕСТИ
ДА САМ НЕПОУЗДАН

да сам непоуздан био бих бршљен:

за успење изабрао бих стабло
без видљивих годова, оно по којем се
небо окреће око наших глава.
да сам храст у провинцији,
витак и леп, оженио бих се
девојком са дебелом земљом
и мирним ветровима у очима.
да сам звоник купао бих се у месечини,
ничији одлазак не бих прећутао.
да сам сат на перону, мерач времена да сам
на магистралама у изградњи,
прижељкивао бих земљотрес:
све да се сруши и изнова изникне
– брзо и без много речи.
без могућности да се сачини записник,
на којем ћемо се пред судијама
изнова заклињати
да смо све видели и све чули:
као бршљан непоуздани
– глуви и слабовиди.

7
ВАЖНИЈИ ОД КАПИ КИШЕ

све почиње у другачијим пространствима:

риба као вода, птица као ветар,
човек као грумен изникао из капи кише.
потом све бива умањено непрестаним
протицањима: вода се умори у таласању
од потапања до отицања у море избављења.

и када до себе досегне птица се умори

опирући се ветровима који је дижу у висине.
човек остане недовршен
и заробљен страхом да ће изневерити
сузу из првог плача,
којом је издвојен из воде,
у којој се сваког јутра буди
с разлогом проклет да буде важнији
од земље по којој хода.

8
ЈУТАРЊА ВЕСТ

Дон Кихот спокојан дрема

у хладу младе и неудате ветрењаче.
Нарцис се руга огледалу.
Сизиф је, јавили су доушници,
издахнуо под лажним каменом.
отац Бенедикт шеснаести
кандидовао се за посланика
у јеврејском парламенту,
негде, у потаји, верујем
заседао је и нуклеарни комитет.

у јутарњим часовима
Адам Евин,
у јабучару
између планине Троглав
и планине Радочело,
по други пут
затражио је рајски азил.

9
ИЗАБРАНИ ПРИМЕРАК

хало, ко је пред вратима?

полиција!
шта хоћете?
да пођете са нама.
никуда ја не идем.
имамо начина да вас приморамо.
какав ће бити мој статус,
ако пођем?
бићете оно што сте били на почетку.
а то је?
изабрани примерак.
зар баш морам?
доста је било.
потоп се сутра завршава,
морате да се вратите на Нојеву барку.

10
ФОТО-МОДЕЛ

стигла ми електронска порука

од Еве: док је као фото-модел
радила у Холивуду
Адам је њене пропланке у рају
претворио у воћњаке.
упркос стеченом образовању
у мноштву нових стабала
не успева
да препозна дрво
својег живота и знања.

11
БЕЗ ПРЕДУМИШЉАЈА

трава је покошена,
воћњак орезан и расцветан,
змије под камен враћене.
Адам на балкону шири рубље,
оскудно одевена Ева
управо излази из теретане.

молим те, Боже,

да провериш у својим намерама
да ли си ме пробудио
на планираном месту.

12
ПЛАН ЛЕТЕЊА

постајем успешан:
усред пролећа
нахранио сам змије
зрелим јабукама.

извршио сам
себи изречену пресуду,
сада летим ка следећем рају:
на Арарату вечерас
извесни Ноје објавиће
резултате
првог самосталног избора.

13
КАМЕН ОД КАМЕНА

а онда је дошао мајстор

непознате струке,
мајстор над мајсторима.
насред дворишта поставио
камен од камена.
на такав камен поставио
још један камен од камена.
и на следећи камен
поставио камен од камена.
и тако, до облака,
до краја вида
постављао
камен од камена
на камен од камена.

ево вам куће да се огрејете,

да вас не гледам како дрхтите
под празним кровом,
рекао је.

и на улазним вратима,
одлазећи,
оставио
један мали отвор
величине будног ока.

14
ИГРАЛИШТЕ

онима што су отпутовали

купили смо карте са сувим жигом.
нама су остали телеграми саучешћа.
нама су остале њихове фотографије.
нама су остале њихове празне собе.
нама су остала њихова деца.
играмо се са њима,
избегавамо улице у којима се продају
карте за путовања.
играмо се са њима, у празној соби
у коју нечујно продире вода.
то је добар знак:
након оволиких киша
уследиће потоп,
храбре нас уплакана и видовита деца.

15
НЕДЕЉА

и никада нећу бити академик.

никада члан удружења књижевника,
ни националног књижевног друштва.
одбићу чланство у ПЕН-у и осталим
невладиним организацијама.

потрудићу се да ме никада
не упишу у матичне књиге
рођених и узалуд венчаних.
не умем да користим оловку и хартију,
ни оштрице за урезивање знакова
на камену и кожи, сопственој.

данас је недеља,
знам шта се дешавало
у претходних шест дана
и хоћу да се одморим.

и молим те:
ништа не покушавај
са јабуком у руци
и тим глупим осмехом на лицу.

16
ОСМИ ДАН

под прозором засадио сам

јабуку – младо стабло донето
из расадника у планини.
у мекану земљу положио жиле,
гране ократио до изнад пупољака:
да букну, да се рашире,
плодове да подаре.

пожурио лаковерни калемар,

чујем шапућу мрави
некуда из траве запућени.
са њима скакавци и пужеви
са кућицама на леђима.
најпре сачекај четрдесет
кишних дана да протекну:
када вода прекрије што је њено,
сазнаћеш шта си у земљу закопао.
и шта је потопом изабрано
да се пробуди
и плодовима завара.

17
БРДО

брдо има тесне тунеле.

брдо има стене
од леда и пламена.
брдо испред нас,
брдо испод нас.
оно доле и ово горе,
на којем стојимо.
са којег посматрамо мишеве
како журе у скровишта
након обављених послова.

на којем загрљени стојимо

колико векова већ:
чекамо јесен,
чекамо
јабуку да сазри.

18
ОБРАЧУН

стонога на седамдесет две ноге

стоји на узаном брвну.
стоји и чека
стоногу са оне стране
– да укрсте рогове,
да се обрачунају чврстим челима.

а супарнице нема: њен свет

још увек ишчекује резултате
претходног потопа.

тежак задатак очекује стоногу

на седамдесет две ноге:
какав свет да освоји
без спасоносне борбе.

када би могла да се окрене,

када би могла да одустане
и опет буде плашљива стонога.

али, већ је прекасно

– брвно је уско,
ка другој страни усмерено.

19
ХРАСТОВИНА

од храстовине може
да се направи поуздана ломача,
на храстовини истовремено
могу горети Рим и Јованка Орлеанка.
и све књиге из библиотеке
у Александрији, и књиге у неким
другачијим ноћима и провинцијама.
довољно да неки светац
или кандидат за такав терет
употреби погрешну руку
приносећи воду жедним устима.

једном, ако попусти пажња

студентима Филозофског факултета,
Спаситељ ако прихвати
још један мандат
лукави судија
негде у потаји
од храстовине
истесаће велики крст.

20
УДОБНО ЈЕ ЛЕЖАТИ МЕЂУ ТРАВАМА

удобно је лежати међу травама,

са шакама положеним испод потиљка
и чврсто отвореним очима.
и када изнад њих пролазе
обнажене девојке са зрелим
јабукама у рукама.

и када по њима снег напада

удобно је лежати међу травама
и своју травку дочекати
да те неочекивано препозна:
да се повије и помилује те
као жена коју си
као своју и једину
хиљаду година у тишини чекао.

21
АКО ОПЕТ БУДЕМ ЖИВ

ако опет будем жив бићу птица.

имаћу своје небо и свој ред летења,
избегаваћу пролеће у гранама
и стидљиве јабуке,
румене од навике завођења..

ако опет будем жив имаћу своју

државу. на гласачким листићима
биће написано само моје име
и сви ће имати право да изаберу
између мене и мене.

са раширеним крилима победника

летећу изнад ваших глава
у облику нерођених јабука.
само једну заповест да издам,
спасоносне речи да изговорим:
нишаните, слободно нишаните
охоли стрелци.

у крошњи сакривена
већ осматра вас
краљица Ева
са змијама својим
многобројним.

22
ПЛОДОВИ И ПТИЦЕ

над црним кровом

шуште једри листови,
изнутра зелени.
преплашене јабуке у чврстом
загрљају са гранама,
једна сазрела у високој
трави, споља зеленој.

младић стоји у капији

и погледом испраћа
преплашене птице.
не чује змију
која се приближава:
можда њему, можда јабуци
под теретом зрења
у траву палој.

23
ЛЕКЦИЈЕ
ЛЕКЦИЈА О РОЂЕЊУ

мене су некада волели

моји родитељи.
због мене
хладне постељe саставили,
родне калемове засадили,
стадо подмладили,
топлили снежне
и кратили вреле дане.

прво па мушко,
то је дете са гаранцијом,
вреди као пар волова
и три товара жита.

мене су волели
моји родитељи
док нисам поновио
њихову кобну грешку
и одлучио
да се родим.

27
ЛЕКЦИЈА О ПОЧЕТКУ

синоћ, загледана у ведрину,

у даљину,
узвикнула си уплашена:
Венера, тако јасна Венера.

као да си видела велику

жуту јабуку у Евиној руци
понуђену мени, а не Адаму.

28
ЛЕКЦИЈА О ДОСАДИ

шта радиш Адаме

– јабучар орезујем.

шта радиш јабуко

– за завођење зрим.

шта радиш шарена птицо

– веселе вести разносим.

шта радиш Ево

– од ребра змију рађам.

шта радиш кишо

– за потоп се спремам.

шта радиш Адаме

– још једну досаду очекујем.

29
ЛЕКЦИЈА О ЛЕКЦИЈИ

замолио сам ту девојчицу

да отпева неку песмицу,
једну од оних по којима голе
певачице снимају кратке филмове
на Канарским острвима
или на Ади Циганлији,
што зависи од новца сачуваног
за помоћне уметности.

не могу, рекла је самоуверено,

по врло повољној цени
купила сам право да заувек
останем млада и заводљива.
ако запевам нећеш сазнати
зашто се сунце око једног места
непрестано врти у круг.

и штета што ти се не допадају

моје јабуке, не знаш шта си
пропустио.

30
ЛЕКЦИЈА О ЛОПТИ

за Никиту Станескуа

узме се комад камена

и најпре провери да ли су у њему
небеса над воденим безданима
и барка паркирана на врху
планине.

потом се клеше, шест дана

клеше свеједно каквим
алаткама и околностима.
све док се не претвори
у савршену лопту,
помало топлу у средишту
као да је жива, као да има срце.

седмог дана одмарај се али

пажљиво – припази на трапаве
морепловце и бродове који
испловљавају ка Индији.

не дозволи да још једном сви,

али апсолутно сви кажу:
– каква би то савршена лопта била
да Кристифор није открио Нови Свет.

31
ЛЕКЦИЈА О ИЛУЗИЈАМА

ко је онај човек?
оно није човек већ миш.
а изгледа као човек?
успешно игра додељену улогу.
зашто хода тако?
мишеви не ходају,
мишеви не ходају.
и колико траје представа?
до умирања, до смрти.
чије смрти?
а чију смрт желиш,
питање је сад!
можда ћемо заједно умрети.
можда ће мишеви владати
свемиром
и црним рупама у њему.
зашто си се предомислио:
смрт је илузија
која оправдава
све остале.

32
ЛЕКЦИЈА О ПРОЛАЗНИЦИМА

у пространом парку голубови су

срали на споменике и пролазнике.

радници на одржавању градске чистоће

говорили су: голубови нису наши,
наше је смеће што по земљи скакуће.

ливци из ливнице говорили су:

голубови нису наши, наша је бронза
што се у калупе слива.

споменици и пролазници
нису ништа говорили. зар је важно
о чему говоре или шта мисле
по глави посрани?

33
ЛЕКЦИЈА О БРЕГОВИМА

ако попијем неколико ракија више,

и дах ми с разлогом ојача,
нећу потражити кућу у којој живе
она три прасета нити ћу
да се опробам у дувању и рушењу.

отићи ћу у равницу, међу ветрењачама

расутим по бреговима да изаберем
ону са највећим крилима. и дунућу
да се покрену, свемирски и вртоглаво.

а потом ћу да прилегнем на клупу

поред врата и сачекам да се појави
Дон Кихот: имам нешто важно
да га приупитам.

34
ЛЕКЦИЈА О ПУТОВАЊИМА

Ева се није вратила: на неком

острву усред океана прорадио је
вулкан и авиони не лете због пепела.

седим на тераси изнад реке,

у торбу за путовања пакујем
ситне таласе и птице-певачице
у широким крошњама.

самоћа није распоређена

с мером: некоме је дозвољено
да се спакује и оде.
а неко изгори и као пепео
нестане у високим облацима.

35
ЛЕКЦИЈА О ПОБЕДНИЦИМА

седим на столици. седим и пишем,

победничку песму пишем
за Елиота Исаковског.
ево је, јури кроз универзум
стазом број шест,
девет зарез тридесет осам
секунди на сто километара
– ветар у леђа нула зарез осам.
брзу и тачну песму, дакле, пишем,
и лако разумљиву ако се зна
да сам ухватио победнички ритам.
након проласка кроз циљ
мораћу урин у епрувету,
узеће ми и мало крви за анализу.
провериће да ли сам користио
недозвољена средства:
игнорисање стварности,
секс са особом супротног пола,
поседовање националних
крвних зрнаца.
све мора пажљиво да се провери:
то су опаке болести које оболели
покушавају да прикрију
учешћем у играма и украшавањем
ореолом победника.

36
ЛЕКЦИЈА О СТРЕЛАМА

најпре су увежбавале
да погоде муфлона,
тачно између рогова
где је тело најмање
опрезно.
потом су на ред дошле срне,
хитри зечеви и пастрмке.

све су увежбале
и биле незаменљиве
отровима изоштрене.
зар је важно
по чијем редоследу
и у каквој голомразици
украсиле су и крунисане главе.

откако су измишљене речи

оба ува изнајмио сам
доктору за плућне болести.
сад слободно ходам унаоколо
са великом јабуком на глави.

37
ЛЕКЦИЈА О СВЕТЛОСТИ

на радију су јутрос објавили

да се међу мртве преселио
Нил Армстронг пилот из Охаја,
у књигу приучених летача уписан
као први освајач месечеве светлости.

након повратка на земљу

и осам недеља проведених
изван земаљског света
исто толико времена потрошио је
у бару Плава Катарина
опијајући се гутљајима јабуковаче:
туговао је
за олако пропуштеном шансом
да заувек остане
унутар месечеве светлости.

за неком светлошћу,
неким повратком опијен
и ја ћу једног дана
као киша заплакати.

38
ЛЕКЦИЈА О УМИРАЊУ

у дану у којем се пробудио Јан Палах,

Праг је изгледао као празна телефонска
говорница: прљави од пепела пацови су
ћутали над подигнутом слушалицом.

најпре се сетио широког и хладног

степеништа, потом ватре и непријатног
мириса руку које догоревају.
то је неизбежно када си жив,
и када свој знак урезујеш
на стаблу живота.

у дану у којем се пробудио

Јан Палах је био задовољан:
анђели у белим хаљинама
на ухо читали му телеграме
искреног ћутања.

сада знате шта је добро обаљен посао,

рекао је окупљеним дописницима:
када се на прави начин ослободиш
обавезе умирања, преостало време
протекне у мање важним пословима.

39
ЛЕКЦИЈА О КРУГОВИМА

када пожелим да поправљам свет

забављам се бацањем каменчића
у бистру воду реке.
није тада превише празно
ни очајно ово небо огледнуто
у мноштву малих таласа
који се у круговима шире.

једном ће и мој лик

на неком таласу
ка другој обали да заплови.
да се небо и ја коначно
погледамо, очи у очи.

ко ће тада
на обалу да дође
и покуша да поправи
тај очајни тренутак?

40
ЛЕКЦИЈА О БОЛЕСТИМА

од банке примио сам аграрни

недељник. као узорни дужник
обавештен сам да постојеће кавезе
за кокошке допуним простором
за одмор и доколицу,
у оборе да уградим играчке
и тако безболно спречим појаву
болести које изазива доколица.
као узоран дужник известио сам
да су моје свиње и коке носиље
срећно организоване,
са бројевима на ушима и крилима
и под надзором удружења
заробљених животиња.

јутрос, поред прозора пролазећи,

чуо сам грлатог надзорника
да чистача фарме
назива стоком без репа.
банкарски чиновници непогрешиво
уочавају болести новца.
болести од којих обољевају животиње
раширене су након искрцавања
на Арарату. све остале нису
ни од Бога ни од банкара,
већ од неуспешно лечених надзорника.

41
ЛЕКЦИЈА О ЛЕКУ

ако не успеваш банкару

да вратиш преузети дуг

ако немаш снаге да покосиш

траву до прозора нараслу

ако заборавиш од чијег осмеха

искован је дан

седни на дрвену клупу,

ону под крушком испред куће

и загрли жену коју волиш,

и загрли жену коју волиш.

42
ЛЕКЦИЈА О ПРОМЕНАМА

мала зубарева кћи на првом

састанку рекла ми је да воли
Лорку и мушкарце са брадом.

мала зубарева кћи на другом

састанку признала је да воли
Лорку и песнике са брадом.

када сам се нагнуо да је пољубим

мала зубарева кћи на следећем
састанку признала је да воли
Лорку и песнике са брадом,
али оном која расте дивље
и необуздано и није
пажљиво негована као моја.

од тада излазим са девојкама

које се ћутке љубе.
и не говоре много о променама
које се на лицу дешавају
због љубави.

43
ЛЕКЦИЈА О ПРИРОДИ

старац на тргу продаје

мрког медведа.
уме да преспава зиму.
уме да бере мед и крушке.
уме да пева и игра,
и никада у шуми не залута.

огроман је и снажан
медвед на тргу изложен.
може да ме прогута,
може да ме растргне.

може, и то може
каже продавац:
ако му покажеш
бар један од начина.

44
ЛЕКЦИЈА О ТРАГОВИМА

откуда на нашој трпези оволико

испражњених чаша питам те
сваке вечери.

није ли празнина њихова

од времена које потрошили смо
раздвојени или љубећи се
начином изгубљених у свемиру.

откуда на нашој трпези оволико

немих сведока, лако ломљивих.
није ли ломљивост њихова штит
којим се од несанице бранимо.

тек да године које су прошле

и које ће проћи не бројимо
по цветовима и зрењу
већ по мрвицама
које на столу остављамо.

45
ЛЕКЦИЈА О ЗАВИЧАЈУ

након неколико миленијума

потрошених на досаду
животиње у овдашњим пределима
одлучиле су да измене распоред будности:
овца ће да буде пас чувар, пастир ће да буде
неидентификовани летећи објекат,
а трава ће да се претвори у кишу
након што семеном добаци до неба
и научи да тече у супротном смеру.
у свим временима штап је непромењена
категорија, исто као вук
и оштрим зубима наоружана замка.
усред још једног стварања света,
испод крушке за летовање птица
са посебним потребама,
нечије напуштено ребро одбило је
да призна резултате референдума
и претворило се у жену.
од тада све је досада, осим часова
које ишчекујемо, потврдио је Адам
након неколико миленијума
потрошених у изгнанству,
вративши се у завичај.

46
ЛЕКЦИЈА О ПРАЗНИНИ

двадесет девет недеља марљиви

градитељи копали су бунар у језеру.
у плавом језеру када су облаци плави,
у црном када сунце залута
и утопи се у Тихом океану.
двадесет девет недеља поуздани
сведоци бележили су сваки помак
у градитељству: колико је песка
из бунара за воду ископано,
колико за споменике и храмове
на обалу избављено.
двадесет девет недеља трајало је
мучење са градитељством.
ништа на површини воде,
ништа на ведром небу
не указује да је бунар ископан.
ни потонули бродови, ни чамци
за обалу привезани, ни сунце
из Тихог океана запућено
бунар не помиње. само ми,
који смо поверовали
градитељима и сведоцима,
само ми из њега повремено
помоћ дозивамо.

47
КОРЕКЦИЈЕ ХОДА
НА ОБАЛИ ЈЕЗЕРА И ЈА СТАЈАО САМ

на обали језера и ја стајао сам и чекао

мачку да се врати из куповине.
у последњем тренутку јавила се
из Торонта: лукавица се,
као главна сестра запослила
на клиници за лечење шизофреније.
на сличан начин напустио ме је
пас купљен у Подунавцима
и петао припремљен за такмичења
на Олимпијади.

сада сам сиромашан анђео

којег су отпустили са радног места
чувара раја. нисам задовољио:
стражари попут мене
морали би да знају
чије лице је анђеоско,
а чије за дошколовавање
– доле, на земљи,
препуној инструктора
са анђеоским крилима
и ђавољим осмехом.

51
ПИРАМИДА У ПУСТИЊИ

по будним дубинама трагао сам

за одјецима сопственог ћутања:
отварао искусне шкољке, делифинима
завиривао у мехурове, са пастрмкама
лудовао по горским вировима.

не верујем морепловцима,
њихова пучина је препуна светлости,
по хридима посејаних светионика.
моји вирови и моје воде
успон на Арарат савладале су у мени.

нема ћутања у којем за једну ноћ

не може да изникне пирамида:
у пустињи створеној од речи
изговорених у нечије неопрезно ухо.

рефрен:
ја сам потоп, ти си потоп.
она је потоп. и оно уплакано
дете је потоп: када се исплаче
његово ћутање, заједно са нашим,
прекриће свет.

52
УКУС ЗЕЛЕНЕ ЈАБУКЕ

пожелео сам да пођем у школу:

тата ми је купио црвене ципеле
и прибор за писање и ташну
за чување сунчаних дана.
пожелео сам њиве да преоравам
и сејем, облаке да доводим
над њима да се исплачу,
жита да зру у зрнима од суза.
пожелео сам да се оженим:
у мега-маркету набавио сам
три литра љубави у породичном
паковању и невесту са укусом
зелене јабуке.

недавно, и да умрем успео сам

да пожелим: у топлој земљи
ископао склониште у облику
гробнице, испунио је увелим
листовима, свештеника замолио
на укопу да прочита Житије
Светог Сизифа.

као змија
у голу и хладну кожу одевен
не знам када пожелео сам
небо земљом да савладам,
ја, твој Адам лаковерни.

53
БАЛ

одувек сам жудео

једну јабуку да поведем на бал.
румени да заиграмо,
румени да се шепуримо
међу дворским дамама.

то није могуће, упозорава

секретар двора: јабука нема
руку за љубљење, белу пут
испод хаљине, ни ноге
за подвезице.

тa крошња, под којом дремаш,

вињага је на којој расту гроздови.
ако ти је до додворавања
сачекај да сунце стигне до јесени
на балу румен од вина да заиграш.

54
ЛЕТЊЕ РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА

ни летње кравате, приметио сам,

нису ми довољно верне:
она плава излази
са возачем шинобуса,
црвена игра билијар
у лиги шампиона,
зелена се кандидовала
за секретара у министарству,
црну сам јутрос изоставио
из тестамента.

а и бела је шарена:
у закључаном орману,
за кошуљу привезана,
приметио сам, у потаји
припрема испит
за поуздану омчу.

55
О ЕКСЕРИМА И СПАСЕЊУ

и ја сам ексер. имам главу и тело.

тело је оштро и јако, од челика,
глава је равна и тупа
као да је од другачијег материјала.
рецимо од ваздуха или воде,
најчешће од земље.
дозвољено је по њој да удараш,
и бескрајно и упорно:
у глави нема ничега спасоносног.
добро је што је тако,
не ваља када главу одвојиш од тела:
почне да се понаша својеглаво,
ништа не осећа, ни за чим не мари.
и смањи се: на њој не можеш
ни отисак прста да оставиш.

весели Ноје за градњу барке

није употребио ексере:
у њима нема ничега спасоносног,
ни у предметима и бродовима
касније саграђеним.

56
НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ

моја кћерка каже да сам најбољи тата

на свету – целом. таква оцена није
за хвалисање, јер – лако је и безболно
заварати неискусне девојчице.
госпођа, запослена на првом спрату
Пореске полиције, тврди да сам идиот:
смета јој мој начин обрачуна и уплате
пореза на додате вредности: за рад са
бројевима користим математичке
уместо пореских операција.

Барбара са трећег спрата о мени не говори

гласно. када одмакнем низ степениште
изјави, сетно, да сам господин у најбољим
годинама и да штета што ноћи
проводим заокупљен пословима
за чије обављање је неопходно
дуготрајно седење на столици.
Барбара је некада имала љубавника,
у Бресту је волела једног Жака
који се лажно представљао као песник.
а био је мушкарац у најбољим годинама
и без додатих вредности
које убрзавају циркулацију.

упркос убедљивим разлозима наставићу

са досадашњим пословима и љубавима:
никада се нисам заљубљивао у жене
због којих се граде коњи од дрвета
и гладни остављају на пространим плажама:
да се нахране причама о лепим женама
и њиховим лакомисленим љубавима.
57
КОРЕКЦИЈА ХОДА

мада у томе нема ничега личног

мој отац је био зидар: уредно
и поуздано слагао је печене цигле
једну уз другу и заливао малтером.
имао је надзорника, вештог
у читању искривљених и правих
линија. речи нису користили изузев
за грдњу помоћних радника.

деда и мајка дане су трошили

окопавајући поврће.
због недостатка небеске влаге
поврће је одбијало да расте
и неколико година трагали су
за мајстором задуженим за поправку
неуспешних повртњака.

сестра се родила после мене,

благовремено је проговорила
и научила да хода.
након пет година лекари су уочили
неправилности и упутили је
на корекцију зглобова. отац и деда
били су изненађени болешћу
која узима маха: и телад и гуске
гегају се током ходања,
али – нема ту ничега сумњивог,
то је од Бога.

58
данас опет имам осам година и учим
да сликам. на почетку увек насликам
планину, сунце и бунар пред кућом.
моја сестра има пет година и зна
да је планина на другој обали Ибра,
да је кућа испод ораха и бунар
испред куће. али – не зна
шта да нацртам да бих је насмејао
када се врати из болнице. неки знак,
да је уверим да је била са мном
и када дрхтала је у кориту од гипса.

у неком граду у којем болница

за поправку деце налази се
у улици Тиршовој.

59
ЈЕСЕЊИ ЛИСТ

са севера снегови силазе

низ уснуле планине.
силни ветрови леде цветове,
пропланке и воде
– до мене да дођу.

могао сам да останем зелен и јак,

поред змије у топлој земљи
да ископам гнездо.

то су само смеле могућности:

– ове идеалне временске услове
искористићу да се одвојим од гране
и полетим, напокон полетим.

60
ДУГАЛИЋИ И ДУГАЛИЋИ

упркос противљењима
разумем наоружане људе
који пуцају на наоружане људе
довољно блиске да их могу поубијати.
прецизније речено: разумем
наоружане Дугалиће који пуцају
на наоружане Дугалиће да их увере
да нису довољно Дугалићи,
да су негде попустили, да су поклекли.
или пожелели да буду мањи или већи,
никако онолики какви су Дугалићи
били када су први пут себе тако назвали.

Дугалићима који пишу поезију свеједно је

да ли на таквом умећу и разборитости
захвалност дугују пророку зачетом
на камену у пустињи
или оном што је до спасења дојахао
на белом магарцу.
Дугалиће, који никада нису ратовали,
једног дана, можда, прогласиће
за победнике под условом
да се из рата не врате Дугалићи
на црним магарцима,
са вестима о пророку под чијим језиком
пронашли су камичак
од којег намеравају да саграде нови свет.

61
СУТРАШЊИ ПОСЛОВИ

ливада усред воде,

на којој су изникли градови,
некада је била у облику плоче
коју су, забаве ради, градитељи
оставили на леђима слона.

а онда се појавио слон

запослен као пословођа
на плантажи дувана.
подигао плочу са дединих леђа
помисливши:
од ње бих могао да направим
дебелу цигару за после ручка.

и само трен касније одустао

уверен да ће једног дана,
када довољно остари,
као и на мојим леђима
негде у његовој близини
да изникне ливада
погодна за игралиште.

и да ће му потребнија бити
шарена лопта,
која лети и скакуће.

62
НОВЕМБАР

имам два датума рођења:

дванаести мај и петнаести
новембар. згодно је са собом
носити ове големе бројке:
као да сам дванаести или петнаести
потомак неке од дуговечних
династија. непоновљиво је
једном родити се усред пролећа
и знати да је такав подухват
могућ и усред снежних
падавина.

када пролећни човек одлучи

да запева, са осећањем узалудности
прати га онај други,
хладнији и ћутљивији.

када пролећни човек одлучи

да заплаче немим гласовима
са њим јеца онај други,
хладнији и ћутљивији.

када пролећни човек одлучи

да промени свет на овом остаће
онај други, хладнији и ћутљивији.

63
ГОЛУБОВИ

излазим из стана.
небо потврђује временске прогнозе
– стабилно је, без падавина и облака.
ветрови мирују. не чујем уличног
продавца иностраних валута.
млађи водник на углу турском кафом
прелива љуту ракију.
студенти су одустали од протеста,
године опет имају хиљаду дана,
весели голубови обнављају
гнездо испод терасе.

попрскан плаветним говнима

поново размишљам о небу:
Боже, ако је ово рај
твоји практиканти ових дана
превише хране голубове.

64
НА КРАЈУ ДВОРИШТА

радује ме да су револуционари
окочали поход на Тунис,
Египат и остале провинције.
упркос потврђеном напретку
у методама убијања
као замену за ратовања
ветрови преко опустошене земље
разносе мир и свеопшту тишину,
довољно тиху да у њој уживају
и особе са оштећеним слухом.

и сви остали
изузев седмогодишњег Ибрахима
који неутешно плаче:
његову пушку од тамне тисовине
однела је плаховита вода
док је, из рата враћајући се,
прескакао поток
који на крају дворишта тече
испод тек изниклих акација.

65
ЈУТАРЊЕ ВЕСТИ О ПРОЛЕЋУ

у веселим песмама о пролећу

ластавице трчкарају по топлим
крововима, пророци пишу
приручнике о правилном дисању
за време потопа,
траве се плету у тихе венце
за младенце и поверенике.
девојка у црвеној хаљини
испробава облаке изнад мирног мора:
весело је бити безбрижан
и заборавити на нечији одлазак
– јесен дође, остави траг и оде.
пролеће никада не долази само
и никада не препознамо траг
по којем смо отишли из њега.
а оно остало овде, уместо нас.

66
НА КРАЈУ ПУТОВАЊА

на крају путовања сакупићу прах

накупљен на одећи. ту нежност
којом помиловало ме је време
сачуваћу за видљивије дане:
када понестане садашњости,
када се пресели на узбудљивије
место, а мени остави своје
слатке плодове.

и тада биће вољних да потврде

да сам све жене које сам волео
покушао да претворим у анђеле.
и ова јабука коју јутрос калемим
под мојом руком, видим, цветаће
руменим цветовима

већ следећег пролећа осетићу

да сам испевао своје: довољно
светлости накупило се у очима
да бих могао да их склопим
и проверим да ли су све ствари,
сачуване за путовање,
на местима која им припадају.

67
АКО ЈАБУКА САЗРИ

ако престане киша

и облаци се разиђу,
ти ћеш да ми се приближиш.

ако ми се приближиш
могао бих
да те пољубим без размишљања.

ако те пољубим без размишљања

могла би да помислиш
да не примећујем змију
која нам се приближава.

ако се змија довољно приближи

могао бих
да наставим да те љубим.

наша змија опет отроваће се

одавно мртвом јабуком,
ни помислити неће:

мртви су мање-више мртви,

а ми љубећи се, упорно
увежбавамо такво савршенство.

68
НЕ ВОЛИМ РАЈ

хало, ко је пред вратима ?!

Ева.
која Ева.
твоја Адаме, љубави моја.
шта хоћеш?
да пођеш са мном.
никуда ја не идем.
наћи ћу начина да те приморам.
и где да пођем с тобом?
у рај.
не волим рај!
љубави, отвори да видиш
какву јабуку имам за тебе.
стижем,
љубави моја,
стижем!

69
 САДРЖАЈ

ЈУТАРЊЕ ВЕСТИ

ДА САМ НЕПОУЗДАН 7
ВАЖНИЈИ ОД КАПИ КИШЕ 8
ЈУТАРЊА ВЕСТ 9
ОБАВЕЗАН ПРИМЕРАК 10
ФОТО-МОДЕЛ 11
БЕЗ ПРЕДУМИШЉАЈА 12
ПЛАН ЛЕТЕЊА 13
КАМЕН ОД КАМЕНА 14
ИГРАЛИШТЕ 15
НЕДЕЉА 16
ОСМИ ДАН 17
БРДО 18
ОБРАЧУН 19
ХРАСТОВИНА 20
УДОБНО ЈЕ ЛЕЖАТИ МЕЂУ ТРАВАМА 21
АКО ОПЕТ БУДЕМ ЖИВ 22
ПЛОДОВИ И ПТИЦЕ 23

ЛЕКЦИЈЕ

ЛЕКЦИЈА О РОЂЕЊУ 27
ЛЕКЦИЈА О ПОЧЕТКУ 28
ЛЕКЦИЈА О ДОСАДИ 29
ЛЕКЦИЈА О ЛЕКЦИЈИ 30
ЛЕКЦИЈА О ЛОПТИ 31
ЛЕКЦИЈА О ИЛУЗИЈАМА 32
ЛЕКЦИЈА О ПРОЛАЗНИЦИМА 33
ЛЕКЦИЈА О БРЕГОВИМА 34
ЛЕКЦИЈА О ПУТОВАЊИМА 35
ЛЕКЦИЈА О ПОБЕДНИЦИМА 36

71
ЛЕКЦИЈА О СТРЕЛАМА 37
ЛЕКЦИЈА О СВЕТЛОСТИ 38
ЛЕКЦИЈА О УМИРАЊУ 39
ЛЕКЦИЈА О КРУГОВИМА 40
ЛЕКЦИЈА О БОЛЕСТИМА 41
ЛЕКЦИЈА О ЛЕКУ 42
ЛЕКЦИЈА О ПРОМЕНАМА 43
ЛЕКЦИЈА О ПРИРОДИ 44
ЛЕКЦИЈА О ТРАГОВИМА 45
ЛЕКЦИЈА О ЗАВИЧАЈУ 46
ЛЕКЦИЈА О ПРАЗНИНИ 47

КОРЕКЦИЈЕ ХОДА

НА ОБАЛИ ЈЕЗЕРА И ЈА СТАЈАО САМ 51

ПИРАМИДА У ПУСТИЊИ 52
УКУС ЗЕЛЕНЕ ЈАБУКЕ 53
БАЛ 54
ЛЕТЊЕ РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА 55
О ЕКСЕРИМА И СПАСЕЊУ 56
НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ 57
КОРЕКЦИЈА ХОДА 58
ЈЕСЕЊИ ЛИСТ 60
ДУГАЛИЋИ И ДУГАЛИЋИ 61
СУТРАШЊИ ПОСЛОВИ 62
НОВЕМБАР 63
ГОЛУБОВИ 64
НА КРАЈУ ДВОРИШТА 65
ЈУТАРЊЕ ВЕСТИ О ПРОЛЕЋУ 66
НА КРАЈУ ПУТОВАЊА 67
АКО ЈАБУКА САЗРИ 68
НЕ ВОЛИМ РАЈ 69

72
 Љубинко Дугалић
КОРЕКЦИЈЕ ХОДА

Издавач
Gramatik
Београд, Маљенска 1
gramatik56@yahoo.com
011 2971 593 / 064 130 21 82

За издавача
Данило Јокановић

Прелом
Студио gramatik

Штампа:
Рижа д.о.о. Краљево
Тираж:
300

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41-1

ДУГАЛИЋ, Љубинко, 1958 -

Корекције хода / Љубинко Дугалић. -
Београд : Граматик, 2016
(Краљево : Рижа). - 73 стр. ; 20 cm. -
(Библиотека Савремена)

Тираж 300.

ISBN 978-86-6135-082-5

COBISS.SR-ID 226486796