Početak 20.

-og veka obeležen je naglim razvitkom industrije i revolucionarnim naučnim

otkrićima. Uporedo, izdvojile su se velike sile, razvijene kapitalističke zemlje između
kojih se javila netrpeljivost zbog želje za moći posredstvom kolonija.Ovakvo stanje u
svetu dovodi i umetnost do naglih promena.
Javlja se čitav niz, umetničkih pravaca (obuhvaćenih imenom avangarda) koji imaju
zajedničke uzroke:

Nezadovoljstvo tradicionalnim stvaralaštvom,

Opšta kriza građanskog društva,

Osećanje opšteg haosa,

Osećanje nemoći, straha,

Čovek koji je ugrožen tehničkim razvojem.

Ideolog pokreta bio je Filippo Tomaso Marinetti, koji je 20. Februara 1909.godine u
francuskom dnevniku “Le Figaro” objavio “Manifest futurizma”, koji proklamira načela
futurizma.

Nastao je u Italiji, proširivši se ubrzo u Rusiji, Ukrajni, Poljskoj, Mađarskoj, Francuskoj,

Engleskoj, a kod nas, u Srbiji pod nazivom zenetizam

Iako se ruski i italijanski futurizam razlikuju, imaju zajedničke ciljeve: okrenutost ka

budućnosti, odbacivanje kulturnog nasleđa, optimizam, način nastupanja- drskost,
skandal, samouverenost, prkos. Suštinsko razlikovanje je što je italijanski futurizam
nacistički, rušilački i militaristički, dok je ruski revolucionaran, naklonjen narodnim
masama i demokratizaciji umetnosti.

У овом манифесту Маринети је огласио програм у неколико тачака и то су били

љубав немира, брзине, поезије, одважности и револта. Практички се може
презентовати тријумф човека над природом.
1910. издали су сличан манифест сликари, а 1912. архитекте.

Gnušanje naspram prošlosti i tradicije- biblioteke, muzeje tj. groblja treba spaliti;

Veličanje ljubavi prema brzini- “Trkački automobil je divniji od skulpture…”;

Tehnologiji, nasilju- slavljenje rata kao jedine higijene sveta.

Simboli ovog pokreta postaju automobili, avioni, gradske industrijske zone, odnosno sve
ono što predstavlja trijumf tehnologije, čovekovim detetom nad prirodom.

ITALIJANI

Marineti i njegovi istomišljenici bili su vrlo aktivni, puni energije i novih ideja,tako
da su u u razdoblju od 1909. do 1914. godine objavili šezdeset manifesta koji će
promovisati njihove ideje. Oni ističu snagu, agresivnost, temperament, pustolovinu
naspram sentimentalizma, romantičarskog zanosa i sanjarskih junaka, ali i
naspram pesimizma i pasivnosti aktuelne književnosti
Zalažu se za slobodu reči, odbacujući sintaksu, interpunkciju, veznike, prideve,
glagolske načine i vremena. Izražavaju se slikama, imenicama i neodređenim
načinom ; matematičke znake i hemijske formule koriste umesto interpunkcije ;
neguju VERS LIBRE – “slobodni stih koji jedini moze izraziti,
nesputan tradicijom,ritmove moderne duše”
ONOMATOPEJA JE CESTA

Iako je ostvario značajne rezultate u likovnoj umetnosti, italijanski futurizam u

književnosti nije ostavio ništa u nasleđe osim uticaja na druge pisce
vanfuturističkog kruga: Pirandelovo "Groteskno pozorište", "Magični realizam"
Masima Bontempelija, Ungaretijev slobodni stih.

RUSI
1910. Gileja” je prva ruska futuristička grupa pesnika čiji sastav su činili:
V. Hljebnjikov, D. i V. Burljuk, V. Kamenski, J. Guro, V. Majakovski,A. Kruconih i
B. Livsic. Grupa je osnovana na jesen 1910.godine, a njen inicijator je bio David
Burljuk. Iste godine objavljena je prva futuristička zbirka pesama ove grupe pod
nazivom “Sudijsko utociste”. Zbirka je štampana na zidnim tapetama u 300
primeraka.

1912. godine objavljen je “Šamar u lice javnom ukusu”– manifest ruskog

futurizma koji su potpisali David Burljuk, Aleksej Kruconih, Vladimir Majakovski
i Velimir Viktor Hlebnjikov. Oni sebe ne nazivaju futuristima,vec
Budetljanima od ruskog budet (будетляне), što znači biće. I samom Marinetiju su
jednom prilikom ruski futuristi objasnili: "Nemamo ništa zajedničko sa
italijanskim futurizmom, osim naziva. Naši putevi i putevi mlade ruske
književnosti diktirani su istorijski uslovljenim ustrojstvom ruskog jezika". Ruski
futuristi su, za razliku od Italijana, ostali u sferi estetike. Ruski futurizam je, kao
sto je već pomenuto, naklonjen idejama Oktobarske revolucije i narodnim masama,
a izražava mržnju prema buržoarskom društvu i kapitalističkom gradu. Svoj
antitradicijski stav ruski futuristi ne izražavaju zahtevom za rušenje i spaljivanje
muzeja, galerija i biblioteka, vec samo traze da se više ne slede klasici. Italijanski
futuristi imaju negativan odnos prema osećanjima i ženi, dok ruski futuristi neguju
osećajnost (jer za njih bez nje nema poezije) i poštuju ženu kao građansku ličnost i
pesničku inspiracij

Vladimir Majakovski
se nije bavio samo pesništvom,već je pisao drame, filmske scenarije, bio je
reditelj,glumac i slikar. Svoj život je u potpunosti posvetio radu i prenošenju ideja
futurizma (recitovao je svoje stihove u školama, fabričkim halama, na trgovima i
na taj način se povezivao sa slušaocima, rado objašnjavao svoju poeziju, polemisao
i diskutovao).

Centrifuga” je književna grupa umerenog futurizma.

Predstavnici ove grupe upoređivali su poeziju sa mašinom baziranom na
centrifugalnom kretanju
i izvodili analizu poezije preko matematičkih proračuna. B. Pasternak
je napisao manifest ove grupe pod nazivom “Centrifuga – Pismenost” u kome je
obrazložio osnovne ideje. Pasternak
se zalažu za ideju da je poezija bazirana na intonaciji, ritmici i sintaksi.