Cuveni ruski apiterapeut, ujedno i fitoterapeut i lekar Aleksej Sinjakov je u jednoj svojoj knjizi opisao

veliki broj postupaka za pravljenje preparata sa propolisom.

Kada govori o vodenom ekstratu propolisa, Sinjakov ovako opisuje postupak pravljenja: Za njegovo
dobijanje, propolis se isitni do sitnih grudvica velicine 2-3mm, stavi u staklenu posudu, koja se dobro
zatvara poklopcem, preliti destilisanom vodom (umesto nje se moze koristiti prokuvana ohladjena
voda) u odnosu 1:5
(podrazumeva se propolis/voda - moja prim.) i tako drzati 3-5 dana. Pri tome posudu svakodenvno
zagrevati u vodenom kupatilu (stavljeno u drugu posudu sa vodom - moja prim.) do temperature 40-
50 stepeni tokom 1-2 sata, istovremeno mesajuci sadrzaj staklenim stapicem (moze i nesto dugo -
moja prim.). Kada se poslednja procedura zavrsi, sve to profiltrirati i preparat je spreman,

Ubrzana varijana tog postupka, kako Sinjakov opisuje je da se ekstrat pravi tako da se isitnjen
propolis zagreva u vodi do 70 stepeni (ne vise) i drzi na toj temperaturi 2-3 sata, profiltrira dok je
vruc. Slicno tome ubrzanom postupku je pisao i dr Mladenov.
Za lecenje, uzima se 20-40ml ekstrata 2-3 puta dnevno tokom 4-6 nedelja. Pre upotrebe se
promucka.
Moze se cuvati do 2-3 meseca, posle toga se neka njegova svojstva menjaju i slabi baktericidno
dejstvo.

Sinjakov pise i o propolisovoj vodi, koja se pravi od ostatka propolisa posle pravljenja alkoholnog
rastvora. O tome i dr Mladenov takodje pise, kaze da neki sastojci propolisa nisu rastovljivi u alkoholu
ali jesu u vodi