(PDF) Srpski Za Strance Pavle Cosic

Pavle ] o s i }
SRPSKI ZA STRANCE
Priru~nik za lektore i studente srpskog jezika
testovi ve`banja igre
WYDAWNICTWO NAUKOVE UAM

SADR@AJ:
O NAMENI I UPOTREBI PRIRU^NIKA 9
1. DEO
TESTOVI I VE@BANJA 11
]irilica 13
Padeì, predlozi, prezent, glagol biti, leksika 13
Padeì, odri~ni oblik 14
Sastavi re~enice 15
Povezivanje pojmova 16
Postavi pitanje 17
Revizija: padeì, vremena (perfekt, prezent, futur prvi) 18
Primer me{ovitog testa 20
Povezivanje pojmova (profesije i alati 1) 22
Povezivanje pojmova (profesije i alati 2) 23
Pore|enje prideva; komparativ i superlativ 24
Glagolski prilog sada{nji 25
Me{oviti test 26
Predlozi i padeì 28
Padeì; imenice, pridevi, prilozi, zamenice i predlozi 29
Prezent; futur I i II, aorist, imperfekt, prezent za budu}nosti i pro{lost,
kondicional 30
Upitne zamenice 31
Pitanja i odgovori 32
Padeì; zamenice 33
Sastavi pri~u 34
Sintaksa; zavisne i nezavisne re~enice. Dopuni re~enice 35
Leksika; izrazi, pore|enja 36
Glagolski prilog pro{li 39
Glagolski homonimi 40
Glagolski homonimi i sinonimi (1) 42
Glagolski homonimi i sinonimi (2) 44
Glagolski homonimi i predlozi 45
Glagolski pridev trpni, pasiv (1) 46
Glagolski pridev trpni, pasiv (2) 48
5
Prefiksi (anti-, protiv-, kontra-, inter- i me|u-) 49
Pridevski sufiksi (-ki, -ski, -(i)ji, -ni, -ov (-ev), -in) 50
Tvorba i upotreba imenica 51
Zavisne re~enice; idiomi 52
Tvorba re~i; izvedeni pridevi, prilozi i imenice 53
Kolokvijalni govor i àrgon (1) 54
Kolokvijalni govor i àrgon (2) 55
Tvorba re~i; izvedeni glagoli, imenice, pridevi i predlozi 56
Govorne ve`be, Intervju 57
Veznici; uzro~ne re~enice, vremenske re~enice, kondicional, padeì,
dvostruka negacija 58
Sinonimi 60
Familijarni izrazi 62
Razumevanje teksta 63
Glagol trebati 65
Aorist i imperfekt 66
Deminutiv i augmentativ 67
Pridevski prefiksi 69
Kondicional, futur II, uslovne re~enice 70
Uzvici 71
Gramati~ke i pravopisne gre{ke 72
Antonimi i sinonimi 74
2. DEO
VE@BANJA I IGRE 77
Na slovo na slovo 78
Kalodont 78
Igra pokvarenih telefona 78
Konsonantske grupe 78
Toplo - hladno 79
Sastavi re~i (anagrami) 79
Narodne poslovice 80
Poslovice i izreke 80
Ve{ala 80
Najmanje dve stvari koje... 81
Pogodi ko je 82
[esnaest pojmova. Psiho test 83
Najomiljenije ìvotinje. Psiho test 83
Poga|anje li~nosti 83
Poga|anje profesije 84
Kviz 1 84
Kviz 2 88
Kviz 3 88
Kviz 4. Igra asocijacija 89
6
Umesto diktata 97
Igra s re~nikom 97
Ve`be s horoskopom 97
TV Dnevnik 97
Nastavi re~enicu 98
Obezglavljene re~enice 98
@ivotinje i njihove navike 99
Crna hronika 100
Pridevski i glagolski bingo (tombola) 101
Kako gledam na tebe 104
Izbaci uljeza 105
Zagonetna pri~a 111
Uputstva 112
Proces rada 114
Kuhinjski recepti 115
[tamparske gre{ke 115
Defini{i re~ 116
Podela uloga po scenariju 118
Nastavi dijalog 119
Sinopsis ili pri~a 121
Dràve i gradovi (Zanimljive geografije) 123
Pome{ana pitanja i odgovori 124
Hajde da pri~amo o... 127
Intervjui 129
Osmosmerke 131
Ukr{tene re~i 133
Mali oglasi 133
Akrostih 133
Numeri~ke igre 134
Re~enice i re~i sastavljene od limitiranih sredstava 135
Dopuni dijaloge 136
3. DEO
LITERATURA 141
Ud`benici, jezi~ki priru~nici i sl. 141

Beletristika, romani, zbirke pri~a, drame, popularna literatura 143
Novine, ~asopisi, periodika 144
Internet 145
Indeks za snalaènje po nivoima 147

Indeks oblasti i va`nijih termina 149
BIBLIOGRAFIJA 153
7
8
O NAMENI I UPOTREBI PRIRU^NIKA
Ovaj priru~nik namenjen je pre svega lektorima i studentima srpskog jezika, ali i svima
onima koji predaju i u~e srpski van fakulteta, u {kolama jezika i na privatnim ~asovima. Nastao
je kao posledica nedostatka nastavnog sredstva za srpski jezik koji bi pratio nastavu uz ud`be-
nik ili barem omogu}io lak{i pregled programa i rada na predavanjima i ve`banjima. Ipak, ne-
davno je iza{ao “Pregled nastave srpskohrvatskog jezika“ Danka [ipke 1 , na koji se ovaj priru~-
nik velikim delom i oslanja. U ovom priru~niku sabrano je iskustvo ste~eno na nastavi srpskog
jezika na Univerzitetu Adama Mickjevi~a u Poznanju, drànjem ~asova stranih jezika, privat-
nim ~asovima srpskog za strance, ali i iskustvo ste~eno u~enjem stranih jezika.
Budu}i da su gotovo sve postoje}e knjige s temom srpskog jezika za strance ra|ene za
po~etni nivo, a ve}ina ba{ za apsolutne po~etnike, ovaj priru~nik ne sadrì mnogo ve`banja i
testova za najniì nivo znanja zbog toga {to ti ud`benici u dovoljnoj meri pokrivaju te potrebe.
Ne zna~i da i takvih ve`banja ovde nema, ali su malobrojna i tu su vi{e da nastavnika inspiri{u
kako da sastavi sli~na.
Na vrhu svakog ve`banja nazna~eno je kom je nivou ono namenjeno, od 1 do 9, {to
ozna~ava broj semestra na fakultetu. To gradiranje ne treba shvatiti preterano precizno. Ono
sluì kao elementarni orijentir, skala, a naravno da uvek ima grupa i pojedinaca koji }e svojim
znanjem odskakati od nje.
Gotovo svi obrasci raznih vrsta ve`bi (koriste}i ovaj termin mislimo i na testove znanja
i igre, tekstove i ostale vidove vo|enja nastave) primenljivi su na sve nivoe znanja i mogu vari-
rati u odnosu na to kako ih predava~ prilagodi u~enicima. Sve ve`be i primeri navedeni u ovom
priru~niku isprobani su na ~asovima. Pore|enja radi, neke su ve`be obra|ene primerima za sve
1 [ipka, Danko: "Pregled nastave srpskohrvatskog (srpskog/hrvatskog/bosanskomuslimanskog) jezika,

(Petogodi{nji, trogodi{nji i intenzivni dvomese~ni nastavni program za govornike poljskog jezika); Wydawnictwo
Naukove UAM, Poznan 2003.
9
nivoe.
Valja naglasiti da je po pitanju modela malo toga u ovom priru~niku ekskluzivno novo
i originalno. Kori{}ene su razne {eme ve} odavno poznatih ve`bi primenjivani generacijama u
nastavi stranih jezika, odavno poznate igre za decu, koncepcije iz poznatih kvizova; ve`be, te-
stovi i igre preuzeti iz brojnih ud`benika i priru~nika ovog tipa za druge jezike2, ali je isto ta-
ko va`no naglasiti da su ovde probrani oni koji dokazano dobro funkcioni{u u primeni na srp-
ski odnosno hrvatski jezik3. Pokazalo se, naime, da neke vrlo popularne i godinama usavr{ava-
ne ve`be za, na primer, engleski i francuski ili su neprimenljive na srpski zbog gramati~kih raz-
li~itosti, ili studente ostavljaju krajnje ravnodu{nim i nezainteresovanim zbog kulturolo{kih
razlika koje se latentno provla~e kroz nastavu jezika. Ovde su, dakle, svoje mesto na{la samo
ona ve`banja koja su se pokazala delotvornim, ali i dovoljno zabavnim i zanimljivim da odrè
neophodnu pa`nju u~enika. Primeri su u najve}em broju originalni.
Veliku zahvalnost na podr{ci, idejama, dopunama i ispravkama dugujem kolegama Sta-
nislavi Kosti}, \ u r | i c i Boì}, Marinku Zeki}u i Slobodanu Vladu{i}u, a posebno se na brojnim
primerima i podr{ci zahvaljujem Veri Raki}.
P. ] .
2 Vidi bibliografiju. Ona ve`banja koja su direktno preuzeta iz stranih priru~nika i ud`benika obeleèna su fus-
notama, dok su op{tepoznate igre, ve`banja i modeli kvizova, zajedno s onima kojima se ne zna autor ili ih je smis-
lio potpisnik ovih redova, a ne moè biti siguran da od ranije negde ne postoje, ostali neobeleèni.
3 Budu}i da su uz uvaàvanje svih razlika izme|u srpskog i hrvatskog njihove razlike ipak nedovoljno velike da je
skoro nemogu}e proizvesti neku ve`bu koja se ne moè brzo serbizirati ili kroatizirati, koristili smo se ovde zajed-
ni~kim iskustvom za oba jezika. Ovo vaì i za ostale priznate ili nepriznate jezike, a koji su do 1990. godine pot-
padali pod zajedni~ki termin srpskohrvatski odnosno hrvatskosrpski jezik.
10
1.
TESTOVI I VE@BE
Ovaj deo priru~nika namenjen je svim nivoima, s tim {to je uvek nazna~eno na po~etku
testa ili ve`be {ta je za koji. Me|utim, ne treba se toga striktno dràti zbog starog pravila da je
ponavljanje za u~enje jezika uvek dobrodo{lo. Neke lak{e testove vi{i nivoi mogu re{avati sve
ve}im skra}ivanjem vremena, ubacivanjem manje frekventnih re~i ili komplikovanjem
re~eni~ne konstrukcije.
Ovde su dati primeri za uobi~ajene gramati~ke, leksi~ke, sintaksi~ke i stilske ve`be i
testove koji u ovom ili onom obliku ve} postoje u raznim na{im ud`benicima. Najbolje }e
posluìti lektorima i nastavnicima da ih daju studentima i u~enicima da ih rade na ~asu ili za
doma}e zadatke. Njihova forma je klasi~na i uobi~ajena, osim u nekim redim slu~ajevima.
Priru~nik je zami{ljen tako da lektoru {to je mogu}e vi{e skrati prirpemu za ~as tako {to }e
testove mo}i da fotokopira direktno iz priru~nika. Neka ve`banja i testovi dostupna su i na
internetu (v. stranicu http://www.krompir.co.yu/prirucnik). Ono {to razlikuje ovaj deo od dru-
gog dela knjige je u tome {to je ovaj vi{e okrenut klasi~nom, tradicionalnom usvajanju jezika,
dok je u drugom poseban akcenat stavljen na zabavnije sadràje.
Ova ve`banja i testovi nemaju pretenziju da obuhvate sve segmente potrebne za pot-
puno savladavanje srpskog jezika. Zasad je ovo samo model koji olak{ava nastavu. Postoje
mnoge pojave u jeziku koje kroz ove testove nisu obra|ivane, a to se naro~ito ti~e nekih izuze-
taka, ~esto najomiljenije teme kod mnogih sastavlja~a ud`benika. Ovde smo po{li od toga da
je va`nije usvojiti ono {to se u jeziku javlja ~e{}e, a to su oni slu~ajevi koji formiraju pravila.
Kroz primere su, me|utim, dotaknute i mnoge specifi~ne jezi~ke konstrukcije, oblici i izrazi,
ali oni nisu odvojeno nazna~eni. Na studentima je da uo~e njihovu neobi~nost i ponavljanjem
sli~nih primera da krenu da ih usvajaju.
Neke pojave u jeziku lektor ne moè ni da objasni uz pomo} testova. Potrebno je,
dakle, povremeno dràti predavanja. U ovom delu nalaze se i saveti i uputstva za takav vid nas-
tave (v. npr. ve`banje za augmentative i deminutive, str. 67)
Izvesnu novinu u odnosu na postoje}e sli~ne priru~nike, ud`benike i skripta ove vrste
je pove}an broj primera {to omogu}uje iscrpniji i temeljniji rad i sa ve}im grupama. Tako|e,
kroz te primere provla~e se ~esto konstrukcije koje pripremaju studente za neka druga
ve`banja i testove, a povremeno su namerno kori{}eni oblici koji u~enike zbunjuju. Na nas-
tavniku je da ih prepozna i da ukaè na njihovu pojavu. Ovo se naro~ito odnosi na neobi~nu
ali pravilnu upotrebu pojedinih glagolskih vremena i vidova.
11
Nivo 1
]IRILICA
Bez znanja }irilice nema ni znanja srpskog. Pojedini studenti i u~enici unapred se boje da }e
im to predstavljati veliki problem, ali ne bi trebalo da bude tako. Iskustvo nam govori da ovo
pismo svako moè da nau~i i to vrlo brzo. Pokazala se najboljom receptura kakva se zapravo
primenjuje i u osnovnoj {koli. Prvo {to |aci treba da nau~e je ba{ }irilica. Tad je najlak{e. Ne-
kima manje, nekima vi{e, ali va`no je da ve} posle prvog ~asa dobiju u zadatak da prepi{u
azbuku, prvo pisana slova, posle i {tampana, i da taj doma}i donesu na slede}i ~as. Posle to-
ga, u zadatak dobijaju da prepi{u prvu lekciju, zatim i ve`banja i tako neprekidno prve dve-
tri nedelje, prakti~no samo to da rade, dok se jo{ ni me|usobno ne poznaju dobro, dok jo{
imaju po~etnog elana i èlju da u startu ostave dobar utisak i dok se uklapaju. Ovaj metod je
dobar i iz psiholo{kih razloga jer studenti odmah po~inju da rade ne{to konkretno {to daje
opipljive rezultate. Ve} posle dve nedelje moè im se dati diktat i prvi, neki jednostavan tekst,
za ~itanje. Posle je dovoljno s vremena na vreme davati diktate, tekstove, a u prvo vreme uvek
da pi{u doma}e }irilicom. I sami }e biti iznena|eni kako brzo napreduju.
Sa sajta www.cirilica.com mogu se skinuti tekstovi iz ~itanki za osnovnu {kolu, a nastavnik ih
moè sastaviti i sam, zavisno od toga po kom ud`beniku radi. Oni studenti koji pokazuju vi-
{e elana i inicijative mogu da ve`baju rade}i sa }irili~nim kodnim rasporedom sa srpskom ta-
staturom na ra~unaru.
Tako|e, v. str. 127. i 133.
Nivo 1-2
TEST (padeì, predlozi, prezent, biti, leksika)*
(*Ovakve i sli~ne testove dobro je davati {to ~e{}e u po~etnim kursevima. Ni{ta ne smeta ni prepisati tekst iz
ud`benika koji su studenti ve} radili, izbrisati nastavke i umesto njih staviti prazne linije. To je dobar na~in za
utvr|ivanje gradiva. Ponekad nije lo{e vi{e nivoe iznenaditi ovako jednostavnim testovima jer vremenom i oni
krenu da zaboravljaju elementarne stvari pa nije lo{e povremeno se vra}ati unazad. Naravno, njima treba
ograni~iti vreme za re{avanje)
U prodavnic___ se proda___ razne stvar___, ali Jovana najvi{___ vol___ da kupuj___

polovnu rob___. Nije tako zato {to ona nem___ dovoljno par___ da kup___ nov___ stvar___
nego pros-to zato {to polovn___ rob___ vi{___ vol___. Njen___ mama nem___ razumevanj__
za to i stal-no je zbog toga kritik____. Narav____, to ne uti~___ na nje____ odluke.
Jovana ____ vrlo samostal____ osoba.
Ona vi{___ vol___ da nosi suknj___ nego pantalo___. U pantalon___ se ne ose}___ dobr___.
Ka`___ da im___ lep___ nog___, a da se u pantlon___ one skor___ nikad ne vid___.
Ona je studentki___ arhitektur___, ___ je zanim___ i mnoge drug___ stvar___. Na
primer, Jovana im___ velik___ kolekciju film____ na video-kaset___. Ona je velik___
ljubitelj film-sk___ umetnost___. Najvi{___ ___ se svi|a___ franusk__ i italijansk___
film____ iz sedamde-setih i osamdese___ godin___. Jednom, kad je bi___ u kinotec__ u
Kosovskoj ulic__, tamo gde se prikaz___ star___ filmo___, upoznala je Dark___. Njeg__
tako|e interesu___ star___ film___, ali vi{__ vol__ kinematografi___ koja dolazi iz isto~___
Evrope. Po njemu, ti film___ ima___ u seb__ vi{e ìvot__ , ali on prizna___ kvalitet
mnogi__ drugih kinematografi___. U bioskop___ ~est___ ne___ {ta da se gled___ pa nji___
dvoje id___ __ pozori{t__.
13
Nivo 1-2
TEST (padeì, odri~ni oblik):
Popuni re~enice ispravnim oblikom re~i iz zagrade:
1. Vi ste iz __________ (Amerika)?

2. Imam dve ________ (sestra).
3. Ivan je kod ____________ (prijateljica).
4. U ovoj sobi ima puno __________ (ugao).
5. Na ulici ima mnogo _______ (~ovek).
6. Tamara ne moè da ìvi bez ____________ (ogledalo).
7. ______ se to veoma dopada (ja).
8. Da li _____ je drago (ona)?
9. Buka smeta ___________ dok u~i (studentkinja).
10. _________ je dosadno (sestre).
11. Mirkov prozor gleda na _________________ (Studentski park).
12. Iznajmila sam _____________________ (velika ku}a).
13. Mi _________ (kupovati) ________ (knjige).
14. Imamo _______ (pi}a) za __________ (ve~era).
15. Sutra idemo na ____________ (ekskurzija).
16. _________, da li si ti normalan (Igor)?
17. S _________ (Marija) je lepo razgovarati.
18. Deca se igraju _________ (lopta).
19. Na _________ (selo) se dobro ________ (jesti).
20 . O ______ (to) ne ______ (vredeti) ni pri~ati.
21. Na rukama i nogama imamo po pet __________ (prst)
Napravi odri~an oblik od slede}ih re~enica:
1. Nau~nici pi{u knjige.

______________________________________________
2. Zec je u {umi.
______________________________________________
3. Sutra }e biti velika ùrka kod Marka.
______________________________________________
4. Uvek idem u bioskop subotom.
______________________________________________
5. Lidija je jednom bila u Budvi.
______________________________________________
6. Jednom }u i ja da odem u Budvu.
______________________________________________
14
Nivo 1-2
Sastavi re~enice koje }e sadràti zadate re~i, bez obzira koliko }e i kojih drugih re~i
imati.*
(*Vodi ra~una o razli~i izme|u prideva i priloga)
primer:
sok - prazan - ~a{a
â{a mi je prazna, sipaj mi malo soka

Kad popije{ ~a{u soka, ona ostane prazna.
Kad je sok bio u ~a{i ona je bila puna, a sad je prazna.
Bokal nije prazan, sipaj mi ~a{u soka.
Milan je pobedio u takmi~enju u brzom razbijanju ~a{a, popio svoj sok i vratio se ku}i
praznih ruku.
1. do}i - misliti - vreme

2. malo - crn - kupovati
3. brat - boleti - slavan - zub
4. engleski - drug - gladan - praviti
5. fakultet - i}i - pametan - veoma
6. razgovarati - vrlo - tih - sestra
7. krava - {uma - zec - brzo - ru~ati
8. sto - petak - ju~e - piti - meso
9. sutra - spavati - oni - biti - jak
10. tetka - vuk - brat - zima - naravno
11. crkva - {irok - hotel - an|eo
12. voziti - seljak - auto - ponekad - uvek
13. ki{a - sedeti - jesti - prozor - preksutra
14. nekad - siv - crven - glup - pametan
15. u~iti - odmarati se - voziti - uvek - stanovati
16. ulica - trotoar - ~ovek - sestra - prodavnica
17. ljut - pozori{te - kasniti - pljeskavica - rano
18. mleko - pas - ruàn - lep - raditi
19. govoriti - ro{tilj - jelo - pu{iti - paziti
20. nikad - tako|e - lud - velik - slon
15
Nivo 2-6
LEKSIKA - IMENICE, POJMOVI, ZNAÊNJA - POVEZIVANJE POJMOVA
Poveì gornje s donjim pojmovima. Na liniju pored imenice odozgo upi{i slovo pod
kojim se nalazi odgovaraju}a odrednica sa spiska ispod.
(* Neki gornji pojmovi mogu se povezati sa dve ili vi{e donjih odrednica. Upi{i onu za koju se
najvi{e vezuje ili na koju tebe najvi{e asocira)
roman __, {unka__, pr{ut__, aspirin__, jabuke__, tabla__, kada__, scenografija__, kifla__,
uvija~__, navija~__, {ampon__, {ampion__, {ampinjon__, farmerke__, trava__, ruà__,
{tala__, injekcija__, jogurt__, buket__, poga~a__, stomak__, ker__, pi{taljka__,
kroasan__, `drebe__, sako__, soko__, tu{__, njiva__, hrast__, tablete__, vrabac__,
{minka__, rakovi__, bonsai__, vizita__, orasi__, kuni}__, stopalo__, zastava__, petao__,
analgetik__, luk__, poga~a__, gaza__, {koljke__, haljina__, muzika__, vo__, so__,
kasapin__, himna__, vepar__, ga}e__, farmaceut__, terapeut__, dèmper__, pa{teta__,
je`__, burek__, karanfil__, prst__, kreda__, krompir__, jagode__, brija~__, lignje__,
jelen__, ka~kavalj__, duks__, prase__, prasetina__, peca-nje__, lopta__, fundus__,
hirurgija__, pavlaka__, vrat__, suvi vrat__, smeh__, ki~ma__, keks__, buter__, nokat__,
salama__, zemlja__, vrganji__, koreografija__, monografija__, monodrama__,
mononukleoza__, ~etinari__, kulen__, pilule__, koplje__, flaster__, proja__, aplauz__,
kikiriki__, slavina__, rakija__, pe{kir__, ~arape__, bendàmin__, levi bek__, amputacija__,
simfonija__, sestra__, dijagnoza__, mukanje__, mekinje__, {pric__, fikus__, los__, losos__,
statista__, lovac__, kvasac__, rebarca__, rebro__.
A. apoteka
B. knjiàra
C. selo
D. ljudsko telo
E. more
F. kupatilo
G. cve}ara
H. bolnica
I. u~ionica
J. pekara
K. pozori{te
L. mesara
M. prodavnica hrane
N. stadion
O. prodavnica ode}e
P. {uma
16
Nivo 4-6
VE@BE. PITANJA I ODGOVORI; RAZNO - POSTAVI PITANJE
Sastavi pitanja tako da ponu|ene re~enice budu odgovori na njih.
primer:
Zato {to je duvao jak vetar.
a. Za{to ste odustali od odlaska na izlet?

b. Zbog ~ega je odloèn let za Beograd?
c. Za{to ste onda spustili jedra, kapetane?
d. Za{to su svi ju~e bili tako nervozni?
e. Radi ~ega je padobranac proma{io cilj za ~itavih dvesta metara?
1. Da bismo u{tedeli {to vi{e novca.

2. Zato {to bi se {ef onda jako naljutio.
3. Jer ima strah od letenja.
4. Zato {to je u tom restoranu zabranjeno pu{enje.
5. Zato {to su ta~ni. Nikad ne kasne.
6. Ne verujem da je to pravi razlog. Verovatno je to samo opravdanje.
7. Zato {to je kelner bio izuzetno neljubazan.
8. Jeste, ali i ti bi to radio da si puno mla|i.
9. Zato {to nisam bio tamo.
10. Zbog mravã
11. Tako {to su se upoznali u zatvoru.

12. Ne, ni najmanje, a Vama?
13. Neka hvala, drugi put.
14. Samo preko mene mrtvog.
15. Iz tog tvog pitanja se ta~no vidi da o tome nema{ pojma.
16. Nije, mislim da je to veoma lo{ predlog.
17. Ne, ali slede}i put pazi.
18. Da, svakako. Uze}u, ali samo malo.
19. Nema {anse. Nisam ti ja otac da me pita{ takve stvari.
20. Ma ho}u, ne brini se, samo ve} jednom prestani da mi stalno postavlja{ to isto
pitanje.
17
Nivo 2
REVIZIJA: PADE@I, VREMENA (PERFEKT, PREZENT, FUTUR PRVI)

1. Popuni re~enice kao u primeru:
U januaru putujemo u _________ (Moskva)

U januaru putujemo u Moskvu.
1. Posle koncerta idemo u ____________ (restoran).

2. Idemo u _________ (bioskop).
3. Idem u _________ pre podne ({kola).
4. U koju ________ èlite da putujete? (zemlja).
5. Svakog dana Milo{ ide na ___________ (fakultet).
6. Sla|ana se vratila sa __________. (ùrka)
7.Mirko je bio na __________ kod svoje tetke. (proslava)
8. U martu uvek pada puno _________ . (ki{a)
9. U moru ima puno vrsta __________. (riba).
10. Moja ku}a ima nove ___________ (prozor).
11. Pored _________ ima jedna mala prodavnica. (crkva)
12. Zbog ~ega si se posva|ao s __________? (Borivoje)
13. U kojem se _____________ daje onaj glupi tinejdèrski film? (bioskop)
14. To pitaj profesora koji predaje ____________ jezika. (istorija)
15. U mojoj ___________ ne pi{e tako. (knjiga)
16. Jaja se kuvaju u _________. ({erpa)
17. Danas }emo za ________ jesti ________. (ru~ak; sarma)
18. Bez muke nema ________. (nauka)
19. Ne volim da se sun~am na _________ (plaà)
20. Te biljke obi~no rastu pored ________. (more)
21. Sa Meseca se vidi cela _________ (Zemlja)
22. Ne razumemo se s ___________ biologije (nastavnica).
23. Ljudi se u poslednje vreme sve vi{e sporazumevaju __________. (tenkovi)
24. U mojoj __________ ne stanuju ti ______. (ulica; ~ovek)
25. U ovom _________ se ni{ta ne vidi. (mrak)
26. Koliko __________ ima tvoj ___________? (liftovi; neboder)
27. Na osmi sprat se penjem ________. (lift)
28. êsto sedim na __________ (terasa).
29. Jovana sprema dobra ________. (jelo)
30. Nema nikakvog __________ da se vra}amo ku}i _________. (smisao; taksi)
31. U _______________ ìvi nekoliko veoma poznatih pisaca. (Crna Gora)
32. Nema _______________ da se setim gde smo letovali pre osam ___________. ({ansa;
godina)
33. U prole}e ima puno ____________, ali ih u skorije ___________ ima i najesen.
(tre{nje; vreme)
34. U svakom ____________ }emo sti}i na _________. (slu~aj; vreme)
35. Nigde ne vidim navija~e __________________, ali Partizanovih ima na svim strana
ma ______________. (Crvena zvezda; stadion)
36. Ove ________ sam uzeo od na{e ________. (lutka, }erka)
18
2. Popuni re~enice kao u primeru:*
(*Neki primeri imaju dva ili vi{e re{enja)
Gospo|a Ratkovi} dobro ___________ francuski jezik. (znati)

Gospo|a Ratkovi} dobro zna francuski jezik.
1. On vi{e ___________ u ovoj fabrici. (ne raditi).

2. Radnici danas nisu _________ na posao. (ne do}i).
3. Jo{ ju~e su ma~ke _________ u sobi (biti).
4. Sutra ____________ Milo{ i Jasna (do}i).
5. Nemoj da __________ ono {to ne ________. (kazati; misliti)
6. Oni koji ___________ neka iza|u napolje. (pu{iti).
7. Kakvo }e vreme biti, ___________ sutra. (mi - znati).
8. Mima ______________ da _________ pre nego {to je nau~ila. (ne znati; kuvati).
9. Mi ______________ ono {to nam __________. (kupiti; trebati)
10. U ovoj ku}i nikad __________ dovoljno kafe. (nemati)
11. Za{to te __________ taj hotel? (zanimati)
12. Jo{ uvek se ne zna kada ____ Sale ____________ na radiju. (gostovati)
13. Sandra _________________ da do |e tek u sredu. (planirati)
14. Dok ___ dvojica _______ tre}i koristi. (tu}i se)
15. Maki _____________ kako ga oni uvek _____________ (ne razumeti; prevariti)
16. U utorak ________________ novi kafi} u mom kraju. (otvoriti se)
17. Neki ljudi ________________ u potpuno hladnoj vodi. (kupati se)
18. U kadi __________ i da se _________ ve{. (mo}i; prati)
19. Arhimed _____________ "Eureka!". (uzviknuti)
20. Za{to vi vi{e _______________ na moja pisma?. (ne odgovarati)
21. Neke ptice ____________ na jug. (seliti se)
22. I mi ________________ nekad u ovom kraju. (stanovati)
23. U avgustu obi~no ne ________ sneg, ali i to ____________ na visokim planinama
(padati; de{avati se)
24. Vi nikad _______________ doma}e zadatke. (ne raditi)
25. Jednog dana ove nov~anice ________ veoma vredne. (biti)
26. Nekad ____ krave _________ vi{e mleka. (davati)
27. Kad ti ____________ tvoja devojka, ti odmah _____________ kod Milice (dosaditi;
oti}i)
28. __________ li oni pravo na sopstveni ìvot? (imati)
29. Neca i Luka ___________ veoma dugo. (ìveti)
30. Nela ___ nekad ___________________________ po ceo dan. (voleti; telefonirati)
31. U celoj Vojvodini ètva _____________ ove jeseni veoma dobra. (biti)
32. Hvala vam puno, ali mi ____________________ crtane filmove (ne voleti; gledati)
33. U ovoj kafani ljudi mnogo ________, a u onoj prekoputa ____ samo
_______________ . (piti; sva|ati se)
34. Ovu lekciju _________________ na slede}em ~asu. (raditi)
35. Neki ljudi _____________ i kad ____________. (lagati; ne trebati)
36. _________ li ti dalje od svoga nosa? (videti)
19
Nivo 2
PRIMER ME[OVITOG TESTA
Stavi prideve i imenice u odgovaraju}e padeè:
1. Ju~e sam razgovarao sa ________________________________ (dobri vojnici)

2. Razgovaramo o _______________________________________ (veliki problem)
3. Ju~e smo videli _______________________________________ (Zoranova tetka)
4. Video sam te na ______________________________________ (mala fotografija)
5. Sedim iza ____________________________________________ (najbolji u~enik)
6. Sa prozora vidim ______________________________________ (zelena trava)
7. Legli su ispod ________________________________________ (nisko drvo)
8. Knjigu sam dao _______________________________________ (slaba studentkinja)
9. Dragana li~i na svoju __________________________________ (stara baka)
10. Po ceo dan ona se gleda u _____________________________ (iskrivljeno ogledalo)
Stavi glagole u odgovaraju}a vremena i oblike:
1. Ju~e su Zorica i Zoran ____________ na izletu zajedno (biti).

2. On ______________________ na more (putovati, futur+negacija)
3. Mi _______________________ da ~itamo ovu knjigu (morati, perfekt+negacija)
4. Pomo}u nogu i kostiju ______________________ (mi, kretati se, prezent)
5. Kad on ___________ ve}i, vide}e se sli~nost (biti).
6. Mi ________________ kad se zavr{i film (do}i).
7. On _________________ doma}i zadatak. (uraditi, perfekt+negacija)
8. Molim vas, _________________ mi moju svesku (vratiti).
9. Vozili smo se dugo, neprestano ________________ velike pauze (praviti+gl.pril. sada{nji)
10. Slede}e subote __________________ taj film (mi+gledati).
Odgovori na pitanja:
1. Koliko je sad sati? (slovima) ____________________________________________

2. U kom mesecu po~inju predavanja na fakultetu? ___________________________
3. Odakle je bio Leonardo da Vin~i? _______________________________________
4. Navedi pet divljih ìvotinja _____________________________________________
5. [ta je to ~a{a? ________________________________________________________
Upi{i neku zamenicu na praznu liniju.
1. Kupio sam ________ veliku igra~ku.

2. Proda}emo _________ stan.
3. Upla{io sam se ~oveka ___________ je bio jako velik.
4. Mora}u da nabavim ____________ cipele.
5. Razgovarali smo o ______________ bratu.
20
Sastavi re~enice od ponu|enih re~i (moè{ koristiti i druge re~i)
cigareta, ~ovek, pevati, lo{, dosadno

_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
doktor, dobar, sutra, i}i, brzo
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
sneg, padati, ku}a, stalno, zanimljiv

_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
Navedi re~ suprotnog zna~enja (antonim)
1. glup: _________________________
2. teàk: ________________________
3. istina: ________________________
4. prodati: ______________________
5. bolji: _________________________
6. mr{av: _______________________
7. vu}i: _________________________
8. pokvariti: _____________________
9. mali: _________________________
10. pro{li: ______________________
Stavi prideve u komparative:
1. prijatan: ______________________________
2. debeo: _______________________________
3. mlad: ________________________________
4. jeftin: ________________________________
5. ~udan: _______________________________
6. lak: __________________________________
7. teàk: ________________________________
8. sre}an: _______________________________
9. zdrav: ________________________________
10. tih: _________________________________
Sastavi pitanja tako da ove re~enice budu odgovori na njih:
1. Preko vikenda. ______________________________________________________

2. Ho}u, vrlo rado. _____________________________________________________
3. Zato {to je ta planina veoma visoka. ____________________________________
4. Nemam vremena. ____________________________________________________
5. Skoro svaki dan _____________________________________________________
21
Nivo 2-4
TEST - LEKSIKA
Spoji profesije s leve sa alatima s desne strane, kao u primeru.
Primer:
kuvar - varja~a
1. daktilograf no` za staklo.1

2. ~ista~ica menja~ .2
3. peva~ ~eki} .3
4. pisac lopta .4
5. nastavnica geografije reket .5
6. stolar kasa .6
7. rukometa{ oklagija .7
8. teniser testera/pila .8
9. frizer ~etkica .9
10. pekar mapa sveta .10
11. snimatelj ma{ina za kucanje .11
12. slikar lenjir .12
13. lovac olovka .13
14. prodavac epruveta .14
15. ribar kamera .15
16. staklorezac palica .16
17. fotograf metla .17
18. drvose~a mikrofon 18
19. u~enik matematike pu{ka .19
20. voza~ mreà .20
21. dirigent ~e{alj .21
22. hemi~ar blic .22
22
Nivo 4-6
TEST - LEKSIKA
Spoji profesije s leve sa alatima s desne strane, kao u primeru.
Primer:
snimatelj - kamera
1. ~elista peraja .1
2. bubnjar {e{ir .2
3. kova~ turpija .3
4. kroja~ re~nik .4
5. sve}ar britva .5
6. manikir granata .6
7. lekar violon~elo .7
8. kosa~ kona~ .8
9. kinooperater mikseta .9
10. mesar bi~ .10
11. ratar karte .11
12. brija~ plug .12
13. ma|ioni~ar valjak (jarac) .13
14. ma{inovo|a satara .14
15. artiljerac stetoskop .15
16. {ahista projektor .16
17. leksikograf nakovanj .17
18. tonac dobo{ .18
19. ronilac lokomotiva .19
20. gatara figure .20
21. krotitelj vosak .21
22. moler kosa .22
23
Nivo 2
1. Stavi pridev ili prilog u komparativ ili superlativ*

(*neke re~enice nemaju naveden pridev/prilog u zagradi. Odredi ga po smislu)
Moja ku}a je ________ od tvoje (velik).

Moja ku}a je ve}a od tvoje.
1. Hleb je __________ od cigareta. (jeftin)

2. Beograd je ________ od Be~a. (mali)
3. Dejan je danas ____________ od Nenada (veseo)
4. Ova knjiga je __________________ od svih koje sam dosad ~itala. (dosadan)
5. Taj vic je glup, ali ovaj je jo{ __________.
6. Rekli su mi da je lepa, ali je jo{ __________ nego {to sam o~ekivao.
7. Dijamant je _______________ dragi kamen. (tvrd)
8. Platina je _____________ plemeniti metal. (skup)
9. U Rimu je jo{ ____________ saobra}aj nego u Beogradu. (gust)
10. Tvoje cipele su __________ od mojih. (star)
11. Sarme su danas __________ nego pro{li put. (slan)
12. Ponekad je kornja~a _______________ od zeca. (brz)
13. Kupili ste _________ sijalice. (jak) Sad je u sobi ______________ nego pre.
14. Meni je ____________ pored moga Ilije. (milo)
15. Sale se prvi popeo na ______________ planinu na Balkanu. (visok)
16. Ju~e sam se lo{e ose}ao, ali danas sam mnogo ___________.
17. Mile je _____________ nego ikad. (debeo)
18. Taj ^vorovi} je sigurno neki tvoj ______________ ro|ak. (dalek)
19. Sutra }e biti jo{ __________ nego danas. (toplo)
20. Moj {tap je ___________ nego tvoj. (tanak)
21. Ne pravi se _____________ nego {to jesi. (pametan).
22. Ovo je sigurno ________________ muzika koja se danas pravi. (èstok)
23. Beograd zna~i beli grad, ali je to mo`da ____________ grad na svetu. (siv)
24. Treba da bude{ ______________ u sebe. (sigurna)
25. Ovo je bez sumnje ________________ {e{ir koji sam ikad video. (ruàn)
26. Ova slanina je _____________ od one druge. (mastan)
27. Kaù da su ùti feferoni __________ nego zeleni. (ljut)
28. Trebalo bi da danas za ru~ak pojedemo ne{to ____________. (konkretno)
29. Jelena je drska, ali je Bojana jo{ _______________.
30. S mora }emo se sigurno vratiti ___________ nego {to smo sad. (crn)
31. To je ________________ zemlja u kojoj sam dosad bila. (siroma{an)
32. Imate li ne{to ___________? (sitno)
33. Danas su banane trule, ali ako ih ne pojedete sutra }e biti jo{ ____________.
34. ________ mi je belo vino nego crno. (drago)
35. Dragana tvrdi da je __________ nego Vanja. (lenj)
36. Bolje krenite ovim putem, __________ je. (kratko)
37. [to ju`nije to ____________. (tu`no)
38. Ova ulica mi se ~ini _________ od one druge. (uzak)
39. Razgovarao sam sa ____________ vodnikom. (star)
40. Bulevar Aleksandra Kara|or|evi}a Beogra|ani _________ (~esto) zovu samo Bulevar, jer
je to ________________ ({irok) i _____________ (velik) ulica u gradu.
24
Nivo 2-6
TEST: GLAGOLSKI PRILOG SADA[NJI
Dopuni re~enice kao u primerima:
Napomena:
Na vi{im nivoima, studenti se mogu stimulisati da sami smi{ljaju re~enice koje }e sadràti ove oblike. Treba
napomenuti da oni mogu zameniti skoro sva vremena, tako da bi mogu} zadatak bio da smisle po primer u kojem
}e gl. pril. sada{nji zamenjivati prezent, perfekt, futur I, futur II... Tako|e, treba voditi ra~una i podvu}i razliku
od prideva koji dobijaju sufiks -}i i ovog oblika priloga.
Dok smo se mirno {etali kejom, nai{li smo na jednog velikog psa koji nas je napao.
Mirno se {etaju}i kejom, nai{li smo na jednog velikog psa koji nas je napao.
i obrnuto
U~e}i geografiju, ~ovek ponekad poèli da ode na neko daleko putovanje.

Kad (dok) u~i geografiju, ~ovek ponekad poèli da ode na neko daleko putovanje.
1. Kad vas gledam kako zevate i meni se spava.

2. ôvek se brzo umori penju}i se uz planinu biciklom.
3. Ne paze}i, ~oveka moè da strese struja.
4. Dok su odlazile vozom, An|ela i Sla|ana su nam mahale
5. Televiziju naj~e{}e gledaju leè}i.
6. Najvi{e volim da putujem dok spavam.
7. Male odmore smo provodili _____________ (pu{iti).
8. Dok su se vozili kolima, kroz prozor im se vijorila zastava.
9. Baba se povredila preska~u}i ogradu od terase.
10. Ikar je doìveo veliko iskustvo lete}i visoko ka svetu bogova.
11. Autobusom smo se uvek vozili ______________ (pevati)
12. Mi}a se ujeo za jezik. Rekao je glupost __________ (èleti) da kaè ne{to sasvim
drugo.
13. Kad ne radi ni{ta, Milan se ose}a umorniji nego posle posla.
14. Mnogo ste pogre{ili kad ste se onoliko radovali prvom golu.
15. Jova je pobesneo ~ekaju}i Tanju da se vrati iz kupovine.
16. Posle svega, Milan }e ipak da se vrati, ali ___________ (tugovati) za Londonom.
17. Polude}u ako budem govorio ovako u prazno.
18. Drà}u ti pal~eve, ali spavaju}i, po{to ispit polaè{ suvi{e rano.
19. Nikad ne}e{ smisliti dobar poklon ako bude{ samo o tome razmi{ljao.
20. Ptice umiru dok pevaju.
21. ôvek moè i da se umori ______________ (sun~ati se) previ{e.
22. Minja se uvek penjao na deseti sprat pe{ke a da se nikad nije previ{e umarao.
23. Oti{li su kod lekara ______________ (strahovati) za svoje zdravlje.
24. Ne verujem da }e{ napraviti veliku karijeru ___________ (prati) prozore.
25
Nivo 4-6
ME[OVITI TEST:
Napomena:
Ovo je primer me{ovitog testa. Pogodan je za rad na ~asu, ne za doma}i, tako {to se studentima
zadaje da odgovaraju na pitanja nasumi~no, kako ih ne bi re{avali ~ekaju}i da na njih do|e red
i tako unapred spremali odgovor, jer tako ne paze na ~asu. Na primer, slede}i ko je na redu,
kaè mu se da dâ odgovor na drugo ve`banje pod brojem 3. Ako ne zna, lektor pita onog ko se
javi da zna.
1) Stavi direktni govor u indirektni:
Deca su rekla: “Ne volimo da idemo kod lekara”.

Deca su rekla da ne vole da idu kod lekara. .
1. ôvek ponekad kaè: “Mnogo mi je te{ko palo to {to imam sve manje posla”.
2. Marija je dobra u~enica, ali stalno govori: “Ja ne volim da idem u {kolu i mrzim u~enje. To
rade samo {treberi. Ja se po ceo dan zezam s dru{tvom, uve~e uvek izlazim i jednostavno me
ni{ta drugo ne interesuje”.
3. Gospodin Luki} redovno ide kod lekara: “U principu, meni ni{ta ne fali”, ~esto kaè, “ali kod
lekara idem da bih proverio svoje zdravstveno stanje za svaki slu~aj. U stvari, ja volim da idem
kod lekara”.*
4. An|elko i An|ela su brat i sestra. An|elko kaè: “Moja sestra An|ela je la`ljivica jer svojim
drugaricama stalno govori: ”Ja normalno jedem i najvi{e volim slatki{e”, a kod ku}e po ceo dan
gladuje, ne jede ba{ ni{ta da bi u {koli mogla pred njima da se prejeda, a opet uvek da bude
vitka i mr{ava”.
5. Ne volim kad neko kaè: “Bi}u kratak”.
2) Stavi re~enice u direktni govor:
1. Gospo|ica Peri} neprestano tvrdi da najbrè kuca i da joj nema ravne u daktilografiji u pre-
duze}u u kojem radi, ali i {ire. Njene koleginice tvrde uglas da to nije istina, da je svaka od njih
i bolja i brà od nje.
2. Danas }e Luka sigurno da kaè da je ju~e bio kod svog lekara, a sutra }e da kaè da je danas
trebalo da ide ali da je zaboravio. Jo{ }e dodati da }e da ide sutra.
3. Dejan je rekao da voli da glada stare filmove i da mu nimalo ne smeta {to su crno-beli.
4. U~iteljica je svojim u~enicima rekla da }e sutra da rade test iz geografije, ali je dodala i da
ne treba unapred da se spremaju.
5. Marko je pitao svoje drugove za{to idu na pecanje kad napolju pada ki{a, a oni su mu odgo-
vorili da vole da kisnu.
6. Jovana }e se jednog dana zapitati {ta joj je trebalo da se petlja s onim propalicama iz kraja
kad je grad pun finih mladi}a.
* Ova re~enica ima nekoliko mogu}ih re{enja.
26
3) Upotrebi ZATO umesto ZATO [TO.
Mi danas duè ìvimo zato {to su mnoge bolesti izle~ive.

Mnoge su bolesti izle~ive, zato danas mi duè ìvimo.
1. Nemam nameru da se izvinjavam zato {to nisam ni za {ta kriv.

2. Sutra }e Pera da fotografi{e predsedni~kog kandidata zato {to }e za to da dobije puno para.
3. Danas je Mima bila bezobrazna zato {to je bila nervozna.
4. Zato {to je danas ~etvrtak, mi smo se lepo obukli i spremili se da pevamo.
5. Pro{le godine nije bilo puno snega zato {to je bilo previ{e hladno, a ove godine ga nema zato
{to je suvi{e toplo.
6. Dugo smo se sva|ali zato {to se nismo razumeli od samog po~etka. Tek kasnije smo utvrdili
da nije ni bilo razloga za sva|u zato {to niko nije odmah primetio da je u pitanju bio nespo-
razum.
7. Ljudi ~esto ne{to pre}ute zato {to su nesigurni u sebe. Posle im bude ào zato {to prekasno
shvate da su bili u pravu.
8. Ne postoji siguran na~in da se do|e do sre}e zato {to je broj mogu}ih kombinacija
beskona~an. Ipak, mnogi su prona{li sre}u zato {to su probali veliki broj kombinacija.
9. Neki se ~esto boje istine zato {to im se ne uklapa u ono {to su tog dana planirali da urade.
4) Prema smislu i logici, zameni obeleène zamenice odgovaraju}im oblikom imenice

ili neke druge promenljive re~i.*
Nekad su ljudi mislili da se ono vrti oko nje.

a) Nekad su ljudi mislili da se Sunce vrti oko Zemlje.
b) Nekad su ljudi mislili da se sve vrti oko ène. .
1. U njemu ima puno njih, ali u njima nema nikad dovoljno njih.
2. Daj svoju nju svojoj onoj, ali svoju nju samo svojoj majci i njoj.
3. Moje ono je mnogo daleko i zato preko njega vi{e volim da ostanem u njemu u kojem
studiram i u miru spremam njih.
4. Iako joj je bilo jako toplo, Lidija je ipak oti{la svojoj njoj u kojoj je bilo puno nje, ali bila
je vrlo gladna.
5. Dok smo bili kod nje, on je bio uklju~en ali ga niko nije gledao jer smo se svi zabavljali
igraju}i njih na njemu, pa kad nam je i to dosadilo pre{li smo na njega, ali vrlo neozbiljan
jer smo svi bili popili previ{e toga i te.
6. U Subotici ima puno njih i zato se ona uzima za to uspe{nog zajedni~kog i slo`nog njega.
7. Kad se ono sabere, ispada da ovog njega ne}emo imati dovoljno njih ni za nju.
8. Ko pre njoj njegova je ona.
9. Gde ima toga ima i te.
* Svaka re~enica ima vi{e re{enja, ali izaberi ono koje ti se najvi{e svi|a ili ti prvo padne na pamet.
27
Nivo 2-4
REVIZIJA, TEST:
PREDLOZI I PADE@I
Upotrebi odgovaraju}i predlog ili stavi re~ iz zagrade u odgovaraju}i pade`.*

(*U nekim slu~ajevima mogu se upotrebiti razli~iti predlozi)
1. Sad ti je jasno za{to nam je _____ ùrci bilo toliko dosadno.

2. Nema hleba bez _________ (motika).
3. Dosta smo gledali _____ prozor.
4. Jedna lasta ne ~ini __________ (prole}e).
5. Kad vi mislite da se vratite _____ puta?
6. Kupili smo puno jaja da napravimo _________ _________ (velika torta).
7. Pera se kasno vratio _____ {kole.
8. Gospodin Stankovi} je _________ (prodavac).
9. [ta sve to ima{ _____ toj torbi?
10. Parfem uvek drìm u ________ (kupatilo).
11. Tu odluku doneli smo _____ pritiskom.
12. Na ulici ima puno ______ (~ovek).
13. _____ mojih le |a stoji jedna èna.
14. Da li vi to govorite _______ (ja)?
15. Da li vi to govorite _____ meni?
16. Na ______ (ja) uvek moè{ da ra~una{.
17. Sve je on to izra~unao na ________ __________ (svoj kompjuter).
18. Vrati se ______ svoje mesto.
19. Dosta je bilo, idemo _______ (ku}a).
20. Knjigu je ostavila _____ ku}e.
21. Vrati}emo se kroz nekoliko ________ (dan).
22. Kad izlazim ______ ku}e, obi~no prolazim ______ vrata.
23. _____ njenog prozora se ni{ta ne vidi.
24. Kroz _____ (ona) prozor se ni{ta ne vidi.
25. Moramo, tako je _____ zakonu.
26. Veliko pismo. Kome _____ (to) pi{e{?
27. Nau~io sam svog psa da hoda ______ nogu.
28. Nisu se lepo pona{ali prema ______ (Vi)?
29. Najzad su se vratili ____ Kopaonika.
30. Pri~ali smo sa _______________ (direktor {kole)
31. Pri~ali smo o ________________ (direktor {kole)
28
Nivo 2-4
REVIZIJA:
IMENICE, PRIDEVI, ZAMENICE I PREDLOZI; PADE@I
Stavi pridev i imenicu u odgovaraju}i pade` ili dodaj odgovaraju}i predlog, kao u
primerima:
A.
Mnogi ljudi ne vole da ìve u ________________ (visoke zgrade).
Mnogi ljudi ne vole da ìve u visokim zgradama.
B.
_____ prodavnice smo iza{li tu`ni jer nismo na{li {e{ire ____ slame.
Iz prodavnice smo iza{li tu`ni jer nismo na{li {e{ire od slame.
1. Deca vole da se igraju u ___________ (parkovi) i da putuju _____ more.

2. Kad god se Zoran vra}a iz _________ ({kola), sretne mnogo ______________ (stari pri-
jatelji).
3. __________ (~ovek) se ne svi|a kad ga svi posmatraju.
4. _________ (majka) se ne svi|a kad ne moè da vidi ______ (deca) ___ prozora.
5. U _____________ (neboderi) se ljudi àle ____ buku.
6. Igor i Sale su oti{li na ___________ (planina) i brzo se popeli na _______ (vrh).
7. U _________ (Milenina torba) nalazi se sveska ____ linije.
8. Sporedni ulaz ___ pozori{te se nalazi u __________________ (Francuska ulica)
9. Po ___________________ (Marfijev zakon) hleb uvek pada ____ namazanu stranu.
10. _____ Petrovi}a se uvek ose}am kao kod _______ (ku}a).
11. Navija~i Zvezde imali su puno ___________ (razlog) da se raduju jer je Radi} odbranio
______________ (penal).
12. Kupci su navalili _____ robnu ku}u kad su ~uli za ______________ (rasprodaja).
13. Pored _____ (ja), _____ izlet idu jo{ dvoje _____________ (moji prijatelji).
14. Filolo{ki faklutet se nalazi _____ Studentskom ______ (trg), a Poljoprivredni ___ Zemunu.
15. U ________________ (Perin kompjuter) nema ____________________ (nepotrebni
podaci).
16. Klju~ ___ u~ionice je u _____________ (kabinet).
17. Suncokret je vrsta _______ (cvet) koja je uvek okrenuta _______ Suncu.
18. Sa _________ (ùrka) sam se vratio sa _________ (one), ali bez _______ (oni).
19. Kako misli{ da ____ (ona) vrati{ ____________ (olovka) kad nije do{la ____ fakultet?
20. Ima li u __________ (ovaj grad) ________________ (normalni ljudi)?
29
Nivo 3-8
SINTAKSA; PREZENT; FUTUR I i II, AORIST, IMPERFEKT, PREZENT ZA

BUDU]NOST I PRO[LOST, KONDICIONAL
Napomena:
Prezent moè ozna~avati i radnju koja se desila u pro{losti (narativni prezent) i koja }e se de-
siti u budu}nosti, a moè predstavljati i zamenu za neka modalna zna~enja. Ovakva distribuci-
ja prezenta veoma je ra{irena u srpskom, naro~ito u govornom jeziku. Za radnju u budu}nosti
mogu se upotrebiti samo nesvr{eni glagoli mada je u svakodnevnom govoru ve} dosta dugo pri-
sutna i upotreba svr{enih (npr. vidimo se sutra; mo`da padne ki{a i sl), {to se smatra nepravil-
nim.
Kao u primerima, zameni glagol u prezentu odgovaraju}im u nekom drugom vremenu.*

(*Neki slu~ajevi imaju vi{e re{enja, a neki se ne mogu zameniti nijednim drugim oblikom)
a. Ju~e vidim Marka kako kupuje nov auto, a ne znam otkud mu toliko para.
Ju~e sam video (videh) Marka kako kupuje (je kupovao, kupova{e) nov auto, a ne
znam (nisam znao) otkud mu toliko para.
b. Sutra idemo u pozori{te, ako stignemo.

Sutra }emo i}i (bismo i{li) u pozori{te, ako budemo stigli.
1. Dolazite li na ve~eru? Spremam lazanje.

2. Idem ja tako ulicom i odjednom padnem na nos; sapleo se o ne{to.
3. Ove godine sigurno pada vlada, a onda slede vanredni izbori.
4. Ako se desi da nema mesta, ne idemo.
5. Pre nekoliko godina zvoni mi neko na vrata. Ja otvorim i vidim po{tara koji mi kaè:
“Od slede}eg meseca penzije vi{e ne dostavljamo na ku}u.”
6. Prekosutra sigurno gubimo utakmicu od uvek neprijatnog Azerbejdàna.
7. Ju~e odem u fabriku gde mi kaù da od slede}e godine radim u tre}oj smeni.
8. Dolazim sigurno, ~ak i ako ne mogu.
9. Vidim jutros Pericu kako tr~i i pitam se kuda toliko ùri.
10. Kako stvari stoje, od slede}e godine nema posla ni za koga, osim ako se ne desi neko
~udo.
11. Dok se ne smirite, ne razgovaram sa vama!
12. Da upozna{ bolje svoju zemlju, mora{ vi{e da putuje{.
13. U Nik{i}u se od slede}e godine odràvaju dani piva.
14. Uz izvesne uslove prihvatam va{ poziv.
15. Ne dam ti svoju sliku. Kakav si, ima da je izgubi{.
16. U aprilu se o~ekuje zahla|enje, a moglo bi da se desi i da padne sneg.
17. Molimo klijente da na kasi prebroje novac. Ne primamo kasnije reklamacije.
18. Ako Vam se desi da izgubite paso{, javite se odmah najblièm konzulatu.
19. Ako nema prevelike gu`ve, dolazimo i mi na karneval u Veneciji ove godine.
20. Ne brini se, ùrim ukoliko se dogodi da oni krenu ranije.
30
Nivo 2-3
Na prazne linije upi{i odgovaraju}e upitne zamenice*.

(*Naj~e{}e je mogu}e upotrebiti vi{e zamenica, ~ime se menja smisao pitanja, a ~esto pitanje moè biti i besmis-
leno, ali gramati~ki ispravno).
1. Gde... ? 17. Radi koga... ? 33. O ~emu...?

2. Kad... ? 18. Odakle... ? 34. Po kome...?
3. Za{to... ? 19. Od kada (otkada...) ? 35. Da li...?
4. Kuda...? 20. êmu... ? 36. Nad kim...?
5. Koliko...? 21. Na ~emu... ? 37. Sa ~im...?
6. Zbog ~ega... ? 22. Po ~emu... ? 38. Ispod ~ega...?
7. Radi ~ega... ? 23. Za kad... ? 39. Iznad ~ega...?
8. Kako...? 24. Dokle... ? 40. Od koga...?
9. [ta...? 25. Do kad...? 41. Koliki/e/a...?
10. Kako to da... ? 26. Oko ~ega...? 42. O kome...?
11. Otkud... ? 27. U vezi s ~im....? 43. Iza ~ega...?
12. Odakle... ? 28. Koliko dugo...? 44. Koji/koja/koje...?
13. Ko...? 29. Koliko ~esto...? 45. Kakav/a/o-/i/e/a...?
14. S kim... ? 30. Koliko daleko...? 46. S koliko...?
15. Otkud to da...? 31. Od ~ega...? 47. U koliko...?
16. Zbog koga.... ? 32. Iz ~ega...? 48. Za koliko...?
Primer:
1, 2, 3, 5, 6, 7, 8, 14, 15, 16, 17, 26, 27, 35, 38, 39, 43 ste se posva|ali?
1. _____________________ su se oni prvi put upoznali?

2. _____________________ smo bili na koncertu?
3. _____________________ se boji{ aviona?
4. _____________________ govorite srpski?
5. _____________________ se stidite da im to kaète u lice?
6. _____________________ bi objasnio funkciju pluskvamperfekta u jeziku?
7. _____________________ ide{ u taj restoran?
8. _____________________ stanuje{ u neboderu?
9. _____________________ sati prestaje policijski ~as?
10. _____________________ ste diplomirali?
11. _____________________ pticama sluè krila?
12. _____________________ se koristi grejalica?
13. _____________________ je razlika izme|u njih dvoje?
14. _____________________ se pravi od drveta?
15. _____________________ se razlikuju mu{karac i èna?
16. _____________________ se proizvodi ~elik?
17. _____________________ radnici rade u tri smene?
18. _____________________ boluju lekari?
19. _____________________ praznici ponekad traju toliko dugo?
20. _____________________ se nalazi klju~ od stana?
21. _____________________ se putuje od Ni{a do Budve?
31
Nivo 2-4
REVIZIJA, TEST:
PITANJA I ODGOVORI
Postavi pitanje tako da istaknuti deo re~enice bude odgovor.
Marina i Darko su odli~ni u~enici.

[ta su Marina i Darko?
1. Ju~e su svi studenti bili na izletu.

4. Kad svi odu ku}i, osta}e samo domar da ~uva {kolu.
8. Nema hleba bez motike.
9. Nema hleba bez motike.
10. U Srbiji ima puno lepih brda, planina, dolina, reka, potoka i jezera.
14. Mnogo èlim da putujem i da vidim sve interesantne zemlje i gradove.
18. Zato {to je sutra nedelja sprema}emo ne{to lepo za ru~ak.
22. U mom dragstoru uvek ima sveèg hleba iako radi neprekidno.
25. U Evropi su nekad ìvele mnoge divlje ìvotinje kojih vi{e nema.
29. U Ni{u vrlo ~esto pada ki{a.
32. Nekad su ljudi mislili da je Zemlja ravna plo~a.
32
Nivo 6-9
SINTAKSA: ZAMENICE, PADE@I
Upotreba zamenica koji, -a, -e (kojeg, kojem... - koga, kome...) i {ta (~ijeg, ~ijem... -
~ega, ~emu...).
Upi{i odgovaraju}i oblik odnosno-upitne zamenice na praznu liniju, kao u primeru*

(*U nekim slu~ajevima ima vi{e re{enja)
U Kragujevcu ima mnogo bendova ________ sviraju hevi-metal.

U Kragujevcu ima mnogo bendova koji sviraju hevi-metal.
Napomena:
Obratiti pa`nju na zamenicu {to, koja ~esto moè da se upotrebi umesto nekih drugih.
______________________________________________________________________________
1. Jeste, to je ona stara gitara na __________ sam nau~io da sviram.
2. Je l' to ono vino od ________ boli glava?
3. Od ________ me toliko boli glava?
4. ________ se vi{e boji{, mi{a ili slona?
5. Kako to da tebi taj sos uvek tako dobro ispadne? U ________ je tajna?
6. Kako vam brzo rastu deca! ________ ih to hranite?
7. U _________ filmu be{e ona scena kad onog tipa pojedu mravi?
8. Na _______ ste vi? Na vinu ili pivu?
9. Kako se to pona{a{? Od ________ si to nau~io?
10. Je l' to onaj politi~ar _________ voli da psuje?
11. Oko ________ ste se posva|ali?
12. U _______ grmu leì zec?
13. Na ________ spratu ìvite?
14. Dobar dan. Na __________ sprat idete?
15. Sa _________ sprata ste pali?
16. S _________ biste voleli da idete na godi{nji odmor?
17. __________ biste voleli da putujete u Kotor?
18. Jana je ona devoj~ica _________ voli da crta.
19. Od ___________ mesa se prave pljeskavice?
20. To je onaj Steva __________ je pobegao iz zatovora.
21. Vra}am se iz firme u __________ sam zaposlen.
22. To je istinita pri~a po _________ je snimljen jedan film.
23. Kakav je hleb zavisi i od toga od __________ je bra{na napravljen.
24. Od _________ zavisi ho}emo li dobiti dobre ocene?
25. To je onaj Joca _________ stanuje na Vra~aru.
26. Ovo su krave _________ daju puno mleka.
27. U _________ ulici se nalazi Narodno pozori{te?
28. Ne znam ni ja od ________ je ovo jelo tako ljuto.
29. Zaboravili su radi _________ su se toliko radovali.
30. Nemate _________ da se pla{ite.
31. U _________ si mesecu ro|en?
32. On je taj ~ovek ________ treba da se obratite.
33
Nivo 5-6
SINTAKSA I LEKSIKA: PISMENE VE@BE
Sastaviti pri~u od ponu|enih re~i. Svaka od ovih re~i mora da se na |e bar jednom u
pri~i, a sve ostalo je stvar slobodnog izbora studenta.*
(*Obratiti pa`nju na razliku izme|u prideva i priloga)
IMENICE: PRIDEVI: PRILOZI: GLAGOLI:
STAN GLUP BRZO PEVATI

GOST STALAN OÊKIVANO KUKATI
MI[LJENJE ZELEN MALO ÊKATI
GLUPOST MALO MNOGO SMEJATI SE
ÔVEK ÊKATI AUTOMATSKI PLA[ITI
NIVO VELIK PREVI[E GLEDATI
OSOBA TANAK OPU[TENO KRASTI
SITUACIJA GLASAN OVDE RIZIKOVATI
KARAKTER LJUT IGRATI
ZVU^NIK SLAB PUCATI
MUZIKA BESMISLEN SKAKATI
JELO NEKORISTAN PLATITI
SARMA KRATAK PREME[TATI
FILM UPLA[EN TRAMPITI SE
PEÛRKA LA@NI [U[KATI
RADIJACIJA NESLAN PALITI
KRIVICA VESEO POÊTI
LA@ PRAKTIÂN
34
Nivo 4-8
SINTAKSA: ZAVISNE I NEZAVISNE REÊNICE
Dopuni re~enice:
U jednom selu kod Kragujevca ____________________________________________________

___________________________________________________, ali nisu mogli da
______________________________________________________________________________ .
Dok su neki vi{e voleli ___________________________________________________________
__________________, drugi su radije _______________________________________________
_______________________________________________________. U crkvi je
_______________________________________________________________________________
_____________________________________________________________, ali to je njihovoj
deci ___________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
_________.
Kad je najstariji sin jednom _______________________________________________________
_______________________________________________________________________________
_____, pa se zbog toga ___________________________________________________________
________________________________________________________, neki u porodici su
_______________________________________.
Zbog toga je rekao svima: “________________________________________________________
______________________________________ i vrati}u se tek kada
______________________________________________________________________________”.
Na to mu je otac odgovorio: “To je tvoj problem, ali __________________________________
_______________________________________________________________________________
______________________________________________________________________________”.
Posle toga _____________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
________________________, a mnogi su se pitali _____________________________________
_______________________________________________________________________________.
Nije pro{lo ni godinu dana a ____________________________________________________
_______________________________________________________________. Me|utim, ne bi to
bilo tako _______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________
_____________, bez obzira {to _____________________________________________________
_______________________________________________________________________________
______________________________________. Iako ____________________________________
_______________________________, kasnije su_______________________________________
_______________________________________________________________________________
_______________________________________________________________________________.
Na kraju su ______________________________________, pa je majka _________________
_______________________________________________________________________________
______________________. Od tada u _______________________________________________
_______________________________________________________________________________
__________________________________________________________.
35
Nivo 3-6
IZRAZI, PORE\ENJA
Kako se kaè?
1. jak kao __________________________________________

2. spor kao _________________________________________
3. brz (juri) kao _____________________________________
4. velik kao _________________________________________
5. mali kao _________________________________________
6. vredan (radi) kao _________________________________
7. radi (funkcioni{e) kao _____________________________
8. lenj kao _________________________________________
9. gluv kao _________________________________________
10. star (mator) kao _________________________________
11. debeo kao ______________________________________
12. mr{av (tanak) kao _______________________________
13. pijan kao _______________________________________
14. pije kao ________________________________________
15. slobodan kao ___________________________________
16. smrdi kao _______________________________________
17. glup kao ________________________________________
18. pametan kao ____________________________________
19. lep kao _________________________________________
20. ruàn kao _______________________________________
21. sladak kao ______________________________________
22. ravan kao _______________________________________
23. besan (ljut) kao __________________________________
24. ~ist (neuprljan) kao _______________________________
25. lukav kao ________________________________________
26. zdrav kao ________________________________________
27. lud kao __________________________________________
28. spava kao ________________________________________
29. jede kao (ako puno jede)____________________________
30. jede kao (ako malo jede) ___________________________
31. jede kao (ako nepristojno jede) ______________________
32. psuje kao _________________________________________
36
33. lak kao ___________________________________________
34. teàk kao ________________________________________
35. gladan kao _______________________________________
36. bogat (pun) kao _____________________________________
37. upla{en (boji se) kao _________________________________
38. pu{i kao ___________________________________________
39. laè kao ___________________________________________
40. sme{an kao ________________________________________
41. dosadan kao _______________________________________
42. veran kao __________________________________________
43. kriv (pogrbljen) kao _________________________________
44. bedan kao _________________________________________
45. ~vrst, tvrd kao ______________________________________
46. hladan kao _________________________________________
47. tvrdoglav kao _______________________________________
48. uporan kao _________________________________________
49. peva kao (ako lepo peva) _____________________________
50. pri~a kao (ako puno pri~a) ____________________________
51. dobar kao __________________________________________
52. prljav kao __________________________________________
53. mudar kao __________________________________________
54. pun kao ____________________________________________
55. pliva kao (ako dobro pliva) ____________________________
56. pliva kao (ako lo{e pliva) _____________________________
57. bled kao ___________________________________________
58. grbav kao __________________________________________
59. tvrd kao ____________________________________________
60. siroma{an kao _______________________________________
37
ODGOVORI:
1. jak (snaàn) kao bik, konj, vo, od brega odvaljen
2. spor kao pu`, kornja?a
3. brz kao munja, ris, zec
4. velik kao slon, ku?a, kit, Sunce
5. mali kao mrav, mi{, zrno gra{ka
6. vredan (radi) kao mrav, p?ela, (lud, blesav)
7. radi (funkcioni{e) kao {vajcarski sat, ma{ina, lud, blesav
8. lenj kao trut
9. gluv kao top
10. star (mator) kao mumija, Biblija, Metuzalem
11. debeo kao svinja, bumbar, ormar
12. mr{av (tanak) kao igla, prut, list, glista, slamka
13. pijan kao letva, majka, zemlja
14. pije kao smuk, sun?er
15. slobodan kao ptica (na grani)
16. smrdi kao tvor, riba, govno
17. glup kao to~ak, }uskija, top, to~ilo
18. pametan kao p?elica, mrav
19. lep kao slika, upisan
20. ruàn kao pas, grob, ve{tica, |avo, vrag
21. sladak kao {e}er, bombona, med
22. ravan kao daska
23. besan (ljut) kao ris
24. ~ist (neuprljan) kao suza
25. lukav kao lisica, vidra
26. zdrav kao dren, jabuka
27. lud kao zvono, struja, luster, kupus
28. spava kao top, zaklan
29. jede kao (ako puno jede) lud, da mu je poslednji put, nezdrav
30. jede kao (ako malo jede) pti?ica, vrabac
31. jede kao (ako nepristojno jede) svinja
32. psuje kao ko~ija{
33. lak kao pero
34. teàk kao slon, konj, olovo, kamen
35. gladan kao pas, vuk
36. }uti kao riba, grob
37. upla{en (boji se) kao mrav, pti~ica
38. pu{i kao dimnjak, smuk, Tur~in, furuna
39. laè kao pas
40. sme{an kao klovn, pajac, crtani film
41. dosadan kao proliv
42. veran kao pas
43. kriv (pogrbljen) kao kifla, paragraf
44. bedan kao crv
45. ^vrst kao stena
46. hladan kao led
47. tvrdoglav kao magarac, mazga
48. uporan kao mrav, magarac
49. peva kao (ako lepo peva) slavuj
50. pri~a kao (ako puno pri~a) navijen
51. dobar kao du{a, hleb (lebac), dobar dan
52. prljav kao svinja, prase
53. mudar kao sova
54. pun kao oko
55. pliva kao riba
56. pliva kao sekira
57. bled kao krpa
58. grbav kao kamila
59. tvrd kao kamen
60. siroma{an kao crkveni mi{
38
Nivo: 5-8
VE@BE, GLAGOLSKI PRILOG PRO[LI (PARTICIP PERFEKTA)
Uradi re~enicu po modelu:
Kad je napravio oru|e od metala, ~ovek je lak{e lovio.

Napraviv{i oru|e od metala, ~ovek je lak{e lovio.
Ili obrnuto:
Pojev{i ru~ak, Zorica je prestala da bude gladna.
Kad je pojela ru~ak, Zorica je prestala da bude gladna.
1. Po{to je uvideo da nema drugog re{enja, \ o r | e je platio kaznu.

2. îm su se doselili u novi stan, Paunovi}i su ga odmah sredili po sopstvenom ukusu.
3. Najev{i se, i Olji i Sla|ani se prispavalo.
4. îm je snimio svoj dosad najbolji film, Kusturica je odmah zapo~eo rad na novom.
5. Prevrnuv{i se u krevetu na drugu stranu, Ratko je nastavio da spava.
6. Potraìv{i savet od svoje ène, slu`benik Predrag Lukovi} po~eo je da napreduje na
poslu.
7. îm su stigli u Beograd, odmah su kupili plan grada.
8. Kad je, nagnuv{i se kroz prozor, Aleksandra shvatila da se nalazi na osamnaestom
spratu, po~ela je da vri{ti jer pati od vrtoglavice.
9. Videv{i kakve su danas cene, gospo|a Miti} je oti{la s pijace a da ni{ta nije kupila.
10. Napraviv{i uspe{no dvostruki salto, kliza~ica Mira bila je sigurna u pobedu.
11. Kad se vratila s mora, Biljana se o~igledno prolep{ala.
12. Kad se sve sabere, nismo tako lo{e pro{li.
13. Doseliv{i se na Balkan, Sloveni su sa sobom doneli i svoje obi~aje.
14. Sonja i Darko shvatili su da su zaboravili najva`nije stvari tek kad su raspakovali
kofere.
15. Upisav{i se u Ginisovu knjigu rekorda, Dejvid Vots je ostvario svoj ìvotni san.
16. Marija Damjanovi} je prona{la sebe najzad odabrav{i pravi poziv.
17. Dragutin Topi} oborio je balkanski rekord tek kad je sko~io peti put.
18. Umisliv{i da je bio inspirisan, Zoran je ovaj put napravio sasvim osrednju izlo`bu.
19. Igor je shvatio kako ìvot moè da bude veseo tek po{to je poslovno posetio Afriku.
20. Napoleonu je postalo jasno da }e izgubiti bitku tek kad se u nju upustio.
21. Jovana je re{ila da napusti fakultet kad je shvatila kako je manekentsvo unosan poziv.
22. Damir se naljutio, pokazuju}i svoju ljutnju tako {to je zalupio vrata za sobom u
odlasku.
23. Slavko se osamostalio tek po{to je okrenuo le |a svom {efu.
24. Budu}i da su se na brzinu spremile za nastup, balerine jo{ mogu da budu i zadovoljne
kako su pro{le kod publike.
25. Ne znam kako si mislio da poloì{ ispit kad si knjigu pro~itao samo jednom, i to
povr{no.
26. Mirko i Slavko nisu hteli da odu ku}i dok pre toga nisu upecali po tri velike ribe.
27. Iako nije shvatio vic, Kiza se ipak nasmejao radi reda.
28. Ne mogav{i druga~ije da pre|e reku, Milan ju je preplivao.
29. îm je stigla kod zubara, Katarinu je prestao da boli zub.
30. Gustav i Maja su odmah oti{li po{to su shvatili da im tu nije mesto.
39
Nivo: 5-8
VREMENA, ZNAÊNJA, GLAGOLSKI HOMONIMI, GLAGOLSKI VIDOVI
Izaberi glagol i upotrebi ga u odgovaraju}em obliku, kao u primerima.

(Neke re~enice imaju vi{e re{enja).
odneti pokriti
otkriti (po)jesti
odmarati se vratiti se (vra}ati se)
igrati (se) voditi
(pro)na}i oti}i
odlu~iti (se) raditi
postaviti (postavljati) (na)ljutiti se
1.
Evropljani nisu znali za krompir pre nego {to ___________ Ameriku.
Evropljani nisu znali za krompir pre nego {to su otkrili Ameriku.
2.
Kad sve __________________ ne}ete vi{e biti gladni.
Kad sve budete pojeli ne}ete vi{e biti gladni.
(ili: Kad sve pojedete ne}ete vi{e biti gladni.)
1. Idi na pijacu i ne _______________ bez boranije.

2. Gradona~elnik Leskovca _______________ da }evap~i}i postanu za{titni znak tog grada.
3. Kad sam _______________ ku}i s posla, gosti su ve} ____________________ .
4. Nikola Tesla je neke svoje izume ostavio nedovr{enim, ________________ sa sobom njihovu
tajnu u grob.
5. Kolumbo ______________ Ameriku, ali je posle nije _____________.
6. Mora{ _______________ {ta ti je u ìvotu bitno.
7. Ako ni ova partija ne _______________ pobednika, mora}emo da ___________ majstoricu.
8. Partizan _______________ 3:0, ali je na kraju ipak uspeo da izgubi utakmicu.
9. Ako ne _________________ barem dve porcije, ova doma}ica }e _____________.
10. Kad se __________________ s puta, ho}u da sve ___________ na svom mestu.
11. Sa{a i Sandra _________________ da imaju decu tek kada zavr{e fakultet.
12. Mirka _______________ svoj prtljag na garderobu, a posle nije ______________ neke stvari
u svom koferu.
13. Kad ste __________ klju~eve, da li ste odmah _____________ od ku}e?
14. Neki ljudi vi{e vole _____________ {ah nego tango.
15. Petar je voleo da po ceo dan provede u gradu, uop{te ___________________ ku}i barem
ne{to da ______________.
16. Svega toga ne bi bilo da je Perica na vreme _______________ u policiju.
17. Ako se ispostavi da nije bilo razloga da vi ______________, da li ____________________?
18. Nismo mi ludi, mi samo ___________ svoj posao, a ludi su oni koji su nam dali to
40
_____________.
19. Oti{li smo na more da ___________________, a ne da ______________.
20. Kad god ___ Ivana ______________ sa instituta, zatekne decu kako crtaju po zidovima.
21. Po ceo dan ___________ ko crnac, a nikad nemam vremena da _________________.
22. Tetka Olja ___________________ u drugu sobu da gleda televiziju, zaboraviv{i
_____________________ bebu koja je upravo zaspala.
23. Luna je nau~ila kako __________________ sto.
24. Vesna i Nada dobro _________ tenis, ali to _______________ prekasno.
25. Mogu li bilo {ta da ti kaèm a da ___________________?
26. Biljana ga ________________ svuda sa sobom, kao da je on neka vrsta njene maskote.
27. Branka ____________________ prodajnu izlo`bu i uspela je da proda pet velikih slika.
28. Ne bih se ja __________________ da su mi rekli da ne}e ______________ ranije.
29. Nau~nici su uspeli da produè ljudski vek ________________ razna medicinska sredstva.
30. Vi ni{ta ne ________________, samo _______________ te }evape.
31. Bernar ______________ na izgradnji Ajfelove kule, ali se zbog toga nije ____________ u
ud`benicima istorije arhitekture.
32. Goran _________________ u fotelji, kad je Jasna odjednom do{la i onda opet ___________.
33. __________________ ja vremena da popravim ma{inu, ali nisam ni primetio da
_____________.
34. Kad god odlu~im da sednem ______________ zazvoni telefon, a kad sednem
________________ obi~no se stvore idealni uslovi za rad.
35. Marina nikako ________________ ve{ na pranje, a ve} toliko dugo stoji da su neke stvari
moljci skroz _______________ .
36. Daj ______________ ve} jednom kakva jaja ho}e{ da ti spremim.
37. Sneàna je skroz pokisla ________________ ku}i iz kluba.
38. Branka se uop{te nije ugojila iako nimalo _______________ ra~una o tome koliko
_________.
39. Kad se mi ___________________, vi }ete ve} biti daleko.
30. Nemoj ________________ , ali moram da ti kaèm da ti jako lo{e __________ karte.
41. Deca ____________________ u parku, a onda je odjednom po~eo zemljotres.
42. Dok ____________________ ko je ubica, ja ne}u prestati da ~itam ovaj krimi}, makar mi
_______________ svi autobusi.
41
Nivo 6-9
GLAGOLI: HOMONIMI, SINONIMI, IDIOMI, VREMENA, VIDOVI, ZNAÊNJA
Izaberi glagol po smislu i stavi ga u odgovaraju}e vreme*:

(*U nekim slu~ajevima mogu}e je upotrebiti vi{e glagola sa spiska)
raditi (uraditi, proraditi, poraditi, izraditi) (se)

praviti (napraviti, popraviti) (se)
baviti se (pozabaviti se)
obaviti (obavljati)
~initi (na~initi, u~initi) (se)
pona{ati se (poneti se)
vr{iti, izvr{avati (izvr{iti)
postupati (postupiti)
sprovesti (sprovoditi)
izvesti (izvoditi)
spremati, pripremati (spremiti, pripremiti)
1. Ne bih se ja time _____________ da ne moram. To ja zbog para.

2. Ve} duè vreme taj video-rikorder ne __________, ali ako ho}e{ ______________ ga.
3. Ako ne prestane{ da ____________ te grimase, popla{i}e{ svu decu u parku.
4. Poslasti~ari ____________ kola~e, oni se time ____________.
5. ______________ smo savr{en plan: on }e da kuva, a mi }emo da jedemo.
6. Jedna lasta ne __________ prole}e, ali zato dve laste mogu da ____________ puno malih lasti.
7. Ne ___________ se vaàn. Tek dva meseca ____________ a ve} misli{ da si neka krupna zver-
ka.
8. @ivi ve} tri godine kod njih u gostima ne ____________ ni{ta.
9. Samo ga {utni i __________. Takvi su ti stari televizori - sve na silu.
10. Neki studenti se ______________ kao majmuni, ali to ne zna~i da se jednog dana ne}e
__________ ozbiljnim poslovima.
11. Ne znam kako ste to ___________ , ali otkako ste se pojavili televizor vi{e ne ________.
12. Ni{ta mi se ne __________ ve} danima. îm me pro|e ovo raspoloènje _____________ se tim
poslom.
13. [ta to __________ ? Po tvom pona{anju bi se reklo da se __________ o ne~em ozbiljnom.
14. Savi} je zvani~no zaposlen u Novom Sadu, ali zapravo __________ na crno u Somboru.
15. Vojnici nisu ____________ po pravilima slu`be i zato su ka`njeni.
16. O~igledno je da su \ i n | i } u kriminalci ___________ o glavi ve} dugo. U suprotnom ne bi
____________ ovo ubistvo.
17. Pazi {ta ________, ovakvo tvoje pona{anje uvek se moè protuma~iti kao da se _________
ne~im sumnjivim.
18. Oni se nisu lepo _____________, ali vi ste dobro _____________ {to ste tako mirno reagovali.
19. Veruje se da su po{to su ___________ masakr, pojedini zlo~inci ____________ samoubistvo.
20. Meni se __________ da imamo realne {anse u revan{u. Mihajlovi} je _____________ ~udo
postigav{i dva gola u poslednjih pet minuta.
21. Ne, banka vi{e ne _________, ali do|ite sutra i (mi) _____________ sve {to treba.
42
22. Zar vam se ne _________ da ste malo preterali?
23. Skaka~ica je dobro _________ dvostruki salto, ali je slabo usko~ila u vodu.
24. Ivan nije obu}ar, ali ume da ____________ cipele.
25. S obzirom na to kako su prema njemu ______________ jo{ je i dobro pro{ao.
26. O~igledno je da ovde policajci ne ___________ svoju du`nost kako treba. U suprotnom se
ne bi tako ___________.
27. [ta je ___________ !? ____________ grudvu i pogodio profesora u glavu!?
28. Ta agencija navodno ____________ dezinsekciju i deratizaciju, ali meni se vi{e __________
da se ___________ nekim drugim poslovima.
29. Ako prona|emo na~ina, ______________ taj plan u delo.
30. Ta cura se ____________ kao kuvana noga, a jo{ se i ____________ va`na.
31. [ta nam lepo __________ za ru~ak?
32. Ta knjiàra __________ do pono}i, ali mi se ___________ da se zaposleni ____________
krajnje neljubazno.
33. Nismo se jo{ ______________ za put, moramo jo{ ne{to da ________________, sa~ekajte
nas malo.
34. Otkako _________ za vlast, prili~no se _____________. Vi{e nije onako mr{av.
35. Ma samo ti se ___________, oni su, u stvari, jako fini ljudi.
36. Savezna vlada re{ila je da ____________ popis stanovni{tva slede}e godine. Popis }e biti
___________ na celoj teritoriji na{e zemlje bez Kosova.
37. [ta ste mu to ___________ ? Izgleda kao da su ga krave `vakale.
38. [ta da se ___________? On se ____________ kao skot i tu se ni{ta ne moè __________.
39. Danka i Tanja su lokale cele no}i i totalno su se _____________. Zna~i, opet sutra ni{ta
ne}e __________.
40. U toj kasarni ____________ se obuka za specijalce.
41. Kad god spremim ispit, _____________ sve pogre{no. __________ se da je najbolje izlaziti
nespreman.
42. Svesni smo da smo __________ gluposti i ____________ se nedoli~no, ali obe}ajemo da
}emo se ____________.
43. Ne __________ se fin, svi znamo da si ti sklon da ___________ i najpo{tenijeg ~oveka.
44. Ako ne bude{ ___________ po uputstvu, nemoj da se ~udi{ {to ti mobilni ne}e
___________.
45. ____________ mi samo neki sendvi~ da pojedem ne{to na brzinu.
46. Pazite kako se ____________ za stolom i ne ___________ predstavu kao {to obi~no
_________.
43
Nivo 5-9
GLAGOLI: HOMONIMI, SINONIMI, IDIOMI, VREMENA, VIDOVI, ZNAÊNJA
Izaberi glagol po smislu i stavi ga u odgovaraju}e vreme:
koristiti (iskoristiti) (se)

sluìti (posluìti, usluìti) (se)
upotrebiti (upotrebljavati)
tro{iti (potro{iti)
1. Branka se sama ___________ vo}em koje je stajalo na stolu.

2. Ako ne}ete da ____________ mozak, najbolje da ni ne idete na ~asove.
3. Mnogi politi~ari se __________ jeftinom demagogijom kako bi stekli bira~e.
4. Logi~no je da vojska ___________ te{ko naoruànje, ali nije logi~no da se time _________ i sitni
krminalci.
5. Milan se sna{ao ni ne _____________ najja~e adute koje je imao.
6. Rekli su mi da je telefon nov, ali deluje kao da je ve} __________.
7. Taj foto-aparat me je besprekorno ___________ 10 godina, a onda se odjednom skroz ras-
pao.
8. Ma ona je njega samo _____________ i zatim odbacila kao prljave ga}ice.
9. Kad vas ~ujem kako se ____________ engleskim, pitam se gde ste ga tako nau~ili.
10. U ovom lokalu ne ___________ alkohol pijanim osobama.
11. Sandra ___________ sve pare na garderobu pa posle gladuje nedeljama.
12. Te devojke su za samo dva dana _____________ sav toalet-papir koji smo imali kod ku}e.
13. Samo se vi __________, ose}ajte se kao kod svoje ku}e.
14. Znate li vi kako se ___________ ovaj mobilni telefon?
15. Nikad ne ____________ hemijsku olovku, uvek se radije _____________ tankim flomas-
terom.
16. êmu _________ ova sprava?
17. Nikad ne ____________ usluge te avio-kompanije jer na njihovim linijama ___________
uàsnu hranu.
18. Previ{e sam vremena _____________ na gluposti. Sad moram da radim i da vreme
___________ maksimalno rentabilno.
19. Trenutno se ___________ tatinim kolima, ali to je zato {to su moja na popravci.
20. Vidim da __________ moju pastu za zube. Za{to ne kupi{ sebi jednu?
44
Nivo 5-8
GLAGOLSKI PREDLOZI, HOMONIMIJA
Po smislu odaberi glagol i stavi ga u odgovaraju}i oblik, kao u primeru:

(Neke re~enice imaju dva ili vi{e re{enja)
uraditi obaviti
obraditi probaviti
odraditi zabaviti (se)
zaraditi nabaviti
naraditi se dobaviti
poraditi izbaviti (se)
proraditi pozabaviti se
izraditi pribaviti
Milena obi~no ne radi doma}e zadatke, ali ovaj put ________________.

Milena obi~no ne radi doma}e zadatke, ali ovaj put je uradila.
1. Ba{ smo se lepo ___________ na ru~ku kod Branka.

2. Nismo se ba{ ____________ ove nedelje, ali }emo zato slede}e cr}i od posla.
3. Ako ne ____________ dovoljno ovog leta, preko zime ne}e{ imati novca ni za hleb.
4. Sat mi je crko jo{ pre mesec dana, a onda je odjednom _______________.
5. [to to ne ________________ sad pa da se zezamo preko vikenda?
6. Ne mogu sad da spremam lazanje jer ne mogu da ________________ sve sastojke.
7. Ja odoh u kafanu a ti ________________ ovim poslom dok nisam tu.
8. Nemoj da otaljava{ posao, _______________ malo vi{e na tome i vide}e{ da }e{ uspeti.
9. Nela je mislila da to ne moè da se _____________, ali se prevarila.
10. Ako scenarista __________________ malo vi{e na ovom scenariju, film }e sigurno biti lo{.
11. Za Marka je delovalo kao da je situacija skroz beznade`na, ali ga je Martin nekako
_____________ iz svih nevolja.
12. Na po~etku ti sva{ta obe}aju, ali te na kraju uvek ______________ .
13. Bili bismo mnogo zadovoljniji da ste bolje ________________ ovu policu za knjige.
14. Bajaga je probao da ___________ tu pesmu, ali ni njemu nije uspelo.
15. Prvo su posekli sve drve}e pa su onda ______________ zemlju.
16. Ve~era je bila odli~na, ali toliko te{ka da smo je jedva ________________.
17. Ma to je Mira ______________ na brzinu.
18. Mora}emo prili~no da ___________________ u slede}ih mesec dana, ali }emo se posle
_______________ do mile volje.
19. Ne bi bojler mogao da _____________ sam od sebe; popravio ga je majstor Milan.
20. Ako ________________ dovoljno, napravi}emo i ~etvoro dece ako treba.
21. Trenutno nemamo tu knjigu, ali ________________ je sigurno tokom ove nedelje.
22. Umesto da se dobro provede, Pe |a je na ùrci ______________ batine.
23. Nikako ne mogu da ______________ tako lo{ tekst u pozori{tu.
24. [ta ste to _____________ s mojim stvarima?
45
Nivo 3-6
MORFOLOGIJA, GLAGOLI, VREMENA - PASIV (1)
Napomena:
Pasiv se moè graditi jedino uz pomo} prelaznih (tranzitivnih) glagola.
U ovom ve`banju su dati ~esti i “ìvi” primeri u kojima se pasiv koristi i to su oblici koji se
grade uz pomo} oblika perfekta pasiva (trpnog priloga i prideva glagola) i oblika infinitiva
pasiva (glagol + re~ca se).
Popuni re~enice kao u primerima*:

* Neki primeri imaju vi{e re{enja.
1.
Na{a reprezentacija ______________ je od (strane) Francuske jo{ u kvalifikacijama
(eliminisati).
Na{a reprezentacija eliminisana je od (strane) Francuske jo{ u kvalifikacijama.
2.
Svako ima pravo da bira i da _________ _________ (birati)
Svako ima pravo da bira i da bude biran.
3.
Nije nam bilo _________ da se ranije sretnemo (suditi).
Nije nam bilo su|eno da se ranije sretnemo.
4.
Predsednik ______________ na svake ~etiri godine (birati).
Predsednik se bira na svake ~etiri godine.
1. Niko se nije rodio ____________. (nau~iti)

2. Begunac ___________ na ulicama Kragujevca. (primetiti)
3. Tenk _____________ ju~e u pet sati popodne. (ukrasti)
4. Uno{enje sladoleda u bioskopsku salu nije __________. (dozvoliti)
5. Njen najnoviji roman ostao je prili~no ______________ i kod publike i kod kritike. (zapa-
ziti + negacija)
6. Neke stvari ______________ u prisustvu dece (raditi + negacija).
7. Prilikom te operacije _____________ je vi{e od 300 kilograma zlata iz olupine broda. (iz-
vaditi)
8. Na{ guverner u proseku ____________ na svake dve godine (smenjivati)
9. Crvena zvezda je bila poznat klub jo{ puno pre nego {to je ___________ Marakana. (iz-
graditi)
10. Saobra}aj ______________ u ulici Kneza Milo{a na potezu od raskrsnice kod Londona do
kanadske ambasade. (obustaviti)
11. Svaki proizvod obavezno ___________ pre pu{tanja u prodaju. (proveravati)
12. Infoûkarica je _____________ i ___________ da sluì interesima gra|ana i privrednika
46
ûkarice. (napraviti, zamisliti).
13. Brojne vrste insekata i ìvotinja prilago|avaju se svojoj ìvotnoj sredini po bojama i zbog
toga ___________ ~ak ni danju. (prime}ivati + negacija)
14. Od pro{le godine cigarete _____________ isklju~ivo u objektima koji za to imaju dozvo-
lu. (kupovati)
15. Utakmica je zbog jake ki{e ____________ u ~etrdesetom minutu. (prekinuti)
16. Akcioni plan je klju~ni instrument ekonomske politike ~ija }e funkcionalnost
______________ izradom studije o izvodljivosti. (ispitati)
17. Ove godine ____________ rekordna koli~ina p{enice (zasaditi)
18. Stru~njaci predvi|aju da }e slede}e godine ____________ manje automobila nego ove.
(proizvesti)
19. Zaista delotvoran lek protiv side jo{ uvek zvani~no nije ____________. (prona}i)
20. Dovoljno je da se tako nekvalitetne krpe stave u hladnu vodu i ve} ________________
od sopstvene farbe. (videti + negacija)
21. Na ovogodi{njem Sajmu automobila _______________ je 26 novih modela iz 19 fabrika
iz celog sveta. (predstaviti)
22. Ove godine ________________ je upis za preko 16.000 bruco{a. (predvideti)
23. Majonez ______________ od jaja i ulja, a odnedavno se u prodavnicama moè kupiti
majonez bez jaja. (praviti)
24. Sav materijal za ovaj dokumentarac koji se navodno de{ava u Africi _____________ je u
okolini Beograda. (snimiti)
25. “Ukoliko nalogodavci ________ ____________ u roku od mesec dana, ja }u podneti
ostavku na mesto ministra”, izjavio je ministar Mihajlovi}. (prona}i + negacija)
47
Nivo 5-8
MORFOLOGIJA, VREMENA - PASIV (2)
Napomena:
Pasivne re~enice imaju ograni~enu distribuciju. Naime, nije mogu}e od svake aktivne re~eni-
ce napraviti pasivnu. Ovde su dati primeri ~estih i “ìvih” slu~ajeva.
Subjekat moè, ali ne mora, biti imenovan. Ukoliko neku misao èlimo da izrazimo u pasivu,
subjekat iz aktivne re~enice ~esto izostavljamo upravo zato {to se gra|enjem pasivnih re~eni-
ca dodatno nagla{ava uloga objekta.
Od aktivne re~enice napravi pasivnu, kao u primerima:*
(*Neki primeri imaju vi{e re{enja)
1a.
Marija i Peda re{ili su da bace suvi{ni
name{taj. Marija i Peda re{ili su da name{taj
bude ba~en. 1b.
Pohvalili su decu zbog lepog pona{anja.
Deca su pohvaljena zbog lepog pona{anja.
2.
Ljudi istrebljuju neke ìvotinjske vrste.
a. Neke ìvotnjske vrste bivaju istrebljivane od (strane) ljudi.
b. Neke ìvotnjske vrste se istrebljuju [od (strane) ljudi].
1. Njega su kriminalci eliminisali jo{ pro{le godine.

2. Probudili su me iz najdubljeg sna.
3. Danilo ne vidi na~ina kako da kupi tako dobra, velika i skupa kola.
4. Cipele ne kupujemo u apoteci.
5. Danas vi{e ne smatraju da je ekspres-lonac toliko neophodan aparat u kuhinji.
6. Sumnja se da su njih dvojica silovali tri maloletnice.
7. Slede}e godine ponovo }e povisiti cenu elektri~ne energije.
8. Carinska slu`ba je saop{tila da }e ubudu}e na ulasku u zemlju oduzimati sve prehrambe-
ne proizvode.
9. Optuèni se na su|enju àlio da su ga pre davanja izjave u policiji pretukli.
10. Mu`jaci napadaju jedni druge.
11. Na lokalitetu kod Ni{a su na{li kerami~ke sudove stare preko 5.000 godina.
12. Veruje se da su na{i preci znali da govore pre nego {to su otkrili vatru.
13. Nau~nici ne priznaju postojanje drugih civilizacija dok se za tu tvrdnju ne prikupe doka-
zi.
14. Dòn Tenkbar nokautirao je Milutinovi}a ve} po~etkom druge runde.
15. Ako nastavite ovako da se pona{ate, mora}emo da vam oduzmemo voza~ku dozvolu.
16. Nikad se dosad Olimpijske igre nisu odràvale u Africi.
17. Prestani da se smeje{ ili }emo da te bijemo!
18. Dajte mi polugu i pomeri}u Zemlju.
19. Politi~ari su nam obe}ali da }e se primanja tokom ove godine dvostruko pove}ati.
20. Politi~ari nisu ispunili svoja obe}anja.
21. Zaposleni, posle duge diskusije, o tom pitanju nisu odlu~ili ni{ta.
22. Sad je kasno, bacio sam kocku!
23. Nisam mogao da do|em, ukrali su mi paso{.
24. Ne moète napolje da se igrate dok ne pojedete ceo ru~ak.
25. Napravili su odli~ne pala~inke.
48
Nivo 5-8
TEST. LEKSIKA; PREFIKSI.
Predlozi anti-, protiv-, kontra-, inter- i me|u- uvek se pi{u zajedno s re~ju s kojom se
udruùju. Upotrebi odgovaraju}e predloge, objasni {ta tako dobijene re~i zna~e i odredi nji-
hovu vrstu*.
(*U nekoliko slu~ajeva mogu se upotrebiti razli~iti predlozi)
1. vazdu{ni 26. bakterijski 51. otrov

2. ustavan 27. {pijun 52. fa{isti~ki
3. diktoran 28. disciplinarni 53. mera
4. prostor 29. legalan 54. -meco
5. rasista 30. teà 55. usluga
6. grani~ni 31. ratni 56. zavisnost
7. prirodan 32. produktivan 57. teza
8. obave{tajni 33. heroj 58. tim
9. semit 34. ~in 59. admiral
10. vreme 35. udar 60. poàrni
11. nacionalni 36. -venisati 61. -re~iti
12. narodni 37. gradski 62. globalista
13. talenat 38. -pretirati 63. dràvni
14. revolucionarni 39. kandidat 64. otrov
15. evolucijski 40. hrist 65. re~ni
16. ritam 41. punktirati 66. polacija
17. aktivan 42. admiral 67. usluga
18. srpski 43. teza 68. pretirati
19. komunista 44. sprat 69. avionski
20. -sobni 45. poàrni 70. reformacija
21. kulturni 46. tip 71. planetarni
22. inflacijski 47. -cipirati 72. stanica
23. ferencija 48. ofanziva 73. -siti
24. kolonijalisti~ki 49. napad 74. zakonit
25. telo 50. -cepcija
49
Nivo 3-6
MORFOLOGIJA - PRIDEVSKI SUFIKSI
Nastavci -ki, -ski, -(i)ji, -an, -ni, -ov (-ev), -in, -ljiv naj~e{}i su produktivni pridevski sufik-
si. Njihovim dodavanjem na gotovo svaku imenicu moè se napraviti pridev. Koji }e od njih
kada biti upotrebljen zavisi od te{ko obja{njivih procesa, te je zbog toga najbolje zapamtiti naj-
frekventnije slu~ajeve napamet, pa se na osnovu njih dalje sluìti usvojenim znanjem po sluhu.
Ponekad je mogu}e na~initi prideve istog ili razli~itog zna~enja od vi{e nastavaka, a ponekad
je ~ak potrebno dodati dva sufiksa, jedan za drugim.
Stavi ponu|ene sufikse uz odgovaraju}u imenicu i tako na~ini pridev*

(*Obrati pa`nju na glasovne alternacije koje se de{avaju dodavanjem ovih nastavaka. Ponekad se pridevi grade
od nekog krivog padeà imenice, ne od nominativa. Podjednako su pravilni oblici -ji i -iji).
1. zec 35. koza 69. korist

2. majmun 36. Kozak 70. magija
3. soba 37. ovca 71. kontradikcija
4. kuhinja 38. ov~ar 72. namena
5. jabuka 39. tre{nja 73. zaraza
6. telefon 40. bagrem 74. nastava
7. dete 41. leto 75. Bosna
8. kontakt 42. zima 76. gozba
9. prozor 43. jug 77. paradajz
10. sto 44. oko 78. riba
11. ptica 45. uvo (uho) 79. la`
12. pas 46. èna 80. le |a
13. Vr{ac 47. mu` 81. Sunce
14. bolesnik 48. Biblija 82. Mesec
15. posao 49. ulje 83. ma~ka
16. dim 50. Ma|ar 84. gospodar
17. violina 51. Sloven 85. vazduh
18. automobil 52. Slovak 86. Koreja
19. kompjuter 53. Slovenac 87. Kina
20. Rus 54. p~ela 88. zid
21. pijaca 55. starac 89. zidar
22. ruka 56. mladi} 90. smisao
23. livada 57. devojka 91. kosa
24. politika 58. majka 92. perje
25. klima 59. otac 93. krv
26. kesten 60. baba 94. crv
27. zvuk 61. deda 95. va{
28. buka 62. alkohol 96. starost
29. mi{ 63. aceton 97. sir
30. virus 64. gvo`|e 98. so
31. meso 65. drvo 99. guska
32. mesto 66. mast 100. platno
33. mesar 67. planina 101. èludac
34. ~aj 68. jezik 102. ~elo
50
Nivo 6-8
LEKSIKA I GRAMATIKA: TVORBA I UPOTREBA IMENICA
Napravi imenice od zadatih re~i u zagradi i stavi ih u odgovaraju}i pade`.
1. Neki ljudi boje se paukova od ranog ____________ (dete).

2. Moj brat dobio je medalju za ____________. (hrabar)
3. U ovoj torbi je sva moja fotografska ____________. (opremiti)
4. Du`nost jednog __________ je da odràva red. (policija)
5. Mnogi se pla{e za sudbinu {uma od ___________ koje preti od kiselih ki{a. (uni{titi)
6. U slede}oj epizodi sledi ____________ serije. (nastaviti)
7. Ljudi koji ìve u velikim gradovima ~esto pate od __________. (sam)
8. Mnogi u no}ima kad je pun Mesec pate od __________. (san)
9. Moj sin oduvek je èleo da postane __________. (nauka)
10. Danka je odlu~ila da __________ bude njen hobi. (slikar)
11. Nemoj danas ni{ta da kupuje{ jer od sutra po~inju zimske _____________. (rasprodati)
12. Milo{ nije mogao da kaè ni{ta u svoju __________. (odbraniti)
13. Opstanak slonova kao vrste doveden je u pitanje zbog porasta vrednosti __________.
(slon)
14. Ovu haljinu bilo bi nemogu}e iskrojiti bez dobre ma{ine za _________. ({iti)
15. Marko je zaboravio jaknu u __________ u {koli. (u~iti)
16. Zbog pove}anja cene grejanja, od ove godine __________ }e biti duplo skuplja. (stan)
17. Bra}a Lukovi} optuèni su zbog _________ i ___________. (krasti; silovati)
18. Jasna [ekari} je vi{estruki olimpijski {ampion u ___________. (streljati)
19. Optuèni je osu|en na smrt ___________. (streljati)
20. Sergej Bubka proslavio se svojim neverovatnim _________ s motkom. (skakati)
21. Iako ska~u, kenguri ne spadaju u vrstu skakavaca nego u vrstu _________. (torba)
22. Pre {kole, mnoga deca idu u _________. (zabaviti)
23. Krave daju mleko, a ljudi ga dobijaju ________. (musti)
24. Lavovi se ogla{avaju rikom, a krave _________. (mukati)
25. Vojnik je optuèn za ___________ jer je pobegao sa fronta. (kukavica)
26. Ovaj no` ne}e da se~e. Potrebno mu je __________. (o{triti)
27. Na Bliskom Istoku nastavlja se ______________ situacije. (zao{travati)
28. Ne bacajte opu{ke po ____________ zgrade. (stepenica)
29. Od {ljive se dobija ~uvena rakija poznatija kao _________. ({ljiva)
30. ____________ u industriju je i ove godine u konstantnom padu. (investicija)
31. Koje je njegovo trenutno ___________. (zanimati se)
32. Igorov omiljeni film je “_________ iznad kukavi~jeg gnezda”. (leteti)
33. Ova kamera je pravi _________. (drag)
34. To {to ti pri~a{ su obi~ne ____________. (besmislen)
51
Nivo 6-9
SINTAKSA, ZAVISNE REÊNICE, IDIOMI
Popuni prazna mesta u re~enicama odgovaraju}im oblikom glagola, po smislu i po

uzoru na primer.
Ne mogu danas s vama u bioskop, _______________________

Ne mogu danas s vama u bioskop, ne ide mi se.
1. Odli~no, medaljoni s pe~urkama, ba{ to ______________________.

2. Hvala, ne bih sad da zapalim cigaretu, _______________________.
3. Kako da spremam ispit kad _______________________________?
4. Julija nije do{la u Beograd zato {to joj _______________________.
5. Do{li bismo mi u Tivat s njima, ali nam ____________________________ avionom.
6. Ako Lidiju __________________, napravi}e nam {pagete za ve~eru.
7. Aleksandra bi volela veliku ùrku za svoj ro|endan, ali ______________________.
8. Do{li bismo mi sad kod vas na karte, ali __________________________________.
9. Nela je ostavila violinu u pozori{tu jer joj _____________________________ ku}i.
10. Mo`da i odemo u Budimpe{tu ako nas ______________________________.
11. Nisam naru~ila kafu zato {to mi _______________________________.
12. U~lanio bih se ja u biblioteku, ali mi _______________________ knjige.
13. Ugasi taj televizor, ________________ mi se ta glupa serija.
14. Bahove fuge! To mi ____________________.
15. Jako mu _________________ votka, ali mu je zabranio lekar.
16. Dosta vi{e, ___________________ mi se sad o tome.
17. Kupila bi Tanja i tu biùteriju, ali joj ______________________ pare na gluposti.
18. Ivana bi se rado vratila, ali vi{e joj __________________________ u Americi.
19. Hajde da ostanemo jo{ malo, ba{ mi __________________ uz ovu muziku.
20. Olju su zvali zbog prate}ih vokala, ali njoj _______________ u tom bendu.
21. Idite u {umu bez mene, ___________________ mi se pe~urke danas.
22. Za{to nisam pocrnela? Zato {to mi _____________________ na jakom suncu.
23. Uàsno sam umoran, ugasi svetlo, jako mi ________________.
24. Glupo je da nosimo loptu, siguran sam da nam se sutra ___________________ fud-
bal.
52
Nivo 6-9
TVORBA REÎ; IZVEDENI PRIDEVI, PRILOZI I IMENICE; PADE@I; SEMANTIKA
Napravi prideve ili priloge od imenica i stavi ih u odgovaraju}i oblik, kao u primeru:
Oprao sam sve su|e, ali su neki tanjiri jo{ uvek (mast).
Oprao sam sve su|e, ali su neki tanjiri jo{ uvek masni.
I obrnuto, zameni pridev imenicom i stavi je u odgovaraju}i oblik, kao u primeru:
(Bezobrazan) je odlika nevaspitane dece.

Bezobrazluk je odlika nevaspitane dece.
1. Neka (Arhimed) otkri}a se primenjuju u svakodnevnom ìvotu.

2. I (bes) pas ma{e repom.
3. Me |u psima u gradu je epidemija (besan), pa je (grad) vlada preduzela odgovaraju}e
mere.
4. Kupio sam (sunce) nao~ari i iza{ao iz (roba) ku}e kao drugi ~ovek.
5. (Lep) je prolazna, ali je (korist) ako se upotrebi na vreme.
6. Nekima istina ne odgovara jer im se ne uklapa u (dan) raspored ~asova.
7. Ako èli{ da se izle~i{ od (pijan) posmatraj (pijan) dok se trezni.
8. (Inteligencija) si ti, ali ti nedostaje (obrazovan).
9. (Mudar) bez prakse je kao vatra bez (topao).
10. (Lukav) }e{ uloviti i lava, a silom ne}e{ ni crv~ka.
11. Volim grumenje (zlato), a voli{ ga i ti verovatno.
12. Svako ima pravo da bira i da bude (izbor).
13. U ovoj {umi je usred dana tako (mrak) da je to (jeza).
14. Tanja ne izlazi na ispit bez (zec) {ape za koju tvrdi da joj donosi sre}u.
15. I najgluplja (lep) prona|e (pamet) mu{karca.
16. Ni (slep) ni (gluv) ne uti~u na razum.
17. Jedan od najpoznatijih eksperimenata u psihologiji je onaj sa (Pavlov) psima.
18. Na (po~etak) kursu ove godine imamo puno u~enika, ali na (konverzacija) ih ima svega
petoro.
19. Sko~iti s prvog sprata je (lud), a sko~iti sa desetog - to je ve} (lud).
20. U mnogim (ljubav) romanima iza izmi{ljenih li~nosti kriju se zapravo (istina) likovi
kojima su pisci samo promenili ime i stavili ih u neku novu pri~u.
21. Noviji filmovi uglavnom se snimaju samo radi profita i zbog toga nemaju onu (o{tar) koju
su imali stari.
22. (Stvaran) je ponekad (bol).
23. U (Marks) filozofiji mnogi su videli na~in kako da se domognu vlasti.
24. (Mlad) - (lud).
25. Neke (more) plaè su (nudista).
26. Mnoge ljude (dete) plakanje (uàs) iritira.
27. Milan je bio vanredno (talenat) muzi~ar i ~ovek (nemir) duha.
28. (Veseo) je trajalo ~itave no}i, a onda su gosti oti{li jer im nije prijalo (dan) svetlo.
29. U polju raste (polje) cve}e, a u Poljskoj (Poljak) deca.
30. Iz nje je prosto zra~ila (dobar).
53
Nivo 6-9
LEKSIKA: NESTANDARDNE REÎ, KOLOKVIJALNI GOVOR I @ARGON (1)
Napomena:
U ovim primerima ima dosta i vulgarnih i manje poznatih re~i koje mo`da ni neki lektori
ne}e znati, a ne beleè ih ni re~nici osim onih specijalizovanih. Ipak, rade}i sa studentima sa
novijom literaturom, a posebno gledaju}i filmove, ispostavilo se da oni previ{e toga gube ne
razumeju}i pojedine re~i. Zbog toga je itekako preporu~ljivo da se upoznaju i sa ovim
segmentom vokabulara.
Zameni podvu~enu re~ odgovaraju}om iz standardnog jezika.
Kupili bismo mi sve {to treba, ali smo ostali bez love.
Kupili bismo mi sve {to treba, ali smo ostali bez para (ili novca).
1. Bez kinte sam. Daj mi pozajmi 200 dindì do ponedeljka.

2. Vodio je ribu kod matoraca na ve~eru. ] a l e je odlepio, a kevi se uop{te nije dopala.
3. Nisam imao kud jer je bio ja~i, morao sam da palim.
4. ]a o, moram da palim, da stignem na poslednju trolu.
5. Ne pali ga toliko, provali}e da ga loì{.
6. Cile se è{}e primio na jednu cupi, ali ga je pro{lo ~im je skapirao da ona samo èli da
mu se useli na gajbu.
7. Vlada i Dena su se toliko ucirkali (uletvili, ole{ili, uradili, naroljali, urokali,
usvinjili, u{ikali, udesili, u{ljemali, nalokali, usvirali, odvalili) da nisu imali pojma {ta
rade.
8. Prvo ste ~eki}ali dve ~uke, a posle su vas jo{ ispeglali neki dùkci?!
9. Smuvala bi ona njega vrlo lako, ali on toliko smara da nije ni poku{ala.
10. Je li, frajeri, jesmo rekli da nema duvanja vutre ovde?
11. Riknuo sam danas od {ljake, ajde da se divimo sutra.
12. Ne {ljaka mi mobilni. Zovi me na fiksni fontele.
13. Ju~e sam bila sa Sanjom u {opingu. Ona je nabacila nove gilje i ja{u, a ja nisam na{la ni
lone.
14. Riknuo mu je mi{ pa uop{te ne moè da koristi ma{inu.
15. Ljosnuo sam ve} na pismenom.
16. Simu su odrali za struju.
17. Ja odoh ne{to da hasam, a ti za to vreme ~ekiraj mejl.
18. Ala si se picnuo, ko da si krenuo na sudar s nekim avionom od cave.
19. \ o l e je zakuntao ~im je zatovorio o~i.
20. Malo ti je mator fazon; tome su se smejale na{e bakute kad su bile klinke.
21. Ma nije on neko mudo, obi~an uli~ni murkan.
22. Pana je sad sitna muvara, mi jurimo budè.
23. Odjebi! Svima si se popeo na tuki.
24. Digla se velika frka oko toga.
25. Malo ga je uhvatila frka, ali pro{lo ga je ~im je iza{ao na stejd`.
26. Nema frke, vrati}e{ mi sutra.
27. Nimalo ga nije blam, a uop{te nije neki kulov.
54
Nivo 6-9
LEKSIKA: @ARGON, FAMILIJARNI, NESTANDARDNI GOVOR (2)
Zameni ozna~ene re~i i izraze odgovaraju}im iz standardnog, knjièvnog jezika.
1. Nema{ {anse ako krene{ na divljaka preko crte.

2. Opali ga ja~e. Kao da ni{ta ne ose}a.
3. Mogao bih malo da odem do {tajge da overim izloge u okolini.
4. Ma film je mrak, keve mi, ali ti bi isfurao iz bioskopa ve} posle druge sekvence.
5. \ a n i kako hoda, derpe, a mo`da je i stondiran.
6. Ma on je skot, a fala bogu, uvek voda i neke gabore sa sobom.
7. Koji ti je!? Deluje{ ko da ti je neko riknuo.
8 Neki krimosi su ga roknuli su ga s pet metaka u vugla.
9. Ma boli me uvo, kad vidim kolku tek Ceca surlu ima, uvek se ute{im.
10. Le{ili su me kako ko stigne i kako me ko dohvati, ali mogao bih tako da izdrìm i metar
dana da me nisu pride jo{ i psihi~ki maltretirali.
11. Njih dve su se kao i uvek rastorokale preko telefona, a ne zna se koja vi{e lupeta.
12. Opet je haos u gradu, idemo pe{aka na faks. Nema veze {to ima puno da se gilja odavde,
imamo vremena.
13. Darko se opet totalno napalio na neku klinku. Mislim da su se ve} kresnuli.
14. Previ{e su ga vozali i naravno da je na kraju popizdeo.
15. Svega mi je preko glave, idem da zapalim pljugu da se smirim.
16. Koji si ti mentol, pa ne moè{ da valja{ kradenu robu i da tvrdi{ da je to normalna stvar.
Zaglavi}e{ u buvari.
17. Ma on mi je ortak, ne}u njega da radim.
18. Ovo je doma}a radà, ali nije kao one krdè {to prodaju na pijaci.
19. Bolje da idete na neku |us ku nego da provedete celu no} uz telku.
20. Pe |a tripuje da zna mati{ najbolje u razredu, a veze nema, sve buba napamet.
21. To ne}e{ na}i u originalu, gradom kruè samo pirati, ali moè{ da naru~i{ preko mreè.
22. Ajmo negde na }epi, dosta smo {arali bez cilja. Posle }emo na tadù.
23. Njegova makina deluje kao neka krntija, ali je nabudèna tako da radi kao nova.
24. Idemo na Kali{, na Ta{u je klincima dosadilo.
25. Ne mogu s tobom na ùraju, nema {aje!
26. Marina je dobila nogu, {utnuli je s posla.
27. Idemo na Darkwoode ve~eras, ufur je 200 dinara, a da opet dèdìm po gradu mi ne
pada na pamet.
28. Nema vi{e kova za film, ali garant }e biti tapkaro{a na ulazu.
29. Ala si ga nagazio, ladno furamo 150 na sat. Iskuliraj malo.
30. Ne foliraj se, nema{ ti herca da se bije{ s tom gorilom.
55
Nivo 6-9
IZVEDENI GLAGOLI, IMENICE, PRIDEVI I PRILOZI; PADE@I; VREMENA;

SEMANTIKA
Napravi glagole od imenica i prideva i stavi ih u odgovaraju}i oblik, kao u primeru:
Tr~ao je kao zec dok mu najzad nije (beg).

Tr~ao je kao zec dok mu najzad nije pobegao.
I obrnuto, zameni glagol imenicom, pridevom ili prilogom i stavi ih u odgovaraju}i

oblik, kao u primeru:
Dosta mi je (u~iti), idem da gledam (skijati) na televiziji, mada }e i to da bude (dosaditi).

Dosta mi je u~enja, idem da gledam skijanje na televiziji, mada }e i to da bude dosadno.
1. Nikada to ne bih (rad) da nisam morao.

2. Ako (put) drugom klasom, obratite (paziti) na lopove.
3. Profesionalno (izvesti) (krasti), vrata uop{te nisu (obijati) ve} su (otvoriti) obi~nim
klju~em ili kalauzom.
4. Sr|an nije èleo da se me{a u (tu}i se), ali ipak nije mogao da odvoji (gledati) od nje.
5. Voda danima (ne prestajati) (kap) iz ~esme dok svi u ku}i nisu po~eli da (lud).
6. Uhvatila ih je (~eznuti) za starim prijateljima, pa su samo seli u kola i luda (voziti) je
po~ela.
7. (Iznenaditi) je (skok) na noge i rekao: “Udaj se za mene!”. Bila je to vrlo (ne o~ekivati)
(prositi).
8. Nisam ja ruàn nego ti ima{ (iskriviti) (ogledati se).
9. (Ploviti) je bila uàsna. Sve vreme je duvao jak vetar i (pljusak) ki{a.
10. Sluìo se (ne dozvoliti) sredstvima i zato je (izbaciti) iz igre.
11. Prestanite da se (glup), celo selo vam se (smeh).
12. Na{o lonac (poklopiti).
13. Bio je to veliki (prona}i), samo {to nikad nije na{ao (odgovarati) (primeniti).
14. An|elkovi}i na selu imaju veliko (imati), ali od njega nisu stekli nikakav (imati) jer vi{e
vole da ìve i (rad) u gradu.
15. Posle posla (raditi) obi~no odu u kafanu na (piti),
16. Moje odelo je od posebne (tkati) i zato je skroz (ne promo~iti).
17. Ima ne~eg nelogi~nog u (kuvati). Uglavnom kuvaju ène, a ipak su najpoznatiji (kuvati)
mu{karci.
18. Ptice (seliti se) zimi (let) na jug, a ptice (grabiti) uglavnom se (gnezdo) kod ku}e.
19. (Prositi) su pune ulice a niko im ne daje ni (prebiti) pare.
20. Ivana voli da (telefon), a Milan da ide u (loviti).
56
Nivo 6-9
VE@BE: LEKSIKA, GOVORNE VE@BE, INTERVJU
Odgovori na postavljena pitanja*:

(*Na svako pitanje daj najmanje jedan odgovor, a moè{ i vi{e)
Primer:
[t a je za tebe hrabrost?
Mogu}i odgovori:
 Hrabrost je osobina hrabrih ljudi, suprotna kukavi~luku.
 Hrabrost je kad se neko ne boji da ide kod zubara.
 Hrabrost je kad nema{ tremu da pri~a{ pred velikom grupom ljudi.
 Hrabrost je uvek re}i ono {to misli{.
 Hrabrost je kad ne{to sme{ da radi{ a da ne misli{ na posledice.
 Hrabrost je osobina ludih.
1. Kako bi definisao/la spretnost?

2. Za {ta kaè{ da je lepo?
3. [ta misli{ o pohlepi?
4. [ta za tebe zna~i vernost?
5. Koja je razlika izme|u pametnog i obrazovanog ~oveka?
6. [ta misli{ o laganju?
7. [ta misli{ o iskrenosti?
8. Koje prednosti po tebi donosi iskustvo?
9. U ~emu je razlika izme|u {krtosti i {tedljivosti?
10. Po tebi, kada su ljudi najsigurniji u sebe?
11. [ta te ~ini sre}nim/sre}nom?

12. Kad ose}a{ nestrpljenje?
13. Prema kome ose}a{ po{tovanje?
14. Prema kome ili ~emu ose}a{ strah?
15. [ta te najvi{e zasmejava?
16. [ta kod tebe najvi{e izaziva ose}aj besa?
17. [ta te najvi{e raduje?
18. Kad ti je najvi{e dosadno?
19. Koje su ti slabe ta~ke?
20. [ta ne voli{ da te drugi pitaju?
57
Nivo 6-9
VE@BE: VEZNICI; UZRO^NE REÊNICE, VREMENSKE REÊNICE,

KONDICIONAL, PADE@I, DVOSTRUKA NEGACIJA
Upotrebi odgovaraju}e veznike kao {to su: zato {to, jer, ako, budu}i da, po{to, zbog toga
{to, radi, zbog, ali, ako, nego, ukoliko, da, ni, niti, ve}, {to, koji, kako... i dovr{i re~enice
odgovaraju}im oblikom re~i ili sintagme u zagradi.
Primer:
__________ ne _____________ (prestati) da se smejete, ja __________ (oti}i) ku}i uvre|en
___________ ne volim kad mi se drugi smeju.
Ako ne prestanete da se smejete, ja }u da odem ku}i uvre|en, zato {to ne volim kad mi
se drugi smeju.
Ili: Ukoliko ne budete prestali da se smejete, ja }u oti}i ku}i uvre|en, jer ne volim kad
mi se drugi smeju.
1. Tanja je jo{ kao mala po~ela da igra fudbal ____________ je to jedini sport koji joj ______
(biti) interesantan.
2. Vrati mi ______ ________ (moja olovka)! ___________ sam znao da je kod tebe ne
________________ (traìti) tri dana po _____________ (ceo stan).
3. Kad se \ o r | e i Jelena _________ (vratiti), sve _____________ (promeniti se), __________
}e ostati najmanje tri godine.
4. Mi smo jo{ mali, __________ kad ____________ (porasti), onda }emo mi vas da zavitlavamo.
5. Neki romani ______________ (ekranizovati) su toliko lo{e __________ sa originalom nema-
ju vi{e ___________ (nikakva veza).
6. U aprilu se obi~no odràvaju mnoge _________________ (javna manifestacija), ________ {to
tad obi~no _________ (otopliti).
7. Nemoj da objavi{ taj ________ (tekst), ____________ postoji opasnost da to pro~ita ne~ija
keva i onda ______________ (misliti) ________ smo mi nekakva sekta.
8. Na _________ (ulica) ima puno ljudi i svi se ____________ (grudvati) kao mala deca,
verovatno ____________ ve} godinama ________________ (ne padati) sneg.
9. Sve je _____________ (poplaveti), _____________ je tata stavio svoje ~arape u
______________ (beli ve{).
10. Ne samo da su Jova i Milo{ _____________ (zakasniti), __________ se jo{ bune _______
vi{e __________ (nemati) pi}a.
11. Ne ____________ (ponoviti) se, ali ako se jo{ jednom bude desilo ___________ do|ete
praznih ruku, _______________ (izbaciti - ja) vas napolje.
12. _______ sam ja glup, ________ je on glup, ________ ti ne _________ (koristiti) svoj mozak.
13. Kad i ako _______________ (vratiti se - mi) sa Mont Everesta, molim vas da nas sa~ekate
______________ (sme{iti se) i ________ budete ponosni na nas!
14. Ovo je mali korak za ________ (ja), _________ veliki za ~ove~anstvo.
15. ~ekaju nas te{ki dani ____________ nam je do kraja ___________ (mesec) ostalo svega hil-
jadu __________ (dinar).
16. ____________ se ne maknete, nikada ne}ete sti}i do vrha ___________ (palanina).
58
17. Ne samo da nisu oprali ____________ (sudovi), __________ nisu _________ ruke oprali.
18. _________ ti dvojica kaù da si pijan, vreme je da _________ (legnuti).
19. Kad ___________ (mo}i - ja) jo{, ______________ (nastaviti) bih da se penjem, ali sam se
umorila.
20. Zdravko tvrdi _________ (kupati se) svaki dan, __________ ne bi se reklo.
21. Kad ____________ (raditi - mi) sve {to èlimo, vi ______________ (ne biti) zadovoljni.
22. @eleo bih ne{to ________ vas pitam. __________ biste bili na __________ (moje mesto),
{ta ______________ (preduzeti) da se situacija izmeni u va{u korist?
23. _______ bi srce svako moglo da kuca, i olovka bi ova mogla da ________ (tucati).
24. Gde to ________ (biti)? Da li je to ona zgrada na _________ (ugao) Jevremove i Zmaj
Jovine ulice _______ se skroz uru{ila?
25. _______ odemo u Poàrevac, svakako ______________ (posetiti) muzej Milene Pavlovi}
Barilli.
26. Kad __________ (biti) zdrava, Milica bi sada bila s _________ (mi).
27. Krava ________ (mukati), vo _________ (vu}i), ________ koza nikad nikoga ________
(tu}i).
28. Mi smo ovde do{li samo ________ para i _____________ ne èlim da ~ujem nikakve kritike
po pitanju ____________ (kvalitet) na{e muzike.
29. S njim se nikad ____________ (znati) da li misli ozbiljno __________ se samo {ali.
30. Ako ovako _____________ (nastaviti - mi), sutra _______________ (mo}i) da postanemo
prvaci sveta.
31. Dok jednom ne _________ (smrknuti), drugom ne _________ (svanuti).
32. _________ god da se zateknem, __________ me sa~eka Madona.
33. _________ se ubrzo ne budemo navikli na nove uslove, ___________ (propasti) nam firma.
34. Sad je pravi momenat _______________ (probati - vi) da shvatite pravila igre, _______
biste od slede}eg kruga mogli i sami ______________ (uklju~iti se).
35. Ne samo da se radije ne _______________ (me{ati se - ja) u taj posao, _________ bih
najvi{e voleo da ni{ta o svemu tome __________ ne znam.
36. Na _________ spratu stanujete? Lift je pokvaren pa _________________ (vi{e voleti) da ne
moram puno da ____________ (penjati se).
37. ___________ slede}eg vikenda _______________ (biti) lepo vreme, napravi}emo ro{tilj
negde kraj ___________ (jezero), _____________ je blizu __________ (obala) najprijatnije
sedeti.
38. Nismo se dovoljno __________ (potruditi se), __________ slede}i put sigurno
______________ (pobediti), osim ako oni ________________ (imati) sre}e.
39. Nemam ________ dinara, _________ ima}u slede}e nedelje, ako ____________ (dobiti)
platu na vreme.
40. ______ ona ________ on ne znaju {ta bi s parama, ali oboje _____________ (praviti se) siro-
ma{ni.
59
Nivo 6-9
LEKSIKA - SINONIMI
Zameni podvu~enu re~ sa {to vi{e moè{ drugih re~i i izraza tako da se zna~enje
re~enice bitnije ne izmeni:
(Obratiti pa`nju na to da neke re~i, kad se zamene, zahtevaju i izmenu oblika re~i koje se
vezuju za njih)
Ljudi ponekad vole da promene ambijent u kojem ìve.

Ljudi povremeno; s vremena na vreme; katkad; pokatkad vole da promene ambijent u
kojem ìve.
1. I meni su oblaci ~esto interesantni.

2. Mnogo smo se udaljili od teme.
3. Na izletu su se Nikoli}i lepo proveli.
4. Deci bi to mo`da bilo zabavno, ali nama nije.
5. Odlu~ili su da prekinu sve veze.
6. Svi su se lepo proveli osim Sr|ana.
7. Oni su bili lo{i, ali posle njih je svirao jedan odli~an bend.
8. [ef je samo zavirio u njihovu kancelariju i ve} mu je sve bilo jasno.
9. Sipaj mi jo{ malo ~aja.
10. Ova godina bi}e po mnogo ~emu posebna u odnosu na prethodne.
11. Prvo me je udario, a onda me skroz pretukao.
12. Vlada je mladi} koji nikad ne izlazi sa ru`nim devojkama.
13. Predsedni~ki kandidat je naglasio da }e se vi{e posvetiti vladavini prava.
14. Ceo posao je obavio na svom kompjuteru.
15. Sva{ta smo poku{ali, ali ovo jelo uvek ispadne skroz druga~ije.
16. Predsednik je stigao nekim ogromnim autom.
17. Sla|ani je trebalo dugo vremena da primeti da s tim ne{to nije u redu.
18. To je sigurno ba{ tako kao {to tvrdite, ali on ba{ i nije siguran da ste u pravu.
19. Neki eksperti smatraju da ovo ne bi bio dobar momenat za promenu kursa dinara.
20. Prime}uje{ li kakva je vru}ina danas?
60
RE[ENJA:
1. zanimljivi, zabavni
2. dosta, puno, prili~no, jako, veoma, previ{e, suvi{e
3. fino, dobro, ugodno, (krasno, divno...)
4. mali{anima, najmla|ima, klincima, malima
5. a. pokidaju, preseku, raskinu b. odnose, kontakte, spone, {to ih vezuje (spaja), (a.
i b. poru{e sve mostove)
6. sem, izuzev, ne ra~unaju}i, sa izuzetkom, izuzimaju}i, isklju~uju}i, isklju~iv{i
7. a. slabi, r|avi, nikakvi, osrednji, bez veze, mlaki, bledi, bezvredni, bezvezni, bedni,
drugorazredni, (sranje...) b. izvrstan, izvanredan, prvoklasan, vanredan, sjajan, izuze-
tan, osobit, fenomenalan, fantasti~an, vrhunski, jako (veoma, stra{no...) dobar, pre-
dobar, silan, bogovski, kapitalan, briljantan, bravurozan, vanserijski, impresivan,
(super, opasan, nevi|en, mrak, èstok, strava...)
8. a. provirio, bacio pogled, gvirnuo, glednuo, `draknuo, àcnuo, {acnuo, b. biro, ured,
ofis
9. ulij, dolij, nalij, uspi, naspi, daj
10. druk~ija, druga~ija, naro~ita, specijalna, osobita, razli~ita, izuzetna, neobi~na,
netipi~na, ekskluzivna
11. a. lupio, opalio, drmnuo, odalamio, raspalio, odvalio, (aknuo, klepio, geknuo,
o{inuo, puknuo, zveknuo, nabo...) b. istukao, prebio, izmlatio, premlatio, ispra{io,
(razbio, izlemao, ispeglao, ole{io, napucao...)
12. a. momak, de~ko, tip, (frajer, lik...) b. curama, ènskim, (ribama, trebama,
ma~kama...)
13. a. istakao, podvukao, napomenuo, stavio akcenat b. zaloìti, pozabaviti, potruditi
oko, obratiti (pokloniti) pa`nju
14. a. zavr{io, uradio, dovr{io, sredio, odradio, dokraj~io, okon~ao, priveo kraju b.
ra~unaru, ma{ini, (kanti...)
15. a. probali, preduzeli b. sasvim, potpuno, u potpunosti, totalno c. druk~ije, razli~ito,
nejednako (druga stvar, pri~a)
16. a. do{ao, se dovezao, prispeo, dospeo, doputovao b. dìnovskim, jako (mnogo,
uàsno, stra{no, veoma....) velikim c. automobilom, kolima, (limuzinom, makinom)
17. a. uvidi, uo~i, opazi, spazi, shvati, zaklju~i, (ukapira, skapira, skonta, skop~a...) b.
ne valja, nije kako treba, (ne {ljaka).
18. a. nesumnjivo, izvesno, bez sumnje, garant(ovano), definitivno, sto posto b.uveren,
ube|en, (nije mi{ljenja, ne misli...)
19. a. pojedini, izvesni, odre|eni, jedan broj, jedni b. stru~njaci c. misle, veruju, imaju
mi{ljenje, tvrde, drè, (su mi{ljenja, su ube|eni, su uvereni...) d. zgodan, pogodan,
odgovaraju}i, povoljan, pravovremen e. trenutak, ~as, prilika, situacija f. izmenu,
menjanje, zamenu, revalorizaciju, prevrednovanje.
20. a. ose}a{, zapaà{, opaà{, uvi|a{, uo~ava{, (provaljuje{, kapira{...) b. toplota, vre-
lina, omorina, sparina, (‘ega, pripeka, jara...)
61
Nivo 6-9
LEKSIKA: FAMILIJARNI IZRAZI
1. Njemu je svejedno - Nije ga briga; Ba{ ga briga; Boli ga uvo (dupe); Puca mu prsluk
2. Idi odavde! - Gubi se! Bri{i! Idi vidi da l’ sam tamo; Ne}u da te vidim: Beì!
3. Ovde je veoma ~isto (uredno) - Ovde se sve sija; Ovde je kao u apoteci
4. Ovde je veoma prljavo (neuredno) - Ovde je kao u svinjcu; Ovde kao da je bomba pala
5. Vrlo je neuredan - Izgleda kao da su ga krave `vakale.
6. Vrlo je siroma{an - @ivi kao crkveni mi{.
7. Vrlo je snala`ljiv - Snalazi se kao riba u vodi.
8. Imao je sre}e - Upala mu je sekira u med; Do{lo mu je kao kec na deset.
9. Bilo je to veoma davno - To je bilo pre Hrista; Pre 100 godina.
10. Nikad (se to ne}e desiti) - Kad na vrbi rodi gro`|e; Na kukovo leto; U mesecu limburgu (kad
se majmuni {i{aju).
11. Veoma je mlad (mali) - Tek se ispilio; Jo{ pi{ki u pelene.
12. To je jako daleko - Bogu iza le|a (ki~me, nogu, bubrega); Iza sedam mora (i sedam gora);
13. Puno pri~ati - Ne zatvarati usta; Mleti; Dràti banku; i kolokvijalni i àrgonski glagoli tipa
BRBLJATI, TOROKATI, BLEBETATI itd..
14. Biti nespretan, trapav - Pona{ati se kao slon u staklarskoj radnji.
15. Veoma mi se dopada - Da poliè{ prste; Ko bog; Boli glava (u{i otpadaju); i familijarni i
àrgonski izrazi kao MRAK! STRAVA! SUPER! DO JAJA! HAOS! itd.
16. Ovde vlada potpuni haos - Ne zna se ni ko pije ni ko pla}a; Ne zna se ni ko kosi ni ko vodu
nosi; Jebe lud zbunjenog; Ovo je ludnica.
17. Zbunio se (izgubio se) - Ne zna gde mu je glava; Pona{a se ko ku~e u liftu.
18. Odmoriti se, oporaviti se - Napuniti baterije; Danuti du{om; Do|i (k) sebi.
19. Umreti - Napustiti (ovaj) svet; Ispustiti du{u; Baciti ka{i~icu; Otegnuti papke; Oti}i; i famili-
jarni i àrgonski izrazi kao RIKNUTI, CR] I, SKIKNUTI itd.
20. Jako (mi) je hladno - Srmzo sam se; Se~e po u{ima; Kao u zamrziva~u (hladnja~i).
21. Jako (mi) je toplo - Skuvo sam se; Kao u rerni (pe}nici, paklu).
22. Veoma je bogat - @ivi kao bubreg u loju; Pun je ko brod.
62
Nivo 5-8
VE@BE: SINTAKSA, LEKSIKA, RAZUMEVANJE TEKSTA
Po smislu, dovr{i re~enice upisuju}i re~i u praznine (primeri uglavnom imaju vi{e
re{enja).
1. U severnoj i srednjoj Africi je _________ vru}e i _______ toga tamo ljudi nose laku ode}u i
zapravo ni ne znaju za __________.
2. U Bangkoku, na Tajlandu, nedavno je ______________ orkestar ~iji su ~lanovi isklju~ivo
slonovi. Ove ìvotinje ___________ na udaraljkama koriste}i ve{to _________ surlu.
3. Kod ri|okosih ___________ postoje izvesna odstupanja u centralnom nervnom
_____________ zbog ~ega je i njihova osetljivost na bol ve}a.
4. Kad neko ~esto nosi {e{ir, to je onda upravo onaj _________ ode}e koji ________ primeti-
mo.
5. Pravilo broj jedan u ronjenju je da se uvek _____________ u paru jer je tako mnogo manja
_____________ nego kad se _____________ pojedina~no.
6. Ni u najburnija _____________ Rimskog carstva nije se ____________ da nekog iz carske
_____________ pogubi narod.
7. Bilo je to u __________ kada zakon o zabrani pu{enja nije bio ____________ strog kao
danas.
8. Rukopise dva knjièvna __________ upotrebila je kao hartiju za pakovanje ku}na
_________________ francuskog pisca @ana Batista [atobrena i tako ___________________
njegovo ~etrdesetpetogodi{nje stvarala{tvo.
9. U _____________ Napoleonovog _____________ Egipta, piramide su bile dopola zatrpane
peskom, a Sfingi se _______________ samo glava.
10. Da li mu{karci zaista _________ vole plavu{e ili se radi o sterotipu koji, ukoliko se dovoljno
dugo ___________, preti da postane istina?
11. ûveni ________________ baron Minhauzen zaista je postojao. Bio je oficir u ruskoj
___________ za vreme ___________ protiv Turske u 18. veku.
12. Pariski metro “Meteor” kre}e se __________ automatski, a sad i Drezdenski institut za
sabra}aj ___________ na tome da se uvede _________ bez voza~a.
13. Knjige o ________________ de~aka ~arobnjaka Harija Potera iz pera britanske
_________________ Dòane K. Rouling prevedene su na __________ od 30 jezika.
Iako izgleda sasvim _____________, kinkandù se ubraja u ___________ rakuna.
14. Tridesetih __________ pro{log veka Diznijev __________ Miki Maus vredeo je na filmskoj
berzi isto ___________ i Greta Garbo.
15. Halejeva kometa ____________ vidljiva sa Zemlje i na dan kad se Mark Tven __________
i na __________ kad je umro.
16. Kad mu ____________ opasnost, australijski pustinjski pacov moè da tr~i ________ od
konja.
17. Neke vrste gljiva su toliko ____________ da je dovoljan samo jedan pove}i zalogaj da
___________ odraslog zdravog ~oveka.
18. Ma~ke retko doìvljavaju stresove, pa __________ i retko obolevaju od sr~anih
____________.
63
19. U ru{evinama Pompeje razorene i _____________ za vreme erupcije Vezuva, na|ena je
__________ radionica za izradu sapuna kao i ___________ izliven u kalupe.
20. Pingvini se __________ u isto leglo svakog prole}a i nalaze ga ~ak i kada je ___________
snegom.
21. U starom Rimu se _____________ da àba skuvana u vodi i sir}etu pomaè _________
zubobolje.
22. Kralj Aleksandar I Kara|or|evi} ___________ je u Marseju 1934. godine, ali pre toga je
preìveo nekoliko ________________.
23. Evzoni na straì stoje nepomi~no, bezizraznih _________, pogleda ~vrstog i usredsre|enog
u prazno, ________ da su od kamena.
24. Ameri~ko _____________ odbrane najavilo je mogu}nost da }e prilikom napada na Irak
_________ put upotrebiti svoje novo, tajanstveno ____________.
25. Posle maturskog ispita, Anri de Tuluz Lotrek _________________ je da u~i slikanje kod
o~evog ________________, slikara Renea Prinstoa, ~udnog gluvonemog umetnika,
___________ je ìvot posvetio __________________ konja i pasa.
26. Teofrast je èleo da __________ da li su vode Mediterana povezane sa svetskim
____________.
27. ûveni francuski reìser Fransoa Trifo jednom je izjavio da se zanat filmskog
____________ moè nau~iti za _________ ~etiri sata, ali da je osim toga _____________ odgle-
dati barem hiljadu filmova.
28. Za pisanje ____________ u boci najbolja je obi~na grafitna olovka, jer i mastilo i hemijska
___________ ostavljaju trag koji brzo bledi na suncu.
29. Luj Armstrong je kao _________ i{ao odeven u odba~ena odela maj~inih prijatelja,
_________ isklju~ivo pasulj, pirina~ i __________ je bio bos.
30. Ove godine kod vrhunskih skija{a popularne su _____________ nao~ari koje se ne magle
zato {to ______________ ugra|en ventilator na baterije.
31. Poslednje godine ____________ vojskovo|e Marlboroa ____________ su mnogobrojnim
skandalima.
32. Hijeroglifi, {to doslovno ________ “sveti zapisi”, nastali su mnogo pre 3000. godine pre na{e
ere, a ______________ ih je ~uveni francuski egiptolog @an-Fransoa [ampolion.
33. Na ovogodi{nji ________ “Zabavnika” za najbolje knjièvno delo namenjeno mladima
____________ su 34 knjige.
34. Za razliku od svih ________, dlakavi nosorog sa Sumatre ima koù prekrivenu ri|om
__________.
35. Mnogi danas, najvi{e zahvaljuju}i filmovima, misle da su u ne tako davnoj _________ i na{i
zaljubljeni parovi razmenjivali ljubavna _________ sli~na onima iz holivudskih melodrama.
36. Prvi {e{ir _________ je verovatno napravio samo zato da bi se za{titio od __________.
37. Vratolomna veveri~ina brzina nije _______ izraz njene ìvotne radosti nego i jedina
mogu}nost da se __________ neprijateljima - kunama i __________ grabljivicama.
38. Da bi se ispitalo gravitaciono _________ Zemlje, u njenu orbitu do sada je izba~eno vi{e
satelita, a bi}e ih _______.
39. Mnogi su skloni da __________ u pri~u koja kaè da ono {to su radili prvog januara da }e
~initi i tokom ~itave ___________.
40. Sokrat je tvrdio da on zna da ni{ta ne zna, a da drugi ni to _________. Danas neki misle da
sve znaju, a da __________ ni to ne znaju.
64
Nivo 6-9
MORFOLOGIJA I SINTAKSA, UPOTREBA GLAGOLA TREBATI
Stavi glagol trebati u odgovaraju}i oblik*

(*neki primeri imaju vi{e ta~nih odgovora)
Napomena: Glagol trebati koristi se u bezli~nom obliku (tre}e lice jedinine) kada se vezuje za
neki drugi glagol. U ostalim slu~ajevima moè se koristiti i u li~nim oblicima. Zbog ove speci-
fi~nosti, ~esto je umesto ovog glagola u upotrebi sintagma biti potrebno. Ovde su uvr{}eni i
primeri za glagolski pridev trpni (potreban) i svr{eni vid zatrebati.
______________________________________________________________________
1. Ne mogu s vama u bioskop, ___________da u~im.
2. Ovo nije dovoljno, _____________ jo{ novca (nama).
3. Ne ______________ mi tvoje slike, znam kako izgleda{.
4. Kako smo mogli da znamo? ______________ ranije da nam kaète.
5. Idi ku}i, ne ___________ mi danas.
6. Ako bude ____________ , nazovi me i ostavi poruku na sekretarici.
7. ___________ da zna{ neke stvari.
8. Kad god _____________, tu je majstor Steva koji sve ume da popravi.
9. __________________ da pro|e ~itavih 90 minuta dok na{a reprezentacija najzad nije
postigla go.
10. Knjige mi ne ______________ sad, ali __________________ mi sutra.
11. I Luna i Irena ______________ da do |u u Beograd, ali na kraju nisu.
12. Deco, ako budete dobri, da}u vam klikera koliko god vam ______________.
13. Oti{li bismo mi na pijacu, ali nije _______________.
14. Ako _____________ sko~i}u u vatru, samo nemoj po ovakvom vremenu da idem po
pivo.
15. __________ da se borimo ako ho}emo da ostanemo u prvoj ligi.
16. Gospo|i Ja{i} ______________ nekoliko godina da prona|e radnu knjiìcu me|u
papirima.
17. Ne znamo sad da Vam odgovorimo, ________________ da razmislimo o tome.
18. Gde ste bili ju~e kad ste mi najvi{e ______________ ?
19. Otkud cigarete u mojoj torbi? ________________ da su u {e{iru.
20. Ako vam ______________, pozovite me na mobilni.
21. Oti{ao bih rado, ali ne znam da li sam joj ____________.
22. Sa pijace ____________________ samo paradajz i krompir.
23. Ne bi ________________ da se ljuti{, ipak smo se samo {alili.
24. Ti me zove{ samo kad ti _______________.
25. Vrati se posle, ___________ da ti objasnim neke stvari.
26. Ove sandale su toliko lepe da }u ih kupiti makar mi nikad ______________.
27. Izvolite, ___________ li vam jo{ ne{to?
28. Hvala, ni{ta mi ______________.
29. Nekim ljudima pare ________________ samo da bi se njima hvalili.
30. Zva}u vas samo ako _________________.
31. S obzirom na to kako se pona{ate, _________________ vam zabraniti da izlazite iz
ku}e.
65
Nivo 6-9
MORFOLOGIJA I SINTAKSA: AORIST I IMPERFEKT
Stavi glagole u odgovaraju}e oblike aorista i imperfekta.
Napomena:
Imperfekt i aorist smatraju se arhai~nim vremenima jer se sve manje koriste. Ipak, za znanje
jezika neophodno je poznavanje njihovih oblika, pre svega radi razumevanja knjièvnih,
naro~ito starijih, tekstova, ali i zbog upotrebe u govoru koja je relativno retka, ali ipak jo{ uvek
ìva u mnogim frazama. Naro~ito je uo~ljiva upotreba aorista kod pojedinih glagola, posebno
oti}i i re}i. Ova ve`banja su sastavljena na osnovu slu~ajeva koji se jo{ uvek veoma ~esto koriste
u svakodnevnom govoru.
____________________________________________________________________________
1. Velika Bela Reka? Gde to ____________? (biti+imperfekt)
2. Ne moèmo vi{e da vas ~ekamo. _____________ bez vas. (oti}i+aorist)
3. Dva lo{a _____________ Milo{a. (ubiti+aorist)
4. Nisam bio siguran pa _________ da pitam... (re}i+aorist)
5. Kako ______________ ono selo kraj Loznice? (zvati se+imperfekt)
6. Ne moèmo da se vratimo, _____________ nam svi no}ni autobusi. (oti}i+aorist)
7. [ta ____________ zvekir? Je l` to ono {to stoji na vratima? (biti+imperfekt)
8. Pera ju~e _________ (re}i+aorist) da }e nam ukinuti vize i stvarno nam danas __________
(ukinuti+aorist)
9. _______________ mi da je to na ovom {alteru. (oni+re}i+aorist)
10. Ja __________ u samoposlugu, pa ako se jo{ ne~eg setite, javite mi na mobilni.
(oti}i+aorist)
11. Neko __________ da }e danas opet ki{a (re}i+aorist)
12. Vidi {ta mi moljci _____________ od dèmpera. Sav je u rupama. (uraditi+aorist)
13. Turski turbo-folk?! Gde me ________! (na}i+aorist)
14. Kako __________ ide melodija italijanske himne? (biti+imperfekt)
15. Dobro je. Skoro svi me _____________ za ro|endan. (setiti se+aorist)
16. I na kraju ti ______________ na more s njima... (oti}i+negacija+aorist)
17. Ba{ lepo ______________. (mi+ispri~ati se+aorist)
18. Kud _____________ ona moja turpija za nokte? (denuti se+aorist)
19. _______________ da ti se javim, ali dogovori}emo se sutra. (ja+zaboraviti+aorist)
20. Ne ____________ vas sto godina, a ni{ta se niste promenili (ja+videti+aorist)
21. Nego, ________ (setiti se+aorist) da vam je danas godi{njica braka, pa _________
(re}i+aorist) da vam ~estitam.
22. [ta to ________? (biti+aorist) _______ guma? (pu}i+aorist)
66
Nivo 4-6
LEKSIKA, MORFOLOGIJA: DEMINUTIV I AUGMENTATIV
Deminutivi se na~e{}e prave uz pomo} sufiksa:

-ica, -~ica, -i}, -~i}, -ak, -ce, -~e, -a{ce, -ence, -~e
a augmentativi dodavanjem sufiksa:
-ina, -~ina, -etina, -erina, -urina, -urda, -erda, -u{tina, -~uga
Napomene:
1. Deminutivi (hipokoristici, umanjenice) i augmentativi (uve}anice), osim {to daju imenica-
ma zna~enje ne~eg manjeg ili ve}eg, ~esto se upotrebljavaju iz stilskih razloga. Tako se,
primera radi, augmentativi ~esto koriste da bi ne~emu dali peòrativno (pogrdno) zna~enje
(èna - ènetina, seljak - selja~ina, selo - selendra), ali ponekad i afirmativno (momak -
mom~ina, ~ovek - ljudina).
2. Budu}i da ozna~avaju umanjene ili uve}ane imenice, obi~no se, ponovo iz stilskih razloga,
dodavanje prideva mali odnosno veliki smatra neprimerenim, jer dolazi do pleonazma (tau-
tologije). Na primer: mala pti~ica. Pojedini gramati~ari to ~ak smatraju nepravilnim. No, kada
se neki augmentativ ili deminutiv u kontekstu na |e da bi stilski ozna~io neku drugu osobinu,
mogu i}i i uz ove prideve (velika juna~ina).
3. Pojedine re~i dodavanjem ovih nastavaka dobijaju preneseno (figurativno) zne~enje ili se
sasvim semanti~ki udaljuju od re~i od koje su nastale jer oni ne moraju nu`no da sluè tome
da umanje ili uve}aju pojam koji se nalazi u osnovi. Primeri: {a~ica, mu{ica, tetkica, glavica, gumi-
ca, rukavica, stolica, jagodica, govedina, piletina, svetina, potrep{tina itd. Nastavak -ica ~esto sluì
tome da imenici koja ozna~ava osobu mu{kog dã oznaku ènskog (sobar - sobarica; sekretar -
sekretarica).
4. Imenice mu{kog i, naro~ito, srednjeg roda, manje podleù ovoj pojavi nego imenice ènskog roda.
Do ovoga dolazi usled toga {to augmentativnim sufiksima imenice dobijaju oblike gramati~kog ènskog
roda i iz pomenutih stilskih razloga.
Primeri:
@enski rod:
ptica, pti~ica (pti}), pti~urina (pti~urda)
ku}a, ku}ica, ku}etina (ku}erina, ku}erda)
soba, sobica (sobi~ak), sobetina
suknja, suknjica, suknjetina
majica, maj~etina, maj~urina
~izma, ~izmica, ~izmetina (~izmurina)
cipela, cipelica, cipeletina
ruka, rukica (ru~ica), ruketina (ru~etina, ru~erda)
noga, nogica (noìca), nogetina (noètina, noùrda)
{aka, {akica ({a~ica), {aketina
glava, glavica, glavetina (glavurda)
noga, nogica (noìca), nogica (noètina, noùrda)
ki{a, ki{ica, ki{etina (ki{urina)
67
ma~ka, ma~kica (ma~e, ma~i}, ma~ence), ma~ketina
riba, ribica, ribetina
~a{a, ~a{ica, ~a{etina
gre{ka, gre{~ica, -
budala, budalica, budaletina (budal~ina)
ga}e, ga}ice, ga}etine
vatra, vatrica, vatru{tina
bombona, bombonica (bombon~i}), -
krava, kravica, kravetina
Mu{ki rod:
momak, mom~i} (mom~e), mom~ina (mom~etina, mom~urina)
cvet, cvetak (cveti}), -
seljak, selja~i} (selja~e), selja~ina
sto, stoli} (sto~i}), -
auto, auti}, -
automobil, automobil~i}, automobil~ina
bicikl, bicikli}, bicikletina
brat, brati}, -
unuk, unu~e (unu~i}), -
ru~ak, ru~ki}, -
glupak, -, glupa~ina (gluperda)
nos, nosi}, nosurda
batak, bata~i} (bata~e), bata~ina
vetar, vetri}, vetru{tina
~ovek, ~ove~uljak, ljudina
Srednji rod:
selo, seoce, selendra
dete, detence, -
Sunce, Suna{ce, -
bure, burence, buretina
pivo, pivce, piv~uga
uvo, uvce, u{erina (uvetina)
oko, okce (oka{ce), o~urda
pile, pilence, -
brdo, brda{ce, -
govedo, gove~e, -
dugme, dugmence (dugmi}), -
68
Nivo 3-5
TVORBA REÎ, LEKSIKA: PRIDEVSKI PREFIKSI
Zna~enje prideva moè se ublaìti uz pomo} prefiksa: pri-, o-, na-, po-, pro-, su-. Njihova
je distribucija prili~no ograni~ena i prakti~no se svodi samo na slede}e primere:
pri- : priglup, priprost, pripit

o- : omalen, osrednji
na- : nagluv, natruo
po- : podobar, povelik, poduga~ak
pro- : pro}elav, prohladan, prosed
su- : sulud
Poja~ano zna~enje prideva postiè se uz pomo} prefiksa pre- koji je toliko produktivan da se
moè staviti uz skoro svaki pridev koji ozna~ava neku osobinu (presre}an, predivan, prelep,
pre{irok, preduga~ak, prebogat, premlad, predobar, preskup, preambiciozan, prena-
trpan, pretovaren, prezreo, prezasi}en, prepametan, prehladan, pretopao...).
Tako|e vrlo produktivan pridevski prefiks je polu- koji ima funkciju da ozna~i nepotpuno svo-
jstvo ne~ega (polupismen, polupijan, polupokretan, polunapredan, poluliberalan...). S
obzirom da je i ovaj prefiks danas vrlo produktivan, ~esto nailazimo i u obi~nom govoru i u
knjièvnosti na okazionalne oblike koje naj~e{}e re~nici ni ne beleè (polulud, polunor-
malan, poluraspakovan, poluuvre|en, poluutemeljen, polusre}an, poluzatvoren...).
Prefiksi koji daju suprotno zna~enje pridevu su ne- (neveseo, nestalan, neveran,
nema{tovit, nemaran, neuredan, nebitan, neprirodan...) i bez- (besmislen, bezna~ajan,
bespredmetan, bespovratan, bezizraàjan, bezvredan, beskona~an, bezli~an...).
69
Nivo 6-8
VE@BANJA: KONDICIONAL, FUTUR II, USLOVNE REÊNICE
Napomena:
Ovo ve`banje pokazalo se vrlo uspe{nim za savladavanje kondicionala. Najbolje da studenti
prvo na ~asu nastave ponu|ene situacije, jedan po jedan, u krug, a zatim za doma}i da urade
to pojedina~no, pismeno, po~ev{i od sopstvenog primera. Jedna od varijanti ove aktivnosti je
da nastave lanac re~enica, da ih bude ta~no deset a da se poslednjom u nizu zatvori lanac.
Dakle, ako je prva bila “Kad bih imala mnogo para...” da i poslednja zavr{ava sa “...imala bih
mnogo para”.
Nastavi lanac re~enica po ugledu na primer:
 Kad bih imao/la mnogo para, ____________________.

 Kad bih imao/la mnogo para, kupio/la bih veliku ku}u s bazenom.
 Kad bih imao/la veliku ku}u s bazenom, stalno bih imao/la puno gostiju u ku}i.
 Kad bih stalno imao/la puno gostiju, zajedno bismo se veselili.
 Kad bismo se stalno veselili, meni bi to dosadilo.
 Kad bi mi to dosadilo, kupio/la bih veliku jahtu....
 Kad bih imao/la veliku jahtu... itd.
1. Kad bih imao/la veliku jahtu, __________________________________________.

2. Ako ikad budem imao/la puno dece, ____________________________________.
3. Ako se sutra razbolim, ________________________________________________.
4. Da sam astronaut, ___________________________________________________ .
5. Kad bih bio/la kralj/kraljica, ___________________________________________.
6. Da sam se rodio/la kao dete bogata{a, ___________________________________.
7. Kad budem star/a, ___________________________________________________.
8. Kad bih bio/la jako siroma{an/na _______________________________________.
9. Da sam pas, _________________________________________________________.
10. Da sad opet imam 5 godina ___________________________________________.
Nastavak:
Sam smisli situaciju i nastavi lanac. Lanac mora da sadrì najmanje 10
re~enica. Zapi{i re~enice u svesku.
70
Nivo 3-6
TEST: UZVICI
Nastavi re~enicu, kao u primeru:
Oh!______________________________________________
Oh! Kako vam lepo stoji taj {e{ir.
Oh! Pa nije trebalo... Hvala vam puno.
Oh! Mnogo je dosadan.
Ah! _______________________________________________________________________
Uh! _______________________________________________________________________
O boè! ____________________________________________________________________
Do|avola! __________________________________________________________________
[ta?! ______________________________________________________________________
Jao! _______________________________________________________________________
Joj! ________________________________________________________________________
Hej! _______________________________________________________________________
Dosta! _____________________________________________________________________
Aman! _____________________________________________________________________
Blago tebi! __________________________________________________________________
Odli~no! ___________________________________________________________________
I!? ________________________________________________________________________
Izvini! _____________________________________________________________________
Ne! _______________________________________________________________________
Da! _______________________________________________________________________
To! _______________________________________________________________________
Tako je! ___________________________________________________________________
Fala bogu! _________________________________________________________________
Sre}no! ____________________________________________________________________
êstitam! ___________________________________________________________________
@iveli! _____________________________________________________________________
Ti{ina! _____________________________________________________________________
Super! _____________________________________________________________________
Prokletstvo! _________________________________________________________________
Polako! ____________________________________________________________________
Ojs! _______________________________________________________________________
Ups! _______________________________________________________________________
Napomena:
Mnogi uzvici u srpskom sadrè tzv. ru`ne re~i. [tavi{e, naj~e{}e se ~itave psovke javljaju u
funkciji uzvika. Budu}i da su one deo svakodnevnog govora, preporu~ujemo lektorima i
nastavnicima da ih uvrste na ovaj spisak, naro~ito kad rade sa studentima i odraslim
u~enicima. Mnogi uzvici sa ovog spiska zapravo ni nisu u upotrebi u govornom jeziku.
Koriste se (uglavnom u prevodima) samo kao neka vrsta eufemizama za prave psovke.
71
Nivo 8-9
GRAMATI^KE I PRAVOPISNE GRE[KE
N a | i i ispravi pravopisne i gramati~ke gre{ke.
Napomena:
Me |u primerima se nalaze ~este gre{ke koje prave u~enici, ali neretko i govornici srpskog ko-
jima je to maternji jezik. Iako su u nekim slu~ajevima gre{ke vrlo te{ke i o~igledne, ove ve`be
mogu re{avati samo studenti i u~enici koji su u zavr{noj fazi usvajanja jezika, naro~ito zato {to
su namerno une{eni neki slu~ajevi koji deluju kao gre{ke, a nisu. Ostalima se moè dati vi{e iz
zabave da probaju zajedni~ki ne{to da urade na ~asu.
primer:
Dajte mi poluge i pomeri }u zemlju.
pogre{no: treba:
a. poluge b. pomeri }u c. zemlju a. polugu b. pomeri}u c. Zemlju
1. U nadi sam da }e{ sutra i}i samnom.

2. Nema {ta da se kaè u vezi tvojih cipela osim da se mi ~ini da su tebi malo velike.
3. Kada }ete nau~iti da govorite, tada se mi javite.
4. Jedna ruka ima pet prstova, a pet ruka dvadesetpet.
5. Letci su prosto plju{tali na nama, pa sam uzeo jedan da vidim {ta na njemu je napisano.
6. U glavnom gradu, u Beogradu, ljudi u glavnom znaju gde neki stanuje po broju autobusa
s kojom se vozi u centar.
7. U avijonu dobro spavamo ako ~ovek ne strahuje od letenja.
8. Ne znam gde da idem; ostavila sam plan grada ku}i.
9. Popi taj ~aj, lezi i sanji lepe sanje.
10. Danas nemam vreme, ali sutra bi}u slobodna.
11. Popi}u jednog piva s nogu pa }emo se videti kad zavr{im svih poslova po gradu.
12. Trebam da idem u po{tu da platim telefon, ali me mrzi pa }u odugovla~iti koliko moèm.
13. Kupio sam novog mi{a i tastature, pa mi sad kompjuter izgleda kao novi.
14. Sedio sam na mom krevetu kada je iznenada ~ista~ica ulazila u moju sobu.
15. Po meni, Novi Sad ima raznovrsne sadràje, a jedan od njih je Petrovaradinska tvr|ava.
16. Bolje da si donela bezì~ni telefon nego miksera.
17. âj je ono ~ega najvi{e volim da pijem poslepodne, ali u jutro mi vi{e prija kafa.
18. Dobardan, imate li onih kola~a kojih sam ju~e naru~ila?
19. Karaburma je smatrana za prokleto mesto jer se nekad na njegovom rtu koji se spu{tao
prema Dunavu nalazio gubili{te gde su streljani obi~ni i politi~ki zatvorenici.
20. Re}i}u mu da popravi ~esmu. Neprestano kaplje voda i to vi{e ne mam ìvce da trpim.
72
RE[ENJA:
pogre{no: treba:
1. a. u nadi sam b. samnom 1. a. nadam se b. sa mnom

2. a. u vezi tvojih b. se mi ~ini c. tebi su 2. a. u vezi s tvojim b. mi se ~ini c. su ti
3. a. }ete nau~iti b. se mi 3. a. budete nau~ili b. mi se
4. a. prstova b. dvadesetpet 4. a. prstiju b. dvadeset pet
5. a. Letci b. na nama c. je napisano 5. a. Leci b. na nas c. pi{e
6. a. u glavnom znaju b. neki c. s kojom 6. a. uglavnom znaju b. neko c. s kojim
7. U avijionu dobro spavamo ako ~ovek 7. U avionu se dobro spava ako nema straha
ne strahuje od letenja. od letenja.
8. a. gde b. ku}i 8. a. kuda b. kod ku}e
9. a. Popi b. sanji lepe sanje 9. a. Popij b. sanjaj lepe snove (sne)
10. a. vreme b. bi}u (slobodna) 10. a. vremena b. }u biti (}u imati)
11. a. jednog piva b. svih poslova 11. a. jedno pivo b. sve poslove
12. a. trebam b. moèm 12. a. treba b. mogu
13. a. tastature b. novi 13. a. tastaturu b. nov
14. a. sedio b. mom c. ulazila 14. a. sedeo b. svom c. u{la
15. nema gre{ke 15. nema gre{ke
16. a. bezì~ni b. miksera 16. a. beì~ni b. mikser
17. a. ~ega b. poslepodne c. u jutro 17. a. {to b. posle podne c. ujutro
18. a. Dobardan b. kojih 18. a. Dobar dan b. koje
19. a. njegovom b. nalazio 19. a. njenom b. nalazilo
20. a. Re}i}u b. ne mam 20. a. Re}i }u b. nemam
73
Nivo 2-9
VE@BE, LEKSIKA, ANTONIMI, SINONIMI
Navedi re~ suprotnog zna~enja, kao star - nov, rat - mir, miran - nemiran, vu}i - gurati..
(Zavisno od zna~enja, neke re}i mogu imati vi{e razli~itih antonima, ali i vi{e sinonimnih antonima)
Napomena:
Re~i su ovde pore|ane po teìni, {to zna~i da po~inju od sasvim lakih primera koje mogu
re{avati i po~etnici, a zatim se polako komplikuju do primera koji bi mogli predstavljati prob-
lem i za one kojima je srpski maternji jezik. Treba tako|e naglasiti da neki slu~ajevi imaju vi{e
re{enja.
1. velik 34. oja~ati 67. prost

2. mlad 35. impotentan 68. zna~ajan
3. brz 36. la` 69. ljubazan
4. ìv 37. ni{ta 70. smrdeti
5. dobar 38. mr{av 71. mutan
6. bolji 39. pogre{no 72. penjati se
7. pametan 40. svetao 73. razli~it
8. hladan 41. pokretan 74. daleko
9. otvoriti 42. udata (udana) 75. leden
10. tih 43. o~ekivan 76. ljubav
11. zdrav 44. kasno 77. kulturan
12. pozitivan 45. ozbiljan 78. organizovan
13. kratak 46. dru{tven 79. namazan
14. suv 47. odlu~an 80. voljan
15. sladak 48. obu}i 81. nikad
16. visok 49. odgovoran 82. isprljati
17. radost 50. nikad 83. proma{en
18. mek 51. krupan 84. promi{ljen
19. slan 52. start 85. amater
20. stvaran 53. dug 86. skroman
21. privatan 54. paran 87. bogat
22. unutra 55. prvi 88. zajedno
23. briàn 56. usporavati 89. sklopiti
24. jeftin (jevtin) 57. obavezan 90. voleti
25. teàk 58. pravedan 91. ve{t
26. gornji 59. vaàn 92. koristan
27. moderan 60. nezgodno 93. odgledan
28. dubok 61. po{ten 94. nau~en
29. poznat 62. nigde 95. mogu}
30. imati 63. dosadan 96. izmi{ljen
31. pitom 64. siguran 97. korisno
32. potpisan 65. povremen 98. r|av
33. poja~ati 66. jednostavan 99. smrtan
74
100. spretan 117. namerno 134. introvertan
101. pri~ljiv 118. odmrznuti 135. umoran
102. sirov 119. omrznuti 136. grub
103. najslabiji 120. orjentisan 137. vredan
104. silazan 121 diskretan 138. smiren
105. dugotrajan 122. o{triti 139. konveksan
106. odvrnuti 123. prihod 140. vodoravan
107. nizbrdo 124. zakasniti 141. volonter
108. pomagati 125. eksterijer 142. u{}e
109. odmicati se 126. sekundaran 143. tali~an
110. normalan 127. marljiv 144. slep
111. istovetan 128. graditi 145. krezub
112. smislen 129. simetri~an 146. nemoj!
113. ne~iji 130. }elav 147. zimzelen
114. rastaviti 131. brbljati 148. zavetrina
115. pokvasiti 132. nevin
116. bezbedan 133. vezati
75
76
2.
VE@BANJA I IGRE
U ovom delu se nalaze ve`be i igre za rad na ~asu. U stvari, radi se o naj~e{}em vidu
prakti~nih ve`bi na koji otpada najve}i deo lektorata posle prve godine u~enja i usvajanja
osnovnih znanja iz jezika, ali su unete mnoge primenljive i za prvu godinu jer je i na po~etku
poèljan {to ~e{}i odmor od ud`benika kako bi se usvojeno znanje sistematski taloìlo ponav-
ljanjem. Iskustvo nam govori da je granicu razlike izme|u ve`banja i igara ~esto vrlo te{ko po-
vu}i pa su se otud ova dva termina na{li jedan pored drugog, u istom poglavlju. Jedina uo~lji-
va razlika je da se pone{to od ovoga moè nazvati samo igrom a ne i ve`banjem i obrnuto, ali
su takvi primeri retki. Uglavnom se radi o kombinaciji. Na engleskom postoji zgodan termin
koji pokriva ono {to bi ovde najvi{e odgovaralo - game-like activities.
Osim postavljenih temelja ve`bi, u ovom poglavlju na}i }ete i niz saveta za odràvanje
konverzacije na ~asovima. Koliko je to bilo mogu}e, ovde su sabrana iskustva za rad na srp-
skom kao stranom jeziku, uvr{}ena su i prilago|ena mnoga ve`banja i igre iz stranih ud`beni-
ka, a sva su i prakti~no proveravana, tako da je vrlo ~esto istaknuta napomena koje su poten-
cijalne prepreke u uspe{noj realizaciji svakog pojedina~nog ve`banja ili igre. Primeri koji su
ovde dati, kao i u prvom delu, mogu se prilago|avati nivoima, ali je ispred nazna~eno na koje
je nivoe najbolje primenljivo i za koje su nivoe ovde konkretno uvr{}eni primeri. Sistematiza-
cija je manje-vi{e proizvoljna upravo zato da bi se istaklo koliko je va`no stalno menjati na~in
rada na studijama ili kursevima kako pa`nja u~enika ne bi popu{tala. One uspe{nije igre i ve-
`banja mogu se ponavljati, ali je poèljno uvek uneti neke izmene, a ako se kompletno pona-
vlja, onda uvesti neku restrikciju da bi igra bila teà.
77
1. Na slovo na slovo
Ovu igru treba igrati isto kao {to je igraju deca. Zada im se jedno nasumi~no odabrano slovo,
da ne bude ni slovo na koje po~inje premalo re~i (kao d`, lj, |...), ali ni previ{e (p). Igra se igra
na ispadanje radi vi{e dinamike i radi motivacije u~enika da {to kasnije ispadnu i tako {to du-
è ostanu u igri. Ovu igru ne treba previ{e forsirati jer brzo dosadi, ali je dobra ve`ba za obna-
vljanje starih i u~enje novih re~i. Student koji kaè neku manje poznatu re~, bilo bi dobro da
objasni {ta ona zna~i. Ako ne ume, lektor je zapisuje na tablu i obja{njava njeno zna~enje. Pra-
vila ove igre su i ina~e fleksibilna i mogu biti manje ili vi{e restriktivna, zavisno od volje i na-
ravi predava~a ili vrste grupe s kojom se radi. Primera radi, moè se uvesti i pravilo da iz igre
ispada i onaj student koji kaè re~ koju je neko ve} ranije rekao.
2. Kalodont
Tako|e igra za decu, s tim {to je ovde bolje ukinuti ispadanje iz igre. Lektor kaè neku re~, sle-
de}i je prvi u~enik po redu koji treba da kaè re~ koja po~inje na poslednja dva slova od re~i
koju je rekao lektor. Tako redom u krug. U igri su sve re~i u svojim osnovnim oblicima a jo{
jednu razliku u odnosu na tu igru kako se ina~e igra predstavlja i to da se mogu koristiti li~na
imena i geografski pojmovi, ali isklju~ivo lokalnog karaktera. To ograni~enje odre|uje lektor
sam, po volji.
3. Igra pokvarenih telefona

Ova poznata igra koju igraju sva deca sveta dobra je i za nastavu jezika. Najbolje da za po~e-
tak lektor prvi nekom u~eniku {apne re~enicu koju pre toga zapi{e na papir. Svaki student
onom pored sebe {apne samo jedanput re~enicu koju je ~uo, a zatim je zapi{e na papir tako da
ovaj kome je {apnuo to ne vidi. Igra se zavr{ava time {to poslednji student u nizu izgovara na-
glas re~enicu koju je ~uo a zatim se vr{i rekonstrukcija od po~etka do kraja da se utvrde sve fa-
ze zabune. Preporu~uje se za niè kurseve ali je mogu igrati i vi{i.
4. Konsonantske grupe
Na ove igre logi~no se nadovezuju jo{ neke varijante igara sa slovima i re~ima. Jedna od mo-
gu}ih varijanti je da se studentima zada neka vi{e ili manje ~esta konsonatska grupa, na primer
sk, zg, st, pr, ps i sl. pa da onda igru igraju dalje kao po pravilima igre na slovo na slovo, s tim
da se ove konsonantske grupe mogu na}i u bilo kojem poloàju u re~i, ne samo na po~etku.
Daljim varijacijama: smanjivanjem u~estalosti pojavljivanja konsonantskih grupa, kao i uvo|e-
njem bodovanja, ovakve igre dobijaju na dinamici. Studenti se mogu podeliti i u grupe, a
pre samog po~etka igre pustiti nekoliko minuta da u svoje sveske zapi{u {to vi{e primera.
78
5. Toplo - hladno
Jo{ jedna de~ja igra primenljiva na nastavu jezika. Ipak, kao i obi~no, potrebno je uneti neke
izmene.
U odsustvu jednog studenta ostali negde sakriju neki predmet. Kad se vrati, u~enik koji traì
negde u u~ionici predmet ne treba da se kre}e. On taj predmet traì samo postavljaju}i pita-
nja, ostaju}i na svom mestu. Dakle, pogodnije su u~ionice sa {to vi{e name{taja, ure|aja; ka-
bineti, laboratorije, ili, jo{ bolje, igrati igru tokom izleta negde u parku, dvori{tu, ba{ti, borav-
ka u prirodi, bilo gde van u~ionice.
Ostali studenti mu odgovaraju sa toplo i hladno, a poèljna su i gradiranja kako to i deca rade:
vru}e, jako vru}e, vrelo, vatra, ledeno, led ledeni i sl. Igra je pogodna za po~etne kurseve radi
usvajanja padeà i predloga (na klupi, iza klupe, pored table, uza zid, u fioci, van u~ionice i sl.)
6. Sastavi re~i (anagrami)

Studentima se zada nekoliko slova. Najbolje da lektor unapred spremi primere sa {to u~esta-
lijim slovima, ali za vi{e kurseve izazov je ba{ u onima koja se re |e pojavljuju. Igra se igra po
sistemu anagrama - bilo koje slovo moè se na}i na bilo kom mestu u re~i. Najbolje je studen-
tima zadati izme|u {est i deset slova, ali da nastavnik unapred izvr{i izbor na osnovu toga {to
}e biti siguran da postoji jedna ili vi{e re~i od svih slova koje su u igri. Ne mora, naravno. Kri-
terijum moè biti i da se prona|e kombinacija slova od koje se zasigurno moè napraviti {to
ve}i broj re~i. Igra se moè igrati i pojedina~no i u grupama i ima vi{e varijanti. Unapred za-
data slova mogu se samo ispisati na tabli ili se od{tampati na papiri}e i podeliti studentima ili
grupama. U svakom slu~aju, treba im ostaviti vremena da sami poku{aju da se sete {to ve}eg
broja primera (moè i za doma}i uz ve}i broj anagrama). Kad zavr{e, po~inje student ili grupa
koja prijavi re~ od najve}eg broja slova. Moè se igrati i na poene.
Primeri:
VARITASIT (rastaviti, stvarati, satirati, vatrasti, artista, starati, staviti, stariti, stativa, svariti,
vratiti, titrava, svirati, vrstiti, rastrti, trista, saviti, satira, variti, varati, satrti, stativ, stvari, stra-
va, Istar, Istra, vrsta, rasti, stvar, vatra, trava, vrata, sitar, rvati, tvist, star, rast, tvar, sati, trti,
Sava, Tara, Tisa, vata, tast, vrat, rata, sita, rita, vist, rat, siv, var, sav, svi, vir, tas, sir, ris...);
STRIPARKO (prostirka, pokrasti, okrasti, prskati, pritoka, krasota, prostak, porasti, potisak,
kositar, korist, patika, prosta, srkati, korita, rokati, Sokrat, pastir, istok, prkos, krsta, pasti,
porta, strip, sorta, prsti, sport, korpa, Kosta, taksi, pisak, kosti, tisak, trska, krst, park, star,
kras, osip, stop, post, spot, kosa, kist, rika, kita, skot...)
DRANICASI, ANISECPET, TARNATIC, ZITUÊ[NI...
Varijanta ove igre su piramide koje se mogu sakupiti iz enigmatskih ~asopisa (v. literaturu).
Tako|e vrlo sli~na igra ovoj je i scrable, ali nju je nemogu}e igrati na ~asu s ve}im grupama,
Dobra je, me|utim, za grupe od troje-~etvoro u~enika.
Ima jo{ jedna varijanta ove igre koja je mo`da i najbolja za grupe od desetak studenata na
nekom od srednjih i vi{ih nivoa. Lektor treba unapred da spremi kartice sa slovima, barem oko
100, s tim da ih raspodeli po u~estalosti, dakle da bude oko 65% suglasnika a ostalo da budu
samoglasnici me|u kojima }e biti najvi{e A, E i I, a ne{to malo manje O i U. Isto vaì i za sug-
lasnike. Dakle, najvi{e P, S, T, D i sl. a najmanje, mo`da najvi{e po jedno D` i \ . Studenti se
zatim podele u dve ekipe. “Vo|e” ekipa zatim licitiraju slova jedno po jedno traè}i samoglas-
nik ili suglasnik, recimo do 10 slova. Dobijena slova lektor pi{e na tabli onim redom kojim su
79
izvu~ena. Od tog momenta meri se vreme. Najvi{i limit moè da bude minut i po do dva. Ona
ekipa koja ima re~ sa najvi{e slova je pobednik u tom krugu. Drugi kriterijum moè biti broj
sastavljenih re~i, ali da se priznaju, naravno, samo re~i u svojim osnovnim oblicima - dakle
glagoli u infinitivu, imenice i pridevi u nominativu jednine i mnoìne neodre|enog vida, sve-
jedno u kom rodu.
Napomena: U ovoj igri ~esto se javljaju razne vrste problema. De{ava se da ni sam lektor ne
moè biti siguran da li neka re~ zasigurno postoji u jeziku, a po{to nije uvek u prilici da u blizi-
ni bude neki pove}i re~nik, najbolje je takve re~i ostaviti po strani za naknadnu proveru.
Tako|e, igra nije fer ukoliko studenti tokom igre dopisuju re~i, {to je skoro nemogu}e spre~iti.
Zbog ovakvih ograni~enja, najbolje je na licu mesta proceniti do koje mere se mogu tolerisati
improvizacije tokom igre.
7. Narodne poslovice
Svaki u~enik napi{e u svesku po tri poslovice na svom maternjem jeziku (moè i vi{e, zavisno
od grupe) i bukvalno ih prevodi na srpski. Onda u krug jedan po jedan ~itaju te poslovice i,
ako je potrebno, na srpskom obja{njavaju {ta one zna~e. Na kraju, lektor daje analognu srp-
sku poslovicu i zapisuje je na tabli (ukoliko postoji, a naj~e{}e postoji). Studenti to prepisuju
u svoje sveske ili re~nike.
8. Poslovice i izreke
Ova igra izvodi se po principu dosta ra{irenog kviza poznatog na televiziji naj~e{}e pod imenom “To~ak
sre}e”.
Lektor unapred spremi veliki spisak narodnih poslovica i izreka. One ne moraju biti isklju~ivo srpske. Na
tabli on napi{e crtice umesto slova od neke izabrane poslovice. Studenti redom govore slova za koja pret-
postavljaju da bi ih moglo biti u toj poslovici. Kako ko neko slovo kaè, lektor ga ispisuje na crtice na me-
stima na kojima se pojavljuje. Kad neko kaè slovo kojeg nema, krug se nastavlja i onda je na redu sle-
de}i u~enik. Onaj koji prvi vidi re{enje, bez obzira da li je na njega red ili nije, javlja se da bi poga|ao. Po-
bednik je onaj ko prvi pogodi i u slede}em poga|anju on ima prednost. Samo prvu re~enicu, tj. izreku ili
poslovicu, ispisuje i vodi lektor na tabli. Od slede}eg kruga, studenti se sami smenjuju na tabli.
Ovo je najjednostavniji na~in igranja ove igre, ali ju je mogu}e dinamizirati bodovanjem i podelom stu-
denata po grupama. Ovaj drugi na~in se preporu~uje za ve}e grupe.1
Primer:
__ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __
B O LJ E S P R E ^ I T I N E G O L E ^ I T I
9. Ve{ala
Jo{ jedna poznata de~ja igra pogodna za u~enje, uz male izmene pravila.
Grupa se podeli u dva ti ma, a lektor na tabli napi{e onoliko crtica koliko ima re~ koju je smis-
1 Vidi literaturu
80
lio. Prvi tim po~inje da poga|a govore}i slova. Ako kaè slovo koje postoji u re~i, lektor ga
upisuje na liniju a ta ekipa dobija pravo ponovo da poga|a. Dakle, ako je lektor smislio re~
DECEMBAR, posle dva uspe{na poga|anja na tabli bi moglo da pi{e:
___ ___ ___ ___ ___ ___ ___ ___
î~a Gli{a 1 î~a Gli{a 2
Kad ekipa kaè slovo kog nema na tabli, lektor joj crta glavu î~a-Gli{e na tabli, a pravo da
poga|a dobija druga ekipa i tako dok neko ne pogodi ili dok neka ekipa ne popuni celog
~ove~uljka koji se sastoji od {est poteza, {to zna~i da ima pravo pet puta da pogre{i.
Napomena:
Deca obi~no ovu igru igraju sa crtanjem celih ve{ala na kojima treba da visi ~ove~uljak ~ime se
pove}ava mogu}nost broja gre{aka, ali se igra u tom slu~aju pokazala kao suvi{e laka za grupe
u~enika. Ona je zgodna i za vi{e nivoe i dobro ju je igrati pri kraju godine ili semestra, kako bi
se utvrdile u tom periodu nau~ene re~i. Izuzetno, grupa se moè podeliti i na vi{e timova od
dva, ako je grupa ba{ velika, ~ime se pove}ava i broj ve{ala, pa lektor moè prozvati i jednog
u~enika da mu bude asistent tokom igre.
10. Najmanje dve stvari koje...

Ovo je korisna i zabavna leksi~ka ve`ba. Ovde su navedeni primeri za niè nivoe, ali ve`banje
se moè zakomplikovati pove}avanjem broja primera i uvo|enjem apstraktnijih pojmova (npr:
navedi najmanje pet stvari koje se ljuljaju, ìvotinja koje se kre}u skakanjem, stvari koje su ti
tu`ne... i sl.). Najbolje je dati studentima da ovo rade kod ku}e, za doma}i, pa da onda na ~asu
u krug ~itaju odgovore.
Navedi najmanje dve stvari koje:
1. su vrlo skupe
2. moè{ da koristi{ za pisanje
3. lepo miri{u
4. su dovoljno male da stanu u tvoj dèp
5. su opasne
81
6. te mogu u~initi sre}nim
7. su tanke i o{tre
8. moè{ da nosi{ oko struka
9. bez kojih te{ko da bi mogao da ìvi{
10. su ùte
11. proizvode neugodan ili preglasan zvuk
12. su vrlo te{ke
13. ne bi trebalo jesti na dijeti za mr{avljenje
14. u kojima ljudi uìva ju u slobodno vreme
15. se mogu na}i na selu (ali obi~no ne u gradu)
16. se okre}u vrlo brzo
17. ne rade bez struje
18. obi~no koristi{ samo jednom
19. se mogu na}i u kuhinji
20. ljudi obi~no nose na odmor
21. moè{ da preduzme{ da bi beba prestala da pla~e
22. su vrlo lomljive
23. te mogu u~initi umornim
24. kojih se ljudi obi~no boje
25. su napravljene od stakla
26. su ukusne
27. mu{karci smatraju privla~nim kod èna i obrnuto
28. ko{taju manje od 50 dinara
29. u kojima se moè ~uvati novac
30. bez kojih se ne ide na ronjenje
31. u kojima se ose}a{ prijatno
32. ljudi obi~no rade u slobodno vreme
33. se mogu kupiti u farbari
34. se lako i brzo kvare
35. prave buku
11. Pogodi ko je2

Ova igra dobra je za po~etne kurseve kad se u~enici jo{ ne poznaju dobro. Sluì za u~enje i
uve`bavanje kori{}enja prideva.
Svaki student treba da izabere nekog drugog iz grupe i na par~etu papira napi{e njegov {to detaljni-
ji opis. Na primer: Ima s me|e o~i, plavu kosu vezanu u rep, nosi zelenu suknju, zeleni duks.... Posle
{to detaljnijeg opisa, ostali poga|aju o kome se radi. Slede}i korak u igri je da se studenti podele
u grupe po dvoje. Svako ima za zadatak da onog drugog opi{e samo upisivanjem prideva na papir.
Ti papiri}i se zatim stave u {e{ir. Jedan po jedan redom izvla~e ceduljice i na osnovu upisanih
prideva opisuju osobu sastavljaju}i re~enice. Ostali zatim opet poga|aju o kome se radi.
Studenti }e ovde postavljati pitanja “Kako se kaè?”, tako da je dobro na tabli napisati unapred set
re~i kao {to su: plav, visok, mi{i}av, mr{av, pun|a, rep i sl. Tako|e, tokom razvijanja igre, studenti
}e osetiti potrebu da navedu i osobine koje se ne ti~u samo fizi~kog izgleda, pa }e se na tabli usko-
ro na}i i pridevi kao: }utljiv, pri~ljiv itd. Lektor moè sve te re~i napisati i na samom po~etku, u
prvoj fazi igre.
Treba naglasiti da ova i njoj sli~ne igre u kojima se zahteva prevelik anga`man na li~nom planu i
prekomerno zadiranje u privatnost nije pogodan za sve grupe. Na lektoru je da proceni kad ih je
zgodno primenjivati.
2 V. Claire Maria Ford: "101 Bright Ideas", ESL Acivities for all ages; Addison-Wesley Publishing Company, Inc.
1997, str. 20
82
12. [esnaest pojmova. Psiho test
Ovaj test je idealan za vrlo male grupe od 2-5 u~enika, ali se moè raditi i u ve}im grupama,
samo {to su onda ograni~enja ve}a.
U~enici na papiru napi{u 16 stvari koje bi sa sobom obavezno nosili na pusto ostrvo, ili na
Mesec, u svakom slu~aju - tamo gde nema ni~eg, dakle 16 stvari koje smatraju neophodnim za
svoju egzistenciju na takvom mestu. To ne moraju biti stvari u pravom smislu te re~i; {tavi{e,
preporu~uju se i apstraktni pojmovi tipa ljubav, pamet, kreativnost i sl.
Posle toga, u~enici imaju zadatak da spoje 1. i 16; 2. i 15; 3. i 14. i tako redom, u zajedni~ki
pojam, neki koji ih objedinjuje, odnosno budi zajedni~ke asocijacije. Tako dobiju novih 8 poj-
mova. Na isti na~in spajaju i njih, i tako redom dok ne d o |u do samo jednog pojma. Na kraju,
objasniti im da ovaj test daje odgovor na pitanje: “êmu stremite u ìvotu?”. U~enici mogu da
komentari{u test i da obja{njavaju da li su zadovoljni odgovorom i za{to jesu ili nisu.
13. Najomiljenije ìvotinje. Psiho test
Ovaj test je tako|e bolje izvoditi u manjim grupama, ali je opet mogu}e i u ve}im, a
preporu~uje se da se radi pismenim putem.
Studentima re}i da u svesci napi{u sebi tri najomiljenije ìvotinje. Kad to zavr{e, neka napi{u
zbog ~ega su im te ìvotinje najomiljenije. To mogu da rade i za doma}i zadatak i na ~asu, sve-
jedno. Bilo kako bilo, kad zavr{e, svako treba pred svima da pro~ita {ta je napisao. Kada svi
zavr{e i po{to lektor zavr{i sa ispravljanjem gre{aka re}i im re{enje testa. Prva ìvotinja pred-
stavlja ono {to bi oni èleli da budu. Druga ono kako ih drugi vide, a tre}a ono {to oni zaista
jesu.
Ovaj test se moè raditi i potpuno usmeno i u tom slu~aju je dobra ve`ba za konverzaciju. Na
lektoru je da odlu~i {ta mu je zgodnije, ali to najvi{e zavisi od grupe s kojom se radi. Ukoliko
je grupa manje sklona razgovoru, bolje je ve`bu izvoditi usmeno, nau{trb mogu}nosti da se na
ovaj na~in ve`ba pisanje.
14. Poga|anje li~nosti

Ova ~esta dru{tvena igra lako je primenljiva na u~enike i studente i dobra je za konverzaciju,
ne zahteva visok nivo znanja, te je zgodna za niè kurseve i odli~na je upravo za savladavanje
neke osnovne komunikacije na nivou postavljanja pitanja.
Jedan student sedne na lektorovo mesto, a drugi na tabli ispi{e ime neke op{tepoznate li~no-
sti. Onaj ko poga|a ko je, postavlja pitanja na koja se zahteva odgovor sa DA i NE. Tako po-
stavlja pitanja ukrug jednom po jednom studentu iz grupe. Onaj kod koga je krug stao u mo-
mentu kad student pogodi ko je izlazi da poga|a slede}i, a li~nost smi{lja onaj koji odlazi sa
table. Ova igra se igra bez bodovanja, ali ga je mogu}e primeniti ukoliko se radi o grupama
koje motivi{e takmi~arski duh.
Igra se moè igrati i obrnuto, a preporu~uje se prvo ovaj gornji na~in za prvi put, a ovaj dru-
gi za slede}i put. Naime, student moè sam da zamisli neku li~nost koju }e ostali poga|ati
(najbolje da za po~etak to bude lektor), a ostali mu redom postavljaju pitanja. Onaj koji stal-
no dobija odgovor DA moè da pita dalje dok ne dobije NE. Pravo poga|anja li~nosti ima sa-
83
mo onaj student na kog je do{ao red. Slede}i koji zami{lja li~nost je onaj koji je pogodio ko
je ovaj prethodni. Predava~ i sam u~estvuje u ovoj igri, a aktivan je i na na~in {to nepoznate
re~i potrebne za igru stalno ispisuje na tabli.
Igra je zgodna za grupe koje su sklonije konverzaciji i za u~enike koji su motivisani za rad.
Skoro ju je nemogu}e igrati sa grupama introvertnijeg tipa i ne treba ih terati da je igraju na
silu.
15. Poga|anje profesije

Ova igra igra se po istim pravilima kao i poga|anje li~nosti, samo {to u~enici treba da pogode
zami{ljenu profesiju. Preporu~uje se za po~etne kurseve uz upotrebu re~nika.
16. Kviz 1
Nivo 3-9
Studenti se podele u grupe, najbolje 3 ili 4, a idealno bi bilo da se grupe sastoje od, isto tako,
najvi{e 3-4 studenta. Pitanja se napi{u na ceduljice koje se zatim stave u {e{ir. Na tabli se na-
pi{u imena ekipa koje studenti sami daju. Pred svaki krug, svaka ekipa iz {e{ira izvla~i po jed-
no pitanje. Kad se zavr{i sa izvla~enjem, ekipe po~inju da daju odgovore. Imaju ograni~eno
vreme za odgovor, ali to lektor odre|uje pribli`no i po volji.
Za svaki ta~an odgovor ekipa dobija 10 poena. Za neta~an odgovor ne dobijaju se negativni
poeni. Ukoliko neka ekipa ne odgovori ta~no, ona slede}a dobija priliku da dã ispravan odgo-
vor i, ukoliko ta~no odgovori, dobija 5 poena. Tako redom u krug dok neko ne odgovori ta~-
no. Pred svaki novi krug odgovaranja, ekipa koja prva odgovara pomera se ukrug za jedno me-
sto. Bilo bi dobro da se unapred dogovori pravilo od kojeg nema odstupanja ni u jednom slu-
~aju - lektor ne pomaè ekipi koja ne razume pitanje. Ova pitanja su koncipirana tako da zah-
tevaju i znanje jezika i poznavanje op{te kulture i poznavanje obi~aja, kulture, istorije i geo-
grafije vezane za Balkan.
Pitanja za ovaj kviz sastavljena su nezavisno od nivoa znanja jezika. To su zapravo uglavnom
predlozi za pitanja, a na lektoru je, ako èli, da sastavlja neka druga, sli~na, zavisno od grupe
s kojom radi. Tako|e, kviz je mogu}e igrati po razli~itim pravilima, a ona }e se sama namet-
nuti po lektorovom naho|enju.
Navedi najmanje 5 gradova u Srbiji.

Navedi najmanje 5 gradova u Hrvatskoj.
Navedi najmanje 3 grada u Bosni i Hercegovini.
Navedi najmanje 3 grada u Crnoj Gori.
Koji je glavni grad Slovenije?
Koji je glavni grad Makedonije?
Koji je glavni grad Kosova?
Koji je glavni grad Vojvodine?
Iz koje je zemlje bio Hamlet? (Ime zemlje na srpskom)
Koja zemlja je poznata po satovima? (Ime zemlje na srpskom)
Koja je zemlja poznata po lalama? (Ime zemlje na srpskom)
Koje zemlje je glavni grad Budimpe{ta (Ime zemlje na srpskom)
84
Koji je zvani~ni naziv za zemlju izlaze}eg Sunca? (Ime zemlje na srpskom)
Koja zemlja je najmnogoljudnija na svetu? (Ime zemlje na srpskom)
U kojoj zemlji se nalazi planina Balkan? (Ime zemlje na srpskom)
U kojoj zemlji izvire Dunav? (Ime zemlje na srpskom)
Koja zemlja je poznata po grofu Drakuli i Transilvaniji? (Ime zemlje na srpskom)
Koja je planeta druga od Sunca (Ime planete na srpskom)
Koja je planeta ~etvrta po redu od Sunca? (Ime planete na srpskom)
Navedi bar jo{ jedan naziv za planetu Veneru.
Koja se valuta koristi u Hrvatskoj?
Koja se valuta koristi u Srbiji?
Koja se valuta koristi u Bosni i Hercegovini?
Koje dve reke proti~u kroz Beograd?
Koja reka proti~e kroz Zagreb?
Gde se uliva Dunav?
Koji je najpoznatiji roman Iva Andri}a?
Kako se zvao ~uveni reformator srpskog knjièvnog jezika?
Koje godine i u kom mesecu je po~eo Drugi svetski rat u tada{njoj Jugoslaviji?
Koji grad na hrvatskom primorju je poznat kao “Biser Jadrana”, koji je dugo vremena
u istoriji opstojao kao nezavisna republika?
Atentat na austrougarskog prestolonaslednika Ferdinanda smatra se povodom za
po~etak Prvog svetskog rata. U kom se gradu taj atentat dogodio?
Kako se zove ìvotinja koja voli da kokoda~e?
Kako se zove najve}i sisar na svetu?
Kako se zove ìvotinja koja voli da jede med?
Kako se zove ìvotinja poznata po svojim bodljama na le|ima?
Kako se zove mladun~e krave?
Kako se zove mladun~e ovce?
Kako se zove jedini sisar koji leti?
Navedi imena najmanje 5 ìvotinja koje se mogu ukrotiti.
Kako se zove ono {to se obla~i ispod pantalona?
Kako se zove nos od slona?
Uz pomo} ~ega ptice kljucaju?
Koja ìvotinja kukuri~e?
Kako se zove èna koja se tog dana udaje?
Kako se zovu ljudi koji su pozvani na svadbu?
Kako se zove èna koja pora|a ènu?
Kako se zove èna kojoj umre mu`?
Kako se zove ~ovek koji pravi hleb?
Kako se zove zanatlija koji popravlja satove?
Kako se zove zanatlija koji popravlja i pravi cipele?
Kako se zove vrsta jela, tipi~na za Balkan, sli~na hamburgeru?
{ta kaète kada se kucate ~a{ama?
Za koji hri{}anski praznik se ljudi tucaju jajima?
U kom veku su se Sloveni doselili na Balkan?
Kako se druga~ije zovu pare?
[ta se sliva niz oluk?
[ta raste na prstima?
[ta se radi lopatom?
Kako se zovu najslabije figure u {ahu?
êmu sluè migavci?
85
êmu sluè farovi?
Od ~ega se pravi kajgana?
Navedi najmanje tri stvari koje mogu da se namaù na hleb.
[ta duva kad se otvore vrata i prozor?
Kako se zove ~ovek koji ìvi u zatvoru?
Kako se zovu u~esnici revolucije?
Kako se zove ideja/pokret o ujedinjenju Slovena?
Kako se zove jedini nobelovac s podru~ja biv{e Jugoslavije?
Nabroj tri jadranska ostrva.
Ko je bio Nikola Tesla?
Ko je Boris Davidovi}?
Ko je Filip Latinovi}?
Koliko ima akcenata u srpskom i kako se zovu?
Koja tri oblika ima genitiv mnoìne imenice crkva?
Dovr{i poslovicu: U laì su...
Nabroj ~etiri strane sveta.
Dovr{i poslovicu: Ko peva...
Ko je bio Ivan Me{trovi}?
U kojem gradu se odràva Sterijino pozorje?
U kojem gradu se nalazi Ba{-~ar{ija?
[ta je to Kalemegdan?
[ta je Drina?
Ko je oslikao Sikstinsku kapelu?
U kojem gradu se nalazi Krivi toranj?
U kojem gradu se nalazi Zid pla}a?
U kojoj bici je poginuo car Lazar?
Po kome je }irilica dobila ime?
{ta je to dàmija?
Ko je predvodio Veliku seobu Srba?
Koje je ime i prezime mar{ala Tita?
Koja reka proti~e kroz Vi{egrad?
Ko je napisao “Hazarski re~nik”?
Ko je Pepeljuga?
U kojem gradu se nalazi Dioklecijanova pala~a?
Ko je napisao Kulturu laì”?
Ko je bio vo |a Prvog srpskog ustanka?
Ko je napisao ”Lu~u mikrokozmu”?
Nabroj tri filma Emira Kusturice.
Navedi tri manastira u Srbiji.
Kako se zove najve}i zaliv u Crnoj Gori?
Navedi tri ìvotinje koje imaju rogove.
U kojem je padeù oblik zamenice joj?
[ta je suprotno od vredan?
[ta je suprotno od mator?
[ta je suprotno od lep{i?
Kako se zove mu`jak àbe?
Kako se zove kravlje meso?
Nabroj pet ìvotinja koje ìve u Jadranskom moru.
Navedi pet stvari od kojih se moè napraviti rakija.
Navedi pet vo}ki od kojih se moè napraviti marmelada.
86
Navedi pet sportova koji se igraju loptom.
Navedi tri sporta u kojima se koristi mreà.
Na kom ure|aju se slu{aju LP plo~e?
[ta je pogre{no u re~enici: “Vratila sam se od mojih roditelja”?
[ta je pogre{no u re~enici: “Nemam nijedan prigovor u vezi toga”?
[ta je pogre{no u re~enici: “Nisam znao gde }u sa sobom, pa sam se vratio ku}i”.
Ako je }irilica drugo slovensko pismo, koje je bilo prvo?
Ijekavski, ekavski i ikavski razlikuju se po refleksu kog glasa?
Koji sve glasovi u srpskom jeziku mogu biti slogotvorni i pod akcentom?
Na kom drvetu raste ìr?
Za {ta se kaè da veje?
[ta moè da plju{ti?
îme se mete?
Nabroj najmanje tri biljke kojih u Evropi nije bilo pre otkri}a Amerike.
Navedi nazive barem tri javna mesta u kojima se pije kafa.
Mikologija je nauka o...?
[ta je to selotejp?
[ta se ukucava ~eki}em?
[ta se radi na tastaturi?
Kako se druga~ije zove kompjuter?
[ta je to vo}njak?
Kako se zove medicinska sestra kad tu du`nost obavlja mu{karac?
[ta je suprotno od bezbedan?
[ta zna~i izraz “Briga me je”?
U kojem gradu se nalazi }ele-kula?
Navedi tri vrste ptica selica.
{ta je to {vedski sto?
{ta je to poljski mi{?
U kom gradu se nalazi Aja Sofija?
U kom gradu se nalazi Kremlj?
Navedi najmanje tri re~ne ribe.
U kom gradu se nalazi Latinska ~etvrt?
U ~emu ìve mravi?
[ta povezuje imenice sudija, tata, zanatlija i budala?
Osim {to se vrti oko Sunca, Zemlja se vrti i oko svoje...?
Kako se zove gas od kojeg se u najve}em procentu sastoji atmosfera?
Kako se zove metal ~iji je znak Ag?
Kako se jo{ zove ve{ta~ka koà?
Kako glasi mnoìna od imenice dugme?
Ko je napisao “Alisu u zemlji ~uda”?
U kom gradu se nalazi Brodvej?
U kom gradu se nalazi Holivud?
[ta je to metafora?
Koji je zajedni~ki naziv za subotu i nedelju?
Kako se zvao konj Marka Kraljevi}a?
Navedi bar jo{ jedan sinonim za kosmos.
Kako se druga~ije zove neboder?
[ta figurativno zna~i odiseja?
Kako se zove maj~in brat?
Na koja dva sporta se misli kad se kaè beli sport?
87
Na {ta se odnosi izraz sedma sila?
[ta je pogre{no u re~enici: “Uvek ne znam koliko je sati”.
Kako se zove èna koja se uda za popa?
[ta je pogre{no u re~enici: “Radije sedim ku}i nego da gledam lo{e filmove u
bioskopu”.
[ta je pogre{no u re~enici: “Nisu uspeli da na |u ono ~ega su traìli”?
[ta je pogre{no u re~enici: “Zna}u {ta je sre}a tek kada }u da upoznam pravu
ljubav”?
Kako se zove merna jedinica od 2,5 cm?
[ta je ministar bez portfelja?
[ta je “Kalevala”?
[ta su agrumi?
Slu`beni jezik u Brazilu je?
Vlah Alija je oteo An|u, ènu kog poznatog junaka?
[ta je jesetra?
Protiv koga/~ega se borio don Kihot?
Otomansko carstvo je drugi naziv za?
[ta je mulat?
17. Kviz 2
U ovom kvizu studenti sami sastavljaju pitanja. Bilo bi dobro da se ovaj kviz igra posle ste~e-
nog iskustva na kvizu 1, kako bi studenti orijentaciono znali kakva pitanja mogu da postavlja-
ju. Dakle, na prvom ~asu, lektor dã studentima da na ceduljicama zapi{u pitanja za kviz. Tre-
ba im napomenuti da im se isplati da napi{u {to je vi{e mogu}e pitanja za to vreme jer se tako
pove}ava mogu}nost da posle izvuku pitanja koja su sami postavili. Naravno, svaki student mo-
ra znati ta~an odgovor na pitanje koje postavlja. Studenti se potpisuju ispod pitanja koje po-
stave. Na kraju ~asa, lektor pokupi ceduljice i pred slede}i ~as ih pregleda. Elimini{e pitanja s
kojima na bilo koji na~in ne{to nije u redu, ili ih ostavi ali ispravi - po èlji. Na slede}em ~asu,
kviz se moè igrati po pravilima kviza br. 1, ali je bolje igrati ga ovaj put pojedina~no jer su stu-
denti i pitanja pojedina~no postavljali, tako {to se ceduljice izvla~e u krug i vra}aju se u {e{ir
ukoliko onaj kome je postavljeno pitanje ne da neta~an odgovor. Bodovanje se moè vr{iti na
puno na~ina, ali je najjednostavnije i najprakti~nije da onaj koji ta~no odgovori dobije po je-
dan poen. Ceduljica moè da se vrati u {e{ir i ako student ta~no odgovori, ~ime se dodatno mo-
è bolje utvr|ivati znanje i ve`bati memorija. Jedan od na~ina da se ovaj kviz igra je da se stu-
denti podele po grupama i pred postavljanje pitanja. Ovaj na~in se preporu|uje za ve}e gru-
pe.
18. Kviz 3
Ovaj kviz je varijanta Kviza 2, odnosno nastavak istog od ostatka materijala. Ova verzija vi{e
sluì za konverzaciju nego za proveru znanja i u~enje kroz takmi~enje.
Studenti opet sastavljaju pitanja, jedan po jedan, bez pisanja. Neko, bilo koje pitanje iz op{te
kulture, prvo postave, a lektor odredi posle ko }e na njega da odgovori ili se unapred odredi
pravilo ko }e da odgovara (recimo - tre}i zdesna, ali to ima taj nedostatak {to onaj ko pita una-
88
pred zna koga pita). Ako onaj kome je postavljeno pitanje ne zna odgovor, lektor pita ko zna.
Ako niko ne zna, na to pitanje odgovara onaj ko ga je postavio ili lektor ukoliko zna odgovor
(podrazumeva se da onaj ko pita mora da zna odgovor). Slede}e pitanje koje isti taj student
postavlja je pitanje za lektora, najbolje da pravilo bude da to pitanje bude vezano za lokalnu
zemlju i njenu kulturu ili bilo {ta drugo. Ukoliko lektor ne zna odgovor, student sam odgova-
ra na njega. Ovaj kviz se odvija skroz usmeno, bez bodovanja, a zgodan je i zbog mogu}nosti
da lektor usput postavlja potpitanja studentima na njihova sopstvena pitanja.
19. Kviz 4. Igra asocijacija

Ova igra je sastavljena po uzoru igru asocijacija poznatu u svim na{im kvizovima sa u~esnici-
ma u studiju jo{ od po~etka sedamdesetih godina pa do danas. Budu}i da su pravila iz prime-
ra vrlo jasna, evo samo preporuke kako je ovu igru najbolje igrati na ~asu.
Lektor treba da odabere jednog asistenta me|u studentima koji }e mu pomagati na tabli pri
upisivanju poena u tabelu i dopisivanja pojmova u praznine, a ostale studente da podeli u gru-
pe, optimalno po 3 u svakoj. Grupa koja otvori jednu kolonu dobija 3 poena a ona koja pogo-
di kona~no re{enje dobija 5. Ukoliko neka grupa pogodi kona~no re{enje pre nego {to bude
otvorena neka od kolona, toj ekipi pripadaju i poeni iz neotvorenih kolona.
Ukoliko je grupa mala, studenti mogu ovu igru igrati i pojedina~no, a moè se igrati i bez tak-
mi~enja i bez upotrebe table, ~ime se dobija vi{e na konverzaciji na ~asu.
A. B.
1. RA\ANJE 1. TURSKA
2. SAMO JEDNA 2. BELA
3. @ENA 3. FILTER
4. RODITELJ 4. SA [E]ER OM
MAJKA KAFA
MLEKO
C. D.
1. ZVONO
1. STARI 2. [ARULJA
2. MLADI
3. BIK 3. KOZJI
4. BELKA
4. TOPLJENI
KRAVA SIR
89
10
@
@ @
^
90
[
A. B.
1. SLEPI 1. DOBA
2. POLJSKI 2. PERIOD
3. CRKVENI 3. N OVA
4. KU]NI 4. STARA
MI[ ERA
KOMPJUTER
(RAÛNAR)
C. D.
1. ELEKTRONSKA PO[TA 1. LCD

2. WWW
2. MALI
3. MRE@ A
3. KATODNA CEV 4. SAJT
4. TELEVIZOR
INTERNET EKRAN
(MONITOR)
91
B.
1. ORGAN
2. UKUS
3. KINESKI
4. ENGLESKI
JEZIK
@ ]
D.
1. RUSKO - POLJSKI
2. ENGLESKO - [PANSKI
3. MA\ARSKO - SRPSKI
^ 4. [PANSKO - ITALIJANSKI
RE^NIK
A. B.
1. PELJE[AC 1. LASTE
2. ITALIJA 2. BOGDAN
3. PREVLAKA 3. TOPLOTA
4. SKANDINAVSKO 4. STRANA SVETA
POLUOSTRVO JUG
BALKAN
C. D.
1. ZAJEDNICA 1. SNEG
2. KONTINENT 2. VENAC
3. GR^KA BOGINJA 3. ALPINIZAM
4. BRISEL 4. SKIJANJE
EVROPA PLANINA
92
A. B.
1. JU@NI 1. SLOBODNA
2. SEVERNI 2. TRAGI^NA
3. MU[KI 3. STRASNA
4. @ENSKI 4. PLATONSKA
POL LJUBAV
SEKS
C. D.
1. RAST
1. KOLEKTIVNI [ KOLA
2.
2. ZAJEDNI^KI
3. VASPITANJE 3. DRU[TVENI
4. IGRA ^ KE
4. KOMUNALNI
DECA GRUPNI
A. B.
1. DEVOJKA 1. KORPUS
2. KRUPNA 2. STRANO
3. [ARAN 3. LJUDSKO
4. UDICA 4. NEBESKO
RIBA
TELO
ZDRAVLJE
D.
C.
1. LOPTA
1. DOBRI 2. ZIMSKI
2. ZLI 3. REKORD
3. AVET 4. TAKMIÊNJE
4. ALADIN
DUH SPORT
93
^
\
\
^
[
]
( )
94
]
[
^ ^
^
^
]
[
\ \
]
]
[
95
^
] ]
96
20. Umesto ata
dikt
a forma i najpouzdanija metoda za uve`bavanje pisanja, a da bi bila
Diktat je ~esta, klasi~nvoditi i pu{tanjem ise~enih, izabranih delova iz filmova ili “skidanjem”
zanimljivija moè se iz predava~ pu{ta s kasete ili CD-a, deo po deo, vra}aju}i nekoliko puta
tekstova iz pesama koje
stihove unazad. iranje treba ponavljati s vremena na vreme na ~asu, ali nema potrebe
Klasi~no, rutinsko dikt ispravlja diktate. Ako nije za ocenu, ili deo testa, studenti mogu sami
da lektor svaki put samzdiktirani tekst biti iz ud`benika, a posle je dovoljno da se zamene za
to da rade tako {to }e iispravljaju gre{ke.
sveske i jedan drugom
kom
21. Igra s re~ni
a sluì za usvajanje novih i utvr|ivanje kori{}enja ve} poznatih re~i.
Ovo je zgodna igra kojre~nik koji s leve strane ima odrednice na srpskom. Bez obzira na nivo
Lektor drì u ruci neki e radi, ipak je najbolje za ovu se igru sluìti nekim dèpnim re~nikom
znanja grupe s kojom stuknica. Student nasumice kaè neki broj, lektor okre}e broj strane
s nevelikim brojem na ent dalje bira koji }e stubac i koju re~ po redu u tom stupcu tako|e
pod tim brojem, a studim da kaè zna~enje te re~i, da proba da je defini{e i da je upotrebi u
nasumice. Duàn je zati. Lektor moè dalje nadogra|ivati ovu igru u zavisnosti od zaintereso-
re~enici koju sam smisl nata. Moè, na primer, da kaè: “Upotrebi tu imenicu u genitivu
vanosti i znanja studezna, javlja se student koji zna.
mnoìne”. Ukoliko ne suvi{e strogo dràti pravila. Re~i dosta ~esto nisu u skladu s nivoom
U ovoj igri ne treba se lektoru ostaje da bira najbliù odgovaraju}u. Igra se moè igrati i po
znanja grupe3, pa onda
grupama i na poene.
oskopom
22. Ve`be s hor
oroskopa u nastavi su brojne. Evo nekoliko mogu}ih.
Varijacije kori{}enja h nta koja se ~esto moè koristiti kao jezi~ka ve`ba je da studenti samo
Najjednostavnija varija sa svog maternjeg jezika na srpski i da lektor posle ispravlja gre{ke
prevedu neki horoskopezi~ke konstrukcije u srpskom za horoskop uobi~ajene. Isto tako, na
nagla{avaju}i koje su j krug ~itati svoj horoskop za tu nedelju ili dan (v. literaturu), ali
~asu studenti mogu u snija varijanta je da se nabavi neka knjiga sa op{irnijim opisom
najpoèljnija i najkoria studenti onda ~itaju}i karakteristike svog znaka komentari{u koliko
zodija~kih znakova i d ih ta~ni a koliko ne.
su opisi u odnosu na nj
23. TV Dnevnik
lasi~noj i oprobanoj igri, odnosno radu po scenariju. Idealno ju je
Radi se o jo{ jednoj k pom u~enika (od 10 do 20), a najzgodnije ju je iskoristiti ne na ~asu
izvoditi s pove}om gruajedni~kog izleta, ekskurzije ili u nekoj sli~noj situaciji.
nego prilikom nekog zuobi~ajene uloge iz Dnevnika onih koji se pojavljuju pred kamerama.
3Studentima se podele
Mogu se koristiti i minimalni vokabulari kao {to je re~nik na kraju ud`benika Boà ]ori}a ili Lista jezi~kog
minimuma Danka [ipke iz "Programa nastave srpskohrvatskog jezika" i koja se moè pokupiti i sa interneta na
stranici http://main.amu.edu.pl/~sipkadan/pp/shpo5000.txt
Dakle, dva ili vi{e voditelja, izve{ta~i sa terena, iz zemlje i iz sveta, autori priloga iz kulture i
nauke; crna hronika, regionalne vesti, vremenska prognoza, sport....
Najbolje da se polaznicima ostavi mogu}nost da se sami dogovore oko podele uloga, po
afinitetima, kako se kome {ta dopada i kome koja uloga vi{e odgovara.
24. Nastavi re~enicu
Za ovu igru od materijala nije potrebno ni{ta i moè se igrati u svakoj prilici. Ipak, zahteva vi{i
nivo poznavanja jezika pa je nema puno smisla igrati s po~etnicima.
Igra po~inje tako {to lektor kaè neku re~, najbolje neku imenicu za po~etak, a svaki slede}i
student nastavlja re~enicu dodaju}i neku svoju re~, s tim da pre toga mora da ponovi zapo~etu
re~enicu. Ovo je lako na samom po~etku, ali po~inje da se komplikuje gomilanjem re~i.
Student koji ne moè da se seti cele zapo~ete re~enice ispada iz igre. Re~enica }e vremenom
postajati sve besmislenija ali to ni{ta ne smeta. Na lektoru je samo da upozorava na njenu gra-
mati~ku ispravnost. Pobednik je onaj student koji ostane poslednji u igri i ponovi celu
re~enicu. Najbolje da se lektor isklju~i iz igre posle prvog kruga i da zapisuje re~enicu u svesku
da ne bi do{lo do zabune i da na kraju re~enicu, koja naj~e{}e ostaje nedovr{ena, zapi{e na
tabli.
25. Obezglavljene re~enice
Ova igra je ujedno zgodna i leksi~ka i gramati~ka ve`ba. Najbolje ju je igrati u grupama od
dvoje ili troje u~enika. Ekipama se zadaju re~enice kao u primeru i ostavi im se vremena da ih
popune (zavisno od broja re~enica, nivoa znanja studenata, po proceni lektora, ali svakako ne
vi{e od minut-dva po re~enici). Kad je taj deo igre zavr{en, pozove se po jedan igra~ iz svake
ekipe i podeli im se svakom po kopija sa ta~nim odgovorima. On ocenjuje druge grupe i zatim
saop{tava koliko je koja ekipa imala ta~nih odgovora.
U ovom primeru su objedinjeni sportovi i muzi~ki instrumenti kako bi u~enici usput savladali
i razliku izme|u glagola igrati i svirati koja u mnogim jezicima ne postoji, ali primeri se mogu
sastavljati i po sasvim druga~ijim kriterijumima, po izboru nastavnika i njegovim procenama o
interesovanjima grupe.
Popuni re~enicu kojoj nedostaje po~etak.
Primer:
U boksu je zabranjeno udaranje ispod pojasa.
1. _____________ se igra u singlu ili u parovima, ~esto i na travi.

2. _____________ se svira uz pomo} trzalice ili prstima.
3. _____________ se igra na ledu sa {tapovima.
4. _____________ neki kaù da je “najva`nija sporedna stvar na svetu”, a ~esto ga prati i po
stotine miliona gledalaca.
5. _____________ se duva, a poznati izvo|a~ je bio Luis Armstrong.
6. _____________ se lopta prebacuje preko mreè i servira se rukom a ne reketom.
7. _____________ su proizvodile porodice Stradivari i Gvarneri, a ~uveni maestro bio je
Paganini.
98
8. _____________ se igra s malim rupi~astim lopticama na velikim poljima.
9. _____________ se svira i rukama i nogama, a poznat je po crnim i belim dirkama.
10. _____________ se igra i rukama i nogama, a poznat je po lopti jajastog oblika.
11. _____________ je olimpijski sport, igra se igra na tabli, za stolom, a moè i bez ruku.
12. _____________ igraju dvoje ili ~etvoro ljudi, za stolom, reketima.
13. _____________ spada u ì~ane instrumente, drì se izme|u nogu, a svira se prstima. Nikad
gudalom.
14. _____________ je cilj posti}i gol, ali se ne vaì ako je postignut nogom.
15. _____________ se svira udaranjem palicama po plo~icama koje su naj~e{}e od drveta i nisu
iste veli~ine.
16. _____________ su svirali bardovi u starom Rimu i Gr~koj. Vi{e nije u modi, ali se ~esto
spominje u pesmama.
17. _____________ se naj~e{}e izvodi u gr~ko-rimskom stilu, a primenjuje se i u svakodnevnom
ìvotu kad se ljudi tuku.
18. _____________ nije najpopularniji sport u Srbiji i Crnoj Gori, ali je svakako najtrofejniji.
19. _____________ se skoro ne moè ni zamisliti tradicionalna rock-grupa, ali ih u poslednje
vreme sve vi{e zamenjuje ritam-ma{ina.
20. _____________ se igra u vodi, igra~i tradicionalno nose plave i bele kapice, a pobednik je
onaj ko postigne vi{e golova.
26. @ivotinje i njihove navike4

Ovu igru/ve`bu najbolje je izvoditi u u~ionici.
Zamolite jednog po jednog studenta da iza|e na tablu i napi{e nasumice i bez reda imena tri
ili pet ìvotinja, zavisno od broja u~enika u grupi. Moè i vi{e ako radite sa sasvim malom
grupom. Po{to se svi izre|aju, kaète im da izaberu ìvotinju koja bi èleli da budu i zatim im
podelite list hartije s pitanjima. Na ta pitanja treba da odgovore pismeno na ~asu. Kad zavr{e,
svako ~ita odgovore naglas.
Nivo 2-4
VE@BE: SINTAKSA I LEKSIKA
@ivotinje i njihovo pona{anje.

___________________________________________________________________________.
Ja sam _____________________________________________________________________.
No}u ja ____________________________________________________________________.
Bojim se ___________________________________________________________________.
Kad se kre}em, ja ____________________________________________________________.
Kad traìm partnera, ja _______________________________________________________.
Ne jedem __________________________________________________________________.
______________________________________________________________ se boji/e mene.
Danju ja ___________________________________________________________________.
4 V. Rinvolucri, Mario: "Grammar Games"; Cognitive, affective and drama activities for EFL students;
Cambridge Univerity Press 2 000.
99
@ivim (gde) ________________________________________________________________.
Volim da se igram sa _________________________________________________________.
Mama me je hranila _________________________________________________________.
Moji mladunci obi~no ` ive (gde) ________________________________________________.
Spadam u vrstu/porodicu/grupu _________________________________________________.
U proseku, obi~no ìvim oko (koliko dugo) _______________________________________.
27. Crna hronik a

I ovo jedna od varijanti pismenih ve`banja. Za nju je potrebno samo nekoliko nadnaslova,
naslova i eventualno podnaslova koji izlaze u dnevnoj {tampi (v. literaturu), a na studentima
je da izma{taju celu ostalu pri~u. Mogu pisati na ~asu, pojedina~no ili u grupama, a mogu to
da rade i za doma}i. Na primer:
T R A G E D I J A U ^ A ^ K U
Ml adoènja ubio kumu

Tokom svadbe Miladin Milo{evi} (28) u pijanom stanju
potegao revolver i umesto u vazduh iznenada pucao direkt-
no u Sl a|anu Turovi} (24), nevestinu kumu, na mestu je
usmrtiv{i s dva hica u glavu.
28. Pridevski i lagolski bingo (tombola)5

g
denta kartice od po deset polja u koje }e upisati re~i (ne smeju da
Spremiti za svakog stuane re~i, zbog toga su bitni “formulari”).
ispravljaju jednom upis mulare s ponu|enim re~ima da sami biraju kojih deset da prepi{u u
Podeliti studentima for tova, ~itati re~enice redom. Pobednik je onaj student koji prvi ima sve
tabele. Kad je ta faza go“Bingo!”.
upisane prideve i vikne oj grupi studenata dati spisak na proveru da bi se utvrdilo da student
Posle toga moè se nek a u~enici se mogu stimulisati nekim stvarnim bingo-poklonom.
pobednik nije pogre{io,gre je da se igra obrnuto. Posle svake re~i koju student ima upisanu i
Druga varijanta ove i n je duàn da vikne “Imam“, a pobednik je onaj koji poslednji popuni
kad je ~uje u re~enici, o
tabelu. a u potpunosti igra na sre}u da se oblici re~i ne menjaju. Tako se stu-
Napomena: Ovo bi bil a propuste re~ koju su odabrali. Zbog toga im treba na po~etku igre
dentima ~esto de{ava du obazrivi i povedu ra~una o tome.
skrenuti pa`nju da bud
5 V. Ur, Penny: "Grammar Practice Activities", A practical guide for teachers; Cambridge Hadbooks for
Language Teachers, Series Editor Penny Ur; Cambridge University Press 2003.
100
Nivo 2-4
LEKSIKA, PRIDEVI: IGRA - PRIDEVSKI BINGO (TOMBOLA)
Izaberi deset prideva i upi{i ih u ku}ice na tabeli. Jednom upisanu re~ ne sme{ da
ispravlja{.
· debeo · ruàn · vlaàn

· velik · plav · ta~an
· prazan · nemiran · slep
· donji · odli~an · vreo
· ~udan · glup · pijan
· gladan · pametan · slobodan
· veseo · sladak · dosadan
· hrabar · kratak · kulturan
· mali · ìv · kiseo
· sli~an · tuàn · vredan
· teorijski · poznat · spor
· sme{an · prvi · nizak
· lep · poslednji · vru}
· hladan · brz · brojan
101
1. ôvek nikad nije sasvim slobodan..
2. Na Balkanu se sarma uglavnom pravi od kiselog kupusa.
3. Aleksandar je tuàn pored prazne ~a{e.
4. Da bi supa bila dobra, mora da bude i vru}a.
5. Lidija je puna energije, ali je i pored toga prili~no spora.
6. Jao {to sam gladan!
7. Andrej je takav. Nikad nije ni prvi ni poslednji.
8. Jelena mo`da i nije neka lepotica, ali je zato jako slatka.
9. Najgore je kad je neko istovremeno i dosadan i glup.
10. Ne moè neko da bude i mrtav i ìv istovremeno.
11. Tvoj sat je lep{i od mog, ali je moj ta~niji.
12. Marina misli da joj najbolje stoji kratka suknja i neka ve}a jakna.
13. Petar je mr{av, ali ipak najdeblji u ovom dru{tvu.
14. Dejan je bio odli~an u~enik, a danas radi kao taksista.
15. Nema ~udnijih pantalona od ovih u izlogu.
16. Po uvek hladnoj fla{i prepoznaju se uvek pijani ljudi.
17. Na donjem spratu prisutna je neka poznata li~nost.
18. Ruè uglavnom nisu ru`ne.
19. Otrovna zmija je opasna i kad je mala.
20. Milan je hrabar mladi}, ali nije najbolje savladao teorijski deo.
21. U zoolo{kom vrtu ìve brojne ìvotinjske vrste.
22. Skoro sam se opekla kad sam u{la u kadu; toliko je voda bila vrela.
23. Ova bluza nije zelena nego plava.
24. Danas je Vlada poznati ko{arka{, a bio je uvek najniì u razredu.
25. Ne preteruj, nisu moje pantalone mokre nego samo malo vla`ne.
26. Pome{ao si, nisu oni gluvi nego slepi.
27. Sve {to je retko vredno je.
28. Mo`da su oni pametni, ali nisu nimalo kulturni.
29. Uozbilji se malo, mnogo si sme{an.
30. Sli~an se sli~nom raduje.
31. Nije dobro kad je budilnik brì od ostalih satova.
32. Kad je vesela, Bojana je najnemirnija.
102
Nivo 2-4
LEKSIKA, GLAGOLI: GLAGOLSKI BINGO
Izaberi deset glagola i upi{i ih u ku}ice na tabeli. Jednom upisanu re~ ne sme{ da
ispravlja{.
· po}i · provoditi · svirati

· kupovati · bojati se · pogledati
· stanovati · upla{iti se · u}i
· pasti · pristati · leteti
· znati · otpratiti ·
èleti · raditi · jesti ·
smeti
· praviti · postaviti · skakati
· ko{tati · iza}i · voditi
· do}i · hodati · pobegnuti
· govoriti · {etati se · tr~ati
· razumeti · smejati se · sesti
· sti}i · goreti · ukrasti
· piti · spavati · stojati
· vezati · pevati · plakati
103
1) Nisam ni primetila da su mi ukrali torbu.
2) Tr~ali smo ceo dan, ali smo zato stigli na vreme.
3) Zoran se veoma upla{io kad je prvi put oti{ao u {kolu.
4) Lidija i Ra{a odmah su znali {ta èle.
5) @ivana je pristala da otprati Dragana na posao.
6) Uop{te ga se ne bojim ali odmah pobegnem kad ga vidim.
7) Veran je nekad radio na drugom radiju.
8) Tanja ponekad ceo dan provodi ispred televizora.
9) Vanja voli da jede krompir a ne lubenice.
10) Nemanja vodi neke emisije na televiziji ali i dalje ponekad peva.
11) Razume}e vas ako budete govorili sporije.
12) Ako kom{ijska ku}a gori pazi na svoju.
13) Pogledaj jo{ jednom, to te ni{ta ne ko{ta.
14) Na onoga ko stoji sa strane drvo ne}e pasti.
15) Mrtva baba na fede re ska~e.
16) Oliver se smeje a pl akao bi.
17) Lak{e je na noge postaviti pijanca nego propalicu.
18) Kad siroma{tvo u | e na vrata, ljubav iza|e kroz prozor.
19) Pustite me da spavam!
20) I Goranu se poneka d ne svira klavir.
21) Voja vi{e voli da pije sam.
22) Vera mi je upravo javila da ide da se {eta.
23) Po|imo u mala mesta na{e domovine.
24) Ko hoda ne leti.
25) Mnogo si se umorila, sedi malo, odmori se.
26) Marina nije do{la jer je oti{la na neku ùrku.
27) Ako ho}e{ da prestanem da kupujem, mora}e{ da me veè{.
28) @ao mi je ali Popovi}ka vi{e ne stanuje ovde.
29) [ta pravi{ za ve~eru?
30) Ne smem ovakav ni da se pojavim na ispitu.
29. Kako na tebe6

gledam
e faze. Svaki student najpre dobije unapred pripremljen
Ova igra odvija se u dv treba da dopuni. U drugoj fazi |aci se podele na grupe od
papir s re~enicama kojent B i/ili C treba da pogodi/e odgovore koje je dopisao stu-
po dvoje ili troje. Stude rimer: “Prvo {to uradi{ kad ustane{ je da opere{ zube”. Oni
dent A na svoj list. Na pod ne daju ta~an odgovor. Student A im moè pomagati
tako poga|aju dokle g li blizu si”, “Ne, ni pribli`no” i sl.
odgovorima tipa: “Ne, a
6 Isto.
104
Nivo 2-6
Prva stvar koju uradim kad ustanem je da

___________________________________________________________________________.
Pre nego {to do|u gosti ja

___________________________________________________________________________.
Najvi{e se bojim
___________________________________________________________________________.
Kad me ne{to upla{i ja

___________________________________________________________________________.
Kad god ne{to zaboravim ja

___________________________________________________________________________.
U trenutku kad ~ujem da telefon zvoni ja

___________________________________________________________________________.
Kad se puno najedem naj~e{}e

___________________________________________________________________________.
Kad se uve~e vratim ku}i ja prvo

___________________________________________________________________________.
Poslednja stvar koju uradim pre nego {to odem da spavam je da

___________________________________________________________________________.
Posle kupanja/tu{iranja ja obi~no

___________________________________________________________________________.
Kad shvatim da je neko ljut na mene

___________________________________________________________________________.
Kad previ{e popijem obi~no

___________________________________________________________________________
30. Izbaci uljeza

Nivo 1-8
Sa spiska od po ~etiri pojma zaokruì jedan koji po nekoj logici ne pripada ostalima.
Kriterijumi mogu biti sasvim razli~iti i raznovrsni.
105
1. 10. 18.
. . .
. . .
. . .
. . .
2.
11. 19.
.{ . .
. . .
. {
. .{ .
. .
3.
. 12. 20.
. . .
. . .
. . .
. .
4.
. 13. 21.
. . .
. . .
.{ . .
. .
5.
. {
. 14. 22.
. .
.
. .{ .
. .
6. . .
.
. 15. 23.
. . . {
. . .
. . {
7. . . `
.
.
. 16. 24.
. .
. . { .
. .
8. . { .
.
.
. 17. 25.
. . .
. .
9. . .
. . .
.
.
.
106
26. 34. 42.
a. bicikl a. pivo a. {e}er
b. motocikl b. sok b. istok
c. kamion c. vino c. jug
d. trotinet d. rakija d. zapad
44.
27. 35. a. ajkula
a. motocikl a. ~a{a b. pastrmka
b. bicikl b. {olja c. delfin
c. kombi c. tanjir d. losos
d. autobus d. fla{a
45.
28. 36. a. slikarstvo
a. limun a. pivo b. knjièvnost
b. grejpfrut b. sok c. vo}arstvo
c. ananas c. vino d. film
d. pomorandà d. ~orba
46.
29. 37. a. suknja
a. gitarista a. pivo b. haljina
b. truba~ b. krompir c. tepih
c. peva~ c. vino d. pantalone
d. violinista d. ~orba
47.
30. 38. a. doru~ak
a. vilju{ka a. le{nik b. ru~ak
b. makaze b. orah c. uìna
c. kle{ta c. kesten d. sarme
d. ~eki} d. lubenica
48.
31. 39. a. lokomotiva
a. glava a. nastavnik b. traktor
b. le |a b. u~enik c. kupe
c. fasada c. predava~ d. vagon
d. koà d. u~itelj
49.
a. more
32. 40. b. reka
a. lepak a. za ve{ (za rublje) c. dolina
b. majica b. za sudove d. srebro
c. pantalone c. za spavanje
d. ga}e d. za {ivenje 50.
a. more
33. 41. b. reka
a. petica a. kukuruz c. dolina
b. {estar b. krompir d. jezero
c. osmica c. paprika
d. devetka d. paradajz
107
51. 59. 67.
a. more a. krilce a. cvet
b. reka b. kifla b. dete
c. okean c. batak c. riba
d. jezero d. but d. bluza
52. 60. 68.

a. pu{ka a. krilce a. kofer
b. kle{ta b. kifla b. ranac
c. top c. batak c. sako
d. revolver d. papir d. torba
53. 61. 69.

a. demokrata a. krug a. mrav
b. diktator b. kvadrat b. pauk
c. liberal c. kugla c. bubamara
d. komunista d. trougao d. buba{vaba
54. 62. 70.

a. violinista a. seljak a. Borivoje
b. flautista b. batak b. Marija
c. socijalista c. ujak c. Andrija
d. klavirista d. {urak d. Milija
55. 63. 71.

a. violinista a. grejalica a. koplje
b. flautista b. friìder b. kugla
c. socijalista c. radijator c. kegla
d. glista d. pe} d. kladivo
64. 72.
56. a. grejalica a. brod
a. violinista b. friìder b. jahta
b. flautista c. radijator c. pramac
c. saksofonista d. narator d. ~amac
d. truba~
65. 73.
57. a. pomfrit a. lonac
a. frizer b. ~ips b. {erpa
b. rudar c. pire c. tiganj
c. mesar d. pilav d. tanjir
d. vepar
58. 66.
a. frizer a. gluv
b. rudar b. slab
c. maser c. slep
d. kozmeti~ar d. nem
108
74. 82. 90.
a. ris a. detinjstvo a. olovo
b. panter b. starost b. gvo`|e
c. hijena c. muèvnost c. teret
d. lav d. pubertet d. bakar
91.
75. 83. a. ~in
a. fiksni a. zec b. scena
b. pokretni b. vepar c. poglavlje
c. mobilni c. kuni} d. kostim
d. beì~ni d. vuk
92.
84. a. kontrabas
76. a. put b. bas
a. film b. staza c. alt
b. predstava c. linija d. tenor
c. televizija d. drum
d. radio 93.
85. a. Stevan Sremac
77. a. Ljubljana b. Vuk Karadì}
a. motika b. Skoplje c. Danilo Ki{
b. grabulje c. Pri{tina d. Milorad Pavi}
c. lopata d. Sarajevo
d. ~eki} 94.
86. a. pljeskavica
78. a. kosilica b. paprika{
a. kukuruz b. pe{adija c. krastavac
b. duvan c. artiljerija d. gula{
c. krompir d. mornarica
d. paradajz 95.
87. a. kutla~a
79. a. pozori{te b. lozova~a
a. prsten b. kazali{te c. stomaklija
b. ogrlica c. bioskop d. {ljivovica
c. rukavica d. teatar
d. narukvica 96.
a. kafi}
80. 88. b. restoran
a. telefon a. narod c. kafopija
b. megafon b. gra|anstvo d. kafana
c. gramofon c. tolerancija
d. mikrofon d. pleme 97.
a. mat
81. 89. b. {ah
a. Miroslav Krleà a. hrast c. top
b. Slobodan [ijan b. breza d. pat
c. Emir Kusturica c. kaktus
d. Sr|an Dragojevi} d. vrba
109
98. 106. 114.
a. kuna a. ki{an a. kulturna
b. tolar b. pametan b. klasi~na
c. dabar c. iskusan c. starogradska
d. dinar d. sebi~an d. narodna
99. 107. 115.

a. led a. mi{ a. prìti
b. voda b. monitor b. pe}i
c. para c. kasetofon c. seckati
d. vetar d. tastatura d. dinstati
100. 108. 116.

a. volan a. {argarepa a. uzeti
b. menja~ b. krompir b. videti
c. migavac c. kupus c. uspeti
d. jedro d. karfiol d. ise}i
101. 109. 117.

a. Ni{ a. sejati a. debeli
b. Novi Sad b. kositi b. mr{av
c. Kragujevac c. saditi c. glup
d. Mostar d. kucati d. miran
102. 110. 118.

a. bliì a. stariji a. Danica
b. dalji b. ne~iji b. Milica
c. teì c. sporiji c. Ve~ernja~a
d. sveì d. masniji d. Severnja~a
103. 111.
a. boravi{te a. bezobrazluk 119.
b. dvori{te b. praziluk a. znati
c. stanovi{te c. kukavi~luk b. videti
d. lovi{te d. nesta{luk c. gledati
d. smatrati
104. 112.
a. ljubi~ica a. luk 120.
b. visibaba b. strela a. pesak
c. borovnica c. metak b. list
d. bela rada d. granata c. beton
d. bra{no
105. 113.
a. brati a. med
b. se}i b. sir
c. bradati c. mek
d. moliti d. lav
110
31. Zagonetna pri~a
Jo{ jedna klasi~na dru{tvena igra lako upotrebljiva za nastavu jezika. Mogu}e je
mnogo verzija. Za po~etak predlaèmo onu u kojoj se odgovara sa DA i NE (~esto
se name}e i odgovor NIJE VA@NO tj. NE ZNA SE). Tako studenti vi{e pri~aju, a
uvek je bolje izabrati takvu varijantu. Kao i kod ostalih igara, ne treba studente
previ{e prekidati kad gre{e jer pa`nja treba da im bude usred sre |e na na igru, a je-
zik nesvesno usavr{avaju iz potrebe da se {to preciznije izraze. Treba na}i neku ra-
zumnu meru i ispravljati ih samo oko onih elementarnijih gre{aka, naro~ito zato
{to je ova igra dovoljno rasprostranjena i zanimljiva da se moè igrati i s u~enici-
ma na nekom po~etnom ili osrednjem stepenu znanja.
Studentima se postavi situacija, a oni treba da pogode kako je do te situacije do-
{lo. Kad rekonstrui{u celu pri~u uz pomo} odgovora koje su dobili, treba da je pre-
pri~aju. Odnosno, prepri~ava je onaj koji je do{ao do krajnjeg zaklju~ka kako je
do{lo do situacije koja je postavljena na po~etku. U idealnoj varijanti, najbolje je
da neki student koji ve} zna za ovu igru i neku zagonetnu pri~u ve} zna da je on vo-
di sa ostalim studentima. No, i ovako je mogu igrati | a c i i bez nastavnika tako {to
se neki bolji student unapred upozna sa situacijom i pri~om i onda vodi igru dok
mu ostali postavljaju pitanja.
Treba napomenuti da ova igra, kao i sve njoj sli~ne, ne moè da se igra uvek i te-
{ko ju je planirati unapred. Naime, nemogu}e je predvideti kako }e grupa s kojom
predava~ radi biti raspoloèna tog dana i da li je uop{te raspoloèna za igre tog ti-
pa. Zbog toga je bolje ovu igru imati uvek spremnu za slu~aj da lektor proceni da
je pravi momenat za nju, ili, ako je ve} ima u planu, da ima u rezervi neku druga-
~iju aktivnost na ~asu. Evo mogu}ih primera.
Primeri:
Situacija 1.
U potpuno izgoreloj {umi p r o n a |e n je mrtav ronilac u punoj ronila~koj opremi.
Kako je do toga do{lo?
Re{enje:
[ u m a se nalazila u blizini mora. Kad je izbio {umski poàr, angaòvani su i oni
avioni koji funkcioni{u tako {to u svoje rezervoare, spu{taju}i se do mora, prigrabe
ve}u koli~inu morske vode i onda njome polivaju {umu koja gori (“kanaderi”).
Desilo se da je jedan avion, skupljaju}i tako vodu, pokupio i tog ronioca i izbacio
ga zajedno s vodom u poku{aju da ugasi poàr.
Situacija 2.
Pored pruge p r o n a | e n je mrtav ~ovek. Jedan seljak je video da je izba~en kroz pro-
zor i slu~aj je odmah prijavio policiji. Ubica nije p ro na |e n, ali je autopsijom
u t vr |e no da je smrt usledila mnogo pre nego {to je mrtvac izba~en iz voza. Kako se
to desilo?
111
Re{enje:
Mrtvac je umro prirodnom smr}u ranije. No, imao je èlju da bude sahranjen u
drugom gradu, a po{to je prevoz mrtvaca skup, njegovi sinovi nisu imali novca za
prevoz i re{ili su da ga povezu vozom kao obi~nog putnika, postaviv{i ga u kupe kao
da spava. Tokom putovanja iza{li su do bifea i tamo se predugo zadràli. Za to
vreme, u kupe je u{ao neki ~ovek, stavio svoj teàk kofer iznad mrtvaca, ali kad je
voz naglo zako~io, ovome je kofer pao na glavu. Po{to je uvideo da je ~ovek mrtav,
mislio je da ga je njegov kofer ubio pa je, da bi se oslobodio krivice, izbacio ~oveka
kroz prozor.
Situacija 3.
U pustinji je p r o n a | e n mrtav potpuno go ~ovek sa slomljenom {ibicom u ruci. Kako
se to desilo?
Re{enje:
On je s prijateljima leteo iznad pustinje balonom. U jednom momentu, do{lo je do
nekakvog kvara i oni su po~eli da gube na visini i zbog toga da izbacuju sve {to su
imali sa sobom i na sebi da bi bili lak{i. Kad su ostali i bez ode}e, shvatili su da ih
moè spasiti jedino to da neko isko~i napolje. Odlu~ili su da o tome odlu~i `reb,
odnosno izvla~enje {ibice. Ovaj koji je izvukao kra}u, odnosno slomljnu {ibicu,
morao je da isko~i.
32. Uputstva
Ovo ve`banje korisno je za ve`be imperativa, ali i usvajanje konstrukcije re~enica

tipi~nih za fraze koje se koriste u raznim vrstama uputstava. Ve`banje m oè biti
zabavno, naro~ito ako se studentima da u zadatak da sastave uputstvo za kori{}e-
nje nekog u r e |a j a koji ina~e svakodnevno koriste, kao u navedenom primeru za te-
lefon. Najbolje je da svi studenti izaberu razli~ite ur e |a j e . Tu su primeri, ali stu-
denti mogu po svojoj volji izabrati neku spravu koju retko ko ume da koristi, kao
na primer elektri~nu kosilicu, motokultivator, miksetu za tonski studio i sl.
Jedna od varijacija ove igre/ve`banja je da studenti opi{u kako se ne{to radi ili pra-
vi, na primer kako se pere ve{ na ruke, kako se pere s u | e , kako se, po njihovom mi-
{ljenju, najbolje i najefikasnije u~i...
112
Nivo 5-8
Kao u primeru, daj uputstvo.*

(*uputstvo se moè davati u obliku imperativa ili infinitiva)
Primer:
Uputstvo za kori{}enje telefona
Priklju~ite telefon na mreù uz pomo} priloènog kabla. Podignte slu{alicu i proverte

da li ~ujete signal tu-tu. Ako je to u redu, izaberite èljeni broj telefona pritiskanjem
dugmi}a na tastaturi. Posle obavljenog razgovora spustite slu{alicu na svoje mesto.
Kad ~ujete da telefon zvoni, to zna~i da vas neko zove. Podignite slu{alicu i kaìte Halo!
Posle obavljenog razgovora spustite slu{alicu na mesto.
Uputstvo za kori{}enje telefaksa.

Uputstvo za upotrebu fena.
Uputstvo za upotrebu lifta.
Uputstvo za upotrebu mi{a za kompjuter.
Uputstvo za kori{}enje tastature.
Uputstvo za {poret.
Uputstvo za friìder.
Uputstvo za ma{inu za ve{.
Uputstvo za ma{inu za {ivenje.
Uputstvo za fotoaparat.
Uputstvo za ma{inu za fotokopiranje.
Uputstvo za mikser.
Uputstvo za aparat za brijanje.
Uputstvo za depilator.
Uputstvo za televizor.
Uputstvo za video-rikorder.
Uputstvo za video-kameru.
Uputstvo za termometar.
Uputstvo za aparat za masaù tela.
Uputstvo za mobilni telefon.
Uputstvo za fritezu.
Uputstvo za klima-ure|aj.
Uputstvo za grejalicu na struju.
Uputstvo za radio-kasetofon.
Uputstvo za televizor.
Uputstvo za peglu.
Uputstvo za elektri~nu ~etkicu za zube.
Uputstvo za elektri~ni kuhinjski no`.
Uputstvo za ku}ni solarijum.
113
33. Proces rada
Ovo ve`banje li~i na ovo gornje. Studentima se kao u navedenom primeru dã u zadatak
da opi{u proces rada neke ma{ine ili pravljenja ne~eg. Za ovo ve`banje je potrebno
odre-|eno predznanje i ~esto zbog komplikovane terminologije najbolje da ga studenti
rade pi-smeno na ~asu uz stalno konsultovanje s lektorom, i to grupe na vi{em nivou
znanja. ~e-sto }e se desiti da je neki student iz hobija ili nekog drugog razloga upoznat
s procesom rada neke neuobi~ajene sprave. Neka proba da objasni ostalima kako ta
sprava funkcio-ni{e (recimo kino-projektor).
Nivo 6-8
Kao u primeru, opi{i proces rada navedenih ure|aja. Izaberi neki primer sa
spiska ili predloì neki kojeg nema.
Po kom principu radi gramofon?

Gramofon je ure|aj za reprodukciju muzike. Radi tako {to zapisani zvuk sa
okruglih plo~a na vinilu ~ita uz pomo} igle i reprodukuje ga uz pomo} poja~ala i
zvu~nika. Gramofoni prakti~no vi{e nisu u upotrebi zbog pojave CD plejera, ali se
koriste kao neka vrsta instrumenta za skre~ovanje u rep-muzici.
Po kom principu rade zvu~nici?

Po kom principu radi ma{ina za ve{?
Po kom principu radi radijator?
Po kom principu radi kosilica za travu?
Po kom principu radi elektri~ni brija~?
Po kom principu radi elektri~na sijalica?
Opi{i kako se koristi pegla.
Kako se pravi ram za sliku?
Kako se koristi testera/elektri~na pila?
Kako se koriste igla i konac?
Kako se koriste luk i strela?
Kako se reè i name{ta prozorsko staklo?
Po kom principu radi ki{obran?
Kako se koristi bu{ilica za beton?
Po kom principu radi vokmen?
Opi{i proces pravljenja ~okolade u fabrici.
Opi{i proces proizvodnje vina.
Kako se dobija bra{no?
Kako se pravi sir?
Kako se priprema ro{tilj?
Kako se prave cigarete?
Po kom principu radi mehani~ki sat?
Po kom principu radi budilnik?
Kako je radila parna ma{ina?
Po kom principu radi motor na benzin?
Po kom principu radi akusti~na gitara?
Logi~an nastavak su kuhinjski recepti:
114
34. Kuhinjski recepti
Najbolje da studenti na ~asu iz glave napi{u kako se sprema neko jelo, makar to bila i jaja
na oko ili ~ak i kafa ili ~aj ako ba{ ni{ta drugo ne umeju da naprave. Neka to u~ine po {emi
kako se i ina~e pi{u recepti. Dakle, prvo spisak sastojaka, pa onda priprema i na kraju kako
se i uz {ta najbolje servira. Pre nego {to po~nu, neka najave za {ta }e pisati recept. Ne sme-
ta ni da dva studenta izaberu isto jelo, naro~ito zato {to }e imati prilike da rasprave koja je
varijanta bolja. Ovo ve`banje moè se u potpunosti izvoditi na jednom dvo~asu tako {to }e
na prvom da pi{u a na drugom da ~itaju recepte, ali im se moè dati i da napi{u recept za
doma}i zadatak, ~ime im se omogu}ava da prosto prevedu neki recept iz nekog kuvara sa
svog maternjeg jezika na srpski. Kuhinjski recepti su tako|e pogodni i za zavr{ne testove.
Jednostavno se studentu dã u zadatak da napi{e kako se sprema neko jelo. Koliko student
zna, vidljivo je ve} na osnovu toga koje }e jelo da odabere, tako da ovu aktivnost nije lo{e
upra`njavati i na testovima za ocenu.
35. [tamparske gre{ke

Jedno od klasi~nih ve`banja koje se moè primenjivati na puno na~ina. Ovde su navedeni
primeri slovnih gre{aka po pravilu zamene jednog slova, ali mogu se sastaviti i primeri koji
}e sadràti ~este gramati~ke ili sintaksi~ke gre{ke (v. str. 74). Ovakve ili sli~ne primere stu-
denti mogu dobiti da rade na ~asu neko vreme pa ih onda jednog po jednog prozivati da re-
dom govore svoja re{enja. Ako neko ne zna, lektor pita celu grupu ima li neko re{enje. Za
niè nivoe mogu se bez reda od{ampati re~i sa ispravljenom gre{kom, a na studentima je da
ih odaberu i stave odgovaraju}u re~ u odgovaraju}u re~enicu na odgovaraju}e mesto.
Nivo 6-9
Svaki primer sadrì po jednu slovnu gre{ku. N a |i je i ispravi.
Ko je lud ne budi mu drum.

Ko je lud ne budi mu drug.
1. Vatra i soda su dobre sluge, a zli gospodari.

2. Svakog mosta tri dana dosta.
3. Vi{e volim s mudrim plakati, nego s ludim zevati.
4. Vrana vrani o~i ne sadi.
5. Na kukama se poznaju junaci.
6. Videla baba kako konja potkivaju pa i ona digla nogu.
7. Zabranjeno braniti ìvotinje!
8. Robu kupljenu na drugom testu obavezno prijavite na kasi.
9. Zatvoreno zbog godi{njeg odbora.
10. Na{a predstavnica je u Honoluluu postala mi{ sveta.
11. Traì se atraktivna devojka za rat u butiku.
12. Pe{aci, pre|ite na drugu stranu ubice.
115
13. Opasno je naslanjati se na brata.
14. Deca su ukras cveta.
15. U centru kavane predsednik Kastro obratio se okupljenom narodu.
16. Najzad je objavljen zvani~ni {it meseca.
17. Kad je saznao da mu je iznenada pove}ana norma, gospodin Zoni} nije mogao da
se oporavi od soka.
18. Neki mangupi su i{li po kraju i prali ve{ koji se su{io napolju na {triku.
19. Neodgovorni gra|ani su opet zapalili sve}e u kontejneru.
20. Inspektor Petrovi} je re{io da na ceo slu~aj stavi ma~ku.
21. Radari su najavili ve}e prihode p{enice ove godine.
22. Planina je najvredniji metal na svetu.
23. U~iteljica nas je u~ila da posle kori{}enja kreme treba prati ruke.
24. Za ovu sve~anu priliku majstor kuhinje smuvao je svakom po jednu prvoklasnu ribu.
25. Novak nije stigao na vreme pa smo morali da ga pozajmimo od prijatelja.
26. Ne znam kako je sad, ali jednom smo u tom restoranu seli sasvim pristojno.
27. Vrlo uspe{an dribling, ali je Savi}evi} na kraju vrlo traljavo {utirao lepom nogom.
28. Kao studenti ìveli smo stra{no skromno i neuredno. Petkom smo ru~ali, utorkom
ve~erali, a kredom smo prali su|e.
29. Posle osveàvaju}eg letnjeg pljuska celom duìnom neba se, na de~iju radost,
prostrla velika tuga.
30. Miki je dugo traìo gove|u kocku za supu, ali ju je Pluton prona{ao i zakopao u
dvori{tu.
31. Najbolje ène graditeljima u Poàrevcu.
32. Izvinjavamo se ~itaocima zbog neprijatne olovne gre{ke.
33. I ove godine sve o~i bile su uverene u na{e vaterpoliste.
34. Treba re}i da se Slatka Valentina dugo razbijala kao kafanska peva~ica pre nego {to
je ispekla zanat.
35. Nismo mogli da odlu~imo koji gra{ak za ve{ da kupimo.
36. To je dobar restoran, jedini je problem {to za pi}e, umesto sosa od paradajza,
koriste industrijski ke~ap.
Napomena:
Niìm nivoima mogu se dati ovi i sli~ni primeri, ali uz ponu|ena ali izme{ana re{enja.
{oka, mestu, krede, krali, odmora, hit, hraniti, mukama, slovne, platina, gosta, ulice, kosku,
sveta, uperene, vrata, rad, Havane, vadi, àba, ta~ku, ratari, pra{ak, razvijala, èlje, mis, sre-
dom, voda, skuvao, jeli, sme|e, levom, duga, pevati, Novac
36. Defini{i re~

Jo{ jedna ~esta i dobra ve`ba i za niè i za malo naprednije nivoe. Nastala je verovatno iz
iskustva leksikografa koji su prvi po~eli da se susre}u s problemom definisanja nekih naizgled
sasvim uobi~ajenih pojmova. Ne{to niìm nivoima moè se dati u zadatak da defini{u re~i po
sopstvenom izboru, a za one naprednije sastaviti spisak i dati im da probaju da za njih daju
definicije na srpskom.
116
Odgovori na postavljena pitanja:
Primer:
[t a zna~i biti bogat?
Mogu}i odgovori:
 Bogat ~ovek je onaj koji ima puno para.
 Bogat je suprotno od siroma{an.
 Bogat je onaj koji puno zna.
 Bogat je ~ovek koji ne zna {ta }e s parama pa onda ~esto gubi pravi ose}aj za vred-
nost.
1. [ta je to stolica? 43. [ta je to bioskop?
2. [ta je to automobil? 44. [ta je to pozori{te?
3. [ta je staklo? 45. [ta je to film?
4. [ta je trava? 46. [ta je to pijaca?
5. [ta je to cvet? 47. [ta je to istina?
6. [ta je to {uma? 48. [ta je to primer?
7. [ta je to utorak? 49. [ta je to stvar?
8. [ta je vazduh? 50. [ta zna~i biti pametan?
9. [ta je to kada? 51. [ta zna~i biti blizu?
10. [ta je olovka? 52. [ta zna~i biti pristojan?
11. [ta je slon? 53. [ta zna~i putovati?
12. [ta je to ruka? 54. [ta zna~i doputovati?
13. [ta su to le|a? 55. [ta zna~i biti dobar?
14. [ta je to srce? 56. [ta zna~i biti lo{?
15. [ta je mozak? 57. [ta zna~i biti glup?
16. [ta je to ptica? 58. [ta zna~i uìvati?
17. [ta su to vrata? 59. [ta zna~i leteti?
18. [ta je to prozor? 60. [ta zna~i pevati?
19. [ta je to ~aj? 61. [ta zna~i svirati?
20. [ta je to muzika? 62. [ta zna~i plesati?
21. [ta je to umetnost? 63. [ta zna~i igrati se?
22. [ta je to ma~ka? 64. [ta zna~i jesti?
23. [ta je to pas? 65. [ta zna~i piti?
24. [ta je konj? 66. [ta zna~i prati?
25. [ta je krava? 67. [ta zna~i biti brz?
26. [ta je prase? 68. [ta zna~i biti lep?
27. [ta je to grad? 69. [ta zna~i posle?
28. [ta je to pirina~? 70. [ta zna~i odmah?
29. [ta je to hleb? 71. [ta zna~i svakodnevno?
30. [ta su to banane? 72. [ta zna~i prednji?
31. [ta je to ti{ina? 73. [ta zna~i biti zadovoljan?
32. [ta je to telefon? 74. [ta zna~i biti umoran?
33. [ta je to ra~un? 75. [ta zna~i umreti?
34. [ta je to vreme? 76. [ta je te{ko?
35. [ta je to dim? 77. [ta su to ljudi?
36. [ta je to jutro? 78. [ta zna~i biti prazan?
37. [ta je to ljubav? 79. [ta zna~i traìti?
38. [ta je zadatak? 80. [ta zna~i upoznati?
39. [ta je to poklon? 81. [ta zna~i pevati?
40. [ta je to noga? 82. [ta je to {ta?
41. [ta je to vic? 83. [ta je to za{to?
42. [ta je to roman? 84. [ta je to najve}i?
117
37. Podela uloga po sce nariju
Jedan od najklasi~nijih vidova vo|enja konverzacije, sintaksi~kih ve`bi i usvajanja nove lek-
sike. Moè se sprovoditi na vi{e na~ina, ali je u svakom slu~aju najbolje proceniti na licu mesta
kako su u~enici raspoloèni na ~asu i koji im oblik najvi{e odgovara. Mogu im se zadati situaci-
je pa da odmah pristupe improvizovanoj konverzaciji, moè im se zadati situacija pa da sami
podele uloge, moè im se ostaviti vremena da se dogovore kako }e razgovor izgledati ili im
celu situaciju dati za doma}i zadatak.*
Nivo 4-8
Primeri scenarija:
1. U restoranu, naru~ivanje
2. Kupovina: na pijaci, u butiku, u mesari, u pekari, u kiosku...
3. U second-hand shopu ili prodavnici svega i sva~ega. Radnja s poklonima ili sli~no.
4. Kod lekara. Pacijent dolazi kod lekara op{te prakse.
5. Dogovor oko toga koji }e se film ili bioskopska predstava gledati. Uop{te - kuda iza}i.
6. Razgovor posle filma, predstave, koncerta ili sli~no.
7. U turisti~koj agenciji. Podela uloga. Dogovor oko nekog putovanja.
8. Po{ta. Slanje paketa u inostranstvo. Slanje telegrama ili preporu~ene po{iljke.
9. Banka. Otvaranje ra~una, uplata novca.
10. Preslu{avanje grupe izgrednika u policijskoj stanici.
11. Legitimisanje na ulici ili na granici.
12. Carina. Carinik i putnici. Prijavljivanje robe. Poku{aj da se ne{to pro{vercuje.
13. U TV ili radio studiju - podela uloga. Voditelj i li~nosti iz javnog ìvota.
14. Su~eljavanje politi~kih kandidata pred izbore. Podela uloga u studiju ili na tribini.
15. Ispit iz nekog predmeta, po izboru. Profesor i u~enik.
16. Internet. Rasprava o internetu.
17. Kod automehani~ara.
18. Na utakmici ili posle nje. Rasprava o dobroj/lo{oj igri reprezentacije ili sva|a navija~a su~eljenih
klubova.
19. Kod frizera.
20. Kod psihijatra. Sesija po izboru.
21. Su|enje zbog nekog prekr{aja. Po izboru studenata. Podela uloga: sudija, optuèni, tuìlac,
advokat...
22. Razgovor u kafi}u o {tetnosti alkohola ili cigareta.
23. Slu~ajno upoznavanje na ulici. Izbor situacije.
24. Mladi} poku{ava da {armira ili zavede devojku koju je tek upoznao. Obrnuto.
25. Jedna prijateljica obja{njava drugoj kako se sprema neko jelo.
26. U apoteci. Dolazi mu{terija koju ne{to boli, ima kijavicu ili sli~no. Traì savete.
27. U prodavnici, butiku, samoposluzi, piljarnici, mesari, pekari... Kupac dolazi da reklamira
proizvod koji je tu kupio.
28. U video-klubu. Radnik i mu{terija koja ne zna ta~no {ta ho}e. Ili po dogovoru.
29. Redakcija nekih novina (najbolje da studenti biraju vrstu novina). Na sastanku. Podela uloga.
30. Rasprava o vremenu i globalnim klimatskim promenama.
31. Dogovor oko odlaska na izelet. Podela uloga i organizacija.
32. Dogovor oko kupovine/iznajmljivanja stana ili ku}e.
* Jo{ sli~nih primera scenarija moè se na}i na internetu na stranici
http://main.amu.edu.pl/~sipkadan/pp/scenar.htm, po ideji Danka [ipke
118
33. Kod gatare. Podela uloga.
34. Sekta{i dolaze u ku}nu posetu i poku{avaju da ubede porodicu da se u~lane u njihovu
sektu.
35. Rasprava ìrija na izboru za mis.
36. Odlazak u lov. Rasprava lovaca ili ribolovaca posle ulova ili dogovor oko toga kako }e se
loviti, po izboru.
37. Prodavac koji ide po ku}ama. Vrata otvara neko od uku}anih, a prodavac nudi neke
proizvode, npr. alat, usisiva~e, mikser ili neki drugi aparat za kuhinju, enciklopediju, atlas
sveta, preparate za mr{avljenje, visok pritisak i sl... Po izboru.
38. Prijatelji gledaju na televiziji neku (dosadnu/lo{u/dobru/osrednju...) seriju ili film i naglas
komentari{u.
39. U teretani, na ve`bama se upoznaju dve devojke. Obe bi htele da smr{aju. Savetuju jedna
drugu.
40. Na skijanju. Grupa skija{a raspravlja o stazama, sme{taju u hotelu i sl.
38. Nastavi dijalog
Studentima se zadaju papiri sa zapo~etim situacijama da sami zavr{e dijalog. Najbolje je dati
studentima da biraju situaciju koja im se najvi{e dopada pa da onda na ~asu pismeno zavr{e
zapo~eti scenario, pojedina~no ili u grupama. Mogu ga raditi i za doma}i.
Nivo 2-4
1.
Milena i Igor se poznaju jo{ iz gimnazije i bili su dobri prijatelji. Posle dve godine, sre}u se prvi put
na Filozofskom fakultetu.
Milena: Igore!
Igor (sme{i se): Zdravo Milena.
Milena: Izvini, ali otkud ti ovde? Zar ti nisi upisao fiziku?
Igor: Jesam, ali ovde sam do{ao da se na|em sa svojom devojkom.
Milena: Aha, tvoja devojka studira ovde...
Igor: Ne, ona studira matematiku, ali ovde smo se dogovorili da se na|emo.
Milena: Dobro, izvini, radoznala sam, ali za{to ovde?
Igor:
Zadatak: Nastavi dijalog do Mileninog i Igorovog rastanka.
2.
Gospodin Nikoli} i gospo|a Stevi} su kom{ije. Sre}u se na pijaci.
G. Mitrovi}: Dobar dan, kom{inice.

G- |a Gagi}: Dobar dan.
G. Mitrovi}: Obi~no ovde sre}em va{eg muà.
G- |a Gagi}: Ponekad promenimo uloge. Ja kupujem a on kuva.
G. Nikoli}: Dobro, nego, izvinite {to sam ovako radoznao. Za{to ste kupili toliko krompira?
119
Tu ima najmanje 5 kila!
G- |a Gagi}: Hmm... I ja sam radoznala. Re}i }u vam ako mi kaète za{to ste na pijacu do{li
u sve~anom odelu i s kravatom. I {ta }e vam ki{obran po ovako vedrom i lepom danu?
G. Mitrovi}:
Zadatak: Nastavi dijalog do njihovog rastanka.
3.
Sandra ima osam godina. Ona svakog dana dolazi u istu pekaru koja se nalazi u kom{iluku.
Sandra: Dobar dan.

Pekar: Zdravo, Sandra. Kao i obi~no?
Sandra: Ne, danas samo jednu kiflu i ~okoladu.
Pekar: Kiflu sa susamom ili bez njega?
Sandra: Ne, kiflu sa {e}erom.
Pekar: Slu{aj, Sandra. U kifle nikad ne stavljamo {e}er, a, osim toga, u pekari se ne prodaju
~okolade.
Sandra: Ali mama mi je tako rekla.
Pekar: Jesi li sigurna?
Sandra:
Zadatak: Nastavi dijalog do Sandrinog odlaska iz pekare.
4.
Prodavnica cipela. Ulazi Dejan, mladi} od dvadesetak godina.
Prodavac: Dobar dan. Izvolite...

Dejan: Hvala, samo da pogledam ~ega ima.
Prodavac: Ni{ta posebno. Rasprodajemo robu jer se radnja zatvara. Imamo samo ova dva
modela patika.
Dejan: Kako samo dva modela? Pa pune su vam police.
Prodavac: Jesu, ali od ostalih imamo samo jako male brojeve.
Dejan: Kako male? Pa ovi na policama su veliki...
Prodavac:
Zadatak: Nastavi dijalog do Dejanovog izlaska iz prodavnice.
5.
Prodavnica name{taja. Sanja i Zdravko, mladi bra~ni par, do{li su da kupe krevet.
Sanja: Ovaj je lep, ali ~ini mi se da je prevelik.

Zdravko: Prevelik? Pa i mi smo veliki.
Sanja: Da, ali soba nam je mala.
Zdravko: Da li je za krevet va`nija veli~ina sobe ili to koliko smo mi veliki?
Sanja: I jedno i drugo.
120
Zdravko: A izgled?
Sanja: I izgled je vaàn.
Zdravko:
Zadatak: Nastavi dijalog do Sanjinog i Zdravkovog dogovora oko kupovine odgovara-

ju}eg kreveta.
6.
Pet-{op (prodavnica za ku}ne ljubimce). Ulazi gospodin \or|evi}, stari mu{terija.
Prodava~ica: Dobar dan, gospodine \or|e vi }u. Kako je Kuki?

G. \ o r |e v i } : Kuki je odli~no, ali sad nisam do{ao zbog njega nego zbog svog prijatelja.
Prodava~ica: Da...? Izvolite.
G. \ o r |e v i } : Znate li da li neko poklanja ma~i}e?
Prodava~ica: Naravno, toga uvek ima. Kakvu bi ma~ku Va{ prijatelj èleo? Rasnu? Neku
slatku obi~nu?
G. \ o r | e v i } : Da budem iskren, to nije toliko va`no. Njemu ma~ka treba zbog mi{eva. U ku}i
su mu se pojavili mi{evi, odnosno, ta~nije, pacovi. Ogromni pacovi!
Prodava~ica:
Zadatak: Nastavi dijalog do zavr{etka dogovora g. \ o r | e v i } a i prodava~ice.
7. Prodavnica tehni~ke robe. Ulazi kupac.
Prodavac: Dobar dan. Izvolite.

Kupac (besan je): Dobar dan. Pre dva dana sam ovde kupio {poret i ve} ne radi.
Prodavac: [ta mu fali?
Kupac: [ta mu fali?! Ni{ta ne radi, eto {ta mu fali.
Prodavac: Jeste li poneli garantni list i ra~un?
Kupac: Naravno da sam poneo. I nemojte me, molim vas, pitati da li sam {poret uklju~io u
struju.
Prodavac:
Zadatak: Nastavi dijalog.
(tako|e v. str. 136/50)
39. Sinopsis ili pri~a
Jo{ jedan od klasi~nih oblika pismenih ve`bi s kreativnom motivacijom. Ovde su dati primeri
sinopsisa koji studenti treba da nastave ili da na osnovu nje napi{u drugu pri~u, kratku dramu,
scenario ili {ta im se vi{e svi|a.
Varijante ovog ve`banja su brojne. Studentima se moè dati neka nezavr{ena pri~a (v. liter-
aturu) da je oni zavr{e, bilo da se radi o vrhunskoj knjièvnosti bilo da se radi o nekoj istinitoj
pri~i, putopisu ili ~ak ~lanku iz novina.
Primeri:
121
Nivo 6-9
PISMENE VE@BE.
Nastavi i zavr{i sinopsis ili sastavi pri~u ili dramu na osnovu zadate situacije.
1. Plaà
Na plaì se odmaraju i sun~aju dva starija bra~na para. Igraju karte. Dolazi grupa tinejdèra.
Pu{taju glasnu muziku, po~inju da se vrzmaju oko njih, da ih prskaju vodom. U jednom
momentu, jedan od penzionera ih zamoli da se pona{aju pristojnije i da ih ostave na miru.
Me|utim, jedan od mladi}a ga samo opsuje...
2. Uskrs
Pred Uskrs sin, }erka i majka farbaju jaja. Otac popravlja usisiva~ koji se pokvario. Svi su malo
nervozni jer sutra na ru~ak dolazi puno gostiju. U kuhinji se ve} sprema hrana za sve~ani
uskr{nji ru~ak. Odjednom, u goste dolazi neo~ekivani gost. To je dosadni o~ev poznanik kojeg
zna jo{ iz {kole i koji ima obi~aj povremeno da svrati. Majka ga poziva da u |e i da popije kafu.
Otac je nervozan jer ne uspeva da popravi usisiva~, ali ne prestaje da radi dok je gost tu. I deca
nastavljaju da farbaju jaja. Gost se raspituje oko toga ko {ta radi svojim dosadnim pitanjima.
Posle svega, ocu “pukne film” i on krene da ga isteruje napolje. Gost se uvredi. Dolazi do
konflikta.
3. Frizerski salon
U frizerskom salonu za mlade je naizgled sve mirno. Jednoj devojci frizerka farba kosu, a
njenog mladi}a {i{a frizer. Jo{ dvoje ~ekaju na red i ~itaju neke ~asopise. Me|utim, ispostavi
se da je frizerka gre{kom devojku umesto u svetlo plavo ofarbala u tamno crno. Kad to vidi,
devojka vrisne. Njen mladi}, usred {i{anja, poluo{i{an, ustaje sa stolice i po~inje da se sva|a i
sa frizerkom i sa frizerom. Oni se pravdaju, ali on ih previ{e vre|a, agresivan je i sva|a prerasta
u tu~u izme|u njega i frizera. Ostali poku{avaju da ih smire, ali pogre{no ofarbana devojka,
tako|e previ{e iznervirana, na strani je svog mladi}a. Op{ti nered. Pored salona prolaze dva
policajca i kad vide {ta se zbiva, ulaze unutra. Po~inje obja{njavanje.
4. Voz
Poslovni, ekspresni voz. Mladi} je krenuo u posetu svojoj devojci koja ìvi u unutra{njosti da
se upozna s njenim roditeljima. Oni ga ~ekaju na ru~ak. On sedi i spokojno slu{a muziku na
vokmenu. U istom kupeu je strarija èna koja ~ita ljubavni roman, jedan ~ovek koji putuje
nekim poslom i neka devojka koja je krenula da poseti svog momka u vojsci. Mladi} gleda kroz
prozor i u~ini mu se da ne{to nije u redu. Pita gospo|u pored sebe kuda ide voz u kom se
nalaze. Ispostavlja se da je on u{ao u potpuno pogre{an voz. Budu}i da do slede}e stanice ima
jo{ puno, mladi} re{i da povu~e sigurnosnu ko~nicu i tako iza|e iz voza. Osatli putnici
poku{avaju da ga spre~e. Nailazi kondukter...
122
,
.
.
5
.
.
`
.
15
`
a e
i )
t t
.
ic s
s v
.
-l c ili -
20
.
r e a a
,
123
,
a
i l i
.
.
i ic
s
{
s fi s -
s ili -
{
sv
i(
10
,
r
.
`
i
{
,
{
`
`
,
r
35
12
`
68
`
i i i
{ .
{ . ` , `
` { { ` , 1. . . 80 .
24
@ ,
i i i s s li li s i is i s i is
i i s i is }i }i }i
{ {
Z t t t r t t t t r
r _________
`
. ________
{
. ________
124
4. Kad je najbolje i}i na izlet?
Krajem petnaestog veka. ________
5. Kako je po~eo Drugi svetski rat?

U pozori{tu. ________
6. Kad je otkrivena Amerika?

Kad se zavr{i no} ________
7. Koja zemlja je poznata po vetrenja~ama i lalama?

Nauka nema odgovor na to pitanje. ________
8. Za{to je Novakovi} zakasnio na posao?

Zato {to ga obasjava Sunce. ________
9. Ima li ìvota posle smrti?

Australija. ________
10. Od ~ega se pravi hleb?

Od bra{na, kvasca, soli i vode. ________
11. Za{to se sisari zovu sisari?

Zato {to je tramvaj bio u kvaru. ________
12. Koliko vremena bebe provode u maj~inom stomaku?

Devet meseci. ________
13. Od ~ega se sastoji jedan dan?

Od 24 ~asa. ________
14. [ta je to most?

Vrsta vo}a crvene boje. ________
15. Koje su tri najpoznatije vrste majmuna?

Veliki plavi kit. ________
16. Po ~emu je poznat Egipat?

Hitlerovim napadom na Poljsku. ________
17. Po ~emu je poznata [vajcarska?

Po plja~kanju banaka. ________
18. [ta je to ljubav?

Gra|evina koja spaja dve obale. ________
19. Ko je izmislio nulu?

ârli âplin. ________
20. Koja je najve}a ìvotinja na Zemlji?

To je kad nekog voli{. _________
125
21. Kako se zove najpoznatiji mi{ na svetu?
Jurij Gagarin. ________
22. Gde se ljudi kupaju?

Po piramidama i slivu reke Nil. ________
23. Kako se zvao najpoznatiji komi~ar iz ere nemog filma?

Albert Ajn{tajn. ________
24. Koji je najmanji kontinent na svetu?

Pecanje. ________
25. Gde se prodaju lekovi?

U raju. ________
26. Kako se jo{ zove ribolov?

[impanze, gorile i pavijani. ________
27. Da li u proseku ène ìve duè od mu{karaca?

Ne. ________
28. Koliko pauci imaju nogu?

Osam. ________
29. Koliko je trajao Prvi svetski rat?

êtiri godine. ________
30. Kako se zvao najpoznatiji fizi~ar XX veka?

Miki Maus. ________
31. Gde su ìveli Adam i Eva?

U Africi i Aziji. ________
32. Kako se zvao prvi ~ovek u Svemiru?

Zvono. ________
33. Od ~ega se pravi pavlaka?

Od mleka. ________
34. Za koga se kaè da je lak?

Po ~okoladi, satovima, siru i bankama. ________
35. [ta je to jagoda?

Kra}i put za Indiju. ________
36. Koje su boje brazilski dresovi?

Mokar. ________
126
37. Kakav je crnac kad iza|e iz Crnog mora?
@ute. ________
38. Za{to ljudi vole prole}e?

Zato {to je tako organizovan saobra}aj. ________
39. Po ~emu su poznati Boni i Klajd?

Kad je lepo vreme i kad nema ki{e. ________
40. Ima li jo{ ìvih mamuta?

U svinjcu. ________
41. [ta je Kolumbo traìo prona{av{i Ameriku?

Holandija. ________
42. [ta su to slepci?

Arapi. ________
43. [ta obi~no krave nose oko vrata?

Patke. ________
44. Kada se za nekog kaè da je sit?

Za onog ko nije teàk. ________
45. [ta su Paja i Pata?

Ljudi koji ne vide. ________
46. Gde ìve svinje?

U apoteci. ________
47. Za{to je zdravo jesti sveè povr}e?

Zato {to sisaju maj~ino mleko kad su mali. ________
48. Kad po~inje jutro?

Kad se neko dobro najede. ________
49. Za{to se kamioni mimoilaze?

Da nau~e da pi{u i ~itaju i steknu osnovna znanja iz ostalih nauka. ________
50. Gde se obi~no odràvaju predstave?

Na plaì i u kupatilu. ________
127
42. Hajde da pri~amo o...
Ljudi se upu{taju u razgovore o svemu i sva~emu, pa tako povremeno i u teme koje naizgled
mogu delovati bespotrebno ili nezanimljivo, ~ak i u stvari u koje se sagovornici ~esto vrlo sla-
bo razumeju. Ipak, takvi razgovori umeju da se ispostave kao veoma zanimljivi, a sagovornici
se ponekad i sami na |u u ~udu koliko o nekim stvarima imaju da kaù a da im to nikad nije
palo na pamet. Ova konverzacijska ve`ba sastavljena je po ugledu na takve situacije. Na ovom
spisku su popisane teme, odnosno pojmovi koji umeju da se jave u takvoj vrsti razgovora.
Na nastavniku je da odabere na~in na koji }e se ova ve`ba izvoditi. Pojmovi su numerisani ta-
ko da studenti mogu nasumice re}i neki broj i tako odabrati temu. Jedan od na~ina je da lek-
tor pita studenta {ta moè da kaè i {ta sve zna o temi pod brojem koji je rekao. Drugi na~in
je da se studenti podele u parove i da krenu da pri~aju o toj temi. Od ovog ve`banja moè se
napraviti ~ak i igra na poene tako {to se studenti podele u grupe pa se onda na tabli upisuju
bodovi gde se svaki bod dobija za neku konkretnu ~injenicu koju grupa ima da saop{ti u vezi s
temom koja je pred njim. Ukoliko se igra ta igra, bolje je ispisati pojmove na ceduljice i onda
ih izvla~iti iz {e{ira. To tako|e mogu da u~ine studenti pre po~etka igre, prepisuju}i zadate poj-
move na ceduljice.
1. zvezde 28. kleptomanija 57. seoski turizam

2. ma~ke (pona{anje, vrste, 29. sladoled 58. droge, narkomanija
rase) 30. ku}e, zgrade 59. plasti~na hirurgija
3. zaga|enje, ekolo{ki prob- 31. televizijske reklame 60. donji ve{
lemi 32. reklame na bilbordima 61. vreme, klima
4. oblaci 33. radio 62. budilnici
5. ma{ina za ve{ 34. sirevi 63. more, plaà, kupanje
6. gljive 35. bilijar 64. pijaca, kupovina
7. vremeplov 36. brodovi, ~amci, jahte 65. {umski poàri
8. èstoka alkoholna pi}a 37. letenje avionom 66. organizovani kriminal
9. sokovi 38. rase pasa 67. teleportacija
10. kupatila 39. biciklizam 68. otkrivanje svemira
11. taksi 40. nao~ari za sunce 69. moda
12. parfemi 41. kuglanje 70. ùta {tampa
13. drve}e 42. internet 71. torte i kola~i
14. insekti 43. ptice 72. stari zanati
15. tenis 44. muzi~ki ure|aji 73. borila~ke ve{tine
16. prigradska naselja 45. skijanje 74. voz, èleznica
17. pauci 46. gradski prevoz 75. lov na divlja~
18. {poret, rerna 47. eutanazija 76. kloniranje
19. ribe, ribolov, pecanje 48. cve}e 77. nepoznate civilizacije
20. olimpijada 49. egzoti~na hrana i kuhinje 78. erotika i pornografija
21. komarci 50. snabdevenost prodavnica 79. vino i pivo
22. mi{evi i pacovi 51. formula 1 80. pranje su|a
23. hipermarketi 52. ve{ta~ko navodnjavanje 81. oru`je
24. laganje 53. globalno zagrevanje 82. kaktusi
25. automobili 54. vegetarijanstvo 83. konzerviranje hrane
26. opstanak ugroènih vrsta 55. ekstremni sportovi 84. satovi
27. telefoni (mobilni i fiksni) 56. peglanje
128
43. Intervjui
Intervju kao oblik u primeni nastave jezika ima puno varijanti. Za vi{e kurseve najpogodniji je
najklasi~niji i najjednostavniji intervju u kojem jedan student usmeno intervjui{e drugog. Mo-
gu se staviti u uloge imaginarnih li~nosti ili stvarnih za koje svi znaju. Da bi ova forma dobila
na dinamici moè se zaista koristiti diktafon, {to omogu}uje kasnije preslu{avanje materijala i
to da studenti sami uo~avaju svoje gre{ke. Niì nivoi mogu pisati pitanja i odgovore na ~asu ili,
kao u ovom primeru, odgovarati na seriju postavljenih pitanja. Ovde su dati primeri intervjua
gde studenti treba da se stave u uloge poznatih li~nosti, da oni budu ti koji su postali slavni.
Mogu da biraju profesiju koja im se najvi{e svi|a. Kao i obi~no, mogu odgovarati na pitanja
usmeno ili pismeno na ~asu ili za doma}i, pa da im lektor naknadno postavlja potpitanja.
Pitanja za pop-rock zvezdu:
 Kako obja{njavate tako veliki uspeh va{eg poslednjeg albuma?

 Od raspada va{eg benda ovo je va{ prvi solo-album. Da li su ostali ~lanovi grupe
zavidni zbog ovolikog uspeha?
 [ta mislite, da li va{i stavovi, tekstovi va{ih pesama i uop{te va{e kontroverzno
pona{anje mogu lo{e da uti~u na omladinu?
 Da li planirate neku turneju? Ako da, gde }ete sve svirati?
 Jedan poznati kriti~ar je primetio da vi nemate sluha i da ga va{e pevanje podse}a
na {kripanje krede po tabli. Kako to komentari{ete?
 U jednom ranijem intervjuu ste izvjavili da vas ne zanimaju problemi starijih ljudi.
Da li ste razmi{ljali o tome da }ete i vi jednog dana biti stari?
 Gde pronalazite inspiraciju za svoje tekstove?
 Kako i kada ste nau~ili da svirate gitaru?
 Kakvi su vam planovi? Radite li na novom albumu? Imate li novih pesama?
 [ta imate da poru~ite na{im ~itaocima?
Pitanja za poznatog pisca:
 Va{ poslednji roman preveden je na 14 jezika i prodat je u skoro milion primeraka.

Da li ste o~ekivali toliki uspeh?
 Da li vas tako iznenadna slava malo pla{i i mislite li da }e uticati na va{e pisanje?
 U va{im knjigama naro~ito je prisutan psiholo{ki nivo. Da li ste se bavili psihologi-
jom stru~no ili ste neka vrsta samouka po tom pitanju?
 Za{to u va{im romanima ima tako malo dijaloga?
 Jeste li probali da pi{ete drame ili neku drugu vrstu teksta osim pri~e i romana?
 Koliko u va{im romanima ima va{eg stvarnog ìvota? Ponekad su situacije toliko
uverljive da sve izgleda kao da prepri~avate doga|aje iz li~nog iskustva.
 Neki kriti~ari su veoma o{tri prema va{em pisanju. ~ak se ~uje da va{i romani nisu
ni{ta drugo nego kompilacija ve} objavljenih re~enica. Kako to komentari{ete?
 Ljubavne scene u va{im delima su dosta slobodno opisane. Da li mislite da je to ono
{to najvi{e privla~i va{e ~itaoce?
 Kako }e se zvati va{ slede}i roman?
 [ta biste poru~ili na{im ~itaocima?
129
Pitanja za filmskog reìsera:
 Va{ poslednji film jedva da se prikazivao u na{im bioskopima. Otkud toliki komer-
cijalni debakl posle ranijih velikih uspeha?
 Ipak, kriti~arima se ovaj film uglavnom dopao... Kako obja{njavate to neslaganje
publike i kritike?
 Da li ste u skorije vreme dobijali ponude od stranih distributera?
  Ho}ete li i ubudu}e pisati scenarije za svoje filmove ili }ete probati sa ne~ijim
tu|im?
 Vi nikad niste radili sa velikim filmskim zvezdama. Kako to ako se uzme u obzir da
su neki va{i filmovi prili~no skupi?
 Da li dok radite na filmu imate na umu neku ciljnu grupu ili postupate po svojim
trenutnim interesovanjima?
 Koji su filmski autori najvi{e uticali na vas?
 Imate li svoj najdraì film, i ako da - koji je to?
 Koji je slede}i va{ projekat?
Pitanja za filmsku zvezdu:
 Da li ste u detinjstvu ma{tali da postanete to {to jeste?

 Pro{le godine igrali ste glavnu ulogu u tri filma. Da li je to dosad va{ najve}i godi{nji
anga`man?
 Prilikom rada na svom imidù, da li vi{e vodite ra~una o svom izgledu ili usavr{ava-
nju gluma~ke tehnike?
 U gotovo svim filmovima vi se skidate. Da li vas takav izbor reìsera pomalo ljuti ili
raduje?
 Ima li nekih scena koje ste odglumili a kojih se stidite? Ako da - kojih?
 Jednom ste izjavili da se ne druìte sa svojim kolegama jer su vam dosadni. Na {ta
ste ta~no pri tom mislili?
 Ostvarili ste i puno pozori{nih uloga. Gde vi{e volite da glumite?
  U filmu “Mi{ljenje jedne doma}ice” vi odli~no ma~ujete. Jeste li se posebno spre-
mali za ulogu ili ste to umeli i ranije?
 Za film “Skok u veliku rupu” morali ste da se ugojite 20 kilograma. Da li vam je to
te{ko palo?
 Osim u ulogama u filmovima imali ste i nekoliko ispada u javnim nastupima na tele-
viziji. Da li volite da {okirate publiku?
Pitanja za poznatog fudbalera:
 Ovo je peta sezona u reprezentaciji i dosad ste postigli 30 golova. Da li vam imponu-
je taj bilans?
 Pro{le godine ste progla{eni za sportistu godine. Da li vas je iznenadio taj izbor s
obzirom na veliku konkurenciju?
 Nedavno je Batistuta izjavio da vi polovinu svojih golova postiète slu~ajno. Kako
obja{njavate tu njegovu izjavu?
130
 Poznati ste po svojem izvo|enju slobodnih udaraca. Da li vi{e volite da {utirate
spoljnim ili unutra{njim delom kopa~ke?
 Koliko ~esto i na koji na~in uve`bavate izvo|enje slobodnih udaraca?
  Kako to da ste se opredelili da igrate na poziciji desnog krila kad bolje {utirate
levom nogom?
 Da li je istina da u {koli niste igrali ~ak ni za prvi tim u svom razredu?
 Ko su bili va{i idoli kad ste bili mali?
 Od svog poslednjeg transfera zaradili ste 15 miliona dolara. [ta planirate s tolikim
novcem?
 [ta planirate da radite kad zavr{ite s karijerom fudbalera?
Pitanja za predsednika vlade:
 Vi retko dajete intervjue otkako ste postali premijer. Da li je to zbog toga {to izbe-
gavate ili vam ih retko traè?
 Proizvodnja je u padu ili stagnira otkako ste vi do{li na vlast. îme to pravdate?
 Kako se bolje ose}ate, na vlasti ili u opoziciji?
  Jedno od va{ih predizbornih obe}anja bilo je da }ete raspisati nove izbore u roku
od godinu dana ako pobedite. Evo, pobedili ste, pro{lo je dve godine, a od novih izbora
nema ni najave.
 Kakav je va{ odnos prema ameri~koj spoljnoj politici?
 Stalno govorite o borbi protiv nezaposlenosti, ali jo{ ne vidimo nikakve rezultate.
Koji su va{i slede}i potezi u tom smeru?
 [ta }ete u~initi da se privredni kriminal i korupcija smanje?
 Da li je va{ dolazak na vlast uticao na va{ privatni ìvot i, ako jeste, kako?
 [ta moète sigurno da obe}ate na{em narodu u ovom intervjuu?
44. Osmosmerke
Ovaj kod nas dosta ra{iren oblik enigmatske zabave nije toliko poznat svuda u svetu u toj va-
rijanti tako da je studentima potrebno naglasiti pravilo da se skrivene re~i mogu nalaziti u bi-
lo kom poloàju i ~itati iz bilo kog smera. Re{enje osmosmerke ~ita se u neupotrebljenim slo-
vima raspore|enim odozgo nadole, sleva nadesno.
Osmosmerki ima u gotovo svakom enigmatskom ~asopisu (v. literaturu) i uz spisak re~i mogu
je re{avati svi nivoi. To je dobra leksi~ka i ortografska ve`ba. Najbolje da se studenti podele u
grupe dok ovo re{avaju na ~asu. Pobednik je ona ekipa koja prva kaè re{enje.
Ovde su dati jednostavni primeri. U prvom su divlje ìvotinje (re{enje je VELIKI PLAVI
KIT), a u drugom biljke (re{enje je PLAVI PATLID@AN). Vi{i nivoi ove osmosmerke mogu
re{avati i bez spiska re~i, uz dozvolu upotrebe re~nika.
131
Tema: Divlje ìvotinje
O V A ^ A T S A R K
E V L I S I C A U L
I K I I A I B Z G P
K Z E B R A K U N N
U L M E D V E D E O
V A V V I I K E K Z
D E J O V A R M I I
V T A D U K A R A B
BARAKUDA, BIVO, BIZON, DABAR, KENGUR, KRASTAÂ, LISICA, MEDVED,

MEDUZA, MRAVOJED, RAKUN, VEVERICA, VIDRA, VUK, ZEBRA.
Tema: biljke
Z K A M E Ð @ O R G
P J N L I H M A R V
A R A P A K A E E B
I P N D A O J R N A
A J A P A P O A O M
K K L R N I A I I U
I D@ U A E V N P K S
T T N L S A N A N A
ANANAS, BANANA, BAMBUS, BOR, GREJPFRUT, GRO@\E, KAPARA, KIM,

KOPRIVA, LIPA, LUK, MAJORAN, MAK, ORAH, PAPRIKA, PARADAJZ, REN,
PAPAJA, SENF, TIKVA, VRBA.
132
45. Ukr{tene i
re~
neko na nekom jeziku moè da re{ava ukr{tene re~i da to zna~i da je
Mnogi smatraju da kad vladao. Ovo je mo`da i ta~no, ali to onda vaì samo za teè ukr{tenice
m ~asopisima. Postoje i ukr{tene re~i za decu, jednostavne skandinavke
taj jezik u potpunosti sa
u ozbiljnim enigmatski re{avaju i za koje ni nije potrebno neko veliko jezi~ko znanje. Studen-
koje se gotovo rutinski {avaju neku jednostavnu ukr{tenicu za decu ili skandinavku na ~asu uz
tima moèmo dati da reade u manjim grupama od po dvoje-troje. To mogu da probaju ve} od
lektorovu pomo} i da r ).
4. nivoa (vidi literaturu
46. Mali oglasi 7

asi izgledaju i u~enike ne treba posebno upoznavati sa tim. Moè im se
Svi znaju kako mali ogl nekog oglasnika (v. literaturu) da otprilike vide koje se re~eni~ne kon-
pred igru dati primerak rebljavaju u srpskom. Zatim svaki u~enik na ceduljice napi{e po neko-
strukcije za oglase upot ilo koju temu, bilo da nudi/traì zaposlenje, ne{to kupuje ili prodaje,
liko kratkih oglasa na bglas li~ne prirode... Kad zavr{e, te se ceduljice pome{aju i stave u {e{ir.
traì ènu/muà, daje oa~e ceduljice. Ukoliko se desi da neko izvu~e sopstveni oglas, vra}a ga
Igra~i zatim redom izvlad izvu~e ceduljicu sa oglasom “javlja se telefonom“ studentu koji ga je
u {e{ir i izvla~i drugi. Kesta improvizuju razgovor.
sastavio i oni na licu m pismena i konverzacijska ve`ba.
Ovo je ujedno zgodna i
47. Akrostih8
ru napi{e vertikalno svoje ime i prezime i dopi{e prideve koji ga opisu-
Pre ~asa lektor na papi . Na primer:
ju, a po~inju na ta slova
DEJAN PAVLOVI]
Pametan
Debeo Agresivan
Efikasan Vreme{an
Jasan Luckast
Analiti~an Ozbiljan
Neozbiljan Visok
Inspirativan
]utljiv
7 V. Ford, Claire Maria: "101 Bright Ideas", ESL Activities for all ages; Addison-Wesley Publishing Company,
Inc. 1997. str. 70
8 Isto, str. 59
133
, , { , {
.
{
{ .
{ {
` { .
{ . , ,
, . `
{ .
i i 9
. ,
{ { .
, { , , {
, .
,
{ .
.
{ { . ,
.
9 .
, . . , , 2000. . 86
134
Dvoje u~enika iz razli~itih ekipa iza|u na tablu. Nastavnik ~ita brojeve koji se nalaze na tabli,
ali bez reda. Poen dobija ona ekipa ~iji predstavnik prvi prona|e broj. Igru treba igrati brzo.
Ona nema puno smisla ako nije jako dinami~na i pomalo konfuzna. Obi~no se prilikom igra-
nja ove igre u u~ionici napravi poprili~na dreka i vika, ali to je u redu.
Postoji vi{e varijanti ove igre i ona se moè ponavljati u bilo kojoj od njih kad u~enici jednom
usvoje pravila. Umesto ovih obi~nih brojeva, na tabli se mogu ispisati i vremena, datumi, na-
crtati satovi koji pokazuju razli~ita vremena, redni brojevi, razlomci, brojevi sa vi{e cifara, a i
pravila mogu varirati. Moè se igrati u vi{e ekipa, ne samo dve. Studenti koji stoje na tabli mo-
gu se menjati posle svakog kruga kako bi svi ravnopravno u~estvovali.
2. Elementarno znanje iz aritmetike pogodno je za jo{ jednu igru s brojevima. U~enici se po-
dele u dve ekipe. Neko od u~enika iz prve pita nekog iz druge, na primer: “Koliko je 7 puta
6?”. Ovaj treba da pogodi {to brè. Ako pogre{i, neko iz prvog tima treba da uo~i gre{ku. Ako
primeti, ta ekipa ima pravo ponovo da postavlja pitanje. Ako ne, nastavnik ukazuje na gre{ku.
Igra se moè igrati na poene, ali ne mora. Ponekad je zgodno igrati je ~isto radi malo relaksa-
cije i odmora na ~asu posle nekih napornijih ve`bi.
3. Obi~an, numeri~ki bingo (tombola) kakav se igra {irom sveta tako|e je pogodan za nasta-
vu. Pravila su ista kao i u pravom bingu s tim {to nije potrebno brojeve izvla~iti iz bubnja. Do-
voljno je da nastavnik ima ispred sebe tabelu sa svim brojevima, da nasumice ~ita jedan po je-
dan, kako koji kaè da ga precrta, a studenti da sami sebi sastave tabele pre po~etka igre. Igra
se moè zakomplikovati tako {to }e tabele sastavljati jedni drugima i to upisivanjem brojeva
slovima. Tako|e, kao i gore, umesto obi~nih brojeva, moè se igrati i s datumima, razlomcima,
decimalama, vremenima, rednim brojevima i sli~no...
49. Re~enice i re~i sastavljene od limitiranih sredstava

êsto nastavnik ostane bez ideja {ta dalje, pa ako grupa nije naro~ito raspoloèna za obi~no
~avrljanje i }askanje, treba se nekako na brzinu sna}i i zainteresovati je. Ovo je jedna od ta-
kvih igara/ve`banja koje se vadi iz rukava. Preporu~uje se da se studenti podele u grupe pred
po~etak (ukoliko ih nema premalo). Mogu}e je i bodovanje po unapred proizvoljno dogovo-
renim pravilima.
1. U~enicima treba zadati da, za po~etak, sastave re~enice od ta~no odre|enog broja re~i, re-
cimo ba{ 16. One naravno moraju biti gramati~ki ispravne, a lektor moè da zada i temu na
koju }e biti. Slede}i korak je ograni~iti broj slogova u re~enici ili broj slogova u svakoj re~i. Mo-
gu se praviti i kombinacije - na primer: da budu naizmeni~no raspore|ene re~i sa po jednim,
dva i tri sloga, pa po tom pravilu sastaviti re~enicu od 12 re~i, recimo na temu “Prole}e“.
2. Ograni~enja mogu biti sasvim druga~ije prirode. Jedno od mogu}ih je da re~enica mora da
ima sva upotrebljena slova iz azbuke, ali da ima {to je manje mogu}e znakova. Dakle, idealno
bi bilo da ih ima 30, ali po{to to nije mogu}e, onda da se slova {to manje ponavljaju. Ovakve
re~enice kao drugo ograni~enje moraju imati samo gramati~ku ispravnost, ina~e bi bilo suvi{e
te{ko sastavljati ih.
3. Jo{ jedna od ideja dolazi iz iskustva poigravanja sa srpskim jezikom. Naime, poznato je da
se neki slovni znakovi isto pi{u i }irilicom i latinicom (A, E, O, T, M, J, K... itd), neki su isti ali
se druga~ije ~itaju (latini~no P }irilicom se ~ita kao R, B kao V, C kao S itd). Tako dolazimo
do niza od 16 znakova koji se mogu obeleìti latini~nim velikim slovima a ~itati }irilicom (tu
spadaju i broj 3 koji se u }irilici ~ita kao Z, te latini~no X i Y koji se ~itaju kao H i U). Dakle,
ograni~enje moè biti da studenti probaju da sastave re~enicu koja bi imala odre|en broj re~i
135
(recimo, najmanje 10), a da sve re~i sadrè ovakva slova, da se pi{u latinicom a ~itaju }irilicom
(Npr: TEPEBEHKA YTPOJE JE KAO KPACHE CECTPE CA CEBEPA KOJE CE
CBAKOM HA OBOM CBETY CMEJY HAKOH BOJHE XYHTE).
Nadalje, ograni~enja mogu biti svakojaka, pa i takva da ih studenti sami smi{ljaju. Dovoljno je
ograni~enje izuzimanje vokala A i nekog suglasnika, recimo N, pa tako redom do {to ve}eg
spiska slova koja se moraju izostaviti. Ovakve se igre mogu igrati i skroz usmeno. Studenti
mogu imati neko od ovih najminimalnijih ograni~enja pa da {to brè naizmeni~no govore
ukrug re~i, na ispadanje. Pobednik je onaj ko ostane poslednji u igri.
50. Dopuni dijaloge
Ova u novije vreme popularna aktivnost moè se upra`njavati i na ~asu i za doma}i. Ima vi{e
varijanti, a ovde je kori{}en teì model, s potpuno praznim delovima koje treba dopisati.
Kojem je nivou namenjen dijalog, zavisi od modela. Ovi primeri koji su ovde dati mogu lek-
toru posluìti i kao inspiracija, a za naprednije grupe mogu se koristiti i postoje}e drame
izbacivanjem delova dijaloga. Valja napomenuti da u ovim primerima ne postoje univerzalna
re{enja. Na studentima je da izma{taju i izgrade situaciju. Ovde ponu|ene strukture nude
velik izbor mogu}ih scenarija.
Nivo 4-8
1. U prodavnici
Prodavac: Dobar dan, izvolite.

Kupac:
Prodavac: Samo vi gledajte. Ako vam ne{to zatreba ja sam tu.
Kupac:
Prodavac: Kako to mislite?
Kupac:
Prodavac: Ho}ete da kaète da je ovo neozbiljna prodavnica?
Kupac:
Prodavac: Ne razumem.
Kupac:
Prodavac: Gospodine, ako èlite ne{to da kupite, izvolite. Ja nisam ovde da se sva|am s
mu{terijama.
Kupac:
Prodavac: Dobro, slobodno zovite policiju, ali mene ostavite na miru!
Kupac:
Prodavac: Nisam to rekao.
Kupac:
Prodavac: Ne, pogre{no ste me shvatili. Nisam mislio ni{ta lo{e.
Kupac:
Prodavac: Molim!?
Kupac:
Prodavac: U tom slu~aju }u ja da zovem policiju!
Kupac:
Prodavac: Ne, nisam lud.
Kupac:
136
Prodavac: Uh... Ne, ~ove~e, nisam rekao da ste vi ludi nego da ja nisam lud.
Kupac:
Prodavac: Pa ako ba{ ho}ete, samo izvolite.
Kupac:
Prodavac: Dobro, ne}u to zaboraviti. Ne brinite.
Kupac:
Prodavac: Svakako. Do vi|enja.
Kupac:
Prodavac: I ja vama.
2. Porodi~na idila
]erka:
Majka: Moè{, ali kad uradi{ doma}i.
]erka:
Majka: Dobro, ali prvo mi pomozi da operem ovo su|e.
]erka:
Majka: Ne znam, pitaj tatu.
Otac: Otkud ja znam!?
]erka:
Majka: Kako ho}e{, ali kaèm ti da mora{ prvo da mi pomogne{.
]erka:
Otac: Zato {to je mama tako rekla.
]erka:
Otac: Vide}emo slede}e nedelje, sad nemam vremena.
Majka: Ti nikad nema{ vremena. Odgovori joj. Lepo te pita.
Otac: Odgovori joj ti.
Majka: Tebe je pitala.
Otac: Pa kad si joj rekla da mene pita...
]erka:
Majka: A ti bi mogla malo da pripazi{ {ta govori{.
Otac: [ta da pripazi? Lepo ti kaè.
]erka:
Otac: Ma nemoj! Ti misli{ da pare rastu na drvetu?
]erka:
Majka: Ho}e{ da kaè{ da je tvoj otac len{tina?
]erka:
Otac: Ta~no. A za{to onda ima{ tako slabe ocene?
]erka:
Otac: To si rekla i pro{li put, pa ni{ta...
]erka:
Majka: Stvarno, dosta je bilo. Pusti dete na miru.
Otac: Pa na ~ijoj si ti strani? Odlu~i se.
]erka:
Majka: Dobro, ali prvo uradi taj doma}i.
]erka:
Majka: Onda operi su|e. Stvarno mi je svejedno.
]erka:
137
Otac: Ja da operem su|e? Dobro, a ti onda idi sutra plati telefon i podnesi izve{taj za slede-
}u godinu.
]erka:
Otac: Vaì. Dogovorili smo se.
]erka:
Majka: Ja!?
]erka:
Majka: Dobro, uradi}u tvoj doma}i, samo prestani ve} jednom da pri~a{ gluposti.
]erka:
3. Kod frizera
Frizer: Kako èlite da vas o{i{am?

Mu{terija:
Frizer: Nisam shvatio, izvinite.
Mu{terija:
Frizer: Kako to mislite?
Mu{terija:
Frizer: Dobro, to mi je jasno, ali kako mislite i da vam skratim i da vam ostavim {i{ke?
Mu{terija:
Frizer: Aha, dobro... Razumem.
Mu{terija:
Frizer: I to sam shvatio. Zna~i da ne preterujem. U redu. A ovo da skratim? Ovo ovde da
ne diram? Dobro.
(Posle 5 minuta)
Mu{terija:
Frizer: Pa vi ste mi tako rekli.
Mu{terija:
Frizer: Nisam ja tu da vam ~itam misli. Lepo sam vas pitao.
Mu{terija:
Frizer: U redu. Izvinite, nismo se razumeli.
(posle 5 minuta)
Mu{terija:
Frizer: Kakve to veze ima?
Mu{terija:
Frizer: Aha... izvinite. Da, i meni se to ponekad de{ava.
Mu{terija:
Frizer: Jeste. U pravu ste.
Mu{terija:
Frizer: Potpuno vas razumem.
(posle 5 minuta)
Mu{terija:
Frizer: Gde!?
Mu{terija:
Frizer: Pa rekli ste mi da mogu slobodno da vam skratim {i{ke.
138
Mu{terija:
Frizer: Ja nisam tako upamtio. Evo, moèmo da pitamo mog pomo}nika. Mirko, {ta je re-
kao za {i{ke?
Mirko: Ja stvarno ne znam. Nisam slu{ao.
Mu{terija:
Frizer: Pa {ta sad da radimo?
Mu{terija:
Frizer: To nije razlog da me vre|ate.
Mu{terija:
Frizer: U redu, onda }emo probati ne{to da popravimo.
Mu{terija:
Frizer: Kako god èlite, samo mi vi{e nemojte dolaziti u salon.
Mu{terija:
Frizer: Ba{ me briga!
139
140
3.
LITERATURA
U ovom delu dajemo kratak pregled literature koja se preporu~uje za rad na nastavi srpskog
jezika. Ograni~ili smo se za ovu priliku samo na pisane izvore, uz napomenu da su gotovo svi
filmovi i muzika pogodni za u~enje srpskog, te da izbor isklju~ivo zavisi od preferencija nas-
tavnika i u~enika.
UD@BENICI, JEZI^KI PRIRU^NICI I SL.

Srpski za strance, Boò ]ori}; Me|unarodni slavisti~ki centar i Zavod za me|unarodnu
nau~nu, kulturnu, prosvetnu i tehni~ku saradnju republike Srbije; Beograd 1989-1995. Kasnija
izdanja: îgoja, Beograd.
Osim {to je ova knjiga gotovo nezamenljiv kao jedan od bazi~nih ud`benika za nastavu srpskog
jezika, vrlo je koristan i za sastavljanje testova, na primer. Osim toga, na kraju knjige nalazi se
i izbor kratkih tekstova prilago|enih stranim studentima i |acima, izbor ve`banja, tako|e vrlo
korisnih i za vi{e nivoe znanja, a neka izdanja imaju i izbor pesama s notama. Tu je i mali
re~nik re~i upotrebljenih u lekcijama koji tako|e moè biti od koristi za sastavljanje testova,
primera i ve`banja za po~etne kurseve. Posle svake ~etvrte lekcije uvr{}ene su revizije teksto-
va s osvrtom na gramatiku.
Srpskohrvatski jezik 2, Insitutut za strane jezike, Beograd, 1986.

Iako su tekstovi u ovoj knjizi poprili~no zastareli i prevazi|eni, ud`benik je jo{ uvek koristan
zbog niza dobro smi{ljenih ve`banja i testova za naprednije kurseve jezika. Mnogi testovi i
141
ve`banja u ovom priru~niku napravljeni su po uzoru na njih. Ud`benik se moè koristiti kao
model za sastavljanje testova, mogu se neke stranice fotokopirati i tako podeliti u~enicima da
rade, na primer za doma}e zadatke, a mogu se prona}i i zanimljive teme za konverzaciju, i to
upravo zato {to je ud`benik zastareo. Zanimljivo je porediti {ta je nekad bilo zanimljivo a {ta
je danas. Uz to, u knjizi se nalazi obilje futurolo{kih predvi|anja, ~esto potpuno pogre{nih,
koja mogu biti zanimljiva iz dana{njeg ugla.
U~imo srpski 1-2, Marina Petrovski, Nata{a Mili}evi} - Dobromirov, Merima Simovljevi},
Svetozar Po{ti}, Azbukum, Centar za srpski jezik i kulturu, Novi Sad, 2000.
Veoma koristan ud`benik modernije forme i stukture. Sadrì tekstove lekcija, pregledne
ve`be, konverzacijska ve`banja, igre, niz tekstova i pesama, velik broj ilustracija i audio mater-
ijal na kasetama.
Nau~imo srpski 1-2, Letnja {kola Univerziteta u Novom Sadu; Milivoj Alanovi}, Nata{a
Bugarski, Isidora ênejac, Jasmina Draì}, Marina Petrovski, Jelena Vojnovi}, Du{anka
Vujovi}; Novi Sad 2002.
Priru~nici sadrè lekcije, ve`banja, testove i tekstove za po~etni te~aj u~enja srpskog i namen-
jen je stranim studentima. Pojedini primeri i ve`be kori{}eni su i u ovom priru~niku.
Srpski za strance, po~etni te~aj za strance, Ma{a Selimovi}-Mom~ilovi}, Ljubica @ivani},

Institut za strane jezike, Beograd 2002.
Ovaj ud`benik moè biti od koristi za studente koji po~inju od nule, ali ve} za studente kojima
je prvi strani jezik neki slovenski jezik suvi{e je lak jer po~inje od osnovnog usvajanja fonetike
a zavr{ava se na gramati~kom nivou koji ovi studenti obi~no savladaju posle svega nekoliko
~asova.
Serbian/Croatian for Foreigners I, Slavna Babi}, Zadu`bina Ilije M. Kolarca. Beograd

2001.
Po~etni kurs za strance koji u~e srpski. Ud`benik je koristan zbog ve`banja koje donosi posle
svake lekcije i zbog toga {to daje pregledna obja{njenja i instrukcije na engleskom. Ta se
ve`banja mogu koristiti i uz rad uz neki drugi ud`benik.
Serbian for Foreigners With Short Grammar, Petar Banjac, Prosveta, Beograd 2002.
Jo{ jedan ud`benik za apsolutne po~etnike. Pogodan je za u~enike sa znanjem engleskog jezi-
ka.
Serbian, Vladislava Ribnikar i David Norris, Teach Yourself, London 2003.

Veoma prakti~an ud`benik za samostalno u~enje jezika, naro~ito pogodan za one koji znaju
engleski jezik. Uz knjigu idu i dva kompakt-diska sa audio snimcima lekcija i ve`banja.
Hrvatski jezik 5, Zorica Lugari}, Neboj{a Koharovi}: Ud`benik za peti razred osnovne {kole;
Profil, Zagreb 2000.
Dobro do{li 1-2, Jasna Bare{i}: Ud`benik i rje~nik, Sova, {kola za strane jezike, Zagreb, 1995.
Grammar Practice Activities, A practical guide for teachers; Penny Ur; Cambridge
Hadbooks for Language Teachers, Cambridge University Press 1983-2003.
Ovaj priru~nik u kojem je sabrano puno iskustva u u~enju engleskog koristan je iz dva vrlo
va`na razloga. Prvi deo knjige donosi niz vrlo korisnih saveta za nastavu, a u tre}em delu nalazi
se velik broj ilustracija i slikovnih ve`bi koje lektor za bilo koji jezik moè fotokopirati i koris-
titi na svojim ~asovima.
142
BELETRISTIKA, ROMANI, ZBIRKE PRIÂ, DRAME,
POPULARNA LITERATURA
Beograde, dobro jutro 1-2, Du{an Radovi}. Zgodno {tivo s obiljem probranih duhovitih
aforizama, kratkih pri~a i anegdota koje je Du{an Radovi} godinama ~itao na radiju svakog
jutra. Pogodno za srednje i naprednije kurseve. Ima mnogo razli~itih izdanja i bilo koje od njih
je dobrodo{lo. Prvo je iza{lo jo{ u BIGZ-ovoj ediciji Dèpna knjiga 1976. Od 1991. izlazilo je
u izdanju Nolita, a od kraja devedesetih i kod nekoliko manjih, privatnih izdava~kih ku}a. Od
1999. u izdanju izdava~ke ku}e Dragani} prodaje se kompilacija sakupljena u jednoj knjizi.
Vox Populi, Poslovice i izreke naroda sveta; Odabrao i priredio Stojan Risti}, Mono &
Manana Press, Beograd, 2002.
Knjiga sadrì velik broj narodnih izreka i poslovica svih naroda sveta. Korisna je za igre i
ve`banja koji se doti~u kori{}enja poslovica, kao i za obi~nu konverzaciju na ~asu i prevode za
naprednije kurseve.
Latinski citati, priredila Danijela Anti}; Plavo slovo, Beograd, 2001.

Kao pod 3.
Zbirke kratkih pri~a - Osamdesedih godina bilo je me |u mladima veoma popularno pisanje
sasvim kratkih pri~a, do jedne strane ili malo vi{e. Iz tog perioda datiraju veoma zabavne zbir-
ke pri~a, ali mnoge i iz kasnijeg perioda koje su se razvile iz tog trenda. Primera radi, tu su
zbirke iz radio-emisije Ozon, sa konkursa za kratku pri~u, a manje zbirke raznih autora mogu
se na}i po knjiàrama i bibliotekama. Sve su one pogodne za rad sa studentima.
Nacionalni park Srbija, Dragoljub Ljubi~i} Mi}ko, Kreativni centar, Beograd 2002. Satiri~na
knjiga s obiljem ilustracija o te{kom stanju u Srbiji s kraja devedesetih godina pro{log veka.
Vrlo je zabavna za studente koji su bolje upoznati s dru{tvenim prilikama u Srbiji iz tog vre-
mena.
Seks za po~etnike, Jasminka Petrovi}, Kreativni centar, Beograd 2000. Veliki hit u Srbiji
namenjen tinejdèrima, ali se tako|e pokazalo kao literatura koja zabavlja studente.
Kraj srpske bajke, Slavoljub \uki}, Obnovljeno i novim doga|ajima dopunjeno izdanje sa
nastvkom pri~e On, Ona i mi. Samizdat, Free B-92, Beograd, 1999. Za studente i polaznike
koje vi{e interesuje savremena istorija Srbije. Knjiga u kojoj je na popularan na~in obra|ena
tema Milo{evi}eve tiranije od dolaska na vlast do pred sam kraj.
Autobiografija o drugima, Borislav Mihajlovi} - Mihiz, Solaris, Novi Sad, 2003. Ovo je
podatak za jedno od brojnih izdanja ove vrlo popularne knjige, ujedno i autobiografije i zbirke
istinitih pri~a i anegdota kroz koje je Mihiz prolazio ili koje je ~uo od drugih iz svoje okoline..
Preporu~uje se za studente koje zanima sve {to je vezano za Srbiju, posebno Vojvodinu, od
Prvog svetskog rata do devedesetih.
Du{an Kova~evi} - Drame. Bilo koja drama ovog proslavljenog pisca pogodna je za strane
studente. Naro~ito se preporu~uju njegove komedije, bilo ranije bilo kasnije. I jedne i druge
studenti s prili~nom lako}om prihvataju ve} od petog-{estog nivoa. Ve} dugi niz godina ove
drame objavljuje izdava~ka ku}a Stubovi kulture, a pre toga, do 1996. godine Vreme knjige.
143
Branislav Nu{i} - Drame i “Autobiografija”. Iako pisane pomalo zastarelim jezikom,
drame Branislava Nu{i}a i danas su veoma lako {tivo za studente jer je on toliko dobro vladao
jezikom da je imao dobar ose}aj za re~i koje }e dugo preìveti. To se odnosi i na njegovu auto-
biografiju, koja je i danas korisna za upoznavanje sa nestandardnom leksikom. Dreme ovog
proslavljenog komediografa izlazile su u izdanjima gotovo svih ve}ih izdava~kih ku}a,
uklju~uju}i i izdanja za {kolsku lektiru.
[kolska lektira, Lektira za srednju i osnovnu {kolu, bilo da je u zvani~nom izdanju Zavoda
za ud`benike ili nekog od privatnih izdava~a, pogodna je za u~enje jezika, ~ak i kad se radi o
prevodnoj knjièvnosti.
NOVINE, ÂSOPISI, PERIODIKA

Dnevne novine. Sve dnevne novine mogu biti korisne za rad na ~asovima i gotovo sve imaju i
svoja internet-izdanja. Osim radi pra}enja zbivanja u SCG, korisna su i zbog ostalih rubrika,
naro~ito kulturnog, ali i zbog tekstova iz crnih hronika i sportskih vesti. V. pod INTERNET.
Politikin zabavnik. Ovaj list sa dugom tradicijom koji je po~eo kao ~asopis za decu, kao
“Politikin” podlistak, vremenom je zaista postao ~asopis za sve uzraste kao {to i pi{e u zaglavlju
(od 7 do 107), ali i veoma korisno {tivo za u~enje srpskog jezika za malo vi{e nivoe. Ako pre-
dava~ radi u inostranstvu bilo bi preporu~ljivo da je pretpla}en na ove novine jer zasad ne pos-
toji njihovo internet-izdanje.
Ilustrovana politika, ovaj list koji obuhvata razli~ite teme u svakom broju donosi bar pone-
ki tekst koji moè biti interesantan za ~itanje na ~asu. V. pod INTERNET.
Bazar, ènski ~asopis izdava~ke ku}e “Politika” s dugom tradicijom. U svakom broju donosi
bar poneki zanimljiv tekst, a i stalne rubrike mogu se pratiti kontinuirano. Neki lektori pret-
pla}eni su na ovaj ~asopis, naro~ito oni koji rade s grupama u kojima mu{karaca uop{te nema,
{to nije tako redak slu~aj.
Ana, tako|e ènski ~asopis izdava~ke ku}e “Politika”, ali s manjom tradicijom i koji za ciljnu
grupu ima mla|e devojke i tinejdèrke. Osim stalnih rubrika kao {to su zaanimljivosti iz sveta
muzike i filma, ove novine u svakom broju donose i poneki test. ~esto to raditi je besmisleno i
dosadno, ali kao se radi umereno ponekad moè biti zabavno i korisno.
OK Magazin, mese~ni magazin koji izlazi u Beogradu. Deo je duge tradicije ove vrste
~asopisa koji su po~eli da izlaze negde po~etkom osamdesetih godina u vidu prvobitnog
“Dùboksa”. Pogodan je za povremeno listanje i ~itanje na ~asu uz odabir tekstova po èlji stu-
denata. Ovaj ~asopis ima i svoju stranicu na internetu koja vi{e sluì u reklamne svrhe tako da
se odande moè skinuti tek poneki tekst.
144
INTERNET
www.krompir.co.yu/prirucnik
Na ovoj stranici mogu se na}i ve`banja kori{}ena u ovom priru~niku u elektronskom obliku.
To omogu}uje rad direktnim upisivanjem u kompjuter, pre{tampavanjem i umnoàvanjem.
Isto tako, pogodna je za lektore koji predaju hrvatski jezik jer ovako brzo i lako mogu da kroa-
tiziraju tekst pre nego {to po~nu da ga koriste.
http://main.amu.edu.pl/~sipkadan/pp/index.htm
Dopuna “Programa nastave srpskohrvatskog jezika” Danka [ipke. Sa ove stranice se moè
skinuti izuzetno mnogo korisnog materijala za nastavu jezika. Na primer: leksikon jezi~kog
minimuma, veoma mnogo testova za razne nivoe, liste tekstova, primeri scenarija, elektrons-
ka verzija re~nika sinonima i sl.
www.beograd.co.yu; www.beograd.com i www.beograd.org.yu .

Ovo je oficijelni sajt gradske vlade, ali po{to je nekako stihijski nadobupanjavan i
nadogra|ivan duì niz godina, upravo njegova dezorganizacija doprinosi tome da je postao
vrlo zanimljivo {tivo za surfanje. Preporu~uje se za studente vi{eg nivoa znanja koji pokazuju
i dodatno interesovanje za lokalne kulturne sadràje. Pogledati i stranicu s linkovima.
www.cirilica.com
Veoma zgodan sajt za uve`bavanje }irilice, ali i za druge svrhe, jer sadrì brojne skenirane tek-
stove iz ~itanki, {kolske literature i sl.
www.serbiancafe.com; www.serbiancafe.co.uk
Reprezentativan chat site preko kojeg se moè pristupiti i IRC kanalima i serverima.
www.politika.co.yu
Osim dnevnih novina, sa ove stranice moè se pristupiti jo{ nekim izdanjima ove velike ku}e.
Na primer “Ilustrovanoj politici”, a povremeno i “Politikinom” nedeljnom dodatku “Magazin”.
www.nin.co.yu
Nedeljne novine s dugom tradicijom. Zgodno za kori{}enje tekstova.
www.vreme.co.yu
Tako|e nedeljne novine koje imaju i svoje internet-izdanje.
www.slovio.com
Ovaj sajt posve}en je ve{ta~kom jeziku slovio koji ima za cilj da ga razumeju svi slovenski nar-
odi. Sajt je zgodan zbog tekstova za rad sa studentima kojima je maternji jezik neki slovenski.
Budu}i da su tekstovi laki, vrlo su zgodni za prevo|enje na srpski za niè i srednje nivoe znan-
ja jer su zaista vrlo razumljivi za sve slovenske narode, barem kad su ovako jednostavni.
Najbolje je koritsiti ove tekstove na ~asu uz konverzaciju.
www.sezampro.yu
Internet provajder ~iji sajt ima pretenziju da bude vodi~ kroz internet sadràje Srbije. Ponekad
moè biti koristan zbog linkova i top lista sajtova koje donosi.
145
www.eunet.yu
Prva stranica jo{ jednog od najve}ih internet provajdera u Srbiji. Moè posluìti kao vodi~ kroz
aktuelna de{avanja na internetu u Srbiji i Crnoj Gori.
www.serbia-tourism.org
Turisti~ke informacije vezane za Srbiju.
www.visit-motenegro.com
Turisti~ke informacije vezane za Crnu Goru
www.yumediacentar.com
Medijski linkovi
www.vlast.hr i www.iskon.hr
Dva veoma dobra hrvatska sajta koja se svakodnevno aùriraju bave se doga|ajima na tlu cele
biv{e SFRJ. Tako|e, na oba se nalazi veoma velik broj korisnih linkova.
146
INDEKS ZA SNALA@ENJE PO NIVOIMA
Ovaj registar treba koristiti kao orijentir. Nivoi se ~esto preklapaju, grupe u~enika su nekad
bolje nekad gore, te ga se ne treba dràti striktno. Vi{im nivoima nikad ne smeta dati ve`ba-
nja za niè radi utvr|ivanja gradiva.
Brojevi van zagrade odnose se na stranice u knjizi, a u zagradi ozna~avaju broj ve`banja ili igre
iz drugog dela priru~nika.
1. NIVO 13, 14, 74, 78 (1,3), 79 (5), 80 (9), 82 (11), 91 (21), 105-110 (30), 123, 131-132
(44), 134 (78).
2. NIVO 13, 14, 15, 16, 18-19, 20-21, 22, 24, 25, 28, 29, 31, 32, 74-75, 78 (1, 2, 3), 79 (5), 80
(9), 81 (10), 82 (12), 83 (14), 84 (15), 97 (20, 21), 99 (26), 100-104 (28), 104-105 (29), 105-
110 (30), 115 (34), 116-117 (36), 119-121 (38), 123 (40), 124-127 (41), 128 (42), 131-132 (44),
133 (47), 134-135 (48).
3. NIVO 16, 22, 25, 28, 29, 30, 31, 32, 36-38, 46-47, 50, 69, 71, 74-75, 78 (1, 2, 3, 4), 79 (5,
6), 80 (7, 8, 9), 81-82 (10), 82 (11), 83 (12, 13, 14), 84-88 (16), 88 (17, 18), 89-96 (19), 97 (20,
21, 22, 23), 98 (24, 25), 99 (26), 100 (27), 100-104 (28), 104-105 (29), 105-110 (30), 112-113
(32), 115 (34), 116-117 (36), 119-121 (38), 124-127 (41), 128 (42), 131-132 (44), 133 (46, 47),
134-135 (48).
4. NIVO 16, 17, 22, 25, 26-27, 28, 29, 30, 32, 35, 36-38, 46-47, 50, 67-68, 69, 71, 74-75, 78
(1, 2, 3, 4), 79 (5, 6), 80 (7, 8, 9), 81-82 (10), 82 (11), 83 (12, 13, 14), 84 (15), 84-88 (16), 88
(17, 18), 89-96 (19), 97 (20, 21, 22, 23), 98 (24, 25), 99 (26), 100 (27), 100-104 (28), 104-105
(29), 105-110 (30), 112-113 (32), 115 (34), 116-117 (36), 118-119 (37), 119-121 (38), 123 (40),
124-127 (41), 128 (42), 131-132 (44), 133 (46, 47), 135-136 (49), 136-139 (50).
147
5. NIVO 16, 17, 23, 25, 26-27, 30, 34, 35, 36-38, 39, 40-41, 44, 45, 46-47, 48, 49, 50, 51, 63-
64, 67-68, 69, 71, 74-75, 78 (1, 2, 3, 4), 79 (6), 80 (7, 8, 9), 81-82 (10), 83 (12, 13, 14), 84 (15),
84-88 (16), 88 (17, 18), 89-96 (19), 97 (20, 21, 22, 23), 98 (24, 25), 100 (27), 104-105 (29),
105-110 (30), 111-112 (31), 112-113 (32), 115 (34), 116-117 (36), 118-119 (37), 123 (40), 128
(42), 129-131 (43), 131-132 (44), 133 (45, 46, 47), 135-136 (49), 135-136 (49), 136-139 (50).
6. NIVO 16, 17, 23, 25, 26-27, 30, 33, 34, 35, 36-38, 39, 40-41, 42-43, 44, 45, 46-47, 48, 49,
50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58-59, 60-61, 62, 63-64, 65, 66, 67-68, 70, 71, 74-75, 78 (2,4), 79
(6), 83 (12, 13, 14), 80 (7, 8), 83 (12, 13, 14), 84 (15), 84-88 (16), 88 (17, 18), 89-96 (19), 97
(20, 21, 22, 23), 98 (24), 100 (27), 104-105 (29), 105-110 (30), 111-112 (31), 112-113 (32), 114
(33), 115 (34), 115-116 (35), 116-117 (36), 118-119 (37), 121-122 (39), 124 (40), 128 (42),
129-131 (43), 133 (45, 46, 47), 135-136 (49), 136-139 (50).
7. NIVO 30, 33, 35, 39, 40-41, 42-43, 44, 45, 48, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58-59, 60-61, 62,
63-64, 65, 66, 70, 74-75, 78 (4), 79 (6), 80 (7, 8), 83 (12, 13, 14), ), 84 (15), 84-88 (16), 88 (17,
18), 89-96 (19), 98 (24), 100 (27), 105-110 (30), 111-112 (31), 112-113 (32), 114 (33), 115
(34), 115-116 (35), 116-117 (36), 118-119 (37), 121-122 (39), 124 (40), 128 (42), 129-131 (43),
133 (45, 46), 135-136 (49), 136-139 (50).
8. NIVO 30, 33, 35, 39, 40-41, 42-43, 44, 45, 48, 49, 51, 52, 54, 55, 56, 57, 58-59, 60-61, 62,
63-64, 65, 66, 70, 72-73, 74-75, 78 (4), 79 (6), 80 (8), 84-88 (16), 88 (17, 18), 89-96 (19), 98
(24), 100 (27), 105-110 (30), 111-112 (31), 112-113 (32), 114 (33), 115-116 (35), 116-117 (36),
118-119 (37), 124 (40), 128 (42), 133 (45), 135-136 (49), 136-139 (50).
9. NIVO 33, 42-43, 44, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58-59, 60-61, 62, 65, 66, 72-73, 74-75, 78 (4),
79 (6), 80 (8), 84-88 (16), 88 (17, 18), 89-96 (19), 98 (24), 100 (27), 105-110 (30), 111-112
(31), 115-116 (35), 116-117 (36), 124 (40), 128 (42), 133 (45), 135-136 (49).
148
INDEKS OBLASTI I VA@NIJIH TERMINA
alternacije v. glasovne promene

antonimi 21, 74, 75
aorist 30, 63
augmentativ 67
bingo (tombola) 101-104, 135
brojevi 20, 134
budu}e vreme v. futur I i II
}irilica 13, 86, 87, 129, 135
definisanje re~i 97, 116
deminutiv 67
diktati i ve`be pisanja 13, 97
direktni i indirektni govor 26
dvostruka negacija 14, 58
familijarni govor 54, 55, 62
familijarni izrazi 62
futur I 18, 20, 25, 30, 52
futur II 25, 30, 70
glagoli (vremena) 13, 14, 18, 19, 20, 25, 30, 35, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 46, 56,
58-59, 65, 66, 70, 78, 79, 98, 103, 112-113, 123-124
glagolski homonimi 40, 41, 42, 44, 45
glagolski pridev trpni (pasiv) 46, 47, 48
glagolski prilog pro{li 39
glagolski prilog sada{nji 25
glagolski vid (svr{eni i nesvr{eni glagoli) 30, 40, 41, 42, 43, 65
glasovne promene (alternacije) 50, 72
gre{ke 72, 73, 84, 87, 115, 124
homonimija 40, 41, 42, 44, 45
idiomi 42, 44, 52, 62
imenice 16, 22, 23, 27, 29, 34, 50, 51, 53, 56, 67, 68, 80, 82-85, 97, 98-99, 117, 121-124, 131-
132
imperfekt 30, 63
imperativ 112-113
intervju 57, 129
izrazi 42, 44, 52, 62
izreke 80
149
jesam, biti, hteti 13, 15, 19, 20, 58, 59, 66, 72, 73
kolokvijalni govor 54, 55, 62
komparacija prideva 21, 24
kondicional 30, 70
konverzacija 78, 83, 84, 88, 97, 115, 118, 128, 133, 142, 143, 145
kreativno pisanje 15, 17, 34, 35, 71, 100, 118, 119, 120, 121, 122, 129, 135, 136-139
kvizovi 84-96
leksika 13, 16, 22, 23, 34, 36, 49, 51, 54, 55, 57, 60-62, 63-64, 67-68, 69, 74-75, 78, 79, 80, 99,
101, 103, 106-110, 117-118, 123-124, 131-132, 133
me{oviti testovi 13, 14, 18-19, 20-21, 26-27, 29, 58-59
morfologija 46-48, 50, 65, 66, 69, v. tvorba re~i
narativni prezent 30
nastavci v. sufiksi
negacija v. odri~ni oblik
nestandardna leksika 54, 55, 62, 144
odri~ni oblik 14, 58
padeì 13, 14, 18, 20, 28, 29, 33, 51, 58, 79, 84-88,
pasiv 45, 46, 47
perfekt 18, 19, 20, 30, 35, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 52, 56, 58-59, 63-64, 103-104,
111
pitanja i odgovori 17, 20, 21, 31, 32, 79, 82, 83, 84-96, 111-112, 124-127
pore|enje prideva 21, 24
poslovice 80, 143
povezivanje pojmova 16, 22, 23, 89-96, 105-110
pravopis 72-73
predlozi 13, 28, 29, 45, 79, 123-124, v. prefiksi
prefiksi 49, 56, 69
prezent 13, 14, 18, 20, 25, 30, 35, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 52, 56, 58-59, 63-64, 71,
103-104, 119-121, 122
prezent za pro{lost 30
prezent za budu}nost 30
pridevi 15, 20, 21, 24, 29, 34, 36-38, 46-47, 48, 49, 50, 53, 56, 67, 69, 74-75, 97, 100-102, 117,
123-124, 133-134
pridevski prefiksi 49, 69
pridevski sufiksi 50, 53, 56
pridevski vid 50, 53
pro{lo vreme v. perfekt, imperfekt i aorist
razumevanje teksta 35, 63-64, 98-99, 119-121, 121-122, 136-139
re~nik 80, 97, 147-148
sada{nje vreme v. prezent
scenariji 118
sinonimi 42, 43, 44, 60-61, 74-75, 145
sintaksa 15, 21, 30, 33, 34, 35, 52, 63-64, 65, 66, 71, 99, 118, 135
sufiksi 50, 53, 67-68, 123-124
superlativ 21, 24
svr{eni i nesvr{eni glagoli v. glagolski vid
trebati 65
tvorba glagola 25, 39, 46, 47, 48, 56,
tvorba imenica 51, 53, 67, 68, 69
tvorba prideva 24, 25, 46-47, 48, 49, 50, 56, 67, 68
150
tvorba re~i 24, 25, 39, 49, 50, 51, 53, 51, 67, 68, 69
uslovne re~enice 30, 70
uzro~ne re~enice 25, 30, 70
uzvici 71
veznici 58
ve`be pisanja v. pod diktati
vremenske re~enice 58
zamenice 20, 27, 29, 31, 33, 123
zavisne i nezavisne re~enice 35
àrgon 54, 55
151
152
BIBLIOGRAFIJA:
Alanovi}, Milivoj; Bugarski, Nata{a, ênejac, Isidor; Draì}, Jasmna; Petrovski, Marina;
Vojnovi}, Jelena; Vujovi}, Du{anka: “Nau~imo srpski 1-2”, Letnja {kola Univerziteta u Novom
Sadu; Filozofski fakultet, Katedra za srpski i lingvistiku, Redaktor: Dr Ljiljana Suboti}, Novi
Sad 2002.
Babi}, Slavna: “Serbian/Croatian for Foreigners I“, Zadu`bina Ilije M. Kolarca. Begrad 2001.
Banjac, Petar: “Serbian for for Foreigners With Short Grammar“, Prosveta, Beograd 2002.
Bare{i}, Jasna: “Dobro do{li 1-2”, Ud`benik i rje~nik, Sova - {kola za strane jezike, Zagreb,
1995.
Bari}, Eugenija; Lon~ari}, mr Milo; Pave{i}, dr Slavko; Peti, mr Mirko; Ze~evi}, mr Vesna;
Znika, Marija; “Priru~na gramatika hrvatskoga knjièvnog jezika”, {kolska knjiga, Zagreb
1979.
Bartnicka, Barbara; Jekiel, Wojciech; Jurkowski, Marian; Wasilewska, Danuta; Wrocawski,

Krzysztof: “We Learn Polish 1-2”, An elementery course, Grammar and Usage Notes, Wiedza
Powszechna, Warszawa 1994.
]ori}, Boò: “Srpski za strance”; Me|unarodni slavisti~ki centar i Zavod za me|unarodnu

nau~nu, kulturnu, prosvetnu i tehni~ku saradnju republike Srbije; Beograd 1989-1995.
Ford, Claire Maria: “101 Bright Ideas”, ESL Activities for all ages; Addison-Wesley Publishing
Company, Inc. 1997.
Gerzi}, Borivoj; Gerzi}, Nata{a: “Re~nik savremenog beogradskog àrgona”, Istar; Beograd,
2002.
Klajn, Ivan: “Re~nik jezi~kih nedoumica”, ~etvtvrto, prera|eno i dopunjeno izdanje, îgoja
{tampa, Beograd 1997.
Klikovac, Du{ka: “Gramatika srpskoga jezika za osnovnu {kolu“, Srpska {kolska knjiga,
Beograd 2002.
Leti}, Dobrila: “Srpski jezik i kultura izraàvanja za 8. razred osnovne {kole“, Zavod za
ud`benike i nastavna sredstva, Beograd, 2000.
Lugari}, Zorica; Koharovi}, Neboj{a: “Hrvatski jezik 5”, Ud`benik za peti razred osnovne
{kole; Profil, Zagreb 2000.
Nikoli}, Ljiljana; Stanoj~i}, @ivojin; Klikovac, Du{ka, “Jezik i jezi~ka kultura 1“, Stru~na knji-
ga, Beograd, 2000.
Rinvolucri, Mario: “Grammar Games“; Cognitive, affective and drama activities for EFL stu-
153
dents; Cambridge Univerity Press 1984-2000.
Misztal, Mariusz: “Tests In English; Word-Formation”, Wydawnictwa Szkolne i Pedagogiczne

spólka akcijna, Warszawa 1998.
Nemeth-Jaji}, Jadranka, “Sati s jezikom hrvatskim”, Priru~nik za vi{e stupnjeve u~enja,

Widawnictwo naukowe UAM, Pozna?, 1997.
Pe{ikan, Mitar; Jerkovi}, Jovan; Piùrica, Mato: “Pravopis srpskoga jezika”, {kolsko izdanje,
Matica srpska, Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Beograd 2000.
Siek-Piskozub, Teresa: “Gry i zabawy w nauczaniu j?zyków obcych”, Wydawnictwa Szkolne i

Pedagodiczne, Warszawa 1994.
Staki}, Milan, “Testovi iz srpskog jezika”, Gradivo za I, II, III i IV razred srednje {kole;
Trebnik, Beograd 2002.
Simi}, Radoje; “Srpska gramatika za srednje {kole 1 i 2”, “MH Aktuel”, Beograd 1996.
[ipka, Danko; “Program nastave srpskohrvatskog (srpskog/hrvatskog/bosanskomuslimanskog)

jezika”, Petogodi{nji, trogodi{nji i intenzivni dvomese~ni nastavni program za govornike
poljskog jezika; Wydawnictwo naukowe UAM, Pozna?, 2003.
[ipka, Danko; ”SerboCroatian-English Colloquial Dictionary”, An Exercise in Cross-cultural

Cognitive Linguistics; McNeil Technologies; Dunwoody Press, Springfield, 2000.
Stanoj~i}, @ivojin; Popovi}, Ljuba; ”Gramatika srpskoga jezika”, Ud`benik za I, II, III i IV
razred srednje {kole; Zavod za ud`benike i nastavna sredstva - Beograd, 1986 - 2000.
Teàk, Stjepko; Kanajet, Lada, ”Moj hrvatski 5”, vje`banica za peti razred osnovne {kole, {kol-
ska knjiga Zagreb, 1996.
Ur, Penny: ”Grammar Practice Activities”, A practical guide for teachers; Cambridge
Hadbooks for Language Teachers, Series Editor Penny Ur; Cambridge University Press 1983-
2003.
Woolard, George: ”Lessons With Loughter”, Photocopiable lessons for different levels,
Straightforward, easy-to-use material for busy teachers, LTP Language, England 1996-2001.
154

(PDF) Srpski Za Strance Pavle Cosic

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

(PDF) Srpski Za Strance Pavle Cosic

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Pavle ] o s i }

testovi ve`banja igre

WYDAWNICTWO NAUKOVE UAM

O NAMENI I UPOTREBI PRIRU^NIKA 9

Ud`benici, jezi~ki priru~nici i sl. 141

Indeks za snala`enje po nivoima 147

1 [ipka, Danko: "Pregled nastave srpskohrvatskog (srpskog/hrvatskog/bosanskomuslimanskog) jezika,

TEST (pade`i, predlozi, prezent, biti, leksika)*

U prodavnic___ se proda___ razne stvar___, ali Jovana najvi{___ vol___ da kupuj___

TEST (pade`i, odri~ni oblik):

Popuni re~enice ispravnim oblikom re~i iz zagrade:

1. Vi ste iz __________ (Amerika)?

Napravi odri~an oblik od slede}ih re~enica:

1. Nau~nici pi{u knjige.

^a{a mi je prazna, sipaj mi malo soka

1. do}i - misliti - vreme

LEKSIKA - IMENICE, POJMOVI, ZNA^ENJA - POVEZIVANJE POJMOVA

VE@BE. PITANJA I ODGOVORI; RAZNO - POSTAVI PITANJE

Sastavi pitanja tako da ponu|ene re~enice budu odgovori na njih.

a. Za{to ste odustali od odlaska na izlet?

1. Da bismo u{tedeli {to vi{e novca.

11. Tako {to su se upoznali u zatvoru.

REVIZIJA: PADE@I, VREMENA (PERFEKT, PREZENT, FUTUR PRVI)

U januaru putujemo u _________ (Moskva)

1. Posle koncerta idemo u ____________ (restoran).

Gospo|a Ratkovi} dobro ___________ francuski jezik. (znati)

1. On vi{e ___________ u ovoj fabrici. (ne raditi).

PRIMER ME[OVITOG TESTA

Stavi prideve i imenice u odgovaraju}e pade`e:

1. Ju~e sam razgovarao sa ________________________________ (dobri vojnici)

Stavi glagole u odgovaraju}a vremena i oblike:

1. Ju~e su Zorica i Zoran ____________ na izletu zajedno (biti).

1. Koliko je sad sati? (slovima) ____________________________________________

Upi{i neku zamenicu na praznu liniju.

1. Kupio sam ________ veliku igra~ku.

cigareta, ~ovek, pevati, lo{, dosadno

doktor, dobar, sutra, i}i, brzo

sneg, padati, ku}a, stalno, zanimljiv

Navedi re~ suprotnog zna~enja (antonim)

Stavi prideve u komparative:

Sastavi pitanja tako da ove re~enice budu odgovori na njih:

1. Preko vikenda. ______________________________________________________

Spoji profesije s leve sa alatima s desne strane, kao u primeru.

1. daktilograf no` za staklo.1

Spoji profesije s leve sa alatima s desne strane, kao u primeru.

1. Stavi pridev ili prilog u komparativ ili superlativ*

Moja ku}a je ________ od tvoje (velik).

1. Hleb je __________ od cigareta. (jeftin)

TEST: GLAGOLSKI PRILOG SADA[NJI

Dopuni re~enice kao u primerima:

U~e}i geografiju, ~ovek ponekad po`eli da ode na neko daleko putovanje.

1. Kad vas gledam kako zevate i meni se spava.

1) Stavi direktni govor u indirektni:

Deca su rekla: “Ne volimo da idemo kod lekara”.

2) Stavi re~enice u direktni govor:

* Ova re~enica ima nekoliko mogu}ih re{enja.

Mi danas du`e `ivimo zato {to su mnoge bolesti izle~ive.

1. Nemam nameru da se izvinjavam zato {to nisam ni za {ta kriv.

4) Prema smislu i logici, zameni obele`ene zamenice odgovaraju}im oblikom imenice

Nekad su ljudi mislili da se ono vrti oko nje.

Upotrebi odgovaraju}i predlog ili stavi re~ iz zagrade u odgovaraju}i pade`.*

1. Sad ti je jasno za{to nam je _____ `urci bilo toliko dosadno.

1. Deca vole da se igraju u ___________ (parkovi) i da putuju _____ more.

U prodavnic_ se proda_ razne stvar_, ali Jovana najvi{_ vol_ da kupuj_

1. Deca vole da se igraju u _______ (parkovi) i da putuju _ more.