OBJEKTI, PROSTORIJE I PROSTORI NAMENJENI ZA RAD

SREDSTVA ZA RAD

SREDSTVA I OPREMA ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU

Члан 2.

Средства и опрема за личну заштиту на раду, у смислу овог правилника, јесу сва средства и
опрема које запослени носи, држи или на било који други начин користи на раду, са циљем да га
заштити од једне или више истовремено насталих опасности и/или штетности, односно да отклони
или смањи ризик од настанка повреда и оштећења здравља.

Средства и опрема за личну заштиту на раду, у смислу овог правилника, јесу и сва помоћна
средства или додаци која су намењена за остваривање циља из става 1. овог члана.

Средствима и опремом за личну заштиту на раду, у смислу овог правилника, не сматрају се:
1. обично радно одело или униформа, које није посебно намењено за заштиту
безбедности и здравља на раду запосленог;

2. средство и опрема које користе запослени у службама за прву помоћ и спасавање;

3. средства и опрема за личну заштиту војника, полицајаца и запослених у другим

државним органима, која су утврђена посебним прописима;

4. средства и опрема намењена за запослене у друмском саобраћају;

5. спортска средства и опрема;

6. средства и опрема за самоодбрану и застрашивање;

7. преносни уређаји и апарати за откривање и јављање опасности и сметњи.

Члан 3.

Средства и опрему за личну заштиту на раду користи запослени на радном месту и у радној
околини, односно приликом обављања послова и радних активности, на којима се опасности
и/или штетности, односно ризици од настанка повреда и оштећења здравља, не могу отклонити
или у довољној мери смањити применом техничких, технолошких, организационих и других мера у
области безбедности и здравља на раду.

1
 OZNAKE ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
Značenje izraza

Član 3

Pojedini izrazi koji se koriste u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1. oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu jeste oznaka koja se odnosi na određeni
predmet, aktivnost ili situaciju i koja obezbeđuje informaciju ili instrukciju o bezbednosti
i/ili zdravlju na radu putem oznake na tabli, boje, svetlosne oznake ili zvučnog signala,
usmene komunikacije ili znaka koji se daje rukom;

2. oznaka zabrane jeste oznaka koja zabranjuje postupanje koje može dovesti do nastanka
opasnosti ili opasne pojave;

3. oznaka upozorenja jeste oznaka koja daje upozorenje o opasnosti ili opasnoj pojavi;

4. oznaka obaveze jeste oznaka koja obezbeđuje instrukciju o obaveznom načinu

postupanja;

5. oznaka izlaza u slučaju opasnosti ili prve pomoći jeste oznaka koja obezbeđuje
informaciju o izlazu u slučaju opasnosti ili prvoj pomoći;

6. informativna oznaka jeste oznaka koje obezbeđuje informaciju drugačiju od informacije

koja je obezbeđena oznakama iz tač. 1) - 5) ovog stava;

7. oznaka na tabli jeste oznaka koja obezbeđuje određenu informaciju putem kombinacije
geometrijskih oblika, boja i simbola ili piktograma i koja je učinjena vidljivom dovoljnim
osvetljenjem;

8. dopunska oznaka na tabli jeste oznaka na tabli koja se koristi zajedno sa oznakom iz tačke
7) ovog stava i koja obezbeđuje dodatne informacije;

Mere bezbednosti i zdravlja na radu pri izvođenju građevinskih radova

Prema Uredbi o bezbednosti i zdravlju na radu prilikom izvođenja građevinskih radova

A. OPŠTE MERE

1. Stabilnost i čvrstoća

1.1. Materijali, oprema i uopšte bilo koji elementi koji usled bilo kakvog pomeranja mogu da utiču na
bezbednost i zdravlje zaposlenih, moraju da budu na odgovarajući i bezbedan način učvršćeni.

2
1.2. Pristup bilo kojim podlogama koje nisu dovoljno čvrste nije dozvoljen, osim u slučaju kada je
obezbeđena oprema i uređaji koji omogućavaju bezbedno izvođenje radova.

2. Energetske instalacije

2.1. Električne instalacije moraju da budu projektovane, postavljene i korišćene tako da ne predstavljaju
opasnost koja može da bude uzrok požara ili eksplozije. Sva lica na gradilištu moraju da budu zaštićena od
opasnog dejstva električne energije, odnosno od opasnosti od direktnog ili indirektnog dodira instalacija i
opreme pod naponom.

2.2. Pri projektovanju, postavljanju i izboru zaštitne opreme i uređaja moraju se uzeti u obzir vrsta i snaga
energije koja se razvodi, spoljašnji uticaji i kompetentnost lica koja imaju pristup delovima instalacija.

3. Saobraćajne površine i izlazi za evakuaciju u slučaju opasnost

3.1. Saobraćajne površine namenjene za kretanje vozila i lica (u daljem tekstu: saobraćajne površine) i
izlazi za evakuaciju u slučaju opasnosti moraju uvek da budu slobodni i omogućavati izlaz najkraćom
saobraćajnom površinom do bezbednog područja.

3.2. U slučaju opasnosti, zaposlenima mora biti obezbeđena blagovremena i bezbedna evakuacija sa svih
radnih mesta na gradilištu.

3.3. Broj, raspored i veličina saobraćajnih površina i izlaza za evakuaciju u slučaju opasnosti zavise od vrste
opreme za rad koja se koristi, veličine gradilišta i radnih i pomoćnih prostorija i najvećeg broja lica koji
mogu biti prisutni na gradilištu.

3.4. Saobraćajne površine i izlazi za evakuaciju u slučaju opasnosti moraju da budu obeleženi
odgovarajućim oznakama, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu. Oznake moraju biti
postojane i postavljene na odgovarajućim mestima.

3.5. Saobraćajne površine i izlazi za evakuaciju u slučaju opasnosti, kao i saobraćajne površine i vrata koja
omogućavaju pristup njima, moraju biti slobodni od bilo kakvih prepreka tako da se mogu koristiti u
svakom trenutku bez smetnji.

3.6. Saobraćajne površine i izlazi za evakuaciju u slučaju opasnosti koji zahtevaju osvetljenje, moraju imati
bezbednosno osvetljenje odgovarajućeg intenziteta u slučaju prestanka opšteg osvetljenja, odnosno
prestanka snabdevanja gradilišta električnom energijom.

4. Otkrivanje i gašenje požara

3
4.1. U zavisnosti od karakteristika gradilišta, veličine i načina korišćenja prostorija, opreme, fizičkih i
hemijskih karakteristika prisutnih materija i najvećeg mogućeg broja prisutnih lica, na gradilištu se mora
obezbediti dovoljan broj uređaja i instalacija za gašenje požara i, gde je to potrebno, za otkrivanje i
javljanje požara.

4.2. Za uređaje i instalacije za otkrivanje, javljanje i gašenje požara mora se sprovoditi periodična provera
ispravnosti i redovno servisiranje i održavanje u ispravnom stanju.

4.3. Oprema za gašenje požara koja nije ugrađena mora da bude lako dostupna, jednostavna za upotrebu
i obeležena odgovarajućim oznakama koje moraju biti postojane i postavljene na odgovarajućim mestima.

4.4. U slučaju intervencije gašenja požara, tehničke intervencije spasavanja lica i imovine i druge
intervencije, za vatrogasna vozila mora da bude obezbeđen odgovarajući i nesmetan prilaz.

4.5. Potrebno je obezbediti uslove za sigurnu evakuaciju lica i imovine u slučaju požara i drugih
intervencija.

5. Provetravanje

5.1. Na radnim mestima preduzimaju se mere radi obezbeđivanja dovoljne količine svežeg vazduha,
uzimajući u obzir radne metode i aktivnosti, odnosno poslove koji se obavljaju u procesu rada i fizičke
napore koji se zahtevaju od zaposlenih.

5.2. Kada se koristi sistem prinudnog provetravanja, taj sistem se mora održavati u ispravnom stanju, a
zaposleni ne smeju biti izloženi povećanoj brzini strujanja vazduha štetnoj po zdravlje. Sistem za prinudno
provetravanje vazduha mora biti opremljen uređajem za javljanje kvara.

6. Izlaganje opasnostma i štetnostma

6.1. Zaposleni ne smeju biti izloženi nivoima fizičkih, hemijskih, bioloških ili ostalih štetnosti koji su štetni
po bezbednost i zdravlje.

6.2. Ako zaposleni moraju ući u prostor u čijoj se atmosferi nalaze opasne materije ili nije sadržano
dovoljno kiseonika ili je zapaljiva, atmosfera u tom prostoru mora da bude pod nadzorom uz obaveznu
primenu odgovarajućih mera za sprečavanje opasnosti i štetnosti.

6.3. Zaposleni ni u kom slučaju ne sme da bude izložen visokom riziku od nastanka povreda ili oštećenja
zdravlja u zatvorenoj atmosferi, ukoliko nije pod stalnim spoljnim nadzorom i ukoliko nisu preduzete sve
mere da mu se u svakom momentu može pružiti odgovarajuća pomoć.

7. Temperatura

7.1. U toku rada na gradilištu metode rada i aktivnosti, kao i fizičko opterećenje zaposlenog moraju biti
određeni prema temperaturi okoline.

4
8. Prirodno i veštačko osvetljenje radnog mesta, prostorija i saobraćajnih površina

8.1. Radna mesta, prostorije i saobraćajne površine moraju, u najvećoj mogućoj meri, imati dovoljno
prirodne svetlosti, a noću i kad prirodna svetlost nije dovoljna, obezbeđuje se odgovarajuće veštačko
osvetljenje. Tamo gde je to potrebno treba koristiti prenosne izvore svetlosti koji su zaštićeni od
mehaničkih oštećenja. Boja veštačkog osvetljenja koje se koristi ne sme da utiče na prepoznavanje oznaka
za bezbednost.

8.2. Instalacije za osvetljavanje radnih mesta, prostorija i saobraćajnih površina

moraju biti postavljene tako da ne predstavljaju opasnost za zaposlene koja bi se pojavila u

zavisnosti od vrste osvetljenja.

8.3. Radna mesta, prostorije i saobraćajne površine gde zaposleni mogu biti

izloženi posebnim rizicima, u slučaju nestanka veštačkog osvetljenja, moraju biti

opremljeni bezbednosnim osvetljenjem odgovarajuće jačine.

9. Vrata i kapije

9.1.Klizna vrata moraju da budu ugrađena sa bezbedonosnim uređajem koji sprečava da vrata iskoče iz
šina i da se sruše.

9.2. Vrata i kapije koje se otvaraju na gore moraju da budu ugrađene sa mehanizmom koji sprečava njihov
pad.

9.3. Vrata i kapije duž saobraćajnih površina za evakuaciju moraju da budu obeleženi na odgovarajući
način.

9.4. U neposrednoj blizini kapija koje su pre svega namenjene za prolaz vozila, moraju da budu i posebna
vrata za prolaz lica, ukoliko prolaz lica kroz te kapije nije bezbedan. Ta vrata moraju biti vidno obeležena i
uvek prohodna.

9.5. Vrata na mehanizovani pogon moraju da funkcionišu tako da zaposleni nisu izloženi opasnostima od
nastanka povreda. Ta vrata moraju da budu ugrađena sa zaštitnom blokadom za trenutno zaustavljanje
koja mora da bude lako uočljiva i pristupačna. Ukoliko se, u slučaju nestanka napajanja, vrata ne otvaraju
automatski, mora biti moguće ručno ih otvoriti.

5
10. Saobraćajne površine - opasne zone

10.1. Saobraćajne površine, uključujući stepeništa, nepokretne lestve, mesta i rampe za utovar i istovar,
moraju biti planirani, razmešteni i izrađeni tako da se obezbedi jednostavan, bezbedan i odgovarajući
pristup na način da zaposleni koji rade u blizini tih saobraćajnih površina ne budu izloženi opasnostima.

10.2. Dimenzije saobraćajnih površina za kretanje lica i/ili prevoz robe, uključujući i saobraćajne površine
koji se koriste za utovar i istovar materijala, moraju da budu određene u zavisnosti od broja mogućih
korisnika i vrste aktivnosti koje se obavljaju. Ukoliko se ove saobraćajne površine koriste za kretanje
vozila, mora se obezbediti dovoljno prostora za bezbedno kretanje ili druga adekvatna zaštita za ostale
korisnike. Saobraćajne površine moraju biti vidno obeležene odgovarajućim oznakama, moraju se
redovno kontrolisati i primereno održavati.

10.3. Između saobraćajnih površina za kretanje vozila i vrata, kapija, prelaza za lica, hodnika i stepeništa
potrebno je obezbediti dovoljnu širinu prolaza.

10.4. Ako na gradilištu postoje mesta kojima je pristup ograničen - opasne zone, te zone moraju da budu
opremljene napravama koje sprečavaju pristup neovlašćenim licima. Potrebno je preduzeti odgovarajuće
mere u cilju zaštite zaposlenih koji su ovlašćeni da ulaze u opasne zone. Opasne zone moraju biti jasno
obeležene odgovarajućim oznakama.

11. Mesta i rampe za utovar i istovar

11.1. Mesta i rampe za utovar i istovar moraju da odgovaraju dimenzijama tereta kojim se manipuliše.

11.2. Mesta i rampe za utovar i istovar moraju da imaju najmanje jedan izlaz.

11.3. Rampe za utovar i istovar moraju da budu obezbeđene tako da se sprečava pad zaposlenih.

12. Nesmetano kretanje na radnom mestu

12.1. Površine na radnom mestu moraju da budu uređene tako da se zaposleni mogu nesmetano kretati
pri obavljanju poslova, uzimajući u obzir svu opremu ili uređaje koji se koriste na tim površinama.

13. Prva pomoć

13.1. Poslodavac je dužan da obezbedi pružanje prve pomoći, da osposobi odgovarajući broj zaposlenih
koji će uvek biti na raspolaganju za pružanje prve pomoći. Mora se obezbediti prevoz zaposlenih, u
slučaju povrede ili iznenadnog oboljenja, radi obezbeđivanja lečenja.

13.2. Potrebno je obezbediti jednu ili više prostorija za pružanje prve pomoći, ukoliko je to zbog obima i
vrste poslova potrebno.

6
13.3. Prostorije za pružanje prve pomoći moraju da budu opremljene neophodnom opremom za pružanje
prve pomoći i pristupačne za manipulaciju nosilima. Prostorije moraju biti obeležene odgovarajućim
oznakama.

13.4. Oprema za pružanje prve pomoći mora da bude dostupna i pristupačna na svim mestima gde uslovi
rada to zahtevaju i obeležena u skladu sa propisima. Adresa i broj telefona najbliže službe hitne pomoći
moraju biti istaknuti na vidnom mestu.

14. Pomoćne prostorije

14.1. Garderobe i garderobni ormani

14.1.1. Adekvatne garderobe i garderobni ormani moraju da budu obezbeđeni za zaposlene koji
koriste radna odela i uniforme ukoliko se zbog zdravstvenih ili drugih razloga ne može očekivati da se
presvlače u drugim prostorijama. Garderobe moraju biti pristupačne, dovoljnog kapaciteta i da imaju
mesta za sedenje.

14.1.2. Garderobe moraju da budu dovoljno velike i, kada je potrebno, mora se omogućiti svakom
zaposlenom da može da osuši mokru radnu odeću i da odloži i zaključa svoju ličnu odeću i stvari. Kada
okolnosti to zahtevaju (npr. opasne materije, vlaga, nečistoća i sl.) moraju se obezbediti uslovi u kojima se
radna odeća čuva na mestu odvojeno od lične odeće i stvari.

14.1.3. Neophodno je obezbediti odvojene garderobe ili odvojeno korišćenje garderoba za

muškarce i žene.

14.1.4. Ukoliko nije neophodno obezbediti garderobe u skladu sa odredbama tačke 14.1.1. tada
za svakog zaposlenog mora da bude obezbeđen prostor u kojem može da zaključa svoju ličnu odeću i
stvari.

14.2. Tuševi i umivaonici

14.2.1. Za zaposlene mora da bude obezbeđen dovoljan broj odgovarajućih tuševa, ako to
zahteva priroda posla ili iz zdravstvenih razloga. Neophodno je obezbediti odvojene tuševe ili odvojeno
korišćenje tuševa za muškarce i žene.

14.2.2. Kupatila sa tuševima moraju biti dovoljno velika kako bi svaki zaposleni mogao da se
opere bez ograničenja u pogledu uslova ili odgovarajućih higijenskih standarda. Tuševi moraju da imaju
toplu i hladnu tekuću vodu.

14.2.3. Ukoliko nije neophodno obezbediti tuševe u skladu sa odredbama tačke 14.2.1. u blizini
radnih mesta i garderoba mora da bude obezbeđen dovoljan broj umivaonika sa tekućom vodom (toplom
vodom ako je potrebno). Neophodno je obezbediti odvojene umivaonike ili odvojeno korišćenje
umivaonika za muškarce i žene, ukoliko to zahtevaju razlozi za privatnost.

14.2.4. Ako su prostorije sa tuševima ili umivaonicima odvojene od garderoba, te prostorije mora
da budu neposredno povezane.

7
14.3. Toaleti

14.3.1. U blizini radnih mesta, radnih prostorija, prostorija za odmor, garderoba i prostorija sa
tuševima, moraju biti obezbeđene posebne prostorije sa odgovarajućim brojem toaleta i umivaonika.
Neophodno je obezbediti odvojene toalete ili odvojeno korišćenje toaleta za muškarce i žene.

15. Prostorije za odmor i/ili smeštaj

15.1. U cilju obezbeđivanja bezbednosti i zdravlja, a naročito u odnosu na vrstu poslova, broj zaposlenih ili
udaljenost gradilišta od mesta boravka zaposlenih, zaposlenima mora da budu obezbeđene pristupačne
prostorije za odmor i/ili smeštaj.

15.2. Prostorije za odmor i/ili smeštaj moraju da budu dovoljno velike i opremljene odgovarajućim
brojem stolova i sedišta sa naslonom za dovoljan broj zaposlenih.

15.3. Ako ne postoje posebne prostorije za odmor, mora se obezbediti drugi prostor gde će zaposleni
moći da budu za vreme odmora.

15.4. Stalne prostorije za smeštaj, osim kada se koriste u izuzetnim prilikama, moraju imati
zadovoljavajuće garderobe, tuševe, toalete, prostoriju za odmor i prostoriju za korišćenje slobodnog
vremena. One moraju da budu opremljene, uzimajući u obzir broj zaposlenih, krevetima, ormanima,
stolovima i sedištima sa naslonom, uređene tako da su, ako je to potrebno, odvojene za muškarce i žene.

15.5. U prostorijama za odmor i/ili smeštaj potrebno je sprovesti odgovarajuće mere kako bi se zaštitili
nepušači od štetnog uticaja duvanskog dima. Ako je potrebno, prostorije za odmor i/ili smeštaj pušača
treba da budu odvojene.

16. Trudnice i majke koje doje

16.1. Trudnicama i majkama koje doje mora se obezbediti da, u odgovarajućim uslovima, legnu i odmore
se.
17. Zaposleni sa invaliditetom
17.1. Radna mesta moraju da budu organizovana tako da se uzme u obzir pristupačnost radnog mesta
(vrata, prolazi, stepeništa, pomoćne prostorije i dr.) zaposlenima sa invaliditetom.
18. Ostalo
18.1. Spoljne granice i krug gradilišta moraju da budu obeleženi oznakama i izvedeni tako da budu jasno
vidljivi i prepoznatljivi.
18.2. Zaposlenima na gradilištu mora da bude obezbeđena dovoljna količina vode za piće i po mogućnosti
i druga bezalkoholna pića kako u pomoćnim prostorijama tako i u blizini radnog mesta.
18.3. Zaposlenima mora da budu:
18.3.1. obezbeđene posebne prostorije sa zadovoljavajućim higijenskim uslovima za uzimanje
hrane i
18.3.2. kada je to potrebno, obezbeđene prostorije za pripremu hrane u zadovoljavajućim
higijenskim uslovima.

8
 B. POSEBNE MERE
I. Radna mesta u zatvorenom prostoru
1. Stabilnost i čvrstoća
1.1 Objekti moraju da imaju strukturu i stabilnost koji odgovaraju njihovoj nameni.
2. Vrata za evakuaciju u slučaju opasnost
2.1. Vrata za evakuaciju u slučaju opasnosti moraju se otvarati i pravcu izlaza iz objekta. Vrata za
evakuaciju u slučaju opasnosti ne smeju da budu zaključana ili na drugi način blokirana tako da ih svako
lice koje treba da ih koristi ne može lako i brzo otvoriti. Korišćenje kliznih ili rotacionih vrata, kao vrata za
evakuaciju u slučaju opasnosti nije dozvoljeno.

3. Provetravanje
3.1. Ako se koriste uređaji za klimatizaciju ili ventilaciju, rad tih uređaja ne sme izazivati neprijatnost
zaposlenima usled povećane brzine strujanja vazduha. Sve naslage prašine i nečistoće u uređajima za
klimatizaciju ili ventilaciju, koje mogu da ugroze zdravlje zaposlenih usled zagađenja vazduha, moraju da
budu odmah uklonjene.

4. Temperatura
4.1. Temperatura u prostorijama za odmor, prostorijama za zaposlene koji su na dužnosti, u sanitarnim
prostorijama, prostorijama za uzimanje hrane i prostorijama za pružanje prve pomoći mora da bude
odgovarajuća u skladu sa namenom tih prostorija.
4.2. Prozori, krovni prozori i staklene pregrade moraju da budu izvedeni tako da sprečavaju prekomerno
dejstvo sunčeve svetlosti na temperaturu u prostorijama, u odnosu na prirodu posla i namenu prostorija.
5. Prirodno i veštačko osvetljenje
5.1. Radna mesta mora da imaju, u najvećoj mogućoj meri, dovoljno prirodne svetlosti i moraju biti
opremljena izvorima veštačkog osvetljenja koji moraju da obezbede adekvatnu osvetljenost u cilju
ostvarivanja bezbednih i zdravih uslova za rad.

6. Podovi, zidovi, tavanice prostorija

6.1. Podovi u radnim prostorijama ne smeju imati opasne izbočine, rupe, nagibe i biti klizavi i moraju biti
stabilni i čvrsti.
6.2. Površine podova, zidova i tavanica u prostorijama moraju da budu takvi da mogu da se čiste ili
održavaju na potrebnom nivou higijene.
6.3. Providni ili prozračni zidovi, a naročito pregradni zidovi od stakla, u prostorijama ili u blizini radnih
mesta i saobraćajnih površina moraju biti vidno označeni i izrađeni od bezbednog materijala ili na tim
mestima moraju da budu zaštićeni tako da zaposleni ne mogu da dođu u kontakt sa njima ili da pretrpe
povredu u slučaju njihovog loma.

7. Prozori i krovni prozori

7.1. Prozori i krovni prozori moraju da budu izvedeni tako da zaposleni mogu da ih otvaraju, zatvaraju,
podešavaju ili osiguraju na bezbedan način. Kada su otvoreni, ne smeju se nalaziti u takvom položaju da
izazovu opasnost za zaposlene.

9
7.2. Prozori i krovni prozori moraju biti projektovani i izvedeni sa opremom ili na drugi način opremljeni
uređajima koji omogućavaju njihovo čišćenje bez opasnosti po zaposlene koji obavljaju taj posao i ostale
zaposlene koji se nalaze u neposrednoj blizini.

8. Vrata i kapije
8.1. Položaj, broj i dimenzije vrata i kapija kao i materijali od kojih su izrađeni moraju da budu određeni u
zavisnosti od prirode i namene prostorija ili prostora.
8.2. Providna vrata moraju biti obeležena odgovarajućim, lako uočljivim oznakama.
8.3. Salonska vrata i kapije moraju da budu providna ili da imaju providne površine.
8.4. Ako providne ili prozračne površine na vratima i kapijama nisu izrađene od bezbednih materijala i ako
postoji opasnost, da u slučaju loma vrata ili kapije, zaposleni pretrpe povredu te površine moraju biti
zaštićene od loma.9. Saobraćajne površine
9.1. Gde upotreba opreme i prostorija to zahtevaju, u cilju zaštite zaposlenih saobraćajne površine za
kretanje zaposlenih moraju biti jasno i vidno označeni.

10. Posebne mere za pokretne stepenice i staze

10.1. Pokretne stepenice i staze moraju da funkcionišu bezbedno. Pokretne stepenice i staze moraju da
budu opremljene sa svim neophodnim zaštitnim uređajima i lako uočljivim i dostupnim zaštitnim
blokadama.

11. Veličina prostorija

11.1. Radne prostorije moraju imati dovoljnu površinu poda i visinu tako da je zaposlenima omogućeno
da bezbedno obavljaju svoj rad, bez rizika po njihovu bezbednost, zdravlje i blagostanje na radu.

II. Radna mesta na otvorenom prostoru

1. Stabilnost i čvrstoća
1.1. Pokretne ili nepokretne radne površine, bez obzira na visinu na kojoj su postavljene, moraju da budu
stabilne i čvrste, uzimajući u obzir:
1.1.1. broj zaposlenih koji ih koristi;
1.1.2. najveću nosivost i raspodelu opterećenja;
1.1.3. spoljne uticaje kojima su izloženi.
1.2. Ako oslonci i druge komponente potporne konstrukcije radne površine nisu sami po sebi stabilni,
njihova stabilnost se mora obezbediti odgovarajućim bezbednim metodama učvršćivanja da bi se sprečila
slučajna ili neočekivana pomeranja cele konstrukcije ili pojedinih njenih delova.
1.3. Provera
1.3.1. Stabilnost i čvrstoća radnih površina moraju se na odgovarajući način proveravati, a
naročito kod svake promene nivoa po visini ili dubini.

2. Energetske instalacije
2.1. Energetske instalacije, a naročito one koje su izložene spoljnim uticajima, moraju se redovno
pregledati i održavati u ispravnom stanju.

10
2.2. Instalacije koje su postojale pre početka rada na gradilištu moraju da budu identifikovane,
pregledane i označene.
2.3. Kad god je to moguće, postojeće vazdušne električne vodove treba premestiti izvan gradilišta ili
isključiti njihovo napajanje. Ako to nije moguće, mora se postaviti odgovarajuća zaštita ili upozorenja da
bi se obezbedilo da zaposleni, vozila, električne i druge instalacije na gradilištu ne dođu u direktan ili
indirektan dodir sa vazdušnim električnim vodovima. Ako vozila prolaze ispod vazdušnih električnih
vodova mora se postaviti odgovarajuća zaštita i oznake upozorenja.

3. Atmosferski utcaji
3.1. Zaposleni moraju biti zaštićeni od štetnog dejstva atmosferskih uticaja na njihovu bezbednost i
zdravlje.

4. Predmet koji mogu past

4.1. Kad god je to tehnički izvodljivo, zaposleni moraju biti zaštićeni od predmeta koji mogu da padnu na
njih obezbeđivanjem konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu.
4.2. Materijali i oprema moraju biti raspoređeni ili postavljeni tako da se ne mogu srušiti ili prevrnuti.
4.3. Kada god je to potrebno, prolazi na gradilištu moraju da budu natkriveni ili pristup opasnim mestima
mora da bude zabranjen.

5. Pad sa visine
5.1. Pad sa visine mora se sprečiti fizičkim ograđivanjem radnih mesta na visini propisanim zaštitnim
ogradama.
5.2. Rad na visini može se obavljati isključivo uz korišćenje odgovarajuće zaštitne opreme ili primenu
kolektivnih mera zaštite kao što su zaštitne korpe, radne platforme ili zaštitne mreže. Ako upotreba takve
opreme, usled prirode posla nije moguća, mora se primenom drugih mera obezbediti odgovarajuća
bezbednost zaposlenih.

6. Skele i lestve
6.1. Sve skele moraju biti projektovane, postavljene i održavane u skladu sa propisima, da se ne sruše ili
slučajno pomere.
6.2. Radni podovi, prelazi i pristupi na radne etaže skele moraju biti postavljeni, dimenzionisani, zaštićeni i
korišćeni tako da zaposleni ne mogu da padnu sa njih i da ne budu izloženi predmetima koji mogu pasti
na njih.
6.3. Skele se moraju pregledati i kontrolisati od strane stručnog lica na gradilištu, a mogu se koristiti
nakon izvršenog pregleda i izdatog odobrenja za korišćenje. Pregledi i kontrole se vrše:
6.3.1. pre početka korišćenja kao i pre korišćenja na novim mestu rada posle premeštanja;
6.3.2. u toku korišćenja u redovnim vremenskim razmacima;
6.3.3. posle bilo kakve modifikacije, posle dužeg korišćenja, posle izlaganja lošem vremenu ili
potresima i bilo kom sličnom uticaju koji bi ugrozio stabilnost i čvrstinu skele.
6.4. Lestve moraju biti dovoljno čvrste i održavane u ispravnom stanju. Lestve moraju pravilno da se
koriste i prilikom upotrebe moraju da se postavljaju na mestima koja odgovaraju njihovoj nameni.

11
6.5. Pokretne skele moraju biti obezbeđene od nekontrolisanog pomeranja.

7. Oprema za dizanje
7.1. Sva oprema za dizanje, uključujući njihove sastavne delove, dodatnu opremu, ankere i nosače, mora
da bude:
7.1.1. projektovana i izrađena u skladu sa propisima i dovoljno čvrsta za korišćenje u skladu sa
namenom;
7.1.2. pravilno postavljena i korišćena;
7.1.3. održavana u ispravnom stanju;
7.1.4. pregledana i ispitana u skladu sa propisima;
7.1.5. korišćena od strane stručno osposobljenih zaposlenih.
7.2. Na svoj opremi za dizanje mora biti jasno naznačena nosivost.
7.3. Oprema za dizanje ne sme se koristiti za namene za koje nije predviđena.

8. Vozila i oprema za iskopavanje i prenošenje materijala

8.1. Sva vozila i oprema za iskopavanje i prenošenje materijala koja se koriste, mora da bude:
8.1.1. projektovana i izrađena u skladu propisima, uzimajući u obzir principe ergonomije;
8.1.2. održavana u ispravnom stanju;
8.1.3. korišćena u skladu sa njihovom namenom.
8.2. Vozači i lica koja upravljaju vozilima i opremom za iskopavanje, prenošenje i prevoz materijala moraju
da budu stručno osposobljeni za rukovanje tom opremom.
8.3. Moraju se primeniti preventivne mere da bi se obezbedilo da vozila i oprema za iskopavanje i
prenošenje materijala ne upadne u iskope ili vodu.
8.4. Vozila i oprema za iskopavanje, prenošenje i prevoz materijala, kada je to potrebno, moraju da budu
opremljeni zaštitnim konstrukcijama koje štite vozača, odnosno rukovaoca u slučaju prevrtanja i/ili od
padajućih predmeta.

9. Instalacije, oprema i uređaji

9.1. Instalacije, oprema i uređaji, uključujući i ručni alat, moraju da budu:
9.1.1. projektovana i izrađena u skladu propisima, uzimajući u obzir principe ergonomije;
9.1.2. održavana u ispravnom stanju;
9.1.3. korišćena u skladu sa njihovom namenom;
9.1.4. instalacijama, opremom i uređajima mogu da rukuju i/ili da sa njima upravljaju samo
stručno osposobljena lica.
9.2. Uređaji i oprema pod pritiskom moraju se redovno pregledati i ispitivati u skladu sa propisima.

10. Iskopi, bunari, podzemni radovi, tuneli i zemljani radovi

10.1. Za vreme izvođenja radova na iskopima, u bunarima, pod zemljom, u tunelima i zemljanih radova,
moraju se primeniti mere za bezbedan i zdrav rad, a posebno:
10.1.1. koristiti odgovarajuće podgrade ili nasipe;
10.1.2. otkloniti opasnosti od pada zaposlenih, materijala ili predmeta ili poplava;

12
 10.1.3. obezbediti zadovoljavajuće provetravanje u svim radnim prostorima, odnosno obezbediti
svež vazduh koji nije zagađen i štetan za zdravlje zaposlenih;
10.1.4. obezbediti zaposlenima evakuaciju do bezbedne zone u slučaju požara, poplave ili
obrušavanja materijala.
10.2. Pre početka radova na iskopavanju moraju se preduzeti mere kako bi se prepoznale i smanjile
opasnosti koje mogu da nastanu na mestima na kojima postoje podzemni vodovi ili druge instalacije.
10.3. Pristupi iskopima moraju da budu obezbeđeni i bezbedni.
10.4. Materijali i vozila moraju da budu propisno udaljeni od iskopa, a ako je potrebno, treba postaviti
odgovarajuće ograde.

11. Rušenje
11.1. U slučaju kada radovi na rušenju objekta ili konstrukcije mogu da predstavljaju opasnost moraju se:
11.1.1. odrediti odgovarajuće mere, metode i postupak rušenja;
11.1.2. planirati i izvoditi radovi isključivo pod nadzorom stručnog lica.

12. Metalni i betonski ramovi, oplate i teški montažni element

12.1. Metalni ili betonski ramovi i njihovi elementi, oplate, montažni elementi ili privremeni nosači i
podupirači moraju se montirati i demontirati samo pod nadzorom stručnog lica.
12.2. Moraju da budu primenjene preventivne mere za bezbednost zaposlenih od opasnosti koje nastaju
usled privremene nedovoljne čvrstoće ili nestabilnosti konstrukcije.
12.3. Oplate, privremeni nosači i podupirači moraju se projektovati i konstruisati, odnosno izraditi,
postaviti i održavati tako da bez opasnosti mogu podneti opterećenje i naprezanje kome mogu biti
izloženi.

13. Potporne konstrukcije i kesoni

13.1. Potporne konstrukcije i kesoni moraju da budu:
13.1.1. izrađeni od materijala odgovarajuće čvrstoće;
13.1.2. opremljeni kako bi se zaposleni u slučaju ulaska vode ili materijala mogli skloniti na
bezbedno mesto.
13.2. Postavljanje, montaža, izmene ili demontaža potpornih konstrukcija ili kesona mora da se obavljaja
pod nadzorom stručnog lica.
13.3. Stručno lice mora u određenim vremenskim intervalima da izvrši pregled svih potpornih
konstrukcija i kesona.

14. Radovi na krovu

14.1. Ukoliko je neophodno, da bi se smanjili rizici, moraju da budu primenjene kolektivne mere za
bezbednost i zdravlje na radu radi sprečavanja pada zaposlenih, alata ili drugih predmeta ili materijala.
14.2. Kad zaposleni rade na krovu ili u blizini krova ili na bilo kojoj drugoj površini koja je izrađena od
lomljivih materijala kroz koje mogu da propadnu, moraju da budu primenjene mere da se obezbedi da se
zaposleni kreću pažljivo i da ne dođe do pada sa krova ili kroz krov.

13
Mere za bezbednost i zdravlje na radu prema Pravilniku o sadržaju Elaborata o uređenju
gradilišta

Mere za bezbednost i zdravlje na radu sadrže:

1) mere za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika u odnosu na radove koji se izvode na gradilištu;
2) način organizovanja pružanja prve pomoći na gradilištu, spasavanje i evakuaciju u slučaju opasnosti;
3) mere za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika pri upotrebi eksploziva (istovar, skladištenje,
utovar, prevoz, odlaganje na mestu upotrebe i upotreba eksploziva), kao i preduzimanje mera, ako se
utvrdi prisustvo opasnih predmeta (neeksplodiranih naprava), odnosno materija i mera za njihovo
stručno uklanjanje;
4) mere za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika pri montažnom građenju obuhvataju istovar,
skladištenje, postavljanje u položaj za dizanje, dizanje elemenata, postavljanje u projektovani položaj i
osiguranje od preturanja ili pada u podignutom položaju;
5) mere zaštite zaposlenih od sredstava saobraćaja i mere za nesmetano odvijanje saobraćaja, kada kroz
područje gradilišta prolazi javni put.

Mere bezbednosti i zdravlja na radu pri ručnom prenošenju tereta

I. Osnovne odredbe
Član 1.
Ovim pravilnikom propisuju se minimalni zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u
obezbeđivanju primene preventivnih mera pri ručnom prenošenju tereta pri kojem naročito postoji rizik
od nastanka povrede ili oboljenja kičmenog stuba.

Član 2.
Ručno prenošenje tereta, u smislu ovog pravilnika, predstavlja svako prenošenje ili pridržavanje
tereta mase veće od tri kilograma od strane jednog ili više zaposlenih, uključujući podizanje, spuštanje,
guranje, vučenje, nošenje ili pomeranje tereta pri kojem, usled njegovih karakteristika ili nepovoljnih
ergonomskih uslova, naročito postoji rizik od nastanka povrede ili oboljenja kičmenog stuba zaposlenih.

Član 3.
Pod izrazom kičmeni stub podrazumeva se kičmeni stub sa svim pripadajućim strukturama.

II. Obaveze poslodavca

Član 4.
Poslodavac je dužan da preduzme odgovarajuće organizacione mere ili da koristi odgovarajuća
sredstva, a naročito opremu za rad na mehanizovani pogon da bi izbegao ručno prenošenje tereta.
Poslodavac je dužan da, gde nije moguće izbeći ručno prenošenje tereta, preduzme odgovarajuće
organizacione mere, koristi odgovarajuća sredstva ili da obezbedi zaposlenima korišćenje takvih sredstava
sa ciljem da se otkloni ili smanji rizik od nastanka povrede ili oboljenja kičmenog stuba koji nastaje pri
tom ručnom prenošenju tereta.

Član 5.
Poslodavac je dužan da, u slučaju kada se ručno prenošenje tereta ne može izbeći, organizuje
obavljanje poslova tako da se ručno prenošenje tereta obavlja na bezbedan i zdrav način i da:
1. proceni, ukoliko je moguće pre početka obavljanja poslova, bezbednosne i zdravstvene uslove na
radu prema vrsti poslova uzimajući u obzir karakteristike tereta;

14
 2. sprovođenjem preventivnih mera otkloni ili smanji rizik od nastanka povrede kičmenog stuba
zaposlenih, uzimajući u obzir karakteristike radne okoline i zahteve koji se javljaju pri obavljanju
poslova.

Poslodavac je dužan da, radi procene bezbednosnih i zdravstvenih uslova na radu i sprovođenja
preventivnih mera, izvrši procenu rizika na radnom mestu i u radnoj okolini na kome se ručno prenošenje
tereta ne može izbeći, uzimajući u obzir faktore rizika u skladu sa Pregledom faktora rizika (Prilog 1),
odnosno da izvrši delimičnu izmenu i dopunu akta o proceni rizika ukoliko je procena rizika izvršena tako
da nisu evidentirani i procenjeni faktori rizika navedeni u Prilogu 1. Pregled faktora rizika (Prilog 1)
odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 6.
Poslodavac je dužan da obezbedi da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim
mogućnostima zaposlenog, odnosno da pri raspoređivanju zaposlenog na poslove na kojima se ručno
prenošenje tereta nije moglo izbeći uzme u obzir individualne faktore rizika za te zaposlene u skladu sa
Pregledom individualnih faktora rizika (Prilog 2). Pregled individualnih faktora rizika (Prilog 2) odštampan
je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 7.
Poslodavac je dužan da, u slučaju kada se ručno prenošenje tereta ne može izbeći, organizuje
obavljanje poslova tako da zaposleni podižu ili nose teret čija masa ne prelazi odgovarajuću vrednost u
skladu sa vrednostima navedenim u Tabeli 1.

Starosna dob zaposlenih Najveća dozvoljena

masa tereta (kg)
Muškarci
15-19 godina 35
od 19 do 45 godina 50
više od 45 godina 40

Poslodavac je dužan da, u slučaju kada se ručno prenošenje tereta ne može izbeći, organizuje
obavljanje poslova tako da trudnice ne obavljaju poslove ručnog prenošenja tereta.

Član 8.
Poslodavac je dužan da, u slučaju kada se ručno prenošenje tereta ne može izbeći, organizuje
obavljanje poslova tako da kumulativna masa tereta koji zaposleni podižu i nose ne prelazi odgovarajuću
vrednost u skladu sa vrednostima navedenim u Tabeli 2.

Dužina nošenja (m) Učestanost nošenja (min-1) Kumulativna masa

kg/min kg/h
≤1 8 120 7.200
>1 ≤ 2 5 75 4.500
>2≤4 4 60 3.000
> 4 ≤ 10 2 30 1.500
> 10 ≤ 20 1 15 750

15
 Kumulativna masa tereta jeste proizvod mase tereta i učestanosti nošenja u jedinici vremena.
Kumulativna masa tereta koji podižu i nose žene ne sme da bude veća od 4.000 u toku osmočasovnog
radnog vremena.
III. Obaveštavanje zaposlenih
Član 9.
Poslodavac je dužan da zaposlenima ili njihovim predstavnicima za bezbednost i zdravlje na radu
obezbedi sve informacije koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, a naročito o merama koje se
preduzimaju u cilju ostvarivanja bezbednih i zdravih uslova za rad pri ručnom prenošenju tereta.
Informacije moraju da sadrže minimum podataka koji se odnose na:
1. masu tereta;
2. težište najteže strane tereta kod ekscentričnih tereta.

IV. Osposobljavanje zaposlenih

Član 10.
Poslodavac je dužan da u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, zaposlene koji ručno
prenose teret upozna sa svim vrstama rizika koji se mogu pojaviti na radnom mestu i u radnoj okolini, a
koji nastaju pri ručnom prenošenju tereta.

V. Saradnja poslodavca i zaposlenih

Član 11.
Poslodavac i zaposleni, odnosno njihovi predstavnici za bezbednost i zdravlje na radu dužni su da
sarađuju u vezi sa svim pitanjima koja se odnose na ručno prenošenje tereta.

Mere bezbednosti i zdravlja na radu pri izlaganju hemijskim materijama

Procenjivanje rizika u odnosu na opasne hemijske materije
Član 5.
Poslodavac je dužan da pri proceni rizika, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu, prvo
utvrdi da li su opasne hemijske materije prisutne na radnom mestu. Ukoliko poslodavac utvrdi njihovu
prisutnost, dužan je da proceni rizik po bezbednost i zdravlje zaposlenih koji se javlja usled prisustva tih
hemijskih materija, uzimajući u obzir sledeće:
1. njihova opasna svojstva;
2. informacije o bezbednosti i zdravlju na radu koje dostavlja snabdevač, na primer bezbednosni list
(safety data sheet);
3. nivo, vrstu i trajanje izloženosti;
4. okolnosti pri radu koji uključuje takve materije, uključujući i njihovu količinu;
5. sve granične vrednosti izloženosti hemijskim materijama na radnom mestu i/ili biološke granične
vrednosti;
6. efekat preventivnih mera koje su preduzete ili treba da budu preduzete;
7. izveštaje o rezultatima praćenja zdravstvenog stanja, ukoliko su dostupni.

Na zahtev poslodavca, snabdevač hemijskih materija je dužan da dostavi i dodatne informacije

koje su potrebne za procenu rizika, i ako je moguće specifičnu procenu rizika za korisnike.
Poslodavac je dužan da aktom o proceni rizika u pismenoj formi, donetim u skladu sa Zakonom o
bezbednosti i zdravlju na radu, utvrdi koje mere za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika od
hemijskih materija su primenjene u smislu čl. 6. i 7. ovog pravilnika. U zaključku akta o proceni rizika
poslodavac može dati obrazloženje da vrsta i priroda opasnosti i/ili štetnosti vezanih za prisutne hemijske
materije čine dalju detaljnu procenu rizika nepotrebnom.

16
 Poslodavac je dužan da izvrši delimičnu izmenu i dopunu akta o proceni rizika u slučaju kada je
došlo do značajnih promena u procesu rada, odnosno kada utvrđene mere za bezbedan i zdrav rad nisu
odgovarajuće ili kada rezultati praćenja zdravstvenog stanja zaposlenog pokažu da je to neophodno.
Poslodavac je dužan da u postupku procene rizika sagleda sve aktivnosti na radnom mestu (na
primer i održavanje), prilikom kojih je moguće očekivati povećanu izloženost hemijskim materijama, kao i
druge faktore u procesu rada koji mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenih, odnosno rizike od
nastanka povreda na radu i/ili oštećenja zdravlja koji se ne mogu otkloniti ili u dovoljnoj meri smanjiti, čak
i kada su sprovedene sve tehničke mere.
Na radnim mestima gde prilikom obavljanja aktivnosti dolazi do izloženosti zaposlenog dejstvu
više vrsta opasnih hemijskih materija, poslodavac je dužan da proceni rizik koji predstavlja kombinaciju
svih opasnih hemijskih materija.
Poslodavac je dužan da u slučaju nove aktivnosti na radnom mestu koja obuhvata opasne
hemijske materije, obezbedi da ta aktivnost počinje tek nakon što je izvršena procena rizika i kada su
utvrđene i sprovedene sve preventivne mere za bezbedan i zdrav rad.

17
 2. Primena načela prevencije
Član 6.
Poslodavac je dužan da primenjuje preventivne mere za bezbednost i zdravlje na radu prilikom
obavljanja svake aktivnosti koja uključuje opasne hemijske materije, u skladu sa Zakonom o bezbednosti i
zdravlju na radu i odredbama ovog pravilnika.
Poslodavac je dužan da, rizik od nastanka povreda i/ili oštećenja zdravlja zaposlenog na random
mestu koje uključuje hemijske materije spreči, otkloni ili smanji na najmanju moguću meru:
1. planiranjem i organizacijom sistema rada na radnom mestu;
2. obezbeđivanjem odgovarajuće opreme za rad sa hemijskim materijama, kao i uvođenjem
postupaka održavanja koji osiguravaju bezbednost i zdravlje zaposlenog;
3. smanjenjem na minimum broja zaposlenih koji su izloženi ili mogu da budu izloženi opasnim
hemijskim materijama;
4. smanjenjem trajanja i intenziteta izloženosti na minimum;
5. primenom odgovarajućih higijenskih mera;
6. smanjenjem količine hemijskih materija prisutnih na radnom mestu na minimum potrebnih za tu
vrstu aktivnosti;
7. utvrđivanjem odgovarajućih radnih postupaka uključujući i uputstva za bezbedno rukovanje,
skladištenje, i transport opasnih hemijskih materija i otpada koji sadrži takve hemijske materije u
okviru radnog mesta.

Na radnom mestu gde se, u smislu člana 5. stav 1. ovog pravilnika, utvrdi rizik od nastanka
povrede ili oštećenja zdravlja zaposlenog, poslodavac je dužan da obezbedi primenu preventivnih mera, u
smislu čl. 7, 8. i 11. ovog pravilnika.
Na radnom mestu gde se, u smislu člana 5. stav 1. ovog pravilnika, utvrdi da zbog prisutne
količine hemijskih materija postoji samo neznatan rizik od nastanka povreda ili oštećenja zdravlja
zaposlenog i da su preduzete mere, u smislu st. 1. i 2. ovog člana, dovoljne da smanje rizik odredbe čl. 7,
8. i 11. ovog pravilnika se ne primenjuju.

3. Preventvne mere
Član 7.
Poslodavac je dužan da rizik od nastanka povreda na radu i/ili oštećenja zdravlja zaposlenih na
radnom mestu usled dejstva opasnih hemijskih materija spreči, otkloni ili smanji na najmanju moguću
meru.
Poslodavac je dužan da, u primeni stava 1. ovog člana, prednost daje zameni, tako što izbegava
upotrebu opasne hemijske materije i zamenjuje je hemijskom materijom ili procesom koji, pod uslovima
njegove upotrebe, nije opasan ili je manje opasan za bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Kada je aktivnost takve prirode da rizik nije moguće sprečiti, otkloniti ili smanjiti zamenom,
imajući u vidu aktivnost i procenu rizika propisanu članom 5. ovog pravilnika, poslodavac je dužan da
smanji rizik na najmanju moguću meru primenom preventivnih mera utvrđenih procenom rizika
sprovedenom u smislu člana 5. ovog pravilnika.
Ove mere uključuju, po redu prioriteta:
1. projektovanje odgovarajućih procesa rada i tehničke kontrole, kao i upotrebu
odgovarajuće opreme i materijala, kako bi se izbeglo ili u najvećoj mogućoj meri smanjilo
oslobađanje opasnih hemijskih materija koje mogu predstavljati rizik od povreda na radu
ili oštećenja zdravlja zaposlenog na radnom mestu;
2. primenu kolektivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu na izvoru rizika, kao što su
odgovarajuća ventilacija i odgovarajuće organizacione mere;

18
 3. tamo gde izloženost ne može biti sprečena drugim sredstvima, primenjuju se pojedinačne
mere za bezbednost i zdravlje na radu, uključujući i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na
radu.

Pored primene mera, iz st. 2, 3. i 4. ovog člana, poslodavac je dužan da obezbedi praćenje
zdravstvenog stanja zaposlenih, u smislu člana 11. ovog pravilnika.
Poslodavac je dužan da, redovno, kao i kada dođe do promene uslova radne okoline koji mogu
uticati na izloženost zaposlenih hemijskim materijama, angažuje pravno lice sa licencom za vršenje
preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline koji mogu biti opasni po zdravlje zaposlenih na
radnom mestu, posebno u odnosu na granične vrednosti izloženosti na random mestu.
Poslodavac je dužan da prilikom sprovođenja procene rizika, iz člana 5. ovog pravilnika, uzima u
obzir rezultate ispitivanja iz stava 6. ovog člana.
Poslodavac je dužan da prilikom svakog prekoračenja granične vrednosti izloženosti na random
mestu, uzimajući u obzir podatke o vrsti hemijske materije i nivou izloženosti iz stručnog nalaza, odmah
sprovede sve preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, kako bi izloženost zaposlenog hemijskoj materiji
bila u dozvoljenim granicama.
Na osnovu sprovedenog postupka procene rizika i primene načela prevencije, u smislu čl. 5 i 6.
ovog pravilnika, poslodavac je dužan da preduzima tehničke i/ili organizacione mere koje odgovaraju vrsti
aktivnosti, uključujući skladištenje, rukovanje i odvajanje nekompatibilnih hemijskih materija,
obezbeđujući zaposlenima zaštitu od opasnosti koje nastaju usled fizičkohemijskih svojstava hemijskih
materija.
Navedene mere poslodavac preduzima prema prioritetu tako da:
1. spreči prisustvo opasnih koncentracija zapaljivih supstanci ili opasnih količina nestabilnih
supstanci na radnom mestu, ili gde priroda posla to ne dozvoljava;
2. izbegava prisustvo izvora paljenja koji mogu da izazovu požar i eksploziju, ili nepovoljne
uslove koji mogu da dovedu do štetnih fizičkih efekata hemijski nestabilnih supstanci ili
smeša supstanci;
3. ublaži štetne uticaje po zdravlje i bezbednost zaposlenih u slučaju požara ili eksplozije
uzrokovanih paljenjem zapaljivih supstanci, ili štetnih fizičkih uticaja hemijski nestabilnih
supstanci ili smeša supstanci.

Oprema za rad i sistemi za bezbednost koje poslodavac obezbeđuje za zaštitu zaposlenih moraju
da budu oblika, izrađeni i nabavljeni u skladu sa propisima o bezbednosti proizvoda, kao i da obezbeđuju
potpunu bezbednost i zdravlje zaposlenih.
U primeni tehničkih i/ili organizacionih mera koje preduzima, poslodavac je dužan da uzme u
obzir usaglašenost opreme za rad i bezbednosnih sistema sa zahtevima za upotrebu u potencijalno
eksplozivnoj atmosferi.
Poslodavac je dužan da sprovodi mere kontrole i/ili ispitivanja sklopova postrojenja, opreme za
rad i bezbednosnih sistema ili obezbeđuje opremu za sprečavanje eksplozija, ili uređaje za oslobađanje
eksplozivnog pritiska.

4. Postupci u slučaju povreda na radu i opasnih pojava

Član. 8.
U cilju sprovođenja bezbednosti i zdravlja na radu, radi sprečavanja povreda na radu i oštećenja
zdravlja zaposlenih ili opasnih pojava, zbog prisustva opasnih hemijskih materija na random mestu,
poslodavac je dužan da utvrdi postupke koji se primenjuju kada do takvog događaja dođe.
Tim postupcima utvrđuje se praktično osposobljavanje zaposlenih koje treba da se sprovodi u
redovnim intervalima, uključujući i obezbeđivanje pružanja prve pomoći i opreme za prvu pomoć.

19
 U slučaju kada dođe do događaja, iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da odmah
preduzme mere za smanjenje uticaja tog događaja i obaveštava zaposlene koji su određeni za otklanjanje
uticaja tog događaja.
U cilju uspostavljanja normalnog stanja, poslodavac je dužan da:
1. sprovede odgovarajuće mere za otklanjanje nastale situacije, što je pre moguće;
2. dozvoli rad u ugroženom području ili druge neophodne radnje samo onim zaposlenima
koji su neophodni za rad u ugroženom području.

Poslodavac je dužan da, zaposlenima kojima je dozvolio rad u ugroženom području, obezbedi
odgovarajuća sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu, kao i drugu specijalnu bezbednosnu opremu.
Zaposleni su dužni da koriste sredstva i opremu za ličnu zaštitu kao i bezbednosnu opremu sve
dok takvo stanje traje. Takvo stanje ne sme biti trajno.
Poslodavac je dužan da spreči prisustvo u ugroženom području licima koja nisu zaštićena
odgovarajućim sredstvima i opremom za ličnu zaštitu, odnosno koja ne upotrebljavaju drugu specijalnu
bezbednosnu opremu.
Poslodavac je dužan da obezbedi sisteme za upozorenje i komunikaciju kojima se signalizira
povećana opasnost za bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih, koje uključuju odgovarajuće
postupanje i mere sanacije, kao i akcije usmerene na ukazivanje pomoći, evakuaciju i spasavanje,
odmah kada nastane potreba.
Poslodavac je dužan da obezbedi da sve informacije o hitnim postupcima, koje obuhvataju
opasne hemijske materije, budu dostupne nadležnim unutrašnjim i spoljnim službama za postupanje u
slučaju povreda na radu i opasnih pojava.
Te informacije moraju da sadrže:
1. prethodno obaveštenje o svim mogućim opasnostima i štetnostima na radu, postupke o
utvrđivanju opasnosti i štetnosti, i način i mere za njihovo otklanjanje, tako da službe za
hitne slučajeve mogu da pripreme sopstvene postupke za reakciju i druge potrebne
mere;
2. sve dostupne informacije o opasnostima i štetnostima koje se javljaju ili mogu da se jave
u vreme povreda na radu ili opasnih pojava, uključujući i podatke o postupcima
propisanim u skladu sa ovim članom.

5. Informisanje i osposobljavanje zaposlenih

Član 9.
Poslodavac je dužan da zaposleni i/ili njihovi predstavnici za bezbednost i zdravlje na radu
budu:
1. informisani o podacima dobijenim na osnovu akta o proceni rizika, sprovedenog u smislu
člana 5. ovog pravilnika, i informisani o izmenama i dopunama akta o proceni rizika kada
dođe do značajnih promena u procesu rada;
2. informisani o opasnim hemijskim materijama koje se javljaju na radnom mestu, vrsti i
nazivu tih materija, riziku od nastanka povreda na radu ili oštećenja zdravlja zaposlenih,
obavezujućim graničnim vrednostima izloženosti na radnom mestu i drugim zakonskim
odredbama;
3. informisani i osposobljeni za bezbedan i zdrav rad i upoznati sa odgovarajućim merama za
sprečavanje, otklanjanje ili smanjivanje rizika od povreda na radu ili oštećenja zdravlja,
koje treba da preduzmu da ne bi ugrozili svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i
zdravlje drugih lica na radnom mestu;
4. informisani gde se nalaze svi bezbednosni listovi (safety data sheet) dostavljeni od
snabdevača.

20
 Poslodavac je dužan da vodi računa da podaci o kojima informiše zaposlene odgovaraju ishodu
procene rizika sprovedene u smislu člana 5. ovog pravilnika. Način informisanja može da bude putem
obaveštavanja, uputstava ili instrukcija, usmeno ili pismeno, u zavisnosti od vrste i nivoa rizika, utvrđenog
u postupku procene rizika.
Poslodavac je dužan da, uzimajući u obzir okolnosti koje se menjaju, vrši izmene i dopune svih
informacija koje se odnose na procenu rizika pri izlaganju hemijskim materijama.
Ako posude i cevovodi za opasne hemijske materije, koji se koriste u procesu rada, nisu obeleženi,
u skladu sa propisima o obeležavanju hemijskih materija i propisanim oznakama za bezbednost i zdravlje
na radnom mestu, poslodavac je dužan da obezbedi da se sadržaj u posudama i cevovodima, kao i vrste
materija sa pratećim opasnostima, mogu jasno prepoznati.
Snabdevači ili proizvođači opasnih hemijskih materija dužni su da na zahtev poslodavca obezbede
sve podatke o opasnim hemijskim materijama koji su potrebni za procenu rizika u smislu člana 5. stav 1.
ovog pravilnika.
IV. Ostale odredbe
1. Zabrane
Član 10.
U cilju sprečavanja izloženosti zaposlenih rizicima od povreda na radu i oštećenja zdravlja,
nastalih usled dejstva određenih hemijskih materija i/ili određenih aktivnosti koje uključuju hemijske
materije, zabranjuje se proizvodnja, prerada ili korišćenje na radnom mestu hemijskih materija i
aktivnosti sadržanih u Prilogu 3.
Spisak hemijskih materija i/ili aktivnosti čija je proizvodnja, prerada ili korišćenje na random
mestu zabranjena dat je u Prilogu 3. koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
Izuzetno se mogu dozvoliti odstupanja od zahteva, navedenih u stava 1. ovog člana, u slučajevima
za:
1. isključivu svrhu naučnog istraživanja i testiranja, uključujući i analize;
2. aktivnosti namenjene otklanjanju hemijskih materija prisutnih u obliku nus-proizvoda ili
otpada;
3. proizvodnju hemijskih materija navedenih u stavu 1. ovog člana, u svrhu korišćenja kao
poluproizvoda, i za takvo korišćenje.

Poslodavac je dužan da spreči izlaganje zaposlenih hemijskim materijama navedenim u stavu 1.

ovog člana, i da obezbedi da se proizvodnja i najranije moguće korišćenje takvih hemijskih materija kao
poluproizvoda obavlja u zatvorenom sistemu, tako da se navedene hemijske materije mogu otkloniti
samo ako je to potrebno za kontrolu ili popravku sistema.
Kada su odstupanja dozvoljena, u smislu stava 2. ovog člana, poslodavac je dužan da pre
upotrebe hemijskih materija iz Priloga 3, izvesti nadležnu inspekciju rada najmanje osam dana pre
početka rada.
Izveštaj mora da sadrži sledeće podatke:
1. razlog zbog koga se odstupanje zahteva;
2. količinu hemijskih materija koja će se koristiti godišnje;
3. aktivnosti i/ili reakcije ili obuhvaćene procese;
4. broj zaposlenih koji bi mogli biti izloženi;
5. predviđene preventivne mere za bezbednost i zdravlje na radu za te zaposlene;
6. tehničke i organizacione mere preduzete za sprečavanje izloženosti zaposlenih.

21
 2. Praćenje zdravstvenog stanja
Član 11.
Poslodavac je dužan da, obezbedi propisano praćenje zdravstvenog stanja za zaposlene koji rade,
ili treba da rade, na radnim mestima za koje rezultati procene rizika, iz člana 5. ovog pravilnika, utvrde da
su radna mesta sa povećanim rizikom od nastanka povreda na radu ili oštećenja zdravlja.
Rezultati dobijeni po osnovu praćenja zdravstvenog stanja zaposlenog uzimaju se u obzir ako su
primenjene preventivne mere za bezbednost i zdravlje na radu na radnom mestu sa povećanim rizikom, a
odgovarajući su tamo gde:
1. je izloženost zaposlenog opasnim hemijskim materijama takva da se utvrđena bolest ili
nepovoljan uticaj na zdravlje mogu povezati sa izloženošću;
2. postoji verovatnoća da se bolest ili uticaji na zdravlje mogu pojaviti zbog naročito teških
uslova rada zaposlenog;
3. dijagnostički postupak ne predstavlja rizik za zaposlenog;
4. postoje provereni dijagnostički postupci za otkrivanje bolesti ili uticaja na zdravlje.

U slučaju gde je obavezujuća biološka granična vrednost utvrđena, kako je to navedeno u Prilogu
2, praćenje zdravstvenog stanja zaposlenog koji radi ili treba da radi na radnom mestu sa povećanim
rizikom je obavezan zahtev za rad sa određenim opasnim hemijskim materijama, u skladu sa postupcima i
periodima navedenim u tom prilogu.
Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o uslovu iz prethodnog stava ovog člana pre početka
obavljanja aktivnosti koje uključuju rizik od izloženosti navedenoj opasnoj hemijskoj materiji.
Za svakog zaposlenog iz stava 1. ovog člana, za koga se prati zdravstveno stanje vodi se evidencija
i stalno se dopunjuju podaci o zdravstvenom stanju i podaci o izloženosti hemijskim materijama.
Podaci o praćenju zdravstvenog stanja i izloženosti sadrže rezultate izvedenog praćenja
zdravstvenog stanja i bilo koje dodatne informacije koje su važne za pojedinačnu izloženost zaposlenog.
Biološki monitoring može biti deo praćenja zdravstvenog stanja.
Podaci o zdravstvenom stanju i izloženosti se čuvaju u odgovarajućem obliku koji obezbeđuje
mogućnost naknadnog uvida uz poštovanje obaveze o poverljivosti ličnih podataka. Svakom zaposlenom
potrebno je obezbediti pristup svojim ličnim podacima o zdravstvenom stanju i izloženosti.
Na zahtev nadležnog organa poslodavac je dužan da stavi na raspolaganje podatke o praćenju
zdravstvenog stanja iz stava 1. ovog člana.
Pre prestanka poslovanja poslodavac je dužan da, nadležnom organu dostavi podatke o
izloženosti i zdravstvenom stanju zaposlenih za koje je bilo izvršeno praćenje zdravstvenog stanja zbog
rada sa opasnim hemijskim materijama.
Kada se na osnovu praćenja zdravstvenog stanja zaposlenog utvrdi da je:
1. kod zaposlenog utvrđena bolest ili da postoji nepovoljan uticaj na zdravlje, za koje služba
medicine rada smatra da su rezultat izloženosti opasnim hemijskim materijama na
radnom mestu, ili
2. obavezujuća biološka granična vrednost prekoračena, služba medicine rada obaveštava
zaposlenog o rezultatima koji se odnose na njega lično, uključujući i informacije i savet u
vezi sa načinom praćenja zdravstvenog stanja kome treba da se podvrgne po završetku
izloženosti.
U slučaju, iz stava 10. ovog člana, poslodavac je dužan da:
1. izvrši proveru procene rizika, sprovedene u smislu člana 5. stav 1. ovog pravilnika;
2. izvrši proveru mera koje su utvrđene za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika u
smislu čl. 6. i 7 ovog pravilnika;
3. uvaži mišljenje službe medicine rada ili inspekcije rada pri sprovođenju mera u cilju
sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika, u smislu člana 7. ovog pravilnika, uključujući

22
 mogućnost premeštaja zaposlenog na drugo radno mesto na kome ne postoji rizik od
dalje izloženosti;
4. obezbedi stalno praćenje zdravstvenog stanja zaposlenog i drugih zaposlenih koji su bili
slično izloženi. U takvim slučajevima može služba medicine rada ili inspekcija rada da
predloži da ti zaposleni izvrše dodatke lekarske preglede.

3. Saradnja poslodavca i zaposlenih

Član 12.
Poslodavac je dužan da obezbedi konsultaciju i saradnju sa zaposlenima, odnosno njihovim
predstavnicima za bezbednost i zdravlje na radu u vezi sa svim pitanjima koja se odnose na izlaganje
hemijskim materijama.

PREGLED MERA ZA BEZBEDAN I ZDRAV RAD PRI KORIŠĆENJU OPREME ZA RAD SA

EKRANOM

1. Oprema za rad sa ekranom

1.1. Ekran
1.1.1. Karakteri na ekranu moraju da budu dobro definisani, jasno uobličeni, odgovarajuće
veličine i sa odgovarajućim razmacima između karaktera i redova.
1.1.2. Slika na ekranu mora da bude stabilna, bez treperenja ili drugih oblika nestabilnosti.
1.1.3. Svetlosna jačina karaktera i/ili kontrast između karaktera i pozadine moraju da budu lako
podesivi od strane zaposlenog i prilagodljivi uslovima radne okoline.
1.1.4. Ekran mora da bude podesiv u horizontalnoj i vertikalnim ravnima u skladu sa potrebama
zaposlenog.
1.1.5. Posebno postolje za ekran ili podesivi sto moraju da budu obezbeđeni.
1.1.6. Na ekranu ne sme da bude odbleska ili refleksije koji mogu da budu neprijatni za
zaposlenog.

1.2. Tastatura
1.2.1. Tastatura mora da bude sa podesivim nagibom i odvojena od ekrana tako da zaposleni
može da zauzme udoban radni položaj koji će sprečiti pojavu zamora u rukama.
1.2.2. Ispred tastature mora da postoji dovoljno prostora za oslonac šaka i ruku zaposlenog.
1.2.3. Tastatura mora da ima mat površinu da ne bi izazvala odblesak svetlosti.
1.2.4. Raspored i karakteristike tastera treba da budu takvi da olakšaju upotrebu tastature.
1.2.5. Simboli na tasterima moraju da imaju odgovarajući kontrast u odnosu na tastere i da su
čitljivi iz predviđenog položaja za rad.

1.3. Radni sto ili radna površina

1.3.1. Radni sto ili radna površina moraju da imaju dovoljno veliku površinu koja neće izazivati
odblesak i da omogućavaju fleksibilan raspored ekrana, tastature, dokumenata i prateće opreme.
1.3.2. Držač dokumenata mora da bude stabilan, podesiv i postavljen na način koji će neophodne
pokrete glave i očiju svesti na minimum.
1.3.3. Za zaposlenog mora da bude obezbeđeno dovoljno slobodnog prostora tako da može da
zauzme udoban položaj pri radu.

23
1.4. Radna stolica
1.4.1. Radna stolica mora da bude stabilna i da omogućava zaposlenom slobodu pokreta i udoban
položaj.
1.4.2. Visina sedišta mora da bude podesiva.
1.4.3. Naslon mora da bude podesiv u pogledu visine i nagiba.
1.4.4. Oslonac za stopala mora da bude obezbeđen zaposlenima koji žele da ga koriste.

2. Radna okolina
2.1. Slobodan prostor za zaposlene
2.1.1. Na radnom mestu mora da bude obezbeđen propisan slobodan prostor za zaposlene tako
da im je omogućena promena položaja i sloboda pokreta.

2.2. Osvetljenje radnih prostorija

2.2.1. Prirodno i/ili veštačko osvetljenje moraju da obezbede adekvatnu osvetljenost i kontrast
između ekrana i okoline uzimajući u obzir vrstu poslova i potrebe zaposlenih.
2.2.2. Uređenje radnog mesta i izbor veštačkog osvetljenja mora da bude izvedeno na način kojim
se sprečava nastanak odbleska ili refleksije.

2.3. Refleksija i odblesak

2.3.1. Radna mesta moraju da budu uređena na takav način da izvori prirodne svetlosti (prozori ili
otvori), providni ili prozračni zidovi i oprema i zidovi svetlih boja ne stvaraju direktni odblesak i refleksiju
na ekranu.
2.3.2. Prozori moraju da budu opremljeni odgovarajućim sistemom podesive zaštite kojim se
može smanjiti prirodno osvetljenje na radnom mestu.

2.4. Buka, zračenja i mikroklima

2.4.1. Na radnom mestu moraju da budu obezbeđeni propisani uslovi radne okoline u pogledu
buke zračenja i mikroklime.
2.4.2. Oprema za rad sa ekranom ne sme da bude izvor buke koja će ometati razgovor ili izvor
toplotnog zračenja koje bi bilo neprijatno za zaposlene.

Mere bezbednosti i zdravlja na radu pri izlaganju biološkim štetnostima

Higijena i pojedinačne mere bezbednost i zdravlja na radu
Član 9
Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom, koji obavlja poslove pri kojima jeste ili može biti
izložen biološkim štetnostima, rad pri kojem su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, a
naročito da obezbedi da:
1. zaposleni ne konzumiraju hranu ili tečnost u radnom prostoru u kojem postoji rizik od
kontaminacije biološkim štetnostima;
2. je zaposlenima obezbeđena odgovarajuća zaštitna odeća ili druga odgovarajuća sredstva i
oprema za ličnu zaštitu na radu;
3. su zaposlenima obezbeđene odgovarajuće prostorije sa tuševima i umivaonicima u kojima se
nalaze antiseptična sredstva za pranje očiju i/ili kože;
4. se sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu:
 odlažu u za to određeno mesto,
 redovnim čišćenjem održavaju u zadovoljavajućem higijenskom stanju nakon
svakog korišćenja,
 popravljaju i zamenjuju pre korišćenja ukoliko su oštećena;

24
 5. su detaljno određeni postupci za uzimanje, rukovanje i obradu uzoraka ljudskog i životinjskog
porekla.

Sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu uključujući zaštitnu odeću iz stava 1. ovog člana i radno
odelo, koji se mogu kontaminirati biološkim štetnostima, moraju se skinuti pre napuštanja radnog
prostora i odvojiti od druge odeće pre čišćenja.
Poslodavac je dužan da obezbedi da se sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu, odnosno zaštitna
odeća i radno odelo, dekontaminiraju i očiste ili ako je potrebno unište.
Poslodavac je dužan da obezbedi da sprovođenje mera iz st. 1. i 3. ovog člana ne prouzrokuje
finansijske obaveze za zaposlene.

Mere bezbednosti i zdravlja na radu pri izlaganju azbestu

II. Obaveze poslodavca
1. Opšte obaveze
Član 7
Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom, koji jeste ili može biti izložen prašini koja potiče od
azbesta ili materijala koji sadrži azbest, rad pri kojem su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu,
a naročito da obezbedi:
1. da radna mesta na kojima se obavljaju navedeni poslovi budu:
 jasno razgraničena,
 obeležena odgovarajućim oznakama u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na
radu i natpisom "OPASNOST - AZBESTNA VLAKNA!",
 obezbeđena od pristupa zaposlenih koji ne rade na tim radnim mestima;
2. odgovarajuće pomoćne prostorije, kao i da u tim prostorijama zaposleni ne budu izloženi prašini
koja potiče od azbesta ili materijala koji sadrži azbest;
3. odgovarajuća sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu.

Poslodavac je dužan da obezbedi da se sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu:

1. ne iznose van lokacije poslodavca, a ukoliko se njihovo čišćenje i održavanje vrši u za
to opremljenim servisima, sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu se do tih servisa
moraju transportovati u zatvorenim kontejnerima;
2. čuvaju odvojeno od lične odeće i stvari zaposlenih;
3. odlažu u za to određeno mesto;
4. redovnim čišćenjem održavaju u zadovoljavajućem higijenskom stanju nakon svakog
korišćenja;
5. popravljaju i zamenjuju pre korišćenja ukoliko su oštećena.

Poslodavac je dužan da na svim radnim mestima na kojima zaposleni jesu ili mogu biti izloženi
prašini koja potiče od azbesta ili materijala koji sadrži azbest obezbedi sprovođenje zabrane pušenja.

Član 8
Poslodavac je dužan da za sva radna mesta u radnoj okolini, na kojima postoji mogućnost
izlaganja zaposlenih prašini koja potiče od azbesta ili materijala koji sadrže azbest izvrši procenu rizika od
nastanka povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih sa ciljem da se utvrde priroda i stepen izloženosti
zaposlenih i način i mere za otklanjanje ili smanjenje tih rizika, odnosno da izvrši delimičnu izmenu i
dopunu akta o proceni rizika ukoliko:
1. je procena rizika izvršena tako da nisu evidentirani i procenjeni svi faktori rizika koji nastaju usled
izlaganja zaposlenih prašini koja potiče od azbesta ili materijala koji sadrže azbest;

25
 2. postoji razlog da se poveruje u netačnost procene rizika;
3. je došlo do promene u obavljanju poslova, odnosno pojave novih opasnosti i štetnosti.

Poslodavac je dužan da se u postupku procene rizika konsultuje sa zaposlenima ili njihovim

predstavnicima za bezbednost i zdravlje na radu.

Član 9
Poslodavac je dužan da nadležnoj inspekciji rada prijavi obavljanje poslova pri kojima zaposleni
jesu ili mogu biti izloženi prašini koja potiče od azbesta ili materijala koji sadrži azbest, najmanje osam
dana pre početka obavljanja tih poslova.
Prijava iz stava 1. ovog člana mora da sadrži podatke o:
1. lokaciji na kojoj se izvode ti poslovi;
2. vrsti i količini azbesta koji se koristi;
3. poslovima i radnim procesima koji se izvode;
4. broju zaposlenih koji su angažovani na tim poslovima;
5. datumu otpočinjanja i predviđenom vremenu trajanja tih poslova;
6. merama koje će se preduzeti sa ciljem da se ograniči izlaganje zaposlenih azbestu.

Poslodavac je dužan da nadležnoj inspekciji rada dostavi ažuriranu prijavu iz stava 1. ovog člana,
kada se uslovi rada promene tako da je značajno povećano izlaganje prašini od azbesta ili materijala koji
sadrže azbest, najkasnije u roku od osam dana od dana nastanka tih promena.
Poslodavac je dužan da zaposlenima i/ili njihovim predstavnicima za bezbednost i zdravlje na radu
omogući uvid u prijavu iz st. 1. i 2. ovog člana.

Član 10
Poslodavac je dužan da pri obavljanju poslova iz člana 3. stav 1. ovog pravilnika izloženost
zaposlenih prašini koja potiče od azbesta ili materijala koji sadrži azbest svede na najmanju moguću, a u
svakom slučaju na vrednost koja je manja od granične vrednosti izloženosti azbestu.

Član 11
Poslodavac je dužan da, u cilju smanjenja izloženosti zaposlenih prašini koja potiče od azbesta ili
materijala koji sadrže azbest, obezbedi primenu preventivnih mera, a naročito da:
1. broj zaposlenih koji jesu ili mogu biti izloženi prašini koja potiče od azbesta ili materijala koji
sadrži azbest svede na najmanji mogući;
2. obezbedi da se pri radnim procesima ne stvara prašina koja potiče od azbesta ili materijala koji
sadrže azbest ili ukoliko je to nemoguće da se spreči oslobađanje te prašine u vazduh;
3. obezbedi sredstva za rad koja se mogu redovno i efikasno čistiti i održavati;
4. obezbedi da se azbest ili materijal koji sadrži azbest skladište i transportuju u odgovarajućoj,
hermetički zatvorenoj ambalaži;
5. obezbedi da se otpad sakuplja i uklanja sa radnog mesta što je moguće pre u odgovarajućoj,
hermetički zatvorenoj i propisno označenoj ambalaži.

Odredba tačke 5) stava 1. ovog člana ne primenjuje se na površinsku i podzemnu eksploataciju

mineralnih sirovina, a sa ovim otpadom postupa se u skladu sa propisima koji uređuju upravljanje
otpadom.
Član 12
Poslodavac je dužan da, na osnovu prepoznatih štetnosti koje nastaju ili mogu da nastanu na
radnom mestu u radnoj okolini usled prisustva prašine koja potiče od azbesta ili materijala koji sadrži

26
azbest, angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova
radne okoline sa ciljem da se primenom preventivnih mera obezbedi da se izloženost zaposlenih prašini
koja potiče od azbesta ili materijala koji sadrži azbest svede na najmanju moguću ili na vrednost koja je
manja od granične vrednosti izloženosti azbestu.

Član 13
Poslodavac je dužan da što je moguće pre, ukoliko je izloženost veća od granične vrednosti
izloženosti azbestu, utvrdi razloge zbog kojih je došlo do prekoračenja granične vrednosti izloženosti
azbestu i da preduzme odgovarajuće mere.
Poslodavac je dužan da obezbedi da se na radnim mestima gde je izloženost veća od granične
vrednosti izloženosti azbestu zaustavi obavljanje poslova sve dok se ne preduzmu odgovarajuće mere.
Poslodavac je dužan da nakon sprovedenih preventivnih mera koje treba da smanje izloženost ispod
granične vrednosti izloženosti azbestu angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih
ispitivanja uslova radne okoline sa ciljem da se proveri efikasnost sprovedenih mera.

Član 14
Poslodavac je dužan da zaposlenima, koji obavljaju poslove na radnim mestima na kojima se
primenom drugih mera izloženost zaposlenih prašini koja potiče od azbesta ili materijala koji sadrži azbest
ne može smanjiti ispod graničnih vrednosti izloženosti azbestu, obezbedi korišćenje odgovarajućih
sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom.
Poslodavac je dužan da obezbedi da korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu bude
privremeno i svedeno na neophodan minimum za svakog zaposlenog.
Poslodavac je dužan da pri obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana zaposlenima obezbedi
potrebno vreme odmora u zavisnosti od ličnih i klimatskih uslova.

2. Posebne obaveze
Član 15
Poslodavac je dužan da pre otpočinjanja radova na rušenju ili održavanju preduzme sve potrebne
aktivnosti da bi se utvrdilo prisustvo azbesta ili materijala koji sadrže azbest i da pri tome pribavi sve
neophodne informacije od vlasnika sredstava za rad.
Poslodavac je dužan da, kada je utvrđeno prisustvo azbesta ili materijala koji sadrže azbest,
postupi u skladu sa opštim obavezama koje su propisane ovim pravilnikom i primenljive u konkretnoj
situaciji.

Član 16
Poslodavac je dužan da, pri obavljanju radova rušenja, uklanjanja, popravke i održavanja kada se
može pretpostaviti da će granična vrednost izloženosti azbestu biti prekoračena i pored toga što su
primenjene tehničke preventivne mere za smanjenje koncentracije azbesta u vazduhu, sprovede ostale
preventivne mere, a naročito:
1. da zaposlenima obezbedi korišćenje odgovarajućih sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i
kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom;
2. obezbedi i istakne oznake upozorenja da granična vrednost izloženosti azbestu može biti
prekoračena;
3. da spreči širenje prašine od azbesta ili materijala koji sadrži azbest van radnog mesta.
4. Član 17
Poslodavac je dužan da izradi Plan rada pre početka otpočinjanja radova:
1. na rušenju objekata, konstrukcija, instalacija, postrojenja ili plovila koji sadrže azbest i/ili
proizvoda koji sadrže azbest;

27
 2. na uklanjanju azbesta i/ili proizvoda koji sadrže azbest iz objekata, konstrukcija,
instalacija, postrojenja ili plovila.

Poslodavac je dužan da izvođenje radova planira tako da se azbest, odnosno proizvodi koji sadrže
azbest uklone pre nego što se otpočne sa rušenjem, osim ukoliko bi takav redosled izvođenja radova
povećao rizik po bezbednost i zdravlje zaposlenih.
Plan rada, iz stava 1. ovog člana, pored preventivnih mera sadrži podatke o:
1. lokaciji na kojoj se izvode radovi;
2. načinu izvođenja radova i planiranom vremenu njihovog trajanja;
3. sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na radu i načinu kontrole njihove upotrebe;
4. načinu i postupku prenošenja azbesta ili materijala koji sadrže azbest;
5. opremi koja će se koristiti s ciljem zaštite i dekontaminacije zaposlenih koji obavljaju te
radove i zaštite drugih lica koja su u neposrednoj blizini;
6. načinu i postupku utvrđivanja prisustva azbesta nakon završetka radova.

Poslodavac je dužan da Plan rada, iz stava 1. ovog člana, dostavi nadležnoj inspekciji rada
najkasnije osam dana pre početka otpočinjanja radova.

III. Praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih

Član 18
Praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih koji rade na radnim mestima iz člana 3. stav 1. ovog
pravilnika vrši se kroz prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih na radnim mestima sa
povećanim rizikom i ciljane lekarske preglede, u skladu sa propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu i zdravstvene zaštite.
Poslodavac je dužan da zaposlenog koji radi na radnom mestu iz člana 3. stav 1. ovog pravilnika, a
koje nije aktom o proceni rizika utvrđeno kao radno mesto sa povećanim rizikom, upućuje na ciljane
lekarske preglede pre početka rada i sve dok zaposleni jeste ili može da bude izložen prašini koja potiče
od azbesta ili materijala koji sadrži azbest.
Ciljani lekarski pregledi, iz stava 2. ovog člana, vrše se na način, po postupku i u rokovima kao i
prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom.
Praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih vrši se na osnovu predloga službe medicine rada, na teret
poslodavca, i posle završetka obavljanja poslova iz člana 3. stav 1. ovog pravilnika, odnosno prestanka
radnog odnosa.
Zaposlenom se, na osnovu rezultata lekarskih pregleda, mogu odrediti mere za ličnu zaštitu, kao
što su ograničeno korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, potrebno vreme odmora,
zabrana izlaganja azbestu i druge mere.

IV. Obaveštavanje zaposlenih

Član 19
Poslodavac je dužan da zaposlenima ili njihovim predstavnicima za bezbednost i zdravlje na radu
obezbedi sve informacije koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, a naročito o merama koje se
preduzimaju s ciljem ostvarivanja bezbednih i zdravih uslova za rad pri izlaganju azbestu.
Informacije moraju da sadrže minimum podataka koji se odnose na:
1. rizike od nastanka povreda ili oštećenja zdravlja zaposlenih koji nastaju ili mogu da
nastanu pri izlaganju prašini koja potiče od azbesta ili materijala koji sadrži azbest;
2. postojanje propisane granične vrednosti izloženosti azbestu;
3. postojanje obaveze vršenja preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline;
4. higijenske zahteve;

28
 5. sprovođenje zabrane pušenja;
6. značaj primene preventivnih mera za smanjenje izloženosti prašini koja potiče od azbesta
ili materijala koji sadrže azbest;
7. značaj pravilnog korišćenja i održavanja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.

Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenima i/ili njihovim predstavnicima za bezbednost i

zdravlje na radu uvid u rezultate ispitivanja uslova radne okoline uz objašnjenje o značaju dobijenih
rezultata.
Poslodavac je dužan da obezbedi da su zaposleni i njihovi predstavnici za bezbednost i zdravlje na
radu u najkraćem mogućem roku informisani da je došlo do prekoračenja granične vrednosti izloženosti
azbestu, o razlozima zbog kojih je do toga došlo i merama koje su preduzete.

V. Osposobljavanje zaposlenih
Član 20
Poslodavac je dužan da u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad zaposlene koji jesu ili
mogu biti izloženi prašini koja sadrži azbest upozna sa svim vrstama rizika koji se mogu pojaviti na radnom
mestu i u radnoj okolini, a posebno sa rizicima koji se mogu pojaviti u zavisnosti od:
1. osobina azbesta i njegovog uticaja na zdravlje uključujući sinergetski efekat pušenja;
2. vrste proizvoda ili materijala koji sadrže ili se pretpostavlja da sadrže azbest;
3. vrste poslova pri kojima može doći do izlaganja azbestu.

Poslodavac je dužan da u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad iz stava 1. ovog člana
zaposlene upozna sa značajem primene preventivnih mera za otklanjanje i smanjenje izloženosti, kao i sa
konkretnim merama za:
1. bezbedan i zdrav rad, kontrolu obavljanja poslova i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu;
2. dekontaminaciju;
3. postupanje sa otpadom;
4. praćenje zdravstvenog stanja.

Poslodavac je dužan da u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad iz stava 1. ovog člana
zaposlene upozna sa ulogom, određivanjem, izborom, ograničenjima pri korišćenju i pravilnom korišćenju
sredstava i opreme za ličnu zaštitu organa za disanje.
Poslodavac je dužan da u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, putem instrukcija u
pismenoj formi, upozna zaposlenog sa procedurama po kojima je dužan da postupa u slučaju kada je
izloženost veća od granične vrednosti izloženosti azbestu.

VI. Saradnja poslodavca i zaposlenih

Član 21
Poslodavac i zaposleni, odnosno njihovi predstavnici za bezbednost i zdravlje na radu dužni su da
sarađuju u vezi sa svim pitanjima koja se odnose na primenu preventivnih mera pri izlaganju azbestu, a
naročito na mere koje treba ili se preduzimaju u slučaju kada je granična vrednost izloženosti azbestu
prekoračena.

29
 Mere bezbednosti i zdravlja na radu pri izlaganju vibracijama
Procena rizika
Član 6
Poslodavac je dužan da za sva radna mesta u radnoj okolini, na kojima postoji mogućnost
izlaganja zaposlenih mehaničkim vibracijama izvrši procenu rizika od nastanka povreda i oštećenja
zdravlja zaposlenih sa ciljem da utvrdi način i mere za otklanjanje ili smanjenje tih rizika.
Nivo izloženosti mehaničkim vibracijama može se proceniti posmatranjem određenih radnih
aktivnosti uz uzimanje u obzir značajnih informacija i upućivanjem na odgovarajuće informacije o nivou
vibracija koje odgovaraju opremi ili tipovima opreme, koji se koriste pod određenim uslovima, uključujući
i informacije koje daje proizvođač opreme. Takav postupak procene ne sme se izjednačiti sa merenjem
koje zahteva upotrebu određenih mernih instrumenata i odgovarajuće metodologije.
Poslodavac je dužan da pri proceni rizika, ukoliko je potrebno, obezbedi merenje nivoa
mehaničkih vibracija kojim su zaposleni izloženi na radnom mestu.
Merenje, iz stava 3. ovog člana, se vrši u skladu sa tačkom 2. Priloga 1. ili sa tačkom 2. Priloga 2.
Poslodavac je dužan da za merenje nivoa mehaničkih vibracija, iz stava 3. ovog člana, angažuje
pravno lice sa licencom za vršenje preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline.
Poslodavac je dužan da čuva podatke o proceni rizika dobijenih na osnovu posmatranja i/ili
merenja mehaničkih vibracija u pismenoj formi kako bi se kasnije rezultati mogli upoređivati i pratiti.
Poslodavac je dužan da prilikom procene rizika uzima u obzir:
1. nivo, tip i trajanje izloženosti, uključujući izloženost vibracijama sa prekidima ili
ponovljenim udarima;
2. granične i akcione vrednosti izloženosti utvrđenih u čl. 4. i 5. ovog pravilnika;
3. bilo koju posledicu na zdravlje i bezbednost zaposlenih kojima se obezbeđuje posebna
zaštita;
4. bilo kakve indirektne uticaje na zdravlje i bezbednost zaposlenih koji su rezultat
međusobnog uticaja mehaničkih vibracija i radnog mesta ili opreme za rad;
5. podatke dobijene od proizvođača opreme za rad;
6. mogućnost zamene opremom za rad projektovanom za smanjenje nivoa izloženosti
mehaničkim vibracijama;
7. izloženost vibracijama celog tela zaposlenog kada radi duže od punog radnog vremena;
8. specifične uslove rada, kao što su niske temperature;
9. izveštaj o prethodnom i periodičnom lekarskom pregledu zaposlenog.

Poslodavac je dužan da izvrši delimičnu izmenu i/ili dopunu akta o proceni rizika u slučaju pojave
svake nove opasnosti ili štetnosti i promene nivoa rizika u procesu rada ili kada rezultati praćenja
zdravstvenog stanja zaposlenog pokažu da je to neophodno.

Preventvne mere
Član 7
Poslodavac je dužan da, poštujući tehnički napredak i moguće mere za otklanjanje rizika na
izvoru, a uzimajući u obzir načela obezbeđivanja preventivnih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu, rizike od izloženosti mehaničkim vibracijama otklanja na izvoru ili smanji na najmanji mogući nivo.
Na osnovu procene rizika, iz člana 6. ovog pravilnika, kada su akcione vrednosti izloženosti iz
člana 4. stav 1. tačka 2. i člana 5. stav 1. tačka 2. ovog pravilnika, premašene poslodavac je dužan da
odmah donese i sprovede plan tehničkih i/ili organizacionih mera za smanjenje izloženosti mehaničkim
vibracijama i drugim povezanim rizicima, uzimajući u obzir naročito:
1. druge metode rada kojima se obezbeđuje manja izloženost mehaničkim vibracijama;

30
 2. izbor odgovarajuće opreme za rad na kojoj su primenjeni ergonomski zahtevi i koja s
obzirom na poslove koje treba obaviti, prouzrokuje najmanje moguće mehaničke
vibracije;
3. obezbeđenje dodatne opreme koja smanjuje rizik prouzrokovan mehaničkim vibracijama,
kao što su sedišta koja efektivno smanjuju vibracije celog tela i rukohvati koji smanjuju
vibracije koje se prenose na sistem šaka-ruka;
4. odgovarajuće postupke održavanja opreme za rad, radnog mesta i s njim povezana radna
mesta;
5. projektovanje i raspored radnih mesta;
6. informisanje i osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad za korišćenje opreme
za rad u cilju smanjenja izloženosti na najmanju moguću meru;
7. ograničenje trajanja i intenziteta izloženosti;
8. radni raspored sa odgovarajućim periodima odmora;
9. obezbeđivanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu zaposlenih izloženih hladnoći i
vlazi.

Poslodavac je dužan da obezbedi da zaposleni ni u kom slučaju ne budu izloženi mehaničkim

vibracijama iznad graničnih vrednosti izloženosti.
Ako i pored mera koje preduzima poslodavac izloženost zaposlenih prelazi granične vrednosti,
poslodavac je dužan da odmah sprovede sve posebne, odnosno dodatne preventivne mere za bezbedan i
zdrav rad, kako bi izloženost bila ispod granične vrednosti.
Poslodavac je dužan da što je moguće pre, ukoliko je izloženost veća od granične vrednosti
izloženosti mehaničkim vibracijama, utvrdi razloge zbog kojih je došlo do prekoračenja granične vrednosti
izloženosti i da na odgovarajući način prilagodi preventivne mere za bezbednost i zdravlje na radu kako bi
sprečio ponovo prekoračenje granične vrednosti izloženosti mehaničkim vibracijama.
Poslodavac je dužan da prilagodi mere, iz stava 2. ovog člana, zaposlenima kojima je potrebno
obezbediti posebnu zaštitu.

Informisanje i osposobljavanje zaposlenih

Član 8
Poslodavac je dužan da zaposlenima koji su na radnom mestu izloženi riziku usled dejstva
mehaničkih vibracija obezbedi informacije i osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad uz primenu
preventivnih mera, a naročito o:
1. merama koje se preduzimaju kako bi se rizici od mehaničkih vibracija otklonili ili smanjili;
2. graničnim i akcionim vrednostima izloženosti;
3. rezultatima procene rizika i merenjima mehaničkih vibracija izvršenih u skladu sa članom
6. ovog pravilnika i o mogućim oštećenjima zdravlja koja mogu biti prouzrokovana
korišćenjem opreme za rad;
4. načinu otkrivanja i prijavljivanja oštećenja zdravlja;
5. okolnostima pod kojima zaposleni imaju pravo na praćenje zdravstvenog stanja;
6. bezbednom načinu rada kako bi se smanjila izloženost mehaničkim vibracijama.

Poslodavac je dužan da obezbedi informacije predstavnicima zaposlenih o proceni rizika i merama

iz stava 1. ovog člana.

31
 Saradnja poslodavca i zaposlenih
Član 9
Poslodavac i zaposleni, odnosno njihovi predstavnici za bezbednost i zdravlje na radu dužni su da
sarađuju u vezi sa svim pitanjima koja se odnose na izloženost mehaničkim vibracijama i primenu
preventivnih mera.
Praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih
Član 10
Praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih koji rade na radnim mestima za koje rezultati procene
rizika, iz člana 6. ovog pravilnika, utvrde da su radna mesta sa povećanim rizikom od nastanka povreda na
radu ili oštećenja zdravlja, vrši se kroz prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih na radnim
mestima sa povećanim rizikom, u skladu sa propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i
zdravstvene zaštite.
Podaci o zdravstvenom stanju i njihovoj dostupnosti čuvaju se u skladu sa propisima o
zdravstvenoj zaštiti.
Rezultati praćenja zdravstvenog stanja zaposlenih, iz stava 1. ovog člana, namenjeni su
sprečavanju i brzom dijagnostikovanju bilo kakvih poremećaja u vezi sa izloženošću mehaničkim
vibracijama.
Praćenje zdravstvenog stanja, iz stava 1. ovog člana, mora se vršiti ukoliko:
1. je izloženost zaposlenog vibracijama takva da se može utvrditi povezanost izmeću
izloženosti i prepoznatljive bolesti ili štetnog uticaja na zdravlje;
2. je verovatno da će do bolesti ili štetnih uticaja doći pri određenim uslovima rada;
3. postoje proverene metode za utvrđivanje bolesti ili štetnih uticaja na zdravlje.

Uvek kada su zaposleni izloženi mehaničkim vibracijama koje prelaze vrednosti iz člana 4. stav 1.
tačka 2) i člana 5. stav 1. tačka 2) ovog pravilnika, imaju pravo na praćenje zdravstvenog stanja.
Za svakog zaposlenog iz stava 1. ovog člana, za koga se prati zdravstveno stanje vodi se evidencija
i stalno se dopunjuje podacima o zdravstvenom stanju i podacima o izloženosti mehaničkim vibracijama.
Kopije odgovarajućih podataka iz evidencije dostavljaju se na zahtev nadležnih organa, u skladu
sa posebnim propisima.
Podaci o praćenju zdravstvenog stanja i izloženosti sadrže rezultate izvedenog praćenja
zdravstvenog stanja i čuvaju u odgovarajućoj (propisanoj) formi kojom se obezbeđuje mogućnost
naknadnog uvida uz poštovanje obaveze o poverljivosti ličnih podataka.
Svakom zaposlenom potrebno je obezbediti pristup svojim ličnim podacima o zdravstvenom
stanju i izloženosti.
Na zahtev nadležnog organa poslodavac je dužan da stavi na raspolaganje podatke o praćenju
zdravstvenog stanja iz stava 2. ovog člana.
Kada se na osnovu praćenja zdravstvenog stanja zaposlenog utvrdi da je kod zaposlenog utvrđena
bolest ili da postoji nepovoljan uticaj na zdravlje, za koje služba medicine rada smatra da su rezultat
izloženosti mehaničkim vibracijama na radnom mestu, služba medicine rada obaveštava zaposlenog o
rezultatima koji se odnose na njega lično, uključujući i informacije i savete u vezi sa načinom praćenja
zdravstvenog stanja kome treba da se podvrgne po završetku izloženosti.
Služba medicine rada obaveštava poslodavca o bitnim rezultatima praćenja zdravstvenog stanja
zaposlenog vodeći računa o lekarskoj poverljivosti.
U slučaju, iz stava 11. ovog člana, poslodavac je dužan da:
1. izvrši delimičnu izmenu i dopunu procene rizika, sprovedene u smislu člana 6. stav 8.
ovog pravilnika;
2. izvrši proveru mera koje su utvrđene za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika u
smislu člana 7. ovog pravilnika;

32
 3. uvaži mišljenje službe medicine rada ili inspekcije rada pri sprovođenju mera u cilju
sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika, u smislu člana 7. ovog pravilnika, uključujući
mogućnost premeštaja zaposlenog na drugo radno mesto na kome ne postoji rizik od
dalje izloženosti;
4. organizuje ciljani lekarski pregled koji se obavlja na način, po postupku i u rokovima kao i
prethodni i periodični lekarski pregledi i drugih zaposlenih koji su bili izloženi na sličan
način mehaničkim vibracijama.

Mere bezbednosti i zdravlja na radu pri izlaganju buci

II. Obaveze poslodavca
Član 8
Poslodavac je dužan da u postupku procene rizika od nastanka povrede ili oštećenja zdravlja usled
izloženosti zaposlenih buci proceni nivo buke, kao i da ukoliko je potrebno obezbedi da se izvrši merenje
nivoa buke.

Član 9
Poslodavac je dužan da na osnovu utvrđenih štetnosti koje nastaju usled izloženosti zaposlenih
buci angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne
okoline.

Član 10
Poslodavac je dužan da u postupku procene rizika koji se javlja usled izloženosti zaposlenih buci
naročito uzme u obzir:
1. nivo, vrstu i trajanje izloženosti, uključujući i izloženost impulsnoj buci;
2. graničnu vrednost i akcionu vrednost izloženosti buci;
3. aktivnosti koje mogu uticati na bezbednost i zdravlje zaposlenih koji pripadaju osetljivim
grupama sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu;
4. uticaje na bezbednost i zdravlje zaposlenih koji proizilaze iz interakcije između buke i
ototoksičnih supstanci i između buke i vibracija;
5. posredni uticaj na bezbednost i zdravlje zaposlenih koji je rezultat interakcije između
buke i zvučnog signala, govorne komunikacije ili drugog zvuka koji zaposleni treba da čuje
sa ciljem da se smanji rizik od nastanka povrede ili oštećenja zdravlja;
6. podatke o emisiji buke koji su dobijeni od proizvođača opreme za rad u skladu sa
posebnim propisima;
7. drugu opremu za rad koja je projektovana za smanjenje emisije buke;
8. produženu izloženost buci za koju je odgovoran poslodavac;
9. informacije o rezultatima dobijenim na osnovu praćenja zdravstvenog stanja;
10. dostupnost sredstava i opreme za zaštitu sluha sa odgovarajućim prigušujućim
delovanjem.
Član 11
Poslodavac je dužan da za sva radna mesta u radnoj okolini, na kojima jesu ili mogu biti izloženi
buci izvrši procenu rizika od nastanka povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih, odnosno da izvrši
delimičnu izmenu i dopunu akta o proceni rizika ukoliko:
1. je procena rizika izvršena tako da nisu evidentirani i procenjeni svi faktori rizika koji
nastaju usled izlaganja zaposlenih buci;
2. je došlo do promene u obavljanju poslova, odnosno pojave novih opasnosti i štetnosti ili
3. je to potrebno na osnovu rezultata dobijenih na osnovu praćenja zdravstvenog stanja.

33
 Poslodavac je dužan da aktom o proceni rizika utvrdi koje mere će preduzeti u skladu sa
odredbama čl. 12-19. ovog pravilnika.

Član 12
Poslodavac je dužan da uzimajući u obzir savremena tehnička rešenja i dostupnost mera za
kontrolu rizika na njegovom izvoru, polazeći od načela primene preventivnih mera, rizik koji nastaje usled
izloženosti zaposlenih buci otkloni ili da ih smanji na najmanju moguću meru i pri tome je dužan da uzme
u obzir:
1. druge metode rada čijom primenom se smanjuje izloženost buci;
2. izbor odgovarajuće opreme za rad koja s obzirom na poslove koje zaposleni obavlja
emituje najmanju moguću buku, uključujući i mogućnost da se zaposlenom stave na
raspolaganje druga sredstva sa ciljem da se ograniči ili smanji izloženost buci;
3. projektovanje i raspored radnih mesta;
4. informisanje i osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad sa ciljem da se
zaposleni upoznaju sa pravilnim korišćenjem opreme za rad kako bi se njihova izloženost
buci svela na najmanju moguću meru;
5. smanjenje buke primenom tehničkih sredstava, i to:
 smanjenje buke u vazduhu štitnicima, ogradama, zvučno-apsorpcionim
pokrivačima i dr.,
 smanjenje buke nastale u konstrukcijama prigušenjem ili izolacijom;
6. odgovarajuće programe održavanja radnog mesta i opreme za rad;
7. smanjenje izloženosti buci primenom organizacionih mera, i to:
 ograničavanje trajanja i intenziteta izloženosti,
 raspored rada koji sadrži odgovarajuće vreme odmora.

Član 13
Poslodavac je dužan da, ukoliko se u postupku procene rizika utvrdi da je akciona vrednosti
izloženosti buci prekoračena, aktom o proceni rizika utvrdi tehničke i/ili organizacione mera čija primene
treba da obezbedi smanjenje izloženosti zaposlenih buci i pri tome je dužan da naročito uzme u obzir
mere koje su navedene u članu 12. ovog pravilnika.

Član 14
Poslodavac je dužan da radna mesta, za koja je na osnovu procene rizika utvrđeno da postoji
mogućnost da akciona vrednost izloženosti buci bude prekoračena, obeleži oznakama za bezbednost i
zdravlje na radu, kao i da taj prostor razgraniči i obezbedi od pristupa zaposlenih koji ne rade na tim
radnim mestima.

Član 15
Poslodavac je dužan da obezbedi da u prostorijama za odmor buka bude svedena na nivo koji je u
skladu sa njihovom namenom i uslovima korišćenja.

Član 16
Poslodavac je dužan da prilagodi mere za bezbednost i zdravlje na radu koje se odnose na
smanjenje izloženosti buci zahtevima zaposlenih koji pripadaju osetljivim grupama sa aspekta
bezbednosti i zdravlja na radu.

34
Član 17
Poslodavac je dužan da, u situaciji kada se rizik usled izloženosti zaposlenih buci ne može smanjiti
primenom drugih mera za bezbedan i zdrav rad, omogući zaposlenom korišćenje odgovarajućih sredstava
i opreme za zaštitu sluha, i to:
1. kada je izloženost veća od akcione vrednosti izloženosti buci poslodavac je dužan da
sredstva i opremu za zaštitu sluha učini dostupnim zaposlenima;
2. kada je izloženosti jednaka ili veća od granične vrednosti izloženosti buci poslodavac je
dužan da da na korišćenje zaposlenom sredstva i opremu za zaštitu sluha.

Poslodavac je dužan da sredstva i opremu za zaštitu sluha proceni tako da se rizik od nastanka
oštećenja sluha otkloni ili smanji na najmanju moguću meru.

Član 18
Poslodavac je dužan da izloženost zaposlenih buci svede na najmanju moguću vrednost, a u
svakom slučaju na vrednost koja je manja od granične vrednosti izloženosti buci.
Poslodavac je dužan da što je moguće pre, ukoliko je i pored primene preventivnih mera
izloženost veća od granične vrednosti izloženosti buci, preduzme odgovarajuće mere tako da smanji
izloženost ispod granične vrednosti izloženosti buci, utvrdi razloge zbog kojih je došlo do prekoračenja
granične vrednosti izloženosti buci i da koriguje primenu mera sa ciljem da se spreči da se prekoračenje
granične vrednosti izloženosti buci ponovi.

Član 19
Poslodavac je dužan da zaposlenima koji jesu izloženi buci čija je vrednost jednaka ili veća od
akcione vrednosti izloženosti buci ili njihovim predstavnicima za bezbednost i zdravlje na radu obezbedi
sve informacije o merama koje se preduzimaju sa ciljem ostvarenja bezbednih i zdravih uslova rada pri
izlaganju buci, kao i da te zaposlene u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad upozna sa svim
vrstama rizika koji nastaju pri izlaganju buci, a naročito u odnosu na:
1. prirodu tih rizika;
2. mere koje se preduzimaju sa ciljem otklanjanja ili smanjenja na najmanju moguću meru
rizika od oštećenja zdravlja usled izloženosti buci;
3. postojanje granične vrednosti izloženosti i akcione vrednosti izloženosti buci;
4. rezultate procene i merenja buke, kao i značenje tih rezultata;
5. pravilno korišćenje sredstava i opreme za zaštitu sluha;
6. načina za otkrivanje i prijavljivanje znakova oštećenja sluha;
7. okolnosti pod kojima imaju pravo na praćenje zdravstvenog stanja u skladu sa ovim
pravilnikom kao i svrsi tog praćenja zdravstvenog stanja;
8. bezbedne načine rada kako bi se izloženost buci smanjila na najmanju moguću meru.

Član 20
Poslodavac je dužan da obezbedi propisano praćenje zdravstvenog stanja za zaposlene koji rade,
ili treba da rade, na radnim mestima za koje se rezultatima procene rizika, iz člana 8. ovog pravilnika
utvrdi da su radna mesta sa povećanim rizikom od nastanka povreda na radu ili oštećenja zdravlja.
Poslodavac je dužan da zaposlenog koji radi na radnom mestu na kojem je izloženost veća od
akcione vrednosti izloženosti buci, na njegov zahtev uputi na ciljani lekarski pregled.
Ciljani lekarski pregledi, iz stava 2. ovog člana, vrše se na način, po postupku i u rokovima kao i
prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom.
Kada se praćenjem zdravstvenog stanja utvrdi oštećenje sluha zaposlenog koje je prema nalazu
službe medicine rada nastalo kao posledica izlaganja buci na radnom mestu, tada je:

35
 1. služba medicine rada dužna da obavesti zaposlenog o rezultatima praćenja zdravstvenog
stanja koji se odnose na njega;
2. poslodavac dužan da:
 izvrši proveru procene rizika koja je sprovedena u skladu sa članom 8. ovog
pravilnika,
 izvrši korekciju preventivnih mera koje su predviđene za otklanjanje ili smanjenje
rizika saglasno čl. 12-17. ovog pravilnika,
 uzme u obzir savet službe medicine rada pri sprovođenju preventivnih mera koje
su predviđene za otklanjanje ili smanjenje rizika saglasno čl. od 12. do 17. ovog
pravilnika, uključujući i premeštanje zaposlenog na drugo radno mesto na kojem
neće biti izložen buci;
 obezbedi praćenje zdravstvenog stanja ostalih zaposlenih koji su bili na sličan
način izloženi buci.

III. Saradnja poslodavaca i zaposlenih

Član 21
Poslodavac i zaposleni, odnosno njihovi predstavnici za bezbednost i zdravlje na radu dužni su da
sarađuju u vezi sa svim pitanjima koja se odnose na primenu preventivnih mera pri izlaganju buci, a
naročito u vezi sa:
1. procenom rizika i utvrđivanjem preventivnih mera u skladu sa ovim pravilnikom;
2. primenom mera koje imaju za cilj otklanjanje ili smanjenje rizika koji nastaju usled
izloženosti buci;
3. izborom sredstava i opreme za zaštitu sluha.

Mere bezbednosti i zdravlja na radu pri izlaganju karcinogenima i mutagenima

Procena rizika
Član 4
Ovaj pravilnik se primenjuje na radnim mestima na kojima se obavljaju poslovi pri kojima
zaposleni jesu ili mogu biti izloženi karcinogenima ili mutagenima.
Poslodavac je dužan da za sva radna mesta u radnoj okolini, na kojima postoji mogućnost
izlaganja zaposlenih karcinogenima ili mutagenima izvrši procenu rizika od nastanka oštećenja zdravlja
zaposlenih sa ciljem da se utvrde priroda, stepen i trajanje izloženosti zaposlenih i način i mere za
otklanjanje ili smanjenje tih rizika.
Poslodavac je dužan da izvrši delimičnu izmenu i dopunu akta o proceni rizika ukoliko je došlo do
promene u obavljanju poslova, odnosno pojave novih opasnosti i štetnosti koje mogu uticati na izloženost
zaposlenih karcinogenima ili mutagenima.
Poslodavac je dužan da nadležnoj inspekciji rada, na njen zahtev da na uvid informacije koje su
korišćene pri proceni rizika.
Pri proceni rizika moraju se sagledati i svi drugi načini izloženosti, kao što je apsorpcija u i/ili kroz
kožu.
Poslodavac je dužan da pri sprovođenju postupka procene rizika na radnom mestu u radnoj
okolini posebno sagleda posledice po bezbednost i zdravlje za zaposlenog između navršene 18. i 21.
godine života, zaposlenu ženu za vreme trudnoće i zaposlenog sa smanjenom radnom sposobnošću koji
mogu doći u dodir sa karcinogenima ili mutagenima, i razmotri mogućnost da premesti ove zaposlene na
druga radna mesta na kojima ne mogu doći u dodir sa karcinogenima ili mutagenima.

36
Član 5
Poslodavac je dužan da vrši zamenu karcinogena ili mutagena na radnom mestu, supstancom,
smešom ili procesom koji pod uslovima korišćenja nisu opasni ili su manje opasni po bezbednost i zdravlje
zaposlenih, ukoliko je to tehnički izvodljivo, zavisno od slučaja. Ako to nije moguće, poslodavac je dužan
da smanji korišćenje karcinogena ili mutagena na radnom mestu na najmanju moguću meru.
Poslodavac je dužan da nadležnim organima na njihov zahtev dostavlja podatke o izvršenim
ispitivanjima.

Član 6
Kada se procenom rizika iz člana 4. stav 2. ovog pravilnika utvrdi da postoji rizik po bezbednost ili
zdravlje zaposlenih poslodavac je dužan da otkloni ili spreči izloženost zaposlenih.
Kada tehnički nije izvodljivo zameniti karcinogen ili mutagen sa supstancom, smešom ili
procesom koji pod uslovima upotrebe nisu opasni ili su manje opasni po bezbednost i zdravlje zaposlenih,
poslodavac je dužan da obezbedi da se karcinogen ili mutagen ukoliko je tehnički moguće, proizvodi i
koristi u zatvorenom sistemu.
Ako tehnički nije moguće obezbediti zatvoreni sistem, poslodavac je dužan da izloženost
zaposlenih svede na što je tehnički moguće niži nivo, a u svakom slučaju na vrednost koja je manja od
granične vrednosti izloženosti utvrđene u Prilogu 3.
Pri svakom korišćenju karcinogena ili mutagena poslodavac je dužan da obezbedi primenu
preventivnih mera, a naročito sledećih:
1. ograničavanje količine karcinogena ili mutagena na radnom mestu na najmanju moguću
meru;
2. smanjivanje na minimum broja zaposlenih koji jesu ili mogu biti izloženi;
3. projektovanje odgovarajućih procesa rada i tehničke kontrole, kako bi se izbeglo ili u
najvećoj mogućoj meri smanjilo oslobađanje karcinogena ili mutagena na radnom mestu;
4. otklanjanje karcinogena ili mutagena na njihovom izvoru, putem lokalne i opšte
ventilacije, pri čemu svi ti metodi moraju biti odgovarajući i u saglasnosti sa potrebama
zaštite javnog zdravlja i životne sredine;
5. sprovođenje preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline, posebno u cilju
ranog otkrivanja nepredviđeno visoke izloženosti koja je posledica opasne pojave ili
tehničko-tehnološke nesreće;
6. primena odgovarajućih radnih postupaka i metoda;
7. kolektivnih mera zaštite i/ili u slučaju da izloženost ne može da se izbegne drugim
sredstvima, pojedinačnih mera zaštite;
8. higijenskih mera, posebno redovno čišćenje podova, zidova i drugih površina;
9. obaveštavanje zaposlenih;
10. obeležavanje opasnog područja odgovarajućim oznakama u skladu sa propisima o
bezbednosti i zdravlju na radu, uključujući znak "ZABRANJENO PUŠENJE" na područjima
gde su zaposleni izloženi ili mogu biti izloženi karcinogenima ili mutagenima;
11. izrada planova za postupanje u vanrednim situacijama koje mogu dovesti do
nepredviđeno visoke izloženosti;
12. utvrđivanje načina za bezbedno skladištenje, rukovanje i transport, upotrebom
bezbednih i jasno označenih kontejnera;
13. utvrđivanje načina za bezbedno sakupljanje, skladištenje i odlaganje otpada od strane
zaposlenih, uključujući i upotrebu bezbednih i jasno označenih kontejnera.

37
 Informacije za nadležni organ
Član 7
Poslodavac je dužan da, kada na osnovu procene rizika iz člana 4. stav 2. ovog pravilnika utvrdi da
postoji rizik po bezbednost ili zdravlje zaposlenih, na zahtev nadležne inspekcije rada, da na uvid
informacije o:
1. poslovima i/ili tehnološkim procesima koji se obavljaju, uključujući razloge korišćenja
karcinogena ili mutagena;
2. količinama supstanci ili smeša koje se proizvode ili koriste, a koje sadrže karcinogene ili
mutagene;
3. broju izloženih zaposlenih;
4. preduzetim preventivnim merama;
5. vrsti sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu koji se koriste;
6. prirodi, stepenu i trajanju izloženosti;
7. slučajevima zamene.
Nepredvidiva izloženost
Član 8
U slučaju opasne pojave ili tehničko-tehnološke nesreće zbog kojih može doći do nepredviđeno
visoke izloženosti zaposlenih, poslodavac je dužan o tome obavesti zaposlene.
U cilju uspostavljanja normalnog stanja i otklanjanja uzroka nepredviđeno visoke izloženosti,
poslodavac je dužan da:
1. dozvoli rad u ugroženom području samo zaposlenima koji su neophodni za obavljanje
popravki i drugih neophodnih radova;
2. zaposlenima obezbedi zaštitnu odeću i sredstava i opremu za ličnu zaštitu disajnih organa
koje su zaposleni dužni da koriste, a izloženost ne sme biti trajna i mora biti ograničena
na najkraće potrebno vreme za svakog zaposlenog;
3. zabrani prisustvo u ugroženom području zaposlenima koji nisu zaštićeni odgovarajućim
sredstvima i opremom za ličnu zaštitu na radu.

Predvidiva izloženost
Član 9
Kod određenih poslova za koje se može predvideti značajno povećanje izloženosti zaposlenih i
gde su već primenjene tehničke preventivne mere u cilju ograničavanja izloženosti zaposlenih, poslodavac
je dužan da nakon konsultacija sa zaposlenima ili njihovim predstavnicima za bezbednost i zdravlje na
radu, obezbedi primenu preventivnih mera kojima će se smanjiti trajanje izloženosti zaposlenih na
najkraće moguće vreme i obezbediti bezbednost i zdravlje zaposlenih pri obavljanju tih poslova.
Poslodavac je dužan da zaposlenima iz stava 1. ovog člana, obezbediti zaštitnu odeću i sredstava i
opremu za ličnu zaštitu disajnih organa koje su zaposleni dužni da koriste dok traje nepredviđeno visoka
izloženost. Takva izloženost ne sme biti trajna i mora biti strogo ograničena na najkraće potrebno vreme
za svakog zaposlenog.
Poslodavac je dužan da preduzime odgovarajuće mere da se istaknu oznake i vidno obeleži
područje gde se obavljaju poslovi iz stava 1. ovog člana ili da na neki drugi način spreči pristup do tih
područja neovlašćenim licima.
Pristup opasnim područjima
Član 10
Poslodavac je dužan da preduzime odgovarajuće mere kojima obezbeđuje da pristup području u
kojem se obavljaju poslovi za koje je na osnovu procene rizika iz člana 4. stav 2. utvrđeno da postoji rizik
po bezbednost ili zdravlje zaposlenih, imaju samo zaposleni koji radi obavljanja svog posla moraju imati
pristup na tom području.

38
 Higijena i pojedinačne mere bezbednost i zdravlja na radu
Član 11
Poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom koji jeste ili može biti izložen karcinogenima ili
mutagenima, rad pri kojem su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, a naročito da obezbedi
da:
1. zaposleni ne konzumiraju hranu, tečnost ili puše u radnom prostoru u kojem postoji rizik
od kontaminacije karcinogenima ili mutagenima;
2. su zaposlenima obezbeđena odgovarajuća sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu;
3. se sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu čuvaju odvojeno od lične odeće i stvari
zaposlenih;
4. su zaposlenima obezbeđene odgovarajuće prostorije sa tuševima i umivaonicima;
5. se sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu odlažu u za to određeno mesto i redovnim
čišćenjem održavaju u zadovoljavajućem higijenskom stanju nakon svakog korišćenja;
6. se sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu popravljaju i zamenjuju pre korišćenja
ukoliko su oštećena.

Poslodavac je dužan da obezbedi da sprovođenje mera iz stava 1. ovog člana ne prouzrokuje

finansijske obaveze za zaposlene.
Osposobljavanje zaposlenih
Član 12
Poslodavac je dužan da zaposlenima ili njihovim predstavnicima za bezbednost i zdravlje na radu
obezbedi sve informacije koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, a naročito o merama koje se
preduzimaju u cilju ostvarivanja bezbednih i zdravih uslova za rad pri izlaganju karcinogenima ili
mutagenima, putem uputstava ili instrukcija koje se odnose na:
1. rizike od nastanka oštećenja zdravlja zaposlenih uključujući sinergetski efekat pušenja;
2. značaj primene preventivnih mera za sprečavanje izlaganja;
3. higijenske zahteve;
4. značaj pravilnog korišćenja i održavanja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
5. mere koje se preduzimaju u slučaju opasne pojave i tehničko-tehnološke nesreće u cilju
njihovog sprečavanja.

Poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad koje se:
1. prilagođava promenama - kako bi se obuhvatile nove opasnosti ili štetnosti, odnosno
promene nivoa rizika;
2. po potrebi periodično ponavlja.

Poslodavac je dužan da informiše zaposlene o posudama i sa njima povezanim cevovodima koji

sadrže karcinogene ili mutagene, kao i da obezbedi da se posude, cevovodi i ambalaža jasno i razumljivo
obeleže i da se na njima nalaze jasno vidljive oznake upozorenja.

Obaveštavanje zaposlenih
Član 13
Poslodavac je dužan da sprovodi preventivne mere, kojima se obezbeđuje da:
1. zaposleni i/ili predstavnici zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu mogu da provere
primenu ovog pravilnika ili da učestvuju u njegovoj primeni naročito u pogledu:
 značaja koji za bezbednost i zdravlje zaposlenih ima izbor, nošenje i korišćenje
sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, ne dovodeći u pitanje odgovornost
poslodavca da utvrdi efektivnost sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu,

39
  mera koje je obezbedio poslodavac u smislu člana 9. stav 1. ovog pravilnika, ne
dovodeći u pitanje odgovornost poslodavca da obezbedi primenu tih mera;
2. su zaposleni i/ili predstavnici zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu u najkraćem
mogućem roku informisani da je došlo do nepredviđeno visoke izloženosti, uključujući i
onu iz člana 9. ovog pravilnika, o razlozima zbog kojih je došlo do te izloženosti i merama
koje su preduzete ili će biti preduzete da bi se popravilo to stanje;
3. se vodi ažuran spisak zaposlenih koji obavljanju poslove za koje rezultati procene rizika iz
člana 4. stav 2. utvrde rizik po bezbednost ili zdravlje zaposlenih, navodeći, ako su podaci
dostupni kolika je izloženost;
4. služba medicine rada koja je angažovana za zaštitu zdravlja zaposlenih ima pristup spisku
iz prethodne tačke;
5. svaki zaposleni ima pristup informacijama iz spiska koje se odnose na njega lično;
6. zaposleni i/ili predstavnici zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu imaju pristup svim
informacijama koje ne sadrže lične podatke.

Saradnja poslodavca i zaposlenih

Član 14
Poslodavac i zaposleni ili njihovi predstavnici za bezbednost i zdravlje na radu dužni su da
sarađuju u vezi sa svim pitanjima koja se odnose na izlaganje karcinogenima ili mutagenima.

Praćenje zdravstvenog stanja

Član 15
Poslodavac je dužan da obezbedi praćenje zdravstvenog stanja zaposlenih koji rade na radnim
mestima iz člana 4. stav 1. ovog pravilnika, kroz prethodne i periodične lekarske preglede zaposlenih na
radnim mestima sa povećanim rizikom i ciljane lekarske preglede, u skladu sa propisima u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu i zdravstvene zaštite.
Poslodavac je dužan da zaposlenog koji radi na radnom mestu iz člana 4. stav 1. ovog pravilnika, a
koje nije aktom o proceni rizika utvrđeno kao radno mesto sa povećanim rizikom, upućuje na ciljane
lekarske preglede pre početka rada i sve dok zaposleni jeste ili može da bude izložen karcinogenu ili
mutagenu. Ciljani lekarski pregledi, iz stava 1. ovog člana, vrše se na način, po postupku i u rokovima kao i
prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom.
Ako se kod zaposlenog otkriju promene u zdravstvenom stanju, koje bi mogle biti rezultat
izloženosti karcinogenima ili mutagenima, na predlog službe medicine rada vrši se praćenje zdravstvenog
stanja drugih zaposlenih, koji su bili izloženi na sličan način. U tom slučaju vrši se delimična izmena i
dopuna akta o proceni rizika, u smislu člana 4. ovog pravilnika.
Služba medicine rada koja prati zdravstveno stanje zaposlenih predlaže preventivne mere za
svakog zaposlenog pojedinačno.
Zaposleni ima pravo pristupa svojim ličnim podacima o zdravstvenom stanju.
Služba medicine rada je dužna da zaposlenima obezbedi sve informacije i savete u vezi sa
načinom praćenja zdravstvenog stanja po završetku izlaganja.
Svi slučajevi karcinoma koji su posledica izlaganja karcinogenima ili mutagenima na radnom
mestu prijavljuju se nadležnom organu, u skladu sa posebnim propisima.

40
 Mere bezbednosti i zdravlja na radu usled rizika od eksplozivnih atmosfera
Prevencija i zaštta od eksplozija
Član 4.
Poslodavac je dužan da u cilju prevencije i zaštite od eksplozija, obezbedi primenu tehničkih i/ili
organizacionih mera za bezbedan i zdrav rad u skladu sa prirodom poslova koji se obavljaju, prema
prioritetima, a polazeći od sledećih načela:
1. prevencija nastanka eksplozivnih atmosfera osim kada priroda poslova koji se obavljaju to
ne dozvoljava;
2. izbegavanje paljenja eksplozivnih atmosfera;
3. ublažavanje štetnih efekata eksplozije sa ciljem da se obezbedi bezbednost i zdravlje na
radu zaposlenih.
Mere iz stava 1. ovog člana čiju primenu treba obezbediti:
 ukoliko je potrebno, treba kombinovati i/ili dopuniti sa drugim merama čija primena
treba da spreči širenje eksplozije;
 potrebno je revidirati periodično, kao i u slučaju nastanka značajnijih promena koje mogu
da utiču na bezbednost i zdravlje zaposlenih.

Procena rizika od eksplozija

Član 5.
Poslodavac je dužan da za sva radna mesta u radnoj okolini na kojima se mogu pojaviti
eksplozivne atmosfere izvrši procenu rizika od nastanka povreda na radu i oštećenja zdravlja zaposlenih
usled eksplozivnih atmosfera uzimajući u obzir:
1. verovatnoću nastanka eksplozivnih atmosfera i njihovu postojanost;
2. verovatnoću da su izvori paljenja, uključujući elektrostatičkac pražnjenja, prisutni, kao i
verovatnoću da postanu aktivni i efektni;
3. instalacije, materije koje se koriste i procese, kao i njihovu moguću interakciju;
4. težinu mogućih posledica.
Procena rizika mora da bude sveobuhvatna.
Prostor koji jeste ili može biti otvorima povezan sa prostorom u kome se mogu pojaviti
eksplozivne atmosfere mora da bude obuhvaćen procenom rizika.

Osnovne obaveze
Član 6.
Poslodavac je dužan da, u skladu sa osnovnim principima procene rizika polazeći od načela
prevencije navedenih u članu 4. ove uredbe, obezbedi primenu preventivnih mera s ciljem da se obezbedi
bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih tako da:
1. tamo gde se eksplozivne atmosfere mogu pojaviti u količinama koje mogu ugroziti
bezbednost i zdravlje zaposlenih ili drugih lica, obezbede uslovi radne okoline u kojima se
poslovi mogu obavljati na bezbedan način;
2. u radnoj okolini gde se eksplozivne atmosfere mogu pojaviti u količinama koje mogu
ugroziti bezbednost i zdravlje zaposlenih, primenom odgovarajućih tehničkih sredstava, a
u skladu sa procenom rizika, obezbedi odgovarajuće praćenje stanja sve vreme dok su
zaposleni prisutni.
Saradnja sa drugim poslodavcima
Član 7.
Kada dva ili više poslodavaca u obavljanju poslova dele radni prostor, odnosno kada su zaposleni
kod dva ili više poslodavaca prisutni u istom prostoru, svaki od poslodavaca, u skladu sa sporazumom
zaključenim primenom propisa kojima se uređuje oblast bezbednosti i zdravlja na radu, odgovaran je za

41
primenu mera za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu koje je pod njegovom neposrednom ili
posrednom kontrolom.
Ne isključujući odgovornost pojedinih poslodavaca, poslodavac koji je odgovoran za radni prostor
dužan je da koordinira primenu mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu svih zaposlenih,
kao i da u svom dokumentu o zaštiti od eksplozije, pored ostalog, utvrdi način koordinacije, kao i mere i
lica odgovorna za njeno sprovođenje.

Prostor u kome se mogu pojavit eksplozivne atmosfere

Član 8.
Poslodavac je dužan da prostor u kome se mogu pojaviti eksplozivne atmosfere klasifikuje u
odgovarajuće zone u skladu sa Klasifikacijom prostora u kojima se mogu pojaviti eksplozivne atmosfere
(Prilog 1.).
Poslodavac je dužan da, u prostoru iz stava 1. ovog člana, obezbedi primenu preventivnih mera
navedenih u Pregledu preventivnih mera za bezbedan i zdrav rad usled rizika od eksplozivnih atmosfera i
kriterijuma za izbor opreme za rad i zaštitnih sistema (Prilog 2.).
Poslodavac je dužan da obezbedi da ulazi u prostor u kome eksplozivne atmosfere mogu dostići
količine koje mogu ugroziti bezbednost i zdravlje zaposlenih budu obeleženi Oznakom za bezbedan i zdrav
rad za prostore u kojima se mogu pojaviti eksplozivne atmosfere (Prilog 3.).
Klasifikacija prostora u kojima se mogu pojaviti ekspolozivne atmosphere (Prilog 1.), Pregled
preventivnih mera za bezbedan i zdrav rad usled rizika od eksplozivnih atmosfera i kriterijumi za izbor
opreme za rad i zaštitne sisteme (Prilog 2.) i Oznaka za bezbedan i zdrav rad za prostore u kojima se mogu
pojaviti eksplozivne atmosfere (Prilog 3.) odštampani su uz ovu uredbu i čine njen sastavni deo.

Dokument o zaštt od eksplozije

Član 9.
Poslodavac je dužan da prilikom procene rizika od eksplozije donese dokument o zaštiti od
eksplozije, kao i da obezbedi da dokument uvek bude ažuriran, odnosno da njegova sadržina odgovara
stvarnom stanju stvari na koje se odnosi.
Dokument o zaštiti od eksplozije jeste dokument u kojem je, pored ostalog, navedeno:
1. da je rizik od eksplozije utvrđen i procenjen;
2. da će sve mere za bezbedan i zdrav rad utvrđene u skladu sa ovom uredbom biti
sprovedene;
3. koji prostor je klasifikovan u odgovarajuće zone u skladu sa Klasifikacijom prostora u
kojima se mogu pojaviti eksplozivne atmosfere (Prilog 1.);
4. u kojem prostoru će se primenjivati preventivne mere navedene u Pregledu preventivnih
mera za bezbedan i zdrav rad usled rizika od eksplozivnih atmosfera i kriterijuma za izbor
opreme za rad i zaštitnih sistema (Prilog 2.);
5. da su radna mesta i oprema za rad, uključujući i uređaje za upozoravanje, projektovani,
odnosno da se koriste i održavaju tako da je omogućen bezbedan i zdrav rad;
6. da se prilikom korišćenja opreme za rad primenjuju propisane preventivne mere za
bezbedan i zdrav rad.
Dokument o zaštiti od eksplozije može da bude prilog akta o proceni rizika koji je poslodavac
doneo u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu.
Poslodavac je dužan da donese dokument o zaštiti od eksplozije pre početka rada na radnim
mestima na kojima se mogu pojaviti eksplozivne atmosfere, kao i da izvrši delimičnu izmenu i dopunu
dokumenta o zaštiti od eksplozije ukoliko procenu rizika nije izvršio u skladu sa odredbama člana 5. ove
uredbe, kao i u slučaju nastanka promena koje mogu uticati na bezbednost i zdravlje zaposlenih, a
naročito u pogledu korišćenja opreme za rad i organizacije rada.

42
 A. Pregled preventvnih mera za bezbedan i zdrav rad usled rizika od eksplozivnih atmosfera
Primena
Ovaj prilog odnosi se:
1. na prostor koji je u skladu sa Prilogom 1. ove uredbe klasifikovan kao opasan usled
karakteristika radnih mesta, radne okoline, opreme za rad ili supstanci koje se koriste ili
opasnosti izazvanih aktivnostima koje su u vezi sa rizikom od eksplozivnih atmosfera;
2. na opremu za rad koja se nalazi u prostoru koji nije opasan, a koja je neophodna ili
doprinosi bezbednom funkcionisanju opreme za rad koja se nalazi u opasnom prostoru.

1. Organizacione mere
1.1. Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad
1.1.1. Poslodavac je dužan da u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad zaposlene upozna
sa svim vrstama rizika koji se mogu pojaviti na radnom mestu i u radnoj okolini usled eksplozivnih
atmosfera.
1.2. Instrukcije u pismenoj formi i dozvola za rad
1.2.1. Poslodavac je dužan da, u skladu sa dokumentom o zaštiti od eksplozija, obezbedi da se:
 rad u opasnom prostoru obavlja u skladu sa instrukcijama u pismenoj formi koje je
obezbedio,
 izdaju dozvole za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom, kao i na ostalim radnim
mestima na kojima obavljanje poslova može dovesti do nastanaka rizika usled
eksplozivnih atmosfera,
 dozvola za rad izdaje od strane odgovornog lica, pre početka obavljanja poslova.

2. Preventvne mere zaštte od eksplozija

2.1. Svako oslobađanje i/ili ispuštanje, bilo da je namerno ili ne, zapaljivih gasova, para, magle ili
prašine usled koga može nastati rizik od eksplozije mora da bude preusmereno na bezbedno mesto,
odnosno produkti tog oslobađanja ili ispuštanja mora da budu uklonjeni do bezbednog mesta, a ukoliko
to nije moguće moraju biti zatvoreni, odnosno učinjeni bezbednim na neki drugi odgovarajući način.
2.2. Ukoliko eksplozivna atmosfera sadrži više različitih zapaljivih ili gorivih gasova, para, magle ili
prašine, preventivne mere moraju da budu ogovarajuće za najveći nivo rizika.
2.3. Prilikom primene mera, u skladu sa članom 4. ove uredbe, koje treba da otklone opasnost
usled paljenja eksplozivne atmosfere, mora se uzeti u obzir elektrostatičko pražnjenje tamo gde zaposleni
ili radna okolina mogu da budu nosioci ili generatori elektriciteta. Zaposlenima mora da bude
obezbeđeno korišćenje odgovarajuće radne odeće koja je izrađena od materijala koji neće dovesti do
stvaranja elektrostatičkog pražnjenja koje može dovesti do paljenja eksplozivnih atmosfera.
2.4. Oprema za rad, zaštitni sistemi i pripadajući priključni uređaji mogu da se koristite samo ako
je u dokumentu o zaštiti od eksplozije navedeno da je njihovo korišćenje u eksplozivnim atmosferama
bezbedno, uključujući opremu za rad i zaštitne sisteme koji nisu namenjeni za korišćenje u eksplozivnim
atmosferama ukoliko njihovo korišćenje može da dovede do nastanka opasnosti usled paljenja
eksplozivne atmosfere. Moraju da budu preduzete neophodne mere da bi se sprečila mogućnost
pogrešnog povezivanja priključnih uređaja.
2.5. Moraju da budu preduzete sve neophodne mere da bi se obezbedilo da radna mesta,
oprema za rad i priključni uređaji budu tako projektovani i da se tako koriste da je rizik od eksplozije
najmanji mogući, a ukoliko ipak dođe do eksplozije njeno širenje mora da bude ograničeno na to radno
mesto ili na tu opremu za rad uz primenu mera koje treba da umanje rizik od fizičkih efekata eksplozije na
zaposlene.

43
 2.6. Ukoliko je potrebno, zaposleni moraju da budu upozoreni svetlosnim ili zvučnim signalima
pre nego što su se stekli uslovi za nastanak eksplozije.
2.7. Ukoliko je dokumentom o zaštiti od eksplozije utvrđeno da su objekti za evakuaciju
neophodni, oni moraju da budu obezbeđeni i održavani na način da zaposleni u slučaju nastanka
opasnosti mogu trenutno i bezbedno da napuste ugroženi prostor.
2.8. Pre prvog otpočinjanja rada na radnom mestu u kome se eksplozivne atmosfere mogu
pojaviti, mora biti verifikovana njegova sveukupna bezbednost od eksplozija. Moraju se održavati svi
uslovi neophodni za obezbeđenje zaštite od eksplozije. Verifikaciju mora izvršiti kompetentno lice za
oblast zaštite od eksplozije.
2.9. Gde se na osnovu procene rizika pokaže kao neophodno:
 mora da bude omogućeno, ukoliko otkaz (prekid mrežnog) napajanja može da dovede do
nastanka dodatnih rizika, da oprema za rad i zaštitni sistemi mogu da rade nezavisno od
ostatka instalacije u slučaju otkaza (prekida mrežnog) napajanja,
 mora da bude omogućeno da se oprema za rad i zaštitni sistemi, koji su deo automatskog
procesa u slučaju odstupanja od projektovanih radnih uslova, mogu isključiti ručno tako
da se tom prilikom ne ugrozi bezbednost. Ovo isključivanje smeju da izvrše samo
kompetentni zaposleni,
 u slučaju isključivanja u slučaju opasnosti akumulirana energija mora da bude što je
moguće brže i bezbednije uklonjena ili izolovana tako da na dalje ne predstavlja
opasnost.

B. Kriterijumi za izbor opreme za rad i zašttnih sistema

1. Ukoliko dokumentom o zaštiti od eksplozije, a na osnovu procene rizika, nije utvrđeno
drugačije oprema za rad i zaštitni sistemi koji se koriste na mestima na kojima se mogu pojaviti
eksplozivne atmosfere moraju da budu izabrani u skladu sa grupama i kategorijama opreme namenjene
za upotrebu u potencijalno eksplozivnim atmosferama navedenih u posebnom propisu kojim se uređuju
bitni zahtevi o opremi i zaštitnim sistemima namenjenim za upotrebu u potencijalno eksplozivnim
atmosferama.
2. Sledeće kategorije opreme, koja mora da bude odgovarajuća za gasove, pare ili magle i/ili
prašine, moraju da se koriste u naznačenim zonama i to:
 u zoni 0 ili zoni 20, oprema kategorije 1;
 u zoni 1 ili zoni 21, oprema kategorije 1 ili 2;
 u zoni 2 ili zoni 22, oprema kategorije 1, 2 ili 3.

Nacin I postupak procene rizika radnog mesta

44
 PRAVILNIK O NAČINU I POSTUPKU PROCENE RIZIKA NA
RADNOM MESTU I U RADNOJ OKOLINI

1. Osnov i svrha procene rizika

Član 2

Procena rizika i mere koje poslodavac utvrdi obezbeđuju se primenom propisa o bezbednosti i
zdravlju na radu i drugih propisa, a primenjuju se radi otklanjanja opasnosti i štetnosti na radnom mestu i
u radnoj okolini, odnosno radi otklanjanja ili smanjenja rizika, u obimu kojim se sprečava povreda na
radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje zaposlenog.

2. Obuhvat procene rizika

Član 3

Procena rizika zasniva se na sistematskom evidentiranju i procenjivanju svih faktora u procesu

rada - mogućih vrsta opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini koje mogu da prouzrokuju
povredu na radu, oštećenje zdravlja ili oboljenje zaposlenog.

Procenom rizika sagledavaju se organizacija rada, radni procesi, sredstva za rad, sirovine i
materijali koji se koriste u tehnološkim i radnim procesima, sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu, kao
i drugi elementi koji mogu da izazovu rizik od povreda na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja
zaposlenog.
Procena rizika obuhvata:
5. opšte podatke o poslodavcu;

6. opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad, i njihovo grupisanje i opis
sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;

7. snimanje organizacije rada;

8. prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini;

9. procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti;

10. utvrđivanje načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika;

11. zaključak;

12. izmene i dopune akta o proceni rizika.

3. Opšti podaci o poslodavcu

45
 Član 4

Opšti podaci o poslodavcu sadrže:

4. poslovno ime (naziv), sedište, odnosno adresu poslodavca;

5. delatnost poslodavca;

6. podatke o licima koja vrše procenu rizika i licima koja učestvuju u procenjivanju rizika
(ime, prezime, stručna sprema i dr.).

4. Opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad (i njihovo grupisanje) i sredstava i
opreme za ličnu zaštitu na radu

Član 5

Opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad koja se koriste u tim procesima (i
njihovo grupisanje) i opis sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu vrši se na način pogodan za
prikupljanje i procenjivanje potrebnih informacija o tim procesima i sredstvima prema postojećem stanju.

Opisom se obuhvataju:

3. objekti koji se koriste kao radni i pomoćni prostor, uključujući i objekte na otvorenom
prostoru, sa svim pripadajućim instalacijama;

4. oprema za rad (mašine, uređaji, postrojenja, instalacije, alat i sl.) koja se koristi u procesu
rada i vrši se njihovo grupisanje;

5. konstrukcije i objekti za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu (zaštita na prelazima,

prolazima i prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zračenja, zaštita od udara električne
struje, opšta ventilacija i klimatizacija i sl.), opis njihove namene i načina korišćenja;

6. pomoćne konstrukcije i objekti, kao i konstrukcije i objekti koji se privremeno koriste za

rad i kretanje zaposlenih (skela, radna platforma, tunelska podgrada, konstrukcija za
sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.);

7. druga sredstva za rad koja se koriste u procesu rada ili su na bilo koji način povezana sa
procesom rada, njihova namena i način korišćenja;

8. sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu;

9. sirovine i materijali koji se koriste;

10. drugi potrebni elementi.

5. Snimanje organizacije rada

46
 Član 6

Snimanje organizacije rada obuhvata uvid u akt poslodavca kojim se uređuje njegovo unutrašnje
uređenje, odnosno organizacija i sistematizacija radnih mesta za obavljanje poslova iz delatnosti
poslodavca i drugu dokumentaciju poslodavca koja se odnosi na organizaciju rada, kao i neposrednu
proveru propisane, odnosno utvrđene organizacije rada i faktičkog stanja organizacije rada kod
poslodavca.

Snimak organizacije rada poslodavca sadrži poslove, nazive i lokaciju radnih mesta gde se
obavljaju poslovi, uslove za zasnivanje radnog odnosa i broj zaposlenih na tim radnim mestima, od toga
broj žena, muškaraca, mlađih od 18 godina, invalida, radno vreme i vreme provedeno na određenim
poslovima, odstupanja propisane, odnosno utvrđene organizacije rada od faktičkog stanja organizacije
rada kod poslodavca i dr.

6. Prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini

Član 7

Prepoznavanje i utvrđivanje opasnosti i štetnosti na radnom mestu i u radnoj okolini vrši se na

osnovu podataka koji se prikupljaju iz dokumentacije kojom raspolaže poslodavac, posmatranjem i
praćenjem procesa rada na radnom mestu, pribavljanjem potrebnih informacija od zaposlenih i informacija
iz drugih izvora i razvrstavanjem u vrste prikupljenih podataka, odnosno mogućih opasnosti i štetnosti na
koje ti podaci ukazuju.

Pri utvrđivanju podataka o opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini polazi se
od postojećeg stanja bezbednosti i zdravlja na radu (važeći stručni nalazi o izvršenim pregledima i
ispitivanjima sredstava za rad, kao i o izvršenim ispitivanjima uslova radne okoline, izveštaji o
prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih, podaci o povredama na radu, profesionalnim
bolestima i oboljenjima u vezi sa radom, sredstvima i opremom za ličnu zaštitu na radu, analiza preduzetih
mera radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i oboljenja u vezi sa radom, inspekcijski
nalazi o izvršenom nadzoru, uputstva za bezbedan rad, propisana dokumentacija za upotrebu i održavanje,
odnosno pakovanje, transport, korišćenje, skladištenje, uništavanje i dr.).

Opasnosti i štetnosti grupišu se u zavisnosti od njihove vrste i prirode.

Član 8

Opasnosti se grupišu u:

8. Mehaničke opasnosti, koje se pojavljuju korišćenjem opreme za rad, kao što su:
9. nedovoljna bezbednost zbog rotirajućih ili pokretnih delova,

10. slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu zaposlenom,

11. unutrašnji transport i kretanje radnih mašina ili vozila, kao i pomeranja određene opreme
za rad,

47
 12. korišćenje opasnih sredstava za rad, koja mogu proizvesti eksplozije ili požar,

13. nemogućnost ili ograničenost pravovremenog uklanjanja sa mesta rada, izloženost

zatvaranju, mehaničkom udaru, poklapanju, i sl.,

14. drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehanički izvori opasnosti;

9. Opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta, kao što su:

3. opasne površine (podovi i sve vrste gazišta, površine sa kojima zaposleni dolazi u dodir, a koje
imaju oštre ivice - rubove, šiljke, grube površine, izbočene delove, i sl.),

4. rad na visini ili u dubini, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu,

5. rad u skučenom, ograničenom ili opasnom prostoru (između dva ili više fiksiranih delova, između
pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan,
i sl.),

6. mogućnost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave površine),

7. fizička nestabilnost radnog mesta,

8. moguće posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe sredstava ili opreme za ličnu zaštitu na
radu,

9. uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada,

10. druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karakteristikama radnog mesta i načinom rada
(korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu koja opterećuju zaposlenog, i sl.);

10. Opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem električne energije, kao što su:

3. opasnost od direktnog dodira sa delovima električne instalacije i opreme pod naponom,

4. opasnost od indirektnog dodira,

5. opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju električna oprema i instalacije (pregrevanje, požar,
eksplozija, električni luk ili varničenje, i dr.),

6. opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pražnjenja,

7. opasnost od štetnog uticaja elektrostatičkog naelektrisanja,

8. druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korišćenjem električne energije.

Član 9
Štetnosti se grupišu u:

11. Štetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada, kao što su:

48
 8. hemijske štetnosti, prašina i dimovi (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz
kožu, opekotine, trovanje, i sl.),

9. fizičke štetnosti (buka i vibracije),

10. biološke štetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima),

11. štetni uticaji mikroklime (visoka ili niska temperatura, vlažnost i brzina strujanja vazduha),

12. neodgovarajuća - nedovoljna osvetljenost,

13. štetni uticaji zračenja (toplotnog, jonizujućeg ili nejonizujućeg, laserskog, ultrazvučnog),

14. štetni klimatski uticaji (rad na otvorenom),

15. štetnosti koje nastaju korišćenjem opasnih materija u proizvodnji, transportu, pakovanju,
skladištenju ili uništavanju,

16. druge štetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu, a koje mogu da budu uzrok povrede na radu
zaposlenog, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom;

12. Štetnosti koje proističu iz psihičkih i psihofizioloških napora koji se uzročno vezuju za
radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja, kao što su:

8. napori ili telesna naprezanja (ručno prenošenje tereta, guranje ili vučenje tereta, razne dugotrajne
povećane telesne aktivnosti i sl.),

9. nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, čučanje, klečanje i sl.),

10. napori pri obavljanju određenih poslova koji prouzrokuju psihološka opterećenja (stres,
monotonija i sl.),

11. odgovornost u primanju i prenošenju informacija, korišćenje odgovarajućeg znanja i sposobnosti,

odgovornost u pravilima ponašanja, odgovornost za brze izmene radnih procedura, intenzitet u
radu, prostorna uslovljenost radnog mesta, konfliktne situacije, rad sa strankama i novcem,
nedovoljna motivacija za rad, odgovornost u rukovođenju, i sl.;

13. Štetnosti vezane za organizaciju rada, kao što su: rad duži od punog radnog vremena
(prekovremeni rad), rad u smenama, skraćeno radno vreme, rad noću, pripravnost za
slučaj intervencija, i sl.;

14. Ostale štetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima, kao što su:

4. štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima, lica na
obezbeđenju, i sl.),

5. rad sa životinjama,

6. rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom,

49
 7. rad u blizini vode ili ispod površine vode.

7. Procenjivanje rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti

Član 10

Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoće nastanka i težine moguće povrede na radu,
oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom prouzrokovanih na radnom mestu i u radnoj
okolini.

Na osnovu prikupljenih podataka i prepoznatih, odnosno utvrđenih opasnosti i štetnosti i utvrđene

liste opasnosti i štetnosti u radnoj okolini na svakom radnom mestu, izborom i primenom odgovarajućih
metoda vrši se procenjivanje rizika - verovatnoće nastanka i težine povreda na radu, oštećenja zdravlja ili
oboljenja zaposlenog.

Procenjivanje rizika vrši se za svaku prepoznatu, odnosno utvrđenu opasnost ili štetnost,
upoređivanjem sa dozvoljenim vrednostima propisanim odgovarajućim propisima u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu, tehničkim propisima, standardima i preporukama.

Verovatnoća nastanka povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa
radom, prouzrokovanih opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini, procenjuje se na
osnovu prethodne analize koja uzima u obzir učestalost i trajanje izloženosti zaposlenih opasnostima i
štetnostima, verovatnoću nastanka opasnog događaja i tehničke ili druge mogućnosti za njihovo
izbegavanje, odnosno ograničenje.

Težina moguće povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog procenjuje se na
osnovu prethodne analize koja uzima u obzir predvidivu vrstu povrede (smrtna, teška, kolektivna ili laka
povreda na radu) koja se može očekivati.

Ako se utvrdi da na radnom mestu i pored potpuno ili delimično primenjenih mera u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu i drugih mera, postoje opasnosti i štetnosti, koje prema nalazu procenjivača
rizika mogu da izazovu povredu ili ugroze zdravlje zaposlenog, smatra se da je takvo mesto sa povećanim
rizikom, što se utvrđuje aktom o proceni rizika.

8. Utvrđivanje načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika

Član 11

Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, poslodavac utvrđuje način i
mere za njihovo sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguću meru.

Ako su procenjeni rizici takve prirode da život i zdravlje zaposlenih nisu teže ugroženi, a za čije
otklanjanje su potrebna veća investiciona ulaganja, aktom o proceni rizika mogu se utvrditi mere i rokovi
za njihovo sprovođenje kojima se u potpunosti otklanjaju rizici ili kojima se oni smanjuju na najmanju
moguću meru.

50
 O sprovođenju mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika stara se poslodavac
neposredno ili preko lica određenog za bezbednost i zdravlje na radu ili drugog lica određenog aktom o
proceni rizika.

Član 12
Mere za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika poslodavac utvrđuje polazeći od procenjenog
rizika, utvrđenog prioriteta i poštujući principe prevencije, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju
na radu, tehničkim propisima, standardima ili opšte priznatim merama.

Mere koje se utvrđuju za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika jesu:

3. održavanje u ispravnom stanju i vršenje pregleda i ispitivanja sredstava za rad;

4. obezbeđivanje propisanih uslova za bezbedan i zdrav rad u radnoj okolini;

5. osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;

6. obezbeđivanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, njihovo održavanje i

ispitivanje;

7. upućivanje zaposlenih na prethodne i periodične lekarske preglede u skladu sa ocenom

službe medicine rada, i dr.

Član 13

Na osnovu ocene službe medicine rada, poslodavac aktom o proceni rizika utvrđuje posebne
zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za
upotrebu odnosno rukovanje određenom opremom za rad.

9. Zaključak

Član 14

Po sprovedenom postupku snimanja organizacije rada, prepoznavanja i utvrđivanja opasnosti i

štetnosti, procenjivanja rizika u odnosu na opasnosti i štetnosti i utvrđivanja načina i mera za otklanjanje,
smanjenje ili sprečavanje rizika, u skladu sa ovim pravilnikom, poslodavac donosi zaključak.

Zaključak sadrži:

3. sva radna mesta na kojima je izvršena procena rizika;

4. radna mesta koja su utvrđena kao radna mesta sa povećanim rizikom;

5. prioritete u otklanjanju rizika;

6. izjavu poslodavca kojom se obavezuje da će primeniti sve utvrđene mere za bezbedan i

zdrav rad na radnim mestima i u radnoj okolini u skladu sa aktom o proceni rizika.

51
10. Izmene i dopune akta o proceni rizika

Član 15

Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podleže potpunoj izmeni i dopuni nakon
svake kolektivne povrede na radu sa smrtnim posledicama, koja se dogodi na radnom mestu i u radnoj
okolini poslodavca.

Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podleže delimičnim izmenama i
dopunama (u delu koji se odnosi na određeno radno mesto i s njim povezana radna mesta), i to:

5. u slučaju smrtne povrede na radu i teške povrede na radu;

6. u slučaju pojave svake nove opasnosti ili štetnosti, odnosno promene nivoa rizika u
procesu rada;

7. kada mere koje se utvrde za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika nisu
odgovarajuće ili ne odgovaraju procenjenom stanju;

8. kada je procena zasnovana na podacima koji nisu ažurni;

9. kada postoje mogućnosti i načini za unapređenje, odnosno dopunu procenjenih rizika.

Član 16

Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini podleže potpunoj ili delimičnoj izmeni ili
dopuni i na osnovu naložene mere inspektora rada.

11. Pokretanje postupka procene rizika

Član 17

Postupak procene rizika pokreće poslodavac donošenjem odluke o pokretanju postupka procene
rizika.

12. Određivanje lica odgovornih za sprovođenje procene rizika

Član 18

Poslodavac odlukom o pokretanju postupka procene rizika određuje jedno ili više lica odgovornih
za sprovođenje postupka procene rizika u skladu sa ovim pravilnikom (u daljem tekstu: stručno lice).

52
Stručno lice može da bude poslodavac, zaposleni kod poslodavca ili zaposleni kod pravnog lica ili
preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, ukoliko ima položen
stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac koji je određen da bude stručno lice nije dužan da ima položen odgovarajući stručni
ispit ukoliko poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja sam bez položenog odgovarajućeg
stručnog ispita.

Poslodavac, u slučaju kada za vršenje procene rizika angažuje pravno lice ili preduzetnika sa
licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, na osnovu ugovora o angažovanju pravnog
lica ili preduzetnika određuje jedno ili više stručnih lica iz reda zaposlenih kod angažovanog pravnog lica
ili preduzetnika.

13. Plan sprovođenja postupka procene rizika

Član 19

Stručno lice sastavlja plan sprovođenja postupka procene rizika koji odobrava poslodavac, a koji
sadrži:

7. pravni osnov za procenu rizika (propisi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,

nacionalni i međunarodni standardi, i dr.);

8. organizaciju i koordinaciju sprovođenja, izmena i dopuna postupka procene rizika;

9. spisak pravnih i fizičkih lica kompetentnih za procenjivanje rizika (u daljem tekstu:

procenjivači rizika);

10. metode za vršenje procene rizika;

11. faze i rokove za procenu rizika;

12. način prikupljanja dokumentacije potrebne za procenu rizika (uputstva za bezbedan rad,
uputstva za održavanje, stručni nalazi o pregledima i ispitivanjima opreme za rad,
ispitivanja uslova radne okoline i dr.);

13. informisanje procenjivača rizika;

14. koordinaciju između procenjivača rizika;

15. način pribavljanja informacija za procenu rizika od zaposlenih;

16. konsultacije sa predstavnicima zaposlenih i informisanje predstavnika zaposlenih o

rezultatima procene rizika i preduzetim merama;

17. druge radnje potrebne za sprovođenje, izmene i dopune postupka procene rizika.

Ako poslodavac angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika za obavljanje poslova procene rizika,
angažovano pravno lice, odnosno preduzetnik, uz plan sprovođenja postupka procene rizika prilaže
fotokopiju licence za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.

53
 Plan sprovođenja postupka procene rizika jeste sastavni deo dokumentacije o proceni rizika.

14. Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika

Član 20

Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika vrši se neprekidno, tako što se proverava
efikasnost sprovedenih mera i procenjuje uspešnost njihovog sprovođenja u pogledu otklanjanja i
smanjenja rizika.

Proveru efikasnosti primene akta o proceni rizika vrši lice određeno za bezbednost i zdravlje na
radu kod poslodavca.

Ako u postupku provere efikasnosti primene akta o proceni rizika lice za bezbednost i zdravlje na
radu uoči njihovu neefikasnost, predlaže korekciju tih mera.

Postupak sprovođenja korektivnih mera vrši se izmenama i dopunama akta o proceni rizika.

PREGLEDI I ISPITIVANJA OPREME ZA RAD

Stručni nalaz

Član 5

O izvršenom pregledu i ispitivanju opreme za rad izdaje se stručni nalaz.

Uz stručni nalaz pravno lice koje je obavilo preglede i ispitivanja opreme za rad prilaže kopiju
licence tog pravnog lica i odgovornog lica koje je potpisalo stručni nalaz.

Sadržina stručnog nalaza

Član 6

Stručni nalaz, obavezno, sadrži:

5. poslovno ime i sedište pravnog lica sa licencom koje je obavilo preglede i ispitivanja i
izdalo stručni nalaz;

6. broj stručnog nalaza i datum njegovog izdavanja;

7. poziv na propise, odnosno akte i dokumente na osnovu kojih je utvrđena obaveza vršenja
pregleda i ispitivanja opreme za rad;

8. naziv i sedište korisnika opreme za rad;

9. mesto i vreme vršenja pregleda i ispitivanja opreme za rad;

10. ime i prezime odgovornog lica sa licencom za obavljanje pregleda i ispitivanja opreme za
rad, koje potpisuje stručni nalaz;

54
 11. ime i prezime i stručna sprema lica koja su vršila preglede i ispitivanja opreme za rad;

12. podatke o opremi za rad koja je predmet pregleda i ispitivanja (bliži podaci kojima se
identifikuje oprema sa opisom namene, odnosno mestom rada u prostoru - fotografija i
skica sa položajem i lokacijom u prostoru, kao i o materijalima i sirovinama koji se
koriste);

13. podatke o instrumentima i uređajima koji su korišćeni u postupku pregleda i ispitivanja

opreme za rad;

14. utvrđeno stanje sa izmerenim veličinama, odnosno vrednostima i veličinama i

vrednostima karakterističnim za određene elemente ispitivanja, kao i posebno iskazane
utvrđene nedostatke i nepravilnosti prema propisima;

15. zaključak da li su na pregledanoj i ispitanoj opremi za rad primenjene ili nisu primenjene
propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu, odnosno da li je oprema bezbedna za
upotrebu - korišćenje.

55
 ISPITIVANJE USLOVA RADNE OKOLINE
Stručni nalaz

Član 17

O izvršenom ispitivanju uslova radne okoline izdaje se stručni nalaz.

Uz stručni nalaz pravno lice koje je obavilo ispitivanja uslova radne okoline prilaže kopiju licence
tog pravnog lica i odgovornog lica koje je potpisalo stručni nalaz.

Stručni nalaz izdaje se u celini za sva obavljena ispitivanja uslova radne okoline, a u zavisnosti od
tehnološkog procesa.

Izuzetno za ispitivanje bioloških štetnosti može se izdati poseban stručni nalaz.

Sadržina stručnog nalaza

Član 18

Stručni nalaz, obavezno, sadrži:

6. poslovno ime i sedište pravnog lica sa licencom koje je obavilo ispitivanje uslova radne okoline i
izdalo stručni nalaz;

7. broj stručnog nalaza i datum njegovog izdavanja;

8. poziv na propise na osnovu kojih je utvrđena obaveza vršenja ispitivanja uslova radne okoline;

9. naziv i sedište korisnika kod kog su vršena ispitivanja uslova radne okoline;

10. mesto i vreme vršenja ispitivanja uslova radne okoline;

11. ime i prezime odgovornog lica sa licencom za obavljanje ispitivanja uslova radne okoline, koje
potpisuje stručni nalaz;

12. ime i prezime i stručna sprema lica koja su vršila ispitivanja uslova radne okoline;

13. podatke kojima se bliže određuju radna mesta u radnoj okolini i mesta na kojima su vršena
ispitivanja (opis, fotografija, skica, grafički prikaz u prostoru i sl.) sa parametrima uslova rada koji
su utvrđeni u toku ispitivanja;

14. podatke o instrumentima i uređajima koji su korišćeni u postupku ispitivanja uslova radne
okoline;

15. utvrđeno stanje, nivoi ili veličine karakteristični za određene elemente ispitivanja, kao i posebno
iskazane rizike po zdravlje zaposlenih zbog prisustva fizičkih i hemijskih štetnosti iznad
dozvoljenih nivoa ili koncentracija, nedovoljne osvetljenosti i mikroklime izvan zone konfora;

56
 16. zaključak da li su na radnom mestu i u radnoj okolini izmerene veličine u dozvoljenim granicama,
odnosno da li su primenjene ili nisu primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu.

PRAVILNIK O BEZBEDNOSTI MAŠINA

Prilog 2

DEKLARACIJA O USAGLAŠENOSTI MAŠINE I DEKLARACIJA O

UGRADNJI DELIMIČNO ZAVRŠENE MAŠINE

1. SADRŽAJ

A. DEKLARACIJA O USAGLAŠENOSTI MAŠINE

Deklaracija o usaglašenosti mašine i njeni prevodi moraju biti sačinjeni pod istim uslovima kao
uputstva (videti Prilog 1 tačku 1.7.4.1 a) i b) i moraju biti otkucani ili napisani rukom, velikim štampanim
slovima.

Deklaracija iz stava 1. ovog poglavlja odnosi se isključivo na mašine u stanju u kome su stavljene
na tržište i isključuje komponente koje su naknadno dodate i/ili operacije koje je naknadno izvršio krajnji
korisnik.

57
 Deklaracija o usaglašenosti mašine sadrži sledeće podatke:
 poslovno ime, odnosno naziv i adresu sedišta proizvoñača i kad to dolazi u obzir, njegovog
zastupnika;

 ime i adresu lica ovlašćenog za sačinjavanje tehničke dokumentacije;

 opis i oznaku mašine, uključujući opšti naziv, funkciju, model, tip, serijski broj i trgovinski naziv;

 izričito navoñenje da je mašina u skladu sa svim zahtevima ovog pravilnika i gde je to moguće,
navođenje o usaglašenosti sa drugim posebnim propisima i/ili zahtevima sa kojima je mašina
usaglašena. Ovo navoñenje sadrži i pozivanje na propis koji je primenjen i broj službenog glasila
u kome je taj propis objavljen;

 ako je to odgovarajuće, poslovno ime, odnosno naziv, adresu sedišta i jedinstvenog broja
Imenovanog tela iz odgovarajućeg registra u skladu sa posebnim propisom, odnosno odgovarajući
identifikacioni broj Imenovanog tela koje je izvršilo Pregled tipa mašine iz Priloga 9, ako se radi o
mašini koja se uvozi u Republiku Srbiju, i broj sertifikata o izvršenom pregledu tipa;

 ako je to odgovarajuće, poslovno ime, odnosno naziv, adresu sedišta i jedinstveni, odnosno
identifikacioni broj Imenovanog tela iz tačke 5) ovog poglavlja, koje je odobrilo sistem potpunog
obezbeñivanja kvaliteta iz Priloga 10;

 pozivanje na primenjene srpske standarde za mašine iz člana 7. ovog pravilnika;

 ako je to odgovarajuće, pozivanje na druge standarde i tehničke specifikacije kad su one

primenjene;

 mesto i datum izdavanja deklaracije;

 identifikaciju i potpis ovlašćenog lica, odgovornog za sačinjavanje deklaracije o usaglašenosti

mašine u ime proizvoñača ili njegovog zastupnika.

B. DEKLARACIJA O UGRADNJI DELIMIČNO ZAVRŠENE MAŠINE

Deklaracija o ugradnji delimično završene mašine i njeni prevodi moraju biti sačinjeni pod istim
uslovima kao i uputstva (videti Prilog 1 tačku 1.7.4.1 a) i b) i moraju biti otkucani ili napisani rukom
velikim, štampanim, slovima.

Deklaracija o ugradnji delimično završene mašine mora da sadrži sledeće podatke:

4. poslovno ime, odnosno naziv i adresu sedišta proizvođača delimično završene mašine i kad to
dolazi u obzir, njegovog zastupnika;

5. ime i adresu lica ovlašćenog za sačinjavanje tehničke dokumentacije;

6. opis i oznaku delimično završene mašine koji sadrže, opšti naziv, funkciju, model, tip, serijski broj
i trgovački naziv;

58
 7. navode o bitnim zahtevima ovog pravilnika koji su primenjeni i ispunjeni, da je predmetna
tehnička dokumentacija u skladu sa Prilogom 7 poglavlje B i kad je to potrebno, navod o
usaglašenosti delimično završene mašine sa drugim posebnim, propisima kada su oni primenjeni.
Ti navodi sadrže i pozivanja na primenjeni propis i broj službenog glasila u kome je taj propis
objavljen;

8. izjavu o preuzimanju obaveze dostavljanja odgovarajućih podataka i informacija o delimično

završenoj mašini, na zahtev nadležnog inspektora. Ova izjava sadrži i način dostavljanja, a
dostavljanje je obavezno bez obzira na prava po osnovu intelektualne svojine proizvoñača
delimično završene mašine;

9. navođenje da delimično završena mašina ne sme biti puštena u rad sve dok se za mašinu, u koju će
se delimično završena mašina ugraditi, ne utvrdi da je usaglašena sa zahtevima ovog pravilnika;

10. mesto i datum izdavanja deklaracije o ugradnji delimično završene mašine;

11. identifikaciju i potpis ovlašćenog lica, odgovornog za sačinjavanje deklaracije o ugradnji

delimično završene mašine u ime proizvoñača ili njegovog zastupnika.

2. ČUVANJE

Proizvođač mašine ili njegov zastupnik čuva originalnu deklaraciju o usaglašenosti mašine, u
periodu od najmanje deset godina posle datuma izrade poslednje mašine.

Proizvođač delimično završene mašine ili njegov zastupnik čuva originalnu deklaraciju o ugradnji
delimično završene mašine u periodu od najmanje deset godina posle datuma izrade poslednje delimično
završene mašine.

Prilog 3

ZNAK USAGLAŠENOSTI

1. CE ZNAK

Znak za usaglašenost CE se sastoji od stilizovanog latiničnog slovnog znaka "CE" u sledećem

obliku kao na slici (a):

59
 Ako se CE znak smanjuje ili uvećava, moraju se uzeti u obzir proporcije prikazane na ovom
crtežu.

Različite komponente CE znaka moraju imati, suštinski, istu visinu koja ne sme biti manja od 5
mm. Od najmanje visine može se odstupiti kod malih mašina.

CE znak mora biti stavljen u neposrednoj blizini poslovnog imena, odnosno naziva proizvoñača ili
njegovog zastupnika primenom iste tehnike.

U slučaju primene postupka za potpuno obezbeñivanje kvaliteta iz člana 8. stav 3. tačka 3) i stava
4. tačka 2) ovog pravilnika, CE znak mora da prati jedinstveni broj Imenovanog tela iz odgovarajućeg
registra u skladu sa posebnim propisom, odnosno identifikacioni broj Imenovanog tela, ako se radi o
mašini koja se uvozi u Republiku Srbiju.

2. SRPSKI ZNAK USAGLAŠENOSTI

Srpski znak usaglašenosti se sastoji od tri velika slova A povezana u obliku jednakostraničnog
trougla (3A), izgleda i sadržine kao na slici (b).

Veličina znaka odreñuje se prema visini V znaka koja može imati samo zaokružene vrednosti
standardnih brojeva prema redu veličina R10 izraženih u milimetrima (mm) prema srpskom standardu -
Standardni brojevi, brojčane vrednosti i definicije - SRPS A.A0.001.

Visina V znaka iznosi, po pravilu, najmanje 5 mm.

Uz Srpski znak se stavlja jedinstveni broj Imenovanog, odnosno ovlašćenog tela za ocenjivanje
usaglašenosti iz registra imenovanih, odnosno ovlašćenih tela za ocenjivanje usaglašenosti, kao i
poslednje dve cifre godine izdavanja isprave o usaglašenosti, ako je to telo sprovodilo, odnosno
učestvovalo u ocenjivanju usaglašenosti.

60
 Prilog 7

TEHNIČKA DOKUMENTACIJA ZA MAŠINU I TEHNIČKA

DOKUMENTACIJA ZA DELIMIČNO ZAVRŠENU MAŠINU
A. TEHNIČKA DOKUMENTACIJA ZA MAŠINU

U ovom odeljku se opisuje postupak za izradu tehničke dokumentacije.

Tehnička dokumentacija mora da potvrdi da mašina ispunjava zahteve ovog pravilnika.

Tehnička dokumentacija obuhvata projektovanje, izradu i rad mašine u onoj meri u kojoj je to
potrebno za ocenjivanje usaglašenosti.

Tehnička dokumentacija mora da bude sačinjena na srpskom jeziku, odnosno na jednom od

službenih jezika EU, sa odgovarajućim prevodom na srpski jezik, shodno odredbama Priloga 1 tačka
1.7.4.1.

Na prevod tehničke dokumentacije shodno se primenjuju odredbe Priloga 1 tačka 1.7.4.1 1.

Tehnička dokumentacija obuhvata:

 konstrukcionu dokumentaciju koja sadrži:

6. opšti opis mašine;

7. sklopni crtež mašine i crteže upravljačkih kola, kao i odgovarajuće opise i objašnjenja
neophodne za razumevanje rada mašine;

8. kompletne detaljne crteže, uz koje će biti priloženi proračuni, rezultati ispitivanja,

sertifikati i dr, a koji su neophodni za ocenjivanje usaglašenosti mašine sa bitnim
zahtevima za zdravlje i bezbednost;

9. dokumentaciju o proceni rizika, iz koje je vidljivo koji je postupak primenjen,

uključujući:

4. spisak bitnih zahteva za zdravlje i bezbednost koji se primenjuju na tu mašinu,

5. opis zaštitnih mera koje su primenjene radi eliminisanja identifikovanih opasnosti ili radi
smanjenja rizika i kad je to primenjivo, navođenje preostalih rizika u vezi sa mašinom;

10. primenjene standarde i druge tehničke specifikacije, sa navođenjem bitnih zahteva za

zdravlje i bezbednost koje pokrivaju ti standardi i specifikacije;

11. sve tehničke izveštaje sa rezultatima obavljenih ispitivanja od strane proizvoñača ili
od strane Imenovanog tela izabranog od strane proizvoñača ili njegovog zastupnika;

12. jedan primerak uputstva za mašinu;

61
 13. kad je to potrebno, deklaraciju o ugradnji delimično završene mašine i odgovarajuće
uputstvo za montažu te mašine;

14. kad je to potrebno, primerke deklaracije o usaglašenosti mašine ili drugih proizvoda
ugrañenih u mašinu;

15. jedan primerak deklaracije o usaglašenosti mašine.

b) kod serijske proizvodnje, interne mere proizvođača koje će se primenjivati da bi se

obezbedilo da mašine budu usaglašene sa zahtevima iz ovog pravilnika.

Proizvođač mora obavljati potrebna istraživanja i ispitivanja komponenti, opreme ili završene
mašine, da bi odredio da li projekti za te komponente, opremu ili mašinu i njihovu izradu omogućavaju
bezbednu montažu i puštanje u rad. Odgovarajući izveštaji i rezultati istraživanja i ispitivanja, moraju biti
uključeni u tehničku dokumentaciju.

2. Tehnička dokumentacija iz tačke 1. ovog priloga, mora biti dostupna nadležnim inspektorima
najmanje deset godina posle datuma proizvodnje mašine ili deset godine posle datuma poslednjeg
proizvedenog primerka, u slučaju serijske proizvodnje.

Tehnička dokumentacija ne mora da se čuva na teritoriji Republike Srbije, niti mora trajno da
bude dostupna u materijalnom obliku.

Lice određeno u deklaraciji o usaglašenosti mašine, mora biti sposobno da sačini tehničku
dokumentaciju, da je stavi na raspolaganje i učini dostupnom na zahtev nadležnog inspektora.

Tehnička dokumentacija ne mora da sadrži detaljne planove i druge specifične informacije u vezi
sa podsklopovima korišćenih u proizvodnji mašine, osim ako je njihovo poznavanje neophodno za
ocenjivanje usaglašenosti sa bitnim zahtevima za zdravlje i bezbednost.

3. Ako se tehnička dokumentacija ne podnese na zahtev nadležnog inspektora, to može

predstavljati dovoljan osnov da se posumnja u usaglašenost predmetne mašine sa bitnim zahtevima za
zdravlje i bezbednost.

B. TEHNIČKA DOKUMENTACIJA ZA DELIMIČNO ZAVRŠENU MAŠINU

U ovom odeljku opisuje se postupak za izradu tehničke dokumentacije za delimično završenu

mašinu.

Dokumentacija iz stava 1. ovog odeljka mora da potvrdi da delimično završena mašina ispunjava
zahteve iz ovog pravilnika.

62
 Tehnička dokumentacija za delimično završenu mašinu obuhvata projektovanje, izradu i rad
delimično završene mašine u meri potrebnoj za ocenjivanje usaglašenosti sa bitnim zahtevima za zdravlje
i bezbednost koji su primenjeni.

Tehnička dokumentacija iz stava 3. ovog odeljka mora biti sačinjena na srpskom jeziku, odnosno
mora se obezbediti prevod ove dokumentacije na jedan od službenih jezika država članica EU, odnosno na
odgovarajući službeni jezik druge države koji je prihvatljiv za proizvoñača mašine u koju će se ugraditi
delimično završena mašina, odnosno na koju će se delimično završena mašina montirati.

Tehnička dokumentacija delimično završene mašine obuhvata:

6. konstrukcionu dokumentaciju koja sadrži:

5. sklopni crtež delimično završene mašine i crteže upravljačkih kola;

6. kompletne detaljne crteže uz koje će biti priloženi proračuni, rezultati ispitivanja, sertifikati i dr., a
koji su neophodni za proveru usaglašenosti delimično završene mašine sa bitnim zahtevima za
zdravlje i bezbednost;

7. dokumentaciju o proceni rizika, koja pokazuje koji je postupak primenjen, uključujući:

3. spisak bitnih zahteva za zdravlje i bezbednost koji su primenjeni i ispunjeni;

4. opis zaštitnih mera koje su primenjene radi eliminisanja identifikovanih opasnosti ili radi
smanjenja rizika i kad je to primenjivo, navoñenje preostalih rizika;

5. primenjene standarde i druge tehničke specifikacije, sa navoñenjem bitnih zahteva za

zdravlje i bezbednost koje pokrivaju ti standardi i specifikacije;

6. sve tehničke izveštaje sa rezultatima obavljenih ispitivanja od strane proizvoñača ili

Imenovanog tela izabranog od strane proizvoñača ili njegovog zastupnika;

7. jedan primerak uputstva za montažu delimično završene mašine.

7. u serijskoj proizvodnji, interne mere proizvođača koje će se primeniti da delimično završena

mašina ostane usaglašena sa bitnim zahtevima za zdravlje i bezbednost.

Proizvođač mora obavljati potrebna istraživanja i ispitivanja komponenti, opreme ili delimično
završene mašine, da bi odredio da li projekti za te komponente, opremu ili delimično završenu mašinu i
njihovu izradu omogućavaju bezbednu montažu i korišćenje. Odgovarajući izveštaji i rezultati istraživanja
i ispitivanja moraju biti uključeni u tehničku dokumentaciju.

Odgovarajuća tehnička dokumentacija mora biti na raspolaganju i dostupna nadležnim

inspektorima, najmanje deset godina posle datuma proizvodnje delimično završene mašine ili deset godina
posle datuma poslednjeg proizvedenog primerka, u slučaju serijske proizvodnje.

63
 Tehnička dokumentacija ne mora da se čuva na teritoriji Republike Srbije, niti mora trajno da
bude dostupna u materijalnom obliku.

Lice određeno u deklaraciji o ugradnji delimično završene mašine, mora biti sposobno da sačini
tehničku dokumentaciju za delimično završenu mašinu, da je stavi na raspolaganje i učini dostupnom na
zahtev nadležnog inspektora.

Ako se tehnička dokumentacija ne podnese na zahtev nadležnog inspektora, to može

predstavljati dovoljan osnov da se posumnja u usaglašenost delimično završene mašine sa bitnim
zahtevima za zdravlje i bezbednost.

64