Ro​bert W.

Cham​bers

Kra​lj u Žu​tom

Na​slov ori​gin​la
Ro​bert W. Cham​bers - The King in Yel​low (1895)

Pre​vod:
Mi​haj​lo Da​su​ki​dis
Alek​san​dra Raj​ko​vić
Mi​le​na Da​su​ki​dis
 Sadržaj

KRA​LJ U ŽU​TOM

MAJ​STOR ZA RE​PU​TA​CI​JE

II

III

MA​SKA

II

III

IV

U ZMA​JE​VOM SO​KA​KU

ŽUTI ZNAK

II

III

GO​SPA OD ISA

II
RAJ ZA PRO​RO​KE

Ate​lje

Fan​tom

Žr​tva

Sud​bi​na

Go​mi​la

Pa​jac

Ze​le​na Soba

Is​pit Lju​ba​vi

ULI​GA ČE​TI​RI VE​TRA

II

ULI​CA PRVE GRA​NA​TE

II

III

IV

ULI​CA GO​SPE OD PO​LJA

 I

II

III

IV

VI

ULI​CA BARE

II

III

IV

JE​STE LI VI​DE​LI ŽUTI ZNAK?

BE​LE​ŠKA O PI​SCU
 KRA​LJ U ŽU​TOM

Ro​bert V. Čejm​bers

KRA​LJ U ŽU​TOM PO​SVE​ĆEN JE MOM BRA​TU

Duž hri​di se ta​la​si obla​ka lome,

Dvo​stru​ko sun​ce pod je​ze​ro tone
Sen​ke sad ras​tu
U Kar​ko​si.

Čud​na je noć gde svi​ću crne zvezd

I čud​ni me​se​ci po nebu je​zde,
A još čud​ni​ja
Iz​gu​blje​na
Kar​ko​sa.

Pe​sme Hi​ja​da što će da se ore,

Gde rite se Kra​lje​vih sku​ta vi​jo​re,
Ne​čuj​ne umre​će u
Ma​gle​noj Kar​ko​si.

Pe​smo moje duše, glas moj smrt uze;

Umri, ne​pe​va​na, ko ne​pla​ka​ne suze
Što umre​će suve u
Iz​gu​blje​noj Kar​ko​si.
Ka​sil​di​na pe​sma
„Kra​lj u žu​tom”; čin I, sce​na 2
 MAJ​STOR ZA RE​PU​TA​CI​JE

(Pre​vod: Mi​haj​lo Da​su​ki​dis)

„Ne ra​il​lons pas les fous; leur fo​lie dure plus,

long​temps que la no​tre…. Vo​i​la to​u​te la dif​fe​ren​ce.”[1]

Kra​jem go​di​ne 1920. Vla​da Sje​di​nje​nih Dr​ža​va prak​tič​no je za​vr​ši​la pro​gram

usvo​jen to​kom po​sled​njih me​se​ci upra​ve pred​sed​ni​ka Vin​tro​pa. Ze​mlja je na​i​zgled
bila mir​na. Svi zna​ju na koji su na​čin pi​ta​nja ca​ri​ne i za​po​sle​nja re​še​na. Rat sa Ne​-
mač​kom, in​ci​dent pro​i​ste​kao iz na​pa​da te ze​mlje na Sa​mo​an​ska ostr​va, re​pu​bli​ci nije
osta​vio vi​dlji​ve ožilj​ke, a pri​vre​me​na oku​pa​ci​ja Nor​fo​ka od stra​ne in​va​ziv​ne voj​ske
za​bo​ra​vlje​na je u ve​se​lju zbog stal​nih po​mor​skih po​be​da i nji​ma pro​u​zro​ko​va​nog be​-
smi​sle​nog stra​da​nja sna​ga ge​ne​ra​la Fon Gar​ten​la​u​bea u dr​ža​vi Nju Džer​zi. Ku​ban​ske i
ha​vaj​ske in​ve​sti​ci​je is​pla​ti​le su se sto po​sto, a te​ri​to​ri​ja Sa​moe je, kao sta​ni​ca za ek​-
splo​a​ta​ci​ju uglja, oprav​da​la svo​ju cenu. Dr​ža​va je bila u iz​van​red​nom sta​nju od​bra​ne.
Sva​ki obal​ski grad bio je do​bro snab​de​ven kop​ne​nim utvr​đe​nji​ma; voj​ska pod ro​di​-
telj​skim okom ge​ne​ra​la Sta​fa, or​ga​ni​zo​va​na po pru​skom si​ste​mu, po​ve​ća​na je na
300.000 mu​ška​ra​ca, s te​ri​to​ri​jal​nom re​zer​vom od mi​li​on; šest ve​li​čan​stve​nih eska​dri​la
kr​sta​ri​ca i bor​be​nih bro​do​va pa​tro​li​ra​lo je iz​me​đu šest sta​ni​ca plov​nih mora, osta​vlja​-
ju​ći više nego do​volj​nu re​zer​vu pa​ro​bro​da za kon​tro​lu do​ma​ćih voda. Go​spo​da sa Za​-
pa​da su na​po​slet​ku bila pri​nu​đe​na da pri​hva​te da je ko​ledž za obu​ku di​plo​ma​ta pod​-
jed​na​ko po​tre​ban kao prav​ne ško​le za obu​ku advo​ka​ta; shod​no tome, van ze​mlje nas
više nisu pred​sta​vlja​le ne​po​dob​ne pa​tri​o​te. Ze​mlja je bila u sta​nju pro​spe​ri​te​ta; Či​ka​-
go, na​krat​ko pa​ra​li​zo​van na​kon dru​gog ve​li​kog po​ža​ra, po​di​gao se iz ru​še​vi​na, beo i
im​pe​ri​ja​lan, i još lep​ši od be​log gra​da koji je iz​gra​đen u svoj​stvu nje​go​ve igrač​ke
1893. go​di​ne. Do​bra ar​hi​tek​tu​ra je svu​da za​me​nji​va​la lošu i, čak i u Nju​jor​ku, iz​ne​-
nad​na če​žnja za pri​stoj​no​šću spra​la je ve​li​ki deo po​sto​je​ćih uža​sa. Uli​ce su se pro​ši​ri​-
va​le, va​lja​no po​plo​ča​va​le i osve​tlja​va​le, sa​di​lo se dr​ve​će, po​sta​vlja​li su se tr​go​vi, iz​-
dig​nu​te struk​tu​re su se ru​ši​le, a u nji​ho​vu za​me​nu gra​di​li su se pod​zem​ni pu​te​vi. Nove
dr​žav​ne zgra​de i ka​sar​ne pred​sta​vlja​le su pri​me​re vr​hun​ske ar​hi​tek​tu​re, a du​gač​ki si​-
stem ka​me​nih pri​sta​ni​šta koja su u pot​pu​no​sti opa​sa​va​la ostr​vo pre​tvo​ren je u par​ko​ve
koji su se po​ka​za​li kao bo​gom​da​ni za sta​nov​ni​štvo. Sub​ven​ci​o​ni​sa​nje dr​žav​nog po​zo​-
ri​šta i dr​žav​ne ope​re uro​di​lo je plo​dom. Na​ci​o​nal​na aka​de​mi​ja Sje​di​nje​nih Dr​ža​va za
di​zajn umno​go​me je li​či​la na evrop​ske in​sti​tu​ci​je te vr​ste. Niko nije za​vi​deo se​kre​ta​ru
le​pih umet​no​sti, ni nje​go​vom po​lo​ža​ju u ka​bi​ne​tu niti nje​go​vom port​fe​lju. Se​kre​ta​ru
šu​mar​stva i oču​va​nja di​vlja​či bilo je mno​go lak​še za​hva​lju​ju​ći no​vom si​ste​mu Na​ci​o​-
nal​ne ko​njič​ke po​li​ci​je. Do​bro smo pro​fi​ti​ra​li od naj​sko​ri​jih spo​ra​zu​ma s Fran​cu​skom
i En​gle​skom; is​klju​če​nje Je​vre​ja ro​đe​nih u ino​stran​stvu kao mera sa​mo​o​ču​va​nja, usta​-
lje​nje nove ne​za​vi​sne cr​nač​ke dr​ža​ve Su​vej​ni, nad​gle​da​nje imi​gra​ci​je, novi za​ko​ni u
vezi sa na​tu​ra​li​za​ci​jom i po​ste​pe​na cen​tra​li​za​ci​ja moći iz​vr​šne vla​sti za​jed​no su do​-
pri​ne​li na​ci​o​nal​noj smi​re​no​sti i pro​spe​ri​te​tu. Kada je Vla​da re​ši​la In​di​jan​ski pro​blem
i kada su, po na​lo​gu biv​šeg rat​nog se​kre​ta​ra, odre​di in​di​jan​ske osma​trač​ke ko​nji​ce u
do​mo​ro​dač​koj no​šnji bili za​me​nje​ni ža​lo​snim for​ma​ci​ja​ma na re​po​vi​ma de​set​ko​va​nih
pu​ko​va, na​ci​ja je odah​nu​la du​gim uz​da​hom olak​ša​nja. Kad su, na​kon ko​lo​sal​nog Kon​-
gre​sa re​li​gi​ja, za​tu​ca​nost i ne​to​le​ran​ci​ja po​lo​že​ne u gro​bo​ve, a do​bro​ta i mi​lo​sr​đe po​-
če​li da spa​ja​ju za​va​đe​ne sek​te, mno​gi su mi​sli​li da je novi mi​le​ni​jum sti​gao, ma​kar u
tom no​vom sve​tu koji je, na kra​ju kra​je​va, svet za sebe.
Ali, sa​mo​o​ču​va​nje je prvi za​kon, i Sje​di​nje​ne Dr​ža​ve su mo​ra​le da gle​da​ju u bes​-
po​moć​noj tuzi kako se Ne​mač​ka, Ita​li​ja, Špa​ni​ja i Bel​gi​ja uvi​ja​ju u mu​ka​ma an​ar​hi​je,
dok ih je Ru​si​ja, po​sma​tra​ju​ći sa Kav​ka​za, jed​nu po jed​nu op​se​da​la i ve​zi​va​la.
Leto 1899. je u gra​du Nju​jor​ku bilo na​ja​vlje​no de​mon​ti​ra​njem iz​dig​nu​te že​le​zni​ce.
Leto 1900. će ži​ve​ti u se​ća​nji​ma mno​gih ge​ne​ra​ci​ja Nju​jor​ča​na; te go​di​ne je uklo​nje​na
sta​tua V. E. Do​dža. Na​red​ne zime se po​kre​nu​lo to za​la​ga​nje za uki​da​nje za​ko​na koji su
za​bra​nji​va​li sa​mo​u​bi​stvo, a koje je ko​nač​no uro​di​lo plo​dom me​se​ca apri​la 1920. go​-
di​ne, kad je na Va​šing​ton Skve​ru otvo​re​na prva dr​žav​na Smr​to​no​sna dvo​ra​na.
Tog dana sam se vra​ćao iz kuće dok​to​ra Ar​če​ra na Ave​ni​ji Me​di​son, gde sam bio
radi či​ste for​mal​no​sti. Od tog mog pada s ko​nja, če​ti​ri go​di​ne ra​ni​je, po​vre​me​no su me
mu​či​li bo​lo​vi u vra​tu i zad​njem delu gla​ve; bo​lo​vi su, me​đu​tim, već me​se​ci​ma iz​o​sta​-
ja​li i dok​tor me je tog dana ot​pu​stio, re​kav​ši da kod mene više nema ni​če​ga za le​če​nje.
Ta​kva jed​na kon​sta​ta​ci​ja je​dva da je bila vred​na nje​go​vog ho​no​ra​ra; to sam znao i
sam. Ipak, ni​sam na nje​ga bio ki​van zbog nov​ca. Ono što sam mu za​me​rao bila je gre​-
ška koju je na po​čet​ku na​pra​vio. Kad su me po​di​gli s ploč​ni​ka na kome sam le​žao bez
sve​sti, a neko je mi​lo​sti​vo po​slao me​tak kroz gla​vu mog ko​nja, pre​ne​sen sam do dok​-
to​ra Ar​če​ra i on me je, pro​gla​siv​ši moj mo​zak ošte​će​nim, sme​stio u svoj pri​vat​ni azil
gde sam bio pri​mo​ran da pro​đem kroz tret​man le​če​nja lu​di​la. Na​po​slet​ku je pro​ce​nio
da sam do​bro i ja sam, zna​ju​ći da je moj um od​u​vek bio zdrav ko​li​ko i nje​gov, ako ne
i zdra​vi​ji,”pla​tio svoj te​čaj”, kako ga je u šali zvao, i oti​šao. Re​kao sam mu, uz
osmeh, da ću mu vra​ti​ti za nje​go​vu gre​šku, a on se od srca sme​jao i re​kao mi da se ja​-
vim s vre​me​na na vre​me. To sam i či​nio, na​da​ju​ći se pri​li​ci da s njim iz​rav​nam ra​ču​-
ne, ali on mi ta​kvu pri​li​ku nije pru​žio i ja sam mu re​kao da ću če​ka​ti.
 Sre​ćom, pad s ko​nja na mene nije osta​vio ni​ka​kve ne​ga​tiv​ne po​sle​di​ce; čak na​pro​-
tiv - či​tav moj ka​rak​ter se pro​me​nio na​bo​lje. Od le​njog mla​dog čo​ve​ka iz gra​da po​-
stao sam ak​ti​van, ener​gi​čan, tem​pe​ra​men​tan i po​vrh sve​ga — oh, po​vrh sve​ga osta​log
- am​bi​ci​o​zan. Samo jed​na stvar me je mu​či​la; sme​jao sam se sop​stve​noj uz​ne​mi​re​no​-
sti, ali i da​lje me je mu​či​la.
To​kom svog opo​rav​ka ku​pio sam i po prvi put pro​či​tao Kra​lja u žu​tom. Se​ćam se
da sam po za​vr​šet​ku pr​vog čina po​mi​slio da bi bo​lje bilo da pre​ki​nem. Sko​čio sam na
noge i ba​cio knji​gu u ka​min; sve​ska je uda​ri​la u re​šet​ku i pala, otvo​re​na na sre​di​ni i
oba​sja​na sve​tlo​šću va​tre. Da ni​sam za​pa​zio po​čet​ne reci dru​gog čina, ni​kad je ne bih
za​vr​šio, ali dok sam se sa​vi​jao da je po​dig​nem, oči su mi osta​le pri​ko​va​ne za otvo​re​-
nu stra​ni​cu i, sa kri​kom uža​sa, ili mo​žda za​do​volj​stva to​li​ko bol​nog da sam pa​tio u
sva​kom ner​vu, zgra​bio sam to čudo iz uglje​vlja i drh​te​ći ot​pu​zao do spa​va​će sobe gde
sam je pro​či​tao, i po​no​vo pro​či​tao, i pla​kao i sme​jao se i drh​tao u stra​hu koji me i da​-
lje po​ne​kad pro​ga​nja. To je ono što me muči, jer ne mogu da za​bo​ra​vim Kar​ko​su, gde
crne zve​zde vise na ne​be​si​ma, gde se sen​ke ljud​skih mi​sli duže u po​sle​pod​ne​vu, kad
dva sun​ca tonu u je​ze​ro Hali; i moj um će za​u​vek no​si​ti se​ća​nje na Ble​du ma​sku. Mo​-
lim boga da pro​ku​ne pi​sca, kao što je pi​sac pro​kleo svet svo​jom pre​le​pom, ču​de​snom
kre​a​ci​jom, uža​snom u svo​joj jed​no​stav​no​sti, ne​o​do​lji​vom u svo​joj isti​ni​to​sti - svet
koji sad drh​ti pred Kra​ljem u žu​tom. Kad je fran​cu​ska vla​da za​ple​ni​la pre​ve​de​ne pri​-
mer​ke koji tek što su pri​sti​gli u Pa​riz, Lon​don je, na​rav​no, go​reo od že​lje da je pro​či​-
ta. Op​šte je po​zna​to da se knji​ga ra​ši​ri​la kao za​ra​za, od gra​da do gra​da, od kon​ti​nen​ta
do kon​ti​nen​ta, za​bra​nje​na ovde, kon​fi​sko​va​na onde, osu​đe​na od stra​ne štam​pe i sve​-
šten​stva, cen​zu​ri​sa​na čak i od stra​ne naj​na​pred​ni​jih knji​žev​nih an​ar​hi​sta. Ni​ka​kvi
odre​đe​ni prin​ci​pi nisu bili pre​kr​še​ni na tim zlob​nim stra​ni​ca​ma, ni​ka​kva dok​tri​na pro​-
gla​še​na, ni​ka​kve op​tu​žbe raz​buk​ta​ne. Nije joj se mo​glo su​di​ti ni po jed​nom po​zna​tom
stan​dar​du; pa ipak, iako je ob​zna​nje​no da je Kra​lj u žu​tom pro​tkan ni​ti​ma vr​hun​ske
umet​no​sti, iz​gle​da​lo je kao da ljud​ska pri​ro​da ne može da pod​ne​se pri​ti​sak, niti da iz​-
vu​če do​bro​bit iz reči u ko​ji​ma je vre​ba​la su​šti​na naj​či​sti​jeg otro​va. Upra​vo su ba​nal​-
nost i ne​vi​nost pr​vog čina do​vo​di​le do toga da na​sta​vak zada uda​rac sa još uža​sni​jim
efek​tom.
Bio je, se​ćam se, 13. dan apri​la 1920. kad je prva dr​žav​na Smr​to​no​sna dvo​ra​na
po​dig​nu​ta na ju​žnoj stra​ni Va​šing​ton Skve​ra, iz​me​đu Uli​ce Vu​ster i Ju​žne pete ave​ni​je.
Na​se​lje koje se pret​hod​no sa​sto​ja​lo od mno​štva za​pu​šte​nih sta​rih zgra​da, ko​ri​šće​nih u
svoj​stvu ka​fea i re​sto​ra​na za stran​ce, Vla​da je pre​u​ze​la u zimu 1898. Fran​cu​ski i ita​li​-
jan​ski ka​fei i re​sto​ra​ni bili su sru​še​ni; ceo blok je opa​san po​zla​će​nom gvo​zde​nom
ogra​dom i pre​o​bra​ćen u div​nu ba​štu s trav​nja​ci​ma, cve​ćem i fon​ta​na​ma. U sre​di​štu ba​-
šte sta​ja​la je mala, bela gra​đe​vi​na, stro​go kla​sič​na u ar​hi​tek​tu​ri i okru​že​na cvet​nim gu​-
sti​šem. Šest jon​skih stu​bo​va dr​ža​lo je krov, a je​di​na vra​ta na zgra​di bila su bron​za​na.
Pred vra​ti​ma je sta​ja​la ve​le​lep​na mer​mer​na gru​pa Su​đa​ja, delo mla​dog ame​rič​kog
skulp​to​ra Bo​ri​sa Ive​na, koji je umro u Pa​ri​zu sa samo dva​de​set tri go​di​ne.
Ce​re​mo​ni​je in​a​u​gu​ra​ci​je bile su u toku kad sam pre​šao Uni​ver​zi​tet​ski pla​to i sti​-
gao na skver. Pro​bio sam se kroz bez​čuj​no mno​štvo po​sma​tra​ča, ali me je po​li​cij​ski
kor​don za​u​sta​vio u Če​tvr​toj uli​ci. Puk ko​plja​ni​ka Sje​di​nje​nih Dr​ža​va bio je po​stro​jen
na us​kom trgu oko Smr​to​no​sne dvo​ra​ne. Na iz​dig​nu​toj tri​bi​ni okre​nu​toj ka Va​šing​ton
par​ku sta​jao je gu​ver​ner Nju​jor​ka, a iza nje​ga, u gru​pi, gra​do​na​čel​nik Nju​jor​ka i Bru​-
kli​na, in​spek​tor-ge​ne​ral po​li​ci​je, ko​man​dant dr​žav​nih tru​pa pu​kov​nik Li​ving​ston, voj​-
na po​moć pred​sed​ni​ka Sje​di​nje​nih Dr​ža​va, ge​ne​ral Blant, ko​man​du​ju​ći na Gu​ve​mer​-
skom ostr​vu[2], ma​jor-ge​ne​ral Ha​mil​ton, ko​man​du​ju​ći gar​ni​zo​na Nju​jor​ka i Bru​kli​na,
ad​mi​ral Baf​bi, ko​man​du​ju​ći flo​te na Se​ver​noj reci[3], hi​rurg-ge​ne​ral[4] Lens​ford, štab
Na​ci​o​nal​ne bol​ni​ce, se​na​to​ri Nju​jor​ka Vajz i Fren​klin, i ko​me​sar jav​nih ra​do​va. Tri​bi​-
na je bila okru​že​na eska​dro​nom hu​sa​ra Na​ci​o​nal​ne Gar​de.
Gu​ver​ner je re​pli​ku na krat​ki go​vor hi​rurg-ge​ne​ra​la pri​vo​dio kra​ju. Čuo sam ga
kako go​vo​ri: „Uki​nu​ti su za​ko​ni o za​bra​ni sa​mo​u​bi​stva i spro​vo​đe​nju ka​zni za sva​ki
po​ku​šaj sa​mo​u​ni​šte​nja. Vla​da sma​tra pri​klad​nim pri​zna​va​nje čo​ve​ko​vog pra​va da
okon​ča po​sto​ja​nje koje je za nje​ga po​sta​lo ne​pod​no​šlji​vo kroz fi​zič​ku pat​nju ili men​-
tal​ni očaj. Ve​ru​je​mo da će za​jed​ni​ca ima​ti ko​ri​sti od ukla​nja​nja ta​kvih lju​di iz nji​ho​ve
sre​di​ne. Od usva​ja​nja ovog za​ko​na nije do​šlo do po​ve​ća​nja bro​ja sa​mo​u​bi​sta​va u Sje​-
di​nje​nim Dr​ža​va​ma. Sad kad je Vla​da do​ne​la odlu​ku da po​dig​ne Smr​to​no​snu dvo​ra​nu
u sva​kom gra​du, va​ro​ši i selu u ze​mlji, osta​je da se vidi da li će ta kla​sa ljud​skih bića,
u či​jim očaj​nič​kim re​do​vi​ma sva​kod​nev​no pa​da​ju nove žr​tve sa​mo​u​ni​šte​nja, pri​hva​ti​ti
olak​ša​nje na ovaj na​čin obez​be​đe​no.” Za​stao je i okre​nuo se ka be​loj Smr​to​no​snoj
dvo​ra​ni. Ti​ši​na na uli​ci je bila pot​pu​na. „Tu be​zbol​na smrt čeka ono​ga koji više ne
može da pod​ne​se tuge ovog ži​vo​ta. Ako je smrt do​bro​do​šla, neka je tu tra​ži.” Za​tim se
brzo okre​te ka voj​noj po​mo​ći pred​sed​nič​ke re​zi​den​ci​je, iz​go​vo​ri: „Pro​gla​ša​vam Smr​-
to​no​snu dvo​ra​nu otvo​re​nom”, vra​ti po​gled ka broj​noj pu​bli​ci i uz​vik​nu či​stim gla​som:
„Gra​đa​ni Nju​jor​ka i Sje​di​nje​nih Ame​rič​kih Dr​ža​va, Vla​da pre​ko mene pro​gla​ša​va
Smr​to​no​snu dvo​ra​nu otvo​re​nom.”
Sve​ča​ni ta​jac beše pre​ki​nut oštrim uz​vi​kom ko​man​de, eska​dron hu​sa​ra je mar​ši​rao
za gu​ver​ne​ro​vom ko​či​jom, ko​plja​ni​ci su na​pra​vi​li po​lu​krug i po​stro​ji​li se duž Pete
ave​ni​je da sa​če​ka​ju ko​man​dan​ta gar​ni​zo​na, a ko​njič​ka po​li​ci​ja ih je pra​ti​la. Na​pu​stio
sam gu​žvu kako bih sa zna​ti​že​ljom raz​gle​dao belu mer​mer​nu Smr​to​no​snu dvo​ra​nu, a
onda sam, pre​šav​ši Ju​žnu petu ave​ni​ju, od​še​tao za​pad​nom stra​nom tog dru​ma do Uli​ce
Bli​ker. Tamo sam skre​nuo na​de​sno i stao is​pred ne​u​gled​ne rad​nje sa zna​kom:

HO​BERK, ORU​ŽAR
 Ba​cio sam po​gled kroz vra​ta i vi​deo Ho​ber​ka, upo​sle​nog u svo​joj ma​loj rad​nji na
kra​ju hod​ni​ka. Di​gao je po​gled i, ugle​dav​ši me, uz​vik​nuo du​bo​kim sr​dač​nim gla​som:
„Uđi​te, go​spo​di​ne Ka​ste​nj!” Kon​stans, nje​go​va kćer, pri​di​gla se da me do​če​ka dok
sam pre​la​zio pre​ko pra​ga i pru​ži​la je svo​ju lepu šaku, ali vi​deo sam ru​me​ni​lo ra​zo​ča​-
ra​nja na nje​nim obra​zi​ma i znao da je oče​ki​va​la dru​gog Ka​ste​nja, mog ro​đa​ka Luja.
Na​sme​jao sam se na nje​nu zbu​nje​nost i po​hva​lio bar​jak koji je ve​zla po uzo​ru na obo​-
je​nu plo​ču. Sta​ri Ho​berk je se​deo, ku​ju​ći po​ha​ba​ni grev[5] ne​kog sta​rog oklo​pa, i ting!
ting! ting! nje​go​vog ma​log če​ki​ća zvu​ča​lo je umil​no u ži​vo​pi​snoj rad​nji. Ubr​zo je spu​-
stio če​kić i na tre​nu​tak se vr​zmao s ma​ju​šnim klju​čem za od​vi​ja​nje. Ne​žna zvo​nja​va
oklo​pa sla​la je drh​ta​je za​do​volj​stva niz moje telo. Vo​leo sam da slu​šam mu​zi​ku dva​ju
ko​ma​da če​li​ka u me​đu​sob​nom ma​že​nju, bla​gi uda​rac ma​lja po štit​ni​ci​ma za bu​ti​ne i
zve​ket ve​ri​žnja​če. To j e bio je​di​ni ra​zlog iz koga sam oti​šao da vi​dim Ho​ber​ka. Ni​-
kad me nije lič​no za​ni​mao, a nije ni Kon​stans, osim po pi​ta​nju svo​je za​lju​blje​no​sti u
Luja. To je​ste za​o​ku​plja​lo moju pa​žnju i po​ne​kad me čak dr​ža​lo bud​nim to​kom noći.
Ali u svom srcu sam znao da će sve doći na svo​je me​sto i da tre​ba da ure​dim nji​ho​vu
bu​duć​nost na isti na​čin na koji sam na​me​ra​vao da ure​dim bu​duć​nost mog do​brog dok​-
to​ra Džo​na Ar​če​ra. U sva​kom slu​ča​ju, tog dana se ni​ka​ko ne bih za​ma​rao po​se​tom nji​-
ma da ni​sam, kao što sam re​kao, ose​ćao taj jaki za​nos pre​ma mu​zi​ci zvec​ka​ju​ćeg če​ki​-
ća. Se​deo bih sa​ti​ma, slu​ša​ju​ći i slu​ša​ju​ći, i kad bi se za​lu​ta​li zrak sun​če​ve sve​tlo​sti
su​da​rio sa ukra​še​nim če​li​kom, sna​gu ose​ća​ja koji mi je to pru​ža​lo sko​ro da je bilo ne​-
mo​gu​će iz​dr​ža​ti. Po​gled bi mi se fik​si​rao, a oči ra​ši​ri​le u uži​va​nju koje je za​te​za​lo
sva​ki nerv sko​ro do pu​ca​nja, sve dok neki po​kret sta​rog oru​ža​ra ne bi pre​se​kao zrak
sun​ca. Tada bih se, kri​šom još drh​te​ći, za​va​lio una​zad i na​no​vo slu​šao zvuk krpe za
po​li​ra​nje, vrš! vrš! dok stra​že rđu sa za​ki​va​ka.
Kon​stans je ra​di​la s bar​ja​kom pre​ko ko​le​na, tu i tamo se za​u​sta​vlja​ju​ći da po​bli​že
is​pi​ta mu​stra na obo​je​noj plo​či iz Me​tro​po​li​ten mu​ze​ja.
„Za koga je to?” upi​tao sam.
Ho​berk je ob​ja​snio da je, po​red ri​zni​ce oklo​pa u Me​tro​po​li​ten mu​ze​ju, za koju je
ra​dio kao ime​no​va​ni oru​žar, ta​ko​đe bio za​du​žen za ne​ko​li​ko ko​lek​ci​ja koje su pri​pa​da​-
le bo​ga​tim ama​te​ri​ma. Ovo je bio iz​gu​blje​ni grev po​zna​tog oklop​nog ode​la koji je nje​-
go​va mu​šte​ri​ja pro​na​šla u ma​loj rad​nji u Pa​ri​zu u uli​ci Kej d’Or​sej[6]. On, Ho​berk,
bio je pre​go​va​rao za grev i osi​gu​rao ga, te je sad oklop bio upot​pu​njen. Spu​stio je če​-
kić i pro​či​tao mi isto​ri​jat oklo​pa pra​će​nog od 1450. go​di​ne, od jed​nog vla​sni​ka do
dra​gog, dok ga se nije do​mo​gao To​mas Stejn​bridž. Kad je nje​go​va iz​van​red​na ko​lek​ci​-
ja bila pro​da​ta, ovaj Ho​ber​kov kli​jent ku​pio je oklop i po​tra​ga za gre​vom koji ne​do​-
sta​je od tada je bila u toku sve dok, go​to​vo slu​čaj​no, nije pro​na​đen u Pa​ri​zu.
„Na​sta​vi​li ste po​tra​gu s ta​kvom upor​no​šću, bez ika​kve iz​ve​sno​sti da grev i da​lje
po​sto​ji?” upi​tao sam.
„Na​rav​no”, od​go​vo​rio je smi​re​no.
Tada sam se po prvi put lič​no za​in​te​re​so​vao za Ho​ber​ka.
„Imao je za vas neku vred​nost?” usu​dio sam se.
„Ne”, od​go​vo​rio je, sme​ju​ći se,”za​do​volj​stvo pro​na​la​že​nja bilo je moja na​gra​da.”
„Zar ne​ma​te am​bi​ci​ja ka bo​gat​stvu?” upi​tao sam, uz osmeh.
„Moja je​di​na am​bi​ci​ja je da bu​dem naj​bo​lji oru​žar na sve​tu”, od​go​vo​rio je ozbilj​-
no.
Kon​stans me je pi​ta​la da li sam gle​dao ce​re​mo​ni​je kod Smr​to​no​sne dvo​ra​ne. Ona
lič​no je pri​me​ti​la ko​nji​cu koja je pro​la​zi​la duž Bro​dve​ja tog ju​tra i že​le​la je da vidi
in​a​u​gu​ra​ci​ju, ali njen otac je že​leo da bar​jak bude za​vr​šen, te je osta​la po nje​go​vom
za​hte​vu.
„Da li ste tamo vi​de​li svog ro​đa​ka, go​spo​di​ne Ka​ste​nj?” upi​ta​la je uz je​dva pri​-
met​no po​drh​ta​va​nje me​kih tre​pa​vi​ca.
„Ne”, od​go​vo​rio sam ne​ma​mo. „Lu​jev puk ma​ne​vri​še u okru​gu Vest​če​ster.” Ustao
sam i uzeo svoj še​šir i štap.
„Ide​te opet gore kod lu​đa​ka?” sme​jao se sta​ri Ho​berk. Da je znao ko​li​ko pre​zi​rem
reč „lu​đak”, ni​kad je ne bi ko​ri​stio u mom pri​su​stvu. Ona budi u meni odre​đe​na ose​ća​-
nja koja ne že​lim da ob​ja​šnja​vam. Kako god, od​go​vo​rio sam mu tiho: „Mi​slim da ću
svra​ti​ti do go​spo​di​na Vajl​da na mi​nut-dva.”
„Jad​ni​čak”, reče Kon​stans, kli​ma​ju​ći gla​vom,”mora da je te​ško ži​ve​ti si​ro​ma​šan,
osa​ka​ćen i sko​ro de​men​tan u sa​mo​ći, go​di​nu za go​di​nom. Baš je lepo od vas, go​spo​di​-
ne Ka​ste​nj, što ga po​se​ću​je​te to​li​ko če​sto.”
„Ja mi​slim da je on zao”, ola​ko je iz​go​vo​rio Ho​berk, po​čev​ši po​no​vo da,radi če​-
ki​ćem. Slu​šao sam zlat​nu zvo​nja​vu na plo​či gre​va; kad je za​vr​šio, od​go​vo​rio sam:
„Ne, nije on zao, i nije ni naj​ma​nje de​men​tan. Nje​gov um je dvo​ra​na čuda iz koje
iz​vla​či bla​ga za koja bi vama i meni bile po​treb​ne go​di​ne da ih stek​ne​mo.”
Ho​berk se sme​jao.
Na​sta​vio sam po​ma​lo ne​str​plji​vo: „On zna isto​ri​ju bo​lje od bilo koga dru​gog. Ni​-
šta, ko​li​ko god be​zna​čaj​no bilo, ne uspe​va da umak​ne nje​go​voj pre​tra​zi, i nje​go​vo
pam​će​nje je do te mere pot​pu​no, tako pre​ci​zno u de​ta​lji​ma, da lju​di, kad bi se u Nju​-
jor​ku zna​lo da ta​kav čo​vek po​sto​ji, ne bi mo​gli da mu uka​žu do​volj​nu po​čast.
„Glu​po​sti”, pro​mr​mljao je Ho​berk, tra​ga​ju​ći po podu za nit​nom koja je pala.
„Je li glu​post”, upi​tao sam, uspe​va​ju​ći da po​ti​snem ono što sam ose​ćao’je li glu​-
post kad on kaže da je ta​se​te[7] i na​but​ni​ce[8] emaj​li​ra​nog oklop​nog ode​la po​zna​ti​jeg
kao Prin​čev dra​gu​lj mo​gu​će pro​na​ći u kršu za​rđa​lih po​zo​ri​šnih ek​spo​na​ta, po​kva​re​nih
špo​re​ta i klo​šar​skog sme​ća na ta​va​nu u Uli​ci Pel?”
 Ho​ber​kov če​kić je pao na ze​mlju, ali on ga je po​di​gao i upi​tao, u ve​li​koj meri smi​-
re​no, kako sam znao da ta​se​te i iz​gu​blje​ne na​but​ni​ce ne​do​sta​ju na Prin​če​vom dra​gu​-
lju.
„Ni​sam znao dok mi go​spo​din Vajld nije po​me​nuo pre neki dan. Re​kao je da se na​-
la​ze na ta​va​nu bro​ja 998 u Uli​ci Pel.”
„Glu​po​sti”, uz​vik​nuo je, ali pri​me​tio sam da mu ruka drh​ti is​pod ko​žne ke​ce​lje.
„Je li i ovo glu​post?” upi​tao sam lju​ba​zno,”je li glu​post to što go​spo​din Vajld ne​-
pre​sta​no go​vo​ri o vama kao o mar​ki​zu od Ej​von​ši​ra, a o go​spo​đi​ci Kon​stans…”
Ni​sam za​vr​šio, jer je Kon​stans sko​či​la na noge sa uža​som is​pi​sa​nim na sva​koj crti
lica. Ho​berk me je po​gle​dao i po​la​ko po​rav​nao svo​ju ko​žnu ke​ce​lju.
„To je ne​mo​gu​će”, iz​neo je,”go​spo​din Vajld mo​žda zna što​šta…”
„O oklo​pu, na pri​mer, i Prin​če​vom dra​gu​lju”, do​dao sam, sme​še​ći se.
„Da”, na​sta​vio je spo​ro”,i o oklo​pu, mo​žda, ali gre​ši u vezi s mar​ki​zom od Ej​von​-
ši​ra koji je, kao što zna​te, pre mno​go go​di​na ubio kle​vet​ni​ka koji mu je uvre​dio ženu i
oti​šao u Au​stra​li​ju gde je umro ne​du​go na​kon svo​je su​pru​ge.”
„Go​spo​din Vajld gre​ši”, mr​mlja​la je Kon​stans. Usne su joj bile ble​de, ali glas joj
beše sla​dak i mi​ran.
„Usa​gla​si​mo se, ako do​zvo​li​te, da je u ovoj jed​noj okol​no​sti go​spo​din Vajld po​-
gre​šio”, re​kao sam.

II

Po​peo sam se uz tri oro​nu​la reda ste​pe​ni​ca ko​ji​ma sam se već to​li​ko puta pe​njao, i po​-
ku​cao na mala vra​ta na kra​ju hod​ni​ka. Go​spo​din Vajld je otvo​rio vra​ta i ja sam ušao.
Kad je dva​put za​klju​čao vra​ta i is​pred njih gur​nuo te​šku škri​nju, do​šao je i seo po​-
red mene, pi​lje​ći u moje lice svo​jim sit​nim sve​tlim oči​ma. De​se​tak no​vih ogre​bo​ti​na
pre​kri​va​lo mu je nos i ob​ra​ze, a sre​br​ne žice koje su mu pri​dr​ža​va​le ve​štač​ke uši bile
su iz​me​šte​ne. Po​mi​slio sam kako ga ni​kad ni​sam vi​deo tako od​vrat​no fa​sci​nant​nog. On
nije imao uši. One ve​štač​ke, koje su sad sta​ja​le is​kri​vlje​ne u od​no​su na finu žicu, bile
su nje​go​va je​di​na sla​bost. Bile su na​pra​vlje​ne od vo​ska i obo​je​ne u sve​tlo​ru​ži​ča​stu,
ali osta​tak nje​go​vog lica bio je žut. Mo​žda bi bilo bo​lje da je uži​vao u luk​su​zu ve​štač​-
kih pr​sti​ju za svo​ju levu šaku, koja je bila u pot​pu​no​sti bez pr​sti​ju, ali iz​gle​da da mu to
nije pred​sta​vlja​lo ni​ka​kvu smet​nju i da je bio za​do​vo​ljan svo​jim vo​šta​nim uši​ma. Bio
je ve​o​ma ni​zak, je​dva viši od de​se​to​go​di​šnjeg de​te​ta, ali ruke su mu bile iz​van​red​no
ra​zvi​je​ne, a bu​ti​ne de​be​le kao u ka​kvog atle​te. Ipak, naj​u​pa​dlji​vi​ja stvar u vezi sa go​-
spo​di​nom Vajl​dom bilo je to što je čo​vek nje​go​ve ve​li​čan​stve​ne in​te​li​gen​ci​je i zna​nja
imao ta​kvu gla​vu. Bila je pljo​sna​ta i ši​lja​ta, po​put gla​va mno​gih ne​sreć​ni​ka koje za​-
tva​ra​ju u azi​le za ma​lo​um​ne. Mno​gi su ga na​zi​va​li lu​dim, ali ja sam znao da je du​šev​-
no zdrav ko​li​ko i ja.
Ne po​ri​čem da je bio ek​scen​tri​čan; nje​go​va ma​ni​ja dr​ža​nja i za​dir​ki​va​nja te mač​ke
dok mu ne po​le​ti na lice po​put de​mo​na sva​ka​ko je bila ek​scen​trič​na. Ni​kad ni​sam mo​-
gao da shva​tim za​što je dr​žao tog stvo​ra, niti ka​kvo je za​do​volj​stvo na​la​zio u tome da
se za​tvo​ri u sobu s tom na​bu​si​tom, zlob​nom zve​ri. Se​ćam se da sam je​dan​put, na​krat​ko
di​gav​ši po​gled s ru​ko​pi​sa koji sam pro​u​ča​vao pod sve​tlo​šću ne​kih ulja​ni​ca[9], vi​deo
go​spo​di​na Vajl​da kako ne​po​mič​no čuči na svo​joj vi​so​koj sto​li​ci sa oči​ma koje su na​i​-
zgled plam​te​le od uz​bu​đe​nja, dok se mač​ka, koja se pri​di​gla sa svog me​sta is​pred
peći, šu​nja​la pre​ko sobe pra​vo ka nje​mu. Pre nego što sam us​peo da se po​mak​nem,
pri​pi​la je sto​mak uz tlo vre​ba​ju​ći, stre​sla se i ba​ci​la na nje​go​vo lice. Ur​la​ju​ći i be​sne​-
ći, ko​tr​lja​li su se tamo-amo po podu, gre​bu​ći i ce​pa​ju​ći kan​dža​ma, dok mač​ka nije vri​-
snu​la i po​be​gla pod kre​de​nac, a go​spo​din Vajld se okre​nuo na leđa dok su mu se udo​vi
gr​či​li i uvi​ja​li po​put nogu umi​ru​ćeg pa​u​ka. Je​ste bio ek​scen​tri​čan.
Go​spo​din Vajld se po​peo na svo​ju vi​so​ku sto​li​cu i, po​što je pro​u​čio moje lice, po​-
di​gao je glav​nu knji​gu[10] oi​vi​če​nu mno​gim ’uši​ma’ i otvo​rio je.
„Hen​ri B. Me​tjuz”, či​tao je,”knji​go​vo​đa u fir​mi Vaj​sot Vaj​sot i kom​pa​ni​ja, tr​gov​ci
cr​kve​nim or​na​men​ti​ma. Zvao 3. apri​la. Re​pu​ta​ci​ja ošte​će​na na tr​ka​ma. Po​znat kao gre​-
ba​tor. Re​pu​ta​ci​ja da se po​pra​vi do 1. av​gu​sta. Na​pla​ta pet do​la​ra.” Okre​nuo je stra​ni​-
cu i pre​le​teo zglav​ci​ma bez pr​sti​ju pre​ko gu​sto is​pi​sa​nih ko​lo​na.
„P. Grin Dju​sen​be​ri, pro​po​ved​nik, Fer​bič, Nju Džer​zi. Re​pu​ta​ci​ja ošte​će​na u Ba​u​-
e​ri​ju. Da se po​pra​vi što je pre mo​gu​će. Na​pla​ta 100 do​la​ra.”
Na​ka​šljao se i do​dao: „Zvao 6. apri​la.”
„Onda vam nije po​tre​ban no​vac, go​spo​di​ne Vajld”, upi​tao sam.
„Slu​šaj”, opet se na​ka​šljao.
„Gđa K. Ha​mil​ton Če​ster iz Če​ster Par​ka, grad Nju​jork. Zva​la 7. apri​la. Re​pu​ta​ci​-
ja ošte​će​na u Dje​pu, Fran​cu​ska. Da se po​pra​vi do 1. ok​to​bra. Na​pla​ta 500 do​la​ra.”
„Na​po​me​na - K. Ha​mil​ton Če​ster, ka​pe​tan bro​da mor​na​ri​ce SAD Ava​lanš, po na​-
re​đe​nju po​slat kući 1. ok​to​bra iz eska​dri​le Ju​žnog mora.”
„Pa”, re​kao sam,”po​sao maj​sto​ra za re​pu​ta​ci​je je uno​san.”
Nje​go​ve bez​boj​ne oči su tra​ži​le moje. „Hteo sam samo da de​mon​stri​ram da sam
bio u pra​vu. Re​kao si da je ne​mo​gu​će biti uspe​šan maj​stor za re​pu​ta​ci​je; da bi me, čak
i da uspem u odre​đe​nim slu​ča​je​vi​ma, ko​šta​lo više nego što bih na nji​ma ste​kao. Da​-
nas, ja imam pet sto​ti​na lju​di koji rade za mene, koji su sla​bo pla​će​ni, ali koji oba​-
vlja​ju po​sao sa en​tu​zi​ja​zmom koji se ve​ro​vat​no iz​ro​dio iz stra​ha. Ti lju​di za​di​ru u sva​-
ku sen​ku i sva​ki nivo dru​štva; neki čak pred​sta​vlja​ju stu​bo​ve naj​ek​sklu​ziv​ni​jih dru​-
štve​nih hra​mo​va; dru​gi su te​me​lj i po​nos sve​ta fi​nan​si​ja; tre​ći pak drže ne​pri​ko​sno​ve​-
nu pre​vlast među ’iz​van​red​ni​ma i ta​len​to​va​ni​ma’. Bi​ram ih u slo​bod​no vre​me među
oni​ma koji se jave na moje ogla​se. Pri​lič​no je lako, svi su oni ku​ka​vi​ce. Da že​lim,
mo​gao bih da utro​stru​čim broj za dva​de​set dana. Tako da, vi​diš, ja pla​ćam one koji
ču​va​ju re​pu​ta​ci​ju svo​jih su​gra​đa​na.”
„Mo​gli bi da se okre​nu pro​tiv vas”, na​go​ve​stio sam.
Pro​tr​ljao je pal​cem svo​je ise​če​ne uši i po​de​sio vo​šta​ne za​me​ne. „Mi​slim da ne”,
pro​mr​mljao je za​mi​šlje​no,”ret​ko mo​ram da ko​ri​stim bič, a i tada samo je​dan​put. Po​red
toga, za​do​volj​ni su svo​jim pla​ta​ma.”
„Kako ko​ri​sti​te bič?” tra​žio sam ob​ja​šnje​nje.
Nje​go​vo lice je na tre​nu​tak bilo uža​sno gle​da​ti. Oči su mu se su​zi​le to​li​ko da od
njih osta​do​še samo dve ze​le​ne is​kre.
„Po​zo​vem ih da dođu da malo pro​ća​ska​mo”, re​kao je ne​žnim gla​som.
Ku​ca​nje na vra​ti​ma ga je pre​ki​nu​lo i lice mu je po​vra​ti​lo pri​ja​tan iz​raz.
„Koje?” upi​tao je.
„Go​spo​din Stej​let”, bio je od​go​vor.
„Do​đi​te su​tra”, od​go​vo​rio je go​spo​din Vajld.
„Ne​mo​gu​će”, za​po​če ovaj dru​gi, ali ga go​spo​đin Vajld ućut​ka gla​som na​lik na la​-
vež.
„Do​đi​te su​tra”, po​no​vio je.
Čuli smo ga kako se uda​lja​va od vra​ta i za​la​zi za ugao po​red ste​pe​ni​šta.
„Ko je to?” upi​tao sam.
„Ar​nold Stej​let, vla​snik i glav​ni ured​nik ve​li​kog no​vin​skog li​sta Nju​jork Dej​li.”
Do​bo​vao je po glav​noj knji​zi ša​kom bez pr​sti​ju, do​dav​ši: „Iz​u​zet​no loše ga pla​-
ćam, ali on mi​sli da je to do​bra po​god​ba.”
„Ar​nold Stej​let!” po​no​vio sam za​pre​pa​šće​no.
„Da”, re​kao je go​spo​din Vajld, na​ka​ša​ljav​ši se sa​mo​za​do​volj​no.
Mač​ka, koja je ušla u sobu dok je on go​vo​rio, okle​va​la je, di​gla po​gled ka nje​mu i
za​frk​ta​la. On je si​šao sa sto​li​ce i, čuč​nuv​ši na pod, uzeo stvo​re​nje u ruke i po​mi​lo​vao
ga. Mač​ka je pre​sta​la da frk​će i ubr​zo se ogla​si​la buč​nim pre​de​njem koje kao da se
po​ja​ča​va​lo kako ju je ma​zio. „Gde su be​le​ške?” upi​tao sam. Po​ka​zao je na sto i po
sto​ti put sam po​di​gao sve​ža​nj ru​ko​pi​sa pod na​zi​vom:

IM​PE​RI​JAL​NA DI​NA​STI​JA AME​RI​KE

Jed​nu po jed​nu, pro​u​ča​vao sam iz​li​za​ne stra​ni​ce koje sam samo ja li​sta​njem po​ha​-
bao i, iako sam sve znao na​pa​met - od po​čet​ka „Kad su iz Kar​ko​se Hi​ja​de, Ha​stur i
Al​de​ba​ran’ do kra​ja „Ka​ste​nj, Luj de Kal​va​dos, ro​đen 19. de​cem​bra 1877.” - či​tao
sam ih s gro​zni​ča​vom, us​hi​će​nom pa​žnjom, za​u​sta​vlja​ju​ći se da po​no​vim neke de​lo​ve
na​glas i na​ro​či​to se za​dr​ža​va​ju​ći na „Hil​dred de Kal​va​dos, sin je​di​nac Hil​dre​da Ka​-
ste​nja i Idit Lan​des Ka​ste​nj, prvi u li​ni​ji na​sle​đa’ itd., itd.
Kad sam za​vr​šio, go​spo​din Vajld je klim​nuo gla​vom i na​ka​šljao se.
„Kad smo kod tvo​je oprav​da​ne am​bi​ci​je”, re​kao je, „kako se Kon​stans i Luj sla​-
žu?”
„Ona ga voli”, od​go​vo​rio sam jed​no​stav​no.
Mač​ka u nje​go​vom kri​lu iz​ne​na​da se okre​nu​la i uda​ri​la na nje​go​ve oči, a on ju je
hit​nuo i po​peo se na sto​li​cu na​spram mene.
„I dok​tor Ar​čer! Ali to je stvar koju mo​žeš da sre​diš kad god po​že​liš”, do​dao je.
„Da”, od​go​vo​rio sam,”Dok​tor Ar​čer može da čeka, ali vre​me je da se vi​dim s mo​-
jim ro​đa​kom Lu​jem.”
„Vre​me je”, po​no​vio je. Onda je uzeo dru​gi ro​kov​nik sa sto​la i brzo pre​le​teo pre​-
ko li​sto​va. „Tre​nut​no smo na vezi sa de​set hi​lja​da lju​di”, mr​mljao je. „Mo​že​mo da ra​-
ču​na​mo na sto hi​lja​da u pr​vih dva​de​set osam sati, a za če​tr​de​set osam sati dr​ža​va će
se dići en mas​se[11]. Ze​mlja pra​ti dr​ža​vu, a de​lo​vi koji ne budu, mi​slim na Ka​li​fo​mi​-
ju i Se​ve​ro​za​pad[12] - bo​lje da ni​kad nisu ni bili na​se​lje​ni. Nji​ma neću po​sla​ti Žuti
znak.”
Krv mi je po​ju​ri​la u gla​vu, ali sam od​go​vo​rio samo: „Nova me​tla bo​lje či​sti.”
„Am​bi​ci​ja Ce​za​ra i Na​po​le​o​na ble​di pred onom koja se neće smi​ri​ti dok ne osvo​ji
umo​ve lju​di i ne bude ima​la pod kon​tro​lom čak i nji​ho​ve još ne​ro​đe​ne mi​sli”, re​kao je
go​spo​din Vajld.
„Go​vo​ri​te o Kra​lju u žu​tom”, za​je​cao sam, drh​te​ći.
„On je kra​lj kome su ca​re​vi slu​ži​li.”
„Za​do​volj​stvo mi je da mu slu​žim”, od​go​vo​rio sam.
Go​spo​din Vajld je se​deo, tr​lja​ju​ći uši svo​jom osa​ka​će​nom ša​kom. „Mo​žda ga
Kon​stans ne voli”, su​ge​ri​sao je.
Kre​nuo sam da od​go​vo​rim, ali se moj glas uda​vio u iz​ne​nad​nom pra​sku voj​ne mu​-
zi​ke od​o​zdo, sa uli​ce. Dva​de​se​ti dra​gun​ski puk[13], pret​hod​no si​tu​i​ran na Ma​unt Sent
Vin​sen​tu, vra​ćao se sa ma​ne​va​ra u okru​gu Vest​če​ster u svo​ju novu ka​sar​nu na Istoč​nom
Va​šing​ton Skve​ru. To je bio puk mog ro​đa​ka. Bili su lep skup mom​ča​di, u svo​jim ble​-
do​pla​vim us​kim ža​ke​ti​ma, sa ve​se​lim ba​zbi​ji​ma[14] i be​lim ja​hač​kim pan​ta​lo​na​ma sa
dvo​stru​kom žu​tom pru​gom, koje su na nji​ho​vim udo​vi​ma sta​ja​le kao sa​li​ve​ne. Sva​ki
dru​gi odred bio je na​o​ru​žan ko​plji​ma, sa či​jih su se me​tal​nih vr​ho​va vi​jo​ri​le žute i
bele za​sta​vi​ce. Or​ke​star je pro​šao, svi​ra​ju​ći pu​kov​ski marš, za​tim su sti​gli pu​kov​nik i
štab, ko​nji koji su se zbi​ja​li i klo​pa​ra​li dok su im se gla​ve is​to​vre​me​no nji​ha​le, a za​-
sta​vi​ce se vi​jo​ri​le sa svo​jih me​sta na ko​plji​ma. Ko​njič​ki ofi​ci​ri koji su ja​ha​li u pre​le​-
pom en​gle​skom sta​vu bili su sme​đi po​put bo​bi​ca iz nji​ho​ve mir​no​dop​ske kam​pa​nje
među far​ma​ma Vest​če​ste​ra, a mu​zi​ka koju je pro​i​zvo​dio su​dar nji​ho​vih sa​blji i uzen​gi​-
ja, i zvo​nja​va ma​mu​za i ka​ra​bi​na, bila mi je pre​div​na. Ugle​dao sam Luja kako jaše sa
svo​jim odre​dom. Bio je naj​zgod​ni​ji ofi​cir koga sam ikad vi​deo. Go​spo​din Vajld, koji
je uz​ja​hao sto​li​cu po​kraj pro​zo​ra, ta​ko​đe ga je vi​deo, ali ni​šta nije re​kao. Luj se okre​-
nuo i po​gle​dao pra​vo u Ho​ber​ko​vu rad​nju dok je pro​la​zio i mo​gao sam da vi​dim ru​-
me​ni​lo na nje​go​vim sme​đim obra​zi​ma. Mora da je Kon​stans bila na pro​zo​ru. Kad su
se po​sled​nji ko​njič​ki ofi​ci​ri uz zve​ket po​vu​kli, a po​sled​nje za​sta​vi​ce ne​sta​le u Ju​žnoj
pe​toj ave​ni​ji, go​spo​din Vajld se stro​po​štao sa svo​je sto​li​ce i od​vu​kao škri​nju od vra​ta.
„Da”, re​kao je,”vre​me je da se vi​diš sa svo​jim ro​đa​kom Lu​jem.”
Ot​klju​čao je vra​ta, a ja sam uzeo še​šir i štap i za​ko​ra​čio u hod​nik. Ste​pe​ni​ce su
bile mrač​ne. Ba​u​lja​ju​ći, spu​stio sam sto​pa​lo na ne​što me​ka​no što je za​re​ža​lo i za​frk​ta​-
lo. Upu​tio sam ka mač​ki ubi​tač​ni uda​rac, ali moj štap se ras​pr​snuo u ko​ma​de tre​snuv​ši
o ba​lu​stra​du i zver je jur​nu​la na​zad u sobu go​spo​di​na Vajl​da.
Dok sam opet pro​la​zio po​red Ho​ber​ko​vih vra​ta, vi​deo sam ga kako još radi na
oklo​pu, ali ni​sam se za​u​sta​vio i, is​ko​ra​čiv​ši na Uli​cu Bli​ker, pra​tio sam je do Vu​ste​ra,
za​o​bi​šav​ši ze​mlji​šte Smr​to​no​sne dvo​ra​ne i, pro​šav​ši kroz Va​šing​ton park, oti​šao sam
pra​vo u svo​je oda​je u Be​ne​di​ku[15]. Tamo sam ugod​no ru​čao, pre​li​stao He​rald i Me​-
te​or, a onda ko​nač​no oti​šao do če​lič​nog sefa u svo​joj spa​va​ćoj sobi i po​de​sio vre​-
men​sku kom​bi​na​ci​ju. Tri mi​nu​ta i če​tr​de​set pet se​kun​di, ko​li​ko je po​treb​no sa​če​ka​ti do
otva​ra​nja vre​men​ske bra​ve, za mene su mo​men​ti zla​ta vred​ni. Od tre​nut​ka kad po​de​-
sim kom​bi​na​ci​ju do mo​men​ta kad zgra​bim bra​vi​ce i po​vu​čem vra​tan​ca od čvr​stog če​-
li​ka, iz​gu​bljen sam u ek​sta​zi iš​če​ki​va​nja. Ti tre​nu​ci mora da su na​lik oni​ma pro​ve​de​-
nim u raju. Znam šta ću pro​na​ći na kra​ju od​bro​ja​va​nja. Znam šta ma​siv​ni sef čuva za
mene, samo za mene, i to iz​van​red​no uži​va​nje koje mi pru​ža če​ka​nje je​dva da se uve​ća
kad se sef otvo​ri i kad po​dig​nem sa pli​ša​nog po​sto​lja di​ja​de​mu od naj​či​sti​jeg zla​ta,
op​to​če​nu bli​sta​vim di​ja​man​ti​ma. Či​nim to sva​kog dana, pa ipak kao da se ra​dost dok
če​kam i kad na​po​kon po​no​vo do​dir​nem di​ja​de​mu iz dana u dan samo uve​ća​va. To je
di​ja​de​ma do​stoj​na Kra​lja među kra​lje​vi​ma, Cara među ca​re​vi​ma. Kra​lj u žu​tom bi je
mo​žda pre​zreo, ali nje​gov ver​ni slu​ga će je no​si​ti.
Dr​žao sam je u ru​ka​ma dok alarm u sefu nije pro​mu​klo za​zvo​nio, a tada sam je ne​-
žno, po​no​si​to vra​tio i za​tvo​rio če​lič​na vra​ta. Po​la​ko sam se vra​tio u rad​nu sobu koja
je okre​nu​ta ka Va​šing​ton Skve​ru i na​slo​nio se na sims pro​zo​ra. Po​pod​nev​no sun​ce iz​li​-
va​lo se kroz pro​zo​re, a bla​gi po​ve​ta​rac le​lu​jao je gra​ne bre​sto​va i ja​vo​ro​va u par​ku,
pre​kri​ve​ne pu​polj​ci​ma i ne​žnim li​šćem. Jato go​lu​bo​va je kru​ži​lo oko tor​nja Me​mo​ri​-
jal​ne cr​kve, kat​kad sle​ću​ći na krov od pur​pur​nog cre​pa, kat​kad se spu​šta​ju​ći na fon​ta​-
nu s lo​to​si​ma is​pred mer​mer​nog luka[16]. Ba​što​va​ni behu upo​sle​ni u cvet​nja​ci​ma oko
fon​ta​ne i sve​že oko​pa​na ze​mlja je mi​ri​sa​la slat​ko i za​čin​ski. Ko​si​li​ca za tra​vu, koju je
vu​kao de​be​li beli konj, zve​ke​ta​la je pre​ko ze​le​nog trav​nja​ka, a kola za za​li​va​nje si​pa​-
la su plju​skom sit​nih kapi po as​fal​ti​ra​noj sta​zi. Oko sta​tue Pi​te​ra Staj​ve​san​ta[17], koja
je 1897. za​me​ni​la na​ka​znost koja je tre​ba​lo da pred​sta​vlja Ga​ri​bal​di​ja, deca su se
igra​la na pro​leć​nom sun​cu, a da​di​lje su gu​ra​le ra​sko​šna deč​ja ko​li​ca sa iz​ra​zi​tom ne​-
mar​no​šću pre​ma nji​ho​vim uble​de​lim put​ni​ci​ma, što se ve​ro​vat​no može ob​ja​sni​ti pri​su​-
stvom pola tu​ce​ta ugla​đe​nih dra​gun​skih voj​ni​ka umor​no iz​va​lje​nih po klu​pa​ma. Kroz
dr​ve​će, Va​šing​to​nov sla​vo​luk bli​stao je po​put sre​bra na sun​če​voj sve​tlo​sti, a da​lje, na
kraj​njem istoč​nom delu trga, dra​gun​ske ka​sar​ne od si​vog ka​me​na i bele gra​nit​ne ar​ti​-
lje​rij​ske sta​je bile su žive od boja i po​kre​ta.
Ba​cio sam po​gled na Smr​to​no​snu dvo​ra​nu u su​prot​nom uglu trga. Ne​ko​li​ko ra​do​-
zna​lih lju​di još se mo​ta​lo oko po​zla​će​ne gvo​zde​ne ogra​de, ali sta​ze na unu​tra​šnjem ze​-
mlji​štu bile su pu​ste. Gle​dao sam fon​ta​ne kako se ta​la​sa​ju i sve​tlu​ca​ju; vrap​ci su već
ot​kri​li ovaj novi ku​tak za ku​pa​nje i ba​ze​ni su bili pre​kri​ve​ni ma​li​ša​ni​ma pra​šnja​vog
per​ja. Dva ili tri bela pa​u​na še​ta​la su pre​ko trav​nja​ka, a go​lub ujed​na​če​no sive boje
se​deo je tako ne​po​mič​no na ruci jed​ne od Su​đa​ja da je iz​gle​dao kao deo is​kle​sa​nog
ka​me​na.
Dok sam se ne​ma​mo okre​tao od pro​zo​ra, bla​go ko​me​ša​nje gru​pe ra​do​zna​lih bes​-
po​sli​ča​ra oko ka​pi​je pri​vu​klo mi je pa​žnju. Je​dan mla​dić je ušao i na​pre​do​vao je ner​-
vo​znim krup​nim ko​ra​ci​ma duž šljun​ko​vi​te sta​ze koja vodi do bron​za​nih dve​ri Smr​to​-
no​sne dvo​ra​ne. Na tre​nu​tak je za​stao is​pred Su​đa​ja i, kako je po​di​gao gla​vu ka ta tri
mi​ste​ri​o​zna lica, go​lub se di​gao sa svog iz​va​ja​nog po​sto​lja, kru​žio neko vre​me oko​lo i
ot​per​jao na istok. Mla​dić je spu​stio šaku na lice i uz ne​o​bja​šnji​vi po​kret se us​peo uz
mer​mer​ne ste​pe​ni​ke, bron​za​na vra​ta su se za​tvo​ri​la za njim i pola sata ka​sni​je pro​la​-
zni​ci su se od​ge​ga​li oda​tle, a upla​še​ni go​lub se vra​tio na svo​je me​sto u ru​ka​ma Su​đa​-
je.
Sta​vio sam še​šir i iza​šao do par​ka u krat​ku šet​nju pre ve​če​re. Kad sam pre​šao sre​-
di​šnji ko​lo​voz, gru​pa voj​ni​ka je pro​šla po​red, je​dan od njih je uz​vik​nuo: „Zdra​vo,
Hil​dred”, i vra​tio se da se ru​ku​je sa mnom. Bio je to moj ro​đak Luj koji je sta​jao na​-
sme​jan i lup​kao ja​hač​kim bi​čem po pot​pe​ti​ca​ma s ma​mu​za​ma.
„Upra​vo sam se vra​tio iz Vest​če​ste​ra”, re​kao je,”bio malo na selu; mle​ko i su​rut​ka,
znaš, mla​de mle​ka​ri​ce sa ple​te​nim še​ši​ri​ma koje kažu ’ma, aj’te’ i ’idi be​gaj’ kad im
ka​žeš da su lepe. Umi​rem za va​lja​nim obro​kom kod Del​mo​ni​ka[18]. Ima li no​vo​sti?”
„Nema”, od​go​vo​rio sam pri​jat​no. „Vi​deo sam do​la​zak tvog puka ju​tros.”
„Jesi? Ja tebe ni​sam vi​deo. Gde si bio?”
„Na pro​zo​ru go​spo​di​na Vajl​da.”
„Ah, do​vra​ga!” po​čeo je ne​str​plji​vo,”Taj čo​vek je pot​pu​no lud! Ne ra​zu​mem za​-
što…”
Vi​deo je ko​li​ko me je taj is​pad raz​be​sneo i izvi​nio mi se.
„Za​i​sta, sta​ri moj”, re​kao je,”ne že​lim da oma​lo​va​ža​vam čo​ve​ka koji ti je drag, ali
ne ide mi u gla​vu šta kog đa​vo​la ti i go​spo​din Vajld ima​te za​jed​nič​ko. Nije naj​bo​lje
od​go​jen, da se tako bla​go iz​ra​zim, uža​sno je iz​o​bli​čen, ima gla​vu po​re​me​će​nog kri​mi​-
nal​ca. I sam znaš da je bio u lud​ni​ci…”
„I ja sam”, smi​re​no sam ga pre​ki​nuo.
Luj je iz​gle​dao za​te​če​no i zbu​nje​no na tre​nu​tak, ali se po​vra​tio i sr​dač​no me po​-
tap​šao po ra​me​nu. „Ti si pot​pu​no iz​le​čen”, po​čeo je, ali sam ga opet za​u​sta​vio.
„Pret​po​sta​vljam da si hteo da ka​žeš kako je samo po​tvr​đe​no da ni​kad ni​sam ni bio
umno bo​le​stan.”
„Na​rav​no da… da sam to hteo da ka​žem”, sme​jao se.
Nije mi se svi​deo nje​gov smeh jer sam znao da je usi​ljen, ali sam ve​se​lo klim​nuo
gla​vom i pi​tao ga kuda ide. Luj je ba​cio po​gled ka svo​joj bra​ći po oruž​ju, koja su sti​-
gla sko​ro do Bro​dve​ja.
„Na​me​ra​va​li smo da svra​ti​mo na Bran​svik kok​tel, ali, pra​vo da ti ka​žem, tra​žio
sam iz​go​vor da vi​dim Ho​ber​ka ume​sto toga. Haj​de​mo, ti ćeš mi biti iz​go​vor.”
Sta​rog Ho​ber​ka smo za​te​kli kra​sno ode​ve​nog u novo pro​leć​no ode​lo kako sto​ji na
vra​ti​ma svo​je rad​nje i udi​še va​zduh.
„Upra​vo sam odlu​čio da iz​ve​dem Kon​stans u malu šet​nju pre ve​če​re”, od​go​vo​rio
je na na​glu palj​bu Lu​je​vih pi​ta​nja. „Mi​sli​li smo da se pro​še​ta​mo po še​ta​li​štu duž Se​-
ver​ne reke.”
U tom tre​nut​ku se po​ja​vi​la Kon​stans koja je na​i​zme​nič​no ble​de​la i ru​me​ne​la se
dok se Luj na​dvi​jao nad nje​nim ma​lim pr​sti​ma u ru​ka​vi​ca​ma. Pro​bao sam da ih na​pu​-
stim, prav​da​ju​ći se oba​ve​za​ma u cen​tru, ali Luj i Kon​stans nisu hte​li ni da čuju i vi​deo
sam da se od mene oče​ku​je da osta​nem i za​o​ku​pim pa​žnju sta​rog Ho​ber​ka. Na kra​ju
kra​je​va, mi​slio sam da bi io​na​ko tre​ba​lo da dr​žim Luja na oku i, kad su do​zva​li za​pre​-
žni tram​vaj u Pro​leć​noj uli​ci, ušao sam za nji​ma i seo po​red oru​ža​ra.
Pre​le​pi red par​ko​va i gra​nit​nih te​ra​sa koji su gle​da​li na pri​sta​ni​šta duž Se​ver​ne
reke, gra​đe​nih 1910. i za​vr​še​nih uje​sen 1917, po​stao je jed​na od omi​lje​nih pro​me​na​da
u me​tro​po​li. Pro​te​za​li su se od Ba​te​ri​ja[19] do 190. uli​ce, nad​gle​da​ju​ći ot​me​nu reku i
pru​ža​ju​ći lep po​gled na za​liv Džer​zi i Haj lands pre​ko puta. Ka​fei i re​sto​ra​ni bili su tu
i tamo raz​ba​ca​ni među dr​ve​ćem, a voj​ni or​ke​stri iz gar​ni​zo​na su dva​put sed​mič​no svi​-
ra​li u ki​o​sci​ma na pa​ra​pe​ti​ma.
Se​de​li smo na sun​cu na klu​pi kod po​sto​lja ja​hač​ke sta​tue ge​ne​ra​la Še​ri​da​na[20].
Kon​stans je pri​di​gla sun​co​bran kako bi za​šti​ti​la oči i ona i Luj su za​po​če​li mr​mlja​ju​ći
raz​go​vor koji je bilo ne​mo​gu​će uhva​ti​ti. Sta​ri Ho​berk, osla​nja​ju​ći se na svoj štap sa
gla​vom od slo​no​va​če, upa​lio je pr​vo​kla​snu ci​ga​ru, koju sam uč​ti​vo od​bio, i sme​šio se
upra​zno. Sun​ce je vi​si​lo ni​sko nad šu​mom Sta​ten Aj​len​da, a za​liv je bio obo​jen zlat​-
nim ni​jan​sa​ma koje su se pre​si​ja​va​le sa sun​cem ogre​ja​nih je​da​ra na bro​do​vi​ma u luci.
Bri​ko​vi, šku​ne, jah​te, ne​zgrap​ni tra​jek​ti, nji​ho​ve pa​lu​be pre​kri​ve​ne lju​di​ma, že​le​-
znič​ka pre​vo​zna sred​stva koja vuku ni​zo​ve sme​đih, pla​vih i be​lih te​ret​nih kola, sve​ča​-
ni ugled​ni pa​ro​bro​di, de​kla​si​ra​ni tr​go​vač​ki pa​ro​bro​di, obal​ski bro​do​vi, ja​ru​ža​li, bar​že
i dr​ski mali te​glja​či koji puc​ka​ju i na​me​tlji​vo zvi​žde pro​ži​ma​ju​ći ceo za​liv - to su bila
plo​vi​la koja su ta​la​sa​la osun​ča​ne vode do​kle god po​gled seže. U mir​nom kon​tra​stu sa
užur​ba​no​šću plo​ve​ćih bro​do​va i pa​ro​bro​da, ne​čuj​na flo​ta be​lih oklop​nja​ča ne​po​mič​no
je le​ža​la u sre​di​ni.
Kon​stan​sin ve​se​li smeh di​gao me je iz sa​nja​re​nja.
„U šta ste se to za​gle​da​li?” upi​ta​la je.
„Ni u šta - u flo​tu”, na​sme​jao sam se.
Tad nam je Luj ob​ja​snio šta je sva​ki od bro​do​va, uka​zu​ju​ći na je​dan po je​dan pre​-
ma nje​go​vom re​la​tiv​nom po​lo​ža​ju u od​no​su na sta​ru Cr​ve​nu tv​rđa​vu na Gu​ve​mer​skom
ostr​vu.
„Ta mala stvar u obli​ku ci​ga​re je tor​pi​ljar​ka”, ob​ja​snio je,”ima ih još če​ti​ri po​sta​-
vlje​ne u bli​zi​ni. To su Tar​pon, Soko, Mor​ska Li​si​ca i Ho​bot​ni​ca. To​pov​nja​če od​mah
iz​nad su Prin​ston, Sam​plejn, Mir​na voda i Iri. Po​red njih leže kr​sta​ri​ce Fa​ra​gut i
Los An​đe​les, a iz​nad njih rat​ni bro​do​vi Ka​li​for​ni​ja i Da​ko​ta, i Va​šing​ton koji je ad​-
mi​ral​ski brod. One dve zde​pa​ste me​tal​ne gro​ma​de koje su usi​dre​ne po​red zam​ka Vi​li​-
jams[21] su mo​ni​to​ri[22] sa du​plim to​po​vi​ma, Stra​šni i Ve​li​čan​stve​ni, a iza njih leži
klju​naš[23] Ose​o​la.”
Kon​stans ga je po​sma​tra​la sa du​bo​kim odu​še​vlje​njem u le​pim oči​ma. „Ko​li​ko toga
ti znaš za jed​nog voj​ni​ka”, re​kla je, i svi smo se pri​dru​ži​li sme​hu koji je usle​dio.
Ubr​zo po​tom Luj je ustao, klim​nuv​ši nam gla​vom, po​nu​dio Kon​stans svo​ju ruku, i
oni su se uda​lji​li, še​ta​ju​ći duž reč​nog zida. Ho​berk ih je krat​ko po​sma​trao, a onda se
okre​nuo ka meni.
„Go​spo​din Vajld je imao pra​vo”, re​kao je. „Pro​na​šao sam iz​gu​blje​ne ta​se​te i ba​-
če​nu na​but​ni​cu Prin​če​vog dra​gu​lja na gad​nom sta​rom ta​va​nu pu​nom đu​bre​ta u Uli​ci
Pel.”
„998?” upi​tao sam, sa sme​škom.
„Da”
„Go​spo​din Vajld je ve​o​ma in​te​li​gen​tan čo​vek”, kon​sta​to​vao sam.
„Že​lim da mu odam pri​zna​nje za ovo naj​va​žni​je ot​kri​će”, na​sta​vio je Ho​berk. „I
na​me​ra​vam da ob​zna​nim da je on za​slu​žan za nje​ga.”
„Neće vam biti za​hva​lan na tome”, od​go​vo​rio sam oštro,”mo​lim vas, ne go​vo​ri​te
ni​šta na tu temu.”
„Zna​te li koja mu je vred​nost?” re​kao je Ho​berk.
„Ne; re​ci​mo - pe​de​set do​la​ra.”
„Pro​ce​nje​no je na pet sto​ti​na, ali vla​snik Prin​če​vog dra​gu​lja će dati dve hi​lja​de
do​la​ra oso​bi koja kom​ple​ti​ra nje​gov oklop; ta na​gra​da pri​pa​da i go​spo​di​nu Vajl​du,”
„On je ne želi! On je od​bi​ja!” od​go​vo​rio sam lju​ti​to. „Šta vi zna​te o go​spo​di​nu
Vajl​du? Nje​mu nije po​tre​ban no​vac. On je bo​gat - ili će biti - bo​ga​ti​ji od bilo kog čo​-
ve​ka na ze​mlji, osim mene. Šta će nas tada biti bri​ga za no​vac - šta će nas biti bri​ga,
nje​ga i mene, kad… Kad…”
„Kad - šta?” Ho​berk je, za​pa​njen, za​hte​vao od​go​vor.
„Vi​de​će​te”, od​go​vo​rio sam, po​no​vo na opre​zu.
Po​do​zri​vo me je po​gle​dao, na na​čin na koji je dok​tor Ar​čer to če​sto či​nio, i znao
sam da mi​sli da sam men​tal​no ne​u​ra​čun​ljiv. Ve​ro​vat​no je imao sre​će što upra​vo tad
nije upo​tre​bio reč „lu​đak’.
„Ne”, od​go​vo​rio sam na nje​go​vu ne​i​zgo​vo​re​nu mi​sao,”ni​sam ma​lo​u​man; moj um
je pod​jed​na​ko zdrav kao i um go​spo​di​na Vajl​da. Nije mi sta​lo do toga da sad ob​ja​-
šnja​vam šta imam u ru​ka​ma, ali u pi​ta​nju je in​ve​sti​ci​ja koja će vre​de​ti više od obič​nog
zla​ta, sre​bra i dra​gog ka​me​nja. Osi​gu​ra​če sre​ću i pro​spe​ri​tet kon​ti​nen​ta - da, he​mi​sfe​-
re!”
„Oh”, re​kao je Ho​berk.
„I naj​zad”, na​sta​vio sam tiše,”osi​gu​ra​če sre​ću ce​log sve​ta.”
„I us​put vašu sop​stve​nu sre​ću i pro​spe​ri​tet, kao i one go​spo​di​na Vajl​da?”
„Upra​vo”, na​sme​jao sam se. Ali bio sam u sta​nju da ga za​da​vim zbog tog tona.
Gle​dao me je u ti​ši​ni neko vre​me, a onda je re​kao ve​o​ma ne​žno: „Za​što ne osta​vi​te
svo​je knji​ge i pro​u​ča​va​nja, go​spo​di​ne Ka​ste​nj, i od​lu​ta​te ne​gde u pla​ni​nu ili tako ne​-
što? Ra​ni​je ste vo​le​li pe​ca​nje. Oti​đi​te do Rejndžli​ja[24], za​ba​ci​te mu​ši​cu ili dve, ulo​-
vi​te koju pa​strm​ku.”
„Pe​ca​nje me više ne za​ni​ma”, od​go​vo​rio sam bez i trun​ke raz​dra​že​no​sti u gla​su.
„Ra​ni​je ste vo​le​li sve”, na​sta​vio je,”atle​ti​ku, je​dri​li​čar​stvo, stre​lja​štvo, ja​ha​-
nje…”
„Od pada ne​mam više že​lju za ja​ha​njem”, tiho sam re​kao.
„Ah, da, pad”, po​no​vio je, od​vra​tiv​ši po​gled od mene.
Po​mi​slio sam kako je ova glu​post do​volj​no tra​ja​la, pa sam raz​go​vor vra​tio na go​-
spo​di​na Vajl​da; ali on je po​no​vo is​pi​ti​vao moje lice na za mene iz​u​zet​no uvre​dljiv na​-
čin.
„Go​spo​din Vajld”, po​no​vio je,”zna​te li šta je ura​dio da​nas u toku po​pod​ne​va? Si​-
šao je niz ste​pe​ni​ce i u hod​ni​ku oka​čio ta​blu s nat​pi​som na vra​ta po​red mo​jih; pi​sa​lo
je:

G. VAJLD
MAJ​STOR ZA RE​PU​TA​CI​JE.
Tre​će zvo​no.

„Zna​te li šta bi mo​gao biti Maj​stor za re​pu​ta​ci​je?”

„Znam”, od​go​vo​rio sam, su​zbi​ja​ju​ći bes iz​nu​tra.
„Oh”, re​kao je po​no​vo.
Luj i Kon​stans su do​še​ta​li i za​sta​li da nas pi​ta​ju ho​će​mo li im se pri​dru​ži​ti. Ho​-
berk je po​gle​dao svoj ča​sov​nik. U is​tom tre​nut​ku oblak dima beše is​pa​ljen iz ka​za​ma​ta
zam​ka Vi​li​jams, a pu​ca​nj topa na za​la​ze​ćem sun​cu ot​ko​tr​ljao se pre​ko vode i od​jek​nuo
na​zad iz Haj​land​sa pre​ko puta. Za​sta​va se spu​sti​la s jar​bo​la, voj​nič​ka tru​ba se ogla​si​-
la na be​lim pa​lu​ba​ma boj​nih bro​do​va i prvo elek​trič​no sve​tio za​i​skri​lo je u za​li​vu
Džer​zi.
Dok sam se s Ho​ber​kom vra​ćao ka gra​du, čuo sam Kon​stans kako Luju tiho go​vo​ri
ne​što što ni​sam mo​gao da ra​zu​mem, ali Luj je ša​pa​tom od​go​vo​rio: „Dra​ga moja”; za​-
tim sam opet, ho​da​ju​ći s Ho​ber​kom is​pred njih pre​ko trga čuo pro​mr​mlja​no „srce” i
„Je​di​na moja Kon​stans”, i tad sam znao da će usko​ro biti vre​me za raz​go​vor o va​žnim
pi​ta​nji​ma s mo​jim ro​đa​kom Lu​jem.

III

Jed​nog ju​tra po​čet​kom maja sta​jao sam is​pred če​lič​nog sefa u svo​joj spa​va​ćoj sobi,
is​pro​ba​va​ju​ći zlat​nu kru​nu s dra​gu​lji​ma. Di​ja​man​ti su va​tre​no ble​šta​li kad sam se
okre​nuo ka ogle​da​lu, a sa​svim is​ta​nje​no zla​to go​re​lo je po​put ore​o​la oko moje gla​ve.
Se​tio sam se Ka​mi​li​nog vri​ska pu​nog oča​ja i uža​snih reči koje su od​je​ki​va​le ma​glo​vi​-
tim uli​ca​ma Kar​ko​se. To su bile po​sled​nje re​če​ni​ce pr​vog čina i ni​sam se usu​đi​vao da
mi​slim na ono što je sle​di​lo - ni​sam se usu​đi​vao, čak ni na pro​leć​nom sun​cu, tu, u svo​-
joj sop​stve​noj sobi, okru​žen po​zna​tim pred​me​ti​ma, raz​u​ve​ren vre​vom s uli​ce i gla​so​-
vi​ma po​slu​ge iz hod​ni​ka vani. Jer, te otrov​ne reči su po​la​ko ka​pa​le u moje srce kao što
sa​mrt​ni znoj ka​plje na po​ste​lji​nu koja ga upi​ja. Drh​te​ći, ski​nuo sam di​ja​de​mu sa gla​ve
i obri​sao čelo, ali u mi​sli​ma mi beše Ha​stur i moja sop​stve​na pu​no​prav​na am​bi​ci​ja;
se​tio sam se go​spo​di​na Vajl​da ona​kvog ka​kvog sam ga po​sled​nji put osta​vio, s li​cem
pot​pu​no iz​gre​ba​nim i kr​va​vim od kan​dži tog đa​vol​skog stvo​ra, i ono​ga što je re​kao -
ah, šta je re​kao. Zvo​no alar​ma u sefu po​če​lo je pro​mu​klo da zuji i znao sam da je moje
vre​me is​te​klo; ali, ni​sam se oba​zi​rao na nje​ga i, vra​ća​ju​ći ble​šta​vi ve​nac na gla​vu,
okre​nuo sam se pr​ko​sno ka ogle​da​lu. Dugo sam sta​jao za​du​bljen u pro​men​lji​vi iz​raz
mo​jih ro​đe​nih oči​ju. Ogle​da​lo je odra​ža​va​lo lice koje je bilo po​put mog, ali be​lje i
tako mr​ša​vo da sam ga je​dva pre​po​znao. I sve vre​me sam po​na​vljao kroz sti​snu​te
zube: „Taj da​nje do​šao! Taj da​nje do​šao!” dok je alarm u sefu zvo​nio i bru​jao, a di​ja​-
man​ti sve​tlu​ca​li i plam​te​li nad mo​jim če​lom. Čuo sam vra​ta kako se otva​ra​ju, ali ni​-
sam se oba​zi​rao na njih. Tek kad sam ugle​dao dva lica u ogle​da​lu, kad je dru​go lice
ni​klo nad mo​jim ra​me​nom i dru​ga dva oka se su​sre​la sa mo​jim, po​le​teo sam po​put mu​-
nje i zgra​bio du​ga​čak nož s to​a​let​nog sto​či​ća. Moj ro​đak je, ve​o​ma bled, po​sko​čio
una​zad, krik​nuv​ši: „Hil​dred! Za ime boga!” Za​tim, kad mi je šaka pala, re​kao je: „Ja
sam - Luj, zar me ne pre​po​zna​ješ?” Sta​jao sam nem. Ne bih us​peo da pro​go​vo​rim ni
da mi je ži​vot od toga za​vi​sio. Pri​šao mi je i uzeo nož iz moje šake.
„Šta je sve ovo?” upi​tao je, ne​žnim gla​som. „Jesi li bo​le​stan?”
„Ne”, od​go​vo​rio sam. Ali sum​njam da me je čuo.
„Dođi, dođi, sta​ri moj”, uz​vik​nuo je,”ski​ni tu me​sin​ga​nu kru​nu i do​vu​ći se u rad​nu
sobu. Ideš na ma​sken​bal? Čemu uop​šte sve ove po​zo​ri​šne dran​gu​li​je?”
Bilo mi je dra​go što je mi​slio da je kru​na na​pra​vlje​na od me​sin​ga i bi​žu​te​ri​je;
ipak, nije mi se ni​šta više svi​đao zbog tog mi​šlje​nja. Pu​stio sam ga da mi je uzme iz
ruke, zna​ju​ći da je naj​bo​lje da mu po​vla​đu​jem. Ba​cio je pre​div​nu di​ja​de​mu u va​zduh
i, uhva​tiv​ši je, okre​nuo se ka meni, osme​hu​ju​ći se.
„Ne vre​di ni pe​de​set cen​ti”, re​kao je. „Čemu slu​ži?”
Ni​sam od​go​vo​rio, već sam uzeo ve​nac iz nje​go​vih ruku i, sta​viv​ši ga u sef, za​tvo​-
rio ma​siv​na če​lič​na vra​ta. Alarm je is​tog tre​nut​ka pre​ki​nuo svo​ju pa​kle​nu ga​la​mu. Po​-
sma​trao me je ra​do​zna​lo, ali kao da nije pri​me​tio iz​ne​nad​ni pre​kid alar​ma. Go​vo​rio
je, me​đu​tim, o selu kao o ku​ti​ji za kek​se. Bo​je​ći se da će se upu​sti​ti u is​pi​ti​va​nje kom​-
bi​na​ci​je, po​veo sam ga u rad​nu sobu. Luj se ba​cio na sofu i pec​kao je muve svo​jim
du​gač​kim ja​hač​kim bi​čem. No​sio je rad​nu uni​for​mu, ža​ket sa uple​te​nim gaj​ta​ni​ma i
ugla​đe​nu kapu, i pri​me​tio sam da su mu ja​hač​ke či​zme pot​pu​no is​pr​ska​ne cr​ve​nim bla​-
tom.
„Gde si bio?” upi​tao sam.
„Pre​ska​kao blat​nja​ve po​to​ke u Džer​zi​ju”, re​kao je. „Još ni​sam imao vre​me​na da se
pre​svu​če​ni, bio sam u pri​lič​noj žur​bi da te vi​dim. Imaš li čašu ne​če​ga? Mr​tav sam
umo​ran, ceo dan sam bio u se​dlu.”
Dao sam mu iz svo​jih me​di​cin​skih za​li​ha neki bren​di koji je is​pio sa gri​ma​som.
„Pro​kle​to loša stvar”, pri​me​tio je. „Daću ti adre​su na ko​joj pro​da​ju bren​di koji je
stvar​no bren​di.”
„Do​volj​no je do​bar za moje po​tre​be”, re​kao sam rav​no​du​šno. „Ko​ri​stim ga da tr​-
ljam gru​di nji​me.” Zu​rio je u dru​gu muvu i pec​nuo je.
 „Vidi ova​mo, sta​ri”, po​čeo je,”Imam ne​što da ti pre​dlo​žim. Ima već če​ti​ri go​di​ne
ot​ka​ko si se za​tvo​rio ovde kao neka sova, ni​kad ni​ku​da ne ideš, ni​kad se ne ba​viš
zdra​vim ve​žba​ma, ni​kad ne ra​diš pro​kle​to ni​šta osim što ble​neš u te knji​ge iz​nad ka​mi​-
na.”
Ba​cio je po​gled duž reda po​li​ca. „Na​po​le​on, Na​po​le​on, Na​po​le​on!” či​tao je. „Za
ime bož​je, imaš li ti ne​što dru​go osim tih Na​po​le​o​na?”
„Vo​leo bih da su iz​ve​ze​ne zla​tom”, re​kao sam. „Ali če​kaj, da, ima još jed​ne knji​ge
- Kra​lj u žu​tom.” Gle​dao sam ga pra​vo u oči.
„Nisi je ni​kad či​tao?” upi​tao sam.
„Ja? Ne, bože me sa​ču​vaj! Ne že​lim da si​đem s uma.”
Vi​deo sam da je za​ža​lio zbog tih reči čim ih je iz​u​stio. Po​sto​ji samo je​dan iz​raz
koji pre​zi​rem više od reči „lu​đak”, a to je iz​raz „sići s uma’. Ali kon​tro​li​sao sam se i
upi​tao ga za​što mi​sli da je Kra​lj u žu​tom opa​san.
„Uh, ne znam”, iz​go​vo​rio je užur​ba​no. „Samo se se​ćam uz​bu​đe​nja koje je stvo​rio i
osu​de sve​šten​stva i štam​pe. Mi​slim da je au​tor pu​cao u sebe na​kon što je iz​ne​drio tu
na​ka​znost, zar ne?”
„Ja sam shva​tio da je još živ”, od​go​vo​rio sam.
„Ve​ro​vat​no je tako”, pro​mr​mljao je,”meci ne mogu da ubi​ju ta​kvog de​mo​na.”
„To je knji​ga ve​li​kih isti​na”, re​kao sam.
„Da”, od​go​vo​rio je, ’isti​na koje lju​de čine fre​ne​tič​nim i upro​pa​šću​ju im ži​vo​te.
Ne za​ni​ma me da li to čudo pred​sta​vlja, kao što kažu, upra​vo samu su​šti​nu umet​no​sti.
Zlo​čin je što je uop​šte na​pi​sa​na i, što se mene tiče, ni​kad neću otvo​ri​ti nje​ne stra​ni​ce.”
„Jesi li do​šao to da mi ka​žeš?” upi​tao sam.
„Ne”, re​kao je,”Do​šao sam da ti ka​žem da se že​nim.”
Ve​ru​jem da je srce na tre​nu​tak pre​sta​lo da mi kuca, ali oči sam za​dr​žao na nje​go​-
vom licu.
„Da”, na​sta​vio je, ra​do​sno se osme​hu​ju​ći,”že​nim se naj​mi​li​jom de​voj​kom na sve​-
tu.”
„Kon​stans Ho​berk”, re​kao sam me​ha​nič​ki.
„Kako si znao?” uz​vik​nuo je, za​pa​njen. „Ni ja sam ni​sam to znao do one ve​če​ri
pro​šlog apri​la kad smo se pre ve​če​re še​ta​li do na​si​pa.”
„Za kad je za​ka​za​no?” upi​tao sam.
„Tre​ba​lo je da bude sle​de​ćeg sep​tem​bra, ali pre sat vre​me​na sti​gla je de​pe​ša s na​-
red​bom da se naš puk pre​ko​man​du​je u Pre​si​dio, San Fran​ci​sko. Kre​će​mo su​tra u pod​-
ne. Su​tra”, po​no​vio je. „Za​mi​sli samo, Hil​dred, su​tra ću biti naj​sreć​ni​ji čo​vek koji je
ikad di​sao na ovom div​nom sve​tu, jer Kon​stans ide sa mnom.”
Pru​žio sam mu ruku da mu če​sti​tam i on ju je pri​hva​tio i ru​ko​vao se sa mnom kao
pra​va do​bro​du​šna bu​da​la ka​kva je bio - ili se pre​tva​rao da je​ste.
„Do​bi​ću sop​stve​ni odred kao svad​be​ni po​klon”, br​bljao je. „Ka​pe​tan i go​spo​đa
Luj Ka​ste​nj, ha, Hil​dred?”
Onda mi je re​kao gde tre​ba da se odr​ži i ko tre​ba da pri​su​stvu​je i tra​žio je od
mene da obe​ćam da ću doći i biti mu kum. Sti​snuo sam zube i slu​šao nje​go​va de​čač​ka
raz​gla​ba​nja, ne po​ka​zu​ju​ći šta ose​ćam, ali…
Bli​žio sam se gra​ni​ci iz​dr​žlji​vo​sti; kad je po​sko​čio i, tre​su​ći ma​mu​za​ma dok nisu
za​zvec​ka​le, re​kao da mora da ide, ni​sam ga za​dr​žao.
„Že​lim samo ne​što da te za​mo​lim”, re​kao sam tiho.
„Tvo​ja že​lja je moja za​po​vest”, sme​jao se.
„Hoću da se na​đe​mo ve​če​ras na pet​na​est mi​nu​ta da po​ra​zgo​va​ra​mo.”
„Na​rav​no, ako že​liš”, re​kao je, do​ne​kle zbu​njen. „Gde?”
„Bilo gde, tamo u par​ku.”
„U koje vre​me, Hil​dred?”
„Po​noć.”
„Šta, za ime…” po​čeo je, ali se sa​brao i pri​stao uz smeh. Po​sma​trao sam ga dok je
si​la​zio niz ste​pe​ni​ce i žur​no odla​zio, sa sa​bljom koja je lu​pa​la pri sva​kom ko​ra​ku.
Skre​nuo je u Uli​cu Bli​ker i znao sam da ide da vidi Kon​stans. Sa​če​kao sam de​set mi​-
nu​ta da se iz​gu​bi, a za​tim sam kre​nuo nje​go​vim sto​pa​ma, po​nev​ši sa so​bom kru​nu s
dra​gu​lji​ma i svi​le​ni ogr​tač sa iz​ve​ze​nim Žu​tim zna​kom. Kad sam skre​nuo u Uli​cu Bli​-
ker i ušao u hod​nik u kome se na​la​zio znak:

G. VAJLD
MAJ​STOR ZA RE​PU​TA​CI​JE.
Tre​će zvo​no.

vi​deo sam sta​rog Ho​ber​ka kako se seta po rad​nji i uči​ni​lo mi se da ču​jem Kon​-
stan​sin glas u sobi za pri​je​me, ali obo​je sam ih iz​be​gao i po​žu​rio uz kli​ma​vo ste​pe​ni​-
šte do sta​na go​spo​di​na Vajl​da. Po​ku​cao sam i ušao bez pom​pe. Go​spo​din Vajld je le​-
žao na podu, ste​nju​ći, s li​cem pre​kri​ve​nim kr​vlju i ode​ćom po​ce​pa​nom na ko​ma​de.
Kapi krvi bile su ra​za​su​te po te​pi​hu, koji je ta​ko​đe bio po​de​ran i ras​pa​ran u oči​gled​no
ne​dav​noj bor​bi.
„To je ta pro​kle​ta mač​ka”, re​kao je, pre​stav​ši da ste​nje i okre​nuv​ši bez​boj​ne oči
ka meni,”na​pa​la me je dok sam spa​vao. Ve​ru​jem da će me na kra​ju ubi​ti.”
To je bilo pre​vi​še. Oti​šao sam u ku​hi​nju i, zgra​biv​ši se​ki​ri​cu iz osta​ve, po​šao da
na​đem pa​kle​nu zver i da joj pre​su​dim na licu me​sta. Moja po​tra​ga je bila bez​u​spe​šna i
na​kon ne​kog vre​me​na sam odu​stao i vra​tio se go​spo​di​nu Vajl​du koji je ču​čao na svo​joj
vi​so​koj sto​li​ci po​red sto​la. Oprao je lice i pre​svu​kao se. Ve​li​ke bra​zde koje su mač​je
kan​dže iz​o​ra​le po nje​go​vom licu na​pu​nio je ko​lo​di​jem[25], a krpa je pri​kri​la ranu na
nje​go​vom vra​tu. Re​kao sam mu da ću ubi​ti mač​ku kad bu​dem na​i​šao na nju, ali on je
samo od​mah​nuo gla​vom i okre​nuo se ka otvo​re​noj glav​noj knji​zi is​pred sebe. Či​tao je
jed​no za dru​gim ime​na lju​di koji su mu do​šli u vezi sa svo​jom re​pu​ta​ci​jom i svo​te
koje je na​ku​pio bile su za​pa​nju​ju​će.
„Pri​teg​nem ih s vre​me​na na vre​me”, ob​ja​snio je.
„Kad-tad, neko od tih lju​di će vas sa​če​ka​ti i ubi​ti „, in​si​sti​rao sam.
„Mi​sliš?” re​kao je, tr​lja​ju​ći svo​je osa​ka​će​ne uši.
Bilo je uza​lud​no ra​spra​vlja​ti se s njim, zato sam uzeo od​o​zgo ru​ko​pis pod na​zi​vom
Im​pe​ri​jal​na di​na​sti​ja Ame​ri​ke, po​sled​nji put u rad​noj sobi go​spo​di​na Vajl​da. Pro​či​-
tao sam ga, drh​te​ći i tre​pe​re​ći od uži​va​nja. Kad sam za​vr​šio, go​spo​din Vajld je uzeo
ru​ko​pis i, okre​nuv​ši se ka mrač​nom pro​la​zu koji vodi iz nje​go​ve rad​ne sobe u spa​va​-
ću, po​zvao je gla​sno: „Vens.” Tad sam prvi put pri​me​tio čo​ve​ka, šću​ću​re​nog tu u sen​-
ci. Nije mi ja​sno kako ga ni​sam pri​me​tio to​kom po​tra​ge za mač​kom.
„Vens, dođi”, uz​vik​nuo je go​spo​din Vajld.
Fi​gu​ra je usta​la i do​pu​za​la do nas; ni​kad neću za​bo​ra​vi​ti lice koje je po​di​gao ka
meni kad ga je sve​tlost s pro​zo​ra osve​tli​la.
„Vens, ovo je go​spo​din Ka​ste​nj”, re​kao je go​spo​din Vajld. Pre nego što je do​vr​šio
re​če​ni​cu, čo​vek se ba​cio na tlo is​pred sto​la, pla​ču​ći i gra​be​ći: „Oh, bože! Oh, bože!
Po​mo​zi​te mi! Opro​sti​te mi! Oh, go​spo​di​ne Ka​ste​nj, sklo​ni​te tog čo​ve​ka! Ne mo​že​te, ne
mo​že​te biti ozbilj​ni! Vi ste dru​ga​či​ji - spa​si​te me! Ja sam slo​mljen… bio sam u lud​ni​ci
i sad, kad je sve kre​nu​lo na​bo​lje, kad sam za​bo​ra​vio na Kra​lja, Kra​lja u žu​tom i…
Ali, po​lu​de​ću po​no​vo, po​lu​de​ću…”
Nje​gov glas je za​mro u da​vlje​nič​kom hrop​cu, jer je go​spo​din Vajld sko​čio na nje​-
ga i de​snom ša​kom obuj​mio čo​ve​kov vrat. Kad se Vens sru​šio na pod, go​spo​din Vajld
se opet spret​no uz​ve​rao na svo​ju sto​li​cu i, tr​lja​ju​ći una​ka​že​ne uši pa​trlj​kom svo​je
šake, okre​nuo se ka meni i za​tra​žio mi glav​nu knji​gu. Do​hva​tio sam je i spu​stio s po​li​-
ce, a on ju je otvo​rio. Na​kon krat​kog tra​ga​nja po pre​le​po is​pi​sa​nim stra​ni​ca​ma, na​ka​-
šljao se sa​mo​za​do​volj​no i po​ka​zao na ime „Vens’.
„Vens”, či​tao je na​glas,”Ozgud Ozvald Vens.” Na zvuk svog ime​na, čo​vek na podu
je pri​di​gao gla​vu i okre​nuo zgr​če​no lice ka go​spo​di​nu Vajl​du. Oči su mu bile pune
krvi, a usne na​te​kle. „Zvao 28. apri​la”, na​sta​vio je go​spo​din Vajld. „Za​ni​ma​nje, bla​-
gaj​nik u Si​fort na​ci​o​nal​noj ban​ci, od​slu​žio ka​znu za fal​si​fi​ko​va​nje u Sing Sin​gu, oda​-
kle je pre​ba​čen u Azil za umno po​re​me​će​ne kri​mi​nal​ce. Po​mi​lo​van od stra​ne gu​ver​ne​-
ra Nju​jor​ka i ot​pu​šten iz azi​la 19. ja​nu​a​ra 1918. Re​pu​ta​ci​ja ošte​će​na u za​li​vu Šips​-
hed[26]. Gla​si​ne da živi iz​nad svo​jih pri​ma​nja. Re​pu​ta​ci​ja da se po​pra​vi sme​sta. Na​-
pla​ta 1500 do​la​ra.”
 „Na​po​me​na - pro​ne​ve​rio svo​te u iz​no​su do 30.000 do​la​ra od 20. mar​ta 1919, iz​vr​-
sna po​ro​di​ca i tre​nut​ni po​lo​žaj obez​be​đen po​mo​ću uja​ko​vog uti​ca​ja. Otac, pred​sed​nik
Sif ’ort ban​ke.”
Po​gle​dao sam čo​ve​ka na podu.
„Usta​ni, Vens”, reče go​spo​din Vajld ne​žnim gla​som. Vens se pri​di​gao kao hip​no​ti​-
san. „Sad će ra​di​ti što od nje​ga bu​de​mo za​hte​va​li”, re​kao je go​spo​din Vajld i, otvo​riv​-
ši ru​ko​pis, pro​či​tao je ćelu isto​ri​ju Im​pe​ri​jal​ne di​na​sti​je Ame​ri​ke. Za​tim je ne​žnim i
umi​ru​ju​ćim mr​mo​rom pro​šao kroz va​žne de​lo​ve sa Ven​som koji je sta​jao kao oma​-
mljen. Oči su mu bile tako bez​u​zra​žaj​ne i pra​zne da sam po​mi​slio da je umno otu​peo i
to sam po​me​nuo go​spo​di​nu Vajl​du koji je od​go​vo​rio da u sva​kom slu​ča​ju to nije ni od
ka​kve va​žno​sti. Ve​o​ma str​plji​vo smo uka​za​li Ven​su na to šta bi bio nje​gov deo po​sla, i
na​kon ne​kog vre​me​na iz​gle​da​lo je kao da je ra​zu​meo. Go​spo​din Vajld je ob​ja​snio ru​-
ko​pis, slu​že​ći se ra​zli​či​tim to​mo​vi​ma u vezi s he​ral​di​kom[27] kako bi pot​kre​pio re​zul​-
ta​te svo​jih is​tra​ži​va​nja. Po​me​nuo je osni​va​nje Di​na​sti​je u Kar​ko​si, je​ze​ra koja su po​-
ve​zi​va​la Ha​stur, Al​de​ba​ran i mi​ste​ri​ju Hi​ja​da. Go​vo​rio je o Ka​sil​di i Ka​mi​li i do​ča​-
rao je tmur​ne du​bi​ne Dem​he i je​ze​ro Hali. „Po​de​ra​ne rite Kra​lja u žu​tom mo​ra​ju sa​-
kri​ti Ih​til za​u​vek”, pro​mr​mljao je, ali ne ve​ru​jem da ga je Vens čuo. Za​tim je po​ste​pe​-
no vo​dio Ven​sa kroz ogran​ke Im​pe​ri​jal​ne po​ro​di​ce, kroz Juot i Tale, od Na​o​tal​be i
Fan​to​ma isti​ne do Al​do​ne​sa, a za​tim, ba​civ​ši na stra​nu ru​ko​pis i be​le​ške, za​po​čeo je
pre​div​nu pri​ču o Po​sled​njem Kra​lju. Op​či​njen i us​hi​ćen, po​sma​trao sam ga. Za​ba​cio
je gla​vu, nje​go​ve duge ruke bile su iz​du​že​ne u za​di​vlju​ju​ćem po​kre​tu po​no​sa i moći, a
oči su mu, po​put dva sma​rag​da, plam​te​le du​bo​ko u du​plja​ma. Vens je slu​šao oša​mu​će​-
no. Što se mene tiče, kad je go​spo​din Vajld na​po​kon za​vr​šio i, po​ka​zu​ju​ći na mene, uz​-
vik​nuo: „Ro​đak Kra​lja!” moja gla​va je ki​pe​la od uz​bu​đe​nja.
Kon​tro​li​šu​ći se nad​ljud​skim na​po​rom, ob​ja​snio sam Ven​su za​što sam samo ja do​-
sto​jan kru​ne i za​što moj ro​đak mora biti pro​gnan ili umre​ti. Na​te​rao sam ga da shva​ti
da se moj ro​đak ne srne ni​kad ože​ni​ti, čak ni na​kon odri​ca​nja od svih svo​jih pra​va, i
kako po​naj​ma​nje od sve​ga tre​ba da se ože​ni kćer​kom mar​ki​za od Ej​von​ši​ra i ume​ša
En​gle​sku. Po​ka​zao sam mu spi​sak hi​lja​da ime​na koji je go​spo​din Vajld sa​sta​vio; sva​ki
čo​vek čije se ime tu na​la​zi​lo do​bio je Žuti znak koji se ni​jed​no živo ljud​sko biće nije
usu​đi​va​lo da za​ne​ma​ri. Grad, dr​ža​va, ćela ze​mlja bili su sprem​ni da se dig​nu i drh​te
pred Ble​dom ma​skom.
Do​šlo je vre​me da lju​di spo​zna​ju sina Ha​stu​ra i da se ceo svet po​klo​ni pred cr​nim
zve​zda​ma koje leb​de na nebu iz​nad Kar​ko​se.
Vens se na​lak​tio na sto s gla​vom u ša​ka​ma. Go​spo​din Vajld je gra​fit​nom olov​kom
na​cr​tao gru​bu ski​cu na mar​gi​ni ju​če​ra​šnjeg He​ral​da. Bio je to na​crt Ho​ber​ko​vog sta​-
na. Za​tim je is​pi​sao na​red​bu i za​le​pio pe​čat i, tre​su​ći se po​put od​u​ze​tog čo​ve​ka, pot​pi​-
sao sam svoj prvi na​log za po​gu​blje​nje ime​nom Hil​dred-Rex.
Go​spo​din Vajld se stro​po​štao na pod i, ot​klju​čav​ši kre​de​nac, uzeo du​gač​ku če​tvr​-
ta​stu ku​ti​ju s prve po​li​ce. Do​neo ju je do sto​la i otvo​rio. Unu​tra je u pa​pi​ru za uvi​ja​nje
le​žao novi nož i ja sam ga po​di​gao i pre​dao Ven​su, za​jed​no sa na​red​bom i na​cr​tom
Ho​ber​ko​vog sta​na. Tada je go​spo​din Vajld re​kao Ven​su da može da ide i on je oti​šao,
ge​ga​ju​ći se po​put skit​ni​ce iz si​ro​tinj​ske če​tvr​ti.
Se​deo sam neko vre​me, po​sma​tra​ju​ći dnev​nu sve​tlost kako ble​di iza če​tvr​ta​stog
tor​nja cr​kve Džad​son Me​mo​ri​jal, i ko​nač​no, sku​piv​ši ru​ko​pis i be​le​ške, uzeo še​šir i
kre​nuo ka vra​ti​ma.
Go​spo​din Vajld me je po​sma​trao u ti​ši​ni. Kad sam za​ko​ra​čio u hod​nik, po​gle​dao
sam una​zad. Sit​ne oči go​spo​di​na Vajl​da bile su i da​lje pri​ko​va​ne za mene. Iza nje​ga,
sen​ke su se sku​plja​le na sve​tlo​sti koja je iš​če​za​va​la. Za​tvo​rio sam vra​ta za so​bom i
iza​šao na sve tam​ni​je uli​ce.
Ni​sam ni​šta jeo od do​ruč​ka, ali ni​sam bio gla​dan. Jad​ni, po​lu​i​zglad​ne​li stvor koji
je sta​jao kod Smr​to​no​sne dvo​ra​ne gle​da​ju​ći pre​ko uli​ce, pri​me​tio me je i pri​šao da is​-
pri​ča pri​ču o bedi. Dao sam mu no​vac, ne znam za​što, i on je oti​šao, ne za​hva​liv​ši mi
se. Sat vre​me​na ka​sni​je, dru​gi bes​kuć​nik mi je pri​šao i po​čeo da kuka na svo​ju sud​bi​-
nu. U dže​pu sam imao par​če pra​znog pa​pi​ra na kome je bio Žuti znak i ja sam mu ga
dao. Na​krat​ko ga je glu​pa​vo gle​dao, a onda gaje, ba​civ​ši ne​si​gur​ni po​gled na mene,
pre​sa​vio sa, kako mi se či​ni​lo, pre​na​gla​še​nom pa​žnjom i sta​vio ga u ne​dra.
Elek​trič​na sve​tla su ble​šta​la među dr​ve​ćem, a mlad me​sec je bli​stao na nebu iz​nad
Smr​to​no​sne dvo​ra​ne. Če​ka​nje na trgu bilo je za​mor​no; tu​ma​rao sam od Mer​mer​ne ka​-
pi​je[28] do ar​ti​lje​rij​skih sta​ja i na​zad do fon​ta​ne s lo​to​si​ma. Cve​će i tra​va iz​di​sa​li su
mi​ris koji me je uz​ne​mi​ra​vao. Mlaz fon​ta​ne svi​rao je na me​se​či​ni i mu​zič​ki plju​sak
kapi koje su pa​da​le pod​se​ćao me je na zvo​nja​vu ko​va​ne ve​ri​žnja​če u Ho​ber​ko​voj rad​-
nji. Ali, nije bio to​li​ko oča​ra​va​ju​ći niti je bez​i​zra​zno sve​tlu​ca​nje me​se​či​ne na vodi
pru​ža​lo ta​kvo iz​vr​sno uži​va​nje kao kad bi se sun​če​va sve​tlost igra​la na ugla​ča​nom če​-
li​ku grud​nog oklo​pa na Ho​ber​ko​vom kri​lu. Gle​dao sam sle​pe mi​še​ve kako pro​le​ću i
vr​lu​da​ju iz​nad vo​de​nih bi​lja​ka u ba​ze​nu fon​ta​ne, ali nji​hov brzi, ne​pre​dvi​dlji​vi let do​-
vo​dio me je do ivi​ce ži​va​ca i oti​šao sam da po​no​vo bes​cilj​no ho​dam tamo-amo među
dr​ve​ćem.
Ar​ti​lje​rij​ske sta​je bile su mrač​ne, ali ofi​cir​ski pro​zo​ri ko​njič​ke ka​sar​ne behu sjaj​-
no osve​tlje​ni, a por​ta je sve vre​me bila is​pu​nje​na umor​nim voj​ni​ci​ma koji su no​si​li
sla​mu i za​pre​žnu opre​mu i kor​pe na​pu​nje​ne li​me​nim po​su​đem.
Ko​njič​ka stra​ža na ka​pi​ja​ma dva​put se pro​me​ni​la dok sam tu​ma​rao gore-dole po
as​falt​nom še​ta​li​štu. Po​gle​dao sam na ča​sov​nik. Sko​ro da je bilo vre​me. Sve​tla u ka​-
sar​ni su se ga​si​la jed​no za dru​gim, re​šet​ka​sta ka​pi​ja bila je za​tvo​re​na i na sva​ka dva-
tri mi​nu​ta po​ne​ki ofi​cir bi pro​šao kroz boč​ne vrat​ni​ce, is​pu​nju​ju​ći noć​ni va​zduh kle​pe​-
ta​njem voj​ne opre​me i zve​ča​njem ma​mu​za. Trg je po​stao ve​o​ma tih. Par​kov​ski po​li​ca​-
jac u si​vom ka​pu​tu ote​rao je po​sled​nju skit​ni​cu, ko​lo​vo​zi duž Uli​ce Vu​ster bili su pu​-
sti, i je​di​ni zvuk koji je pre​ki​dao ti​ši​nu bio je to​pot stra​žar​skog ko​nja i zve​ket stra​ža​-
re​ve sa​blje pri udar​cu o unj​kas se​dla. U ka​sar​ni, ofi​cir​ske pro​sto​ri​je su bile još osve​-
tlje​ne i voj​ni slu​žbe​ni​ci su ne​pre​sta​no pro​la​zi​li po​red er​ke​ra. Kada se, s vrha no​vog
zvo​ni​ka Sv. Fran​si​sa Za​vi​je​ra, ogla​si​lo dva​na​est sati, pri po​sled​njem uda​ru tu​žnog
zvo​na, jed​na fi​gu​ra je pro​šla kroz vrat​ni​ce po​red port​ku​li​sa[29], uz​vra​ti​la na sa​lu​ti​ra​-
nje stra​ža​ra, pre​šav​ši uli​cu stu​pi​la na trg, i na​sta​vi​la ka Be​ne​dik apart​ma​ni​ma.
„Luj”, po​zvao sam.
Čo​vek se okre​nuo na pe​ta​ma s ma​mu​za​ma i kre​nuo pra​vo pre​ma meni.
„Jesi li to ti, Hil​dred?”
„Da, do​šao si na vre​me.”
Ru​ko​vao sam se s njim i od​še​ta​li smo ka Smr​to​no​snoj dvo​ra​ni.
Tra​bu​njao je o svom ven​ča​nju i Kon​stan​si​nim vr​li​na​ma, i o nji​ho​vim iz​gle​di​ma za
bu​duć​nost, skre​ću​ći mi pa​žnju na svoj ka​pe​tan​ski re​men i tro​stru​ku zlat​nu ara​be​sku na
ru​ka​vu i rad​nu kapu. Ve​ru​jem da sam pod​jed​na​ko pa​žlji​vo slu​šao mu​zi​ku nje​go​vih ma​-
mu​za i sa​blje kao i nje​go​vo de​čač​ko br​blja​nje; na​po​slet​ku smo sta​li pod bre​sto​ve na
uglu trga okre​nu​tog pre​ma Če​tvr​toj uli​ci, pre​ko puta Smr​to​no​sne dvo​ra​ne. On se tad
na​sme​jao i upi​tao me šta že​lim od nje​ga. Po​ka​zao sam mu klu​pu is​pod elek​trič​nog sve​-
tla i seo po​red nje​ga. Gle​dao me je ra​do​zna​lo, tim is​tim pro​di​ru​ćim po​gle​dom koji to​-
li​ko mr​zim kod le​ka​ra i pla​šim ga se. Nje​gov po​gled mi je bio uvre​dljiv, ali on to nije
znao, pa sam pa​žlji​vo pri​krio svo​ja ose​ća​nja.
„Pa, sta​ri moj”, upi​tao je,”šta mogu da uči​nim za tebe?”
Iz​va​dio sam iz dže​pa ru​ko​pis i be​le​ške o Im​pe​ri​jal​noj di​na​sti​ji Ame​ri​ke i, po​gle​-
dav​ši ga u oči, re​kao:
„Reći ću ti. Daj mi svo​ju voj​nič​ku reč da ćeš pro​či​ta​ti ovaj ru​ko​pis od po​čet​ka do
kra​ja, bez po​sta​vlja​nja pi​ta​nja. Obe​ćaj mi da ćeš na isti na​čin pro​či​ta​ti ove be​le​ške i
obe​ćaj mi da ćeš sa​slu​ša​ti šta imam da ka​žem po​sle toga.”
„Obe​ća​vam, ako to že​liš”, re​kao je umil​no. „Daj mi pa​pir, Hil​dred.”
Po​čeo je da čita, po​di​žu​ći obr​ve na zbu​nje​ni, ću​dlji​vi na​čin zbog koga sam drh​tao
od po​ti​snu​tog besa. Kako je na​pre​do​vao, obr​ve su mu se gr​či​le, a nje​go​ve usne kao da
su se obli​ko​va​le u reč „bu​da​la​šti​na’.
Za​tim je iz​gle​dao kao da se po​ma​lo do​sa​đu​je, ali je, oči​gled​no mene radi, na​sta​-
vio da čita, po​ku​ša​va​ju​ći da se za​in​te​re​su​je, što je usko​ro pre​sta​lo da mu pred​sta​vlja
na​por. Tr​gao se kad je na gu​sto is​pi​sa​nim stra​ni​ca​ma na​i​šao na sop​stve​no ime, a kad
je sti​gao do mog, spu​stio je pa​pir i na tre​nu​tak me oštro po​gle​dao. Ali, odr​žao je reč i
na​sta​vio sa či​ta​njem, a ja sam pu​stio da po​lu​o​bli​ko​va​no pi​ta​nje na nje​go​vim usna​ma
za​mre bez od​go​vo​ra. Kad je sti​gao do kra​ja i pro​či​tao pot​pis go​spo​di​na Vajl​da, pa​-
žlji​vo je pre​sa​vio pa​pir i vra​tio mi ga. Pre​dao sam mu be​le​ške i on se za​va​lio una​zad,
gur​nuv​ši rad​nu kapu sve do čela uz de​čač​ki po​kret koga sam se tako do​bro se​ćao iz
ško​le. Po​sma​trao sam mu lice dok je či​tao i, kad je za​vr​šio, uzeo sam be​le​ške za​jed​no
s ru​ko​pi​som i sta​vio ih u džep. Za​tim sam raz​mo​tao svi​tak obe​le​žen Žu​tim zna​kom. Vi​-
deo je znak, ali iz​gle​da​lo je kao da ga ne pre​po​zna​je, i do​ne​kle od​seč​no sam mu skre​-
nuo pa​žnju na nje​ga.
„Do​bro”, re​kao je,”vi​dim. Sta​je to?”
„To je Žuti znak”, re​kao sam lju​ti​to.
„Oh, to je on, je li?” re​kao je Luj tim la​ska​vim gla​som koji je dok​tor Ar​čer ko​ri​-
stio u raz​go​vo​ru sa mnom i koji bi ve​ro​vat​no i da​lje ko​ri​stio da ni​sam s njim iz​rav​nao
ra​ču​ne.
Su​spre​gao sam bes i od​go​vo​rio mu što sam sta​lo​že​ni​je mo​gao: „Slu​šaj, dao si mi
reč?”
„Slu​šam, sta​ri”, od​go​vo​rio je umi​ru​ju​ćim gla​som.
Po​čeo sam ve​o​ma smi​re​no da go​vo​rim.
„Dok​tor Ar​čer, do​šav​ši na neki na​čin do taj​ne Im​pe​ri​jal​nog na​sle​đa, po​ku​šao je da
me liši mog pra​va, tvr​de​ći da sam zbog pada s ko​nja pre če​ti​ri go​di​ne po​stao sla​bo​u​-
man. Usu​dio se da me sta​vi pod nad​zor u sop​stve​noj kući u nadi da će me ili iz​lu​de​ti
ili otro​va​ti. To mu ni​sam za​bo​ra​vio. Po​se​tio sam ga si​noć i raz​go​vor je bio ko​na​čan.”
Luj je pre​ble​deo, ali se nije mak​nuo. Na​sta​vio sam po​be​do​no​sno: „Pre​o​sta​lo je
još tro​je lju​di s ko​ji​ma tre​ba oba​vi​ti raz​go​vor u vezi sa in​te​re​si​ma go​spo​di​na Vajl​da i
mene. To su moj ro​đak Luj, go​spo​din Ho​berk i nje​go​va kćer​ka Kon​stans.”
Luj je sko​čio na noge, a i ja sam ustao i ba​cio na tlo pa​pir obe​le​žen Žu​tim zna​kom.
„Oh, ovo mi nije po​treb​no da bih ti re​kao šta imam da ka​žem”, uz​vik​nuo sam, uz
po​bed​nič​ki smeh. „Mo​raš se od​re​ći kru​ne u moju ko​rist, ču​ješ li - moju.”
Luj me je gle​dao za​pa​nje​no, ali, po​vra​tiv​ši se, lju​ba​zno je re​kao: „Na​rav​no da se
odri​čem… Čega mo​ram da se od​rek​nem?”
„Kru​ne”, re​kao sam lju​ti​to.
„Na​rav​no”, od​go​vo​rio je,”odri​čem je se. Haj​de​mo, mom​če. Is​pra​ti​ću te na​zad do
sta​na.”
„Ne​moj sa mnom te dok​tor​ske što​so​ve”, vi​kao sam, drh​te​ći od besa. „Ne po​na​šaj
se kao da mi​sliš da sam lud.”
„Ka​kva glu​post”, od​go​vo​rio je. „Haj​de​mo, po​sta​je ka​sno, Hil​dred.”
„Ne”, vik​nuo sam,”mo​raš da me slu​šaš. Ne mo​žeš da se ože​niš, za​bra​nju​jem ti.
Ču​ješ li? Za​bra​nju​jem. Od​re​ći ćeš se kru​ne, a kao na​gra​du do​pu​štam ti iz​gnan​stvo, ali,
ako od​bi​ješ, umre​ćeš.”
Po​ku​šao je da me smi​ri, ali ja sam se ko​nač​no di​gao i, iz​vu​kav​ši dugi nož, stao mu
na put.
Tada sam mu re​kao kako će dok​to​ra Ar​če​ra pro​na​ći u po​dru​mu s pre​re​za​nim gr​-
klja​nom i sme​jao sam mu se u lice kad sam po​mi​slio na Ven​sa i nje​gov nož, kao i na​-
red​be pot​pi​sa​ne mo​jim ime​nom.
„Ah, ti si Kra​lj”, uz​vik​nuo sam,”ali ja ću biti Kra​lj. Ko si ti da mi us​kra​tiš Car​stvo
nad ce​lo​kup​nom na​se​lji​vom ze​mljom! Ro​đen sam kao ro​đak kra​lja, ali ja ću biti Kra​-
lj!”
Luj je sta​jao beo i sle​đen pre​da mnom. Iz​ne​na​da, Če​tvr​tom uli​com do​tr​čao je čo​-
vek, pro​šao kroz ka​pi​ju Smr​to​no​snog hra​ma, u pu​noj br​zi​ni pre​šao pre​ko sta​ze do
bron​za​nih vra​ta i usko​čio u smrt​nu ko​mo​ru uz krik po​re​me​će​ne oso​be, a ja sam se
sme​jao dok mi suze nisu uda​ri​le na oči jer sam pre​po​znao Ven​sa i znao sam da mi Ho​-
berk i nje​go​va kćer nisu više na putu.
„Idi”, uz​vik​nuo sam Luju,”više ne pred​sta​vljaš pret​nju. Sad se ni​kad ne​ćeš ože​ni​ti
Kon​stan​som, a ako se ože​niš bilo kim dru​gim u iz​gnan​stvu, po​se​ti​ću te kao što sam no​-
ćas po​se​tio svog dok​to​ra. Go​spo​din Vajld su​tra pre​u​zi​ma na​dle​žnost nad to​bom.” Za​-
tim sam se okre​nuo i kli​znuo u Ju​žnu petu ave​ni​ju, a Luj je, uz krik uža​sa, zba​cio po​jas
i sa​blju i pra​tio me po​put ve​tra. Na uglu Uli​ce Bli​ker čuo sam ga bli​zu iza sebe i ule​-
teo sam u ulaz is​pod Ho​ber​ko​vog zna​ka. Po​vi​kao je: „Stoj ili pu​cam!” ali kad je vi​deo
da sam po​tr​čao uz ste​pe​ni​ce, osta​viv​ši Ho​ber​ko​vu rad​nju za so​bom, osta​vio me je i
čuo sam ga kako uda​ra u nji​ho​va vra​ta i viče, kao da je mo​gu​će pro​bu​di​ti mr​tve.
Vra​ta go​spo​di​na Vajl​da bila su otvo​re​na i ja sam ušao, uz​vik​nuv​ši: „Go​to​vo je, go​-
to​vo je! Neka se na​ci​je dig​nu i po​gle​da​ju svog Kra​lja!” ali ni​sam mo​gao da na​đem go​-
spo​di​na Vajl​da, pa sam oti​šao do kre​den​ca i uzeo pre​div​nu di​ja​de​mu iz ku​ti​je. Za​tim
sam obu​kao belu svi​le​nu odo​ru sa iz​ve​ze​nim Žu​tim zna​kom i sta​vio kru​nu na gla​vu.
Naj​zad sam bio Kra​lj, Kra​lj po svo​me pra​vu u Ha​stu​ru, Kra​lj zato što sam znao mi​ste​-
ri​ju Hi​ja​da i moj um je do​ta​kao du​bi​ne je​ze​ra Hali. Ja sam bio Kra​lj! Prva siva ko​plja
zore dići će buru koja će po​tre​sti dve he​mi​sfe​re. A onda, dok sam sta​jao i dok mi sva​-
ki ži​vac beše za​teg​nut do kraj​nje tač​ke, oma​mljen ra​do​šću i di​vo​tom moje mi​sli, vani,
u mrač​nom pro​la​zu, čo​vek je za​ste​njao.
Zgra​bio sam ulja​ni​cu i sko​čio ka vra​ti​ma. Mač​ka me je mi​mo​i​šla po​put de​mo​na i
ulja​ni​ca se uga​si​la, ali moj dugi nož po​le​teo je brže nego ona - čuo sam njen krik i
znao da ju je nož na​šao. Neko vre​me slu​šao sam nje​no ba​u​lja​nje i tum​ba​nje u mra​ku, a
onda, kad je mah​ni​ta​nje pre​sta​lo, upa​lio sam lam​pu i di​gao je iz​nad gla​ve. Go​spo​din
Vajld je le​žao na podu sa raz​de​ra​nim gr​lom. Is​pr​va sam po​mi​slio da je mr​tav, ali kad
sam ga po​gle​dao, ze​le​na is​kra se po​ja​vi​la u nje​go​vim uto​nu​lim oči​ma, nje​go​va sa​ka​ta
šaka je za​drh​ta​la, a onda mu je grč ras​te​gao usta od uha do uha. Na tre​nu​tak moj užas i
očaj ustu​pi​li su me​sto nadi, ali kad sam se nad​vio nad njim, nje​go​ve očne ja​bu​či​ce su
se za​ko​lu​ta​le u gla​vi i umro je. Onda, dok sam sta​jao, pa​ra​li​zo​van od besa i oča​ja, vi​-
dev​ši svo​ju kru​nu, svo​je car​stvo, sva​ku nadu i sva​ku am​bi​ci​ju, ceo svoj ži​vot, kako
leže is​pru​že​ni tu sa mr​tvim go​spo​da​rom, oni su do​šli, šče​pa​li me ot​po​za​di i ve​zi​va​li
me dok mi se vene nisu na​du​le po​put ka​blo​va, a glas mi se uto​pio u erup​či​ji di​vljih
vri​sa​ka. Ali i da​lje sam be​sneo, kr​vav i raz​ja​ren među nji​ma, i ne​ko​li​ko po​li​ca​ja​ca je
ose​ti​lo moje oštre zube. Onda, kad više ni​sam mo​gao da se po​me​ram, oni su pri​šli; vi​-
deo sam sta​rog Ho​ber​ka i iza nje​ga uble​de​lo lice mog ro​đa​ka Luja i još da​lje, u uglu,
ženu, Kon​stans, koja je tiho pla​ka​la.
„Ah! Sad mi je ja​sno!” kre​štao sam. „Pre​u​zeo si tron i car​stvo! Jao! Jao tebi koji
si kru​ni​san kru​nom Kra​lja u žu​tom!”

[NA​PO​ME​NA URED​NI​KA - Go​spo​din Ka​ste​nj je juče pre​mi​nuo u Azi​lu za umno po​-

re​me​će​ne kri​mi​nal​ce.]
 MA​SKA

(Pre​vod: Alek​san​dra Raj​ko​vić)

Ka​mi​la: Vi, go​spo​di​ne, tre​ba da ski​ne​te ma​sku.

Stra​nac: Za​i​sta?
Ka​sil​da: Za​i​sta, vre​me je. Svi smo od​lo​ži​li ma​ske, osim vas. Stra​nac:
Ja ne no​sim ma​sku.
Ka​mi​la (pre​stra​še​na, po​red Ka​sil​de): Ne nosi ma​sku? Ne nosi ma​sku!

Ka​sil​di​na pe​sma
„Kra​lj u žu​tom”; čin I, sce​na 2

Iako ni​sam znao ni​šta o her​ni​ji, op​či​nje​no sam slu​šao. On po​di​že us​kr​šnji lji​ljan koji
je Že​ne​vjev tog ju​tra do​ne​la iz Notr Dama i uba​ci ga u ba​zen. Teč​nost od​mah iz​gu​bi
kri​stal​nu bi​stri​nu. Lji​ljan je na tre​nu​tak bio okru​žen mleč​no​be​lom pe​nom, koja je ne​-
stav​ši osta​vi​la za so​bom te​ku​ći​nu sa opal​nim pre​li​vom. Na​ran​dža​sta i gri​mi​zna boja
su igra​le po po​vr​ši​ni, sme​nju​ju​ći se, a za​tim se ne​što sto je iz​gle​da​lo kao zrak či​ste
sun​če​ve sve​tlo​sti pro​bi sa dna na kom je le​žao lji​ljan. On is​tog tre​nut​ka uro​ni ruku u
ba​zen i iz​vu​če cvet. „Nema opa​sno​sti”, ob​ja​snio je,”ako po​go​diš pra​vi mo​me​nat. Sig​-
nal je zlat​ni zrak.”
Pru​žio mi je lji​ljan i ja ga uzeh u ruku. Pre​tvo​rio se u ka​men, naj​či​sti​ji mer​mer.
„Vi​diš”, re​kao je,”bez gre​ške je. Koji va​jar bi mo​gao da na​pra​vi ta​kvu ko​pi​ju?”
Mer​mer je bio beo kao sneg, ali su ži​li​ce lji​lja​na u du​bi​ni bile osen​če​ne naj​ble​-
đom mo​drom, a du​bo​ko u nje​go​vom cen​tru za​dr​žao se pri​gu​še​ni sjaj.
„Ne pi​taj me za ra​zlog”, osmeh​nu se on, pri​me​tiv​ši moje ču​đe​nje. „Ne​mam poj​ma
za​što su ži​li​ce i sre​di​šte obo​je​ni, ali uvek je tako. Juče sam po​ku​šao sa jed​nom od Že​-
ne​vje​vi​nih zlat​nih ri​bi​ca - evo je.”
Ri​bi​ca je iz​gle​da​la kao da je is​kle​sa​na u mer​me​ru. No, ako bi​ste je okre​nu​li pre​ma
sve​tlu ka​me​nje po​sta​jao pre​div​no iša​ran ble​do​pla​vim ži​li​ca​ma, a od​ne​kud iz​nu​tra je
do​pi​ra​la ru​ži​ča​sta sve​tlost ni​jan​se koja se pre​li​va u opa​lu. Po​gle​dah u ba​zen. Po​no​vo
je iz​gle​dao kao da je is​pu​njen naj​či​sti​jim kri​sta​lom.
„A ako bih ga sad do​dir​nuo?” upi​tao sam.
„Ne znam”, od​go​vo​ri on,”ali bo​lje da ne po​ku​ša​vaš.”
 „Za​ni​ma me jed​na stvar”, re​koh”,a to je - oda​kle do​la​zi zrak sun​če​ve sve​tlo​sti?”
„Isti​na, iz​gle​da​lo je kao zrak sun​ca”, reče on. „Ne znam, uvek se po​ja​vlju​je kad
uro​nim neko živo biće. Mo​žda”, na​sta​vio je, sme​še​ći se,”mo​žda je to is​kra ži​vo​ta tog
stvo​re​nja koja beži ka izvo​ru koji ju je stvo​rio.”
Pri​me​tio sam da se ruga i za​pre​tio mu sli​kar​skim šta​pom[30], ali se on samo na​-
sme​ja i pro​me​ni temu.
„Osta​ni na ruč​ku. Že​ne​vjev će od​mah doći.”
„Vi​deo sam da je oti​šla na ju​tar​nju misu”, re​koh”,i iz​gle​da​la je sve​že i ljup​ko kao
taj lji​ljan - pre nego što si ga uni​štio.”
„Mi​sliš da sam ga uni​štio?” reče Bo​ris ozbilj​no.
„Uni​štio, sa​ču​vao, kako to mo​že​mo da zna​mo?”
Se​de​li smo u uglu ate​ljea, u bli​zi​ni nje​go​ve ne​do​vr​še​ne gru​pe Su​đa​ja [31]. On se
na​slo​ni na sofu, ob​r​ću​ći ki​par​sko dle​to, i baci po​gled na svo​je delo.
„Us​put”, re​kao je,”za​vr​šio sam onu sta​ru Ari​jad​nu[32] u aka​dem​skom sti​lu i pret​-
po​sta​vljam da će ona mo​ra​ti da ide na Sa​lon[33]. To je sve što imam za ovu go​di​nu,
ali po​sle uspe​ha koji mi je do​ne​la Ma​do​na sra​mo​ta me je da po​ša​ljem ne​što ova​kvo.”
Ma​do​na, iz​vr​stan ko​mad mer​me​ra za koji je Že​ne​vjev po​zi​ra​la, bila je sen​za​ci​ja
na pro​šlo​go​di​šnjem Sa​lo​nu. Po​gle​dao sam Ari​jad​nu. Bilo je to teh​nič​ki sa​vr​še​no delo,
ali sla​gao sam se sa Bo​ri​som da će svet od nje​ga oče​ki​va​ti ne​što bo​lje od toga. Ipak,
sada je bilo ne​mo​gu​će i po​mi​sli​ti da će sti​ći da za Sa​lon za​vr​ši tu ve​li​čan​stve​nu uža​-
snu gru​pu koja je sta​ja​la iza mene, do​po​la još skri​ve​na u mer​me​ru. Su​đa​je će mo​ra​ti
da sa​če​ka​ju.
Bili smo po​no​sni na Bo​ri​sa Ive​na. Sma​tra​li smo ga svo​jim, a i on nas, na osno​vu
toga sto​je ro​đen u Ame​ri​ci, iako mu je otac bio Fran​cuz, a maj​ka Ru​ski​nja. Svi sa
Aka​de​mi​je[34] su ga zva​li Bo​ris. A ipak, on je samo dvo​ji​ci od nas uz​vra​ćao tu bli​-
skost — Dže​ku Sko​tu i meni.
Mo​žda je moja za​lju​blje​nost u Že​ne​vjev ima​la neke veze sa nje​go​vom na​klo​no​šću
pre​ma meni. To sva​ka​ko ni​ka​da ni​smo je​dan dru​gom pri​zna​li. Ali kad je sve već bilo
re​še​no, i ona mi sa su​za​ma u oči​ma re​kla da je Bo​ris onaj koga voli, oti​šao sam do
nje​go​ve kuće i če​sti​tao mu. Uvek sam sma​trao da sa​vr​še​na sr​dač​nost tog raz​go​vo​ra
nije za​va​ra​la ni jed​nog ni dru​gog, ali je bar jed​nom od nas dvo​ji​ce pred​sta​vlja​la ve​li​-
ku ute​hu. Mi​slim da on i Že​ne​vjev ni​ka​da nisu iz​me​đu sebe raz​go​va​ra​li o tome, ali Bo​-
ris je znao.
Že​ne​vjev je bila dra​že​sna. Čed​nost Ma​do​ne na nje​nom licu mo​žda je bila iza​zva​na
sve​to​šću Gu​no​o​ve mise[35]. No uvek mi je bilo dra​go kada bi to ra​spo​lo​že​nje pro​me​-
ni​la u ono koje smo na​zi​va​li „april​skim ma​ne​vri​ma”. Če​sto je bila pro​men​lji​va kao
april​ski dan. Uju​tru ozbilj​na, do​sto​jan​stve​na i ljup​ka, u pod​ne bi se ću​dlji​vo sme​ja​la,
uve​če - ka​kva god bi se naj​ma​nje oče​ki​va​lo.
Ta​kva mi se više do​pa​da​la nego u toj smi​re​no​sti Ma​do​ne koja je uz​bur​ki​va​la du​bi​-
ne mog srca. Sa​nja​rio sam o Že​ne​vjev kada je po​no​vo pro​go​vo​rio.
„Šta mi​sliš o mom ot​kri​ću, Alek?”
„Mi​slim da je vred​no di​vlje​nja.”
„Neće mi biti od ko​ri​sti, znaš, osim što će do kraj​njih gra​ni​ca za​do​vo​lji​ti moju ra​-
do​zna​lost, i ta taj​na će umre​ti za​jed​no sa mnom.”
„Bio bi to pri​li​čan uda​rac za va​jar​stvo, zar ne? Mi sli​ka​ri smo sa fo​to​gra​fi​jom iz​-
gu​bi​li mno​go više nego što smo do​bi​li.”
Bo​ris klim​nu gla​vom, igra​ju​ći se ivi​com dle​ta.
„Novo zlo​kob​no ot​kri​će uni​šti​lo bi umet​nič​ki svet. Ne, ni​ka​da ni​ko​me neću po​ve​-
ri​ti ovu taj​nu”, re​kao je bez žur​be.
Te​sko bi bilo pro​na​ći ne​ko​ga ko o ta​kvim fe​no​me​ni​ma zna ma​nje od mene, ali na​-
rav​no da sam čuo za mi​ne​ral​ne izvo​re to​li​ko pre​za​si​će​ne si​li​ka​tom da se li​šće i gran​-
či​ce koje u njih upad​nu vre​me​nom pre​tvo​re u ka​men. Ma​glo​vi​to sam shva​tao pro​ces u
kom si​li​kat za​me​nju​je bilj​nu ma​te​ri​ju, atom po atom, i re​zul​tat toga je du​pli​kat pred​-
me​ta u ka​me​nu. Ovo me, pri​zna​jem, ni​ka​da nije mno​go in​te​re​so​va​lo, a što se tiče drev​-
nih fo​si​la koji su na​sta​li na ovaj na​čin - ga​di​li su mi se. Bo​ris je, kako se či​ni​lo, ose​-
ća​ju​ći ra​do​zna​lost ume​sto od​vrat​no​sti, is​tra​ži​vao na tu temu i slu​čaj​no na​ba​sao na ras​-
tvor koji je, na​pa​da​ju​ći uro​nje​ne pred​me​te sa ne​ču​ve​nom svi​re​po​šću, u se​kun​di či​nio
ono za šta su po​treb​ne go​di​ne. To je bilo sve što sam us​peo da iz​vu​čem iz čud​no​va​te
pri​če koju mi je upra​vo pri​čao. Po​sle duge ti​ši​ne, po​no​vo je pro​zbo​rio.
„Sko​ro da se upla​šim kad po​mi​slim na ono što sam pro​na​šao. Na​uč​ni​ci bi po​lu​de​li
za ovim ot​kri​ćem. A bilo je tako jed​no​stav​no, samo se pro​na​šlo. Kad samo po​mi​slim
na tu for​mu​lu i taj novi ele​ment koji se ta​lo​ži na me​tal​nim opilj​ci​ma…”
„Koji novi ele​ment?”
„O, ni​sam smi​slio kako da ga na​zo​vem i ne ve​ru​jem da ću ika​da smi​sli​ti. Na sve​tu
već po​sto​ji do​volj​no dra​go​ce​nih me​ta​la oko ko​jih se hva​ta​mo za gušu.”
Na​ču​ljio sam uši. „Da li si pro​na​šao zla​to, Bo​ri​se?”
„Ne, još bo​lje… ali pazi ova​mo, Alek!” na​sme​ja se on, usta​ju​ći. „Ti i ja ima​mo
sve što nam je po​treb​no u ži​vo​tu! Ah! Već iz​gle​daš tako zlo​kob​no i po​hlep​no!” I ja
sam se na​sme​jao i re​kao mu da me raz​di​re že​lja za zla​tom i da je bo​lje da pri​ča​mo o
ne​čem dru​gom, i tako smo, kad je ubr​zo za​tim ušla Že​ne​vjev, već odu​sta​li od pri​če o
al​he​mi​ji.
Že​ne​vjev beše od gla​ve do pete obu​če​na u sre​br​na​sto​si​vo. Sve​tlost je oba​sja​va​la
bla​ge ta​la​se nje​ne sve​tle kose dok je pru​ža​la ob​raz Bo​ri​su; za​tim me ugle​da i uz​vra​ti
mi po​zdrav. Ni​ka​da pre toga se nije de​si​lo da mi vr​ho​vi​ma svo​jih be​lih pr​sti​ju ne po​-
ša​lje po​lju​bac, pa se od​mah po​ža​lih na taj pro​pust. Na​sme​ši​la se i is​pru​ži​la ruku, koja
se po​vu​kla mal​te​ne pre nego što je uop​šte i do​ta​kla moju, a za​tim je re​kla, gle​da​ju​ći
Bo​ri​sa:
„Mo​raš za​mo​li​ti Ale​ka da osta​ne na ruč​ku.” I ovo je bilo ne​što novo. Do da​nas me
je uvek lič​no po​zi​va​la.
„Je​sam”, krat​ko reče Bo​ris.
„A ti si, na​dam se, pri​hva​tio?” Okre​nu​la se ka meni sa šar​mant​nim kon​ven​ci​o​nal​-
nim osme​hom. Kao da sam samo po​zna​nik od pre​kju​če. Du​bo​ko joj se na​klo​nih.
„J’ava​is bi​enl’hon​ne​ur, ma​da​me[36]„, ali ona je, od​bi​ja​ju​ći da pri​hva​ti naš uo​bi​ča​je​-
ni sar​ka​stič​ni ton, pro​mr​mlja​la neku ba​nal​nu do​bro​do​šli​cu i ne​sta​la. Bo​ris i ja se po​-
gle​da​smo.
„Bo​lje da odem kući, šta mi​sliš?” upi​tah.
„Ubij me ako znam”, iskre​no je od​go​vo​rio.
Dok smo ra​spra​vlja​li o uput​no​sti mog od​la​ska, Že​ne​vjev se po​no​vo po​ja​vi na vra​-
ti​ma, bez še​ši​ra. Bila je ču​de​sno pre​div​na, ali joj lice beše pre​vi​še ru​me​no, za​no​sne
oči pre​vi​še sjaj​ne. Od​mah mi pri​đe i uze me za ruku.
„Ru​čak je spre​man. Da li sam bila gro​zna, Alek? Uči​ni​lo mi se da imam gla​vo​bo​-
lju, ali nije tako. Dođi, Bo​ri​se”, i dru​gom ru​kom uhva​ti nje​ga pod ruku. „Alek zna da,
po​sle tebe, na sve​tu ne po​sto​ji niko ko mi se do​pa​da ko​li​ko on, pa ga neće po​vre​di​ti
ako se po​ne​kad is​tre​sem na nje​mu.”
„A la bon​he​ur![37]” po​vi​kah,”ko kaže da u apri​lu nema olu​ja?”
„Da li ste sprem​ni?” in​to​ni​rao je Bo​ris. „Spre​ee-mni”, i mi, dr​že​ći se za ruke, od​-
ju​ri​smo u tr​pe​za​ri​ju, na zgra​ža​va​nje po​slu​ge.
Na​po​slet​ku, nije nas tre​ba​lo kri​vi​ti; Že​ne​vjev je ima​la osam​na​est, Bo​ris dva​de​set i
tri, a ja još ni punu dva​de​set jed​nu.

II

U to vre​me sam za​vr​ša​vao rad na ne​kim de​ko​ra​ci​ja​ma za Že​ne​vje​vi​nu spa​va​ću sobu i

zbog toga sam stal​no bo​ra​vio u sim​pa​tič​noj sta​rin​skoj kući u Uli​ci Sen Se​sil. Bo​ris i
ja smo tih dana ozbilj​no ra​di​li, ali je​di​no onda kada smo to že​le​li, što se de​ša​va​lo
samo po​vre​me​no, i sve tro​je smo, za​jed​no sa Dže​kom Sko​tom, mno​go lenj​stvo​va​li za​-
jed​no.
Jed​nog ti​hog po​pod​ne​va, lu​tao sam po kući sam, zna​ti​želj​no is​tra​žu​ju​ći, za​ba​da​ju​ći
nos po ne​o​bič​nim uglo​vi​ma, is​ko​pa​va​ju​ći slat​ki​še i ci​ga​re sa čud​nih me​sta na ko​ji​ma
smo ih sa​kri​li i na kra​ju za​vr​šio u ku​pa​ti​lu. Bo​ris je, sav u gli​ni, sta​jao tamo i prao
ruke.
Soba je bila na​pra​vlje​na od mer​me​ra ru​ži​ča​ste boje, iz​u​zev poda koji je bio oblo​-
žen mo​za​i​kom od ru​ži​ča​stih i si​vih plo​či​ca. Na sre​di​ni sa na​la​zio če​tvr​ta​sti ba​zen, is​-
pod po​vr​ši​ne poda, a do nje​ga su vo​di​le ste​pe​ni​ce; iz​re​zba​re​ni stu​bo​vi su pri​dr​ža​va​li
ta​va​ni​cu ukra​še​nu fre​ska​ma. Ži​vah​ni mer​mer​ni Ku​pi​don je iz​gle​dao kao da je upra​vo
sle​teo na svoj pi​je​de​stal u gor​njem kra​ju sobe. Ceo en​te​ri​jer je bio Bo​ri​so​vo i moje
delo. Bo​ris je, u svo​joj rad​noj ode​ći od be​log plat​na, stru​gao tra​go​ve gli​ne i cr​ve​nog
vo​ska za mo​de​li​ra​nje sa svo​jih le​pih ruku i pre​ko ra​me​na ko​ke​ti​rao sa Ku​pi​do​nom.
„Vi​dim te”, na​va​lji​vao je,”ne po​ku​ša​vaj da gle​daš na dru​gu stra​nu i pra​viš se da
me ne vi​diš. Znaš ti ko te je na​pra​vio, va​ra​li​ce mala!”
Moja ulo​ga u tim raz​go​vo​ri​ma je uvek bila da tu​ma​čim Ku​pi​do​no​va ose​ća​nja i
kada je na mene do​šao red od​go​vo​rio sam na ta​kav na​čin da me je Bo​ris zgra​bio za
ruku i od​vu​kao me do ba​ze​na, ob​ja​vlju​ju​ći da će me za​ro​ni​ti. Sle​de​ćeg tre​nut​ka, on is​-
pu​sti moju ruku i pre​ble​de. „Bože dra​gi!” re​kao je,”za​bo​ra​vio sam da je ba​zen na​pu​-
njen ras​tvo​rom!”
Bla​go sam za​drh​tao i suvo ga po​sa​ve​to​vao da više raz​mi​šlja o tome gde čuva dra​-
go​ce​nu teč​nost.
„Za ime boga, za​što baš na ovom me​stu dr​žiš či​ta​vo je​zer​ce te od​vrat​ne stva​ri?”
upi​tao sam.
„Že​lim da po​ku​šam sa ne​čim ve​li​kim”, od​go​vo​ri on.
„Sa mnom, na pri​mer?”
„Ah! Ono ma​lo​pre nije za šalu, ali stvar​no že​lim da po​sma​tram kako taj ras​tvor
de​lu​je na viši or​ga​ni​zam; imam onog ve​li​kog be​log zeca”, re​kao je, pra​te​ći me do ate​-
ljea.
Od​ne​kud do luta Džek Skot, u sa​kou umr​lja​nom far​bom. Pri​svo​jio je sve istoč​njač​-
ke slat​ki​še ko​jih se do​ko​pao, za​ple​nio ta​ba​ke​ru i, ko​nač​no, on i Bo​ris za​jed​no od​ma​-
gli​še da bi po​se​ti​li ga​le​ri​ju Luk​sem​burg, u ko​joj su je​dan novi Ro​den od sre​bra i
bron​ze i Mo​ne​ov pej​zaž pri​vu​kli ne​po​de​lje​nu pa​žnju umet​nič​kih kru​go​va Fran​cu​ske.
Vra​tio sam se u ate​lje i na​sta​vio sa ra​dom. U pi​ta​nju je bilo re​ne​san​sno plat​no koje je
Bo​ris že​leo da na​sli​kam za Že​ne​vje​vi​nu sobu. Ali de​ča​čić koji je zbog nje​ga pre​ko
vo​lje dan​gu​bio po​zi​ra​ju​ći mi da​nas je od​bi​jao sva​ko mito koje sam mu nu​dio da bi se
lepo po​na​šao. Ni na tre​nu​tak se nije smi​ri​vao u is​tom po​lo​ža​ju i u roku od pet mi​nu​ta
sam imao isto to​li​ko ski​ca ma​log pro​sja​ka.
„Pri​ja​te​lju, da li ti po​zi​raš ili iz​vo​diš pe​smu sa ple​som?” ras​pi​ti​vao sam se.
„Šta god me​sje želi”, od​go​vo​ri on uz an​đe​o​ski osmeh.
Na​rav​no da sam mu od​mah dao volj​no za da​nas i na​rav​no da sam mu pla​tio za ceo
dan, bu​du​ći da je to na​čin na koji mi kva​ri​mo svo​je mo​de​le.
 Po​što je ma​le​ni švr​ća oti​šao, ne​ko​li​ko puta ne​mar​no mac​nuh po svom delu, ali to​-
li​ko ni​sam bio u ra​spo​lo​že​nju da sam osta​tak po​pod​ne​va mo​rao da po​tro​šim da bih
po​pra​vio to što sam po​kva​rio, tako da ko​nač​no sa​stru​gah pa​le​tu, za​bih čet​ki​ce u zde​lu
sa sa​pu​ni​com i od​ski​tah do sobe za pu​še​nje. Za​i​sta mi​slim da, iz​u​zev Že​ne​vje​vi​nih
oda​ja, ni​jed​na soba u kući nije ma​nje mi​ri​sa​la na du​van od ove. Na po​ha​ba​noj ta​pi​se​-
ri​ji su vi​si​le tri​ce i ku​či​ne u ne​o​bič​nom ha​o​su. Po​red pro​zo​ra je sta​jao mi​lo​zvuč​ni sta​-
ri spi​net[38], do​bro oču​van. Bili su tu i stal​ci sa oruž​jem, ne​kim sta​rim i bez sja​ja, a
ne​kim sjaj​nim i mo​der​nim, ni​zo​vi in​dij​skih i tur​skih oklo​pa na okvi​ru ka​mi​na, dve ili
tri do​bre sli​ke, i po​li​ca za lule. Ovde smo do​la​zi​li da pro​na​đe​mo nova uz​bu​đe​nja u
pu​še​nju. Ne ve​ru​jem da je ika​da po​sto​ja​la ijed​na vr​sta lule koje nije bilo na toj po​li​ci.
Kada bi​smo iza​bra​li jed​nu od njih, od​mah smo odla​zi​li ne​gde drug​de da je po​pu​ši​mo,
po​što je to me​sto, u ce​lo​sti, bilo tu​rob​ni​je i ne​pri​vlač​ni​je nego ijed​no dru​go u kući.
Ali ovog po​pod​ne​va je su​mrak bio vrlo ugo​dan, te​pi​si i kr​zna na podu su bili mrki i
me​ka​ni i uspa​vlju​ju​ći; na ve​li​kom ka​u​ču su bili na​go​mi​la​ni ja​stu​či​ći - pro​na​đoh lulu i
sklup​čah se na nje​mu, u ci​lju pu​še​nja ne​u​o​bi​ča​je​nog za sobu za pu​še​nje. Iza​brao sam
jed​nu lulu sa du​gač​kim sa​vi​tlji​vim ka​mi​šom i, za​pa​liv​ši je, dao ma​šti na vo​lju. Po​sle
ne​kog vre​me​na se lula uga​si​la, ali ni​sam se po​me​rio. Na​sta​vio sam da sa​nja​rim i od​-
mah za​spao.
Pro​bu​di​la me je naj​tu​žni​ja mu​zi​ka koju sam ika​da čuo. Soba je bila pot​pu​no mrač​-
na, ni​sam imao pred​sta​vu ko​li​ko je sati. Zrak me​se​če​ve sve​tlo​sti je sre​brom oba​si​pao
jed​nu od ivi​ca sta​rog spi​ne​ta i de​lo​va​lo je da po​li​ra​no drvo odi​še zvu​kom, kao što mi​-
ris leb​di nad ku​ti​jom od san​da​lo​vi​ne. Neko se po​di​že iz tame i uda​lji se pla​ču​ći, a ja
sam bio do​volj​no lud da po​vi​čem: „Že​ne​vjev!”
Sru​ši​la se na zvuk mog gla​sa, i dok sam pa​lio sve​tio i po​di​zao je sa poda imao
sam do​volj​no vre​me​na da pro​kli​njem sebe. Zgr​či​la se uz bol​no mr​mlja​nje. Bila je ve​-
o​ma tiha i tra​ži​la je Bo​ri​sa. Pre​neo sam je na di​van i oti​šao da ga po​tra​žim, ali on nije
bio u kući, a slu​ge su već oti​šle na spa​va​nje. Zbu​njen i za​bri​nut, po​žu​rio sam do Že​ne​-
vjev. Le​ža​la je tamo gde sam je osta​vio, ve​o​ma ble​da.
„Ne mogu da na​đem Bo​ri​sa, niti bilo koga od po​slu​ge”, re​kao sam.
„Znam”, ma​lak​sa​lo od​go​vo​ri ona. „Bo​ris je sa g. Sko​tom oti​šao u Ept. Ni​sam se
toga se​ti​la kad sam te ma​lo​pre po​sla​la da ga do​ve​deš.”
„Ali on se u tom slu​ča​ju ne može vra​ti​ti pre su​tra​šnjeg po​pod​ne​va, a… Da li si
po​vre​đe​na? Da li si pala zato što sam te ja upla​šio? Ka​kva sam ja uža​sna bu​da​la, ali
bio sam samo na​po​la bu​dan.”
„Bo​ris je mi​slio da si oti​šao kući pre ve​če​re. Mo​lim te opro​sti što smo te za​bo​ra​-
vi​li ovde sve to vre​me.”
„Dugo sam dre​mao”, na​sme​jao sam se,”i to to​li​ko čvr​sto da ni​sam znao da li još
uvek spa​vam ili ne kada sam shva​tio da zu​rim u pri​li​ku koja se kre​će pre​ma meni i po​-
zvao te. Is​pro​ba​va​la si sta​ri spi​net? Mora da si svi​ra​la vrlo tiho.”
Re​kao bih joj još hi​lja​du laži go​rih od te samo da bih vi​deo iz​raz olak​ša​nja koji se
po​ja​vio na nje​nom licu. Dra​že​sno se na​sme​ši​la i re​kla svo​jim pri​rod​nim gla​som: „Sa​-
ple​la sam se na onu vuč​ju gla​vu i mi​slim da sam uga​nu​la čla​nak, Alek. Mo​lim te da
po​zo​veš Mari, a za​tim odeš kući.”
Uči​nih kako mi je na​re​di​la i osta​vih je kada je slu​žav​ka ušla.

III

Kada sam svra​tio sle​de​ćeg dana u pod​ne, za​te​koh Bo​ri​sa kako uz​ne​mi​re​no hoda po
ate​ljeu.
„Že​ne​vjev samo što je za​spa​la”, re​kao mi je,”uga​nu​će je sit​ni​ca, ali zbog čega bi
ima​la tako vi​so​ku tem​pe​ra​tu​ru? Le​kar to ne može da ob​ja​sni - ili ne želi”, pro​mr​mljao
je.
„Že​ne​vjev ima tem​pe​ra​tu​ru?” upi​tao sam.
„Re​kao bih da je tako, a za​pra​vo je s vre​me​na na vre​me bila po​ma​lo po​me​te​na či​-
ta​ve ve​če​ri. Ka​kva za​mi​sao! - mali ve​se​ljak Že​ne​vjev, bez ijed​ne bri​ge pod ka​pom ne​-
be​skom - i stal​no po​na​vlja da joj je srce slo​mlje​no i da želi da umre!”
Moje srce je sta​lo.
Bo​ris se na​slo​nio na vra​ta ate​ljea, gle​da​ju​ći u ze​mlju, sa ru​ka​ma u dže​po​vi​ma; nje​-
gov ina​če lju​ba​zan i du​bok po​gled sada je bio za​mu​ćen, crta koja zna​či ne​vo​lju bila
mu je „pre​ko le​pog na usna​ma zna​ka koji osmeh stva​ra’[39]. Slu​žav​ki je bilo na​re​đe​no
da ga po​zo​ve čim Že​ne​vjev otvo​ri oči. Če​ka​li smo i če​ka​li i Bo​ris je, po​sta​ju​ći ne​spo​-
ko​jan, tu​ma​rao na​o​ko​lo, ner​vo​zno se igra​ju​ći vo​skom za mo​de​li​ra​nje i cr​ve​nom gli​-
nom. Iz​ne​na​da je kre​nuo ka dru​goj pro​sto​ri​ji. „Dođi da vi​diš moje ru​ži​ča​sto ku​pa​ti​lo
pre​pu​no smr​ti!” po​vi​kao je.
„Da li je to smrt?” upi​tah, da udo​vo​ljim nje​go​vom ra​spo​lo​že​nju.
„Re​kao bih da nisi spre​man da to na​zo​veš ži​vo​tom”, od​go​vo​ri on. Dok je go​vo​rio,
on iz​vu​če iz sta​kle​ne ku​gle je​di​nu zlat​nu ri​bi​cu koja se pra​ća​ka​la i uvi​ja​la. „I ovu
ćemo po​sla​ti za onom dru​gom - gde god to bilo”, re​kao je. U nje​go​vom gla​su se čulo
gro​zni​ča​vo uz​bu​đe​nje. Imao sam tup ose​ćaj gro​zni​ce u udo​vi​ma i mo​zgu dok sam ga
pra​tio do kri​stal​nog je​zer​ce​ta sa rože stra​na​ma, a on je uba​cio stvo​re​nje. Dok je pa​da​-
lo, pre​vi​ja​ju​ći se i uvr​ću​ći, nje​go​ve kr​lju​šti su blje​šta​le žar​kim na​ran​dža​stim sja​jem;
čim je do​dir​nu​lo teč​nost, uko​či​lo se i od te​ži​ne po​to​nu​lo na dno. Za​tim se po​ja​vi mleč​-
na pena, div​ni pre​li​vi su bli​sta​li na po​vr​ši​ni, a onda se zrak či​ste, ja​sne sve​tlo​sti pro​bi
iz na​i​zgled bes​kraj​nih du​bi​na. Bo​ris uro​ni ruku i iz​vu​če sa​vr​šen mer​mer​ni pred​met
koji je sve​tlu​cao opal​nim ka​pi​ma, iz​bra​zdan pla​vim ži​li​ca​ma i ru​ži​čast.
„Deč​ja igra”, pro​mr​mljao je i iz​mu​če​no i če​žnji​vo me po​gle​dao - kao da bih ja
mo​gao da imam od​go​vor na ta​kva pi​ta​nja! No tada uđe Džek Skot i va​tre​no se pri​dru​ži
„igri”, kako je on to na​zi​vao. Ni​šta nije bilo do​volj​no sem da se is​tog tre​nut​ka po​ku​ša
sa be​lim ze​com. Sla​gao sam se da Bo​ri​su tre​ba skre​nu​ti mi​sli sa bri​ga koje ima, ali
sam se uža​sa​vao mo​guć​no​sti da gle​dam kako ži​vot is​ti​če iz to​plo​krv​nog, ži​vog stvo​re​-
nja, pa sam od​bio da pri​su​stvu​jem. Uzev​ši na​su​mič​nu knji​gu, seo sam u ate​lje da či​-
tam. Avaj! Uzeo sam Kra​lja u žu​tom. Po​sle ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka koji su de​lo​va​li kao
go​di​ne, upra​vo sam ga odla​gao je​že​ći se od ner​vo​ze kada su Bo​ris i Džek ušli uno​se​ći
svog mer​mer​nog zeca. U isto vre​me, gore za​zvo​ni zvo​no, a iz bo​le​snič​ke sobe do​pre
vri​sak. Bo​ris ne​sta​de u tre​nu i sle​de​ćeg mo​men​ta po​zva: „Džek, po​žu​ri po dok​to​ra;
do​ve​di ga sa so​bom. Alek, dođi.”
Oti​šao sam i stao na nje​na vra​ta. Pre​pla​še​na slu​žav​ka je u žur​bi iza​šla i otr​ča​la da
do​ne​se neki lek. Že​ne​vjev, se​de​ći us​prav​no kao sve​ća, za​ža​re​nih obra​za i sjaj​nih oči​-
ju, ne​pre​kid​no je bun​ca​la i opi​ra​la se dok ju je Bo​ris ne​žno za​dr​ža​vao. Po​zvao me je
da po​mog​nem. Na prvi moj do​dir ona uz​dah​nu i za​va​li se, za​tva​ra​ju​ći oči, a za​tim -
za​tim - dok smo se još na​gi​nja​li nad njom, po​no​vo ih otvo​ri, po​gle​da Bo​ri​sa pra​vo u
lice - si​ro​ta de​voj​ka, iz​lu​đe​na tem​pe​ra​tu​rom! - i iz​go​vo​ri svo​ju taj​nu. Is​tog tre​nut​ka
naša tri ži​vo​ta kre​nu​še pot​pu​no no​vim pu​te​vi​ma; veza koja nas je to​li​ko dugo dr​ža​la na
oku​pu za​u​vek se ra​ski​nu​la, a za​me​ni​la ju je jed​na nova veza, po​sto​je ona iz​go​vo​ri​la
moje ime i, iz​mu​če​na tem​pe​ra​tu​rom, zba​ci​la sa duše te​ret skri​ve​ne tuge. Za​pa​njen i
nem, spu​stio sam gla​vu, dok mi je lice go​re​lo kao žar, a krv mi po​ju​ri​la u uši, oša​mu​-
ću​ju​ći me šu​mom. Ne​spo​so​ban da se po​me​rim, ne​spo​so​ban da go​vo​rim, slu​šao sam
nje​ne gro​zni​ča​ve reči u ago​ni​ji sti​da i pat​nje. Ni​sam mo​gao da je ućut​kam, ni​sam mo​-
gao da po​gle​dam Bo​ri​sa. Tada ose​tih ruku na ra​me​nu, a Bo​ris okre​nu pre​ma meni svo​-
je pot​pu​no bes​krv​no lice.
„Nisi ti kriv, Alek; ne ža​lo​sti se što ona tebe voli…” no nije mo​gao da za​vr​ši, a
po​što je le​kar žur​no stu​pio u sobu go​vo​re​ći: „Ah, gro​zni​ca!”zgra​bio sam Dže​ka Sko​ta
i po​žu​rio da iza​đe​mo na uli​cu, go​vo​re​ći: „Bo​ris bi više vo​leo da osta​ne sam.” Pre​šli
smo uli​cu i oti​šli do svo​jih sta​no​va, a te noći je, vi​dev​ši da ću se i ja raz​bo​le​ti, on po​-
no​vo oti​šao po le​ka​ra. Po​sled​nje čega sam se iole ja​sno se​ćao bili su Džek koji go​vo​-
ri „Za​bo​ga, dok​to​re, šta mu je, zbog čega mu je lice ta​kvo?” i mi​sao na Kra​lja u žu​-
tom i Ble​du ma​sku.
Bio sam jako bo​le​stan, po​što su dve go​di​ne koje sam pod​no​sio od onog kob​nog
maj​skog ju​tra kada je Že​ne​vjev pro​mr​mlja​la: „Vo​lim te, ali mi​slim da Bo​ri​sa vo​lim
više”, ko​nač​no uze​le da​nak. Ni​kad ni​sam ni po​mi​slio da će to pre​va​zi​ći ono što mogu
da pod​ne​sem. Na​o​ko smi​ren, za​va​ra​vao sam sebe. Iako je bit​ka u meni be​sne​la iz noći
u noć, a ja sam, le​že​ći sam u svo​joj sobi, pro​kli​njao sebe zbog ne​po​kor​nih mi​sli, ne​lo​-
jal​nih Bo​ri​su i ne​do​stoj​nih Že​ne​vjev, ju​tro je uvek do​no​si​lo olak​ša​nje i ja sam se vra​-
ćao Že​ne​vjev i mom dra​gom Bo​ri​su srca oči​šće​nog noć​nom bu​rom.
Ni​kad, ni reč​ju, ni de​lom, ni mi​šlju, ni​sam svoj jad pri​znao čak ni sa​mo​me sebi.
Ma​ska sa​mo​ob​ma​ne za mene više nije bila ma​ska, već deo mene. Noć ju je ski​da​-
la, ogo​lju​ju​ći za​ta​ška​nu isti​nu, ali nije bilo ni​kog osim mene da to vidi, i, kada sva​ne
dan, ma​ska se po​no​vo do​bro​volj​no vra​ća​la. Ove mi​sli su pro​la​zi​le mo​jim iz​mu​če​nim
umom dok sam le​žao bo​le​stan, ali su bile bez​na​de​žno upe​tlja​ne sa pri​ka​za​ma be​lih
stvo​re​nja, te​ških kao ka​men, koja gmi​žu oko​lo po Bo​ri​so​vom ba​ze​nu… vuč​je gla​ve na
te​pi​hu kako peni i škljo​ca u prav​cu Že​ne​vjev koja, sme​še​ći se, leži po​red nje. Se​tio
sam se i Kra​lja u žu​tom umo​ta​nog u čud​ne boje svog dro​nja​vog ogr​ta​ča i Ka​sil​di​nog
gor​kog uz​vi​ka „Ne na nas, o, Kra​lju, ne na nas!” Gro​zni​ča​vo sam se bo​rio da to oda​-
gnam, ali vi​deo sam je​ze​ro Hali, jad​no i pu​sto, bez da​ška ve​tra da ga uz​bur​ka, i vi​deo
sam tor​nje​ve Kar​ko​se iza me​se​ca. Al​de​ba​ran, Hi​ja​de, Alar, Ha​stur plo​vi​li su kroz pu​-
ko​ti​ne u obla​ci​ma koji su se ko​me​ša​li i le​lu​ja​li dok su pro​la​zi​li, na​lik na is​kr​za​ne rite
Kra​lja u žu​tom. Iz​me​đu sve​ga ovo​ga, is​tra​ja​va​la je jed​na ra​zum​na mi​sao. Uop​šte se ni​-
sam ko​le​bao, šta god da se do​ga​đa​lo u mom po​re​me​će​nom umu, oko toga da je glav​ni
ra​zlog mog po​sto​ja​nja da is​pu​nim neku du​žnost pre​ma Bo​ri​su i Že​ne​vjev. Šta je ta
oba​ve​za bila, nje​na pri​ro​da, ni​ka​da nije bilo ja​sno; po​ne​kad se či​ni​lo da je to za​šti​ta,
po​ne​kad po​dr​ška u ve​li​koj kri​zi. Šta god da se u ne​kom tre​nut​ku či​ni​lo, taj te​ret je le​-
žao samo na mo​jim ple​ći​ma i ni​ka​da ni​sam bio ni to​li​ko bo​le​stan ni to​li​ko slab da ne
bih na to re​a​go​vao će​lom svo​jom du​šom. Oko mene je uvek bila go​mi​la lica, uglav​-
nom stra​na​ca, ali neka sam pre​po​zna​vao, a iz​me​đu njih i Bo​ri​so​vo. Ka​sni​je su mi re​kli
da se to nije mo​glo do​go​di​ti, ali ja sam znao da se bar jed​nom on nagnuo nada mnom.
Beše to samo do​dir, sla​ba​šni od​jek nje​go​vog gla​sa, a za​tim se obla​ci po​no​vo na​vu​ko​-
še na moja čula i iz​gu​bih ga, ali on je​ste tamo sta​jao i nagnuo se nada mnom ba​rem
jed​nom.
Naj​zad, jed​nog ju​tra sam se pro​bu​dio i na kre​ve​tu za​te​kao sun​če​vu sve​tlost, a Dže​-
ka Sko​ta kako čita po​red mene. Ni​sam bio do​volj​no sna​žan da bih na​glas go​vo​rio, niti
sam mo​gao da raz​mi​šljam, a još ma​nje da se se​ćam, ali sam mo​gao da se ma​lak​sa​lo
osmeh​nem kada mi se oči sre​to​še sa Dže​ko​vim i, kada on sko​či i rev​no​sno upi​ta da li
mi ne​što tre​ba, mo​gao sam da pro​šap​ćem: „Da - Bo​ris.” Džek se pri​bli​ži uz​gla​vlju i
naže se da bi mi na​me​stio ja​stuk; ni​sam mu vi​deo lice, ali od​go​vo​rio je sr​dač​no: „Mo​-
raš da sa​če​kaš, Alek, su​vi​še si slab da bi vi​deo čak i Bo​ri​sa.”
Če​kao sam i ja​čao; za ne​ko​li​ko dana sam bio u sta​nju da se vi​dim s kim že​lim, no
u me​đu​vre​me​nu sam raz​mi​šljao i se​tio se. Od tre​nut​ka u kom se ce​lo​kup​na pro​šlost
po​no​vo raz​bi​stri​la u mom umu, uop​šte ni​sam sum​njao šta bi tre​ba​lo da ura​dim kad
dođe vre​me, a bio sam si​gu​ran da se, sa svo​je stra​ne, Bo​ris odlu​čio za isti pra​vac; što
se mene sa​mog ti​ca​lo, znao sam da će to shva​ti​ti isto kao i ja. Više ni​ko​ga ni​sam tra​-
žio. Ni​kad ni​sam pi​tao za​što od njih ne sti​že ni​ka​kva po​ru​ka, za​što to​kom ne​de​lje kad
sam le​žao, če​ka​ju​ći i ja​ča​ju​ći, ni​kad ni​sam čuo da su iz​go​vo​re​na nji​ho​va ime​na. Za​o​-
ku​pljen svo​jim sop​stve​nim tra​ga​njem za pra​vim pu​tem i svo​jom ne​ja​kom ali odluč​nom
bor​bom pro​tiv oča​ja, jed​no​stav​no sam se po​mi​rio sa Dže​ko​vom uz​dr​ža​no​šću, uz​i​ma​ju​-
ći zdra​vo za go​to​vo da se pla​ši da go​vo​ri o nji​ma, iz stra​ha da se ne po​bu​nim i poč​-
nem da na​va​lju​jem da ih vi​dim. U me​đu​vre​me​nu sam sebi iz​no​va i iz​no​va po​na​vljao:
kako bi ži​vot iz​gle​dao kada po​no​vo poč​ne za sve nas? Us​po​sta​vi​li bi​smo od​no​se baš
ona​kve ka​kvi su bili pre nego što se Že​ne​vjev raz​bo​le​la. Bo​ris i ja bi​smo se po​gle​da​li
u oči i u na​šem po​gle​du ne bi bilo ni ogor​če​no​sti ni ma​lo​du​šno​sti ni ne​po​ve​re​nja.
Usko​ro bih po​no​vo bio sa nji​ma u dra​goj pri​sno​sti nji​ho​vog doma, a za​tim, bez iz​go​-
vo​ra ili ob​ja​šnje​nja, za​u​vek bih ne​stao iz nji​ho​vih ži​vo​ta. Bo​ris bi znao; Že​ne​vjev…
Je​di​na ute​ha beše da ona ni​kad ne bi sa​zna​la. Či​ni​lo se, dok sam sve to po​no​vo pro​mi​-
šljao, da sam pro​na​šao zna​če​nje onog ose​ća​ja oba​ve​ze koji je is​tra​ja​vao kroz ćelo
moje bu​ni​lo i je​di​ni mo​gu​ći od​go​vor na nje​ga. I tako, kada sam bio pot​pu​no spre​man,
jed​nog dana po​zvah Dže​ka i re​koh:
„Džek, hoću Bo​ri​sa od​mah, i pre​ne​si moje naj​to​pli​je po​zdra​ve Že​ne​vjev…”
Kada je naj​zad us​peo da me ube​di da su obo​je mr​tvi, upao sam u sta​nje di​vljeg
besa, koje je moju sla​ba​šnu sna​gu re​kon​va​le​scen​ta raz​di​ra​lo na ato​me. Vi​ka​njem i
pso​va​njem sam do​veo sebe do re​ci​di​va, iz kog sam po​sle ne​ko​li​ko ne​de​lja iz​mi​leo
kao mla​dić od dva​de​set i jed​ne koji je ve​ro​vao da je nje​go​va mla​dost za​u​vek pro​šla.
De​lo​va​lo je da sam iz​gu​bio spo​sob​nost da da​lje pa​tim i, kada mi jed​nog dana Džek
pre​da​de jed​no pi​smo i klju​če​ve Bo​ri​so​ve kuće, uzeh ih a da ni​sam ni za​drh​tao, i za​mo​-
li​li ga da mi sve is​pri​ča. Bilo je su​ro​vo sa moje stra​ne da ga to za​mo​lim, ali nije mo​-
glo druk​či​je i on se umor​no na​slo​ni na svo​je sit​ne šake, da bi po​no​vo otvo​rio rane
koje se ni​kad neće pot​pu​no za​ce​li​ti. Po​čeo je ve​o​ma tiho - „Alek, ako ne znaš ne​što o
čemu ja ne​mam poj​ma, ne​ćeš ni​šta više nego ja biti u sta​nju da ob​ja​sniš to što se de​si​-
lo. Pret​po​sta​vljam da ra​di​je ne bi slu​šao ove de​ta​lje, ali mo​raš da ih znaš, ina​če bih te
po​šte​deo iz​ve​šta​ja. Bog zna ko​li​ko bih že​leo da po​šte​dim sebe pri​ča​nja. Biću kra​tak.
Onog dana kad sam te osta​vio na sta​ra​nje le​ka​ru i vra​tio se kod Bo​ri​sa, za​te​kao
sam ga kako radi na Su​đa​ja​ma. Že​ne​vjev je, re​kao je, spa​va​la pod uti​ca​jem le​ko​va.
Bila je pot​pu​no van sebe, re​kao je. Na​sta​vio je da radi i nije više pri​čao sa mnom, a
ja sam ga gle​dao. Usko​ro sam pri​me​tio da je tre​ća fi​gu​ra u gru​pi - ona koja je gle​da​la
pra​vo na​pred, van ce​log sve​ta - ima​la nje​go​vo lice; ne ona​kvo ka​kvo si ti ikad mo​gao
da vi​diš, nego kako je iz​gle​da​lo tada pa do kra​ja. To je jed​na od stva​ri za koje bih vo​-
leo da pro​na​đem ob​ja​šnje​nje, ali ni​ka​da neću uspe​ti.
I tako, on je ra​dio, a ja sam ga gle​dao u ti​ši​ni i tako smo na​sta​vi​li sko​ro do po​no​ći.
Tada smo čuli kako se vra​ta otva​ra​ju i sna​žno za​tva​ra​ju i krat​ko​traj​nu žur​bu u su​sed​noj
sobi. Bo​ris je jur​nuo kroz vra​ta, a ja sam ga pra​tio, ali za​ka​sni​li smo. Le​ža​la je na dnu
ba​ze​na, sa ru​ka​ma pre​kr​šte​nim pre​ko gru​di. Za​tim se Bo​ris ustre​lio u srce.” Džek je
pre​stao da pri​ča, ka​plji​ce zno​ja su mu se za​dr​ža​le is​pod oči​ju, a mr​ša​vi obra​zi su mu
se tr​za​li. „Pre​neo sam Bo​ri​sa u nje​go​vu sobu. Za​tim sam se vra​tio i is​pu​stio tu đa​vol​-
sku teč​nost iz ba​ze​na i, pu​stiv​ši vodu, sprao sa mer​me​ra i po​sled​nju kap. Kad sam se
na​po​slet​ku usu​dio da se spu​stim niz ste​pe​ni​ke, pro​na​šao sam je tamo kako leži bela
kao sneg. Naj​zad, kada sam odlu​čio šta je naj​bo​lje da uči​nim, oti​šao sam u la​bo​ra​to​ri​-
ju i naj​pre pro​suo ras​tvor u sliv​nik ba​ze​na, za​tim sam za njim si​pao sa​dr​žaj svih te​gli i
fla​ša. U ka​mi​nu je bilo dr​ve​ta, pa sam upa​lio va​tru i, raz​biv​ši ka​ta​nac na Bo​ri​so​voj
vi​tri​ni, spa​lio sva​ki pa​pir, be​le​žni​cu i pi​smo koje sam u njoj pro​na​šao. Ma​ljem iz ate​-
ljea sam raz​bio u de​li​će sve pra​zne fla​še, a za​tim, uba​civ​ši ih u kan​tu za uga​lj, od​neo
sam ih u po​drum i uba​cio u uža​re​no telo peći. Šest puta sam se vra​ćao i naj​zad nije
osta​lo ni tra​ga od bilo čega što bi mo​glo da po​slu​ži da se po​no​vo pro​na​đe for​mu​la
koju je Bo​ris ot​krio. Tek tada sam se usu​dio da po​zo​vem le​ka​ra. On je do​bar čo​vek i
za​jed​no smo se iz​bo​ri​li da sve sa​ču​va​mo od jav​no​sti. Bez nje​ga ni​kad ne bih us​peo.
Na kra​ju smo is​pla​ti​li po​slu​gu i po​sla​li ih na selo, gde ih sta​ri Ro​si​je smi​ru​je pr​ča​ma
o Bo​ri​so​vim i Že​ne​vje​vi​nim pu​to​va​nji​ma po da​le​kim ze​mlja​ma sa ko​jih se neće vra​ti​ti
go​di​na​ma. Bo​ri​sa smo sa​hra​ni​li na ma​lom gro​blju u Se​vru. Le​kar je bla​go​rod​no stvo​-
re​nje i ume da se sa​ža​li nad čo​ve​kom koji više ne može da pod​ne​se. Iz​dao je uve​re​nje
o bo​le​sti srca i nije mi po​sta​vljao pi​ta​nja.”
Za​tim, po​di​žu​ći gla​vu iz šaka, on reče: „Otvo​ri pi​smo, Alek; za obo​ji​cu je.”
Po​ce​pah ko​ve​rat. Bio je to Bo​ri​sov te​sta​ment sa da​tu​mom od pre go​di​nu dana. Sve
je osta​vljao Že​ne​vjev, a u slu​ča​ju da ona umre bez dece, tre​ba​lo je da ja pre​u​zmem
kuću u Uli​ci Sen Se​sil, a Džek Skot upra​vlja​nje Ep​tom. Po​sle naše smr​ti, imo​vi​na se
vra​ća​la po​ro​di​ci nje​go​ve maj​ke u Ru​si​ji, iz​u​zev mer​mer​nih skulp​tu​ra koje je on na​pra​-
vio. Njih je osta​vio meni.
Stra​ni​ca nam se za​ma​gli​la pred oči​ma i Džek je ustao i oti​šao do pro​zo​ra. Za​čas
se vra​tio i po​no​vo seo. Uža​sa​vao sam se da ču​jem ono što će reći, ali go​vo​rio je sa is​-
tom jed​no​stav​no​šću i bla​go​šću.
„Že​ne​vjev leži is​pred Ma​do​ne u mer​mer​noj sobi. Ma​do​na se ne​žno na​dvi​ja nad
njom, a Že​ne​vjev uz​vra​ća osmeh tom smi​re​nom licu koje ni​kad ne bi po​sto​ja​lo da nije
bilo nje.”
Glas mu se slo​mio, ali je zgra​bio moju ruku, go​vo​re​ći: „Hra​bro​sti, Alek.” Sle​de​-
ćeg ju​tra je oti​šao u Ept da pre​u​zme svo​je na​sled​stvo.
 IV

Iste ve​če​ri sam uzeo klju​če​ve i oti​šao u kuću koju sam tako do​bro po​zna​vao. Sve je
bilo u redu, ali je ti​ši​na bila je​zi​va. Iako sam dva​put pri​šao vra​ti​ma mer​mer​ne sobe,
ni​sam mo​gao da se na​te​ram da uđem. To je pre​va​zi​la​zi​lo moje sna​ge. Uđoh u sobu za
pu​še​nje i se​doh za spi​net. Na dir​ka​ma je le​ža​la mala čip​ka​na ma​ra​mi​ca, pa sam se
okre​nuo na dru​gu stra​nu, gu​še​ći se. Bilo je ja​sno da ne bih mo​gao da osta​nem, pa sam
za​klju​čao sva vra​ta, sve pro​zo​re, glav​nu i zad​nju ka​pi​ju, i oti​šao. Sle​de​ćeg ju​tra mi je
Al​sid spa​ko​vao put​nu tor​bu i ja, osta​viv​ši nje​ga za​du​že​nog za moj stan, uhva​tih Ori​-
jent ek​spres za Kon​stan​ti​no​po​lj. To​kom dve go​di​ne koje sam pro​veo lu​ta​ju​ći Isto​kom,
u prvo vre​me u pi​smi​ma ni​kad ni​smo po​mi​nja​li Že​ne​vjev i Bo​ri​sa, ali se po​ste​pe​no
nji​ho​va ime​na uvu​ko​še u pre​pi​sku. Na​ro​či​to se se​ćam pa​su​sa iz jed​nog od Dže​ko​vih
pi​sa​ma ko​jim od​go​va​ra na jed​no moje:
„To što mi go​vo​riš da si, dok si le​žao bo​le​stan, vi​deo Bo​ri​sa kako se na​gi​nje nad
to​bom, i ose​tio nje​gov do​dir na licu, i čuo nje​gov glas, uz​ne​mi​ra​va me, na​rav​no. To
što opi​su​ješ mora da se do​go​di​lo dve ne​de​lje po​sle nje​go​ve smr​ti. Go​vo​rim sebi da si
sa​njao, da je to bilo u bu​ni​lu, ali to ob​ja​šnje​nje me ne za​do​vo​lja​va, a ne bi ni tebe.”
Pred kraj dru​ge go​di​ne, u In​di​ju mi je sti​glo pi​smo od Dže​ka, tako ra​zli​či​to od
sve​ga što bih od nje​ga oče​ki​vao da sam odlu​čio da se sme​sta vra​tim u Pa​riz. Pi​sao je:
„Do​bro sam, a sli​ke pro​da​jem kao sli​ka​ri koji ne​ma​ju po​tre​bu za nov​cem. Ne​mam
svo​jih bri​ga, ali ne​mir​ni​ji sam nego što bih bio da ih imam. Ne uspe​vam da se otre​sem
čud​nog ose​ća​nja stra​ha u vezi sa to​bom. To nije strep​nja, već iš​č​ki​va​nje bez daha -
čega, to samo bog zna! Je​di​no što mogu da ka​žem je​ste da me muči. Noću uvek sa​njam
o tebi i Bo​ri​su. Ka​sni​je ne mogu ni​če​ga da se se​tim, ali uju​tru se bu​dim sa lu​pa​njem
srca i uz​bu​đe​nje se ceo dan po​ve​ća​va, dok uve​če ne leg​nem da spa​vam i po​na​vlja se
ista stvar. Pot​pu​no sam is​cr​pljen time i odlu​čio sam da pre​ki​nem to pa​to​lo​ško sta​nje.
Mo​ram da te vi​dim. Da do​đem u Bom​baj ili ćeš ti doći u Pa​riz?”
Po​slao sam mu te​le​gram da me oče​ku​je sle​de​ćim pa​ro​bro​dom. Kad smo se sa​sta​li
po​mi​slih da se vrlo malo pro​me​nio; ja sam, in​si​sti​rao je on, iz​gle​dao sa​vr​še​no zdra​vo.
Bilo je lepo po​no​vo čuti nje​gov glas i, dok smo se​de​li i br​blja​li o tome šta još ži​vot
može da nam po​nu​di, ose​ti​smo kako je pri​jat​no biti živ po sun​ča​nom pro​leć​nom vre​-
me​nu.
Ne​de​lju dana smo osta​li za​jed​no u Pa​ri​zu, a za​tim sam na ne​de​lju dana oti​šao sa
njim u Ept, no pre sve​ga smo oti​šli na gro​blje u Se​vru na kom je le​žao Bo​ris.
„Ho​će​mo li da po​sta​vi​mo Su​đa​je u mali gaj iz​nad nje​ga?” upi​tao je Džek, a ja sam
od​go​vo​rio:
„Mi​slim da bi Bo​ri​sov grob tre​ba​lo da čuva je​di​no Ma​do​na.”
 No, Dže​ku nije bilo ni​šta bo​lje od mog po​vrat​ka kući. Sno​vi iz ko​jih nije mo​gao
da se seti ni naj​ma​njeg ja​snog obri​sa na​sta​vi​li su se, a go​vo​rio je da ga ose​ća​nje iš​če​-
ki​va​nja bez daha po​vre​me​no guši.
„Vi​diš da ti šte​tim, a ne či​nim do​bro”, re​kao sam. „Po​ku​šaj ne​što da pro​me​niš, bez
mene.” I on je kre​nuo sam na kr​sta​re​nje po ostr​vi​ma Ka​nal, a ja sam se vra​tio u Pa​riz.
Od svog po​vrat​ka ni​sam ušao u Bo​ri​so​vu kuću, sada moju, ali znao sam da se to mora
uči​ni​ti. Džek ju je odr​ža​vao, po​sto​ja​la je i po​slu​ga, pa sam ot​ka​zao stan i oti​šao da ži​-
vim tamo. Ume​sto ne​mi​ra koji sam oče​ki​vao, shva​tih da sam u sta​nju da tamo sli​kam u
miru. Ula​zio sam u sve sobe - osim u jed​nu. Ni​sam mo​gao da se na​te​ram da uđem u
mer​mer​nu sobu u ko​joj je le​ža​la Že​ne​vjev, a ipak sam ose​ćao žud​nju koja je ra​sla sva​-
kog dana da po​gle​dam nje​no lice, da klek​nem po​red nje.
Jed​nog april​skog po​pod​ne​va, le​ška​rio sam sa​nja​re​ći u sobi za pu​še​nje, kao i dve
go​di​ne ra​ni​je, i ne​sve​sno među žu​to​sme​đim istoč​njač​kim te​pi​si​ma po​tra​žih vuč​ju kožu.
Na kra​ju uspeh da ra​za​znam ši​lja​te uši i pljo​sna​tu svi​re​pu gla​vu i po​mi​slih na svoj san
u kom sam vi​deo Že​ne​vjev kako leži po​red nje. Šle​mo​vi su još uvek vi​si​li na po​ha​ba​-
noj ta​pi​se​ri​ji, među nji​ma i je​dan sta​ri špan​ski mo​ri​on[40] za koji se se​ćam da ga je
Že​ne​vjev jed​nom sta​vi​la dok smo se za​ba​vlja​li de​lo​vi​ma drev​nih oklo​pa. Pre​neo sam
po​gled na spi​net; sva​ka žuta dir​ka kao da je go​vo​ri​la o mi​lo​va​nju nje​ne ruke, i ja sam
ustao, sna​gom svo​je ži​vot​ne stra​sti pri​vu​čen za​pe​ča​će​nim vra​ti​ma mer​mer​ne sobe. Te​-
ska vra​ta se pod mo​jom drh​ta​vom ru​kom za​nji​ha​še ka unu​tra. Sun​če​va sve​tlost se uli​-
va​la kroz pro​zor, da​ru​ju​ći zla​tom Ku​pi​do​no​va kri​la, i kao nim​bus leb​de​la nad Ma​do​-
ni​nim če​lom. Nje​no bla​go lice se sa​o​se​ćaj​no na​gi​nja​lo nad mer​mer​nim obli​kom tako
sa​vr​še​no či​stim da sam klek​nuo i pre​kr​stio se. Že​ne​vjev je le​ža​la u sen​ci is​pod Ma​do​-
ne, a ipak, kroz nje​ne bele ruke vi​deh ble​de mo​dre ži​li​ce, a pod nje​nim bla​go sklo​-
plje​nim ša​ka​ma na​bo​ri ha​lji​ne behu bla​go oba​sja​ni ru​ži​ča​stom koja kao da je do​pi​ra​la
od neke ble​de to​ple sve​tlo​sti iz nje​nih gru​di.
Sa​vi​ja​ju​ći se, dok mi se srce sla​ma​lo, do​tak​nuh usna​ma mer​mer​nu tka​ni​nu, a za​tim
se is​kra​doh na​zad u tihu kuću.
Do​šla je slu​šav​ka i do​ne​la mi pi​smo, pa sam seo u mali sta​kle​nik da ga pro​či​tam;
no baš kad sam na​me​ra​vao da po​lo​mim pe​čat pri​me​tih da je de​voj​ka još tu i upi​tah je
šta želi.
Iz​mu​ca​la je ne​što o be​lom zecu kog su uhva​ti​li u kući i upi​ta​la šta da radi s njim.
Re​koh joj da ga pu​sti u ogra​đe​nu ba​štu iza kuće i otvo​rih pi​smo. Bilo je od Dže​ka, ali
tako ne​ra​zu​mlji​vo da sam po​mi​slio kako mora da je po​me​rio pa​me​ću. Beše to samo
niz pre​kli​nja​nja da ne na​pu​štam kuću dok se on ne vra​ti; nije mo​gao da mi kaže zbog
čega, po​sto​je ti sno​vi, re​kao je - nije mo​gao ni​šta da ob​ja​sni, ali je bio si​gu​ran da ne
smem da na​pu​štam kuću u Uli​ci Sen Se​sil.
 Kada sam za​vr​šio sa či​ta​njem, po​di​gao sam po​gled i vi​deo onu istu slu​žav​ku kako
sto​ji na ula​zu i drži sta​kle​nu či​ni​ju u ko​joj su pli​va​le dve zlat​ne ri​bi​ce: „Vra​ti​te ih u
akva​ri​jum i ka​ži​te mi za​što me pre​ki​da​te”, re​kao sam.
Do​po​la po​ti​sku​ju​ći cmi​zdre​nje, ona usu vodu i ri​bi​ce u akva​ri​jum u dnu sta​kle​ni​ka
i okre​nuv​ši se ka meni za​tra​ži do​zvo​lu da na​pu​sti slu​žbu. Reče da je neko za​vi​tla​va,
oči​gled​no sa na​me​rom da je uva​li u ne​vo​lju; mer​mer​ni zec je ukra​den a živi uba​čen u
kuću; dve pre​div​ne mer​mer​ne ri​bi​ce su ne​sta​le, a upra​vo je za​te​kla ta dva naj​o​bič​ni​ja
živa stvo​ra kako se pra​ća​ka​ju na podu u tr​pe​za​ri​ji. Smi​rio sam je i ot​pu​stio, re​kav​ši da
ću lič​no pro​ve​ri​ti. Oti​šao sam do ate​ljea; tamo nije bilo ni​če​ga, samo moja plat​na i
neki od​liv​ci, iz​u​zi​ma​ju​ći mer​mer​ni us​kr​šnji lji​ljan. Vi​deo sam ga na sto​lu na dru​gom
kra​ju sobe. Za​tim sam lju​ti​to za​ko​ra​čio pre​ma nje​mu. No cvet koji sam po​di​gao sa sto​-
la beše svež i kr​hak i is​pu​ni va​zduh mi​ri​som.
Tada iz​ne​na​da shva​tih, i jur​nuh kroz hod​nik do mer​mer​ne sobe. Vra​ta se otvo​ri​še,
sun​če​va sve​tlost po​ku​lja u moje lice, a kroz nju se, u sla​vu ne​be​sa, Ma​do​na sme​ši​la,
dok je Že​ne​vjev po​di​za​la svo​je ru​me​no lice sa mer​mer​ne po​ste​lje i otva​ra​la sa​nji​ve
oči.
 U ZMA​JE​VOM SO​KA​KU

(Pre​vod: Alek​san​dra Raj​ko​vić)

„O, vi, što vam za sve one gori duša

Što u Pa​klu gore, i va​tra ih kuša;
Ot​ka​da vi​če​te - „Smi​luj im se.” Bože!
Pa ko ste vi da pri​ča​te, a On da slu​ša?”[41]

U cr​kvi Sen Ba​ma​bea za​vr​ši​la se ve​čer​nja slu​žba; sve​šten​stvo je na​pu​šta​lo ol​tar; de​-
ča​či​ći su se sja​ti​li u horu i sme​sti​li po se​di​šti​ma. Švaj​ca​rac u bo​ga​toj uni​for​mi je mar​-
ši​rao niz ju​žni pro​laz, ogla​ša​va​ju​ći se svo​jim šta​pom po ka​me​nom ploč​ni​ku na sva​ka
če​ti​ri ko​ra​ka; iza nje​ga sti​že re​či​ti pro​po​ved​nik i do​bar čo​vek, mon​si​njor S—.
Moje se​di​šte je bilo u bli​zi​ni ogra​de hora, pa sam se okre​nuo ka za​pad​nom kra​ju
cr​kve. I osta​li lju​di iz​me​đu ol​ta​ra i pro​po​ve​da​o​ni​ce se okre​nu​še. Bilo je malo škri​pa​-
nja i šu​ška​nja dok je pa​stva po​no​vo se​da​la; pro​po​ved​nik se us​peo ste​pe​ni​ca​ma do
pro​po​ve​da​o​ni​ce i pre​lu​dij na or​gu​lja​ma pre​sta​de.
Uvek sam sma​trao da je mu​zi​ka or​gu​lja u Sen Ba​ma​beu ve​o​ma za​ni​mlji​va. Beše
mu​dra i uče​na, čak isu​vi​še za moje skrom​no zna​nje, ali je po​ka​zi​va​la mo​žda bez​o​se​-
ćaj​nu, ali sva​ka​ko upe​ča​tlji​vu in​te​li​gen​ci​ju. Šta​vi​še, ima​la je taj fran​cu​ski kva​li​tet
uku​sa: ukus je su​ve​re​no vla​dao, ob​u​zdan, do​sto​jan​stven i uz​dr​žan.
Da​nas, me​đu​tim, od pr​vog akor​da ose​tih pro​me​nu na​go​re, zlo​kob​nu pro​me​nu. To​-
kom ve​čer​nje slu​žbe, pre​div​no po​ja​nje su uglav​nom pra​ti​le or​gu​lje iz hora, ali s vre​-
me​na na vre​me bi se, kako se či​ni​lo pot​pu​no sa​mo​volj​no, sa za​pad​ne ga​le​ri​je gde su
sta​ja​le ve​li​ke or​gu​lje, uda​rac te​ške ruke raz​le​gao cr​kvom kroz bla​že​ni spo​koj tih ja​-
snih gla​so​va. Bio je više nego ne​pri​ja​tan i ne​skla​dan, a nije oda​vao ne​do​sta​tak ve​šti​-
ne. Po​što se to po​na​vlja​lo iz​no​va i iz​no​va, pod​sta​klo me je na raz​mi​šlja​nje o tome šta
moje knji​ge o ar​hi​tek​tu​ri kažu o obi​ča​ju iz dav​nih vre​me​na da se hor osve​šta čim se
iz​gra​di i da brod cr​kve, po​što se po​ne​kad do​vr​ša​vao i pola veka ka​sni​je, če​sto uop​šte
nije bla​go​slo​vljen: do​ko​no sam se pi​tao da li je tako bilo i u Sen Ba​ma​beu i da li je
mo​žda ne​što, čemu dom obič​no nije u hri​šćan​skoj cr​kvi, ne​pri​me​će​no ušlo i za​po​se​lo
za​pad​nu ga​le​ri​ju. I o ta​kvim do​ga​đa​ji​ma sam či​tao, iako ne u knji​ga​ma o ar​hi​tek​tu​ri.
Tada sam se se​tio da Sen Ba​ma​be nije star više od sto​ti​nu go​di​na i na​sme​jao se
ne​u​me​snom po​ve​zi​va​nju sred​njo​ve​kov​nih su​je​ver​ja sa tim ve​se​lim me​sta​šcem iz
osam​na​e​stog veka, iz pe​ri​o​da ro​ko​koa.
No sada je ve​čer​nje bilo za​vr​še​no i tre​ba​lo je da, dok smo če​ka​li pro​po​ved, usle​-
di ne​ko​li​ko ne​na​me​tlji​vih akor​da koji pri​sta​ju uz me​di​ta​ci​ju. Ume​sto toga, sa od​la​-
skom sve​šten​stva, ne​sklad u do​njem delu cr​kve se raz​buk​tao i sada kao da ni​šta nije
mo​glo da ga smi​ri.
Pri​pad​nik sam sta​ri​je i jed​no​stav​ni​je ge​ne​ra​ci​je koja u umet​no​sti ne voli da tra​ži
psi​ho​lo​ške sup​til​no​sti i uvek sam od​bi​jao da u mu​zi​ci vi​dim išta više od me​lo​di​je i
har​mo​ni​je, ali ose​tih da, kroz la​vi​rint zvu​ko​va koji se iz​li​vao iz tog in​stru​men​ta tamo,
ne​ko​ga pro​go​ne. Pe​da​le su ga ju​ri​le gore-dole, dok je kla​vi​ja​tu​ra tre​šta​la u znak odo​-
bra​va​nja. Jad​ni​čak! Ko god da je bio, nije bilo mno​go nade da će po​be​ći!
Moja ner​vo​zna uz​ne​mi​re​nost pre​đe u ljut​nju. Ko ovo radi? Kako se usu​đu​je da
tako svi​ra usred slu​žbe bož​je? Ba​cio sam po​gled na lju​de u svo​joj bli​zi​ni: či​ni​lo se da
niko od njih nije ni naj​ma​nje uz​ne​mi​ren. Spo​koj​na čela opa​ti​ca koje su kle​ča​le, još
uvek okre​nu​te pre​ma ol​ta​ru, nisu iz​gu​bi​la ni​šta od svo​je po​sve​će​ne po​vu​če​no​sti pod
ble​dom sen​kom be​lih po​kri​va​la za gla​vu. Ot​me​na go​spo​đa po​red mene je sa oče​ki​va​-
njem gle​da​la u mon​si​njo​ra S-—. Po ono​me što je oda​va​lo nje​no lice, or​gu​lje su mo​gle
da svi​ra​ju i Ave Ma​ri​ja.
No sada, naj​zad, pro​po​ved​nik na​či​ni znak kr​sta i za​tra​ži ti​ši​nu. Rado sam se okre​-
nuo pre​ma nje​mu. Do​tle ni​sam pro​na​šao mir kome sam se na​dao kad sam tog po​pod​ne​-
va ušao u Sen Ba​ma​be.
Bio sam is​cr​pljen po​sle tri noći fi​zič​ke pat​nje i men​tal​ne muke: po​sled​nja je bila
naj​go​ra, i svo​je is​cr​plje​no telo i otu​peo, no ipak vi​so​ko ose​tljiv um, do​veo sam na is​-
ce​lje​nje u svo​ju omi​lje​nu cr​kvu. Jer - či​tao sam Kra​lja u žu​tom.
„Sun​ce gra​ne, i oni se sa​kri​va​ju i li​je​žu u lože svo​je.”[42] Mon​si​njor S— je ci​tat
iz​go​vo​rio bla​gim gla​som, spo​koj​no pre​la​ze​ći po​gle​dom po pa​stvi. Moj po​gled se
usme​ri, a da ni sam ni​sam znao za​što, pre​ma do​njem kra​ju cr​kve. Or​gu​ljaš se iz​vla​čio
iza cevi i pro​la​zio duž ga​le​ri​je na putu ka iz​la​zu; vi​deo sam da je ne​stao iza vra​ta​na​ca
koja su vo​di​la do ne​kih ste​pe​ni​ca što su se spu​šta​le pra​vo na uli​cu. Bio je vi​tak čo​vek,
a lice mu je bilo tako belo kao što mu je ka​put bio cm. „Hva​la bogu da sam te se re​-
šio”, po​mi​slih,”sa sve tvo​jom gre​šnom mu​zi​kom! Na​dam će da će tvoj po​moć​nik svi​-
ra​ti za​vr​šni pre​lu​dij.”
Sa ose​ća​njem olak​ša​nja - sa du​bo​kim, smi​re​nim ose​ća​njem olak​ša​nja - okre​nuh se
ka pri​jat​nom licu na pro​po​ve​da​o​ni​ci i odlu​čih se da slu​šam. Ovde je, na​po​kon, bilo
olak​ša​nje uma za ko​jim sam žu​deo.
„Deco moja”, re​kao je pro​po​ved​nik’jed​nu od svih isti​na ljud​ska duša naj​te​že uči:
da nema čega da se pla​ši. Ona nije stvo​re​na da uvi​di da ni​šta ne može da joj istin​ski
na​ško​di.”
„Za​ni​mlji​va dok​tri​na za ka​to​lič​kog sve​šte​ni​ka!” po​mi​slio sam,”Da vi​di​mo kako će
to da uskla​di sa cr​kve​nim oči​ma[43].”
„Ni​šta ne može istin​ski da na​ško​di duši”, na​sta​vio je naj​pri​bra​ni​jim, naj​ra​zgo​vet​-
ni​jim to​nom,”zato što…”
No ni​ka​da ni​sam čuo osta​tak; po​gled mi je skre​nuo sa nje​go​vog lica, ni​sam znao iz
kog ra​zlo​ga, i po​tra​žio do​nji kraj cr​kve. Isti onaj čo​vek je iz​la​zio iza or​gu​lja, i pro​la​-
zio duž ga​le​ri​je is​tim pu​tem. Ali nije bilo vre​me​na da se vra​ti tamo, a ako se i vra​tio,
tre​ba​lo je da ga vi​dim! Ose​tih ne​o​dre​đe​nu jezu i pre​tr​nuh, a ipak, nje​go​vi do​la​sci i od​-
la​sci nisu bili moja stvar. Po​gle​dao sam ga: ni​sam mo​gao da skre​nem po​gled sa nje​go​-
ve crne pri​li​ke i be​log lica. Kada je bio tač​no na​su​prot meni, okre​nuo se i upu​tio, pre​-
ko cr​kve i pra​vo u moje oči, po​gled mr​žnje, sna​žne i ubo​ji​te - ni​kad ni​sam vi​deo mr​-
žnju na​lik toj; dao bog da je ni​ka​da više i ne vi​dim! Za​tim je ne​stao kroz ista vra​ta
kroz koja sam ga pre ma​nje od še​zde​set se​kun​di po​sma​trao kako odla​zi.
Seo sam i po​ku​šao da pri​be​rem mi​sli. Ose​tio sam se kao ve​o​ma malo dete, te​ško
po​vre​đe​no, dok pri​ku​plja dah pre nego što za​ja​u​če.
Da od​jed​nom po​sta​nem obje​kat ta​kvog ne​pri​ja​telj​stva bilo je iz​u​zet​no bol​no - a taj
čo​vek je bio pot​pu​ni stra​nac. Za​što bi me to​li​ko mr​zeo - mene, koga ni​ka​da ra​ni​je nije
vi​deo? Na tre​nu​tak su se sva ose​ća​nja sto​pi​la u ovu jed​nu bri​gu: čak je i strah bio po​-
dre​đen ža​lje​nju, i u tom tre​nut​ku uop​šte ni​sam sum​njao, ali sam već u sle​de​ćem po​čeo
da ra​su​đu​jem i ose​ćaj da se tu ne​što ne sla​že do​šao mi je u po​moć.
Kao što sam već re​kao, Sen Ba​ma​be je mo​der​na cr​kva. Mala je i do​bro osve​tlje​-
na; sko​ro da se ćela može obu​hva​ti​ti jed​nim po​gle​dom. Ga​le​ri​ja sa or​gu​lja​ma je sna​-
žno osve​tlje​na be​lim sve​tlom od niza du​gač​kih pro​zo​ra na pro​zor​skom zidu, čije sta​-
klo čak nije ni obo​je​no.
Kako se pro​po​ve​da​o​ni​ca na​la​zi​la u sre​di​štu cr​kve, sle​di​lo je da, kada sam bio
okre​nut pre​ma njoj, šta god da se po​me​ri​lo u za​pad​nom kra​ju ne bi mo​glo da pro​mak​-
ne mom oku. Kada je or​gu​ljaš pro​šao, nije bilo čud​no što sam ga vi​deo: jed​no​stav​no
sam po​gre​šno pro​ra​ču​nao vre​me iz​me​đu nje​go​vog pr​vog i dru​gog pro​la​ska. Taj po​-
sled​nji put je ušao na vra​ta na dru​goj stra​ni. Što se tiče po​gle​da koji me je tako uz​ne​-
mi​rio, to se nije ni de​si​lo, a ja sam bio ner​vo​zna bu​da​la.
Po​gle​dao sam una​o​ko​lo. Baš je ovo bilo me​sto koje bi skri​va​lo nat​pri​rod​ne uža​se!
To oštro, ra​zbo​ri​to lice mon​si​njo​ra S—, nje​go​vo pri​bra​no dr​ža​nje i pri​jat​ni, gra​ci​o​zni
po​kre​ti, nisu li bar malo obes​hra​bri​va​li mi​sao o je​zi​voj mi​ste​ri​ji? Ba​cio sam po​gled
iz​nad nje​go​ve gla​ve i uma​lo se ni​sam na​sme​jao. Ta le​pr​ša​va dama koja je po​du​pi​ra​la
je​dan ugao kro​vi​ća pro​po​ve​da​o​ni​ce i iz​gle​da​la kao stol​njak od da​ma​ska sa re​sa​ma na
ja​kom ve​tru: na prvi po​ku​šaj ba​zi​li​ska da se po​sta​vi gore na ga​le​ri​ji sa or​gu​lja​ma, ona
bi upe​ri​la svo​ju zlat​nu tru​bi​cu u nje​ga i odu​va​la ga sa ovog sve​ta! Za sebe sam se na​-
sme​jao ovoj po​mi​sli koju sam, u to vre​me, sma​trao ve​o​ma za​bav​nom, i seo i pod​sme​-
vao se sebi sa​mom i sve​mu osta​lom, od ma​to​re ro​spi​je is​pred ogra​de, koja me je na​te​-
ra​la da pla​tim de​set san​ti​ma[44] za se​di​šte pre nego što me je pu​sti​la unu​tra (ona je
više li​či​la na ba​zi​li​ska, re​kao sam sebi, nego moj or​gu​ljaš ane​mič​nog tena), od te od​-
boj​ne sta​re go​spe, do, da, avaj! Mon​si​njo​ra S—lič​no. Jer sva po​bo​žnost beše po​be​-
gla. Još ni​ka​da u svom ži​vo​tu ni​sam tako ne​što uči​nio, ali sada sam ose​tio že​lju da se
ru​gam.
Što se tiče pro​po​ve​di, ni jed​nu je​di​nu reč ni​sam mo​gao da ču​jem od pra​po​ra​ca u
uši​ma koji su zvo​ni​li

„Ha​lja sve​tog Pa​vla gre.

Dr​ža​še nam pro​po​ve​di te
usrd​ni​je no ika​da pre”[45]

što je osta​vlja​lo vre​me​na za naj​fan​ta​stič​ni​je i naj​be​zob​zir​ni​je mi​sli.

Nije bilo svr​he da se da​lje tu sedi: mo​ram da iza​đem kroz dve​ri i otre​sem se ovog
gnu​snog ose​ća​nja. Bio sam sve​stan ne​u​ljud​no​sti svog po​stup​ka, no ipak sam se po​di​-
gao i na​pu​stio cr​kvu.
Pro​leć​no sun​ce je si​ja​lo u Uli​ci Sen Ono​re, dok sam tr​čao niz cr​kve​ne ste​pe​ni​ce.
Na​jed​nom uglu su sta​ja​la ko​li​ca pre​pu​na žu​tih nar​ci​sa, ble​dih lju​bi​či​ca sa ri​vi​je​re,
tam​nih ru​skih lju​bi​či​ca i be​lih rim​skih zum​bu​la u zlat​nom obla​ku mi​mo​ze. Uli​ca je bila
puna onih koji su tra​ži​li ne​delj​na za​do​volj​stva. Za​mah​nuo sam šta​pom i na​sme​jao se
sa osta​li​ma. Neko me je su​sti​gao i pre​te​kao. Nije se okre​nuo, ali se u nje​go​vom be​lom
pro​fi​lu na​la​zi​la ista ubi​stve​na zlo​ba kao i u nje​go​vim oči​ma. Dr​žao sam ga na oku dok
god sam mo​gao da ga vi​dim. Nje​go​va vit​ka leđa su iz​ra​ža​va​la istu pret​nju; či​ni​lo se da
sva​ki ko​rak koji ga je od​vo​dio da​lje od mene nosi te​ret neke po​ru​ke u vezi sa mo​jim
uni​šte​njem.
Go​to​vo da sam mi​leo da​lje, moja sto​pa​la kao da su od​bi​ja​la da se po​me​re. U meni
je po​če​lo da se rađa ose​ća​nje od​go​vor​no​sti pre​ma ne​če​mu dav​no za​bo​ra​vlje​nom. Po​-
če​lo je da de​lu​je kao da za​slu​žu​jem ono što mi od nje​ga pre​ti; se​za​lo je da​le​ko una​zad
- da​le​ko, da​le​ko una​zad. Le​ža​lo je umrt​vlje​no svih ovih go​di​na; bilo je tu, do​du​še, i
upra​vo sad će se uz​di​ći i su​o​či​ti me sa so​bom. No po​ku​ša​ću da po​beg​nem; i ja se,
kako sam znao i umeo, do​te​tu​rah do Uli​ce Ri​vo​li, pre​ko Trga Kon​kord i na pri​sta​ni​šte.
Bo​le​snim oči​ma po​gle​dah pre​ma sun​cu koje je si​ja​lo kroz belu penu fon​ta​ne, oba​si​pa​-
ju​ći leđa su​mor​nih bron​za​nih reč​nih bo​go​va, da​le​ku Ka​pi​ju[46], gra​đe​vi​nu od iz​ma​gli​-
ce od ame​ti​sta, bez​broj​ne dr​vo​re​de si​vih sta​ba​la i go​lih gran​či​ca je​dva oze​le​ne​lih.
Tada sam ga po​no​vo ugle​dao kako do​la​zi jed​nom od ale​ja sa ke​ste​ni​ma u Kra​lji​či​nom
par​ku.
Na​pu​stio sam oba​lu, na​sle​po se za​le​teo pre​ko San​ze​li​zea i okre​nuo se pre​ma Ka​-
pi​ji. Za​la​ze​će sun​ce je svo​je zra​ke pru​ža​lo pre​ko ze​le​nog trav​nja​ka kru​žnog toka; on je
u pu​nom sja​ju se​deo na klu​pi, a svu​da oko nje​ga deca i mla​de maj​ke. Bio je samo ne​-
delj​na dan​gu​ba, kao i osta​li, kao i ja. Reči sam iz​go​vo​rio sko​ro na​glas i sve vre​me
sam zu​rio u otrov​nu mr​žnju na nje​go​vom licu. Ali on nije gle​dao u mene. Pro​vu​kao
sam se mimo nje​ga i od​vu​kao svo​je olov​ne noge uz Ave​ni​ju. Znao sam da ga sva​ki naš
su​sret do​vo​di bli​že is​pu​nje​nju nje​go​vog ci​lja i moje sud​bi​ne. A još uvek sam po​ku​ša​-
vao da se spa​sem.
Po​sled​nji zra​ci za​la​ska sun​ca su oba​si​pa​li ve​li​čan​stve​nu Ka​pi​ju. Pro​šao sam is​-
pod nje i na​šao se s njim li​cem u lice. Osta​vio sam ga skroz dole na Šan​ze​li​zeu, a ipak
je do​šao u bu​ji​ci lju​di koji su se vra​ća​li iz Bu​lonj​ske šume. Pri​šao je to​li​ko bli​zu da
se oče​šao o mene. Nje​go​vo vit​ko telo je unu​tar ši​ro​kog cr​nog ogr​ta​ča de​lo​va​lo kao da
je od gvo​žđa. Ćelo nje​go​vo biće je iz​ra​ža​va​lo samo jed​no: vo​lju, i moć, da mi uči​ni
zlo.
Po​sma​trao sam ga, stre​pe​ći, kako se spu​šta niz ši​ro​ku pre​pu​nu Ave​ni​ju koja je sva
blje​šta​la od toč​ko​va i konj​ske opre​me i šle​mo​va Re​pu​bli​kan​ske gar​de.
Usko​ro mi je ne​stao iz vi​do​kru​ga; tada sam se okre​nuo i po​be​gao. U Šumu, pa da​-
le​ko iz​van nje - ni​sam znao gde sam oti​šao, ali po​sle du​žeg vre​me​na, kako mi se či​ni​-
lo, pala je noć i na​šao sam se kako se​dim za sto​lom is​pred ma​log ka​fea. Od​lu​tao sam
na​zad u Šumu. Pro​šli su sati ot​ka​ko sam ga vi​deo. Fi​zič​ki za​mor i men​tal​na pat​nja
osta​vi​še me bez sna​ge da raz​mi​šljam ili ose​ćam. Bio sam umo​ran, tako umo​ran! Žu​deo
sam da se sa​kri​jem u svo​joj ja​zbi​ni. Re​ših da idem kući. Ali ona je bila tako da​le​ko.
Ži​vim u Zma​je​vom so​ka​ku, us​kom pa​sa​žu koji vodi od Ren​ske do Zma​je​ve uli​ce.
To je šle​pa uli​ca, može se pre​ći samo pe​ši​ce. Na ula​zu iz Ren​ske uli​ce se na​la​zi
bal​kon koga po​du​pi​re gvo​zde​ni zmaj. U so​ka​ku se vi​so​ke sta​re kuće uz​di​žu sa obe
stra​ne i za​tva​ra​ju kra​je​ve koji iz​la​ze na dve uli​ce. Go​le​me ka​pi​je, pre​ko dana pri​slo​-
nje​ne uz zi​do​ve du​bo​kih luč​nih pro​la​za, za​tva​ra​ju ovaj so​kak po​sle po​no​ći i tada se
može ući tako što će se za​zvo​ni​ti na iz​ve​snim vra​tan​ci​ma sa stra​ne. Na uto​nu​loj kal​dr​-
mi se sku​plja​ju ne​pri​jat​ne lo​kve. Str​ma ste​pe​ni​šta se spu​šta​ju do vra​ta koja iz​la​ze na
so​kak. Do​nje spra​to​ve za​u​zi​ma​ju rad​nje tr​go​va​ca po​lov​nom ro​bom i gvo​žđa​ri. Ceo
bo​go​vet​ni dan to me​sto od​zva​nja od uda​ra​ca če​ki​ća i zve​ke​ta me​tal​nih šip​ki.
Ko​li​ko god dole bilo ne​u​god​no, gore je sve ve​se​lje i udob​nost i te​žak, po​šten rad.
Pet spra​to​va iz​nad se na​la​ze ate​ljei ar​hi​te​ka​ta i sli​ka​ra i skro​vi​šta sre​do​večnh stu​-
de​na​ta po​put mene koji žele da žive sami. Kada sam do​šao ovde da ži​vim, bio sam
mlad, i ni​sam bio sam.
Mo​rao sam da ho​dam neko vre​me pre nego što se po​ja​vio pre​voz, ali naj​zad se,
kada samo što ni​sam po​no​vo sti​gao do Tri​jum​fal​ne ka​pi​je, po​ja​vi pra​zan fi​ja​ker i ja ga
za​u​sta​vih.
Vo​žnja od Ka​pi​je do Ren​ske uli​ce tra​je više od pola sata, po​seb​no kada te vozi
umor​ni fi​ja​ker​ski konj koji je bio pre​pu​šten na mi​lost i ne​mi​lost ne​delj​nih sla​vlje​ni​ka.
 Pre nego što sam pro​šao is​pod zma​je​vih kri​la, bilo je do​volj​no vre​me​na da se više
puta su​sret​nem sa svo​jim ne​pri​ja​te​ljem, ali ja ga ni​jed​nom ni​sam vi​deo, a sada sam
bio na​do​mak uto​či​šta.
Is​pred ši​ro​ke ka​pi​je se igra​la go​mi​la dece. Naš ku​će​pa​zi​te​lj i nje​go​va žena su šet​-
ka​li iz​me​đu njih sa svo​jom cr​nom pu​dli​com i odr​ža​va​li red; neki pa​ro​vi su igra​li val​-
cer na tro​to​a​ru. Uz​vra​tio sam im po​zdra​ve i po​žu​rio unu​tra.
Svi sta​nov​ni​ci so​ka​ka su se sja​ti​li na uli​cu. Me​sto je bilo pot​pu​no na​pu​šte​no,
osve​tlje​no po​mo​ću ne​ko​li​ko vi​so​ko oka​če​nih fe​nje​ra u ko​ji​ma je gas ški​lja​vo go​reo.
Moj stan je bio na vrhu kuće, na po​lo​vi​ni so​ka​ka; do nje​ga se do​la​zi​lo ste​pe​ni​štem
koje se spu​šta​lo go​to​vo do uli​ce, sa samo par​čen​ce​tom pro​la​za iz​me​đu. Spu​stio sam
sto​pa​lo na prag otvo​re​nih vra​ta, pri​ja​telj​ske sta​re tro​šne ste​pe​ni​ce su se uz​di​za​le is​-
pred mene, vo​de​ći do od​mo​ra i za​klo​na. Osvr​nuv​ši se pre​ko de​snog ra​me​na, ugle​dah
nje​ga, na de​set ko​ra​ka. Mora da je ušao u so​kak za​jed​no sa mnom.
Išao je sa​svim pra​vo: ni spo​ro, ni žur​no, ali pra​vo pre​ma meni. I - sada je gle​dao u
mene. Ot​ka​ko su nam se oči su​sre​le u cr​kvi, sada su se prvi put po​no​vo sre​le i znao
sam da je kuc​nuo čas.
Uz​mi​ču​ći una​zad, niz so​kak, na​đoh se s njim li​cem u lice. Mi​slio sam da umak​nem
kroz iz​laz na Zma​je​vu uli​cu. Nje​go​ve oči su mi re​kle da ni​ka​da neću po​be​ći.
Či​ni​lo se da su ve​ko​vi pro​šli dok smo se kre​ta​li niz so​kak u pot​pu​noj ti​ši​ni - ja uz​-
mi​ču​ći, on na​pre​du​ju​ći; no naj​zad ose​tih sen​ku pro​la​za, a sle​de​ći ko​rak me je tamo i
uveo. Tu sam mi​slio da se okre​nem i jur​nem na uli​cu. Ali to nije „bila sen​ka pro​la​za,
već sen​ka luka. Ve​li​ka vra​ta do Zma​je​ve uli​ce behu za​tvo​re​na. Ovo ose​tih po cr​ni​lu
koje me je okru​ži​va​lo, a u isto vre​me pro​či​tah i na nje​go​vom licu. Kako je samo si​ja​lo
nje​go​vo lice u tami, hi​tro se pri​bli​ža​va​ju​ći! Du​bo​ki luk, go​le​ma vra​ta, nji​ho​ve hlad​ne
gvo​zde​ne šar​ke, bili su na nje​go​voj stra​ni. Ono čime je pre​tio do​šlo je: sku​pi​lo se i
pri​ti​ska​lo me iz ne​do​ku​či​vih sen​ki; tač​ka iz koje bi uda​ri​lo bile su nje​go​ve pa​kle​ne
oči. Bez nade, na​slo​nio sam leđa na za​klju​ča​na vra​ta i su​prot​sta​vio mu se.
Čulo se stru​ga​nje sto​li​ca po ka​me​nom podu i šu​ška​nje dok je pa​stva usta​ja​la. Mo​-
gao sam da ču​jem Švaj​car​čev štap u ju​žnom pro​la​zu, što je pret​ho​di​lo ula​sku mon​si​-
njo​ra S—u sa​kri​sti​ju.
Opa​ti​ce koje su kle​ča​le se uz​di​go​še iz svo​je po​sve​će​ne po​vu​če​no​sti, na​klo​ni​še se
i odo​še. Po​mod​na dama, moja su​set​ka, ta​ko​đe usta​de, sa gra​ci​o​znom uz​dr​ža​no​šću. Dok
je odla​zi​la, nje​ne oči s ne​o​do​bra​va​njem pre​le​te​še pre​ko mog lica.
Na​po​la mr​tav, ili mi se ba​rem tako či​ni​lo, a ipak in​ten​ziv​no živ do naj​ma​njeg de​li​-
ća, se​deo sam među lju​di​ma koji su se bez žur​be po​me​ra​li, a za​tim sam i ja ustao i po​-
šao pre​ma vra​ti​ma.
Pre​spa​vao sam pro​po​ved. Je​sam li pre​spa​vao pro​po​ved? Po​gle​dao sam na​go​re i
ugle​dao ga kako pro​la​zi ga​le​ri​jom do svog me​sta. Vi​deo sam mu samo jed​nu stra​nu;
tan​ka sa​vi​je​na ruka u cr​nom ogr​ta​ču je iz​gle​da​la kao jed​na od onih đa​vol​skih, bez​i​me​-
nih spra​va koje leže u ne​ko​ri​šće​nim oda​ja​ma za mu​če​nje u sred​njo​ve​kov​nim zam​ci​ma.
Ali po​be​gao sam mu, iako su nje​go​ve oči re​kle da neću uspe​ti. Je​sam li mu po​be​-
gao? Ono što mu je da​va​lo moć nada mnom dođe iz za​bo​ra​va, gde sam se na​dao da ću
ga za​dr​ža​ti. Jer, sada sam ga po​zna​vao. Smrt i uža​sno bo​ra​vi​šte iz​gu​blje​nih duša, kamo
ga je moja sla​bost odav​no po​sla​la - pro​me​ni​še ga za sva​či​je oči, ali ne i za moje. Pre​-
po​znao sam ga go​to​vo is​pr​va, ni​ka​da ni​sam sum​njao šta je do​šao da uči​ni, i sada sam
znao daje, dok je moje telo be​zbed​no se​de​lo u ve​se​loj cr​kvi​ci, on lo​vio moju dušu u
Zma​je​vom so​ka​ku.
Od​šu​njao sam se do vra​ta; or​gu​lje za​tre​šta​še iz​nad gla​ve. Bli​sta​va sve​tlost is​pu​ni
cr​kvu, za​kla​nja​ju​ći ol​tar od mog po​gle​da. Lju​di su iš​če​zli, lu​ko​vi i za​svo​đe​ni krov su
ne​sta​li. Po​di​goh svo​je spr​že​ne oči ka ne​do​ku​či​vom sve​tlu i ugle​dah crne zve​zde kako
vise na ne​be​si​ma, i vla​žni ve​tro​vi sa je​ze​ra Hali sle​di​še mi lice.
I sada, da​le​ko, iz​nad mi​lja ta​la​sa od obla​ka koji su se pre​vr​ta​li, ugle​dah me​sec
kako curi u mla​zu; i, još da​lje, tor​nje​vi Kar​ko​se uz​di​za​še se iza me​se​ca.
Smrt i uža​sno bo​ra​vi​šte iz​gu​blje​nih duša, kamo ga je moja sla​bost odav​no po​sla​la,
pro​me​ni​še ga za sva​či​je oči, ali ne i za moje. I sada sam čuo nje​gov glas, kako se uz​-
di​že, ot​men, gr​me​ći kroz plam​te​ću sve​tlost, i, ose​ćao sam, blje​šta​nje se po​ja​ča​va​lo,
po​ja​ča​va​lo, oba​si​pa​ju​ći me ta​la​si​ma pla​me​na. Za​tim po​to​nuh u du​bi​ne i za​čuh Kra​lja
u žu​tom kako ša​pu​će mo​joj duši: „Stra​šno je pa​sti u ruke ži​vom Bogu!”
 ŽUTI ZNAK

(Pre​vod: Mi​le​na Da​su​ki​dis)

„Nek na​slu​ti cr​ve​na zora

Naš pred​sto​je​ći čin,
Kad umi​ne pla​vi sjaj zve​zda
I svr​še​no bude sa svim”[47]

To​li​ko ima stva​ri koje je ne​mo​gu​će ob​ja​sni​ti! Za​što me odre​đe​na sa​zvuč​ja u mu​zi​ci
na​vo​de da mi​slim o sme​đem i zlat​nom je​se​njem li​šću? Za​što misa u čast sve​te Ce​ci​li​-
je[48] na​go​ni moje mi​sli da lu​ta​ju špi​lja​ma čiji zi​do​vi bli​sta​ju hra​pa​vim ma​si​vi​ma de​-
vi​čan​skog sre​bra? Šta je to bilo u tut​nja​vi i me​te​žu Bro​dve​ja u šest po​pod​ne zbog čega
je pred mo​jim oči​ma sev​nu​la sli​ka mir​ne bre​ton​ske šume, sun​če​vih zra​ka koji se pro​-
si​pa​ju kroz pro​leć​no ra​sti​nje i Sil​vi​je koja se sa​gi​nje, de​lom ra​do​zna​lo, de​lom ne​žno,
nad ma​le​nim, ze​le​nim gu​šte​rom, šap​ću​ći: „A samo po​mi​sli da je i ovo je​dan mali bož​-
ji šti​će​nik!”
Kad sam prvi put vi​deo ču​va​ra, bio mi je okre​nut le​đi​ma. Po​sma​trao sam ga ne​za​-
in​te​re​so​va​no dok nije ušao u cr​kvu. Ni​sam obra​tio na nje​ga ni​šta više pa​žnje nego na
bilo ko​jeg dru​gog čo​ve​ka koji je tog ju​tra tu​ma​rao par​kom Va​šing​ton Skver i, čim sam
za​tvo​rio pro​zor i vra​tio se u ate​lje, za​bo​ra​vio sam na nje​ga. Ka​sni​je tog po​pod​ne​va,
kako dan beše ve​o​ma to​pao, po​no​vo sam po​di​gao pro​zor i nagnuo se kro​za nj ne bih li
uhva​tio sve​žeg va​zdu​ha. Čo​vek je sta​jao u dvo​ri​štu cr​kve, a ja sam ga po​no​vo pri​me​-
tio sa pod​jed​na​ko malo in​te​re​so​va​nja kao tog ju​tra. Gle​dao sam pre​ko par​ka, do me​sta
na kom se fon​ta​na po​i​gra​va​la, a po​tom sam se, kad mi gla​va bese već puna ma​glo​vi​tih
uti​sa​ka o dr​ve​ću, as​falt​nim ko​lo​vo​zi​ma i po​kret​nim gru​pa​ma da​di​lja i lju​di koji uži​va​-
ju u od​mo​ru, upu​tio na​zad ka šta​fe​la​ju. Kad sam se okre​nuo, moj rav​no​du​šni po​gled je
obu​hva​tio čo​ve​ka dole, u cr​kve​nom dvo​ri​štu. Nje​go​vo lice sad beše okre​nu​to k meni i
ja se, pot​pu​no ne​ho​ti​ce, na​goh da ga po​gle​dam. Is​tog tre​na, on po​di​že gla​vu i po​gle​da
u mene. Na​mah po​mi​slih na gro​bljan​skog crva. Ni​sam znao šta je to kod tog čo​ve​ka
što mi je bilo tako od​boj​no, ali uti​sak na​du​ve​nog, be​log gro​bljan​skog crva beše to​li​ko
sna​žan i od​vra​tan da se to za​si​gur​no vi​de​lo u mom iz​ra​zu, jer on okre​te svo​je pod​bu​lo
lice na dru​gu stra​nu po​kre​tom koji me pod​se​ti na uz​ne​mi​re​nu lar​vu u ke​ste​nu.
Vra​tio sam se šta​fe​la​ju i po​ka​zao mo​de​lu da po​no​vo za​u​zme pozu. Na​kon što sam
neko vre​me ra​dio, bio sam sa​svim uve​ren da samo kva​rim sve što sam do​tad na​pra​vio,
pa sam uzeo špa​tu​li​cu i po​no​vo sa​stru​gao boju. Ni​jan​se kože behu ble​de i ne​zdra​ve, i
ne mo​goh da ra​zu​mem kako sam us​peo da na​ne​sem tako bo​le​šlji​vu boju na stu​di​ju koja
je pre toga si​ja​la zdra​vim to​no​vi​ma.
Po​gle​dah u Tesi. Ona se ne beše pro​me​ni​la i ja​sno, zdra​vo ru​me​ni​lo ob​li​va​še njen
vrat i ob​ra​ze dok sam seja mr​štio.
„Je​sam lija ne​što ura​di​la?” upi​ta ona.
„Ne, na​pra​vio sam haos od ove ruke i, tako mi vla​sti​te gla​ve, ne mogu da shva​tim
kako li sam samo us​peo da na​ba​cam ova​kvo bla​to na ovo plat​no”, od​go​vo​rih.
„Da li po​zi​ram kako tre​ba?” na​sta​vi ona.
„Na​rav​no, sa​vr​še​no je.”
„Da​kle, nije moja gre​ška u pi​ta​nju?”
„Ne, moja je.”
„Ve​o​ma mi je žao”, reče ona.
Re​kao sam joj da može malo da se od​mo​ri dok ja tka​ni​nom na​ne​sem ter​pen​tin na
ku​žno me​sto na plat​nu, i ona ode da za​pa​li ci​ga​re​tu i pre​gle​da ilu​stra​ci​je u Ku​ri​je fra​-
me[49].
Ni​sam znao da li u pi​ta​nju beše ne​što iz ter​pen​ti​na ili ne​do​sta​tak sa​mog plat​na, ali
što sam više tr​ljao, to se više či​ni​lo da se gan​gre​na širi. Ra​dio sam kao da​bar po​ku​ša​-
va​ju​ći da je uklo​nim, ali bo​lest kao da je gmi​za​la po udo​vi​ma na stu​di​ji pre​da mnom.
Na​sto​jao sam da je za​u​sta​vim, ali sad se i boja gru​di beše pro​me​ni​la i ćela fi​gu​ra je
upi​ja​la za​ra​zu kao kad se sun​đer na​ta​pa vo​dom. Ener​gič​no sam se slu​žio špa​tu​lom,
ter​pen​ti​nom i stru​ga​čem, sve vre​me raz​mi​šlja​ju​ći o tome ka​kvu ću sce​nu na​pra​vi​ti Di​-
va​lu koji mi je pro​dao plat​no; ali ubr​zo sam uo​čio da nije plat​no to koje je bilo manj​-
ka​vo, niti boje koje sam na​ba​vio od Edvar​da. „Mora da je u pi​ta​nju ter​pen​tin”, po​mi​-
slih lju​ti​to,”ili mi je po​pod​nev​na sve​tlost to​li​ko za​ma​gli​la i po​re​me​ti​la po​gled da ne
vi​dim do​bro.” Po​zvao sam Tesi, de​voj​ku koja mi je po​zi​ra​la kao mo​del. Ona dođe i
naže se pre​ko moje sto​li​ce, ot​pu​hu​ju​ći ko​lu​to​ve dima.
„Šta si mu to ura​dio?” uz​vik​nu ona.
„Ni​šta”, za​re​žah ja,”mora da je ovaj ter​pen​tin!”
„Kako je boja sad uža​sna”, na​sta​vi ona. „Zar mi​sliš da moja koža stvar​no ima boju
bu​đa​vog sira?”
„Ne, ne mi​slim”, od​bru​sih lju​ti​to;,jesi li ikad ra​ni​je vi​de​la da sli​kam ova​ko?”
„Ni​sam, za​i​sta!”
„Pa šta onda!”
„Mora da je u pi​ta​nju taj ter​pen​tin, ili šta već”, pri​zna​de ona.
Ona na​ba​ci ki​mo​no i ode do pro​zo​ra. Stru​gao sam i tr​ljao dok se ni​sam iz​mo​rio, i
na​po​kon po​gra​bih čet​ki​ce i za​vi​tlah ih pra​vo kroz plat​no uz sna​žan uz​vik, što beše je​-
di​ni zvuk koji je pri​vu​kao Te​si​nu pa​žnju.
Pa ipak, ona od​mah od​re​a​go​va: „Tako je! Psuj i po​na​šaj se glu​pa​vo i po​lo​mi sve
čet​ki​ce! Tri ne​de​lje ra​diš na toj stu​di​ji, i vidi sad! Šta si do​bio ce​pa​njem plat​na? E,
ka​kva su ti stvo​re​nja umet​ni​ci!”
Ose​tih se po​sra​mlje​no, kao i obič​no po​sle ova​kvog is​pa​da, i okre​nuh plat​no ka
zidu. Tesi mi po​mo​že da oči​stim čet​ki​ce, a onda ot​klin​da da se obu​če. Dok beše iza
pa​ra​va​na, ča​sti​la me je sa​ve​ti​ma u vezi sa pot​pu​nim ili de​li​mič​nim gu​bit​kom ži​va​ca
dok, na​po​kon - mi​sle​ći ve​ro​vat​no da me je do​sta mal​tre​ti​ra​la - ne iza​đe da me za​mo​li
da joj za​kop​čam blu​zu na ra​me​nu gde nije mo​gla da do​hva​ti.
„Sve je kre​nu​lo na​o​pa​ko od tre​nut​ka kad si se vra​tio od pro​zo​ra i re​kao mi o onom
je​zi​vom čo​ve​ku kog si vi​deo u cr​kve​noj por​ti”, iz​ja​vi ona.
„Da, ve​ro​vat​no je ure​kao sli​ku”, od​go​vo​rih ze​va​ju​ći. Po​gle​dao sam na sat.
„Pro​šlo je šest, znam”, reče Tesi, na​me​šta​ju​ći še​šir pred ogle​da​lom.
„Da”, od​go​vo​rio sam,”ni​sam na​me​ra​vao da te za​dr​žim ova​ko dugo.” Na​goh se
kroz pro​zor, ali se od​mah tr​goh sa ga​đe​njem jer je mla​di čo​vek bes​krv​nog lica sta​jao
dole u cr​kve​nom dvo​ri​štu. Tesi je pri​me​ti​la po​kret ne​go​do​va​nja koji sam na​pra​vio, pa
je i sama po​gle​da​la kroz pro​zor.
„Da li je to čo​vek koji ti se ne do​pa​da?” pro​ša​pu​ta.
Klim​nuo sam gla​vom.
„Ne mogu da mu vi​dim lice, ali iz​gle​da de​be​lo i de​žme​ka​sto. Na neki na​čin”, na​-
sta​vi ona, okre​nuv​ši se da me po​gle​da”,pod​se​ća me na je​dan san - gro​zan san koji sam
ima​la. Mada”, za​mi​sli se, gle​da​ju​ći u svo​je lepo obli​ko​va​ne ci​pe​le,”je li to uop​šte bio
san?”
„Kako bih ja to znao?” re​koh osmeh​nuv​ši se.
Tesi od​go​vo​ri osme​hom.
„I ti si bio tamo”, reče ona,”pa bi mo​žda i mo​gao da znaš ne​što o tome.”
„Tesi, Tesi!” po​bu​nih seja,”ne​moj da ti pada na pa​met da mi la​skaš go​vo​re​ći kako
sa​njaš o meni!”
„Ali je​sam”, odluč​no će ona,”ho​ćeš da ti is​pri​čam?”
„Samo na​pred”, od​go​vo​rih ja, pri​pa​liv​ši ci​ga​re​tu.
Tesi se na​slo​ni le​đi​ma na sims otvo​re​nog pro​zo​ra i za​po​če vrlo ozbilj​no.
„Jed​ne ve​če​ri pro​šle zime le​ža​la sam u kre​ve​tu, ne raz​mi​šlja​ju​ći baš ni o čemu po​-
seb​nom. Po​zi​ra​la sam ti, i bila sam pot​pu​no pre​mo​re​na; pa ipak, ni​ka​ko ni​sam mo​gla
da za​spim. Čula sam kad su zvo​na u gra​du od​zvo​ni​la de​set, pa je​da​na​est, pa po​noć.
Mora biti da sam za​spa​la oko po​no​ći jer se ne se​ćam da sam na​kon toga čula zvo​na.
Kako mi se či​ni​lo, tek sam bila sklo​pi​la oči, kad sam usni​la da me je ne​što pri​vu​klo
da odem do pro​zo​ra. Usta​la sam, po​di​gla okno i iz​vi​la se na​po​lje. Dva​de​set peta uli​ca
bese pot​pu​no pu​sta, ko​li​ko sam mo​gla da vi​dim. Po​če​la sam da se bo​jim; vani je sve
bilo tako… tako mrač​no i ne​pri​jat​no. Onda do mene do​pre zvuk toč​ko​va iz da​lji​ne, i
kao da sam zna​la da je to ne​što što mo​ram da sa​če​kam. Toč​ko vi su se vrlo spo​ro pri​-
mi​ca​li, i na​po​kon sam mo​gla da ugle​dam vo​zi​lo kako se kre​će uli​com. Do​la​zi​lo je bli​-
že, i bli​že, i kad je pro​šlo is​pod mog pro​zo​ra, vi​de​la sam da su to mr​tvač​ka kola. Već
sam se tre​sla od stra​ha, kad se ko​či​jaš okre​nu i po​gle​da pra​vo ka meni. Kad sam se
pro​bu​di​la, sta​ja​la sam kraj otvo​re​nog pro​zo​ra, drh​te​ći od hlad​no​će, ali ko​či​je sa cr​-
nim po​kro​vom i ko​či​ja​ša ne beše više. Taj san sam po​no​vo sa​nja​la pro​šlog mar​ta, i
opet sam se pro​bu​di​la po​red otvo​re​nog pro​zo​ra. Pro​šle noći, san mi je po​no​vo do​šao.
Se​ćaš se da je pa​da​la kiša; kad sam se pro​bu​di​la, sto​je​ći po​red pro​zo​ra, spa​va​ći​ca mi
je bila sva na​to​plje​na.”
„Ali gde seja po​ja​vlju​jem u tom snu?” upi​tah.
„Ti - ti si bio u kov​če​gu; ali nisi bio mr​tav.”
„U kov​če​gu?”
„Da.”
„A kako si ti to zna​la? Jesi li me vi​de​la?”
„Ne; jed​no​stav​no sam zna​la da si tamo.”
„Da nisi ti jela bu​ni​ke ili neku čud​nu ribu?” po​čeh ja uz smeh, ali de​voj​ka me pre​-
ki​de upla​še​nim uz​vi​kom.
„Hej! Šta bi?” re​koh ja, dok se ona sku​plja​la u niši po​red pro​zo​ra.
„Čo​vek… čo​vek u dvo​ri​štu cr​kve, on je vo​zio mr​tvač​ka kola.”
„Be​smi​sli​ca”, re​koh ja, ali Te​si​ne oči behu pre​pla​vlje​ne stra​vom. Pri​đoh pro​zo​ru i
po​gle​dah na​po​lje. Čo​ve​ka više nije bilo. „Haj​de, Tesi”, po​zvah je,”ne​moj da si ble​sa​-
va. Pre​du​go si po​zi​ra​la; uner​vo​zi​la si se.”
„Zar mi​sliš da bih mo​gla da za​bo​ra​vim to lice?” pro​mr​mlja ona. „Tri puta sam vi​-
de​la mr​tvač​ka kola kako pro​la​ze is​pod mog pro​zo​ra, i sva​ki put bi se ko​či​jaš okre​nuo
i po​gle​dao me. Uh, lice mu je bilo tako belo i… i me​ka​no? Iz​gle​da​lo je mr​tvo - iz​gle​-
da​lo je kao da je već dugo mr​tvo.”
Na​ve​doh de​voj​ku da sed​ne i po​pi​je čašu mar​ša​le[50]. Za​tim i sam se​doh po​red
nje i po​ku​šah da je po​sa​ve​tu​jem.
„Vidi ova​mo, Tesi”, re​koh,”da odeš ti lepo na selo na ne​de​lju ili dve i ne​ćeš više
sa​nja​ti mr​tvač​ka kola. Po​zi​raš po ceo dan, a kad pad​ne noć, živ​ci su ti na​pe​ti. Ne mo​-
žeš ti ovo da iz​dr​žiš. A onda, ume​sto da odeš u kre​vet kad za​vr​šiš sa dnev​nim po​slom,
ti otr​čiš na pik​nik u Sul​cer Park, ili odeš u El​do​ra​do ili na Koni Aj​lend[51], i kad do​-
đeš ova​mo sle​de​ćeg ju​tra, pot​pu​no si is​pi​je​na. Nije stvar​no bilo ko​či​je sa mr​tvač​kim
san​du​kom. Bilo je samo sna koji si sa​nja​la zbog dag​nji.”
 Ona se je​dva osmeh​nu.
„A šta je sa čo​ve​kom u por​ti?”
„Oh, on je samo jed​no obič​no, ne​zdra​vo, sva​kod​nev​no biće.”
„Ne zva​la se ja Tesi Rir​don, ku​nem ti se, gos’n Skot, da je lice tog čo​ve​ka dole u
dvo​ri​štu lice onog koji je vo​zio mr​tvač​ku ko​či​ju!”
„Pa šta s tim?” re​koh. „To je po​šten po​sao.”
„Onda mi​sliš da je​sam vi​de​la kola?”
„Oh”, od​go​vo​rih di​plo​mat​ski,”ako i jesi, mo​žda nije ne​mo​gu​će da ih je ovaj čo​vek
dole vo​zio. To ne zna​či ni​šta.”
Tesi usta​de, od​mo​ta svo​ju na​mi​ri​sa​nu ma​ra​mi​cu i, uzev​ši ko​ma​dić gume sa čvo​ri​ća
na po​ru​bu, sta​vi ga u usta. Za​tim na​vu​če ru​ka​vi​ce, pru​ži mi ruku uz jed​no iskre​no
„Laku noć, gos’n Skot’ i ode.

II

Na​red​nog ju​tra mi To​mas, po​trč​ko, do​ne​se He​rald i ne​što no​vo​sti. Cr​kva po​red nas
beše pro​da​ta. Za​hva​lio sam ne​be​si​ma na tome, ne zato što bih kao ka​to​lik imao išta
pro​tiv kon​gre​ga​ci​je u kom​ši​lu​ku, već zato što mi je živ​ce ko​ma​dao ga​lam​dži​ja od du​-
hov​nog bo​dri​te​lja, čija je sva​ka reč od​zva​nja​la kroz kri​lo cr​kve kao da mi se na​la​zi u
su​sed​noj sobi, i koji je upor​no va​ljao sva​ko r sa is​traj​no​šću zbog koje su svi moji na​-
go​ni pa​da​li u va​tru. Po​red nje​ga, tu beše i zlo​tvor u ljud​skom oblič​ju, or​gu​ljaš koji je
ko​tr​ljao neke od sjaj​nih sta​rih him​ni u vla​sti​tom iz​vo​đe​nju, i ja sam va​pio za kr​vlju
stvo​ra koji je mo​gao da svi​ra sla​vo​slo​vlje uz do​dat​ke mol​skih sa​zvuč​ja ka​kve čo​vek
može da čuje samo u kvar​te​tu vrlo mla​dih pred​di​plo​ma​ca. Ve​ru​jem da je pro​po​ved​nik
do​bar čo​vek, ali kad se raz​de​re: „I Bog rr​re​če Moj​si​ju, Bog je ve​li​ki rr​rat​nik. Za​pa​li
na ol​ta​ru žrrr​tve pa​lje​ni​ce, to je žrrr​tva og​nje​na Go​spo​du!” uvek se za​pi​tam ko​li​ko je
ve​ko​va či​sti​li​šta po​treb​no da se oka​je ta​kav greh.
„Ko je ku​pio ima​nje?” upi​tah To​ma​sa.
„Niko kog znam, gos’n. Kažu da je gos’n što ima ove tamo sta​no​ve u „Amil​to​nu
gle​do. Mož bude da će pra​vi još sta​no​va.”
Od​še​tah do pro​zo​ra. Mla​di čo​vek sa bo​le​snim li​cem sta​ja​še po​red ka​pi​je cr​kve​-
nog dvo​ri​šta i od sa​mog po​gle​da na nje​ga po​no​vo me ob​u​ze ona ne​sa​vla​di​va od​boj​-
nost.
„Uz​gred, To​ma​se”, obra​tih se mom​ku”,ko je ovaj pri​kan dole?”
To​mas frk​nu. „Taj tamo crv, gos’n? To vam je noć​ni ču​var od cr​kve, gos’n. Muka
mi od nje​ga što sedi tamo po ćelo veče na one ste​pe​ni​ce i tako vas gle​da, ko po​dru​-
glji​vo. Puko bi’ ga u gla​vu, gos’n - par​do​ni​ram, gos’n…”
„Na​sta​vi, To​ma​se.”
„Jed​no veče, vra​ćam seja kući s „Ari​je​mon je isto En​glez - i vi​dim ga kako sedi
tamo na ste​pe​ni​ce. S nama bile Moli i Džen, gos’n, dve de​voj​ke slu​ški​nje, a on nas
gle​da tako uvre​dlji​vo, i ja kre​nem pre​ma nje​mu i ka’em: „Š’a gle’aš, ti go​la​ću de​be​-
li?” - par​do​ni​ram, gos’n, al’ tako sam mu reko. A on ne kaže ni​šta; a ja ću nje​mu:
„Dođi ova​mo da te tre​snem u tu mli​ta​vu gla​vu.” I onda ja pre​sko​čim ka​pi​ju i uđem, al’
on ni​šta ne kaže, samo me tako gad​no gle​da. I ja ga uda​rim jed​nom, al’ bljak! Gla​va
mu sve „lad​na i gnje​ca​va, muka vam da ga pip​ne​te.”
„Šta je onda ura​dio?” upi​tah ja ra​do​zna​lo.
„On? Ni​šta.”
„A ti, To​ma​se?”
Mo​mak po​cr​ve​ne od sti​da i ne​la​god​no se osmeh​nu.
„Gos’n Skot, ja ni​sam ku​ka​vi​ca, i ni​šta ne mogu da s’va​tim što sam po​be​go. Bio
sam u Pe​tim lan​se​ri​ma[52], gos’n, svi​ro sam u tru​bu u Tel-el-Ke​bi​ru[53], po​ga​đa​la me
palj​ba.”
„Ne​ćeš valj​da da ka​žeš da si po​be​gao?”
„Je​sam, gos’n; po​be​go sam.”
„Za​što?”
„To bi’ baš i ja ’teo da znam, gos’n. Zgra​bio sam Moli i po​tr​čo, a osta​li su se pre​-
pla​ši​li ko i ja.”
„Ali čega su se upla​ši​li?”
To​mas neko vre​me ne hte​de da od​go​vo​ri, ali sad moja ra​do​zna​lost po pi​ta​nju od​-
boj​nog mla​dog čo​ve​ka na​ra​ste, te sta​doh da ga pri​ti​skam. Tro​go​di​šnji bo​ra​vak u Ame​-
ri​ci ne samo da je iz​me​nio To​ma​sov kok​ni[54] na​gla​sak, već mu je po​da​rio i ame​rič​ki
strah od glu​po​sti.
„Ne​će​te mi ve​ru​je​te, jel​da, gos’n?”
„Hoću.”
„Će mi se sme​je​te, gos’n?”
„Sva​šta!”
Okle​vao je. „Pa, gos’n, isti​na vam je na boga da, kad sam ga uda​rio, on me u’va​tio
za ruke, a kad sam uvr​nuo tu nje​go​vu me​ka​nu, gnje​ca​vu pe​sni​cu, je​dan nje​gov prst mi
osto u ruci.”
Kraj​nje gnu​ša​nje i užas na To​ma​so​vom licu mora da su se pre​sli​ka​li i na moje, jer
on do​da​de:
„Bilo je od​vrat​no, i sad kad ga vi​dim, samo se sklo​nim. Od nje​ga mi nije do​bro.”
Kad je To​mas oti​šao, pri​šao sam pro​zo​ru. Čo​vek je sta​jao po​kraj cr​kve​ne ogra​de
dr​že​ći obe ruke na ka​pi​ji, ali ja sam se žur​no vra​tio do šta​fe​la​ja, zgro​žen i pre​stra​-
vljen, jer sam vi​deo da sred​nji prst na nje​go​voj de​snoj šaci ne​do​sta​je.
U de​vet sati, Tesi se po​ja​vi i od​mah ne​sta​de iza pa​ra​va​na uz jed​no ve​se​lo „do​bro
ju​tro, go​spo​di​ne Skot’. Kad je po​no​vo iza​šla i za​u​ze​la po​lo​žaj na po​sto​lju za mo​del,
za​po​čeo sam novo plat​no, na nje​no ve​li​ko za​do​volj​stvo. Nije pro​go​vo​ri​la sve vre​me
dok sam ra​dio na cr​te​žu, ali čim je gre​ba​nje uglje​na utih​nu​lo, a ja se dao na fik​si​ra​-
nje[55], ona poče da ća​ska.
„Ah, si​noć sam se tako lepo pro​ve​la. Išli smo kod To​ni​ja Pa​sto​ra[56].”
„Ko su to ’mi’?” hte​doh da znam.
„Oh, Megi, zna​te, mo​del go​spo​di​na Vaj​ta, i Pin​ki Ma​kor​mik - zo​ve​mo je Pin​ki zato
što ima tu pre​le​pu cr​ve​nu kosu ka​kvu vi umet​ni​ci to​li​ko vo​li​te - i Lizi Berk.”
Po​pr​skao sam plat​no sred​stvom za fik​si​ra​nje i re​kao: „Pa, na​sta​vi.”
„Vi​de​li smo Keli i Bej​bi Bams, ple​sa​či​cu sa suk​njom, i… i sve osta​le. I oči​ju​ka​la
sam.”
„To zna​či da si mi bila ne​ver​na, Tesi?”
Ona sta​de da se sme​je i od​mah​nu gla​vom.
„To je bio Ed, brat Lizi Berk. On je sa​vr​šen džen​tl​men.”
Ose​tih se oba​ve​znim da joj upu​tim par ro​di​telj​skih sa​ve​ta u vezi sa oči​ju​ka​njem, a
ona ih pri​hva​ti sa ve​drim osme​hom.
„Oh, umem ja da iza​đem na kraj sa čud​nim oči​ju​ka​njem”, reče ona,”ali Ed nije ta​-
kav. Lizi je moja naj​bo​lja pri​ja​te​lji​ca.”
Onda ona poče da pri​ča kako je Ed, kad se vra​tio iz fa​bri​ke ča​ra​pa u Lo​u​e​lu, Ma​-
sa​ču​sets, bio iz​ne​na​đen kad je shva​tio ko​li​ko su ona i Lizi po​ra​sle, pa kako je on je​dan
ostva​ren mla​di čo​vek, te kako za nje​ga nije bilo ni​šta da po​tro​ši pola do​la​ra na sla​do​-
led i ostri​ge ne bi li pro​sla​vio svo​je za​po​sle​nje kao slu​žbe​ni​ka u od​se​ku za vu​ne​nu
kon​fek​ci​ju u kom​pa​ni​ji Mej​si. Još nije bila za​vr​ši​la kad sam po​čeo da sli​kam, a ona
za​u​ze​la pozu, sme​ška​ju​ći se i cvr​ku​ću​ći po​put vrap​ca. Do po​dne​va stu​di​ja je bila do​-
sta do​bro pre​ma​za​na, i Tesi pri​đe da je po​gle​da.
„Tako je već bo​lje”, reče ona.
I ja sam tako mi​slio, pa mi je ru​čak pro​te​kao u ose​ća​nju za​do​volj​stva sto​je sve
išlo kako tre​ba. Tesi je pro​str​la svoj ru​čak na sto za cr​ta​nje na​spram mene; pili smo
kla​ret[57] iz iste boce i pri​pa​li​li ci​ga​re​te is​tim pa​li​drv​ce​tom. Bio sam ve​o​ma ve​zan za
Tesi. Gle​dao sam je kako iz krh​kog, ne​zgrap​nog de​te​ta iz​ra​sta u tan​ku, ali iz​vr​sno gra​-
đe​nu ženu. Po​zi​ra​la mi je pret​hod​ne tri go​di​ne i, među svim mo​de​li​ma, ona mi je bila
omi​lje​na. Isti​ni za vo​lju, ve​o​ma me je kop​ka​lo da li je po​sta​la „po​šte​na’ ili „laka”,
kako se to već kaže, ali ni​kad ni​sam pri​me​tio ni​ka​kvo po​gor​ša​nje u nje​nom po​na​ša​nju,
i u srcu sam znao da je bila do​bra. Ni​kad ni​sam sa njom raz​go​va​rao o mo​ra​lu, ni​sam
ni na​me​ra​vao, de​li​mič​no zato što ni sam ni​sam bio na​ro​či​to mo​ra​lan, a de​li​mič​no zato
što sam znao da će ona či​ni​ti šta želi bez ob​zi​ra na mene. Ipak, na​dao sam se da će se
dr​ža​ti po​da​lje od ne​vo​lja jer sam joj že​leo samo do​bro, ali sa dru​ge stra​ne, se​bič​no
sam že​leo da za​dr​žim naj​bo​lji mo​del koji sam imao. Znao sam da to oči​ju​ka​nje, kako
ga je ona na​zi​va​la, nije ima​lo ni​ka​kvog zna​ča​ja kod de​vo​ja​ka kao što je Tesi, i da ta​-
kve stva​ri u Ame​ri​ci ni​ma​lo ne liče na ta​kve stva​ri u Pa​ri​zu. No opet, idu​ći kroz ži​vot
otvo​re​nih oči​ju, znao sam da će neko jed​nog dana odve​sti Tesi, na ovaj ili onaj na​čin
i, mada sam de​kla​ra​tiv​no bio sta​va da je brak bu​da​la​šti​na, iskre​no sam se na​dao da
će, u tom slu​ča​ju, biti sve​šte​ni​ka na vi​di​ku. Ja sam ka​to​lik. Kad slu​šam sve​ča​nu misu,
kad se pre​kr​stim, ose​ćam da sve, uklju​ču​ju​ći i mene sa​mog, po​sta​je ra​do​sni​je, a is​po​-
vest mi čini do​bro. Čo​vek po​put mene, koji naj​ve​ći deo ži​vo​ta pro​vo​di u sa​mo​ći,
mora ne​ko​me da se is​po​ve​di. Po​vrh sve​ga, Sil​vi​ja je bila ka​tol​ki​nja, a za mene to beše
do​volj​no do​bar ra​zlog. Ali go​vo​rio sam o Tesi, a to je do​sta dru​ga​či​je. Tesi je ta​ko​đe
bila ka​tol​ki​nja i mno​go po​sve​će​ni​ja od mene pa, uzev​ši sve u ob​zir, ni​sam imao mno​-
go ra​zlo​ga da se bo​jim za svoj lepi mo​del, sve dok se ne bi za​lju​bi​la. Znam da bi tada
samo sud​bi​na odlu​či​la o nje​noj bu​duć​no​sti, i u sebi sam se mo​lio da će je ta sud​bi​na
za​dr​ža​ti da​le​ko od mu​ška​ra​ca kao što sam ja i da će na njen put do​ve​sti ne ma​nje nego
Eda Ber​ka i Dži​mi​ja Ma​kor​mi​ka, bla​že​no bilo nje​no slat​ko lice!
Tesi je ot​pu​hi​va​la ko​lu​to​ve dima ka ta​va​ni​ci i zvec​ka​la ko​ma​di​ći​ma leda u vi​so​koj
čaši.
„Znaš li da sam i ja sa​njao pro​šle noći?” za​po​če​li raz​go​vor.
„Nije valj​da o onom čo​ve​ku”, na​sme​ja se Tesi.
„Upra​vo. San sli​čan tvom, samo još mno​go gori.”
Beše bu​da​la​sto i ne​pro​mi​šlje​no s moje stra​ne što sam to re​kao, ali zna​te već kako
malo mere ima pro​se​čan sli​kar. „Biće da sam za​spao oko de​set sati”, na​sta​vih”,i po​sle
ne​kog vre​me​na sa​njao sam da sam se pro​bu​dio. Tako sam ja​sno čuo po​noć​na zvo​na,
ve​tar u kro​šnja​ma dr​ve​ća i zvi​ždu​ke pa​ro​bro​da iz za​li​va da, evo i sad, je​dva mogu da
po​ve​ru​jem da ni​sam za​i​sta bio bu​dan. Iz​gle​da​lo mi je da le​žim u ku​ti​ji koja je ima​la
sta​kle​ni po​klo​pac. Kako sam pro​la​zio, ma​glo​vi​to sam mo​gao da vi​dim ulič​ne sve​tilj​ke
jer, mo​ram ti reći, Tesi - ku​ti​ja u ko​joj sam le​žao bila je po​lo​že​na u ta​pa​ci​ra​na kola
koja su me dr​mu​sa​la pre​ko kal​dr​me. Na​kon ne​kog vre​me​na po​stao sam ne​str​pljiv i po​-
ku​šah da se po​me​rim, ali ku​ti​ja je bila pre​u​ska. Ruke mi behu pre​kr​šte​ne na gru​di​ma,
tako da ni​sam mo​gao da ih po​dig​nem i pro​bam da se oslo​bo​dim. Prvo sam oslu​ški​vao,
a onda sam po​ku​šao da vik​nem. Nije bilo gla​sa. Mo​gao sam da ču​jem to​po​ta​nje ko​nja
upreg​nu​tih u kola, čak i di​sa​nje ko​či​ja​ša. Za​tim do mo​jih uši​ju do​pre još je​dan zvuk,
po​put po​di​za​nja okna pro​zo​ra. Us​peo sam do​ne​kle da okre​nem gla​vu, i shva​tio da
mogu da vi​dim, ne samo kroz sta​kle​ni po​klo​pac ku​ti​je, već i kroz sta​kle​ne plo​če na
boč​nim stra​na​ma po​kri​ve​nog vo​zi​la. Ugle​dao sam kuće, pra​zne i neme, i ni u jed​noj ne
beše ni sve​tla ni zna​ka ži​vo​ta, osim jed​ne. Na toj kući beše otvo​ren pro​zor na pr​vom
spra​tu, i oso​ba sva u be​lom sta​ja​še i gle​da​še dole, na uli​cu. To si bila ti.”
Tesi okre​nu lice na dru​gu stra​nu i na​lak​ti se na sto.
„Vi​deo sam tvo​je lice”, na​sta​vih”,i iz​gle​da​lo mi je ve​o​ma tu​žno. Za​tim smo pro​šli
i skre​nu​li u uza​ni crni so​kak. Ko​nji od​jed​nom sta​do​še. Če​kao sam, i če​kao, za​tva​rao
oči u stra​hu i ne​str​plje​nju, ali sve beše tiho kao u gro​bu. Po​sle ne​kog vre​me​na, za koje
se meni či​ni​lo kao da su pro​šli sati, po​sta​de mi ne​u​god​no. Ose​ćaj da se neko na​la​zi
bli​zu mene na​te​ra me da otvo​rim oči. Ugle​dah belo lice ko​či​ja​ša mr​tvač​kih kola kako
me gle​da kroz po​klo​pac kov​če​ga…”
Te​sin je​caj me pre​ki​de. Tre​sla se kao list. Uvi​deh da sam na​pra​vio bu​da​lu od sebe
i po​ku​šah da po​pra​vim šte​tu.
„Ali, Tesi”, re​koh joj,”go​vo​rim ti ovo samo da bih ti po​ka​zao ka​kav uti​caj tvo​ja
pri​ča može da ima na ne​či​je sno​ve. Ne mi​sliš valj​da da sam stvar​no le​žao u kov​če​gu,
zar ne? Zbog čega drh​tiš? Zar ne vi​diš da su tvoj san i moja ne​o​sno​va​na od​boj​nost
pre​ma tom be​za​zle​nom ču​va​ru cr​kve jed​no​stav​no sta​vi​li moj mo​zak u po​gon čim sam
za​spao?”
Ona po​lo​ži gla​vu iz​me​đu ruku i sta​de da jeca kao da joj se srce kida. Ka​kav sam
kra​sni ma​ga​rac nad ma​gar​ci​ma is​pao! Ali upra​vo sam se spre​mao da pre​va​zi​đem sa​-
mog sebe. Obi​đoh oko sto​la i oba​vih ruku oko nje.
„Tesi, mila, opro​sti mi”, re​koh. „Ni​sam na​me​ra​vao da te pla​šim glu​po​sti​ma. Ti si
pre​vi​še pa​met​na de​voj​ka, pre​vi​še do​bra ka​tol​ki​nja da bi ve​ro​va​la u sno​ve.”
Nje​na se ruka ste​že pre​ko moje, i gla​va joj pade una​zad na moje rame, ali i da​lje
je po​drh​ta​va​la, pa sam je ma​zio ne bih li je umi​rio.
„Haj​de, Tes, otvo​ri oči i na​sme​ši se.”
Nje​ni se kap​ci po​di​go​še spo​rim i ma​lak​sa​lim po​kre​tom i oči joj se sre​to​še sa mo​-
jim, ali njen iz​raz bese tako uz​ne​mi​ren da od​mah na​sta​vih da je te​šim.
„Sve su to ko​je​šta​ri​je, Tesi. Si​gur​no ne stre​piš da će ti se ne​što loše do​go​di​ti zbog
toga.”
„Ne”, iz​go​vo​ri ona, ali nje​ne sker​let​ne usne po​drh​ta​va​hu. „Pa šta je onda? Ti se
stvar​no pla​šiš?”
„Da. Ali ne zbog sebe.”
„Nego zbog mene?” upi​tah ja ve​se​lo.
„Zbog tebe” pro​mr​mlja ona go​to​vo ne​čuj​no. „Ja… sta​lo mi je do tebe.”
Is​pr​va sta​doh da se sme​jem, ali kad sam shva​tio šta je re​kla, ob​u​ze me iz​ne​na​đe​-
nje, te sam se​deo kao oka​me​njen. Ovo je bila kru​na na gla​vi idi​o​tlu​ka koji sam na​pra​-
vio. U tre​nut​ku koji je pro​te​kao iz​me​đu nje​ne iz​ja​ve i mog od​go​vo​ra kroz mi​sli mi je
pro​le​te​lo hi​lja​du na​či​na na koje bih mo​gao da uz​vra​tim na tu ne​vi​nu is​po​vest. Mo​gao
sam da je oda​gnam sme​hom, mo​gao sam da pro​ma​šim smi​sao nje​nih reci i uve​rim je u
svo​je do​bro zdra​vlje, mo​gao sam jed​no​stav​no da istak​nem kako je ne​mo​gu​će da me
ona voli. Ali od​go​vor bese brži od mo​zga, i sada mogu da raz​mi​šljam i pre​mi​šljam
kad je već ka​sno; sada mogu, po​što sam je tada po​lju​bio u usta.
Te ve​če​ri sam kao i obič​no oti​šao u šet​nju po Va​šing​ton par​ku, za​du​bljen u mi​sli o
do​ga​đa​ji​ma tog dana. Ja sam du​bo​ko oda​na oso​ba. Više nije bilo po​vla​če​nja, i gle​dao
sam bu​duć​no​sti pra​vo u lice. Ja ni​sam do​bar, ni​sam čak ni sa​ve​stan, ali ni​sam imao
na​me​ru da za​va​ra​vam ni sebe ni Tesi. Je​di​na strast mog ži​vo​ta le​ža​la je sa​hra​nje​na u
oba​sja​nim šu​ma​ma Bre​ta​nje. Da li je bila sa​hra​nje​na za​u​vek? Nada je vri​šta​la „Ne!”
Tri sam go​di​ne slu​šao glas nade, i tri sam go​di​ne iš​če​ki​vao ko​rak na svom pra​gu. Da
li je Sil​vi​ja za​bo​ra​vi​la? „Ne!” vi​ka​la je nada.
Po​me​nuo sam da ni​sam do​bra oso​ba. To je tač​no, ali ni​sam baš ni zli​ko​vac iz ope​-
re. Vo​dio sam non​ša​lan​tan, ne​smo​tren ži​vot, gra​be​ći sve sto​je nu​di​lo za​do​volj​stvo, ža​-
le​ći i po​ne​kad se gor​ko ka​ju​ći zbog po​sle​di​ca. Samo sam u jed​noj stva​ri, osim u sli​ka​-
nju, bio ozbi​ljan, a to je bilo ne​što što je le​ža​lo skri​ve​no, ako ne i iz​gu​blje​no, u bre​-
ton​skim šu​ma​ma.
Beše ka​sno da za​ža​lim zbog ono​ga što se od​i​gra​lo to​kom dana. Šta god da je bilo u
pi​ta​nju - sa​ža​lje​nje, tre​nut​na pre​o​se​tlji​vost na tugu ili mno​go gru​blji na​gon za​do​vo​lje​-
ne su​je​te - sad je bilo sve​jed​no i, osim ako ni​sam že​leo da ozle​dim jed​no ne​du​žno
srce, put ko​jim je tre​ba​lo da na​sta​vim le​ža​še ja​sno pre​da mnom. Va​tra i sna​ga stra​sti,
du​bi​na lju​ba​vi na koju ni​kad ni​sam čak ni po​sum​njao, uza sva moja svet​ska is​ku​stva,
ne osta​vlja​še mi iz​bo​ra: mo​rao sam da uz​vra​tim ili da je ote​ram od sebe. Da li zato
što se ni​sam usu​đi​vao da na​no​sim lju​di​ma bol, ili zato što u sebi imam po​ne​što od su​-
mor​nog pu​ri​tan​ca - ne znam, tek za​zi​rao sam od od​ba​ci​va​nja od​go​vor​no​sti za taj ne​-
pro​mi​šlje​ni po​lju​bac, a za​pra​vo ni​sam ni imao vre​me​na za to jer su se vrat​ni​ce nje​nog
srca pre​br​zo otvo​ri​le i pu​sti​le po​pla​vu na​po​lje. Neko dru​gi, neko ko po na​vi​ci oba​vlja
svo​je du​žno​sti i pro​na​la​zi neko tu​rob​no za​do​volj​stvo u tome da une​sre​ću​je i sebe i sve
oko sebe, mo​žda bi iz​dr​žao. Ja ni​sam. Ni​sam se usu​dio. Kad je olu​ja utih​nu​la, re​kao
sam joj da bi joj bilo bo​lje da za​vo​li Eda Ber​ka i nosi jed​no​sta​van zla​tan pr​sten, ali
ona ne hte​de ni da čuje. Uo​sta​lom, mi​slio sam da je mo​žda i bo​lje, ako je već iza​bra​la
da voli ne​ko​ga za koga ne može da se uda, da to onda bu​dem ja. Ja bih ma​kar mo​gao
da se op​ho​dim pre​ma njoj sa in​te​li​gent​nom pri​vr​že​no​šću, a ako bi se ne​kad i za​mo​ri​la
od za​lju​blje​no​sti, ne bi joj zbog toga bilo gore. Ja sam već odlu​čan u vezi s tim, iako
sam znao ko​li​ko će biti te​ško. Pri​se​ćao sam se uo​bi​ča​je​nih za​vr​še​ta​ka pla​ton​skih veza
i kako bih se uvek zgro​zio kad bih čuo o tome. Bio sam sve​stan da pre​du​zi​mam ve​li​ki
po​du​hvat za tako ne​prin​ci​pi​jel​nog čo​ve​ka ka​kav sam bio i sa​nja​rio sam o bu​duć​no​sti,
ali ni u jed​nom tre​nut​ku ni​sam po​sum​njao u to da će ona po​red mene biti be​zbed​na. Da
je to bio iko dru​gi sem Tesi, ne bih se uop​šte ni za​ma​rao skru​pu​la​ma. Na pa​met mi nije
palo da žr​tvu​jem Tesi kao što bih žr​tvo​vao neku is​ku​snu ženu. Gle​dao sam bu​duć​no​sti
pra​vo u lice i vi​deo sam ne​ko​li​ko ve​ro​vat​nih za​vr​še​ta​ka te veze. Ona bi se ili umo​ri​la
od ćele stva​ri, ili bi po​sta​la to​li​ko ne​sreć​na da bih mo​rao da se ože​nim njom ili da je
osta​vim. Ako bih se ože​nio njom, bili bi​smo ne​sreć​ni. Ja že​nom ne​po​de​snom za sebe,
ona mu​žem ne​po​de​snim za bilo koju ženu. Pro​te​kli deo mog ži​vo​ta nije me baš kva​li​fi​-
ko​vao za brak. Ako bih je osta​vio, ona bi mo​gla da se raz​bo​li, opo​ra​vi i uda za ne​kog
Edi​ja Ber​ka, ili bi mo​gla la​ko​mi​sle​no i na​mer​no da na​pra​vi neku glu​post. Sa dru​ge
stra​ne, ako bi se ona umo​ri​la od mene, onda bi i da​lje ceo ži​vot sta​jao pred njom sa
div​nim vi​di​ci​ma koji obu​hva​ta​ju Edi​je Ber​ko​ve, i zlat​no pr​ste​nje, i pa​ro​ve i sta​no​ve u
Har​le​mu[58], i pi​taj boga šta sve ne. Dok sam tako ko​ra​čao među dr​ve​ćem i kraj sla​-
vo​lu​ka na Va​šing​ton trgu, za​klju​čio sam da će ona u meni u sva​kom slu​ča​ju pro​na​ći
istin​skog pri​ja​te​lja, a bu​duć​nost će se sama po​bri​nu​ti za osta​lo. Za​tim sam se vra​tio
kući i na​vu​kao ve​čer​nju gar​de​ro​bu jer je na ma​loj, bla​go na​mi​ri​sa​noj ce​du​lji​ci na ko​-
mo​di sta​ja​lo: „Uzmi tak​si kod scen​skih vra​ta u je​da​na​est”, a ce​du​lji​cu bese pot​pi​sa​la
„Idit Kar​mi​šel, Me​tro​po​li​ten te​a​tar”.
Ve​če​rao sam, ili bo​lje: ve​če​ra​li smo, gđi​ca Kar​mi​šel i ja, u re​sto​ra​nu So​la​ri, i
zora već bese po​či​nja​la da po​zla​ću​je krst na Me​mo​ri​jal​noj cr​kvi kad sam sti​gao do
Va​šing​ton Skve​ra, na​kon što sam osta​vio Idit u Bran​svi​ku. Ni​sam vi​deo ni žive duše u
par​ku dok sam pro​la​zio duž dr​vo​re​da, a za​tim sta​zom koja vodi od kipa Ga​ri​bal​di​ja
do zgra​de Ha​mil​ton apart​ma​na, ali kad sam pro​la​zio po​red cr​kve​nog dvo​ri​šta, ugle​dao
sam ne​ko​ga kako sedi na ka​me​nom ste​pe​ni​štu. Mimo moje vo​lje, pro​đe me jeza pri
po​gle​du na be​li​ča​sto pod​bu​lo lice, pa sam ubr​zao ko​rak. Onda on reče ne​što što je
mo​žda bilo upu​će​no meni, a mo​žda je bilo samo pro​mr​mlja​no u bra​du. U meni se raz​-
go​re iz​ne​na​dan na​pad besa što mi se ta​kvo stvo​re​nje obra​ti​lo. Na tre​nu​tak sam po​že​leo
da po​le​tim i za​bi​jem mu štap u gla​vu, ali na​sta​vio sam da ho​dam, sti​gao do Ha​mil​to​na
i ušao u svoj stan. Neko vre​me sam se pre​vr​tao po kre​ve​tu po​ku​ša​va​ju​ći da iz​bi​jem iz
uši​ju zvuk nje​go​vog gla​sa, ali nije mi po​la​zi​lo za ru​kom. Taj mr​mlja​ju​ći glas mi je is​-
pu​nio gla​vu, kao gust, ma​stan dim iz ba​čve za to​plje​nje sala ili gnu​sni vonj tru​lje​nja.
Što sam duže le​žao i okre​tao se s jed​ne stra​ne na dru​gu, glas je u mo​jim uši​ma po​sta​-
jao sve ja​sni​ji, i po​čeo sam da ra​zu​me​vam reči koje je pro​mu​mlao. Do​la​zi​le su mi po​-
la​ko, kao da sam ih bio za​bo​ra​vio, i na​po​kon sam u zvu​ko​vi​ma ras​po​znao smi​sao. Bio
je ovaj:
„Jesi li pro​na​šao Žuti znak?”
„Jesi li pro​na​šao Žuti znak?”
„Jesi li pro​na​šao Žuti znak?”
 Po​mah​ni​tao sam od besa. Šta je time mi​slio? Pro​klev​ši i nje​ga i sve nje​go​vo,
okre​nuo sam se i za​spao, ali kad sam se ne​što ka​sni​je pro​bu​dio, bio sam sav is​pi​jen i
une​zve​ren jer sam po​no​vo sa​njao san od pret​hod​ne noći, i on me je mu​čio više nego
što sam hteo da pri​znam.
Ode​nuo sam se i si​šao u ate​lje. Tesi je se​de​la po​red pro​zo​ra, ali čim sam ušao,
ona se po​di​že i oka​či mi se obe​ma ru​ka​ma oko vra​ta is​ka​ju​ći po​lju​bac. Iz​gle​da​la je
tako ljup​ko i slat​ko da sam je po​no​vo po​lju​bio, a za​tim seo pred šta​fe​laj.
„Zdra​vo! Gde je stu​di​ja koju sam za​po​čeo juče?” za​pi​tao sam.
Tesi je iz​gle​da​la usred​sre​đe​no, ali ne od​go​vo​ri. Po​čeo sam da pre​tu​ram po na​go​-
mi​la​nim plat​ni​ma po​žu​ru​ju​ći je: „Haj​de, Tes, brže malo, spre​mi se; mo​ra​mo da is​ko​ri​-
sti​mo ju​tar​nje sve​tlo.”
Kad sam ko​nač​no odu​stao od po​tra​ge među dru​gim plat​ni​ma i okre​nuo se da po​tra​-
žim sa​kri​ve​nu stu​di​ju po pro​sto​ri​ji, pri​me​tih da Tesi sto​ji po​red pa​ra​va​na i da​lje u
ode​ći.
„Šta je bilo”, upi​tah,”jesi li do​bro?”
„Je​sam.”
„Po​žu​ri onda.”
„Že​liš li da po​zi​ram kao… kao što sam ti uvek po​zi​ra​la?”
Tada shva​tih. Eto nove pe​ri​pe​ti​je. Na​rav​no, iz​gu​bio sam naj​bo​ljeg na​gog mo​de​la
kog sam ika​da vi​deo. Po​gle​dao sam Tesi. Lice joj beše sker​let​no. Avaj! Avaj! Ku​ša​li
smo sa dr​ve​ta sa​zna​nja, i sad su Eden i iskon​ska či​sto​ta po​sta​li sno​vi iz pro​šlo​sti - za
nju.
Pret​po​sta​vljam da je opa​zi​la ra​zo​ča​ra​nje na mom licu jer reče: „Po​zi​ra​ću ako že​-
liš. Stu​di​ja je ovde iza pa​ra​va​na, ja sam je tu sta​vi​la.”
„Ne”, od​go​vo​rih,”po​če​će​mo sa ne​čim no​vim.” Oti​šao sam u gar​de​ro​bu i iza​brao
ma​var​ski[59] ko​stim koji se sa​svim ca​klio od šljo​ki​ca. To je bio ori​gi​nal​ni ko​stim, i
Tesi se oča​ra​na po​vu​če sa njim iza pa​ra​va​na. Kad se vra​ti​la, za​ne​meo sam. Nje​na
duga, crna kosa beše po​ve​za​na iz​nad čela ven​cem od tir​ki​za, dok su se kra​je​vi ko​vrđ​-
ža​li oko bli​sta​vog po​ja​sa. Na sto​pa​la joj behu na​vu​če​ne ve​ze​ne špi​ca​ste pa​pu​če, a
suk​nja pro​tka​na sre​br​nim ara​be​ska​ma pa​da​la joj je do čla​na​ka. Pr​sluk du​bo​ke, me​tal​-
no​pla​ve boje pro​ve​zen sre​brom i krat​ka ma​var​ska jak​na ukra​še​na šljo​ki​ca​ma i pro​ši​-
ve​na tir​ki​zi​ma sta​ja​li su joj pre​div​no. Ona mi pri​đe i po​di​že bra​du sa osme​hom. Ruka
mi je skli​znu​la u džep i iz​vu​kla zlat​ni la​nac sa pri​ve​skom u obli​ku kr​sta koji sam joj
sta​vio pre​ko gla​ve.
„Tvoj je, Tesi.”
„Moj?” za​mu​ca ona.
„Tvoj. A sada da mi po​zi​raš.” Oza​re​nog lica, ona po​no​vo ode iza pa​ra​va​na i na​-
mah se vra​ti sa ku​ti​ji​com na ko​joj beše na​pi​sa​no moje ime.
„Hte​la sam da ti ga dam kad kre​nem kući ve​če​ras”, reče ona,”ali sad ne mogu da
če​kam.”
Otvo​rio sam ku​ti​ji​cu. Unu​tra je na ru​ži​ča​stom pa​mu​ku le​žao me​da​ljon od cr​nog
onik​sa u koji zla​tom bese uti​snut ne​o​bi​čan sim​bol ili slo​vo. Nije bilo arap​sko ni ki​ne​-
sko, niti je, kako sam ka​sni​je shva​tio, pri​pa​da​lo ijed​nom ljud​skom pi​smu.
„To je sve što imam da ti dam kao us​po​me​nu”, reče ona sti​dlji​vo.
Bio sam uzru​jan, ali sam joj re​kao da ću ga ču​va​ti kao ve​li​ku dra​go​ce​nost i da ću
ga uvek no​si​ti. Ona mi ga pri​ka​či na ka​put, is​pod re​ve​ra.
„To je stvar​no bu​da​la​sto, Tesi, da odeš i ku​piš mi ova​ko lepu stvar kao što je
ovo”, re​koh.
„Ni​sam ga ku​pi​la”, sme​ja​še se ona.
„Pa oda​kle ti?”
Tada mi is​pri​ča kako ga je pro​na​šla jed​nog dana kad se vra​ća​la iz Akva​ri​ju​ma u
Ba​te​ri[60] par​ku, kako ga je ogla​si​la i pra​ti​la u no​vi​na​ma, ali je na​po​slet​ku iz​gu​bi​la
sva​ku nadu da će pro​na​ći vla​sni​ka.
„To je bilo pro​šle zime”, na​sta​vi,”baš is​tog dana kad sam prvi put sa​nja​la onaj
uža​sni san o mr​tvač​kim ko​li​ma.”
Se​tih se svog sna od pret​hod​ne noći, ali ne re​koh ni​šta. Već sle​de​ćeg tre​na moj
uglje​ni šta​pić je le​teo po no​vom plat​nu, a Tesi je ne​po​kret​no sta​ja​la na po​sto​lju za mo​-
del.

III

Sle​de​ći dan je bio ka​ta​stro​fa​lan po mene. Dok sam pre​ba​ci​vao plat​no sa jed​nog na
dru​gi šta​fe​laj, sto​pa​lo mi je uz​ma​klo po ugla​ča​nom podu i ja pa​doh svom te​ži​nom na
oba ruč​na zglo​ba. Tako sam ih gad​no uga​nuo da sva​ki po​ku​šaj dr​ža​nja čet​ki​ce beše
uza​lu​dan, pa sam bio osu​đen da se vr​zmam po ate​ljeu i za​gle​dam ne​do​vr​še​ne cr​te​že i
ski​ce dok me nije ob​u​zeo očaj. Na​po​slet​ku se​doh da pu​šim i be​sno vr​tim pal​če​vi​ma.
Kiša je uda​ra​la o pro​zor​ska okna i zve​ča​la po kro​vu cr​kve, i to bes​kraj​no ne​pri​jat​no
do​bo​va​nje me je iz​lu​đi​va​lo. Tesi je po​red pro​zo​ra se​de​la i šila, i sva​ki čas po​di​za​la
gla​vu i po​gle​da​va​la me sa tako ne​vi​nim sa​o​se​ća​njem, da sam se po​sti​deo svo​je raz​-
dra​žlji​vo​sti i po​čeo da tra​žim ne​što čime bih mo​gao da se za​ni​mam. Već sam bio pro​-
či​tao sve no​vi​ne i knji​ge iz bi​bli​o​te​ke, ali sam ipak oti​šao do vi​tri​na sa knji​ga​ma i
otvo​rio ih lak​tom, tek da bih ra​dio ne​što. Sva​ki tom sam pre​po​zna​vao po boji, pa sam
se sad za​ba​vljao še​ta​ju​ći po bi​bli​o​te​ci, pre​gle​da​ju​ći re​dom sve na​slo​ve i zvi​ždu​ću​ći.
Ta​man se okre​nuh da bih oti​šao u tr​pe​za​ri​ju, kad mi za oko za​pa​de knji​ga u po​ve​zu od
zmij​ske kože koja je sta​ja​la u sa​mom uglu gor​nje po​li​ce, u po​sled​njoj vi​tri​ni. Ne mo​-
goh da se se​tim koja je to knji​ga, a od​o​zdo ni​sam mo​gao da pro​či​tam ble​di nat​pis na
po​le​đi​ni, pa sam oti​šao do ci​ga​ret-sa​lo​na i po​zvao Tesi. Ona dođe iz ate​ljea i pope se
da do​hva​ti knji​gu.
„Koja je?” upi​tao sam.
„Kra​lj u žu​tom.”
Bio sam za​pre​pa​šćen. Ko ju se sta​vio tu? Kako je do​spe​la u moje oda​je? Odav​no
sam bio odlu​čio da neću ni​kad otvo​ri​ti tu knji​gu, i ni​šta na sve​tu nije mo​glo da me
ube​di da je ku​pim. Iz bo​ja​zni da će me ra​do​zna​lost ba​ci​ti u is​ku​še​nje da je otvo​rim,
ni​kad je ni​sam ni po​gle​dao u knji​ža​ra​ma. Ako sam ne​kad i bio to​li​ko ra​do​znao da je
pro​či​tam, tra​ge​di​ja mla​dog Ka​ste​nja, kog sam po​zna​vao, od​vra​ti​la me je od is​tra​ži​va​-
nja zlo​slut​nih stra​ni​ca. Uvek sam od​bi​jao da ču​jem ma i sam opis knji​ge i, do​i​sta, niko
se ni​kad nije ni usu​đi​vao da o dru​gom delu go​vo​ri na​glas, tako da ni​sam znao baš ni​šta
o tome što bi ti li​sto​vi mo​gli da ot​kri​ju. Zu​rio sam u otrov​no iša​ra​ni po​vez kao što bih
po​sma​trao zmi​ju.
„Ne do​di​ruj je, Tesi”, re​koh; „siđi dole.”‘
Na​rav​no da je moje upo​zo​re​nje bilo do​volj​no da po​bu​di nje​nu lju​bo​pi​ti​vost, i pre
nego što mo​goh da je spre​čim, ona uze knji​gu i sme​ju​ći se otr​ča sa njom u ate​lje. Do​-
zi​vao sam je, ali ona mi je kli​zi​la iz bes​po​moć​nih ruku, sa osme​hom koji me je mu​čio.
Po​šao sam za njom, a str​plje​nje već beše po​če​lo da me na​pu​šta.
„Tesi!” po​vi​kao sam ušav​ši u bi​bli​o​te​ku,”slu​šaj me, ozbi​ljan sam. Osta​vi tu knji​gu.
Ne že​lim da je otva​raš!” Bi​bli​o​te​ka beše pra​zna. Obi​šao sam obe sobe za cr​ta​nje, za​-
tim spa​va​će sobe, ve​šer​ni​cu, ku​hi​nju, te se na​po​kon vra​tih u bi​bli​o​te​ku i za​po​čeh si​-
ste​mat​sku po​tra​gu. Tako se do​bro bila sa​kri​la, da je pro​šlo pola sata pre nego što sam
je ot​krio kako puzi, po​ble​de​la i nema, po​red pro​zo​ra sa re​šet​kom u osta​vi na spra​tu.
Na prvi po​gled sam uvi​deo da beše ka​žnje​na zbog ne​pro​mi​šlje​no​sti. Kra​lj u žu​tom je
le​žao pod nje​nim no​ga​ma; knji​ga beše otvo​re​na kod dru​gog dela. Po​gle​dao sam Tesi i
shva​tio da je pre​ka​sno. Otvo​ri​la je Kra​lja u žu​tom. Uzeh je za ruku i po​ve​doh je u ate​-
lje. De​lo​va​la je oša​mu​će​no, i kad sam joj re​kao da leg​ne na sofu, po​slu​ša​la me je bez
reči. Ne​što ka​sni​je, sklo​pi​la je oči i di​sa​nje joj po​sta​de pra​vil​no i du​bo​ko, ali ne mo​-
goh da utvr​dim spa​va li. Dugo sam tako ćut​ke se​deo kraj nje, ali se ona ne po​ma​če niti
pro​go​vo​ri. Na​po​kon usta​doh, po​peh se u ne​ko​ri​šće​nu osta​vu i po​di​goh knji​gu ma​nje
po​vre​đe​nom ru​kom. Uči​ni​lo mi se da je te​ška po​put olo​va. Vra​tio sam se s njom u ate​-
lje, seo sam na či​lim po​red sofe, otvo​rio je i pro​či​tao od po​čet​ka do kra​ja.
Kad sam, ma​lak​sao od na​va​le sna​žnih ose​ća​nja, is​pu​stio knji​gu i umor​no se na​va​-
lio na sofu, Tesi otvo​ri oči i po​gle​da me…
 Neko vre​me smo go​vo​ri​li, tupo, jed​no​lič​no i uz na​por, pre nego što sam shva​tio da
raz​go​va​ra​mo o Kra​lju u žu​tom. Oh, ka​kav greh - na​pi​sa​ti ta​kve reči; reči ja​sne po​put
kri​sta​la, bi​stre i me​lo​dič​ne po​put po​to​ka što žu​bo​re, reči što se ca​kle i si​ja​ju kao za​-
tro​va​ni di​ja​man​ti Me​di​či​je​vih! O, zle​hu​do​sti, bez​na​de​žnog pro​klet​stva duše što može
da op​či​ni i pa​ra​li​še ljud​ska bića ta​kvim re​či​ma - re​či​ma koje jed​na​ko ra​zu​me i neuk i
mu​dar, re​či​ma koje su dra​go​ce​ni​je od dra​gu​lja, bla​go​dat​ni​je od mu​zi​ke, stra​šni​je od
smr​ti!
Pri​ča​li smo i pri​ča​li, ne oba​zi​ru​ći se na sen​ke što su se sku​plja​le, i ona me je pre​-
kli​nja​la da ba​cim me​da​ljon od cr​nog onik​sa sa uti​snu​tim ne​o​bič​nim obli​kom za koji
smo sada zna​li da je Žuti znak. Ni​kad neću shva​ti​ti za​što sam od​bio, mada bih i ovog
časa, dok u spa​va​ćoj sobi pi​šem ovu is​po​vest, vo​leo da znam šta je to bilo što me je
spre​či​lo da strg​nem Žuti znak sa gru​di i ba​cim ga u va​tru. Si​gu​ran sam da sam že​leo to
da uči​nim, pa ipak me je Tesi uza​lud mo​li​la. Noć beše pala, i ča​so​vi su se vu​kli, a mi
smo i da​lje ža​mo​ri​li jed​no dru​gom o Kra​lju i o Ble​doj ma​ski, dok se po​noć ogla​ša​va​la
sa ši​lja​tih tor​nje​va u gra​du oba​vi​je​nom ma​glom. Pri​ča​li smo o Ha​stu​ru i Ka​sil​di, dok
se spo​lja ma​gla va​lja​la po sle​pim pro​zor​skim ok​ni​ma kao što se ta​la​si obla​ka va​lja​ju i
lome na oba​la​ma je​ze​ra Hali.
Kuća sad beše vrlo tiha i ni​ka​kav zvuk ne do​pi​ra​še sa uli​ca uvi​je​nih u iz​ma​gli​cu.
Tesi je le​ža​la među ja​stu​ci​ma, nje​no lice beše tek siva mr​lja u tmi​ni, ali dr​žao sam
nje​ne ruke, i znao sam da i ona zna, i da čita moje mi​sli kao što ja či​tam nje​ne; jer smo
ra​zu​me​li taj​nu Hi​ja​da i Fan​tom isti​ne beše oslo​bo​đen. Dok smo tako od​go​va​ra​li jed​no
dru​gom, brzo, tiho, mi​šlju na mi​sao, sen​ke su se sti​ska​le u tami oko nas i iz​da​le​ka, iz
uda​lje​nih uli​ca, za​ču​smo zvuk. Do​vla​či​lo se sve bli​že i bli​že, tupo dro​blje​nje toč​ko​va,
još bli​že, i bli​že, a onda pre​sta​de pred vra​ti​ma. Od​vu​koh se do pro​zo​ra i ugle​dah mr​-
tvač​ka kola sa cr​nim po​kro​vom. Dole se ka​pi​ja otvo​ri i za​tvo​ri, i ja ot​pu​zah, tre​su​ći
se, do vra​ta da ih za​bra​vim, mada sam znao da ni bra​ve ni ka​tan​ci ne mogu da za​dr​že
na​po​lju to stvo​re​nje koje je do​šlo po Žuti znak. Za​tim sam ga čuo kako se vrlo po​la​ko
kre​će kroz hod​nik. Beše pred vra​ti​ma i reza za​škri​pa pod nje​go​vim do​di​rom. Onda je
ušao. Oči​ma koje su hte​le da mi isko​če iz gla​ve zu​rio sam u tmi​nu, ali kad je za​ko​ra​čio
u sobu, ni​sam ga vi​deo. Tek kad sam ose​tio kako me gra​bi hlad​no i me​ka​no, po​čeh da
vi​čem i da se ba​tr​gam u sa​mrt​nič​kom grču, ali moje ruke behu bes​po​moć​ne. On otr​že
me​da​ljon od onik​sa sa mog re​ve​ra i uda​ri me po​sred lica. Dok sam pa​dao, za​čuh Te​sin
tih plač, i njen duh od​le​te - i u tom padu čak po​že​leh da kre​nem za njom jer sam znao
da je Kra​lj u žu​tom ras​kri​lio svoj dro​nja​vi plašt i da sad samo Boga mo​že​mo da do​zi​-
va​mo.
Mo​gao bih da is​pri​čam još, ali ne vi​dim ka​kvog bi to do​bra do​ne​lo sve​tu. Što se
mene tiče, za mene nema više ljud​ske po​mo​ći ni nade. Dok le​žim ovde, pi​šu​ći, ne ma​-
re​ći više ni da li ću umre​ti pre nego li za​vr​šim, vi​dim le​ka​ra kako sku​plja svo​je pra​-
ško​ve i bo​či​ce i daje ne​o​dre​đen znak do​brom sve​šte​ni​ku koji sedi kraj mene, znak koji
ra​zu​mem.
Svi oni iz spolj​nog sve​ta koji pišu knji​ge i štam​pa​ju mi​li​o​ne pri​me​ra​ka no​vin​skih
li​sto​va biće ve​o​ma ra​do​zna​li da sa​zna​ju kako je do​šlo do tra​ge​di​je, ali neću pi​sa​ti
više. Moj otac-is​po​ved​nik će moje po​sled​nje reci, kad oba​vi svo​ju sve​tu slu​žbu, za​pe​-
ča​ti​ti pe​ča​tom po​bo​žno​sti. Oni iz spolj​nog sve​ta mogu da ša​lju svo​je stvo​ro​ve u upro​-
pa​šće​ne do​mo​ve i og​nji​šta koja je uga​si​la smrt i nji​ho​ve će no​vi​ne op​sta​ja​ti na krvi i
su​za​ma, ali nji​ho​ve će uho​de mo​ra​ti da za​sta​nu pred is​po​ve​da​o​ni​com. Oni zna​ju da je
Tesi mr​tva i da ja umi​rem. Zna​ju kako su lju​di iz zgra​de, koje beše pro​bu​dio pa​kle​ni
vri​sak, do​ju​ri​li u moju sobu i pro​na​šli jed​nog ži​vog i dvo​je mr​tvih, ali ne zna​ju ono
što ću im reći sada; ne zna​ju da je le​kar re​kao, upi​ru​ći pr​stom u uža​snu is​tru​le​lu hrpu
na podu - po​mo​dre​li leš ču​va​ra iz cr​kve: „Ne​mam pret​po​stav​ku, ne​mam ob​ja​šnje​nje.
Taj čo​vek mora da je bio mr​tav me​se​ci​ma!”

Mi​slim da umi​rem. Vo​leo bih da sve​šte​nik može da -

 GO​SPA OD ISA[61]

(Pre​vod: Mi​le​na Da​su​ki​dis)

„Mais je croy que je

Suis de​scen​du on puiz
Te​ne​bre​ux onqu​el di​so​it
He​rac​lytus estre Ve​re​te cac​hee”[62]

„Tro​je mi je ču​de​sno, i če​tvr​to​ga ne ra​zu​mem: put or​lov u nebo, put zmi​-

jin po ste​ni, put la​đin po​sred mora, i put čo​več​ji de​voj​ci”[63]

Pri​zor pot​pu​ne pu​sto​ši po​čeo je da vrši uti​caj. Seo sam da raz​mi​slim o svom po​lo​ža​ju,
po​ku​ša​va​ju​ći da u se​ća​nje pri​zo​vem neki ori​jen​tir koji bi mi po​mo​gao da se is​pe​tljam
iz tre​nut​ne si​tu​a​ci​je. Kad bih samo mo​gao po​no​vo da pro​na​đem oke​an, sve bi bilo ja​-
sno, jer sam znao da sa li​ti​ca može da se vidi ostr​vo Groa.
Spu​stio sam pu​šku i, kle​če​ći za​klo​njen iza ste​ne, pri​pa​lio lulu. Po​gle​dah na ruč​ni
sat. Beše go​to​vo če​ti​ri po​pod​ne. Mo​gu​će je da sam, ot​ka​ko je sva​nu​lo, od​lu​tao da​le​ko
od Ker​se​le​ka[64].
Pret​hod​nog dana, dok sam sta​jao na ste​na​ma pod​no Ker​se​le​ka sa Gul​va​nom i po​-
sma​trao tmur​ne mo​čva​re u ko​ji​ma sam se sad iz​gu​bio, ovi bre​žulj​ci su mi iz​gle​da​li
rav​ni po​put li​va​de, kao da se pro​te​žu sve do ho​ri​zon​ta; i mada sam znao kako uda​lje​-
nost ume da za​va​ra, ni​ka​ko ni​sam mo​gao da shva​tim da ono što je iz Ker​se​le​ka li​či​lo
na trav​na​te po​lja​ne za​pra​vo behu udo​li​ne pod šti​pa​vi​com i vre​som, a ono što je iz​gle​-
da​lo kao ra​štr​ka​no ka​me​nje ui​sti​nu behu ogrom​ne gra​nit​ne ste​ne.
„Nije ovo me​sto za stran​ca”, re​kao je sta​ri Gul​van, „bo​lje da uz​meš vo​di​ča”; ja
sam od​go​vo​rio: „Neću se iz​gu​bi​ti.” U tom tre​nut​ku, dok sam se​deo tu i pu​šio, a ve​tar
me uda​rao po licu, znao sam da sam se iz​gu​bio. Vre​si​šte se pro​sti​ra​lo svud uo​ko​lo,
pre​kri​ve​no žu​ko​vi​nom u cva​tu, vre​skom i gra​nit​nim ste​njem. Ne beše ni sta​bla na vi​di​-
ku, nek​mo​li kuće. Na​kon ne​kog vre​me​na, po​di​gao sam pu​šku i na​sta​vio da ko​ra​čam le​-
đi​ma okre​nut sun​cu.
Nije bilo svr​he u pra​će​nju ne​kog od žu​bo​re​ćih po​to​ka koji su mi sva​ki čas pre​se​-
ca​li put, jer je ve​ći​na, ume​sto da se uli​va u more, te​kla kroz kop​no do tr​skom opa​sa​nih
je​ze​ra​ca u uva​li​na​ma vre​si​šta. Sle​dio sam ih ne​ko​li​ko, ali svi su vo​di​li do mo​čva​ra ili
utih​nu​lih ma​le​nih bara iz či​jih bi vi​so​kih vla​ti po​ko​ja šlju​ka sra​me​žlji​vo izvi​ri​la, pa
po​be​gla u za​no​su stra​ha. Po​čeo sam da ose​ćam iz​nu​re​nost, a pu​ška mi je, upr​kos dvo​-
stru​kom ulo​šku, gu​li​la rame. Sun​ce je to​nu​lo sve niže i niže, a zra​ci su se pru​ža​li vo​-
do​rav​no pre​ko po​lja žute šti​pa​vi​ce i rib​nja​ka po tre​se​ti​štu.
Moja ogrom​na sen​ka se pru​ža​la pre​da mnom kao da usme​ra​va moj hod i či​ni​lo se
da se pro​du​ža​va sa sva​kim ko​ra​kom. Žbu​ni​ći žu​ko​vi​ne gre​ba​li su mi o no​ga​vi​ce, lo​mi​-
li se pod sto​pa​li​ma i po​si​pa​li mrku ze​mlju cve​ti​ći​ma, dok se ši​praž​je po​vi​ja​lo i ta​la​-
sa​lo duž sta​ze ko​jom sam ko​ra​čao. Iz bo​ko​ra vre​sa ze​če​vi su iska​ka​li i jur​ca​li kroz pa​-
prat, a među trav​ka​ma što su op​ko​lja​va​le mo​čva​re mo​gao sam da ču​jem dre​mlji​vo ga​-
ka​nje di​vlje pat​ke. Jed​nom mi li​si​ca pre​tr​ča put, a dru​gi put, kad sam za​stao da pi​jem
vode iz užur​ba​nog po​to​či​ća, jed​na ča​plja tro​mo za​le​pe​ta kri​li​ma u še​va​ru bli​zu mene.
Okre​nuh se da po​gle​dam sun​ce. Iz​gle​da​lo je kao da do​di​ru​je ivi​cu do​li​ne. Kad sam
na​po​kon shva​tio da bi bilo uza​lud da na​sta​vim da​lje i da mo​ram da se po​mi​rim sa tim
da ću pro​ve​sti naj​ma​nje jed​nu noć na​po​lju u vre​si​štu, spu​stio sam se na tlo sa​svim iz​-
nu​ren. To​pli​na ve​čer​njeg sun​ca je pod uglom pa​da​la na mene, ali ve​tro​vi sa mora po​-
če​še da se po​di​žu, i iz mo​krih lo​vač​kih či​za​ma hlad​no​ća mi pro​stru​ja kroz ćelo telo.
Vi​so​ko iz​nad mene, ga​le​bo​vi su se okre​ta​li i pre​vr​ta​li kao ko​ma​di be​log pa​pi​ra; iz
neke uda​lje​ne bare začu se zov usa​mlje​ne bar​ske šlju​ke. Malo po malo, sun​ce pot​pu​no
po​to​nu u do​li​nu, a svod po​pr​ska​še ru​me​ni osta​ci sve​tlo​sti. Po​sma​trao sam kako nebo
me​nja boju od naj​ble​đe zlat​ne u ru​ži​ča​stu, a za​tim po​pri​ma to​no​ve ti​nja​ju​ćeg pla​me​na.
Ro​je​vi mu​ši​ca ple​sa​li su oko mene, a u vi​si​na​ma, u po​ja​su ne​po​kret​nog va​zdu​ha, sle​pi
mi​še​vi su po​ni​ra​li i po​no​vo uz​le​ta​li. Kap​ci po​če​še da mi pa​da​ju. Od​mah​nuo sam gla​-
vom u po​ku​ša​ju da otre​sem po​spa​nost, ali raz​bu​di me iz​ne​na​dan tre​sak usred bu​ja​di.
Otvo​rio sam oči. Ve​li​ka pti​ca drh​tu​ra​vo je leb​de​la u va​zdu​hu iz​nad mog lica. Ne​ko​li​ko
tre​nu​ta​ka ostao sam da zu​rim, ne​spo​so​ban da se po​kre​nem; za​tim ne​što po​sko​či po​red
mene i ode u pa​prat, pti​ca se uz​di​že, okre​nu se, i obru​ši se str​mo​glav​ce u ši​prag.
U tre​nu se na​đoh na no​ga​ma, zu​re​ći kroz ši​blje. Iz obli​žnjeg žbu​nja se za​o​ri me​tež
bor​be, a onda se sve uti​ša. Za​ko​ra​čih na​pred s po​dig​nu​tom pu​škom, ali kad se pro​bih
kroz ši​blje, spu​stih je po​no​vo pod ruku i osta​doh ne​po​kre​tan u ne​mom za​pre​pa​šće​nju.
Mr​tav zec je le​žao na ze​mlji, a nad njim sta​ja​še ve​li​čan​stve​ni soko: jed​na mu kan​dža
beše za​ri​ve​na u vrat ži​vo​ti​nje, dru​ga čvr​sto po​sa​đe​na na njen mli​ta​vi bok. Ali ono što
me je za​pa​nji​lo ne beše tek pri​zor so​ko​la nad ple​nom. To sam već bio vi​deo više puta.
Za​ču​di​lo me je to što je soko oko obe pan​dže no​sio ne​ka​kvu uz​i​cu sa koje je vi​sio
okru​gli ko​mad me​ta​la na​lik na pra​po​rac. Pti​ca okre​te za​ža​gre​ne oči ka meni, a onda se
povi i zari za​kri​vlje​ni kljun u plen. Is​tog tre​na među ši​bljem se za​ču​še užur​ba​ni ko​ra​ci,
i u za​klon od ra​sti​nja ule​te de​voj​ka. Pođe ka so​ko​lu ni ne po​gle​dav​ši me, pod​met​nu mu
ruku u ru​ka​vi​ci pod gru​di i po​di​že ga sa lo​vi​ne. Za​tim ve​što na​vu​če ma​le​nu ku​ku​lji​cu
pre​ko gla​ve pti​ce i, dr​že​ći so​ko​la na is​pru​že​noj ruci u ru​ka​vi​ci, savi se i uze zeca.
Oba​vi​la je uže oko nogu ži​vo​ti​nje i pri​čvr​sti​la kraj re​me​na za svoj opa​sač. Za​tim
pođe is​tim ko​ra​ci​ma ko​jim je ušla u ovo malo skro​vi​šte. Dok je pro​la​zi​la mimo mene,
po​di​goh še​šir, a ona ob​zna​ni daje uo​či​la moje pri​su​stvo je​dva pri​met​nim na​klo​nom.
Be​jah tako za​pa​njen, tako ob​u​zet di​vlje​njem pri​zo​ru koji se od​vi​ja​še pred mo​jim
oči​ma, da mi ni na kraj pa​me​ti ne bese da tu leži moj spas. Ali kako se ona uda​lja​va​la,
do​se​tih se da bez odla​ga​nja mo​ram da po​vra​tim moć go​vo​ra, ako ne že​lim da tu noć
pro​spa​vam na ve​tro​vi​toj či​sti​ni. Ona ustuk​nu na moje prve reči, a kad sam se is​pre​čio
pred njom, uči​ni​lo mi se da nje​ne lepe oči za​mra​či sena stra​ha. Me​đu​tim, čim sam po​-
ni​zno ob​ja​snio ne​pri​li​ku u ko​joj sam se na​šao, nje​no se lice za​ru​me​ne i ona se za​gle​da
u me sa ču​đe​njem.
„Za​si​gur​no ne do​đo​ste iz Ker​se​le​ka!” reče ona.
U nje​nom ljup​kom gla​su nije bilo ni tra​ga bre​ton​skog na​gla​ska, niti ijed​nog na​gla​-
ska koji sam po​zna​vao; pa ipak, beše u nje​mu ne​če​ga što mi se uči​ni​lo po​zna​tim, kao
da sam ga već čuo ra​ni​je, ne​če​ga sta​rin​skog i ne​o​dre​di​vog, po​put me​lo​di​je neke sta​re
pe​sme.
Ob​ja​snih joj da sam Ame​ri​ka​nac koji ne po​zna​je Fi​ni​ster i koji je do​šao da lovi
za​ba​ve radi.
„Ame​ri​ka​nac”, po​no​vi ona is​tim onim sta​rin​skim to​no​vi​ma. „Ni​ka​da ra​ni​je ni​sam
vi​de​la Ame​ri​kan​ca.”
Ne​du​go je sta​ja​la bez reči, a onda me po​gle​da i reče: „Čak i da pe​ša​či​te ćelu noć,
sad ne bi​ste mo​gli da stig​ne​te do Ker​se​le​ka, čak i kada bi​ste ima​li vo​di​ča.”
Ovo behu pri​jat​ne ve​sti.
„Ali”, za​po​čeh, „kad bih samo pro​na​šao ko​li​bu ne​kog me​šta​ni​na gde bih do​bio ne​-
što za jelo i za​klon.”
Soko na nje​nom ruč​nom zglo​bu za​le​pr​ša kri​li​ma i od​mah​nu gla​vom. De​voj​ka po​-
gla​di sjaj​ni kljun i po​gle​da u mene.
„Osvr​ni​te se”, iz​go​vo​ri ona ne​žno. „Vi​di​te li ne​gde kraj ovog vre​si​šta? Po​gle​daj​te:
se​ver, jug, istok, za​pad. Vi​di​te li išta osim pu​sta​re i ši​blja?”
„Ne”, od​go​vo​rih.
„Mo​čva​ra je di​vlja i ne​na​se​lje​na. U nju se lako ula​zi, ali po​ne​kad oni koji uđu ni​-
kad ne odu odav​de. Nema ovde ko​li​ba.”
„Onda”, re​koh ja, „ako bi​ste hte​li da mi ka​že​te u kom prav​cu se na​la​zi Ker​se​lek,
su​tra mi neće biti po​treb​no da se vra​tim duže nego što mi je tre​ba​lo da do​đem.”
Ona me po​no​vo po​gle​da sa go​to​vo sa​ža​lji​vim iz​ra​zom.
„Ah”, reče, „doći je lako i tra​je ne​ko​li​ko ča​so​va; oti​ći je dru​ga​či​je - i može da po​-
tra​je ve​ko​vi​ma.”
 Zu​rio sam u nju za​pa​nje​no, ali na kra​ju sam za​klju​čio daje si​gur​no ni​sam do​bro ra​-
zu​meo. Pre nego što sti​goh da po​no​vo pro​go​vo​rim, ona iz​vu​če zvi​ždalj​ku iz po​ja​sa i
ogla​si je.
„Se​di​te i od​mo​ri​te se”, reče mi ona; „pre​šli ste da​lek put i umor​ni ste.”
Po​tom sku​pi na​bo​ra​ne suk​nje i, po​ka​zav​ši mi daje pra​tim, opre​znim ko​ra​ci​ma
pođe kroz ra​sti​nje do za​rav​nje​nog ka​me​na usred pa​pra​ti.
„Oni će sva​kog časa biti ovde”, reče i sede na je​dan kraj ka​me​na, a mene po​zva
da se spu​stim na dru​gu ivi​cu. Osta​ci dnev​ne sve​tlo​sti ble​de​li su u vi​si​na​ma i jed​na
usa​mlje​na zve​zda sla​bu​nja​vo za​sve​tlu​ca kroz ru​ži​ča​stu iz​ma​gli​cu. Jato pa​ta​ka, iz​du​že​-
no u obli​ku tre​pe​ra​vog slo​va V, nad​le​te nas plo​ve​ći ka jugu; iz obli​žnjih bara orio se
zov zvi​ždov​ki.
„Ve​o​ma su lepe - ove mo​čva​re”, reče ona tiho.
„Lepe, ali okrut​ne pre​ma stran​ci​ma”, od​go​vo​rih.
„Lepe i okrut​ne”, po​no​vi ona sa​nja​lač​ki, „lepe i okrut​ne.”
„Kao žena”, re​koh glu​pa​vo.
„Oh”, jek​nu ona za​dr​žav​ši dah na tren, i okre​te se ka meni. Nje​ne tam​ne oči se su​-
sre​ta​še sa mo​jim i po​mi​slih kako je lju​ta ili upla​še​na.
„Kao žena”, po​no​vi ona je​dva čuj​no, „kako je okrut​no reći tako ne​što!” Za​tim na​-
kon krat​ke stan​ke po​no​vi kao da se sama sebi obra​ća: „Kako je okrut​no to što je re​-
kao!”
Ne znam ka​kvo sam tač​no izvi​nje​nje po​nu​dio za svo​je is​pra​zne ali be​za​zle​ne reči,
ali znam da ju je to to​li​ko žac​nu​lo da sam po​čeo da ve​ru​jem kako sam re​kao ne​što
stra​šno, a da toga ni​sam ni bio sve​stan, i sa uža​som se se​tih svih zam​ki i klop​ki koje
fran​cu​ski je​zik po​sta​vlja pred stran​ce. Dok sam po​ku​ša​vao da do​mi​slim šta sam to
tako loše mo​gao da ka​žem, pre​ko mo​čva​re se za​o​ri​še gla​so​vi i ona usta​de.
„Ne”, reče ona sa sen​kom osme​ha koja joj za​i​gra na ble​dom licu, „ne pri​hva​tam
vaša izvi​nje​nja, me​sje, već mo​ram da vam do​ka​žem ko​li​ko ste u kri​vu, i to će biti
moja osve​ta. Po​gle​daj​te. Evo Ha​stu​ra i Ra​u​la.”
Dvo​ji​ca mu​ška​ra​ca po​mo​li​še se kroz su​mrak. Je​dan je pre​ko ra​me​na imao džak, a
dru​gi je pred so​bom no​sio obruč kao što ko​no​bar nosi po​slu​žav​nik. Obruč beše pri​-
čvr​šćen ka​i​še​vi​ma za nje​go​va ra​me​na, a po ivi​ci kru​ga se​de​la su tri za​ku​ku​lje​na so​ko​-
la sa zvon​ci​ma. De​voj​ka pri​đe so​ko​la​ru i br​zim po​kre​tom ruke pre​ba​ci svog so​ko​la na
obruč. On brzo na​pra​vi ne​ko​li​ko ko​ra​ka po​stran​ce po obru​ču i sme​sti se među svo​jom
bra​ćom koja sta​do​še da tre​su po​kri​ve​nim gla​va​ma i pe​ru​ša​ju per​je dok zvon​ca na ka​i​-
še​vi​ma po​no​vo ne za​zve​ča​še. Dru​gi mu​ška​rac is​ko​ra​či na​pred, i uz na​klon pun po​što​-
va​nja, uze zeca i uba​ci ga u vre​ću.
„Ovo su moji pi​ke​ri[65]” reče de​voj​ka okre​nuv​ši se ka meni po​kre​tom uz​dr​ža​nog
do​sto​jan​stva. „Raul je do​bar so​ko​lar i jed​nog dana ću ga pro​i​zve​sti u glav​nog lov​ca.
Ha​stur je ne​nad​ma​šan.”
Dvo​ji​ca mu​ška​ra​ca me ću​te​ći po​zdra​vi​še.
„Ni​sam li vam re​kla, me​sje, da ću vam do​ka​za​ti da ni​ste u pra​vu?” na​sta​vi ona.
„Ovo je, onda, moja osve​ta: uči​ni​će​te mi lju​ba​znost time što ćete pri​hva​ti​ti hra​nu i
pre​no​ći​šte u mo​joj kući.”
Pre nego što sam sti​gao da od​go​vo​rim, ona se obra​ti so​ko​la​ri​ma koji sme​sta po​đo​-
še kroz vre​si​šte. Ona mi dade znak ljup​kim po​kre​tom, a onda i sama pođe za nji​ma.
Ni​sam znao je​sam li joj sta​vio do zna​nja ko​li​ko du​bo​ko sam bio za​hva​lan, ali či​ni​lo se
da beše ra​spo​lo​že​na za raz​go​vor dok smo pe​ša​či​li oro​še​nom pu​sta​rom.
„Ni​ste li is​cr​plje​ni?” upi​ta me ona.
U nje​nom pri​su​stvu be​jah sa​svim za​bo​ra​vio na umor, i to joj i re​koh.
„Ne čini li vam se da je vaša ga​lant​nost po​ma​lo sta​ro​mod​na?” reče ona, a kad joj
upu​tih zbu​njen i po​ni​zan po​gled, tiho je do​da​la: „Oh, meni se to do​pa​da, ja vo​lim sve
što je sta​ro​mod​no, i za​i​sta je div​no čuti kako go​vo​ri​te tako lepe stva​ri.”
Mo​čva​ra oko nas je sada bila vrlo mir​na, pod sa​bla​snim po​kro​vom od ma​gle. Zov
plov​ki beše utih​nuo; zri​kav​ci i sva osta​la ma​le​na bića što obi​ta​va​ju u po​lji​ma behu
nemi dok smo pro​la​zi​li, ali či​ni​lo mi se da ču​jem kako po​no​vo za​po​či​nju svo​ju ve​čer​-
nju pe​smu da​le​ko iza nas. Ne​što da​lje pred nama dvo​ji​ca vi​so​kih so​ko​la​ra ba​ta​li su
du​gim ko​ra​ci​ma pre​ko či​sti​ne, a uda​lje​no zvec​ka​nje pra​po​ra​ca na no​ga​ma so​ko​lo​va
do​pi​ra​lo je do na​ših uši​ju u pri​gu​še​nom mr​mo​ru.
Iz​ne​na​da, iz ma​gle is​pred, iz​le​te pre​lep lo​vač​ki pas, za njim još je​dan, pa još je​-
dan, i na​po​slet​ku pola tu​ce​ta ili više njih sta​de da ska​ku​će oko de​voj​ke kraj mene. Ona
ih je ma​zi​la i umi​ri​va​la ru​kom u ru​ka​vi​ci, obra​ća​ju​ći im se sta​rin​skim iz​ra​zi​ma koje
sam, kako se se​tih, vi​đao u sta​rim fran​cu​skim ru​ko​pi​si​ma.
So​ko​lo​vi na pr​ste​nu koji je so​ko​lar no​sio is​pred nas po​če​še da lu​pa​ju kri​li​ma i
kri​če, a od​ne​kud, van vi​di​ka, pre​ko mo​čva​ra raz​le​go​še se zvu​ci lo​vač​kog roga. Psi
po​ju​ri​še is​pred nas i ne​sta​do​še u su​to​nu, so​ko​lo​vi za​le​pe​ta​še kri​li​ma i za​ski​ča​še sa
svo​jih me​sta, a de​voj​ka pri​hva​ti me​lo​di​ju roga i sta​de da pe​vu​ši. Njen glas u ve​čer​-
njem zra​ku zvu​ča​še či​sto i meko.

„Lov​če, lov​če, jo​šte lovi,

Na​pu​sti Ro​ze​tu i Ža​ne​ton,
Titi, tata, titi, ton​ton,
Ili one goni pak Što su lju​ba​vi voj​ni​ka,
Titi, tata, ton​ton.”

Dok sam slu​šao njen div​ni glas, pred nama se uka​zi​va​lo ne​što sivo i ma​siv​no što se
sva​kog tre​na sve bo​lje ra​za​zna​va​lo, a sred buke koju su stva​ra​li go​ni​či i so​ko​lo​vi, ve​-
se​lo se ogla​si rog. Na ka​pi​ji je bli​sta​la ba​klja, a kroz vra​ta koja su se otvo​ri​la pro​su
se sve​tlost. Stu​pi​smo na dr​ve​ni most koji je pod na​šim no​ga​ma drh​tao, a onda se uz
škri​pu i na​pre​za​nje po​di​gao za nama kad smo pre​šli pre​ko šan​ca i ušli u malo ka​me​no
dvo​ri​šte opa​sa​no zi​do​vi​ma. Kroz otvo​re​ne dve​ri iza​đe čo​vek i, po​klo​niv​ši se u znak
po​zdra​va, pre​da​de de​voj​ci pe​har. Ona ga uze, pri​ne​se usna​ma, za​tim ga po​no​vo spu​sti,
okre​te se ka meni i reče: „Že​lim vam do​bro​do​šli​cu”
U tom tre​nut​ku, je​dan od so​ko​la​ra pri​đe sa dru​gim pe​ha​rom, ali pre nego što ga
dade meni, pru​ži ga de​voj​ci koja oku​si iz nje​ga. So​ko​lar na​či​ni po​kret kao da će ga
uze​ti, ali ona okle​va​še na tre​nu​tak, a za​tim za​ko​ra​či na​pred i pre​da​de mi ga iz svo​jih
ruku. Ose​tih da je to čin iz​u​zet​ne mi​lo​sti, ali kako ni​sam znao šta se od mene oče​ku​je,
ni​sam ga od​mah pri​neo usti​ma. De​voj​ka sme​sta po​ru​me​ne. Uvi​deh da mo​ram brže da
de​lu​jem.
„Mad​mo​a​zel”, pro​mu​cah, „stra​nac ko​jeg ste spa​sli od opa​sno​sti ko​jih on mo​žda
ni​kad neće ni biti sve​stan, is​pi​ja ovaj pe​har u čast naj​ple​me​ni​ti​je i naj​ljup​ki​je do​ma​ći​-
ce u Fran​cu​skoj.”
„U Nje​go​vo ime”, pro​šap​ta ona i pre​kr​sti se dok sam ja is​pi​jao sa​dr​žaj pe​ha​ra.
Za​tim za​ko​ra​či u do​vra​tak, gra​ci​o​zno se okre​te k meni, uze moje ruke i po​ve​de me u
kuću jed​na​ko po​na​vlja​ju​ći: „Ve​o​ma ste do​bro​do​šli, do​i​sta ste do​bro​do​šli u za​mak Is.”

II

Pro​bu​dio sam se na​red​nog ju​tra sa pe​smom roga u uši​ma, isko​čio sam iz sta​rin​skog
kre​ve​ta i od​mah oti​šao do pro​zo​ra za​kri​lje​nog za​ve​som kroz koju su se ce​di​li sun​če​vi
zra​ci pro​bi​ja​ju​ći se kroz mala, du​bo​ko po​sta​vlje​na okna. Po​gle​dao sam dole u dvo​ri​-
šte, a rog utih​nu.
Čo​vek koji je mo​gao da bude brat dvo​ji​ce so​ko​la​ra od pret​hod​ne ve​če​ri sta​jao je
usred čo​po​ra lo​vač​kih pasa. Za​kri​vlje​ni rog vi​sio mu je na le​đi​ma, a u ruci je dr​žao
du​ga​čak bič. Psi su cvi​le​li, kev​ta​li i ska​ku​ta​li oko nje​ga u iš​če​ki​va​nju; iz ogra​đe​nog
dvo​ri​šta čuo se i to​pot ko​nja.
„Ko​nji!” po​vi​ka glas na bre​ton​skom i dvo​ji​ca so​ko​la​ra, sa pti​ca​ma na ruč​nim
zglo​bo​vi​ma, uz klo​pa​ra​nje ko​pi​ta uja​ha​še u dvo​ri​šte među go​ni​če. Po​tom za​čuh dru​gi
glas od kog mi srce za​lu​pa jače u gru​di​ma: „Pi​riu Luj, goni pse do​bro i ne šte​di ni pru​-
ta ni biča. Ti, Ra​u​le, i ti, Ga​sto​ne - pa​zi​te da se pi​ljug ne po​ka​že kao go​lo​vra​če, te
ako pro​su​di​te da tre​ba, po​ča​sti​te pti​cu. Kro​će​na pti​ca, kao što je ovaj jed​no​go​dak na
Ha​stu​ro​voj ruci, nije to​li​ko ne​zgod​na, ali ti, Ra​u​le, mo​žda ne​ćeš tako lako iza​ći na
kraj sa ovim di​vljaš em. Dva​put se pro​šle sed​mi​ce oteo u zra​ku i is​pu​stio klju​no​hvat
iako je na​vik​nut na va​rak. Pti​ca se po​na​ša kao glu​pi tu​kac. Iz​o​bra​ža​va​ti sta​sa​log so​-
ko​la nije tako laka ra​bo​ta.
Je​sam li sa​njao? Sta​ri je​zik so​ko​lar​stva koji sam či​tao u po​žu​te​lim ru​ko​pi​si​ma -
drev​ni za​bo​ra​vlje​ni fran​cu​ski iz sred​njeg veka, zvo​nio je u mo​jim uši​ma dok su psi
kev​ta​li, a pra​por​ci na no​ga​ma so​ko​lo​va zvec​ka​li ot​po​zdrav to​po​tu konj​skih ko​pi​ta.
Ona po​no​vo pro​go​vo​ri na slat​kom za​bo​ra​vlje​nom je​zi​ku:
„Ako bi ra​di​je da po​ve​žeš opu​tu i osta​viš di​vlja​ša sa​pe​tog, Ra​u​le, ja ni​šta neću
reći; io​na​ko beše šte​ta da se ova​ko lepa dnev​na ra​zo​no​da po​kva​ri loše obu​če​nim gra​-
o​rom. Dr​ža​ti ga ni​sko - to je ve​ro​vat​no naj​bo​lji na​čin. To će ga očvr​snu​ti. Ve​ro​vat​no
sam is​hi​tri​la sa pti​com. Po​treb​no je da pro​ve​de neko vre​me sa vrp​com i u ve​žbi sa žr​-
tvom.”.
So​ko​lar Raul se tada na​klo​ni sto​je​ći u uzen​gi​ja​ma i od​go​vo​ri: „Ako mad​mo​a​zel
tako želi, za​dr​ža​ću so​ko​la.”
„To je moja že​lja”, od​vra​ti ona. „So​ko​lar​stvo po​zna​jem, ali imaš još mno​go toga
da me na​u​čiš o ja​stre​bo​vi​ma i or​lo​vi​ma, jad​ni moj Ra​u​le. Ser Pi​riu Luj, uz​ja​ši!”
Lo​vac po​sko​či kroz luč​ni pro​laz i na​mah se vra​ti u se​dlu sna​žnog cr​nog ko​nja i u
prat​nji pi​ke​ra ta​ko​đe na ko​nju.
„Ah!” po​vi​ka ona ra​do​sno, „juri, Gle​ma​rek Rene! Hi​taj! Hi​taj​te svi! Nek se za​o​ri
rog, ser Pi​riu!”
Sre​br​na me​lo​di​ja lo​vač​kih ro​go​va is​pu​ni dvo​ri​šte, psi po​ju​ri​še kroz ka​pi​ju, a to​-
pot ato​va po​tre​se ploč​nik: is​pr​va gla​sno na po​kret​nom mo​stu, onda po​sta​de po​tmuo, i
na​po​kon se iz​gu​bi u me​ko​ti mo​čvar​nog ra​sti​nja. Zvuk roga se sve više uda​lja​vao, dok
se na kra​ju nije to​li​ko uti​šao da ga je pe​sma ševe koja se iz​ne​na​da ogla​si​la pot​pu​no
ugu​ši​la u mo​jim uši​ma. Od​o​zdo za​čuh glas kako od​go​va​ra na po​ziv od​ne​kud iz kuće.
„Ne ža​lim što ne odoh u lov, ići ću dru​gi put. Za​pam​ti, Pe​la​ži, lju​ba​znost pre​ma
stran​cu na pr​vom me​stu!”
Sla​ba​šan glas za​tre​pe​ri iz ne​kog dela kuće: „Co​ur​to​i​sie.[66]”
Svu​koh se i is​tr​ljah od gla​ve do pete u ve​li​kom gli​ne​nom ko​ri​tu pu​nom le​de​ne
vode koje sta​ja​še u pod​nož​ju kre​ve​ta. Za​tim po​tra​žih svo​ju ode​ću. Ne na​đoh je ni​gde,
ali na dr​ve​noj klu​pi bli​zu vra​ta behu na​sla​ga​ne stva​ri koje sam sa ču​đe​njem raz​gle​dao.
Kako moja ode​ća bese ne​sta​la, bio sam pri​mo​ran da obu​čem ode​lo koje je oči​gled​no
bilo osta​vlje​no tu kako bih se po​slu​žio dok se moja gar​de​ro​ba ne osu​ši. Sve je bilo tu:
kapa, ci​pe​le i lo​vač​ki pr​sluk od sre​br​na​sto​si​ve pre​de​ne vune. Ali ovaj ko​stim, koji
kao da beše pra​vljen po meri, i bes​pre​kor​ne ci​pe​le pri​pa​da​li su ne​kom dru​gom veku, i
ja se se​tih čud​ne ode​će tro​ji​ce so​ko​la​ra u dvo​ri​štu. Bio sam si​gu​ran da to ode​lo nije
bilo po​mod​no u bilo kom delu Fran​cu​ske ili Bre​ta​nje, ali tek kad sam se pot​pu​no obu​-
kao i stao pred ogle​da​lo iz​me​đu pro​zo​ra, shva​tih da sam ode​ven pre na​lik na mla​dog
lov​ca iz sred​njeg veka nego na Bre​ton​ca iz tog vre​me​na. Po​di​gao sam kapu okle​va​ju​-
ći. Zar za​i​sta tre​ba da se po​ja​vim dole ova​ko čud​no pre​ru​šen? Za to iz​gle​da nije bilo
leka: moje ode​će nije bilo, a u ovoj drev​noj oda​ji ne beše zvon​ce​ta po​mo​ću ko​jeg bih
mo​gao da po​zo​vem slu​gu, pa sam se za​do​vo​ljio time što sam ski​nuo krat​ko so​ko​lo​vo
pero sa kape, otvo​rio vra​ta i si​šao.
U ve​li​koj dvo​ra​ni u dnu ste​pe​ni​šta, kraj ka​mi​na, sta​ri​ja Bre​ton​ka je se​de​la sa ku​-
de​ljom i vre​te​nom i pre​la. Po​gle​da​la me je kad sam se po​ja​vio; uz blag sme​šak po​-
zdra​vi​la me na bre​ton​skom, na šta sam od​go​vo​rio na fran​cu​skom. Is​tog tre​na po​ja​vi​la
se i moja ugo​sti​telj​ka i od​go​vo​ri​la na moj po​zdrav sa ljup​ko​šću i do​sto​jan​stvom od
ko​jih mi srce za​i​gra. Nje​na lepa gla​va sa cr​nom ko​vr​dža​vom ko​som beše kru​ni​sa​na
ve​lom koji je raz​ve​jao sve sum​nje u po​gle​du epo​he ko​joj je pri​pa​da​la ode​ća na meni.
Dug lo​vač​ki vu​ne​ni pr​sluk ob​ru​bljen sre​brom iz​vr​sno je isti​cao njen vit​ki stas, a na
ruč​nom zglo​bu u ru​ka​vi​ci sta​ja​še je​dan od nje​nih lju​bi​ma​ca so​ko​lo​va. Ona me uze za
ruku sa ne​i​zre​ci​vom jed​no​stav​no​šću i po​ve​de me u dvor​ski vrt, za​tim sede za sto koji
se tamo na​la​zio i sa​svim ljup​ko me po​zva da sed​nem kraj nje. Upi​ta me onim ne​žnim,
sta​rin​skim iz​go​vo​rom kako sam pro​veo noć i da li mi pred​sta​vlja ve​li​ku ne​pri​jat​nost
što mo​ram da no​sim ode​ću koju mi je sta​ra Pe​la​ži osta​vi​la u sobi dok sam spa​vao.
Ugle​dao sam svo​ju ode​ću i ci​pe​le kako se suše na sun​cu kraj ba​šten​skog zida i
behu mi mr​ski. Kako su samo gro​zne bile te krpe u po​re​đe​nju sa gra​ci​o​znom no​šnjom
koju sam sada imao na sebi! Re​koh joj ovo kroz smeh, ali ona se vrlo ozbilj​no slo​ži s
tim.
„Ba​ci​će​mo ih”, reče ona tiho. Za​pa​njen, po​ku​šah da joj ob​ja​snim da ne mogu ni da
za​mi​slim da pri​hva​tim ode​ću od bilo koga, mada je to, su​de​ći po sve​mu što sam us​peo
da sa​znam, mo​žda bio obi​čaj i znak go​sto​prim​stva u tom delu ze​mlje. Po​red toga, re​-
koh joj da bih ve​ro​vat​no iza​zvao ču​đe​nje i pod​smeh ako bih se vra​tio u Fran​cu​sku
ova​ko obu​čen.
Ona se na​sme​ja za​ba​civ​ši lepu gla​vi​cu una​zad i reče ne​što na sta​rom fran​cu​skom
što ni​sam ra​zu​meo. Tada Pe​la​ži iza​đe no​se​ći po​slu​žav​nik na ko​jem su sta​ja​le dve či​ni​-
je sa mle​kom, vek​na be​log hle​ba, voće, tac​na sa me​de​nim sa​ćem i kr​čag mo​dro​cr​ve​-
nog vina. „Vi​di​te da još ni​sam pre​ki​nu​la post jer sam že​le​la da je​de​te sa mnom. Ali
ve​o​ma sam glad​na”, osmeh​nu se ona.
„Ra​di​je bih umro nego da za​bo​ra​vim ijed​nu reč ovo​ga što ste re​kli!” iz​le​te mi, i
obra​zi mi se upa​li​še. „Po​mi​sli​će da sam lud”, do​da​doh u sebi, ali ona se okre​te ka
meni sa sja​jem u oči​ma.
„Ah!” pro​mu​mla ona. „Me​sje već zna sve što može da se zna o ka​va​ljer​stvu.”
Onda se pre​kr​sti i pre​lo​mi hleb. Se​deo sam i po​sma​trao nje​ne bele ruke, ne usu​đu​-
ju​ći se da po​dig​nem gla​vu i sret​nem se sa nje​nim po​gle​dom.
„Zar ne​će​te je​sti?” upi​ta ona. „Za​što iz​gle​da​te tako za​bri​nu​to?”
Ah, za​što? Ni​sam to znao. Znao sam da bih dao ži​vot da do​dir​nem usna​ma te ru​me​-
ne dla​no​ve - shva​tih da sam je za​vo​leo onog tre​na kad sam po​gle​dao u nje​ne crne oči,
tamo u mo​čva​ra​ma pret​hod​ne ve​če​ri. Za​ne​meh od sna​žne i iz​ne​nad​ne stra​sti.
„Je​ste li uz​ne​mi​re​ni?” za​pi​ta po​no​vo.
Kao čo​vek koji iz​ri​če sop​stve​nu pro​past, od​go​vo​rih ti​him gla​som: „Da, uz​ne​mi​ri​la
me je lju​bav pre​ma vama.” Za​tim, kako se ona ne po​ma​če niti pro​go​vo​ri, ista sila po​-
kre​nu moje usne mimo moje vo​lje i ja re​koh, „Ja, koji sam ne​do​sto​jan naj​be​zna​čaj​ni​je
vaše mi​sli, ja koji se ogre​šu​jem o go​sto​prim​stvo i vra​ćam vam ple​me​ni​tu lju​ba​znost
be​stid​nom pret​po​stav​kom - ja vas vo​lim.” Ona oslo​ni gla​vu o šake i po​la​ko reče: „I ja
vas vo​lim. Vaše su mi reci ve​o​ma dra​ge. Vo​lim vas.”
„Onda ću vas osvo​ji​ti.”
„Osvo​ji​te me”, od​go​vo​ri ona.
Ali sve to vre​me sam se​deo nem, lica okre​nu​tog pre​ma njoj. I ona beše okre​nu​ta k
meni, ljup​kog lica koje je po​či​va​lo na okre​nu​tom dla​nu, ta​ko​đe bez gla​sa, i kad se nje​-
ne oči sre​to​še sa mo​ji​ma, shva​tih da ni ona ni ja ni​smo go​vo​ri​li ljud​skim je​zi​kom; ali
znao sam daje nje​na duša od​go​vo​ri​la mo​joj. Us​pra​vih se oso​ko​ljen i pre​pla​vljen ose​-
ća​njem mla​do​sti i ra​do​sne lju​ba​vi koje su te​kle mo​jim ve​na​ma. Sve​tlog, ve​drog, dra​-
že​snog lica, ona je iz​gle​da​la kao neko tek pro​bu​đen iz sna, a nje​ne su oči tra​ga​le za
mo​jim sa upit​nim po​gle​dom zbog ko​jeg uz​drh​tah u us​hi​će​nju. Pre​ki​do​smo ćut​nju i sta​-
do​smo da go​vo​ri​mo o sebi; re​kao sam joj ime, i ona je meni re​kla svo​je - go​spa Žana
od Isa.

Go​vo​ri​la mi je o smr​ti oca i maj​ke i o tome kako je de​vet​na​est go​di​na nje​nog ži​vo​ta
pro​te​klo na ma​lom utvr​đe​nom ima​nju, gde su joj je​di​no dru​štvo bili da​di​lja Pe​la​ži, pi​-
ker Gle​ma​rek Rene i če​tvo​ri​ca so​ko​la​ra, Raul, Ga​ston, Ha​stur i ser Pi​riu Luj, koji su
slu​ži​li nje​nog oca. Ni​kad nije bila van mo​čva​re; ni​kad ra​ni​je nije ugle​da​la ljud​sko lice
osim so​ko​la​ra i Pe​la​ži. Nije zna​la oda​kle je čula za Ker​se​lek; ve​ro​vat​no su ga so​ko​la​-
ri po​mi​nja​li. Od da​di​lje Pe​la​ži na​u​či​la je le​gen​de o lu​ga​ru i Va​tre​noj Žani[67]. Ve​zla
je i pre​la. Je​di​nu za​ba​vu pred​sta​vlja​li su joj so​ko​lo​vi i psi. Kad me je sre​la tamo u
mo​čva​ra​ma, to​li​ko se bila upla​ši​la da se uma​lo sru​ši​la na zvuk mog gla​sa. Isti​na, sa li​-
ti​ca je mo​gla da vidi bro​do​ve na pu​či​ni, ali mo​čva​re ko​ji​ma je ja​ha​la su, ko​li​ko je po​-
gled se​zao, bile li​še​ne sva​kog zna​ka ljud​skog ži​vo​ta. Pre​ma dru​goj le​gen​di koju je sta​-
ra Pe​la​ži pri​ča​la, ako bi se neko iz​gu​bio u ne​i​stra​že​nom mo​čva​ri​štu, ni​kad se više ne
bi vra​tio jer su mo​čva​re za​ča​ra​ne. Nije zna​la da li je to isti​na, ni​kad nije ni raz​mi​šlja​-
la o tome dok me nije sre​la. Nije zna​la ni da li su so​ko​la​ri ikad oti​šli van gra​ni​ca pu​-
sta​re, niti da li bi uop​šte mo​gli da je na​pu​ste ako bi hte​li. Knji​ge u kući iz ko​jih ju je
sta​ra da​di​lja Pe​la​ži uči​la da čita po​ti​ca​le su od pre više ve​ko​va.
Sve mije ovo go​vo​ri​la sa ljup​kom ozbilj​no​šću ka​kva se viđa samo kod dece. Moje
ime je iz​go​va​ra​la sa la​ko​ćom i upor​no je tvr​di​la da, bu​du​ći da se zo​vem Fi​lip, za​si​-
gur​no imam fran​cu​ske krvi. Či​ni​lo se da nije ra​do​zna​la da sa​zna išta o spolj​nom sve​tu,
pa sam mi​slio da je mo​žda pod uti​ca​jem pri​ča da​di​lje iz​gu​bi​la za​ni​ma​nje za nje​ga i
ra​zlog da ga po​štu​je.
I da​lje smo se​de​li za sto​lom; ona je do​ba​ci​va​la zrna gro​žđa ma​lim vrt​nim pti​ca​ma
koje su nam se ne​u​stra​ši​vo pri​mi​ca​le sve do sa​mih sto​pa​la.
Ne​o​dre​đe​no sam po​čeo da go​vo​rim o od​la​sku, ali ona ne hte​de ni da čuje za to i,
pre no što sam i sam bio sve​stan, obe​ćah joj da ću osta​ti jed​nu ne​de​lju i ići sa nji​ma u
lov sa so​ko​lo​vi​ma i psi​ma. Ta​ko​đe sam do​bio do​zvo​lu da po po​vrat​ku iz Ker​se​le​ka
do​đem po​no​vo i po​se​tim je.
„Ne znam šta bih ra​di​la”, reče ona be​za​zle​no, „ako se ni​kad ne vra​ti​te.” Zna​ju​ći da
ne​mam pra​va da je uz​ne​mi​rim i uz​bu​dim iz​ne​nad​nim pri​zna​njem sop​stve​ne lju​ba​vi, se​-
deo sam u ti​ši​ni je​dva se usu​đu​ju​ći da di​šem.
„Ho​će​te li če​sto do​la​zi​ti?” upi​ta ona.
„Vrlo če​sto”, od​go​vo​rih.
„Sva​kog dana?”
„Sva​kog dana.”
„Oh”, uz​dah​nu ona, „ve​o​ma sam sreć​na. Do​đi​te da vi​di​te moje so​ko​lo​ve.”
Ona usta​de i po​no​vo uze moju ruku sa ne​vi​no​šću de​ti​njeg po​se​do​va​nja. Ko​ra​ča​li
smo kroz vrt i voć​njak do li​va​di​ce pre​kri​ve​ne tra​vom i oi​vi​če​ne po​to​kom. Na li​va​di
beše ra​štr​ka​no pet​na​e​stak, dva​de​se​tak pa​nje​va, de​li​mič​no uto​nu​lih u tra​vu, i na sva​-
kom od njih, osim na dva, sta​ja​li su ja​stre​bo​vi. Bili su pri​ve​za​ni za pa​nje​ve tan​kim re​-
me​njem koje se za​vr​ša​va​lo če​lič​nim za​kiv​ci​ma pri​čvr​šće​nim za nji​ho​ve noge, tik iz​-
nad kan​dži. Po​to​čak či​ste izvor​ske vode kri​vu​dao je tako daje bio u do​me​tu sva​kog od
ovih po​sto​lja.
Pti​ce za​gra​ja​še kad se de​voj​ka po​ja​vi​la, a ona je pri​la​zi​la jed​noj po jed​noj; neke
je ma​zi​la, dru​ge je uz​i​ma​la na ruku ili je za​sta​ja​la da im na​me​sti i po​pra​vi po​ve​ze.
„Zar nisu lepi?” reče. „Vi​di​te, ovo je sivi soko. Zo​ve​mo ga pro​stim zato što hva​ta
plen u ne​po​sred​nom na​pa​du. A ovo je pla​vi soko. Nje​ga u so​ko​lar​stvu zo​ve​mo ple​me​-
ni​tim zato što se uz​di​že iz​nad ple​na, a onda se obru​ša​va na nje​ga od​o​zgo. Ova bela
pti​ca je se​ver​ni soko. On je ta​ko​đe ple​me​ni​ti Ovo ovde je soko kra​gulj​čić, a ovaj
mom​čić je soko ča​pljar.”
Za​pi​tah je kako je na​u​či​la drev​ni je​zik so​ko​lar​stva. Nije mo​gla da se seti, ali ve​-
ro​va​la je da ju je otac na​u​čio dok je još bila sa​svim mala.
Po​tom me je od​ve​la oda​tle i po​ka​za​la mi mla​de so​ko​lo​ve još u gne​zdu. „U so​ko​-
lar​stvu oni se zovu go​lo​vra​či​ći”, ob​ja​sni mi. „Pr​vo​le​tač je sa​svim mlad ptić koji je
tek u sta​nju da iza​đe iz gne​zda i pre​ska​če sa gra​ne na gra​nu. Mla​da pti​ca koja još nije
pro​me​ni​la per​je zove se pr​vo​pe​rac, a pi​to​mac je ja​streb koji se mi​ta​rio u za​to​če​ni​-
štvu. Kad uhva​ti​mo di​vljeg so​ko​la koji je već me​njao per​je, zo​ve​mo ga di​vljaš. Od
Ra​u​la sam na​u​či​la kako da ukro​tim so​ko​la. Ho​će​te da vas na​u​čim kako se to radi?”
Ona sede na oba​lu po​to​ka među so​ko​lo​ve, a ja joj se ba​cih pod noge spre​man da
slu​šam.
Go​spa od Isa za​tim po​di​že je​dan prst sa ru​me​nom ja​go​di​com i poče vrlo ozbilj​no.
„Prvo tre​ba uhva​ti​ti so​ko​la.”
„Uhva​ćen sam”, od​go​vo​rih.
Ona se na to na​sme​ja vrlo dra​že​sno i reče kako će moj od​goj ve​ro​vat​no biti ne​zgo​-
dan zato što sam ple​me​nit.
„Ja sam već pri​pi​to​mljen”, od​vra​tih; „pr​ste​no​van i obe​le​žen zvon​ce​tom.”
Raz​dra​ga​no se sme​ja​la. „Oh, hra​bri moj so​ko​le; ho​ćeš li se onda vra​ti​ti na moj po​-
ziv?”
„Vaš sam”, od​go​vo​rih sve​ča​no.
Ona po​ću​ta ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka, a za​tim boja nje​nih obra​za po​sta​de jača i ona po​-
no​vo po​di​že prst i na​sta​vi: „Slu​šaj​te, že​lim da go​vo​ri​mo o so​ko​lar​stvu…”
„Slu​šam, gro​fi​ce Žana od Isa.”
Ali ona opet za​pa​de u sa​nja​re​nje i po​gled kao da joj beše pri​ko​van za ne​što da​le​-
ko, iza let​njih obla​ka.
„Fi​li​pe”, pro​zbo​ri ona na​po​kon.
„Žana”, pro​šap​tah.
„To je sve - to je ono što sam že​le​la”, uz​dah​nu -”Fi​lip i Žana.”
Po​di​že ruku ka meni i ja je do​ta​koh usna​ma.
„Osvo​ji​te me”, reče ona, ali ovog su puta telo i duša uje​di​nje​no go​vo​ri​li.
Po​sle ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka na​sta​vi: „Haj​de da raz​go​va​ra​mo o so​ko​lar​stvu.”
„Poč​ni​te”, od​go​vo​rih; „uhva​ti​li smo so​ko​la.”
Tada Žana od Isa obe​ma ru​ka​ma obu​hva​ti moju šaku i sta​de da mi go​vo​ri kako se
mlad soko sa bes​kraj​nim str​plje​njem po​du​ča​va da sto​ji na ruč​nom zglo​bu, kako se
malo po malo na​vi​ka​va na vrp​cu sa pra​por​cem i ka​pu​lji​com.
„Is​pr​va mo​ra​ju da budu do​bro uhra​nje​ni”, poče ona da pri​ča; „onda im malo po
malo sma​nju​jem obrok, koji se u so​ko​lar​stvu na​zi​va pri​sla​čak. Po​sle mno​go noći koje
pro​ve​du sa​pe​ti, kao ove pti​ce ovde, i kad po​sle toga uspem da na​te​ram di​vlja​ka da
osta​ne mi​ran na mo​joj ruci, pti​ca je sprem​na za sle​de​ći ko​rak: da na​u​či da dođe po
hra​nu. Za​ka​čim pri​sla​čak, to jest ma​mac, za kraj ka​i​ša i onda učim pti​cu da dođe k
meni čim poč​nem da vr​tim gaj​tan ukrug iz​nad gla​ve. Is​pr​va is​pu​stim pri​sla​čak na tlo
kad soko dođe, tako da on jede hra​nu sa ze​mlje. Ubr​zo će na​u​či​ti da uhva​ti va​bac u
po​kre​tu dok ga okre​ćem na ka​i​šu ili vu​čem po tlu. Na​kon toga je lako na​u​či​ti so​ko​la da
uda​ri na plen, ne za​bo​ra​vlja​ju​ći da „po​slu​žiš pti​cu”. to jest, da joj do​zvo​liš da oku​si
lo​vi​nu.”
Vri​sak jed​nog od so​ko​lo​va je pre​ki​de i ona se po​di​že da po​de​si re​men koji se
beše oba​vio oko dr​ve​nog stu​ba, ali pti​ca je i da​lje le​pe​ta​la kri​li​ma i kri​ča​la.
„Šta je bilo?” reče ona. „Fi​li​pe, vi​diš li išta?”
Osvr​nuo sam se i is​pr​va ni​sam mo​gao da vi​dim šta je iza​zva​lo po​met​nju, koja se
sad bese pre​ne​la i na dru​ge pti​ce; svi so​ko​lo​vi su sad vri​ska​li i uda​ra​li kri​li​ma. Za​tim
mi po​gled pade na ra​van ka​men kraj po​to​ka sa ko​jeg je de​voj​ka usta​la. Siva zmi​ja se
kre​ta​la po​la​ko po po​vr​ši​ni ka​me​na, a iz nje​ne pljo​sna​te tro​u​gla​ste gla​ve is​kri​le su crne
oči.
„Step​ska guja”, reče ona tiho.
„Bez​o​pa​sna je, zar ne?” za​pi​tah.
Ona po​ka​za pr​stom na crnu šaru u obli​ku slo​va V na vra​tu zmi​je.
„Njen ujed zna​či si​gur​nu smrt”, od​go​vo​ri mi; „to je šar​ka.”
Po​sma​tra​li smo gmi​zav​ca kako se po​la​ko vuče po glat​kom ka​me​nu po kom se sun​-
čev zrak pro​si​pao u ši​ro​kom to​plom pra​me​nu.
Ko​rak​nuh ka njoj da je po​gle​dam, ali Žana mi se obe​si o ruku i uz​vik​nu, „Ne​moj​te
Fi​li​pe! Bo​jim se.”
„Za mene?”
„Za vas, Fi​li​pe - ja vas vo​lim.”
Tada je uzeh u na​ruč​je i po​lju​bih je u usta, i sve što sam mo​gao da iz​go​vo​rim beše:
„Žana, Žana, Žana.” Dok je ona drh​te​ći le​ža​la na mo​jim gru​di​ma, ne​što me žac​nu po
sto​pa​lu dole u tra​vi, ali ni​sam se oba​zi​rao. Za​tim ose​tih još je​dan ugriz za gle​ža​nj i
pre​se​če me oštar bol. Po​gle​dah milo lice Žane od Isa i po​lju​bih je; onda je svom sna​-
gom po​di​goh i od​ba​cih od sebe. Sa​vih se, str​goh guju sa član​ka i na​ga​zih pe​tom nje​nu
gla​vu. Se​ćam se da sam bio slab i oma​mljen, se​ćam se da sam se sru​šio na ze​mlju.
Dok mi se po​gled la​ga​no za​ma​glji​vao, vi​deo sam Ža​ni​no belo lice kako mi se pri​bli​-
ža​va; a kad je sve​tlost zga​snu​la u mo​jim oči​ma, još sam ose​ćao nje​ne ruke oko vra​ta i
mek ob​raz koji se pri​pi​ja uz moje isu​še​ne usne.

Kad sam otvo​rio oči, osvr​nuo sam se u uža​su. Žane nije bilo. Vi​deo sam po​tok i za​rav​-
njen ka​men; ugle​dao sam mr​tvu zmi​ju u tra​vi bli​zu sebe, ali so​ko​lo​vi i nji​ho​vi stu​bo​vi
behu ne​sta​li. Sko​čih na noge. Vrt, voć​ke, po​kret​ni most i ozi​da​no dvo​ri​šte - ni​če​ga ne
beše. Za​pre​pa​šće​no sam gle​dao hrpu iz​dro​blje​nih ru​še​vi​na, si​vih i po​kri​ve​nih pu​za​vi​-
ca​ma, kroz koje se pro​bi​ja​lo dr​ve​će. Kre​nuo sam da pu​zim na​pred vu​ku​ći utr​nu​lu
nogu. Kako sam se po​me​rio, je​dan soko uz​le​te sa vrha dr​ve​ta nad mi​na​ma, sta​de da je​-
zdi kroz va​zduh, a za​tim se vinu i, opi​su​ju​ći sve uže i uže kru​go​ve, poče da ble​di i ne​-
sta​de u obla​ci​ma.
„Žana, Žana”, za​pla​kah, ali glas za​mre na mo​jim usna​ma, i pa​doh na ko​le​na u vi​so​-
ku tra​vu. I kako je Go​spod že​leo, ja sam, i ne zna​ju​ći, pao i ostao da kle​čim pred tro​-
šnim sve​ti​li​štem is​kle​sa​nim od ka​me​na za našu Ža​lo​snu go​spu. Ugle​dao sam tu​žno lice
de​vi​ce ure​za​no u hla​dan ka​men. Vi​deo sam krst i tr​nje pod nje​nim no​ga​ma, a is​pod
toga pro​či​tah:

„MOLI​TE SE ZA DUŠU
GOSPE ŽANE OD ISA,
KOJA JE UMR​LA MLA​DA
OD LJU​BA​VI PRE​MA
FILI​P U, STRAN​CU,
LETA GOSPOD​NJEG 1573.”

Ali na stu​de​noj plo​či le​ža​la je žen​ska ru​ka​vi​ca koja još beše to​pla i mi​ri​sna.
 RAJ ZA PRO​RO​KE

(Pre​vod: Mi​haj​lo Da​su​ki​dis)

„Ako tek odri​ca​nje od Lju​ba​vi i Vina U Raju za pro​ro​ke svi​ma je sud​-

bi​na, Avaj, slu​tim da Raj za pro​ro​ke je Pra​zan ko ne​či​je šake do​li​na”[68]

Atelje

Na​sme​jao se, re​kav​ši: „Tra​ži je po će​lom sve​tu.”

Re​kao sam: „Za​što mi go​vo​riš o sve​tu? Moj svet je ovde, iz​me​đu ovih zi​do​va i
sta​kle​nog po​kri​va​ča iz​nad, ovde među po​zla​će​nim bo​ca​ma i ru​ka​ma ukra​še​nim iz​ble​-
de​lim dra​gu​lji​ma, po​tam​ne​lim ra​mo​vi​ma i plat​ni​ma, cr​nim škri​nja​ma i fo​te​lja​ma s vi​-
so​kim na​slo​nom, sta​rin​ski iz​re​zba​re​nim i obo​je​nim u pla​vo i zlat​no.”
„Na koga če​kaš?” re​kao je, a ja sam od​go​vo​rio: „Kad bude do​šla, zna​ću da je to
ona.”
Na mom srcu, je​zik pla​me​na je ša​pu​tao taj​ne sve be​ljem pe​pe​lu. Sa uli​ce is​pod
čuo sam ko​ra​ke, glas i pe​smu.
„Na koga onda če​kaš?” re​kao je, a ja sam od​go​vo​rio: „Zna​ću daje to ona.”
Ko​ra​ci, glas i pe​sma sa uli​ce is​pod; znao sam pe​smu, ali mi ni ko​ra​ci ni glas nisu
bili po​zna​ti.
„Bu​da​lo!” uz​vik​nuo je, „pe​sma je ista, no glas i ko​ra​ci su se s go​di​na​ma pro​me​ni​-
li!”
Na srcu, je​zik pla​me​na je ša​pu​tao iz​nad sve be​ljeg pe​pe​la: „Ne če​kaj više. Pro​šli
su, ko​ra​ci i glas sa uli​ce is​pod.”
Za​tim se na​sme​jao, re​kav​ši: „Na koga če​kaš? Tra​ži je po će​lom sve​tu!”
Od​go​vo​rio sam: „Moj svet je ovde, iz​me​đu ovih zi​do​va i sta​kle​nog po​kri​va​ča iz​-
nad, ovde među po​zla​će​nim bo​ca​ma i ru​ka​ma ukra​še​nim iz​ble​de​lim dra​gu​lji​ma, po​-
tam​ne​lim ra​mo​vi​ma i plat​ni​ma, cr​nim škri​nja​ma i fo​te​lja​ma s vi​so​kim na​slo​nom, sta​-
rin​ski iz​re​zba​re​nim i obo​je​nim u pla​vo i zlat​no.”

Fantom

Fan​tom pro​šlo​sti nije hteo da ide da​lje.

 „Ako je isti​na”, uz​dah​nu​la je, „da u meni vi​diš pri​ja​te​lja, haj​de da se za​jed​no vra​-
ti​mo. Za​bo​ra​vi​ćeš, ovde, pod let​njim ne​bom.”
Čvr​sto sam je dr​žao, mo​le​ći, mi​lu​ju​ći. Zgra​bio sam je, po​be​leo od besa, ali se
odu​pr​la.
„Ako je isti​na”, uz​dah​nu​la je, „da u meni vi​diš pri​ja​te​lja, haj​de da se za​jed​no vra​-
ti​mo.”
Fan​tom pro​šlo​sti nije hteo da ide da​lje.

Žrtva

Oti​šao sam u po​lje cve​to​va čije su la​ti​ce be​lje od sne​ga, a čija su srca či​sto zla​to.
Da​le​ko u po​lju, žena je krik​nu​la: „Ubih onog koga vo​leh!” i iz te​gle pro​su​la krv na
cve​to​ve čije su la​ti​ce be​lje od sne​ga i čija su srca či​sto zla​to.
Da​le​ko u po​lju sam pra​tio i na te​gli pro​či​tao hi​lja​du ime​na dok je iz nje sve​ža krv
klju​ča​la do obo​da.
„Ubih onog koga vo​leh!” pla​ka​la je. „Svet je že​dan, neka sad pije!” Pro​šla je, i
da​le​ko u po​lju gle​dao sam nje​nu pro​su​tu krv na cve​to​vi​ma čije su la​ti​ce be​lje od sne​-
ga, a čija su srca či​sto zla​to.

Sudbina

Sti​gao sam do mo​sta koji malo njih može pre​ći.

„Pro​đi!” uz​vik​nuo je ču​var, ali ja sam se na​sme​jao, re​kav​ši: „Ima vre​me​na”, i on
se na​sme​jao i za​tvo​rio ka​pi​ju.
Na most koji malo njih može pre​ći do​la​zi​lo je i sta​ro i mla​do. Svi su bili od​bi​je​ni.
Do​ko​no sam sta​jao i bro​jao ih dok, za​mo​ren nji​ho​vom ga​la​mom i ja​di​ko​va​njem, ni​sam
po​no​vo stu​pio na most koji malo njih može pre​ći.
Oni u go​mi​li pred ka​pi​jom ur​la​li su: „Do​šao je pre​ka​sno!” ali ja sam se sme​jao,
go​vo​re​ći: „Ima vre​me​na.”
„Pro​đi!” uz​vik​nuo je ču​var dok sam ula​zio, za​tim se na​sme​jao i za​tvo​rio ka​pi​ju.

Gomila
Tamo gde je go​mi​la na uli​ci bila naj​gu​šća, sta​jao sam sa Pje​ro​om. Sve oči behu upr​te
u mene.
„Čemu se sme​ju?” pi​tao sam, ali on se ce​rio, či​ste​ći kre​du s mog cr​nog ogr​ta​ča.
„Ne mogu da vi​dim, mora daje ne​što ne​o​bič​no, mo​žda ka​kav po​šte​ni lo​pov!”
Sve oči behu upr​te u mene.
„Ukrao ti je nov​ča​nik!” sme​ja​li su se.
„Moj nov​ča​nik!” uz​vik​nuo sam, „Pje​ro, upo​moć! To je lo​pov!”
Sme​ja​li su se: „Ukrao ti je nov​ča​nik!”
Onda Isti​na istu​pi, dr​že​ći ogle​da​lo. „Ako je on po​šte​ni lo​pov”, uz​vik​nu Isti​na,
„Pje​ro će ga pro​na​ći po​mo​ću ovog ogle​da​la!” Ali on se samo ce​rio či​ste​ći kre​du s
mog cr​nog ogr​ta​ča.
„Vi​diš”, re​kao je, „Isti​na je po​šte​ni lo​pov, ona ti vra​ća tvo​je ogle​da​lo.”
Sve oči behu upr​te u mene.
„Uhap​si​te Isti​nu!” uz​vik​nuo sam, za​bo​ra​viv​ši da ni​sam ogle​da​lo već nov​ča​nik iz​-
gu​bio, dok sam sta​jao s Pje​ro​om tamo gde je go​mi​la na uli​ci bila naj​gu​šća.

Pajac

„Je li bila div​na?” upi​tao sam, ali on se samo ki​ko​tao, slu​ša​ju​ći zvon​či​će koji su zvec​-
ka​li na nje​go​voj kapi.
„Iz​bo​den”, ce​re​kao se. „Po​mi​sli na dugo pu​to​va​nje, dane opa​sno​sti, uža​sne noći!
Za​mi​sli kako je lu​tao, nje radi, go​di​nu za go​di​nom, kroz ne​pri​ja​telj​ske ze​mlje, žu​de​ći
za bli​žnji​ma, žu​de​ći za njom!”
„Iz​bo​den”, ce​re​kao se, slu​ša​ju​ći zvon​či​će koji su zvec​ka​li na nje​go​voj kapi.
„Je li bila div​na?” upi​tao sam, ali on je samo za​re​žao, mr​mlja​ju​ći zvon​či​ći​ma koji
su zvec​ka​li na nje​go​voj kapi.
„Po​lju​bi​la ga je pred ka​pi​jom”, ki​ko​tao se, „ali u hod​ni​ku mu je do​bro​do​šli​ca nje​-
go​vog bra​ta do​ta​kla srce.”
„Je li bila div​na?” upi​tao sam.
„Iz​bo​den”, sme​ju​ljio se. „Po​mi​sli na dugo pu​to​va​nje, dane opa​sno​sti, uža​sne noći!
Za​mi​sli kako je lu​tao, nje radi, go​di​nu za go​di​nom kroz ne​pri​ja​telj​ske ze​mlje, žu​de​ći
za bli​žnji​ma, žu​de​ći za njom!”
„Po​lju​bi​la ga je pred ka​pi​jom, ali u hod​ni​ku mu je do​bro​do​šli​ca nje​go​vog bra​ta
do​ta​kla srce.”
„Je li bila div​na?” upi​tao sam, ali on je samo za​re​žao, slu​ša​ju​ći zvon​či​će koji su
zvec​ka​li na nje​go​voj kapi.
 Zelena Soba

Klovn je svo​je na​pu​de​ri​sa​no lice okre​nuo ka ogle​da​lu.

„Ako biti di​van zna​či biti lep”, re​kao je, „ko se može po​re​di​ti sa mnom i mo​jom
be​lom ma​skom?”
„Ko se može po​re​di​ti s njim i nje​go​vom be​lom ma​skom?” upi​tao sam Smrt po​red
sebe.
„Ko se može po​re​di​ti sa mnom?” re​kla je Smrt. „Jer ja sam još ble​đa.”
„Ti si ve​o​ma lepa”, uz​dah​nuo je Klovn, okre​nuv​ši svo​je na​pu​de​ri​sa​no lice od
ogle​da​la.

Ispit Ljubavi

„Ako je isti​na da vo​liš”, reče Lju​bav, „onda ne​moj više če​ka​ti. Daj joj ove dra​gu​lje
koji će je obeš​ča​sti​ti i tako obeš​ča​sti​ti i tebe u lju​ba​vi pre​ma onoj koja je obeš​ča​šće​-
na. Ako je isti​na da vo​liš”, reče Lju​bav, „onda ne​moj više če​ka​ti.”
Uzeo sam dra​gu​lje i oti​šao njoj, ali ona ih je zga​zi​la, je​ca​ju​ći: „Na​u​či me da če​-
kam - vo​lim te!”
„Onda če​kaj, ako je to isti​na”, reče Lju​bav.
 ULI​GA ČE​TI​RI VE​TRA

(Pre​vod: Mi​le​na Da​su​ki​dis)

„Pa na​po​la sklo​pi oči,

U spo​ko​ju skr​sti ruke,
Iz tvog srca nek is​to​či Sva​ki cilj i ci​lja muke.”[69]

„Je chan​te la na​tu​re,

Les eto​i​les du soir, les lar​mes du ma​tin,
Les co​uc​hers de so​le​il a l’ho​ri​zon lo​in​ta​in,
Le ciel qui par​le au co​e​ur d’exi​sten​ce fu​tu​re”[70]

Ži​vo​ti​nja se za​u​sta​vi​la na pra​gu, is​pi​ti​vač​ki pri​prav​na, sprem​na za beg ako bude ne​op​-
hod​no. Se​vern od​lo​ži pa​le​tu i is​pru​ži ruku u znak do​bro​do​šli​ce. Mač​ka osta​de ne​po​-
mič​na, žu​tih oči​ju pri​ko​va​nih za Se​ver​na.
„Maco”, reče on ti​him, pri​jat​nim gla​som, „uđi.”
Vrh nje​nog tan​kog repa sta​de da se grči i izvi​ja u okle​va​nju.
„Uđi unu​tra”, po​no​vi on.
Nje​gov glas je oči​gled​no de​lo​vao umi​ru​ju​će na nju, jer se sad udob​no sme​sti​la na
sve če​ti​ri, po​gle​da i da​lje upr​tog u nje​ga i repa svi​je​nog pod ko​šča​tim bo​ko​vi​ma.
Osmeh​nuv​ši se, on usta​de sa sto​li​či​ce pred šta​fe​la​jem. Pra​ti​la gaje po​gle​dom, ne
pu​šta​ju​ći zvu​ka; kad je kre​nuo k njoj, po​sma​tra​la je, ne trep​ću​ći, kako se na​gi​nje nad
njom. Oči​ma je pra​ti​la nje​go​vu šaku sve dok joj njom nije do​dir​nuo gla​vu. Za​tim se
ogla​si pro​mu​klim mja​u​kom.
Se​vern je odav​no imao na​vi​ku da raz​go​va​ra sa ži​vo​ti​nja​ma, ve​ro​vat​no zato što je
ži​veo to​li​ko usa​mlje​no; sada joj reče: „Šta je bilo, cico?”
Sra​me​žlji​vo ga po​gle​da u oči.
„Ra​zu​mem”, reče on ne​žno, „od​mah ćeš ga do​bi​ti.”
Za​tim sta​de ti​him po​kre​ti​ma da oba​vlja ono što do​li​či do​ma​ći​nu: oprao je zde​li​cu,
na​lio u nju osta​tak mle​ka iz boce na pro​zor​skoj da​sci i, klek​nuv​ši, iz​dro​bio ko​mad hle​-
ba u udu​blje​nje šake.
Stvo​re​nje usta​de i pri​šu​nja se zde​li.
Dr​škom sli​kar​ske špa​tu​le pro​me​šao je mr​vi​ce i mle​ko, i ot​ko​rak​nuo kad je mač​ka
za​bi​la nju​šku u kašu. Ćut​ke ju je po​sma​trao. Ta​nji​rić bi, s vre​me​na na vre​me, za​zve​čao
po po​plo​ča​nom podu kad bi po​seg​nu​la za ko​ma​di​ćem na obo​du; na​po​kon hle​ba više ne
beše, a njen ru​ži​ča​sti je​zik je pre​la​zio pre​ko sva​kog ne​o​li​za​nog me​sta sve dok ta​njir
nije za​bli​stao po​put ugla​ča​nog mer​me​ra. Ona se za​tim us​pra​vi i sede, ne​ma​mo mu
okre​te leđa i sta​de da se umi​va.
„Samo na​sta​vi”, reče Se​vern sa ve​li​kim za​ni​ma​njem, „znam da ti je to po​treb​no.”
Ona spu​sti jed​no uvo, ali niti se okre​te, niti pre​ki​de sa svo​jom to​a​le​tom. Kako se
ga​rež po​la​ko ski​da​la, Se​vern uoči da ju je pri​ro​da za​mi​sli​la kao belu mač​ku. Dla​ka joj
je ne​do​sta​ja​la u pe​ča​ti​ma, usled bo​le​sti ili mo​gu​će tuče; rep joj beše ko​ščat, a kič​ma
štr​ca​še is​pod kože. Ali dra​ži koje je po​se​do​va​la po​sta​ja​le su vi​dlji​ve pod dej​stvom
rev​no​snog li​za​nja, i on je sa​če​kao da za​vr​ši pre no što je po​no​vo za​po​čeo raz​go​vor.
Kad je na​po​kon za​tvo​ri​la oči i sa​vi​la pred​nje šape pod gru​di, on opet pro​go​vo​ri ve​o​-
ma ne​žno: „Haj​de maco, reci mi šta te muči.”
Na zvuk nje​go​vog gla​sa ona poče pro​mu​klo da krči, što je on pre​po​znao kao po​ku​-
šaj pre​de​nja. Sa​vio se da joj po​gla​di ob​raz, a ona po​no​vo mja​uk​nu, ljup​kim, upit​nim,
ma​le​nim mja​u​kom na koji on od​go​vo​ri: „Sva​ka​ko, do​sta si se po​pra​vi​la, a kad ti se
per​je opo​ra​vi, bi​ćeš pre​div​na pti​ca.” Po​la​ska​na, ona usta​de i sta​de da se seta oko​lo i
oko nje​go​vih nogu, da gura gla​vu iz​me​đu njih te da is​ka​zu​je za​do​volj​ne pri​med​be na
koje on od​go​va​ra​še sa ozbilj​nom uč​ti​vo​šću.
„Nego, šta li te je do​ve​lo ova​mo”, reče on, „baš u Uli​cu če​ti​ri ve​tra, i čak na peti
sprat, pred vra​ta iza ko​jih ćeš na​i​ći na do​bro​do​šli​cu? Šta li je to spre​či​lo tvoj, već
smi​šlje​ni, beg kad sam se okre​nuo od plat​na da se su​o​čim sa tim žu​tim oči​ma? Jesi li i
ti mač​ka La​tin​ske če​tvr​ti kao što sam ja čo​vek La​tin​ske če​tvr​ti? I za​što ti je oko vra​ta
za​kop​ča​na ru​ži​ča​sta ve​zi​ca sa cve​ti​ći​ma?” Mač​ka mu se beše uspe​la u kri​lo, i sad je
se​de​la tamo pre​du​ći dok je on pre​la​zio ru​kom pre​ko nje​ne tan​ke dla​ke.
„Opro​sti mi ako sam ne​pri​sto​jan”, na​sta​vi on oteg​nu​tim, umi​ru​ju​ćim gla​som čija
me​lo​di​ja beše u skla​du sa nje​nim pre​de​njem, „ali ne mogu da od​vra​tim pa​žnju od ove
ru​ži​ča​ste ogr​li​ce, tako sta​ro​mod​no ukra​še​ne cve​to​vi​ma i sa sre​br​nom kop​čom. Jer,
kop​ča je od sre​bra; pri​me​ću​jem uti​snu​tu ozna​ku na ivi​ci, kao što na​la​že za​kon Re​pu​-
bli​ke Fran​cu​ske. Da​kle, za​što je ova vrp​ca - is​tka​na od ru​ži​ča​ste svi​le sa fi​nim ve​zom
- za​što se ova​kva svi​le​na vrp​ca sa sre​br​nom kop​čom na​la​zi oko tvog iz​glad​ne​log vra​-
ta? Je​sam li na​va​len​tan ako pi​tam da li je nje​na vla​sni​ca tvo​ja vla​sni​ca? Je li to neka
vre​me​šna dama koja živi u us​po​me​na​ma na mla​da​lač​ku ta​šti​nu, koja te voli, po​vla​đu​je
ti, ukra​ša​va te svo​jim lič​nim, in​tim​nim kr​pi​ca​ma? Obim vrp​ce go​vo​ri u pri​log tome,
jer tvoj je vrat tako ta​nak, a ona ti pri​sta​je. Pa opet, pri​me​ću​jem -ja pri​me​ću​jem tako
mno​go toga - da vrp​ca može do​sta i da se pro​ši​ri. Ovi ma​le​ni otvo​ri op​to​če​ni sre​-
brom, mogu da ih iz​bro​jim pet, do​kaz su toga. A ta​ko​đe vi​dim da je peti otvor po​ha​-
ban, kao da je je​zi​čak kop​če na​vi​kao da bo​ra​vi tu. To uka​zu​je na ne​što do​bro za​o​blje​-
no.”
Mač​ka savi pr​ste sa za​do​volj​stvom. Uli​ca na​po​lju beše ve​o​ma mir​na.
On na​sta​vi da mr​mlja: „Za​što bi te tvo​ja ga​zda​ri​ca ukra​si​la pred​me​tom koji joj va​-
zda beše sa​svim ne​op​ho​dan? Ili ma​kar naj​ve​ći deo vre​me​na. Kako to da joj je ovaj
ko​mad svi​le i sre​bra skli​znuo oko tvog vra​ta? Je li to bio tre​nut​ni hir - kad si joj pe​va​-
ju​ći ula​zi​la u spa​va​ću sobu da joj po​že​liš do​bro ju​tro, dok si još bila pu​nač​ka? Na​rav​-
no, a ona bi se us​pra​vi​la među ja​stu​ci​ma, kosa u lok​na​ma bi joj po​ska​ki​va​la po ra​me​-
ni​ma, a ti bi sko​či​la na kre​vet i pre​la: „Do​bar dan, go​spo moja.” Ah, to je tako lako
ra​zu​me​ti”, zev​nu on, dok mu se ruka od​ma​ra​la na na​slo​nu sto​li​ce. Mač​ka je i da​lje
pre​la, ste​žu​ći i opu​šta​ju​ći šape svi​je​ne pre​ko nje​go​vog ko​le​na.
„Ho​ćeš da ti is​pri​čam sve o njoj, maco? Ona je ve​o​ma lepa - tvo​ja go​spo​da​ri​ca”,
pro​mr​mlja dre​mlji​vo, „a kosa joj je te​ška kao po​li​ra​no zla​to. Mo​gao bih da je na​sli​-
kam - ali ne na plat​nu, jer bi mi za to bile po​treb​ne boje i to​no​vi i ni​jan​se sjaj​ni​je od
ša​re​ni​ce same duge. Mo​gao bih da je na​sli​kam tek za​tvo​re​nih oči​ju, jer samo u snu po​-
sto​je ta​kve boje ka​kve bi mi tre​ba​le. Za nje​ne oči, mo​rao bih da imam ažur​nu boju sa
neba koje ne uz​ne​mi​ru​je oblak - neba iz ze​mlje sno​va. Za usne, ruže iz pa​la​ta ne​do​đi​-
je, a za čelo: sne​žni na​no​si sa pla​ni​na koje se fan​ta​stič​nim vr​hun​ci​ma uz​di​žu do me​se​-
ca; oh, mno​go da​lje uvis od na​šeg me​se​ca ovde, do kri​stal​nih me​se​ca car​stva sno​va.
Ona je - vrlo - lepa, tvo​ja go​spo​da​ri​ca.”
Reči mu za​mre​še na usna​ma, a kap​ci se sklo​pi​še.
Mač​ka ta​ko​đe usnu, obra​za na​slo​nje​nog na is​pi​je​ni bok, kan​dži opu​šte​nih i mli​ta​-
vih.

II

„Sva sre​ća”, reče Se​vern, po​di​žu​ći se u se​de​ći po​lo​žaj i pro​te​žu​ći se, „da smo pre​-
spa​va​li vre​me za ve​če​ru, jer ne​mam da te po​nu​dim ni​čim do onim što bi mo​glo da se
kupi za je​dan sre​br​ni fra​nak.”
Mač​ka se po​di​že na nje​go​vim ko​le​ni​ma, izvi leđa u luk, zev​nu i po​gle​da u nje​ga.
„Pa, šta ćemo onda? Pe​če​no pile sa sa​la​tom? Ne? Mo​žda više vo​liš go​ve​di​nu?
Na​rav​no, a ja ću uze​ti jaje i malo be​log hle​ba. A što se tiče pića - mle​ko za tebe? Do​-
bro. Ja ću uze​ti malo vode, sve​že, iz šume,” Uz ove reči on po​ka​za ru​kom na ko​fi​cu u
su​do​pe​ri.
On sta​vi še​šir i iza​đe iz sobe. Mač​ka pođe za njim do vra​ta, a kad ih je za​tvo​rio za
so​bom, ona osta​de mir​na da nju​ška po pu​ko​ti​na​ma i ču​lji jed​no uho na sva​ki škri​pa​vi
zvuk ne​o​bič​ne sta​re zgra​de.
Vra​ta su se dole otvo​ri​la i za​tvo​ri​la. Mač​ka po​pri​mi ozbi​ljan iz​gled, na tre​nu​tak
sum​nji​čav, a uši joj se spu​sti​še u na​pe​tom iš​če​ki​va​nju. Od​jed​nom usta​de uz tr​zaj re​-
pom i sta​de ne​čuj​no da obi​la​zi ate​lje. Ki​nu​la je na lo​nac sa ter​pen​ti​nom, pa se na​glo
po​vu​kla ka sto​lu, na koji se od​mah po​pe​la; čim je za​do​vo​lji​la ra​do​zna​lost u po​gle​du
valj​ka cr​ve​nog vo​ska za mo​de​lo​va​nje, vra​ti​la se do vra​ta i sela, po​gle​da usme​re​nog
ka pu​ko​ti​ni iz​nad pra​ga. Za​tim se ogla​si vi​so​kim, tan​kim mja​u​kom ne​go​do​va​nja.
Se​vern beše ozbi​ljan kad se vra​tio, ali mač​ka se ra​do​sno i na​klo​no mo​ta​la oko
nje​ga, ta​ru​ći mr​ša​vo telo o nje​go​ve noge, želj​no je gu​ra​la gla​vu u nje​go​vu šaku, i pre​la
dok joj se glas nije po​peo do vi​si​ne pi​ska.
Sta​vio je na sto ko​mad mesa uvi​jen u smeđ pa​pir i ise​kao ga na kri​ške džep​nim no​-
ži​ćem. Uzeo je mle​ko iz boce koja mu je slu​ži​la za le​ko​ve i si​pao ga u ta​nji​rić na lo​ži​-
štu.
Mač​ka čuč​nu pred nje​ga i sta​de is​to​vre​me​no da pre​de i lap​će.
Sku​vao je sebi jaje i po​jeo ga sa kri​škom hle​ba, po​sma​tra​ju​ći mač​ku za​o​ku​plje​nu
na​se​če​nim me​som. Kad je za​vr​šio, na​suo je i is​pio šo​lju vode iz kofe koja je sta​ja​la u
su​do​pe​ri, seo i uzeo mač​ku u kri​lo, gde se od​mah sklup​ča​la i po​če​la da se umi​va. On
po​no​vo poče da go​vo​ri, mi​lu​ju​ći je ne​žno s vre​me​na na vre​me, kao da ne​što na​gla​ša​-
va.
„Maco, ot​krio sam gde živi tvo​ja ga​zda​ri​ca. Nije da​le​ko - ovde je, pod is​tim ovim
kro​vom koji pro​ki​šnja​va, ali u se​ver​nom kri​lu za koje sam mi​slio daje ne​na​sta​nje​no.
To mi je re​kao na​stoj​nik. Igrom slu​ča​ja, ve​če​ras je go​to​vo tre​zan. Ka​sa​pin iz Sen​ske
uli​ce, gde sam ti ku​pio meso, kaže da te po​zna​je, a sta​ri pe​kar Ka​ban te je pre​po​znao
uz ne​po​treb​nu za​je​dlji​vost. Is​pri​ča​li su mi neke ru​žne pri​če o tvo​joj go​spo​da​ri​ci u
koje ne že​lim da ve​ru​jem. Kažu daje is​pra​zna i ta​šta i da juri za za​do​volj​stvi​ma; kažu
da je po​vr​šna i ne​mar​na. Onaj mali skulp​tor iz pri​ze​mlja, koji baš beše ku​po​vao rol​ni​-
ce kod sta​rog Ka​ba​na, ve​če​ras mi se po prvi put obra​tio, iako se uvek po​zdra​vlja​mo
na​klo​nom. On je re​kao daje ve​o​ma lepa i ve​o​ma do​bra. Vi​deo ju je samo jed​nom i ne
zna kako se zove. Za​hva​lio sam mu se - ne znam za​što sam mu se tako to​plo za​hva​lio.
Ka​ban je re​kao: „U ovu pro​kle​tu Uli​cu če​ti​ri ve​tra ta če​ti​ri ve​tra na​no​se samo zle
stva​ri.” Skulp​tor bese zbu​njen, ali kad je iza​šao sa rol​ni​ca​ma, ovaj mi reče: „Si​gu​ran
sam, me​sje, daje do​bra ko​li​ko je i lepa.”
Mač​ka beše za​vr​ši​la sa to​a​le​tom, i sad je meko do​sko​či​la na pod, oti​šla do vra​ta i
po​če​la da nju​ška. On kle​če po​red nje, ot​kop​ča ogr​li​cu i za​dr​ža je u ru​ka​ma ne​ko​li​ko
tre​nu​ta​ka. Na​kon ne​kog vre​me​na reče: „Na sre​br​noj kop​či is​pod šna​le sto​ji ugra​vi​ra​no
ime. Lepo ime, Sil​vi​ja El​ven. Sil​vi​ja je ime žene, El​ven je ime gra​da. U Pa​ri​zu, u ovoj
če​tvr​ti, a iz​nad sve​ga, u ovoj Uli​ci če​ti​ri ve​tra, ime​na se is​tro​še i od​ba​cu​ju kao što se
moda me​nja iz se​zo​ne u se​zo​nu. Znam je​dan gra​dić El​ven, tamo sam se sreo sa Sud​bi​-
nom li​cem u lice; i Sud​bi​na ne beše lju​ba​zna. Ali znaš li daje Sud​bi​na u El​ve​nu ima​la
dru​go ime i da se zva​la Sil​vi​ja?” Vra​tio je ogr​li​cu na me​sto i ustao, po​sma​tra​ju​ći mač​-
ku kako čuči pred za​tvo​re​nim vra​ti​ma.
„Ime El​ven ima dra​ži za mene. Ono mi go​vo​ri o li​va​da​ma i bi​strim re​ka​ma. Ime
Sil​vi​ja me uz​ne​mi​ra​va po​put mi​ri​sa mr​tvog cve​ća.”
Mač​ka mja​uk​nu.
„Da, da”, reče on umi​ru​ju​će, „vra​ti​ću te tamo. Tvo​ja Sil​vi​ja nije moja Sil​vi​ja; svet
je ve​li​ki, a El​ven nije ne​po​znat. Ali u mra​ku i pr​ljav​šti​ni si​ro​ma​šni​jeg Pa​ri​za, u ža​lo​-
snim sen​ka​ma ove vre​me​šne kuće, ta su mi ime​na vrlo dra​ga.”
Po​di​že je u ruke i pođe du​gim ko​ra​ci​ma, ti​him hod​ni​kom do ste​pe​ni​šta. Siđe pet
spra​to​va i do​spe u me​se​či​nom oba​sja​no dvo​ri​šte, pro​đe po​red so​bi​ce ma​log skulp​to​-
ra, a za​tim po​no​vo uđe kroz ka​pi​ju se​ver​nog kri​la i uspe se cr​vo​toč​nim ste​pe​ni​štem
dok ne na​i​đe na za​tvo​re​na vra​ta. Dugo je sta​jao i ku​cao, kad se ne​što po​ma​če iza vra​-
ta; ona se otvo​ri​še i on stu​pi unu​tra. Soba beše mrač​na. Kad je pre​šao pre​ko pra​ga,
mač​ka mu se ote iz ruku i od​sko​či u sen​ke. On oslu​ški​va​še, ali ne ču ni​šta. Ti​ši​na je
pri​ti​ska​la; on upa​li ši​bi​cu. Kraj nje​ga sta​ja​še sto​čić i na sto​či​ću sve​ća u po​zla​će​nom
sveć​nja​ku. Upa​li je i oba​zre se. Oda​ja beše pro​stra​na, za​sto​ri bo​ga​ti ve​zom i te​ški.
Nad ka​mi​nom se uz​di​za​še re​zba​re​ni okvir, po​si​veo od pe​pe​la mr​tvih pla​me​no​va. U
du​bo​koj niši po​kraj pro​zor​skih oka​na sta​ja​še kre​vet, sa ko​jeg su se po​ste​lji​na i pre​kri​-
va​či, meki i fini po​put čip​ke, spu​šta​li do ugla​ča​nog poda. Po​di​že sve​ću iz​nad gla​ve.
Pred nje​go​vim no​ga​ma le​ža​še ma​ra​mi​ca, bla​go na​par​fe​mi​sa​na. Okre​nuo se k pro​zo​ri​-
ma. Is​pred njih je sta​ja​lo ka​na​be, a pre​ko nje​ga behu u zbr​ci po​ba​ca​ne svi​le​na odo​ra,
hrpa čip​ka​stih odev​nih pred​me​ta, be​lih i ne​žnih po​put pa​u​ko​ve mre​že, duge, iz​gu​žva​ne
ru​ka​vi​ce, a na podu is​pred behu du​gač​ke ča​ra​pe, ma​le​ne špi​ca​ste ci​pe​le ijed​na tra​ka
od ru​ži​ča​ste svi​le, po​su​ta cve​ti​ći​ma i sa sre​br​nom šna​lom. On u ču​đe​nju za​ko​ra​či una​-
pred i po​vu​če te​ške za​ve​se iza ko​jih beše kre​vet. Sve​ća u nje​go​voj ruci na tre​nu​tak se
raz​buk​ta; tada nje​go​ve oči pre​sre​to​še po​gled dru​ga dva oka, ši​rom otvo​re​na, na​sme​ja​-
na, a pla​men sve​će pro​su sve​tlost po kosi te​škoj po​put zla​ta.
Ona beše ble​da, ali ne ko​li​ko on; oči joj behu spo​koj​ne, kao u de​te​ta, ali on je zu​-
rio, drh​te​ći od gla​ve do pete, dok mu je sve​ća tre​pe​ri​la u ruci.
Na​po​kon pro​šap​ta: „Sil​vi​ja, to sam ja.”
I po​no​vo reče: „To sam ja.”
A onda, zna​ju​ći da je mr​tva, po​lju​bi je u usta. I to​kom du​gih noć​nih sati mač​ka je
pre​la na nje​go​vim ko​le​ni​ma, ste​za​la i opu​šta​la kan​dže u ja​stu​či​ći​ma, dok je nebo be​le​-
lo nad Uli​com če​ti​ri ve​tra.
 ULI​CA PRVE GRA​NA​TE

(Pre​vod: Mi​le​na Da​su​ki​dis)

„Bu​di​te do​bre vo​lje, su​mor​ni me​sec će proć, i mlad će me​sec usko​ro da

osve​ti nas doć: gle​daj​te kako taj sta​ri, slab, po​vi​jen i bled od go​di​na i
po​sta, kroz tam​nu ne​sta​je noć”[71]

U sobi već bese mrač​no. Vi​so​ki kro​vo​vi pre​ko puta pre​se​ca​li su ono malo pre​o​sta​le
sve​tlo​sti de​cem​bar​skog dana. De​voj​ka pri​vu​če sto​li​cu bli​že pro​zo​ru, oda​bra ve​li​ku
iglu, pro​tu​ri kroz nju nit, i uve​za čvor oko pr​sta. Za​tim ra​ši​ri pre​ko ko​le​na ko​mad ode​-
će za bebu, nagnu se, pre​ki​nu zu​bi​ma nit i iz​vu​če ma​nju iglu koje bese za​de​nu​ta u po​-
rub. Kad je očet​ka​la su​vi​šne kon​či​će i ko​ma​di​će čip​ke, po​no​vo ga po​lo​ži na ko​le​na,
gla​de​ći ga. Onda uze iglu sa ude​nu​tim kon​cem iz svo​je blu​ze i pro​tu​ri je kroz dug​me,
ali se dug​me za​vr​te niz ko​nac, ruka joj za​drh​ta, nit puče, i dug​me se ot​ko​tr​lja po podu.
Ona po​di​že gla​vu. Po​gled joj se za​dr​ža na tra​ci ble​de sve​tlo​sti iz​nad dim​nja​ka. Od​ne​-
kud iz gra​da do​pi​ra​hu zvu​ci po​put uda​lje​nog do​bo​va​nja bub​nje​va, a da​lje, mno​go da​-
lje, ne​ja​sno mu​mla​nje koje se čas po​ja​ča​va​lo, na​ra​sta​lo, tut​nja​lo u da​lji​ni kao lo​mlje​-
nje ta​la​sa o ste​nje, čas se po​no​vo kao ta​las sti​ša​va​lo, re​ža​lo, pre​ti​lo. Hlad​no​ća po​sta​-
de oštri​ja, gor​ka, pro​dor​na hlad​no​ća što se na​pre​že i puc​ka u gre​da​ma i pra​go​vi​ma i
pre​tva​ra ju​če​ra​šnju la​pa​vi​cu u ka​men. Sa uli​ce is​pod raz​le​ga​hu se oštri i me​tal​ni zvu​ci
- kle​pe​ta​nje klom​pi, lu​pe​ta​nje ža​lu​zi​na i vrlo ret​ki ljud​ski gla​so​vi. Va​zduh beše te​žak,
pri​ti​snut cr​nom hlad​no​ćom kao po​kro​vom. Di​sa​nje je pred​sta​vlja​lo bol, kre​ta​nje trud.
Na tu​rob​nom nebu bese ne​če​ga što mori, u smrk​nu​tim obla​ci​ma ne​če​ga što ras​tu​žu​-
je. To ne​što je pro​di​ra​lo u smr​znu​ti grad pre​se​čen smr​znu​tom re​kom, ra​sko​šni grad sa
ku​la​ma i ku​po​la​ma, ke​jo​vi​ma i mo​sto​vi​ma, i sto​ti​na​ma ši​lja​tih tor​nje​va. Pu​za​lo je po
tr​go​vi​ma, oba​vi​ja​lo ave​ni​je i vile, pri​kra​da​lo se po mo​sto​vi​ma i vu​klo se us​kim uli​ca​-
ma La​tin​ske če​tvr​ti[72], sivo pod još si​vljim de​cem​bar​skim ne​bom. Tuga, bes​kraj​na
tuga. Oštra, le​de​na su​sne​ži​ca je po​si​pa​la ploč​nik kao si​tan kri​stal​ni prah. Pro​se​ja​va​la
se po pro​zor​skim ok​ni​ma i go​mi​la​la se u na​no​si​ma po sim​su. Sve​tio sa pro​zo​ra beše
go​to​vo umi​nu​lo, i de​voj​ka se naže nad svoj rad. Ubr​zo po​di​že gla​vu skla​nja​ju​ći lok​ne
sa oči​ju.
„Džek?”
„Dra​ga?”
 „Ne za​bo​ra​vi da oči​stiš pa​le​tu.”
„U redu”, reče on i, uzev​ši pa​le​tu, sede na pod is​pred peći. Gla​va i ra​me​na mu
behu u sen​ci, ali je sve​tlost va​tre pa​da​la pre​ko nje​go​vih ko​le​na i sja​ji​la cr​ve​no na me​-
ta​lu sli​kar​ske špa​tu​le. Kraj nje​ga je sta​ja​la ku​ti​ja sa bo​ja​ma, sa​svim osve​tlje​na. Na
po​klop​cu beše ugra​vi​ra​no:

Dž. TRENT.
Ško​la le​pih umet​no​sti
1870.

Nat​pis beše ukra​šen ame​rič​kom i fran​cu​skom za​sta​vom.

Su​sne​ži​ca je u na​le​ti​ma pa​da​la na pro​zo​re po​kri​va​ju​ći ih zve​zda​ma i di​ja​man​ti​ma,
a za​tim, to​pe​ći se pod to​plim va​zdu​hom iz​nu​tra, sli​va​la se i po​no​vo smr​za​va​la pra​ve​ći
šare na​lik na pa​prat.
Iza peći za​cvi​le pse​tan​ce i začu se lup​ka​nje ša​pi​ca po me​tal​noj opla​ti.
„Džek, dra​gi, ne čini li ti se daje Her​kul gla​dan?”
Tap​ka​nje ša​pi​ca iza peći se po​ja​ča.
„Cvi​li”, na​sta​vi ona ner​vo​zno, „i ako to ne radi zato što je gla​dan, onda je zato
što..”
Glas joj za​drh​ta. Gla​sno bru​ja​nje is​pu​ni va​zduh i pro​zo​ri se za​tre​so​še.
„Oh, Džek”, po​vi​ka ona „još jed​na…”- ali njen glas pri​gu​ši pi​sak gra​na​te koja je
gore pa​ra​la obla​ke.
„Ovo je naj​bli​že do sada”, pro​mr​mlja ona.
„Ma nije”, od​go​vo​ri on raz​dra​ga​no, „ve​ro​vat​no je pala čak na Mon​mar​tru”, pa
kako se ona ne ogla​si, on po​no​vo reče sa to​nom pre​te​ra​ne bez​bri​žno​sti: „Ne bi se mu​-
či​li da ga​đa​ju La​tin​sku če​tvrt; uo​sta​lom, ni ne​ma​ju ba​te​ri​ju koja može da stig​ne dov​-
de.”
Po​sle ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka ona pro​go​vo​ri ve​dro: „Džek, mili, kad ćeš me vo​di​ti da
vi​dim me​sje Ve​sto​ve skulp​tu​re?”
„Mo​gao bih da se kla​dim”, reče on ba​civ​ši pa​le​tu i do​šav​ši do pro​zo​ra po​red nje,
„da je Ko​let bila tamo da​nas.”
„Mo​lim?” upi​ta, a oči joj se ra​ši​ri​še. Za​tim do​da​de: „Oh, to nije do​bro! Stvar​no,
mu​škar​ci su tako na​por​ni kad mi​sle da sve zna​ju! I da ti ka​žem, ako je me​sje Vest za​i​-
sta to​li​ko su​je​tan da po​mi​sli da Ko​let…”
Sa se​ve​ra pro​zvi​žda još jed​na gra​na​ta i sta​de da se ko​vi​tla ne​bom, pro​šav​ši iz​nad
njih uz oteg​nut vri​sak od ko​jeg su pro​zo​ri zve​ča​li.
„To je bilo”, oma​če se nje​mu, „pre​bli​zu da bi bilo pri​jat​no.”
Neko vre​me osta​do​še nemi, a onda on po​no​vo pro​go​vo​ri ve​se​lo: „Haj​de, Sil​vi​ja,
na​sta​vi da ku​diš jad​nog Ve​sta”, ali ona samo uz​dah​nu: „O, bože, ni​kad se neću na​vi​ći
na gra​na​te.”
On sede na ru​ko​hvat fo​te​lje po​red nje.
Ma​ka​ze uz zve​ket pa​do​še na pod; ona za nji​ma baci i ne​do​vr​še​no odel​ce i, skla​pa​-
ju​ći mu ruke oko vra​ta, po​vu​če ga sebi u kri​lo.
„Ne​moj da iz​la​ziš ve​če​ras, Džek.”
On po​lju​bi nje​no po​dig​nu​to lice. „Znaš da mo​ram; ne​moj da mi ote​ža​vaš.”
„Ali kad ču​jem te gra​na​te… a znam da si ti tamo u gra​du…”
„Ali sve pa​da​ju na Mon​martr…”
„Mo​gle bi sve da pad​nu i na Ško​lu le​pih umet​no​sti; sam si re​kao da su dve po​go​-
di​le Kej d’Or​sej…”
„Či​sta ne​zgo​da..
„Džek, smi​luj mi se! Po​ve​di me sa so​bom!”
„A ko će osta​ti ovde da nam spre​mi ve​če​ru?”
Ona se po​di​že i baci se na kre​vet.
„Ah, znam da mo​raš da ideš, ali ne mogu da se na​vik​nem na to; pre​kli​njem te da
ma​kar ne za​ka​sniš na ve​če​ru. Kad bi samo znao kroz šta pro​la​zim! Ja… ne mogu ni​šta
pro​tiv toga; mo​raš ima​ti str​plje​nja sa mnom, dra​gi.”
On reče: „Tamo je be​zbed​no ko​li​ko i u na​šoj kući.” Po​sma​tra​la gaje kako puni pe​-
tro​lej​ku, a kad ju je upa​lio i uzeo še​šir da kre​ne, ona po​sko​či i ćut​ke se pri​vi uz nje​ga.
Na​kon jed​nog tre​nut​ka on reče: „Sil​vi​ja, sad za​pam​ti da se moja hra​brost osla​nja na
tvo​ju. Haj​de sad, mo​ram da kre​nem!” Ona se ne po​ma​če, a on po​no​vi: „Mo​ram da
idem.” Onda ona uz​ma​če una​zad, a nje​mu se uči​ni da će pro​go​vo​ri​ti pa sa​če​ka. Ali
ona gaje samo gle​da​la i on je, po​ma​lo ne​str​plji​vo, po​lju​bi po​no​vo re​kav​ši: „Ne bri​ni,
naj​dra​ža moja.”
Kad je sti​gao do po​sled​njeg ste​pe​ni​šta na putu ka uli​ci, jed​na žena hra​mlju​ći iza​đe
iz do​ma​re​vog sta​na, ma​šu​ći pi​smom i do​zi​va​ju​ći:..Me​sje Džek! Me​sje Džek! Ovo vam
je osta​vio me​sje Fa​lo​bi!” On uze pi​smo i pro​či​ta ga oslo​njen na do​vra​tak.

„Dra​gi Džek,
Ve​ru​jem da je Brejt pot​pu​no švorc, a si​gu​ran sam daje i Fa​lo​bi. Brejt
se kune da nije, a Fa​lo​bi se kune da je​ste, pa mo​žeš i sam da iz​vu​češ za​-
ključ​ke. Imam plan za ve​če​ru i ako upa​li, po​zva​ću i vas, dru​ga​ri.
Iskre​no tvoj,
Vest.

P. S. Fa​lo​bi je pro​dr​mao Hart​ma​na i nje​go​vu eki​pu, bogu hva​la! Ne​-

 što je tu tru​lo, a može biti i daje on jed​no​stav​no škr​ti​ca.
P. P. S. Očaj​nič​ki sam za​lju​bljen, kao što do​sad ni​sam bio, ali si​gu​ran
sam da ona za mene mari ma​nje nego za lanj​ski sneg.”

„Do​bro”, reče Trent ku​će​pa​zi​telj​ki uz osmeh. „Nego, re​ci​te mi kako je papa-Ko​-

tar?”
Sta​ri​ca sta​de da od​ma​hu​je gla​vom i po​ka​za ka kre​ve​tu iza za​ve​sa u ku​ći​ci.
„Čika Ko​tar!” po​vi​ka on ve​se​lo, „kako su da​nas rane?”
Ode do kre​ve​ta i po​vu​če za​ve​se. Star čo​vek je le​žao među po​gu​žva​nim čar​ša​vi​ma.
„Bo​lje?” na​sme​ši se Trent.
„Bo​lje”, po​no​vi čo​vek umor​no. Na​kon krat​ke pa​u​ze reče: „Ima​te li ka​kvih ve​sti,
me​sje Džek?”
„Ni​sam iz​la​zio da​nas. Do​ne​ću vam sve gla​si​ne koje ču​jem, mada samo nebo zna
da mi je do​sta gla​si​na”, do​da​de sebi u bra​du. Za​tim po​no​vo gla​sno reče: „Raz​ve​dri​te
se; iz​gle​da​te bo​lje.”
„A na​pa​di?”
„Ah, što se na​pa​da tiče, to je to za ovu ne​de​lju. Ge​ne​ral Tro​ši je si​noć iz​dao na​re​-
đe​nja.”
„Biće stra​šno.”
„Biće muč​no”, po​mi​sli Trent iza​šav​ši na uli​cu i skre​nuv​ši za ugao ka Sen​skoj uli​-
ci, „po​ko​lj, po​ko​lj, fuj! Dra​go mi je što ne idem.”
Uli​ca bese go​to​vo sa​svim pu​sta. Ne​ko​li​ko žena umo​ta​nih u po​ha​ba​ne voj​nič​ke ogr​-
ta​če vu​klo se po za​le​đe​nom ploč​ni​ku, a neka jad​no ode​ve​na lu​ta​li​ca vre​ba​še iz​nad ka​-
na​li​za​ci​o​nog od​vo​da na uglu bu​le​va​ra. Ko​no​pac ve​zan oko stru​ka dr​ža​še nje​go​ve rite
za​jed​no. Sa ko​nop​ca je vi​sio pa​cov, još to​pao i kr​vav.
„Evo još jed​nog unu​tra”, vik​nu on Tren​tu, „po​go​dio sam ga, ali mi je uma​kao.”
Trent pre​đe uli​cu i za​pi​ta: „Ko​li​ko?”
„Dva fran​ka za če​tvrt ovog de​be​log; to​li​ko na daju na pi​ja​ci Sen Žer​men.”
Pre​ki​de ga sna​žan na​pad ka​šlja, ali on samo obri​sa lice dla​nom i lu​ka​vo po​gle​da
Tren​ta.
„Pro​šle ne​de​lje ste mo​gli da ku​pi​te pa​co​va za šest fra​na​ka, ali”, i ovde on gad​no
opso​va, „pa​co​vi su oti​šli iz Sen​ske uli​ce i sad ih ubi​ja​ju tamo kod nove bol​ni​ce. Daću
vam ovog za se​dam fra​na​ka. Mogu da ga pro​dam za de​set na Ostr​vu Sen Luj.”
„La​žeš”, reče Trent, „i, da ti ka​žem: pro​baš li samo da po​dva​liš ne​ko​me iz ove če​-
tvr​ti, lju​di će po krat​kom po​stup​ku za​vr​ši​ti sa to​bom i tvo​jim pa​co​vi​ma.”
Sta​jao je tako ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka po​sma​tra​ju​ći lu​ta​li​cu koji se pre​tva​rao da ba​la​vi.
Za​tim mu, sme​ju​ći se, do​ba​ci fra​nak. De​čak ga uhva​ti i, sta​viv​ši ga u usta, sta​de da se
vrti oko od​vo​da. Krat​ko je ču​čao, ne​po​kre​tan, pri​pra​van, oči​ju pri​ko​va​nih za re​šet​ke
od​vo​da, a za​tim sko​či na​pred i za​vi​tla ka​men u otvor. Trent ga osta​vi da do​kraj​či sna​-
žnog si​vog pa​co​va koji se uvi​jao i ci​čao na ula​zu u od​vod.
„Pret​po​sta​vljam da će i Brejt sti​ći dov​de”, po​mi​sli on; „si​ro​ti dru​škan.” Za​tim po​-
žu​ri iza ugla u pr​lja​vi pa​saž Uli​ce le​pih umet​no​sti i uđe u tre​ću kuću sle​va.
„Me​sje je kod kuće”, us​trep​ta​lim gla​som reče ku​će​pa​zi​te​lj.
Kuća? Pot​pu​no pra​zan ta​van, iz​u​zev gvo​zde​nog kre​ve​ta u uglu i ta​ko​đe gvo​zde​nog
la​vo​ra i bo​ka​la na podu.
Vest se po​ja​vi na vra​ti​ma na​mi​gu​ju​ći vrlo ta​jan​stve​no i po​ka​za Tren​tu da uđe.
Brejt koji je sli​kao u kre​ve​tu kako bi se ugre​jao po​di​že po​gled, na​sme​ja se i ru​ko​va se
s njim.
„Ika​kvih ve​sti?”
Po​vr​šno pi​ta​nje dobi uo​bi​ča​jen od​go​vor: „Ni​šta osim topa.”
Trent sede na kre​vet.
„Gde li si, za ime sve​ta, na​ba​vio to?” hte​de da zna, po​ka​zu​ju​ći na po​lu​po​je​de​no
pile koje se sme​sti​lo u la​vo​ru za pra​nje.
Vest se is​ke​zi.
„Šta ste vas dvo​ji​ca, mi​li​o​ne​ri? Go​vo​ri​te.”
Brejt za​po​če, kao malo po​sra​mljen: „Ah, to ti je je​dan od Ve​sto​vih po​dvi​ga”, ali
Vest ga pre​se​če i reče da će sam is​pri​ča​ti pri​ču.
„Vi​diš, pre op​sa​de na​pi​sao sam pre​po​ru​ku za iz​ve​snog „tipa” ovde, jed​nog de​be​-
log ban​ka​ra, ne​mač​ko-ame​rič​ka vr​sta. Po​zna​ta ti je ta sor​ta, vi​dim. Pa, na​rav​no da sam
za​bo​ra​vio da od​ne​sem pi​smo, ali ju​tros sam, pro​ce​niv​ši daje pri​li​ka po​volj​na, re​šio
da ga po​zo​vem.
Zli​ko​vac živi u obi​lju; va​tre, deč​ko moj! Va​tre u pred​so​blji​ma! Ba​tler se ne​kad na​-
po​kon udo​sto​jio da od​ne​se moje pi​smo i po​set​ni​cu gore osta​viv​ši me da če​kam u pre​-
dvor​ju, što mi se nije do​pa​lo pa sam ušao u prvu pro​sto​ri​ju koju sam ugle​dao i uma​lo
se one​sve​stio od pri​zo​ra go​zbe na sto​lu po​red ka​mi​na. Eto ti ba​tle​ra, i to vrlo dr​skog.
Ne, o ne, nje​gov go​spo​dar „nije kod kuće, i za​pra​vo je tre​nut​no pre​za​u​zet da bi pri​mao
pre​po​ru​ke; op​sa​da, mno​go po​slov​nih po​te​ško​ća…”
A ja ti lepo ba​tle​ra po bra​di, ma​znem ovo pile sa sto​la, ba​cim po​set​ni​cu na pra​zan
ta​njir i, na​zvav​ši ba​tle​ra odre​đe​nom vr​stom pru​ske svi​nje, iz​mar​ši​ram na​po​lje sa rat​-
nim ple​nom.”
Trent od​mah​nu gla​vom.
„Za​bo​ra​vih da ka​žem da Hart​man če​sto ve​če​ra tamo, pa sam sam iz​vu​kao za​ključ​-
ke”, na​sta​vi Vest. „E sad, što se tiče ovog pi​le​ta, po​lo​vi​na je za Brej​ta i mene, a po​lo​-
vi​na za Ko​let, ali ti ćeš mi na​rav​no po​mo​ći da po​je​dem svoj deo jer ni​sam gla​dan.”
„Ni​sam ni ja”, do​da​de Brejt, ali Trent za​vr​te gla​vom osmeh​nuv​ši se oja​đe​nim li​ci​-
ma pred so​bom i reče: „Ka​kva glu​post! Zna​te da ja ni​kad ni​sam gla​dan!”
Vest je okle​vao, cr​ve​neo, za​tim na​se​kao Brej​tov deo, ali ni​šta nije jeo. Po​že​leo im
je laku noć i od​ju​rio u Uli​cu Ser​pen​te broj 470 gde je ži​ve​la lepa de​voj​ka po ime​nu
Ko​let, si​ro​če na​kon bit​ke u Se​da​nu[73]. Bog je sve​ti znao oda​kle je do​la​zi​lo ru​me​ni​lo
u nje​ne ob​ra​ze, kad je op​sa​da tako te​ško pala na si​ro​ti​nju.
„To pile će je ob​ra​do​va​ti, ali za​pra​vo mi​slim daje za​lju​blje​na u Ve​sta”, reče Trent.
Onda pri​đe kre​ve​tu. „Je li, ma​to​ri, i bez uz​mi​ca​nja, ču​ješ: ko​li​ko ti je osta​lo?”
Ovaj je okle​vao i cr​ve​neo.
„Haj​de, sta​ri moj”, na​va​lji​va​še Trent.
Brejt iz​vu​če nov​ča​nik is​pod ja​stu​ka i pre​da​de ga pri​ja​te​lju sa jed​no​stav​no​šću koja
ga dimu.
„Se​dam mu si​no​va”, reče on dok je bro​jao no​vac, „stvar​no me za​ma​raš! Za​što mi
se nisi ja​vio, za ime sve​ta? To je stvar​no pro​kle​to glu​po, Brejt! Ko​li​ko puta mo​ram da
po​na​vljam istu stvar i da ti ob​ja​šnja​vam da ako ja imam nov​ca, onda je moja du​žnost
da ga de​lim, kao što je tvo​ja du​žnost i du​žnost sva​kog Ame​ri​kan​ca da ga po​de​li sa
mnom? Ne mo​žeš da do​bi​ješ ni cen​ta, grad je blo​ki​ran, a ame​rič​ki mi​ni​star ima pune
ruke ne​mač​kog olo​ša i pi​taj boga čega sve ne! Za​što se lepo ne ura​zu​miš?”
„Ja… hoću, Trent, ali to je oba​ve​za koju ja mo​žda ni​kad neću moći ni de​li​mič​no
da is​pu​nim, ja sam si​ro​ma​šan i..
„Na​rav​no da ćeš mi vra​ti​ti! Da sam ja ze​le​naš, uzeo bih tvoj ta​le​nat kao ga​ran​ci​ju.
Kad bu​deš bo​gat i po​znat…”
„Ne po​či​nji, Trent…”
„U redu, ali do​sta​je bilo maj​mu​ni​sa​nja.”
On uba​ci ne​ko​li​ko zlat​nih nov​či​ća u nov​ča​nik, ugu​ra ga na​zad is​pod ma​dra​ca i
osmeh​nu se Brej​tu.
„Ko​li​ko imaš go​di​na?” upi​ta.
„Še​sna​est.”
Trent ne​žno spu​sti ruku na pri​ja​te​lje​vo rame. „A ja imam dva​de​set dve i, što se
tebe tiče, imam pra​va kao da sam ti deda. Ra​di​ćeš kako ti ka​žem dok ne na​pu​niš dva​-
de​set jed​nu.”
„Do​tad će se op​sa​da za​vr​ši​ti, na​dam se”, reče Brejt, po​ku​šav​ši da se na​sme​je, ali
ne​i​zgo​vo​re​na mo​li​tva u nji​ho​vim sr​ci​ma „Ko​li​ko još, o bože, ko​li​ko još!” dobi od​go​-
vor u vidu stre​lo​vi​tog fi​ju​ka gra​na​te što se te de​cem​bar​ske ve​če​ri vi​nu​la nad oluj​nim
obla​ci​ma.

II
Na ula​zu u kuću u Uli​ci Ser​pen​te, Vest je sta​jao i lju​ti​to go​vo​rio. Re​kao je da ga ne za​-
ni​ma da li se Hart​ma​nu to do​pa​da ili ne, i da on nje​mu go​vo​ri, bez na​me​re da se ra​-
spra​vlja sa njim.
„I ti na​zi​vaš sebe Ame​ri​kan​cem!” po​dru​glji​vo će on. „Ber​lin i pa​kao su pre​pu​ni
ta​kvih Ame​ri​ka​na​ca. Do​la​ziš tu da se mo​taš oko Ko​let sa dže​po​vi​ma pu​nim be​log hle​-
ba i go​ve​di​ne, sa bo​com vina od tri​de​set fra​na​ka, a ne mo​žeš da iz​dvo​jiš do​lar za
Ame​rič​ku am​bu​lan​tu i jav​nu po​moć; do​lar koji Brejt daje, a umi​re od gla​di!”
Hart​man se po​vu​če do ivič​nja​ka, ali ga je Vest pra​tio lica na​mr​če​nog po​put oluj​-
nog obla​ka. „Da se nisi usu​dio da se na​zi​vaš mo​jim ze​mlja​kom”, re​žao je, „ne, ni
umet​ni​kom! Umet​ni​ci se ne uvla​če u slu​žbu na​rod​ne od​bra​ne pu​ze​ći kao crvi, da u toj
slu​žbi ne bi ra​di​li ni​šta nego se kao pa​co​vi hra​ni​li hra​nom za na​rod! I da ti ka​žem
sad”, na​sta​vi on spu​stiv​ši glas, jer Hart​man ustuk​nu kao da gaje neko ubo, „bo​lje bi ti
bilo da se klo​niš te al​za​ške ta​ver​ne i onih sa​mo​u​ve​re​nih lu​pe​ža koji je po​se​ću​ju. Znaš
valj​da šta oni rade sa sum​njiv​ci​ma!”
„La​žeš, pse​to!” po​vi​ka Hart​man i za​vi​tla bocu koju je dr​žao u ruci pra​vo Ve​stu u
lice. Vest ga u tre​nu do​gra​bi za gušu, pri​ko​va ga uza zid i opa​ko ga pro​dr​ma.
„Slu​šaj me sad”, pro​ce​di on kroz sti​snu​te zube, „ti si već sum​njiv i - ku​nem ti se -
ve​ru​jem da si pla​će​ni špi​jun! Ot​kri​va​nje ta​kvih šte​to​či​na nije moja stvar i ne na​me​ra​-
vam da te pot​ka​žem, ali ovo nek ti bude ja​sno: Ko​let te ne voli, a ja ne mogu da te
pod​ne​sem, i ako te po​no​vo za​tek​nem u ovoj uli​ci, neće ti biti pri​jat​no. Gubi se sad,
do​te​ra​ni pru​ski gade!”
Hart​ma​nu pođe za ru​kom da iz​vu​če nož iz dže​pa, ali Vest mu ga ote i obo​ri Hart​-
ma​na na ivič​njak. De​čak koji je ovo vi​deo pr​šte u zvo​nak smeh koji je grom​ko od​je​ki​-
vao ti​hom uli​com. Od​mah po​tom pro​zo​ri po​če​še da se po​di​žu svu​da una​o​ko​lo i na nji​-
ma se po​ja​vi​še re​do​vi une​zve​re​nih lica koja hte​do​še da zna​ju za​što se ti lju​di sme​ju u
gra​du koji umi​re od gla​di.
„Je l’ to po​be​da?” upi​ta je​dan.
„Po​gle​daj”, po​vi​ka Vest dok se Hart​man po​di​zao sa ploč​ni​ka, „gle​daj! ci​ci​jo! po​-
gle​daj ta lica!” Ali Hart​man nje​mu upu​ti po​gled koji ni​kad neće za​bo​ra​vi​ti i ode bez
reči. Trent koji se iz​ne​na​da po​ja​vio iza ugla ra​do​zna​lo po​gle​da u Ve​sta, a ovaj samo
klim​nu gla​vom pre​ma vra​ti​ma i reče: „Uđi, Fa​lo​bi je gore.”
„Šta ra​diš s tim no​žem?” za​pi​ta Fa​lo​bi kad su Trent i Vest ušli u stu​dio.
Vest po​gle​da svo​ju po​vre​đe​nu ruku koja je i da​lje gr​če​vi​to dr​ža​la nož, re​kav​ši
samo: „Slu​čaj​no sam se po​se​kao.” Za​tim baci nož u ćo​šak i opra krv sa pr​sti​ju.
Fa​lo​bi, de​beo i lenj, po​sma​tra​še ga bez ko​men​ta​ra, ali Trent pođe ka Fa​lo​bi​ju
sme​še​ći se, i de​lom po​ku​ša​va​ju​ći da do​mi​sli šta se to do​go​di​lo.
„Ti i ja ima​mo da raš​či​sti​mo neka sit​na crev​ca!” reče on.
 „Gde su? Gla​dan sam”, od​go​vo​ri Fa​lo​bi glu​me​ći če​žnju, ali Trent se na​mr​šti i reče
mu da sa​slu​ša.
„Ko​li​ko sam ti po​zaj​mio pre ne​de​lju dana?”
„Tri​sta osam​de​set fra​na​ka”, od​go​vo​ri ovaj sa pri​zvu​kom ka​ja​nja.
„Pa gde su?”
Fa​lo​bi sta​de da na​bra​ja za​pe​tlja​na ob​ja​šnje​nja koja Trent ubr​zo pre​se​če.
„Znam, spi​skao si ih-uvek ih spi​skaš. Uop​šte me ne za​ni​ma šta si ra​dio pre op​sa​-
de; znam da si bo​gat i da imaš pra​vo da ba​caš svoj no​vac kako god že​liš, i znam da se
to, uop​šte​no go​vo​re​ći, mene i ne tiče. Ali sad me se tiče jer ja mo​ram da pri​ku​pljam
fon​do​ve dok ti ne do​bi​ješ još nov​ca, što se neće do​go​di​ti dok se op​sa​da ne za​vr​ši na
ovaj ili onaj na​čin. Ja hoću da po​de​lim ono što imam, ali neću da gle​dam kako se to
baca kroz pro​zor. O, da, na​rav​no da znam da ćeš mi na​dok​na​di​ti, ali ne radi se o tome.
I, uo​sta​lom, mi​šlje​nje je tvo​jih pri​ja​te​lja, ma​to​ri, da ti malo uz​dr​ža​va​nja od me​sna​tih
za​do​volj​sta​va neće na​ško​di​ti. Stvar​no is​pa​daš na​ka​za u ovom gra​du iz​glad​ne​lih ko​stu​-
ra!”
„Je​sam pri​lič​no pod​go​jen”, pri​zna​de ovaj.
„Je li isti​na da si ostao bez nov​ca?”
„Isti​na je”, uz​dah​nu on.
„A ono pe​če​no pra​se u Uli​ci Sent-Ono​re - je T sti​glo?” na​sta​vi Trent.
„M—mo​lim?” za​mu​ca ovaj za​ne​mo​ća​lo.
„Ah - tako sam i mi​slio! Uhva​tio sam te us​hi​će​nog nad tim pra​se​tom već de​se​ti​nu
puta!”
Za​tim kroz smeh dade Fa​lo​bi​ju sve​ža​nj od dva​de​set fra​na​ka i reče mu: „Ako i ovo
ode na ra​skoš, mo​ra​ćeš da pre​ži​viš od sop​stve​nog mesa.” Iz​go​vo​riv​ši to, ode da po​-
mog​ne Ve​stu koji je se​deo po​red la​vo​ra za pra​nje i po​ve​zi​vao šaku.
Vest ga za​mo​li da mu veže čvor, a onda reče: „Se​ćaš se juče kad sam osta​vio tebe
i Brej​ta i kre​nuo da Ko​let od​ne​sem pile?”
„Pile! Bla​gi bože!” za​ku​ka Fa​lo​bi.
„Pile”, po​no​vi Vest uži​va​ju​ći u Fa​lo​bi​je​voj pat​nji „ja… to jest, mo​ram da ob​ja​-
snim da su se stva​ri pro​me​ni​le. Ko​let i ja - mi ćemo se ven​ča​ti…”
„Šta… šta je bilo sa pi​le​tom?” za​va​pi Fa​lo​bi.
„Za​če​pi!” za​sme​ja se Trent, uhva​ti Ve​sta pod​ru​ku i pođe s njim ka ste​pe​ni​štu.
„Jad​no malo”, reče Vest, „za​mi​sli samo, ne​de​lju dana ni ive​rak nije ima​la da pot​-
pa​li va​tru. Nije hte​la da mi to kaže jer je mi​sli​la da su mi drva po​treb​na za gli​ne​nu fi​-
gu​ru. Uh! Kad sam to čuo, raz​bio sam zlo​če​stu gli​ne​nu nim​fu na ko​ma​de, a osta​tak
može da se za​mr​zne i obe​si!” Tre​nu​tak ka​sni​je do​da​de sti​dlji​vo: „Ho​ćeš li da svra​tiš
us​put i po​že​liš joj bon soir[74]? Ona je u bro​ju 17.”
 „Hoću”, reče Trent i ode, ne​žno za​tvo​riv​ši vra​ta za so​bom.
Za​stao je na tre​ćem od​mo​ri​štu, upa​lio ši​bi​cu, pre​gle​dao bro​je​ve iz​nad reda po​ha​-
ba​nih vra​ta i po​ku​cao na broj 17.
„C’est toi Geor​ges?[75]„ Vra​ta se otvo​ri​še.
„Oh, par​don, me​sje Džek, mi​sli​la sam da je me​sje Vest”, a za​tim na​glo po​cr​ve​nev​-
ši do​da​de:..Ah, vi​dim da ste već čuli! Oh, hva​la vam mno​go na le​pim že​lja​ma, mi se
za​i​sta jako vo​li​mo… pro​sto umi​rem da vi​dim Sil​vi​ju, da joj ka​žem i…”
„I - šta?” na​sme​ja se Trent.
„Mno​go sam sreć​na”, uz​dah​nu ona.
„On je či​sto zla​to”, uz​vra​ti Trent, a za​tim ve​se​lo do​da​de: „Že​lim da ti i Džordž
do​đe​te ve​če​ras kod nas na ve​če​ru. Da se malo po​ča​sti​mo, vi​diš - Sil​vi​ja su​tra sla​vi.
Puni de​vet​na​est. Pi​sao sam Tomu, a i Ge​ma​le​ko​vi će doći sa svo​jom ro​đa​kom Odil.
Fa​lo​bi se oba​ve​zao da ne do​vo​di ni​ko​ga sa so​bom.”
De​voj​ka sti​dlji​vo pri​hva​ti po​ziv, iz​re​če pre​gršt sr​dač​nih po​zdra​va za Sil​vi​ju i po​-
že​le mu laku noć.
On iza​đe na uli​cu, ko​ra​ča​ju​ći žu​stro jer hlad​no​ća beše gor​ka i, pre​se​kav​ši Me​se​-
če​vu uli​cu, uđe u Sen​sku uli​cu. Zim​sko veče spu​sti​lo se brzo, go​to​vo bez pred​zna​ka,
ah nebo beše ve​dro i mi​ri​ja​de zve​zda bli​sta​še po nje​mu. Bom​bar​do​va​nje se beše raz​-
ja​ri​lo - po​sto​ja​na gr​mlja​vi​na koja se va​lja​la iz grla pru​skih to​po​va beše is​pre​ki​da​na
sna​žnim po​tre​si​ma sa Mon Va​le​ri​ja​na.
Gra​na​te su kr​sta​ri​le ne​bom osta​vlja​ju​ći tra​go​ve po​put zve​zda pa​da​li​ca, a sad, kad
se okre​nuo na​zad da po​gle​da, pla​ve i cr​ve​ne ra​ke​te buk​ta​le su iz​nad ho​ri​zon​ta iz prav​-
ca tv​rđa​ve lsi, dok je Se​ver​na tv​rđa​va plam​te​la po​put lo​ma​če.
„Do​bre ve​sti!” po​vi​ka neki čo​vek na bu​le​va​ru Sen Žer​men. Kao ne​kom ča​ro​li​jom,
uli​ce se na​pu​ni​še lju​di​ma - uz​drh​ta​lim lju​di​ma koji su mr​mo​ri​li i cvo​ko​ta​li ški​lje​ći.
„Žak!” vik​nu je​dan. „Voj​ska Lo​a​re!”
„Ah! mon vi​e​ux[76], zna​či na​po​kon je sti​gla! Re​kao sam ti! Re​kao sam ti! Su​tra -
no​ćas - ko zna?”
„Je li isti​na? Je li to de​fan​zi​va?”
Neko reče: „O, bože - na​pad - a moj sin?” Neko dru​gi po​vi​ka: „Na Senu? Kažu da
mogu da se vide sig​na​li voj​ske Lo​a​re sa Pon Nefa.”
Ne​da​le​ko od Tren​ta sta​ja​lo je dete koje je ne​pre​sta​no po​na​vlja​lo: „Mama, mama,
ho​će​mo li onda su​tra moći da je​de​mo beli hleb?” Po​red nje​ga neki se sta​rac nji​hao i
po​sr​tao sme​žu​ra​nih ruku pri​ti​snu​tih na gru​di, mr​mlja​ju​ći kao da je van pa​me​ti.
„Da li je mo​gu​će? Ko je do​neo ve​sti? Obu​ćar iz Uli​ce Busi je to pre​neo od mo​bi​-
li​sa​nog pri​prav​ni​ka koji je čuo kako stre​lac prve kla​se to po​na​vlja ka​pe​ta​nu Na​ci​o​nal​-
ne gar​de.”
 Trent je pra​tio go​mi​lu koja se uzru​ja​no ko​tr​lja​la Sen​skom uli​com ka reci.
Ra​ke​ta za ra​ke​tom pre​se​ca​la je nebo; sada sa Mon​mar​tra za​zve​ča top, a ba​te​ri​je na
Mon​pa​ma​su ot​po​zdra​vi​še tre​skom. Most beše za​kr​čen lju​di​ma.
Trent za​pi​ta: „Ko je vi​deo sig​na​le voj​ske Lo​a​re?”
„Če​ka​mo na njih”, sti​že od​go​vor.
On po​gle​da ka se​ve​ru. Di​vov​ski obris Tri​jum​fal​ne ka​pi​je od​jed​nom osta​de is​cr​tan
u cr​nom re​lje​fu na​spram ble​ska topa. Tu​ta​nj oruž​ja pro​stre se duž keja i sta​ri most za​-
drh​ta.
Za​tim na​no​vo tre​pe​ra​va i sna​žna ek​splo​zi​ja po​tre​se most nad Poan du Zu​rom, a
po​tom či​tav istoč​ni be​dem utvr​đe​nja pla​nu i za​škri​pa i ra​za​su cr​ve​ne pla​me​no​ve ka
nebu.
„Je li iko ugle​dao sig​na​le?” po​no​vo upi​ta.
„Če​ka​mo”, beše od​go​vor.
„Da, če​ka​ju”, pro​mr​mlja čo​vek iza nje​ga, „če​ka​ju, bo​le​sni, iz​glad​ne​li, smr​znu​ti,
ali če​ka​ju. Tre​ba da se ide u de​fan​zi​vu? Kre​ću dra​ge vo​lje. Tre​ba da se umre od gla​-
di? Umi​ru od gla​di. Ne​ma​ju oni vre​me​na da raz​mi​šlja​ju o pre​da​ji. Jesu li to he​ro​ji, ti
Pa​ri​ža​ni? Od​go​vo​ri mi, Trent!”
Hi​rurg iz Ame​rič​ke am​bu​lan​te okre​te se i pre​đe po​gle​dom pre​ko gru​do​bra​na na
mo​stu.
„Ima li ka​kvih ve​sti, dok​to​re?” upi​ta Trent me​ha​nič​ki.
„Ve​sti?” reče dok​tor; „ne, a da ja znam. Ne​mam ja vre​me​na da znam ve​sti. Na šta
su se na​me​ri​li svi ovi lju​di?”
„Kažu da je voj​ska Lo​a​re sin​ga​li​zi​ra​la Mon Va​le​ri​ja​nu.”
„Si​ro​te bu​da​le.” Dok​tor se na tre​nu​tak osvr​te una​o​ko​lo, a za​tim na​sta​vi: „To​li​ko
sam iz​ner​vi​ran i za​bri​nut da ne znam šta da ra​dim. Po​sle po​sled​njeg na​pa​da ima​li smo
po​sla u pe​de​set am​bu​lan​ti oko tih jad​nih le​še​va. Su​tra će novi na​pad, i vo​leo bih da vi
mom​ci do​đe​te do šta​ba. Tre​ba​će im do​bro​volj​ci. Kako je go​spo​đa?” do​da​de on iz​ne​-
na​da.
„Do​bro”, od​go​vo​ri Trent, „ali iz​gle​da da je sva​kim da​nom sve više uz​ne​mi​re​na.
Tre​ba​lo bi da sam sad po​red nje.”
„Paži na nju”, reče dok​tor, a za​tim do​da​de ba​ca​ju​ći oštar po​gled na lju​de oko
sebe: „Ne mogu sad da za​sta​jem - laku noć!” Dok se žur​no uda​lja​vao, pro​mr​mlja po​-
no​vo: „Si​ro​te bu​da​le!”
Trent se naže pre​ko gru​do​bra​na i zač​ki​lji se u crnu vodu koja se mi​go​lji​la među lu​-
ko​vi​ma. Tam​ni obri​si, no​še​ni br​zom stru​jom, uda​ra​li su o ka​me​ne stu​bo​ve uz zvu​ko​ve
dro​blje​nja i ce​pa​nja, za​tim bi se na​krat​ko za​vr​te​li, a onda od​ju​ri​li da​lje u tamu. Led iz
Mame[77].
 Dok je sta​jao tako zu​re​ći u vodu, na nje​go​vo rame spu​sti se šaka. „Po​zdrav, Sa​-
dark!” us​klik​nu on okre​nuv​ši se. „Čud​no što te sre​ćem ovde!”
„Trent, imam ne​što da ti ka​žem. Ne​moj da osta​ješ ovde, ne ve​ruj u voj​sku Lo​a​re”,
reče ata​še ame​rič​kog po​slan​stva, uze ga pod​ru​ku i od​vu​če ga pre​ma Lu​vru.
„Zna​či još jed​na laž!” gor​ko reče Trent.
„Još gore - mi u po​slan​stvu zna​mo - ne mogu da go​vo​rim o tome. Ali ni​sam to do​-
šao da ti ka​žem. Ne​što se do​go​di​lo ovog po​pod​ne​va. Lju​di su bili po​sla​ti u al​za​šku ta​-
ver​nu i uhap​šen je Ame​ri​ka​nac po ime​nu Hart​man. Po​zna​ješ li ga?”
„Znam Nem​ca koji se pred​sta​vlja kao Ame​ri​ka​nac - zove se Hart​man.”
„E pa, uhap​šen je pre jed​no dva sata. Na​me​ra​va​ju da ga stre​lja​ju.”
„Šta!”
„Na​rav​no, po​slan​stvo neće do​zvo​li​ti da ga stre​lja​ju tek tako, ali do​ka​zi de​lu​ju
uver​lji​vo.”
„Je li on špi​jun?”
„Pa, pa​pi​ri pro​na​đe​ni u nje​go​voj sobi do​volj​ni su za op​tu​žbu, a osim toga, uhva​-
ćen je u pro​ne​ve​ri hra​ne Jav​nog ko​mi​te​ta za hra​nu, bar tako kažu. Iz​vu​kao je por​ci​je za
pe​de​se​to​ro, kako - ne znam. On tvr​di da je ame​rič​ki umet​nik u Pa​ri​zu, a mi u po​slan​-
stvu smo mo​ra​li da uz​me​mo to u ob​zir. Gad​no za​me​ša​telj​stvo.”
„Va​ra​ti lju​de u ova​kvom tre​nut​ku gore je nego opljač​ka​ti ku​ti​ju za do​bro​tvor​ne pri​-
lo​ge”, uz​vik​nu Trent lju​ti​to. „Neka ga stre​lja​ju!”
„On je ame​rič​ki dr​ža​vlja​nin.”
„Da, oh da”, reče ovaj pun gor​či​ne.,Ame​rič​ko dr​ža​vljan​stvo je stvar​no dra​go​ce​na
po​vla​sti​ca kad sva​ki Šva​ba sa cvi​ke​ri​ma može da…” On se za​grc​nu od besa.
Sa​dark se to​plo ru​ko​va s njim. „Ne može ni​šta da se ura​di, mi ćemo mo​ra​ti da pre​-
u​zme​mo telo. Bo​jim se da mogu da te po​zo​vu da ga iden​ti​fi​ku​ješ kao ame​rič​kog umet​-
ni​ka”, iz​go​vo​ri on sa sen​kom osme​ha koja se je​dva na​slu​ći​va​la na nje​go​vom du​bo​ko
iz​bo​ra​nom licu, i ode kroz vrt Kors la Ren.
Trent tiho opso​va, a po​tom iz​vu​če ča​sov​nik. Se​dam sati. „Sil​vi​ja će se uz​ne​mi​ri​-
ti”, po​mi​sli i po​žu​ri ka reci. Go​mi​la se i da​lje ti​ska​la tre​su​ći se na mo​stu; iz​gle​da​še
kao su​mor​na, ža​lo​sna pa​stva koja upi​re po​gle​de u noć, oče​ku​ju​ći sig​na​le voj​ske Lo​a​-
re. Nji​ho​va srca su ot​ku​ca​va​la tre​nut​ke do palj​be plo​tu​na, oči su im si​ja​le pri sva​kom
ble​sku iz ba​sti​o​na, nada na​ra​sta​la uz stru​ja​nje ra​ke​ta.
Crni oblak vi​sio je nad utvr​đe​nji​ma. Od ho​ri​zon​ta do ho​ri​zon​ta, to​pov​ski dim se
raz​vla​čio u tre​pe​ra​vim tra​ka​ma - čas po​kri​va​ju​ći obla​kom vr​ho​ve i šilj​ke, čas vu​ku​ći
se u dronj​ci​ma i vrp​ca​ma duž uli​ca, čas se spu​šta​ju​ći sa kro​vo​va i uvi​ja​ju​ći ke​jo​ve,
mo​sto​ve i reku u sum​por​nu iz​ma​gli​cu. Kroz ko​pre​nu od dima po​i​gra​va​le su to​pov​ske
mu​nje, dok se kroz pro​cep nad gra​dom s vre​me​na na vre​me po​ma​ljao ne​sa​gle​di​vi crni
svod u koji behu uti​snu​te zve​zde.
On se po​no​vo upu​ti ka Sen​skoj uli​ci, toj tu​žnoj, opu​ste​loj uli​ci, sa re​do​vi​ma za​-
man​da​lje​nih oka​na i umrt​vlje​nim špa​li​ri​ma ne​u​pa​lje​nih sve​tilj​ki. Bio je po​ma​lo uzru​-
jan i po​že​leo je da ima kod sebe re​vol​ver, ali ve​ro​vao je da su fi​gu​re što su ga mi​mo​i​-
la​zi​le šu​nja​ju​ći se u tami pre​vi​še sla​be od gla​di da bi bile opa​sne, te tako i na​sta​vi ne​-
na​pad​nut sve do vra​ta svo​je kuće. Me​đu​tim, tamo mu neko sko​či za vrat. Ko​tr​ljao se
iz​no​va i iz​no​va sa na​pa​da​čem pre​ko za​le​đe​nog ploč​ni​ka, ču​pa​ju​ći omču koja mu beše
na​tak​nu​ta oko vra​ta, i na​po​kon se uz tr​zaj oso​vi na noge.
„Ustaj”, po​vi​ka.
Po​la​ko i uz mno​go pro​mi​šlja​nja, mala skit​ni​ca se po​di​že sa tla i od​me​ri Tren​ta sa
ga​đe​njem.
„Bo​ga​mi, lep mali štos”, reče Trent, „za šte​ne tvog uz​ra​sta! Za​vr​ši​ćeš pred stre​-
ljač​kim vo​dom! Daj mi taj ko​no​pac!”
Der​le mu pre​da​de omču bez reči.
Trent kre​snu ši​bi​cu i za​gle​da se u ma​log na​pa​sni​ka. To beše lo​vac na pa​co​ve od
pret​hod​nog dana.
„Hm! Tako sam i mi​slio”, pro​šap​ta on.
„Hej, pa to ste vi?” mimo reče de​čak.
Dr​skost i odva​žnost tog odr​pan​ca osta​vi​še Tren​ta bez daha.
„Znaš li ti, mali da​vi​te​lju”, je​dva iz​go​vo​ri, „da lo​po​ve tvo​jih go​di​na stre​lja​ju?”
Dete okre​nu Tren​tu be​ži​vot​no, hlad​no lice. „Pa pu​caj onda.”
Ovo beše pre​vi​še, te se on okre​te na peti i uđe u ho​tel.
Te​tu​ra​ju​ći se uz ne​o​sve​tlje​no ste​pe​ni​šte, do​mo​gao se svog od​mo​ri​šta i poče da
pre​pi​pa​va u tami u po​tra​zi za bra​vom. Iz nje​go​vog stu​di​ja do​pre​še gla​so​vi, Ve​stov sr​-
dač​ni smeh i Fa​lo​bi​jev ki​kot. Na​po​slet​ku pro​na​đe kva​ku i od​gur​nu vra​ta, a sve​tlost ga
osta​vi zbu​nje​nog ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka.
„Zdra​vo, Džek!” po​vi​ka Vest. „Baš si ti neki pri​ja​tan čo​vek, po​zo​veš lju​de na ve​-
če​ru, a onda ih osta​viš da če​ka​ju. Evo Fa​lo​bi ovde pla​če od gla​di…”
„Umuk​ni”, reče ovaj, „mo​žda je išao da kupi ćur​ku.”
„Išao je i da​vio lju​de, vidi mu omču!” sme​jao se Ge​ma​lek.
„Sad zna​mo oda​kle ti sav taj no​vac!” do​da​de Vest; „Vive le coup du Pere Fran​go​-
is![78]”
Trent se ru​ko​va sa svi​ma i na​sme​ja se Sil​vi​ji​nom ble​dom licu.
„Ni​sam hteo da za​ka​snim; za​stao sam malo na mo​stu da gle​dam bom​bar​do​va​nje.
Jesi li se uzru​ja​la, Sil​vi​ja?”
Ona se na​sme​ši i pro​mr​mlja: „O, ne!” ali nje​na šaka pade u nje​go​vu i tu se gr​če​vi​-
to sti​snu.
 „Za sto!” po​vi​ka Fa​lo​bi uz ra​do​stan po​klič.
„Sma​nji do​ži​vljaj”, pri​me​ti Tom uz ne​što pre​o​sta​lih ma​ni​ra, „nisi ti do​ma​ćin,
znaš.”
Mari Ge​ma​lek, koja je ća​ska​la sa Ko​let, sko​či i uhva​ti Toma za mku, a me​sje Ge​-
ma​lek pri​hva​ti Odil.
Sve​ča​no se po​klo​niv​ši, Trent po​nu​di svo​ju mku Ko​let, Vest po​ve​de Sil​vi​ju, a Fa​-
lo​bi se ner​vo​zno me​ško​ljio na za​če​lju.
„Sad mar​ši​ra​mo oko sto​la tri​put, pe​va​ju​ći Mar​se​lje​zu”, ob​ja​sni​la je Sil​vi​ja, „a
me​sje Fa​lo​bi će lu​pa​ti po sto​lu i da​va​ti takt.”
Fa​lo​bi pri​me​ti da mogu da pe​va​ju i po​sle ve​če​re, ali nje​gov pre​dlog pro​gu​ta re​-
fren

„Aux ar​mes!
For​mez vos ba​ta​il​lons!”

Kru​ži​li su pro​sto​ri​jom pe​va​ju​ći:

„Marc​hons! Marc​hons!”[79]

koji su pe​va​li pu​nom sna​gom, dok je Fa​lo​bi bez ima​lo gra​ci​o​zno​sti če​ki​ćao ša​kom
po sto​lu, te​še​ći sebe da će ova ve​žba samo po​bolj​ša​ti nje​gov ape​tit. Her​kul, au​strij​ski
go​nič, po​be​že pod kre​vet oda​kle je kev​tao i cvi​leo dok ga Ge​ma​lek nije iz​vu​kao i sta​-
vio u Odi​li​no kri​lo.
„A sada”, reče Trent sve​ča​no kad su svi po​se​da​li, „po​slu​šaj​te!” i sta​de da čita je​-
lov​nik.

Go​ve​đa supa a la Op​sa​da Pa​ri​za.

Riba.
Sar​di​ne a la Per La​šez.
(Belo vino)

Pe​če​nje (cr​ve​no vino).

Sve​ža go​ve​di​na a la de​fan​zi​va.

Po​vr​će.
Kon​zer​vi​ran pa​su​lj a la ša​spo[80],
kon​zer​vi​ran gra​šak Gra​ve​lot,
 krom​pi​ri na ir​ski na​čin,
raz​no.

Hlad​na uso​lje​na go​ve​di​na a la Ti​jas,

Din​sta​ne šlji​ve a la Ga​ri​bal​di.

De​zert.
Suve šlji​ve - beli hleb,
žele od ri​bi​zli,
čaj - kafa, li​ke​ri,
lule i ci​ga​re​te.

Fa​lo​bi je fre​ne​tič​no apla​u​di​rao, a Sil​vi​ja po​slu​ži supu.

„Nije li iz​vr​sno?” uz​dah​nu Odil.
Mari Ge​ma​lek je ku​sa​la supu u za​no​su.
„Uop​šte ne liči na ko​nja, i baš me bri​ga šta go​vo​re - konj nema ukus kao go​ve​di​-
na”, pro​ša​pu​ta Ko​let Ve​stu. Fa​lo​bi, koji beše za​vr​šio, sta​de da gla​di bra​du i da za​gle​-
da či​ni​ju.
„Jesi li za još malo, sta​ri?” upi​ta Trent.
„Me​sje Fa​lo​bi ne može da do​bi​je još”, ob​zna​ni Sil​vi​ja, „ovo ču​vam za ku​će​pa​zi​-
te​lje.” Fa​lo​bi pre​đe po​gle​dom na ribu.
Vru​će sa ro​šti​lja, sar​di​ne su bile pra​vi po​go​dak. Dok su osta​li jeli, Sil​vi​ja siđe niz
ste​pe​ni​šte sa su​pom za sta​ru do​mar​ku i nje​nog muža, i vra​ti se užur​ba​no, za​ja​pu​re​na i
bez daha. Kad je po​no​vo sela u svo​ju sto​li​cu do​ba​civ​ši Tren​tu ve​seo osmeh, ovaj mla​-
di čo​vek usta​de, a na sto se spu​sti ti​ši​na. Krat​ko ju je po​sma​trao raz​mi​šlja​ju​ći kako je
ni​kad nije vi​deo tako lepu.
„Kao što svi zna​te”, poče on, „da​nas je mo​joj su​pru​zi de​vet​na​e​sti ro​đen​dan…”
Klju​ča​ju​ći od odu​še​vlje​nja, Fa​lo​bi je ma​hao ča​šom kru​že​ći njom oko sop​stve​ne
gla​ve, na užas Odil i Ko​let, nje​go​vih su​set​ki za sto​lom. Tom, Vest i Ge​ma​lek su tri​put
na​pu​ni​li čaše pre no što je apla​uz, po​tak​nut zdra​vi​com u Sil​vi​ji​nu čast, utih​nuo.
Tri puta su se čaše pu​ni​le i pra​zni​le u Sil​vi​ji​no ime, a onda još jed​nom u Tren​to​vo,
mada je on pro​te​sto​vao.
„Ovo nije u redu”, vaj​kao se on, „šta će biti sle​de​ća zdra​vi​ca, u čast zbra​ti​mlje​nih
re​pu​bli​ka, Fran​cu​ske i Ame​ri​ke?”
„Za re​pu​bli​ke! Za re​pu​bli​ke!” vi​ka​še oni, a zdra​vi​ca se uto​pi u pi​ja​nim po​vi​ci​ma,.
Vive la Fran​ce! Vive l’Ame​ri​que! Vive la Na​ti​on!”[81]
Za​tim Trent, osme​hu​ju​ći se Ve​stu, pre​dlo​ži još jed​nu zdra​vi​cu, „Za sre​ćan par!”,
što svi ra​zu​me​še, pa se Sil​vi​ja naže i po​lju​bi Ko​let, a Trent se na​klo​ni Ve​stu.
 Go​ve​di​nu su po​je​li u slič​nom ra​spo​lo​že​nju, a kad su za​vr​ši​li i osta​vi​li deo sa stra​-
ne za star​ce sa spra​ta is​pod, Trent vik​nu: „Pij​mo za Pa​riz! Neka se uz​dig​ne iz sop​stve​-
nih ru​še​vi​na i slo​mi na​pa​da​če!” Uz​vi​ci i zdra​vi​ce za​zvo​ni​še grom​ko, nad​gla​sav​ši na
tre​nu​tak jed​no​lič​nu tut​nja​vu pru​skih pu​ša​ka.
Upa​li​še se lule i ci​ga​re​te. Trent je neko vre​me slu​šao ži​va​han ža​gor koji se raz​le​-
gao oko nje​ga i koji su tu i tamo pre​ki​da​li ta​la​si sme​ha de​vo​ja​ka ili Fa​lo​bi​jev pri​pi​ti
ki​kot. Za​tim se okre​te Ve​stu.
„Ve​če​ras će biti iz​ve​den na​pad”, reče on. „Sreo sam hi​rur​ga iz Ame​rič​ke am​bu​lan​-
te baš pre nego što sam do​šao; za​mo​lio me je da raz​go​va​ram sa vama, mom​ci. Sva​ka
po​moć koju mo​že​mo da pru​ži​mo do​bro će doći.”
Za​tim spu​sti glas i na​sta​vi na en​gle​skom: „Što se mene tiče, ja iz​la​zim sa am​bu​lan​-
tom su​tra uju​tro. Na​rav​no, nema ni​ka​kve opa​sno​sti, ali ipak ne tre​ba to ot​kri​ti Sil​vi​ji.”
Vest kim​nu gla​vom. Tom i Ge​ma​lek, čuv​ši ovo, upa​do​še i po​nu​di​še po​moć, a Fa​lo​-
bi se pri​ja​vi kao do​bro​vo​ljac uz jauk.
„U redu”, reče Trent, „do​sta za sada; na​đi​mo se u se​di​štu am​bu​lan​te su​tra uju​tro u
osam.”
Sil​vi​ja i Ko​let, ko​ji​ma poče da biva ne​pri​jat​no zbog raz​go​vo​ra na en​gle​skom, sad
za​hte​va​še da čuju o čemu se go​vo​ri.
„A o čemu skulp​tor obič​no pri​ča?” reče Vest sme​ju​lje​ći se.
Odil pre​ko​mo po​gle​da Toma, svog ve​re​ni​ka.
„Ti nisi Fran​cuz, zar ne, i ovo - ovaj rat - tebe se ne tiče”, reče Odil vrlo do​sto​jan​-
stve​no.
Tom je de​lo​vao krot​ko, ali Vest na​vu​če ma​sku uvre​đe​ne vr​li​ne.
„Iz​gle​da”, obra​ti se on Fa​lo​bi​ju, „da mo​mak ne može da raz​go​va​ra o le​po​ta​ma
grč​ke skulp​tu​re na ma​te​mjem je​zi​ku, a da se na nje​ga od​mah otvo​re​no ne po​sum​nja.”
Ko​let mu sta​vi šaku pre​ko usta i, okre​nuv​ši se Sil​vi​ji, pro​šap​ta: „Uža​sno su ne​i​-
skre​ni, ovi mu​škar​ci.”
„Ve​ru​jem da je reč za am​bu​lan​tu ista na oba je​zi​ka”, reče Mari Ge​ma​lek bez​o​bra​-
zno, „Sil​vi​ja, ne ve​ruj me​sje Tren​tu.”
„Džek”, pro​ša​pu​ta Sil​vi​ja, „obe​ćaj mi…”
Pre​ki​de je ku​ca​nje na vra​ta sta​na.
„Slo​bod​no!” uz​vik​nu Fa​lo​bi, ali Trent usta​de, otvo​ri vra​ta i po​gle​da van. Za​tim se
žur​no izvi​ni osta​li​ma, iza​đe u hod​nik i za​tvo​ri vra​ta.
Vra​tio se gun​đa​ju​ći.
„Šta je bilo, Džek?” upi​ta Vest.
„Šta je bilo?” po​no​vi Trent be​sno, „reći ću vam šta je bilo. Do​bio sam de​pe​šu od
ame​rič​kog mi​ni​stra da od​mah odem, iden​ti​fi​ku​jem i pri​znam, kao su​na​rod​ni​ka i bra​ta
po umet​no​sti, bi​tan​gu od lu​pe​ža i ne​mač​kog špi​ju​na!”
„Ne​moj da ideš”, pre​dlo​ži Fa​lo​bi.
„Ako to ne ura​dim, stre​lja​će ga mo​men​tal​no.”
„Neka ih”, za​re​ža Tom.
„Zna​te li, mom​ci, koje u pi​ta​nju?”
„Hart​man!” vik​nu Vest, do​se​tiv​ši se.
Sil​vi​ja mr​tvač​ki po​be​le, ali Odil je obuj​mi ru​kom i od​ve​de je do fo​te​lje, a za​tim
mimo reče: „Sil​vi​ja se one​sve​sti​la… to​plo je ovde… daj​te vode.”
Trent po​sko​či po vodu is​tog tre​na.
Sil​vi​ja otvo​ri oči i po​sle par tre​nu​ta​ka se po​di​že. Mari Ger​na​lek i Trent pre​ba​ci​še
je u spa​va​ću sobu.
To bese znak za ra​zlaz. Svi pri​đo​še i ru​ko​va​še se sa Tren​tom, go​vo​re​ći da se na​da​-
ju kako će Sil​vi​ja samo od​spa​va​ti i da to neće biti ni​šta stra​šno.
Dok je odla​zi​la, Mari Ge​ma​lek je iz​be​ga​va​la nje​gov po​gled, ali on joj se sr​dač​no
obra​ti i za​hva​li na po​mo​ći.
„Mogu li išta da uči​nim, Džek?” upi​ta Vest za​stav​ši, a onda po​žu​ri niz ste​pe​ni​šte
da su​stig​ne osta​le.
Trent se naže pre​ko ogra​de ste​pe​ni​šta, oslu​šku​ju​ći nji​ho​ve ko​ra​ke i ča​vr​lja​nje, a
za​tim se vra​ta dole za​lu​pi​še i kuća osta​de tiha. Okle​vao je još neko vre​me, za​gle​dan u
cr​ni​lo, gri​zu​ći usnu. Za​tim uz po​kret ne​str​plje​nja pro​mr​mlja „Ja sam lud!” upa​li sve​ću
i ode u spa​va​ću sobu. Sil​vi​ja je le​ža​la na kre​ve​tu. On se nad​ne​se nad nju i po​mi​lo​va
ko​vr​dže na nje​nom čelu.
„Je li ti bo​lje, mila Sil​vi​ja?”
Ona ne od​go​vo​ri, ali po​di​že oči k nje​mu. Na tre​nu​tak mu se po​gled su​sreo sa nje​-
nim, ali ono što je tamo pro​či​tao iza​zva jezu u nje​go​vom srcu, i on sede po​kriv​ši lice
ša​ka​ma.
Na​po​slet​ku ona pro​go​vo​ri, gla​som iz​me​nje​nim i usi​lje​nim, gla​som koji ni​ka​da ra​-
ni​je nije čuo, i on obo​ri ruke i sta​de da slu​ša, us​pra​van u sto​li​ci.
„Džek, i to je ko​nač​no do​šlo. Bo​ja​la sam se i stre​pe​la - ah! ko​li​ko sam če​sto le​ža​-
la bud​na noću sa svim ovim na srcu i mo​li​la se da umrem pre nego do​zvo​lim da ovo
sa​znaš! Ja te vo​lim, Džek, i ako odeš, ja neću moći da ži​vim. Iz​ne​ve​ri​la sam te; to se
do​go​di​lo pre nego što sam te upo​zna​la, ali od tog pr​vog dana kad si me u Luk​sem​bur​-
škom par​ku za​te​kao kako pla​čem i obra​tio mi se, Džek, bila sam ti ver​na u sva​koj mi​-
sli i po​stup​ku. Vo​le​la sam te od sa​mog po​čet​ka i ni​sam se usu​đi​va​la da ti ka​žem ovo -
pla​ši​la sam se da ćeš oti​ći. Od tada, moja je lju​bav ra​sla, ra​sla i - oh! pa​ti​la sam! Ali
ni​sam sme​la da ti ka​žem. A sada znaš, ali ne znaš ono naj​go​re. Za nje​ga - sada - šta me
se tiče? On je bio okru​tan - oh, tako okru​tan!”
 Ona uro​ni lice u ruke.
„Mo​ram li da na​sta​vim? Mo​ram li da ti ka​žem - ne mo​žeš li da za​mi​sliš, oh!
Džek…”
Nije se mi​cao; nje​go​ve oči behu kao mr​tve.
„Ja… bila sam tako mla​da, ni​šta ni​sam zna​la, a on je re​kao… re​kao je da me
voli…”
Trent usta​de i oda​la​mi sve​ću sti​snu​tom pe​sni​com; soba uto​nu u mrak.
Zvo​na na cr​kvi Sen Sul​pis iz​bi​še pun sat, a ona se trg​nu i pro​go​vo​ri užur​ba​no i
gro​zni​ča​vo: „Mo​ram da za​vr​šim! Kad si mi re​kao da me vo​liš… ti… ni​šta me nisi pi​-
tao; ali tada, čak i tada je bilo pre​ka​sno, i taj dru​gi ži​vot koji me veže za nje​ga mora
za​u​vek da sto​ji iz​me​đu tebe i mene! Jer po​sto​ji još neko na koga on po​la​že pra​vo i
pre​ma kome je do​bar. On ne srne da umre - ne sme​ju da ga stre​lja​ju, tog dru​gog radi!”
Trent je se​deo ne​po​mič​no, ali mi​sli su mu se ko​vi​tla​le u bes​kraj​nom vr​tlo​gu.
Sil​vi​ja, mala Sil​vi​ja sa ko​jom je de​lio svoj stu​dent​ski ži​vot - koja je uz nje​ga no​-
si​la te​ret bede i op​sa​de bez pri​go​vo​ra - ta vit​ka, pla​vo​o​ka de​voj​ka pre​ma ko​joj je
ose​ćao tako tihu na​klo​nost, koju je za​dir​ki​vao ili mi​lo​vao, već pre​ma ćefu, koja bi po​-
ne​kad tek ovlaš do​ta​kla nje​go​vo ne​str​plje​nje svo​jom stra​stve​nom pri​vr​že​no​šću - da li
je mo​gu​će daje to ista ova Sil​vi​ja koja leži ovde i pla​če u tami?
On za​škr​gu​ta zu​bi​ma. „Pu​sti ga da umre! Neka umre!” Ali onda - Sil​vi​je radi i -
tog dru​gog radi - da, oti​ći će - mora da ode - nje​go​va du​žnost le​ža​še pred njim sa​-
svim ja​sno. Ali Sil​vi​ja - nije više mo​gao da joj bude što joj je bio do​tad i, mada ga
beše spo​pao ne​o​dre​đen užas, sad je sve bilo re​če​no. Tre​su​ći se, on upa​li sve​tio.
Le​ža​la je tamo, ko​vr​dža​va kosa beše joj ra​su​ta pre​ko lica, male bele šake pri​ti​snu​-
te na gru​di.
Nije mo​gao daje osta​vi, i nije mo​gao da osta​ne. Ni​ka​da mu do​sad nije bilo ja​sno
daje voli. Bila mu je tek sa​drug, ta nje​go​va že​ni​ca. Ah! Sad ju je vo​leo svim sr​cem i
du​šom, i sad je to znao, tek sad kad je već bilo pre​ka​sno. Pre​ka​sno? Za​što? Onda po​-
mi​sli na tog dru​gog, koji je veže, koji je za​u​vek spa​ja sa stvo​re​njem čiji je ži​vot u
opa​sno​sti. Sa za​ve​tom na usna​ma, on po​le​te ka vra​ti​ma, ali vra​ta ne hte​do​še da se
otvo​re - ili ih je to on pri​ti​skao una​zad - za​bra​vio - i ba​cio se na ko​le​na pred kre​ve​-
tom, zna​ju​ći da se ne usu​đu​je da na​pu​sti ono što mu je sve u ži​vo​tu.

III

Bilo je če​ti​ri uju​tro kad je iza​šao iz za​tvo​ra za op​tu​že​ni​ke sa se​kre​ta​rom ame​rič​kog

po​slan​stva. Bu​ljuk lju​di beše se oku​pio oko ko​či​je ame​rič​kog mi​ni​stra koja je sta​ja​la
pred za​tvo​rom, dok su ko​nji lu​pa​li ko​pi​ti​ma po za​le​đe​noj uli​ci, a ko​či​jaš se pri​pi​jao
uz ka​bi​nu, uvi​jen u kr​zna. Sa​dark po​mo​že se​kre​ta​ru da se pop​ne u ko​či​je i ra​ko​va se sa
Tren​tom, za​hva​liv​ši mu što je do​šao.
„Kako se nit​kov iz​be​čio”, reče on, „tvo​ji do​ka​zi su bili lo​ši​ji od žal​be, ali ma​kar
su mu sa​ču​va​li kožu, ba​rem za sada - i spre​či​li kom​pli​ka​ci​je.”
Se​kre​tar uz​dah​nu. „Oba​vi​li smo svoj deo. Sad neka do​ka​žu daje špi​jun, a mi ćemo
opra​ti rake od nje​ga. Us​ka​či, ka​pe​ta​ne! Haj​de​mo, Trent!”
„Imam reč-dve da ka​žem ka​pe​ta​nu Sa​dar​ku, neću ga za​dr​ža​ti dugo”, reče Trent
užur​ba​no, a za​tim spu​sti glas i na​sta​vi: „Sa​dark, po​mo​zi sad meni. Čuo si pri​ču od te
hu​lje. Znaš daje - dete je kod nje​ga. Uzmi ga i od​ve​di ga u moj stan, a ako nje​ga budu
stre​lja​li, ja ću mu obez​be​di​ti dom.”
„Ra​zu​mem”, reče ka​pe​tan ozbilj​no.
„Ho​ćeš li od​mah to da uči​niš?”
„Od​mah”, od​go​vo​ri on.
Šake im se su​sre​ta​še u pri​ja​telj​skom sti​sku; ka​pe​tan Sa​dark se pope u ko​či​ju i
dade Tren​tu znak ru​kom da ih pra​ti, ali ovaj samo od​mah​nu gla​vom i reče „Zbo​gom!”
Ko​či​ja se ot​ko​tr​lja da​lje.
Po​sma​trao ju je do kra​ja uli​ce, a po​tom se za​pu​ti ka svo​joj če​tvr​ti; na​pra​vi ko​rak-
dva, a onda se po​ko​le​ba, sta​de, i na kra​ju se okre​te u su​prot​nom sme​ru. Ne​što - mo​žda
je to bio pri​zor za​tvo​re​ni​ka sa ko​jim se tako ne​dav​no su​o​čio - iza​zva​lo je muč​ni​nu kod
nje​ga. Ose​tio je po​tre​bu za sa​mo​ćom i ti​ši​nom kako bi pri​brao mi​sli. Do​ga​đa​ji te ve​-
če​ri stra​vič​no su ga po​tre​sli, ali mo​gao je šet​njom da ote​ra te uti​ske, za​bo​ra​vi i sa​hra​-
ni sve to, a onda se vra​ti Sil​vi​ji. Kre​nuo je brzo da ko​ra​ča, i po​sle ne​kog vre​me​na
gor​ke mi​sli kao da su po​če​le da ble​de. Ali kad se na​po​kon za​u​sta​vio, bez daha, pod
Tri​jum​fal​nom ka​pi​jom, gor​či​na i jad ćele stva​ri - da, ce​log nje​go​vog pro​ma​še​nog ži​-
vo​ta - vra​ti​še se i pro​bo​do​še ga. Lice za​tvo​re​ni​ka, na ko​jem beše uti​snu​ta gro​zna gri​-
ma​sa stra​ha, ra​sta​je u sen​ka​ma pred nje​go​vim oči​ma.
Sa bo​lom u srcu, te​tu​rao je s kra​ja na kraj ve​li​kog luka, na​sto​je​ći da za​o​ku​pi mi​sli,
zu​re​ći u ka​mi​še[82] ukra​še​ne re​lje​fom ne bi li pro​či​tao ime​na he​ro​ja i bi​ta​ka za koja
je znao da su tu ugra​vi​ra​na, ali stal​no ga je pra​ti​lo Hart​ma​no​vo pe​pe​lja​sto lice, ce​re​ći
se u stra​hu! Ali daje to bio strah? Nije li bio tri​jumf? Na tu mi​sao, on po​sko​či kao Čo​-
vek koji je ose​tio oštri​cu noža pod gr​lom, ali po​sle di​vljeg ga​lo​pa oko trga, po​no​vo se
vra​tio i seo da se bori sa svo​jom be​dom.
Va​zduh beše hla​dan, ali nje​go​vi su obra​zi go​re​li be​snim sti​dom. Sti​dom? Za​što?
Zato što se ože​nio de​voj​kom koju je slu​čaj na​či​nio maj​kom? Da li ju je vo​leo? Da li
je onda ovo bo​em​sko bi​ti​sa​nje bita nje​gov kraj i cilj u ži​vo​tu? On usme​ri po​gled na
taj​ne svog srca i tamo pro​či​ta zlo​kob​nu pri​ču, pri​ču pro​šlo​sti - i po​kri lice zbog sti​da,
dok je, odr​ža​va​ju​ći ri​tam tu​pog bola koji mu je bub​njao u gla​vi, nje​go​vo srce ot​ku​ca​-
va​lo pri​ču za bu​duć​nost. Stid i sra​mo​ta.
Na​po​kon pro​bu​đen iz le​tar​gi​je zbog koje gor​či​na nje​go​vih mi​sli beše po​če​la da
trni, on po​di​že gla​vu i po​gle​da oko sebe.
Uli​ce beše iz​ne​na​da za​po​se​la ma​gla, lu​ko​vi ka​pi​je su se da​vi​li u njoj. Mo​gao bi
da ode kući. Spo​pa​de ga uža​san strah od toga što je sam. Ali nije bio sam. Ma​gla beše
na​se​lje​na fan​to​mi​ma. U iz​ma​gli​ci, svud oko nje​ga, oni su se kre​ta​li, vu​kli su se kroz
lu​ko​ve u ras​teg​nu​tim re​do​vi​ma i ne​sta​ja​li, dok su se iz ma​gle po​ma​lja​li dru​gi, pro​la​zi​-
li mimo nje​ga i po​no​vo ura​nja​li u ne​vi​de​lo. Nije bio sam, jer tik uz nje​ga oni su se ti​-
ska​li, do​di​ri​va​li ga, go​mi​la​li se pred njim, kraj nje​ga, iza nje​ga, po​ti​ski​va​li ga una​zad,
hva​ta​li ga i no​si​li sa so​bom kroz ma​glu. Niz su​mrač​nu ave​ni​ju, kroz uli​či​ce i so​ka​ke
bele od ma​gle, oni su se kre​ta​li, a ako su go​vo​ri​li, nji​ho​vi gla​so​vi behu bez​i​zra​zni po​-
put is​pa​re​nja koja su ih za​o​de​va​la. Na​po​kon, ogrom​no oblič​je zi​di​na i ze​mlje koje je
pre​se​ca​la ma​siv​na gvo​zde​na ka​pi​ja sa re​šet​ka​ma uz​di​že se iz ma​gle is​pred. Kli​zi​li su
spo​ro i još spo​ri​je, rame uz rame i bok uz bok. Onda sav po​kret na​jed​nom pre​sta​de.
Iz​ne​na​dan la​hor pre​se​če ma​glu koja se ko​me​ša​la i vr​tlo​ži​la. Pred​me​ti po​sta​do​še ra​za​-
zna​tlji​vi​ji. Ble​di​lo je pu​zi​lo po ho​ri​zon​tu, do​di​ru​ju​ći kra​je​ve vo​den​ka​stih obla​ka i pa​-
le​ći mut​ne is​kre na hi​lja​da​ma ba​jo​ne​ta. Ba​jo​ne​ti - bili su svu​da, ce​pa​li su ma​glu ili su
plo​vi​li pod njom u po​to​ci​ma če​li​ka. Vi​so​ko gore, na zidu od ci​ga​la i ze​mlje, na​zi​rao
se ve​li​ki top oko kog su se kre​ta​li obri​si oblič​ja. Dole, ši​ro​ka bu​ji​ca ba​jo​ne​ta se kroz
gvo​zde​ne re​šet​ka​ste vrat​ni​ce vu​kla van, na se​no​vi​tu či​sti​nu. Po​sta​de sve​tli​je. U go​mi​li
koja je mar​ši​ra​la po​če​še da se ras​po​zna​ju lica, i on pre​po​zna jed​no.
„Ti, Fi​li​pe!”
Pri​li​ka okre​te gla​vu.
Trent po​vi​ka: „Ima li me​sta za mene?” ali ovaj samo od​mah​nu ru​kom u znak ne​o​-
dre​đe​nog ot​po​zdra​va i ode sa osta​li​ma. U tom tre​nut​ku sta​de da pro​la​zi ko​nji​ca, odred
za odre​dom, i da u go​mi​la​ma ne​sta​je u tami; za​tim pro​đe mno​štvo to​po​va, pa am​bu​lan​-
ta, a onda opet bes​kra​jan niz ba​jo​ne​ta. Ne​gde bli​zu nje​ga, oklop​nik se pope na svog
ko​nja koji je frk​tao paru, a na​pred, među sku​pi​nom ofi​ci​ra u se​dli​ma, ugle​da ge​ne​ra​la
u do​la​mi i sa krag​nom od astra​ga​na po​dig​nu​tom uz bes​krv​no lice.
Neke su žene je​ca​le oko nje​ga, a jed​na je po​ku​ša​va​la da uba​ci vek​nu cr​nog hle​ba u
na​prt​nja​ču jed​nog od voj​ni​ka. On na​sto​ja​še da joj po​mog​ne u tome, ali tor​ba bese čvr​-
sto za​tvo​re​na, a pu​ška mu je sme​ta​la, pa je Trent pri​dr​ža dok je žena ot​kop​ča​va​la vre​-
ću i uba​ci​va​la hleb, sad pot​pu​no na​to​pljen nje​nim su​za​ma. Pu​ška ne bese te​ška. Trent
za​klju​či da se njom ru​ku​je za​di​vlju​ju​će lako. Da li je ba​jo​net oštar? On ga is​pro​ba. Is​-
tog tre​nut​ka ob​u​ze ga iz​ne​nad​na če​žnja, ja​ro​sna, za​po​ved​na že​lja.
„Cho​u​et​te!” po​vi​ka lu​ta​li​ca, dr​že​ći se za re​šet​ke na ka​pi​ji, „en​co​re toi mon vi​e​-
ux?”[83]
Trent po​di​že po​gled, a mali lo​vac na pa​co​ve mu se sme​ja​še u lice. Me​đu​tim, kad
je voj​nik po​no​vo uzeo svo​ju pu​šku, za​hva​lio mu se i otr​čao da su​stig​ne svoj ba​ta​ljon,
on se pri​dru​žio vre​vi oko ka​pi​je.
„Ideš li?” upi​ta on mor​na​ra koji je se​deo na ivič​nja​ku i umo​ta​vao sto​pa​lo u za​vo​-
je.
„Da.”
Neka de​voj​či​ca - tek dete - uze ga za ruku i po​ve​de do ka​fea koji je gle​dao na ka​-
pi​ju. Pro​sto​ri​ja beše za​kr​če​na voj​ni​ci​ma. Neki su, ble​di i nemi, se​de​li na podu, dru​gi
su ja​u​ka​li na klu​pa​ma sa na​slo​nom po​kri​ve​nim ko​žom. Va​zduh beše na​ki​seo i za​gu​-
šljiv.
„Bi​raj!” reče de​voj​či​ca, pro​pra​tiv​ši svo​je reči bla​gim po​kre​tom sa​ža​lje​nja; „Oni
ne mogu da idu!”
Među hr​pom ode​će na podu on pro​na​đe ogr​tač sa ka​pu​lja​čom i fran​cu​sku voj​nič​ku
kapu.
Ona mu po​mo​že da za​kop​ča ra​nac, ko​žnu tor​bu za mu​ni​ci​ju i po​jas, i po​ka​za mu
kako da na​pu​ni ša​spo pu​šku, dr​že​ći je na ko​le​ni​ma.
Kad joj se za​hva​lio, ona sko​či na noge.
„Ti si stra​nac!”
„Ame​ri​ka​nac”, reče on kre​nuv​ši ka vra​ti​ma, ali dete mu za​pre​či put.
„Ja sam Bre​ton​ka. Moj otac je gore kod topa iz ma​ri​ne. Upu​ca​će te ako si špi​jun.”
Ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka su se gle​da​li. On za​tim uz​dah​nu, sag​nu se i po​lju​bi dete. „Moli
se za Fran​cu​sku, ma​lec​ka”, pro​šap​ta on, a de​voj​či​ca po​no​vi uz bled osme​jak: „Za
Fran​cu​sku i za vas, do​bri me​sje.”
On otr​ča pre​ko uli​ce i kroz ka​pi​ju. Kad se na​šao na​po​lju, ko​le​blji​vo se pri​klju​čio
redu i pro​bio sebi put duž dru​ma. De​se​tar pro​đe, po​gle​da ga, za​tim se vra​ti i po​zva
ofi​ci​ra. „Ti pri​pa​daš še​zde​se​toj?”, pro​mu​mla de​se​tar vi​dev​ši broj na nje​go​voj kapi.
„Ne​ma​mo ko​ri​sti od ge​ri​la​ca”, do​da​de ofi​cir kad je ba​cio po​gled na nje​go​ve crne
pan​ta​lo​ne.
„Že​lim da uče​stvu​jem do​bro​volj​no, ume​sto dru​ga”, reče Trent, na šta ofi​cir sle​že
ra​me​ni​ma i uda​lji se.
Niko nije obra​ćao mno​go pa​žnje na nje​ga, je​dan ili dvo​ji​ca su tek ovlaš po​gle​da​li
nje​go​ve pan​ta​lo​ne. Put beše po​kri​ven blju​zga​vi​com, blat​njav i pre​o​ran toč​ko​vi​ma i
ko​pi​ti​ma. Voj​nik is​pred nje​ga beše uga​nuo nogu u za​le​đe​nom ko​lo​tra​ku i vu​kao se ka
ivi​ci na​si​pa ste​nju​ći. Či​sti​na sa obe stra​ne beše siva od sne​ga koji se to​pio. Tu i tamo,
iza raš​ču​pa​ne ži​vi​ce, sta​ja​la su kola u nizu, a na nji​ma behu bele za​sta​ve sa cr​ve​nim
kr​stom. Ne​ki​ma je upra​vljao sve​šte​nik sa po​dr​pa​nim še​ši​rom i odo​rom, a ne​ki​ma obo​-
ga​lje​ni re​zer​vi​sta. Jed​na kola sa ko​ji​ma su se mi​mo​i​šli vo​zi​la je jed​na od Mi​lo​srd​nih
se​sta​ra[84]. Duž puta su se ti​ska​le tihe, pra​zne kuće sa ve​li​kim pu​ko​ti​na​ma u zi​do​vi​ma
i sle​pim pro​zo​ri​ma. Još da​lje, unu​tar zone opa​sno​sti, ne beše pre​o​sta​lo ni​ka​kvih tra​go​-
va ljud​skog sta​no​va​nja, osim go​mi​la za​mr​znu​tih ci​ga​la tu i tamo i po​ne​kog po​drum​-
skog okna za​gu​še​nog sne​gom.
Tren​ta je već neko vre​me iri​ti​rao čo​vek iza nje​ga koji je ne​pre​sta​no za​pi​njao o
nje​go​ve pete. Ube​đen da to radi na​mer​no, na​po​slet​ku se okre​nuo sa na​me​rom da pri​-
go​vo​ri, i na​šao se li​cem u lice sa ko​le​gom, stu​den​tom Aka​de​mi​je le​pih umet​no​sti.
Trent se iz​be​či.
„Mi​slio sam da si u bol​ni​ci!”
Ovaj od​mah​nu gla​vom po​ka​zu​ju​ći na pre​vi​je​nu vi​li​cu.
„Ah, vi​dim, ne mo​žeš da go​vo​riš. Mogu li ika​ko da ti po​mog​nem?”
Ra​nje​ni čo​vek poče da pre​tu​ra po ran​cu i iz​vu​če oda​tle ko​ri​cu cr​nog hle​ba.
„Ne može da jede, vi​li​ca mu je smr​ska​na, želi daje sa​žva​ćeš ume​sto nje​ga”, reče
voj​nik po​red nje​ga.
Trent uze ko​ri​cu, usit​ni je zu​bi​ma za​lo​gaj po za​lo​gaj i vra​ti je iz​glad​ne​lom čo​ve​ku.
S vre​me​na na vre​me, bol​nič​ki po​moć​ni​ci na ko​nji​ma pro​ju​ri​li bi ka fron​tu za​plju​-
snuv​ši ih la​pa​vi​com. Bio je to le​den, tih marš kroz ras​kva​še​ne utri​ne uvi​je​ne u ma​glu.
Duž že​le​znič​kog na​si​pa sa dru​ge stra​ne rova, dru​ga ko​lo​na kre​ta​la se upo​re​do sa nji​-
ho​vom. Trent je po​sma​trao tu tmur​nu go​mi​lu, čas ja​sno vi​dlji​vu, čas ne​ra​za​zna​tlji​vu,
čas po​to​nu​lu u oblak ma​glu​šti​ne. Jed​nom ju je iz​gu​bio iz vida na pola časa, ali kad se
po​no​vo uka​za​la, pri​me​tio je kako se jed​na tan​ka li​ni​ja iz​dvo​ji​la sa boka, iz​bo​či​la po
sre​di​ni i brzo za​nji​ha​la ka za​pa​du. U is​tom tre​nut​ku, iz ma​gle is​pred raz​le​že se dugo
puc​ke​ta​nje. Dru​gi vo​do​vi po​če​še da se odva​ja​ju iz ko​lo​ne, za​la​ma​ju​ći na istok ili za​-
pad, a puc​ke​ta​nje po​sta​de ne​pre​kid​no. Jed​na ba​te​ri​ja pro​ju​ri u pu​nom ga​lo​pu, i on se
po​vu​če za​jed​no sa sa​bor​ci​ma da joj oslo​bo​de pro​laz. Dala se u dej​stvo bla​go ude​sno
od nje​go​vog ba​ta​ljo​na, i kad je pu​ca​nj iz pr​vog za​pe​tog ko​ma​da oruž​ja za​tut​njao kroz
ma​glu, to​po​vi sa utvr​đe​nja ogla​si​še se moć​nom ri​kom. Ofi​cir se dade u ga​lop uz​vik​-
nuv​ši ne​što što Trent nije ra​zu​meo, ali vi​deo je kako se vr​ste is​pred iz​ne​na​da ot​ce​plju​-
ju od nje​go​ve i iš​če​za​va​ju u su​to​nu. Još neki ofi​ci​ri uz​ja​ha​še i sta​ja​še kraj nje​ga za​gle​-
da​ni u iz​ma​gli​cu. Ne​gde da​lje is​pred, puc​ke​ta​nje se pre​tvo​ri u dug pra​sak. Na​stu​pi na​-
pe​to iš​če​ki​va​nje. Trent sa​žva​ka ne​što hle​ba za čo​ve​ka koji sta​ja​še iza i po​ku​ša​va​še da
ga pro​gu​ta, ali na​kon ne​kog vre​me​na on od​mah​nu gla​vom po​ka​zu​ju​ći Tren​tu da sam
po​je​de osta​tak. De​se​tar mu po​nu​di malo bren​di​ja, i on otpi, ali kad se okre​nuo da mu
vra​ti ču​tu​ru, de​se​tar je le​žao na tlu. On uz​bu​nje​no po​gle​da voj​ni​ka kraj sebe koji je
sle​gao ra​me​ni​ma i otvo​rio usta da pro​go​vo​ri, ali ne​što ga po​go​di, on pade i ot​ko​tr​lja
se u ja​rak. U tom tre​nu, konj jed​nog od ofi​ci​ra po​sko​či i po​vu​če se u ba​ta​ljon, ri​ta​ju​ći
se. Je​dan čo​vek beše zba​čen sa ko​nja; dru​gi dobi uda​rac u gru​di i beše od​ba​čen kroz
re​do​ve. Ofi​cir žabi ma​mu​ze u sapi ko​nja i po​te​ra ga po​no​vo na​pred, gde je ovaj sta​jao
tre​su​ći se. Či​ni​lo se da se ka​no​na​da pri​bli​ža​va. Ofi​cir-za​po​ved​nik koji je ja​hao uz i
niz ba​ta​ljon od​jed​nom se sru​ši u se​dlu i za​dr​ža se za konj​sku gri​vu. Jed​na od nje​go​vih
či​za​ma kla​ti​la se sa uzen​gi​je, a sa nje je ka​pa​lo ne​što gri​mi​zno. Za​tim iz ma​gle pred
nji​ma is​tr​ča​še lju​di. Pu​te​vi, po​lja, ro​vo​vi bili su puni lju​di, i mno​gi su pa​da​li. Na tre​-
nu​tak mu se uči​ni da vidi ko​nja​ni​ke kako jašu po​put du​ho​va u is​pa​re​nji​ma u da​lji​ni, a
neki čo​vek iza nje​ga gad​no opso​va tvr​de​ći da ih je i on vi​deo, i da su to ula​ni[85]; ali
ba​ta​ljon sta​ja​še ne​po​kret​no, i ma​gla po​no​vo po​le​že po po​lja​na​ma.
De​se​tar se sa mu​kom pope na ko​nja; iz​du​že​na gla​va beše umo​ta​na u oko​vrat​nik od
astra​ga​na na nje​go​voj do​la​mi, a de​be​le noge kru​te i is​pru​že​ne u uzen​gi​ja​ma.
Tru​ba​či se oku​pi​še oko nje​ga sa tru​ba​ma u pri​prav​no​sti, dok je iza nje​ga ofi​cir-za​-
po​ved​nik u sve​tlo​pla​voj jak​ni pu​šio ci​ga​re​tu i raz​go​va​rao sa hu​sar​skim[86] ka​pe​ta​-
nom. Sa dru​ma is​pred začu se sna​žan ga​lop, i je​dan re​dov za​u​zda ko​nja po​red de​se​ta​ra
koji mu po​ka​za da ode na za​če​lje ne okre​nuv​ši gla​vu. Tada se ne​gde sle​va po​di​že ne​-
ja​san ža​mor koji pre​ra​ste u po​vik. Je​dan hu​sar pro​ju​ri po​put ve​tra, za njim dru​gi i tre​-
ći, a onda se odred za odre​dom za​ko​vi​tla kraj njih u ni​sku ma​glu. U tom tre​nut​ku de​se​-
tar se po​di​že u se​dlu, ogla​si​še se tru​be, i či​tav ba​ta​ljon po​le​te niz na​sip, pre​ko jar​ka i
kroz vla​žnu utri​nu. Go​to​vo tre​nut​no Trent osta​de bez kape. Ne​što ju je smak​nu​lo sa
nje​go​ve gla​ve, mi​slio je daje u pi​ta​nju gra​na. Ve​li​ki broj nje​go​vih sa​bo​ra​ca va​ljao se
po la​pa​vi​ci i ledu, a on je ve​ro​vao da su se okli​znu​li. Je​dan se za​ne​se tač​no pred njim
i on sta​de da mu po​mog​ne, ali čo​vek krik​nu čim gaje do​dir​nuo. Ofi​cir po​vi​ka „Na​-
pred! Na​pred!” i on na​sta​vi da trči. Dugo su tr​ča​li kroz ma​glu i če​sto je mo​rao da pre​-
me​šta pu​šku sa ra​me​na na rame. Kad su na​po​kon po​le​ga​li dah​ću​ći iza pru​žnog na​si​pa,
on se osvr​nu oko sebe. Ose​ćao je po​tre​bu za ak​ci​jom, za očaj​nič​kom fi​zič​kom bor​-
bom, za ubi​ja​njem i uni​šta​va​njem.
Bese ga ob​u​ze​la žud​nja da se baci u go​mi​lu i da kida levo i de​sno. Že​leo je da
puca, da upo​tre​bi ta​nak oštar ba​jo​net na pu​šci. Nije to oče​ki​vao. Po​že​leo je da se is​cr​-
pi, da se bori i seče dok više ne bude u sta​nju da po​dig​ne ruku. Na​me​ra​vao je da po​-
tom ode kući. Čuo je ne​ko​ga kako kaže daje pola ba​ta​ljo​na palo u na​pa​du, vi​deo je ne​-
kog dru​gog kako is​pi​tu​je leš pod na​si​pom. Telo, još to​plo, beše ode​ve​no u ne​po​zna​tu
uni​for​mu ali, mada je pri​me​tio špi​ca​sti šlem koji le​ža​še ne​što da​lje, nije shva​tao šta se
do​go​di​lo.
De​se​tar je se​deo na ko​nju ne​ko​li​ko ko​ra​ka ule​vo, oči su mu is​kri​le pod gri​mi​znom
ka​pom. Trent gaje čuo kako od​go​va​ra ofi​ci​ru: „Mogu da za​dr​žim po​lo​žaj; ali još je​dan
na​pad, i neću više ima​ti za koga ni da du​vam u tru​bu.”
„Jesu li to Pru​si bili ovde?” upi​ta Trent voj​ni​ka koji je se​deo i bri​sao krv što mu
je cu​ri​la iz kose.
„Da. Hu​sa​ri su ih po​či​sti​li. Upa​li smo u nji​ho​vu una​kr​snu va​tru.”
„Po​dr​ža​va​mo ba​te​ri​ju na na​si​pu”, reče dru​gi.
Ba​ta​ljon za​tim sta​de da mili pre​ko na​si​pa i duž re​do​va pre​ple​te​nih šina. Trent za​-
vr​nu pan​ta​lo​ne i uvu​če ih u vu​ne​ne ča​ra​pe: me​đu​tim, opet su sta​li i neki od lju​di po​se​-
da​še na ra​sklo​plje​ne šine. Trent po​tra​ži po​gle​dom svog ra​nje​nog ko​le​gu sa Aka​de​mi​je
le​pih umet​no​sti. Ovaj sta​ja​še na svom me​stu, vrlo bled. Ka​no​na​da beše po​sta​la uža​-
sna. Na tre​nu​tak se ma​gla po​di​že. On uhva​ti pri​zor ne​po​mič​nog pr​vog ba​ta​ljo​na na
pru​zi pred nji​ma, pu​ko​va na oba boka, a onda, kad se ma​gla po​no​vo spu​sti​la, ogla​si​še
se do​bo​ši i tru​be ne​gde sa​svim levo. Kroz čete pro​stru​ja ne​mi​ran po​kret, de​se​tar po​di​-
že ruku, bub​nje​vi za​do​bo​va​še, i ba​ta​ljon za​gri​ze u ma​glu. Sada su se bli​ži​li fron​tu jer
ba​ta​ljon je ispa​lji​vao plo​tu​ne kako je na​pre​do​vao. Bol​nič​ka kola su se kre​ta​la duž
pod​nož​ja na​si​pa ka za​če​lju, a hu​sa​ri su ja​ha​li na​pred i na​zad po​put sa​bla​sti. Utom na​-
po​kon sti​go​še do sa​mog fron​ta, sve oko njih beše u uza​vre​lom po​kre​tu i me​te​žu, a iz
ma​gle, sa​svim bli​zu, do​pi​ra​še kri​ko​vi i ja​u​ci i ra​zor​na palj​ba. Svu​da su pa​da​le gra​na​-
te, pr​ska​le su duž na​si​pa i za​si​pa​le ih sle​đe​nim bla​tom. Trent beše upla​šen. Po​čeo je
da stre​pi od ne​čeg ne​po​zna​tog sto​je le​ža​lo tamo, krč​ka​ju​ći i plam​te​ći u tmi​ni. Smu​či
mu se od po​tre​sa koji iza​zva top. Mo​gao je čak da vidi kako je ma​gla ble​snu​la za​ga​si​-
tim ći​li​bar​skim sja​jem dok je gr​mlja​vi​na tre​sla tlo. Bilo je bli​zu, bio je si​gu​ran u to,
jer je de​se​tar po​vi​kao „Na​pred!” i prvi ba​ta​ljon je po​hi​tao. Ose​ćao je pre​te​ći dah, ali
je i sam po​hi​tao da​lje. Stra​vič​na palj​ba pred njim pot​pu​no ga uža​snu. Ne​gde u ma​gli
lju​di su kli​ca​li, a de​se​ta​rev konj je ob​li​ven kr​vlju po​to​nuo u dim.
Još je​dan na​let i udar, pra​vo u nje​go​vo lice, pot​pu​no ga oma​mi i on po​sr​nu. Svi
lju​di de​sno od nje​ga behu po​pa​da​li. Gla​va mu se za​ne​la; ma​gla i dim za​mu​ti​še mu
čula. On is​pru​ži ruku u po​tra​zi za ne​kom pot​po​rom i do​hva​ti ne​što. To beše to​čak to​-
pov​skih kola. Iza njih isko​či čo​vek, ci​lja​ju​ći na​bi​ja​čem u nje​go​vu gla​vu, ali od​mah
po​sr​nu una​zad uz vri​sak, sa ba​jo​ne​tom koji mu pro​di​ra​še kroz grlo, i Trent je znao da
je upra​vo ubio. Ma​hi​nal​no se pru​žio na​pred da uzme pu​šku, ali ba​jo​net još beše za​bi​-
jen u čo​ve​ka koji je le​žao i cr​ve​nim ša​ka​ma uda​rao po tra​vi. Od toga mu po​zli i on se
na​slo​ni na top. Sad su se lju​di bo​ri​li svud oko nje​ga i va​zduh beše te​žak od dima i
zno​ja. Neko ga zgra​bi ot​po​za​di, neko spre​da, ali dru​gi od​mah uhva​ti​še nje​go​ve na​pa​-
da​če ili ih obo​ri​še sna​žnim udar​ci​ma. Uza​stop​no škljo​ca​nje ba​jo​ne​ta ga raz​ja​ri i on
do​hva​ti na​bi​jač i sta​de da uda​ra na​sle​po sve dok ga nije raz​bio na ko​ma​de.
Neki čo​vek za​ba​ci ruku oko nje​go​vog vra​ta i obo​ri ga na ze​mlju, ali on ga šče​pa za
grlo i uda​vi, i po​di​že se na ko​le​na. Vi​deo je jed​nog sa​dru​ga kako se hva​ta za top, a za​-
tim pada pre​ko nje​ga smr​ska​ne lo​ba​nje; vi​deo je pu​kov​ni​ka kako pada iz se​dla pra​vo
u bla​to; onda ga svest na​pu​sti.
 Kad se po​vra​tio, le​žao je na na​si​pu među iz​u​kr​šta​nim ši​na​ma. Sa sva​ke stra​ne
behu zbi​je​ni lju​di koji su za​po​ma​ga​li i pso​va​li i ne​sta​ja​li u ma​gli. On se oso​vi na noge
i ge​ga​ju​ći se pođe za nji​ma. Jed​nom je za​stao da po​mog​ne dru​gu sa po​vre​đe​nom vi​li​-
com koji nije mo​gao da go​vo​ri, ali ho​da​še neko vre​me obe​šen o nje​go​vu ruku, a onda
pade mr​tav u le​de​nu ka​lju​gu; dru​gi put je pru​žio po​moć voj​ni​ku koji je za​je​čao:
„Trent, to sam ja-Fi​lip”, ali iz​ne​nad​na palj​ba ga od​mah po​tom oslo​bo​di te​re​ta.
Le​de​ni ve​tar bri​sao je sa vi​si​na, se​ku​ći ma​glu na dronj​ke. Sun​ce pro​vi​ri na tren,
kao da se zlo​kob​no ceri, kroz ogo​le​le šume Ven​se​na[87] i po​to​nu kao ugru​šak krvi u
dim ba​te​ri​je, niže, i još niže, u rav​ni​cu na​to​plje​nu kr​vlju.

IV

Kad se po​noć ogla​si​la sa zvo​ni​ka Sen Sul​pi​sa, ka​pi​je Pa​ri​za još behu za​kr​če​ne onim
što je ne​kad bila voj​ska.
Ušli su sa ta​mom noći - su​mor​na hor​da, po​pr​ska​na bla​tom, ma​lak​sa​la od gla​di i iz​-
ne​mo​glo​sti. Is​pr​va ne beše mno​go po​met​nje, vre​va na ka​pi​ji tiho se ra​zi​la​zi​la dok su
čete te​škim ko​ra​kom stu​pa​le za​le​đe​nim uli​ca​ma. Kako su ča​so​vi pro​la​zi​li, na​sta​ja​la je
zbr​ka. Sve brže i če​šće kroz ka​pi​ju na​va​lji​va​še, go​mi​la​ju​ći se, odred za odre​dom, ba​-
te​ri​ja za ba​te​ri​jom, ko​nji koji su se pro​pi​nja​li i kola sa mu​ni​ci​jom koja su se tre​sla i
dr​mu​sa​la, osta​ci sa fron​ta, ko​nji​ca i ar​ti​lje​ri​ja koje su se u ra​su​lu bo​ri​le za pra​vo na
pro​laz. Tik uz njih te​tu​ra​la se pe​ša​di​ja; ovde je mar​ši​rao oja​đe​ni puk u očaj​nič​kom
po​ku​ša​ju da odr​ži red, tamo je na​sr​tlji​va ru​lja mo​bil​nih voj​ni​ka gra​bi​la ka uli​ca​ma.
Za​tim su u me​te​žu na​i​la​zi​li ko​nja​ni​ci, top, tru​pe bez ofi​ci​ra, ofi​ci​ri bez ljud​stva; za nji​-
ma pak red bol​nič​kih kola čiji su toč​ko​vi ste​nja​li pod te​škim te​re​tom.
Go​mi​la je, nema od oča​ja, po​sma​tra​la.
To​kom či​ta​vog dana pri​sti​za​la su bol​nič​ka kola, i to​kom či​ta​vog dana po​dr​pa​na
go​mi​la je cvi​le​la i tre​sla se na ba​ri​je​ra​ma. U pod​ne, ru​lja se ude​se​to​stru​či​la, is​pu​niv​ši
gu​žvom tr​go​ve oko ka​pi​je i ro​je​ći se oko unu​tar​njih utvr​đe​nja.
U če​ti​ri sata po​sle pod​ne, ne​mač​ke ba​te​ri​je iz​ne​na​da se oba​vi​še di​mom, i gra​na​te
hi​tro po​pa​da​še po Mon​pa​ma​su. Dva​de​set mi​nu​ta po​sle če​ti​ri, dva pro​jek​ti​la po​go​di​še
kuću u Uli​ci de Bak, a tre​nu​tak ka​sni​je prva gra​na​ta pade u La​tin​sku če​tvrt.
Brejt je sli​kao u kre​ve​tu kad Vest utr​ča ve​o​ma upla​šen.
„Vo​leo bih da si​đeš dole; kuća nam se pre​tvo​ri​la u tro​ro​gi še​šir, i bo​jim se da bi
po​je​di​ni pljač​ka​ši mo​gli da se na​me​ra​če da nas po​se​te no​ćas.”
Brejt isko​či iz kre​ve​ta i za​o​gr​nu se ko​ma​dom tka​ni​ne koji je ne​kad bio ka​put.
„Je li iko po​vre​đen?” upi​ta on, bo​re​ći se sa ru​ka​vom čija se po​sta​va ras​pa​da​la.
 „Ne. Ko​let se za​ba​ri​ka​di​ra​la u po​dru​mu, a do​mar je po​be​gao u utvr​đe​nja. Sa​ku​pi​-
će se opa​ke ban​de ako se bom​bar​do​va​nje na​sta​vi. Mo​gao bi da nam bu​deš od po​mo​-
ći…”
„Na​rav​no”, reče Brejt; ali tek kad su sti​gli do Uli​ce Ser​pen​te i skre​nu​li u pa​saž
koji je vo​dio do Ve​sto​vog po​dru​ma, ovaj prvi uz​vik​nu: „Jesi li vi​deo Dže​ka Tren​ta
da​nas?”
„Ne”, od​go​vo​ri Brejt sa za​bri​nu​tim iz​ra​zom, „nije bio u se​di​štu am​bu​lan​te.”
„Ostao je da vodi ra​ču​na o Sil​vi​ji, pret​po​sta​vljam.”
Bom​ba pade ra​zva​liv​ši krov kuće na kra​ju so​ka​ka i pro​va​li u po​drum, za​plju​snuv​ši
uli​cu ka​me​nom i mal​te​rom. Dru​ga po​go​di dim​njak i od​le​te u ba​štu, iza​zvav​ši la​vi​nu
ci​ga​la, a još jed​na za​glu​šu​ju​će ek​splo​di​ra u su​sed​noj uli​ci.
Oni po​žu​ri​še kroz pa​saž do ste​pe​ni​šta koje je vo​di​lo u po​drum. Brejt opet za​sta​de.
„Šta mi​sliš da ipak otr​čim i vi​dim da li su Džek i Sil​vi​ja do​bro za​šti​će​ni? Mogu
da se vra​tim pre mra​ka.”
„Ne. Uđi i pro​na​đi Ko​let, a ja ću oti​ći.”
„Ne, ne, pu​sti mene, nema opa​sno​sti.”
„Znam”, od​go​vo​ri Vest mimo, po​vu​če Brej​ta u so​kak i po​ka​za ka ste​pe​ni​ca​ma za
po​drum. Vra​ta behu gvo​zde​na i sa re​šet​ka​ma.
„Ko​let! Ko​let!” po​zva on. Vra​ta se za​nji​ha​še ka unu​tra​šnjo​sti i de​voj​ka iza​đe na
ste​pe​ni​šte da ih do​če​ka. U tom tre​nut​ku, po​gle​dav​ši iza sebe, Brejt uz​bu​đe​no drek​nu,
po​gu​ra ovo dvo​je is​pred sebe u po​drum, usko​či i sam za nji​ma i za​lu​pi gvo​zde​na vra​-
ta. Ne​ko​li​ko se​kun​di ka​sni​je, sna​žan po​tres spo​lja za​tre​se vra​ta u šar​ka​ma.
„Ovde su”, pro​mu​mla Vest sa​svim bled.
„Ta vra​ta”, pri​me​ti Ko​let spo​koj​no, „neće po​pu​sti​ti.”
Brejt is​pi​ta ni​zak gvo​zde​ni okvir koji se sad tre​sao pod na​le​ti​ma uda​ra spo​lja.
Vest upu​ti uz​ne​mi​ren po​gled Ko​let, ali ona iz​gle​da​še sa​svim sa​mo​u​ve​re​no, i to ga do​-
ne​kle umi​ri.
„Ne ve​ru​jem da će se za​dr​ža​va​ti ovde”, reče Brejt; „u po​dru​me pro​va​lju​ju samo
zbog ako​ho​la, re​kao bih.”
„Osim ako nisu na​ču​li da tu ima sa​kri​ve​nih dra​go​ce​no​sti.”
„Ali ovde sva​ka​ko nema ni​če​ga skri​ve​nog?” sa ne​la​go​dom je tra​žio po​tvr​du Brejt.
„Na​ža​lost ima”, za​re​ža Vest. „Taj škr​tac od mog ga​zde…”
Pre​se​če ga zvuk raz​bi​ja​nja spo​lja, pra​ćen po​vi​ci​ma; uda​rac za udar​cem po​tre​sa​še
gvo​zde​na vra​ta, začu se oštar škljo​caj, zve​ča​nje me​ta​la, a za​tim tro​u​gla​sti ko​mad gvo​-
žđa upa​de unu​tra osta​viv​ši za so​bom otvor kroz koji se pro​bi​jao zrak sve​tlo​sti.
Vest is​tog tre​nut​ka klek​nu, pro​tu​ri re​vol​ver kroz otvor i is​pra​zni šar​žer. Ne​ko​li​ko
se​kun​di uli​či​com je od​zva​nja​la buka re​vol​ve​ra, a onda na​sta​de pot​pu​na ti​ši​na.
 Od​mah po​tom, je​dan je​di​ni iz​vid​nič​ki udar pade na vra​ta, se​kun​du ka​sni​je još je​-
dan, i još je​dan, a onda se du​ži​nom či​ta​ve gvo​zde​ne plo​če uka​za kri​vu​da​va pu​ko​ti​na.
„Ovu​da”, reče Vest i zgra​bi Ko​let za ruč​ni zglob, „pra​ti me, Brejt!” Brzo po​tr​ča ka
kru​žnoj mr​lji sve​tlo​sti u uda​lje​nom kra​ju po​dru​ma. Sve​tlost do​pi​ra​še kroz re​šet​ka​sti
po​klo​pac iz​nad. Vest dade znak Brej​tu da mu se pop​ne na ra​me​na.
„Od​gur​ni ga. Mo​raš!”
Uz ne​što na​po​ra Brejt po​di​že po​klo​pac, is​pu​za na sto​mak i sa la​ko​ćom po​di​že Ko​-
let sa Ve​sto​vih ra​me​na.
„Brzo, sta​ri moj!” po​vi​ka ovaj.
Brejt obuj​mi no​ga​ma ži​ča​nu ogra​du i po​no​vo se nad​ne​se nad otvor. Po​drum beše
po​pla​vljen žu​tom sve​tlo​šću, a u va​zdu​hu se ose​ćao za​dah pe​tro​le​ja sa ba​klji. Gvo​zde​-
na vra​ta su i da​lje sta​ja​la, ali ne​do​sta​jao je po​ve​li​ki ko​mad, i sad ugle​da​še pri​li​ku
koja se pri​mi​ca​še dr​že​ći ba​klju.
„Brzo!” šap​nu Brejt. „Ska​či!” Vest je vi​sio i kla​tio se dok ga Ko​let ne uhva​ti za
oko​vrat​nik, i njih dvo​je za iz​vu​ko​še. Njoj tada živ​ci po​pu​sti​še, i onda sta​de da pla​če
hi​ste​rič​no, ali Vest je ob​gr​li ru​kom i po​ve​de je kroz vr​to​ve do su​sed​ne uli​ce. Na​kon
što je vra​tio po​klo​pac sa re​šet​kom i na​sla​gao pre​ko nje​ga ka​me​ne plo​če sa obli​žnjeg
zida, Brejt im se pri​dru​žio. Beše go​to​vo mrak. Po​hi​ta​li su uli​com, sad osve​tlje​nom
samo zgra​da​ma koje su go​re​le ili krat​ko​traj​nim blje​sko​vi​ma gra​na​ta. Ši​ro​ko su za​o​bi​-
la​zi​li va​tru, ali u da​lji​ni su mo​gli da vide užur​ba​ne pri​li​ke pljač​ka​ša među ru​še​vi​na​-
ma. Po​ne​kad bi se mi​mo​i​šli sa ne​kom mah​ni​tom že​nom, iz​bez​u​mlje​nom od pića, koja
vri​šte​ći pro​kli​nje ceo svet, ili po​ne​kim man​gu​pom čiji su ne​ma​ran hod i po​cr​ne​lo lice
i ruke oda​va​li udeo u ra​za​ra​nju. Na​po​kon sti​go​še do Sene, pre​đo​še pre​ko mo​sta, i
Brejt reče: „Mo​ram da se vra​tim. Ne zna​mo šta je sa Dže​kom i Sil​vi​jom.” Iz​go​vo​riv​ši
to, on na​pra​vi me​sta za go​mi​lu koja je ba​ta​la pre​ko mo​sta i duž reč​nog na​si​pa po​red
ka​sar​ne na Or​se​ju. Usred gu​žve, Vest ras​po​zna od​me​ren i jed​nak ko​rak voda. Pro​đe
fe​njer, mno​štvo ba​jo​ne​ta, za​tim dru​gi fe​njer koji oba​sja sa​mrt​nič​ko lice u po​za​di​ni;
Ko​let jek​nu: „Hart​man!” ali nje​ga ne​sta​de. Bo​ja​žlji​vo su izvi​ri​va​li pre​ko na​si​pa, za​dr​-
ža​va​ju​ći dah. Na keju se začu ko​me​ša​nje sto​pa​la i ka​pi​ja ka​sar​ne se za​lu​pi. Sve​tilj​ka
na tre​nu​tak oba​sja zad​nji ulaz gde go​mi​la beše pri​ti​snu​ta uz re​šet​ke, a za​tim se iz ka​-
me​nog dvo​ri​šta za​o​ri palj​ba.
Jed​na za dru​gom, pe​tro​lej​ske ba​klje pa​li​le su se duž na​si​pa, i sad je či​tav trg bio u
po​kre​tu. Od​o​zdo sa Je​li​sej​skih po​lja i pre​ko Trga Kon​kord ra​si​pa​li su se de​lo​vi bit​ke,
ovde dru​ži​na, tamo či​ta​va ru​lja. Na​do​la​zi​li su iz sva​ke uli​ce pra​će​ni že​na​ma i de​com,
i sve​op​šti ža​mor, no​šen le​de​nim ve​trom, pro​sti​rao se kroz Tri​jum​fal​nu ka​pi​ju i niz
mrač​nu ave​ni​ju – „Per​dus!per​dus![88]”
Ra​zu​đe​ni kraj ba​ta​ljo​na ti​skao se mimo njih, po​put sa​bla​sti uni​šte​nja. Vest uz​dah​-
nu. Neka pri​li​ka za​tim iza​đe iz se​no​vi​tih re​do​va i po​zva Ve​sta po ime​nu. On se okre​te,
i sta​de da viče kad je vi​deo daje to Trent. Ovaj ga uhva​ti, po​be​leo od uža​sa.
„Sil​vi​ja?”
Vest je samo zu​rio bez reči, ali Ko​let poče da ja​di​ku​je: „Oh, Sil​vi​ja! Sil​vi​ja! - a
gra​na​ti​ra​ju Če​tvrt!”
„Trent!” po​vi​ka Brejt; ali on već beše oti​šao i ne mo​go​še da ga su​stig​nu.
Bom​bar​do​va​nje je pre​sta​lo kad je Trent pre​šao bu​le​var Sen Žer​men, ali ulaz u
Sen​sku uli​cu beše blo​ki​ran hr​pom ci​ga​la koje su se pu​ši​le. Svud uo​ko​lo gra​na​te su
osta​vi​le ogrom​ne rupe u ploč​ni​ku. Kafe je sad bio tek ru​i​na puna ge​le​ra i sta​kla, knji​-
ža​ra samo što se ne beše sru​ši​la, po​ki​da​na od kro​va do po​dru​ma, a mala pe​ka​ra, po​o​-
dav​no za​tvo​re​na, beše is​tu​re​na na​po​lje iz​nad go​mi​le ka​me​na i lima.
On se uz​ve​ra uz brdo od ci​ga​la što su is​pa​ra​va​le i od​ju​ri u Uli​cu de Tu​mon. Na
uglu je go​re​la va​tra i osve​tlja​va​la nje​go​vu uli​cu, a na nagnu​tom zidu, pod raz​bi​je​nom
ulič​nom sve​tilj​kom, neko dete je is​pi​si​va​lo ko​ma​dom uglja:

„OVDE JE PALA PRVA GRA​NA​TA.”

Slo​va su ga gle​da​la u lice. Mali ubi​ca pa​co​va do​vr​ši nat​pis i od​ma​če se da po​gle​-
da svo​je delo, ali vi​dev​ši Tren​tov ba​jo​net, vri​snu i po​be​že. Dok je te​tu​rao raz​ru​še​nom
uli​com, iz rupa i pu​ko​ti​na u ru​še​vi​na​ma iz​la​zi​le su po​di​vlja​le žene, na​pu​šta​ju​ći svoj
pljač​ka​ški po​sao i pro​kli​nju​ći ga.
Is​pr​va nije mo​gao da pro​na​đe kuću jer ga suze behu za​sle​pe​le, ali na​pi​pa​vao je
duž zida i na​po​kon sti​gao do vra​ta. U do​mar​skoj ku​ći​ci go​re​la je sve​tilj​ka, a kraj nje
sta​rac je le​žao mr​tav. Za​ne​mo​ćao od stra​ha, on se na tren na​slo​ni na pu​šku, a za​tim
ugra​bi fe​njer i po​le​te uz ste​pe​ni​ce. Po​ku​šao je da vik​ne, ali je​zik ne hte​de ni da mrd​ne.
Na dru​gom spra​tu vi​deo je mal​ter na ste​pe​ni​štu; na tre​ćem se pod beše ras​pu​kao, a ku​-
će​pa​zi​telj​ka je le​ža​la u lo​kvi krvi na od​mo​ri​štu. Sle​de​ći sprat je bio nje​gov, nji​hov.
Vra​ta su vi​si​la sa šar​ki, zi​do​vi su ze​va​li. Upu​zao je unu​tra i spu​stio se po​red kre​ve​ta,
a dve ruke se sklo​pi​še oko nje​go​vog vra​ta i lice ob​li​ve​no su​za​ma pri​bi se uz nje​go​vo.
„Sil​vi​ja!”
„O, Džek! Džek! Džek!”
Sa pre​vr​nu​tog ja​stu​ka po​red njih za​pla​ka dete.
„Do​ne​li su ga; moje je”, za​je​ca ona.
„Naše”, pro​ša​pu​ta on, za​gr​liv​ši ih obo​je.
Ne​gde od​o​zdo, sa ste​pe​ni​šta, začu se Brej​tov uz​ne​mi​ren glas.
„Trent! Je li sve u redu?”
 ULI​CA GO​SPE OD PO​LJA

(Pre​vod: Alek​san​dra Raj​ko​vić)

„Et tout les jo​urs pas​ses dans la tri​stes​se

Nous sont comp​tes com​me des jo​urs he​u​re​ux!”

(„I svi ti dani u tuzi pro​ve​de​ni

Nama su va​žni kao i dani sre​će!”[89])

Uli​ca nije mon​den​ska niti je si​ro​tinj​ska. Ona je pa​ri​ja među uli​ca​ma - uli​ca bez če​tvr​-
ti. Op​šte je mi​šlje​nje da se na​la​zi iz​van obla​sti ari​sto​krat​ske Ave​ni​je Op​ser​va​to​ri​je.
Stu​den​ti iz če​tvr​ti Mon​pa​mas sma​tra​ju je ki​co​škom i neće da zna​ju za nju. La​tin​ska če​-
tvrt se, iz Luk​sem​bur​ške, sa svo​je se​ver​ne gra​ni​ce, pod​sme​va nje​noj ugled​no​sti i s ne​-
go​do​va​njem mo​tri bez gre​ške obu​če​ne stu​den​te koji je za​po​se​da​ju. Malo stra​na​ca za​-
la​zi u nju. Po​vre​me​no je, me​đu​tim, stu​den​ti iz La​tin​ske če​tvr​ti ko​ri​ste kao pro​laz iz​me​-
đu Ren​ske uli​ce i Bu​li​jea, ali, osim toga i ne​delj​nih po​pod​nev​nih po​se​ta ro​di​te​lja i
sta​ra​te​lja sa​mo​sta​nu u bli​zi​ni Uli​ce Va​vin, Uli​ca Go​spe od po​lja je tiha kao Bu​le​var
Pasi. Njen mo​žda naj​u​gled​ni​ji deo leži iz​me​đu Uli​ce Gran​de Šo​mi​je i Uli​ce Va​vin, to
je bar bio za​klju​čak do kog je do​šao pre​ča​sni Džo​el Bi​ram, dok je švr​ljao njom pod
Hej​sting​so​vom ko​man​dom. Hej​sting​su je po ve​drom jun​skom vre​me​nu uli​ca de​lo​va​la
pri​jat​no i već je po​čeo da se nada da će nju oda​bra​ti, kada pre​ča​sni Bi​ram upa​dlji​vo
ustuk​nu od kr​sta na sa​mo​sta​nu pre​ko puta.
„Je​zu​i​ti”, pro​gun​đao je.
„Pa”, umor​no reče Hej​stings, „pret​po​sta​vljam da ne​će​mo naći ni​šta bo​lje. Vi uvek
ka​že​te da u Pa​ri​zu ca​ru​je po​rok, a čini mi se da u sva​koj uli​ci na​la​zi​mo je​zu​i​te ili ne​-
što još gore.”
Tre​nu​tak ka​sni​je po​no​vi: „Ili ne​što još gore, što ja, na​rav​no, ne bih ni pri​me​tio bez
va​šeg lju​ba​znog upo​zo​re​nja.”
Dr Bi​ram se ugri​ze za usnu i po​gle​da oko sebe. Bio je im​pre​si​o​ni​ran oči​gled​nim
ugle​dom okru​že​nja. Za​tim, mr​šte​ći se pre​ma sa​mo​sta​nu, uze Hej​sting​sa za ruku i od​ge​-
ga se pre​ko uli​ce do gvo​zde​ne ka​pi​je koja je na sebi ima​la beli broj 201 bis na pla​voj
po​dlo​zi. Is​pod nje​ga je bilo oba​ve​šte​nje od​štam​pa​no na en​gle​skom:
 1. Za vra​ta​ra, mo​lim zvo​caj jed​nom.
2. Za slu​gu, mo​lim zvo​caj dva​put.
3. Za sa​lon, mo​lim zvo​caj tri​put.

Hej​stings je do​ta​kao elek​trič​no zvon​ce tri puta i ured​na so​ba​ri​ca ih uve​de kroz ba​-
štu i u sa​lon. Vra​ta tr​pe​za​ri​je, od​mah po​red, bila su otvo​re​na, a od sto​la koji se ja​sno
vi​deo žur​no usta​de krup​na žena i pođe pre​ma nji​ma. Hej​stings na​čas spa​zi mla​di​ća sa
ve​li​kom gla​vom i ne​ko​li​ci​nu zlo​volj​nih sta​ri​jih džen​tl​me​na za do​ruč​kom pre nego što
su se vra​ta za​tvo​ri​la, i krup​na žena ge​ga​ju​ći se uđe u sobu, do​no​se​ći sa so​bom mi​ris
kafe i crnu pu​dli​cu.
„Baš je ple​zir da pri​mi​ti vas!” po​vi​ka​la je. „Me​sje je An​glez? Ne? Ame​ri​ka​nac?
Moj pan​zi​on on jest za Ame​ri​kan​ce sur​to​ut[90]. Ovde svi pri​ča​ti an​gli​ski, c’est a
dire[91], oso​blje, slu​že pri​ča​ti, plus ou mo​ins[92], po​ma​lo. Ja sreć​na što do​šli da bu​-
de​te goz​ti…” „Ma​dam”, po​čeo je dr Bi​ram, ali je po​no​vo bio pre​ki​nut. „Ah, daa,
znam, ah! Mon Dieu![93] Vi ne pri​ča​ti frenč, ali do​šli na na​u​ku! Moj muž pri​ča​ti frenč
sa goz​ti. Ima​mo sada ame​ri​kan​ska po​ro​di​ca koja na​u​či od moj muž frenč…”
Na ovom me​stu je pu​dli​ca za​re​ža​la na dr Bi​ra​ma i go​spo​da​ri​ca ju je bez okle​va​nja
ću​šnu​la.
„Veux tu!” po​vi​ka​la je, plje​snuv​ši je dla​nom, „veux tu! Le vi​la​in[94], oh! Le vi​la​-
in!”
„Mais[95], ma​dam”, reče Hej​stings sme​še​ći se, „il n’ apas Vair tres fe​ro​ce?
[96]”
Pu​dli​ca po​be​že, a nje​na go​spo​da​ri​ca po​vi​ka: „Ah, ča​rob​no ak​cent! On već pri​ča​ti
frenč kako Pa​ri​ža​nin mla​di džen​tl​men!”
Za​tim je dr Bi​ram us​peo da uba​ci reč ili dve i ma​nje-više pri​ku​pi in​for​ma​ci​je u
vezi sa ce​na​ma.
„To jest pan​zi​on se​ri​e​ux[97], moj cli​en​te​le[98] jest od naj bo​ljih, pra​vo pen​si​on
de fa​mil​le[99], gde ti jest ko u tvo​ja kuća.”
Za​tim su oti​šli na sprat da bi pre​gle​da​li Hej​sting​so​ve bu​du​će oda​je, is​pro​ba​li
opru​ge na kre​ve​tu i uta​na​či​li ne​delj​no sle​do​va​nje pe​ški​ra. Či​ni​lo se daje dr Bi​ram za​-
do​vo​ljan.
Ma​dam Ma​rot ih je ot​pra​ti​la do vra​ta i po​zvo​ni​la slu​žav​ki, ali se, dok je Hej​stings
stu​pao na po​šljun​ča​nu sta​zu, nje​gov vo​dič i men​tor na tre​nu​tak za​u​sta​vio i fik​si​rao ma​-
dam svo​jim vod​nji​ka​vim oči​ma.
„Ra​zu​me​te”, re​kao je, „daje on mla​dić naj​pa​žlji​vi​je od​go​jen i da su nje​gov ka​rak​-
ter i mo​ral​na na​če​la ne​o​ka​lja​ni. Mlad je i ni​ka​da nije bio u ino​stran​stvu, ni​ka​da nije
čak ni vi​deo ve​li​ki grad, i nje​go​vi ro​di​te​lji su me za​mo​li​li, kao sta​rog po​ro​dič​nog pri​-
ja​te​lja koji živi u Pa​ri​zu, da se po​sta​ram da bude pod do​brim uti​ca​jem. Tre​ba da stu​-
di​ra umet​nost, ali nje​go​vi ro​di​te​lji ni u kom slu​ča​ju ne bi že​le​li da sta​nu​je u La​tin​skoj
če​tvr​ti kad bi zna​li ko​li​ko je tamo ra​ši​ren ne​mo​ral.”
Pre​ki​de ga zvuk na​lik na škljo​ca​nje reze i on po​di​že po​gled, ali ne do​volj​no brzo
da bi vi​deo slu​žav​ku kako iza vra​ta sa​lo​na uda​ra ša​mar gla​va​tom mla​di​ću.
Ma​dam se na​ka​šlja​la, ba​ci​la ubi​lač​ki po​gled iza sebe, a za​tim se oza​re​no na​sme​ši​-
la dr Bi​ra​mu.
„Do​bro jest da on doći ovde. Pan​zi​on više ozbi​ljan il n’en exi​ste pas[100], ne ima
ta​kav”, ube​đe​no je ob​ja​vi​la.
I tako, po​što nije ima​lo šta da se doda, dr Bi​ram se pri​dru​ži Hej​sting​su na ka​pi​ji.
„Ve​ru​jem”, re​kao je po​sma​tra​ju​ći sa​mo​stan, „da ne​ćeš pra​vi​ti po​zna​stva među je​-
zu​i​ti​ma!”
Hej​stings je gle​dao u sa​mo​stan sve dok pri​vlač​na de​voj​ka nije pro​šla is​pred sive
fa​sa​de, a za​tim je gle​dao u nju. Mla​dić sa ku​ti​jom sa sli​kar​skim bo​ja​ma i plat​nom na​i​-
đe žu​strim ho​dom, za​u​sta​vi se is​pred le​poj​ke, uz krat​ko ali sna​žno ru​ko​va​nje reče ne​-
što na šta su se obo​je na​sme​ja​li, a onda je oti​šao svo​jim pu​tem, do​vi​ku​ju​ći: „A de​ma​in
Va​len​ti​ne![101]”, a ona u is​tom dahu uz​vik​nu „A de​ma​in!”
„Va​len​tin”, po​mi​sli Hej​stings, „kako ne​o​bič​no ime”; pa kre​nu za pre​ča​snim Džo​e​-
lom Bi​ra​mom koji se ge​gao pre​ma naj​bli​žoj tram​vaj​skoj sta​ni​ci.

II

„A vi za​do​volj​no sa Pa​riz, me​sje Astang?” pi​ta​la je ma​dam Ma​rot sle​de​ćeg ju​tra kada
je Hej​stings ušao u sobu za do​ru​čak u pan​si​o​nu, ru​men od po​ta​pa​nja u ma​le​noj kadi na
spra​tu iz​nad.
„Si​gu​ran sam da će mi se do​pa​sti”, od​go​vo​ri on, ču​de​ći se sop​stve​noj po​ti​šte​no​sti
duha.
Slu​žav​ka mu je do​ne​la kafo i ki​fle. Uz​vra​tio je pra​zan po​gled gla​va​tom mla​di​ću i
sne​bi​vlji​vo ot​po​zdra​vio zlo​volj​nim sta​ri​jim džen​tl​me​ni​ma. Nije ni po​ku​šao da po​pi​je
katu do kra​ja i se​deo je mr​ve​ći ki​flu, ne​sve​stan po​gle​da pu​nih sim​pa​ti​je ko​ji​ma gaje
ma​dam Ma​rot oba​si​pa​la, iako je ima​la do​volj​no tak​ta da mu ne do​sa​đu​je.
Usko​ro je ušla slu​žav​ka sa po​slu​žav​ni​kom na kom je ba​lan​si​ra​la dve​ma po​su​da​ma
sa čo​ko​la​dom, a zlo​volj​ni sta​ri​ji džen​tl​me​ni su is​ko​sa gle​da​li nje​ne član​ke. Slu​žav​ka
je spu​sti​la čo​ko​la​du na sto bli​zu pro​zo​ra i na​sme​ši​la se Hej​sting​su. Za​tim je mr​ša​va
mla​da dama, pra​će​na svo​jim du​pli​ka​tom po sve​mu sem po go​di​na​ma umar​ši​ra​la u
sobu i za​u​ze​la sto kod pro​zo​ra. Bilo je oči​gled​no da su Ame​ri​kan​ke, ali je Hej​stings,
ako je oče​ki​vao bilo ka​kav znak pre​po​zna​va​nja, ostao ra​zo​ča​ran. Ig​no​ri​sa​nje od stra​ne
nje​go​vih ze​mlja​ka po​ja​ča​lo je po​ti​šte​nost. Pre​tu​rao je no​žem po ta​njim i gle​dao u nje​-
ga.
Mr​ša​va mla​da dama je bila po​pri​lič​no prič​lji​va. Bila je pot​pu​no sve​sna Hej​sting​-
so​vog pri​su​stva, oče​ku​ju​ći la​ska​nje ako bi je po​gle​dao, ali je, s dru​ge stra​ne, ose​ća​la
sop​stve​nu su​pe​ri​or​nost, po​što je u Pa​ri​zu bila već tri ne​de​lje, a on, lako se mo​glo vi​-
de​ti, još nije ni ot​pa​ko​vao svoj kov​čeg sa pa​ro​bro​da.
Njen raz​go​vor je bio sa​mo​za​do​vo​ljan. Ra​spra​vlja​la je sa maj​kom o re​la​tiv​noj
vred​no​sti Lu​vra i Bon Mar​ša[102], ali je do​pri​nos nje​ne maj​ke di​sku​si​ji uglav​nom bio
ogra​ni​čen na „Za​i​sta, Suzi!”
Zlo​volj​ni sta​ri​ji džen​tl​me​ni su iza​šli iz sobe u gru​pi, na​o​ko lju​ba​zni, a u sebi be​-
sni. Nisu mo​gli da trpe Ame​ri​kan​ce koji su is​pu​ni​li pro​sto​ri​ju svo​jim br​blja​njem.
Gla​va​ti mla​dić je po​gle​dao za nji​ma zna​lač​ki se na​ka​šljav​ši, mr​mlja​ju​ći: „Ve​se​le
ma​to​re pti​či​ce!”
„Iz​gle​da​ju kao po​kva​re​ni star​ci, g. Blej​den”, reče de​voj​ka.
Na ovo se g. Blej​den na​sme​jao i re​kao: „Pro​šlo je nji​ho​vo”, to​nom koji je na​go​ve​-
šta​vao da sada tra​je nje​go​vo.
„I zato su im svi​ma pod​bu​le oči”, po​vi​ka de​voj​ka. „Mi​slim daje šte​ta da mla​da
go​spo​da…”
„Za​i​sta, Suzi!” reče maj​ka, i raz​go​vor je za​mu​kao.
Po​sle ne​kog vre​me​na, g. Blej​den je ba​cio Pti žur​nal[103] koji je na ra​čun kuće
sva​kod​nev​no pro​u​ča​vao i, okre​ću​ći se Hej​sting​su, po​čeo da se pra​vi daje lju​ba​zan.
Po​čeo je re​kav​ši: „Vi​dim da ste Ame​ri​ka​nac.”
Na ovaj bri​ljan​tan i ori​gi​na​lan uvod, Hej​stings je, uža​sno no​stal​gi​čan, od​go​vo​rio
sa za​hval​no​šću, a raz​go​vor je ra​zbo​ri​to pot​hra​nji​van za​pa​ža​nji​ma go​spo​đi​ce Suzi Bing
po​seb​no upu​će​nim g. Blej​de​nu. Ra​zvo​jem do​ga​đa​ja, go​spo​đi​ca Suzi koja beše za​bo​ra​-
vi​la na svo​je obra​ća​nje is​klju​či​vo g. Blej​de​nu, i Hej​stings koji je od​go​va​rao na nje​na
uop​šte​na pi​ta​nja, us​po​sta​vi​li su en​ten​te cor​di​a​le[104] pa su Suzi i nje​na maj​ka pro​ši​-
ri​le po​druč​je svog pro​tek​to​ra​ta na ono sto​je oči​gled​no bila ne​u​tral​na te​ri​to​ri​ja.
„G. Hej​sting​se, ne sme​te da na​pu​šta​te pan​si​on sva​ke ve​če​ri kao g. Blej​den. Pa​riz
je uža​sno me​sto za mla​du go​spo​du, a g. Blej​den je od​vrat​ni ci​nik.”
G. Blej​den je iz​gle​dao za​do​volj​no.
Hej​stings od​go​vo​ri: „Po ceo dan ću biti u ate​ljeu i pret​po​sta​vljam da ću uspe​va​ti
da se vra​tim tek uve​če.”
G. Blej​den koji je, s pla​tom od pet​na​est do​la​ra ne​delj​no, ra​dio kao za​stup​nik Pre​-
du​ze​ća za pro​i​zvod​nju Pe​vli iz Tro​je, Nju​jork, skep​tič​no se osmeh​nu i po​vu​če se da
odr​ži sa​sta​nak sa mu​šte​ri​jom na Bu​le​va​ru Ma​gen​ta.
Hej​stings je sa go​spo​đom Bing i Suzi od​še​tao do ba​šte i, na nji​hov po​ziv, seo u
hlad is​pod gvo​zde​ne ka​pi​je.
Na sta​bli​ma ke​ste​na su još sta​ja​li mi​ri​sni ru​ži​ča​sto-beli kla​so​vi, a pče​le su zu​ja​le
među ru​ža​ma koje su se na​sla​nja​le na kuću sa be​lim zi​do​vi​ma.
Bla​ga sve​ži​na je leb​de​la u va​zdu​hu. Ko​li​ca za za​li​va​nje su se kre​ta​la uli​com gore-
dole i či​sti po​to​čić je žu​bo​rio bes​pre​ko​mim sliv​ni​ci​ma Uli​ce Gran​de Šo​mi​je. Vrap​ci
su se ve​se​li​li duž ivič​nja​ka, iz​no​va i iz​no​va se ku​pa​ju​ći u vodi i sa uži​va​njem ko​stre​-
še​ći svo​je per​je. U ogra​đe​noj ba​šti pre​ko uli​ce, par ko​so​va je zvi​ždu​kao među sta​bli​-
ma ba​de​ma.
Hej​stings je pro​gu​tao kne​dlu u grlu, po​što su ga ptič​ja pe​sma i žu​bo​re​nje vode u
pa​ri​škom sliv​ni​ku pod​se​ti​li na sun​ča​ne li​va​de Mil​bru​ka.
„To je kos”, pri​me​ti​la je go​spo​đi​ca Bing, „po​gle​daj​te ga, tamo na žbu​nu sa ru​ži​ča​-
stim cve​ćem. Sav je cm osim klju​na, a on iz​gle​da kao da su ga umo​či​li u omlet, kako
neki Fran​cu​zi kažu…”
„Za​i​sta, Suzi!”
„Ta ba​šta pri​pa​da ate​ljeu u kom sta​nu​ju dva Ame​ri​kan​ca”, na​sta​vi​la je de​voj​ka
smi​re​no, „i če​sto ih vi​dim kako pro​la​ze. Iz​gle​da da uz​i​ma​ju baš mno​go mo​de​la, uglav​-
nom mla​dih i žen​skih…”
„Za​i​sta, Suzi!”
„Mo​žda je to ono što sli​ka​ju, ali ne shva​tam za​što bi po​zva​li njih pet, sa još tri
mla​da go​spo​di​na, i svi ušli u dva tak​si​ja i od​ve​zli se pe​va​ju​ći. Ova uli​ca je do​sad​na”,
na​sta​vi​la je. „Nema šta da se vidi osim ba​šte i obri​sa Bu​le​va​ra Mon​pa​mas kroz Uli​cu
Gran​de Šo​mi​je. Niko ni​kad ne pro​la​zi osim po​li​caj​ca. Na uglu je sa​mo​stan.”
„Mi​slio sam daje to je​zu​it​ska ško​la”, za​po​čeo je Hej​stings, ali od​mah beše za​sut
opi​som tog me​sta iz be​de​ke​ra[105], koji se za​vr​ša​vao re​či​ma: „Na jed​noj stra​ni se na​-
la​ze ra​sko​šni ho​te​li Žan-Pola Lo​ren​sa[106] i Gi​jo​ma Bu​groa[107], a pre​ko puta, u
ma​le​nom Pa​sa​žu Sta​ni​slas, Ka​ro​lis Du​ran[108] sli​ka re​mek-dela koja oča​ra​va​ju svet.”
Kos pra​snu u ta​la​se zlat​nih gr​le​nih nota, a sa ne​kog uda​lje​nog ze​le​nog me​sta u gra​-
du, ne​po​zna​ta di​vlja pti​ca sta​de da od​go​va​ra po​ma​mom teč​nih tri​le​ra sve dok i vrap​ci
nisu pre​sta​li sa pra​njem da bi se ja​vi​li ne​u​mor​nim cvr​ku​ta​njem.
Za​tim je na​i​šao lep​tir, sme​stio se na gro​zdu sun​ča​ni​ce i ma​hao svo​jim kri​li​ma sa
gri​mi​znim pru​ga​ma na to​plom sun​cu. Hej​stings je znao da mu je on pri​ja​te​lj, i pred
nje​go​vim oči​ma se stvo​ri vi​zi​ja u ko​joj vi​so​ki le​pu​si i mi​ri​sna mle​či​ka oži​ve​še sa ša​-
re​nim kri​li​ma, vi​zi​ja bele kuće i trga pre​kri​ve​nog ko​zjom kr​vlju[109] - obris čo​ve​ka
koji čita i žene koja se na​gi​nje nad le​jom dana i noći - i srce mu je bilo puno. Tre​nu​tak
ka​sni​je, trže ga go​spo​đi​ca Bing.
„Čini mi se da ste no​stal​gič​ni!” Hej​stings je po​cr​ve​neo. Go​spo​đi​ca Bing ga po​gle​-
da sa sa​o​se​ćaj​nim uz​da​hom i na​sta​vi: „Kad god sam u po​čet​ku ose​ća​la no​stal​gi​ju ima​-
la sam obi​čaj da sa ma​mom odem i pro​še​tam se Luk​sem​bur​škim ba​šta​ma. Ne znam
zbog čega, ali či​ni​lo mi se da me te sta​ro​mod​ne ba​šte pri​bli​ža​va​ju kući više nego bilo
šta dru​go u ovom ve​štač​kom gra​du.”
„Ali one su pre​pu​ne mer​mer​nih sta​tua”, bla​gim gla​som reče go​spo​đa Bing, „Ja lič​-
no ne vi​dim ni​ka​kvu slič​nost.”
„Gde je Luk​sem​burg?” upi​ta Hej​stings po​sle kra​ćeg ću​ta​nja.
„Po​đi​te sa mnom do ka​pi​je”, reče go​spo​đi​ca Bing. Ustao je i pra​tio je, a ona je
po​ka​za​la pre​ma Uli​ci Va​vin na dnu uli​ce.
„Po​đe​te de​sno po​sle sa​mo​sta​na”, na​sme​ši​la se, i Hej​stings je po​šao.

III

Luk​sem​burg je blje​štao od cve​ća. Spo​ro je ho​dao du​gač​kim dr​vo​re​di​ma, po​red mer​-

mer​nih sta​tua ob​ra​slih ma​ho​vi​nom i sta​rin​skih stu​bo​va i, pro​biv​ši se kroz šu​ma​rak po​-
red bron​za​nog lava, na​i​šao na te​ra​su iz​nad fon​ta​ne, ob​ru​blje​nu dr​ve​ćem. Is​pod je le​-
žao ba​zen, pre​si​ja​va​ju​ći se na sun​če​voj sve​tlo​sti. Ba​de​mi u cva​tu su okru​ži​va​li te​ra​su,
a gaj ke​ste​na je, u ve​ćoj spi​ra​li, kri​vu​dao uz i niz i kroz vla​žno ši​praž​je uz za​pad​no
kri​lo pa​la​te. Na jed​nom kra​ju dr​vo​re​da uz​di​za​la se op​ser​va​to​ri​ja, nje​ne bele ku​po​le su
bile na​sla​ga​ne kao kod istoč​njač​ke dža​mi​je; na dru​gom kra​ju je sta​ja​la ma​siv​na pa​la​ta,
čija su sva pro​zor​ska okna plam​te​la na di​vljem jun​skom sun​cu.
Oko fon​ta​ne, deca i da​di​lje sa be​lim ka​pi​ca​ma, na​o​ru​ža​ni šta​po​vi​ma bam​bu​sa, gu​-
ra​li su bro​di​će-igrač​ke čija su je​dra mli​ta​vo vi​si​la na sun​cu. Cr​no​ma​nja​sti po​li​ca​jac
sa cr​ve​nim epo​le​ta​ma i krat​kim ma​čem po​sma​trao ih je neko vre​me, a za​tim oti​šao da
pri​go​vo​ri mla​di​ću koji je psa pu​stio sa uz​i​ce. Pas je bio za​o​ku​pljen ugod​nim utr​lja​va​-
njem tra​ve i pra​ši​ne u svo​ja leđa, dok su mu noge ma​ha​le u va​zdu​hu.
Po​li​ca​jac je po​ka​zao na psa. Za​ne​meo je od ogor​če​nja.
„Pa, ka​pe​ta​ne”, na​sme​šio se mla​di dru​škan.
„Pa, me​sje stu​den​te”, za​re​ža po​li​ca​jac.
„Zbog čega mi pri​la​zi​te i na šta se ža​li​te?”
„Ako ga ne ve​že​te, od​u​ze​ću vam ga”, po​vi​ka po​li​ca​jac.
„Šta to mene bri​ga, mon ca​pi​ta​i​ne[110]?”
„Šta—a! Nije li to vaš bul​dog?”
„Da je​ste, ne mi​sli​te li da bih ga ve​zao?”
Po​li​ca​jac je na tre​nu​tak be​sno gle​dao u ti​ši​ni, a za​tim, se​tiv​ši se daje i on kao stu​-
dent bio ne​mo​ra​lan, po​seg​nuo pre​ma psu koji je hi​tro sko​čio u stra​nu. Ju​ri​li su se oko​-
lo-na​o​ko​lo oko cvet​nih leja, a kada bi se po​li​ca​jac pre​vi​še pri​bli​žio, bul​dog bi pre​se​-
kao pre​ko leje, što ve​ro​vat​no nije bilo po pra​vi​li​ma fer-ple​ja.
Mla​dić se za​ba​vljao, a či​ni​lo se da i pas uži​va u ovom ve​žba​nju.
Po​li​ca​jac je to pri​me​tio i odlu​čio da uda​ri u sam izvor zla. Do​ji​mo je do stu​den​ta i
re​kao: „Kao vla​sni​ka ove na​pa​sti - hap​sim vas!”
„Ali”, po​bu​nio se ovaj”ja ne pri​zna​jem daje pas moj.”
To je bio pro​blem. Bilo je bes​ko​ri​sno po​ku​ša​va​ti da se pas uhva​ti sve dok tri ba​-
što​va​na nisu pri​sko​či​la u po​moć, no tada je pas jed​no​stav​no otr​čao i iz​gu​bio se u Uli​ci
Me​di​či.
Po​li​ca​jac se od​ge​gao da pro​na​đe ute​hu među da​di​lja​ma sa be​lim ka​pi​ca​ma, a stu​-
dent je, gle​da​ju​ći na sat, sta​jao i ze​vao. Za​tim se, ugle​dav​ši Hej​sting​sa, na​sme​šio i na​-
klo​nio. Hej​stings je pri​šao mer​mer​noj klu​pi, sme​ju​ći se.
„O, Kli​for​de”, re​kao je, „ni​sam te pre​po​znao.”
„To je zbog br​ko​va”, uz​dah​nu ovaj. „Žr​tvo​vao sam ih da udo​vo​ljim hiru… pa, pri​-
ja​te​lji​ce. Kako ti se čini moj pas?”
„Da​kle je​ste tvoj?” po​vi​ka Hej​stings.
„Na​rav​no. Ovo je za nje​ga lepa pro​me​na, ovo igra​nje šuge sa po​li​caj​cem, ali sada
je po​stao po​znat i mo​ra​ću to da pre​ki​nem. Oti​šao je kući. Uvek ode kada ba​što​va​ni
pre​u​zmu stvar. Šte​ta, voli da se va​lja po trav​nja​ci​ma.” Za​tim su neko vre​me ča​vr​lja​li
o Hej​sting​so​vim pla​no​vi​ma i Kli​ford se lju​ba​zno po​nu​dio da mu bude po​kro​vi​te​lj u
ate​ljeu.
„Vi​diš, sta​ri ma​čor, mi​slim dr Bi​ram, pri​čao mije o tebi pre nego što sam te sreo”,
ob​ja​sni Kli​ford, „a Eli​o​tu i meni će biti dra​go da uči​ni​mo sve što mo​že​mo.” Za​tim je,
po​no​vo gle​da​ju​ći na sat, pro​mr​mljao: „Imam samo de​set mi​nu​ta da uhva​tim ver​saj​ski
voz; au re​vo​ir[111]”, i kre​nuo, ali je, pri​me​tiv​ši de​voj​ku kako pro​la​zi po​red fon​ta​ne,
ski​nuo še​šir uz zbu​nje​ni osmeh.
„Za​što nisi u Ver​sa​ju?” reče ona, sa je​dva pri​met​nom sve​šću o Hej​sting​so​vom pri​-
su​stvu.
„I—idem”, pro​mr​mlja Kli​ford.
Na tre​nu​tak su sta​ja​li li​cem u lice i Kli​ford je, ve​o​ma cr​ven, pro​mu​cao: „Sa tvo​-
jim do​pu​šte​njem, imam čast da ti pred​sta​vim svog pri​ja​te​lja, me​sje Hej​sting​sa.”
Hej​stings se du​bo​ko na​klo​nio. Ona se na​sme​ši​la ve​o​ma ljup​ko, ali je u bla​gom na​-
klo​nu nje​ne pa​ri​ske gla​vi​ce bilo neke pa​ko​sti.
„Mo​gla bih po​že​le​ti”, re​kla je, „da mi me​sje Kli​ford po​sve​ti više vre​me​na kada sa
so​bom do​vo​di tako šar​mant​nog Ame​ri​kan​ca.”
„Mo—mo​ram li da idem, Va​len​tin?” po​čeo je Kli​ford.
„Sva​ka​ko”, od​go​vo​ri ona.
Kli​ford je kre​nuo bez ima​lo gra​ci​o​znost, trep​ću​ći, kada ona do​da​de: „I pre​ne​si Se​-
sil moje naj​to​pli​je po​zdra​ve!” Kada je ne​stao u D’Asa​so​voj uli​ci, de​voj​ka se okre​nu​-
la kao da će poći, a za​tim, iz​ne​na​da se pri​se​tiv​ši Hej​sting​sa, po​gle​da​la ga i za​tre​sla
gla​vom.
„Me​sje Kli​ford je to​li​ko sme​ten”, na​sme​ši​la se, „da je to po​vre​me​no ne​pri​jat​no.
Na​rav​no, čuli ste sve o nje​go​vom uspe​hu na Sa​lo​nu?”
Iz​gle​dao je zbu​nje​no i ona je to pri​me​ti​la.
„Na​rav​no, bili ste na Sa​lo​nu?”
„Pa, ne”, od​go​vo​ri on, „sti​gao sam u Pa​riz pre samo tri dana.”
Iz​gle​da​lo je da ona ne haje baš mno​go za nje​go​vo ob​ja​šnje​nje, ali je na​sta​vi​la:
„Niko nije ni po​mi​slio da bi on mo​gao ima​ti ener​gi​je da na​pra​vi bilo šta do​bro, ali na
dan pre otva​ra​nja izlo​žbe, Sa​lon je bio za​di​vljen ula​skom me​sje Kli​for​da koji se šet​-
kao oko​lo lju​ba​zan pre​ma svi​ma, sa or​hi​de​jom u re​ve​ru i pre​div​nom sli​kom uz to.”
Na tu us​po​me​nu sa na​sme​ši​la za sebe i po​gle​da​la pre​ma fon​ta​ni.
„Me​sje Bu​gro mi je re​kao da je me​sje Žu​li​jan bio to​li​ko za​di​vljen da se samo oša​-
mu​će​no ru​ko​vao sa me​sje Kli​for​dom i čak za​bo​ra​vio da ga po​tap​še po ra​me​nu! Za​mi​-
sli​te”, na​sta​vi​la je, ve​o​ma se za​ba​vlja​ju​ći, „za​mi​sli​te čika-Žu​li​ja​na koji je za​bo​ra​vio
da ne​ko​ga po​tap​še po ra​me​nu.”
Hej​stings ju je, ču​de​ći se nje​nom po​znan​stvu sa ve​li​kim Bu​gro​om, gle​dao s po​što​-
va​njem. „Mogu li da upi​tam”, re​kao je s ustru​ča​va​njem, „da li ste vi Bu​gro​o​va uče​ni​-
ca?”
„Ja?” re​kla je do​ne​kle iz​ne​na​đe​no. Za​tim ga je zna​ti​želj​no po​gle​da​la. Da li je on
to sebi do​zvo​lja​vao slo​bo​du da se šali po​sle tako krat​kog po​znan​stva?
Nje​go​vo pri​jat​no, ozbilj​no li​ce​je is​pi​ti​va​lo nje​no.
„Ti​ens[112]„, po​mi​sli​la je, „ka​kva ša​ljiv​či​na!”
„Sva​ka​ko stu​di​ra​te sli​kar​stvo?” reče on.
Na​slo​ni​la se na is​kri​vlje​nu dr​šku svog sun​co​bra​na i po​gle​da​la ga. „Za​što to mi​sli​-
te?”
„Zato što go​vo​ri​te kao daje tako.”
„Pod​sme​va​te mi se”, re​kla je, „a to nije lepo.”
Za​sta​la je, zbu​nje​na, dok je on cr​ve​neo sve do ko​re​na kose.
„Ko​li​ko ste dugo u Pa​ri​zu?” re​kla je naj​zad.
„Tri dana”, od​go​vo​rio on su​mor​no.
„Ali… ali… si​gur​no ni​ste no​u​ve​au[113]? Pre​vi​še do​bro go​vo​ri​te fran​cu​ski!”
Za​tim, po​sle pa​u​ze: „Stvar​no ste no​u​ve​au?”
„Je​sam”, re​kao je.
Sela je na mer​mer​nu klu​pu koju je do​sko​ra za​u​zi​mao Kli​ford i, na​kri​vlju​ju​ći sun​-
co​bran nad svo​jom gla​vi​com, po​gle​da​la u nje​ga.
 „Ne ve​ru​jem vam.”
Ose​tio je kom​pli​ment i na tre​nu​tak je okle​vao da se po​ka​že kao je​dan od pre​zre​-
nih. Za​tim joj je, pri​ku​piv​ši hra​brost, re​kao ko​li​ko je nov i ze​len, a sve to sa iskre​no​-
šću od koje su se nje​ne pla​ve oči ši​ro​ko otvo​ri​le a usne ras​tvo​ri​le u naj​sla​đi osme​jak.
„Ni​kad ni​ste vi​de​li ate​lje?”
„Ni​kad.”
„Ni mo​del?”
„Ne.”
„Kako je to čud​no”, re​kla je ozbilj​no. Za​tim su se obo​je na​sme​ja​li.
„A vi ste”, re​kao je, „vi​de​li ate​ljee?”
„Na sto​ti​ne.”
„I mo​de​le?”
„Na mi​li​o​ne.”
„I po​zna​je​te Bu​groa?”
„Da, i Ene​ra, i Kon​stan​ta i Lo​ren​sa, i Puvi de Sa​va​na i Da​nja​na i Kur​tou[114], i…
i sve osta​le!”
„A ipak ka​že​te da ni​ste umet​ni​ca.”
„Par​don”, reče ona su​mor​no, „zar sam tako re​kla?”
„Zar ne​će​te da mi ka​že​te?” okle​vao je.
Is​pr​va gaje gle​da​la, tre​su​ći gla​vom i sme​ška​ju​ći se, a za​tim se iz​ne​na​da njen po​-
gled spu​sti i ona poče da sun​co​bra​nom is​cr​ta​va fi​gu​re na šljun​ku pod svo​jim no​ga​ma.
Hej​stings bese za​u​zeo me​sto na klu​pi, i sada je, sa lak​to​vi​ma na​slo​nje​nim na ko​le​na,
se​deo po​sma​tra​ju​ći mlaz vode koji je te​kao iz otvo​ra na fon​ta​ni. Ma​le​ni de​čak, obu​čen
kao mor​nar, sta​jao je gur​ka​ju​ći svo​ju je​dri​li​cu i vi​kao: „Neću da idem kući! Neću da
idem kući!” Nje​go​va da​di​lja po​di​že ruke pre​ma ne​be​si​ma.
„Baš kao ame​rič​ki de​ča​čić”, po​mi​sli Hej​stings, a ža​o​ka no​stal​gi​je ga pro​bo​de.
Da​di​lja tada uhva​ti brod, a de​ča​čić sta​de u od​bram​be​ni stav.
„Me​sje Rene, kada odlu​či​te da do​đe​te ova​mo, mo​že​te do​bi​ti svoj brod.”
De​čak na​mr​go​đe​no ustuk​nu.
„Daj mi moj brod, ču​ješ”, po​vi​kao je, „i ne zovi me Rene, po​što je moje ime Ren​-
dal i ti to znaš!”
„Zdra​vo!” reče Hej​stings, „Ren​dal? … To je en​gle​sko ime.”
„Ja sam Ame​ri​ka​nac”, ob​ja​vi de​čak na sa​vr​še​nom en​gle​skom, okre​ću​ći se da bi
po​gle​dao Hej​sting​sa, „a ona je ta​kva bu​da​la da me zove Rene jer me mama zove
Reni…”
Tu on uma​če raz​ja​re​noj da​di​lji i za​u​ze po​lo​žaj iza Hej​sting​sa koji se na​sme​jao i,
uhva​tiv​ši ga oko stru​ka, sta​vio u svo​je kri​lo.
 „Je​dan od mo​jih ze​mlja​ka”, re​kao je de​voj​ci po​red sebe. Sme​šio se dok je go​vo​-
rio, ali je u grlu imao ču​dan ose​ćaj.
„Zar ne vi​di​te zve​zde i pru​ge na mo​joj je​dri​li​ci?” pi​tao je Ren​dal. I stvar​no, boje
Ame​ri​ke su mli​ta​vo vi​si​le is​pod da​di​lji​ne ruke.
„Oh”, po​vi​ka​la je de​voj​ka, „dra​že​stan je”, i im​pul​siv​no se nagnu​la da ga po​lju​bi,
ali dete Ren​dal se iz​mi​go​lji iz Hej​sting​so​vih ruku, a da​di​lja se ustre​mi na nje​ga, okr​-
znuv​ši de​voj​ku lju​ti​tim po​gle​dom.
Ona je po​cr​ve​ne​la, a za​tim se ugri​zla za usnu kada je da​di​lja, još uvek je fik​si​ra​ju​-
ći po​gle​dom, od​vu​kla dete i ra​zme​tlji​vo mu obri​sa​la usne svo​jom ma​ra​mi​com.
Za​tim je kri​šom po​gle​da​la Hej​sting​sa i po​no​vo se ugri​zla za usnu.
„Ka​kva mr​zo​volj​na žena!” reče on. „U Ame​ri​ci, ve​ći​na da​di​lja bude po​la​ska​na
kad im neko po​lju​bi dete.”
Ona na tre​nu​tak okre​nu sun​co​bran tako da joj za​klo​ni lice, za​tim ga za​tvo​ri uz
škljo​ca​nje i iza​zi​vač​ki po​gle​da Hej​sting​sa.
„Mi​sli​te li daje čud​no što se pro​ti​vi​la?”
„Za​što ne bi bilo?” re​kao je u čudu.
Po​no​vo gaje po​gle​da​la br​zim is​pi​ti​vač​kim po​gle​dom.
Oči su mu bile ja​sne i sve​tle, i on uz​vra​ti osmeh, po​no​viv​ši: „Za​što ne bi bilo?”
„Stvar​no ste ša​ljiv​či​na”, pro​mr​mlja ona, po​vi​ja​ju​ći gla​vu.
„Za​što?”
Ali de​voj​ka nije od​go​vo​ri​la, i se​de​la je u ti​ši​ni, sun​co​bra​nom is​cr​ta​va​ju​ći za​vi​jut​-
ke i kru​go​ve u pra​ši​ni. Po​sle ne​kog vre​me​na, on reče: „Dra​go mije što vi​dim da ovde
mla​di lju​di ima​ju to​li​ko slo​bo​de. Mi​slio sam da Fran​cu​zi uop​šte nisu kao mi. Zna​te, u
Ame​ri​ci - ili ba​rem tamo gde ja ži​vim, u Mil​bru​ku - de​voj​ke su ve​o​ma ne​za​vi​sne -
same iz​la​ze i same pri​ma​ju pri​ja​te​lje, i pla​šio sam se da će mi to ovde ne​do​sta​ja​ti. No
sada vi​dim kako sto​je stva​ri i dra​go mi je da sam po​gre​šio.”
Po​di​gla je po​gled do ni​voa nje​go​vog i tamo ga za​dr​ža​la.
On lju​ba​zno na​sta​vi: „Ot​kad sam seo ovde vi​deo sam mno​go le​pih de​vo​ja​ka kako
same še​ta​ju na onoj te​ra​si tamo - a za​tim, i vi ste sami. Re​ci​te mi, po​što ne po​zna​jem
fran​cu​ske obi​ča​je - da li sme​te da odla​zi​te u po​zo​ri​šte bez pra​ti​lje?”
Dugo je pro​u​ča​va​la nje​go​vo lice, a za​tim re​kla sa drh​ta​vim sme​škom: „Za​što to
mene pi​ta​te?”
„Zato što vi to mo​ra​te zna​ti, na​rav​no”, reče on ve​se​lo.
„Da”, od​go​vo​ri​la je ne​za​in​te​re​so​va​no, „znam.”
Če​kao je od​go​vor, ali je, po​što ga nije do​bio, do​šao do za​ključ​ka da ga je mo​žda
po​gre​šno ra​zu​me​la.
„Na​dam se da ne mi​sli​te da sebi uz​i​mam pre​ve​li​ku slo​bo​du po​sle na​šeg krat​kog
po​znan​stva…” po​čeo je, „za​pra​vo, stvar​no je čud​no, ali ne znam vam ime. Kada me je
g. Kli​ford pred​sta​vio, po​me​nuo je samo moje ime. Da lije to obi​čaj u Fran​cu​skoj?”
„To je obi​čaj u La​tin​skoj če​tvr​ti”, re​kla je s ne​o​bič​nim sja​jem u oči​ma. Za​tim je
iz​ne​na​da po​če​la da go​vo​ri sko​ro gro​zni​ča​vo.
„Mo​ra​te zna​ti, me​sje Hej​sting​se, da smo svi mi ovde u La​tin​skoj če​tvr​ti un​peu
sans gene[115]. Ve​li​ki smo bo​e​mi, i eti​ke​ci​ji i for​mal​no​sti nema me​sta. Zbog toga vas
mi je me​sje Kli​ford pred​sta​vio bez mno​go for​mal​no​sti, a osta​vio nas za​jed​no sa još
ma​nje - samo zbog toga, i zbog toga što sam mu ja pri​ja​te​lji​ca, i imam mno​go pri​ja​te​-
lja u La​tin​skoj če​tvr​ti, i svi se mi do​bro po​zna​je​mo - i ne stu​di​ram sli​kar​stvo, ali…
ali….”
„Ali šta?” reče on zbu​nje​no.
„Neću vam reći - to je taj​na”, re​kla je sa ne​si​gur​nim osme​hom. Na sva​kom obra​zu
joj je go​reo po ru​ži​ča​sti krug, a oči su joj bile ve​o​ma sve​tle.
Za​tim se u tre​nut​ku snu​ždi​la. „Da li ste ve​o​ma pri​sni sa me​sje Kli​for​dom?”
„Ne to​li​ko.”
Po​sle ne​kog vre​me​na, okre​nu​la se ka nje​mu, tmur​na i po​ma​lo ble​da.
„Zo​vem se Va​len​tin - Va​len​tin Tiso. Mogu… mogu li da vas za​mo​lim za uslu​gu po​-
sle ova​ko krat​kog po​znan​stva?”
„Oh”, po​vi​ka on, „bila bi mi čast.”
„Samo ovo”, reče ona ne​žno, „nije ne znam šta. Obe​ćaj​te mi da sa me​sje Kli​for​-
dom ne​će​te raz​go​va​ra​ti o meni. Obe​ćaj​te mi da ni sa kim ne​će​te raz​go​va​ra​ti o meni.”
„Obe​ća​vam”, reče on, pot​pu​no zbu​njen.
Ona se ner​vo​zno na​sme​ja. „Že​lim da osta​nem ta​jan​stve​na. To je samo hir.”
„Ali”, po​čeo je, „že​leo sam, na​dao sam se da ćete dati do​pu​šte​nje me​sje Kli​for​du
da me do​ve​de, da me pred​sta​vi u va​šoj kući.”
„Mo​joj… mo​joj kući!” po​no​vi​la je.
„Mi​slim, tamo gde ži​vi​te, u stva​ri, da me pred​sta​vi va​šoj po​ro​di​ci.”
Pro​me​na na de​voj​či​nom licu gaje za​pre​pa​sti​la.
„Opro​sti​te mi mo​lim vas”, po​vi​kao je „po​vre​dio sam vas.”
I ona ga je br​zi​nom mu​nje ra​zu​me​la, zato što je bila žena.
„Moj i ro​di​te​lj i su mr​tvi”, re​kla je.
Od​mah je po​no​vo po​čeo, ve​o​ma ne​žno.
„Da li bi vam sme​ta​lo ako bih vas za​mo​lio da me pri​mi​te? Da li je to uo​bi​ča​je​-
no?”
„Ne mogu”, od​go​vo​ri​la je. Za​tim, po​gle​da​va​ju​ći pre​ma nje​mu: „Žao mi je. Bilo bi
mi dra​go, ali ve​ruj​te mi - ne mogu.”
Ozbilj​no se na​klo​nio i de​lo​vao ne​o​dre​đe​no uz​ne​mi​re​no.
 „Nije to zato što ne že​lim. Vi… Vi mi se do​pa​da​te; ve​o​ma ste lju​ba​zni pre​ma
meni.”
„Lju​ba​zan?” po​vi​ka on, iz​ne​na​đen i zbu​njen.
„Do​pa​da​te mi se”, re​kla je po​la​ko, „i mo​že​mo se ne​kad vi​de​ti ako že​li​te.”
„Kod pri​ja​te​lja.”
„Ne, ne kod pri​ja​te​lja.”
„Gde?”
„Ovde”, reče ona, uz pr​ko​san po​gled.
„No”, po​vi​ka on, „vi u Pa​ri​zu ima​te za​i​sta mno​go li​be​ral​ni​je po​gle​de od nas.”
Zna​ti​želj​no ga je gle​da​la.
„Da, ve​li​ki smo bo​e​mi.”
„Mi​slim daje to div​no”, iz​ja​vi on.
„Vi​di​te, bi​će​mo u naj​bo​ljem dru​štvu”, osme​li se ona pla​šlji​vo, uz ljup​ki po​kret u
prav​cu sta​tua mr​tvih kra​lji​ca, po​re​da​nih u do​sto​jan​stve​noj vr​sti nad te​ra​som.
Po​gle​dao ju je, odu​še​vljen, a ona se raz​ve​dri​la zbog uspe​ha svo​je be​za​zle​ne šale.
„Za​i​sta”, osmeh​nu​la se, „biću do​bro ču​va​na, po​što, vi​di​te, pod za​šti​tom smo sa​mih
bo​go​va; po​gle​daj​te, eno su Apo​lon, i Ju​no​na, i Ve​ne​ra, na svo​jim pi​je​de​sta​li​ma”, na​-
bra​ja​la ih je na svo​jim pr​sti​ći​ma u ru​ka​vi​ca​ma, „i Ce​res, Her​kul, i… ali ne mogu da
ra​za​znam…”
Hej​stings se okre​nu da po​gle​da u bo​žan​stvo sa kri​li​ma u či​joj su sen​ci se​de​li.
„Pa to je Lju​bav”, re​kao je.

IV

„Ovde je je​dan no​u​ve​au”, ote​zao je La​fat, na​gi​nju​ći svoj šta​fe​laj i obra​ća​ju​ći se svom
pri​ja​te​lju Bo​ul​su, „ovde je je​dan no​u​ve​au koji je to​li​ko kr​hak i ze​len i to​li​ko otva​ra
ape​tit da nek mu je bog u po​mo​ći ako upad​ne u či​ni​ju sa sa​la​tom.”
„Pro​stak?” ras​pi​ti​vao se Bo​uls, ma​žu​ći u po​za​di​ni po​lo​mlje​nim sli​kar​skim no​žem
i ški​lje​ći sa odo​bra​va​njem na efe​kat koji je po​sti​gao.
„Da, se​lja​čić ili pa​lan​ča​nin; a kako je uop​šte us​peo da od​ra​ste međ kra​sulj​ci​ma i
po​beg​ne od kra​va, to samo bog zna!”
Bo​uls pro​tr​lja pal​cem osnov​ne kon​tu​re svo​je ski​ce da bi „uba​cio malo at​mo​sfe​re”
kako je re​kao, za​bu​lji se u mo​del, po​vu​če iz lule i, po​što je shva​tio da se uga​si​la, pre​-
vu​če ši​bi​com pre​ko leđa svog su​se​da da bi je po​no​vo upa​lio.
„Zove se”, na​sta​vi La​fat, hit​nuv​ši par​čen​ce hle​ba na či​vi​luk za še​ši​re, „zove se
Hej​stings. Pra​vi je žu​to​klju​nac. O sve​tu ne zna više” - na ovom me​stu je lice g. La​fa​ta
iz​ra​ža​va​lo ogrom​ne ko​li​či​ne nje​go​vog sop​stve​nog po​zna​va​nja pla​ne​te - „od ne​i​sku​sne
mač​ke u pr​voj šet​nji po me​se​či​ni.”
Bo​uls je sada us​peo da upa​li lulu, po​no​vio po​tez pal​cem na dru​goj ivi​ci ski​ce i re​-
kao: „Ah!”
„Da”, na​sta​vi nje​gov pri​ja​te​lj, „i, mo​žeš li da za​mi​sliš, iz​gle​da da on mi​sli da
stva​ri ovde funk​ci​o​ni​šu kao na nje​go​vom pro​kle​tom ma​le​nom ran​ču bogu iza nogu kod
kuće; pri​ča o le​pim de​voj​ka​ma koje same še​ta​ju uli​com; go​vo​ri kako je to ra​zbo​ri​to; i
kako su fran​cu​ski ro​di​te​lji po​gre​šno pred​sta​vlje​ni u Ame​ri​ci; go​vo​ri da, što se nje​ga
tiče, on sma​tra da su fran​cu​ske de​voj​ke - a pri​zna​je da po​zna​je samo jed​nu - ve​se​le
kao i ame​rič​ke. Po​ku​šao sam da ga ura​zu​mim, po​ku​šao sam da mu dam mig o tome ka​-
kve de​voj​ke še​ta​ju same ili sa stu​den​ti​ma, a on je bio ili su​vi​še glup ili su​vi​še na​i​van
da bi ga uhva​tio. Za​tim sam mu to otvo​re​no sa​op​štio, a on je re​kao da sam bu​da​la sa
po​kva​re​nom ma​štom i od​mar​ši​rao.”
„Da li si mu po​mo​gao no​gom?” ras​pi​ti​vao se Bo​uls, pri​lič​no ne​za​in​te​re​so​van.
„Pa, ne.”
„Na​zvao te bu​da​lom sa po​kva​re​nom ma​štom.”
„Bio je u pra​vu”, reče Kli​ford iza svog šta​fe​la​ja.
„Šta… šta ho​ćeš da ka​žeš?” upi​ta La​fat, cr​ve​ne​ći.
„7b”, od​go​vo​ri Kli​ford.
„Ko se tebi obra​tio? Je l’ to tvo​ja stvar?” po​dru​glji​vo se sme​jao Bo​uls, ali sko​ro
daje iz​gu​bio rav​no​te​žu kada se Kli​ford okre​nuo i pro​stre​lio ga po​gle​dom.
„Da”, reče on spo​ro, „to je​ste moja stvar.”
Neko vre​me niko nije go​vo​rio.
Za​tim Kli​ford uz​vik​nu: „Ču​ješ, Hej​sting​se!”
A kada je Hej​stings na​pu​stio svoj šta​fe​laj i pri​šao, klim​nuo je u prav​cu za​pa​nje​nog
La​fa​ta.
„Ovaj čo​vek je bio ne​pri​ja​tan pre​ma tebi, i že​lim da ti ka​žem da ću kad god bu​deš
bio ra​spo​lo​žen da ga šut​neš dr​ža​ti ovu dru​gu kre​a​tu​ru.”
Hej​stings je, po​sti​đen, re​kao: „Ali ne, ne sla​žem se sa nje​go​vim po​gle​di​ma, to je
sve.”
Kli​ford reče: „Pri​rod​no”, i uhva​tiv​ši Hej​sting​sa pod​ru​ku, od​še​ta sa njim i pred​sta​-
vi ga ne​ko​li​ci​ni svo​jih pri​ja​te​lja, na šta su sve no​vaj​li​je ra​ši​ri​le oči od za​vi​sti i ate​-
ljeu je po​ka​za​no daje Hej​stings, iako spre​man da radi rop​ske po​slo​ve kao naj​sve​ži​ji
no​u​ve​au, već u ma​gič​nom kru​gu sta​rih, koji se po​štu​ju i od ko​jih se stra​hu​je, za​i​sta ve​-
li​kih.
Od​mor se za​vr​šio, mo​del je po​no​vo za​u​zeo svo​je me​sto i rad se na​sta​vio uz re​fre​-
ne pe​sa​ma, i po​vi​ke, i sva​ki dru​gi mo​gu​ći zvuk koji pro​bi​ja uši, a ko​jim se ogla​ša​va​ju
stu​den​ti umet​no​sti dok pro​u​ča​va​ju le​po​tu.
Iz​bi​lo je pet ča​so​va… Mo​del zev​nu, pro​te​že se i”usko​či u svo​je pan​ta​lo​ne, a buč​ni
sa​dr​žaj šest ate​ljea se na​gu​ra kroz hod​nik i na uli​cu. De​set mi​nu​ta ka​sni​je, Hej​stings se
nađe na gor​njem spra​tu tram​va​ja za Mo​ruž, a ubr​zo mu se pri​dru​ži i Kli​ford.
Si​šli su u Uli​ci Geja Lu​sa​ka.
„Uvek si​la​zim ovde”, pri​me​ti Kli​ford, „do​pa​da mi se šet​nja kroz Luk​sem​burg.”
„Us​put”, re​kao je Hej​stings, „kako mogu da te po​se​tim kad ne znam gde sta​nu​ješ?”
„Pa ja sta​nu​jem pre​ko puta tebe.”
„Šta?! Ate​lje sa ba​štom u ko​joj je ba​de​mo​vo dr​ve​će, i ko​so​vi…”
„Upra​vo tako”, reče Kli​ford, „tu sam sa svo​jim pri​ja​te​ljem Eli​o​tom.”
Hej​stings je po​mi​slio na opis dva ame​rič​ka umet​ni​ka koji je čuo od go​spo​đi​ce
Suzi Bing i de​lo​vao je za​be​zek​nu​to.
Kli​ford je na​sta​vio: „Mo​žda bi ipak naj​bo​lje bilo da me oba​ve​stiš kada pla​ni​raš
da do​đeš da… da bih bilo si​gu​ran da… da ću biti tamo”, za​vr​šio je pri​lič​no ne​u​ver​lji​-
vo.
„Ne bih vo​leo da tamo sret​nem neku od tvo​jih pri​ja​te​lji​ca - mo​de​la”, re​kao je
Hej​stings sme​še​ći se. „Znaš, moji po​gle​di su pri​lič​no stro​gi, pret​po​sta​vljam da bi se
mo​glo reći - pu​ri​tan​ski. Ne bih uži​vao u tome i ne bih znao kako da se po​na​šam.”
„Oh, ra​zu​mem”, reče Kli​ford, ali do​da​de ve​o​ma sr​dač​no: „Si​gu​ran sam da ćemo
biti pri​ja​te​lji, iako mo​žda ne​ćeš ima​ti naj​po​volj​ni​je mi​šlje​nje o meni i mom dru​štvu,
ali do​pa​šće ti se Se​vern i Sel​bi, zato što… zato što, pa, isti su kao ti, mom​če.”
Tre​nu​tak ka​sni​je je na​sta​vio: „Ima ne​što o čemu hoću da raz​go​va​ram sa to​bom. Vi​-
diš, kada sam te pro​šle ne​de​lje, u Luk​sem​bur​gu, upo​znao sa Va​len​tin…”
„Ni reči!” po​vi​ka Hej​stings, sme​še​ći se, „Ne smeš mi reći ni reči o njoj!”
„Ali…”
„Ne - ni reči!” re​kao je ve​se​lo. „In​si​sti​ram - za​ku​ni se svo​jom ča​šću da ne​ćeš pri​-
ča​ti o njoj dok ti ne do​zvo​lim; za​ku​ni se!”
„Ku​nem se”, re​kao je Kli​ford, zbu​njen.
„Ona je dra​že​sna de​voj​ka - tako smo div​no raz​go​va​ra​li po​što si oti​šao, i za​hva​lan
sam ti što si nas upo​znao, ali ni reči više o njoj dok ti ne do​zvo​lim.”
„Oh”, pro​mr​mlja Kli​ford.
„Seti se svo​je za​kle​tve”, na​sme​ši se Hej​stings i skre​nu u svo​ju ka​pi​ju.
Kli​ford pre​đe uli​cu i, pre​pre​čiv​ši pre​ko sta​ze pre​kri​ve​ne br​šlja​nom, uđe u svo​ju
ba​štu.
Tra​žio je ključ svog ate​ljea mr​mlja​ju​ći: „Pi​tam se… pi​tam se… ali na​rav​no da
nije!”
Ušao je u hod​nik i, uba​civ​ši ključ u bra​vu, sta​jao bu​lje​ći u dve plo​či​ce pri​ku​ca​ne
na plo​či.

FOKS​HOL KLI​FORD RI​ČARD OZBORN ELI​OT

„Šta to, do​đa​vo​la, ne želi da is​pri​čam o njoj?”

Otvo​rio je vra​ta i, obes​hra​briv​ši iz​li​ve ne​žno​sti dva​ju ša​re​nih bul​do​ga, po​to​nuo u
sofu.
Eli​ot je se​deo pu​še​ći i par​če​tom uglje​na ski​ci​rao ne​što na pro​zo​ru.
„Zdra​vo”, re​kao je, ne skre​nuv​ši po​gled.
Kli​ford mu je od​sut​no pi​ljio u po​ti​ljak, mr​mlja​ju​ći: „Pla​šim se, pla​šim se daje taj
čo​vek isu​vi​še na​i​van. Ču​ješ, Eli​o​te”, re​kao je naj​zad, „Hej​stings - znaš mom​ka o kom
nam je sta​ri ma​čor Bi​ram pri​čao kad je svra​tio - onog dana kad si mo​rao da sa​kri​ješ
Ko​le​tu oklop…”
„Da, šta se de​ša​va?”
„Oh, ni​šta. On je sja​jan mo​mak.”
„Da”, reče Eli​ot, bez en​tu​zi​ja​zma.
„Da li se sla​žeš?”
„Pa da, ali neće mu biti lako kad mu se raz​bi​ju neke ilu​zi​je.”
„Tim ru​žni​je od onih koji ih raz​bi​ju!”
„Da… Sa​če​kaj dok ne dođe da nas po​se​ti - na​rav​no, ne​o​če​ki​va​no…”
Kli​ford je iz​gle​dao sa​svim ne​vi​no dok je pa​lio ci​ga​ru.
„Baš sam hteo da ka​žem”, pri​me​ti, „da sam ga za​mo​lio da ne do​la​zi a da nas ne
oba​ve​sti, da bih mo​gao da od​lo​žim sve or​gi​je koje si even​tu​al​no pla​ni​rao.
„Ah!” po​vi​ka Eli​ot ozlo​je​đe​no, „pret​po​sta​vljam da si mu to baš tako i pred​sta​-
vio.”
„Ne baš tako”, na​ce​ri se Kli​ford. A za​tim ozbilj​ni​je: „Ne že​lim da se ovde do​go​di
ni​šta što će ga uz​ne​mi​ri​ti. On je sja​jan mo​mak i šte​ta je što ne mo​že​mo da bu​de​mo
malo više kao on.”
„Ja i je​sam”, pri​me​ti Eli​ot sa​mo​za​do​volj​no, „samo, ži​vot sa to​bom…”
„Slu​šaj!” po​vi​ka ovaj. „Us​peo sam da se ume​šam u ve​li​kom sti​lu. Znaš šta sam
ura​dio? Pa… Prvi put kad sam ga sreo na uli​ci - ili, tač​ni​je, u Luk​sem​bur​gu - upo​znao
sam ga sa Va​len​tin!”
„Da lije imao pri​me​da​ba?”
„Ve​ruj mi”, re​kao je Kli​ford ozbilj​no, „ne​o​te​sa​ni Hej​stings ne shva​ta daje Va​len​-
tin… daje… ona u stva​ri Va​len​tin, ni​šta više nego što shva​ta ko​li​ko je on sam di​van
pri​mer mo​ral​ne pri​stoj​no​sti u če​tvr​ti u ko​joj su mo​ral​na na​če​la ret​ka kao i slo​no​vi.
Do​volj​no sam čuo u raz​go​vo​ru iz​me​đu one hu​lje La​fa​ta i ma​le​nog vul​ka​na ne​mo​ra​la
Bo​ul​sa da bi mi se oči otvo​ri​le. Ka​žem ti da je Hej​stings do​bri​či​na! On je zdrav, pro​-
sto​du​šan mom​čić, od​ga​jan u se​o​ce​tu, va​spi​tan tako da mi​sli da su sa​lo​ni sta​ni​ce do pa​-
kla - a što se tiče žena…”
„Pa?” upi​ta Eli​ot.
„Pa”, re​kao je Kli​ford, „nje​gov po​jam opa​sne žene ve​ro​vat​no je na​sli​ka​na Je​za​be​-
la[116].”
„Ve​ro​vat​no”, od​go​vo​ri ovaj dru​gi.
„On je do​bri​či​na!” re​kao je Kli​ford, „i ako on tvr​di daje svet čist i do​bar kao i
nje​go​va duša, ja ću tvr​di​ti daje u pra​vu.”
Eli​ot pro​tr​lja ugljen o tur​pi​ju da bi ga na​o​štrio i okre​nu se svo​joj ski​ci re​kav​ši:
„Ni​ka​da neće čuti ni​šta pe​si​mi​stič​no od Ri​čar​da Ozbor​na E.”
„On mi je lek​ci​ja”, re​kao je Kli​ford. Za​tim otvo​ri malu na​par​fi​mi​sa​nu po​ru​ku koja
je le​ža​la na sto​lu is​pred nje​ga, na​pi​sa​nu na ru​ži​ča​stom pa​pi​ru.
Pro​či​tao ju je, osmeh​nuo se, od​zvi​ždu​kao takt ili dva iz Mis He​li​jet[117] i seo da
od​go​vo​ri na svom naj​bo​ljem not​nom pa​pi​ru krem boje. Kada je od​go​vor bio na​pi​san i
za​pe​ča​ćen, po​ku​pio je svoj štap i pro​še​tao gore-dole ate​lje​om dva ili tri puta, zvi​ždu​-
ću​ći.
„Iz​la​ziš?” ras​pi​ti​vao se onaj dru​gi, ne okre​nuv​ši se.
„Da”, re​kao je, ali je na tre​nu​tak okle​vao iz​nad Eli​o​to​vog ra​me​na, gle​da​ju​ći ga
kako par​čen​ce​tom hle​ba iz​vla​či sve​tlost na svo​joj ski​ci.
„Su​tra je ne​de​lja”, pri​me​tio je po​sle tre​nut​ka ću​ta​nja.
„Pa?” upi​ta Eli​ot.
„Da li si vi​deo Ko​let?”
„Ne, vi​de​ću je ve​če​ras. Ona i Ro​u​den i Ža​kli​na do​la​ze kod Bu​la​na. Pret​po​sta​-
vljam da ćete ti i Se​sil biti tamo?”
„Pa, ne”, od​go​vo​ri Kli​ford. „Se​sil da​nas ve​če​ra kod kuće, a ja… Me​ni​je palo na
pa​met da odem kod Mi​njo​na.”
Eli​ot gaje gle​dao s ne​o​do​bra​va​njem.
„Sve do​go​vo​re oko La Roša mo​že​te na​pra​vi​ti i bez mene”, na​sta​vi Kli​ford, iz​be​-
ga​va​ju​ći Eli​o​tov po​gled.
„Šta li sada sme​raš?”
„Ni​šta”, bu​nio se Kli​ford.
„Ma ne​moj”, od​go​vo​ri nje​gov dru​gar, ru​ga​ju​ći se; „lju​di ne trče kod Mi​njo​na kada
dru​štvo ve​če​ra kod Bu​la​na. Ko je sada u pi​ta​nju? … Ali ne, neću to da pi​tam - nema
svr​he!” Za​tim je ne​go​du​ju​ći po​vi​sio glas i uda​rao svo​jom lu​lom po sto​lu. „Nema svr​-
he po​ku​ša​va​ti da se tebi uđe u trag! Šta će Se​sil reći - oh, da, šta li će ona da kaže?
Šte​ta je što ne mo​žeš da bu​deš ve​ran ni dva me​se​ca, je​ste, bo​ga​mi! A ova če​tvrt je​ste
po​pus​tlji​va, ali ti zlo​u​po​tre​blja​vaš nje​nu do​bro​tu, a i moju!”
 Od​mah je ustao i, na​biv​ši še​šir na gla​vu, jur​nuo pre​ma vra​ti​ma.
„Samo bog zna za​što iko trpi tvo​je bu​da​la​šti​ne, ali sve one trpe, a i ja. Da sam ja
na me​stu Se​sil, ili bilo koje od tih osta​lih le​pu​ška​stih ćur​ki koje si na​pu​stio i po svoj
pri​li​ci ćeš na​sta​vi​ti da na​pu​štaš, ču​ješ, da sam ja na Se​si​li​nom me​stu, is​pra​šio bih ti
tur!
Sada idem kod Bu​la​na i po obi​ča​ju ću smi​šlja​ti oprav​da​nja za tebe i ure​di​ti stvar,
i ič mi nije sta​lo gde si se upu​tio, ali, tako mi lo​ba​nje ske​le​ta iz ate​ljea! Ako se su​tra
ne po​ja​viš sa svo​jim pri​bo​rom za cr​ta​nje pod jed​nom ru​kom i Se​sil pod dru​gom - ako
se ne po​ja​viš u do​brom sta​nju, za​vr​šio sam s to​bom, a osta​li mogu da mi​sle šta god
žele. Laku noć.”
Kli​ford mu po​že​le laku noć sa naj​lju​ba​zni​jim osme​hom koji je us​peo da is​ce​di, a
za​tim sede gle​da​ju​ći u vra​ta. Iz​vu​kao je sat i dao Eli​o​tu de​set mi​nu​ta da ne​sta​ne, a za​-
tim po​zvao vra​ta​ra, mr​mlja​ju​ći: „O bože, o bože, za​što to, do​đa​vo​la, ra​dim?”
„Al​fre​de”, re​kao je kada je ta oso​ba pro​dor​nog po​gle​da od​go​vo​ri​la na po​ziv,
„oči​sti​te se i ure​di​te, Al​fre​de, i za​me​ni​te svo​je klom​pe ci​pe​la​ma. Za​tim sta​vi​te svoj
naj​bo​lji še​šir i od​ne​si​te ovo pi​smo u ve​li​ku belu kuću u Zma​je​voj uli​ci. Neće biti od​-
go​vo​ra, Al​fre​de, mon pe​tit[118].”
Vra​tar se uda​ljio, uz frk​ta​nje u kom su bili po​me​ša​ni ne​volj​nost da se oba​vi do​sta​-
va i na​klo​nost pre​ma g. Kli​for​du. Za​tim se mla​dić sa ve​li​kom pa​žnjom ode​nu u sve le​-
po​te svo​je i Eli​o​to​ve gar​de​ro​be. Nije žu​rio sa tim, a po​vre​me​no je svo​je do​te​ri​va​nje
pre​ki​dao da bi svi​rao ben​džo ili lepo za​ba​vljao bul​do​ge žon​gli​ra​ju​ći iz​me​đu svih če​-
tvo​ro. „Imam dva sata”, po​mi​slio je, i po​zaj​mio par Eli​o​to​vih svi​le​nih ča​ra​pa ko​ji​ma
su se, dok nije odlu​čio da ih obu​je, psi i on igra​li sklup​ča​nim u lop​tu. Za​tim je upa​lio
ci​ga​re​tu i pre​gle​dao svoj frak. Kada je iz nje​ga iz​va​dio če​ti​ri ma​ra​mi​ce, le​pe​zu i par
zgu​žva​nih ru​ka​vi​ca du​gač​kih kao svo​ja ruka, u vi​deo je da on neće pri​do​da​ti ec​-
lat[119] nje​go​vim ča​ri​ma i stao da u gla​vi pro​ce​nju​je šta bi bilo od​go​va​ra​ju​ća za​me​-
na. Eli​ot je bio pre​mr​šav, a nje​go​vi sa​koi su sada io​na​ko bili pod klju​čem. Ro​u​den je
ve​ro​vat​no pod​jed​na​ko loše sta​jao kao i on. Hej​stings! Hej​stings je nje​gov čo​vek! No
kada je na​ba​cio kuć​ni ogr​tač i od​ski​tao do Hej​sting​so​ve kuće, oba​ve​sti​li su ga da je
ovaj od​su​tan već duže od jed​nog sata.
„Pa gde je, tako mi sve​ga što ima ima​lo lo​gi​ke, mo​gao da ode!” pro​mr​mlja Kli​-
ford, gle​da​ju​ći niz uli​cu.
So​ba​ri​ca nije zna​la, pa joj je upu​tio je​dan oča​ra​va​ju​ći osmeh i od​še​tao na​zad do
ate​ljea.
Hej​stings nije bio da​le​ko. Luk​sem​burg je oko pet mi​nu​ta šet​nje uda​ljen od Uli​ce
Notr Dam de Šanz[120], a on je tamo seo u sen​ku boga sa kri​li​ma i se​deo je či​tav je​-
dan sat, bu​še​ći ru​pi​ce u pra​ši​ni i po​sma​tra​ju​ći ste​pe​ni​ce koje su od se​ver​ne te​ra​se vo​-
di​le do fon​ta​ne. Sun​ce je vi​si​lo kao pur​pur​na ku​gla iz​nad ma​glo​vi​tih brda Me​u​do​na.
Du​gač​ke tra​ke obla​ka do​tak​nu​te ru​ži​ča​stom pru​ža​le su se ni​sko na za​pad​nom nebu, ku​-
po​la uda​lje​ne Pa​la​te in​va​li​da[121] go​re​la je kao opal kroz iz​ma​gli​cu. Iza Pa​la​te se
dim iz vi​so​kog dim​nja​ka uz​di​zao pra​vo u va​zduh, pur​pu​ran sve dok se ne ukr​sti sa sun​-
če​vom sve​tlo​šću, kada se pre​tva​rao u stub ti​nja​ju​će va​tre. Vi​so​ko iz​nad ke​ste​no​vog li​-
šća koje je tam​ne​lo uz​di​za​le su se dvo​stru​ke kule Sen Sul​pi​sa - si​lu​e​ta koja je po​sta​ja​-
la sve du​blja.
Po​spa​ni kos je pe​vao u ne​kom obli​žnjem ši​praž​ju, a go​lu​bo​vi su kru​ži​li i opet kru​-
ži​li, uz ša​pat bla​gih ve​tro​va u kri​li​ma. Sve​tio na pro​zo​ri​ma Pa​la​te je uga​slo, a kula
Pan​te​o​na je leb​de​la za​ža​re​na nad se​ver​nom te​ra​som kao va​tre​na Val​ha​la na nebu, dok
su is​pod, u stro​gom nizu, pru​ža​ju​ći se is​pod te​ra​se, mer​mer​ni stro​je​vi kra​lji​ca gle​da​li
pre​ma za​pa​du.
Od kra​ja du​gač​kog še​ta​li​šta uz se​ver​no pro​če​lje Pa​la​te do​pi​rao je zvuk om​ni​bu​sa i
po​vi​ci sa uli​ce. Hej​stings po​gle​da na sat na Pa​la​ti. Šest; a kako se i nje​gov sat sa tim
sla​gao, po​no​vo se ba​cio na bu​še​nje ru​pi​ca u šljun​ku. Ne​pre​kid​ni tok lju​di je pro​la​zio
iz​me​đu Ode​o​na i fon​ta​ne. Sve​šte​ni​ci u cr​nom, u ci​pe​la​ma sa sre​br​nim kop​ča​ma, red
voj​ni​ka, ne​haj​nih i ras​pu​šte​nih, do​te​ra​ne de​voj​ke bez še​ši​ra koje nose ku​ti​je od mo​-
dist​ki​nja, stu​den​ti sa cr​nim tor​ba​ma i vi​so​kim še​ši​ri​ma, stu​den​ti sa be​re​ta​ma i ve​li​kim
šta​po​vi​ma, ner​vo​zni, br​zo​ho​di po​li​caj​ci, sim​fo​ni​je u tir​ki​znom i sre​br​nom; ne​zgrap​ni
če​gr​ta​vi pri​pad​ni​ci ko​nji​ce pot​pu​no pre​kri​ve​ni pra​ši​nom, pe​kar​ski mom​ci koji su ska​-
ku​ta​li pot​pu​no za​ne​ma​ru​ju​ći be​zbed​nost kor​pi ko​ji​ma su ba​lan​si​ra​li na vra​go​la​stim
gla​va​ma, a za​tim mr​ša​vi bes​kuć​nik, ras​kli​ma​ta​na pa​ri​ška skit​ni​ca, otrom​bo​ljen i sa
po​vi​je​nim ra​me​ni​ma i ok​ce​tom koje je kri​šom is​pi​ti​va​lo tlo u po​tra​zi za ot​pa​ci​ma pu​-
ša​ča - svi oni su se kre​ta​li u ne​pre​kid​nom toku, po kru​gu fon​ta​ne i pre​ma gra​du, po​red
Ode​o​na čiji su dugi lu​ko​vi sada po​či​nja​li da tre​pe​re od ga​snih sve​tilj​ki. Me​lan​ho​lič​na
zvo​na Sen Sul​pi​sa su iz​bi​ja​la sate i kula sa sa​tom Pa​la​te se upa​li​la. Tada se užur​ba​ni
ko​ra​ci za​ču​še po šljun​ku i Hej​stings po​di​že gla​vu.
„Ko​li​ko ka​sni​te”, re​kao je, ali glas mu je bio hra​pav i samo je nje​go​vo po​cr​ve​ne​lo
lice odra​ža​va​lo ko​li​ko se du​gim či​ni​lo če​ka​nje.
Ona reče: „Za​dr​ža​li su me… Do​i​sta, mno​go sam se uz​ne​mi​ri​la… i… i mogu da
osta​nem samo mi​nut.”
Sela je po​red nje​ga, kri​šom ba​civ​ši po​gled pre​ko ra​me​na na boga na pi​je​de​sta​lu.
„Ka​kva ne​pri​jat​nost, taj na​me​tlji​vi ku​pi​don je još tu?”
„I kri​la i stre​li​ce”, re​kao je Hej​stings, ne opa​ziv​ši njen znak da sed​ne.
„Kri​la”, pro​mr​mlja ona, „oh, da… Da bi od​le​teo kad se umo​ri od igre. Na​rav​no,
lju​di su smi​sli​li to sa kri​li​ma, druk​či​je bi Ku​pi​don bio ne​pod​no​šljiv.”
„Mi​sli​te?”
 „Ma foi[122], to je ono što mu​škar​ci mi​sle.”
„A žene?”
„Oh”, re​kla je, za​ba​civ​ši svo​ju gla​vi​cu, „stvar​no sam za​bo​ra​vi​la o čemu smo go​-
vo​ri​li.”
„Go​vo​ri​li smo o lju​ba​vi”, re​kao je Hej​stings.
„Ja ni​sam”, reče de​voj​ka. Za​tim, gle​da​ju​ći u mer​mer​nog boga: „Uop​šte ne ma​rim
za ovo​ga. Mi​slim da ne zna kako da oda​pi​nje stre​le… Ne, stvar​no, on je ku​ka​vi​ca…
Pri​kra​da se kroz su​mrak kao aten​ta​tor. Ne odo​bra​vam ku​ka​vič​luk”, ob​ja​vi​la je, i okre​-
nu​la leđa sta​tui.
„Mi​slim”, tiho reče Hej​stings, „da on ci​lja po​šte​no… Da, čak i una​pred upo​zo​ra​-
va.”
„Vi to iz is​ku​stva, me​sje Hej​stings?”
Po​gle​dao ju je pra​vo u oči i re​kao: „Sada me upo​zo​ra​va.”
„Onda obra​ti​te pa​žnju na upo​zo​re​nje”, po​vi​ka ona, ner​vo​zno se sme​ju​ći. Ski​nu​la je
ru​ka​vi​ce dok je go​vo​ri​la, a za​tim po​če​la da ih pa​žlji​vo po​no​vo na​vla​či. Kada je za​vr​-
ši​la sa tim ba​ci​la je po​gled na sat na Pa​la​ti i, re​kav​ši: „O, bože, ko​li​ko je ka​sno!”
sklo​pi​la ki​šo​bran, za​tim ga otvo​ri​la, i na​po​slet​ku po​gle​da​la u Hej​sting​sa.
„Ne”, reče on, „neću obra​ti​ti pa​žnju na upo​zo​re​nje.”
„O, bože”, po​no​vo je uz​dah​nu​la, „još uvek pri​ča​te o toj ne​sno​snoj sta​tui!” Za​tim,
kri​šom ga po​gle​dav​ši u lice: „Mi​slim… Mi​slim da ste za​lju​blje​ni.”
„Ne znam”, pro​mr​mljao je, „mi​slim da je​sam.”
Ona po​di​že gla​vu br​zim po​kre​tom. „Iz​gle​da da vas to baš odu​še​vlja​va”, re​kla je,
ali se ugri​zla za usnu i za​drh​ta​la kada su joj se oči su​sre​le sa nje​go​vim. Za​tim je ob​u​ze
iz​ne​nad​ni strah i ona po​sko​či, ne​tre​mi​ce gle​da​ju​ći u ra​stu​će sen​ke.
„Da li vam je hlad​no?” upi​ta on.
No ona je od​go​vo​ri​la samo: „O bože, o bože, ka​sno je… Tako je ka​sno! Mo​ram da
idem… Laku noć!”
Pru​ži​la mu je ruku u ru​ka​vi​ci na tre​nu​tak, a za​tim ju je uz tr​zaj po​vu​kla.
„O čemu se radi?” upi​ta on, „da li ste upla​še​ni?”
Po​gle​da​la gaje na ču​dan na​čin.
„Ne… Ni​sam upla​še​na… Ve​o​ma ste do​bri pre​ma meni…”
„Po​bo​gu!” uz​vik​nu on, „šta zna​či to što go​vo​ri​te da sam do​bar pre​ma vama? Ovo
je naj​ma​nje tre​ći put, i stvar​no vas ne ra​zu​mem!”
Pre​ki​nuo gaje zvuk do​bo​ša iz stra​žar​ni​ce u pa​la​ti. „Slu​šaj​te”, pro​šap​ta​la je, „za​-
tva​ra​ju. Ka​sno je, oh, tako je ka​sno!”
Udar​ci u do​boš su se sve više pri​bli​ža​va​li, a za​tim si​lu​e​ta do​bo​ša​ra pre​kri nebo
iz​nad istoč​ne te​ra​se. Ne​sta​ju​ća sve​tlost je na tre​nu​tak okle​va​la na nje​go​vom ka​i​šu i
ba​jo​ne​tu, a za​tim pre​šla u sen​ke, bu​de​ći od​je​ke do​bo​ša. Udar​ci su bili sve tiši duž
istoč​ne te​ra​se, a za​tim po​če​še da se po​ja​ča​va​ju, ubr​za​va​ju i po​sta​ju sve oštri​ji kada je
do​bo​šar pro​šao dr​vo​red po​red bron​za​nog lava i skre​nuo na sta​zu na za​pad​noj te​ra​si.
Do​boš se čuo sve gla​sni​je i gla​sni​je, od​je​ci su se od​bi​ja​li od si​vih zi​do​va pa​la​te, a
do​bo​šar se ocr​ta​vao pred nji​ma - nje​go​ve cr​ve​ne pan​ta​lo​ne kao mut​na tač​ka u ra​stu​ćoj
tmi​ni, me​sing nje​go​vog do​bo​ša i ba​jo​ne​ta do​tak​nu​ti ble​dom is​krom, epo​le​te mu po​ska​-
ku​ju na ra​me​ni​ma. Pro​šao je osta​viv​ši pra​sak do​bo​ša u nji​ho​vim uši​ma i da​le​ko u dr​-
vo​re​du su vi​de​li li​me​nu šo​lji​cu kako šija na nje​go​voj na​prt​nja​či. Za​tim su stra​ža​ri po​-
če​li da mo​no​to​no uz​vi​ku​ju: „On fer​me! On fer​me![123]” i za​čuo se zvuk roga iz ka​-
sar​ni u Uli​ci Tu​mon.
„On fer​me! On fer​me!”
„Laku noć”, pro​ša​pu​ta​la je, „no​ćas mo​ram da se vra​tim sama.”
Po​sma​trao ju je sve dok nije sti​gla do se​ver​ne te​ra​se, a za​tim se​deo na mer​mer​nom
se​di​štu sve dok ga ruka na ra​me​nu i od​sjaj ba​jo​ne​ta nisu upo​zo​ri​li daje vre​me da ode.
Ona je pro​šla kroz šu​ma​rak i, skre​nuv​ši u Uli​cu Me​di​či, pre​šla ju je u prav​cu Bu​-
le​va​ra. Na uglu je ku​pi​la bu​ket lju​bi​či​ca i od​še​ta​la Bu​le​va​rom do Škol​ske uli​ce. Is​-
pred Bu​la​na se za​u​sta​vio fi​ja​ker, a pri​vlač​na de​voj​ka je uz Eli​o​to​vu po​moć isko​či​la iz
nje​ga.
„Va​len​tin!” po​vi​ka​la je de​voj​ka, „haj​de sa nama!”
„Ne mogu”, reče ona, za​stav​ši na tre​nu​tak, „imam ran​de​vu kod Mi​njo​na.”
„Nije valj​da Vik​tor?” po​vi​ka de​voj​ka sme​ju​ći se, ali ona je već pro​šla uz bla​gi
drh​taj, klim​nuv​ši za laku noć, a za​tim, skre​nuv​ši u Bu​le​var Sen Žer​men, ubr​za​la hod da
bi iz​be​gla ve​se​lo dru​štvo koje je se​de​lo is​pred ka​fea Klu​ni i po​zi​va​lo je da se pri​dru​-
ži. Na vra​ti​ma re​sto​ra​na Mi​njon je sta​jao li​vre​ji​sa​ni cr​nac, cm kao gar. Ski​nuo je kač​-
ket dok se pe​nja​la za​str​ve​nim ste​pe​ni​ca​ma.
„Po​ša​lji​te mi Eže​na”, re​kla je na re​cep​ci​ji i, pro​šav​ši kroz hod​nik de​sno od tr​pe​-
za​ri​je, za​sta​la pred ni​zom ukra​še​nih vra​ta. Pro​šao je kel​ner i ona je po​no​vo za​tra​ži​la
Eže​na koji se od​mah po​ja​vio be​šum​no ska​ku​ću​ći i na​klo​nio se pro​mr​mljav​ši: „Ma​-
dam.”
„Koje tu?”
„Niko u pri​vat​nim; u se​pa​re​i​ma ma​dam Ma​de​lon i me​sje Gej, me​sje de Kla​mar,
me​sje Kli​son, ma​dam Mari i nji​ho​vo dru​štvo.” Za​tim se osvr​nuo oko​lo i, po​no​vo se
na​klo​niv​ši, pro​mr​mljao:
„Me​sje čeka ma​dam već pola sata”, pa po​ku​cao na jed​na od ukra​še​nih vra​ta koja
su ima​la broj šest.
Kli​ford otvo​ri vra​ta i de​voj​ka je ušla.
Gar​con[124] ju je uveo uz na​klon, pro​mr​mljao: „Da li će go​spo​din biti tako do​bar
da po​zvo​ni?” i ne​stao.
Po​mo​gao joj je da ski​ne ža​ket i pri​hva​tio njen še​šir i ki​šo​bran. Sela je za sto​čić
na​spram Kli​for​da, na​sme​ši​la se i nagnu​la na​pred, na​slo​niv​ši se na oba lak​ta i gle​da​ju​-
ći ga pra​vo u lice.
„Šta ra​diš ovde?” pi​ta​la je.
„Če​kam”, od​go​vo​ri on, to​nom pu​nim di​vlje​nja.
Na tren se okre​nu​la i is​pi​ti​va​la svoj odraz u ogle​da​lu. Krup​ne pla​ve oči, ko​vr​dža​-
va kosa, prav nos i male na​pu​će​ne usne pri​ka​za​še se u ogle​da​lu samo na tren, a za​tim
su nje​go​ve du​bi​ne odra​ža​va​le njen lepi vrat i leđa. „Ova​ko okre​ćem leđa ta​šti​ni”, re​-
kla je, a za​tim, po​no​vo se na​slo​niv​ši na​pred: „Šta ra​diš ovde?” „Če​kam te”, od​go​vo​ri
Kli​ford, bla​go za​bri​nut.
„I Se​sil.”
„Ne​moj, Va​len​tin…”
„Znaš li”, reče ona smi​re​no, „da mi se ne svi​đa tvo​je po​na​ša​nje?”
Bio je po​ma​lo uz​ne​mi​ren i po​zvo​nio je Eže​nu kako bi sa​krio zbu​nje​nost.
Supa je bila bi​sque[125], a vino Po​me​ri, i jela su sle​di​la jed​no za dru​gim uo​bi​ča​-
je​nim re​do​sle​dom sve dok Ežen nije uneo kafu i na sto​lu nije osta​lo ni​šta osim male
sre​br​ne lam​pe.
„Va​len​tin”, re​kao je Kli​ford, po​što je do​bio do​zvo​lu da za​pa​li, „ho​će​mo li na vo​-
dvi​lj ili u El​do​ra​do [126]… Ili na oba, ili na novi cir​kus[127], ili…”
„Ovde ćemo”, re​kla je Va​len​tin.
„Pa”, reče on ve​o​ma po​la​skan, „pla​šim se da neću uspe​ti da te za​ba​vim…”
„Oh, ho​ćeš; ti si sme​šni​ji od El​do​ra​da.”
„Do​bro, gle​daj, ne pod​sme​vaj mi se, Va​len​tin. Uvek to ra​diš i, i… Znaš kako
kažu… Mno​go sme​ha ubi​ja…”
„Šta?”
„Hm… hm… lju​bav i sve to.”
Sme​ja​la se sve dok joj suze nisu po​šle na oči. „Ti​ens”, po​vi​ka​la je, „u tom slu​ča​ju
je mr​tva!”
Kli​ford ju je gle​dao, ose​ća​ju​ći sve veći ne​mir.
„Znaš li za​što sam do​šla?” reče ona.
„Ne”, s ne​la​god​no​šću je od​go​vo​rio, „ne znam.”
„Ko​li​ko dugo vo​diš lju​bav sa mnom?”
„Pa”, pri​znao je, po​ma​lo mu​ca​ju​ći, „re​kao bih… Oko go​di​nu dana.”
„Ima go​di​na, mi​slim. Zar se nisi umo​rio?”
Nije od​go​vo​rio.
„Zar ne znaš da mi se pre​vi​še do​pa​daš da… da bih se ikad za​lju​bi​la u tebe?” reče
ona. „Zar ne znaš da smo pre​vi​še do​bri dru​go​vi… pre​vi​še sta​ri pri​ja​te​lji za to? A zar
ni​smo… Zar mi​sli​te da mi nije po​zna​ta vaša pro​šlost, me​sje Kli​ford?”
„Ne​moj da si… Ne​moj da si to​li​ko sar​ka​stič​na”, na​va​lji​vao je on, „ne budi ne​lju​-
ba​zna, Va​len​tin.”
„Ni​sam. Ja sam lju​ba​zna. Ve​o​ma sam lju​ba​zna… Pre​ma tebi i Se​sil.”
„Se​sil sam do​sa​dio.”
„Na​dam se daje tako”, re​kla je de​voj​ka, „po​što ona za​slu​žu​je sreć​ni​ju sud​bi​nu. Ti​-
ens, znaš li ka​kva je tvo​ja re​pu​ta​ci​ja u če​tvr​ti? Ne​po​sto​jan, naj​ne​po​sto​ja​ni​ji - pot​pu​no
ne​po​pra​vljiv i ozbi​ljan ko​li​ko i mu​ši​ca u let​njoj noći. Si​ro​ta Se​sil!”
De​lo​va​lo je da je Kli​for​du to​li​ko ne​pri​jat​no daje po​če​la da go​vo​ri lju​ba​zni​je.
„Do​pa​daš mi se. Znaš to. Svi to zna​ju. Po​na​šaš se kao raz​ma​že​no de​ri​šte. Tebi je
sve do​zvo​lje​no i uvek do​bi​jaš pri​sta​nak od svih, ali ne mogu svi da budu žr​tve jed​nog
hira.”
„Hira!” po​vi​ka on. „Po​bo​gu, ako de​voj​ke iz La​tin​ske če​tvr​ti nisu hi​ro​vi​te…”
„Nema veze… To nema veze! Ti ne smeš da im su​diš - ti, od svih lju​di! Zbog čega
si ve​če​ras ovde? Oh”, po​vi​ka​la je, „ja ću ti reći zbog čega! Me​sje pri​ma po​ru​ki​cu; ša​-
lje od​go​vor​čić, obla​či se u po​bed​nič​ku ode​ću…”
„Ni​sam”, re​kao je Kli​ford, pot​pu​no cr​ven.
„Jesi, i pri​li​či ti”, uz​vra​ti ona sa ble​dim sme​škom. A za​tim, sa​svim tiho: „U tvo​joj
sam vla​sti, ali znam da sam u vla​sti pri​ja​te​lja. Do​šla sam ovde da ti to sa​op​štim… I
zbog toga sam ovde da te za​mo​lim… za… za uslu​gu.”
Kli​for​do​ve oči su se ra​ši​ri​le, ali nije re​kao ni​šta.
„Ose​ćam… ve​li​ku du​šev​nu bol. Radi se o me​sje Hej​sting​su.”
„Pa?” reče Kli​ford, po​ma​lo za​ču​đen.
„Že​lim da te za​mo​lim”, na​sta​vi​la je ti​šim gla​som, „že​lim da te za​mo​lim da… da…
u slu​ča​ju da pred njim go​vo​riš o meni… ne ka​žeš… ne ka​žeš…”
„Neću sa njim raz​go​va​ra​ti o tebi”, re​kao je tiho.
„Mo​žeš li… Mo​žeš li da spre​čiš osta​le?”
„Mo​gao bih ako bu​dem pri​su​tan. Smem li da te upi​tam za​što?”
„To nije po​šte​no”, pro​mr​mlja​la je; „znaš ko​li​ko… ko​li​ko me ceni… Kao što ceni
sve žene. Znaš ko​li​ko se ra​zli​ku​je od tebe i osta​lih. Ni​ka​da ni​sam sre​la čo​ve​ka… čo​-
ve​ka kao što je me​sje Hej​stings.”
Nije pri​me​tio da mu se ci​ga​re​ta uga​si​la.
„Sko​ro da ga se bo​jim… Bo​jim se da će sa​zna​ti… ka​kvi smo svi mi u če​tvr​ti. Oh,
ne že​lim da on to zna! Ne že​lim da… da ga od​bi​jem od sebe… Da pre​sta​ne da raz​go​-
va​ra sa mnom ova​ko kako raz​go​va​ra! Ti… ti i osta​li ne mo​že​te da shva​ti​te ko​li​ko mi
je to zna​či​lo. Ni​sam mu ve​ro​va​la… Ni​sam mo​gla da ve​ru​jem da je to​li​ko do​bar i… i
ple​me​nit. Ne že​lim da sa​zna… ova​ko rano. Sa​zna​će on - pre ili ka​sni​je će i sam sa​-
zna​ti i to će ga od​vra​ti​ti od mene. Da​kle!” po​vi​ka​la je stra​stve​no, „za​što bi ga to od​-
vra​ti​lo od mene, a ne od tebe?”
Kli​ford je, ve​o​ma po​sti​đen, po​sma​trao svo​ju ci​ga​re​tu.
De​voj​ka usta​de, pot​pu​no ble​da. „On je tvoj pri​ja​te​lj… Imaš pra​vo da ga upo​zo​-
riš.”
„On je moj pri​ja​te​lj”, re​kao je naj​zad.
Po​gle​da​še se u ti​ši​ni.
Za​tim ona po​vi​ka: „Tako mi sve​ga što mi je naj​sve​ti​je, nema po​tre​be da ga upo​zo​-
ra​vaš!”
„Ve​ro​va​ću ti na reč”, lju​ba​zno reče on.

Hej​sting​su je me​sec brzo pro​šao, ne osta​viv​ši za so​bom mno​go uti​sa​ka. No neke ipak
je​ste. Je​dan od njih je bio bo​lan uti​sak po​sle su​sre​ta na Bu​le​va​ru de Ka​pu​si​ne sa g.
Blej​de​nom u dru​štvu ve​o​ma na​pad​ne mla​de oso​be čiji smeh gaje uža​snuo, i kada je
naj​zad po​be​gao iz ka​fea u koji gaje g. Blej​den uvu​kao da im se pri​dru​ži i po​pi​je je​dan
bock[128], imao je ose​ćaj kao da ceo bu​le​var gle​da u nje​ga i pro​ce​nju​je ga u skla​du
sa tim dru​štvom. Ka​sni​je, in​stink​ti​van za​klju​čak u vezi sa mla​dom oso​bom u dru​štvu g.
Blej​de​na na​te​rao mu je krv u ob​ra​ze i on se vra​tio u pan​si​on u tako bed​nom sta​nju uma
da se go​spo​đi​ca Bing uz​ne​mi​ri​la i sa​ve​to​va​la mu da od​mah po​be​di svo​ju no​stal​gi​ju.
Još je​dan uti​sak je bio pod​jed​na​ko živ. Jed​nog su​bot​njeg ju​tra, kada se ose​ćao
usa​mlje​no, lu​nja​nje po gra​du gaje od​ve​lo do sta​ni​ce Sen La​zar. Bilo je rano za do​ru​-
čak, ali je on ušao u ho​tel Ter​mi​nus i za​u​zeo sto do pro​zo​ra. Dok se osvr​tao da bi na​-
ru​čio, čo​vek koji je žur​no išao pro​la​zom su​da​rio se s nje​go​vom gla​vom i dok je gle​-
dao na​go​re da bi do​bio oče​ki​va​no izvi​nje​nje, ume​sto nje​ga je do​bio uda​rac po ra​me​nu
ijed​no sr​dač​no: „Šta, do​đa​vo​la, ti ra​diš ovde, mom​če?” Bio je to Ro​u​den koji gaje
zgra​bio i na​re​dio mu da mu se pri​dru​ži. I tako, iako se sla​ba​šno pro​ti​vio, beše uve​den
u pri​vat​nu tr​pe​za​ri​ju u ko​joj je Kli​ford, po​pri​lič​no cr​ven, sko​čio od sto​la i do​če​kao ga
za​pa​nje​nim dr​ža​njem, koje je bilo ubla​že​no Ro​u​de​no​vom iskre​nom ra​do​šću i Eli​o​to​-
vom iz​u​zet​nom uč​ti​vo​šću. Ovaj po​sled​nji gaje pred​sta​vio tri​ma oča​ra​va​ju​ćim de​voj​-
ka​ma koje su ga tako šar​mant​no po​zdra​vi​le i po​dr​ža​le Ro​u​de​nov za​htev da se Hej​-
stings pri​dru​ži dru​štvu, daje ovaj sme​sta pri​stao. Dok je Eli​ot ukrat​ko opi​si​vao pla​ni​-
ra​ni iz​let u La Roš, Hej​stings je odu​še​vlje​no jeo omlet i uz​vra​ćao osme​he ohra​bre​nja
Se​sil i Ko​let i Ža​kli​ni. U me​đu​vre​me​nu je Kli​ford umi​lja​tim ša​pa​tom sa​op​šta​vao Ro​u​-
de​nu ko​li​ki je ma​ga​rac. Si​ro​ti Ro​u​den je iz​gle​dao bed​no sve dok se Eli​ot, na​ga​đa​ju​ći
kako će stva​ri is​pa​sti, nije na​mr​go​dio na Kli​for​da i ugra​bio tre​nu​tak da sa​op​šti Ro​u​de​-
nu da će iz sve​ga toga iz​vu​ći naj​bo​lje.
„Umuk​ni”, na​po​me​nuo je Kli​for​du, „to je sud​bi​na i go​to​vo.”
„To je Ro​u​den i go​to​vo”, pro​mr​mlja Kli​ford, skri​va​ju​ći kez. Jer, na​po​slet​ku, nije
on bio Hej​sting​so​va da​di​lja. I tako se de​si​lo daje voz koji je kre​nuo sa sta​ni​ce Sen La​-
zar u 9 i 15 uju​tru za​stao na tre​nu​tak u svom na​pre​do​va​nju pre​ma Ha​vru i osta​vio na
sta​ni​ci sa cr​ve​nim kro​vom kod La Roša ve​se​lo dru​štvan​ce na​o​ru​ža​no sun​co​bra​ni​ma,
šta​po​vi​ma za pe​ca​nje i jed​nom tr​skom koju je no​sio ne​pri​pre​mlje​ni Hej​stings. Za​tim
je, kada su po​sta​vi​li lo​gor u sadu pla​ta​na koji je oi​vi​ča​vao re​či​cu Ept, Kli​ford, pri​-
zna​ti go​spo​dar sve​ga što je ima​lo veze sa sr​ča​no​šću, pre​u​zeo ko​man​du.
„Ti, Ro​u​de​ne”, re​kao je, „po​de​li svo​je mu​ši​ce sa Eli​o​tom i drži ga na oku, ina​če
će se od​mah uhva​ti​ti za plo​vak i olo​vo. Si​lom ga spre​či da is​ko​pa​va crve.”
Eli​ot se po​bu​nio, ali je bio pri​nu​đen da se na​sme​ši u op​štem sme​hu.
„Muka mi je od tebe”, tvr​dio je, „mi​sliš da mi je ovo prva pa​strm​ka?”
„Biću odu​še​vljen da vi​dim tvo​ju prvu pa​strm​ku”, reče Kli​ford i, iz​be​ga​va​ju​ći udi​-
cu za​vi​tla​nu sa na​me​rom da uda​ri, pro​du​ži da raz​vr​sta​va i opre​ma tri ta​na​na šta​pa
pred​o​dre​đe​na da do​ne​su ra​dost i ribu Se​sil, Ko​let i Ža​kli​ni. Sa​vr​še​no sve​ča​no je
ukra​sio sva​ku od stru​na sa po če​ti​ri zrna olo​va, ma​le​nom udi​com i sjaj​nim igli​ča​stim
plov​kom. pi​ka​da neću pip​nu​ti crva”, ob​ja​vi​la je Se​sil s gnu​ša​njem.
Ža​kli​na i Ko​let po​žu​ri​še daje po​dr​že, pa Hej​stings lju​ba​zno pre​dlo​ži da on bude
za​du​žen za mam​ce i pre​u​zi​ma​nje ribe. No Se​sil je, bez sum​nje op​či​nje​na gi​zda​vim mu​-
ši​ca​ma u Kli​for​do​voj ku​ti​ji, odlu​či​la da od nje​ga uzme ča​so​ve iz pra​ve umet​no​sti i
sme​sta ne​sta​la uz Ept sa Kli​for​dom kao pri​ko​li​com.
Eli​ot sum​nji​ča​vo po​gle​da u Ko​let.
„Više vo​lim kr​ku​še”, reče de​voj​ka odluč​no, „a ti i me​sje Ro​u​den mo​že​te oti​ći
kada vam bude po vo​lji, zar ne, Ža​kli​na?”
„Sva​ka​ko”, od​go​vo​ri Ža​kli​na.
Eli​ot je, ne​o​dlu​čan, is​pi​ti​vao svoj štap i če​krk.
„Če​krk ti je po​gre​šnom stra​nom okre​nut na​go​re”, pri​me​ti Ro​u​den.
Eli​ot se ko​le​bao i kri​šom po​gle​dao Ko​let.
„Ja… Ja… Sko​ro da sam odlu​čio da… hm… ne za​ba​cu​jem još uvek”, po​čeo je.
„Tu je ta pe​calj​ka koju je Se​sil osta​vi​la…”
„Ne zovi ga pe​calj​ka”, ispra​vio gaje Ro​u​den.
„Onda, štap”, na​sta​vi Eli​ot i kre​nu, po uzo​ru na dve de​voj​ke, ali ga Ro​u​den bez
okle​va​nja zgra​bi za oko vrat​nik.
„E, ne​ćeš! Za​mi​sli ti to da mu​ška​rac peca sa plov​kom i olo​vom, a u ruci ima štap
mu​ši​čar! Haj​de!”
Tamo gde tihi mali Ept teče kroz če​star pre​ma Seni, trav​na​ti na​sip baca sen​ku na
le​glo kr​ku​ša, a na tom na​si​pu su Ko​let i Ža​kli​na se​de​le i br​blja​le i sme​ja​le se i po​sma​-
tra​le po​kre​te sker​let​nih igli​ca, dok je Hej​stings, sa še​ši​rom pre​ko oči​ju i gla​vom na
hum​ci ma​ho​vi​ne, slu​šao nji​ho​ve pri​jat​ne gla​so​ve i ga​lant​no ot​ka​čio sa udi​ce malu lju​-
ti​tu kr​ku​šu kada su po​kret šta​pa i do​po​la po​ti​snu​ti vri​sak ogla​si​li ulov. Sun​če​va sve​-
tlost se pro​bi​ja​la kroz oli​sta​li če​star, oži​vlja​va​ju​ći pe​smu šum​skih pti​ca. Po​red su
svra​ke u bes​pre​ko​mom crno-be​lom ko​ke​ti​ra​le, sle​ću​ći u blizini uz mali skok i od​skok i
tr​zaj re​pom. Pla​vo-bele kre​je sa ru​ži​ča​stim gru​di​ma kri​ča​le su kroz dr​ve​će, a je​dan ja​-
streb je u ni​skom letu kru​žio nad po​lji​ma zri​ju​ćeg žita, te​ra​ju​ći jata cvr​ku​ta​vih vra​ba​ca
u let.
Pre​ko Sene, ga​leb pade na vodu kao per​ja​ni​ca. Va​zduh je bio čist i mi​ran. Te​sko
da se i list po​me​rio. Ne​ja​sno su do​pi​ra​li zvu​ci sa uda​lje​ne far​me, pro​dor​no ku​ku​ri​ka​-
nje i tupo la​ja​nje. S vre​me​na na vre​me bi par​ni re​mor​ker sa ve​li​kim na​he​re​nim dim​-
nja​kom, ozna​čen ime​nom Osa 27, kr​čio put uz reku vu​ku​ći svoj bes​ko​nač​ni niz bar​ki
ili bi se je​dri​li​ca spu​šta​la niz reku pre​ma uspa​va​nom Ru​a​nu.
U va​zdu​hu je leb​deo blag, svež mi​ris ze​mlje i reke, a kroz sun​če​vu sve​tlost su lep​-
ti​ri zo​ri​ce ple​sa​li nad mo​čvar​nom tra​vom; ne​žni bar​šu​na​sti lep​ti​ri su le​pr​ša​li kroz
šumu ob​ra​slu ma​ho​vi​nom.
Hej​stings je mi​slio na Va​len​tin. Bilo je dva sata kada je Eli​ot do​ski​tao na​zad i,
iskre​no pri​znav​ši daje uma​kao Ro​u​de​nu, seo po​red Ko​let i spre​mio se da sa za​do​volj​-
stvom odre​ma.
„Gde su tvo​je pa​strm​ke?” reče Ko​let stro​go.
„Još su žive”, pro​mr​mljao je Eli​ot i čvr​sto za​spao.
Ro​u​den se vra​tio ubr​zo za​tim i, ba​civ​ši pre​zriv po​gled na spa​va​ča, po​ka​zao tri pa​-
strm​ke pro​ša​ra​ne cr​ve​nom.
„I to”, le​njo se osmeh​nu Hej​stings, „to je slav​ni kraj zbog kog se po​sve​će​ni muče -
po​ko​lj ovih ri​bi​ca po​mo​ću malo svi​le i per​ja.”
Ro​u​den je s pre​zi​rom od​bio da od​go​vo​ri. Ko​let uhva​ti još jed​nu kr​ku​šu i pro​bu​di
Eli​o​ta koji se bu​nio i zve​rao oko​lo u po​tra​zi za kor​pom sa ruč​kom, kada do​đo​še Kli​-
ford i Se​sil, za​hte​va​ju​ći hit​no osve​že​nje. Se​si​li​ne suk​nje su bile na​kva​še​ne, a ru​ka​vi​ce
po​de​ra​ne, ali je ona bila sreć​na, a Kli​ford je, vu​ku​ći sa so​bom pa​strm​ku od kilo,
mimo sta​jao da bi mu dru​štvo apla​u​di​ra​lo.
„Gde si, do​đa​vo​la, to na​šao?” pi​tao je Eli​ot.
Se​sil je, mo​kra i odu​še​vlje​na, pre​pri​ča​la bit​ku, a za​tim je Kli​ford ve​li​čao nje​ne
spo​sob​no​sti sa mu​ši​com i, kao do​kaz, iz kor​pe iz​va​dio jed​nog po​koj​nog kle​na koji je,
pri​me​tio je, uma​lo bio pa​strm​ka.
 Za ruč​kom su svi bili ve​o​ma sreć​ni, a Hej​stings je pro​gla​šen za „ča​rob​nog”. Bes​-
kraj​no je uži​vao - samo što mu se na tre​nut​ke či​ni​lo daje ko​ke​ti​ra​nje u Fran​cu​skoj oti​-
šlo da​lje nego u Mil​bru​ku, Ko​ne​ti​kat, i mi​slio je da bi Se​sil mo​gla da bude malo ma​-
nje odu​še​vlje​na Kli​for​dom, da bi mo​žda bilo sa​svim do​bro i ako bi Ža​kli​na se​de​la
malo da​lje od Ro​u​de​na i da bi Ko​let mo​gla, bar na tre​nu​tak, da skre​ne po​gled sa Eli​o​-
to​vog lica. Ipak je uži​vao - osim kad bi mu mi​sli od​lu​ta​le do Va​len​tin, i tada bi ose​ćao
da je jako da​le​ko od nje. La Roš je na naj​ma​nje sat i po od Pa​ri​za. Isti​na je i daje ose​-
tio sre​ću, i srce mu je brže za​ku​ca​lo, kada je u osam sati noć​ni voz koji ih je do​ve​zao
iz La Roša do​tut​njao u sta​ni​cu Sen La​zar i on se po​no​vo na​šao u Va​len​ti​ni​nom gra​du.
„Laku noć”, re​kli su, ti​ska​ju​ći se oko nje​ga. „Mo​raš i sle​de​ći put da po​đeš sa
nama!”
Obe​ćao im je, i gle​dao ih kako se, dvo​je po dvo​je, pre​pu​šta​ju gra​du u kom se smr​-
ka​va​lo, i to​li​ko je dugo sta​jao daje, kada je po​no​vo po​di​gao po​gled, ogrom​ni Bu​le​var
tre​pe​rio od ga​snih sve​tilj​ki među ko​ji​ma su elek​trič​na sve​tla štr​ča​la kao me​se​ci.

VI

Kada se pro​bu​dio sle​de​ćeg ju​tra, srce mu je još jed​nom brže za​ku​ca​lo, po​što mu je
prva po​mi​sao bila na Va​len​tin.
Sun​ce je već po​zla​ti​lo tor​nje​ve Notr Dama, klo​pa​ra​nje rad​nič​kih klom​pi je oži​-
vlja​va​lo od​je​ke dole na uli​ci, a pre​ko puta je kos na ru​ži​ča​stom ba​de​mo​vom dr​ve​tu
pa​dao u za​nos od pe​va​nja.
Odlu​čio je da pro​bu​di Kli​for​da za jed​nu žu​stru šet​nju po oko​li​ni, na​da​ju​ći se da će
ka​sni​je tog džen​tl​me​na pre​va​ri​ti da odu u ame​rič​ku cr​kvu za​rad do​bro​bi​ti nje​go​ve
duše. Za​te​kao je Al​fre​da oštro​o​kog kako pere as​falt​nu sta​zu koja je vo​di​la do ate​ljea.
„Me​sje Eli​ot?” od​go​vo​rio je na po​vr​šno pi​ta​nje,,Je ne sais pas.[129]”
„A me​sje Kli​ford”, za​po​čeo je Hej​stings, do​ne​kle za​ču​đen.
„Me​sje Kli​ford će se”, reče vra​tar sa oštrom iro​ni​jom, „ra​do​va​ti da vas vidi, po​-
što se rano po​vu​kao na spa​va​nje; za​pra​vo, samo što je ušao.”
Hej​stings je okle​vao dok je vra​tar iz​go​va​rao div​nu po​hva​lu lju​di​ma koji ni​kad ne
osta​ju van kuće ćelu noć, a za​tim lu​pa​ju na vra​ta u vre​me za spa​va​nje, čak i žan​dar​mi​-
ma sve​to. Ta​ko​đe je re​či​to ra​spra​vljao o le​po​ta​ma tre​zve​nja​štva i ra​zme​tlji​vo po​pio
gu​tljaj sa fon​ta​ne u dvo​ri​štu.
„Mi​slim da neću ula​zi​ti”, re​kao je Hej​stings.
„Par​don, me​sje”, za​gun​đao je vra​tar, „mo​žda bi bilo do​bro da ode​te do me​sje Kli​-
for​da. Mo​žda mu je po​treb​na po​moć. Mene tera čet​ka​ma za kosu i či​zma​ma. Daj bože
da nije za​pa​lio ne​što sve​ćom.”
Hej​stings je na tre​nu​tak okle​vao, ali je, pro​gu​tav​ši ne​za​do​volj​stvo zbog ta​kvog za​-
dat​ka, spo​ro pro​šao sta​zom pre​kri​ve​nom br​šlja​nom i pre​ko unu​tra​šnje ba​šte do ate​-
ljea. Po​ku​cao je.
Pot​pu​na ti​ši​na. Za​tim je po​no​vo po​ku​cao i ovog puta je ne​što uz pra​sak uda​ri​lo u
vra​ta sa unu​tra​šnje stra​ne.
„To je”, reče vra​tar, „bila či​zma.” On uba​ci svoj du​pli​kat klju​ča u bra​vu i uve​de
Hej​sting​sa. Kli​ford je, u ne​u​red​nom ve​čer​njem ode​lu, se​deo na te​pi​hu na sre​di​ni sobe.
U ruci je dr​žao ci​pe​lu i de​lo​va​lo je da nije za​ču​đen što vidi Hej​sting​sa.
„Do​bro ju​tro, da li ko​ri​stiš Pir​sov sa​pun[130]?” ras​pi​ti​vao se uz sla​ba​šno ma​ha​-
nje ru​kom i još sla​ba​šni​ji sme​šak.
Hej​sting​su je srce si​šlo u pete. „Za​bo​ga”, re​kao je, „Kli​for​de, idi u kre​vet.”
„Neću sve dok taj… taj Al​fred pro​tu​ra svo​ju ču​pa​vu gla​vu ovde, a me​ni​je osta​la
još jed​na ci​pe​la.”
Hej​stings je uga​sio sve​ću, po​di​gao Kli​for​dov še​šir i štap i re​kao, ne uspev​ši da
sa​kri​je emo​ci​je: „Ovo je uža​sno, Kli​for​de… Ja… Ni​sam znao da ra​diš ova​kve stva​-
ri.”
„E, pa, ra​dim”, re​kao je Kli​ford.
„Gde je Eli​ot?”
„Mom​če”, uz​vra​ti Kli​ford pri​pi​to, „pro​vi​đe​nje koje hra​ni… hra​ni… hm… vrap​ce
i ta​kve stva​ri bdi​je nad ne​u​me​re​nim lu​ta​li​ca​ma…”
„Gde je Eli​ot?”
No Kli​ford je samo za​vr​teo gla​vom i ne​o​dre​đe​no mah​nuo ru​kom. „On je tamo na​-
po​lju… Ne​gde tamo.” Za​tim je, iz​ne​na​da ose​tiv​ši že​lju da vidi svog ci​me​ra koji nije
bio tu, po​di​gao glas i za​ur​lao do​zi​va​ju​ći ga.
Hej​stings je, istin​ski šo​ki​ran, bez reči seo na di​van. Po​što je pro​lio ne​ko​li​ko gor​-
kih suza, Kli​ford se za​čas raz​ve​drio i ustao sa ve​li​kom opre​zno​šću.
„Mom​če”, pri​me​tio je, „Že​liš li da vi​diš hm… hm… čudo? E, pa, evo ga. Po​či​-
njem.”
Za​stao je, osme​hu​ju​ći se u pra​zno.
„Čudo”, po​no​vio je.
Hej​stings je pret​po​sta​vio da mi​sli na čudo što uspe​va da odr​ži rav​no​te​žu i nije re​-
kao ni​šta.
„Idem u kre​vet”, ob​ja​vio je, „si​ro​ti Kli​ford ide u kre​vet, i to je čudo!”
I oti​šao je, uz pre​ci​zan pro​ra​čun uda​lje​no​sti i rav​no​te​že koji bi kod Eli​o​ta iza​zvao
odu​še​vlje​ne sal​ve uz​vi​ka i apla​u​za da je bio tu da pri​po​mog​ne en con​na​is​se​ur[131].
Ali on nije bio tu. Još nije sti​gao u ate​lje. Bio je, me​đu​tim, na putu, i sa ve​li​čan​stve​-
nom snis​ho​dlji​vo​šću se osmeh​nuo Hej​sting​su koji gaje, pola sata ka​sni​je, pro​na​šao
kako leži na klu​pi u Luk​sem​bur​gu. Do​zvo​lio je sebi da ga po​dig​nu, opra​še i ot​pra​te do
ka​pi​je. Tu je, me​đu​tim, od​bio sva​ku da​lju po​moć i, po​da​riv​ši je​dan po​kro​vi​telj​ski na​-
klon Hej​sting​su, dr​žao pod​no​šlji​vo do​bar pra​vac Uli​com Va​vin.
Hej​stings gaje gle​dao sve dok nije iz​ma​kao po​gle​du, a za​tim spo​ro pra​tio nje​go​ve
ko​ra​ke do fon​ta​ne. Is​pr​va se ose​ćao tu​rob​no i po​ti​šte​no, ali je po​ste​pe​no čist ju​tar​nji
va​zduh po​di​gao te​ret sa nje​go​vog srca i on je se​deo na mer​mer​nom se​di​štu u sen​ci
boga sa kri​li​ma.
Va​zduh je bio svež i sla​dak od mi​ri​sa po​mo​ran​dži​nog cve​ta. Svu​da su se ku​pa​li
go​lu​bo​vi, ras​pr​šu​ju​ći vodu po svo​jim kri​li​ma boje pe​ru​ni​ke, pro​le​ću​ći kroz mlaz ili
ugnje​žđu​ju​ći se sko​ro do vra​ta duž ugla​ča​nog ba​ze​na. I vrap​ci su bili na sve stra​ne po
vo​do​pa​du, po​ta​pa​ju​ći svo​je per​je boje pra​ši​ne u bi​stro je​zer​ce i cvr​ku​ću​ći iz pet​nih
žila. Pod pla​ta​ni​ma koji su okru​ži​va​li rib​njak na​su​prot fon​ta​ni Ma​ri​je de Me​di​či,
plov​ke su br​sti​le li​šće ili se u re​do​vi​ma ge​ga​le niz oba​lu da bi se oti​snu​le u neku uz​vi​-
še​nu plo​vid​bu bez ci​lja.
Lep​ti​ri, po​ma​lo oša​mu​će​ni od po​čin​ka pod li​šćem jor​go​va​na u pro​hlad​noj noći,
mi​le​li su gore-dole po be​lom pla​men​cu ili za​po​či​nja​li re​u​ma​tič​ni let pre​ma žbu​nu
ugre​ja​nom od sun​ca. Pče​le su već bile za​u​ze​te među sun​ča​ni​ca​ma, a jed​na ili dve sive
muve sa oči​ma boje ci​gle sta​ja​le su u kru​gu sun​če​ve sve​tlo​sti po​red mer​mer​ne klu​pe
ili se ju​ri​le na​o​ko​lo, samo da bi se po​no​vo vra​ti​le u sun​ča​ni krug, i tr​lja​le svo​je pred​-
nje no​ži​ce jed​nu o dru​gu, ra​du​ju​ći se.
Stra​ža​ri su žu​stro ko​ra​ča​li is​pred obo​je​nih ku​ći​ca, za​u​sta​vlja​ju​ći se po​vre​me​no da
bi po​gle​da​li pre​ma stra​ža​mi​ci da li im sti​že sme​na.
Naj​zad su i sti​gli, uz stru​ga​nje no​ga​ma i škljo​ca​nje ba​jo​ne​ta; po​ru​ka je pre​ne​ta,
sme​na je oba​vlje​na, i odo​še oni, škrip, škrip, pre​ko šljun​ka.
Me​lo​dič​na zvo​nja​va je do​plo​vi​la iz kule sa sa​tom na pa​la​ti, zvo​no Sen Sul​pi​sa du​-
bo​kog tona po​na​vlja​lo je uda​rac. Hej​stings je se​deo sa​nja​re​ći u sen​ci boga, i dok je
to​nuo u mi​sli neko pri​đe i sede po​red nje​ga. Is​pr​va nije po​di​gao gla​vu. Tek kada je
pro​go​vo​ri​la, on po​sko​či.
„Vi? U ovo doba?”
„Bila sam ne​spo​koj​na, ni​sam mo​gla da spa​vam.” A za​tim ti​him, ve​se​lim gla​som:
„A vi? U ovo doba?”
„Ja… Ja sam spa​vao, ali me je sun​ce pro​bu​di​lo.”
„Ja ni​sam mo​gla da spa​vam”, re​kla je, a nad nje​nim oči​ma se, či​ni​lo se, na tre​nu​-
tak nad​vi​la ne​o​dre​đe​na sen​ka. Za​tim, osme​hu​ju​ći se: „Tako mi je dra​go… Iz​gle​da da
sam zna​la da do​la​zi​te. Ne smej​te se, ja ve​ru​jem u sno​ve.”
„Da li ste za​i​sta sa​nja​li o… o tome da ću biti ovde?”
 „Mi​slim da sam bila bud​na kada sam to sa​nja​la”, pri​zna​la je. Za​tim su neko vre​me
osta​li nemi, ti​ši​nom ob​zna​nju​ju​ći sre​ću što su za​jed​no. A ipak je nji​ho​vo ću​ta​nje bilo
re​či​to, po​što su se pla​šlji​vi osme​si i po​gle​di koje su pro​i​zvo​di​le nji​ho​ve mi​sli iz​no​va
i iz​no​va ukr​šta​li sve dok se usne nisu po​kre​nu​le, iako se to či​ni​lo sko​ro iz​li​šnim. Ono
što su iz​go​vo​ri​li nije bilo po​seb​no du​bo​ko​um​no. Mo​žda naj​vred​ni​ji dra​gu​lj koji je pao
sa Hej​sting​so​vih usa​na od​no​sio se na do​ru​čak.
„Još ni​sam po​pi​la svo​ju čo​ko​la​du”, pri​zna​la je, „ali ka​kav ste vi ma​te​ri​ja​li​sta.”
„Va​len​tin”, reče on stra​stve​no, „že​leo bih… Že​leo bih da vi… samo ovaj put… da
mi po​sve​ti​te ceo dan… Samo ovaj put.”
„O, bože”, na​sme​ši se ona, „ne samo ma​te​ri​ja​li​sta već i se​bi​čan!”
„Ne se​bi​čan, gla​dan”, reče on gle​da​ju​ći je.
„Još i lju​do​žder, o, bože!”
„Ho​će​te li, Va​len​tin?”
„Ali moja čo​ko​la​da…”
„Po​pij​te je sa mnom.”
„Ali de​je​u​ner[132]…”
„Za​jed​no, u Sen Kluu.”
„Ali ne mogu…”
„Za​jed​no - ceo dan - ceo bo​go​vet​ni dan; ho​će​te li, Va​len​tin?” Ona je ću​ta​la.
„Samo ovaj put.”
Po​no​vo joj se ne​o​dre​đe​na sen​ka nad​vi​la nad oči, a kada je ne​sta​la ona uz​dah​nu.
„Da… Za​jed​no, samo ovaj put.”
„Ceo dan?” re​kao je, sum​nja​ju​ći u svo​ju sre​ću.
„Ceo dan”, na​sme​ši se ona, „i, oh, tako sam glad​na!”
On se na​sme​ja, us​hi​ćen.
„Ka​kav ste vi ma​te​ri​ja​li​sta, mla​da damo.”
Na Bu​le​va​ru Sen Mi​šel se na​la​zi jed​na Cre​me​rie [133], spo​lja okre​če​na u belo-
pla​vo, a unu​tra ured​na i či​sta kao suza. De​voj​ka sa ke​ste​nja​stom ko​som koja je fran​cu​-
ski go​vo​ri​la kao ma​ter​nji, a sa po​no​som no​si​la ime Mar​fi, osmeh​nu​la im se kad su ušli
i, ba​civ​ši či​stu sal​ve​tu pre​ko po​cin​ko​va​nog sto​la za dvo​je, hi​tro sta​vi​la pred njih dve
šo​lje čo​ko​la​de i punu kor​pu hr​ska​vih, sve​žih kro​a​sa​na.
Ble​do​žu​te gru​dvi​ce pu​te​ra, sva​ka sa uti​snu​tim re​lje​fom de​te​li​ne, iz​gle​da​le su kao
da su pre​pu​ne mi​ri​sa nor​man​dij​skih pa​šnja​ka.
„Kako je ovo uku​sno!” re​ko​še u is​tom dahu, a za​tim se na​sme​ja​še toj slu​čaj​no​sti.
„Sa samo jed​nom mi​šlju…[134]”, po​čeo je.
„Kako je to sme​šno!” po​vi​ka​la je, obra​za pot​pu​no za​ru​me​nje​nih” ja mi​slim da bih
že​le​la kro​a​san.”
 „I ja to mi​slim”, od​go​vo​ri on po​be​do​no​sno, „eto do​ka​za.” Za​tim su se pre​pi​ra​li;
ona gaje op​tu​ži​va​la da se po​na​ša gore od male bebe, a on je to po​ri​cao i iz​no​sio kon​-
tra​op​tu​žbe, sve dok se mad​mo​a​zel Mar​fi nije sa ra​zu​me​va​njem na​sme​ja​la i dok nisu
pod za​sta​vom pri​mir​ja po​je​li po​sled​nji kro​a​san. Za​tim su usta​li, a ona gaje uze​la za
ruku, sa ve​se​lim kli​ma​njem za mad​mo​a​zel Mar​fi koja im je ve​se​lo po​vi​ka​la:..Bo​njo​ur,
ma​da​me! bo​njo​ur, mon​si​e​ur![135]„ i po​sma​tra​la ih kako za​u​sta​vlja​ju fi​ja​ker koji je
pro​la​zio i od​vo​ze se. „Dieu! Qu’il est beau[136]„, uz​dah​nu​la je, tre​nu​tak ka​sni​je do​-
dav​ši: „Da li će se oni ven​ča​ti, ja to ne znam… ma foi ils ont bien I’air,[137]”
Fi​ja​ker se okre​nuo u Uli​ci Me​di​ci, skre​nuo u Uli​cu Vo​ži​rar i njom išao do me​sta
gde se ukr​šta sa Ren​skom i, kre​nuv​ši tim buč​nim dru​mom, do​ve​zao se pred sta​ni​cu
Mon​pa​mas. Sti​gli su ta​man na voz i tr​ča​li su uz ste​pe​ni​ce i pre​ma va​go​ni​ma baš kada
je po​sled​nji po​ziv gon​ga za​zvo​nio kroz sta​ni​cu sa lu​ko​vi​ma. Ču​var je za​lu​pio vra​ta
nji​ho​vog ku​pea, za​ču​la se pi​štalj​ka, a za njom je za​cvi​le​la lo​ko​mo​ti​va, i du​gač​ki voz
je kli​znuo iz sta​ni​ce, sve brže i brže, i po​ju​rio po ju​tar​njem sun​cu. Let​nji ve​tar im je
kroz otvo​ren pro​zor du​vao u lice i te​rao u ples glat​ku kosu na de​voj​či​nom čelu.
„Ima​mo kupe samo za sebe”, reče Hej​stings.
Ona se na​slo​ni​la na se​di​šte do pro​zo​ra oblo​že​no ja​stu​či​ći​ma, nje​ne oči su bile
sjaj​ne i ši​ro​ko otvo​re​ne, a usne raz​dvo​je​ne. Ve​tar joj je po​di​gao kosu i le​pr​šao ma​šna​-
ma pod nje​nom bra​dom. Br​zim po​kre​tom ih je raz​ve​za​la i, iz​vu​kav​ši du​gač​ku iglu iz
svog še​ši​ra, spu​sti​la ga na se​di​šte po​red sebe. Voz je le​teo.
Boja je po​ju​ri​la u nje​ne ob​ra​ze i, sa sva​kim ubr​za​nim udi​sa​jem, njen dah se uz​di​-
zao i spu​štao is​pod kite lji​lja​na na nje​nom vra​tu. Dr​ve​će, kuće, rib​nja​ci, ple​sa​li su
pro​la​ze​ći, is​pre​se​ca​ni iz​ma​gli​com te​le​graf​skih stu​bo​va.
„Brže! Brže!” po​vi​ka​la je.
On nije ski​dao oči sa nje, no nje​ne su, ši​ro​ko otvo​re​ne, i pla​ve kao let​nje nebo,
de​lo​va​le kao da su upe​re​ne u ne​što da​le​ko na​pred - ne​što što se nije pri​bli​ža​va​lo, već
je be​ža​lo pred nji​ma kako su oni ju​ri​li.
Da li je to bio ho​ri​zont, pre​se​čen čas mr​god​nom tv​rđa​vom na brdu, čas kr​stom sa
se​o​ske cr​kve? Da li je to bio let​nji me​sec, po​put duha, koji je pro​mi​cao kroz ble​đe
pla​vo u vi​si​ni?
„Brže! Brže!” po​vi​ka​la je.
Nje​ne raz​dvo​je​ne usne su go​re​le sker​let​nom bo​jom.
Va​gon se tre​sao i drh​tao, a brda su te​kla po​red njih kao sma​ragd​na bu​ji​ca. I nje​ga
je uhva​ti​lo uz​bu​đe​nje i lice mu je za​si​ja​lo.
„Oh”, po​vi​ka ona, i ne​sve​snim po​kre​tom ga uhva​ti za ruku, vu​ku​ći ga na pro​zor
po​red sebe. „Gle​daj​te! Nagni​te se sa mnom!”
Je​di​no sto​je vi​deo bilo je po​me​ra​nje nje​nih usa​na; njen glas je bio ugu​šen tut​nja​-
vom šina, no nje​go​va se ruka sklo​pi​la pre​ko nje​ne i on se čvr​sto dr​žao za pro​zor​sku
da​sku. U uši​ma mu je zvi​ždao ve​tar. „Ne na​gi​nji​te se to​li​ko, Va​len​tin, ču​vaj​te se!” iz​u​-
stio je.
Is​pod, kroz pra​go​ve šina, ši​ro​ka reka je ula​zi​la u vi​do​krug i ne​sta​ja​la iz nje​ga, dok
je voz gr​meo kroz tu​nel, i da​lje, opet kroz nova ze​le​na po​lja. Ve​tar je ur​lao oko njih.
De​voj​ka se na​gi​nja​la da​le​ko kroz pro​zor i on ju je uhva​tio oko stru​ka, vi​ču​ći: „Ne​moj​-
te pre​da​le​ko!” ali ona samo pro​šap​ta: „Brže! Brže! Da​lje od gra​da, od ze​mlje, brže,
brže! Da​lje od sve​ta!”
„Šta to go​vo​ri​te samo za sebe?” re​kao je, ali glas mu je pu​kao, i ve​tar mu je za​ko​-
vi​tlao reči na​zad u grlo.
Ona ga je čula i, okre​nuv​ši se od pro​zo​ra, po​gle​da​la nje​go​vu ruku na sebi. Za​tim
je po​di​gla oči do nje​go​vih. Va​gon se tre​sao, a pro​zo​ri su zve​ča​li. Sada su ju​ri​li kroz
šumu, a sun​ce je bri​sa​lo ro​sne gran​či​ce br​zim blje​sko​vi​ma va​tre. Po​gle​dao je u nje​ne
za​bri​nu​te oči; pri​vu​kao ju je sebi i po​lju​bio te po​lu​ra​stvo​re​ne usne, a ona je uz​vik​nu​la
- gor​ki, bez​na​de​žni uz​vik, „Ne to - ne to!”
Ali on ju je dr​žao čvr​sto i bli​zu sebe, ša​pu​ću​ći reči iskre​ne lju​ba​vi i stra​sti i, kada
je za​je​ca​la: „Ne to… Ne to… Obe​ća​la sam! Mo​ra​te… Mo​ra​te zna​ti… Ja ni​sam… do​-
stoj​na…”, u či​sto​ti nje​go​vog srca, nje​mu su nje​ne reči tada bile be​zna​čaj​ne, be​zna​čaj​-
ne ota​da. Usko​ro je njen glas utih​nuo i nje​na gla​va je le​ža​la na nje​go​vim gru​di​ma. Po​-
no​vo se na​slo​nio na pro​zor; uši mu je ši​bao po​mam​ni ve​tar, u srcu mu je vla​dao ve​se​li
me​tež. Pro​šli su šumu i sun​ce je izvi​ri​lo iza dr​ve​ća, po​no​vo pre​pla​viv​ši ze​mlju sve​tlo​-
šću. Ona je po​di​gla po​gled i sa pro​zo​ra gle​da​la svet. Za​tim je po​če​la da go​vo​ri, ali
glas joj je bio ma​lak​sao i on je po​gnuo gla​vu bli​zu nje​ne i slu​šao. „Ne mogu da vas
na​pu​stim; su​vi​še sam sla​ba. Vi ste već odav​no moj go​spo​dar - go​spo​dar mog srca i
duše. Po​ga​zi​la sam reč datu jed​noj oso​bi koja mije ve​ro​va​la, ali is​pri​ča​la sam vam
sve… Šta dru​go ima zna​ča​ja?” On se osmeh​nuo na nje​nu be​za​zle​nost, a ona je nje​go​vu
obo​ža​va​la. Po​no​vo je pro​go​vo​ri​la: „Uzmi me ili me od​ba​ci - ka​kve to ima veze? Sada
me mo​žeš ubi​ti jed​nom reč​ju, i mo​žda bi bilo lak​še umre​ti no za​dr​ža​ti sre​ću ve​li​ku kao
što je moja.”
Uzeo ju je u ruke: „Pst, šta to go​vo​riš? Gle​daj… Gle​daj sun​ce, li​va​de i po​to​ke.
Bi​će​mo ve​o​ma sreć​ni u tako sjaj​nom sve​tu.”
Okre​nu​la se pre​ma sun​če​voj sve​tlo​sti. Sa pro​zo​ra, svet joj je iz​gle​dao ve​o​ma sve​-
tio.
Drh​te​ći od sre​će, uz​dah​nu​la je: „Ovo je svet? Onda gaja ni​ka​da ni​sam upo​zna​la.”
„Ni​sam ni ja, opro​sti mi, bože”, pro​ša​pu​ta on.
Mo​žda je to bila naša bla​ga Go​spa od po​lja koja im je obo​ma opro​sti​la.
 ULI​CA BARE

(Pre​vod: Alek​san​dra Raj​ko​vić)

„’Hoću’, ’neću’ - može u gla​vu si​nu​ti bu​da​li;

mu​dar će lah​ko se do​vi​nu​ti,
da smo mi ka​ri​ka na vječ​no​me lan​cu:
mo​že​mo ga tre​sti, al’ ne ra​ski​nu​ti!”[138]

„Nit gri​mi​zne niti žute ruže

niti mi​ris mora uz​bur​ka​na
nisu vred​ni mi​ri​sa
što kru​že oko tebe, lju​blje​na.
Po​gnu​te gla​ve lji​lja​na me more;
is​cr​pljen sam ne​po​mič​nom vo​dom;
od stra​sne žud​nje gru​di mi gore
za tvo​jim svim i to​bom.
Ništ’ na ovom sve​tu ne po​sto​ji za me
samo tvo​ja usta,
gru​di tvo​je, ruke,
tvo​je kose pla​men
i moja žud​nja pu​sta.”[139]

Jed​nog ju​tra kod Žu​li​ja​na, je​dan stu​dent reče Sel​bi​ju: „Ono je Foks​hol Kli​ford”, po​ka​-
zu​ju​ći čet​ki​ca​ma na mla​di​ća koji je se​deo is​pred šta​fe​la​ja, ne ra​de​ći ni​šta.
Sel​bi je, sti​dljiv i ner​vo​zan, pri​šao i ot​po​čeo: ‘Zo​vem se Sel​bi… Upra​vo sam sti​-
gao u Pa​riz i do​neo pi​sme​nu pre​po​ru​ku..” Glas mu je nad​ja​ča​la buka ru​še​nja šta​fe​la​ja,
čiji je vla​snik od​mah na​sr​nuo na svog su​se​da i neko vre​me se lar​ma bit​ke ši​ri​la ate​lje​-
om go​spo​de Bu​lan​že​ra i Le​fe​vra[140], ubr​zo iš​če​znuv​ši u gu​žvi na spolj​nim ste​pe​ni​-
ca​ma. Sel​bi, za​bri​nut kako će ga pri​hva​ti​ti u ate​ljeu, po​gle​da u Kli​for​da koji je mimo
se​deo i po​sma​trao tuču.
„Ovde je po​ma​lo buč​no”, reče Kli​ford, „ali mom​ci će ti se do​pa​sti kad ih upo​-
znaš.” Nje​go​vo ne​pro​me​nje​no po​na​ša​nje je odu​še​vi​lo Sel​bi​ja. Za​tim ga je, sa jed​no​-
stav​no​šću koja mu je osvo​ji​la srce, Kli​ford pred​sta​vio pe​to​ri​ci-še​sto​ri​ci stu​de​na​ta is​-
tog bro​ja na​rod​no​sti. Neki od njih su bili sr​dač​ni, a svi su bili uč​ti​vi. Čak se i ve​li​čan​-
stve​no stvo​re​nje koje je dr​ža​lo po​zi​ci​ju ma​sjea[141] ras​kra​vi​lo do​volj​no da bi iz​go​-
vo​ri​lo: ‘Pri​ja​te​lju, kada neko go​vo​ri fran​cu​ski tako do​bro kao vi, a ta​ko​đe je i pri​ja​te​-
lj me​sje Kli​for​da, neće ima​ti pro​ble​ma u ovom ate​ljeu. Ra​ču​na​te, na​rav​no, da ćete lo​-
ži​ti peć dok ne dođe sle​de​ći no​vaj​li​ja?”
„Na​rav​no.”
„I ne sme​ta vam za​dir​ki​va​nje?”
„Ne”, od​go​vo​ri Sel​bi, koji je za​dir​ki​va​nje u stva​ri mr​zeo. Kli​ford, koga je ovo ve​-
o​ma za​ba​vlja​lo, sta​vi še​šir, go​vo​re​ći: ‘Ra​ču​naj da će ga biti mno​go u po​čet​ku.”
I Sel​bi je sta​vio še​šir na gla​vu i kre​nuo za njim pre​ma vra​ti​ma. Dok su pro​la​zi​li
po​red po​sto​lja za mo​de​le, začu se mah​ni​ti po​vik ‘Cha​pe​au! Cha​pe​au![142]’ i je​dan
stu​dent po​sko​či od svog šta​fe​la​ja, pre​te​ći Sel​bi​ju koji po​cr​ve​ne, ali po​gle​da u Kli​for​-
da. ‘Ski​ni im še​šir”, reče ovaj, sme​ju​ći se.
Po​ma​lo po​sti​đen, okre​nuo se i po​zdra​vio ate​lje.
„Jit moi?[143]” po​vi​ka mo​del.
„Vi ste dra​že​sni”, od​go​vo​ri Sel​bi, za​pa​njen sop​stve​nom sme​lo​šću, ali ate​lje se po​-
di​že kao je​dan čo​vek, vi​ču​ći: ‘Do​bro je ura​dio! Do​bar je on!” dok je de​voj​ka-mo​del,
sme​ju​ći se, po​sla​la po​lju​bac ru​kom i po​vi​ka​la: „A de​ma​in beau je​u​ne hom​me![144]„
Cele te ne​de​lje je Sel​bi ra​dio u ate​ljeu i niko ga nije mal​tre​ti​rao. Fran​cu​ski stu​-
den​ti su ga kr​sti​li ‘l’En​fant Pro​di​gue[145]’ što se slo​bod​no pre​vo​di​lo kao ‘Ču​de​sno
dete”, „Kli​nac”, „Kli​nac Sel​bi’ i ‘Klin​bi’. Ali za​ra​za se brzo ši​ri​la od ‘Klin​bi’ do
‘Kom​bi”, a za​tim pri​rod​no do ‘Đum​bir”, gde ju je za​u​sta​vio Kli​for​dov au​to​ri​tet, i ko​-
nač​no vra​tio na ‘Kli​nac’.
Do​šla je sre​da, a sa njom i me​sje Bu​lan​žer. Tri sata su se stu​den​ti gr​či​li pod nje​-
go​vim oštrim sar​ka​zmom - iz​me​đu osta​lih i Kli​ford, kom je sa​op​šte​no da o stva​ra​nju
umet​no​sti zna još ma​nje nego o umet​no​sti stva​ra​nja. Sel​bi je imao više sre​će. Pro​fe​sor
je nje​go​ve cr​te​že pre​gle​dao u ti​ši​ni, oštro ga po​gle​dao i na​sta​vio da​lje uz ne​o​dre​đen
po​kret. Ubr​zo se uda​ljio, ruku pod ruku sa Bu​gro​om, na olak​ša​nje Kli​for​da koji je tada
do​bio slo​bo​du da na​bi​je še​šir na gla​vu i uda​lji se.
Sle​de​ćeg dana se nije po​ja​vio, i Sel​bi, koji je ra​ču​nao da će ga vi​de​ti u ate​ljeu, na
šta je ka​sni​je na​u​čio da je sa​svim uza​lud​no ra​ču​na​ti, od​ski​ta na​zad do La​tin​ske če​tvr​ti
sam.
Pa​riz mu je još uvek bio stran i nov. Nje​go​va ra​skoš ga je po​ma​lo uz​ne​mi​ra​va​la.
Ni​ka​kve de​li​kat​ne us​po​me​ne nisu na​di​ra​le u nje​go​ve ame​rič​ke gru​di na Trgu Ša​te​le,
čak ni kod Notr Dama. Pa​la​ta prav​de sa svo​jim sa​tom i tor​nje​vi​ma i ko​čo​per​nim stra​-
ža​ri​ma u pla​vom i ci​no​be​ru, Pa​la​ta Sen Mi​šel, tru​blje​nje tram​va​ja, po​li​caj​ci koji su
dan​gu​bi​li u pa​ro​vi​ma, sto​lo​vi na te​ra​si ka​fea Vaše, ni​šta mu nisu zna​či​li, još ne; nije
čak ni znao, dok je stu​pao sa kal​dr​me Trga Sen Mi​šel na as​falt Bu​le​va​ra, da je pre​šao
gra​ni​cu i ušao u stu​dent​sku zonu - ču​ve​nu La​tin​sku če​tvrt.
Fi​ja​ke​ri​sta ga je oslo​vio sa ‘bo​ur​ge​o​is’ [146] i is​ta​kao nad​moć​nost vo​žnje nad še​-
ta​njem. Ulič​ni za​ba​vljač, sa iz​gle​dom ve​li​ke bri​ge, za​hte​vao je naj​no​vi​je te​le​graf​ske
ve​sti iz Lon​do​na, a za​tim, sto​je​ći na gla​vi, po​zvao Sel​bi​ja da oku​ša sna​gu. Jed​na pri​-
vlač​na de​voj​ka ga okr​znu po​gle​dom svo​jih lju​bi​ča​stih oči​ju.
Nije je vi​deo, ali ona se, uhva​tiv​ši svoj odraz u izlo​gu, za​ču​di​la što joj obra​zi tako
gore. Okre​nuv​ši se da bi na​sta​vi​la u svom prav​cu, sre​la je Foks​ho​la Kli​for​da i po​žu​ri​-
la da​lje. Kli​ford ju je, otvo​re​nih usta, pra​tio po​gle​dom, a onda je po​gle​dao za Sel​bi​-
jem koji je skre​nuo u Bu​le​var Sen Zer​men pre​ma Sen​skoj uli​ci. Za​tim je pro​u​ča​vao
svoj iz​gled u izlo​gu. Či​ni​lo se da re​zul​tat nije za​do​vo​lja​va​ju​ći.
„Ni​sam le​po​tan”, raz​mi​šljao je, „ali ni​sam ni ču​do​vi​šte. Za​što li se tako za​cr​ve​ne​-
la zbog Sel​bi​ja? U ži​vo​tu je ni​sam vi​deo da gle​da ne​kog mom​ka - niti je iko u La​tin​-
skoj če​tvr​ti. U sva​kom slu​ča​ju, mogu da se za​ku​nem da mene ni​ka​da ne gle​da, a bog
zna da sam uči​nio sve što se može uč​ti​vim di​vlje​njem.”
Uz​dah​nuo je i, mr​mlja​ju​ći pro​ro​čan​stvo koje se ti​ca​lo spa​se​nja nje​go​ve več​ne
duše, pre​šao u gra​ci​o​zno lu​nja​nje koje je od​u​vek bilo ka​rak​te​ri​stič​no za Kli​for​da. Bez
oči​gled​nog ra​zlo​ga, su​sti​gao je Sel​bi​ja na uglu i za​jed​no su pre​šli Bu​le​var oba​sjan
sun​cem i seli pod nad​stre​šni​cu ka​fea Krug. Kli​ford se na​klo​nio svi​ma u ba​šti, re​kav​ši:
‘Sve ćeš ih ka​sni​je upo​zna​ti, ali sada mi do​zvo​li da ti pred​sta​vim dva pri​zo​ra Pa​ri​za,
g. Ri​čar​da Eli​o​ta i g. Sten​li​ja Ro​u​de​na.”
„Pri​zo​ri’ su iz​gle​da​li dru​že​lju​bi​vo i uze​li su ver​mut.
„Za​o​bi​šao si ate​lje da​nas?” re​kao je Eli​ot, iz​ne​na​da se oko​miv​ši na Kli​for​da koji
je iz​be​ga​vao nje​gov po​gled.
„Da bi op​štio sa pri​ro​dom?” pri​me​ti Ro​u​den.
„Kako se ona ovog puta zove?” upi​ta Eli​ot, a Ro​u​den brzo od​go​vo​ri: ‘Ime: Ivet,
na​ci​o​nal​nost: Bre​ton​ka…”
„Po​gre​šno”, od​go​vo​ri Kli​ford umi​lja​to, „zove se Uli​ca Bare.”
Tema se od​mah pro​me​ni​la, a Sel​bi je iz​ne​na​đe​no slu​šao ime​na koja su mu bila
nova, i po​hva​le po​sled​njem do​bit​ni​ku Rim​ske na​gra​de[147]. Odu​še​vlja​va​lo ga je da
slu​ša hra​bro iz​ra​že​na mi​šlje​nja i iskre​no pre​tre​sa​na pi​ta​nja, iako su pre​no​še​na uglav​-
nom žar​go​nom, i en​gle​skim i fran​cu​skim. Žu​deo je za vre​me​nom kada će se i on ba​ci​ti
u bor​bu za sla​vu.
Zvo​na Sen Sul​pi​sa su iz​bi​la sate, a Pa​la​ta Luk​sem​burg se u od​go​vor ogla​si zvo​nja​-
vom. Ba​civ​ši po​gled na sun​ce koje se u zlat​noj pra​ši​ni spu​šta​lo ni​sko iza Pa​la​te Bur​-
bo​na, po​di​gli su se i, okre​nuv​ši se na istok, za​pu​ti​li pre​ko Bu​le​va​ra Sen Žer​men tu​ma​-
ra​ju​ći u prav​cu Me​di​cin​skog fa​kul​te​ta. Na uglu ih je pre​sti​gla de​voj​ka, užur​ba​no ho​da​-
ju​ći. Kli​ford se usi​lje​no na​sme​ši, Eli​ot i Ro​u​den se uz​bu​di​še, ali se svi na​klo​ni​še, a
ona, ne po​di​gav​ši po​gled, uz​vra​ti po​zdrav. No Sel​bi, koji je za​o​stao op​či​njen ne​kim
ve​se​lim izlo​gom, po​di​že po​gled da bi ugle​dao dva naj​pla​vlja oka koja je ikad vi​deo.
Oči mu se u mo​men​tu po​no​vo spu​sti​še i mla​dić po​žu​ri da su​stig​ne osta​le.
„Bo​ga​mi”, re​kao je, „da zna​te, mom​ci, da sam upra​vo vi​deo naj​lep​šu de​voj​ku…”
Trio is​pu​sti uz​vik, tu​ro​ban, pro​ro​čan​ski, kao hor u an​tič​koj dra​mi.
„Uli​ca Bare!”
„Šta?!” po​vi​ka Sel​bi po​me​te​no.
Je​di​ni od​go​vor je bio Kli​for​dov ne​o​dre​đe​ni po​kret.
Dva sata ka​sni​je, to​kom ve​če​re, Kli​ford se okre​nu pre​ma Sel​bi​ju i reče: ‘Že​liš ne​-
što da me pi​taš, vi​dim po tome kako se vr​po​ljiš.”
„Da, že​lim”, reče ovaj, sa​svim na​iv​no, „u vezi sa onom de​voj​kom. Koje ona?”
U Ro​u​de​no​vom osme​hu je bilo sa​ža​lje​nja, u Eli​o​to​vom gor​či​ne.
„Nje​no ime”, reče Kli​ford sve​ča​no, „ne​po​zna​to je svi​ma”, pa do​da​de ve​o​ma sa​ve​-
sno, „ba​rem ko​li​ko sam ja upo​znat. Svi mom​ci u Če​tvr​ti joj se kla​nja​ju, a ona do​sto​-
jan​stve​no uz​vra​ća, ali nije po​zna​to da je iko​me uspe​lo da do​bi​je više od toga. Ona je
po za​ni​ma​nju, su​de​ći po nje​nim fa​sci​kla​ma sa no​ta​ma, pi​ja​ni​sta. Sta​nu​je u skrom​noj
uli​či​ci koju grad​ske vla​sti drže u stal​nom sta​nju oprav​ke, a po cr​nim slo​vi​ma od​štam​-
pa​nim na pre​pre​ci koja bra​ni tu uli​cu od sa​o​bra​ća​ja, do​bi​la je ime pod ko​jim je mi
zna​mo - Uli​ca Bare. G. Ro​u​den, sa svo​jim ne​sa​vr​še​nim po​zna​va​njem fran​cu​skog je​zi​-
ka, skre​nuo nam je pa​žnju na to kao na Ulu Bari…”
„Ni​sam”, reče Ro​u​den va​tre​no.
„A Ula Bari, ili Uli​ca Bare, do da​nas je osta​la obje​kat di​vlje​nja sva​kog ma​za​la u
Če​tvr​ti…”
„Mi ni​smo ma​za​la”, ispra​vi ga Eli​ot.
„Ja ni​sam”, uz​vra​tio je Kli​ford, „i, mo​lim te, Sel​bi, do​zvo​li da ti uka​žem na to da
su ova dva džen​tl​me​na u ra​zli​či​tim i oči​gled​no ne​sreć​nim tre​nu​ci​ma po​nu​di​li da svo​ja
tela i ži​vo​te po​lo​že pod noge Uli​ce Bare. Sme​šak koji ta dama ko​ri​sti u ta​kvim pri​li​-
ka​ma le​den je i”, tu je po​stao tu​rob​no upe​ča​tljiv, „bio sam pri​nu​đen da po​ve​ru​jem da
ni uče​na gra​ci​o​znost mog pri​ja​te​lja Eli​o​ta niti je​dra le​po​ta mog pri​ja​te​lja Ro​u​de​na
nisu do​ta​kle to srce od leda.”
Eli​ot i Ro​u​den, klju​ča​ju​ći od ogor​če​nja, po​vi​ka​še: ‘A ti!”
„Ja se”, reče Kli​ford bla​go, „pla​šim da ho​dam tamo gde vi tr​či​te.”

II
Dva​de​set če​ti​ri sata ka​sni​je, Sel​bi je pot​pu​no za​bo​ra​vio Uli​cu Bare. To​kom ne​de​lje je
iz sve sna​ge ra​dio u ate​ljeu i u su​bo​tu uve​če je bio tako umo​ran da je oti​šao u kre​vet
pre ve​če​re i imao noć​nu moru o reci žute ze​mlje u ko​joj se da​vio. U ne​de​lju uju​tru,
apro​po baš ni​če​ga, po​mi​slio je na Uli​cu Bare, a de​set se​kun​di ka​sni​je ju je vi​deo.
Bilo je to na tr​žni​ci cve​ća na mer​mer​nom mo​stu. Pro​u​ča​va​la je sak​si​ju sa da​nom i
noći. Bilo je oči​gled​no da je ba​što​van srce i dušu ulo​žio da bi se tr​go​vi​na oba​vi​la, ali
je Uli​ca Bare od​mah​nu​la gla​vom.
Pi​ta​nje je da li bi Sel​bi tada i na tom me​stu za​stao da pre​gle​da gal​ske ruže, da Kli​-
ford pred njim nije raz​mo​tao klup​ko od pret​hod​nog utor​ka. Mo​gu​će je da mu je ra​do​-
zna​lost bila pod​stak​nu​ta, po​što je, sa iz​u​zet​kom ćur​ke, de​čak od de​vet​na​est go​di​na naj​-
ra​do​zna​li​ji dvo​no​žac na sve​tu. Od dva​de​se​te pa sve do smr​ti, po​ku​ša​va da pri​kri​je ra​-
do​zna​lost. Ali, da bu​de​mo po​šte​ni pre​ma Sel​bi​ju, isti​na je i da je tr​žni​ca bila pri​vlač​-
na. Pod ne​bom bez oblač​ka, cve​će je bilo na​sla​ga​no i na​go​mi​la​no duž mer​mer​nog mo​-
sta uz ogra​du. Va​zduh je bio blag, sun​ce je is​pre​da​lo čip​ku od sen​ki iz​me​đu pal​mo​vih
gran​či​ca i si​ja​lo u sre​di​šti​ma hi​lja​de ruža. Do​šlo je pro​le​će - bilo je na vr​hun​cu. Ko​li​-
ca za po​li​va​nje i pr​ska​li​ce su ši​ri​li sve​ži​nu po Bu​le​va​ru, vrap​ci su po​sta​li pro​stač​ki
na​me​tlji​vi, a la​ko​ver​ni sen​ski pe​ca​roš je bri​žno pra​tio svo​je dre​ča​vo pero koje je plu​-
ta​lo kroz sa​pu​ni​cu iz pe​ri​o​ni​ca. Ke​ste​ni sa be​lim bo​dlja​ma oblo​že​ni ne​žnom ze​le​nom
po​drh​ta​va​li su uz zu​ja​nje pče​la. Uo​bra​že​ni lep​ti​ri su le​pr​ša​li svo​jim zim​skim dronj​ci​-
ma kroz sun​ča​ni​cu. U va​zdu​hu je leb​deo mi​ris či​ste ze​mlje, od​jek šum​skog po​to​ka u
mre​ška​nju Sene, a la​ste su uz​le​ta​le i kli​zi​le među ukot​vlje​nim reč​nim bro​do​vljem. Ne​-
gde je na pro​zo​ru pti​ca u ka​ve​zu pe​va​la iz sve sna​ge pre​ma nebu.
Sel​bi je po​gle​dao gal​ske ruže, a za​tim u nebo. Ne​što u pe​smi pti​ce u ka​ve​zu ga je
dir​nu​lo, ili je to mo​žda bila ta opa​sna slat​ko​ća maj​skog va​zdu​ha.
Naj​pre te​ško da je uop​šte bio sve​stan da je za​stao, za​tim je bio po​ma​lo sve​stan za​-
što je za​stao, za​tim je po​mi​slio da će na​sta​vi​ti da​lje, za​tim je po​mi​slio da neće, za​tim
je po​gle​dao u Uli​cu Bare.
Ba​što​van je re​kao: ‘Mad​mo​a​zel, ovo je bez sum​nje od​lič​na sak​si​ja dana i noći.”
Uli​ca Bare je od​mah​nu​la gla​vom.
Ba​što​van se na​sme​šio. Ona oči​gled​no nije že​le​la dan i noć. Ku​pi​la je mno​go sak​-
si​ja sa da​nom i noći na tom me​stu, po dve ili tri sva​kog pro​le​ća, i ni​kad se nije cenj​-
ka​la. Sta je, da​kle, ona že​le​la? Dan i noć je oči​gled​no bio is​pi​pa​va​nje za va​žni​ju po​-
god​bu. Ba​što​van je pro​tr​ljao ruke i za​pi​ljio se is​pred sebe.
„Ove lale su ve​li​čan​stve​ne”, pri​me​tio je, „a ovi zum​bu​li…” Pao je u za​nos na sam
po​gled na mi​ri​sni gu​stiš.
„To”, pro​mr​mlja Uli​ca, po​ka​zu​ju​ći svo​jim sklo​plje​nim sun​co​bra​nom na ra​sko​šni
ra​žin žbun, ali kao za inat, glas joj je malo po​drh​ta​vao. Sel​bi je to pri​me​tio, sram ga
bilo što je slu​šao, i ba​što​van je to pri​me​tio i, za​biv​ši nos u raže, na​nju​šio je po​god​bu.
Ipak, da bi​smo bili pra​ved​ni pre​ma nje​mu, nije do​dao ni san​tim pra​voj vred​no​sti bilj​-
ke, jer, uo​sta​lom, Uli​ca je ve​ro​vat​no bila si​ro​ma​šna, a sva​ko je mo​gao da vidi ko​li​ko
je dra​že​sna.
„Pe​de​set fra​na​ka, mad​mo​a​zel.”
Ba​što​va​nov ton beše ozbi​ljan. Uli​ca ose​ti da bi cenj​ka​nje bilo uza​lud​no. Obo​je su
na tre​nu​tak sta​ja​li u ti​ši​ni. Ba​što​van nije pre​u​ve​li​čao cenu - ra​ži​no drvo je bilo ve​li​-
čan​stve​no i to je sva​ko mo​gao da vidi.
„Uze​ću dan i noć”, re​kla je de​voj​ka, i iz​vu​kla dva fran​ka iz iz​no​še​ne ta​šne. Za​tim
je po​gle​da​la na​go​re. Jed​na suza se is​pre​či​la po​gle​du, od​bi​ja​ju​ći sve​tlost kao di​ja​mant,
ali kako se ot​ko​tr​lja​la u uglić po​red nosa, za​me​ni​la ju je Sel​bi​je​va po​ja​va, a kada je
po​tez ma​ra​mi​com obri​sao pre​pad​nu​te pla​ve oči, Sel​bi je de​lo​vao ve​o​ma po​sti​đe​no.
Brzo je po​gle​dao u nebo, na​i​zgled raz​di​ran žeđu za astro​nom​skim is​tra​ži​va​njem, i
kako je na​sta​vio svo​je is​pi​ti​va​nje pu​nih pet mi​nu​ta, ba​što​van ga je po​gle​dao i po​li​ca​-
jac je do​še​tao.
„Šta bih”, re​kao je ba​što​van, „mo​gao za po​nu​dim me​sjeu?”
Sel​bi ni​ka​da nije shva​tio za​što, ali iz​ne​na​da je po​čeo da ku​pu​je cve​će. Ba​što​van
je bio na​e​lek​tri​san. Ni​kad pre toga nije pro​dao to​li​ko cve​ća, ni​kad po tako za​do​vo​lja​-
va​ju​ćoj ceni, i ni​kad, ni​kad sa tako jed​no​gla​snim sla​ga​njem sa mu​šte​ri​jom. Ali ne​do​-
sta​ja​lo mu je cenj​ka​nje, ra​spra​va, po​zi​va​nje boga za sve​do​ka. Pro​da​ji je fa​lio za​čin.
„Lale su ve​li​čan​stve​ne!”
„Za​i​sta jesu!” po​vi​ka Sel​bi žar​ko.
„Ali avaj, sku​pe su.”
„Uze​ću ih.”
„Dieu![148]” pro​mr​mlja ba​što​van, pre​zno​ja​va​ju​ći se, „još je luđi od ve​ći​ne En​-
gle​za.”
„Ovaj kak​tus…”
„Je ča​ro​ban!”
„Avaj…”
„Po​ša​lji​te ga sa osta​lim.”
Ba​što​van se pri​dr​ža za zid uz reku.
„Pre​div​ni ru​žin žbun”, po​čeo je ma​lak​sa​lo.
„To je pra​va le​po​ta. Ve​ru​jem da ko​šta pe​de​set fra​na​ka…”
Za​stao je, ve​o​ma cr​ven u licu. Ba​što​van se na​sla​đi​vao nje​go​vom sme​te​no​šću. Za​-
tim je iz​ne​nad​no hlad​no vla​da​nje so​bom za​u​ze​lo me​sto tre​nut​ne sme​te​no​sti i Sel​bi je
dr​žao ba​što​va​na na oku i ki​njio ga.
„Uze​ću taj žbun. Za​što ga mla​da dama nije ku​pi​la?”
 „Mad​mo​a​zel nije bo​ga​ta.”
„Kako zna​te?”
„Dame[149], pro​da​jem joj mno​go dana i noći, dan i noć nije skup.”
„Ovo je dan i noć koji je ona ku​pi​la?”
„Ovaj, me​sje, pla​vo-zlat​ni.”
„Da​kle, na​me​ra​va​te da joj ga po​ša​lje​te?”
„U pod​ne, kad se za​tvo​ri tr​žni​ca.”
„Po​ne​si​te, onda, i ovaj ru​žin žbun sa njim, i’ - na ovom me​stu je be​sno po​gle​dao u
ba​što​va​na - ‘da se ni​ste usu​di​li da ka​že​te ko ga ša​lje.” Ba​što​va​no​ve oči su bile kao
tac​ne, ali Sel​bi, mimo i po​bed​nič​ki, reče: ‘Po​ša​lji​te osta​lo u Ho​tel Se​nat, Uli​ca Tu​-
mon 7. Osta​vi​ću uput​stva kod re​cep​ci​o​na​ra.”
On za​tim s mno​go do​sto​jan​stva za​kop​ča svo​je ru​ka​vi​ce i po​no​sno od​še​ta, ali kada
je bio do​bra​no iza ugla i skri​ven od ba​što​va​no​vog po​gle​da, uve​re​nje da je idi​ot vra​ti
mu se uz mah​ni​to ru​me​ni​lo. De​set mi​nu​ta ka​sni​je, se​deo je u svo​joj sobi u Ho​te​lu Se​-
nat po​na​vlja​ju​ći sa ma​lo​um​nim sme​škom: ‘Ka​kva sam ja bu​da​la, ka​kva bu​da​la!”
Sat ka​sni​je se još na​la​zio u is​toj sto​li​ci, u is​tom po​lo​ža​ju, još uvek u še​ši​ru i ru​ka​-
vi​ca​ma, sa šta​pom u ruci, ali je bio tih, oči​gled​no iz​gu​bljen u po​sma​tra​nju pr​sti​ju svo​-
jih či​za​ma, a osmeh je bio ma​nje sla​bo​u​man i čak i po​ma​lo re​tro​spek​ti​van.

III

Oko pet sati tog po​pod​ne​va, že​ni​ca tu​žnih oči​ju koja je bila na me​stu re​cep​ci​o​na​ra u
Ho​te​lu Se​nat po​di​že ruke u za​pre​pa​šće​nju kada je vi​de​la či​tav va​gon cvet​nih žbu​no​va
kako se za​u​sta​vlja is​pred ula​za. Po​zva​la je Žo​ze​fa, ne​o​bu​zda​nog mom​ka koji je, dok je
iz​ra​ču​na​vao vred​nost cve​ća u pe​tits ver​res [150], snu​žde​no od​re​kao da ima bilo ka​-
kva sa​zna​nja o nje​go​vom odre​di​štu.
„lo​vons”, re​kla je mala re​cep​ci​o​ner​ka, „cherc​hons la fem​me!”[151]
„Vas?” pre​dlo​ži on.
Že​ni​ca je je​dan tre​nu​tak set​no sta​ja​la, a za​tim uz​dah​nu. Žo​zef je po​gla​dio svoj nos,
koji se u dre​ča​vo​sti mo​gao tak​mi​či​ti sa bilo ko​jim cvet​nim aran​žma​nom.
Za​tim je ušao ba​što​van, sa še​ši​rom u ruci, a ne​ko​li​ko mi​nu​ta ka​sni​je Sel​bi je sta​-
jao na​sred svo​je sobe, bez ka​pu​ta, sa pod​vr​nu​tim ru​ka​vi​ma od ko​šu​lje. Oda​ja je pr​vo​-
bit​no sa​dr​ža​la, po​red na​me​šta​ja, oko dve kva​drat​ne sto​pe pro​sto​ra za ho​da​nje, a on je
sada bio za​u​zet kak​tu​som. Kre​vet je ste​njao pod gaj​bi​ca​ma dana i noći, lji​lja​na i sun​-
ča​ni​ce, di​van je bio pre​kri​ven zum​bu​li​ma i la​la​ma, a umi​va​o​nik je po​du​pi​rao jed​nu
vr​stu mla​dog dr​ve​ta za koje je Sel​bi​ju ga​ran​to​va​no da će da​nas-su​tra pro​cve​ta​ti.
 Kli​ford je ušao malo ka​sni​je, pao pre​ko ku​ti​je špan​ske gra​ho​ri​ce, malo pso​vao,
izvi​nio se, a za​tim, kad mu je pred oči​ma pu​kla cvet​na fete[152] u pu​nom sja​ju, za​pre​-
pa​šće​no se​deo nad ge​ra​ni​ju​mom. Ge​ra​ni​jum je bio u uža​snom sta​nju, ali je Sel​bi re​-
kao: ‘Nema veze”, i bu​ljio u kak​tus.
„Da li na​me​ra​vaš da pri​re​diš bal?” pi​tao je Kli​ford.
„N—ne… Mno​go vo​lim cve​će”, reče Sel​bi, ali je toj iz​ja​vi ne​do​sta​ja​lo en​tu​zi​ja​-
zma.
„Iz​gle​da da je tako.” Za​tim, po​sle ću​ta​nja: „To je do​bar kak​tus.”
Sel​bi je po​sma​trao kak​tus, do​dir​nuo ga sa au​rom po​zna​va​o​ca, i ubo pa​lac.
Kli​ford je svo​jim šta​pom ću​škao dan i noć. Za​tim je Žo​zef ušao sa ra​ču​nom, gla​-
sno ob​ja​vlju​ju​ći uku​pan iz​nos, de​li​mič​no da bi osta​vio uti​sak na Kli​for​da, a de​li​mič​no
da bi za​stra​šio Sel​bi​ja da is​po​vr​ne po​ur​bo​i​re [153] koju bi on, ako tako odlu​či, po​de​-
lio sa ba​što​va​nom. Kli​ford je po​ku​ša​vao da se pra​vi da nije čuo, dok je Sel​bi pla​ćao
ra​čun i da​nak bez reči. Za​tim se le​njo vra​tio u sobu po​ku​ša​va​ju​ći da glu​mi rav​no​du​-
šnost, što je pot​pu​no pro​pa​lo kada je po​ce​pao pan​ta​lo​ne na kak​tus.
Kli​ford je iz​neo neku ba​nal​nu opa​sku, upa​lio ci​ga​re​tu i po​gle​dao kroz pro​zor, da
bi Sel​bi​ju pru​žio šan​su. Sel​bi je po​ku​šao da je is​ko​ri​sti, ali se, sti​gav​ši naj​da​lje do -
‘Da, naj​zad je do​šlo pro​le​će”, pot​pu​no blo​ki​rao. Po​gle​dao je u Kli​for​dov po​ti​ljak.
Bio je ve​o​ma iz​ra​ža​jan. Či​ni​lo se da te ma​le​ne na​ču​lje​ne uši bri​de od po​ti​snu​te ra​do​-
sti. Na​či​nio je očaj​nič​ki po​ku​šaj da sa​vla​da si​tu​a​ci​ju i sko​čio da do​hva​ti neke ru​ske
ci​ga​re​te da bi pod​sta​kao raz​go​vor, ali ga je osu​je​tio kak​tus, čija je žr​tva po​no​vo po​-
stao. Ovo je bila po​sled​nja kap.
„Pro​kle​ti kak​tus.” Sel​bi ovu pri​med​bu iz​re​če pro​tiv svo​je vo​lje - upr​kos svom in​-
stink​tu sa​mo​o​dr​ža​nja - ali tr​nje kak​tu​sa je bilo dugo i oštro, a od po​no​vlje​nih ubo​da je
nje​gov pri​gu​še​ni bes ute​kao. Sada je bilo pre​ka​sno; uči​nje​no je, i Kli​ford se vr​teo na​-
o​ko​lo.
„Gle​daj, Sel​bi, za​što si, do​đa​vo​la, ku​pio to cve​će?”
„Vo​lim ga”, reče Sel​bi.
„Šta na​me​ra​vaš da ra​diš s njim? Ne mo​žeš da spa​vaš ovde.”
„Mo​gao bih, ako bi mi po​mo​gao da sklo​nim dan i noć sa kre​ve​ta.”
„Gde da ga sta​viš?”
„Zar ne bih mo​gao da ga dam re​cep​ci​o​ner​ki?”
Čim je to re​kao, za​ža​lio je. Šta će, za ime boga, Kli​ford mi​sli​ti o nje​mu! Čuo je iz​-
nos sa ra​ču​na. Da li će po​mi​sli​ti da je ovu ra​skoš ku​pio kao znak sti​dlji​vog pri​zna​nja
re​cep​ci​o​ner​ki? I da li će La​tin​ska če​tvrt to pre​tre​sa​ti na sebi svoj​stven, svi​rep na​čin?
Stra​ho​vao je od pod​sme​ha, a znao je Kli​for​do​vu re​pu​ta​ci​ju.
Tada neko po​ku​ca.
 Sel​bi po​gle​da Kli​for​da sa iz​ra​zom lo​vi​ne koji dimu srce tog mla​di​ća. Bilo je to
pri​zna​nje, a u isto vre​me i po​kor​na mol​ba. Kli​ford sko​či, pro​vu​če se kroz cvet​ni la​vi​-
rint i, gvi​re​ći kroz pu​ko​ti​nu na vra​ti​ma, reče: ‘Koje to, do​đa​vo​la?”
Umi​lan do​ček je uro​đen ovoj če​tvr​ti.
„Eli​ot je”, re​kao je, osvr​nuv​ši se, „i Ro​u​den, i nji​ho​vi bul​do​zi.” Za​tim im se obra​-
ti kroz pu​ko​ti​nu.
„Se​di​te na ste​pe​ni​ce, Sel​bi i ja od​mah iz​la​zi​mo.”
Dis​kre​ci​ja je vr​li​na. La​tin​ska če​tvrt po​se​du​je malo njih, a dis​kre​ci​ja je ret​ko na
tom spi​sku. Oni se​do​še i po​če​še da zvi​ždu​ću.
Usko​ro Ro​u​den po​vi​ka: ‘Na​mi​ri​sao sam cve​će. Oni se unu​tra go​ste!”
„Tre​ba​lo bi da bo​lje po​zna​ješ Sel​bi​ja”, pro​gun​đa Kli​ford iza vra​ta, dok je ovaj
žur​no pre​svla​čio po​de​ra​ne pan​ta​lo​ne.
„Zna​mo mi Sel​bi​ja”, na​gla​sio je Eli​ot., «
„Da”, reče Ro​u​den, „on pri​re​đu​je pri​je​me sa cvet​nim de​ko​ra​ci​ja​ma i po​zi​va Kli​-
for​da, dok mi se​di​mo na ste​pe​ni​ca​ma.”
„Da, dok se mla​dost i le​po​ta če​tvr​ti za​ba​vlja”, do​da​de Ro​u​den; za​tim, sa iz​ne​nad​-
nom strep​njom: ‘Da li je Odet tu?”
„Slu​šaj „vamo”, za​hte​vao je Eli​ot, „da li je Ko​let tu?”
On za​tim po​vi​si glas do plač​nog ja​u​ka: ‘Da li si tamo, Ko​let, dok se ja ubi​jam od
če​ka​nja na ovom podu?”
„Kli​ford je spre​man na sve”, re​kao je Ro​u​den, „mr​zo​vo​ljan je ot​kad ga muči Uli​ca
Bare.”
Eli​ot po​vi​si glas: ‘Hej, mom​ci, vi​de​li smo kako neko cve​će uno​se u kuću Uli​ce
Bare u pod​ne.”
„Bu​ke​te i ruže”, pre​ci​zi​rao je Ro​u​den.
„Ve​ro​vat​no za nju”, do​da​de Eli​ot, ma​ze​ći svog bul​do​ga.
Kli​ford se okre​nu ka Sel​bi​ju sa iz​ne​nad​nom sum​njom. Ovaj je pe​vu​šio neku me​lo​-
di​ju, uzeo je​dan par ru​ka​vi​ca i, iza​brav​ši de​se​tak ci​ga​re​ta, sta​vio ih u ku​ti​ju. Za​tim je
pri​la​ze​ći kak​tu​su na​mer​no ot​ki​nuo cvet, za​de​nuo ga u re​ver i, po​ku​piv​ši še​šir i štap,
na​sme​šio se Kli​for​du koji se na to sil​no za​bri​nuo.

IV

U po​ne​de​ljak uju​tru kod Žu​li​ja​na, stu​den​ti su se sva​đa​li oko me​sta; stu​den​ti koji su od
ra​ni​je po​la​ga​li pra​vo na me​sto te​ra​li su dru​ge koji su se ot​ka​ko su se vra​ta otvo​ri​la za​-
bri​nu​to gu​ri​li na pri​želj​ki​va​nim ta​bu​re​i​ma, na​da​ju​ći se da će ih pri​svo​ji​ti na pro​ziv​ci;
stu​den​ti su se pre​pi​ra​li oko pa​le​ta, čet​ki, fa​sci​kli, ili pa​ra​li va​zduh za​hte​vi​ma za Si​se​-
ri​jem i hle​bom. Taj prvi, pr​lja​vi biv​ši mo​del koji je u ne​kim sreć​ni​jim vre​me​ni​ma po​-
zi​rao kao Juda, sada je de​lio ba​ja​ti hleb za je​dan su[154] i za​ra​đi​vao do​volj​no da ima
ci​ga​re​te za sebe. Me​sje Žu​li​jan je uše​tao, očin​ski se na​sme​šio i iza​šao. Nje​gov ne​sta​-
nak je pra​ti​lo pri​vi​đe​nje či​nov​ni​ka, jed​nog lu​ka​vog stvo​re​nja koje je išlo tamo-amo
kroz ru​lju koja se bo​ri​la, u po​tra​zi za ple​nom.
Tri čo​ve​ka koja nisu pla​ti​la nak​na​du uhva​će​na su i po​zva​na na sud. Če​tvr​tom su
ušli u trag, pra​ti​li ga, op​ko​li​li, pre​se​kli mu po​vla​če​nje pre​ma vra​ti​ma i naj​zad ga
uhva​ti​li iza peći. Ot​pri​li​ke u to vre​me, po​što je pre​vrat po​stao že​stok, za​ču​li su se ur​-
li​ci: ‘Žile!”
Do​šao je Žil, pre​su​dio u dve sva​đe uz tu​žni po​gled, po​mi​ren sa sud​bi​nom, u svo​-
jim sme​đim oči​ma, ru​ko​vao se sa svi​ma i iš​če​zao u gun​gu​li, osta​vlja​ju​ći za so​bom at​-
mo​sfe​ru mira i do​bro​na​mer​no​sti. Vu​ko​vi se​do​še s ov​či​ca​ma, ma​sjei za​u​ze​še naj​bo​lja
me​sta za sebe i svo​je pri​ja​te​lje i, uspev​ši se na po​sto​lja za mo​de​le, za​po​če​še pro​ziv​-
ku.
Pro​ne​se se gla​si​na: ‘Ove ne​de​lje po​či​nju od K.”
Tako je i bilo.
„Kli​son!”
Kli​son jur​nu po​put mu​nje i za​be​le​ži svo​je ime na podu is​pred jed​nog od se​di​šta u
pr​vim re​do​vi​ma.
„Ka​ron!”
Ka​ron po​le​te da osi​gu​ra sebi me​sto. Bam! Ode šta​fe​laj. „Nom de Dieu!” [155] na
fran​cu​skom - ‘Gde si po​šao, do​đa​vo​la!” na en​gle​skom. Tras! Pade ku​ti​ja za boje, sa
sve čet​ka​ma i svim osta​lim. „Dieu de Dieu de [156]..” Pljas! Uda​rac, iz​ne​nad​ni na​-
pad, hva​ta​nje u ko​štac i gu​ša​nje, i glas ma​sjea, strog i pre​ko​ran:
„Ko​šon!”
Pro​ziv​ka se na​sta​vi.
„Kli​ford!”
Ma​sje za​sta​de i po​di​že po​gled, sa jed​nim pr​stom među li​sto​vi​ma spi​ska.
„Kli​ford!”
Kli​for​da nije bilo. On se na​la​zio oko tri mi​lje da​lje va​zdu​šnom li​ni​jom i sva​kog
tre​na se raz​da​lji​na po​ve​ća​va​la. Nije da je on brzo ho​dao - na​pro​tiv, šeć​kao se onim
la​ga​nim ho​dom koji mu je bio svoj​stven. Eli​ot je bio po​red nje​ga, dva bul​do​ga su po​-
kri​va​la po​za​di​nu. Eli​ot je či​tao Žila Bla​sa[157] iz kog je, iz​gle​da, uspe​vao da iz​vu​če
uži​tak, ali je sma​tra​ju​ći ne​o​bu​zda​no ve​se​lje ne​pri​klad​nim sta​nju Kli​for​do​vog uma,
svo​je uži​va​nje sveo na niz dis​kret​nih osme​ha. Ovaj dru​gi, mr​zo​volj​no sve​stan toga,
nije re​kao ni​šta, ali se, po​što ih je od​veo do Lu​skem​bur​ških ba​šti, sme​stio na klu​pu do
se​ver​ne te​ra​se i s ne​go​do​va​njem is​pi​ti​vao pre​deo. Eli​ot je, pre​ma pra​vi​li​ma Luk​sem​-
bur​ga, ve​zao oba psa, a za​tim, ba​civ​ši is​pi​ti​vač​ki po​gled na svog pri​ja​te​lja, na​sta​vio
sa Ži​lom Bla​som i dis​kret​nim osme​hi​va​njem.
Da​nje bio sa​vr​šen. Sun​ce je sta​ja​lo nad Notr Da​mom, za​si​pa​ju​ći grad sja​jem. Ne​-
žno li​šće ke​ste​na je ba​ca​lo sen​ku pre​ko te​ra​se i ša​ra​lo sta​ze i pu​ti​će raz​gra​na​tim sple​-
tom li​ni​ja tako pla​vim da je Kli​ford i ovde mo​gao pro​na​ći pod​sti​caj za svo​je bur​ne
‘im​pre​si​je’ da je samo po​gle​dao; no, kao i obič​no u ovom raz​do​blju nje​go​ve ka​ri​je​re,
nje​go​ve mi​sli su se ba​vi​le svi​me osim nje​go​vom pro​fe​si​jom. Oko​lo-na​o​ko​lo, vrap​ci
su se pre​pi​ra​li i br​blja​li svo​je lju​bav​ne pe​smi​ce, ve​li​ki ro​zi​ka​sti go​lu​bo​vi su plo​vi​li s
dr​ve​ta na drvo, mu​ši​ce su se vr​te​le u zra​ci​ma sun​ca, a cve​će je odi​sa​lo hi​lja​da​ma mi​-
ri​sa koji su u Kli​for​du iza​zi​va​li če​žnji​vu setu. Pod tim uti​ca​jem je pro​go​vo​rio.
„Eli​o​te, ti si pra​vi pri​ja​te​lj…”
„Muka mi je od tebe”, od​go​vo​ri ovaj, skla​pa​ju​ći no​vi​ne. ‘Tač​no je kako sam i mi​-
slio - opet tr​čiš za ne​kom no​vom suk​njom. I”, na​sta​vi gnev​no, „ako zbog ovo​ga ni​sam
oti​šao kod Žu​li​ja​na - da bi mi pro​si​pao sa​vr​šen​stva neke male idi​ot​ki​nje…”
„Ne idi​ot​ki​nje”, bla​go je pro​te​sto​vao Kli​ford.
„Čo​ve​če”, po​vi​ka Eli​ot, „zar se stvar​no usu​đu​ješ da mi ka​žeš da si se opet za​lju​-
bio?”
„Opet?”
„Da, opet i opet i opet i… Boga mu, stvar​no jesi?”
„Ovo je ozbilj​no”, tu​žno pri​me​ti Kli​ford.
Za tre​nu​tak bi Eli​ot di​gao ruku na nje​ga, za​tim se na​sme​ja iz či​ste bes​po​moć​no​sti.
‘Oh, haj​de, haj​de, da vi​di​mo, tu je Kle​mens i Mari Te​lek i Ko​set i Fi​fi​na, Ko​let, Mari
Ver​di​je…”
„Koje su sve dra​že​sne, ve​o​ma dra​že​sne, ali ni​kad ni​sam ozbilj​no…”
„Smi​luj mi se, Moj​si​je!” reče Eli​ot ozbilj​no, „baš sva​ka od tih na​bro​ja​nih ti je za​-
seb​no i po redu raz​di​ra​la srce pat​njom i zbog toga sam na isti ovaj na​čin gu​bio svo​je
me​sto kod Žu​li​ja​na; baš sva​ka od njih, za​seb​no i po redu. Po​ri​češ li?”
„To što go​vo​riš mo​žda je​ste za​sno​va​no na či​nje​ni​ca​ma - na neki na​čin - ali mo​raš
pri​zna​ti da sam sva​koj bio odan…”
„Dok se ne po​ja​vi sle​de​ća.”
„Ali ovo… Ovo je stvar​no sa​svim ra​zli​či​to. Ve​ruj mi, Eli​o​te, pot​pu​no sam skr​-
han.”
Za​tim je, po​što ni​šta dru​go nije mo​gao da uči​ni, Eli​ot škr​gu​tao zu​bi​ma i slu​šao.
„U pi​ta​nju je… U pi​ta​nju je Uli​ca Bare.”
„Pa”, pri​me​ti Eli​ot s ni​po​da​šta​va​njem, „ako se pre​ne​ma​žeš oko te de​voj​ke - de​-
voj​ke koja je i tebi i meni dala sva​ki mo​gu​ći ra​zlog da po​že​li​mo da se ze​mlja otvo​ri i
pro​gu​ta nas - pa, samo na​pred!”
„Pa i hoću - baš me bri​ga; pla​šlji​vost je ne​sta​la…”
„Da, tvo​ja uro​đe​na pla​šlji​vost.”
„Oča​jan sam, Eli​o​te. Da li sam za​lju​bljen? Ni​kad, ni​kad se ni​sam ose​ćao ova​ko
pro​kle​to bed​no. Ne mogu da spa​vam; stvar​no, ni​sam spo​so​ban ni da je​dem kako tre​-
ba.”
„Isti simp​to​mi pri​me​će​ni u slu​ča​ju Ko​let.”
„Sa​slu​šaj, ho​ćeš li?”
„Sa​če​kaj tre​nu​tak, osta​tak znam na​pa​met. Če​kaj da te ne​što pi​tam. Da li si uve​ren
da je Uli​ca Bare va​lja​na de​voj​ka?”
„Da”, reče Kli​ford, cr​ve​ne​ći.
„Da li je vo​liš - ne ona​ko kao što ob​le​ćeš oko sva​ke le​pu​ška​ste ni​štav​no​sti - mi​-
slim, da li je stvar​no vo​liš?”
„Da”, ne​po​pus​tlji​vo reče ovaj, „ja bih…”
„Sa​če​kaj tre​nu​tak, da li bi se ože​nio njom?”
Kli​ford po​cr​ve​ne kao pa​pri​ka. ‘Da”, pro​mu​mlao je.
„Lepe ve​sti za tvo​ju po​ro​di​cu”, za​re​ža Eli​ot, po​ti​sku​ju​ći bes. ‘’Dra​gi oče, upra​vo
sam se ože​nio dra​že​snom gri​se​tom[158] koju ćete, si​gu​ran sam, do​če​ka​ti ra​ši​re​nih
ruku, za​jed​no sa nje​nom maj​kom, naj​ce​nje​ni​jom i naj​či​sti​jom pra​ljom.” Bože bla​gi!
Ovaj put je iz​gle​da oti​šlo da​lje nego ra​ni​je. Za​hva​li se svo​joj sreć​noj zve​zdi, mla​di​ću,
što sam ja do​volj​no urav​no​te​žen za obo​ji​cu. Ipak, u ovom slu​ča​ju se ne pla​šim. Uli​ca
Bare je za​u​sta​vi​la tvo​je te​žnje na ne​sum​nji​vo ko​na​čan na​čin.”
„Uli​ca Bare”, za​po​če Kli​ford us​pra​vlja​ju​ći se, ali iz​ne​na​da za​sta​de, jer tamo gde
je pro​ša​ra​na sve​tlost sja​ji​la zlat​nim pe​ga​ma, duž sun​cem is​tač​ka​ne sta​ze, sit​nim ko​ra​-
ci​ma je išla Uli​ca Bare. Nje​na ha​lji​na beše bes​pre​kor​na, a njen ve​li​ki slam​na​ti še​šir,
malo na​kre​nut nad be​lim če​lom, ba​cao je sen​ku na nje​ne oči.
Eli​ot usta​de i na​klo​ni se. Kli​ford ski​nu še​šir po​kre​tom tako ža​lo​snim, tako do​pa​-
dlji​vim, tako kraj​nje po​kor​nim, da se Uli​ca Bare na​sme​ši​la.
Taj osmeh je bio pre​di​van i kada se Kli​ford, od pot​pu​ne za​di​vlje​no​sti ne​spo​so​ban
da se za​dr​ži na no​ga​ma, po​ma​lo za​te​tu​rao, ona se po​no​vo osmeh​nu i pro​tiv svo​je vo​-
lje. Ne​ko​li​ko tre​nu​ta​ka ka​sni​je, za​u​ze​la je jed​nu sto​li​cu na te​ra​si i, iz​vu​kav​ši knji​gu iz
svo​je fa​sci​kle sa no​ta​ma, okre​ta​la stra​ni​ce, pro​na​šla gde je sta​la, a za​tim je, spu​stiv​ši
je na kri​lo otvo​re​nu sa stra​ni​ca​ma okre​nu​tim na​do​le, malo uz​di​sa​la, malo se osme​hi​-
va​la i po​sma​tra​la grad. Pot​pu​no je za​bo​ra​vi​la na Foks​ho​la Kli​for​da.
Po​sle ne​kog vre​me​na po​no​vo uze knji​gu, ali ume​sto da čita poče da na​me​šta jed​nu
od ruža iz svog bu​ke​ti​ća na ha​lji​ni. Ruža je bila ve​li​ka i cr​ve​na. Si​ja​la je kao pla​men,
tamo na nje​nom srcu, i kao pla​men joj je gre​ja​la srce, us​trep​ta​lo pod svi​len​ka​stim la​ti​-
ca​ma. Uli​ca Bare po​no​vo uz​dah​nu. Bila je vrlo sreć​na. Nebo je bilo tako pla​vo, va​-
zduh tako blag i mi​ri​san, sun​ce tako umil​no, a nje​no srce je pe​vu​ši​lo u gru​di​ma, pe​va​-
lo ruži na pr​si​ma. Ovo je ono pe​va​lo: ‘Iz me​te​ža pro​la​zni​ka, iz ju​če​ra​šnjeg sve​ta, od
mi​li​o​na pro​la​znih su​sre​ta, je​dan je skre​nuo pre​ma meni.”
Tako je nje​no srce pe​vu​ši​lo pod ru​žom na nje​nim gru​di​ma. Za​tim dva ve​li​ka go​lu​-
ba miš​je boje na​i​đo​še zvi​ždu​ću​ći i sle​te​še na te​ra​su, gde su kli​ma​li gla​va​ma i še​pu​ri​li
se i ska​ku​ta​li i okre​ta​li se, sve dok se Uli​ca Bare nije na​sme​ja​la od za​do​volj​stva i,
po​di​gav​ši po​gled, opa​zi​la Kli​for​da is​pred sebe. Še​šir mu je bio u ruci, a po licu mu se
pre​pli​tao niz mo​le​ći​vih osme​ha koji bi ras​kra​vi​li i srce ben​gal​skog ti​gra.
Na tre​nu​tak se Uli​ca Bare na​mr​šti, za​tim lju​bo​pi​tlji​vo po​gle​da u Kli​for​da, a za​tim,
kada je pri​me​ti​la slič​nost iz​me​đu nje​go​vih na​klo​na i ska​ku​ta​vih go​lu​bo​va, usne joj se
pro​tiv nje​ne vo​lje raz​dvo​ji​še u naj​ča​rob​ni​ji sme​šak. Da li je to bila Uli​ca Bare? Tako
iz​me​nje​na, tako iz​me​nje​na da ni samu sebe nije pre​po​zna​va​la, ali, oh! Ta pe​sma u nje​-
nom srcu koja je gu​ši​la sve osta​lo, koja je tre​pe​ri​la na nje​nim usna​ma, bo​re​ći se da se
otrg​ne, koja je pre​la​zi​la u sme​ja​nje bez ra​zlo​ga - go​lu​bo​vi​ma koji se še​pu​re - i g. Kli​-
for​du.
„A vi mi​sli​te, zbog toga što uz​vra​ćam po​zdra​ve stu​den​ti​ma u Če​tvr​ti, da će sva​ki
od vas biti pri​mljen kao pri​ja​te​lj? Ne po​zna​jem vas, me​sje, ali ta​šti​na je mu​škar​ci​ma
dru​go ime. Bu​di​te za​do​volj​ni, me​sje Ta​šti​no, biću pe​dant​na - oh, na​pe​dant​ni​ja u uz​vra​-
ća​nju va​šeg po​zdra​va.”
„Ali ja vas mo​lim - pre​kli​njem vas da mi do​zvo​li​te da vam is​ka​žem to po​što​va​nje
koje to​li​ko dugo…”
„0h, bože! Bri​ga mene za po​što​va​nje.”
„Do​zvo​li​te mi ba​rem da s vre​me​na na vre​me go​vo​rim sa vama - po​ne​kad - samo
po​ne​kad.”
„A ako do​zvo​lim vama, za​što ne i dru​gi​ma?”
„Uop​šte ne… Biću sama dis​kre​ci​ja.”
„Dis​kre​ci​ja… Zbog čega?”
Oči su joj bile sa​svim bi​stre, i Kli​ford na tre​nu​tak ustuk​nu, ali samo na tre​nu​tak.
Za​tim ga je zgra​bio đavo ne​pro​mi​šlje​no​sti, i on je seo i sta​vio na ras​po​la​ga​nje sebe,
svo​ju dušu i telo, i sav svoj ime​tak. I sve vre​me je znao da je bu​da​la i da ta za​lu​đe​nost
nije lju​bav, i da ga sva​ka iz​go​vo​re​na reč ve​zu​je ča​šću, iz čega nema iz​la​za. I sve vre​-
me se Eli​ot mr​štio na trg s fon​ta​nom i gru​bo ob​u​zda​vao oba bul​do​ga u nji​ho​voj že​lji
da jur​nu Kli​for​du u po​moć - jer čak su i oni ose​ća​li da ne​što nije u redu, po​što je Eli​ot
u sebi be​sneo i re​žao kle​tve.
Kada je Kli​ford za​vr​šio, za​vr​šio je u va​tri uz​bu​đe​nja, ali je na od​go​vor Uli​ce Bare
dugo če​kao i nje​gov se žar ohla​dio dok je si​tu​a​ci​ja po​la​ko do​bi​ja​la svo​je pra​ve di​-
men​zi​je. Za​tim je po​če​lo da se pro​ma​lja ka​ja​nje, ali on ga je po​ti​snuo, i uve​ra​va​nja su
po​no​vo po​ku​lja​la. Na prvu reč ga je Uli​ca Bare za​u​sta​vi​la.
„Za​hva​lju​jem vam se”, reče ona, ve​o​ma ozbilj​nim to​nom. ‘Niko mi do​sad nije po​-
nu​dio brak.” Okre​nu​la se i po​gle​da​la grad. Po​sle ne​kog vre​me​na je po​no​vo pro​go​vo​ri​-
la. ‘Nu​di​te mi mno​go. Sama sam, ne​mam ni​šta, ja sam ni​šta.” Po​no​vo se okre​nu​la i po​-
gle​da​la Pa​riz, bli​stav, sve​tao, na sun​cu sa​vr​še​nog dana. On je pra​tio njen po​gled.
„Oh”, pro​mr​mlja​la je, „te​ško je… Te​sko je stal​no ra​di​ti… Uvek sam, ni​kad s pri​-
ja​te​ljem koji ti slu​ži na čast, a lju​bav koja se nudi zna​či uli​ce, bu​le​var… kada je strast
uga​sla. Ja to znam… Mi to zna​mo… Mi - oni dru​gi koji ne​ma​ju ni​šta… ne​ma​ju ni​ko​ga,
i koji da​je​mo sebe, bez​u​slov​no… kada vo​li​mo… Da, bez​u​slov​no… sr​cem i du​šom,
zna​ju​ći kraj.”
Do​ta​kla je ružu na svo​jim gru​di​ma. Na tre​nu​tak se či​ni​lo da je za​bo​ra​vi​la na nje​ga,
a za​tim tiho reče: ‘Hva​la vam, ve​o​ma sam vam za​hval​na.” Otvo​ri​la je knji​gu i, ot​ki​-
nuv​ši jed​nu la​ti​cu sa ruže, is​pu​sti​la je iz​me​đu li​sto​va. Za​tim je, po​di​žu​ći po​gled, ne​žno
re​kla: ‘Ne mogu da pri​hva​tim.”

Kli​for​du je bio po​tre​ban ceo me​sec da se sa​svim opo​ra​vi, iako ga je na kra​ju prve ne​-
de​lje Eli​ot, koji je bio struč​njak, pro​gla​sio za re​kon​va​le​scen​ta, a nje​go​vom ozdra​vlje​-
nju je po​ma​ga​la sr​dač​nost sa ko​jom je Uli​ca Bare pri​hva​ta​la nje​go​ve ozbilj​ne po​zdra​-
ve. Če​tr​de​set puta dnev​no je bla​go​si​ljao Uli​cu Bare zbog nje​nog od​bi​ja​nja i za​hva​lji​-
vao se svo​joj sreć​noj zve​zdi, a u isto vre​me je - oh, kako je čud​no srce naše! - pa​tio
zbog iz​ja​lo​vlje​nih nada.
Eli​ot je bio iz​ner​vi​ran, de​lom Kli​for​do​vom po​vu​če​no​šću, de​lom ne​o​bja​šnji​vim
kra​vlje​njem hlad​no​će Uli​ce Bare. Pri nji​ho​vim če​stim su​sre​ti​ma, kada bi se ona, cup​-
ka​ju​ći Sen​skom uli​com sa fa​sci​klom sa no​ta​ma i ve​li​kim slam​na​tim še​ši​rom, mi​mo​i​šla
sa Kli​for​dom i nje​go​vim dru​ga​ri​ma koji su dr​ža​li kurs pre​ma isto​ku do ka​fea Vaše, i
na uljud​no ski​da​nje še​ši​ra dru​ži​ne po​cr​ve​ne​la i osmeh​nu​la se Kli​for​du, bu​di​le su se
Eli​o​to​ve uspa​va​ne sum​nje. Ali ni​ka​da nije ni​šta sa​znao i na kra​ju je od toga odu​stao
kao od ne​če​ga što je iz​van nje​go​ve moći shva​ta​nja, pro​sto oka​rak​te​ri​sav​ši Kli​for​da
kao idi​o​ta, a za​dr​žav​ši svo​je mi​šlje​nje o Uli​ci Bare. A u isto vre​me je Sel​bi bio lju​bo​-
mo​ran. U po​čet​ku je od​bi​jao da to sebi pri​zna, i nije oti​šao u ate​lje već je pro​veo dan
na selu, ali šuma i po​lja su, na​rav​no, samo po​gor​ša​li nje​gov slu​čaj; i po​to​ci su ča​vr​-
lja​li o Uli​ci Bare, a ko​sa​či koji su se do​zi​va​li pre​ko li​va​de za​vr​ša​va​li su drh​ta​vo
‘Uli​ca Ba-re-ee!” Po​sle tog dana na selu, bio je ljut ne​de​lju dana, i mr​zo​volj​no je ra​-
dio kod Žu​li​ja​na, sve vre​me mu​čen že​ljom da sa​zna gde je Kli​ford i šta on radi. Ovo
je kul​mi​ni​ra​lo u ne​de​lju, u hi​ro​vi​toj skit​nji koja se za​vr​ši​la na tr​žni​ci cve​ća na Me​-
njač​kom mo​stu[159], po​no​vo po​če​la, su​mor​no se pro​du​ži​la do mr​tvač​ni​ce, i po​no​vo
se za​vr​ši​la na mer​mer​nom mo​stu. To neće biti do​volj​no, ose​tio je Sel​bi, pa je oti​šao
da vidi Kli​for​da koji se u svo​joj ba​šti opo​ra​vljao po​mo​ću bur​bo​na sa le​dom, še​će​rom
i sve​žim li​sti​ći​ma nane.
Seli su za​jed​no i raz​go​va​ra​li o mo​ral​nim na​če​li​ma i sre​ći, i obo​ji​ca su mi​sli​li da
je onaj dru​gi ve​o​ma za​ba​van, je​di​no što Sel​bi nije us​peo da is​pi​ta Kli​for​da, na nje​go​-
vo iskre​no za​do​volj​stvo. No bur​bon je si​pao me​lem na ža​o​ku lju​bo​mo​re i na​ka​pao
nadu na ono što je po​kva​re​no, i kada je Sel​bi re​kao da mora da ide, Kli​ford je ta​ko​đe
po​šao, a kada je Sel​bi, da ne bi bio nad​ma​šen, in​si​sti​rao da ot​pra​ti Kli​for​da do vra​ta,
Kli​ford je odlu​čio da Sel​bi​ju pra​vi dru​štvo do pola puta, a za​tim su, shva​tiv​ši da im je
te​ško da se ra​sta​nu, odlu​či​li da za​jed​no ve​če​ra​ju i ‘pro​zu​je’. Pro​zu​ja​ti, gla​gol koji se
od​no​sio na Kli​for​do​va noć​na šu​nja​nja, ob​ja​šnja​vao je, mo​žda sa​svim za​do​vo​lja​va​ju​-
će, pre​dlo​že​nu za​ba​vu. Na​ru​či​li su ve​če​ru kod Mi​njo​na i dok je Sel​bi is​pi​ti​vao glav​-
nog ku​va​ra, Kli​ford je očin​skim po​gle​dom gle​dao po​dru​ma​ra. Ve​če​ra je bila uspe​šna,
ili bar ona​kva ka​kva se obič​no na​zi​va​la uspe​šnom. Kako se bli​žio de​zert, Sel​bi je čuo
kako neko iz ve​li​ke da​lji​ne go​vo​ri: ‘Kli​nac Sel​bi, pi​jan ko maj​ka.”
Gru​pa lju​di je pro​šla bli​zu njih; či​ni​lo mu se da se mno​go ru​ko​vao i sme​jao, i da
su svi bili ve​o​ma du​ho​vi​ti. Pre​ko puta je bio Kli​ford, za​kli​nju​ći se na več​no po​ve​re​nje
u svog or​ta​ka Sel​bi​ja, a či​ni​lo se da su tu i dru​gi - ili su se​de​li po​red nje​ga ili ne​pre​-
sta​no pro​la​zi​li, šu​šte​ći suk​nja​ma po ugla​ča​nom podu. Mi​ris ruža, šu​šta​nje le​pe​za, do​-
dir oblih ruku i smeh, po​sta​ja​li su sve ma​glo​vi​ti​ji i ma​glo​vi​ti​ji. De​lo​va​lo je da je soba
oba​vi​je​na iz​ma​gli​com. Za​tim, u tre​nut​ku su svi pred​me​ti bili bol​no ja​sni, samo su
obli​ci i lica bili is​kri​vlje​ni, a gla​so​vi pro​dor​ni. Us​pra​vio se, smi​ren, do​sto​jan​stven, na
tre​nu​tak go​spo​da​re​ći so​bom, ali ve​o​ma pi​jan. Znao je da je pi​jan, i tako se šti​tio i bio
spre​man, bio tako rev​no​sno po​do​zriv pre​ma sebi sa​mom, kao što bi bio pre​ma lo​po​vu
po​red sebe. Nje​go​vo vla​da​nje so​bom omo​gu​ći​lo je Kli​for​du da be​zbed​no drži gla​vu
pod mla​zom vode i kre​ne na uli​cu u pri​lič​no lo​šem sta​nju, a da uop​šte ne po​sum​nja da
mu je pra​ti​lac pi​jan. Neko vre​me je uspe​vao da vla​da so​bom. Lice mu je bilo samo
trun​či​cu ble​đe, trun​či​cu steg​nu​ti​je nego ina​če; go​vor mu je bio samo malo spo​ri​ji i usi​-
lje​ni​ji. Bila je po​noć kada je Kli​for​da osta​vio da mimo dre​ma u ne​či​joj na​slo​nja​či,
dok mu je du​gač​ka an​ti​lop​ska ru​ka​vi​ca vi​si​la sa ruke, a ešar​pa od per​ja bila oba​vi​je​na
oko vra​ta da mu šti​ti grlo od pro​ma​je. Pro​šao je kroz pred​so​blje i si​šao niz ste​pe​ni​ce,
i na​šao se na tro​to​a​ru u če​tvr​ti koju nije po​zna​vao. Me​ha​nič​ki je po​gle​dao ime uli​ce.
Ime mu nije bilo po​zna​to. Okre​nuo se i dr​žao pra​vac pre​ma ne​kim sve​tli​ma koja su
bila zgo​mi​la​na na kra​ju uli​ce. Is​po​sta​vi​lo se da su ona da​lje nego što je oče​ki​vao i po​-
sle duge po​tra​ge je do​šao do za​ključ​ka da su mu oči na mi​ste​ri​o​zan na​čin uklo​nje​ne sa
svog uo​bi​ča​je​nog me​sta i pre​me​šte​ne sa obe stra​ne gla​ve, kao kod pti​ca. Ras​tu​ži​va​lo
ga je da raz​mi​šlja o ne​pri​li​ka​ma ko​ji​ma bi ova tans​for​ma​ci​ja mo​gla po​sta​ti uz​rok i po​-
ku​šao je da iz​dig​ne gla​vu, kao ko​ko​ška, da bi pro​ve​rio po​kre​tlji​vost svog vra​ta. Za​tim
ga je ob​u​ze​lo ne​i​zmer​no oča​ja​nje - suze su se sku​plja​le u su​znim ka​na​li​ći​ma, srce mu
se to​pi​lo, i on se su​da​ri s dr​ve​tom. Taj šok ga je na​te​rao da shva​ti; pri​gu​šio je si​lo​vi​ta
ose​ća​nja u gru​di​ma, po​di​gao svoj še​šir i na​sta​vio mno​go žu​stri​je. Usta su mu bila bela
i sti​snu​ta, zubi čvr​sto steg​nu​ti. Pri​lič​no do​bro je dr​žao pra​vac i samo po​ma​lo kri​vu​-
dao, i, po​sle oči​gled​no bes​kraj​nog vre​me​na, on shva​ti da pro​la​zi po​red niza fi​ja​ke​ra.
Bli​sta​ve sve​tilj​ke, cr​ve​ne, žute i ze​le​ne, ner​vi​ra​le su ga, i ose​tio je da bi mo​glo da
bude ugod​no ako bi ih po​ra​zbi​jao svo​jim šta​pom, ali je, sa​vla​dav​ši ovaj na​gon, pro​-
šao. Ka​sni​je mu je si​nu​lo da se ne bi to​li​ko za​ma​rao ako uzme fi​ja​ker i po​čeo je da se
vra​ća sa tom na​me​rom, ali se či​ni​lo da su fi​ja​ke​ri već tako da​le​ko, a fe​nje​ri tako sve​tli
i zbu​nju​ju​ći, da je odu​stao i, sa​brav​ši se, po​gle​dao oko sebe.
Sen​ka, masa, ogrom​na, ne​o​dre​đe​na, uz​di​gla se s nje​go​ve de​sne stra​ne. Pre​po​znao
je Tri​jum​fal​nu ka​pi​ju i ozbilj​no joj pri​pre​tio šta​pom. Nje​na ve​li​či​na ga je ner​vi​ra​la.
Mi​slio je da je pre​ve​li​ka. Za​tim je za​čuo kako ne​što zve​če​ći pada na ploč​nik i po​mi​-
slio da je to ve​ro​vat​no nje​gov štap, ali nije mno​go ma​rio. Kada je sa​vla​dao sebe i po​-
vra​tio kon​tro​lu nad de​snom no​gom koja je po​ka​zi​va​la simp​to​me ne​po​slu​šno​sti, za​te​-
kao se kako pre​la​zi pre​ko Trga Kon​kord, tem​pom koji je pre​tio da će sti​ći do cr​kve
Ma​dlen. Ovo neće va​lja​ti. Oštro se okre​nuo na​de​sno i, pre​šav​ši most, ka​som pro​šao
Pa​la​tu Bur​bo​na i za​o​kre​nuo na Bu​le​var Sen Žer​men. Do​sta do​bro je na​pre​do​vao, iako
je ve​li​či​nu Kan​ce​la​ri​je za po​slo​ve rata do​ži​veo kao lič​nu uvre​du i ne​do​sta​jao mu je
štap, po​što bi bilo ugod​no pre​vla​či​ti ga pre​ko ogra​da od gvo​zde​nih šip​ki po​red ko​jih
je pro​la​zio. Palo mu je na pa​met, me​đu​tim, da ga za​me​ni še​ši​rom, ali kada ga je pro​-
na​šao, shva​tio je da je za​bo​ra​vio zbog čega mu je bio po​tre​ban i po​no​vo ga do​sto​jan​-
stve​no sta​vio na gla​vu. Za​tim je bio pri​mo​ran da se bori sa sna​žnom po​tre​bom da sed​-
ne i za​pla​če. To je tra​ja​lo sve dok nije do​šao do Ren​ske uli​ce, a tamo ga je ob​u​ze​lo
pro​u​ča​va​nje zma​ja na bal​ko​nu iz​nad Zma​je​vog so​ka​ka, i pro​đe neko vre​me pre nego
što se kroz ma​glu pri​se​tio da tamo nema šta da tra​ži i po​no​vo kre​nuo u po​hod. To je
spo​ro išlo. Po​tre​bu da sed​ne i za​pla​če za​me​ni​la je žud​nja za sa​mo​ćom i du​bo​kim raz​-
mi​šlja​njem. Tada je nje​go​va de​sna noga ot​ka​za​la po​slu​šnost i na​pa​la levu, op​ko​li​la je,
i do​ve​la ga pred dr​ve​nu ta​blu koja mu je, kako se či​ni​lo, pre​pre​či​la put. Po​ku​šao je da
je za​o​bi​đe, ali je uli​ca bila za​tvo​re​na. Po​ku​šao je da je od​gu​ra, i shva​tio da ne može.
Za​tim je pri​me​tio cr​ve​ni fe​njer kako sto​ji na ogra​đe​noj go​mi​li kal​dr​me. Pa ovo je div​-
no. Kako može da stig​ne kući ako je bu​le​var za​tvo​ren? Ali on nije bio na bu​le​va​ru.
Nje​go​va iz​daj​nič​ka de​sna noga ga je pre​va​ri​la i po​ve​la za​o​bi​la​znim pu​tem, bu​du​ći da
je bu​le​var sa svo​jim bes​kraj​nim ni​zom sve​tilj​ki bio iza nje​ga - a ovde, ka​kva je ovo
uska ru​šev​na uli​ca sa go​mi​la​ma ze​mlje i mal​te​ra i hr​pa​ma ka​me​nja? Po​gle​dao je na​go​-
re. Na pre​pre​ci je na​pad​nim cr​nim slo​vi​ma bilo is​pi​sa​no

ULI​CA BARE.

Seo je. Dva po​li​caj​ca koja je po​zna​vao do​šli su i pre​po​ru​či​li mu da usta​ne, ali on
je taj pre​dlog po​bi​jao sa tač​ke gle​di​šta lič​nog uku​sa i oni pro​đo​še, sme​ju​ći se. Jer, on
je tada bio ob​u​zet jed​nim pro​ble​mom. To je bilo - kako da vidi Uli​cu Bare. Bila je ne​-
gde u toj ve​li​koj kući sa gvo​zde​nim bal​ko​ni​ma, a vra​ta su bila za​klju​ča​na, ali šta s
tim? Si​nu​lo mu je da bi mo​gao da viče dok ona ne iza​đe. Ovu ide​ju je za​me​ni​la dru​ga,
pod​jed​na​ko ra​zum​na - da uda​ra na vra​ta dok ona ne iza​đe; no, na​po​slet​ku od​ba​civ​ši
obe ove ide​je kao pre​vi​še ne​i​zve​sne, odlu​či da se pop​ne na bal​kon i da se, po​što
otvo​ri pro​zor, lju​ba​zno ras​pi​ta za Uli​cu Bare. Ko​li​ko je mo​gao da vidi, na kući je
samo je​dan pro​zor bio osve​tljen. Taj je bio na dru​gom spra​tu i pre​ma nje​mu je upra​vio
po​gled. Za​tim je, uspev​ši se na dr​ve​nu pre​pre​ku i uz​ve​rav​ši se pre​ko go​mi​la ka​me​nja,
do​šao do tro​to​a​ra i na fa​sa​di po​tra​žio me​sto na koje bi mo​gao da sta​vi nogu. De​lo​va​lo
je ne​mo​gu​će. No ob​u​ze​la ga je iz​ne​nad​na po​ma​ma, šle​pa, pi​ja​na upor​nost, i krv mu je
jur​nu​la u gla​vu, pre​ska​ču​ći, uda​ra​ju​ći u nje​go​vim uši​ma kao po​tmu​la gr​mlja​vi​na oke​a​-
na. On steg​nu zube i, sko​čiv​ši na pro​zor​sku da​sku, po​vu​če se na​go​re i uhva​ti se za
gvo​zde​ne šip​ke. Ra​zum se po​mra​čio; u nje​go​vom mo​zgu su se ko​me​ša​li zvu​ci mno​gih
gla​so​va, srce mu je po​ska​ki​va​lo i uda​ra​lo di​vljim bub​nja​njem, i on je, hva​ta​ju​ći se za
ispup​če​ne ivi​ce i ven​ce, na​pre​do​vao uz fa​sa​du, čvr​sto se dr​žao za cevi i ro​let​ne, i po​-
vla​čio se na​go​re, na bal​kon is​pred osve​tlje​nog pro​zo​ra. Še​šir mu je spao i ot​ko​tr​ljao
se niz pro​zor​sko okno. Na tre​nu​tak se bez daha na​slo​nio uz ogra​du - tada se pro​zor iz​-
nu​tra po​la​ga​no otvo​ri.
Neko vre​me su zu​ri​li jed​no u dru​go. Tada de​voj​ka na​či​ni dva ne​si​gur​na ko​ra​ka
pre​ma unu​tra​šnjo​sti sobe. Vi​deo joj je lice - sada pot​pu​no gri​mi​zno - vi​deo je kako
tone u sto​li​cu po​red sto​la sa upa​lje​nom lam​pom i bez reči ju je pra​tio u sobu, za​tvo​-
riv​ši ve​li​ka pro​zor​ska okna koja su slu​ži​la kao vra​ta za bal​kon. Za​tim se po​gle​da​še u
ti​ši​ni.
Soba je bila mala i bela; sve je u njoj bilo belo - za​ve​se na kre​ve​tu, mali umi​va​o​-
nik u uglu, goli zi​do​vi, lam​pa od pre​da​na i - nje​go​vo lice - znao je to; no lice i vrat
Uli​ce su bu​ja​li bo​jom ru​ži​nog dr​ve​ta u cva​tu tamo na og​nji​štu po​red nje. Nije mu pa​-
da​lo na pa​met da pro​go​vo​ri. Ona to iz​gle​da nije ni oče​ki​va​la. Um mu se bo​rio sa uti​-
sci​ma o sobi. Be​li​na, kraj​nja či​sto​ta sve​ga, ob​u​zi​ma​la ga je - po​či​nja​la je da ga muči.
Kad su mu se oči na​vi​kle na sve​tlost, dru​gi pred​me​ti se po​ja​vi​še iz okru​že​nja i za​u​ze​-
še svo​ja me​sta u kru​gu sve​tlo​sti lam​pe. Bili su tu kla​vir i kan​ta za uga​lj i mala gvo​zde​-
na škri​nja i kada. Za​tim je tu bio red dr​ve​nih ku​ki​ca na vra​ti​ma, sa be​lom sa​ten​skom
za​ve​som koja je pre​kri​va​la ode​ću is​pod. Na kre​ve​tu su le​ža​li sun​co​bran i ve​li​ki slam​-
na​ti še​šir, a na sto​lu fa​sci​kla sa no​ta​ma, ras​tvo​re​na, ma​sti​o​ni​ca i li​sto​vi išpar​ta​nog pa​-
pi​ra. Iza nje​ga je sta​jao or​man sa ogle​da​lom, ali tada ne​ka​ko nije že​leo da po​gle​da
sop​stve​no lice. Otre​žnja​vao se.
De​voj​ka je se​de​la, gle​da​ju​ći ga bez reči. Nje​no je lice bilo bez iz​ra​za, a ipak su
usne po​vre​me​no sko​ro ne​pri​met​no tre​pe​ri​le. Nje​ne oči, tako pre​div​no pla​ve na dnev​-
nom sve​tlu, de​lo​va​le su tam​no i meko kao so​mot, a boja nje​nog vra​ta je tam​ne​la i sve​-
tle​la sa sva​kim uz​da​hom. De​lo​va​la je sit​ni​je i mr​ša​vi​je nego kada ju je vi​deo na uli​ci i
sada je u oblo​sti nje​nih obra​za bilo ne​če​ga sko​ro de​ti​njeg. Kada se ko​nač​no okre​nuo i
uhva​tio svoj odraz u ogle​da​lu iza sebe, do​ži​veo je uda​rac kao da je vi​deo neku sram​nu
stvar, i nje​gov po​mu​će​ni um i nje​go​ve po​mu​će​ne mi​sli se raz​bi​stri​še. Na tre​nu​tak su
im se oči su​sre​le, a onda je po​gle​dom po​tra​žio pod, usne su mu se sti​snu​le, a bor​ba u
nje​mu mu po​gnu gla​vu i za​te​že sva​ki nerv do pu​ca​nja. I sada je go​to​vo, kako je go​vo​-
rio glas u nje​mu. Slu​šao je, tupo za​in​te​re​so​van, ali već zna​ju​ći kraj - za​i​sta, sla​bo je
ma​rio - kraj je za nje​ga uvek isti - sada je shva​tao - uvek isti za nje​ga, i slu​šao je, tupo
za​in​te​re​so​van, glas koji se u nje​mu ja​vljao. Po​sle ne​kog vre​me​na se us​pra​vio, i ona je
od​mah usta​la, sa jed​nom ru​či​com koja je po​či​va​la na sto​lu. Sme​sta je otvo​rio pro​zor,
po​ku​pio svoj še​šir, i po​no​vo ga za​tvo​rio. Za​tim je pri​šao ra​ži​nom žbu​nu i li​cem do​ta​-
kao cve​to​ve. Je​dan je sta​jao u čaši vode na sto​lu i de​voj​ka ga me​ha​nič​ki iz​vu​če, do​-
dir​nu ga usna​ma i po​lo​ži na sto po​red nje​ga. Uzeo ga je bez reči i, pre​šav​ši pre​ko
sobe, otvo​rio vra​ta. Si​la​zak je bio mra​čan i tih, ali de​voj​ka po​di​že lam​pu i, kli​znuv​ši
po​red nje​ga, is​kra​de se niz ugla​ča​ne ste​pe​ni​ce do hod​ni​ka. Za​tim je, po​di​gav​ši rezu,
otvo​ri​la gvo​zde​na vra​ta.
Kroz njih je pro​šao dr​že​ći svo​ju ražu.

- KRAJ -
 JE​STE LI VI​DE​LI ŽUTI ZNAK?

De​jan Og​nja​no​vić

Malo je pi​sa​ca u do​sa​da​šnjoj isto​ri​ji ho​ror pro​ze pro​i​zve​lo veći od​jek i uti​caj sa ma​-
njim opu​som nego što je to uči​nio Ro​bert Vi​li​jam Čejm​bers (Ro​bert Wil​li​am Cham​-
bers, 1865-1933). A si​tu​a​ci​ja po​sta​je još bi​zar​ni​ja ako taj do​pri​nos sa​gle​da​mo u kon​-
tek​stu ce​lo​kup​nog nje​go​vog opu​sa.
Čejm​bers je kre​nuo sta​za​ma umet​no​sti: ško​lo​vao se na Aka​de​mi​ji le​pih umet​no​sti
(Eco​le des Be​a​ux Arts) u Pa​ri​zu se​dam go​di​na (1886-1893), a po po​vrat​ku u rod​ni
Nju​jork po​čeo je da za​ra​đu​je kao ilu​stra​tor u po​pu​lar​nim ma​ga​zi​ni​ma Lajf (Life), Trut
(Truth) i Vog (Vo​gue). Nje​gov prvi, frag​men​tar​ni ro​man U La​tin​skoj če​tvr​ti (In the
Qu​ar​ter, 1894) čine cr​ti​ce iz bo​em​skog ži​vo​ta Pa​ri​za, ali tek mu je nje​go​va dru​ga
knji​ga, zbir​ka pri​ča Kra​lj u žu​tom (The King in Yel​low, 1895), do​bro pri​mlje​na i kod
pu​bli​ke i kod kri​ti​ke, uka​za​la da se od pi​sa​nja može ži​ve​ti, i za​hva​lju​ju​ći njoj je li​kov​-
nu umet​nost za​po​sta​vio i po​sve​tio se spi​sa​telj​stvu.
Va​lja od​mah reći da je Čejm​bers mla​da​lač​ke ide​a​le, ako ih je imao, brzo za​me​nio
ci​nič​nim prag​ma​ti​zmom, pi​šu​ći bez ika​kve dru​ge am​bi​ci​je sem do​bre za​ra​de: nije krio
da ga više za​ni​ma sa​ku​plja​nje an​ti​kvar​nih pred​me​ta i re​no​vi​ra​nje po​ro​dič​ne kuće u
Apa​lač​kim pla​ni​na​ma ne​go​li knji​žev​na re​pu​ta​ci​ja. Ob​ja​vio je osam​de​set se​dam knji​-
ga, pre​te​žno ro​ma​na, u svo​je vre​me iz​u​zet​no po​pu​lar​nih. Bio je u vrhu či​ta​no​sti, ali je
samo sa dva na​slo​va ste​kao sta​tus ‘bes​t​sle​le​ra”, do​se​gav​ši ma​gič​nu ci​fru od 200.000
pro​da​tih pri​me​ra​ka.
Iako je na​pi​sao ne​ko​li​ko isto​rij​skih ro​ma​na, kao i de​tek​tiv​sko-avan​tu​ristč​kih, sa
ele​men​ti​ma fan​ta​sti​ke, pro​sla​vio se pre sve​ga po​pu​lar​nim ro​man​sa​ma na​me​nje​nim ni​-
sko​o​bra​zo​va​nom žen​skom či​ta​telj​stvu (tzv. shop​girl ro​man​ces), če​sto se​ri​ja​li​zo​va​nim
u ma​ga​zi​ni​ma, u ko​ji​ma je na sen​ti​men​ta​lan, za​sla​đen, bla​go​sen​za​ci​o​na​li​stič​ki na​čin
tre​ti​rao ak​tu​el​ne teme i pro​ble​me kao što su raz​vod bra​ka, na​sled​ni al​ko​ho​li​zam u bo​-
ga​tim slo​je​vi​ma, mo​ral​nost po​zi​ra​nja go​lih mo​de​la i si. Nje​gov stil pi​sa​nja je bio la​-
gan, ele​gan​tan, do​vi​tljiv, du​ho​vit, lir​ski, ali če​sto sr​ce​pa​ra​juć, po​vr​šan i li​šen pra​vog
ose​ća​nja. Pro​ble​ma​tič​ni sa​stoj​ci nje​go​vih dela bili su sen​ti​men​ta​li​zam, ra​si​zam i re​ak​-
ci​o​nar​nost (‘žuta na​past”, „bolj​še​vi​ci’ i ‘cr​ve​ni”, „an​ar​hi​sti’) i oba​ve​zna usi​lje​na ro​-
man​sa. Zbog sve​ga na​ve​de​nog, u jed​nom pi​smu je ve​li​ki ame​rič​ki pi​sac ho​ro​ra Ha​u​-
ard Fi​lips Lav​kraft za nje​ga na​pi​sao: ‘Čejm​bers je na​lik Ru​per​tu Hju​zu i ne​ko​li​ci​ni
dru​gih po​sr​nu​lih ti​ta​na - opre​mljen je pra​vom vr​stom in​te​lek​ta i obra​zo​va​nja, ali je u
pot​pu​no​sti iz​gu​bio na​vi​ku da ih ko​ri​sti.”[160]
Sla​van i fi​nan​sij​ski uspe​šan za ži​vo​ta, Čejm​bers je ubr​zo po​sle smr​ti za​bo​ra​vljen,
a ma​sov​no štam​pa​ni tri​vi​jal​ni ro​ma​ni koji su mu do​ne​li tre​nut​nu po​pu​lar​nost pro​da​va​li
su se u bes​ce​nje, pa ih je da​nas go​to​vo ne​mo​gu​će naći, po​što se odav​no više ne pre​-
štam​pa​va​ju niti či​ta​ju. Je​di​ni nje​gov traj​ni le​gat, je​di​ni ra​zlog da se o nje​mu da​nas
uop​šte go​vo​ri i piše, pred​sta​vlja jed​na je​di​na knji​ga - ova koju sada, prvi put na srp​-
skom je​zi​ku, dr​ži​te u ru​ka​ma.
Bi​zar​no​sti​ma tu nije kraj; jer, traj​na vred​nost ove zbir​ke po​či​va samo na nje​noj pr​-
voj po​lo​vi​ni, koju čini pet fan​ta​stič​nih pri​po​ve​sti, dok pre​o​sta​lih pet, sa zgo​da​ma iz
pa​ri​škog bo​em​skog ži​vo​ta, mogu po​slu​ži​ti samo kao ku​ri​o​zi​tet i pro​tiv​te​ža pr​voj po​lo​-
vi​ni. Stro​go gle​da​no, čak ni tih pet pri​ča nije ni pri​bli​žno pod​jed​na​ke vred​no​sti: Go​-
spa od Isa je so​lid​na pri​ča fan​ta​sti​ke, ali nema ni​ka​kve veze sa osta​le če​ti​ri, dok je
među ovi​ma Ma​ska ta​ko​đe kraj​nje la​ba​vo po​ve​za​na sa osta​le tri, pa se u kraj​njem sal​-
du slo​bod​no može reći da se za Čejm​ber​sa da​nas uop​šte ne bi zna​lo da nije na​pi​sao
pri​če Žuti znak i Maj​stor za re​pu​ta​ci​je, a u znat​no ma​njoj meri i U Zma​je​vom so​ka​-
ku. Baš te tri pri​če jesu glav​ni ra​zlog što istak​nu​ti pro​u​ča​va​lac ho​ror pro​ze E. F. Blaj​-
ler tvr​di da je zbir​ka Kra​lj u žu​tom ‘jed​na od naj​zna​čaj​ni​jih knji​ga u knji​žev​no​sti nat​-
pri​rod​ne stra​ve”, od​no​sno ‘pr​vo​ra​zred​no delo nat​pri​rod​ne pro​ze pre​ma bilo či​jem
stan​dar​du’ [161], a ide čak i tako da​le​ko da kaže: ‘Za​i​sta, Kra​lj u žu​tom bi se mo​gao
iz​dvo​ji​ti kao naj​zna​čaj​ni​ja knji​ga ame​rič​ke nat​pri​rod​ne pro​ze iz​me​đu Poa i mo​der​nih
pi​sa​ca.” [162] Da​kle, au​tor osam​de​set se​dam knji​ga, sko​ro pot​pu​no bez​vred​nih, svo​je
me​sto u isto​ri​ji je za​slu​žio sa ukup​no dve-tri pri​če ukup​nog obi​ma od je​dva tri​de​se​tak
stra​ni​ca. ‘Iro​ni​ja je pri​sut​na čak i u naj​ve​ćim uža​si​ma”, pi​sao je H. F. Lav​kraft, a u
uža​sno bi​zar​noj ka​ri​je​ri R. V. Čejm​ber​sa ovaj po​da​tak pred​sta​vlja ul​ti​ma​tiv​nu iro​ni​ju.
U ovom po​go​vo​ru ćemo se po​za​ba​vi​ti is​klju​či​vo kon​tek​stom u kom se ja​vi​la ova
zbir​ka, te zna​ča​jem i uti​ca​jem koji su pro​i​zve​le nje​ne pri​če mrač​ne fan​ta​sti​ke i ho​ro​ra.
Kra​lj u žu​tom je iza​šao usred de​ve​de​se​tih go​di​na 19. veka, u pe​ri​o​du po​zna​tom
kao fin de si​ec​le, dobu de​ka​den​ci​je, i u tom kon​tek​stu pre sve​ga va​lja po​sma​tra​ti sim​-
bo​li​zam žute boje. Uo​sta​lom, taj pe​ri​od je po​znat i kao ‘žute de​ve​de​se​te’. Žuta boja je
u to vre​me, na​ro​či​to u En​gle​skoj, bila po​ve​za​na sa fran​cu​skim knji​ga​ma za​bra​nje​ne,
la​sciv​ne i amo​ral​ne te​ma​ti​ke koje su ob​ja​vlji​va​ne sa ta​kvim ko​ri​ca​ma. Te​melj​no gla​si​-
lo en​gle​skih de​ka​de​na​ta i este​ta bila je Žuta knji​ga (The Yel​low Book), ma​ga​zin koji
je iz​la​zio če​ti​ri puta go​di​šnje u pe​ri​o​du 1894-1897, a iz​ve​sna ne​i​me​no​va​na knji​ga sa
žu​tim ko​ri​ca​ma di​rekt​no je po​ve​za​na sa kva​re​njem i pro​pa​šću Do​ri​ja​na Gre​ja u Vajl​-
do​vom ču​ve​nom ro​ma​nu iz 1891. (u nje​mu se im​pli​cit​no pod​ra​zu​me​va da je po​roč​na
žuta knji​ga za​pra​vo no​tor​ni Na​su​prot Ž. K. Ui​sman​sa). U to vre​me, da​kle, žute ko​ri​ce
su su​ge​ri​sa​le pro​ble​ma​ti​čan, smeo, a mo​žda i kva​ri​telj​ski sa​dr​žaj. Bez ob​zi​ra na to što
‘žute de​ve​de​se​te’ nisu ima​le zna​čaj​ni​je is​po​lja​va​nje u ame​rič​koj knji​žev​no​sti, od​je​ci
evrop​skih de​ša​va​nja sva​ka​ko su po​mno pra​će​ni i s dru​ge stra​ne Atlan​ti​ka, tako da su
či​ta​o​ci bili sve​sni mode ko​jom se Čejm​bers na​pa​jao još na nje​nom izvo​ri​štu, u Pa​ri​zu.
Kra​lj u žu​tom sva​ka​ko pred​sta​vlja svo​je​vr​stan ame​rič​ki odraz evrop​skog de​ka​-
den​ti​zma. Isti​na, nje​gov este​ti​zam i de​ka​den​ci​ja su, kao i sva​ki od​jek, dru​go​ra​zred​ni i
ubla​že​ni - pro​vo​ka​tiv​ni samo to​li​ko da za​go​li​ca​ju ali ne i da za​i​sta uz​ne​mi​re. Dru​gim
re​ci​ma, au​tor ovom zbir​kom te​ma​ti​zu​je mo​tiv knji​ge to​li​ko zlo​če​ste da do​no​si ne samo
mo​ral​no is​kli​znu​će nego i gu​blje​nje ra​zu​ma i či​ta​vog bića, a opet - svo​jom knji​gom te​-
ško da bi iko​ga is​kva​rio ili čak na​veo na ne​po​želj​ne mi​sli. U su​šti​ni, Čejm​bers je bli​ži
po​je​di​nim mrač​ni​jim aspek​ti​ma kla​sič​nog en​gle​skog ro​man​ti​zma s po​čet​ka veka ne​go​li
nji​ho​voj po​zni​joj, „de​ka​dent​noj’ ob​ra​di kod Svin​ber​na, Ro​se​ti​ja, Ui​sman​sa, Vajl​da i
dru​gih, pa se uto​li​ko mo​že​mo slo​ži​ti sa Dej​vi​dom Pan​te​rom, jed​nim od pro​dor​ni​jih iz​-
u​ča​va​la​ca knji​žev​no​sti stra​ve, kada kaže: ‘Dok se Po osvr​tao na Kol​ri​dža i ro​man​ti​-
čar​sku „dugu noć duše”, Čejm​bers je svo​ju in​spi​ra​ci​ju na​šao u fa​tal​noj am​bi​va​len​ci​ji
le​po​te koja je za​o​ku​plja​la Kit​sa i Še​li​ja.”[163]
Fa​tal​na am​bi​va​len​ci​ja le​po​te ui​sti​nu je​ste je​dan od cen​tral​nih mo​ti​va koji po​ve​zu​-
je svih pet fan​ta​stič​nih pri​ča u Kra​lju u žu​tom, od ne​o​bič​nog od​no​sa iz​me​đu sli​ka​ra i
nje​go​vog mo​de​la u Žu​tom zna​ku, pre​ko ži​vo​ta do​slov​no pre​tvo​re​nog u mer​mer u Ma​-
ski, fa​tal​ne za​vod​ni​ce (i nje​nih pre​le​pih, ubi​lač​kih so​ko​lo​va) u Go​spi od Isa, per​ver​ti​-
ra​ne sa​kral​ne mu​zi​ke u pri​či U Zma​je​vom so​ka​ku, pa do pre​le​pih skulp​tu​ra na ula​zu
Smr​to​no​sne dvo​ra​ne u Maj​sto​ru za re​pu​ta​ci​je. Le​po​ta je uvek po​ve​za​na sa po​ten​ci​ja​-
lom kva​re​nja, laži, ob​ma​ne, gu​blje​nja ra​zu​ma - pa i smr​ti. Ipak, Čejm​bers je be​zbed​no
uda​ljen od istin​ski pro​vo​ka​tiv​nih ko​no​ta​ci​ja per​ver​ti​ra​nih od​no​sa iz​me​đu Le​po​te i
Smr​ti ka​kvi su za​o​ku​plja​li evrop​ske de​ka​den​te iz ‘žu​tih de​ve​de​se​tih’.
Če​ti​ri pri​če koje po​ve​zu​je fan​tom​ska knji​ga Kra​lj u žu​tom efekt​no se bave pro​ce​-
si​ma uma na ivi​ci slo​ma. U tome je na​ro​či​to uspe​la naj​du​ža i naj​am​bi​ci​o​zni​ja - Maj​-
stor za re​pu​ta​ci​je - koja iz pr​vog lica pri​ka​zu​je iz​ra​zi​to ne​po​u​zda​nog, od​no​sno - sve
oči​gled​ni​je - po​re​me​će​nog pri​po​ve​da​ča i nje​go​vu ma​ni​ju ve​li​či​ne čija se is​po​lja​va​nja
od​li​ku​ju za​i​sta vr​hun​skim pri​me​ri​ma na​dah​nu​te gro​te​ske i cr​nog hu​mo​ra (što su kva​li​-
te​ti koji ne​do​sta​ju osta​lim pri​ča​ma). Um u gra​nič​noj si​tu​a​ci​ji, na raz​me​đi ko​šma​ra i
nes​hva​tlji​ve re​al​no​sti, kon​ci​zno je se​ci​ran u naj​kra​ćoj, ali sto​ga kom​pakt​noj pri​či U
Zma​je​vom so​ka​ku sa vr​to​gla​vo de​li​rič​nom kul​mi​na​ci​jom pa​kle​ne po​e​tič​no​sti. Žuti
znak je, u po​gle​du te​ma​ti​ke uma na ivi​ci slo​ma, ne​što kon​ven​ci​o​nal​ni​ja pri​ča, po​što
pred​sta​vlja ob​ra​du jed​nog od usta​lje​nih tro​pa got​ske i ho​ror knji​žev​no​sti - pro​fet​ski
san, to jest oni​rič​ku naj​a​vu pred​sto​je​ćeg do​ga​đa​ja koji se ni​ka​kvim na​po​ri​ma ne može
spre​či​ti.
Ono što ovu pri​ču iz​di​že iz mora slič​nih u io​na​ko bo​ga​toj tra​di​ci​ji knji​žev​ne fan​ta​-
sti​ke jesu na​dah​nu​ti de​ta​lji ve​za​ni za opi​se Ču​va​ra Žu​tog zna​ka koji, na​lik dži​nov​skom
gro​bljan​skom crvu, na​go​ve​šta​va ras​kid sa ete​rič​nim got​skim fan​to​mi​ma i uvo​di novo
doba na​gla​še​ni​jeg te​le​snog ho​ro​ra (engl. body hor​ror), što je pri​stup koji su u pri​bli​-
žno isto vre​me u En​gle​skoj na ve​li​ka vra​ta in​a​u​gu​ri​sa​li no​ve​la Ar​tu​ra Ma​ke​na Ve​li​ki
bog Pan (Art​hur Mac​hen, The Gre​at God Pan, 1894) i dru​ge pri​če ovog pi​sca, kao i
ro​man H. Dž. Vel​sa Ostr​vo dok​to​ra Mo​roa (H. G. Wells, The Island of Dr. Mo​re​au,
1896), a vrlo brzo će im se pri​dru​ži​ti i M. R. Džejms (M. R. Ja​mes) sa svo​jim ve​o​ma
opi​plji​vim, dla​ka​vim i slu​za​vim utva​ra​ma.
Me​đu​tim, naj​o​ri​gi​nal​ni​ji mo​tiv u ovoj pri​či, a i u či​ta​voj zbir​ci, bez ika​kve sum​nje
pred​sta​vlja njen cen​tral​ni kon​cept: fik​tiv​na, a kva​zi​re​al​na, knji​ga koja či​ta​o​ca do​slov​-
no do​vo​di do pro​pa​sti. Može se slo​bod​no reći da ova ide​ja pred​sta​vlja za​log ve​či​te
po​pu​lar​no​sti i uti​ca​ja, ono što je Čejm​bers osta​vio u ama​net bu​du​ćim pi​sci​ma ho​ro​ra -
i ne samo pi​sci​ma.
Kra​lj u žu​tom - iz​mi​šlje​na dra​ma u dva čina u ko​joj je po​kva​re​nost po​dig​nu​ta do
ni​voa vi​so​ke umet​no​sti.
Knji​ga kao Za​bra​nje​no voće.
Knji​ga kao no​si​lac ne​slu​će​nih zlo​gu​kih uti​ca​ja, to​li​ko stra​vič​nih da či​ta​o​cu od​u​zi​-
ma​ju ra​zum i dušu.
Zlo​če​sta knji​ga što vodi na sta​ze pro​klet​stva…
Da​nas je ovo do​bro po​znat kon​cept, pre​vas​hod​no za​hva​lju​ju​ći ame​rič​kom pi​scu H.
F. Lav​kraf​tu i nje​go​voj kre​a​ci​ji - Ne​kro​no​mi​ko​nu. Kod po​je​di​nih le​njih pre​pi​si​va​ča
mo​že​te i da​nas na​i​ći na za​blu​du (za čije je ši​re​nje glav​ni kri​vac pi​sac fan​ta​zi​je Lin
Kar​ter) da je Čejm​ber​sov Kra​lj u žu​tom na​vod​no di​rekt​no uti​cao na ide​ju za na​sta​nak
Lav​kraf​to​vog Ne​kro​no​mi​ko​na. To nije tač​no, jer je do​bro do​ku​men​to​va​no, na osno​vu
Lav​kraf​to​vih pi​sa​ma, da je on do ove zbir​ke pri​ča do​šao tek apri​la 1927. go​di​ne, to​-
kom za​vr​šnih ra​do​va na ka​pi​tal​nom ese​ju Nat​pri​rod​na stra​va u knji​žev​no​sti u koji je,
u zad​nji čas, uneo i osvrt na nju. Ne​kro​no​mi​kon je bio za​mi​šljen ra​ni​je, i prvi put se
po​mi​nje u pri​či Go​nič (The Ho​und, 1922) da bi za​tim bio pri​su​tan, pa čak i ci​ti​ran, u
ne​ko​li​ko ka​sni​jih - re​ci​mo, u Fe​sti​va​lu (1923). Dru​gim re​či​ma, Lav​kraft je u vre​me
kada je či​tao Čejm​ber​sa već imao ne samo ide​ju već i raz​ra​đen kon​cept „pro​kle​te
knji​ge”, vi​še​stru​ko pri​me​njen u pri​ča​ma, tako da se može go​vo​ri​ti samo o pa​ra​lel​nom
ko​ri​šće​nju slič​nog po​stup​ka, a ni​ka​ko o di​rekt​nom ili in​di​rekt​nom uti​ca​ju.
Po​red toga, po​sto​je krup​ne ra​zli​ke iz​me​đu ove dve knji​ge: kod Čejm​ber​sa je u pi​-
ta​nju tekst dra​me, a kod Lav​kraf​ta je to okult​ni gri​mo​ar. I ne samo to, nego su im i
funk​ci​je di​ja​me​tral​no su​prot​ne: dok či​ta​lac Kra​lja u žu​tom je​dva da uop​šte može da
knji​gu pro​či​ta do kra​ja, a ako uspe čeka ga lu​di​lo i smrt, Ne​kro​no​mi​kon uglav​nom slu​-
ži da ob​ja​sni i ra​zlo​žno ute​me​lji lu​di​lo s ko​jim se nje​go​vi pro​ta​go​ni​sti su​o​ča​va​ju.
Kra​lj do​no​si mrak i lu​di​lo u sve​tio sva​kod​ne​vi​ce, a Ne​kro​no​mi​kon uno​si sve​tio ra​zu​-
ma jer ob​ja​šnja​va taj​nu isto​ri​ju i taj​ne me​to​de za uti​caj na mrač​nu stvar​nost. Stro​go
gle​da​no, je​di​ni di​rek​tan uti​caj Čejm​ber​sa na Lav​kraf​ta mo​gao bi da se sa​sto​ji u pri​či
Ču​var luke (The Har​bor-Ma​ster) o čo​ve​ko​li​kom am​fi​bij​skom stvo​re​nju, koje je mo​-
žda in​spi​ri​sa​lo Lav​kraf​to​vu no​ve​lu Sen​ka nad In​smu​tom.
Ge​ni​jal​nost Čejm​ber​so​ve kon​cep​ci​je ne sa​sto​ji se samo u ide​ji, već pod​jed​na​ko i
u nje​noj eg​ze​ku​ci​ji. Do​dir ge​ni​jal​no​sti se vidi na​ro​či​to u tome što je ‘otrov​na’ knji​ga
pri​sut​na u pri​ča​ma samo u iz​lu​đu​ju​će štu​rim alu​zi​ja​ma i in​spi​ra​tiv​nim krat​kim od​lom​-
ci​ma (ukup​no dva krat​ka ci​ta​ta). Time je au​tor na pra​vi na​čin de​mon​stri​rao osnov​no
oru​đe ho​ro​ra - su​ge​sti​ju. Na​go​ve​šta​va​ju​ći ali ni​ka​da de​talj​no ne ot​kri​va​ju​ći sa​dr​ži​nu
kob​ne knji​ge, in​di​rekt​no je pri​ka​zu​ju​ći kroz uti​caj koji ima na či​ta​o​ce, pi​sac ape​lu​je
na ma​štu svo​jih či​ta​la​ca tako da oni, u svo​jim gla​va​ma, za​mi​šlja​ju da​le​ko je​zi​vi​je, bo​-
go​hul​ni​je i zlo​slut​ni​je stva​ri nego što bi bilo ka​kav kon​kre​tan opis ili op​ši​ran od​lo​mak
mo​gao da pro​i​zve​de. Ovaj kva​li​tet su pre​po​zna​li mno​gi pri​ka​zi​va​či, kao npr. ovaj iz
Go​di​je​vog ma​ga​zi​na (Go​dey’s Ma​ga​zi​ne): ‘Ova gru​pa pri​ča va​ri​ra ra​zli​či​te ide​je, a
opet ih po​ve​zu​je jed​nom sup​til​nom niti: zlo​gu​kim uti​caj em na ži​vot sva​ko​ga ko pro​či​-
ta ta​jan​stve​ni pri​me​rak knji​ge Kra​lj u žu​tom. Ča​ro​li​ja ove ču​de​sne knji​ge mu​dro je
osta​vlje​na ne​o​bja​šnje​na i ne​o​dre​đe​na. Ona leb​di bez obli​ka, pri​ta​je​no ula​zi u pri​ču…
kao is​pa​re​nja neke smr​to​no​sne mo​čva​re.”[164]
Vred​nost i zna​čaj ovog pri​stu​pa je od​lič​no ra​zu​meo i sam Lav​kraft. Kada ga je
tada mla​di SF pi​sac Džejms Bliš (Ja​mes Blish) pi​tao do​kle će više samo da go​li​ca
ma​štu či​ta​la​ca i zbog čega na​po​kon sam ne na​pi​še fa​mo​zni Ne​kro​no​mi​kon na koji je u
to​li​ko pri​ča iz​o​ko​la alu​di​rao - on je od​go​vo​rio: ‘Niko ne može da pro​i​zve​de ne​što što
bi bilo i jed​nu de​se​ti​nu tako uža​sno i im​pre​siv​no kao ono što se sa stra​ho​po​što​va​njem
samo na​go​ve​šta​va. Ako bi iko po​ku​šao da na​pi​še Ne​kro​no​mi​kon, on bi ra​zo​ča​rao sve
one koji su drh​ta​li pred za​go​net​nim re​fe​ren​ca​ma na nje​ga.”[165] Ove reči nisu spre​či​-
le po​je​din​ce da se oku​ša​ju u toj na​ka​ni, sa pred​vi​di​vo ra​zo​ča​ra​va​ju​ćim re​zul​ta​ti​ma, a
među nji​ma je naj​za​ni​mlji​vi​ji Ne​kro​no​mi​kon Džor​dža Heja (Geor​ge Hay). Isto važi i
za Čejm​ber​so​vo delo: ono što je sta​ri li​sac mu​dro za​dr​žao u sen​ka​ma, po​je​di​ni na​sta​-
vlja​či su po​ku​ša​li da u ce​lo​sti iz​ne​su na sve​tio. Tako je, re​ci​mo, po​me​nu​ti Džejms Bliš
u svo​joj pri​či Više sve​tlo​sti (More Light, 1970) re​kre​i​rao i na​veo či​ta​vu dra​mu Kra​lj
u žu​tom, gra​de​ći smi​sle​ni kon​strukt za​ple​ta od kraj​nje spo​ra​dič​nih de​ta​lja ra​su​tih kroz
te Če​ti​ri pri​če. Pri​tom je na​pra​vio i neke nes​hva​tlji​vo krup​ne oma​ške: re​ci​mo, oba ci​-
ta​ta za koja Čejm​bers de​ci​di​ra​no tvr​di da su iz I čina dra​me, Bliš sme​šta u II čin. U
sva​kom slu​ča​ju, ma ko​li​ko in​tri​gant​ne i me​sti​mič​no do​vi​tlji​ve, ova​kve igra​ri​je slu​že
samo da do​dat​no na​gla​se in​ge​ni​o​znost pri​stu​pa ‘ma​nje je više”, to jest - na​go​ve​štaj je,
u ho​ro​ru, uglav​nom sna​žni​je oru​đe od ek​spli​cit​no​sti, a nje​gov efe​kat je traj​ni​ji.
Čejm​bers je, da​kle, je​dan od pi​o​ni​ra u gra​đe​nju ne​o​mi​to​lo​gi​ja u knji​žev​no​sti stra​-
ve; što će reći, on se nije, po​put svo​jih pret​hod​ni​ka, osla​njao na po​sto​je​će mi​to​ve, le​-
gen​de i fol​klor, nego je, po uzo​ru na njih, uklju​ču​ju​ći tu i iz​ve​sne knji​žev​ne pret​ke,
kre​i​rao sop​stve​nu mi​to​lo​gi​ju. Ovu reč tre​ba ko​ri​sti​ti opre​zno, na​ro​či​to u nje​go​vom
slu​ča​ju, gde su na​go​ve​šta​ji ‘mi​to​lo​gi​je’ to​li​ko op​skur​ni, pa i me​đu​sob​no pro​tiv​reč​ni,
da u po​re​đe​nju s nji​ma čak i di​fu​zni Mit o Ktu​luu (što je ter​min ko​jim je Ogast Der​let
po​ve​zao veći broj po​zni​jih Lav​kraf​to​vih pri​ča) de​lu​je kao ko​he​ren​tan si​stem. Nema
mno​go ko​he​rent​no​sti kod Čejm​ber​sa: gra​div​ni ele​men​ti nje​go​ve ‘mi​to​lo​gi​je’ po​ti​ču od
Em​bro​u​za Bir​sa (Am​bro​se Bi​er​ce), iz či​jih ih je pri​ča Smrt Hal​pi​na Frej​ze​ra, Sta​-
nov​nik Kar​ko​se i Ha​i​ta pa​stir pre​u​zeo.
Tu je, pre sve​ga, Kar​ko​sa: kod Bir​sa, drev​ni grad u ru​še​vi​na​ma, u da​le​koj bu​duć​-
no​sti; grad-gro​blje. Kod Čejm​ber​sa, to je mit​sko me​sto, u dru​gom uni​ver​zu​mu, neka
vr​sta ono​stra​no​sti ili či​sti​li​šta ko​jim lu​ta​ju ukle​te, ne​smi​re​ne duše.
Ha​stur je kod Bir​sa, u pri​či Ha​i​ta pa​stir, bio be​nig​no bo​žan​stvo pa​sti​ra. Kod
Čejm​ber​sa je to samo ime ko​jem nije pri​pi​sa​no ni​ka​kvo stal​no zna​če​nje; naj​ve​ro​vat​ni​-
je ozna​ča​va grad ali mo​žda i zve​zda​nu kon​ste​la​ci​ju, ili oso​bu. U Go​spi od Isa, koja
ina​če nema dru​ge veze sa če​ti​ri pri​če iz mi​to​lo​gi​je Kra​lja u žu​tom, Ha​stur je ime
obič​nog čo​ve​ka, jed​nog od slu​gu dame iz na​slo​va. Ovo ime je ka​sni​je po​zaj​mio Lav​-
kraft u dve uz​gred​ne opa​ske u no​ve​li Šap​tač u tami (The Whi​spe​rer in Dark​ness,
1930), i bio je prvi koji mu je po​da​rio zlo​kob​nu ko​no​ta​ci​ju, mada ni on nije pre​ci​zi​rao
šta se iza tog ime​na kri​je. Od nje​ga ga je pre​u​zeo i znat​no na​do​gra​dio Ogast Der​let,
uči​niv​ši od nje​ga jed​no od pri​sut​ni​jih de​mon​skih bo​žan​sta​va ‘mi​to​sa”, sa epi​te​ti​ma
‘Ne​i​ska​zi​vi’ i ‘Onaj koji se ne srne ime​no​va​ti”, u pri​ča​ma Le​glo zve​zda​nog na​ko​ta
(Lair of the Star Spa​wn, 1932) i Po​vra​tak Ha​stur a (The Re​turn of Ha​stur, 1939).
Hali je, u Bir​so​vim pri​ča​ma Smrt Hal​pi​na Frej​ze​ra i Sta​nov​nik Kar​ko​se, ime ne​-
o​dre​đe​ne (iz​mi​šlje​ne) oso​be, pro​ro​ka či​jim ci​ta​ti​ma one po​či​nju. Kod Čejm​ber​sa,
Hali je ime je​ze​ra od obla​ka.
Kao što se može vi​de​ti, ne​tač​no bi bilo tvr​di​ti da je Čejm​bers svoj mit iz​gra​dio na
Bir​so​vim ple​ći​ma, jer je od nje​ga pre​u​zeo samo ne​ko​li​ko ime​na, pri​tom im sa​svim
me​nja​ju​ći ko​no​ta​ci​je. S dru​ge stra​ne, kao što je Lav​kraft pri​me​tio u pi​smu Klar​ku
Ešto​nu Smi​tu iz juna 1927, „on čak i nad​ma​šu​je Bir​sa, stva​ra​ju​ći je​zi​vu za​le​đi​nu za
svo​ju stra​vu - ne​o​dre​đe​no, uz​ne​mi​ru​ju​će se​ća​nje koje čo​ve​ka na​vo​di na oprez pred
su​vi​še ži​vah​nom upo​tre​bom moći pri​se​ća​nja.”[166]
Mo​glo bi se reći da je Čejm​bers po upo​tre​bi iz​mi​šlje​nih ime​na naj​pri​bli​žni​ji de​-
ka​den​ti​ma: nje​ga ma​nje za​ni​ma zna​če​nje a više zvuč​nost reči i fra​za. On ih upo​tre​blja​-
va sa sve​snom am​bi​va​len​ci​jom kako bi nji​hov uči​nak bio što su​ge​stiv​ni​ji. Tako ovaj
pi​sac, re​ci​mo, ime​ni​ma pre​u​ze​tim od Bir​sa, do​da​je i svo​ja: Ble​da ma​ska, Fan​tom isti​-
ne, Ka​sil​da, Ka​mi​la, Dem​he, Juot, Jian, Na​o​tal​ba, Al​do​nes i dru​ga. Pri tome, neka se
od​no​se na li​ko​ve iz dra​me, a neka - mo​žda na li​ko​ve a mo​žda na me​sta, ili na ne​što
tre​će. Mo​že​mo se slo​ži​ti sa Li​jem Vajn​štaj​nom, koji kaže: ‘Čini se ve​ro​vat​nim da
Čejm​bers nije na umu imao ni​ka​kvu ko​he​rent​nu mi​to​lo​šku struk​tu​ru, niti ika​kav kon​-
kret​ni kon​cept o tome o čemu se radi u dra​mi, osim ne​ko​li​ko već po​me​nu​tih uop​šte​nih
me​sta. Po​put im​pre​si​o​ni​stič​ke sli​ke, ta struk​tu​ra iz​gle​da fino kada se po​sma​tra iz​da​le​-
ka, ali se ras​pa​da ako se osmo​tri iz​bli​za.”[167]
Pi​ta​nje je da li bi Čejm​bers, sa svo​jom skrom​nom za​o​stav​šti​nom, za​tr​pa​nom is​pod
du​bi​o​znog pr​tlja​ga od sko​ro de​ve​de​set pet​pa​rač​kih knji​ga sa​svim dru​gog žan​ra, uop​šte
pre​ži​veo do da​na​šnjih dana da nije bilo Lav​kraf​ta. U svom ese​ju Nat​pri​rod​na stra​va
u knji​žev​no​sti, jed​nom od naj​u​ti​caj​ni​jih na​pi​sa u sve​ko​li​koj isto​ri​ji ho​ror pro​ze, ovaj
pi​sac go​vo​re​ći o Kra​lju u žu​tom is​ti​če nje​gov ‘ne​pa​tvo​ren na​boj stra​ve, uz pre​te​ri​va​-
nja koja su tako ti​pič​na za de​ve​de​se​te go​di​ne de​vet​na​e​stog veka’[168] i za​klju​ču​je:
‘Za ža​lje​nje je, ui​sti​nu, to što Čejm​bers nije da​lje ra​zvi​jao svo​ju sklo​nost ka tom žan​-
ru, jer bi u nje​mu si​gur​no vrlo lako po​stao pri​zna​ti maj​stor.”[169] Ova​kvim opa​ska​ma
u tom uti​caj​nom i če​sto pre​štam​pa​va​nom ese​ju obez​be​dio je traj​no in​te​re​so​va​nje za
ovog pi​sca, a po​zaj​mi​com Ha​stu​ra, od ko​je​ga je da​lje u ‘mi​to​su’ raz​vio Der​let, dao
mu je do​dat​ni, novi ži​vot.
Taj novi ži​vot je, mora se reći, iako ume​re​no za​ni​mljiv i plo​dan, ipak zna​čaj​no
sve​den, na​ro​či​to ako se upo​re​di sa dru​gim kla​si​ci​ma ho​ro​ra koji su stva​ra​li u is​tom
pe​ri​o​du (Ma​ken, Ble​kvud, Džejms…). Neke od zna​čaj​nih an​to​lo​gi​ja ra​do​va po​sve​će​-
nih ame​rič​koj pro​zi stra​ve ne samo što ne sa​dr​že ese​je o Čejm​ber​su, nego se nje​go​vo
ime ne može naći čak ni u nji​ho​vom in​dek​su: to zna​či da se on, čak ni uz​gred, ne po​mi​-
nje u knji​ga​ma kao što su Sa​bla​sni su​mrak: ame​rič​ka nat​pri​rod​na pro​za koju su pri​-
re​di​li Ker, Kro​u​li i Krou (Ho​ward Kerr, J. W. Cro​wley, C. L. Crow, The Ha​un​ted
Dusk: Ame​ri​can Su​per​na​tu​ral Fic​ti​on, 1820-1920, The Uni​ver​si​ty of Geor​gia Press,
At​hens, 1983) i Ame​rič​ka ho​ror pro​za, pri​re​đi​va​ča Bra​ja​na Do​her​ti​ja (Bri​an Doc​her​-
ty, Ame​ri​can Hor​ror Fic​ti​on, The Mac​mil​lan Press Ltd, 1990). O nje​mu, kao što je
već na​ve​de​no, piše Pan​ter u svo​joj pre​vrat​nič​koj stu​di​ji Knji​žev​nost stra​ve (1980) ali
nje​go​vi sled​be​ni​ci, za​do​je​ni mark​si​zmom, froj​di​zmom i fe​mi​ni​zmom, kod ovog pi​sca
nisu na​šli do​volj​no za​ni​mlji​vog ma​te​ri​ja​la za ilu​stro​va​nje svo​jih te​o​ri​ja, pa Čejm​ber​-
sov opus u stu​di​ja​ma po​sve​će​nim got​skoj i ho​ror knji​žev​no​sti prak​tič​no da i nije de​-
talj​ni​je ob​ra​đi​van.
S. T. Džo​ši je re​dak pri​mer isto​ri​ča​ra fan​ta​stič​ne knji​žev​no​sti koji je iš​či​tao sve
Čejm​ber​so​ve ro​ma​ne i pri​če sa za​čud​nim ele​men​ti​ma. U njih spa​da​ju Mi​ste​ri​ja iz​bo​ra
(The Myste​ry of Cho​i​ce, 1897), U po​tra​zi za ne​po​zna​tim (In Se​arch of the Unk​no​wn,
1904), Po​li​ci​ja!!! (Po​li​ce!!!, 1915) i Ubi​ca duša (The Sla​yer of So​uls, 1920), a spo​-
ra​dič​ni fan​ta​stič​ni mo​ti​vi pro​vla​če se još i kroz ove: Tvo​rac me​se​ca (The Ma​ker of
Mo​ons, 1896), Na​la​zač iz​gu​blje​nih oso​ba (The Tra​cer of Lost Per​sons, 1906) i Raj​-
sko drvo (The Tree of He​a​ven, 1907). Svoj esej po​sve​ćen ovom pi​scu on za​klju​ču​je
pre​su​dom da su Čejm​ber​so​ve ‘moći opi​sa i za​mi​sli bile vi​so​kog reda, ali da je bio
pre​vi​še uljulj​kan po​dr​škom ru​lje da bi te moći ko​ri​stio do​sled​no i efi​ka​sno.” Ipak,
„osta​vio nam je neke be​smrt​ne pri​če ho​ro​ra i fan​ta​zi​je, i njih mo​ra​mo str​plji​vo da pro​-
se​je​mo iz go​mi​le sme​ća koje zgra​ža​va svo​jim iz​o​bi​ljem.”[170]
Oma​ži nje​go​vim kre​a​ci​ja​ma ta​ko​đe su za​du​go bili pri​sut​ni pre​te​žno kod dru​go​ra​-
zred​nih, mar​gi​nal​nih pi​sca, kao što su već po​mi​nja​ni Der​let i Lin Kar​ter, ili Me​ri​on
Ci​mer Bre​dli, koja je u svom ro​ma​nu Mač Al​do​ne​sa (Ma​ri​on Zim​mer Bra​dley, The
Sword of Al​do​nes, 1961) za​če​la sagu o po​ro​di​ci Ha​stur. Je​dan od bo​ljih pri​me​ra no​vi​-
je ob​ra​de ‘Kar​ko​sa mi​to​sa’ je​ste pri​ča Kar​la Edvar​da Vag​ne​ra Reka noć​nog sa​nja​nja
(Karl Edward Wag​ner, The Ri​ver of Night s Dre​a​ming, 1981). Ona se može naći u sa​-
svim so​lid​noj an​to​lo​gi​ji ve​ćim de​lom oslo​nje​noj na Čejm​ber​sov ‘mit”, pod na​slo​vom
Ha​stu​rov ci​klus (The Ha​stur Cyc​le, 1983) koju je za Ke​o​si​jum (Cha​o​si​um) pri​re​dio
Ro​bert M. Prajs (Ro​bert M. Pri​ce). Re​fe​ren​ce na svet koji je Čejm​bers na​go​ve​stio po​-
sto​je u pri​ča​ma Čen​dle​ra (Ra​ymond Chan​dler, The King in Yel​low, 1938), u ro​ma​ni​ma
Sil​ver​ber​ga (Ro​bert Sil​ver​berg, Thorns, 1967), Kin​ga (Step​hen King, Thin​ner, 1984)
i dru​gih. Među zna​čaj​nim no​vi​jim an​to​lo​gi​ja​ma vre​di ista​ći Go​di​šnje doba u Kar​ko​si
(A Se​a​son in Car​co​sa, Mi​ska​to​nic Ri​ver Press, 2013) koju je pri​re​dio Džo Pul​ver
(Joe Pul​ver), ina​če ve​li​ki po​sve​će​nik Čejm​ber​su i au​tor više de​se​ti​na pri​ča in​spi​ri​sa​-
nih Kra​ljem u žu​tom i nje​go​vim sve​tom.
Osu​đen na mar​gi​nu i fu​sno​tu, kako iz​gle​da, ovaj pi​sac je ostao po​znat is​klju​či​vo
naj​ve​ćim po​sve​će​ni​ci​ma je​zo​vi​te pro​ze. Zbir​ka Kra​lj u žu​tom je bila do​stup​na za​in​te​-
re​so​va​ni​ma (naj​bo​lje iz​da​nje je Do​ve​ro​vo, The King in Yel​low and Ot​her Hor​ror
Sto​ri​es), ali nije, za ra​zli​ku od go​re​po​me​nu​tih pi​sa​ca, do​bi​la kri​tič​ko iz​da​nje kod pre​-
sti​žnog iz​da​va​ča kao što je, re​ci​mo, Pin​gvin. Ne​što naj​pri​bli​žni​je tome de​si​lo se tek
2014. go​di​ne, kada je S. T. Džo​ši pri​re​dio an​to​lo​gi​ju svih naj​va​žni​jih Čejm​ber​so​vih
pri​ča sa ele​men​ti​ma stra​ve, uklju​ču​ju​ći ne​ko​li​ko od​lo​ma​ka i dva krat​ka ro​ma​na u ce​-
lo​sti, pod za​jed​nič​kim na​slo​vom Žuti znak i dru​ge pri​če: sa​bra​ne ne​o​bič​ne pri​če Ro​-
ber​ta V. Čejm​ber​sa (The Yel​low Sign and Ot​her Sto​ri​es: The Com​ple​te We​ird Ta​les
of Ro​bert W. Cham​bers), za iz​da​va​ča spe​ci​ja​li​zo​va​nog za lav​kraf​tov​sku pro​zu (Cha​o​-
si​um).
Pi​ta​nje je da li bi i do tog iz​da​nja do​šlo da ve​o​ma po​pu​lar​na TV se​ri​ja Pra​vi de​-
tek​tiv (True De​tec​ti​ve, 2014) nije u prvi plan iz​ba​ci​la ovog za​bo​ra​vlje​nog, od​no​sno
ši​ro​koj pu​bli​ci ne​po​zna​tog pi​sca, kroz op​skur​ne re​fe​ren​ce na Kar​ko​su i Žu​tog kra​lja.
Sce​na​ri​sta i tvo​rac ove se​ri​je Ni​ko​las Pi​co​la​to (Ni​co​las Piz​zo​lat​to) u in​ter​vju​i​ma je
ne​pre​kid​no isti​cao Čejm​ber​so​ve pri​če, što je do​ve​lo do na​glog best​se​ler sta​tu​sa nje​-
go​ve zbir​ke, iako su mno​gi mo​žda bili ra​zo​ča​ra​ni ot​kri​ćem kako su te re​fe​ren​ce, u fi​-
na​lu se​ri​je, za​pra​vo bile pro​i​zvolj​ne mi​sti​fi​ka​ci​je bez du​blje ko​no​ta​ci​je. Može se reći
da se Pi​co​la​to po​slu​žio Čejm​ber​som ona​ko kako se, više od sto go​di​na ra​ni​je, Čejm​-
bers po​slu​žio Bir​som: pre​u​zeo je od nje​ga neke le​po​zvu​če​će fra​ze i ime​na, ali ih je
dra​stič​no re​kon​tek​stu​a​li​zo​vao tako da sa izvor​ni​kom više go​to​vo da i ne​ma​ju ni​ka​kve
veze. No, ako je ta se​ri​ja od​go​vor​na za va​skr​se​nje ovih pri​ča, od​no​sno za nji​ho​vo
pre​mi​jer​no ja​vlja​nje na srp​skom, tre​ba joj biti za​hva​lan ba​rem na tome. Naj​bo​lje
među Čejm​ber​so​vim pri​ča​ma sva​ka​ko za​slu​žu​ju da žive i na​dah​nju​ju nove ge​ne​ra​ci​je
či​ta​la​ca.
 BE​LE​ŠKA O PI​SCU

Ro​bert Vi​li​jam Čejm​bers je ro​đen 26. 5. 1865. u Bru​kli​nu, u gra​du Nju​jor​ku, u ugled​-
noj po​ro​di​ci. Otac mu je bio slav​ni advo​kat, a maj​ka di​rek​tan po​to​mak osni​va​ča Pro​-
vi​den​sa, glav​nog gra​da dr​ža​ve Roud Aj​lend, dok je nje​gov brat Vol​ter bio po​zna​ti nju​-
jor​ški ar​hi​tek​ta.
Čejm​bers se ško​lo​vao na Bru​klin​škom po​li​teh​nič​kom in​sti​tu​tu, a za​tim u Pa​ri​zu, u
Ško​li le​pih umet​no​sti i na Aka​de​mi​ji Žu​li​jan, od 1886. do 1893. go​di​ne. U tom pe​ri​o​-
du je iz​la​gao ra​do​ve na Pa​ri​škom sa​lo​nu. Po po​vrat​ku u Nju​jork, ra​dio je kao ilu​stra​-
tor za ča​so​pi​se Lajf, Trut i Vog.
Čejm​bers za​tim po​či​nje da se bavi pi​sa​njem. Naj​pre je pi​sao član​ke koje je sam
ilu​stro​vao i slao no​vi​na​ma i ča​so​pi​si​ma. Prvu pri​ču U La​tin​skoj če​tvr​ti, o ži​vo​tu pa​ri​-
ških stu​de​na​ta, ob​ja​vlju​je 1894. go​di​ne (iako ju je na​pi​sao još 1887). Svo​je naj​zna​-
čaj​ni​je delo, zbir​ku pri​ča Kra​lj u žu​tom, ob​ja​vio je 1895. Pri​če su me​đu​sob​no po​ve​-
za​ne mo​ti​vom ‘ukle​te knji​ge”, dra​me Kra​lj u žu​tom, koja ono​ga ko je pro​či​ta tera u lu​-
di​lo ili u smrt. Ova knji​ga je do​ži​ve​la ve​li​ki uspeh, i Čejm​bers po​či​nje da se bavi is​-
klju​či​vo pi​sa​njem. U žan​ru fan​ta​stič​ne knji​žev​no​sti ob​ja​vlju​je još ne​ko​li​ko zbir​ki pri​-
po​ve​da​ka (Tvo​rac me​se​ca, Mi​ste​ri​ja iz​bo​ra, Raj​sko drvo…), ali ni​jed​na od njih nije
do​sti​gla uspeh Kra​lja u žu​tom. Neka Čejm​ber​so​va dela, kao što su U po​tra​zi za ne​po​-
zna​tim ili Po​li​ci​ja!!! sa​dr​že i ele​men​te na​uč​ne fan​ta​sti​ke. Na​pi​sao je i ne​ko​li​ko knji​ga
za decu. Ka​sni​je se, me​đu​tim, okre​nuo is​klju​či​vo pi​sa​nju lju​bav​nih ro​ma​na, ko​ji​ma je
po​sti​gao ve​li​ku po​pu​lar​nost i do​bro za​ra​đi​vao, po​što su se oni od​lič​no pro​da​va​li
među že​na​ma iz rad​nič​ke kla​se, a mno​gi su u na​stav​ci​ma ob​ja​vlji​va​ni u ča​so​pi​si​ma.
To​kom Pr​vog svet​skog rata, pi​sao je i avan​tu​ri​stič​ke ro​ma​ne i rat​ne pri​če. Čejm​bers je
ob​ja​vio ukup​no osam​de​set se​dam knji​ga.
Imao je raz​no​vr​sna in​te​re​so​va​nja; ba​vio se isto​ri​jom, umet​no​šću, sku​pljao an​tik​ni
na​me​štaj i umet​nič​ka dela, bio ek​spert za ki​ne​ske i ja​pan​ske an​ti​kvi​te​te, pro​vo​dio vre​-
me u pri​ro​di, sku​pljao lep​ti​re i za​la​gao se za oču​va​nje bilj​nog i ži​vo​tinj​skog sve​ta.
Ro​bert Čejm​bers se 1898. go​di​ne ože​nio El​som Von Mo​ler i do​bio jed​nog sina,
Ro​ber​ta, koji se ta​ko​đe ba​vio pi​sa​njem. Ži​ve​li su u Nju​jor​ku, gde su ak​tiv​no uče​stvo​-
va​li u dru​štve​nom ži​vo​tu, a leta su pro​vo​di​li na svom ima​nju Bro​dal​bin, gde je Čejm​-
bers pe​cao, lo​vio, ja​hao i sku​pljao lep​ti​re.
Umro je 16. 12. 1933. go​di​ne, po​sle ne​u​spe​le hi​rur​ške in​ter​ven​ci​je.
1)
Fr.: „Ne ru​gaj​te se lu​đa​ci​ma, nji​ho​vo lu​di​lo samo tra​je duže od na​šeg… U tome je je​di​na ra​-
zli​ka.” - afo​ri​zam iz pa​ri​škog dnev​nog li​sta Go​lo​az (Le Ga​u​lo​i s) iz 1893. Prim. prev. <<<
2)
Go​ver​nors Island, malo ostr​vo iz​me​đu Men​het​na i Bru​kli​na, u vre​me pi​sa​nja i ob​ja​vlji​va​nja
pri​če glav​ni voj​no-ad​mi​ni​stra​tiv​ni cen​tar. Prim. prev. <<<
3)
Dru​go ime za reku Had​son. Prim. prev. <<<
4)
Ekvi​va​lent mi​ni​stra zdra​vlja. Prim. prev. <<<
5)
Je​dan od naj​sta​ri​jih de​lo​va bor​be​nog oklo​pa, štit​nik za pot​ko​le​ni​ce. Prim. prev. <<<
6)
Uli​ca u 7. aron​di​sma​nu, po​zna​ta po umet​ni​ci​ma koji sli​ka​ju na oba​li Sene. Prim. prev. <<<
7)
Dve me​tal​ne plo​če za​ka​če​ne za fa​uld (deo oklo​pa koji se nosi oko po​ja​sa), koje šti​te gor​nji
deo bu​ti​na i pre​po​ne. Prim. prev. <<<
8)
Me​tal​ni štit​ni​ci za bu​ti​ne. Prim. prev. <<<
9)
Za​pa​lje​ne tra​ke tka​ni​ne pre​ma​za​ne ma​šću. Prim. prev. <<<
10)
Knji​go​vod​stve​na knji​ga za vo​đe​nje po​slov​nih evi​den​ci​ja. Prim. prev. <<<
11)
Fr. Grup​no, ma​sov​no. Prim. prev. <<<
12)
Ne​for​mal​ni geo​graf​ski re​gi​on koji obu​hva​ta: Ore​gon, Va​šing​ton, Aj​da​ho, Mon​ta​nu i Va​jo​-
ming, kat​kad i ju​go​i​stoč​nu Alja​sku. Prim. prev. <<<
13)
Ce​re​mo​ni​jal​ni ko​njič​ki puk. Prim. prev. <<<
14)
En​gle​ski na​ziv za hu​sar​sku kr​zne​nu voj​nu kapu. Prim. prev. <<<
15)
U vre​me pi​sa​nja pri​če, po​zna​ti Nju​jor​ški ho​stel za sam​ce. Prim. prev. <<<
16)
Was​hing​ton Arch, tri​jum​fal​na ka​pi​ja u Va​šing​ton par​ku. Prim. prev. <<<
17)
Di​rek​tor-ge​ne​ral ko​lo​ni​je Nova Ho​lan​di​ja (ka​sni​je Nju​jork) do 1664. Prim. prev. <<<
18)
Del​mo​ni​co s - po​zna​ti la​nac nju​jor​ških re​sto​ra​na. Prim. prev. <<<
19)
Bat​te​ry - ju​žni špic ostr​va Men​hetn. Prim. prev. <<<
20)
 Ge​ne​ral na stra​ni Uni​je u toku Ame​rič​kog gra​đan​skog rata, od 1883. vr​hov​ni ko​man​dant
voj​ske SAD. Prim. prev. <<<
21)
Cas​tle Wil​li​ams - kru​žno utvr​đe​nje na Gu​ve​mer​skom ostr​vu. Prim. prev. <<<
22)
Re​la​tiv​no mali rat​ni bro​do​vi opre​mlje​ni ve​li​kim to​po​vi​ma. Prim. prev. <<<
23)
Brod sa „klju​nom” na pram​cu za za​bi​ja​nje u dru​ge bro​do​ve, tzv. klju​nov udar. Prim. prev.
<<<
24)
Je​ze​ro Rejndžli (Ran​ge​ley Lake) u dr​ža​vi Mejn. Prim. prev. <<<
25)
Ko​lo​dij - gu​sti ras​tvor koji se ko​ri​sti kao hi​rur​ški pre​maz. Prim. prev. <<<
26)
She​eps​he​ad Bay - za​liv koji raz​dva​ja kop​ne​ni deo Bru​kli​na od istoč​nog dela Koni Aj​len​da.
Prim. prev. <<<
27)
Na​u​ka o gr​bo​vi​ma. Prim. prev. <<<
28)
Mi​sli se na Va​šing​to​nov sla​vo​luk. Prim. prev. <<<
29)
Re​šet​ka​sta po​mič​na vra​ta na utvr​đe​nji​ma. Prim. prev. <<<
30)
Štap na koji se sli​ka​ri na​sla​nja​ju da bi im ruka bila mir​na. Prim. prev. <<<
31)
U grč​koj mi​to​lo​gi​ji su Suđa je (gr.: Moj​re) bo​gi​nje koje odre​đu​ju čo​ve​ko​vu sud​bi​nu. Naj​sta​-
ri​ja od tri se​stre po​či​nje da pre​de nit ži​vo​ta, tj. odre​đu​je ro​đe​nje, sred​nja is​pre​da nit, tj. čuva
ži​vot, a naj​mla​đa pre​ki​da nit - odre​đu​je smrt. Prim, prev. <<<
32)
U grč​koj mi​to​lo​gi​ji kći krit​skog kra​lja Mi​no​ja koja je Te​ze​ju po​mo​gla da iza​đe iz la​vi​rin​ta
tako što mu je dala klup​ko kon​ca. Prim. prev. <<<
33)
Sa​lon (Pa​ri​ški sa​lon) bio je zva​nič​na izlo​žba Aka​de​mi​je le​pih umet​no​sti u Pa​ri​zu, prvi put
odr​ža​na 1725. U go​di​na​ma iz​me​đu 1748. i 1890. ovo je bio naj​zna​čaj​ni​ji umet​nič​ki do​ga​đaj
u za​pad​nom sve​tu. Prim. prev. <<<
34)
Mi​sli se na Aka​de​mi​ju le​pih umet​no​sti u Pa​ri​zu. Prim. prev. <<<
35)
Šarl-Fran​soa Guno (1818-1893), fran​cu​ski kom​po​zi​tor. Misa Sve​te Ce​ci​li​je, prvi put iz​ve​de​-
na u Pa​ri​zu 1855. go​di​ne, delo je koje je skre​nu​lo pa​žnju jav​no​sti na nje​ga. Prim. prev.
<<<
36)
Fr.: Čast mi je, go​spo​đo. Prim. prev. <<<
37)
Fr.: U do​bar čas! Prim. Prev. <<<
38)
Sta​rin​ski mu​zič​ki in​stru​ment, kla​vi​čem​ba​lo. Prim. prev. <<<
39)
Stih iz pe​sme An​drea del Sar​to en​gle​skog vik​to​ri​jan​skog pe​sni​ka Ro​ber​ta Bra​u​nin​ga (1812-
1889). Prim. prev. <<<
40)
Vr​sta šle​ma koji su sre​di​nom 16. i po​čet​kom 17. veka ko​ri​sti​li špan​ski is​tra​ži​va​či i kon​ki​sta​-
do​ri. Kako Ser​van​tes opi​su​je u Don Ki​ho​tu, glav​ni ju​nak nosi pre​pra​vlje​ni mo​ri​on. Prim.
prev. <<<
41)
Jed​na od ru​ba​i​ja per​sij​skog pe​sni​ka Oma​ra Ha​ja​ma, koje je Edvard Fic​dže​rald pre​veo na
en​gle​ski jezk sre​di​nom 19. veka. Prim. prev. <<<
42)
Psal​mi Da​vi​do​vi, 104, 22. Prim. prev. <<<
43)
Cr​kve​nim oči​ma se na​zi​va​ju uti​caj​ni te​o​lo​zi ra​no​hri​šćan​ske cr​kve. Prim. prev. <<<
44)
San​tim je sto​ti deo fran​ka. Prim. prev. <<<
45)
Sti​ho​vi iz pe​sme Ro​ber​ta Bra​u​nin​ga Gore u vili - dole u gra​du (Up at the Vil​la - Down in
the City). Prim. prev. <<<
46)
Mi​sli se na Tri​jum​fal​nu ka​pi​ju u Pa​ri​zu. Prim. prev. <<<
47)
Stro​fa iz pe​sme Bli​sa Kar​man’a (Bliss Car​man, 1861-1929), ame​rič​kog pe​sni​ka ka​nad​skog
po​re​kla. Prim. prev. <<<
48)
Ra​no​hri​šćan​ska sve​ti​telj​ka i mu​če​ni​ca s po​čet​ka 3. veka, za​štit​ni​ca mu​zi​ča​ra. Prim. prev.
<<<
49)
Co​u​tri​er Fran​ga​i s, ilu​stro​va​ni sa​ti​rič​ni pa​ri​ški ne​delj​nik koji je iz​la​zio od 1884. do 1913.
Prim. prev. <<<
50)
Vr​sta cr​nog vina koje se pro​i​zvo​di u oko​li​ni gra​da Mar​ša​le na Si​ci​li​ji. Prim. prev. <<<
51)
Sul​cer Park i El​do​ra​do bili su u vre​me pi​sa​nja pri​če ko​mer​ci​jal​ni par​ko​vi u Nju​jor​ku sa
mno​štvom sa​dr​ža​ja za za​ba​vu; Koni Aj​lend je po​lu​o​str​vo na Atlant​skom oke​a​nu, na jugu
Bru​kli​na, ta​ko​đe po​zna​to po luna-par​ko​vi​ma i dru​gim objek​ti​ma za​bav​nog ka​rak​te​ra. Prim.
prev. <<<
52)
Pun na​ziv: Peti kra​ljev​ski ir​ski lan​se​ri (The 5th Ro​yal Irish Lan​cers) - ko​njič​ki puk Bri​tan​-
 ske ar​mi​je koji je po​sto​jao od 1689. do 1922. Prim. prev. <<<
53)
Egi​pat​ski usta​nak je 1882. go​di​ne do​veo do bit​ke kod Tel-el-Ke​bi​ra u ko​joj su bri​tan​ske tru​-
pe po​be​di​le egi​pat​sku voj​sku. Prim. prev. <<<
54)
Cock​ney - di​ja​le​kat (za​pra​vo so​ci​o​le​kat) rad​nič​ke kla​se istoč​nog dela Lon​do​na. Prim. prev.
<<<
55)
Pre na​no​še​nja boje, plat​no se prvo fik​si​ra tut​ka​lom ili ne​kom dru​gom pre​pa​ra​tu​rom. Prim.
prev. <<<
56)
Toni Pa​stor (1837-1908) - im​pre​sa​rio, iz​vo​đač i vla​snik po​zo​ri​šta, otac ame​rič​kog vo​dvi​lja.
Prim. prev. <<<
57)
Vr​sta cr​nog vina slič​na vinu iz obla​sti Bor​do u Fran​cu​skoj. Prim. prev. <<<
58)
Deo grad​ske če​tvr​ti Men​hetn u Nju​jor​ku. Prim. prev. <<<
59)
Ma​vri - isla​mi​zo​va​ni sta​nov​ni​ci se​ve​me Afri​ke koji su u 8. veku osvo​ji​li i na​se​li​li Pi​ri​nej​sko
po​lu​o​str​vo, Si​ci​li​ju i Mal​tu i vla​da​li tim obla​sti​ma do kra​ja 15. veka. Ma​var​ska tra​di​ci​ja i
umet​nost osta​le su upam​će​ne po bo​ga​toj i ra​sko​šnoj or​na​men​ti​ci. Prim. prev. <<<
60)
U Ba​te​ri par​ku (Bat​te​ry Park), na ju​žnom kra​ju ostr​va Men​hetn, u vre​me pi​sa​nja pri​če tek
je bio otvo​ren Nju​jor​ški akva​ri​jum, koji je ka​sni​je pre​se​ljen u Bru​klin, gde se i da​nas na​la​zi.
Prim. prev. <<<
61)
Is (Ys) - mit​ski grad koji se na​la​zio na oba​la​ma Bre​ta​nje, po le​gen​di gaje pro​gu​tao oke​an.
Prim. prev. <<<
62)
Fr.: Ali meni se čini Da pro​gu​ta me jaza Gde se, He​ra​klit kaza,
Isti​na kri​je u tmi​ni. <<<
63)
Sta​ri za​vet, Pri​če So​lo​mo​no​ve, 30, 18 (pre​veo Đura Da​ni​čić), Glas cr​kve, 2005. <<<
64)
Ker​se​lek (Ker​se​lec) - gra​dić u de​part​ma​nu Fi​ni​ster isto​rij​ske po​kra​ji​ne Bre​ta​nje, u se​ve​ro​za​-
pad​nom delu Fran​cu​ske. Prim. prev. <<<
65)
Fr.: pi​qu​e​ur - psar, lo​vac na ko​nju koji upra​vlja psi​ma ili ja​hač koji obu​ča​va ko​nje. Prim.
prev. <<<
66)
Fr.: uč​ti​vost, lju​ba​znost. Prim. prev. <<<
67)
Lu garu (loup ga​rou) - čo​vek koji se pre​tva​ra u vuka, fran​cu​ska ver​zi​ja le​gen​de o vu​ko​dla​-
 ku;Va​tre​na Žana - Žana od Flan​der​sa (1295-1374), voj​vot​ki​nja Bre​ta​nje, upam​će​na po že​-
sto​koj bor​bi koju je vo​di​la za od​bra​nu pra​va svog muža, voj​vo​de, to​kom bre​ton​skog rata za
na​sled​stvo (1341- 1364). Prim. prev. <<<
68)
Ru​ba​i​ja Oma​ra Ha​ja​ma, pre​ma pre​pe​vu Edvar​da Fic​dže​ral​da. Prim. prev. <<<
69)
Stro​fa iz pe​sme Pola Ver​le​na Sa sor​di​nom, pre​veo Da​ni​lo Kiš (Pe​sme, Beo​grad: Rad,
1969.) <<<
70)
Fr.: Ja pe​smu pe​vam pri​ro​di u čast,
Noć​ne zve​zde, suze u ju​tar​nji čas,
Za​la​ske sun​ca na da​le​kom ho​ri​zon​tu,
Nebo što srcu šap​će o su​tra​šnjem ži​vo​tu!
<<<
71)
Ru​ba​i​ja Oma​ra Ha​ja​ma, pre​ma pre​pe​vu Edvar​da Fic​dže​ral​da. Prim. prev. <<<
72)
Qu​ar​ti​er la​tin - grad​ska če​tvrt u Pa​ri​zu koja se pro​sti​re kroz 5. i 6. Aron​di​sman u ko​joj se
na​la​zi uni​ver​zi​tet Sor​bo​na. Ime je do​bi​la po la​tin​skom je​zi​ku koji se još od sred​njeg veka
go​vo​rio na uni​ver​zi​te​tu, a po​zna​ta je kao glav​no pre​bi​va​li​šte stu​de​na​ta i ste​ci​šte noć​nog ži​-
vo​ta mla​dih. Prim. prev. <<<
73)
Bit​ka u gra​du Se​da​nu na se​ve​ru Fran​cu​ske vo​di​la se 1. sep​tem​bra 1870. go​di​ne to​kom
Fran​cu​sko-pru​skog rata (1870-1871). Rad​nja ove pri​če od​vi​ja se to​kom op​sa​de Pa​ri​za koja
je do​ve​la do po​ra​za Fran​cu​ske u ovom ratu. Prim. prev. <<<
74)
Fr.: Do​bro veče. Prim. prev. <<<
75)
Fr.: To si ti, Žorž? Prim. prev. <<<
76)
Fr.: dru​že moj. Prim. prev. <<<
77)
Reka u Fran​cu​skoj, de​sna pri​to​ka Sene. Prim. prev. <<<
78)
Fr.: Ži​veo za​hvat oca Fra​nje! - „Za​hvat oca Fra​nje” je dže​pa​ro​ška teh​ni​ka koja je bila po​-
zna​ta u dru​goj po​lo​vi​ni 19. veka, a sa​sto​ja​la se iz toga da je​dan od lo​po​va pri​đe žr​tvi i poč​ne
daje za​go​va​ra, dok se dru​gi pri​kra​de ot​po​za​di, na​mak​ne joj oko vra​ta omču od ko​nop​ca ili
ka​i​ša i poč​ne daje davi po​di​žu​ći je uz sebe, i na taj na​čin omo​gu​ći pr​vom lo​po​vu da pre​tre​se
i po​kra​de žr​tvu. Prim prev. <<<
79)
Fr.: „Na oruž​je!
For​mi​raj​te ba​ta​ljo​ne!
Mar​ši​raj​mo! Mar​ši​raj​mo!” - re​fren Mar​se​lje​ze, fran​cu​ske na​ci​o​nal​ne him​ne koja je na​pi​-
 sa​na i kom​po​no​va​na 1792. go​di​ne to​kom fran​cu​skih re​vo​lu​ci​o​nar​nih ra​to​va. Prim. prev.
<<<
80)
Fr.: Chas​se-pot - spo​ro​met​na pu​ška ostra​gu​ša, zva​nič​no oruž​je fran​cu​ske ar​mi​i​je na kra​ju
Dru​gog car​stva i po​čet​ku Tre​će re​pu​bli​ke, uve​de​na u upo​tre​bu 1866. go​di​ne kad je za​me​ni​la
pret​hod​ni mo​del koji se pu​nio spre​da. Prim. prev. <<<
81)
Fr.: Ži​ve​la Fran​cu​ska! Ži​ve​la Ame​ri​ka! Ži​ve​la na​ci​ja! Prim. prev. <<<
82)
Ukra​sni is​pust sa re​lje​fom na gra​đe​vi​ni, obič​no is​pod kro​va ili iz​nad pro​zo​ra i vra​ta; de​ko​ra​-
tiv​ni ve​nac na vrhu stu​ba. Prim. prev. <<<
83)
Fr.: Do​bri​či​no, jesi li mi još drug? Prim. prev. <<<
84)
Mi​lo​srd​ne se​stre sve​tog Kr​sta - ri​mo​ka​to​lič​ki žen​ski red (kon​gre​ga​ci​ja), osno​van 1844. go​di​-
ne, a i da​nas po​sto​ji i ak​ti​van je. De​lat​nost Mi​lo​srd​nih se​sta​ra naj​ve​ćim de​lom je (bila)
usme​re​na na zdrav​stve​nu negu si​ro​ma​šnih i ra​nje​ni​ka u ra​to​vi​ma. Prim. prev. <<<
85)
Vr​sta lake ko​nji​ce ta​tar​skog po​re​kla, naj​pre uve​de​na u Polj​skoj u 18. veku. Ko​nja​ni​ci - ula​ni
- bili su na​o​ru​ža​ni ko​plji​ma, sa​blja​ma i ka​sni​je ka​ra​bi​ni​ma. To​kom 19. veka, pru​ska, au​strij​-
ska i ru​ska voj​ska ima​le su ulan​ske odre​de. Prim. prev. <<<
86)
Ta​ko​đe vr​sta lake ko​nji​ce, po​re​klom iz Ma​đar​ske; na​sta​la je u 15. veku, i ubr​zo se nje​na
upo​tre​ba ra​ši​ri​la na ve​li​ki broj evrop​skih ze​ma​lja, a od 18. veka se ko​ri​sti i u La​tin​skoj
Ame​ri​ci. Prim. prev. <<<
87)
Gra​dić u pa​ri​škom re​gi​o​nu. Prim. prev. <<<
88)
Fr.: Go​to​vi smo! Go​to​vi smo! Prim. prev. <<<
89)
Sti​ho​vi ro​man​se iz ope​re ko​mik Ari​o​dant fran​cu​skog kom​po​zi​to​ra Etje​na Me​u​la. Prim.
prev. <<<
90)
Fr.: uglav​nom. Prim. prev. <<<
91)
Fr.: od​no​sno. Prim. prev. <<<
92)
Fr.: više ili ma​nje. Prim. prev. <<<
93)
Fr.: Bože moj! Prim. prev. <<<
94)
Fr.: To ho​ćeš! Ne​va​lja​li​ce! Prim. prev. <<<
95)
 Fr.:. Ali. Prim. prev. <<<
96)
Fr.: To nije bilo tako stra​šno. Prim. prev. <<<
97)
Fr.: ozbi​ljan. Prim. prev. <<<
98)
Fr.: mu​šte​ri​je. Prim. prev. <<<
99)
Fr.: (bo​lji) pan​si​on. Prim. prev. <<<
100)
Fr.: ne po​sto​ji. Prim. prev. <<<
101)
Fr.: Su​tra, Va​len​tin! Prim. prev. <<<
102)
Jed​na od naj​po​zna​ti​jih rob​nih kuća u Pa​ri​zu. Prim. prev. <<<
103)
Le Pe​tit Jo​ur​nal - dnev​ne no​vi​ne koje su iz​la​zi​le u Pa​ri​zu u du​goj po​lo​vi​ni 19. i pr​voj po​lo​-
vi​ni 20. veka. Prim. prev. <<<
104)
Fr.: sr​da​čan spo​ra​zum. Prim. prev. <<<
105)
Pu​to​pi​sni vo​di​či iz 19. veka koji su ime do​bi​li po iz​da​va​ču Kar​lu Be​de​ke​ru i to ime je ka​sni​-
je pri​hva​će​no kao op​šti na​ziv za ta​kve pu​bli​ka​ci​je. Prim. prev. <<<
106)
Fran​cu​ski sli​kar i va​jar, je​dan od po​sled​njih pred​stav​ni​ka aka​de​mi​zma, i pro​fe​sor na Aka​de​-
mi​ji Žu​li​jan i u Ško​li le​pih umet​no​sti (1838-1921). Prim. prev. <<<
107)
Fran​cu​ski sli​kar aka​de​mi​sta i tra​di​ci​o​na​li​sta, sli​kao je mi​to​lo​ške teme u mo​der​nim in​ter​pre​ta​-
ci​ja​ma, sa na​gla​skom na žen​skom telu (1805-1925). Prim. prev. <<<
108)
Po​zna​ti fran​cu​ski sli​kar i uči​te​lj sli​ka​nja, naj​vi​še upam​ćen po por​tre​ti​ma (1837-1917). Prim.
prev. <<<
109)
Vr​sta bilj​ke. Prim. prev. <<<
110)
Fr: moj ka​pe​ta​ne. Prim. prev. <<<
111)
Fr.: do​vi​đe​nja. Prim. prev. <<<
112)
Fr.: da​kle. Prim. prev. <<<
113)
Fr.: no​vaj​li​ja. Prim. prev. <<<
114)
 Fran​cu​ski sli​ka​ri s kra​ja 19. i po​čet​ka 20. veka. Prim. prev. <<<
115)
Fr.: po​ma​lo bez op​te​re​će​nja. Prim. prev. <<<
116)
Bi​blij​ska lič​nost; žena kra​lja Aha​ba i zla i su​ro​va kra​lji​ca. Prim. prev. <<<
117)
Po​pu​lar​na ope​re​ta fan​cu​skog kom​po​zi​to​ra Ed​mo​na Odra​na (1840-1901). Prim. prev. <<<
118)
Fr.: mali moj. Prim. prev <<<
119)
Fr.: sjaj. Prim. prev <<<
120)
Fr.: Go​spa od po​lja. Prim. prev. <<<
121)
Mu​zej i ma​u​zo​lej u kom se na​la​zi telo Na​po​le​o​na I Bo​na​par​te. Prim. prev. <<<
122)
Fr.: za​i​sta. Prim. Prev. <<<
123)
Fr.: Za​tvo​re​no! Za​tvo​re​no! Prim. prev. <<<
124)
Fr.: de​čak Prim. prev. <<<
125)
Vr​sta krem-supe sa ostri​ga​ma. Prim. prev. <<<
126)
Ko​mič​no po​zo​ri​šte u Pa​ri​zu. Prim. prev. <<<
127)
No​u​ve​au Ci​rque ili novi cir​kus je vr​sta pred​sta​ve u ko​joj je odre​đe​na tema ili pri​ča pri​ka​za​-
na po​mo​ću tra​di​ci​o​nal​nih cir​ku​skih ve​šti​na. Prim. prev. <<<
128)
Fr. Čaša piva. Prim. prev. <<<
129)
Fr.: Ne znam. Prim. prev. <<<
130)
Vr​sta pro​vid​nog sa​pu​na koji se u En​gle​skoj pro​i​zvo​di od 1807. sve do da​nas i sma​tra se da
pred​sta​vlja prvu re​gi​stro​va​nu rob​nu mar​ku u isto​ri​ji. Prim. prev. <<<
131)
Fr.: kao po​zna​va​lac. Prim. prev. <<<
132)
Fr.: do​ru​čak. Prim. prev. <<<
133)
Fr.: mle​ka​ra. Prim. prev. <<<
134)
Ci​tat iz dra​me Sin di​vlji​ne (Der Sohn der Wild​nis) Fri​dri​ha Hal​ma, au​strij​skog pi​sca. Ceo
 ci​tat gla​si: „Dve duše sa samo jed​nom mi​šlju, dva srca koja ku​ca​ju kao jed​no.” Prim. prev.
<<<
135)
Fr.: Zdra​vo, ma​dam! Zdra​vo, me​sje! Prim. prev. <<<
136)
Fr.: Bože! Kako je lep! Prim. prev. <<<
137)
Fr.: Ma stvar​no iz​gle​da​ju kao da hoće. Prim. prev. <<<
138)
Jed​na od ru​ba​i​ja per​sij​skog pe​sni​ka Oma​ra Ha​ja​ma u pre​vo​du Saf​vet-bega Ba​ša​gi​ća (1870-
1934), bo​san​sko​her​ce​go​vač​kog pe​sni​ka i ori​jen​ta​li​ste. Prim, prev. <<<
139)
Pe​sma A opet, lju​bav (Eros d’aute) Te​o​do​ra Vra​ti​sla​va (1871-1933), bri​tan​skog pe​sni​ka.
Prim. prev. <<<
140)
Gi​stav Bu​lan​žer i Žil Žo​zef Le​fevr; fran​cu​ski sli​ka​ri uči​te​lji sli​ka​nja s kra​ja 19. i po​čet​ka 20.
veka. Prim. prev. <<<
141)
Fr.: mas​si​er; oso​ba koja u ate​ljeu sku​plja pri​lo​ge i bri​ne se o za​jed​nič​kim tro​ško​vi​ma. Prim.
prev. <<<
142)
Fr.: Še​šir! Še​šir! Prim. prev. <<<
143)
Fr.: A ja? Prim. prev. <<<
144)
Do su​tra, lepi mla​di​ću! Prim. prev. <<<
145)
Fr.: blud​ni sin. Prim. prev. <<<
146)
Fr.: bur​žuj, gra​đa​nin. Prim. prev. <<<
147)
Prix de Rome; sti​pen​di​ja koja se do​de​lji​va​la stu​den​ti​ma umet​no​sti. Prim. prev. <<<
148)
Fr.: Bože! Prim. prev. <<<
149)
Fr.: dama. Prim. prev. <<<
150)
Fr.: male čaše. Prim. prev. <<<
151)
Fr.: Vi​diš, tra​že ženu! Prim. prev. <<<
152)
Fr.: svet​ko​vi​na. Prim. prev. <<<
153)
 Fr.: na​poj​ni​ca. Prim. prev. <<<
154)
Fran​cu​ski sleng za nov​čić male vred​no​sti (od lat.: sol​di​us; vr​sta rim​skog zlat​nog nov​ca).
Prim. prev. <<<
155)
Fr.: Za ime boga! Prim. prev. <<<
156)
Fr.: bože bože. Prim. prev. <<<
157)
Pi​kar​ski ro​man koji je na​pi​sao Alan-Rene Le​šaž, ob​ja​vljen iz​me​đu 1715. i 1735. god. Prim.
prev. <<<
158)
Fran​cu​ski na​ziv za ženu iz rad​nič​ke kla​se. Reč je iz​ve​de​na od reči gris (sivo) koja se od​no​si
na jef​ti​nu tka​ni​nu od koje su bile sa​ši​ve​ne nji​ho​ve ha​lji​ne i na​sta​la je u 17. veku. Ka​sni​je
ovaj na​ziv ozna​ča​va ko​ket​ne mla​de žene iz ni​žeg sta​le​ža, žene-bo​e​me, koje su bile bli​ske sa
sli​ka​ri​ma i če​sto im po​zi​ra​le kao mo​de​li. Prim. prev. <<<
159)
Pont au Chan​ge u Pa​ri​zu ime je do​bio po zla​ta​ri​ma i me​nja​či​ma nov​ca koji su svo​je rad​nje
u 12. veku dr​ža​li na ovom mo​stu. Most koji da​nas po​sto​ji iz​gra​đen je na is​tom me​stu u vre​-
me vla​da​vi​ne Na​po​le​o​na III. Prim. prev. <<<
160)
H. P. Lo​ve​craft, Se​lec​ted Let​ters, Vo​lu​me II, Ark​ham Ho​u​se, Sauk City, 1968, str, 148.
<<<
161)
E. F. Ble​i​ler, In​tro​duc​ti​on to the Do​ver Edi​ti​on in R. W. Chum​bers, The King In Yel​low and
Ot​her Hor​ror Sto​ri​es, Do​ver Pu​bli​ca​ti​ons, New York, 1970, str. vii. <<<
162)
ibid, str. xi. <<<
163)
Da​vid Pun​ter, The Li​te​ra​tu​re of Ter​ror, Vol. 2 (Up​da​ted), Long​man, Lon​don, 1996. str. 37.
<<<
164)
Nav. pre​ma: Lee We​in​ste​in, Cham​bers and The King in Yel​low, in Dar​rell Sc​hwe​it​zer, Di​-
sco​ve​ring Clas​sic Hor​ror Fic​ti​on I, Star​mont Ho​u​se Inc, 1992, str. 58. <<<
165)
H. F. Lav​kraft, pi​smo Džejm​su Bli​šu, nav. pre​ma: S. T. Jos​hi and Da​vid Sc​hultz, An H. P.
Lo​ve​craft En​cyc​lo​pe​dia, Hip​po​cam​pus Press, New York, 2001, str. 187. <<<
166)
H. P. Lo​ve​craft, Se​lec​ted Let​ters, ibid, str. 148. <<<
167)
Lee We​in​ste​in, ibid, str. 68. <<<
168)
H. F. Lav​kraft, Nat​pri​rod​na stra​va u knji​žev​no​sti, u: H. F. Lav​kraft, Slu​čaj Čarl​sa Dek​ste​ra
 Vor​da, BIGZ, Beo​grad, 1990, str. 184. <<<
169)
Lav​kraft, ibid, str. 184. <<<
170)
S. T. Jos​hi Ro​bert W. Cham​bers: The Bo​he​mi​an We​ird Tale in Jos​hi, The Evo​lu​ti​on of the
We​ird Tale, Hip​po​cam​pus Press, New York, 2004, str. 25. <<<