Лексикологија 1

домаћи задатак

Личка капа је саставни и најбитнији део личке народне ношње. Личка капа се зове
још и кићанка, због свилених реса или кита, које имају украсну функцију.
Носи симболику и дух косовског завета и видовданског предања. То се види по
следећим деловима и њиховим односима. Основа капе је кружна и увек је црне боје.
Асоцира на тугу и жалост због пораза Срба на Косову на Видовдан 1389. године и пада
српског царства. Ова боја уједно показује и дивљење, славу и поштовање према косовским
јунацима. Горњи темени део капе је од црвене чоје. Симболише њихову крв проливену за
одбрану части и слободе, народа, вере, отаџбине и државе, од турског освајача, пљачкаша
и насилника. Са задње стране капе налази се девет дугих кићанки од црне свиле. Оне, пак,
имају двоструку симболику. С једне стране, симболизују деветорицу Југовића, а с друге
сликовито симболизују пут који је део нашег народа прешао од Косова до Лике измичући
се турском ропству, пљачки и терору. Што је овај пут миграције пред турским насиљем од
Косова и Старе Србије као матице до тадашње српске царевине био дужи, то су и ове
кићанке биле дуже. Тако на пример, кићанке капе народне ношње Срба са Купреса или
Гламоча су нешто краће у односу на ове са личких капа јер је и њихов пут насилних
миграција од Старе Србије и Косова до наведених простора краћи.
Стара, односно предачка уверења и схватања у Срба су подразумевала да је капа
једна врста амајлије, те да као таква штити онога ко је носи.

кићанка ж. (дат. -нци; ген. мн. -нки) 1. свежањ, кита памучних, вунених, свилених и
сличних конаца спојених на једном крају који служе као украс: капа с кићанком, узда са
кићанкама. 2. гушћи прамен длаке или перја на репу или испод гуше неких животиња.

Речник српскога језика, измењено и поправљено издање, Матица српска, Нови Сад (2011)

— Дуго скрлетно покривало хата, а дебеле златне кићанке готово се повлаче по земљи.
Шен. фиг. Жути и црвени кукурузи већ зру испод густе суве свиле под кићанкама. ЛМС
1949.

Катарина Вуковић, 2016/1202