pesma ima naslov krvava bajka zato

sto je zlocin o kome pesnikinja peva

prosto neverovatan,a izvrsen je
sredinom 20 veka u evropi kaja se
ponosi svojom bogatom kulturnom
tradicijom i naucnim progresom.U
zelji da svemu tome prida prizvuk
neverovatnog,fantastickog,a opet
moguceg i opsteljudskog,koje ostaje
da se prica mladima u stilu
bajke.Desanka Maksimovic tako i
zapocinje svoje delo:
bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom balkanu.....

Vreme kao da je izbrisalo pamcenje

o nazivu zemlje u kojoj se tacno to
dogodilo.To uostalom kao da i nije
vazno.Vazno je da se to istinski
dogodilo i da je to bilo "u nekoj
zemlji"da je to "zemlja seljaka"i da
je ta zemlja na Balkanu.Naziv zemlje
se podrazumeva-Srbija

sta se tacno dogodilo u toj "zemlji

seljaka "
dogodio se najveci zlocin,zlocin nad
zlocinima-"krvavA bajka"
UMRLA JE MUCENICKOM
SMRCU CETA djaka u istom danu

to je vazno ,jedino sto je vazno i za

onoga koji slusa"krvavu bajku"i za
onoga koji pripoveda:djaci su
isterani iz ucionice i odvedeni na
streljabnje,da se vise niko i nikada
ne vrati.A po svemu su bili isti o
godini rodjenja,po skolskim
obavezama, po svecanostima na koje
su vodjeni , po bolestima od kojih su
pelcovamni,po snovima i nadama i
po danu ili trenutku kada su umrli.U
tome i jeste tragika o kojoj peva
pesnikinja.Niti su bili borci , niti
ljudi koji kuju zavere i misle na
neciju smrt.Oni su jednostavno bili
djaci koji sede u klupama I
RESAVAJU NEKE zadatke.Kao i
svi drugi djaci imali su ocene,svoje
sbnove i djacke tajner UNI
POLETA I VERE U BuduCnost,u
ljudsku srecu i dobrotu:imali su
mnostvo planova koje su postavljali
[pred sebe

i cinilo se svakom da ce dugo da ce

vrlo dugo trcati ispod svoda plava
dok sve Zadatke NA svetu ne
posvrsava.......

tako su sanjarili oni koji su verovali

u sebe u svoje svetle snove i zlatne
ideale nimalo svesni da im se blizi
skori kraj i da ce ostati svetle snove i
stranama kamene citanke kao
najveci i jedini junaci "krvave
bajke",A kad je dosao trenutak
pogibije,desilo se ono o cemu pre
toga niko nije mastao.I AKO je
dosao trenutak pogibije desilo se ono
o cemu pre toga niko nije
mastao,.IAko jos decaci i devojcice
bez panike i straha "uzeli se za
ruke" i "na streljanje posli
mirno,PRIBRANO KAO DA SMRT
NJE NISTA.tO UZIMANJE za ruku
simbolise drugarsko bratsko i
solidarnio ponasanje i poslednju
zalju svih njih:da zavrse onako kako
su i ziveli u svenu bliski jednaki
slozni pa i onda kada se zauvek
odlazi i ostavlja ovozemaljski zivot!
eto ,iz tih razloga je doslo do
promene u stihovima koji se
ponavljaju,Prvi i drugi put pesnik
istice:
...umrla je MUCENICKOM smrcu 
ceta djaka 
u ISTOM danu
u 3 ponavljanju doslo je do
promene ,pa strogfa glasi
........umrla je JUNACKOM smrcu
ceta djaka 
u ISTOM danu

BIOGRAFIJA
Desanka Maksimović je rođena 16.
maja 1898. u selu Rabrovici, u
okolini Valjeva.Otac joj je bio
učitelj.Osnovnu školu i gimnaziju
završila je u Brankovini i
Valjevu.Posle Prvog svetskog rata
upisuje se na Filozofski fakultet u
Beogradu gde studira svetsku
književnost,opštu i istoriju
umetnosti.Kada je 1923. god.
diplomirala postavljena je za
suplenta u III ženskoj gimnaziji u
Beogradu.Jednu godinu je provela
na usavršavanju u Parizu kao
stipendist francuske vlade.Kratko
radi u učiteljskoj školi u Dubrovniku
i onda prelazi u Beograd gde kao
profesor radi u I ženskoj
gimnaziji.Početkom Drugog svetskog
rata dobija penziju,ali se u službu
vraća 1944. i u istoj školi ostaje do
konačnog penzionisanja, 1953.
11. februara 1993. godine stalo je
srce Desanke Maksimović,
najprostranije i najplemenitije srce
za koje se na ovim našim prostorima
zna.Srce, neštedimice poklanjano
svima, nije se trošilo, već se širilo i
bogatilo od toga davanja.Bivalo je
prostranije i pristupačnije za sve.To
srce, glavni junak poezije Desanke
Maksimović, odselilo se u večnost
narodnog pamćenja, u samo središte
srpskog jezika.