Словенија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацијуИди на претрагу

Република Словенија
Republika Slovenija  (словеначки)

Застава

Грб

Химна: Здравица
(словен. Zdravljica)

МЕНИ

0:00

Главни град Љубљана

 46°03′N 14°30′EКоординате: 

46°03′N 14°30′E

Службени језик словеначки

италијански1

мађарски1

Владавина

Облик државе Унитарна парламентарна уставна

република

 — Председник Борут Пахор

 — Премијер Марјан Шарец

Историја

Независност Од СФР Југославије

 — Проглашена 25. јуна 1991.

 — Призната од 22. маја 1992.

стране Уједињених

нација

Приступ у ЕУ 1. маја 2004.

Географија

Површина ‍

 — укупно 20.273 km2 (151)

 — вода (%) 0,7[1]

Становништво ‍

 — 2017.[2] 2.066.880 (144)

 — 2002. 1.964.036

 — густина 101,95 ст./km2 (106)

Економија

БДП / ПКМ ≈ 2018

 — укупно $75,604 милијарди[4] (97)

  — по становнику $36.566[4] (38)

ИХР (2015) 0,890[5] (25) — веома висок

Валута Евро2

 — код валуте EUR

Остале информације

Временска зона UTC +1 (CET)

UTC +2 (CEST)

Интернет домен ‍.si‍

Позивни број +386

1
 У општинама са припадницима италијанских и мађарских мањина
2
 Словеначки толар замењен за Евро 1. јануара 2007.

Словенија (словен. Slovenija), званично Република Словенија (словен. Republika

Slovenija,   изговор)[6] је држава у источној Европи и чланица Уједињених нација, Европске
уније и НАТО.[7] Главни и највећи град је Љубљана.[8]
Словенија има углавном планински терен [9] са углавном континенталном климом,[10] са
изузетком словеначког приморја, који има средоземну климу и северозапада, који
има планинску климу.[11] Поред тога, Динарске планине и Панонска низија састају се на
подручју Словеније. Словенија, обележена значајном биолошком разноврсношћу, [12][13] једна је
од држава са највише воде у Европи,[14] са густом речном мрежом,
богатим водоносним системом и значајним крашким подземним водотоцима.[15] Више од
половине територије је покривено шумом.[16] Људска насеља у Словенији су распршена и
неуједначена.[17]
Словенија је историјски била раскрсница словенских, германских и романских језика и
култура.[18][19][20] Иако становништво није хомогено, Словенци чине већину.[21] Јужнословенски
језик, словеначки, службени је језик у целој држави. Словенија је
углавном секуларизирана држава,[22] али католицизам и лутеранизам су значајно утицали на
културу и идентитет.[23] Привреда Словеније је мала, отворена и извозно оријентисана[24] и
снажно је под утицајем међународних услова.[25] Држава је озбиљно повређена кризом
еврозоне која је почела 2009. Главна економска област су услуге, затим индустрија и
грађевинарство.[26]
Историјски гледано, садашња територија Словеније постала је део различитих држава,
укључујући Римско царство, Византијско царство, Каролиншко царство и Свето римско
царство, Хабсбуршку монархију, Млетачку републику, Илирске провинције под
управом Француске, Аустријско царство и Аустроугарску. У октобру 1918. Словенци су по први
пут остварили самоопредељење оснивањем Државе Словенаца, Хрвата и Срба. У децембру
1918. удружили су се са Краљевином Србијом у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
Током Другог светског рата (1939–1945) Немачка, Италија и Мађарска су окупирале и
анектирале Словенију (1941–1945), са малим подручјем које је пребачено у Независну Државу
Хрватску, државу нацистичку марионету.[27] Словенија је 1945. постала оснивач Федеративне
Народне Републике Југославије, која је 1963. године преименована у Социјалистичку
Федеративну Републику Југославију. У првим годинама након Другог светског рата ова држава
је првобитно била у савезу са Источним блоком, али никада није потписала Варшавски пакт и
1961. је постала један од оснивача Покрета несврстаних.[28]
У јуну 1991, након увођења вишепартијске представничке демократије, Словенија се одвојила
од Југославије и постала независна држава.[29] 2004. је ушла у НАТО и Европску унију; 2007.
године је постала прва бивша комунистичка држава која се придружила еврозони,[30] а 2010. се
придружила ОЕЕС, глобалној асоцијацији развијених држава са високим приходима.