 841 — Франачки принчеви Лудвиг

Немачки и Карло Ћелави су нанели пораз

цару и свом брату Лотару у бици код Фонтноа.
 1530 — Аугзбуршка конфесија је предата
цару Карлу V.
 1788 — Вирџинија је постала 10. савезна
држава која је усвојила устав САД.
 1867 — Американац Лисјен Смит из Охаја
патентирао бодљикаву жицу.
 1872 — Језуити избачени из Немачке, 99
година пошто је папа Клемент XIV укинуо тај
римокатолички ред.
 1876 — У бици код Литл Биг
Хорна индијанско племе Сијукси под командом
поглавице Лудог Коња победило јединицу VII
коњичке дивизије генерала Џорџа Армстронга
Кастера. Кастер погинуо са сва 264 војника.
 1920 — У Вуковару је после пет дана рада
завршен Други конгрес Социјалистичке
радничке партије Југославије (комуниста), који
је усвојио нови програм и статут и изменио
назив партије у Комунистичка партија
Југославије. За председнике Централног
партијског већа су изабрани Павле
Павловић и Јаков Ластрић, а за
секретаре Сима Марковић и Филип
Филиповић.
 1925 — У Ужице стигао први воз популарно
назван „Ћира.“ Престао да саобраћа 1974,
када је укинута пруга уског колосека.
 1938 — Даглас Хајд инаугурисан за првог
председника Ирске.
 1942 — Британско ратно
ваздухопловство у Другом светском
рату бомбама засуло немачки град Бремен,
важну поморску луку.
 1944 — Америчка и британска
морнарица су бомбардовале Шербур да би
подржали напредовање јединица Армије
САД које су се бориле у бици за Шербур.
 1950 — Нападом севернокорејских трупа
на Републику Кореју почео Корејски рат.
 1959 — СССР предложио успостављање
денуклеаризоване зоне на Балканском
полуострву и у Јадранском мору.
 1963 — Премијер јужне конгоанске
провинције Катанге Моиз Чомбе приморан да
поднесе оставку.
 1966 — Југославија и Ватикан обновили
дипломатске односе.
  1975 —
o Премијерка Индије Индира
Ганди прогласила ванредно стање да би
зауставила кампању за њено повлачење
са власти. Ухапшени лидери опозиције,
синдиката и интелектуалци.
o Мозамбик после 477 година стекао
независност од Португалије, први
председник постао Самора Машел, лидер
Фронта за ослобођење Мозамбика.
 1988 — У Луксембургу потписана
Декларација о успостављању званичних
односа Европске заједнице и Савета за
узајамну економску помоћ.

Словенија (словен. Slovenija), званично Република Словенија (словен. Republika

Slovenija,   изговор)[6] је држава у источној Европи и чланица Уједињених нација, Европске
уније и НАТО.  Главни и највећи град је Љубљана.[8]
[7]

Словенија има углавном планински терен [9] са углавном континенталном климом,[10] са

изузетком словеначког приморја, који има средоземну климу и северозапада, који
има планинску климу.[11] Поред тога, Динарске планине и Панонска низија састају се на
подручју Словеније. Словенија, обележена значајном биолошком разноврсношћу, [12][13] једна је
од држава са највише воде у Европи,[14] са густом речном мрежом,
богатим водоносним системом и значајним крашким подземним водотоцима.[15] Више од
половине територије је покривено шумом.[16] Људска насеља у Словенији су распршена и
неуједначена.[17]
Словенија је историјски била раскрсница словенских, германских и романских језика и
култура.[18][19][20] Иако становништво није хомогено, Словенци чине већину.[21] Јужнословенски
језик, словеначки, службени је језик у целој држави. Словенија је
углавном секуларизирана држава,[22] али католицизам и лутеранизам су значајно утицали на
културу и идентитет.[23] Привреда Словеније је мала, отворена и извозно оријентисана[24] и
снажно је под утицајем међународних услова.[25] Држава је озбиљно повређена кризом
еврозоне која је почела 2009. Главна економска област су услуге, затим индустрија и
грађевинарство.[26]
Историјски гледано, садашња територија Словеније постала је део различитих држава,
укључујући Римско царство, Византијско царство, Каролиншко царство и Свето римско
царство, Хабсбуршку монархију, Млетачку републику, Илирске провинције под
управом Француске, Аустријско царство и Аустроугарску. У октобру 1918. Словенци су по први
пут остварили самоопредељење оснивањем Државе Словенаца, Хрвата и Срба. У децембру
1918. удружили су се са Краљевином Србијом у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
Током Другог светског рата (1939–1945) Немачка, Италија и Мађарска су окупирале и
анектирале Словенију (1941–1945), са малим подручјем које је пребачено у Независну Државу
Хрватску, државу нацистичку марионету.[27] Словенија је 1945. постала оснивач Федеративне
Народне Републике Југославије, која је 1963. године преименована у Социјалистичку
Федеративну Републику Југославију. У првим годинама након Другог светског рата ова држава
је првобитно била у савезу са Источним блоком, али никада није потписала Варшавски пакт и
1961. је постала један од оснивача Покрета несврстаних.[28]
У јуну 1991, након увођења вишепартијске представничке демократије, Словенија се одвојила
од Југославије и постала независна држава.[29] 2004. је ушла у НАТО и Европску унију; 2007.
године је постала прва бивша комунистичка држава која се придружила еврозони,[30] а 2010. се
придружила ОЕЕС, глобалној асоцијацији развијених држава са високим приходима.